Priroda Srbije

PRIRODA SRBIJE
ODMOR U P OK R ET U
Postovani itaoci, dragi putnici, prijatelji,

rbiju moete upoznati na bezbroj naina, aktivno, odmarajui se i istraujui njene predele u pokretu, irom otvorenih oiju za prirodu i njena neiscrpna blaga. Priroda Srbije jo je neotkrivena i skoro netaknuta, a njeni raznoliki i atraktivni predeli nude vam itavu skalu sadraja, nezaboravna iskustva i doivljaje jedrenje na iroko razlivenim vodama Dunava, planinarenje po visovima Srbije koji u sebi kriju itav kosmos biljnog i ivotinjskog sveta, posmatranje retkih i zatienih ptica, rekreativni ribolov u mirnim ravniarskim vodama ili na brzim penuavim planinskim rekama bajkovite lepote, naporne biciklistike staze koje e vas odvesti put najlepih prizora... U ovoj publikaciji predstavljamo vam zaista veliku skalu mogunosti za odmor u pokretu, uitavajui ih u prostore naih najlepih i zatienih prirodnih dobara. Predstavljamo vam sve nae nacionalne parkove, vie od trideset parkova prirode i specijalnih rezervata, planine, zanimljive turistike centre, prirodne fenomene poput klisura, kanjona, peina, vodopada, kamenih mostova, slapova, reka, jezera brojne lepote i prirodne retkosti koje su zatiene zakonom. Sam izbor bie vam pravi izazov. P R I R O D A S R B I J E
Boravak u prirodnim ambijenatima podstie nas na brigu o ivotnoj sredini. Da bismo znali da uvamo prirodu, moramo je i poznavati. Zato smo eleli da vam predstavimo bar deo retkih i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta, od kojih neke predstavljaju izuzetno nacionalno blago. Odgovoran odnos prema prirodi, odlaganju otpada, korienju energije i zatiti kulturno-istorijskog naslea omoguie i buduim generacijama da uivaju u bogatstvu prirodnih i kulturnih raznolikosti Srbije U ovoj publikaciji glavni junaci prie su priroda i njeni stanovnici biljke, ptice, divlje ivotinje. Beskraj zelenila, uma i proplanaka, snaga planinskih i ravniarskih reka, kanjoni i jezera, tragovi bogatog kulturno-istorijskog naslea, boravak pod rustinim krovovima seoskih domainstava i mirisi i ukusi tradicionalne kuhinje, pruie vam istinsko uivanje, oputanje i odmor u ramu koji uokviruje Priroda Srbije. Verujemo da smo vas uverili da posetite Srbiju, otkrijete i doivite nezaboravne trenutke odmora u pokretu. Gordana Plamenac Direktor Turistike organizacije Srbije
P R I R O D A
S R B I J E
SADRAJ
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Jezera Severa i Gornje Podunavlje / 4 Fruka gora i oaze uz Savu i Dunav / 14 Banat i predeli zelenog Beograda / 26 erdap i planine istone Srbije / 36 umadija, Valjevske planine, Ovar i Kablar / 48 Tara, Mokra Gora, Zlatibor, Zlatar / 58 Planinski krov Srbije / 72 Stara planina, Suva planina, avolja varo / 82 ar-planina i Prokletije / 98 Dunavska biciklistika ruta / 104
P R I R O D A
S R B I J E
ali i Luda, drevna jezera, biseri ravnice, a po svojim meandrima i rukavcima i Gornje Podunavlje pored zanimljive istorije i neponovljive prirode, u sebi kriju i jednu posebnu, arobnu liniju. Onu u kojoj se dodiruju voda i nebo. Onu koja u prvom trenutku zarobi misao, a potom je oslobodi u beskraj.
4 J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e
Dodir vode i neba

Park prirode
J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n av l J e
PALI
bilo koje doba godine park prirode Pali nudi neto novo, neponovljivo, inspirativno. Asocijacijom na davno izgubljeni raj, ovo sazvuje prirode i arhitekture idealno je mesto za aktivan odmor, sport, oputanje u beskrajnim etnjama, ili vonji biciklom linijom plavetnila vode. Zato ne udi to je Pali poetkom 20. veka vaio za mondensko letovalite ranga Karlovih Vari ili Opatije. Sam nastanak jezera je u tami duboke prolosti. Zna se da je gubilo vodu nekoliko puta i opet je dobijalo. Plitko nizijsko jezero, dugako je neto vie od pet kilometara. Korito jezera, koje sakuplja vode sa peara, nastalo je dejstvom vetrova na samom dodiru Subotike peare i Bakog lesnog platoa. Kada je otkriveno da su voda i blato jezera lekoviti: na pustari kojom su divljali vetrovi, a sunce prilo sve ivo, napravljen je 1840. godine park. Prirodno okruenje banje, Veliki park urbanistiki je uoblien i zasaen najpre na maloj povrini od oko
devet hektara a danas zauzima itavih 19 hektara. Blagost i toplinu toj zelenoj oazi pozajmljuju kronje javora, jasena, bresta, hrasta, bagrema, lipe, platana, divljeg kestena, topola, crnog bora, movarnih empresa... Cvetne leje su oblikovane u baroknom stilu, zasaene sezonskim cveem. U prolee tim
prostorom gospodare lale, viole, belisi, turski karanfili, a u jesen kane, salvije, begonije, petunije. Park je oblikovan po ugledu na engleske vrtove. Umesto klasinih, ravnih i simetrinih prolaza, izmeu palikih aleja i drvoreda vijugaju staze. Jedna od njih, ona centralna, vodi od Vodotornja, koji je na
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Predeo izuzetnih odlika
SUBOTIKA PEARA
samom ulasku u park, pored Velike terase, do jezera. Veliki park je takoe stanite za umske vrste ivotinja, meu kojima su najbrojnije ptice. Paliko jezero poznato je po ptiijim ostrvima na kojima se gnezde ptice movarice. Najupadljivije su bune kolonije aplji i galebova. Na ostrvima se nekoliko godina unazad gnezdi crnoglavi galeb (Larus melanocephalus) i to je jedino mesto u naoj zemlji gde on trenutno obitava. Mestom izuzetnog mira, lepote i udobnosti Pali ine jezerske plae, enski i Muki trand, etalita, hoteli, arhitektura koja
Bela aplja
Na krajnjem severu Bake prostire se Subotika peara. Dananji izgled valovitih dina nastao je tokom velikog pokretanja peska izazvanog preteranom ispaom. Krajem 18. veka poinje plansko poumljavanje Subotike peare. Danas, meavina ume, stepe i movare, a posebno obale reice Kire, odreuju ovu oblast kao najugroenija stanita pearsko-stepskih vrsta Evropi. Ostaci iskonske pearske vegetacije dragocena su svedoanstva o biljnom pokrivau Panonske nizije u prolosti. Meu ouvanim prirodnim retkostima svakako valja pomenuti afranjiku (Bulbocodium versicolor), biljku koja je sinonim za floru Subotike peare, jer je tu njeno jedino nalazite u Vojvodini i Srbiji. Zabeleeno je prisustvo retke vrste glodara slepog kueta (Spalax leucodon), a ukupan broj zabeleenih vrsta ptica na podruju Subotike peare je oko 170, zbog ega je ona deo meunarodno znaajnog podruja za ptice (IBA). Na granici Srbije i Maarske, dvadesetak kilometra od Palia nalazi se jo jedna turistika znamenitost ovog kraja Ergela Kelebija, sa 65 rasnih lipicanera. snagom i dopadljivou secesije privlai pogled na svakom koraku. Paliki zooloki vrt je, pored toga to je mesto u kome ivotinje ive po ugledu na svoja prirodna stanita, i svojevrsna botanika bata. U balskoj dvorani Velike terase je
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Specijalni rezervat prirode
SELEVENJSKE PUSTARE
Ovaj pustarski predeo nikada nije bio urbanizovan. Prostrani panjaci su se pruali do horizonta, pokazujui siluetu ponekog majura ili salaa. Danas, ovaj rezervat panonsko pustarskog tipa ini 10 podruja mozaino rasporeenih meu vonjacima, njivama i vinogradima i prvenstveno slui ouvanju botanikih vrednosti. Vrste iz porodice orhideja i perunika zatitni su znak ove oblasti, a ovo je jedini lokalitet u Srbiji gde raste pearski uuljak (Gypsophila arenaria). Meu ivotinjama postoje vrste od meunarodnog znaaja, kao to su pearski guter, slepi mievi i retke ptice gnezdarice zaslanjenih livada. Markirane staze Selevenjske ume vode posetioce po najzanimljivijim stanitima: uz pratnju vodia rendera, saznaete zanimljive prie o ovom jedinstvenom podruju. 1937. godine odigran prvi teniski me u zatvorenom prostoru na tlu tadanje Jugoslavije. A znatno ranije, pred sam kraj 19. veka, na Paliu su organizovane prave male olimpijade, meunarodna sportska nadmetanja, meu kojima je, kako svedoe fotografije, bilo i vonji jedrilicama po zaleenoj vodi jezera. Svaki deli arolije kojom je Pali nekada davno privlaio svoje goste postoji i danas i poziva na otkrivanje.
ORAO BELOREPAN Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) najvei je orao Evrope, proporcionalno najkrupnijeg kljuna, impresivno irokih krila. Satima moe da jedri na strujama toplijeg vazduha. Jedina je vrsta roda Haliaeetus koja ivi u Evropi. U Srbiji preteno naseljava plavne zone velikih reka.
LUDAKO JEZERO
Specijalni rezer vat prirode
vu specifinu lepotu pejzaa jezera sa visokim tracima Luda vam otkriva na svakom koraku. Stepsko jezero Luda jedinstveno je u Srbiji. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peare i lesne zaravni. Ludako jezero sa okolnim plavnim livadama ini jedinstvenu celinu vlanih stanita. Poznato je i po brojnim ptijim vrstama a, takoe, i kao vaan lokalitet za odmor i ishranu na migracionom putu ptica. Najpoznatiji predstavnici ptijeg sveta Ludaa su ptice movarice, zbog ijeg prisustva je
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Predeo izuzetnih odlika Razgranati sistem lesnih dolina Krivaje, useen u plodno tlo Bake, uva ostatke nekadanjih prostranih stepa. Od ranog prolea do kasne jeseni dolinu prekriva areni cvetni tepih. Pejza je proaran umarcima i vetakim jezerima, gde posetioci mogu nai hlad pod vekovima starim stablima u stilskim parkovima koji okruuju raskone dvorce Panonije i Krivaje. Sastavni deo ove prostorne celine je Zobnatica. U iroj javnosti Zobnatica je sinonim za ergelu rasnih konja sa tradicijom koja traje vie od dva veka. Na zobnatikom hipodromu mogue je gledati trke najpoznatijih konja celog regiona, a tu se nalazi i Muzej konjarstva. U ovom zelenom i negovanom predelu nalazi se i Zobnatiko jezero omiljena oaza ljubitelja ribolova.
LESNE dOLINE KRIVAJE
PANJACI VELIKE dROPLJE
Velika droplja (Otis tarda) jedna je od najlepih i najveih ptica Evrope, kojoj preti potpuno nestajanje. U naoj zemlji, na panjacima izmeu Mokrina, Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranelova, preostalo je svega tridesetak tih plaljivih lepotica. Sauvamo li taj deli iskonskog panonskog predela, i neke budue generacije moi e da uivaju u posmatranju zanesenog epurenja mujaka velike droplje u prolenom buenju boja i zvukova ravnice. prolenom buenju boja i zvukova ravnice.
ono upisano na listu movarnih podruja od meunarodnog znaaja, a uz Obedsku baru je i najstarije ramsarsko podruje Srbije. Meu pticama izdvajaju se: mrka i uta aplja, bukavac, brkata senica i evarski trstenjak, koji se gnezde u tracima jezera. U posebne stanovnike podruja ubrajaju se i vidre, kornjae, retke vrste vilinih konjica i leptirova, ali su tu i ugroene vrste biljaka kao to su divlje orhideje i morski trozubac.
Pored ouvanih prirodnih vrednosti, na obali Ludaa ouvane su i kulturne vrednosti, arheoloka nalazita, zanimljiva seoska i crkvena arhitektura, tradicionalni zanati. Arhaine seoske kue upljaka, najstarijeg salaarskog naselja okoline jezera, pripadaju junoj varijanti maarskog ravniarskog tipa kue.
SLANO KOPOVO
tiji svet i slatinska vegetacija glavne su odlike Slanog Kopova, koje na nekim fotografijama iz vazduha izgleda kao predeo
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Jegrika je autohtona reica Bake. Njen tok je dug 64 kilometra i zato se lirski naziva pupana vrpca bakih movara. Park prirode se prostire du njenih obala i obuhvata etiri optine: Baku Palanku, Vrbas, Temerin i abalj. Obale Jegrike su poznate po najlepim tepisima belih lokvanja. Bogat je i raznovrstan njen svet riba, vodozemaca, gmizavaca i sisara. Ona predstavlja i oazu za barske ptice, a izuzetno je znaajno to to u njenom okrilju ivi i ugroena vrsta patka njorka (Aythya nyroka). Jedna od markantnih taaka Jegrike je Vetrenjaa u Ravnom Selu, koja je okruena malim botanikim vrtom. sa druge planete. Geoloki sastav zemljita svedoi nam o tome da je ta pustara nekada bila meandar Tise. S vremenom je reka menjala svoj tok, a za njom su ostajale mrtvaje, bare i movare. Slano Kopovo jedna je od retkih ouvanih slatinskih bara na ovom podruju. Mnogobrojne i raznovrsne ptice, i retka flora oko nje, ine je izuzetno zanimljivom. Krajem 20. veka Slano Kopovo je proglaeno za meunarodno znaajno stanite ptica (IBA). Do sada je zabeleeno vie od 200 razliitih vrsta. Tokom jeseni okuplja se ak 20.000 dralova, to je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano Kopovo bilo je poslednje gnezdilite beloglave patke u naoj zemlji, koja se nije gnezdila ve etiri decenije. Postavljeno je nekoliko osmatranica sa kojih se moe posmatrati ptiji svet Slanog Kopova.
PARK PRIROdE JEgRIKA
Edukativna straza Luda
Brkata senica
GORNJE PODUNAVLJE
elike reke su uvek odreivale sudbine. Na gornjem toku Dunava kroz Vojvodinu, u njegovoj plavnoj zoni, umreeno meandrima, rukavcima, adama i gredama, kroz trake i evare, sve izmeu zemlje i vode, prostire se Gornje Podunavlje. Pomalo nalik na izdvojeno ostrvo ouvane prirode, okrueno njivama i naseljima, to podruje i danas uva i neguje izuzetno veliki broj biljnih i ivotinjskih vrsta. Orao belorepan, crna roda, brojne vrste slatkovodnih riba koje nalaze idealne uslove
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Dunavske ade
CRNA ROdA
Mali broj ljudi moe se pohvaliti da je nekad video crnu rodu, jer su veoma stidljive i izbegavaju ljude. Za crne rode vezuje se i jedna zanimljivost: za razliku od bele rode, koje uopte nemaju glasne ice, pa se glasaju klepetanjem kljuna, crne rode umeju da pevaju. za mreenje u rukavcima i toplim pliacima izlivene reke ili retki i ugroeni sisari poput vidre i divlje make, znaajni su i vredni stanari Gornjeg Podunavlja. Pored toga, tu se nalazi i jedna od poslednjih populacija evropskog jelena u njegovom prirodnom, ritskom okruenju. To podruje prua povoljne uslove za ivot vie od 280 vrsta ptica, naroito movarica: gnjurci, kormorani, aplje, patke, guske, galebovi i igra. itavo podruje ispresecano je rukavcima Dunava, barama, movarama i velikim trsticima. Na niim podrujima prostiru se nepregledne livade visokog aa, a vode su prekrivene belim i utim lokvanjem, lokvanjiem, orakom... Ovde bujno rastu i retke vrste biljaka, kao to su rebratica, borak, zmijski ljuti, sibirska perunika ili purpurni kaunak. Gornje Podunavlje je domovina crnog gloga, a zanimljivo je videti gorostasne crne topole, koje tu dostiu visinu i do 40 metara. Na ovom ritskom podruju caruju hrast lunjak i ritski jelen. Iako pod pritiskom mnogobrojnih ljudskih delatnosti, to podruje i dalje zadrava visok nivo izvornosti, predstavljajui i dalje ouvanu prirodnu sredinu za mnogobrojne vrste koje ga naseljavaju.
10
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
Pali
Opte informacije
Turistika organizacija optine Subotica Javno preduzee PaliLuda Tel. 024/753-121, 602-780 jp.palic@eunet.rs www.visitsubotica.rs
Turistike informacije
Turistiki informativni centar Subotica Trg Slobode 1 Tel. 024/ 670-350 tic.subotica@eunet.rs www.visitsubotica.rs Turistiki informativni centar Pali Tel. 024/ 753-111, 754-852 tic.palic@eunet.rs www.palic.rs Na Paliu postoje brojne mogunosti za odmor u pokretu: asfaltirane biciklistike staze, trim staze u okviru Velikog parka, teniska igralita, mini golf, mini kuglana. Ovde se moete baviti sportskim ribolovom, jahanjem, igrati odbojka na pesku. U sezoni moete uivati na jednoj od tri ureene plae enskom trandu, Mukom trandu ili Peanoj plai. Po jezeru se moete voziti amcem, katamaranom, a po volji i jedriti. Za ljubitelje prirode postoje programi posmatranja ptica i foto-safarija. Ljubitelji ekstremnih sportova mogu se okuati u letenju motornim zmajem.
Turistika organizacija optine Subotica Javno preduzee Pali-Luda Tel. 024/ 753-121, 602-780 www.visitsubotica.rs ww.palic.rs Vizitorski centar Luda Tel. 024/ 758-370 jp.ludas@eunet.rs www.ludas.rs Kako bi posetiocima pruio neposredan doivljaj okruenja, Vizitorski centar organizuje razliite vrste eko-kampova i nastavu u prirodi. Na Ludau se moete etati edukativnim stazama, voziti amcem ili kanuom, plivati, posmatrati ptice ili samo sluati ptiiji zov. Posetioci centra, takoe, mogu otii do oblinje Subotike peare, jezera Tresetite, koje je poznato kao jezero aranskog ribolova i Selevinjskih pustara.
Sa sloganom Sauvajmo veliku droplju staraoci ovog specijalnog rezervata prirode organizuju posmatranje bogatog ptijeg sveta. Izuzetnu atrakciju i retkost predstavlja najvea evropska ptica velika droplja, koja obitava na nenaseljenim panjacima severne banatske ravnice. Vizitorski centar je u izgradnji.
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Okanj bara
e-mail: okanj.elemir@gmail.com www.okanj.org.rs Okanj bara ima meunarodni znaaj za zatitu ptica. O njoj se stara Drutvo za zatitu ivotne sredine. Posmatranje ptica moe predstavljati glavni sadraj turistike ponude.
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Kelebija
deoniarsko drutvo Kelebija Tel. 024/ 789-063 ergela@lipicaner.com www.lipicaner.com Ergela je poznata po uzgoju lipicanera. Ovde se, pre svega dolazi zbog jahanja i lepih konja. Ergela organizuje izlete i kole u prirodi.
Aktivni odmor
Panjaci velike droplje
Luda
Opte informacije
Mokrin Lovako udruenje Perjanica Tel. 023/ 061-162 perjanica@panline.net www.velikadroplja.com
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
11
Zobnatica Akcionarsko drutvo Zobnatica Tel. 024/ 715-641 zobnatica@nadlanu.com www.zobnatica.rs umarci, stari parkovi i vetaka jezera ovog podruja idealni su za lovno-ribolovni turizam. Krivaja i Panonija poseduju komplekse otvorenih sportskih terena za sportsko-rekreativni turizam. Zobnatica je poznata ergela i mesto konjikog sporta. Pored obilaska ergele, koja neguje tradiciju uzgoja rasnih konja, posetiocima se nude turistiko jahanje, kola jahanja, obilazak muzeja konjarstva.
Aktivni odmor
Ogromno prostranstvo Gornjeg Podunavlja, koje sainjava nekoliko odvojenih celina Monotorski rit, Apatinski rit i podruja trpca, Kozare i Karapane prua bezbroj mogunosti za aktivan odmor u netaknutoj prirodi. To je prostor inspirativan i za ribolovce i za ljubitelje ptica Gornje Podunavlje je na meunarodnoj listi znaajnog stanita ptica (IBA). Kroz prostranstva ovog rezervata prolaze staze dve biciklistike rute meunarodna Dunavska ruta i regionalna staza Panonski put mira. U svojoj turistikoj ponudi Gornje Podunavlje imaju optine Sombor i Apatin, i mesna zajednica Baki Monotor.
Aktivni odmor
Slano Kopovo
Turistika organizacija Novi Beej Tel. 023/ 772-320 sonovibecej@novibecej.rs www.novibecej.rs Turistika organizacija nudi organizovane izlete na jezero za koje se vezuje legenda da je ostatak ogromnog iezlog Panonskog mora. Na Slanom Kopovu moete videti vie od 200 razliitih vrsta ptica.
Gornje Podunavlje
Opte Informacije
Javno preduzee Vojvodina ume umsko gazdinstvo Sombor Tel. 025/ 463-114 srpgp.sgsombor@gmail.com www.vojvodinasume.rs
Jegrika
Opte informacije
Javno preduzee Vode Vojvodine Tel. 021/4881-888 oce@vodevojvodine.com www.vodevojvodine.com
Aktivni odmor
Lesne Doline Krivaje

Opte informacije
Turistika organizacija Baka Topola Tel. 024/715-310 lok.106 tourg@stcable.co.rs www.btopola.org.rs Turistika organizacija optine Mali Io info@tourism-mi.rg.rs www.tourism-mi.org.rs
Turistika organizacija Sombor Tel. 025/ 434-350 info@visitsombor.org www.visitsombor.org Turistika organizacija Apatin Tel. 025/ 772-555 apatintours@mmnetkds.com www.turizam.apatin.com MZ Baki Monotor Tel. 025/ 258 07504 so.mzbmonostor@neobee.net www.backimonostor.com
Turistika organizacija abalj Tel. 021/831-688 info@zabalj-tourism.org www.zabalj-tourism.com U prelepim pejsaima Jegrike moe se viestruko uivati. Postoje tri ureene rekreativne staze, biciklistike staze, a napravljeno je i vie osmatranica i mesta za posmatranje ptica. Turistiku ponudu upotpunjava mogunost vonje drvenim amcima. Jegrika je, takoe, veoma privlano mesto i za ljubitelje lova i sportskog ribolova.
Aktivni odmor
12
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
1 2 3
PALI LUDA PANJACI VELIKE DROPLJE
4 5 6
OKANJ BARA SLANO KOPOVO LESNE DOLINE KRIVAJE
7 8
GORNJE PODUNAVLJE JEGRIKA
J e z e r a
S e v e r a
G o r n J e
P o d u n a v l J e
13
T
14
ek u neposrednom dodiru s prirodom ovek oseti njenu veliinu i snagu, a istovremeno lepotu ivota koji nam je podarila. Svaki od tih arobnih dodira, bilo da je etnja, posmatranje ptica, vonja biciklom, ribarenje, plovidba amcem, osvajanje vrha ili bilo kog drugog skrovitog mesta, gde se jedan na jedan susreemo sa prostranstvom trenutak je koji relativizuje sve nae naizgled velike probleme, koji nas smetaju tu gde pripadamo gde je svrha tog dara ivota jasno vidljiva. Fruka gora, Zasavica, Obedska bara samo su neka mesta za takav susret.
F R U K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V
udo ivota
Nacionalni park
F R U K A G O R A I O A Z E U Z S AV U I D U N AV
FRUKA GORA
u je nekad, kau knjige, bilo more... Nekada davno Fruka gora je bila ostrvo u Panonskom moru. Danas iz nepregledne ravnice izranja sva zelena, sa najviim vrhom Crvenim otom (539 m), okruena arenim tepisima sremske ravnice, vinogradima i manastirskim tornjevima. Blage padine, stoletne ume, uveno vinogorje i brojni manastiri osnovno su obeleje te niske planine i na njoj istoimenog nacionalnog parka. Masiv Fruke gore sastavljen je od raznolikih tipova stena koje potiu iz paleozoika, mezozoika, tercijara i kvartara. Tako sloen geoloki sastav obogauju jedinstvene fosilne flora i fauna. Ouvane su u naslagama nekadanjeg dna Panonskog mora, koje je na naem prostoru postojalo od pre dvesta do pre pedeset miliona godina. Zahvaljujui brojnim fosilima, to nekadanje panonsko ostrvo danas je svojevrsno ogledalo geoloke prolosti. To je i jedna od najveih prirodnih vrednosti koja Fruku goru ubraja u grupu
najvrednijih podruja od evropskog znaaja. Zahvaljujui geolokoj podlozi, ostrvskom obeleju i postojanju marinskih uslova u prolosti, Fruka gora poseduje bogat i specifian ivi svet. Meu znaajne biljne vrste toga podruja mogu se uvrstiti lovorasti jeremiak, pljevika,
stepska vinja, crni glog, bezlistac, ak vie od 30 vrsta orhideja... umske zajednice su meovite i raznovrsne. Dominiraju mezofilne ume hrasta kitnjaka i belog graba, a u vegetaciji listopadnih uma znaajno mesto imaju i zajednice bukve i lipe. Poseban kuriozitet predstavlja injenica da vie od 30
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
15
etnja Frukom Gorom procenata uma Fruke gore ini ista lipova uma, to je jedinstven sluaj takve koncentracije u Evropi. Zeljastu vegetaciju odlikuju livado-stepske zajednice reliktnog obeleja, u iji sastav ulaze brojne retke stepske vrste: gorocvet, velika sasa, kovilje... Svet gljiva zastupljen je sa oko 400 do sada poznatih vrsta. Poznatije jestive peurke su: sunanica, lisiarka, urevaa, vrganj. U umama Fruke gore ive i divlja maka, kuna belica, puh lenikar, slepi mievi, a na stepskim obodnim stanitima brojne su kolonije tekunica, koje predstavljaju znaajan izvor hrane pticama grabljivicama. Ornitolozi su na Frukoj gori do sada zabeleili tano 211 vrsta ptica. Najree, a ujedno i najugroenije, meu njima su ptice grabljivice: orao krsta, orao klikta, stepski soko, orao belorepan i patuljasti orao. Posebno je bogata fauna insekata, meu kojima su mnoge vrste na listi prirodnih retkosti Srbije. Po obodu Nacionalnog parka smeteno je 16 pravoslavnih manastira izgraenih krajem XV i tokom XVI veka. Meu njima izdvajaju se Grgeteg, Kruedol, Novo Hopovo, Beoin, Vrdnik, Rakovac. Ti manastirski kompleksi, veinom obnovljeni u XVIII veku, ine jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu srpske barokne umetnosti, ija duhovna i turistika uloga imaju izuzetan znaaj. Zbog njihove brojnosti, Fruku goru esto nazivaju srpska Sveta gora. Nacionalni park godinje poseti veliki broj turista i ostalih ljubitelja rekreacije.
UMBRA KRAMERI RIBA PAS
Fosil koljke iz Panonskog mora
Umbra krameri, mrguda, crnka ili, kako je Francuzi zovu, riba pas u Srbiji danas ivi jedino u vodama Zasavice i u kanalskoj mrei oko Bakog Monotora. Crnke su male ribe, nastanjuju sporotekue i stajae vode Evroazije i Severne Amerike. ive u mulju bara i movara i imaju sposobnost da gutaju vazduh. Imaju izdueno leno peraje smeteno u drugoj polovini tela, zaobljenu glavu sa relativno velikim ustima, koja svojim poloajem daju namrgoen izgled, te joj otuda i naziv mrguda. Mresti se u prolee. U celoj Evropi Umbra ima status ranjive vrste, a kod nas je pod najstroim reimom zatite.
16
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
Stepska vinja mir u tiini i prirodi. Jednodnevne peake ture upoznavanja sa prirodnim i kulturnim vrednostima Nacionalnog parka Fruka gora, kroz Biljno carstvo ili Rezervat divljai, Svet insekata, Posmatranje ptica, ali i planinarenje, biciklizam, ili ribolov nain su i put za taj neposredan, tako potreban dodir sa ishoditem.
Najznaajnija izletita su ortanovaka uma, Strailovo, Glavica, Popovica, Andrevlje, Leimir, Lipovaa. Na podruju parka nalaze se i dve kole u prirodi (Letenka i Testera), est planinarskih domova, a pogled sa Irikog venca uokviruje pola Bake, Avalu, Cer i druge nae planine. uveni vidikovac je pravi lek za sve one koji trae
KARAOREVO
anas vojna ustanova, Karaorevo je osnovana 1885. godine kao dravno imanje Austrougarske monarhije, odnosno ergela u sastavu poznate maarske ergele Mezchegues. Zbog retkih biljnih i ivotinjskih vrsta jedan deo Karaoreva zatien je kao Specijalni rezervat prirode. To podruje ine tri prostorne celine: Bukinski rit, Vranjak i Guvnite. Po bogatstvu prirode izdvaja se Bukinski rit, koji krase nekadanje ritske ume uz Dunav, najee topola i vrba. Stanite brojnih retkih biljnih vrsta uvaju panonski subendem crni glog, uti lokvanj, iirot vrsta koja se nalazi na Crvenoj listi flore Srbije. Bukinski rit utoite je velikog broja divljai, pre svega jelena i divlje svinje, te predstavlja i centar za ouvanje genetskog fonda divljai, ali i stanite retkih i ugroenih vrsta sisara: vidre, divlje make, kune i ptica movarica: orla belorepana, crne rode, crne i veoma retke rie lunje. To podruje prirodno je mrestilite mnogih vrsta riba. Gostima su na raspolaganju izleti do istoimene ergele, ije vitrine krase trofeji
sa brojnih hipodroma, zatim jahanje konja u prirodi, obilazak tvrave Ba i manastira Boani. Vojna ustanova Karaorevo, kao upravlja prirodnog dobra, ima dugu tradiciju lovnog turizma. Pored autohtonih vrsta lovne divljai kakve su jelen i divlja svinja u Bukinskom ritu, na podruju Vranjka i Guvnita naseljen je: jelen lopatar, muflon i ameriki (virdinijski) belorepi jelen.
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
17
Ouvanost i bujnost izvornih ekosistema, bogatstvo faune, vie od 170 vrsta ptica, oko 50 vrsta ribe, raznovrsne divljai, a naroito retkih i proreenih vrsta, ukazuju na ouvanu bioloku raznovrsnost i izuzetan znaaj toga podruja. Zbog svojih prirodnih vrednosti Koviljsko-petrovaradinski rit je 1989. godine proglaen za meunarodno znaajno stanite ptica (IBA), 1998. godine uspostavljen je rezervat, 2004. godine uvrten je u spisak zatienih podruja zavisnih od vode i znaajnih za basen Dunava (ICPDR), a 2010. godine nominovan je za upis na listu Ramsarske konvencije. Izletnika i ribolovna mesta, do kojih se lako stie automobilom, jesu Tikvara, lajz i Arkanj. Na Arkanju je daleko poznata arda Na kraj sveta. Na
BEGEKA JAMA
Begeka jama, park prirode, pravi mali pecaroki raj, ima zaista veliki turistiki potencijal. Svi koji su nalazili malo vremena da oprobaju udice i plovke na Jami ranijih godina pamte je po carevanju labueg para Pere i Marije, koji su svoje potomstvo terali prema futokom ribnjaku, gde je bilo vie ribe za preivljavanje. Danas na Jami zna da se zatekne itavo jato labudova, ali i drugih ptiijih vrsta: rioglava i patka njorka, veliki vranac, liska... Jezero Begeka jama prava je poslastica za ljubitelje prirode i poznavaoce retkih biljnih i ivotinjskih vrsta. Kredinskoj adi prostiru se nepregledne vlane livade, koje se vide sa Dunava, a gde pasu stada konja, goveda i mangulica. Samo ime kae da je rit smeten u priobalju reke, pored naselja Kovilj i Petrovaradin. U selu Kovilj nalaze se rodna kua pesnika Laze Kostia, manastir Kovilj, koji je podignut poetkom 14. veka, i crkvica svete Petke, uz koju je sraslo stablo hrasta lunjaka na kojem je gnezdo rode, to simbolizuje jedinstvo prirodne i kulturne batine ovog kraja. kraja Prostranstva rita u velikom broju pohode crne rode, koje u vreme seoba krue nad ritom, a aplje kaikare u popodnevnim asovima doleu na Kredinsku adu u potrazi za veernjim obrokom. Tu po plitkim Livadska sasa
K
18
Specijalni rezer vat prirode KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT
oviljsko-petrovaradinski rit premreen je barama, adama, kanalima, rukavcima, movarama... To je plavno podruje reke Dunav, nizvodno od Novog Sada, koje obuhvata Petrovaradinski rit, Koviljski rit, Kredinsku adu i deo Gardinovakog rita.
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
depresijama obilato raste vodena etvoroslisna paprat (Marsillea quadrifolia), strogo zatiena vrsta u Evropi.
ZASAVICA
okom istorije, negde u menjanju toka Save, Drine i Zasavice, podruje u mavanskoj ravnici, preko puta Sremske Mitrovice, postalo je barsko, sauvavi u sebi neobian biljni i ivotinjski svet. ivopisna smena bara, vlanih livada, panjaka, uma, bogatstvo biljnih i ivotinjskih vrsta, tradicionalni nain ivota na reci, istorijsko naslee koje see u pradavna vremena pruaju posetiocima tokom cele godine retke, privlane i neponovljive turistike sadraje. Meutim, retki i neobini stanovnici Zasavice, u svojim prirodnim stanitima, dodaju joj specifinu teinu specijalnog rezervata prirode. Reka Zasavica uliva se u Savu, ali se njeno korito puni i hladnim drinskim vodama. U tim posebnim uslovima opstaje riba crnka umbra krameri, koja je simbol Zasavice. U njenim vodama ivi vie od 250 vrsta algi, 38 procenata ukupnog broja vrsta vodozemaca i gmizavaca Srbije. Movara je i carstvo ptica. Tokom prvih istraivanja s kraja 19. veka zabeleeno je oko 220 vrsta ptica. Danas se smatra da ih ima oko 180, od kojih se 120 gnezdi na tom podruju. Krajem 18. veka tu je postojala i velika kolonija
Pogled na Zasavicu
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
19
Obedska bara dabrova. Meutim, oni su u prolom veku skoro istrebljeni. Tokom 2005. godine u vode Zasavice, u njihovu ivotnu sredinu, vraeno je nekoliko parova dabrova. Sada je to ve znatna kolonija. Dabrovi ive samo u istim vodama, svojim graditeljskim vetinama podiu brane na rekama, a na Zasavici su etiri, od kojih je najvea duga 50 metara i u nju je ugraeno 30 m drveta. Razlozi koji su doveli do gotovo potpunog nestanka dabra u Evropi i kod nas su istovetni: prekomerni ulov, verovanje u njihova lekovita svojstva, kvalitet krzna, te mesa koje je crkva dozvoljavala da se konzumira i u vreme posta. Pored dabrova, tu su vraene i gotovo izumrle rase domaih ivotinja: crna mangulica, podolsko govee, balkanski magarac i golovrata koko. Zbog svog biodiverziteta, reliktnih, endeminih i retkih vrsta i njihovih ivotnih zajednica, to podruje je izuzetno zanimljivo i pogodno za nauna i struna istraivanja. Rekreativnim ribolovcima je, na posebno ureenim lokacijama i ekama, omoguen, uz malo sree, ulov lepih primeraka divljeg arana ili tuke. Vizitorski centar predstavlja glavno turistiko mesto rezervata. Podignuta je drvena graevina sa tornjem visine 18 metara, sa koga se prua pogled na najiri i najlepi deo toka Zasavice. Vonja amcima ili turistikim brodom Umbra za ljubitelje foto-safarija predstavlja pravo uivanje. Priroda nas nikada ne ostavlja ravnodunima.
20
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
Jezero Bruje
MOROVIKO-BOSUTSKE UME
Zbog mnotva hrastovih uma koje presecaju tri reke Sava, Studva i Bosut, Morovi je idealan prostor za stanite divljai razliitih vrsta. Pored evropskog i jelena lopatara, koji preovladavaju, stanovnici tih uma su i srna, divlja svinja, zec... Nepregledne ume, ispresecane sadanjim i bivim renim tokovima, idealan su ivotni prostor brojnim vrstama ptica, meu kojima se po nacionalnom znaaju istiu orao belorepan, osiar, orao klikta, crna roda, crna una, srednji detli i belovrata muharica. Oblinji kanal Brek, koji je spojen sa Studvom i Bosutom, prua odline uslove za ribolov, jer je bogat slatkovodnom ribom, naroito aranom, tukom, babukom, deverikom i amurom. Gostima su na raspolaganju i travnati fudbalski teren, trim-staza, ureene staze za etnje, vonja jakerom.
OBEDSKA BARA
o je jedno od naih najstarijih prirodnih dobara koje poseban status ima jo od kraja 19. veka. Austrougarski dvor je to podruje 1874. godine proglasio za carsko lovite, a kraljevsko lovite dinastije Karaorevi postaje 1919. godine. To je sezonski plavljeno podruje reke Save, sa movarama, barama, vlanim livadama i mrtvajom okruenom umama hrasta, vrbe i topole. Najvea bara predstavlja
autentian kompleks rukavaca, movara, tresetita, vlanih livada i uma u kojima ive puhovi, vodene voluharice, zeevi, jeevi, divlja svinja, srna, ali i
veliki broj insekata kao to su jelenak, velika hrastova striibuba, truljak, pela, kraljevski vilin konjic. Meu biljkama izdvajaju se beli i uti lokvanj, testerica, meinka; u svetu gljiva, od oko 180 vrsta vrganj, lisiarka, velika elavica, velika sunanica; a meu vodozemcima podunavski mrmoljak, mali mrmoljak, obina enjarka, velika krastaa... Barska kornjaa, zelemba, slepi, smuk, belouka, ali i arka predstavnici su gmizavaca. Ovde ive i brojne ptice mali gnjurac, mali vranac, vodeni bik, gak, velika bela aplja, patka njorka... Siva aplja
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
21
Manastir Ravanica - Vrdnik
Nacionalni park Fruka gora

Opte informacije
Nacionalni park Fruka gora Zmajev trg 1 Tel: 021/463-666,021/463-667 natlpfg@eunet.rs www.npfruskagora.co.rs Info centar Nacionalnog parka Fruka gora Tel. 022/463 004 natlpfg@eunet.rs www.npfruskagora.co.rs Informativni centar na Irikom vencu objedinjuje vodiku slubu, prirodnjaku postavku sa eksponatima i prodavnicu suvenira
Turistika organizacija optine Sremski Karlovci Tel: 021/882-127, 883-855 info@karlovci.org.rs www.karlovci.org.rs Turistiki organizacija grada Novog Sada TONS Tel: 021/421-811, 021/421-812 tons@turizamns.rs www.turizamns.rs Turistiki informativni centar Modena Modena 1 Tel: 021/ 66 173 43, 66 173 44 info@turizamns.rs www.turizamns.rs
Turistika ponuda Nacionalnog parka Fruka gora zaista je raznovrsna. Ako ste zainteresovani za biljno carstvo, moete u proleno ili letnje doba odabarati jednu od tri ponuene staze i, uz struno voenje, upoznati prirodne retkosti i iviposni svet biljnih zajednica. Ako elite da iz neposredne blizine vidite stanovnike uma, na stazi lovnog rezervata Vorovo, moete da posmatrate jelene, divlje svinje, mu one... Zaljubljenici u ptice mogu da odaberu jedan od tri programa posmatranja ptica. Najatraktivniji program iz ove ponude je izlet u kojem, na Dunavu, iz amca, pogledom kroz dvogled pratite prelete ptica preko vode. udesni svet insekata naziv je jo jednog zanimljivog programa u ponudi Nacionalnog parka. Postoje i posebne kole za preivljavanje u prirodi i eko-kampovi. Ako ste poznavalac bijnog sveta, na livadama i u umama moete da sakupljate darove prirode lekovito bilje, umsko voe, peurke. Fruka gora je posebno prostranstvo za ljubitelje peaenja, planinarenja i biciklizma sve to moete raditi samostalno, ali moete odabrati i neki od osmiljenih programa u ponudi Nacionalnog parka. Planinarske staze su veinom obeleene neke ne trae da uloite mnogo napora, dok druge zahtevaju znatnu kondiciju. Ako volite rekreativni ribolov, moete otii na jedno od tri vetaka jezera Sot, Bruje ili Mohara. Naravno, ne treba da zaboravite na ribolov u vodama monog Dunava. U Nacionalnom parku postoje i brojna ureena izletita. Najpoznatija su: ortanovaka uma, Strailovo, Partizanski put, Iriki venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajduki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Leimir, Rohalj
Aktivni odmor
22
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
baze, Lipovaa... Pored izletita, ureeni su i prostori sa lepim pogledima, od kojih izdvajamo vidikovac iznad naselja Vrdnik. Neodvojivi deo ove jedinstvene planine Panonije su njeni brojni manastiri, zato ne propustite priliku da, boravei na Frukoj gori, upoznate i obiete bar jedan od njih.
Ergela Karaorevo
Opte informacije
Vojna ustanova Karaorevo Tel: 021/6045-806, 765-107
uvena ergela ima svoj muzej, tale rasnih pastuva i hipodrom. Ovde se moete oprobati u jahanju, a vaa deca u jahanju ponija. Ukoliko elite da provedete dan u prirodi lovaki restoran Vranjak je mesto predvieno za izletnike. Posebno zadovoljstvo boravka u Karaorevu moe vam pruiti pecanje na usamljenim peanim plaama na Dunavu, na obali reke i njenim rukavcima.
Koviljsko-petrovaradinski rit
Turistika organizacija Baka Palanka Tel: 021/753-734 toobap@ptt.rs www.toobap.rs Informativni centar Baka Palanka Veselina Maslee 8 Tel: 021/6041-336 Turistika organizacija Ba Tel: 021/772-222 turizambac@eunet.rs www.turizambac.org Karaorevo je, pre svega, poznato kao ekskluzivno lovite i prestina ergela. Bilo da ste ljubitelj lova, ili konja, ili jednostavno neko ko eli da upozna mesto koje nosi peat plave krvi, ovde vas, u krugu naselja i ergele oekuju raznovrsne mogunosti vonja jakerom u toplim godinjim dobima, a zimi vonja saonicama. Karaorevo je, zbog izuzetne lepote, bilo omiljeno izletite i lovite lanova srpske kraljevske dinastije Karaorevi, a kasnije i Josipa Broza Tita, biveg predsednika Jugoslavije.
Opte informacije Vojvodina ume, umsko gazdinstvo Novi Sad Tel: 021/557-406, 021/557-412 vsgns@sbb.rs www.vojvodinasume.rs
Turistiki brod Umbra okviru projekta Povratak prirodi Pokret gorana Novog Sada vodi meunarodni volonterski kamp. Poznata manifestacija ovog kraja je Koviljska rakijada, koju pominjemo jer je nastala jednim tunim povodom metani tih dana odaju poast poseenim stablima duda koja su uvale Kovilj kad leti upekne sunce.
Aktivni odmor
Turistiki organizacija grada Novog Sada TONS Tel: 021/421-811, 021/421-812 tons@turizamns.rs www.turizamns.rs Turistiki-informativni centar Modena Modena 1 Tel: 021/ 661 7343, 661 7344 info@turizamns.rs www.turizamns.rs Prelepu prirodu rita moete blisko i moda najbolje upoznati s vode. Ukrcajte se na brod, ponesite dvogled i fotoaparat i uivajte u prizorima prirode i ptica koje vas nadleu. Moda ete videti sivu aplju, malu belu ili malu utu apljicu... Posetite plau u Arkanji, plivajte ili meditirajte dok vai porinuti tapovi miruju u vodi. Ljubitelji prirode tokom leta ovde organizuju ekoloke kampove za mlade. U
Zasavica
Opte informacije
Pokret gorana, Sremska Mitrovica Tel: 022/614-300 zasavica@zasavica.org.rs www.zasavica.org.rs
Aktivni odmor
Turistika organizacija Sremska Mitrovica Tel: 022/618-275 turistorgsm@yahoo.com www.tosmomi.rs
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
23
na upoznavanje posebnog ptijeg kraljevstva. Kruna staza duga sedam kilometara, zove vas u etnju, krug biciklom ili rekreativno tranje. Vonja amcima i kanuima i ribolov uobiajeni su prizori na Obedskoj bari. Kada ste ve u blizini Peinaca, preporuujemo vam da posetite i jedinstven Muzej hleba.
Morovi Moroviko - bosutske ume

Opte informacije
Javno preduzee Vojvodina ume umsko gazdinstvo Sremska Mitrovica Tel: 022/622-111, 600-516(lovstvo) sgsmitrovica@neobee.net www.vojvodinasume.rs
Upoznavanje Zasavice moete zapoeti najpre tako to ete se popeti na toranj Vizitorskog centra i pogledom obuhvatiti prostranstvo. Drugi, nezaobilazan i atraktivan nain upoznavanja sa svetom rezervata je vonja turistikim brodom Umbra. Brod plovi od mesta Valjevac do umareve uprije i prolazi kroz najlepi deo rezervata. Vozei se Umbrom, posmatrajte let ptica i bele i ute lokvanje u kristalnoj istoj i prozranoj vodi reke. Jedna od misija rezervata je negovanje ugroenih starih vrsta domaih ivotinja, tako da ovde moete u poljima na ispai videti sremsku crnu lasu ili podolsko govee. Postoje i zanimljive ture posmatranja dabrova i njihovih graditeljskih tvorevina. Prostranstvo Zasavice vam je na raspolaganju i za raznovrsne peake rute. U sklopu Vizitorskog centra postavljena je zanimljiva etnografsko-istorijska izloba starih kunih i poljoprivrednih predmeta.
Aktivni odmor
Obedska bara
Opte informacije
Javno preduzee Vojvodina ume umsko gazdinstvo Sremska Mitrovica Tel: 022/622-111, 600-516(lovstvo) sgsmitrovica@neobee.net www.vojvodinasume.rs
Turistika organizacija id Tel. 022/ 710 661 tourismsid@gmail.com www.sidskiportal.net Vojna ustanova Morovi Tel: 022/736-033, 736-026
Turistiko-ugostiteljski objekat Obedska bara Obre-Peinci Tel: 022/488-622 ageo@eunet.rs www.obedskabara.net Mladi Japanci danima fotogra u beli i uti lokvanj, movarnu orhideju, banatski bour i purpurni kaunak... U najstarijem zatienom dobru Evrope uivaju istonjaci koji imaju duboko usaenu svest o dragocenosti i lepoti prirode. Na Obedskoj bari postoje kule za posmatranje ptica koje vas pozivaju
Aktivni odmor
Morovi je poznato lovite i nalazi se u prelepim Moroviko-bosutskim umama starih slavonskih hrastova. Kroz predeo protiu tri reke Sava, Studva i Bosut. Oblinji kanal Brek, koji je spojen sa Studvom i Bosutom, omiljeno je mesto za ribarenje toliko je bogat ribom da se retko kada dogodi da se ribar bez ulova vrati kui. Turistiki kompleks Morovi ima ureene staze za etnje, a ovde moete igrati fudbal na travnatom terenu, doterati kondiciju na trim stazi, jakerom obii lovite ili se provozati amcem po kanalu Brek.
Aktivni odmor
24
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
1 2
KARAOREVO FRUKA GORA
3 4
KOVILJSKO PETROVARADINSKI RIT MOROVIKO BOSUTSKE UME
5 6
ZASAVICA OBEDSKA BARA
F R U K A
G O R A
O A Z E
U Z
S A V U
D U N A V
25
ada se sve pameti sveta otvore kao cvetovi i sve mudrosti ljudske izgovore do kraja, moraemo da se vratimo neemu to smo preskoili zapisao je pesnik Miroslav Anti u Mitu o ptici. Uostalom, pticama je jedino i zavideo. Nebom Carske bare, Deliblatske peare, visoko iznad Vrakih planina i Avale, nepreglednim prostranstvom plavog gospodare ptice.
26 C A R S K A B A R A , D E L I B L AT S K A P E A R A , V R A K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D
CARSKA BARA, DELIBLATSKA PEARA, VRAKE PLANINE I ZELENI BEOGRAD
Mit o ptici
STARI BEGEJ CARSKA BARA
arska bara naziv je dobila zahvaljujui vladarima koji su je pohodili, a meu njima bili su i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski kralj Aleksandar Karaorevi, sa svojim svitama. Bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta, raznovrsnost stanita (movara, uma i livada), a posebno prisustvo zaista velikog broja razliitih vrsta ptica svrstali su taj prostor u specijalni rezervat prirode Stari Begej Carska bara. Na sajtu domaina postoji zanimljivo uputstvo: Kada bismo na karti Srbije povukli prave linije izmeu Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, veoma blizu geometrijskog centra dobijenog trougla nalazi se plava povrina nepravilnog oblika. Naravno, to je nain da u kartografskom prikazu oznaimo vodene povrine. Zaista, negde u teitu, izmeu tri grada nalazi se prostrano i isto, plavo ogledalo ukraeno zbijenim trakama trske i evara, stepa i vrbaka. To je Carska bara.
Ovo poznato stecite ptica nalazi se u meureju Tise i Begeja. Najblia naselja su: Belo Blato, Perlez, Lukino Selo i Stajievo. Danas je gotovo nemogue odrediti da li je nekada davno Begej promenio tok i izlio se
na desnu obalu, ili je Tisa prekoraila na levu, tek u prolosti se na ovom prostoru protezalo bezbroj veih i manjih movara. Danas prostorom Rezervata prirode dominiraju vlana stanita: Tiganjica, Carska
C A R S K A B A R A , D E L I B L AT S K A P E A R A , V R A K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D
27
bara i Perleska bara, te korito Starog Begeja. Posebna prirodna vrednost tog prostora je impozantna kolonija ptica, oko 250 vrsta, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice, zbog ega je Carska bara jedna od najznaajnijih ornitolokih stanica u Evropi. Kako je to jedno od vanih odmorita na migracionom putu ptica selica, neke vrste tu borave jedva desetak dana, a neke, poput divljih gusaka iz Sibira, tu i zimuju. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih aplji, tako da je aplja postala zatitni znak
rezervata. U toj bogatoj i raznovrsnoj koloniji ptica esti su i pelikani, orao belorepan, livadske i movarne eje, kormorani, kopci... U mozainom rasporedu umske, livadske, stepske i movarne vegetacije svoje stanite pronale su i neke retke i zatiene vrste biljaka: beli lokvanj, slatinska palamida, borak, uti lokvanj, gorocvet, movarna orhideja, vodeni oraak, kamforika, slatinski ljuti... Meu vrbama, topolama, jasenovima, divljim ruama i kupinjacima svoje stanite pronala je i zanimljiva Jasenak
populacija insekata: vilin konjic, vodene stenice, mali jelenak, mousna striibuba, bubamare, a meu sisarima pripadnici retkih i ugroenih vrsta su vidre i divlje make. Svet gmizavaca upotpunjuju barska kornjaa, belouka, livadski guter, smuk... Delovi Rezervata koji su trajno pod vodom i povrine koje se povremeno plave predstavljaju veliki vodeni prostor za prirodnu reprodukciju riba, koje tu dolaze na mrest i ishranu iz Starog Begeja. Riblja fauna je bogata i raznovrsna, ak 20 vrsta riba iz sedam familija, meu kojima su i tuka, smu, aran, crvenperka, deverika, bodorka i jaz. U Rezervatu postoje i ribe koje se nalaze na spisku prirodnih retkosti Vojvodine. Jedna od njih je i gavica, koja je pravi prirodni indikator kvaliteta voda. Raznolikost prirodnih fenomena, bogatstvo vrsta i ekolokih procesa, pejzai neverovatne i neuobiajene lepote prirodom slikanih akvarela predstavljaju okosnicu turistikog proizvoda Carske bare, gde se, pored istog posmatranja prirode, to je samo po sebi ugoaj, moe i ribariti, mogu se posmatrati ptice, a zastupljen je i ekoloki turizam, uz razliite oblike rekreacije.
DELIBLATSKA PEARA
ajvea kontinentalna peara u Evropi, Deliblatska peara pominje se i sa nazivom evropska Sahara. Uverljive naslage
28
Pejza Deliblatske peare peska, peane dine prosene visine od 70 do 200 metara, na povrini od 35000 hektara, ine taj prostor posebnim i retkim. Deliblatska peara nalazi se u junom Banatu. Po svom postanku, klimi, specinom ivom svetu koji je nastanjuje i stalnom smenjivanju boja cvea i lia predeo je neponovljive lepote. Svet peanih dina kao da otvara stranice praistorije, kazujui o postanku sveta.
PELARSTVO
Deliblatska peara je bogata bagremovim umama, to je pogodovalo razvoju pelarstva. Tradicionalna turistika manifestacija Sabor pelara odrava se poslednjeg vikenda juna na izletitu Devojaki bunar U vreme . cvetanja bagrema okuplja se veliki broj pelara, koji razmenjuju svoja iskustva, izlau med i proizvode od meda. Specini ekoloki uslovi stvorili su s vremenom prepoznatljivu stepsku vegetaciju, retke biljne vrste, poput banatskog boura, kovilja, pearskog smilja. Oko 40 biljnih vrsta Deliblatske peare ima status prirodnih retkosti. umsko-stepski predeli su izvorni pejza peare, dok je danas znatan deo ambijenta izmenjen intervencijom ljudi. Sadnja stranih vrsta drvea na Deliblatskoj peari poela je u vreme Marije Terezije, da bi danas vie od 60 procenata njene povrine bilo pod ovim zasadima. Najzastupljeniji su zasadi bagrema, belog i crnog bora. Meu retkostima faune istiu se vrste sa stepskih stanita: pustinjski mravi, mravlji lav, stepski soko, stepski skoimi, tekunica, slepo kue, stepski tvor i druge. Za neke od njih Deliblatska peara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stanita u Srbiji. Specinost Rezervata je i najvitalnija stalna populacija vuka u Vojvodini. Vukovi ive u oporu, koji predvode dominantni mujak i enka. Samo se oni pare i ceo opor je duan da se brine o njihovom potomstvu. U spisima s kraja 19. i poetka 20. veka vuk se pominje kao tetoina. Ceo 19. vek obeleen je organizovanim hajkama na vukove, to je skoro dovelo do njihovog potpunog unitavanja.
29
Procenjuje se da u Deliblatskoj peari danas ivi oko 40 primeraka banatskog vuka Canis lupus L. Zatieno prirodno dobro obuhvata i Labudovo okno, deo Dunava sa ritovima i adama, gde se na podruju prirodnog rezervata gnezde mnoge retke vrste ptica. Vode bogate ribom i mrestilita stecite su i masovno zimovalite ptica vodenih stanita,
BELOCRKVANSKA JEZERA
Belocrkvanska jezera
Biciklisti na Deliblatskoj peari
U junom Banatu, u neposrednoj blizini Bele Crkve, smetena su belocrkvanska jezera, od kojih je ak sedam pogodno za plivanje. Najpoznatija, koja predstavljaju jedinstvenu turistiku ponudu u Vojvodini, jesu: Glavno, Vraevgajsko, aransko, ljunkara... Jezera su nastala kopanjem ljunka sa dna Panonskog mora. ljunkovita podloga i peane obale vodama jezera daju prozirnu zelenu boju. Na Glavnom jezeru plaa je delom betonirana, ureena, sa sportskim terenima i jedrilicama za rentiranje, dok su na ostalim jezerima plae potpuno prirodne. Plivati se moe i na oblinjim rekama Neri i Karau, a vodotoci Dunava i kanala DunavTisaDunav upotpunjuju taj jedinstveni prirodni ambijent. Za goste kojima plivanje nije jedina razonoda, u saradnji sa lokalnim vodiima, organizuju se izleti po okolini Bele Crkve, sa obilascima Vrca, Mesia i Gudurice, a ribolov sa obale i iz amca organizovan je na jezerima i kanalu. Planinski vazduh koji dolazi sa obronaka Karpata, veliki broj sunanih dana u godini, dodatna su blagodet belocrkvanskih jezera.
30
VRAKE PLANINE
Park prirode
zbog ega je itav taj prostor i proglaen za meunarodno znaajno stanite ptica. Tu se gnezde mala bela aplja, uta aplja, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran globalno ugroena vrsta u Srbiji tu ima stabilno gnezdilite. Posebna atrakcija je lasta bregunica, koja je znalaki izbuila itav breg priobalnog pojasa i nainila neobino zanimljive oblike. U pearskoj obali Dunava je i najvea evropska kolonija bregunica, sa oko 15000 parova. Pearu odlikuju velike dnevno-none i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i povrine tla, rani jesenji i pozni proleni mrazevi, nedostatak vlage
u tlu leti, uz intenzivnu sunevu radijaciju, te izrazit suni period tokom leta i jeseni. Koava je dominantni vetar, koji esto duva uraganskim brzinama i do 180 km na sat. Prirodne odlike i jedinstvenost ovog kraja ine Deliblatsku pearu pogodnom za razliite vrste rekreacije, ribolov, nautiki turizam, a pre svega za ekoloki turizam. Popularno izletite je Devojaki bunar, sa ureenim sportskim terenima, otvorenim bazenom, stazama za etnju i jedinstvenom crkvom brvnarom u Vojvodini, posveenom Ognjenoj Mariji. Doivljaj peare potpuniji je u organizovanim aktivnostima, kao to su jahanje po dinama, foto-safari ili vonja jakerom.
oput Fruke gore, i Vrake planine izranjaju neoekivano iz prizora skoro nepokolebive vojvoanske ravnice. Njihov Guduriki vrh, sa 641 metrom nadmorske visine, najvia je taka u Vojvodini. Naslanjajui se na Karpatski masiv, one predstavljaju prirodnu vezu biljnog i ivotinjskog sveta planinskih i ravniarskih predela. Poznate po raznovrsnoj ori, posebno po lekovitom bilju i blagotvornoj klimi, pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije. U njihovom ukupnom umskom fondu najzastupljeniji su hrastovi, zatim lipa, bagrem, bukva, javor i crni bor. Lipove i bagremove ume, koje u vreme cvetanja daju planinskom prostoru posebna aromatina obeleja, inei ga veoma prijatnim za boravak turista i sakupljanje lekovitih cvetova. Ureena peaka staza, stara oko 200 godina, prolazi kroz ivopisan umski ambijent. Divlja maka
31
VELIKO RATNO OSTRVO
Dve vodene depresije Velikog ratnog ostrva, koje se zovu Veliki i Mali Galija, obrasle su barskim biljem. Tu raste i beli lokvanj, zatiena biljna vrsta. Njegovo latinsko ime Nymphaea alba potie od legende koju znamo jo od Ovidija. Naime, nimfa po imenu Lotis, ker Posejdonova, preobrazila se u beli lokvanj da bi se spasla od Priapovog ljubavnog proganjanja. Kasnije je cvet lokvanja videla Driopa, pokuala je da ga ubere, i sama se pretvorila u lokvanj. U umovitim predelima svoj dom pronali su: jelen, srna, divlja svinja, zec, vuk, lisica, divlja maka, jazavac, tvor, ali i fazan, jarebica, prepelica, grlica, divlji golub, divlja patka, umska ljuka, vetruka, kukuvija, gavran i kreja. Poloaj prirodnog uzvienja otvara beskrajne poglede sa nekoliko vidikovaca na grad Vrac, oblinju Rumuniju, ali pre svega na uveno vrako vinogorje. Uzgajanje vinove loze, gde se posebno neguju bele sorte jedna je od ouvanih tradicija kraja. U Vrcu se tradicionalno odrava Groenbal, Dani zatite prirode Vrakih planina i brojne druge turistike manifestacije.Vraki breg je glavno turistiko i izletniko odredite.
Zeleni Beograd
AVALA
edna od prvih, prepoznatljivih odrednica Beograda je da je to grad koji se prostire na obalama dveju reka. Meutim, Beograd je i grad okruen i odreen zelenilom. Avala, planina pored Beograda, sa vrhom na 506. metru nadmorske visine, s gustim umama, uglavnom listopadnog drvea, idealno je mesto za izlete, bicikliste, peake, a nekada davno i za skijae. To za srpsko skijanje istorijsko mesto je 1929. godine bilo poprite
prvog takmienja u smuarskom tranju na osam kilometara, a 1946. godine odrano je i prvo smuarsko prvenstvo Srbije posle Drugog svetskog rata. Jedina planina u neposrednoj blizini Beograda, prirodno dobro, mesto je duge i burne istorije. Spomenik Neznanom junaku na njenom vrhu samo je jedan od takvih putokaza, a Toranj na Avali, simbol Beograda, upravo ovih dana zaokruuje svoju stranicu u istoriji nastanka, nestanka i ponovnog vaspostavljanja. Spomenik Neznanom junaku
32
Stari Begej Carska bara

Opte informacije
Ribarsko gazdinstvo Eka Lukino Selo, Zrenjanin Tel: 023/884-022, 884-645 carskabara@beotel.rs www.ribnjakecka.com
JP Turistiki centar grada Zrenjanina Tel: 023/523-160 Turistiki informativni centar Zrenjanin Subotieva 1 Tel: 023/581-890 oce@zrenjanintourism.org www.zrenjanintourism.org Ako ste odluili da se upoznate sa Specijalnim rezervatom, prvo treba da odaberete nain da ga istraite: vodenim ili kopnenim stazama, ili da kombinujte oba istraivaka pristupa. Ako ste odabrali vodeni put, nudi vam se vie naina plovidbe. Moete da se ukrcate na turistiki brod koji kree kada postoji dovoljan broj zaintersovanih putnika. U sluaju da brod ne plovi ili da vie volite intimnija istraivanja, moete iznajmiti kanu ili amac i samostalno, ili u pratnji vodia obii rezervat. Ako volite kopnene puteve, u pohod ovom carstvu krenite obeleenom Stazom zdravlja. Uprava rezervata organizuje i programe posmatranja ptica, a foto-safari je uobiajen nain da zabeleite uspomene na retke i vredne stanovnike Carske bare. Ribarsko gazdinstvo Eka u ponudi ima atraktivne terene za lovce. Na podruju Rezervata, u skladu sa reimom zatite, mogu je rekreativni ribolov.
Aktivni odmor
Takoe, za rekreativne ribolovce privlane su vode najveeg prirodnog ribnjaka u Evropi jezera Joca. U neposrednoj blizini Rezervata nalaze se zanimljiv etno-kompleks Tiganjica i hotel Sibila. Oblinja, takoe zanimljva, destinacija je i ekskluzivan kompleks Katel Eka, koji u ponudi ima raznovrsne sadraje.
Deliblatska peara
Opte informacije
Javno preduzee Vojvodina ume umsko gazdinstvo Banat Panevo Tel: 013/342-899 sgpa@banatsume.rs www.vojvodinasume.rs
Turistika organizacija Alibunar Tel: 013/641-074 turistickaal@madnet.rs www.tooalibunar.org Turistika organizacija Bela Crkva Tel: 013/851-777 toobc@neobee.net www.belacrkvatourism.org Turistika organizacija Kovaica tel: 013/660-460 oce@took.org.rs www.took.org.rs Na prostranstvima Deliblatske peare najrazvijeniji vid turistike ponude je lovni turizam. Peara je orintoloki izuzetno vredno podruje, pa je to ini zanimljivom za programe posmatranje ptica, a ovu turistiku ponudu moete nai u programima specijalizovanih turistikih agencija. Kroz delove Deliblatske peare prolazi i meunarodna biciklistika staza. Po svojoj lepoti posebno se istie izletite Devojaki bunar.
Aktivni odmor
Turistika organizacija Kovin Tel: 013/745-860 too@kovin.info www.tookovin.info
33
Vrake planine
Opte informacije
JP Varo Vrac Tel: 013/821-110 varos@neobee.net
Vraki breg je najpoznatija izletniko-rekreativna zona, a tu se nalazi Kula vidikovac koja vas poziva na uivanje u pejzau naeg najveeg vinogorja.
Belocrkvanska jezera
Turistika organizacija Bela Crkva Tel: 013/851-777 toobc@neobee.net www.belacrkvatourism.org Belocrkvanska jezera su skup jezera koja nude razliite sadraje. Glavno jezero se nalazi nadomak centra grada i ima opremljeno i urbanizovano kupalite. Na ovom jezeru moete da jedrite i ronite. Vraevgajsko jezero je manje urbanizovano i ono je pravi izbor za vas ako volite kampovanje u prirodi. ljunkarsko jezero je poznato po irokoj plai, malom ostrvu i usamljenim uvalama u netaknutoj prirodi. aransko, poslednje od etiri jezera, nije urbanizovano, i preporuujemo vam ga ukoliko ste ljubitelj ribolova. Vonja biciklom po breuljcima obraslim vonjacima i vinogradima deo je tradicije i svakodnevice kraja, pa i preporuka za vas.
Turistika organizacija Beograda Tel: 011/3061-410, 3061-400 o ce@tob.co.rs info@tob.co.rs www.tob.co.rs www.belgradetourism.org.rs
Turistika organizacija Vrac Tel: 013/838-050, 832-999 toovrsac@yahoo.com www.vrsac-tourism.com Vrake planine su pravo mesto za vas ako volite prijatne etnje umom i planinarenje. Ako ste planinar i popnete se na Guduriki vrh, moete rei da ste osvojili bar jedan najvii vrh jer se nalazite na najvioj nadmorskoj visini u celoj Vojvodini. Na Planinama postoji ak 200 km ureenih biciklistikih staza. Speci nu turistiku ponudu ini streliarstvo. U umskom ambijentu moete se usavravati u gaanju lukom i strelom ili, na primer, pokuati da strelom raspolovite jabuku. U umama se moete okuati i u paint ball simulaciji borbenih strategija. Vrake planine moete upoznati i tako to ete uzjahati konja i krenuti u pohod. A ako volite slobodno penjanje po prirodnim stenama, to moete raditi uz potpunu zatitu i sa profesionalnim instruktorom. Ako poelite da sve navedene mogunosti zamenite neim jo dinaminijim, moete da se okuate u paraglajdingu, ili da letite motornim zmajem. I jedan i drugi poduhvat podarie vam fantastian pogled na Vrac, ogromne zasade vinove loze i Vrake planine. Raznovrsnu turistiku ponudu upotpunjava i lovni turizam.
Turistiki informativni centri
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Turistiko-informativni centar Beograd Beoizlog Knez Mihajlova 6 Tel: 011/3281-859 bginfo.knezmihailova@tob.co.rs Turistiko-informativni centar Terazije Podzemni prolaz kod palate Albanija Tel: 011/2635-622 bginfo.terazije@tob.co.rs Avalu, planinu udaljenu od Beograda 15 km, preporuujemo za izlet svim ljubiteljima prirode. Re avala orijentalnog je porekla i potie od arapskog havala, to znai vidikovac. Jo u rimsko doba, na vrhu ove planine postojalo je vojno utvrenje, na istom mestu je u srednjem veku bio srpski grad rnov, a danas se tu nalazi spomenik Neznanom junaku ovo je taka koju svakako morate uvrstiti u itinerer istraivanja Avale. Na planini postoje obeleene planinarske staze, a svake godine se na njoj odrava ve tradicionalni tabor planinara. Pored planinarenja, ovde moete provesti dan vozei bicikl, obuavati se u vetini preivljavanja u prirodi ili orijentiringu. Nezaobilazna taka upoznavanja sa Avalom je poseta tornju, koji e od prolea 2010. godine ponovo biti dostupan turistima.
Aktivni odmor
Avala
Opte informacije
Javno preduzee Srbijaume umsko gazdinstvo Beograd umska uprava Avala Tel: 011/3906-626, 3906-619 suavala@srbijasume-sgbgd.co.rs www.srbijasume.rs
34
1 2
CARSKA BARA VRAKE PLANINE
3 4
BELOCRKVANSKA JEZERA DELIBLATSKA PEARA
AVALA
35
ovoljna klima, bogato lovno i ribolovno podruje, iskonska religioznost vezana za reku i njene obale uinili su da se na Lepenskom Viru, uspostavi trajno, ak urbano praistorijsko naselje. Umetnost njegovih itelja u oblikovanju kamenih skulptura ribolikih boanstava iznenadila je i zadivila svet. Bogat i sadrajan ivot ljudi u erdapskoj klisuru u praistoriji, tanije u srednjem kamenom dobu, samo je onaj prvi, praistorijski dokaz o blagodetima i lepotama ovog podruja na koje se istom snagom, ali i mistikom nadovezuju Homolje, Beljanica, Kuajske planine...
36 ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE
Mistika prostora
Nacionalni park
ERDAP I PL ANINE ISTO NE SRBIJE
ERDAP
erdapska klisura je hiljadama godina izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. Njena Gvozdena vrata spajaju dva vana kulturna i ekonomska dela Evrope. To je erdap uinilo stratekim mestom ogromnog znaaja, i u ratu i u miru, o emu svedoi veliki broj istorijskih spomenika. erdapska klisura je najvea rena probojnica u Evropi, nastala tamo gde je moni Dunav probio Karpatske planine u duini od 90 kilometara. ine je etiri klisure: Golubaka, Gospoin vir ije je turistiko sredite Lepenski Vir, Kazan (najvea rena dubina 90 m) i Sipska, i tri kotline: Ljupkovska, Donjomilanovaka i Oravska. Tako snaan i intenzivan ivot od praistorije do danas, uinili su da je Nacionalni park erdap najvei u Srbiji. Ovim zatienim prostorom obuhvaeno je ak deset rezervata prirode, deset celina raznovrsnog naslea prirode, istorije i lepote, kakvu sa sobom nose velike reke: Lepenski Vir, Veliki i Mali trbac sa Trajanovom tablom, Golubaki grad,
Bosman Sokolovac, oka Njalta sa Pesaom, Bojana, Tatarski vis, omrda, Ciganski potok i kanjon Boljetinske reke Greben. Podruje erdapa oduvek se odlikuje izuzetnom raznovrsnou ivotinjskog sveta,
o emu svedoe zapisi brojnih putopisaca. Ta raznovrsnost odrala se do danas, tako da u stoletnim bukovim i hrastovim umama i sada slobodno u prirodi ive ris, vuk, akal, tekavac, sova uara, crna roda,
ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE
37
Spomenici prirode
RAJKOVA PEINA I CEREMONJA
erdapska klisura
Jedriliarski kup na Dunavu
Po bogatsvu peinskog nakita, Rajkova peina je jedna od najlepih u Srbiji. Pod njenim svodovima sreemo se sa itavim svetom razliitih oblika od Jeeve dvorane, preko Zimske bajke, Kristalne ume, do Treperavog jezerca. Ono to je posebno izdvaja u odnosu na druge peine, jeste veoma buan potok koji kroz nju protie Rajkova reka. Peinu je prvi istraio na najvei geograf Jovan Cviji 1894. godine. Po legendi, peina je ime dobila po hajduku Rajku, koji je u ovim krajevima opijao putnike i pljakao ih, a oteto blago sakrivao u njoj. Tragom predanja, pohodili su je mnogobrojni lovci na zakopano blago. Danas je pitanje da li su hajduk i blago zaista postojali, ali je injenica da se itav kraj oko peine zove po nekom Rajku. Na severoistonim obroncima Homoljskih planina nalazi se i peina Ceremonja, bogata peinskim nakitom, stalaktitima, stalagmitima, peinskim stubovima, poput stuba Na venoj strai koji je prepoznatljiv znak Ceremonje. U njoj su pronaeni ostaci medveda koji je iveo pre oko sto hiljada godina. ali i jeleni, divlje svinje, jazavci, kune, zeevi, divlji golubovi, grlice.., dok stenovite litice erdapskog Kazana krase divokoze, orlovi i sokolovi. Dunav i Dunavsko jezero, vodeno prostranstvo sa svojim tajnovitim virovima i monim brzacima, utoite su i stanite najraznovrsnijih vrsta ribe. Zato ne udi to
38
je ovek Lepenskog Vira izabrao riboliko boanstvo klanjajui se upravo onome od ega zavisi, to mu je darovalo opstanak. erdapska klisura sa svojim tajnama prua velike mogunosti i najprobirljivijim ljubiteljima kako privrednog tako i rekreativnog ribolova. Pastrmka, keiga, smu, som, aran, tuka deverika.., veliki su izazov za ribolovce koji u vrtlozima Dunava iskuavaju svoja umea. Specian istorijski razvoj, vrlo povoljna klima, sloena mrea klisura, kanjona i dubokih uvala, ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne ore, vegetacije i faune. Biljni svet erdapa ne odlikuje se samo raznovrsnou i bogatstvom nego i izrazitim reliktnim karakterom. Na prostoru parka rastu guste ume, a u njima ivi vie od 1100 biljnih vrsta. Samo na podruju rezervata Lepenski Vir pronaene su mnoge za nauku znaajne vrste biljaka kao to su: koprivi, orah, medunac, maklen, jorgovan. Mnoge zeljaste biljke koje naseljavaju ume, livade, kamenjare i stene predstavljaju Ris
Golubaki grad botaniku priu za sebe, u kojoj je posebno znaajna erdapska lala. ak etiri rezervata prirode nalaze se na teritoriji optine Golubac (Golubaki Grad, Bojana, BosmanSokolovac i Tatarski vis), a u njima svoj ivotni prostor nale su biljne vrste koje su endemiti itavog Balkanskog poluostrva: meija leska, Paniev maklen, zelenika, koprivi, medunac, jorgovan... U izrazito bogatstvo ivotinjskog sveta upisuju se i dugouhi slepi mi, sivi puh i golubaka muica. Golubaki Grad, koji se prvi put pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrenje dodaje ovom delu parka prepoznatljiv trag istorije. Zbog svojih raznolikosti i rariteta Nacionalni park erdap je pravi naunoistraivaki centar u prirodi. Rezervat prirode Veliki i Mali trbac, jedan je od nauno najzanimljivijih i turistiki najatraktivnijih predela Nacionalnog parka, sa vrlo raznovrsnom i vrlo rasprostranjenom reliktnom vegetacijom, ali i rimskim natpisom, u nauci poznatim kao Tabula Traiana koji se nalazi na samom izlazu iz erdapske klisure. Potie iz 100. godine nove ere, a obeleavala je zavretak deonice puta kroz Donju klisuru. Rezervat oka Njalta, sa Pesaom, predstavlja tipino utoite reliktnih i retkih vrsta drvea i njihovih zajednica, dok je omrda stanite biljne vrste zelenike koja raste na jugoistonim padinama istoimenog vrha, na mestu zvanom Radisavljev krak.
39
VLASI I RUSALJKE
Srebrno jezero Na prostoru rezervata Ciganski potok nalazi se jedinstvena autohtona umska zajednica oraha, koja je okruena meovitim sastavom bukve i oraha i predstavlja pravu prirodnu retkost autohtonih uma oraha. Tektonski poremeaji u dalekoj prolosti ostavili su u ovom predelu, a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ua u Dunav, znaajne tragove savijanja, nabiranja i ukrtanja slojeva stena razliitih boja. Nacionalnim parkom erdap pruaju se neke od najlepih peakih staza zdravlja, a uveni vidikovci su Okmejdan, Venac, Crni vrh. Zbog specinog ukrtanja vetrova i irine Dunava, ovo podruje se s pravom moe nazvati jedriliarskim rajem zato Golubac i jeste centar srpskog jedrenja. Sova uara
U Brnjici, kod Golupca, u etvrtak, i u Neresnici, u nedelju posle Duhova, slave se takozvane Male rusaljke Rusalje mi. Vlasi su Balkansko poluostrvo naseljavali pre svih drugih naroda, a u ove krajeve doneli su i verovanje u rusaljke, koje se odralo do danas. Magija je bitan deo vlakog ivota i obiaja i sve ono u ta Vlasi veruju ima, na neki nain, magijsko obeleje. Odnosi oveka, svetaca i avola u dananjoj vlakoj magiji ostaci su paganske mitologije. Rusaljke su natprirodna bia zamiljena u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noima mladog meseca igraju na proplancima, ovenane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoloene prema ljudima. To su, u stvari, due umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drvee. Opasno je da se te nedelje bilo ko nae u reci ili jezeru, jer ga rusaljke mogu odvui u dubinu.
KAMENE KAPIJE I BELI IZVORAC
eko pristupaan kanjon reke Vratne poznat je od davnina po kamenim kapijama i neobinim virovima, pravim udima prirode. Na svom toku od svega prirode dvadesetak kilometara Vratna ivopisnom upornou prolazi kroz tri kamena luka ili kapije, ostavljajui za sobom udesa koja geolozi nazivaju prerastima. Mali, Veliki i Suvi prerast opisao je i Austrijanac Feliks Kanic, uveni balkanolog i veliki prijatelj srpskog
40
irok vie od dva kilometra, a njegove vode pokrivaju rene ade, gde alasi uz vino slave blagotvornu reku, a reka im za uzvrat poklanja ivot smestilo se Srebrno jezero. U popodnevnim satima, kada sunce poe na poinak iza Karpata, milioni iskrica ine da povrina vode zatreperi srebrnim odsjajem. Izuzetne lepote, jezero je od svog nastanka, sedamdesetih godina prolog veka, pregraivanjem Dunavca oko rene ade, postalo omiljeno izletite i turistiki centar regije, pa je nazvano i srpsko more. Ureene plae, jezero bogato ribom, komforan smetaj, dobri restorani pruaju sve to je potrebno za sasvim oputen odmor. Pogled sa oblinje Resavska peina naroda. U blizini Tree kapije otkrivene su tri do sada neistraene peine, koje naunici ve svrstavaju meu prave dragulje prirode, a jedna od njih u sebi krije malo jezero neobine lepote. uplja stena je jo jedan velianstven kameni most koji je je reka izvajala svojim poniranjem. Lista geomorfolokih uda ovog kraja time se ne zavrava. U neposrednoj blizini uplje stene, iz tame peine, istie reica po imenu Beli Izvorac, koja, prelivajui se se preko bigrenih kaskada, stvara slapove izvanredne lepote.
tvrave u Ramu putuje do neobinih ada na Dunavu, kojih as ima, as nema. Ada ibuklija je reno ostrvo na Dunavu, koje je posle izgradnje hidroelektrane erdap, potopljeno. Samo izuzetno nizak vodostaj doputa povrini kopna da izroni iz vode. Kronje drvea koje potpuno natprirodno izviru iz reke prirodno su stanite svih ptica selica koje putuju ka jugu. A meu potopljenim korenjem stabala mresti se najvei broj dunavskih riba. Ada ibuklija ima i zanimljivu istoriju. Ona je bila mesto za uivanje komandanta tvrave Ram, koji je na Adi drao harem.
SREBRNO JEZERO
ajnovito, zatalasano, bajkovito, u blizini tvrave Ram, tamo gde je Dunav
41
Veliko vrelo
HOMOLJE
roz Homolje planinsku oblast u severoistonoj Srbiji, protie reka Mlava. Ona izvire u agubici i u delu svoga toka obrazuje uvenu Gornjaku klisuru. Klisura je dobila ime po sveem vetru Gornjaku, koji se iz kotline okruene planinama probija uz reku. Na samom ulazu u klisuru putnik je zadivljen ostacima manastira Blagovetenje, koji kao da lebdi uzidan u vertikalne stene. Na drugoj obali reke Mlave, na samo kojih stotinak koraka od Blagovetenja, izdie se jo jedan dragulj ovog kraja manastir Gornjak, zadubina srpskog kneza Lazara. U istonom delu Homoljske kotline nalazi se i nestvarno lepa visoravan Zdrave, gde ive izuzetno dugoveni ljudi.
BELJANICA I KUAJ
z nedara planine Beljanice istie reka Mlava, a njeno vrelo i Krupajsko vrelo su dva najvea, najznaajnija i verovatno najvea kraka izvora u Srbiji. Na suprotnoj junoj strani, ispod stenovitih vrhova nestvarno bele boje, po kojima je Beljanica i dobila ime, videete jedan od najlepih vodopada Srbije. Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk su kao celina zatieni spomenik prirode Lisine. Penuava, bistra i hladna voda kaskadno se obruava u jezero. Od magle, nastale stropotavanjem vode, pri sunanom vremenu esto se vidi duga. Vode Lisine utiu u reicu Gornju Resavu, koju naseljava izuzetna vrsta ribe, pastrmka potoara. Ova ista reica usekla
42
je sebi put kroz krenjake stene, a najlepi deo njenog toka je uzani kanjon, koji takoe ima status spomenika prirode. Najui deo kanjona zove se Sklop stene su visoke, gotovo vertikalne i pribliavaju se jedna drugoj na samo nekoliko metara. Bezimeni vodopadi, nepregledne ume i netaknuta divlja priroda ovog predela neodoljivo podseaju na svet Prskalo
iskona. Jo jedno udo prirode Beljanice su prostrane bukove ume Vinatovaa, koje se nalaze na njenim jugoistonim padinama. Prirodni kameni most Samar na reci Tisnici mesto je koje obavezno poseuju ljubitelji prirode. Kuajske planine dodiruju Beljanicu. Na ovim planinama nalazi se prostrana Brezovika povrina sa brojnim krakim uvalama. Sastavni deo ovog reljefa su ponornice i neobini vodopadi. Najzanimljiviji je svakako vodopad Prskalo graditeljsko delo vode koja taloi sigu. Resavska peina, u blizini Despotovca, spada u najlepe peine u naoj zemlji, a njena unutranjost obiluje raskonim trobojnim peinskim nakitom crvenim, utim i belim. Najdominantnijia je crvena boja koja potie od oksida gvoa, bela je od kristalnog kalcijuma, a uta od primesa gline.
Podzemna blaga
LAZAREVA, BOGOVINSKA I PEINA VERNJIKICA

azareva peina poznata je i sa imenom Zlotska. Ona je jedna od prvih zatienih peina u Srbiji. Nalazi se na obodu planinskog masiva Junog Kuaja, u blizini sela Zlot. Prema rezultatima novijih istraivanja, po svemu sudei, nosie titulu najdue peine u Srbiji. Na oko dva kilometra uzvodno od Lazareve peine, u Lazarevom kanjonu nalazi se i suva peina Vernjikica, koja ima najvee dvorane u Srbiji. Vernjikica i Lazareva peina nalaze se u okviru granica Vratna Spomenika prirode Lazarev kanjon. U ataru sela Bogovina, na jugoistonom obodu Junog Kuaja, nalazi se jo jedna zanimljiva i vredna peina Bogovinska. Ona je tipina etana peina, sa kanalima u tri jasno podeljena nivoa. Njeni dublji i vii delovi obiluju peinskim nakitom retkih i zanimljivih oblika.
43
Lepenski vir - Rodonaelnik
Turistika organizacija optine Golubac Tel: 012/678-614 golubac01@gmail.com www.golubac.rs Turistiki informativni centar Cara Lazara bb Tel: 012/678-613 golubacinfo@gmail.com Turistika organizacija optine Kladovo Tel: 019/801-690 tookladovo@gmail.com www.kladovo.rs Turistiki informativni centar Kralja Aleksandra 5 Tel: 019/801-773 Mogunosti aktivnog odmora u prostranstvima erdapa gotovo su neiscrpne. Da biste obili makar deo od oko dvadeset posebno preporuenih turistikih taaka na mapi Nacionalnog parka, potreban vam je viednevni itinerer. Ako volite etnje kroz prirodu i planinarenje, uputite se, uz obaveznu pratnju vodia, ureenim stazama koje prolaze kroz najzanimljivije delove parka, a to su: trase BosmanSokolovac (10 km), Ciganski potok omrdski kamen (12 km), Kanjon Boljetinske reke Greben (1,8 km), Jezero Balta Alu ontu Glavica (5km), Peina Gradanica (2 km), Burov ponor, (2,5 km) i Veliki i Mali trbac (9 km). Vodika sluba vas moe povesti u obilazak nekog od specijalnih rezervata Nacionalnog parka Golubaki grad, Bojana, BosmanSokolovac ili oka Njalta sa Pesaom. Ako ste ljubitelj posmatranja ptica, na mestima Mali trbac i Mali Kazan izgraene su osmatranice koje ekaju da se na njih popnete i uperite svoj dvogled ka
Aktivni odmor
Nacionalni park erdap

Opte informacije
JP Nacionalni park erdap Tel: 030/590-778 o ce@npdjerdap.org www.npdjerdap.org
Turistika organizacija optine Majdanpek Tel: 030/590-184, 596-184, 596-185 o ce@toom.rs www.toom.co.rs Turistiki informativni centar Donji Milanovac Tel: 030/591-400 Kralja Petra I 14 tic@toom.rs
nebu i pticama erdapa. I brojni lepi vidikovci na trasi izmeu Malog trpca i mesta Ploe mogu posluiti kao osmatranice, a bie vam zanimljivo i mesto zvano Golo brdo, gde se nalazi hranilite za nekrofage vrste ptica. Brojnost i raznovrsnost lovne faune pruie vam pravi sportski lovaki doivljaj u gotovo netaknutom prirodnom ambijentu lovita Nacionalnog parka, jer lov u ovim prostorima ima sve elemente iskonskog doivljaja i iziskuje od vas dobru fiziku kondiciju i zavidne lovake vetine. Prelepa klisura, sa svim svojim tajnama i vrtlozoma, bie vam veliki izazov ako ste ljubitelj ribolova. erdap je nacionalni park na obali Dunava, pa ovde moete iznajmiti amac i, uz strunog vodia, upoznati blaga parka iz te perspektive. Kada je re o sportovima na vodi i nautikom turizmu, ovde moete jedriti, veslati, uestvovati na razliitim regatama... Pored prirodnih blaga, na teritoriji Nacionalnog parka nalaze se i izuzetno znaajni kulturno-istorijski spomenici, pre svega svetski poznat arheoloki lokalitet Lepenski Vir. Civilizacija Starog Rima ovde je ostavila svoje tragova, pa vam preporuujemo da vidite uvenu Tabulu Traianu i Dijanu jedno od najveih i najouvanijih rimskih utvrenja na Dunavu, te srednjovekovno naslee koje predstavlja tvrava Golubaki grad. U organizaciji lokalnih turistikih organizacija moete obii i druge zanimljive lokalitete i spomenike prirode u okolini Rajkovu peinu, Ceremonju, Vratnjanske kapije, Valja prerast, a takoe i impozantnu savremenu graevinu hidroelektranu erdap. Ovaj kraj je nekad bio svetski poznat po kavijaru jedinstvenog ukusa. Kroz teritoriju Nacionalnog parka prolazi meunarodna biciklistika staza.
44
Srebrno jezero i Golubac
Turistika organizacija optine Veliko Gradite Tel: 012/663-161 info@tovg.org www.tovg.org Turistika organizacija optine Golubac Tel: 012/678-614 golubac01@gmail.com www.golubac.rs Turistiki informativni centar Tel: 012/678-613 Cara Lazara bb golubacinfo@gmail.com Veliko Gradite i Srebrno jezero poznati su po nazivu Raj za ribolovce. Turistiki centar Srebrno jezero
se intezivno razvija i idealno je mesto za odmor u urbanizovanom ambijentu okruenom lepom prirodom. Pored ribolova, ovde moete plivati, etati se, voziti bicikl... Lokalni vetrovi pruaju sve uslove za jedrenje i kitesur ng. Na 15 kilometara od Velikog Gradita, u blizini sela Zatonja, nalazi se i poletite za paraglajding. Susedni gradi Golubac jedriliarski je centar Srbije. Dunav kod Golupca izgleda kao more irok je oko 6,5 km, tako da ovde moete jedriti uivajui u povoljnim vetrovima i prostranim povrinama vode. Delovi dunavske obale preureene su u predivne plae, okruene skoro divljom prirodom. Ako ste ljubitelj etnje, uputite se etnjom stazom Golubac, koja se prua du granice Nacionalnog parka erdap. Na ovom podruju nalazi se veliki broj prirodnih vidikovca sa neponovljivim pogledima. Ne propustite da posetite manastir Tumane i bigreno jezero u njegovoj blizini, te vodopad na Ridanu. Objedinjene utiske iz ovog kraja moete poneti ukoliko se uputite na panoramsko razgledanje brodiem, a bie vam zanimljivo da jedan dan odvojite za obilazak arheolokog lokaliteta Viminacijum nekadanjeg glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije ili Golubakog Grada i oblinje tvrave Ram. Golubac je upisan i u evropske biciklistike mape kroz optinu prolazi trasa Euro Velo 6.
www.resava-tourism.com JP Resavska peina Tel: 035/611-110, 613-543 resavskapecina@yahoo.com www.resavska-pecina.co.yu Turistika organizacija agubica Tel: 012/643-657 info@tozagubica.rs www.tozagubica.rs Jedna od polaznih taaka za obilazak Beljanice je planinska kua u selu Lisine. Odavde staza vodi ka vrhu isprva prolazite kroz blage padine pod vonjacima i livadama, a potom ulazite u guste bukove ume, a usponi postaju sve vei. U podnoju planine nalaze se izvori Veliko vrelo i vodopad Veliki buk zatieni spomenik prirode. Ako u sebi nosite zrno avanturistikog duha bie vam zanimljiv spust do podnoja vodopada. Ovaj kraj ima jo jedinstvenih fenomena prirode Krupajsko vrelo i raskonu i prostranu Resavsku peinu, koja je otvorena za posetioce tokom itave godine. Biser ovog kraja i srpske srednjovekovne arhitekture u celini je manastir Manasija Resava, koji svakako treba da uvrstite u plan obilaska resavskog kraja.
Aktivni odmor
Beljanica
Lisine, Resavska peina, Vrelo Mlave
Aktivni odmor
Turistika organizacija Despotovac 035/613-672 turistorgds@nadlanu.com
45
Ispod severnih obronaka Beljanice nalazi se Vrelo Mlave jo jedno atraktivno turistiko odredite. Ne propustite da vidite istu zelenu vodu Mlave, koja na svetlost dana istie iz najdubljeg izvorita u Evropi.
Kuajske planine
Opte informacije
Lazarev kanjon i Lazareva peina Vernjikica i Bogovinska peina Javno preduzee Srbijaume umsko gazdinstvo Timoke ume Boljevac Tel. 030/63-879, 63-442 www.srbijasume.rs Turistika organizacija Bor Tel. 030/459-020, 459-021 tobor@ptt.rs tobor030@nadlanu.com Turistika organizacija optine Kuevo Tel. 012/850-666 tokucevo@gmail.com www.tokucevo.org Turistika organizacija Boljevac Tel. 030/63-593 toboljevac@nadlanu.com itav kraj Kuajskih planina i okoline bie za vas pravi izazov ako ste zaljubljenik u peine i speleologiju. Takoe, ove planine su carstvo za ljubitelje divljine i doslovno netaknute prirode. Lazarev kanjon jedan je od najneprohodnijih kanjona u Srbiji i bie vam pravi izazov ukoliko volite avanturistiko planinarenje i speleologiju. Na podruju Kanjona otkriveno je vie od 70 speleolokih objekata, a najznaajnije
su Lazareva peina i Vernjikica. Lazareva peina je ureena za posetioce. Uivaete u njenom prostranstvu, a ponajvie u peinskom nakitu koji nosi zanimljiva imena: Fontana, Carska loa, Dirigent, Orkestar... Oblinja peina Vernjikica povezana je sa Lazarevom peinom ureenom peakom stazom i sastoji se od vie dvorana. Znamenitost ove peine je dvorana Koloseum jedna od najveih i najviih dvorana u Srbiji, a dvorana Vilingrad e vas zadiviti peinskim nakitom najneobinijih oblika. Jo jedan podzemni dragulj ove oblasti je Bogovinska peina, koja se nalazi na jugoistonom obodu Junog Kuaja. Ona je jedna od najduih peina u Srbiji (duina istraenih kanala je oko 6 km). Dublji delovi peine obiluju peinskim nakitom.
Homolje
Turistika organizacija optine Kuevo Tel. 012/850-666 tokucevo@gmail.com www.tokucevo.org Turistika organizacija agubica 012/643-657 info@tozagubica.rs www.tozagubica.rs Turistika organizacija optine Majdanpek Tel: 030/590-184, 596-184, 596-185 o ce@toom.rs www.toom.co.rs Peina Ceremonja nalazi se na severoistonim obroncima Homoljskih planina, u podnoju najvieg
Aktivni odmor
Aktivni odmor
planinskog vrha - Velikog tubeja. Udaljena je od Kueva 15 km, a do peine e vas odvesti asfaltni put. Jedna od najlepih peina u Srbiji poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrstan peinski nakit. Turistika staza u Ceremonji je kruna, to e vam pruiti poseban doivljaj prostora. Od peine Ceremonja do vrha Homolja izgraen je put koji vas vodi do vidikovca sa koga se prua nezaboravan pogled na ravno Pomoravlje, talasastu umadiju i strme obronke Junih Karpata u susednoj Rumuniji. Okolina Kueva poznata je i po zlatonosnoj reci Pek, koja se pominje u mnogim hronikama, putopisima i knjigama. Reka Pek u svom koritu skriva jedno neobino bogatstvo sitne estice zlata. Da bi se tradicionalni nain ispiranja zlata sauvao od zaborava, u okviru manifestacije Homoljski motivi, svake godine se na obali Peka na starinski nain ispiraju zlatonosni nanosi. Ovo vam moe biti poseban izazov i jedinstvena prilika da u ivotu okusite emocije zlatne groznice.
46
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14
1 2 3 4 5 6 7
SREBRNO JEZERO GOLUBAC ERDAP BELJANICA KUAJSKE PLANINE GOSPOIN VIR BELI IZVORAC VRATNA UPLJA STENA ZAMNA GORNJAKA KLISURA KRUPAJSKO VRELO VRELO MLAVE SAMAR VODOPAD LISINA VINATOVAA KLISURA RESAVE PRSKALO LAZAREV KANJON RAJKOVA PEINA CEREMONJA RAVNITARKA RESAVSKA PEINA VERNJIKICA PEINA ZLOTSKA PEINA BOGOVINSKA PEINA
47
og oblika je putanja vremena teko je odgonetnuti. Ponekad, zagledani u prolost, itajui udna ponavljanja istorije, svesni sopstvenih saplitanja na uvek istim mestima, ne moemo a da ne pomislimo da je krug upravo taj oblik po kome se sve u prirodi deava. esto pominjanje kola sree, kruga ivota samo su razliiti nivoi potvrivanja poetne pretpostavke. Sudbina Rudnika mogla bi da bude jo jedan primer za to. Jer on se tokom istorije razmetao po razliitim pozicijama od centra. Jedino to se u svim tim ukrtanjima putanja moi i istorije nije promenilo do danas, to je lepota prirode. Kako Rudnika tako i Bukulje, Rajca, Valjevskih planina, Ovarsko-kablarske klisure, umadije.
48 U M A D I J A , V A L J E V S K E P L A N I N E , O V A R I K A B L A R
Krugovi vremena
U
RUDNIK
davna vremena Rudnik je bio sedite ive rudarske delatnosti. Pre dolaska Rimljana, te krajeve su naseljavali Iliri, a potom Kelti. Prvi srpski dinar sa irilinim natpisom dinar kralja Dragutina, kovan je na Rudniku. U XIV veku tu su svoje kolonije imali Dubrovani i Sasi. Poseban znaaj Rudnik dobija posle 1441. godine, kada su Turci zauzeli Novo brdo. Despot ura Brankovi imao je tu kovnicu novca i letnjikovac. Rudno bogatstvo (srebro, olovo, bakar) nije bilo jedini izvor prihoda srpskih vladara. Rudnik je bio naselje sa razvijenim zanatstvom i trgovinom, kosmopolitski grad odakle se irio kulturni uticaj na itavu Srbiju. Rudnik i danas dominira umadijom. Ali je njegov kulturni, politiki i svaki drugi uticaj neuporedivo manji. To to se nije promenilo jeste lepota krajolika. Najvii vrh je Veliki turac (1132 m), poznat i kao Cvijiev vrh, a pored njega istiu se lepotom i visinom Srednji i Mali turac, Molitve, Paljevine i Marijanac svi iznad
UMADIJA, VALJEVSKE PLANINE, OVAR I KABLAR
1000 metara nadmorske visine. Obrastao listopadnim umama, uglavnom bukovim, istog vazduha i povoljne klime, Rudnik je pogodan za razvoj letnjeg i zimskog zdravstvenog, kolskog i sportskog turizma. Umreen stazama zdravlja, koje upotpunjuju klimatski uslovi: velika osunanost tokom
godine, vazduna strujanja, visoka jonizacija vazduha, nezagaena priroda, Rudnik je jo poetkom 20. veka bio poznata vazduna banja. Pored svih tih pogodnosti, aktivnom odmoru se danas pridodaje i planinarenje du vrhova, ali i neobina Ostrvica, esto se uje i Ostrovica, stena vulkanskog
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
49
KOSMAJ
Zelena oaza u okolini Beograda je planina Kosmaj, pretposlednja u nizu umadijskih planina, koje se polako sputaju ka Dunavu i Savi. Nalazi se na junoj granici beogradskog atara. Omiljeno izletite Beograana pokriveno je uglavnom bukovom i hrastovom umom, a nudi mogunost za raznovrsne aktivnosti: etnju, biciklizam, obilazak istorijskih i verskih znamenitosti. porekla koja se poput prirodne kupe izdvaja u neposrednoj blizini Rudnika. Istoimeni srednjovekovni grad, poznat i kao Jerinin grad, podignut je na njenom vrhu, na kamenom visu. Strme i nepristupane stene Ostrovice, koje su titile grad od osvajaa, danas su pravi izazov za sve vrste penjanja. Taj utihnuli grad danas poseuju izletnici i planinari.
Pejza sa Divibara
Taorska vrela
BUKULJA
amo ime Bukulja govori o raskonim i starim bukovim umama koje rastu na toj planini. Na njoj izvire i istoimena reka, na kojoj su napravljena dva vetaka jezera, bogata ribom. Jezero Gara je omiljeno izletite. Sa vrha Bukulje, na kojem postoji osmatranica, vidi se kao na dlanu skoro pola Srbije, vrhovi Avale, Kosmaja, Rudnika, Suvobora, Maljena, Ovara, Kablara U podnoju Bukulje nalaze se Aranelovac
50
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
ume Kablara
i Bukovika Banja. Planina je vulkanskog porekla, to dokazuju granitne stene koje u sebi sadre specinu kombinaciju minerala. Pored bukove, tu su i grabova i hrastova uma. Obeleene peake staze koje vode od parka Bukovike Banje do vrha planine, odline su za kondicione pripreme sportista, ali i rekreativno etanje i tranje. Planina je i prirodni tit Aranelovcu od jakih vetrova. Bukulja je poznata i po izvorima uvene mineralne vode Knjaz Milo.
Spomenik prirode
PEINA RISOVAA
edini do sada otkriveni tragovi ivota paleolitskih ljudi naeni su u Risovai i u peini Gradac kod Kragujevca. Ovi materijalni dokazi potvrdili su pretpostavke o postojanju paleolitskih kultura juno od linije SavaDunav i pruili nove podatke o ivotu praistorijskih ljudi. U Risovai, koja se nalazi u samom centru grada Aranelovca, na dubini od 11,75 metara, otkrivene su okresane kremene i kotane alatke koje, po nainu izrade, ukazuju na ivot peinskih ljudi s kraja srednjeg paleolita. Njihov tvorac je Risovaki ovek homo sapiens
neanderthalensis, razumno bie i odlian lovac koji je vladao vatrom, pravio orua i sahranjivao svoje mrtve. Naalost, ostaci neandertalskih skeleta nisu otkriveni, jer su, zajedno sa najbogatijim kulturnim slojem iz zone ovekovog stanita, uniteni pri eksploataciji kamena. U Risovai su pronaeni brojni fosilni ostaci ivotinja, vie od 20 vrsta sisara: peinski medved, peinski lav, peinska hijena, vuk,
lisica, divlji konj, tur, stepski bizon, divlja svinja, jazavac, slepo kue, dabar, zec..Danas je peina Risovaa stanite vie vrsta slepih mieva, koji su ugroeni i nalaze se pod reimom stroge zatite.
RAJAC
nogi e vam rei da je Rajac najpristupanija i najlepa planina u blizini Beograda. Relativno lak uspon na istoimeni vrh (848m), mogu ak i bez neke velike kondicije, kao nagradu nudi pogled koji ete svakako uramiti. Jer dok stojite u ravni sa Suvoborom, Maljenom, Frukom gorom, Avalom, Kosmajem, Bukuljom, Rudnikom, Goem, Kopaonikom, Golijom, Ovarom,
umska kornjaa
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
51
Kablarom, Zlatiborom ne moete se oteti utisku da ste na krovu sveta, uzvieni i spokojni. Istorija kae da je upravo na tim prostorima voena jedna od presudnih bitaka u Prvom svetskom ratu Kolubarska. Posebnom emocijom ako preklopite vreme, kao stranice istorije, ispunie vas pogled na jo vidljive aneve gde se ukopavala Srpska vojska u novembru 1914. godine. Rajac meu ljubiteljima prirode oduvek ima svoje poklonike. irina horizonta sa mnotvom livada i proplanaka, ume bukve, hrasta, breze, jasena, cera, a u najvioj zoni i etinara, jele i bora zelena su i pitoma oaza. A sred uma, po obroncima planine, presecajui puteve, skakuu prozirno isti potoci i reice. Izvori voda su neobino esti, nose imena ljudi koji su ih udenuli u esme, a voda je, ako se to za nju moe rei ukusna. Na rajakim livadama raste i veliki broj lekovitih biljaka. U umama ive fazan, srnda, lisica, divlja svinja, zec, grlica...
V
52 U M A D I J A ,
VALJEVSKE PLANINE
aljevske planine su izdueni pojas brdskoplaninskog terena, koji predstavlja prirodnu granicu prostiranja podruja severozapadne Srbije
prema jugu, i to u duini od pedesetak kilometara. Zbog takvog poloaja i oblika, nazivaju se i Valjevska greda. U sklopu Valjevskih planina su: Medvednik (1247m), Jablanik (1274m), Povlen (1346m), Maljen (1103m) i Suvobor (866m). Unutranji, severni deo luka Valjevskih planina zatvara basen sliva Kolubare, spoljanji luk je u svom jugozapadnom delu okrenut prema dolini Drine, a prema dolini Zapadne Morave na jugu. Povlen, najvia od Valjevskih planina, sa izvoritem reke Suice, ima status i najlepe planine. Sa vrha Rajca mogue je odetati planinskim grebenom do Suvobora. etnja od svega pet-est kilometra kroz netaknutu, ali pitomu prirodu, jedno je od onih iskustava koje ako volite prirodu i ivot morate pokloniti sebi. Na najvioj koti je proplanak, koji poput neke imaginarne terase, otvara pogled ka beskraju. Smeten izmeu Rajca i Maljena, Suvobor je prekriven mladim hrastovim umama u uvalama i etinarima koji pokrivaju njegov najvei deo. Vrh planine je dugo bio ogoljen, o emu svedoi njen naziv, a onda su ga gorani, posle Drugog svetskog rata, poumili
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
KLISURE DVEJU REKA
Klisura reke Gradac, sa svojim pritokama, predstavlja jedno od valjevskih uda. Klisura je izuzetno bogata ivim svetom i podzemnim oblicima krake erozije. Najzanimljivija i najposeenija izletita i kupalita su Livadica, Ploe, Kriva vrba, areno platno... Na renom toku dugom 12 km nalazi se nekoliko vodenica i ribnjaka. Kroz klisuru reke Gradac prolazi pruga BeogradBar. Bistra planinska reka Trenjica izvire ispod planine Povlen u zapadnom delu Srbije i posle 23 km dugog toka uliva se u Drinu, nedaleko od Ljubovije. Neposredno pre ua u Drinu Trenjica je izdubila nekoliko kilometara dugu krenjaku klisuru, duboku oko 500 m, sa uspravnim liticama, koja na pojedinim mestima poprima odlike kanjona, naroito u zoni ua Tribue u Trenjicu. Najvei deo tog rezervata prirode obrastaju ume i ikare crnog graba, cera, crnog bora, kleke... Iako se tu gnezde mnoge ptice grabljivice, kao to su suri orao, vetruka, jastreb kokoar, kobac ptiar.., klisura Trenjice se, zajedno sa klisurom Uvca, prepoznaje po koloniji beloglavog supa. Na tom podruju ive i mnoge vrste sisara: divlja svinja, lisica, veverica, zec, tvor, umski puh, a ima i jeeva, vidri i slepih mieva. Brza planinska reka hladne vode Trenjica utoite je potone pastrmke. etinarima. Na Suvoboru ima dosta srna, zeeva i fazana. U oblinjem selu Struganik nalazi se rodna kua vojvode ivojina Miia. Maljen, poznat po cvetnim livadama koje
Garako jezero
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
53
krasi beli narcis, takoe je i vazduna banja, a na njegovom vrhu je izletite Divibare. Blaga klima, povoljan geografski poloaj, bogat biljni i ivotinjski svet, obilje izvora i tekuih voda, ume etinara, posebno bora ine Divibare atraktivnim i zimi i leti. A oblinji manastiri: elije, Leli, Pustinja, Jovanje ve su po svojoj sutini mesta na kojima moemo potraiti duhovni mir. Nadomak Valjeva nalazi se Brankovina, selo puno istorije, rodno mesto i zaviaj mnogih linosti znaajnih za srpsku istoriju i kulturu. Prirodni rezervati na Divibarama su stara uma na Velikoj plei, Vraji vir na reci Crna Kamenica i kanjon Crne Reke. Posebno zanimljiv je 20 metara visok vodopad
Skakalo na reci Manastirici. Predeli krajnjih istonih ogranaka Valjevskih planina, sa netaknutom prirodom Ravne gore, Riora i Kotunia, postali su centar ekoloki zdrave poljoprivredne proizvodnje i turizma, oslonjeni na prirodne i kulturno-istorijske vrednosti kraja, a sve to sa sloganom Spoj prirode i tradicije.
OVARSKO-KABLARSKA KLISURA
centralnom delu Srbije, tamo gde je Zapadna Morava svojim tokom prosekla stene Ovara i Kablara, nalazi se jedna
od naih najlepih klisura. Postoje dublje, due, znaajnije klisure, ali retko je koja kao Ovarsko-kablarska tako poznata, voljena i u narodu opevana. Odlikuje se strmim, visokim krenjakim stranama u kojima se nalaze otvori nekoliko peina, a po lepoti su poznati ukleteni meandri koje pravi reka. ivi svet klisure, sa oko 150 vrsta ptica, 30 vrsta ribe i vie od 600 biljnih vrsta, predstavlja poseban izazov ljubiteljima ouvane prirode. ume graba, lipe, crnog jasena, ruja, stanite su umske, ali i barske kornjae, smuka, arenog dadevnjaka, kune zlatice, kune belice, sive aplje, sivog sokola, surog orla, jarebice kamenjarke. Izvori tople i lekovite mineralne vode, iste pijae vode, rasuti su kao dragulji po itavom predelu. Usred te prirodne lepote skriveno je mnotvo manastira, crkava i kapelica nadaleko poznati kao Ovarskokablarski manastiri ili Mala srpska Sveta Gora. Malu Svetu Goru ine manastiri, metosi i crkve Vavedenje, Vaznesenje, Preobraenje, Sretenje i Sveta trojica na desnoj i Blagovetenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje i Nikolje na levoj obali Morave, a zanimljiva je i crkva posveena svetom Savi, sa izvorom lekovite vode, te peina Kaenica, u blizini Ovar Banje, koja je svojevrstan sakralnomemorijalni objekat. Na Zapadnoj Moravi, kod Ovar Banje, organizuje se u avgustu plivaki maraton, a atraktivno je i splavarenje. Turiste i rekreativce privlae i tri manja vetaka jezera: Meuvrje, Ovarsko-kablarsko i Parmenac.
54
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
Kosmaj
Opte informacije
Javno preduzee Srbijaume umska uprava Lipovica Tel:011/8300-190 www.srbijasume.rs Turistika organizacija Mladenovac Tel: 011/8244-001 admin@tom.co.rs www.tom.co.rs Kosmaj je lepo izletniko mesto za etnje i rekreaciju na ijem vrhu postoji travnata povrina koji se koristi za odbojku, mali fudbal i ostale sportove na travi. Kosmaj je idealno mesto za najmlae, zato to postoje posebno ureena mesta za igru i rekreaciju dece.
Aktivni odmor
banjskih voda i neposredne blizine dve planine Bukulje i Venaca, odmor i oporavak u Aranelovcu mogu vam biti podjednako prijatni i u letnjim i u zimskim mesecima. Ako ste gost Aranelovake banje, na raspolaganju su vam raznovrsne mogunosti za rekreaciju, sportski tereni, bazen sa skakaonicom i terasama za sunanje. Boravak e vam oplemeniti etnje prostranim i lepo ureenim banjskim parkom u kome je postavljena jedinstvena izloba skulptura od venakog mermera. Planina Bukulja pokraj Aranelovca ima obeleene peake staze koje vas vode do planinarskog doma na vrhu planine. Na njenoj najvioj koti moete se popeti na osmatranicu sa koje se vidi gotovo pola Srbije. Na Bukulji izvire istoimena reka na kojoj su napravljena dva vetacka jezera bogata ribom, a u njenom podnoju smestilo se Garako jezero pravi raj za pasionirane ribolovce.
Rudnik
Ostrovica
Turistika organizacija Gornji Milanovac Tel: 032/720-566 togm@nadlanu.com www.togm.org.rs Na Rudniku postoje brojne obeleene staze za etnju i planinarenje, tereni za koarku, odbojku, mali fudbal, bazeni, ski-staze... Leti na proplancima moete brati lekovito bilje i umske plodove. Posebnu vrednost predstavlja vulkanska stena Ostrovica, sa koje moete uivati u pogledu na krajolike umadije.
Aktivni odmor
Rajac
Turistika organizacija Ljig Tel: 014/83-300 info@ljig.org.rs www.ljig.org.rs
Bukulja
Turistika organizacija Aranelovac Tel: 034/725-575 oce.toar@gmail.com www.to-ar.com Turistiki informativni centar Knjaza Miloa 228 Tel: 034/715-335 ar.infocentar@gmail.com Zbog izuzetno povoljnih klimatskih odlika, lekovitih
Peina Risovaa
Opte informacije
Muzej Aranelovac, muzejar@ptt.rs, www.muzej-arandjelovac.org Risovaa je znaajno arheoloko nalazite pod zatitom drave. Ne propustite da obiete ovu jedinstven muzej-peinu i pogledate njene atraktivne celine, kao to su Arheoloki kanal, Kanal faune ledenog doba ili Optimistiku dvoranu.
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Rajac je poznato i popularno izletite. Ako ste ljubitelj peaenja i planinarenja, krenite ika-Dukovim rajakim stazama ili se uputite ka Dobrim vodama. U toku sezone moete se prikljuiti organizovanim programima skupljanja gljiva, lekovitog bilja i umskih plodova. Rajac esto pohode lovci, a najpoznatija manifestacija lovnog turizma je Zlatna
Aktivni odmor
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
55
rajaka lisica. Poznat je po Kosidbi na Rajcu, koja se tradicionalno odrava u julu. Ova planina vam prua uslove za razliite sportsko-rekreativne aktivnosti, izmeu ostalog, ovde se moete oprobati i u paraglajdingu.
Suvobor je planina izuzetno atraktivna za lovce. Postoji markirana planinarska staza od vrha Suvobora do planinarskog doma Divibare na Velikoj poljani.
Klisura reke Gradac

Ekoloko drutvo Gradac Tel: 014/225-188 egrad@ptt.rs
Klisura reke Trenjice bie vam privlana destinacija ako ste planinar, ribolovac i ljubitelj lepe prirode. Zatieni deo rezervata moete posetiti od maja do oktobra.
Aktivni odmor
Valjevske planine
Suvobor, Maljen, Povlen, klisura reke Gradac
Ovarsko-kablarska klisura
Turistika organizacija aak Tel: 032/342-360 toc@ptt.rs www.to-cacak.com Turistiki informativni centar Kuevljeva bb Tel: 032/343-031 Turistiki informativni centar Ovar Banja Tel: 032/596-250, maj - oktobar Planine Ovar i Kablar izazov su za planinarenje i planinski biciklizam. Postoje obeleene staze razliitog stepena teine i duine, ali sve e vam pruiti zadovoljstvo u pogledu na predele klisure. Sa vidikovca na vrhu Kablara moete videti fascinantne meandre Zapadne Morave. Na Kablaru se nalazi i stena za slobodno penjanje .Na reci moete splavariti, voziti kajak i kanu, uestvovati na regati. Ovo je regija koja e vas privui obiljem ribolovnih terena. Na vetakim jezerima Ovar Banja i Meuvrje izgraena je ribarska staza u duini od 800 metara. Pravi izazov i bliski susret sa prirodom moete doiveti kroz adrenalinske sportove paraglajding i daljinsko jahanje, a moete upisati i kurs ronjenja Posebni biseri ovog kraja su manastiri Ovarskokablarske klisure i lekovite vode Ovar Banje, Slatinske Banje i Gornje Trepe.
Suvobor Turistika organizacija Mionica Tel: 014/62-080 tomionica@gmail.com www.mionica.org.rs Turistika organizacija Gornji Milanovac Tel: 032/720-566 togm@nadlanu.com www.togm.org.rs Turistika organizacija Valjevo Maljen i Divibare Tel : 014/221-138 valjevoturist@nadlanu.com www.valjevo-turist.co.rs Turistiki informativni centar na Divibarama Tel. 014/277 252 vtdivcibare@nst.co.rs Divibare su jedinstvena vazduna banja i glavni turistiki centar Valjevskih planina. Ovde postoje tereni za male sportove, tenis, mini golf, trim-staza, kola jahanja, tako da imate bezbroj mogunosti za aktivni odmor. Postoje peake staze koje vas, kada ih savladate, vode na vidikovce Golubac, Paljba, Ljuti kr ili Crni vrh. Ako volite skijanje, na raspolaganju imate nekoliko ski-staza, a ovaj teren je pogodan i za ljubitelje tranja na skijama.
Reka Gradac i njena klisura nazivaju se i valjevskim udom. Na renom toku duine 12 km nalaze se ribnjaci, izletita, kupalita, peine, vodenice... Na brzim vodama ove reke moete se okuati u neobinoj vrsti ribolova muiarenju. U klisuri reke do sada je otkriveno vie od 70 peina, tako da e vam istraivanje ovog kraja biti izazov ako ste alpinista ili speleolog. Konjiki klub organizuje kole jahanja i terensko jahanje kroz kanjon Graca. Planinska biciklistika trasa vodi kroz kanjon i jedna je od najatraktivnijih u zemlji, a moete voziti i mountain bike.
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Klisura reke Trenjice

Opte informacije
JP Srbijaume umsko gazdinstvo Boranja Loznica Tel.015/ 876 046
Aktivni odmor
Turistika organizacija Ljubovija Tel: 015/661-050 sgtoolj@gmail.com www.turistickaorganizacijaljubovija.rs
56
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
1 2 3
KOSMAJ BUKULJA RUDNIK
4 5
RAJAC VALJEVSKE PLANINE OSTROVICA
2 KLISURA REKE GRADAC 3 KLISURA REKE TRENJICE 4 OVARSKO KABLARSKA KLISURA
1 RISOVAA
U M A D I J A ,
V A L J E V S K E
P L A N I N E ,
O V A R
K A B L A R
57
S
58
ve manje u kontaktu sa prirodom, okrueni armiranim betonom i sopstvenim nenalaenjem jedva da verujemo u uda. Ona su sve vie mitska i kategorija mate, a sve manje sastojak ivota. Meutim, ne znai da ne postoje. Zato je svaki susret sa ponekim od njih esencija ivota koji smo zapostavili, a koji nam tako nedostaje. uda Tare, Mokre Gore, Zlatibora, kanjona Drine i Uvca... tu su kraj nas, nae su ishodite i dostupan smisao ivota.
T A R A , M O K R A G O R A , Z L A T I B O R , Z L A T A R . . .
Dlan Sveta
Nacionalni park
TARA, MOKRA GORA, ZLATIBOR, ZLATAR...
TARA
a Taru se ne moe rei da je krov sveta, jer to je ipak jedna druga, znatno via planina. Uukana u etinarske ume, ispresecana potocima, okiena livadama, divlja i pitoma, Tara podsea na dlan, kome je linija ivota izuzetno duga. Tu, na tom dlanu, na toj izraenoj liniji ivota smestile su se raznovrsne prirodne lepote, planinske reice, kanjoni, jezera, retke biljne i ivotinjske vrste, koje je, brigom ljudi, njihovim staranjem i nadzorom, zaokruio istoimeni nacionalni park. Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutranjem pojasu Dinarida. Duga je 50 km, iroka 22 km i ima prosenu nadmorsku visinu od 1200 metara. Najvii vrh je Kozji rid (1591 m). Po bogatstvu i raznovrsnosti turistikih vrednosti: ekoloki ouvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom, pogodni tereni za zimske sportove, posebno u rejonu Predovog krsta, blagotvorna klima, Drina sa vetakim jezerom Peruac Tara se ubraja u najatraktivnije predele
u Srbiji, a po mnogo emu jedinstvena je u Evropi i svetu. ak 80 odsto povrine Nacionalnog parka pokrivaju meovite ume smra, jela i bukvi. Pored Panieve omorike, u biljnom svetu izdvajaju se meija leska, tisa, boikovina,
a ako samo makar i letimino zavirimo u kamenjare, sipare i pukotine stena brojnih klisura i kanjona Tare, pronai emo prave botanike retkosti Balkana, kao to su: Paniev derventski razliak, nikolieva kandilika, uta mlaa, Panieva krupnolisna
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
59
ZAOVINE PANIEVA OMORIKA
U neposrednoj blizini sela Zaovine zvezdasto se razliva istoimeno jezero nastalo izgradnjom brane Lazii na reci Beli Rzav. Zaovine su uvene kao mesto na kojem je otkriven ivi fosil biljnog sveta Panieva omorika. U zaseoku urii, 1875. godine, uveni botaniar Josif Pani otkriva novu vrstu etinara, kojoj daje naziv Panieva omorika (Picea omorika), a pominje je i kao ledenu lepoticu. Jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava idealno su mesto za pecanje (potona i kalifornijska pastrmka, skobalj, klen, mrena), orijentaciju, ishranu u prirodi. A izletniki vidikovci: Zmajevac, Bela voda i Gavran prilika su da odahnete posle etnje i uivate u zasluenom prizoru. Oko 600 biljnih vrsta, od kojih se 55 nalazi na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije, 15 biljnih vrsta, koje su zatiene kao prirodne retkosti, poput runolista, subendemiti Nikolieva kandilka, Panieva poljska mleika, te predstavnici familije Orchidaceae ine bogatstvo Zaovina. Ravna stena, ili Grad u dolini Belog Rzava, spomenik prirode iz doba Kotromania i geomorfoloka atrakcija, ujedno je i mesto na kome se gnezdi sivi soko, prirodna retkost Balkana. Zaovine su i jedino stanite reliktne i endemine vrste Paniev skakavac. kozjaa, Panieva mleika, gorocvetna panieva mleika, jeremiak, dervenski razliak, bour, paprat rebraa Kako im ve Panieva omorika Paniev skakavac
samo ime, a i istorija botanike, kae, re je o vrstama koje je na padinama Tare otkrio Josif Pani. ume su stanita mrkog medveda i divokoza. Visove nadleu orlovi i sokolovi. U umama Tare postoji vie od 250 vrste gljiva, od kojih su tri otrovne. Jedna od njih je zelena pupavka najopasnija gljiva Evrope. Ve sama konguracija terena ini Taru pogodnom za raznovrsne rekreativne aktivnosti: mali nagibi pogoduju etnji, jahanju, razliitim sportskim igrama, trim stazama... Tu je obeleeno 18 planinarskih staza, sa ukupnom duinom od 120 km, a da bi se i aktivno i bezbedno koristile, neophodne su planinarske
60
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
Jezero Zaovine mape, koje postoje na informativnim punktovima u Parku. Tara obiluje arheolokim nalazitima, koja potiu od neolita do srednjeg veka. Prepoznatljivi su steci, ostaci srednjovekovnog utvrenja Solotnik. Posebno je znaajan manastir Raa iz 13. veka, zadubina kralja Dragutina Nemanjia. Projektom Tarocikl denisano je 27 biciklistikih staza duine oko 420 km a one prolaze kroz predele nesvakidanje lepote.
Park prirode
ARGAN MOKRA GORA
utovanje na Mokru Goru nije ni put u prolost ni put u budunost. To je povratak sebi. Smetena izmeu dve planine (Zlatibora i Tare) i tri reke (Belog i Crnog Rzava i Kameine) Mokra Gora je oduvek kapija kojom su prolazili narodi. Nepobitni dokazi, poput fosilnih ostataka korala, morskih jeeva, pueva, koljki, morskih zvezda, te ponekog zuba ajkule, ukazuju na
injenicu da je tu u davna, pradavna vremena bilo more. Zvalo se Tetis, a bivstvovalo je na tom prostoru pre vie od devedeset miliona godina. Bogate etinarske ume neobine su lepote. U mestu koje se zove Jejinjak raste dinovska jela, jedno od najveih stabala u Srbiji, a verovatno i u Evropi. Visoka je 50,5 metara, a prenik joj je 1,70 metara. U Mokroj Gori izviru i udesna vrela neobinih i lekovitih voda. Iskustveno utvrena lekovitost prenosila se s kolena na koleno, mada su
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
61
Etno selo na Mokroj gori u Evropi i spominje se kao graditeljsko remek-delo meu prugama uzanog koloseka u svetu. Na jednom od obronaka Mokre Gore smeteno je i neobino etno-selo sa nekoliko naziva. Svejedno da li emo izabrati Meavnik, Drvengrad ili, kako ga sami metani najee zovu profesorovo selo, u kreativni, domatani i bajkovit vilajet naeg poznatog reditelja Emira Kusturice svakako treba navratiti. Onako s puta, posle vonje Osmicom, ili lova, oporavka na isceljujuim izvorima gorskih voda, tu treba odahnuti u metani veoma malo priali o tome. Vode, poput izvora Bele vode, esma bogata selenom, Dulova voda, Radovanova voda slana voda i Gliova voda sumporovita voda, pokazivale su zadivljujue rezultate u leenju najraznovrsnijih bolesti Na podruju Mokre Gore nalazi se selo Kremna. Proroanstva jednog od njegovih itelja Mitra Tarabia, s kraja 19. veka, naterala su i najokorelije u neverovanju da preispitaju svoje stavove, samim tim to su se neka od njih i ostvarila. Jedno se odnosilo na sudbinu arganske osmice, pruge uskog koloseka koja u vreme Tarabia nije postojala: Proi e podosta godina, pa e se ljudi opet setiti gvozdenoga puta, te e ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Viegrada nee putovati putnici radi potrebe i posla, ve ljudi od zabave, serbez odmorita i uivancije. Tako danas i jeste. arganska osmica je najatraktivnija turistiko-muzejska eleznica Predeo izuzetnih odlika
KAMENA GORA
Na krajnjem jugozapadu Srbije, uz granicu sa Crnom Gorom, smetena je zatalasana planinska povr Kamena gora. Na raskrsnici starih karavanskih puteva, sa bistrim izvorskim vodama Kovice, Trajana, Kovega... sa nadaleko uvenim svetim borom, ivopisnom klisurastom dolinom reke Graanice, ostacima manastirskog kompleksa itin, mnogobrojnim objektima etno-naslea i ouvanim tradicionalnim nainom ivota, ona je poseban i nesvakidanji prizor.
62
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
KANJON DRINE
Kanjon reke Uvac
Kanjon Drine, poznat po tradicionalnom splavarenju, jedan od najdubljih kanjona na svetu (na pojedinim mestima i do 1000 m), manje je znan i kao utoite retkih, ak iskonskih biljnih vrsta, a neke od njih su u skrivenim i mirnim kanjonima pritoka Drine nainile prave male zbegove (refugione). Pored Panieve omorike, koja je na strmim padinama kanjona pronala idealnu taktiku preivljavanja i postala carica svih endema Evrope, tu su i druge retke i reliktne vrste kao zelenika, crni grab, crni bor, Dervetanski i Dobrunski razliak. Poznata je prauma u Peruici, a manje se zna da postoje takve ume i na rubovima kanjona Drine, kao to je Topli do, ili bukova uma u kanjonu Rae. Kanjon Drine je i stalno boravite mrkog medveda i divokoze. Jezero Peruac, nastalo izgradnjom hidroelektrane Bajina Bata, svojom obalom i ureenim plaama poziva na plivanje, pecanje, vonju brodom, kanuom ili pedolinima... U blizini naselja Peruac, na samom ulasku u kanjon Drine, tee verovatno najkraa reka na svetu. Duga je tano 365 metara, pa mnogi kau da je reka Vrelo duga godinu dana. miru, uz kola ili domai sok u poslastiarnici. Trebalo bi zaviriti u trenutnu postavku male galerije, a uz plamen svee u crkvici svetog Save bar na trenutak promisliti venost. Danas je Mokra Gora planinsko selo od oko petsto kua. Raspolae izvanrednim
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
63
TIIJE POLJE
Podno planine Ozren, na oko 1000 metara nadmorske visine, svilo je svoje gnezdo Tiije polje. Ovo mesto, 12 kilometara udaljeno od Brodareva, predstavlja ivi etnografski muzej. Tradicija je sauvana u svakom kutku. Kue pod indrom, pojate i druge pomone zgrade pod slamom, sagraene u duhu narodne arhitekture, u funkciji su ivota metana. U neposrednoj blizini nalaze se srednjovekovni manastiri Davidovica i Kumanica, te impozantni kanjoni Lima i reke Duboice. mogunostima za razvoj ribolovnog i seoskog turizma. Ona je izrazito umsko podruje gde rastu beli i crni bor, smra, hrast, glog, cer i grab. Na rekama Beli i Crni Rzav moe se loviti riba: pastrmka, krkua i klen. Od brojnih ivotinjskih vrsta namernik e tu sresti mrkog medveda, vuka, srnu, surog orla, pupavca, vidru... Kraj je poznat i po pelarstvu, med sa tih panjaka meu najboljima je u Srbiji. Mokra Gora je i jedno od retkih sela gde ljudi uvaju stari zanat bave se proizvodnjom katrana.
Zlatiborski pejza
Sveti bor na Kamenoj gori
ZLATIBOR
a je Zlatibor idealno mesto za odmor otkrili su, naravno, kraljevi. Nad tom planinom u srcu Srbije sudaraju se vazduna strujanja sa Mediterana i kontinenta, tu se rascvetava rua vetrova, a mikroklima, sa velikim brojem sunanih dana u toku godine i savrenim atmosferskim pritiskom, blagotvorno utie na zdravlje ljudi. Zato
64
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
se Zlatibor s pravom smatra vazdunom banjom, koju su, u potrazi za zdravljem i odmorom, posetioci pohodili jo od sredine sedamnaestog veka. Turistiki Zlatibor je roen, meutim, tek kada se, kao u svakoj dobroj prii, pojavio jedan kralj. Poetak razvoja tog srpskog planinskog dragulja vezuje se za daleku 1893. godinu, kad je u posetu stigao srpski kralj Aleksandar Obrenovi. Doao je da se uveri u blagotvornost klime i podri planove razvoja budueg ekskluzivnog letovalita. S kraljevim blagoslovom otpoeo je dinamini razvoj turizma toga kraja, a sam Zlatibor, posle vie od sto godina, danas nosi titulu najrazvijenijeg i najposeenijeg planinskog turistikog centra Srbije Ljudi su dobrom organizacijom planinu izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih panjaka, vodom bogatih planinskih potoka, livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka, zatalasanih prostora od Tare i argana do istonih obronaka Murtenice, do gotovo simboline reke Suice, a potom do Uvca prepunog brzaka sa svim njenim
Jesen na Zlataru potencijalima pretvorili u turistiku ponudu. Meovite ume belog i crnog bora, smre, jele i bukve stanite su ubaste senice, umske eve, vuka, lisice. U blizini sela Roanstva je i uvena Stopia peina, jedinstven spomenik prirode. Dugaka je 2000 metara, sa visinom svoda do ak 50 metara, a njenu osobenost ine bigrene kade, udubljenja oiviena kamenom u kojima se skuplja voda, koja se, kada nadoe, preliva u vidu jedinstvenih kaskada. U dubinama peine nestaje i reica Ponor. Jedno od arobnih mesta na Zlatiboru je i Muzej pod otvorenim nebom Staro selo u Sirogojnu. Zaista je teko nai planinu koja kao Zlatibor ume da osvoji i zavede ljude.
ZLATAR
bog gustih etinarskih uma i planinskog vazduha bogatog terpentinom i ozonom Zlatar s pravom nosi naziv fabrike crvenih krvnih zrnaca. Da je planinski vazduh na Zlataru lekovit, znalo se jo u davnoj prolosti, Grci i Rimljani su ba tu gradili svoje naseobine, a u lepotama i plodovima
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
65
LIM
Slapovi Sopotnice
Stopia peina
Koren u nazivu reke Lim potie od latinske rei limes, to znai granica. Lim je tokom istorije to i bio granica istonog i zapadnog Rimskog carstva, Otomanske i Austrougarske imperije. Lim nastaje u podnoju Prokletija, svoj put zavrava kao pritoka Drine, a prolazi predelima neizrecive lepote. Upravo se tim putevima i tom lepotom na smaragdnozelenim vodama Lima splavari. Plahovita, mona i divlja reka u prolenim mesecima, a uspavana i tajanstvena lepota u toplim letnjim mesecima, to, pored splavarenja, nudi plivanje u svojim tiacima, Lim poziva na uzbudljivo putovanje. Na reci Sopotnici, pritoci Lima, akumulirane naslage bigra i kaskadno obruavanje vode, oblikovali su slapove neobine lepote, koju upotpunjuju stare vodenice. prirode Zlatara uivali su i pojedini lanovi kraljevske loze Nemanjia, koji su u 13. veku na planinskim padinama podigli svoju zadubinu manastir Mileevu. Planina Zlatar, duga 22 i iroka 12 kilometara, svoje mesto pronala je na prostoru izmeu Lima, Bistrice, Nove Varoi i Petere. Severnim padinama blago se sputa u dolinu Uvca, dok je sa june strane otro zaseena dubokom klisurom reke Mileevka. Ta reka je izmeu planinskih masiva Zlatara i Jadovnika formirala divlju krenjaku klisuru, na ijim liticama su ouvani impozantni, veoma stari primerci crnog bora. Zlatar je sve omiljenija destinacija za
66
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
Let beloglavog supa ribolovce, a zahvaljujui markiranim stazama, u njegovim arima poslednjih godina uivaju ljubitelji dugih etnji i vonje planinskim biciklima. Meandri kanjona Uvca, verovatno meu najlepim panoramskim slikama Srbije, najvee su stanite beloglavog supa na Balkanu. Specijalni rezervat prirode Uvac prevashodno je nastao da bi se zatitila i razmnoila ta ugroena vrste orla leinara. Okolina Uvca bogata je brojnim krakim oblicima povrima, uvalama, peinama i jamama. Sama reka je sredinom prolog veka pregraena na tri mesta, ime su nastala tri vetaka jezera Uvako, Zlatarsko i Radoinjsko. Jezera su bogata ribom, a u pojedinim delovima nalaze se i plodita potone pastrmke, mrene, klena, jezerske pastrmke.
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
67
Informativni centar Mitrovac na Tari Turistiko-informativni centar Bajina Bata Milenka Topalovia 3 Tel: 031/869-452 o ce@nptara.rs Tara nudi bezboj mogunosti za uivanje u prirodi. etnje, planinarenje, vonje biciklom, jahanje... svaki od ovih aktivnih vidova odmora moete planirati tako da u njih uklopite odlazak do jednog od brojnih ureenih vidikovaca po kojima je Tara poznata. Najpoznatiji vidikovci su Biljeka stena, Banjska stena, Kozja stena, Crnjeskovo, Zborite, Sjeni i Omar. Postoje tri ureene etne staze. etna staza Raa poinje od manastira Raa i vodi desnom obalom istoimene reke do ulaska u prirodni rezervat Klisura Rae. etna staza Jarevac je lagana izletnika staza koja prolazi kroz livade koje nastanjuju retke biljne vrste, a potom se nastavlja u planinarsku stazu koja vodi do izletita Brana Jarevac. etno-edukativna staza Banjska stena vodi od Mitrovca prema rezervatu Pod Goruicom. Reka Drina zauzima posebno mesto u turistikoj ponudi ovog kraja. Atraktivan kanjon Drine moete obii turistikim brodom ili iznajmljenim amcem. Na jezeru Peruac postoji ureena plaa na kojoj se u toku sezone, pored plivanja, mogu upranjavati i sportovi na vodi. Reka Drina je, takoe, omiljena destinacija ljubitelja ribolova na brzim rekama, a splavarenje je jedna od dugih tradicija ovog kraja. Postoje takoe uslovi i za skijanje: rekreativno, alpsko i nordijsko.
arganMokra Gora
Opte informacije
Park prirode Mokra Gora Drvengrad-Meavnik Tel. 031/ 800 765 info@mecavnik.info www.parkprirodemokragora.org
Aktivni odmor
Drvengrad-Meavnik Tel. 031/800-686, 800-765 info@mecavnik.info www.mecavnik.info Muzejsko-turistiki kompleks arganska osmica Tel. 031/800-125,800-505 sarganosmica@ptt.rs
arganska osmica
Nacionalni park Tara

Opte informacije
Javno preduzee Nacionalni park Tara, Bajina Bata Tel. 031/863-644, 869-452 o ce@nptara.rs www.tara.org.rs
Turistika organizacija Bajina Bata Tel. 031/865-370 turizam@tara-bajinabasta.com www.stc-bajinabasta.rs
68
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
www.zeleznicesrbije.com www.sarganskaosmica.rs Turistika organizacija Uice Tel. 031/513-485, 514-761 tours@nadlanu.com www.tours.org.rs argan Mokra Gora je mesto odakle, prema neizrecivo lepim planinskim visovima, polazi naa najpoznatija i najatraktivnija muzejsko- turistika eleznica. Vonja uskotranim kolosekom argana nezaobilazan je deo turistike ponude. Druga, nezaobilazna taka boravka na Mokroj Gori je poseta Drvengradu bajkovitom etno-turistikom kompleksu koji je izgradio na proslavljeni lmski reditelj Emir Kusturica. Nepunih osam kilometara od Drvengrada nalazi se skijalite Iver sa etiri ureene staze. Na Mokroj Gori postoji i muzej eleznice na otvorenom, a itav kraj je idealan za etnje i okrepljenje kraj brojnih lekovitih izvora. Vizitorski
Aktivni odmor
centar je u izgradnji. Podruje argana i Mokre Gore pogodno je za razne peake ture a izdvojiemo najzanimljivije: Mokra GoraarganBrezovice 15 km, Mokra Gora IverZmajevacZborite 14 km, Mokra GoraBele vodeJatarice 3,5 km. Postoje i mogunosti za lov i biciklizam.
Zlatibor
Opte informacije
Turistika organizacija Zlatibor Tel. 031/841-646, 848-105 toz@ptt.rs www.zlatibor.rs Jedan od najeih vidova istraivanja lepota Zlatibora je etnja. Postoje brojne obeleene etake staze trase koje vode do spomenika, igote, kanjona Rzava, Gradine, Oka, Crnog vrha, Ribnikog
Aktivni odmor
jezera... U turistikom centru postoji veliki broj sportskih terena, otvorenih i zatvoreni bazena, teretana, tnes centara, to su idealni uslovi za rekreaciju i razne sportove fudbal, tenis, koarku, plivanje... Organizuju se letnji sportski kampovi, kola paraglajdinga, kola tenisa, plivanja. Ovde se moete upisati u kolu jahanja ili, ako volite ribolov, pecati na zlatiborskim reicama i potocima ili na Ribnikom jezeru. Jedna od turistikih atrakcija kraja je i Stopia peina. Ski centar Zlatibora je Tornik, i sa svoje etiri staze igota, Tornik, Ribnica i Zmajevac, nudi atraktivnu ponudu zaljubljenicima u skijanje. Tokom boravka, posetioci mogu uivati u vonji bicikala, vonji pedolina na vetakom jezeru, jahanju konja, kupanju na brojnim bazenima i kupalitima, klizanju u vreme zimske sezone, baviti se ribolovom i foto-safarijem, a za ljubitelje sportskih aktivnosti tu su brojni tereni za razne vrste sportova.
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
69
Rafting na Limu zaljubljenici u trejking. Staza je markirana u duini od 21.5 km i vodi od Sopotnice kanjonom reke Mileevke do manastira Mileeva. A da ne biste razmiljali da li ete se snai na stazama i uskim usecima, na istraivanje vas mogu povesti licencirani vodii. Kamena gora je jo jedan dragulj ovog kraja. Pohode je mnogi tragai za lepotom i doivljajem. U Kamenoj gori postoji markirana staza od 80 km, to je ini idealnim mestom za planinarenje i planinski biciklizam. Prijepolje ima tradiciju paraglajdinga, sa vie poletita, a jedno od njih je i Kamena gora. A orijentiui se uz pomo specijalnih orijentir karata i kompasa, upoznajte jo bolje lepote ovog predela. Na ovom podruju postoje ekoloki kampovi i kampovi za ekstremne sportove .
Uvac
Opte informacije
Rezervat Uvac Tel. 033/64-198 o ce@uvac.org.rs www.uvac.org.rs
turistike obilaske jezera na katamaranu. Sportski ribolov je takoe deo turistike ponude. Posebna preporuka su vonje brodiima, kajakom, kanuom, peake ture i foto-safari.
Kamena gora, kanjon reke Mileevke, reka Lim
Prijepolje
Turistika organizacija Nova VaroZlatar Tel. 033/62-621 tozlatar@verat.net tsczlatar@novavaros.rs www.zlatar.org.rs Specijalni rezervat prirode Uvac privlai posetioce pre svega kao mesto na kojem mogu da posmatraju retke i ugroene beloglave supove. Uvac privlai i sve druge ljubitelje prirode on je idealno mesto za peaenje, planinarenje, istraivanje peina... Ljubitelji kanua i kajaka ovde su dobrodoli. Rezervat organizuje i
Turistika organizacija Prijepolje Tel. 033/710-140 toprijepolje@gmail.com www.turizamprijepolje.org.rs Prijepolje i njegova okolina nude raznovrsnu ponudu kako ljubiteljima prirode uopte tako i ljubiteljima adrenalinskih sportova. Reka Lim privlai poklonike raftinga i splavarenja. Na Limu je 2009.godine prvi put u Srbiji odran Evropski kup u raftingu. Ova brza reka je privlana i za ribolovce. Atraktivan prirodni fenomen ovog kraja kanjon reke Mileevke, pohode
Aktivni odmor
Aktivni odmor
70
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
1 2 3 4 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 1
TARA MOKRA GORA ARGAN ZLATIBOR ZLATARSKA JEZERA LIM KANJON DRINE PERUAKO JEZERO ZAOVINSKO JEZERO RZAV MALI RZAV LIM KANJON UVCA KLISURA MILEEVKE SLAPOVI SOPOTNICE STOPIA PEINA
T A R A ,
M O K R A
G O R A ,
Z L A T I B O R ,
Z L A T A R . . .
71
ostoji lepota koje se ovek nikada ne zasiti. Ona je ista, a drugaija. Svaki put poznato bliska, a ipak mistina i neuhvatljiva. Ona oputa, odmara, mami i zavodi. Za takvom lepotom ovek neprestano traga. A ako ima sree takvoj lepoti se uvek i uporno vraa. Za poetak vam nudimo tek nekoliko slika: Kopaonik, Golija, Go, eljin, Stolovi, Peterska visoravan, Ibar...
72 K O P A O N I K , G O L I J A , G O , E L J I N , S T O L O V I
Uporita lepote
Nacionalni park
PLANINSKI KROV SRBIJE
KOPAONIK
opaonik, planina nemerljive lepote, svoje ime duguje velikom rudnom bogatstvu zarobljenom u njenim nedrima. Ljudi su tu od davnina iz srca planine vadili rude gvoa, olova i cinka. Vulkanska aktivnost, vreli mineralni rastopi su usled visokih temperatura i snanih pritisaka oblikovali kopaoniku rudnu oblast sa velikim brojem rudnika u kojima se, pored pomenutih ruda, mogu nai i retki metali srebra i zlata, ali i retki minerali volastonita, fluorita i azbesta. Kopaonik je najvei planinski masiv u Srbiji, koji se protee duinom od 80 kilometara, a u srednjem delu dostie irinu i do 40 kilometara. Na Kopaoniku su i neki od naih najviih planinskih vrhova: Paniev vrh (2017 m), na kome se nalazi Paniev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) .., zbog ega Kopaonik nosi naziv i krov Srbije. Jo jedno popularno ime izdvaja taj masiv planina sunca. Nad vrhovima Kopaonika nebo je vedro u proseku 200 dana u godini. Na planinskom masivu smenjuju se otri vrhovi,
pitomi panjaci, udoline, meovite i zimzelene ume... Meu znaajnim i retkim biljnim i ivotinjskim vrstama izdvajaju se Panieva reuha, kopaonika ljubiica, kopaonika uvarkua, suri orao, sivi soko, uata eva, umska eva, krstokljun, divlja maka... Na hladnim i visokim delovima planine ivi
sibirski skakavac. Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta, a meu njima poznatije i jestive su vrganji, lisiarka, smrak, sunanica, ampinjoni, bukovaa... Zbog relativno malih godinjih padavina, Kopaonik nije izvorite velikih reka, ali zato postoji gusta mrea malih povrinskih
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
73
slatko od borovnica, koje e vam itelji oblinjih sela ponuditi - ili se sami upustite u berbu.
Park prirode
Bele stene na Kopaoniku
I
Kurumlijska. Organizovane peake ture, izletita Metoe, Kadijevac, orov most obilazak srednjovekovnih manastira i svetilita u okruenju: Studenica, Sopoani, urevi stupovi, Gradac, vinske ture po upi Aleksandrovakoj, poznate po dobrom vinu i rakiji, splavarenje Ibrom, sa posetom srednjovekovnom gradu Magliu, neke su od mogunosti koje boravak na Kopaoniku ine jo sadrajnijim. Iako prvobitno razvijan kao zimski turistiki centar, stalnim obogaivanjem sadraja postignuto je da sezona traje gotovo itave godine. A kada ste ve tamo, obavezno probajte
GOLIJA
tokova, koji potiu od brojnih izvora sa cele povrine planine, od kojih neki imaju lekovita svojstva, sa poveanom radioaktivnou i mineralizacijom vode. Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krmar voda, Pajino preslo, Javor esma, Kaznovske baije. Na toku Samokovske reke, najvee vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci izdvaja viestepeni vodopad Jelovarnik. Na tom podruju nalazi se i nekoliko jezera, a najvee je Semeteko. U blizini Kopaonika smestile su se i banje, koje samo potvruju izuzetne sastojke lekovitosti te planine. Najpoznatije su Joanika, Lukovska i
skonska lepota, ouvana priroda, bogat biljni i ivotinjski svet, mnotvo izvora, reka i reica sa izuzetno istom vodom, te raznovrsni sadraji kulture i istorije duboko utisnuti u tlo bili su vie nego dovoljni da Park prirode Golija, odlukom komisije Uneska, bude proglaen za Rezervat biosfere GolijaStudenica, prvi te vrste u Srbiji. Golija je najvia planina jugozapadne Srbije, koja se prua u obliku latininog slova S u duini od 32 kilometra. Njen najvii vrh Jankov kamen (1833 m) ime je dobio po Janku Sibinjaninu, koji je, vraajui se iz Kosovskog boja, na samom vrhu, kako kae legenda, postavio kamen-obeleje. ak i da nije tako, u tu tvrdnju je lako poverovati kada se ovek nae na samom vrhu planine i pusti pogled niz njene obronke. Jer Golija je zaista planina neverovatne lepote. Prilino slabo naseljena, sa
74
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
STUDENICA
Od osnivanja do danas Studenica je prvi po rangu manastir u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nalazi se iznad istoimene reice, koja se desetak kilometara dalje uliva u Ibar. Manastir Studenica upisan je na Uneskovu listu kulturne batine. Sloeno graditeljsko i umetniko delo, tehniki majstorski izvedeno, Bogorodiina crkva moe da se pohvali dekorativnom kamenom plastikom koja po lepoti nije prevaziena u naoj srednjovekovnoj umetnosti, te ivopisom koji predstavlja najvie domete evropske umetnosti toga vremena.
mnotvom zemljanih i travnatih staza koje se ukrtaju u gustim umama iscrtavajui paukove mree, gde se samo domae stanovnitvo dobro snalazi, Golija je jo pomalo divlja, neurbanizovana, nezaeljana planina. U tome je i sva njena lepota. Planina voda ima izvore po itavoj svojoj teritoriji, zabeleeno ih je oko sto. Golija je jedna od nekoliko planina Srbije na kojoj su primeene glacijalne pojave. Dva jezera izdvajaju se neobinim izgledom: Dajiko i Okruglica. Ispod vrha Crepuljak nalaze se Veliko i Malo Koaninovo jezero. Ime su dobila po velikom srpskom botaniaru i hidrobiologu Nedeljku
Pupavac
Golijski javor
Koaninu, koji je dugo izuavao prirodne lepote i vrednosti ovog kraja. Goliju krasi i prostranstvo umskog pokrivaa. Naroito su zastupljene bukove ume, a neki njihovi delovi imaju odlike praume. Njene padine obrasle su prostranim livadama i panjacima. U umama smre ouvale su se tresave (tresetita), veoma specini i osetljivi ekosistemi. Naa najumovitija planina sakriva, ali i uva redak i bogat biljni i ivotinjski svet. Na njoj su esti primerci tercijarne flore. U mnotvu od oko
900 biljnih vrsta izdvajaju se endemine i reliktne vrste, te vrste koje su postale ugroene. Ouvana prirodna retkost je planinski javor, sinonim za oru Golije. Sa stanovita zatite planinskog javora i njegovih zajednica, veoma je znaajno to to je ta vrsta preivela ledeno doba, te je u svom izvornom obliku i danas ouvana u delovima. Poseban znaaj imaju i zelenika, Panieva bedrenica i Adamovieva majina duica, inae vrste od meunarodnog znaaja za ouvanje biodiverziteta. Botaniki znaajna podruja na Goliji ine i liarske i liarskoetinarske ume praumskog tipa, te ume etinara, posebno subalpske smre. Golija je jedan od vanih evropskih centara ornitoloke
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
75
Reka Ibar
raznovrsnosti. U njenim umama zabeleeno je 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti i oko 90 vrsta koje su kandidati za Crvenu knjigu ptica Srbije, to dodatno ukazuje na znaaj Golije za ouvanje retkih i ugroenih vrsta ptica. ivotinjski svet ine za planine u Srbiji uobiajene vrste: vukovi, lisice, zeevi, divlje svinje, srne... Lepoti te planine, i itavog podruja u kome se ona nalazi, ljudi nisu odoleli ni u davnim vremenima. Jo u 12. i 13. veku srpski vladari su tu podizali svoje zadubine. Spomenici kulture od izuzetnog znaaja svakako su manastiri Studenica (12. vek) i Gradac (13. vek). Ta tradicija se i kasnije nastavila. Danas na Goliji ive ljudi koji su u potpunom skladu sa prirodom. Retke naseobine od nekoliko drvenih kua na proplancima, padinama ili prevojima naseljavaju itelji koji se bave preradom drveta, uzgojem stoke, proizvodnjom meda i mlenih proizvoda. Stanovnici Golije mudrom izrekom tite svoju planinu: Kada bi svaki ovek znao koje je drvo njegovo, nikada ga ne bi posekao.
K
76 K O P A O N I K , G O L I J A , G O , E L J I N ,
REKA IBAR
lisura reke Ibar, jedna od najduih i najlepih u Srbiji, poznata je po specinom spomeniku prirode samoniklom crnom boru, ija se starost procenjuje na vie od 170 godina. Bor i kameni vojnik, spomenik
S T O L O V I
posveen ratovima 1912 1918, kao da straare na steni iznad brzog i hladnog Ibra. Ko voli reku, planinu, prirodu i doivljaje na divljim vodama, za poetak treba da se oproba u raftingu na Ibru. Najuzbudljivija deonica je izmeu ua Studenice u Ibar, pa sve do srednjovekovnog grada Maglia. Danas je klisura Ibra poznata i kao Dolina Jorgovana. Srpski kralj Uro I Nemanji se oko 1250. godine oenio Jelenom Anujskom. U znak dobrodolice francuskoj princezi, srpski kralj naredio je da se cela dolina Ibra zasadi jorgovanima. Njegov svadbeni doek bio je taj koji je potpuno vezao princezino srce za Srbiju.
GO
o se smestio izmeu Ibra i Zapadne Morave, nedaleko od Kraljeva i Vrnjake Banje. Crni vrh, sa 1543 metra, najvii je njegov vrh. Ima oko 650 biljnih vrsta, a od toga su mnoge lekovite. Njegova povrina obrasla je bukovom i jelovom umom, a zastupljeni su i goki bor, hrast kitnjak, plemeniti liari. Te odlike ine Go jednom od najprivlanijih destinacija planinskog turizma. Tu se nalazi i neobino stablo bukve, trostruko sraslo, koje svojim oblikom formira bukov poljubac, pojavu koja do sada nije zabeleena za bukvu u Srbiji. Na padinama Goa prema Vrnjakoj
Banji nalaze se tereni za male sportove, est planinarskih staza razliite duine i uspona, a u zimskoj sezoni tu su ski-staze, idealne za prve korake na snegu. Planinarenje, paraglajding, ribolov.., upotpunjuju aktivnosti na Gou.
STOLOVI I ELJIN
aziv planine Stolovi potie od srpske rei sto ili astal. Predanje kae da je u 14. veku srpski knez Lazar Hrebeljanovi iz Kruevca dolazio na ovu planinu u lov na jelene i srne. Sluge
Gljiva Lisiarka
su za njega i njegovu svitu pravile drvene stolove i klupe za ruavanje, pa se veruje da ime planine otuda potie. Nii delovi Stolova obrasli su hrastom, bukvom, grabom, lipom i jasenom, a na viim delovima rastu etinarske ume. Oblasti Ravnog Stola, Debelog brda i Orlovaca su predeli pod panjacima. Planina je bogata umskim jagodama, kupinama i borovnicama, a posebnu turistiku atrakciju u prolee ine prizori rascvetalih mirisnih narcisa. Stolovi nemaju smetajnih objekata, ali su vrlo privlano izletite za ljubitelje prirode, lovce, bicikliste, planinare, za koje postoje markirane staze. eljin je jo jedna lepa planina kopaonikog planinskog masiva. Obrasla je umom, a jedino su njeni delovi okrenuti ka reci Ibru
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
77
Peterske livade
ogoljeni. Na eljinu nije razvjen turizam, pa ga za sada pohode samo ljubitelji planinarenja i divlje prirode.
K
78
PETERSKA VISORAVAN
raka visoravan u jugozapadnoj Srbiji, na nadmorskoj je visini od 1100 do 1250 metara. Najvee je polje u Srbiji, a meu najviima je i na Balkanu. Peterska visoravan, pogodna za ispau ovaca, uinila je taj kraj
poznatim po proizvodima od mleka poput peterskog sira. Slabo je naseljena. Tu vlada otra planinska klima, sa surovim sibirskim zimama. Meutim, i u takvim uslovima svoje stanite pronale su brojne retke i ugroene vrste. Znaajno je prisustvo eje livadarke i prdavca. Osim na severu Vojvodine, to je jedino gnezdilite eje livadarke u Srbiji. Tu je i hranilite za bele rode, u vreme kada se gnezde i sele.
Posebno su znaajna vodena i vlana, odnosno tresavska stanita sa brojnim vrstama izuzetno retkim u celoj Srbiji barska detelina, barski uljivac, ruzmarinolisna urba, mala meinarka. Izraeni biodiverzitet ovog podruja uslovio je da je ono uvreno u brojna podruja od meunarodnog znaaja: Ramsar, vana podruja za ptice, biljke i leptire.
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
Nacionalni park Kopaonik

Opte informacije
Javno preduzee Nacionalni park Kopaonik Tel: 036/471-011, 471-229 nacparkkop@nadlanu.com www.npkopaonik.com
Turistika organizacija Raka Tel: 036/736-085, 738-670 office@raska-turizam.rs www.raska-turizam.rs Turistika organizacija Brus Tel: 037/825-185 info@kopaonik.net toob@nadlanu.com www.kopaonik.net www.tckopaonik.com
Aktivni odmor
Kopaonik je najpoznatiji i najvei ski-centar Srbije. Ako ste poklonik skijanja, ovde vas oekuje preko 50 km ureenih alpskih staza umreenih u sistem od 23 iare ukupnog kapaciteta 28 000 skijaa na sat. Postoje i tri FIS staze za slalom i veleslalom. Pored staza za alpske discipline u predelu Ravnog Kopaonika ureene su staze za nordijsko skijanje u duini od 20 km, a ovde vas eka i snow-board park gde se organizuju mnoga takmienja. Kopaonik vam moe biti pravi izbor za aktivan odmor i van zimske sezone na ovoj planini imate zaista veliku ponudu aktivnosti postoje kole koarke, tenisa, jahanja, raznovrsni programi za decu, programi za mravljenje, sticanje kondicije, osmiljene trase peakih i planinarskih tura. Navodimo vam samo nekoliko najzanimljivijih planinarskih trasa. Najdua trasa se zove planinska
Manastir Studenica
transverzala Josif Pani i ima dve deonice istonu i zapadnu. Ukupna duina transverzale je 46 kilometara istonu deonicu moete prei za 8-10 asova hoda, a zapadnu za 10-12 asova. Moete krenuti u pohod ka Semetekom jezeru. Stazu moete prei za 8 do 10 sati hoda, a kada je savladate, biete nagraeni pogledom na jezero i njegova neobina plovea ostrva. Kada duvaju vetrovi, ostrva se kreu po vodi, to predstavlja pravu atrakciju. Trea predloena trasa vodi vas do Jankove bare, koja prolazi kroz predele dva rezervata prirode: Samokovsku reku i Jankovu baru. Planinarska trasa koja vodi do arheolokog lokaliteta poetinog imena Nebeske stolice je jo jedna trasa kojom moete istraivati i upoznavati planinu. Zbog velike razuenosti reljefa postoje idealne uslovi za
paraglajding. U neposrednoj blizini Kopaonika i Golije nalaze se izuzetno znaajni kulturno-istorijski spomenici koje vam preporuujemo da obiete. To su, pre svega, manastiri i prostorne celine koji se nalaze na Uneskovoj listi kulturne batine manastir Studenica, Stari Ras sa Petrovom crkvom, urevim stupovima i manastirom Sopoani. Posetite i manastire iu, Gradac i Pavlicu, a bie vam zanimljivo da se strmim stazama popnete na srednjovekovno utvrenje Magli, sa kojeg se prua lep pogled na klisuru reke Ibar. Okolina je poznata i po lekovitim vodama i banjama. Na samom Kopaoniku nalazi se Joanika banja, a u radijusu od osamdesetak kilometra postoje jo Mataruka, Vrnjaka i Bogutovaka banja.
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
79
Reka Ibar
Turistika organizacija Kraljevo Tel: 036/316-000, 311-192 jutok@tron.rs www.jutok.org.rs Turistika organizacija Raka Tel: 036/736-085, 738-670 office@raska-turizam.rs www.raska-turizam.rs Reka Ibar je u iroj javnosti poznata po Veselom spustu manifestaciji koja doputa da ovom brzom rekom plovite u bilo kakvom, makar i improvizovanom plovilu. Splavarenje od srednjovekovnog grada Maglia do Kraljeva jo je jedna zanimljiva manifestacija koja se organizuje na reci. Ako volite rafting, vonje kajakom ili kanuom moete okuati svoje vetine na dve rene trase: Ue Magli i Magli Mataruka banja. Tradicionalno, reka Ibar je vezana za ribolov. U njenim vodama moete loviti sve vrste aranske ribe, mrene, karaa, tuke...
www.decjeodmaraliste.co.rs
Turistika organizacija Ivanjica Tel: 032/665-085 tooivanjica@eunet.rs www.ivatourism.org Turistika organizacija Raka Tel: 036/736-085, 738-670 office@raska-turizam.rs www.raska-turizam.rs Golija je prostrana planina na kojoj je tek poeo da se razvija turizam. Ako elite odmor u turistiki ureenim mestima, preporuujemo vam Odvraenicu. Zimi ovde radi vie iara, a leti u ovom turistikom centru moete trenirati koarku, odbojku, rukomet. Obeleena Staza zdravlja vodi vas direktno do Jankovog kamena, najvieg vrha Golije. Golijska reka je drugo mesto koje ima smetajne kapacitete i terene za fudbal i male sportove. etnjama i planinarenjem moete ispuniti svaki dan boravka na ovoj ogromnoj planini moete obii jezero Tiar, jezero Okruglicu, izvore Studenice, Moravice. Ako ste ljubitelj lova, na Goliji postoje bogata lovita, pre svega na jelena lopatara. Planina je idealno mesto za branje lekovitog bilja. U oblinjem planinskom gradiu Ivanjica ne propustite da posetite Hadi-Prodanovu peinu i kameni most na reci Moravici
Aktivni odmor
Aktivni odmor
Turistika organizacija Kraljevo Tel: 036/316-000, 311-192 jutok@tron.rs www.jutok.org.rs Turistika organizacija Vrnjaka Banja Tel: 036/611-106, 661-107 tsc_vb@ptt.rs www.vrnjackabanja.co.rs Turistiki informativni centar Vrnjaka promenada bb Tel: 036/611-105 Go nije razvijen turistiki centar, ali je upravo zato idelano mesto za odmor ako elite osamu i bekstvo od urbanog. Postoji est obeleenih staza za etnju. etajui se, moete brati umske plodove i lekovite trave. Go je poznat po izvorima i planinskim reicama koje umovima i uborom oplemenjuju va boravak u prirodi. U zimskoj sezoni na Gou radi jedna ski-staza, sa uspinjaom i dve manje rekreativne staze. Jedna od ovih staza je osvetljena, tako da se ovde moete skijati i nou. Na Gou je izgraena i jedina skijaka skakaonica u Srbiji visoka trideset metara. Na najumovitijem i najlepem delu planine Go, na lokalitetu Dobre vode izgraeno je deje odmaralite. U odmaralitu se organizuju brojni sportski kampovi. Stolovi i eljin nemaju smetajnih objekata, ali su privlani kao izletita za ljubitelje divlje prirode, lovce, bicikliste, planinare. Planinske staze su markirane.
Aktivni odmor
Golija
Opte informacije
Javno preduzee Srbijaume umsko gazdinstvo Raka Tel: 036/736-861 sgsumarstvo@nadlanu.com www.srbijasume.rs
Go, eljin i Stolovi

Opte informacije
Optina Kraljevo Tel: 036/317-670 office@decjeodmaraliste.co.rs
80
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
GOLIJA GO 3 KOPAONIK 1 KLISURA REKE IBAR 2 STUDENICA 3 PETERSKA VISORAVAN

1 2
K O P A O N I K ,
G O L I J A ,
G O ,
E L J I N ,
S T O L O V I
81
aista je neverovatna snaga koju voda nosi sa sobom, ta njena upornost da se kap po kap, milimetar po milimetar vekovima i milenijumima provlai kroz stene. Da zagonetno nastaje i ponire, a potom se ponovo uspostavlja i novom snagom tee. Kada danas pogledamo neke kanjone, klisure poput onih koje su izgradile Jerma i Niava, ostajemo nemi pred tom istrajnou malih i velikih reka.
82 R T A N J , O Z R E N , S T A R A P L A N I N A , S U V A P L A N I N A . . .
Snaga vode
RTANJ, OZREN, STARA PLANINA, SUVA PLANINA...
RTANJ
rnoreki basen, a naroito njegov planinski okvir, ostavlja utisak jednog od najlepih predela na Balkanskom poluostrvu. Tome mnogo doprinosi planina Rtanj, koja se mirno die sa iroke podloge, gola, gorostasna, i zavrava sa skoro pravilnom kupom iljka. Diui se sa prelomima, naprasno iznad okoline, on vlada okolinom i izgleda kao njen voa i znamenje zapisao je Jovan Cviji, uveni srpski naunik, po mnogima osniva srpske geografije, ovek koji je, kako je sam govorio, geografiju uio hodanjem, a ne u kabinetu. Oblik gotovo pravilne piramide ini planinu Rtanj jedinstvenom. Pri vrhu Rtanj je bezvodan, a onda u niim njegovim delovima izbija voda u jakim vrelima . iljak je visok 1570 metara, a u Zapisima iz naih planina Ratimir Stefanovi kae: ...Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visinama vetrom, zakae se za iljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega,
zatim se otkae i popnu u visinu... Kad se gusti oblaci ponu izvlaiti uz strane Rtnja i penjati uz iljak, gotovo je pouzdan znak da e biti kie; pre nego to ona pljusne, dune jak vetar, magle se ponu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na nie vrhove. Nije redak sluaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kia, a na iljku sunce greje i iznad njega je vedro. Ovo je jedna od odlika
te lepe planine u istonoj Srbiji. Ova odlika, i mnoge druge, kao to je znaenje samog imena planine, za koje se veruje da potie jo od pracivilizacije Artanije, koja je naseljavala prostor Rtnja, usadile su u narod verovanje da je Rtanj lekovita planina. Posebne isceliteljske moi rtanjskog bilja pomau u brem zarastanju rana i posekotina, te u prikupljanju ivotne
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
83
Ozren
energije. Najpoznatiji meu njima je rtanjski aj, a simbol te planine je endemina vrsta rtanjska metvica, koja raste samo na tom mestu. Gorostasna trostrana piramida, sa raznovrsnim biljnim i ivotinjskim svetom, mnogobrojnim prirodnim izvorima i vrelima, na severnim obroncima obrasla je
samoniklom jelovom umom. U podnoju Rtnja je i park-uma, jedinstvena u Evropi, sa oko 150 vrsta
drvea i iblja. Taj prostor je izmeu dva svetska rata poumila i uredila porodica Juliusa Minha, vlasnika nekadanjeg rudnika Rtanj. Park-uma je opremljena prateim objektima i ureenim stazama. Na Rtnju preovlauju meovite ume jele i bukve, a njihovi posebno zanimljivi stanovnici su veliki plavi leptiri, kratkonogi guter, vilini konjici, i mnoge vrste ptica. Po panjacima i livadama esto je grmlje gloga, divlje rue, stepskog bademia...Sve je vei broj planinara, koji ga doivljavaju kao pravi izazov bez obzira na doba godine ili vremenske prilike. Pored Vilin konjic
planinara, Rtanj pohode i biciklisti, a u novije vreme i zaljubljenici u paraglajding. U blizini Rtnja, u pravcu Zajeara, nalazi se jedinstven arheoloki lokalitet Gamzigrad Romulijana, upisan na Uneskovu listu kulturne batine.
OZREN
a Ozrenu se nalazi kamen ljubavi. Legenda kae da su se ba na tom mestu voleli Hajduk Veljko i uuk Stana. I danas je obiaj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se, verujui da taj in peati zavet vene ljubavi. Otra uka (1118 m), najvii vrh Ozrena, mesto je sa koga se prua pogled na dolinu kojom vijuga Morava. U podnoju Ozrena nalazi se banjsko leilite. U
84
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
Klisura Gradanice blizini je i vodopad Ripaljka. U sokobanjskom kraju za skakanje se kae ripanje, pa je vodopad po tome i dobio ime. Visok je 17,5 metara i prvi je spomenik prirode koji je drava zatitila. Vodopad nastaje na reci Gradanici i po tvrdnji Jovana Cvijia, najvii je u Srbiji. Nalazi se na 420 metara nadmorske visine. Ozrenske livade su predeli posebne lepote. One kriju u sebi izvor erelez, poznat jo iz vremena robovanja pod Turcima. Pored tog izvora, e se moe utoliti i na esmama Barudija i opur, sa kojih tee hladna i ista Ozrenska rosa. Na lepo ureenom izletitu Kalinovica, u umsko-livadskom ambijentu, posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje, ali i jo jedan izvor, ija hladna voda toli e i okrepljuje. Ozrenske staze vas mogu povesti i do manastira Jermeni, Tatomirovog grada ili Ozrenske peine. Manastir Jermeni su, po predanju, podigli Jermeni.
LEPTERIJA SOKO-GRAD
ema ljubavi je osnov jo jedne legende, ovog puta o poreklu imena Lepterija. Klisura reke Moravice vrednovana je kao predeo izuzetnih odlika Lepterija Sokograd zbog izvanredne pejzane raznolikosti, atraktivnih geomorfolokih oblika i pojava, bogate i raznovrsne flore i faune i kulturnoistorijskih vrednosti srednjovekovnog utvrenja Soko-grad.
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
85
Stara planina tu se sakrila Bogorodica s Hristom u naruju, beei pred Rimljanima. Na Lepteriji postoje i dva izvora (tople i hladne vode), te mesta za kupanje i sunanje. Gotovo cela klisura pokrivena je teko prohodnim umama hrasta i ikarama grabia. Veliki mrmoljak, belogrudi je, puh leinar, ria lasica.., njihovi su najzanimljiviji stanovnici. U kanjonu Moravice, na strmom i skoro nepristupanom uzvienju nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrenja, podignutog na temeljima antikih graevina. Sastoji se od Donjeg i Gornjeg grada. Uspon uz litice nekada neosvojivog Soko-grada pravi je doivljaj za sve koji ele da razgledaju zidine drevnog utvrenja i uivaju u velianstvenom pogledu koji se odatle prua.
Park prirode
Prema predanju, upan, sin vlasnika oblinjeg Vrmdanskog grada, zaljubio se u Lepteriju, kerku tadanjeg vladara Sokograda. Ljubavna pria se, kao u Romeu i Juliji, zavrava traginim krajem dvoje zaljubljenih. Po tom tragu itamo i lokalne toponime. I danas se uveno izletite na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija, a vir (sada plaa) upan. Sa Lepterije se, drvenim mostiem preko Moravice, dolazi do prirodnog fenomena poznatog kao Bogorodica u steni. Udubljenje u steni ima oblike majke sa detetom, a, prema predanju,
STARA PLANINA
metena na Balkanskom poluostrvu, delom u Srbiji, a delom u Bugarskoj, gradei deo zapadnobalkanskog planinskog venca, Stara planina se smatra jednom od najraznovrsnijih prirodnih naseobina u Evropi. Drugo ime za Staru planinu je Balkan, tako da je zapravo po toj planini i celo Balkansko poluostrvo dobilo ime. Skladna meavina netaknute prirode, zanimljive istorije i bogate tradicije uinila je tu planinu savrenim mestom za odmor. Sve to je uticalo da Stara planina bude na listi
86
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
Stara planina prioriteta u strategiji razvoja turizma u Srbiji. Stena Babin zub, sa 1758 metara nadmorske visine, gde se jedan odstenjak izdvaja oblikom koji podsea na stari zub zatitni je znak Stare planine. Posebno zanimljivi i znaajni lokaliteti na Staroj planini su i Dolina potoka Bigar, najvii vrh Midor, meandri Temtice... Prirodni rezervati i spomenici prirode ine posebne vrednosti tog parka. U njima rastu retke i zatiene vrste: bor krivulj, bukove praume, planinski javor i biljke iz porodice mesoderki. Pejzaom Stare planine dominiraju bogate proarane ume, panjaci i brojna slikovita sela, udenuta meu vinograde. Njihovi itelji poznati su po tradiciji tkanja ilima. Slika sela podsea na one iz snova, poput davno zaboravljenog raja. Pored planinskih livada, uma i potoka, kraj je raznovrstan i po nastanjenim vrstama, po emu je jedan od najbogatijih na Balkanu. Na Staroj planini raste 40 biljnih vrsta, koje su, kao prirodne retkosti na podruju Srbije, stavljene pod zatitu. Meu njima su: krilasti zvoni, Panieva ablja trava, bunasta jova, bor krivulj, stepski
lunjak, planinska sasa, rosulja, umski ljiljan, patuljasta perunika, tresavski kaun... Stara planina je dom lekovitog bilja. U toj oblasti ivi vie od 30 vrsta sisara, a meu njima su i tekunica, snena voluharica, ris i medved, te 203 vrste ptica. Riem miaru i poljskoj evi tu je glavno stanite.. Planinski afran
Pored toga, to je kraj poznat po autohtonim vrstama ovaca, koza i goveda koje su se prilagodile tekim uslovima visokih panjaka. Na podruju Stare planine, i Suve planine, do pre 15 godina pravljen je jedan od najboljih sireva na svetu. Zvao se staroplaninski kakavalj ili pirotski kakavalj i predstavljao jedan od najvanijih izvoznih proizvoda Srbije. Zanimljivo je dodati da je ezdesetih godina dvadesetog veka to bio sir koji se najvie koristio u ishrani u Beloj kui.
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
87
Specijalni Rezer vat prirode
JERMA
Spomenik prirode
ivopisna klisura reke Jerme prolazi jednim od najlepih krajeva u Srbiji. Jerma izvire blizu Vlasinskog jezera, prelazi u Bugarsku, gde gradi impozantan kanjon, a potom se vraa u Srbiju. Izuzetno je aktraktivna zahvaljujui brojnim neobinim oblicima koje gradi u svojoj klisuri i po bogatom biljnom i ivotinjskom svetu.
DOLINA POTOKA BIGAR
a potoku Bigar, na putu Knjaevac KalnaPirot, nalazi se jedan od najpoznatijih akumulativnih, bigrenih vodopada u Srbiji. Vodopad se preko dve kaskade, koje dostiu visinu od 16 metara, u dva jaka mlaza sputa u dolinu Stanjinske reke. U dolini Bigrenog potoka krajem 19. veka podignuto je trinaest vodenica. Danas ih ima tek nekoliko.
SUVA PLANINA
asiv sa izuzetnim pojavama i oblicima krakog reljefa, bogat sedimentima razliite starosti, Suva planina, nalazi se u istonoj Srbiji i deo je Karpatsko-balkanskog planinskog sistema. Njeni vrhovi, pogotovo oni najvii: Trem (1808 m), orina uka (1735 m), Golemo strazite (1714 m), Litica (1683 m), Sokolov kamen (1552 m), Golemi vrh (1535 m) uglavnom su goli ili sa veoma malo rastinja. Tlo je kamenito, prepuno vrtaa, a na niim
88
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
Suva planina delovima pojavljuju se uvale obrasle travom. Nekada se tu izvodila stoka iz okolnih sela na ispau. U jednoj od vrtaa nalazi se zajezerena voda na oko 1500 metara nadmorske visine. Na Rakou, ispod vrha Treten (1470 m) nalazi se jedini izvor vode na toj planini. Na veim nadmorskim visinama izvori su veoma retki, ali se u podnoju Suve planine nalaze mnogobrojna vrela, od kojih su najpoznatija u selima Ljuberaa, Gornji Dunik, Mokra.... Meu retkim i ugroenim biljnim vrstama tu se izdvajaju Panieva kandilka i srpska rua, a meu ivotinjama veliki mrmoljak, umska kornjaa, poskok, jazavac, krtica.
Park prirode
SIEVAKA KLISURA
raei svoj put, Niava je u istonoj Srbiji usekla jednu od najatraktivnijih klisura: Sievaku, dugu 17 kilometara. Klisura se sastoji od Proseke klisure, Ostrovike kotline i Graditanskog kanjona. Najatraktivniji deo klisure je grandiozni Graditanski kanjon, sa tesno sklopljenim stranama, koje najveim delom ine vertikalne, stepenasto odseene kamene litice. irina kanjona pri dnu se uglavnom svodi na reno korito Niave. Upravo na tim liticama gnezdi se jedan od poslednjih parova surog orla u Srbiji. Na izlazu iz kanjona je uzvienje Oblik. Znaajno je jer se jo samo na njemu i u Jelanikoj klisuri nalazi zajedniko stanite dva tercijarna relikta i balkanska endemita Srpske ramonde i Natalijine ramonde. U klisuri ima i alfije, divljeg jorgovana, divlje vinje, ruja...
KRUPAKO VRELO
Krupako vrelo, jedno od najizdanijih vrela istone Srbije, izbija iz krenjakih stena kod sela Krupac, na mestu gde se strane Svrljikih planina strmo sputaju u Belopalanaku kotlinu. Voda izbija iz vrela na oko 263 metara nadmorske visine. Atraktivna ve samim tim to je stanite Srpske ramonde i Natalijine ramonde, izrazito uzana, sa strmim stenama, ta klisura je pravo nalazite razliite morfoloke ornamentike, sa specifinim oblicima krake erozije: prozorcima, potkapinama, upljinama i kavernama u stenama. Veliinom i lepotom posebno se istiu prozorci Kupina i Sveti Ilija.
a su u graenju svog sopstvenog puta reke izuzetno uporne, snane i kreativne, svedoi jo jedna krenjaka klisura na istoku Srbije Jelanika.
JELANIKA KLISURA
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
89
Brezove ume na Vlasini Podruje Jelanike klisure, kao stanite reliktnih i endeminih vrsta, ima izuzetan znaaj u prouavanju istorije ivog sveta Balkanskog poluostrva.
V
Vlasinsko jezero
VLASINA
lasina je visoravan na jugoistoku Srbije, blizu granice sa Bugarskom. Na njoj se nalazi najvee i najvie vetako jezero u Srbiji Vlasinsko jezero. Nastalo je na mestu gde je u prolosti postojala jedna od najveih planinskih tresava Balkanskog poluostrva, poznatija kao Vlasinsko blato, odakle je isticala reka Vlasina. Vlasinsko jezero, poput poludragog i dragog kamenja, menja sve nijanse plavozelenih tonova. Sa razuenom obalom, dva ostrva i vie izduenih poluostrva sa tresavama ono je pravi akvarel prirode visoravni. Na planinskim kosama, u uvalama, pored bogatih izvora i umaraka smetena su vlasinska sela, od kojih je najvee Vlasina Rid. ume bukve nekada su se sputale do samog jezera. U meuvremenu je taj jezerski pojas iskren, a meu bukvama postoje i sveta stabla, koja su osvetana i slue kao zapisi. Zapis u Polomu ima obim stabla od skoro pet metara, a visinu oko 24 metra. Kvalitet vode i bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta osnovna su vrednost tog predela. Vlasina se raspoznaje po rosulji, biljki mesoderki, muljnoj otrici, omanolikoj palamidi, movarnoj
90
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
avolja varo petospratnici, ali i maljavoj brezi, medveem grou... Letnji i jesenji vrganj, lisiarka i mlenica samo su neke vrste gljiva koje uspevaju na Vlasini. Zaronjena u oputajui plavozeleni kolorit, Vlasina je idealno mesto za odmor tokom cele godine.
Spomenik prirode
AVOLJA VARO
ug Srbije poznat je po mineralnim i termalnim vodama, pa se jedna prostrana regija u tom delu naziva Toplica. Na krajnjem jugu Toplice, na obroncima planine Radan, postoje izvori koji su visokomineralni i u njihovoj neposrednoj blizini nema nikakvog rastinja. Tamo gde nema rastinja javlja se erozija, a ona uvek stvara vragolaste pejzae. Dragan Bosni, fotograf i pisac, o impresijama pri susretu sa avoljom varoi kae: Na ogoljenoj padini su vetar, kie i bujice tokom nezamislivo dugog vremena spirali rastresito zemljite. Nekom avoljom igrom na rastresitom zemljitu su se nale i teke andezitne ploe. One su pritiskale sipljivo zemljite pod sobom i nisu dozvoljavale erozivnim silama da ga speru. Vreme je prolazilo, a neobini stubovi su polako rasli. Ljudi su od davnina izbegavali sablasne stubove, pa kako nisu mogli da objasne njihov nastanak, ispredali su legende. Po jednoj od njih, dve kolone svatova pole su po istu devojku, pa ih je neka mona sila okamenila. Zanimljivo je
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
91
Rosomaki lonci
da se, kada se sa brda posmatra prizor, vide stvarno dve kamene kolone. Metani tvrde da se sablasne kolone kreu, to je delimino tano. Kada povremeno sa okamenjene piramide padne teka andezitna ploa, kia i vetar spiraju piramidu bez kape, a na mestu gde je kapa pala stvara se nova figura. Naravno, to je vremenski proces koji daleko nadmauje ljudski vek. Voda to spira vegetaciju sa padine je crvena od velikih primesa gvoa, ali je i visokoalkalna, pa se ne koristi za pie. Metani, a sve ee i turisti, dolaze po tu vodu, jer je navodno dobra za kou i za ispiranje usta. Crvena voda je srednjovekovnim rudarima Sasima bila
92
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
Jelanika klisura
CERJANSKA PEINA
Poznata i sa nazivom Provalija, po imenu reice koja u nju ponire Cerjanska peina, nalazi se blizu sela Cerje, u okolini Nia. Ulaz u nju, na nadmorskoj visini od 515 metara, predstavlja ponor reice Provalije, koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu, 2800 metara severozapadno, na nadmorskoj visini od 310 metara. Eksperiment bojenja vode, izveden tokom sedamdesetih godina, potvrdio je vezu ponora i vrela. Cerjansku peinu odlikuju male dimenzije ulaznog dela i velike dimenzije Glavnog kanala visina uglavnom prelazi 20 metara. Cerjanska peina je mokra ak i leti, kada je korito Provalijske reke suvo, a vode ima u jezercima u ulaznom delu. Tavanice nekih peinskih kanala sastoje se od neobine mase, koja izgleda kao krenjak koji se raspada. Zbog malog ulaza, ta peina nije pogodna za turistike posete. pokazatelj da u blizini ima dosta gvoa, pa su pored potoka jo vidljivi ostaci dva stara rudarska okna. Danas se u njima ne kopa, mrane sile ne plae ljude, a avolja varo je postala zanimljivo turistiko odredite.
RADAN PLANINA
astavljena od tri masiva: Majdan planine, Ravne planine i Petrove gore - Radan planina je nastala razlamanjem starog Rodopskog kopna, to je svrstava u grupu Rodopskih planina. Najvii vrh je opot, visine 1408 metara. Na planini Radan
dominira bukova uma, u niim delovima je uglavnom hrastova, a ima i antropogene ume bora, smre i jele. Livade su pune lekovitog bilja, a u gustim umama ive vukovi, divlje svinje, srne, divlje make, jazavci, lisice, kune... Zahvaljujui toplijoj klimi na Radan planini opstalo je nekoliko endemskih i reliktnih biljnih vrsta, meu kojima su najznaajniji ostaci praume iz doba tercijara. Na obroncima Radan planine nalaze se Prolom Banja, a u blizini je i
arheoloki lokalitet Cariin grad. Cariin grad kod Lebana, ili kako je u njegovoj epohi nazivan Justinijana prima, podignut 535. godine, carski je poduhvat u okviru koga su sublimirana sva znanja urbanista i arhitekata tog doba. Grad je naprosto neka vrsta arhitektonskog koncentrata, onovremene svetske izlobe na kojoj su prikazana sva tada poznata graditeljska uda. Justinijana prima je opasana bedemima na kojima su prikazani svi tipovi kula, a u gradskom jezgru podginuto je osam bazilika po originalnim i potpuno razliitim projektima. Natalijina ramonda
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
93
Ozren planina, Ozrenske livade, Soko-grad

Opte informacije
Zavod za zatitu prirode Ni Tel: 018/523-448 nis@zzps.rs www.zzps.rs
Organizacija za turizam i kulturu Sokobanja Tel. 018/830-271 info@otks.org.rs www.otks.org.rs Turistiki informativni centar Trg osloboenja bb Tel: 018/833-988
Rtanj
Opte informacije
Javno preduzee Srbijaume umsko gazdinstvo i uprava Boljevac Tel: 030/63-381 www.srbijasume.rs
Turistika organizacija Boljevac Tel: 030/63-593 tooboljevac@nadlanu.com www.irvas.rs Turistika organizacija Zajear Tel: 019/421-521 tooza@nadlanu.com www.toozajecar.co.rs
Sam prizor planine Rtanj, koja ima oblik gotovo pravilne piramide, bie vam dovoljan razlog da joj krenete u pohode. I legende koje se ispredaju o poreklu njenog pravilnog geometrijskog oblika mogu biti razlog za putovanje. Planinari je rado poseuju i biciklisti koji vonju po njenim visovima doivljavaju kao izazov. U odreeno doba godine moete doi na branje uvenog rtanjskog aja, za koji se veruje da je afrodizijak. U sklopu odmaralita Rtanj postoje spotrski tereni, a ako volite boravak u prirodi, potraite i neko od ureenih izletita. Na putu ka Zajearu ne propustite da obiete biser rimske arhitekture, arheoloki lokalitet Gamzigrad Romulijana koji se nalazi na Uneskovoj listi kulturne batine.
Aktivni odmor
Zbog izvanrednih terena, Ozren je podesan za razne vrste kretanja u prirodi: planinarenje, peaenje, planinski biciklizam, slobodno penjanje, paraglajding, orijentacioni kros... Na Ozrenu vas oekuju brojna ureena izletita i zanimljivi ambijenti: Ono, Otra uka, Ozrenske livade, kamen ljubavi... Sami ete odluiti da li ete ii ka paraglajding uzletitu, izvoru opur i Otroj uki ili ka izletitu Ono, Kalinovici i ozrenskim livadama. Iako prilino dugaka, nee vam biti preterano naporna etnja do kamena ljubavi, na kome su se, po legendi, voleli Hajduk Veljko i uuk Stana. Na izletitu Kalinovica posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje i izvor ledene vode. Iznad Kalinovice naii ete na travnate terene za fudbal, badmington, koarku, frizbi. Odavde moete produiti u etnju preko ozrenskih livada. uvena srpska kraljevska banja Sokobanja nalazi
Aktivni odmor
94
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
se podno Ozrena. Kroz sokobanjsku kotlinu protie kristalno ista reka Moravica, a na njenom severnom obronku uzdie se Soko-grad, vojna tvrava s poetka nae ere, koju svakako treba da vidite. U zelenom pojasu Sokobanje nalazi se i Prirodno leilite Banjica, odakle stazom zdravlja, kroz kanjon Moravice, stiete do izletita Lepterija i Soko-grada.
Stara planina
Javno preduzee Stara planina Tel: 019/731-110 www.rpsp.rs
Opte informacije
trasama i brojnim markiranim stazama. Kroz soivo svog fotoaparata zabeleite prelepe pejzae i napravite zapise retkih ptica i planinskog bilja. Prelet zmajem ili paraglajderom, vonja planinskim biciklistikim stazama mogunosti su za ispunjen odmor u pokretu. Jedno od posebno zanimljivih mesta je Debela stena, gde se nalaze ribnjak i jezero. Posetite i arheoloko nalazite Timacum Minus, etno-muzej i muzej vina u selu Ravna. U selima podno Stare planine obavezno probajte specijalitet ovog kraja belmu.
Kanjon Jerme
Turistika organizacija Knjaevac Tel: 019/735-230, 730-988 toknjazevac@nadlanu.com www.knjazevac.org.rs
Turistika organizacija Pirot Tel: 010/320-838, 320-839 top010@nadlanu.com www.topirot.com Ako poelite da u Srbiji naete komadi Divljeg zapada, onda obavezno posetite ivopisni kanjon Jerme. Kanjon je od Pirota udaljen oko trideset kilometara. U blizini Jerme nalazi se manastir Poganovo iz 15. veka, koji je poznat po misterioznoj fresci svetog Hristifora sa magareom glavom, a nedaleko od manastira se nalazi i Zvonaka banja. snegom skoro pet meseci, ali je ipak izgraen sistem za vetako osneavanje kako biste mogli da uivate u zimskim sportovima i u sezonama kada nema dovoljno padavina. Stara planina je izazov ako volite osvajanje vrhova. Uspon do Midora, najvieg vrha, bie vam naporno i zanimljivo iskustvo. Moete krenuti i u osvajanje Vraije glave, Tri uke, Bratkove strane, Krvave bare. Dane ete ispuniti planinarei i peaei razliitim
Aktivni odmor
Turistiki informativni centar

Veljka Vlahovia 22 Tel: 019/735-230 toknjazevac@nadlanu.com Tel: 010/320-838 top010@nadlanu.com www.topirot.com
Turistika organizacija Pirot
Stara planina najvea je i najlepa planina u istonoj Srbiji. Jo kao destinacija nije dovoljno poznata, ali ima mnogo toga da ponudi. Skijaki centar Babin zub ima staze na lokacijama Konjarnik, Sunana dolina i Markova livada. Na skijalitu Babin zub izgraena je nova etvorosedna iara. Stara planina je pod
Aktivni odmor
Suva planina, Jelanika klisura, Sievaka klisura

Turistika organizacija Ni Tel: 018/524-877 ton1@nadlanu.com www.nistourism.org.rs
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
95
Turistiki informativni centar Ni Vodova 7 Tel: 018/523-118, 521-321 ton2@nadlanu.com Kada se uputite ka vrhovima Suve planine, obavezno ponesite zalihe vode. Planina je i dobila ime Suva zato to na njenim visovima nema izvora. Vrhovi koje moete osvajati zovu se Trem najvia taka planine i Devojaki grob. Obeleenim planinarskim stazama stii ete do vidikovca Sokolov kamen, a tu se nalazi i izletite Bojanine vode koje, kako samo ime kae, ima izvor. Tokom zime na tom izletitu moete se skijati na ureenoj ski-stazi, a postoje i dve deje staze. Divlji konji su nekada tu iveli u velikom broju, a danas jedva da ih je ostalo nekoliko, pa se moete smatrati pravim srenikom ako vam se prui prilika da ih vidite. Niavska kotlina, okruena planinskim vencima, predstavlja idealan teren za poklonike paraglajdinga. Najznaajniji tereni su Viegrad, teren iznad sela Sievo i Koritnik iznad Nike banje.
izmeu sela Jelanica i ukljenik postoji nekoliko pogodnih mesta za izlet.
u blagodetima vode i osvajanja planinskih vrhova emernik i Besna kobila i brojnih planinskih staza. Jezero vam omoguava i rekreativni ribolov.
Aktivni odmor
Sievaka klisura
U tom kraju nalazi se jo jedna izuzetno atraktivna klisura duga 17 kilometara, koju je usekla Niava. Sievaka klisura je predeo gde se nalazi vie od 30 crkava i manastira, izuzetne istorijske vrednosti. Tu uspeva i jedna od najkvalitetnijih kolonija al je u Evropi, a poznata je i po endemskoj vrsti cveta Ramonda serbica, koja se nalazi samo na ovom mestu. Prolazei kroz Sievaku klisuru shvatio sam smisao istorije, rekao je Arnold Tojnbi, uveni britanski istoriar. Pokuajte i vi da idete njegovim tragom, peaei, planinarei, vozei bicikl, splavarei... U klisuri je 2009. godine odran Svetski kup u splavarenju.
avolja varo, Radan planina

Turistika organizacija Kurumlija Tel: 027/380-963, 385-881 info@tokursumlija.rs kursumlija@nadlanu.com www.tokursumlija.rs
Vlasina
Turistika organizacija Surdulica Tel:017/813-712 turisorg@nadlanu.com www.tosurdulica.org www.vlasinskojezero.com Jezero Vlasina okrueno je planinama i obraslo udesno lepom brezovom umom. Deo obale jezera, koji se zove Marickina, ureen je za plivanje, to e vam tokom leta prijati iako u planinanima temperatura vode dostie tek 23 stepena. Takoe, moete iznajmiti amac na vesla ili jedrilicu. Odmor na Vlasini moe biti prijatna kombinacija uivanja
Jelanika klisura
Pod padinama Suve planine nalazi se klisura Jelanica, koju je priroda obilato nadarila lepotom. Dugaka je svega dva kilometra. U doba Rimljana kroz taj teko pristupani predeo bio je proseen put Via Militaris. Klisura je, pre svega, mesto za adrenalinske sportove slobodno penjanje po prirodnim stenama i druge alpinistike disipline. Na raspolaganju je vie od 40 sportsko-penjakih smerova. Tu postoji i vetaka stena koja je ureena prema propozicijama UIAA. Jelanika klisura je pristupana i ljudima koji nisu skloni izazovima
Aktivni odmor
Prizor od dvesta dve mistine zemljane gure sa kamenim kapama na glavi u nestvarnom i surovom krajoliku podnoja Radan planine vredno je videti. Uz kolone zemljanih gura u Varoi, obavezno obiite izvore voda udesnih svojstava avolju vodu i Crveno vrelo. Inae, avolja varo bila je u najuem izboru na listi kandidata novih Sedam svetskih uda prirode. Radan je poznat po bogatsvu izvora zabeleeno ih je oko 200, a na njegovim obroncima nalazi se i Prolom Banja. Na planini postoje peake staze, koje nisu dobro ureene, ali uz pratnju vodia, moete se upoznati se prirodnim lepotama ovog kraja. Preporuujemo ureenu peaku stazu koja kree od Prolom Banje i vodi do avolje varoi. Na jugozapadnim padinama Radana, nedaleko od Lebana, naii ete na terasasti plato gde se nalazi kompleks Cariin grad arheoloki lokalitet iz 6.veka. Obavezno posetite taj biser rimske arhitekture.
Aktivni odmor
96
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
1 2 3 4 5 6
1 2 3 4 5 6 7 8 9 1
RTANJ OZREN STARA PLANINA SUVA PLANINA VLASINA RADAN PLANINA VODOPAD RIPALJKA OZRENSKE LIVADE SIEVAKA KLISURA JELANIKA KLISURA KRUPAKO VRELO VODOPADI BIGRENOG POTOKA KLISURA JERME ZVONAKA BANJA AVOLJA VARO CERJANSKA PEINA
R T A N J ,
O Z R E N ,
S T A R A
P L A N I N A ,
S U V A
P L A N I N A . . .
97
rimeri oekivane, vedre, razneene lepote, one koja krepi i umiruje, razmeteni su svuda oko nas. Postoji i jedna druga vrsta lepote divlja, uznemirujua, surova a ipak lepota. Upravo ona izdvaja ar-planinu i Prokletije.
98 A R - P L A N I N A , M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E , G A Z I M E S TA N , G R M I J A . . .
Divlja lepota
Nacionalni park
AR-PLANINA, METOHIJSKE PROKLETIJE, GAZIMESTAN, GRMIJA...
ARPLANINA
a krajnjem jugu Srbije, du granice sa Makedonijom, prostire se arplanina. Planina neobine, skoro divlje i surove lepote, sa oko sto vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine, vodom najbogatija balkanska planina, iji potoci otiu u tri morska sliva, sa bogatim i raznovrsnim biljnim i ivotinjskim svetom, velikim brojem endemskih vrsta proglaena je za nacionalni park. ar-planina je i pravi muzej glacijalnog reljefa pod otvorenim nebom. Sudar mediteranske i kontinentalne klime du visokog arskog bedema uticao je na pojavu razliitih mikroklimatskih varijanata. Dok se u podnoju, u dolinama Prizrenske Bistrice i Lepenca osea topla klima Mediterana, na najviim vrhovima ona je hladna i surova, prava alpska, tako da se sneg zadrava i do 280 dana u godini. Nije redak sluaj da se u toku jednog istog dana na ari mogu doiveti sva etiri godinja doba. Prizrenska Bistrica je, zahvaljujui lepotama
i vrednostima svoga kanjona, svrstana u spomenike prirode. Sve pomenute odlike are uticale su i na neprocenjivo bogatstvo njenog biljnog i ivotinjskog sveta. Posebnu vrednost biljnog pokrivaa are ine brojne lokalne endemske vrste, a meu njima: hajduica
kralja Aleksandra, bornmilera, arplaninski karanfili, arplaninski afran. Specifinosti Nacionalnog parka su: arplaninski kostolom, bedrnica, makedonski hrast, tisa, molika, munika... ume hrasta, bukve, jele, visokoplaninskog bunastog i zeljastog rastinja udomile su 147 vrsta leptira, to je ar-
A R - P L A N I N A , M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E , G A Z I M E S TA N , G R M I J A . . .
99
Veliki tetreb
ar Planina
planinu uvrstilo u takvo najbogatije evropsko podruje. Vie od 200 vrsta ptica upotpunjuje njen ivi svet. Posebno su zanimljivi suri orao, sivi soko, veliki tetreb, jarebica kamenjarka,
snena zeba. Na nepreglednim divljim prostranstvima are mogu se videti prizrenska bistrica, ljuskavi guter, planinski argan i dinarska voluharica,
kuna zlatica, kuna belica, vidra, ali i divlja maka, ris, medved, srna, divokoza. Poznata je i po autentinoj rasi pasa arplaninaca, ovara uvenih po svojoj hrabrosti, snazi i izdrljivosti. Sva jezera koja se nalaze na ar-planini, a teritorijalno pripadaju optini trpce, nastala su lednikom erozijom. Ona lee u cirkovima, udubljenjima iz kojih su polazili planinski lednici. U narodu su zbog njihove lepote poznate kao gorske oi. U zavisnosti od vremenskih prilika, sva jezera su pod snegom i ledom od novembra do maja. Ima ih ukupno sedam: Livadiko jezero, Donje Blatetiko jezero, Gornje Blatetiko jezero, Veliki vir, Mali vir, Malo i Veliko Jainako jezero. Ta jezera, potpune providnosti i ledene lepote, ne nude prijatne uslove za ivot, tako da samo u Livadikom i Velikom Jainakom jezeru ivi unesena potona pastrmka, koja se zbog surovih uslova ivota ne moe razmnoavati. Kulturno-istorijsko naslee Nacionalnog parka ar-planina odlikuje se velikim bogatstvom, raznovrsnou i posebnim znaajem za srpski identitet i istoriju. Pored
100
srednjovekovnih utvrenja, naselja i mostova, posebnu dragocenost predstavlja 45 srpskih srednjovekovnih crkava i manastira, poput Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji
UGROENA BATINA
Na svetsku listu prirodne i kulturne batine (Unesko), pored manastira Visoki Deani, upisani su i Peka patrijarija, Graanica i crkva Bogorodice Ljevike u Prizrenu. Svi ovi spomenici su, odmah posle upisa, stavljeni i na listu ugroene svetske kulturne batine.
Visoki Deani, detalj
isposnice svetog Petra Korikog iz 13. veka ili manastira svetog Arhangela iz 15. veka u kanjonu Prizrenske Bistrice, nadomak Prizrena srednjovekovne srpske prestonice u podnoju are. Granice sadanjeg Nacionalnog parka proteu se du optina trpce, Gora, Kaanik, Prizren i Suva Reka.
PROKLETIJE
a lepota moe biti divlja i surova, pravi primer su Prokletije. Taj pojedinano najvei planinski masiv Dinarskih planina obuhvata oko 40 odvojenih planina, impozantnih, strmih i teko prohodnih grebena, kroz koje su divlje planinske reke usekle klisure nesvakidanje lepote, povremeno duboke i vie od hiljadu metara. Prokletije su, zbog svojih geomorfolokih i
klimatskih odlika najnepristupanije kod nas, a posle Alpa, i u Evropi. U svoj toj divljini sauvani su predeli iskonske lepote, poput klisura Peke i Deanske Bistrice. Zbog svoje izuzetne bioloke raznovrsnosti, velikog broja retkih i ugroenih vrsta, Prokletije, zajedno sa ar-planinom, pripadaju jednom od est evropskih centara bioloke raznovrsnosti. Poznate su po umama kestena, hrasta, graba, po visokoplaninskim umama borova, meu kojima su i endemske vrste munika i molika, te bor krivulj. Kao i na arplanini, na Prokletijama ivi ogroman broj vrsta leptira, a atraktivni su i crni dadevnjak, alpski mrmoljak, crni orao, veliki tetreb, kune, vidre, vukovi, divokoze i divlje make. Pored prirodnog i kulturno-istorijskog naslea, ovde se nalaze spomenici srpske srednjovekovne kulture pod zatitom Uneska manastir Visoki Deani i Peka patrijarija. Najstarije zatieno
101
stablo u Srbiji, stablo crnog duda, poznato i kao am-dud, nalazi se u porti Peke patrijarije.
Predeli izuzetnih odlika, rezer vati i spomenici prirode
REKA MIRUA, GAZIMESTAN, MERMERNA PEINA, GRMIJA...
eka Mirua, predeo izuzetnih odlika, poznata je po kanjonu u kome je itav niz od 16 jezera meusobno razdvojenih slapovima, vodopadima i brzacima. Penuava reka sputa se u metohijsku kotlinu, savlaujui svojim vodenim kaskadama visinu od 250 metara. Na vrhu krenjake litice, poznate kao Crvena stena, nalaze se i dve peine: Mala i Velika crkva, u koje su se za vreme robovanja pod Turcima sklanjali srpski kalueri. Mermerna peina, spomenik prirode koji se nalazi nadomak Lipljana, u selu Donje Gadimlje, oblikovana u mermeru, sa nekoliko stalnih jezera, najvea je po duini peina ove vrste kako u Srbiji tako i u svetu. Posebno njeno bogatstvo je veoma redak
aragonitski nakit, koji se u takvom obimu i u toliko razliitih oblika do sada nije otkriven ni na jednom mestu. Na podruju dananjeg rezervata prirode Gazimestan nalazi se memorijalnospomeniki kompleks na mestu gde se 1389. godine odigrala jedna od najznaajnijih bitaka u srpskoj istoriji Kosovska bitka. Po legendi, kosovski bouri, koji su zatitni znak Gazimestana, iznikli su iz krvi kosovskih junaka. Crveni bour je simbol svesnog rtvovanja, pobede ivota i venog trajanja. Biljni svet upotpunjuju balkanski endemiti: uti afran, kukurek, divlji jeam... Pored kosovskog boura, u prirodne retkosti Srbije spadaju i gorocvat i stepski bademi. Park prirode Grmija nalazi se na istonom obodu velikokosovske kotline u neposrednoj blizini Pritine i sa svojim brojnim sadrajima, glavno je izletite stanovnika Pritine. Po lepoti, osobenom biljnom i ivotinjskom svetu, istiu se i klisure reke Kline i Rugovska klisura, koje su upravo zbog takvih svojstava proglaene za spomenik prirode. * ar-planina, metohijske Prokletije, Gazimestan, Grmija nalaze se na teritoriji AP Kosovo i Metohija, koja je pod upravom Unmika.
Rododendron
Prokletije
102
1 2 3
1 2 3 4 1
AR PLANINA PROKLETIJE GRMIJA RUGOVSKA KLISURA KLISURA REKE KLINE MIRUA PRIZRENSKA BISTRICA MERMERNA PEINA
103
U
104
z cikloturizam idu irom otvorene oi i ui, radoznali um eljan znanja, i srce gladno utisaka. Neko je mudro rekao da geografija ne znai mnogo dok je nismo preli, a kad se uz to ima u vidu i druga istinita konstatacija da smo u automobilu u kontaktu s kolovozom, a na biciklu u kontaktu s ljudima, neemo izbei zakljuak da svet koji putuje na dva toka dublje doivljava i upoznaje prostore kroz koje prolazi, i ljude koji te prostore nastanjuju.
D u n a v s k a b i c i k l i s t i k a r u t a u s r b i j i
Geografija ispunjena smislom

D
unavska ruta u Srbiji deo je EuroVelo rute broj 6, koja spaja Atlantik sa Crnim morem. Vonja du srpske deonice Dunava specifino je i dinamino iskustvo: tokovi naeg bicikla na njoj e, poput nekog laganog i filigranski podeenog razboja, istkati za nas uspomene ije boje nee izbledeti ni posle mnogo godina. Na zapadu, tamo gde Dunav kuca na vrata Srbije, eka nas mozaik ritova i zanimljivih kutaka skrivenih u amazonskom zelenilu. Oblast specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje esencija je najboljeg to priroda u ovim krajevima ima da ponudi. Naredna na mapi je Baka Palanka mesto sa vedrom i prijatnom atmosferom, dok je Novi Sad, sa svojom Petrovaradinskom tvravom, kulturni i istorijski biser severa Srbije. S druge strane reke die se dugaka i umovita Fruka gora, iskiena brojnim manastirima. Posle Sremskih Karlovaca, neodoljivog starog gradia koji e nas pouzdano zarobiti na neko vreme, bie potrebno da savladamo prvi od samo tri vea uspona na Dunavskoj ruti u Srbiji. To je najtei, ali ne i preteak uspon: 4,5 km duine, 180 m visinske razlike.
D u n av s k a b i c i k l i s t i k a r u ta u s r b i j i
Potom nas put vodi ka prestonici i visokourbanizovanim zonama. U starom delu Beograda valja se izboriti sa saobraajem, ali to ne treba da nas pokoleba u istraivanju grad je magian, ali na svoj udni, osobenjaki
i tvrdoglav nain. Dalje na putu ka istoku, kotrljamo se ivicom specijalnog rezervata prirode Deliblatske peare. Ono peara u imenu ne treba da nas brine: re je o zanimljivom, velikom
D u n a v s k a
b i c i k l i s t i k a
r u t a
s r b i j i
105
i lepom prostranstvu poumljenom u doba carice Marije Terezije. To je jo jedno od zatienih prirodnih dobara u Srbiji koje imamo zadovoljstvo da upoznamo vozei se na dva toka. Nae naredno odredite je Stara Palanka. Tu emo za prelazak na desnu obalu Dunava iskoristiti lokalnu skelu i stii do seoca Ram, iznad koga se uzdie istoimena tvrava. Oblinje Srebrno jezero odlina je prilika za predah od putovanja: dobri pansioni, kamp,
plaa... svakako su dovoljni razlozi za tako neto. Oko 120 kilometara izmeu prijatne male varoi Golupca i brane HE erdap prei emo kroz erdapsku klisuru, odnosno kroz teritoriju Nacionalnog parka erdap. To je jedan od najlepih poteza na itavom toku Dunava. Odmah posle Golupca prolazimo pokraj Golubake tvrave iz ranog 14. veka, a etrdesetak kilometara potom, stiemo do
106
D u n a v s k a
r u t a
s r b i j i
arheolokog nalazita i muzeja Lepenski vir. Tu se nalaze ostaci 8000 godina starog praistorijskog naselja, ije jedinstvene kamene skulpture mire ljudska lica i riblje glave, svedoei o jednom od najstarijih oblika umetnikog vajarstva u Evropi. Posle muzeja zavravamo drugi vei uspon na naoj deonici Dunava (2 km duine, 125 m visinske razlike). Nagrada je divan spust i opet se izbliza druimo sa velikom rekom. Prolazei kroz spektakularni Mali i Veliki kazan diviemo se najatraktivnijoj igri prirode na celom Dunavu: reka se tiho stenjui provlai izmeu vrtoglavih litica koje grizu nebo. Razmak meu njima povremeno jedva prelazi 150 metara. Posle Kazana savladavamo trei i poslednji vei uspon na naoj deonici Dunava: 4 km duine, sa visinskom razlikom od 180m. A posle Kladova i Negotina, eto nas zaas na granici sa Bugarskom i na zavretku nae avanture u Srbiji nadamo se da vam je bilo lepo koliko i nama. Jovan Erakovi
Kompletna Dunavska biciklistika ruta u naoj zemlji obeleena je putokaznim oznakama izvedenim u skladu sa standardima Evropske biciklistike federacije, i zvanini je deo evropske rute EuroVelo 6, koja povezuje Atlantski okean sa Crnim morem.
Detaljni vodi za Dunavsku rutu u Srbiji: - na srpskom jeziku: www.ciklonaut.com/dunav/dunav.htm - na engleskom jeziku: www.danube-info.org/dbt - na nemakom jeziku: www.danube-info.org/ donauradweg
D u n a v s k a
r u t a
s r b i j i
107
Priroda Srbije odmor u pokretu izdava Turistika organizacija Srbije, Beograd ika Ljubina 8 Tel. +381 11 6557 100 Fax. +381 11 2626 761 e-mail: office@serbia.travel www.srbija.travel Za izdavaa Gordana Plamenac Urednik eljka Pudar autor idejnog koncepta Milena Mihalji autor teksta Dragana Markovi autor teksta aktivni odmor Milena Mihalji dizajn i prelom Miroslav Zeljug Pomonik dizajnera Ana Gligorijevi Lektor za srpski jezik Mila Barjaktarevi
izrada karata Republiki geodetski zavod, Beograd - nosilac autorskih prava na kartografskoj osnovi Struni konsultant Zavod za zatitu prirode Srbije Posebno zahvaljujemo za pomo i savete u izradi publikacije: Nenadu Stavretoviu, Olgi Milii i Tijani Jevtovi iz Zavoda za zatitu prirode Srbije, Boidaru Vasiljeviu, Radetu Momirovu, Milou Panjkoviu i Milanu Kiniu iz Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, Veri Jankovi iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Milini Filipovi i Jasni Petrovi iz Republikog geodetskog zavoda, Kristini Perak, Marijani Markoskoj, Aleksandru Sui, Olgici Miljkovi, Ljiljani erovi, Ljiljani Roga i Pavlu ukiu iz Turistike organizacije Srbije, Draganu Bosniu, Dragoljubu Zamuroviu,
Jovanu Erakoviu i Neboji Matijaeviu. Pri izradi publikacije korieni su materijali: Turistike organizacije Srbije, Zavoda za zatitu prirode Srbije, JP Srbijaume, lokalnih turistikih organizacija, nacionalnih parkova i drugih izvora. Fotografija za naslovnu stranu Dragoljub Zamurovi tampa Slubeni glasnik, Beograd Tira: 500 Prvo izdanje, 2010. godina Copyright: Turistika organizacija Srbije ISBN 978-86-6005-095-5
Index fotografija Dragan Bosni, strane: 6 dole, 7 dole, 11, 17, 20, 21 dole, 22, 28 gore, 31 dole, 32 dole, 39 dole, 40 gore, 41 dole, 43, 50 dole, 60 gore, 63, 64 dole, 67 gore levo, 70 gore, 73, 74, 75 dole, 83, 85, 87 gore, 91, 92, 93 gore, 95, 99 , 100 desno Dragoljub Zamurovi, strane: 4, 6 gore, 7 gore, 10, 14, 26, 27, 30 gore, 31 gore, 33, 52, 78 Branko Jovanovi, strane: 5, 18 gore,19, 23, 32 gore, 38 gore, 41 gore, 59, 77 gore, 101 dole Svetlana Dingarac, strane: 29 dole, 39 gore, 42, 58, 66 gore, 67 dole, 84 dole, 90 gore Miroslav Zari, strane: 8, 50 gore, 52 dole, 53 gore, 55, 61, 65, 66 dole, 88 Jovan Erakovi, strane:12, 30 dole, 67 gore desno, 68 gore, 76 dole, 89, 94, 106 Verica Stojanovi, strane: 28 dole, 75 gore, 87 dole Predrag Lazarevi, strane: 84 gore, 102 dole, 93 dole Dragia Savi, strane: 16, 18 dole, 21 Miodrag Bogdanovi, strane: 104, 105 Duko Damjanovi, strane: 15, 53 dole Aleksandar Cetkovi, strana 60 dole Boa epanovi, strana 100 levo Bratislav Gruba, strana 101 gore Bobia Marinovi, strana 69 Pavle uki, strana 90 dole Rade Krstini, strana 49 Rastko Ajti, strana 51 dole Sran Belij, strana 102 levo Vladimir Dobreti, strana 40 dole Vladimir orovi, strana 62 dole Posebno se zahvaljujemo na ustupljenim fotografijama: Zavodu za zatitu prirode Srbije, BelGuest magazinu, TO Gornji Milanovac, Specijalnom rezervatu prirode Luda, TO optine Ivanjica i TO optine aak.
acionalni parkovi, zatiena prirodna dobra, kao i priroda uopte jesu istinsko bogatstvo svakog naroda. O zatienim dobrima brinu se upravljai, koji imaju zadatak da ouvaju prirodna i kulturna blaga i za dananje i za budue generacije. Molimo Vas da nam pomognete da naa prirodna i kulturna batina, a posebno naa zatiena prirodna blaga, ostanu oaze netaknute prirode. Linim primerom i odgovornim ponaanjem svako od nas doprinosi ouvanju ivotne sredine. Zato vas molimo da PALJIVO PROITATE sledee savete i pravila ponaanja: Shvatite da su zatiena dobra stanita ugroenih biljki, ivotinja, predeli istih voda, i da su to podruja odvojena upravo da bi se sauvala naa prirodna bogatstva i kulturno naslee; Kada ste u poseti nacionalnom parku ili bilo kom drugom prirodnom dobru ponaajte se tako da ni na koji nain ne ugrozite prirodne ekosisteme ili naruite osnovna svojstva i obeleja prirode;
Mi pr ipad amo PR IRODI i ona nama!

Potujte pravila ponaanja, naroito u zatienim podrujima. Ona su ureena posebnim zakonskim dokumentima. Nepotovanje pravila povlai vau linu odgovornost; Potujte ume, biljke, ivotinje i prirodne fenomene (klisure, vodopade, peine, litice, fosile...), uivajte u njima u tiini, upijajte uspomene oima i uz pomo foto-aparata; U umi ne lomite grane drvea, posebno mladica koje e izrasti u stoletno stablo; Cvee je najlepe onda kada ga posmatrate u njegovom prirodnom okruenju, zato ga ne berite; Nemojte uznemiravati ivotinje, oteivati gnezda... Nemojte zagaivati reke, jezera, potoke, izvore; Koristite kante za otpatke, a u sluaju da ih nema, ponesite svoje smee sa sobom. Ostavite za sobom istu prirodu, onako kako ste je i zatekli; Vatra je jedna od najrazornijih neprijatelja u prirodnim oblastima. Ne palite vatru i paljivo rukujte sa predmetima koji mogu da zapale vatru (cigarete, staklo itd.). Vatru loite samo na mestima koja su za to predviena; Ne zaboravite da buka nije deo prirodne sredine. Uivajte u zvuku prirode; Kreite se stazama i putevima koji su obeleeni i ureeni; Kampujte iskljuivo u za to odreenim prostorima, ili, u odreenim sluajevima, u prostorno ureenim zonama; Svoje pse drite na uzici kako ne bi uznemiravali ptice, druge posetioce i biljni i ivotinjski svet; Parkirajte svoja vozila na predvienim mestima i vozite sporije kada prolazite pored etaa i biciklista;
VOLITE PRIRODU
U VA J T E P R I R O D U
POTUJTE PRIRODU
BUDUE GENERACIJE NAA DECA IMAJU PRAVO NA OUVANU IVOTNU SREDINU!

Ako elite da se ukljuite u akciju Oistimo Srbiju i/ili prijavite neki problem u svojoj ivotnoj sredini, javite se na ZELENI TELEFON 0700 100 800 Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije

Priroda Srbije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priroda Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRODA SRBIJE

Postovani itaoci, dragi putnici, prijatelji,

Dodir vode i neba

Predeo izuzetnih odlika

Specijalni rezervat prirode

Specijalni rezer vat prirode

LESNE dOLINE KRIVAJE

PANJACI VELIKE dROPLJE

Specijalni rezer vat prirode

PARK PRIROdE JEgRIKA

Edukativna straza Luda

Specijalni rezer vat prirode

Panjaci velike droplje

Mokrin Lovako udruenje Perjanica Tel. 023/ 061-162 perjanica@panline.net www.velikadroplja.com

Lesne Doline Krivaje

PALI LUDA PANJACI VELIKE DROPLJE

OKANJ BARA SLANO KOPOVO LESNE DOLINE KRIVAJE

GORNJE PODUNAVLJE JEGRIKA

UMBRA KRAMERI RIBA PAS

Fosil koljke iz Panonskog mora

Specijalni rezer vat prirode

Specijalni rezer vat prirode KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT

Specijalni rezer vat prirode

Specijalni rezer vat prirode

Manastir Ravanica - Vrdnik

Nacionalni park Fruka gora

Turistika organizacija Sremska Mitrovica Tel: 022/618-275 turistorgsm@yahoo.com www.tosmomi.rs

Morovi Moroviko - bosutske ume

KARAOREVO FRUKA GORA

KOVILJSKO PETROVARADINSKI RIT MOROVIKO BOSUTSKE UME

ZASAVICA OBEDSKA BARA

CARSKA BARA, DELIBLATSKA PEARA, VRAKE PLANINE I ZELENI BEOGRAD

Specijalni rezer vat prirode

STARI BEGEJ CARSKA BARA

Specijalni rezer vat prirode

Biciklisti na Deliblatskoj peari

VELIKO RATNO OSTRVO

Stari Begej Carska bara

Turistika organizacija Kovin Tel: 013/745-860 too@kovin.info www.tookovin.info

Turistiki informativni centri

CARSKA BARA VRAKE PLANINE

BELOCRKVANSKA JEZERA DELIBLATSKA PEARA

ERDAP I PL ANINE ISTO NE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

RAJKOVA PEINA I CEREMONJA

Jedriliarski kup na Dunavu

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

KAMENE KAPIJE I BELI IZVORAC

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

LAZAREVA, BOGOVINSKA I PEINA VERNJIKICA

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

Lepenski vir - Rodonaelnik

Nacionalni park erdap

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

Srebrno jezero i Golubac

Lisine, Resavska peina, Vrelo Mlave

Turistika organizacija Despotovac 035/613-672 turistorgds@nadlanu.com

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE

ERDAP I PL ANINE ISTONE SRBIJE