P. 1
Alija M

Alija M

|Views: 210|Likes:
Published by ilhans

More info:

Published by: ilhans on Nov 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/07/2015

pdf

text

original

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

PREDMET: RADNO PRAVO TEMA: RADNI ODNOSI

STUDENT: Alija Mujezinović MENTOR: PROF.DR Drasko Bosanac

1

Sadrzaj
Sadrzaj..................................................................................................................................2 Uvod.....................................................................................................................................3 Pojam radnog odnosa...........................................................................................................4 Uredjivanje radnih odnosa...................................................................................................4 Kolektivi Ugovori................................................................................................................4 Posebni uslovi......................................................................................................................7 Ugovor o radu....................................................................................................................10 Posebni Oblici Radnog Odnosa.........................................................................................10 Zasnivanja Radnog Odnosa sa Stranim Drzavljanima ......................................................12 Nacin Zasnivanja Radnog Odnosa.....................................................................................12 Radno vreme odmori I odsustva........................................................................................14 ODMORI I ODSUSTVA..................................................................................................15 Potrazivanje Zaposlenih u Slucaju Stecajnog Postupka....................................................26 PRESTANAK RADNOG ODNOSA................................................................................27 Visak Zaposlenih ...........................................................................................................................................28 Pravo zaposlenih na Strajk ...........................................................................................................................................28 Ostvarivanje i zastita prava zaposlenih..............................................................................29 Zastita Zaposlenih..............................................................................................................29 Organizacije zaposleni I organizacije Poslodavaca ..........................................................30 Radna Knjizica...................................................................................................................30 Zakljucak............................................................................................................................31 Literatura............................................................................................................................32

2

Uvod
Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obvezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti plaću, a radnik je obvezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada, osobno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Također, poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima. Ni dobar trening nemoze popraviti losu selekciju Ako organizacija nezaposli najbolje kandidate, njeni konkurenti ce to uciniti Neki od razloga za odbijanje kandidata: Radne vestine i motivacija, Vestine citanja i pisanja, Radno iskustvo kandidata, Matematicke vestine, Verbalne vestine, Test na upotrebu droge.1 Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obvezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti plaću, a radnik je obvezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada, osobno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Takođe, poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.

1

Mathis, Jackson, 1997) str.114. Osnovi upravljanja ljudskim resursima, Beograd, 2008

3

Drugi primer je prinudno poravnanje više poverilaca. Polozaj zaposlenih je izjednacen. Poravnanje se smatra 4 . ako zakonom nije drukcije odredjeno. Međutim. ako su u manjini. bez obzira da li rade u drustvenim. s druge strane preduzeca. kolektivnim ugovoroma. Kolektivni karakter prinudnog poravnanja ogleda se u činjenici da on proizvodi pravna dejstva za sve poverioce istog dužnika. za koje ce mo u daljem tekstu koristiti jedinstveni pojam poslodavac. drugog pravnog ili fizickog lica. drzavnim ili privatnim ili mesovitim preduzecima ili kod drugih pravnih ili fizickih lica. koji se zasniva na osnovu akta nadleznog organa. slobodne enciklopedije) su vrsta ugovora koji proizvode pravna dejstva za sva lica koja pripadaju određenoj grupi (kolektivu ili nekoj organizaciji) koja je ugovor zaključila. posle zaključenja ugovora. Kolektivi Ugovori Kolektivni ugovori (preuzeto iz Vikipedije. Ovi ugovori uglavnom sadrže samo opšte odredbe kojima se reguliše odgovarajući pravni odnos ili opšte uslove pod kojima će ubuduće članovi te grupe imati da zaključe svoje individualne ugovore. Za nastanak ugovora dovoljno je da je saglasnost za zaključenje ugovora dala većina članova te grupe. pa i za one koji su bili protiv poravnanja. koji se zasniva ugovorom o radu izmedju zaposlenog (radnika) s jedne strane I. Uredjivanje radnih odnosa Radni odnos zaposlenih kod poslodavca uredjuje se zakonom. Zakon o radu propisuje da se odrdbe tog zakona primenjuje na zaposlene koji rade na teritoriji republike srbije kod domaceg ili stranog poslodavca. on je izdvojen iz građanskog prava čineći sa ostalim institutima predmet proučavanja posebne grane prava – radnog prava. Pravno dejstvo ovih ugovora prostire se i na one članove grupe koji nisu dali svoju saglasnost ili su postali članovi te grupe kasnije. kao I na zaposlene koji su upuceni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Istovremeno se radnim odnosom smatra I odnos po osnovu rada izmedju zaposlenog I drzave. opstim aktima I ugovorom o radu.Pojam radnog odnosa Pod radnim odnosom se podrazumeva odnos po osnovu rada. odnosno jedinice lokalne samouprave kao poslodavca. Kolektivni ugovor o radu je najtipičniji primer.

Sa gledista medjunarodnog radnog prava obicno se kao relavanta uzima definicija kolektivnog ugovora o radu koji sadrzi Preporuka Medjunarodne Organizacije rada br. I sa druge strane. i reprezentativni sindikat. grupu I podgrupu ili delatnost zakljucuju reprezentativno udruzenje poslodavaca I reprezentativni sindikat osnovani. za granu grupu. Ugovorni principi sadrani su u obligacionom delu. Kolektivni ugovor zakljucuje se u pisanom obliku. a normativni elementi nalaze se u normativnom delu kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor I 5 . Statusna teorija – pravnu prirodu kolektivnih ugovora nije moguce objasniti gradjansko pravnim institucijama. reprezentativni sindikat kod poslodavca I poslodavac.Statusna (normativna teorija) 3. sloboda ugovaranja I drugi principi koji su specificni za klasican ugovor gradjanskog prava. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje director. Prema predstavnicima ove teorije . 91 iz 1951. Tu je i ugovor o osiguranju života svih članova kolektiva čija je delatnost povezana s izrazitijom mogućošću rizika (radnici u rudniku). zakljucuje se za teritoriju republike Srbije. A moze ga I potpisati I preduzetnik u ime direktora. U teoriji postoji vise shvatanja o pravnoj prirodi kolektivnih ugovora. jedne ili vise reprezentativnih organizacija radnika ili predstavnika zainteresovanih pravovaljano izabranih I opunomocenih od strane radnika.Iz Vikipedije. Mesovita teorija – kolektivni ugovori imaju dvojaku pravnu prirodu: ugovornu I normativnu. process pregovaranja. podgrupu ili delatnost. Ugovorna teorija – Pravna priroda kolektivnog ugovora pokusava se objasniti pomocu institute gradjnskog prava: autonomija volje suprostavljenih strana. obaveze I odgovornosti iz radnog odnosa. uredjuju se prava. odnosno organ koji on ovlasti. s jedne strane poslodavca. medjusobni odnosi ucesnika kolektivnog ugovora I druga pitanja od znacaja za zaposlenog I poslodavca. U nacelu se sve teorije mogu svesti na tri: 1. Poseban kolektivni ugovor za granu.kolektivnim ugovorom. odnosno zakon na osnovu koga se zakljucuju individualni ugovori o radu. grupe poslodavaca ili jedne ili vishe organizacije poslodavaca. . Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeca I javne sluzbe zakljucuju osnivac. Godine. Postupak izmena I dopunama kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preuzeca I javne sluzbe zakljucuje osnivac. slobodne enciklopedije Pojam I vrste kolektivnih ugovora .Ugovorna teorija 2. u skladu sa nacionalnim propisima.prihvaćenim ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja čine više od polovine ukupnog potraživanja onih poverilaca koji imaju prvo glasa. Ovoj preporuci kolektivni ugovor se definishe kao pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada I zaposlenja izmedju. Mesovita teorija. u skladu sa zakonom I drugim propisom. kolektivni ugovor predstavlja normu . Ucesnicu u zakljucivanju kolektivnog ugovora – opsti kolektivni ugovor zakljucuju reprezantativno udruzenje poslodavaca I reprezentativno sindikat osnovani za teritoriju republike Srbije. odnosno organ koji on ovlasti.

Od prava I uslova koji su utvrdjeni zakonom. Ministar za rad. Odluku minister donosi na zahtev jednog od ucesnika na zakljucivanju kolektivnog ugovora cije se dejstvo prosiruje. koji ucestvuju u pregovoru za zakljucivanje kolektivnog ugovora I zaklucuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlascenje svojih organa Primena kolektivnog ugovora – opsti I posebni kolektivni ugovor. a po pribavljenom misljenju. Kolektivni ugovor I obavezuje poslodavce koji su naknadno poslali udruzenje poslodavaca . zaposljavanje I socijalnu politiku doneo je pravilnik o registraciji kolektivnog ugovora (“Sluzbeni Glasnik RS”br. Opstim aktom I ugovorom o radu mogu da se utvrde vec prava I povoljniji uslovi rada od prava I uslova koji su utvrdjeni zakonom. Po isteku tog roka.ucesnika kolektivnog ugovora. Opstim aktom I ugovorom o radu mogu da se utvrde veca prava I povoljniji uslovi rada od prava I uslova utvrdjenim zakonom. Nistavost odredaba ugovora o radu utvrdjuje se pred nadleznim sudom. Registracija kolektivnih ugovora – Registruju se kod nadleznog ministarstva po postupku koji propisuje ministar. clanove odbora odredjuju sindikati. odnosno udruzenje poslodavaca. Obavljivanje kolektivnog ugovora – opsti I poseban kolektivni ugovor objavljuje se u “ Sluzbenom glasniku Republike Srbije” Nacin obljavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrdjuje se tim kolektivnim ugovoroma.pravilnik o radu I ugovor o radu nemogu da sadrze odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrdjuju nepovoljniji uslovi rada. socijalno ekonomskog saveta. Pregovaranje I zakljucivanje kolektivnog ugovora – Obrazuje se odbor za pregovore. Pravo da se zahteva utvrdjivanje nistavosti nezastareva. Nadlezni ministar da se odluci kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju I na poslodavce koji nisu clanovi udruzenja poslodavaca – ucesnika kolektivnog ugovora. srazmerno broju clanova. Resavanje sporova – Ucesnici u zakljucivanju kolektivnih ugovora mogu pred nadleznim sudom da ostvare zastitu prava utvrdjenih kolektivnim ugovorom. kolektivni ugovor prestaje da vazi ako se ucesnici kolektivnog ugovora drukcije ne sporazumeju najkasnije 30dana pre isteka vazenja kolektivnog ugovora. kao I druga prava koja nisu utvrdjena zakonom. neposredno se primenjuju I koji su u vreme zakljucivanja kolektivnog ugovora clanovi udruzenja poslodavaca. Vazenje I otkaz kolektivnog ugovora – kolektivni ugovor se zakljucuje na period od tri godine. 50/2005) Zasnivanjene Radnog Odnosa 6 . odnosno udruzenja poslodavaca. Predstavnici sindikata I poslodavaca.od dana pristupanja poslodavaca.

Da se radni odnos sa licem mladjim od 18 godina zivota moze da zasnuje radni odnos samo uz pismenu saglasnost roditelja. 54/96. Republika Srbije uređuje i obezbeđuje. slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju i da je svakome. neophodan uslov za obavljanje poslova radnog mesta.tač 2. dostupno svako radno mesto i funkcija 7 . vaspitanju I obrazovanju. a odredbom člana 35. Stav1. pod jednakim uslovima. delatnosti ili dužnosti. Lice mladje od 18-godina zivota moze da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos I da takvi poslovi nisu stetni za njegovo zdravlje. utvrdjene zakonom.1. zajemčena je sloboda rada. 79/91.Ustava. usvojioca ili staraoca . stav 1.161/02 Abstrakt: Osporenom odredbom člana 34. stav 1. socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti. Zakonom o radu clana 25. pored zakonom utvrđenih uslova za prijem na rad u državne organe. RS". da mu pravosnažnom presudom nije izrečena mera zabrane vršenja poziva. 25/00 i 8/01 propisano je da u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radno mesto ovlašćenog službenog lica i radnika na određenim dužnostima može se primiti lice koje. zavisi koji ce stepen strucne spreme I koje vrste zanimanja utvrditi za to radno mesto. ali je istovremeno obavezno da od tih prihoda doprinosi svom odrzavanju . zapošljavanja. Zakonom obraku utvrdjeno da dete koje je navrsilo 15-godina zivota moze raspolagati svojom zaradom I imovinom koje je steklo svojim radom. RS utvrđeno je da.utvrđeno je pravo na rad. Posebni uslovi Strucna sprema – strucna sprema je bez sumnje.tač 4.godina zivota I ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima.Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik. kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa. Starosni uzrast dokazuje se izvodom iz maticne knjige rodjenih ili drugom javnom ispravom.44/91. .Zakonom o radu utvrdjeno da radni odnos moze da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15. odosno pravilnikom o organizaciji I sistematizaciji poslova. ispunjava posebne uslove i to da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. dok takva zabrana traje Odredbom člana 72. sistem u oblasti radnih odnosa. Primer: Zakonom se mogu propisati posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa za obavljanje određenih poslova u organima Ministarstva unutrašnjih poslova Vrsta: Sudska praksa Sud: Datum: 2002-11-19 Broj: U. pod uslovom da takav rad neugrozava njegovo zdravlje. moral I obrazovanje odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Od vrste poslova I radnih zadataka koji se obavljaju na odredjenom random mestu.

RS". na svakom od radnih mesta na kojima je predhodno radio. Znanje I sposobnost nisu posebna dva uslova. pa je nespojivo sa tim položajem da se u radni odnos primaju lica koja će raditi u Ministarstvu. stav 1.Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Sl lasnik. penzijskom i invalidskom osiguranju i o obrazovanju. . Znanje I sposobnost su znacajan uslov za zasnivanje radnog odnosa na radnim mestima sa posebnim ovlascenjima I odgovornostima.sti.Ustava Zakoneko uređivanje posebnih uslova sastavni je deo ustavnog ovlašćenja da uređuje sistem radnih odnosa i zapošljavanja. 8 . ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 66/91. a da se protiv njih vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti Drustveni dogovor razlikuje strucnu spremu od zanimanja. bez obzira na granu delatnosti. vrsenja usluga I sticanja dohotka. odnosno radnu I srucnu osposobljenost nezaposlenost za proizvodnju materijalnih I drugih dobara I vrsenja usluga I sticanja dohotka . pored ostalog. srednja. RS. stav 1.propisano je da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi. pored ostalih posebnih uslova za prijem u radni odnos na radno mesto ovlašćenog službenog lica i radnika na određenim dužnostima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i uslov da se protiv lica ne vodi krivični postupak za određena krivična dela i da mu nije izrečena mera zabrane vršenja poziva. dok se pod zanimanjem podrazumevaju odredjeni I poslovni zadaci koje zaposleni obavlja radiproizvodnje materijalnih dobara .Ustava.1. Radno znanje I sposobnost se cene prema rezultatima sveukupnog ranijeg rada zaposlenog. 34/02.Ustava. zakonom uredila sistem radnih odnosa i propisala posebne uslove za prijem u radni odnos lica u državnim organima i Ministarstvu unutrašnjih poslova kao državnom organu Po shvatanju Ustavnog sud. niti su povređene odredbe člana 35. nezaposlenih za proizvodnju materijalnih I drugih dobara I vrsenja usluga.i 39/02 uređena su prava.48/91.tačka 4. uključujući i uslove za prijem u radni odnos lica u državne organe a Zakonom o unutrašnjim poslovima u članu 32. jer se radi o službi koja se. Pre zakljucenja Drustvenog dogovora strucna sprema se stepenovala kao niza. odnosno radnu I strucnu osposobljenost . Drustveni dogovor utvrdjuje osam stepena strucne spreme za osam kategorija zanimanja. propisivanjem posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa radnika Ministarstva unutrašnjih poslova nije prekoračeno ovlašćenje iz člana 72. a Ustavni sud smatra da propisani posebni uslovi koje sadrži osporena odredba navedenog zakona ne povređuju načelo ustavno. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa lica zaposlenih u državnim organima. visa.Zakona o unutrašnjim poslovima propisan je. visoka. radnim odnosima. osporenom odredbom člana 34.tačka 2. bavi otkrivanjem počinilaca krivičnih dela. Znanje I sposobnost – Zaposleni ce biti spreman da obavlja samo ona zanimanja koja je radom I usavrsavanjem uz rad upoznao. Pod strucnom spremom se porazumevaju opsta znanja I vestine neophodne z obavljanje odredjeih poslova I zadataka. dok takva zabrana traje Po oceni Ustavnog sud. zdravstvenom. Republika Srbije je saglasno ustavnim ovlašćenjima sadržanim u članu 72. delatnosti i dužnosti.

a posebno na radnim mestima koja su izlozena posebnim uslovima rada u pogledu opasnosti po zivot I zdravlje zaposlenog. podzakonskim aktom ili opstim aktom. redovni vanredni profesori docenti na fakultetima … 9 . vec samo na radnim mestima za koje je to neophodno. objavljeni strucni ili naucni radovi. on nemora biti priznat u drugoj organizaciji. odredjena licna svojstva. duzni su da se podvrgavaju periodicnim zdravstvenim pregledima radi kontrole zdravlja.Radno iskustvo – Radno iskustvo je vreme provedeno na radu u obavljanju poslova koji su isti ili slicni poslovima radnog mesta koje se popunjava. pravosudni organi I drugo). To su poslovi: Naucni savetnik. dvojezicnost se javlja kao uslov za zasnivanje radnog odnosa. zakonom. dok se radon iskustvo stice samo na odredjenim poslovima. Strucni ispit – Kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa. po pravilu ne moze biti utvrdjen kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa. jer je radni staz ukupno vreme rada provedeno na bilo kojim poslovima. Objavljeni strucni ili naucni radovi – Ojavljeni strucni ili naucni radovi su zakonski uslov za zasnivanje radnog odnosa na odredjenim poslovima u naucno istrazivackim organizacijama I u visoko skolskim ustanovama. Strucni ispit – za odrecena radna mesta predvidi opstim aktom jedne privredne organizacije. pol. moze biti predvidjen polozen strucni ispit. dok obavljaju te poslove. saobracaju turizmu I drugim delatnostima koje cesce kontaktiraju sa strancima u nasoj zemlji I inostranstvu. Ali ispunjenje ovog uslova nije dovoljno za osnivanje radnog odnosa na citavom nizu radnih mesta. Primena ovog uslova u praksi mora biti restriktivna. Dvojezicnost – Najcesce u vise nacionalnim sredinama. Strani jezik – Znanje jednog ili vise stranih jezika je sve cesce poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na radnim mestima u nauci diplomatiji novinarstvu. Posebne godine zivota – Navrsenih 15 godina zivota je opsti uslov za zasnivanje radnog odnosa. Radno iskustvo se moze poistovetiti sa radnim stazom. Zakonom se najcesce. Radno ikustvo se neodredjuje kao uslov za odredjivanje radnog odnosa na svim radnim mestima. spoljnoj trgovini. Posebna zdravstvena sposobnost. Postoje poslovi koji nemogu obavljati zaposleni preko odredjenog starosnog doba . visoka prosecna ocean.Zaposleni koji zasnuju radni odnos na poslovima koji zahtevaju posebnu zdravstvenu sposobnost. dvojezicnost. Ostali posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa – Posebne godine zivota. Pol – Pol. propisuje obaveza polaganja strucnog ispita za zaposlene I predpostavljena lica u drzavnim organima (ministarstva I drugi organi uprave.

radio I televizijskih organizacija. Ovaj otkazni rok nemoze biti kraci od pet radnih dana. vec za njegov opstanak. dan pocetka rada. Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju zaposlenog I poslodavca.Visoka prosecna oceana – Poseban uslovom utvrdjen zakonom uslov za zasnivanje radnog odnosa na poslovima asistenta pripravnika I asistenta u visoko skolskim ustanovama je visoka prosecna ocena. mesto rada nacin zasnivanja radnog odnosa (na odredjeno ili neodredjeno radon vreme). Za vreme trajanja probnog rada poslodavac I zaposleni mogu da otkazu ugovor o radu sa propisanim otkaznim rokom. rokovi za isplatu zarade I drugih primanja na koja zaposleni ima pravo pozivanje na kolektivni ugovor. trajanje dnevnog I nedeljnog radnog vremena. Zakljucivanje ugovora o radu vrsi se pre stupanja zaposlenog u rad. odnosno pravilnik o radu koji je na snazi. Ukoliko zaposleni tada ne stupid na rad. Uspesnost probnog rada zaposlenog treba da bude proverena od strane kompetentnih lica. naknade zarade. osim ako je bio sprecen da stupid na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac ili ako se poslodavac I zaposleni drukcije dogovore. Od tog dana on ostvaruje prava I obaveze iz radnog odnosa . na nacin I po postupku koji treba da budu u napred utvrdjeni. odnosno boravista. Posebni Oblici Radnog Odnosa Probni rad – Ugovorom o radu poslodavac I zaposleni mogu da utvrde probni rad. sto znaci da se radni odnos u ovakvom slucaju zasniva pod raskidnim uslovom. Zasnivanje radnog odnosa je regulisano u clanovima zakona 24-46. 10 . radon vreme (puno nepuno ili skraceno). smatra se da nije zasnovao radni odnos. Probni rad nije uslov za zasnivanje radnog odnosa. Ugovor radu se zakljucje u pismenom obliku. Cilj probnog rada je da se utvrde stvarne radne I strucne sposobnosti odredjenog lica . ime I prezime zaposlenog I njegovo prebivaliste. Ugovor o radu se smatra zaposlenim kada ga potpisu zaposleni I director . odnosno preduzetnik. manekena I dr. vrsta I stepen strucne spreme zaposlenog. uvecanje zarade I druga primanja zaposlenog. obaveze I odgovornosti iz radnog odnosa. trajanje ugovora oradu na odredjeno vreme. novcani iznos osnovne zarade I elementi za ukljucivanje radnog ucinka. Probni rad moze da traje najduze sest meseci. Lice koje zasniva radni odnos sa probnim radom ima sva prava. Odredjena licna svojstva – To ce na primer biti slucaj kod spikera. Elementi zakona o radu su: naziv I sediste poslodavca. Zakona o radu. vrsta I opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. Ugovor o radu Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos .

Zaposleni moze da radi na poslovima sa povecanim rizikom samo na osnovu predhodno utvrdjene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadleznog zdravstvenog organa. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom – Moze da se zasnuje I za rad sa nepunim radnim vremenom. 7)druga prava I obaveze. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – Zakonom o radu predvidjena je mogucnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van postorija poslodavca odnosno kod kuce . Radni odnos sa kucnim pomocnim osobljem – Odredbama zakona o radu predvidjena je obaveza registracije ugovora o radu koji se zakljucuje radi zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova kucnog pomocnog osoblja. treba da sadrzi dve kategorije delova koji su obavezni. Radni odnos na odredjeno vreme zasniva se isto kao I rad na odredjeno vreme ugovorom o radu. 2) vrstu poslova I nacin organizovanja rada . Ona se utvrdjuju propisima o penzijsko invaldskom osiguranju. Zaposleni koji rade na poslovima sa povecanim rizikom imaju posebna prava u odnosu na druge zaposlene. prilikom zaklucivanja svakog ugovora o radu I delova koji su specificni za ovu vrstu ugovora o radu. Nepuno radon vreme predvidja se za poslove koji mogu da se obavljaju I sa nepunim radnim vremenom. Tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima. zaposleni imaju iste benificije . Radni odnos zasniva se na vreme cije je trajanje u napred odredjeno kada su u pitanju. 4) visinu zarade za obavljeni rad I rokove njene isplate . na neodredjeno ili odredjeno radon vreme. 3) uslove rada I nacin uslova vrsenja rada nad radom zaposlenog. U vezi sa ovom drugom kategorijom pomenuti ugovor o radu zadrzi: 1)vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada. povecanje obima posla koji traje odredjeno vreme. ne moze trajati duze od 12-meseci. Ovaj ugovor registruje se kod nadleznog organa lokalne samouprave.Radni odnos na odredjeno vreme – Pravilno je da se radni odnos zasniva na neodredjeno vreme. Radni odnos za obavljanje poslova sa povecanim rizikom – Za poslove koji su propisani posebni uslovi rada ugovora o radu moze da se zakljuci samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. sezonski poslovi. odnosno kod kuce. 6) naknadu drugih troskova rada I nacin njihovog utvrdjivanja. kao I zaposleni sa punim radnim vremenom. 11 . 5) koriscenje I upotrebu sredstava za rad zaposlenog. Ugovor o radu kojim sa zasniva radni odnos radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca . Za obavljanje ovih poslova zaklucuje se ugovor o radu. rad na odredjenom projektu.

mesto rada. Na prava I obaveze koja nisu utvrdjena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuce odredbe zakona I opsteg akta. ime I prezime zaposlenog. naziv I sediste poslodavca. Prilikom zasnivanja radnog odnosa. mesto prebivalista. pozivanje na kolektivni ugovor. Ugovor o radu se zakljucuje pre stupanja zaposlenog u rad u pisanom obliku. Posebni zakon koji se navodi u citiranoj odredbi je josh uvek zakon o uslovima zasnivanja radnog odnosa sa stranim drzavljanima. odnosno boraviste zaposlenog. odnosno potpisanog ugovora o radu. osim ako je sprecen da stupid na rad iz opravdanih razloga. zakljucuju ga zaposleni I poslodavac. Uhovor o radu u kome nije utvrdjeno vreme na koje se zakljucuje smatra se ugovorom o radu na neodredjeno vreme. rokove za isplatu zarade. utvrdjenih pravilnikom. Ugovorom o radu mogu da se ugovore I druga prava I obaveze. vrstu I stepen strucne spreme zaposlenog. odnosno pravilnik o radu koji je na snazi. Ako zaposleni nestupi na rad danom utvrdjenim ugovorom o radu. Nacin Zasnivanja Radnog Odnosa Ugovor o radu radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Strani drzavljani zasniva radni odnos danom stupanja u rad. 12 . I drugih primanja na koje zaposleni ima pravo. Stupanje na rad – zaposleni ostvaruje prva I obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. trajanja ugovora o radu na odredjeno vreme. naknade zarade. Ugovor o radu sadrzi . na neodredjeno ili odredjeno vreme. strain drzavljanin daje pismenu izjavu kojom prihvata nadleznost domaceg suda u slucaju spora sa poslodavcem. ili ako se poslodavac ili zaposleni drukcije dogovore. na osnovu donete odluke o izboru . novcani iznos osnovne zarade I elemente za ukljucivanje radnog ucinka . Prestanak radnog odnosa stranog drzavljanjina u slucaju isteka privremenog boravka. dozvole ostanka u zemlji. dan pocetka rada. smatra se da nije zasnovao radni odnos. Kandidat je duzan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi istave I druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos. odnosno preduzetnik. vrstu I opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. Ugovor o radu se smatra se zakljucenim kada ga potpisu zaposleni I director . Ugovor o radu moze da se zakljuci na neodredjeno ili odredjeno vreme. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima I na nacinu utvrdjenom zakonom o radu. radon vreme puno (nepuno ili skraceno). nacin zasnivanja radnog odnosa.Zasnivanja Radnog Odnosa sa Stranim Drzavljanima Prema zakonu o radu strain drzavljani I lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos pod uslovom utvrdjenim ovim zakonom I posebnim zakonom. uvecane zarade I druga primanja zaposlenog.

boju koze. porodicne obaveze. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na : Uslove rada I sva prava iz radnog odnosa. Odredbe ugovora kojima se utvrdjuje diskriminacija po nekom od navedenih osnova. zbog potrebe procesa I organizacije rada Radi premestanja na drugo radno mesto rada kod istog poslodavca Radi upucivanja na rad na odgovarajuci posao kod drugog poslodavca U drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu Premestaj u drugo mesto rada : Ako jedelatnost poslodavca takve priride da se rad obavlja u mestima van sedista poslodavca. odnosno njegovog organizacionog dela. sindikatima ili neko drugo licno svojstvo. nacionalnu pripadnost. a najduze godinu dana. s obzirom na pol. su nistave. zdravstveno stanje. jezik. 13 . obrazovanje osposobljavanje I usavrsavanje. Zaposleni moze vda bude premesten u drugo mesto rada van navedenih slucajeva samo uz svoj pristanak. imovinsko stanje. rasu. bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Upucivanje na rad kod drugog poslodavca – Zaposleni moze da bude privremeno upucen na rad kod drugog poslodavca na ogovarajuci posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom . kao I u ime I za racun drugog pravnog ili fizickog lica. Zabrana konkurencije – Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni nemoze da radi u svoje ime I za svoj racun. rodjenje. dat u zakup poslovni proctor. ili je zakljucen ugovor o poslovnoj sradnji. clanstvo u politickim organizacijama. veroispovest bracni status. seksualno opredeljenje. Zabrana diskriminacije – Odredbama zakona o radu zabranjena je neposredna I posredna diskriminacija lica koje traze zaposlenje. trudnocu. odnosno invalidnost. napredovanje na poslu. starost. dok traju razlozi za njegovo upucivanje. otkaz ugovora o radu. Ako je udaljenost do mesta u kome zaposleni radi do mesta do mesta u koje se premesta na rad manja od 50km I ako je organizovan redovan prevoz koji omogucava blagovremeni dolazak na rad I povratak sa rada I obezbedjenja naknada troskova prevoza u visini prevoza cenovne karte u javnom saobracaju. kao I zaposleni.Izmene ugovora o radu – Poslodavac moze zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada (aneks ugovora): Radni premestaj na neku drugu rradnu poziciju. posao. socijalno poreklo.

Zaposleni moze da radi nocu duze od jedne radne nedelje Samo uz njegovu pisanu saglasnost. ako zakonom nije drugacije odredjeno. Opstim aktom moze da se utvrdi radon vreme krace od 40 casova nedeljno ali ne krace od 36 casova nedeljno. Radno vreme odmori I odsustva Puno radno vreme .00 casova narednog dana smatra se radom nocu. Skraceno radno vreme – Zaposleni koji radi na narucito teskim napornim I zdravlje teskim poslovima.Udaljavanje zaposlenog sa rada – Udaljenje je mera kojom poslodavac. ili da mu otkaze ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi.00 radna casa do 6. utrdjenim zakonom ili opstim aktom. iz razloga propisanim zakonom. Zakona o radu zaposleni moze da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivicni postupak zbog krivicnog dela ucinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je ucinio povredu radne obaveze koja ugrozava imovinu vece vrednosti. predvidjeni zakonom o radu. privremeno odstranjuje sa rada zaposlenog. bez prestanka njegovog radnog odnosa. sredstava I spreme za licnu zastitu na radu postoji povecano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog. na kojima I pored primene odgovarajucim mera bezbednosti I zastite zivota I zdravlja na radu. Nocni rad u smenama – rad koji se obavlja u vremenu od 22.puno radno vreme iznosi 40 casova nedeljno. radno vreme nemoze da traje duze od 60 casova nedeljno. Preraspodela radnog vremena – poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti. Dezurstvo u zdravstvenim ustanovama uredjuje se posebnim zakonom. U slucaju preraspodele radnog vremena. Radni dan po pravilu traje osam casova. Nepuno radno vreme – Nepuno radon vreme. u smislu ovog zakona jeste radon vreme krace od punog radnog vremena. Udaljenje sa rada je obligatno u slucaju kada je zaposlenom odredjen pritvor. Zaposleni sa radnim vremenom 36 casova ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da se radi sa punim radnim vremenom. Prekovremeni rad – Ne moze da traje duze od osam casova nedeljno. 14 . ako nebude dokazana njegova krivica. Raspored u okviru radne nedelje utvrdjuje poslodavac. Raspored radnog vremena – radna nedelja traje radnih pet dana. U ovakvom periodu poslodavac duzan da zaposlenog vrati na rad. niti duze od cetiri casa dnevno po zaposlenom. bolje koriscenje sredstava za rad. Prema odredbi clana zakona 165. Udaljenje zaposlenog sa rada moze trajati najduze tri meseca. racionalnije koriscenje radnog vremena I izvrsenje odredjenog posla u odredjenim rokovima. organizacija rada.

Neplaceno odsustvo – Poslodavac moze zaposlenom da odobri I odsustvo be z nakna de zarade (neplaceno odsustvo). Odsustvo uz naknadu zarade (placeno odsustvo) – Zaposleni ima pravo sa odsustva sa rada uz naknadu zarade (placeno odsustvo) u ukupnom trajanju od sedam radnih dana u toku kalendarske godine. porodjaja supruge. nedeljni i godišnji odmor. 2. Dnevni odmor Član 12. Mirovanje radnog odnosa – zaposlenom miruju prava I obaveze koje se sticu na radu I po osnovu rada. Odmor u toku dnevnog rada Član 11. ima pravo na naknadu stete u visini prosecne zarade u prethodna tri meseca. Profesionalno vojno lice ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana – dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 sati neprekidno. Profesionalno vojno lice koje radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta. osim prava I obaveza kojom je zakonom utvrdjeno: Odlaska na odsluzenje vojnog roka Privremeno upucivanje na rad kod drugog poslodavca Izdrzavanje kazne zatvora. ako se radi sa strankama ili ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada. dnevni. 1.Naknada stete – Ako krivicom poslodavca zaposleni ne korista godisnji odmor. teze bolesti clana uze porodice I u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu. Profesionalno vojno lice koje radi duže od punog radnog vremena. 15 . ODMORI I ODSUSTVA Član 10. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se tako da se rad ne prekida. Profesionalno vojno lice ima pravo na odmor u toku dnevnog rada. odnosno izrecene mere bezbednosti. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu. u trajanju i pod uslovima predviđenim zakonom i ovom uredbom. a najmanje 10 sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta. plaćeno i neplaćeno odsustvo. do sest meseci. u slucaju sklapanja braka. Profesionalno vojno lice koje radi duže od četiri a kraće od šest sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

3. odnosno ministra odbrane za vojna lica raspoređena van Vojske. a u godini u kojoj mu prestaje rad u inostranstvu godišnji odmor koristi posle povratka u zemlju. Izuzetno. izrađuje i odobrava nadležni starešina jedinice. godišnji odmor može da koristi u zemlji ili u inostranstvu. Profesionalno vojno lice ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 sata neprekidno. Nadležni starešina upoznaje lice sa planiranim korišćenjem godišnjeg odmora najkasnije 15 dana pre početka korišćenja. Izuzetno od stava 1. Prilikom donošenja plana korišćenja godišnjeg odmora nadležni starešina mora da obezbedi da godišnji odmor istovremeno može koristiti najviše 30% lica iz sastava jedinice. ovog člana. Profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom zakonom. Korišćenje godišnjeg odmora za starešinu jedinice. odnosno ustanovi u kojoj je na službi. Profesionalno vojno lice koje je aktom nadležnog organa upućeno na rad. decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu. Nedeljni odmor Član 13. 16 . 4. školovanje ili usavršavanje u inostranstvo ili u multinacionalne operacije godišnji odmor koristi pre odlaska u inostranstvo. Član 16. Plan korišćenja godišnjih odmora iz stava 1. odnosno ustanove. a po prethodno pribavljenom odobrenju načelnika Generalštaba Vojske. lice iz stava 1. prema planu godišnjih odmora organa ili pravnog lica u koje je upućeno. odnosno ustanove. Član 15. a u kalendarskoj godini mu ne prestaje rad u inostranstvu. Član 17. odnosno odobriti korišćenje godišnjeg odmora i većem broju lica. ovog člana odobrava njegov neposredno pretpostavljeni starešina. Godišnji odmor profesionalno vojno lice koristi prema planu korišćenja godišnjih odmora u vojnoj jedinici. Godišnji odmor Član 14. ovog člana. odnosno prema planu godišnjih odmora organa ili pravnog lica u koje je raspoređeno van Vojske. odnosno ustanove iz stava 2. nadležni starešina može planirati. ovog člana koje je pravo na godišnji odmor steklo na radu u inostranstvu. u skladu sa zakonom. Planovi korišćenja godišnjeg odmora izrađuju se i odobravaju najkasnije do 15.

17 . Član 20. Odsustvo iz stava 1. tačka 1) ovog člana može se odobriti više puta u toku školovanja. 2) u trajanju do 20 radnih dana – ukoliko se školuje ili usavršava u inostranstvu. a školovanje ili usavršavanje traje najmanje jednu školsku godinu. hranjenik i drugo lice prema kojem profesionalno vojno lice ima zakonsku obavezu izdržavanja. humanost ili zbog učešća u spasavanju ljudskih života i imovine. a školovanje ili usavršavanje traje najmanje jednu školsku godinu. smatraju se: supružnik i vanbračni partner. Odsustvo iz stava 1. Profesionalno vojno lice ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu plate (plaćeno odsustvo). ovog člana može se odobriti više puta.5. 4) za naročito zalaganje i postignute rezultate u radu. dete. Član 21. s tim što se vreme provedeno na tom odsustvu u trajanju preko sedam dana može odobriti samo zbog porođaja supruge ili smrti člana uže porodice. Plaćeno odsustvo Član 18. pastorak. Profesionalno vojno lice ima pravo na dva dana plaćenog odsustva za svako dobrovoljno davanje krvi. Član 19. prilikom porođaja supruge. selidbe sopstvenog domaćinstva i u drugim opravdanim slučajevima. Profesionalnom vojnom licu koje se po planu školovanja uz rad školuje ili usavršava nadležni starešina može odobriti plaćeno odsustvo: 1) u trajanju do 10 radnih dana – ukoliko se školuje ili usavršava u zemlji. a izuzetno. zbog privatnih potreba. 2) za odlične rezultate ostvarene u vojnoj i stručnoj obuci. čuvanju i održavanju naoružanja i vojne opreme. Profesionalno vojno lice može biti nagrađeno odsustvom za naročito zalaganje i uspeh u službi: 1) za pokazanu hrabrost. Članovima uže porodice. 3) za odlične rezultate ili pokazano zalaganje u rukovanju i upotrebi. usvojenik. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom. s tim da ukupno vreme plaćenog odsustva u toku školovanja ne može iznositi više od 20 radnih dana. juna naredne godine. u slučaju da ih profesionalno vojno lice nije moglo iskoristiti zbog potreba službe ili iz drugih opravdanih razloga. u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine: prilikom sklapanja braka. smrti ili teže bolesti člana uže porodice. u smislu ovog člana. Ukupno trajanje nagradnih odsustava dodeljenih profesionalnom vojnom licu ne može biti duže od deset radnih dana u jednoj kalendarskoj godini i ona se moraju iskoristiti do kraja kalendarske godine u kojoj su dodeljena. ne računajući dan u kojem je dalo krv. do 30. u skladu sa zakonom. ukoliko školovanje traje dve ili više školskih godina.

mikrotalasnog. 4) ako do deset godina radi na čišćenju cisterni. za deset dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od 20 godina i za 20 dana ako specifičnu vojnu službu obavlja duže od 30 godina. Ako profesionalno vojno lice iz opravdanih razloga odsustvo ne može da koristi po završetku tromesečnog perioda. Član 24. 3) ako do deset godina radi na proizvodnji eksploziva. radnom mestu na kojem se isključivo radi na sprečavanju i lečenju tuberkuloze.Član 22. sa duševnim bolesnicima ili u patološkoanatomskim prosekturama. Profesionalno vojno lice koje u službi obavlja naročito teške i po zdravlje štetne poslove ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od deset radnih dana: 1) ako do deset godina radi u barokomori. infracrvenog i ultravioletnog zračenja. rukovanju uređajima za radiofrekvencijsku dijatermiju u medicini. radnom mestu u stalno posednutim podzemnim objektima gde se puštaju u rad elektroagregati sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem i gde se redovno održavaju i popravljaju avionski motori. tankova ili rezervoara za benzin. Odsustvo iz stava 1. 2) ako do deset godina radi na poslovima uklanjanja i uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava. pod uslovima koji odgovaraju visinama iznad 5. Član 25. hemijskoj čistionici i pri upotrebi organskih rastvarača na bazi hloriranih ugljovodonika. može ga koristiti mesec dana posle isteka tog perioda. kontroli i ispitivanju raketa. 5) ako do deset godina radi na ispitivanju. za deset dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od 20 godina i za 20 dana ako specifičnu vojnu službu obavlja duže od 30 godina. radnom mestu u farbari. više od 90 sati godišnje. lečenju i nezi bolesnika sa AIDS-om i virusnim hepatitisom B i C. baždarenju i remontu uređaja sa jonizujućim zračenjem i instrumenata za merenje jonizujućeg zračenja i kontroli izvora jonizujućeg. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od deset godina. Odsustvo iz stava 1. Profesionalno vojno lice koje ispunjava zakonom predviđene uslove za ostvarivanje prava na odsustvo radi posećivanja porodice odsustvo koristi posle završetka tromesečnog perioda odvojenosti od porodice. radarskih uređaja i sistema. potencijalno kancerogenih i mutagenih hemijskih supstanci. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice obavlja specifičnu vojnu službu duže od deset godina.000 metara. i 23. rukovanju radarskim i raketnim uređajima i sistemima i održavanju raketa. 22. 18 . ove uredbe koristi se u toku godine kojoj pripada i ne može se spajati sa korišćenjem godišnjeg odmora. Član 23. Profesionalno vojno lice koje obavlja specifičnu vojnu službu ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od deset radnih dana ako do deset godina obavlja specifičnu vojnu službu. Odsustvo za oporavak iz čl. laserskog. laboraciji inicijalnih i brizantnih eksploziva i delaboraciji elemenata punjenih ovim materijama. radnom mestu u podzemnom skladištu pogonskog materijala. agregati i akumulatori.

27/96. novembra 2009.r. Ako se godišnji odmor. IV. Član 28. 19 . 30/94. odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad – bolovanje ili neko drugo odsustvo. ovog člana odobrava nadležni starešina. koristi kod porodice. ovog člana mesec dana posle završetka tromesečnog perioda stiče pravo na ponovno korišćenje ovog odsustva po isteku tromesečnog perioda za koje mu odsustvo pripada. Prilikom odobravanja korišćenja neplaćenog odsustva moraju se uvažavati potrebe službe na formacijskom mestu na koje je vojno lice postavljeno. Odsustvo iz stava 1. s. bez obzira na to kada ga je prethodno koristilo. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. to vreme ne računa se kao odvojeni život od porodice. Profesionalnom vojnom licu se. može odobriti odsustvo bez naknade plate (neplaćeno odsustvo) u trajanju do 30 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini. Ivica Dačić. ZAVRŠNE ODREDBE Član 27. osim plaćenog odsustva iz člana 18. na lični zahtev. br. 05 broj 110-7263/2009 U Beogradu.Profesionalno vojno lice koje koristi odsustvo iz stava 2. 39/94. Neplaćeno odsustvo Član 26. godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade. 6. 61/01 i 42/02). 12. ove uredbe. Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načinu korišćenja godišnjeg odmora i odsustva lica na službi u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ”.

bez poreza i doprinosa. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. odlučeno je. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. na sednici Socijalnoekonomskog saveta Srbije. U slučaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu štete. 31. 31. ista radna sposobnost. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti (rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme. godine iznosiće 70 dinara. godine iznosiće 70 dinara. odgovornost i fizički i intelektualni rad). bez poreza i doprinosa. 20 . janurara.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Uopšteno Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. janurara. U slučaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu štete. ista radna sposobnost.Zarada Naknade Zarade I Druga Primanja Uopšteno Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti (rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. od januara do kraja juna 2008. bonusi i sl. Minimalna zarada Minimalna zarada po radnom času. na sednici Socijalnoekonomskog saveta Srbije. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. opštim aktom i ugovorom o radu. odgovornost i fizički i intelektualni rad). Minimalna zarada Minimalna zarada po radnom času. odlučeno je.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. opštim aktom i ugovorom o radu. od januara do kraja juna 2008. bonusi i sl.

Pod zaradom se podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. poklona za Božić i Novu godinu deci zaposlenog u vrednosti do neoporezivog iznosa premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje kolektivnog osiguranja od posledica nezgoda i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija u cilju kvalitetne dodatne socijalne zaštite jubilarne nagrade i solidarne pomoći Zarada se isplaćuje samo u novcu. kao i sva primanja iz radnog odnosa osim: 1. utvrđenih pravilnikom. naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja 4. 21 . u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. naknade troškova pogrebnih usluga 3. smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu otpreminine pri odlasku u penziju 2. a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od: osnovne zarade dela zarade za radni učinak i uvećane zarade Osnovna zarada Osnovna zarada se utvrđuje na osnovu: se utvrđuje na osnovu: uslova. najmanje jedanput mesečno. potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Minimalna zarada Opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu cenu rada. Uvećana zarada Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to: za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice za rad noću i rad u smenama. odnosno za radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Minimalna zarada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. 22 . Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana otpočinjanja pregovora odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije. što je uređeno opštim aktom (pravilnikom ili kolektivnim ugovorom). Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.Deo zarade za radni učinak Radni učinak se određuje na osnovu: -se određuje na osnovu: · kvaliteta obavljenog posla · obima obavljenog posla i · odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Zaposleni ima pravo na minimalnu cenu rada za standardni učinak i puno radno vreme. ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u RO – 0.4% od osnovice.

U slučaju da je do prekida rada došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposleni ima prava na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti manja od minimalne zarade).Minimalna zarada utvrđuje se po času. Naknada zarade Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna 3 meseca za vreme: odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan godišnjeg odmora plaćenog odsustva vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog i koje može da traje najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini. 23 . od organa na čiji se poziv zaposleni odazva.o Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to: u visini 65% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti niža od minimalne zarade) u slučaju bolesti ili povrede van rada u visini 100% prosečne zarade u prethodna 3 meseca (ne može biti niža od minimalne zarade) u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. Odluka o visini minimalne zarade objavljuje se u Službenom glasiniku Republike Srbije. za period od najmanje 6 meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada.

za regres za korišćenje godišnjeg odmora. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju 2. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu 4. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji 3. smeštaja i ishrane za rad na terenu. Druga primanja Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati: otpremninu pri odlasku u penziju. ako poslodavac nije obezbedio zaposlenom smeštaj i ishranu bez naknade 5.Zaposleni ima pravo na naknadu troškova: 1. za ishranu u toku rada 6. najmanje u visini 3 prosečne zarade naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice ili članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog (članovi uže porodice su bračni drug i deca) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenje Poslodavac može da: · obezbedi poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenog do 15 godina života u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana · uplaćuje zaposlenima premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje · uplaćuje kolektivno osiguranje od posledica nezgoda · uplaćuje kolektivno osigurenje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija · uvede pravo na jubilarnu nagradu · uvede pravo na solidarnu pomoć · uplaćuje naknadu za ishranu u toku rada · uplaćuje regres za korišćenje godišnjeg odmora i · utvrdi pravo na druga primanja 24 .

Zaštita zarade i naknade zarade Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu: pravnosnažne odluke suda ili uz pristanak zaposlenog. odnosno naknada zarade. preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.Obračun zarade i naknade zarade Poslodavac je dužan da zaposlenom: · prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun · dostavi obračun zarade i za mesec za koji nije izvršio isplatu. Poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do 1/3 zarade. odn. Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke! Evidenciju overava direktor. · zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade. odnosno naknade zarade · dostavi obračun najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec Evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade za svakog zaposlenog Evidencija sadrži podatke o: · zaradi. odnosno naknadu zarade · dostavi obaveštenje o razlozima zbog kojih nije izvršena isplata zarade. 25 . Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade.

). možete pogledati dopis Saveza samostalnih sindikata Srbije broj 5 od 14. na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak.) i postupak (članovi 139. da se zaključak o listi potraživanja (koji donosi stečajni sudija – član 94. zbog čega nemaju saznanje o pravnosnažnosti i izvršnosti takve odluke. radi ostvarivanja prava kod Fonda solidarnosti 26 . dostave stečajnim poveriocimazaposlenima odluku o utvrđenim potraživanjima sa klauzulom pravnosnažnosti i izvršnosti. Zakon o stečajnom postupku propisao je u članu 94. koja je osnov za ostvarivanja prava kod Fonda ukoliko nisu ostarili pravo na isplatu u stečajnom postupku. stav 4. kojim pozivaju stečajne upravnike da zbog neusklađenosti Zakona o radu i Zakona o stečajnom postupku. koja ostvaruju po Zakonu o radu kod Fonda solidarnosti Republike Srbije. kao i da ima pruže jasna uputstva o načinima i rokovima u kojim mogu ostvariti svoja prava. Zahtev zaposlenog se podnosi Fondu solidarnosti Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje. stečajni upravnici bi trebalo da obaveste stečajne poveriocezaposlene o sledećem: pravu na isplatu neisplaćenih potraživanja u stečaju. koja imaju zaposleni koji su bili u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka. kao i lica koje su bila u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom. U skladu sa navedenim. u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak uz dostavljanje odgovrajuće dokumentacije. S obzirom na značaj kvalitetne i efikasne saradnje sa poveriocima. propisanom postupku po Zakonu o radu (upozore na prekluzivni rok od 15 dana) i dokumentaciji koja je neophodna za ostvarivanje prava na isplatu i postupku za dobijanje i obaveznost podnošenja pravosnažnih i izvršnih odluka suda kojim su utvrđena potraživanja. ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.-142. U odredbama zakona koje dalje propisuju postupak nije propisana obaveza dostavljanja pravnosnažne odluke suda o utvrđenim potraživanjima stečajnim poveriocima-zaposlenima. stav 3. ovog zakona sprovodi se kod Fonda solidarnosti Republike Srbije. U konkretnom slučaju.01. Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125.Potrazivanje Zaposlenih u Slucaju Stecajnog Postupka Potraživanja zaposlenih kod Fonda solidarnosti u slučaju stečajnog postupka Zakon o radu je propisao pravo (članovi 124.) dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.-126. stečajni upravnici bi trebalo da upoznaju stečajne poverioce sa odredbama stečajne i druge regulative. godine.2009. Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak se ostvaruju u skladu sa ovim zakonom. a u cilju njihovog potpunog namirenja.

restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.Osnov za isplatu otpremnine i izvor sredstava .Prijava na evidenciju nezaposlenih lica 27 . Promene koje dovode do viška zaposlenih 3. prouzrokovala je i višak zaposlenih u republičkoj administraciji .Osnovni podaci o preduzeću .a na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. Cilj seminara: · Upoznavanje poslodavaca sa načinom i postupkom izrade programa za rešavanje viška zaposlenih · Upoznavanje sa uslovima pod kojima strani državljani zasnivaju radni odnos i način na koji se to ostvaruje Teme: · Rešavanje viška zaposlenih 1. Takođe. Prava nakon prestanka radnog odnosa lica koja su utvrđena kao višak .PRESTANAK RADNOG ODNOSA Usled ekonomske krize.Ocena postojećeg stanja i mera za prevazilaženje problema u poslovanju i organizaciji preduzeća .Spisak zaposlenih koji su utvrđeni kao višak 5. Obaveza donošenja programa – zakonska regulativa 2. organizacionih i tehnoloških promena u skladu sa zakom o radu · Poslodavci koji su u postupuku racionalizacije. Ciljna grupa: · Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih usled ekonomskih. Ova materija je regulisana Zakonom o radu i programom Vlade RS za rešavanje viška zaposlenih u postupku racionalizacije. Nakon seminara. Sadržaj predloga programa za rešavanje viška zaposlenih (model po Zakonu o radu i model po Programu Vlade) . restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. poslodavci sve češće nailaze na problem rešavanja viška zaposlenih. S obzirom da je ovo novitet. Navedena situacija. U Srbiji se sve više osnivaju društva čiji su osnivači strani državljani. Akt o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih 4. · Poslodavci kod kojih postoji potreba za zapošljavanjem stranih državljana. poslodavci imaju potrebu za zapošljavanjem stručnog kadra iz inostranstva iz razloga što takav profil ne postoji u našoj zemlji ili zbog unapređivanja rada.Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih . javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. potrebno je upoznati se sa uslovima i načinom zapošljavanja stranih državljana. a koji u istim društvima zasnivaju radni odnos. poslodavci će biti u mogućnosti da sami izrade program za rešavanje viška zaposlenihi i polaznici će dobiti odgovor na brojna sporna pitanja koja se javljaju u praksi a koja nisu definisana zakonom.Mere za rešavanje viška .

bez obzira na ukupan broj zaposlenih. doci do prestanaka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih na neodredjeno vreme.Osiguranje za slučaj nezaposlenosti – novčana naknada .Druga prava · Rad stranih državljanja u Republici Srbiji 1. koji se sprovodi radi ostvarivanja ekonomskih I socijalnih prava I interesa po osnovu rada. ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda u okviru od 30 dana dovci do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme I to za najmanje: 10 zaposlenih kod poslodavca koji u random odnosu ima vise od 20. strajk predstavlja organizacioni prekid rada. aprila 2009. manje od 100 zaposlenih na neodredjeno vreme -10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u random odnosu najmanje 100. Podnošenje zahteva i davanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima 3. kvalifikacionu strukturu. godine I starosti. Upoznavanje sa Zakonom o strancima koji počinje da se primenjuje od 1. Zakonska regulativa i uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima 2. Zaposleni slobodno odlucuju o svom ucescu u strajku. Po završetku polaznik je osposobljen da: Polaznici će biti u mogućnosti da sami izrade programe za rešavanje viška zaoslenih. 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u random odnosu preko 300 zaposlenih na neodredjeno vreme.. pa strajkacki odbor I zaposleni koji ucestvuju u strajku nemogu sprecavati zaposlene koji ne ucestvuju u strajku da rade. Program sadrzi: Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca Broj. Takođe biće upoznat pod kojim uslovima strani državljani mogu da zasnuju radni odnos i koja je zakonska obaveza poslodavca. a najvise 300 zaposlenih na neodredjeno vreme. Visak Zaposlenih Poslodavac je duzan da donese program resavanja viska zaposlenih ako utvdi d ace zbog tehnoloskih. 28 . I staz osiguranja zaposlenih koji su visak Kriterijume za utvrdjivanje viska zaposlenih Rok u kome ce biti otkazan ugovor o radu Pravo zaposlenih na Strajk Prema odredbama zakona o strajku. Program resavanja viska zaposlenih je duzan da donese I poslodavac koji utvrdi d ace zbog tehnoloskih ekonomskih I organizacijonih promena u okviru perioda od 90 dana.

ali tada moze trajati najduze jedan sat.Strajk se moze organizovati I kao strajk upozorenja. profesionalnom pripadniku vojiske Srbije I pripadniku policije predstaje radni odnos kada se utvrdi da je organizovao strajk ili ucestvovao u strajku. Sporna pitanja resave arbitar. kao I bezbednost I zdravlje zaposlenih I drugih lica. pod vodom ili na velikoj visini … Zaposleni izmedju navrsene 18 I 21 godine zivota moze da radi na poslovima samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da takav rad nije stetan za njegovo zdravlje. Zaposleni je duzan da posluje propise o bezbednosti I zastiti zivota I zdravlja na radu u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. Zaposleni je duzan da postuje propise o bezbednosti I zastiti zivota I zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost I zdravlje. Zaposleni je duzan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potecijalne opasnosti koja bi mogla da utice na zdravlje I bezbednost na radu. Ostvarivanje i zastita prava zaposlenih Ovlascenje za odlucivanje – O pravima obavezama I odgovornostima iz radnog odnosa odlucuje: U pravnom licu – director ili zaposleni koga on ovlasti Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnk ili zaposleni koga on ovlasti Zastita pojedinacnog prava – opstim aktom I ugovorom o radu moze se predvideti postupak sporazumnog resavanja spornih pitanja izmedju poslodavca I zaposlenog. rad pod zemljom. Vreme pocetka strajka I mesto okupljanja ucesnika u strajku utvrdjuje se I sastav strajkackog odbora koji zastupa interese zaposlenih u pregovorima za sporazumno resavanje spornih zahteva I u njegovo ime vodi strajk. Troskove lekarskog pregleda snosi poslodavac. Zaposlenom u drzavnom organu. Zastita Zaposlenih Opsta pitanja – zaposleni ima pravo na bezbednost I zastitu zivota I zdravlja na radu. Zastita omladine – zaposleni mladji od 18 godina zivota ne moze da radi na poslovima: na kojima se obavlja narucito tezak fizicki posao. 29 .

Savet zaposlenih daje misljenje I ucestvuje u odlucivanju o ekonomskim I socijalnim pravima zaposlenih. kretanje zaposlenog u toku radnog odnosa o privremenoj nezaposlenosti radu u inostranstvu. Zaposleni pristpa sindkatu potpisivanjem pristupnice.Zastita materinstva – zaposlena zena za vreme trudnoce ne moze da radi na poslovima koji su po nalazu zdravstvenog nadleznog organa stetni za njeno zdravlje I zdravlje deteta. Zaposlena zena ima pravo odsustva sa rada nego deteta do isteka 365 dana od dana odpocinjanja porodiljskog odsustva. licni podaci o zaposlenom. stepen strucne spreme odredjene vrste zanimanja. 30 . a narucito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji stetno zracenje… Porodiljsko odsustvo traje najvise do tri meseca od dana porodjaja. na nacin I pod uslovima utvrdjenim zakonom I opstim aktom. serijski I registarski broj. koji izdaje nadlezni opstinski organ . Sindikati se osnivaju bez odobrenja. u skladu sa zakonom. Zastita invalida . utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima – poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla. Obrazac radne knjizice kao I podaci koji se u nju upisuju su blize navedeni u pravilniku o radnoj knjizici. Sindikat zaposlenih – zaposlenima se jamci sloboda sindikalnog udruzivanja I delovanja. Zaposlenog kod koga je u skladu sa propisanim penzijsko invalidskom osiguranju. U radnu knjizicu je zabranjeno unositi negativne podatke o zaposlenom. Organizacije zaposleni I organizacije Poslodavaca Sindikat zaposlenih – zaposleni kod poslodavca koji ima vishe od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih. radi zastite prava I unapredjivanja profesionalnih I ekonomskih interesa njihovih clanova. Poslodavac je duzan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjizicu danom prestanka radnog odnosa. ima Pravo na kolektivno pregovaranje I zakljucivanje kolektivnog ugovora na odgovarajucem nivou Pravo na ucesce u resavanju kolektivnih radnih sporova Pravo na ucesce u radu tripartnih I multipartnih tela na odgovarajucem nivou Druga prava u skladu sa zakonom. mesto I datum izdavanja. U radnu knjizicu se upisuju sledeci podaci: naziv organa koji je izdao radnu knjizicu. Sindikat odnosno udruzenje poslodavaca kojima je utvrdjena reprezentativnost u skladu sa zakonom o radu. Radna Knjizica Radna knjizica je javna isprava.zaposlenom invalid rada poslodavac je duzan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Obaveza je zaposlenog da ima radnu knjizicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.

31 . Takođe. Osnovne obaveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti platu. osobno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo pobliže odrediti mjesto i način obavljanja rada. u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima. poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. poslodavac je dužan osigurati radniku uvjete za siguran rad. a radnik je obavezan prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom rada.Zakljucak Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos.

Prof. dr Darko Marinkovic Professor Geoekonomskog fakulteta u Beogradu Prof. Beograd. 2006. drugo izdanje. Ekonomski fakultet. dr Milutin Srdic. 32 . dr Momcilo Zivkovic Professor fakulteta za poslovne studije u Beogradu Prof. dr Zimonji V: Menadzment ljudskih resursa. Radno Pravo. 2006. dr Štangl-Šušnjar G. Subotica. Recezenti: Prof.Literatura Prof.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->