EKUMENSKI ZBORNIK

Zbornik predavanja i pismenih radova iz kole ekumenizma 2006/07 i 2007/08

WCC World Council of Churches

Srdano se zahvaljujemo: 1. KERKINACTIE iz Holandije glavnim donatorima kole ekumenizma, koja je u najveoj meri omoguila tampanje ovog Zbornika 2. FINNCHURCHAID u iz Finske koja je takoe finansijski podrala projekat kole ekumenizma IZDAVA: Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) iz Novog Sada IN MEMORIAM: Karolj Bere (1951-2008) UREDILI: Marija Parnicki i Teofil Lehotski SARADNICI U PRIPREMI: dr Rut Lehotski, dr Aleksandra Bulaevi, Elmedin Dumanji, Ana Raffai, Vladislav Iviiak, Sran Sremac TAMPA: MBM-Plas, Novi Sad TIRA: 300

SADRAJ Predgovor......................................................................................................................5 I UVODNA PREDAVANJA............................................................................................6 Vera i religija..............................................................................................................6 Pet puteva Tome Akvinskog......................................................................................8 II PREDSTAVLJANJE CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA.........................................10 Srpska pravoslavna Crkva.......................................................................................10 Rimokatolika crkva.................................................................................................14 Grkokatolici..............................................................................................................26 Slovaka evangelika crkva augsburke veroispovesti...........................................29 Reformatska hrianska crkva ................................................................................32 Evangelika metodistika crkva SRJ ....................................................................38 Jevreji.......................................................................................................................40 Islamska zajednica...................................................................................................44 Ko su Baptisti ?........................................................................................................47 PREDSTAVLJAMO .............................................................................................51 Monofizitske crkve ...............................................................................................51 Etiopska Crkva.....................................................................................................52 Jermenska crkva..................................................................................................53 Valdenska crkva...................................................................................................54 Anglikanska crkva................................................................................................54 Unitarijanci (1563)................................................................................................55 Anabaptisti............................................................................................................56 Kvekeri.................................................................................................................57 Armija (Vojska) spasa..........................................................................................57 Hrianska nazarenska zajednica.......................................................................58 III EKUMENSKI DEO...................................................................................................61 Dvesta godina savremenog ekumenizma (1805 2005)........................................61 Meucrkveni odnosi i oblici saradnje u SFRJ I SRJ ...............................................66 Od Alijanse do Ekumenskog saveta crkava.......................................................71 Odluni koraci prema potpunijim odnosima i saradnji meu crkvama....................73 (I) Istorijski pregled meucrkvenih odnosa i saradnje sve do osnivanja SSC. / ESC. .................................................................................................................................77 (II) Istorijski pregled i organizacija Svetskog saveta crkava (SSC / ESC.) Amsterdam 1948. godine.........................................................................................79 IV NENASILJE.............................................................................................................80 Definicija nenasilja...................................................................................................80 Konflikti i reavanje konflikata..................................................................................82 Isusov trei put.........................................................................................................85 V ZAVRNI RADOVI...................................................................................................86 Da svi budu (za)jedno: koinonia kao temelj i kritika hrianske teologije...............86 iveti sa Pismom......................................................................................................90 Prva meunarodna konferencija crkava za mir i prijateljstvo u Konstancu 1914. godine......................................................................................................................99 Izvetaj sa Treeg evropskog ekumenskog sabora u Sibiu 5.-7. sept. 2007. na temu Jedinstvo Crkve..........................................................................................102 Biblijska refleksija na temu jedna, sveta, saborna (katholik), apostolska Crkva. (Nicejsko-carigradska veroispovest) .....................................................................106 Svetski molitveni dan.............................................................................................113 Perspektive ekumenizma u Vojvodini....................................................................115

Gustav-Adolf-Werk Partner evangelikih manjina u svetu.................................120 Lojenberki dom - Feketi......................................................................................122 Hristova crkva brae..............................................................................................123 Kineska baptistika crkva u Srbiji..........................................................................125 Kratak opis publicistike i izdavake delatnosti Evangelike metodistike crkve u Srbiji.......................................................................................................................127 Konflikti i iracionalna uverenja...............................................................................128 Manastiri................................................................................................................130 Taiz zajednica......................................................................................................133 Teze.......................................................................................................................135 Duhovnost jedinstva Fokolari.............................................................................137 Manastiri Sestara slubenica BDM Provincije svetog Josifa.................................139 Male sestre u Ruskom Krsturu..............................................................................143 O Krsnoj slavi.........................................................................................................144 Praznini obiaji - Boi.........................................................................................146 Intervju Joakim Rac iz Kanade: Plamen mira.....................................................147

Predgovor
U rukama drite zbirku predavanja profesora i pismenih radova studenata iz kole ekumenizma, projekta koji je pokrenula Ekumenska humanitarna organizacija prole godine. kola se sastoji u dvosemestralnom ciklusu predavanja iz raznih oblasti teologije, istorije, ekumenskog pokreta i meureligijskog dijaloga kod nas i u svetu, kao i iz oblasti nenasilnog delovanja i izgradnje mira. Polaznici kole su bili vernici pripadnici raznih konfesija, hrianski humanitarni radnici i predstavnici medija, koji su na razne naine ukljueni u verski ivot. U Zborniku se nalazi raznovrstan verski sadraj napisan od strane vrsnih verskih i ekumenskih radnika, zagovornika ali i realizatora raznih oblika meukonfesionalne saradnje u Vojvodini, ali i nekoliko zavrnih radova polaznika, o specifinim ekumenskim temama i pojavama. Posebno su znaajni radovi Mr Romana Miza i Martina Hovana koji ovde daju pregled ekumenskih i interreligijskih zbivanja kod nas i u svetu.. Vaoj panji preporuujemo deo Zbornika koji sadri predstavljanje crkava i verskih zajednica koje postoje i deluju u Srbiji (ali i drugih koje nisu prisutne u naoj zemlji, te nama prilino nepoznate). Njihovi eminentni predstavnici su u koli dobili priliku da sami predstave dogmatsko uenje crkve, istorijat, te naine i obiaje na koji oni ispoljavaju svoju versku pripadnost. Na ovaj nain polaznici kole i itaoci ovih lanaka proiruju svoja saznanja o drugima, formirajui tako pravilniji pristup prema pripadnicima drugih konfesija ali i pravilan pristup prema vrednovanju vlastite konfesije. Oblast pomirenja i mirovnog rada je takoe obraena kroz razne teme kao to su; nenasilno delovanje, komunikacija i reavanje sukoba, pozivajui vernike na aktivnu borbu protiv svih oblika nasilja, upranjavajui Isusov primer odn. trei put u reavanju sukoba i izgradnji pravednijih odnosa meu ljudima. Zabrinuti zbog porasta nasilnih sukoba koje su motivisane nacionalnom i verskom pripadnou, kao hrianska organizacija, oseamo moralnu obavezu da se sa takvim stanjem ne mirimo, ve da se aktivno zalaemo za razvoj pozitivnih odnosa meu pripadnicima raznih denominacija, te da organizovanjem raznih ekumenskih i meukonfesionalnih dogaaja razvijamo dijalog kao oblik aktivnog mirotvorstva. Naa kola je tako i odgovor na potrebe sadanjeg vremena vremena koje je duboko podeljeno, konfuzno i ostraeno. Ona je tek mali doprinos u stvaranju klime pomirenja koja ukazuje na znaaj Crkve u izgradnji mira i tolerancije na ovim prostorima. Vidljivi dokaz zajednitva i spremnosti da se jedno bude je i ova veoma heterogena grupa polaznika i profesora kole koji su svojim ponaanjem dali jasno svedoanstvo o svojoj veri, koja u svojoj sri nosi poruku mira, tolerancije i pratanja. Zajedniki zakljuak i poruka je da ovu razliitost vidimo kao bogatstvo i snagu koju moemo koristiti za izgradnju mira. Na samom kraju koristimo priliku da se u ime EHO-a najtoplije zahvalimo svim predavaima, polaznicima i saradnicima koji su doprineli pozitivnim odjeku kole ekumenizma i nastanku ovog Zbornika i to su iza sebe ostavili upeatljivo svedoanstvo da svi ljudi, pripadnici raznih denominacija, naroda i etnikih grupa imaju oseanje za pravdu, dobrotu i moral, koje je razliitim slovima u njihova srca utisnula Boija ruka. U Novom Sadu, 27.06.2007.g. Marija Parnicki Ekumenska humanitarna organizacija,

I UVODNA PREDAVANJA
Vera i religija
Roman Miz

VERA I RELIGIJA
U sve ono to ne moemo videti, to ne moemo uti i dotaknuti, to ne moemo empirijski dokazati, to ne moemo doiveti - mi verujemo. Prema tome vera je - stav oveka prema ivotu. Veru ovek opravdava svojim ljudskim razumom i svojom voljom. Vrlo je vana verodostojnost odnosno autoritet osobe kojoj verujemo. Ne postoji neka definicija vere. Ali, ako se radi o veri u Boga, onda je vera izvor i sredite religioznog ivota oveka. Biblijska vera odnosi se na jednu osobu na Boga. Vera ukljuuje i nadanje i ljubav. Njen temelj nalazi se u nekoj tajanstvenoj vezi ljudske due s Bogom i sa istinom. Snagom te tajanstvene veze ljudska dua je usmerena ka Bogu i pogani i sasvim neobaveteni ljudi nekako nesvesno su usmereni prema Bogu, kao svom izvoritu. Ta veza prouzrokuje naa uvstva za pravdu i pravednost. O vanosti i znaenju vere u ivotu oveka mnogo nam govori Biblija, napr. Mt. 17, 20 (ako imate veru kao zrno goruice, rei ete toj gori...), Jevrejima druga glava (stari pravednici su s verom carstva pobeivali, pravdu sticali, obeanja dobijali...), Jovan, 5, 4 (ova pobeda koja je svet pobedila - to je vaa vera). Religija se javlja onda kada se ovek po veri priblii Bogu. Prema tome religija je sistem shvatanja, pojmova i obreda pomou kojih se pojanjava poetak i razvoj sveta, oveka i drutva, to postoji i deluje po volji i aktivnosti natprirodnog bia, tj. Boga. U pojmu religije ne radi se o oveku, ve o Bogu, pa je religija svesna i slobodna veza oveka s Bogom. Religija je pokuaj pribliavanja oveka Bogu. Svim religijama je zajedniko - priznanje i tovanje nekog vieg bia, a to se priznanje i tovanje ostvaruje molitvama, rtvama, obiajima. Sve to zajedno zove se - kult. Tu svakako spada i stil naeg svakodnevnog ivota i njegovo usklaivanje sa svojim uverenjem. Religija postoji od kada postoji ovek. Ve je grki pisac Ciceron tvrdio da ne postoji ni jedan narod na svetu bez religije. Danas je ta tvrdnja i potvrena. Postoje prirodne i objavljene religije.

Prirodne religije su sva ona verovanja koja se pojavljuju kod primitivnih naroda. Njeni najpoznatiji oblici su totemizam i animizam. esto su povezani sa magijom, koja je svojevrsna obredna delatnost za oboavanje neobjanjenih prirodnih pojava. Njima bi trebalo dodati i fetiizam. Tu je jo i panteizam kao prirodna religija, ali javlja se i u indijskoj filozofiji, u bramanizmu. Temeljne religijske grupe su - monoteizam i politeizam, odnosno jednobotvo i mnogobotvo. Mnogoboake religije su grko-rimska religija, egipatska, babilonska, slovenska, germanska. Zatim hinduizam, budizam, konfuionizam, taoizam i japanska nacionalna religija - intoizam. Jednoboake religije su - judaizam, hrianstvo i islam. SPOZNAJA BOGA ovek moe spoznati Boga po njegovom delovanju na tri naina: - Bog se oveku objavio, - logikim razmiljanjem, - posmatranjem prirode.

Pet puteva Tome Akvinskog

Roman Miz 1. Stvoreni svet je neto, to nije nuno samo po sebi. Gledajui svet oko sebe dolazimo do zakljuka da smo potpuno nenuna bia u svemiru. I sve oko nas - kamenje, planine, drvee, biljke, ivotinje - sve je nenuno. Sve to se na svetu nalazi, samo je mali deo sveta, kosmosa. Prema tome i kosmos nije nuan. Moglo je biti da i njega ne bude. Koliko ima razloga da kosmos postoji, toliko ima razloga da ga i ne bude. A ipak - on postoji. Kako? Zato? Na koji nain? Nita to postoji ne postoji bez razloga. Upravo zato kosmos i postoji to ima razlog svog postojanja. A taj razlog je izvan njega. Sve to postoj ima svoj razlog postojanja izvan sebe. Ima razlog postojanja u Vrhovnom Biu kojeg zovemo - Bog. A razlog postojanje Boga je u njemu samom. 2. Sve to se kree, kree se potaknuto od drugoga. Gledajui na predmete koji se kreu, uveriemo se da se kreu potaknuti od drugoga, da ih pokree neka snaga ili sila. Postoje dve vrste te snage ili sile. Jedna od njih je iva sila, koja pokree predmet koji je mirovao. ak e i poveavati brzinu kretanja. Mrtva ili skrivena sila je ona koja trenutno nita ne pokree, ali ima mogunost da pokrene kretanje. Ta se sila zove energija. Energija ima razne oblike - toplota, svetlo, zvuk. Energija je zapravo pretvaranje jednog oblika sile u drugi. Svaku energiju moemo pretvoriti u toplotu, ali se toplota nikada u celosti ne moe vratiti u drugi oblik energije. To je zakon entropije, po kome se vidi da je kosmos usmeren ka poslednjem obliku postojanja. Energija, a to je istovremeno i materija, se gubi. Iz toga se moe zakljuiti da e kretanje jednom prestati. A sve to ima svoj kraj, nuno ima i svoj poetak. A ono to ima svoj poetak i svoj kraj - nije veno. Materija, dakle- nije vena. Kada bi kretanje bilo oduvek, ve bi se davno dogodilo izjednaenje i nastalo bi mirovanje. Mora, dakle, postojati neki razlog, koji nije u okvirima ovog sveta, koji je na tom svetu zapoeo kretanje. Taj razlog pokree drugi, ali on sam mora mirovati, jer kada bi i njega pokretao drugi, neko bi ga morao pokrenuti. I tako moramo doi do poslednjeg razloga pokretanja. Do onog razloga koji druge pokree, a sam miruje. To je nepokretni pokreta. A to moe biti samo Bog. 3. ivot mora imati svoj poetak, jer prirodne nauke nepogreivo dokazuju da je postojalo vreme kada ivota nije bilo. Razmiljajui o postojeem svetu, dolazimo do zakljuka da u pradavna vremena nije bilo nikakvog ivota. To je istina, koju niko ne moe pobiti. Tada ivot nije bio ni mogu, jer je svemir u ta vremena bio tenost, a ne vrsto tlo. Danas na svetu postoji ivot: ljudi, ivotinje, biljke, mikroorganizmi. Dakle - neko je to morao stvoriti. Taj neko

je onaj, koji ima ivot. Naime - niko ne moe dati ono ega nema! Mrtva materija ne moe dati ivot, jer ga sama nema! ivot daje onaj ko ga ima! A to moe biti samo veni ivot, dakle - Bog! Aristotel je davno rekao - sve ivo od ivog. 4. Red koji u svetu postoji govori o poslednjem ureivau. U svemiru postoji red, zakonitost. Postoji red i zakonitost na svakoj planeti. ivo i neivo moe se sistematizovati po rodovima, grupama, vrstama. Odakle taj i takav red? Slepe sile ne mogu nita proizvesti svojim delovanjem u jednom pravcu. Poto su sile slepe, sluajne, one deluju bez cilja, a to znai da svojim mogunostima ne mogu stvoriti neto, to je sistematski ureeno. Ni ivo, niti neivo nema mogunost da promeni oblike svog postojanja. (drvo - slon). Neki smatraju da je materija u stalnom pokretu i da to kretanje sve prouzrokuje. Ali, kad bi kretanje, kada bi razvoj bio oduvek, onda bi svet davno dostigao svoj vrhunac i najsavrenije oblike svog postojanja. Svi bi ve morali dostii bar nivo oveka, ako ne i neki vii stupanj i vii nivo. Posebno bi to morao dostii ovek. A to se nije dogodilo, niti se ne dogaa. To znai da se materija i kosmos ne razvijaju sami od sebe. Sve to nuno pretpostavlja nekoga, koji je dao zakone svemu to postoji. Taj rezultat postojeih zakona nuno pretpostavlja krajnjeg zakonodavca, koji je to sve uredio. I to moe biti samo Bog. 5. iva i neiva bia po obliku svog postojanja dokazuju razlog svog postojanja (finalitet) Svako ko eli delovati radi nekog cilja, mora znati razlog, nain i poznavati sredstva za ostvarenje tog cilja. Izbor naina i sredstava nuno ukljuuje i nunost postojanja slobode onoga, ko bira. Sve to je reeno u vezi sa finalitetom, sa uzrokom svog postojanja i usmerenju prema svom cilju - ne moe biti unutarnji razlog svemira, njegov sopstveni razlog, jer tako neto nuno ukljuuje inteligenciju, koju svemir, po samom sebi - nema! Finalitet svemira nije u njemu samom, ve je izvan njega... Finalitet svemira je u najsavrenijoj inteligenciji, a to je Bog!

II PREDSTAVLJANJE CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA

Srpska pravoslavna Crkva
Stanko Cvjetianin Istorija Pravoslavlja Pravoslavnu Crkvu je osnovao sam Gospod Isus Hristos i ona predstavlja ivi izraz Njegovog prisustva u istoriji ljudskog roda. Pravoslavlje se posebno odlikuje bogatim liturgijskim ivotom i svojom vjernou apostolskom predanju. Pravoslavni hriani veruju da je upravo njihova Crkva sauvala punou predanja i kontinuiteta drevne Crkve. Danas Pravoslavna Crkva broji blizu 300 miliona vernika koji ive u veri i predanju sedam Vaseljenskih Sabora. U grkom jeziku re ORTODOKSIJA oznaava pravo verovanje i pravo slavljenje (Boga) i odnosi se na sve one hrianske zajednice i pojedince koji su sauvali veru utvrenu svetim saborima. Zvanini naziv Crkve u njenim liturgijskim i kanonskim tekstovima jeste Pravoslavna Katolianska (= saborna) Crkva. Pravoslavna Crkva je porodica autokefalnih (nezavisnih) Crkava na elu sa Vaseljenskim Patrijarhom iz Carigrada koji poseduje titularni i poasni primat kao prvi meu jednakim (primus inter pares). Pravoslavna Crkva nije centralizovana organizacija sa jednim prvosvetenikom na elu. Jedinstvo Crkve se pre svega ogleda u zajednikoj veri i zajednikom liturgijskom optenju i niko osim samog Hrista nije glava Crkve. Broj autokefalnih crkava menjao se kroz istoriju. Danas postoje sledee: Vaseljenska Patrijarija (u Carigradu), Aleksandrijska Patrijarija (u Egiptu), Antiohijska Patrijarija (sa seditem u Damasku, Sirija), Jerusalimska Patrijarija (Izrael), kao i Ruska, Srpska, Rumunska, Bugarska i Gruzijska Patrijarija, te Crkve Kipra, Grke, Poljske, Albanije i Amerike. Takoe postoje i autonomne Crkve koje su u kanonskoj zavisnosti od svojih matinih Crkava. To su Crkve: eke i Slovake, Sinaja, Krita, Finske, Japana, Kine i Ukrajine. Pored toga postoji i veoma brojna pravoslavna dijaspora rasejana po celom svetu i administrativno podeljena u vie jurisdikcija (koje su u zavisnosti od matinih autokefalnih crkava). Na elu prvih devet autokefalnih crkava nalaze se patrijarsi dok ostale crkve predvode arhiepiskopi i mitropoliti. Ove titule su poasnog karaktera i svi episkopi su sasvim jednaki po sili koja im je darovana od Duha Svetoga. Redosled po kome su autokefalne crkve pobrojane ne odslikava njihov stvarni uticaj i broj vernika. Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijska Patrijarija predstavljaju, na primjer, samo sijenke svoje nekadanje slave. Ipak postoji opta saglasnost po kojoj Carigradska Patrijarija ima primat asti to je potvreno i drevnim kanonima, budui da je Carigrad nekada bio prestonica starog carstva i njegova Crkva je do danas ostala simvol crkvenog jedinstva i meucrkvene saradnje. Zato savremene svepravoslavne konferencije saziva Vaseljenski Patrijarh. Nekoliko autokefalnih crkava su zapravo nacionalne crkve i meu njima je najvea i najbrojnija Ruska Crkva. Ipak, norma crkvene organizacije nije kriterijum nacionalnosti ve pre svega teritorijalni princip. U irem bogoslovskom smislu Pravoslavlje nije tek jedan od vidova isto ljudske organizacije na elu sa patrijarsima, episkopima i svetenicima koji slue Crkvi niti je to samo Crkva koja se zvanino naziva Pravoslavnom. Pravoslavlje je pre svega mistiko Telo Hristovo i njegova glava jeste sam Hristos (vidi. Ef. 1, 22-23 i Kol. 1, 18-24). Pravoslavlje ne ine samo svetenici ve svi oni koji istinski

veruju u Hrista i koji su Svetim Krtenjem postali lanovi Crkve koju je On sam osnovao, oni koji ive na zemlji i oni koji su se upokojili u veri i pobonosti. Osnovna uenja pravoslavne Crkve su izneta u Simbolu vere koji je usvojen na Vaseljenskim saborima u prvim vekovima hrianstva i bili su obavezujui za celu Crkvu. Pravoslavna Crkva svoj ivot i ureenje bazira na Svetom Pismu i Svetom Predanju. Najznaajniji aspekti hrianskog ivota jesu post i molitva. I post i molitva imaju za cilj da oveku pomognu da lake savlada sve tekoe koje pred njega dolaze i da zaslui Carstvo Nebesko. U pravoslavnoj crkvi ima sedam svetih tajni koje svaka za sebe stavlja peat na zajednicu Boga i oveka: Sveta tajna krtenja (prima se samo jednom u ivotu) Sveta tajna miropomazanja (prima se samo jednom u ivotu) Sveta tajna pokajanja Sveta tajna priea Sveta tajna braka (postoje prvobrani i drugobrani) Sveta tajna jeleosveenja Sveta tajna svetenstva Postoje tri stepena svetenike slube: akon, svetenik (jerej), episkop. Episkop moe da vri sve svete tajne osim da postavlja drugog episkopa, za to su potrebna tri episkopa. Svetenik moe da vri skoro sve svete tajne, osim to ne moe da rukopolae druge svetenike, uloga akona je jo manja nego svetenika - on je na neki nain pomonik sveteniku. Najvanija uloga pravoslavnih hramova je da slue kao mesto gde iva Crkva - vernici, uznose Bogu svoje molitve a najvaniji deo crkvenog ivota jeste Sveta liturgija tj. bogosluenje, koje se slui nedeljom i drugim praznicima u hramovima. Osim liturgije, vre se jutarnje i veernje molitve, asovi i bdenija, koja ujedno imaju pouni karakter - tzv. katiheza. Liturgiju slui svetenik uz prisustvo vernog naroda, a uz pomo pevnice koja nije neophodna ukoliko narod zna da odgovara na liturgiju. Znaajna odlika Crkve jesu svetitelji koji su svojim ivotom i delima doprineli mnogo dobrobiti Crkve. Oni su jo ovde na zemlji svojim usavravanjem u hrianskim vrlinama postali bliski Bogu i zasluili ivot veni i Carstvo Nebesko. Mnogi od ovih svetitelja su jo za ivota inili uda, isceljivali teke bolesnike i mnoge uteili i na ispravan put izveli. Neki su i posle smrti inili uda preko svojih netrulenih motiju. Pravoslavna Crkva je poznata po svom razvijenom monatvu. Neprekinuto monako predanje pravoslavne Crkve vue svoje poreklo iz egipatskih pustinjskih manastira u 3. i 4. veku. Uskoro se monatvo proirilo irom mediteranskog basena i Evrope: u Palestini, Kapadokiji, Galiji, Irskoj, Italiji, Grkoj i slovenskim zemljama. Monatvo je oduvek bilo na braniku Pravoslavlja i napravilo je trajan uticaj na celokupnu pravoslavnu duhovnost. Srpska Pravoslavna Crkva Svoju autokefalnost Srpska pravoslavna crkva stekla je inicijativom Svetog Save 1219. godine. Danas ona je u rangu patrijarije i ima eparhije i parohije u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, zatim u ostalim republikama bive Jugoslavije kao i u Evropi, Severnoj Americi, Australiji i svuda gde ive pravoslavni Srbi. Na elu Srpske pravoslavne crkve nalazi se patrijarh, sada je to patrijarh Pavle. Osobi sa titulom patrijarha se protokolarno obraa sa: Njegova svetost Gospodin Gospodin. Poglavar Srpske pravoslavne crkve ima titulu: Arhiepiskop

peki, mitropolit beogradsko-karlovaki i patrijarh srpski. Sam patrijarh je eparhijski arhijerej u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovakoj. Sve znaajne odluke za ivot crkve donosi Sveti arhijerejski Sabor koji ine svi arhijereji (episkopi i mitropoliti) Srpske pravoslavne crkve i koji se sastaje dva puta godinje na prolenom i jesenjem zasedanju. Osim toga, postoji i Sveti arhijerejski Sinod koji upravlja Crkvom i ine ga 6 arhijereja i patrijarh, Sinod se sastaje ee nego Sabor. Sedite Srpske pravoslavne crkve je u patrijarijskom dvoru u Beogradu. Od crkveno-prosvetnih ustanova ima est bogoslovija: u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Niu, Cetinju, Foi i Kragujevcu. Dva su Bogoslovska fakulteta, u Beogradu i Libertivilu, zatim Bogoslovski institut pri Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i Duhovnu akademiju u Foi. Pored ovih ustanova Srpska crkva je osnovala 1993. godine u Beogradu i Akademiju za umetnosti i konzervaciju sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija). Najznaajniji svetitelji Srpske pravoslavne crkve su: sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, sveti Simeon Mirotoivi,sveti knez Lazar, sveti kralj Stefan Deanski,sveti Vasilije Ostroki, sveti Petar Cetinjski,sveti Joanikije Deviki, sveti vladika Nikolaj Velimirovi i jo veliki broj svetitelja, prepodobnih, velikomuenika i muenika koju su postradali ispovedajui pravoslavnu veru. Mitropolije i Eparhije unutar Srpske Pravoslavne Crkve Mitropolije: Mitropolija zagrebako-ljubljanska i cele Italije, sedite u Zagrebu Mitropolija crnogorsko-primorska, sedite na Cetinju Mitropolija srednjezapadnoamerika Mitropolija dabrobosanska, sedite u Sarajevu Eparhije: Arhiepiskopija beogradsko-karlovaka, sedite u Beogradu Eparhija australijsko-novozelandska Eparhija australijsko-novozelandska Mitropolije novograanike Eparhija banatska, sedite u Vrcu Eparhija banjaluka, sedite u Banjoj Luci Eparhija baka, sedite u Novom Sadu Eparhija bihaki-petrovaka, sedite u Bosanskom Petrovcu Eparhija branievska, sedite u Poarevcu Eparhija britansko-skandinavska, sedite u Stokholmu Eparhija budimljansko-nikika, sedite u Beranama Eparhija budimska, sedite u Sentandreji Eparhija vranjska, sedite u Vranju Eparhija gornjokarlovaka, sedite u Karlovcu Eparhija dabrobosanska, sedite u Sarajevu Eparhija dalmatinska, sedite u ibeniku Eparhija ika, sedite u manastiru ia Eparhija zagrebako-ljubljanska, sedite u Zagrebu Eparhija zapadnoamerika, sedite u Alhambri Eparhija zapadnoevropska, sedite u Parizu Eparhija zahumsko-hercegovaka, sedite u Mostaru Eparhija zvorniko-tuzlanska, sedite u Tuzli

 Eparhija istonoamerika, sedite u Eksvortu Eparhija kanadska, sedite u Miltonu Eparhija mileevska, sedite u manastiru Mileeva Eparhija nika, sedite u Niu Eparhija oseko-poljska i baranjska, sedite u Dalju Eparhija rako-prizrenska, sedite u Prizrenu Eparhija slavonska, sedite u Pakracu Eparhija srednjoevropska, sedite u Himelstiru Eparhija sremska, sedite u Sremskim Karlovcima Eparhija temivarska, sedite u Temivaru Eparhija timoka, sedite u Zajearu Eparhija abako-valjevska, sedite u apcu Eparhija umadijska, sedite u Kragujevcu Srpska pravoslavna crkva ima veliki broj hramova i manastira. Meu najpoznatije i najznaajnije spadaju:Hram Svetog Save na Vraaru, Saborna crkva i Crkva svetog Marka u Beogradu,... manastiri: Hilandar, Studenica, ia, Graanica, Deani, Sopoani, Peka patrijarija, Devi, Mileeva, Ravanica, Ljubostinja, elije, Tronoa, Ostrog, Cetinjski manastir, Hopovo, Kruedol, Vraevnica, Manasija, urevi Stupovi, Lepavina, Krka, Krupa, Dragovi, Banjska, Piva, Savina, Soko, Gornjak, Vitovnica, Radovanica, Tavna, Motanica, Dobrun... Mnogi od ovih manastira i crkava su nastali u vreme Nemanjia (12. vek) i imaju ikone i freske od izuzetnog znaaja i vrednosti za celokupnu svetsku kulturu, a naroito za hriansku kulturu i civilizaciju. Stoga je UNESKO na listu svetske kulturne batine do sada uvrstio manastire: Visoki Deani, Studenica i Sopoani, dok se u postupku nalaze i manastiri: Graanica i Peka patrijarija, kao i crkva Bogorodice Ljevike u Prizrenu. Pored toga Srpska pravoslavna crkva ima i svoje specifine odlike u odnosu na druge pravoslavne crkve, a jedna od njih je i krsna slava koju nemaju ostali pravoslavni narodi.

Rimokatolika crkva
Priredili: Dr Andrija Kopilovi i otac Jakob Pfeifer 1. UVOD Nastanak i istorijat Katolici vjeruju da je crkvu ustanovio bogoovjek Isus Krist. Nastala je prvim okupljanjem dvanaestorice apostola kao zajednica koja je opeaena silaskom Duha Svetoga. Vrijeme nastanka crkve je prva polovica prvog stoljea poslije Krista. Isus je doao na svijet da bi ovjeka spasio od grijeha i priveo vjenom ivotu. To djelo spasenja se nastavlja po ivotu crkve koju iznutra hrane sakramenti, sredstva spasenja. Ona, dakle, kroz svu svoju povijest navjeuje Kristovu nauku i vri Kristovo djelo spasenja po sakramentima. Iz Jeruzalema je crkva ubrzo prela u Rim, a onda se proirila i po ostalim krajevima Rimskog carstva. Nakon pada Jeruzalema Rim postaje centar kranstva. Prijenosom sredita carstva iz Rima u Carigrad nastaje i poseban patrijarhat u Carigradu, pa se uz rimski, carigradski, antiohijski, aleksandrijski i jeruzalemski patrijarhat razvija jedna crkva, ali s razliitim tradicijama. Nakon oluje uzrokovane seobom naroda rimska crkva naglo jaa brojem vjernika i utjecaj rimskog biskupa biva sve vei. Pojavom islama istono krilo crkve teko stradava. Godine 1054. dolazi do tunog raskola izmeu istone i zapadne crkve iji su uzroci socijalni, kulturoloki i povijesni, a tek onda isto vjerski. No, naalost, taj raskol do danas jo nije premoen. Pojavom protestantizma i reformacije oko 1550. godine dogaa se i zapadni raskol, koji se potom u protestanskom svijetu dalje iri u samostalne sljedbe. Zbog nesporazuma izmeu Henrika VIII i pape nastaje anglikanski raskol, koji traje do danas. Katolika crkva je od prvog rascijepa imala osam opih sabora, da bi sada ivjela ivotom obnove nakon Drugog vatikanskog sabora (21. opi sabor, raunajui i apostolski sabor). ta je najznaajnije u shvatanjima i verovanju Najkraa formula katolike vjere izraena je u takozvanom apostolskom vjerovanju, koje glasi: Vjerujem u Boga, Oca svemoguega, stvoritelja neba i zemlje, i u Isusa Krista, Sina njegova jedinoga, Gospodina naega, koji je zaet po Duhu Svetom, roen od Marije Djevice, muen pod Poncijem Pilatom, raspet umro i pokopan, saao nad pakao, trei dan uskrsno od mrtvih, uzaao na nebesa, sjedi o desnu Boga Oca svemoguega, odonud e doi suditi ive i mrtve. Vjerujem u Duha Svetoga, svetu Crkvu Katoliku, opinstvo svetih, oprotenje grijeha, uskrsnue tijela i ivot vjeni. Amen. Osim apostolskog vjerovanja u proirenom obliku se ispovijeda takozvano nicejsko-carigradsko vjerovanje, koje je zajedniko i pravoslavnim crkvama. Kada se hoe kratko rei bit kranske vjere ona je utemeljena na Kristovom spasenjskom djelu i odnosu prema Bogu u redu milosti i prema ovjeku kao bratu, te vjeruje u vjeni ivot i uskrsnue mrtvih. Osnovni principi vere Osnovni princip vjere je odnos prema Bogu koji se gradi na nezasluenom milosnom daru vjere i slobodnom odgovoru koji ovisi o vjerniku. Bog nudi, ovjek prima i surauje. Milosni ivot se izgrauje suradnjom, molitvom i sakramentima.

Drugi princip je odnos prema blinjemu, u kom se svaki ovjek priznaje bratom jer nam je svima isti Stvoritelj i Bog-Otac. Trei princip je odnos prema samom sebi, u kom se ivot prihvaa kao zadatak da se ostvari u punini i postigne nagrada vjenog ivota. Svojim ivotom ovjek je pozvan nastaviti stvoriteljsko djelo na ovome svijetu i u ovozemaljskim vrijednostima izgraivati bolji svijet do Kristovog drugog dolaska. Katolik i ekumenizam Katolikim vjernicima valja bez sumnje u ekumenskom radu brino misliti na rastavljenu brau; molit e za njih, govoriti s njima o stvarima Crkve, uiniti prema njima prve korake. Ponajpae pak moraju oni sami, iskreno i budno odvagnuti sve to samoj katolikoj obitelji valja obnoviti i ostvariti, da joj ivot vjernije i jasnije posvjedoi nauku i ustanove to ih je Krist namro preko apostola. Istina, premda je katolikoj Crkvi dano sve blago Bogom objavljene istine i sva sredstva milosti, ipak njezini lanovi ne ive od toga svim onim arom koji bi pristajao. Stoga lice Crkve manje blista pred braom od nas rastavljenom i pred svim svijetom a porast je Kraljevstva Bojeg usporen. Zato je svima katolicima teiti za kranskim savrenstvom; svaki e se od njih iz svog stanja truditi da se Crkva, nosei na svom tijelu ponienje i smrtne patnje Isusove, danomice isti i obnavlja, sve dok je Krist sebi ne predvede sjajnu, bez ljage i bez bore. Sve i uvajui jedinstvo u onomu to je nuno, svatko u Crkvi mora, ve prema ulozi to mu je dana, sauvati dunu slobodu, kako u raznim oblicima duhovnoga ivota i stege tako u razliitosti liturgijskih obreda, pae i u teolokoj razradbi objavljene istine; u svemu, pak, valja njegovati uzajamnu ljubav... S druge strane, prijeko je potrebno da katolici radosno priznavaju i cijene doista kranske vrednote to proistjeu iz zajednike batine a nahode se u nae rastavljene brae. Pravo je i spasonosno priznavati Kristova bogatstva i njegovu djelatnu mo u ivotu onih koji svjedoe za Krista, ponekad i lijui svoju krv. Jer Bog je udesan i divan u svojim djelima. Ne valja a da se ne rekne i ovo: sve to milost Duha Svetoga izvodi u naoj rastavljenoj brai to moe biti i na nau izgradnju. to je god istinski kransko, to nikad nije protiv nepatvorenih vrednota vjere; moe, naprotiv, uvijek uiniti da se potpunije dosegne sam misterij Krista i Crkve. (Drugi vatikanski sabor, Dekret o ekumenizmu, br. 4) Siguran identitet pretpostavka susretanja Kau da je Karl Jaspers ovako kazao: Samo onaj tko ima siguran i utemeljen vlastiti identitet moe biti tolerantan prema drugima. Zaista, tolerancija prema drugima proizlazi iz sigurnosti uvjerenja u vlastito stanovite, miljenje, vjeru ili bilo koju drugu razinu identiteta. Samo onaj tko je siguran u sebe i svoje izbore, posvema slobodno susree drugoga i drukijeg. Tako se moe rei da je koliina spremnosti na toleranciju redovito proporcionalna stupnju sigurnosti u vlastiti identitet. Naime, samo onaj iji je identitet prepoznatljivo siguran i duhovno osloboen, bez straha i kompleksa priznaje svako dobro i izvan granica vlastitoga. Kao dokaz za to ovdje spominjem Isusov susret s rimskim satnikom, poganinom: Poto dovri sve te svoje besjede narodu, ude u Kafarnaum. Nekomu satniku bijae bolestan sluga, samo to ne izdahnu, a bijae mu veoma drag. Kad je satnik cuo za Isusa, posla k njemu starjeine zidovske moleci ga da dode i ozdravi mu slugu. Kad oni dodoe Isusu, usrdno ga moljahu: Dostojan je da mu to uini jer voli na narod, i sinagogu nam je sagradio. Isus se uputi s njima. I kad bijae ve kui nadomak, posla satnik prijatelje s porukom: Gospodine, ne mui se. Nisam

dostojan da ue pod krov moj. Zato se i ne smatrah dostojnim doi k tebi. Nego reci rije da ozdravi sluga moj. Ta i ja, premda sam vlasti podreen, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: 'Idi' - i ode, drugomu: 'Doi' - i doe, a sluzi svomu: 'Uini to' - i uini. uvi to, zadivi mu se Isus pa se okrenu mnotvu koje je ilo za njim i ree: Kaem vam, ni u Izraelu ne nadoh tolike vjere. Kad se oni koji su bili poslani vratie kui, naoe slugu zdrava. (Lk. 7, 110) Ovaj Lukin izvjetaj nesumnjivo je velika pouka svima koji slijede razliita uvjerenja, a prije svega Isusovim uenicima i sljedbenicima, katolicima i pravoslavnima. Spremnost priznati dobro, gdje god ono postoji, preduvjet je poetka boljih odnosa, pa i boljih odnosa meu katolicima i pravoslavcima. U procesu raskoljavanja kranstva tijekom prvog milenija hrvatski katolici i srpski pravoslavci jedva da su aktivno sudjelovali. Stoga ih nitko ne moe zvati na odgovornost zbog nastale podjele. U kasnijim vremenima, meutim, nije se moglo ne biti dio nastavka istog procesa tijekom drugoga tisuljea kada je, osobito na podrujima jugoistone Europe, stvorena navika da se sve drukije vidi i doivljava kao protivno pa, samim time, gotovo redovito i kao neprijateljsko. ivei u stanju malih naroda, zabrinutih za vlastito postojanje, a time i za vlastiti identitet, to se oitovalo naroito u razdobljima dominacije velikih drava, zovom nagona za preivaljavanje stvarani su odbrambeni mehanizmi i ponekad stavljani u pogon bez dovoljno razumske kontrole, emu je, nesumnjivo, dokaz i ovaj proli rat u kojemu su stradali mnogi ljudi i porueni brojni sakralni objekti. Nakon tolikih stoljea ivota na strai stvorena su takva psiholoka stanja koja kao rezultat, na kraju ovog drugog tisuljea, imaju gotovo posvemanje meusobno nepovjerenje. Stoga, neka tree tisuljee bude razdoblje koje e obiljeiti proces povratka meusobnog povjerenja kroz otklanjanje duhovnih stanja koja nisu zdrava a koja su nakupljena kroz proteklih tisuu godina. Ako se bude gradilo povjerenje uz uzajamno iskreno potivanje identiteta, i u mjeri u kojoj se to bude inilo, nestajat e i sindroma vlastite ugroenosti, sindroma posvemanje krivnje drugoga, sindroma vlastite nevinosti, sindroma vlastite veliine i sindroma manje vrijednosti drugoga. Identitet postaje vjeran svome izvornom obliku u mjeri u kojoj nestaju ovi kompleksi. I tek osloboeni identitet bez kompleksa susree onaj drugi jednako osloboen. Naravno, mora se voditi rauna o stalnoj oznaci ivota vidljive Crkve: jedna razina problematike su proklamirana evaneoska naela, a druga ostvarenje tih vrednota u ivotu Crkve i pojedinih krana. Stoga: tek kad se dogodi posvemanje duhovno osloboenje, doi e vrijeme u kojemu e se mnogo ozbiljnije shvaati pitanje jedinstva krana. (Prireeno prema knjizi Mi i Oni Tomo Vuki, Vrhbosanska katolika teologija, Sarajevo 2000) Stav katolike crkve prema sljedbenicima drugih religija 1. Drugi je vatikanski sabor obiljeio novu etapu u odnosima Crkve prema sljedbenicima drugih religija. Mnogi se saborski dokumenti na njih izriito pozivaju, a osobito jedan, deklaracija Nostra aetate to je u cjelini posveena odnosu Crkve prema nekranskim religijama. 2. Brze promjene u svijetu i produbljivanje otajstva Crkve, tog sveopeg sakramenta spasenja (LG-Lumen gentium=Svjetlo naroda 48) pogodovale su razvoju tog odnosa prema nekranskim religijama. Otvaranjem to ga je izveo Sabor, Crkva i svi

krani postali su svjesniji otajstva Krista. (RH-Redemptor hominis 11: Okruno pismo pape Ivana Pavla II.). 3. Taj novi stav dobio je ime dijalog. Toj rijei, to je mjerilo i ideal, puno znaenje u Crkvi dao je Pavao VI enciklikom Ecclesiam suam (6. 8. 1964). Od tada je postala esto prisutnom na saboru i u crkvenom jeziku. Ona ne oznauje samo razgovor, ve i sveukupnost meuvjerskih, i to pozitivnih i konstruktivnih odnosa s osobama i zajednicama drugih religija, a u svrhu uzajamnog upoznavanja i meusobnog obogaivanja. 4. Kao institucionalni znak te spremnosti na razgovor i susret sa sljedbenicima drugih vjerskih predaja u svijetu, sam je Pavao VI u vrijeme odravanja Drugog vatikanskog sabora, na dan Duhova 1964. osnovao Tajnitvo za nekrane (Secretariatus pro non Christianis), i ono se razlikuje od Sv. Zbora za evangelizaciju naroda. Uredba Regimini Ecclesiae ovako je oznaila njegove zadatke: Traiti metodu i putove da se uspostavi prikladan dijalog s nekranima. Radit e stoga na tome da krani ispravno upoznaju i pravo cijene nekrane, a nekrani, pak, da prikladno upoznaju i cijene kransku nauku i ivot. (AAS-Acta Apostolicae Sedis-Dokumenti Apostolske Stolice 59, 1967, str. 919920). 5. U 20 godina od objavljivanja enciklike Ecclesiam suam i od osnivanja Tajnitva, ono je, na svojoj plenarnoj sjednici, ocijenilo iskustva dosadanjeg dijaloga u Crkvi i osvrnulo se na stavove Crkve prema drugim vjernicima, a posebno na odnos to postoji izmeu dijaloga i poslanja. 6. Teoloki pogledi ovog dokumenta nadahnuti su Drugim vatikanskim saborom i crkvenim uiteljstvom koje je nakon toga uslijedilo. Dalje teoloko produbljivanje, razumije se, uvijek je poeljno i neophodno. Ovo razmiljanje, potaknuto i obogaeno iskustvom, prvenstveno ima pastoralni znaaj; elja mu je da promie evaneoski duh u odnosu prema drugim vjernicima s kojima krani zajedno ive u gradu, na poslu i u obitelji. 7. Ovim dokumentom elimo pomoi kranskim zajednicama, a osobito njihovim predvoditeljima, da ive u skladu s naputcima Sabora i nudimo im putokaz za rjeavanje tekoa to mogu nastati iz zadae evangelizacije i dijaloga, suprisutnih u poslanju kranina. A lanovi drugih religija moi e bolje shvatiti kako Crkva na njih gleda i kako se prema njima eli ponaati. (Tajnitvo za nekrane pri Svetoj Stolici, a dokument je tampan i na hrvatskom jeziku; izdava: KS, Zagreb 1985, dokument 73) 2. BOGOSLUENJE Mesto, nain i znaaj U pracrkvi je bogosluno mjesto bila svaka obiteljska kua. Bogosluje se sastojalo od itanja Boje rijei i sudjelovanja u sakramentima. Nakon Konstantina Velikog prelo se u rimske bazilike, koje su prilagoene bogoslunom prostoru. Kasnije su graene crkve u kojima se bogotovlje obavlja oko oltara, koji je sjedite prostora i simbol Krista. Bogosluje se odvija na narodnom jeziku i za katolike je od ivotnog znaaja. Svaki katolik je svjestan da je on crkva, da mu je obitelj crkva, ali i da se crkva dogaa na bogosluju koje nije sveto skazanje nego stvarno dogaanje susreta Boga i ovjeka. Bez bogosluja katolik nije vjernik. Hramovi: detaljnije o mestima bogosluenja, njihovom znaaju i izgledu

Bogosluni prostor se zove crkva. U povijesti katolianstva razlikujemo vie stilova gradnje tog prostora. Najstariji je bazilikalni, zatim bizanski stil, romanika, gotika, renesansa, barok, klasicizam i moderna. Bitne su funkcionalnost i estetika. Naglasak je na oltaru kao mjestu dogaanja i na prostoru za vjernike koji bi trebalo da sa svih mjesta u crkvi jasno vidje oltar. U najnovijoj reformi Drugog vatikanskog sabora prelo se na predromansko vrijeme, pa su i u modernoj osobito naglaeni funkcionalnost, sakralnost, ljepota i dostojanstvo svetog prostora. Katolikoj crkvi je svojstvena inkulturacija, to jest mogunost prilagoavanja sakralnog prostora mentalitetu i kulturi naroda u kom se dogaa. Tako se, na primer, bitno razlikuju crkve u Japanu, Africi, Junoj Americi ili Europi. Svetenici, verski inovnici Katolika crkva je utemeljena hijerarhijski. Vjerom iitavamo iz Biblije da je Krist osnovao vidljivu zajednicu i da je svoje uenike, apostole, obdario boanskom vlau: poslanjem vlastitog sveenitva. Jedini veliki sveenik i posrednik izmeu Boga i ovjeka je Isus Krist. Sakramentom sveenikoga reda u njegovom sveenitvu sudjeluju zareeni slubenici: biskup, sveenik i akon. Oni vre slubu snagom sakramenta reda i svoje zvanje prihvaaju kao Boji dar i vre u ime Krista. To znai da se u svetu slubu ne postavlja izborom nego roenjem. Vlast se ne dobiva od zajednice nego od Boga, makar crkva ispovijeda da je sav novozavjetni narod sveeniki, proroki i kraljevski, to znai posveen. Cijela crkva je posrednika, ali ministerijalno (zareeno) sveenitvo vri ulogu posvetitelja zajednice. Crkva razlikuje mnoge karizme, darove Duha Svetoga, po kojima svaki vjernik ima odreenu ulogu pri izgradnji zajednice i prilikom slube u crkvi. 3. OSNOVNE VERSKE KNJIGE Osnovna knjiga svih krana je Biblija: Stari i Novi zavjet. O njenom znaaju se ovdje ne govori jer je neobuhvatljivo i neizrecivo sve ono to Biblija vjerniku znai. Druga knjiga po vanosti je Katekizam Katolike Crkve, koja na pregledan i doktrinalni nain obuhvaa sve ono to crkva vjeruje, nauava i ivi. Normativ katolikog uenja i vladanja sadri Zakonik kanonskog prava katolike crkve. Na etvrtom mjestu moemo spomenuti sve liturgijske knjige koje sadre kako opis tako i sadraj obreda i bogosluja to ga katolika crkva prakticira. Osobito istiemo znaaj dokumenata Drugog vatikanskog sabora koji su najnoviji izraz naeg vremena, onoga to crkva nauava i vjeruje. Osim ovih knjiga, mnotvo je onih koje su za pojedina pitanja od nezaobilazne vanosti i moraju se konzultirati kod donoenja odluka ili crkvenih stavova (enciklike, okruna pisma i druge.) Znaaj verskih knjiga Sveto pismo ima nedodirljiv vjerski znaaj jer se iz Biblije i predaje vjere stvara dogma obvezna istina vjerovanja. Stoga je Biblija izvan svih i iznad svih, prva knjiga kranstva. Dokumenti Sabora kroz povijest imaju kako doktrinalni tako i pastoralni znaaj, te obavezuju ukoliko su stavovi i nauka pretoeni u dogmu vjere. Ostale knjige su znaajne kao izriaj, uputa i pomo za konkretno pitanje koje obrauju, prenose ili pouavaju. Znaaj pojedine knjige naznaen je ve i u samom naslovu i napose u normativima izdavaa i zakonodavca.

4. GODINJI PRAZNICI Crkvena godina se ne slae doslovno s graanskom godinom. Liturgijsko slavljenje poinje adventom doaem, a to je nedjelja koja je najblia 30. 11. i traje etiri sedmice. Obiaj je da se kroz te etiri sedmice u naim crkvama slue takozvane zornice, ujutro u est sati, kao priprava za Boi. Boi je jedan od temeljnih blagdana, s ciklusom svojih blagdana: Bogojavljenjem i Krtenjem Isusovim. Drugi ciklus zapoima prvom nedjeljom korizme i kroz sedam nedjelja nas vodi do Uskrsa, najveeg blagdana, koji, opet, ima svoj ciklus: est nedjelja Uskrsa s blagdanom Uzaaa Gospodinova i zavrava Duhovima. Osim ta dva velika ciklusa tokom godine su rasuti blagdani Gospodnji, Majke Boje i svetaca. Blagdani Gospodnji su: Boi roenje Kristovo 25. 12; Bogojavljenje 6. 1; Krtenje Kristovo nedjelja iza Bogojavljenja; Prikazanje u hramu 2. 2; Navjetenje Blagovijest 25. 3; Uskrs kao pomini blagdan kome prethodi Sveto Trodnevlje i slavi se osam dana; Uzaae Gospodnje etrdeseti dan Uskrsa; Duhovi Pedesetnica, silazak Duha Svetoga pedeseti dan Uskrsa; Presveto Trojstvo nedjelja iza Duhova; blagdan Tijela i Krvi Gospodnje Tijelovo, deseti dan iza Duhova; Preobraenje Gospodnje 6. 6. Zapovijedani blagdani su: Boi, Uskrs, Duhovi, Tijelovo, Velika Gospojina, svi sveti i svaka nedjelja u godini. Marijanski blagdani su: Bezgreno zaee 8. 12; Materinstvo Majke Boje 1. 1; Marija Majka crkve, drugi dan Duhova; Uznesenje Blaene Djevice Marije Velika Gospa 15. 8; Roenje Marijino Mala Gospa 8. 9. i jo mnogi drugi spomendani iz ivota i naslova Majke Boje. Blagdani svetaca su: svi apostoli, od kojih je najznaajniji blagdan Svetih apostola Petra i Pavla 29. 6; Sveti Ivan Krstitelj koji ima dva blagdana: roenje 24. 6. i glavosjek 29. 8; Sveti Josip koji ima dva dana: 19. 3. i 1. 5. (Josip radnik); muenici, priznavaoci, pastiri, djevice, muevi i ene rasporeeni po danima prelaska u vjeni ivot (nebeski roendan). Znaaj praznika uopte i znaaj pojedinih U katolikom kalendaru razlikujemo svetkovine, blagdane i spomendane. Svetkovine su redovito dani koji se slave sudjelovanjem u liturgiji i odmorom. Nedjelje i neki blagdani takoer se slave liturgijom i odmorom. Uz neke svetkovine i blagdane, kao to su Uskrs i Boi, vrlo je naglaeno spasenjsko znaenje, te imaju svoju dulju pripravu i slave se vie dana. Svakako se iz svega mora izdvojiti Uskrs kao vrhunac i sredite kojemu su svi drugi podreeni, a svaka nedjelja je podsjeaj na tu proslavu Kristova pashalnog misterija, to jest muke, smrti i uskrsnua. Osim liturgijskog znaenja svetkovine i blagdani imaju i drutveno znaenje, jer se obitelj u slavljenju okuplja, biva zajedno i stoga je povezanija i zdravija. Spomendani i manji blagdani se slave kao mjesne proslave, obiteljske i osobne. Kako se slave Svaka svetkovina, blagdan i spomendan ima vlastito slavlje. No svetkovine kao to su Boi i Uskrs imaju liturgijski nain slavljenja koji je neponovljiv. Mnoge blagdane prati i puno obiaja i folklornih elemenata. Najvei doprinos toj razliitosti daje kultura naroda u kom se slavi. Boino Otajstvo: Isus je roen u skromnosti staje, u siromanoj obitelji; priprosti pastiri prvi su svjedoci dogaaja. U tom ubotvu oituje se slava neba.

Crkva ne prestaje pjevati slavu te noi: Djevica danas raa Vjeitoga; a zemlja Nedostupnome dariva spilju. Aneli s pastirima slavoslove; a mudraci, predvoeni zvijezdom, dolaze da mu se poklone. Jer kao nejako dijete radi nas rodi se vjeiti Bog! (Sv. Roman Slatkopojac, Boini kondak). Ostao je ono to je bio, a uzeo je ono to nije bio, pjeva rimska liturgija. I Liturgija sv. Ivana Zlatoustog navjeuje i pjeva: Jedinoroeni Sine i Rijei Boja! Besmrtan si, a izvolio si, spasenja naega radi, primiti tijelo od svete Bogorodice i vazda Djevice Marije. I ne primijenivi se postao si ovjekom. I raspet si bio, Kriste Boe, smru si satro smrt. Ti si jedan od svete Trojice, slavljen s Ocem i Svetim Duhom. Spasi nas! (Bizantska Liturgija, Tropar O Monoghenis). Uskrsno-Vazmeno Otajstvo: Dan Gospodnji, dan Uskrsnua, dan krana, na je dan. Nazvan je dan Gospodnji upravo zbog ovoga: jer je taj dan Gospodin slavodobitan uziao k Ocu. Pogani ga nazivaju dan sunca: pa, i mi ga rado nazivamo tim imenom: danas je, naime, sinulo svjetlo svijet, danas se pojavilo sunce pravde ije nam zrake donose spasenje.(Sv. Jeronim, In die dominica Paschae homilia.) Nedjelja je u pravom smislu dan liturgijske zajednice, dan u koji se vjernici sastaju da sluaju Boju rije i da sudjelujui u euharistiji vre spomen-in muke, uskrsnua i proslave Gospodina Isusa te zahvale Bogu koji ih je uskrsnuem Isusa Krista od mrtvih nanovo rodio za ivu nadu. (II Vatikanski Sabor, Sacrosanctum concilium). Zato Vazam nije jednostavno jedan blagdan meu ostalima: to je Blagdan nad blagdanima, Svetkovina nad svetkovinama, ka to je euharistija Sakrament nad sakramrntima (Veliki sakrament). Otajstvo uskrsnua Kristova zbiljski je dogaaj s povijesno ustanovljenim oitovanjima, kako svjedoi Novi zavjet. Ve sveti Pavao moe oko godine 56. pisati Korinanima: Doista, predadoh vam ponajprije to primih: Krist umrije za grijehe nae po Pismima; bi pokopan i uskrien trei dan po Pismima; ukaza se Kefi, zatim dnanaestorici (1Kor 15,3-5). Apostol tu govori o ivoj predaji Uskrsnua za koju je doznao nakon svog obraenja pred vratima Damaska.(Usp. Dj 9,3-18). 5. ROENJE Za vjernika je ivot Boji dar. Mi vjerujemo da je svaki ovjek jedincat, jedinstven i neponovljiv. Ima duu i tijelo. Kod zaea su na djelu Bog i brani drugovi kao sustvoritelji ovjeka koji je duh i tijelo. Tijelo je materijalno i prolazno, duh je besmrtan i vjean. Stoga ivot nije samo obina stvarnost ve i transcendentna. Samom inu roenja pridaje se veliko znaenje poetka ivota u obitelji i drutvu. Obiljeava se radou, ljubavlju i najveom panjom. Obredi Roeno dijete se u vrijeme koje je najprikladnije u dogovoru s roditeljima donosi u crkvu na krtenje. Samo u iznimnim prilikama (smrtna opasnost) novoroene se krsti u kui i moe ga krstiti necrkveni slubenik. Krtenje se obavlja u crkvi, nakon pouke roditelja i kumova i uvijek u zajednici. Mala djeca se krste na vjeru roditelja i kumova, koji moraju dati moralnu garanciju crkvi da e dijete nastojati odgojiti u vjeri. Kod odraslih se sakramenti inicijacije dijele na vlastitu elju i nakon duge i temeljite priprave (katekumenat). Krtenjem se postaje lan crkve, dijete Boje i batinik milosti. Stav prema deci, raanju i kontroli raanja

Dijete je dar Boji. Nije svojina roditelja nego zadatak da od darovanog eda odgoje ovjeka za obitelj, drutvo i crkvu. Stoga je vrlo vano naglasiti da je s raanjem povezan zadatak odgoja i odgovornost pred Bogom i savjeu. Svako zaeto dijete ima pravo roditi se i biti sudionik sveg bogatstva to je Bog udijelio ivim ljudima. Abortus i prekid trudnoe smatraju se ubojstvom. to se tie kontrole raanja crkva odgaja savjest roditelja prema odgovornom oinstvu i majinstvu, ali se protivi kontracepciji i odobrava samo prirodne metode planiranja zaea. 6. VERSKO PUNOLETSTVO U katolikoj crkvi se puneljetnom osobom u redu milosti smatra onaj koji je primio sakrament potvrde (krizmanja). U redu naravi crkva potiva graanski zakon punoljetnosti. Vjerska punoljetnost je povezana s vjerskom poukom, vjerskim znanjem i vjerskim svjedoenjem. Znaaj kranskog punoljetstva je u vjerskoj praksi, svjedoenju i sposobnosti da se preuzme odgovornost poslanja ivota crkve. Punoljetstvo se u crkvi slavi osobitim sakramentom: krizmom potvrdom, koju radi asti koja se eli iskazati punoljetnoj osobi po mogunosti djeli poglavar mjesne crkve, apostolski nasljednik biskup. To je veliki dogaaj za krizmanika kao i za cijelu upsku zajednicu. Obredi Nakon temeljite vjerske priprave kroz katehezu i crkvenu praksu biskup se susree s mladima na posebnoj provjeri, redovito nekoliko dana prije podjele samog sakramenta. Sakrament potvrde krizme dijeli se vrlo sveano i ima svoj vlastiti obred u kom nuno sudjeluju roditelji, kumovi i upska zajednica. Odnos prema mladima Mladi su osobita briga crkve jer su na raskriju ivota. Za mlade postoji praksa posebne kateheze prilagoene svakoj dobi i mentalitetu. U kateheziranju uz sveenika sudjeluje i drugo struno osoblje: pedagozi, psiholozi i otali. Od kateheze mladih ovisi budunost crkve i temeljna stanica svakog drutva, a to je zdrava obitelj. Stoga nije udo to crkva ulae najveu brigu u odgoj mladih. 7. BRAK I BRANI IVOT (ZRELO DOBA) Znaaj braka Brak je djelo Stvoritelja koji je ovjeka stvorio kao mukarca i enu. Mu i ena nainjeni su jedno za drugo: ne tako kao da bi ih Bog nainio napola ili nepotpune; stvorio ih je za osobno zajednitvo u kojem jedno moe biti pomo drugome, jer su u isti mah kao osobe jednaki (kost od mojih kostiju), a kao muko i ensko dopunjuju se. U enidbi ih Bog ujedinjuje tako da, tvorei jedno tijelo (Post 2,24), mogu predavati ljudski ivot: Plodite se i mnoite i napunite zemlju (Post 1,28). Prenosei na svoje potomke ljudski ivot, mu i ena kao supruzi i roditelji na jedincat nain surauju u Stvoriteljevu djelu. Brak je nikao u Bojem srcu i stoga je nedodirljiva svetinja i Bogu i ovjeku. Krist Gospodin uzdigao je na dostojanstvo sakramenta enidbeni savez meu krutenima, kojim muka osoba i enska osoba meusobno uspostavljaju zajednicu svega ivota po svojoj naravi usmjerenu k dobru

supruga te k raanju i ogajanju potomstva (Zakonik kanonskoga prava, kan.1055 1). Bog koji je ovjeka iz ljubavi stvorio, pozvao ga je na ljuba kao osnovno uroeno zvanje svakog ljudskog bia. ovjek je naime stvoren na sliku i priliku samoga Boga koji je ljubav. Budui da je Bog stvorio muko i ensko, njihova uzajamna ljubav postaje slikom posvemanje i neprolazne ljubavi kojom Bog ljubi ovjeka. To je neto dobro, vrlo dobro u oima Stvoriteljevim. I ta ljubav koju Bog vlagoslivlje nemijenjena je plodnosti i da se ostvari u zejdnikom djelu ouvanja stvorenja. Zato, tdravo drutvo je mogue samo ako postoji zdrav brak. Zdrava djeca se odgajaju i raaju samo u zdravom braku. Stoga je brak najvanija boanska ustanova i crkva na nju gleda kao na svetinju. Stav crkve prema razvodu to je Bog zdruio ovjek neka ne rastavi, stoji u Bibliji. Brak je nerazoriv jer je djelo Boga i ljudi. Sakramentalni brak je i milosno jedinstvo gdje su brani drugovi jedno drugom sakramentalni znak Boje prisutnosti. Stoga su mu i ena osobe koje su ne samo u ljubavi ve i u tovanju i u bogotovlju. Odnos branih drugova je kao odnos Krista i crkve. ive jedan za drugoga, a ne svatko za sebe. Stoga su za sakramentalni brak spremni samo zreli i cjeloviti ljudi koji ljubav shvaaju kao davanje, a ne kao posjedovanje. U braku se osobe potuju, prihvaaju i vole, ne gospodare, ne posjeduju i ne iskoriavaju. Brak je mjesto rasta i punine ovjeka, a ne umanjenja njegovog ljudskog dostojanstva. Brak je, dodue, sluenje, ali u ljubavi koja je ivot za drugoga. Tko samo za sebe ivi po kranskom moralu zapravo ne ivi. ivot okrenut samom sebi, sebinost, kontradikcija je ivotu. Zato crkva sakramentalni brak i potuje i njeguje kao vrhunsko ivljenje ovjenosti i predznak budueg svijeta. Obredi Brani ivot se zapoima posebnim sakramentom. Podjeli sakramenta prisustvuje sveenik ili akon, a suprunici ga daju jedan drugome. To je jedini sakrament koji ne djeli zareeni slubenik nego zreli krani jedan drugom. Sveenik je samo svjedok crkve i podjelitelj blagoslova. U obredu se istiu tri bitne stvari: sloboda prihvaanja, vjernost do groba, prihvaanje i odgoj potomstva. Na te tri stvarnosti se djeli i blagoslov Boji koji mole crkveni slubenik i cijela zajednica. U elji da se sakrament braka doivi kao savez ljubavi, u katolikoj crkvi se on djeli pod euharistijom misom koja je takoer obnova saveza Boga i ovjeka. Svadbeno slavlje upravo potvruje tu dimenziju slavlja nakon sklopljenog saveza. Vanost branog (porodinog) ivota Brani ivot je jedino zakonito mjesto nastanka i odgoja novoga ovjeka. Poto je svaki ovjek neponovljiva osoba, ne postoji univerzalni zakon odgoja ovjeka. Raajui potomstvo u ljubavi, roditelji ljubavlju i Bojom milou odgajaju svoju djecu da budu odrasli i zreli ljudi. Za taj svoj zadatak imaju pravo traiti Boji blagoslov. U braku se dvoje ljudi gotovo doslovno dnevno opredjeljuju jedno za drugo. U braku se ne idealizira, nego se prihvaa ovjek onakav kakav jest, te ljubavlju, prihvaanjem, podnoenjem, opratanjem i istinom izgrauje ivot povjerenja i suputnitva u istom ivotnom pravcu, jedno s drugim, jedno uz drugo. Bitno je da je ivotni cilj uvijek isti. Sebinost, nepovjerenje i prevara dovode brak u pitanje. Suprunici su sakramentalno vezani i djeca ulaze i izlaze iz njihovog ivota, a oni ostaju jedno drugome kao znak i temelj jedinstva. Stoga je brana ljubav najherojskiji in ljubavi osobe prema osobi.

8. SMRT I OBIAJI ALOSTI Odnos prema smrti Smrt je stvarnost o kojoj nitko nema iskustvo dok je iv, i zato je esto tabu tema. Meutim, smrt je stvarnost kao i ivot. Crkva vjeruje da ovaj nain umiranja ne bi postojao da nije bilo istonog grijeha. Poto je materijalni svijet prolazan, vjerojatno bi i smrt postojala, ali bez grijeha ne bi postojala njena strava. Naa uzemljenost u materijalni nain ivljenja i razmiljanja ine nam smrt stranom jer nam se ini da nestankom naeg materijalnog bia sve propada. Meutim, duhovnost i vjerska zrelost nam pomau da smrt prihvatimo kao prijelaz iz jednoga u drugi nain bivstvovanja. Krist nas je otkupio od smrti i uskrsnuvi iz mrtvih otvorio nam vjeni ivot. Stoga je za kranina smrt ozbiljno iskuenje, ali nije beznae. U smrti gleda zavretak svoje zemaljske putanje i poetak svoje vjenosti. Meutim, odgovornost za preeni ivot ini smrt tekom jer se bojimo susreta sa svojom prolou, za koju odgovaramo Gospodaru ivota. Krani stoga mole za sretnu smrt i osobito Boje milosre za blagi sud. Obredi Obiaj je Svete majke Crkve da pogrebnim obredima preporuuje Bogu ne samo pokojnike ve da budi i nadu svojih sinova te posvjedouje svoju vlastitu vjeru u budue uskrsnue krtenih s Kristom. Sahranjujui svoje sinove Crkva puna vjere svetkuje Kristovo uskrsno-vazmeno otajstvo sa eljom da oni, koji su krtenjem postali sutjelesnici Krista umrlog i uskrienoga, s njime po smrti prijeu u ivot, i to tako da u dui budu oieni te sa svetima i izabranima budu na nebo uzeti, a u tijelu da ekaju blaenu nadu dolazak Kristov i uskrsnue od mrtvih. Neka krani u pogrebnim poastima to ih iskazuju svojoj brai nastoje utvrivati svoju nadu u vjeni ivot, ali tako da ne smetnu s uma i ne zanemare shvaanje i nain na koji se ljudi njihova vremena i njihova kraja odnose prema pokojnicima Odstranjujui svako iskazivanje ispraznoga vanjskog sjaja, dolikuje da se oda poast tijelu preminulih vjernika, koje je bilo hram Duha Svetoga i zato je dobro da se, ustvrdi vjera u vjeni ivot i da se prikau molitve za pokoj. (Iz Rimski obrednikRed sprovoda; KS-ZG-1970 Bolest i smrtna agonija za krane je vrhunac zrijenja za nebo. Ozbiljnu bolest i smrtnu opasnost prati osobiti sakrament crkve bolesniko pomazanje po kojem crkva moli oprotenje grijeha i olakanje patnje (ozdravljenje) za bolesnika. Postoje osobite molitve za umirue, kako u zajednici vjernika, tako i uz postelju umiruega. Kad smrt nastupi, pali se svijea kao znak nade vjenoga ivota. Nakon zemaljske smrti tijelo pokojnika se izlae poastima posljednjeg ispraaja, jer je kroz godine ivota to tijelo bilo hram due i dom Duha Svetoga. Radi toga se uz pokojnika pale svijee, a tijelo se poauje kropljenjem blagoslovljenom vodom i kaenjem tamjanom. Obred sprovoda s jedne strane moli Boga za vjeni ivot pokojnika, pobuuje nadu ponovnog susreta, iskazuje poast ivotu koji je proao, a s druge strane moli utjehu za tugujue kojima je ovaj rastanak nanio bol. aljenje (nain i duina) U prvim vremenima kranstva aljenje nije postojalo. Naime, as smrti se doivljavao kao as osloboenja i stoga se, zapravo, sprovod slavio. Prvi poklici aleluje su nastali upravo na sprovodima. Vremenom, kako je ar vjere slabio, te

mijeanjem raznih kultura u seobi naroda, preuzeti su razliiti naini aljenja nakon smrti lana obitelji. Misa se slui na dan ukopa, trideseti dan nakon smrti i na godinji spomen. Najira obitelj ali est nedjelja, a najblii srodnici godinu dana. U naim krajevima nose crninu ili barem znak, i ee posjeuju groblje. No nain aljenja u katolikoj crkvi se razlikuje od mjesta do mjesta. Propisana je samo molitva za pokojne, a sve drugo je preputeno obiaju kraja. Nastoji se izbjegavati svako praznovjerje i nekransko ponaanje, bilo kod naina sprovoda ili vremena alosti. Crkva razumije alost, ali ne i oaj, jer smo ljudi nade i uskrsnua. Stoga su groblja sveta mjesta, posijane njive koje trepere nadom uskrsnua. 9. DRUGI IVOT Verovanje u drugi ivot Zajednika batina biblijskih vjera je vjerovanje u drugi, vjeni ivot. Istina, tu je ovjek izloen napasti mate da ga po svaku cijenu pokua doarati, dok Pavao otvoreno tvrdi: Nego, kako je pisano: to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce ovjeje ne ue, to pripravi Bog onima koji ga ljube. (1 Kor. 2, 9). Dakle, jedna od temeljnih istina kranske vjere je vjera u ivot vjeni, i to osobni, neprolazni i blaen. Na temelju biblijske vjere Novog zavjeta vjerujemo da svi imaju vjeni ivot, ali je isto tako istina utemeljena na objavi da on nije jednak za sve. Dovoljno je proitati Isusov govor u Matejevu evanelju pa da vidimo jasno da vjenost ovisi o ovozemaljskom nainu ivljenja vjere: Kad Sin ovjeji doe u slavi i svi aneli njegovi s njime, sjest e na prijestolje slave svoje. I sabrat e se pred njim svi narodi, a on e ih jedne od drugih razluiti kao to pastir razluuje ovce od jaraca. Postavit e ovce sebi s desna, a jarce s lijeva. Tada e kralj rei onima sebi s desna: 'Doite, blagoslovljeni Oca mojega! Primite u batinu Kraljevstvo pripravljeno za vas od postanka svijeta! Jer ogladnjeh i dadoste mi jesti; oednjeh i napojiste me; stranac bijah i primiste me; gol i zaogrnuste me; oboljeh i pohodiste me; u tamnici bijah i dooste k meni.' Tada e mu pravednici odgovoriti: 'Gospodine, kada te to vidjesmo gladna i nahranismo te; ili edna i napojismo te? Kada te vidjesmo kao stranca i primismo; ili gola i zaogrnusmo te? Kada te vidjesmo bolesna ili u tamnici i doosmo k tebi?' A kralj e im odgovoriti: 'Zaista, kaem vam, to god uiniste jednomu od ove moje najmanje brae, meni uiniste!' Zatim e rei i onima s lijeva: 'Odlazite od mene, prokleti, u oganj vjeni, pripravljen avlu i anelima njegovim! Jer ogladnjeh i ne dadoste mi jesti; oednjeh i ne dadoste mi piti; stranac bijah i ne primiste me; gol i ne zaogrnuste me; bolestan i u tamnici i ne pohodiste me! Tada e mu i oni odgovoriti: 'Gospodine, a kada te to vidjesmo gladna, ili edna, ili stranca, ili gola, ili bolesna, ili u tamnici, i ne posluismo te?' Tada e im on odgovoriti: 'Zaista, kaem vam, to god ne uiniste jednomu od ovih najmanjih, ni meni ne uiniste. I otii e ovi u muku vjenu, a pravednici u ivot vjeni.' (Mt. 25, 3146). ta drugi ivot znai za veru ovjek u sebi, kao stvorenje, jer je slika Boja, nosi neutaivu elju biti vjeran svome originalu. Stoga kae Augustin: Za sebe si nas stvorio, Boe, nemirno je srce nae dok se ne smiri u Tebi. Za vjernika ivot vjeni znai postii blaenstvo i ivot u punini. Nagrada tog ivota je, kako Pavao ui, gledanje Boga licem u lice. To znai utonue u spoznaju Boga onakvim kakav jest i posjedovanje ljubavi onakve kakva jest u Bogu.

Moramo se oslobaati matanja i prihvaati in vjere. Katekizam Katolike Crkve o tom nainu ispunjenja ivota vjenoga pie ovako: Krist je Gospodar vjenoga ivota. Njemu kao Otkupitelju svijeta pripada puno pravo da konano sudi djela i srca ljudi. On je stekao to pravo svojim Kriem. Tako je Otac sav sud predao Sinu (Iv 5,22). Sin pak nije doao suditi, nego spasiti i dati ivot koji je u njemu. Odbijanjem milosti u ovom ivotu svatko ve sudi samoga sebe, prima po svojim djelima; odbijajui Duha ljubavi, moe sebe osuditi i za vjenost. (Br. 679) Duh Sveti je na djelu s Ocem i Sinom od poetka do dovrenja nauma naega spasenja. Ali On je objavljen i darovan, priznat i prihvaen kao osoba istom u posljednjim vremenima koja su poela otkupiteljskim utjelovljenjem Sina. I tada e se taj Boji naum, dovren u Kristu, Prvoroencu i Glavi novoga stvorenja, moi ostvariti u ovjeanstu izlijevanjem Duha: kao Crkva, opinstvo svetih, oprotenje grijeha, uskrsnue tijela, vjeni ivot.(Br. 686) Kransko vjerovanje ispovijest nae vjere u Boga Oca, Sina i Duha Svetoga i u njegovo stvoriteljsko, spasiteljsko i posvetiteljsko djelo dostie vrhunac u proglaenju uskrsnua mrtvih na kraju vremena i vjere u vjeni ivot. (Br. 988) Za kranina, koji svoju smrt sjedinjuje sa smru Kristovom, smrt je kao odlazak Kristu i ulazak u vjeni ivot. Kad Crkva, posljednji put, nad umiruim kraninom izrekne oprosne rijei Kristova odrjeenja, kada ga posljednji put obiljei okrepljujuim pomazanjem i kada mu u poputbini (priesti) dadne Krista kao hranu za putovanje, ona mu se obraa s blagim i ohrabrujuim rijeima: Poi, kranska duo, s ovoga svijeta u ime Boga Oca svemoguega, koji te je stvorio, u ime Isusa Krista, Sina Boga ivoga, koji je za te trpio, u ime Duha Svetoga, koji se u te izlio. Danas ti bilo mjesto u miru i prebivalite kod Boga na svetom Sionu, sa svetom Bogorodicom Djevicom Marijom, sa svetim Josipom i svim anelima i svecima Bojim (...)Vratio se svojem poetniku koji te je nainio od gliba zemaljskoga. I zato neka ti na odlasku iz ovoga ivota doe u susret Djevica Marija, aneli i svi sveti (...), da svog Otkupitelja gleda liscem u lice (...) (Rimski obrednik, Red sprovoda, Posljednja preporuka i oprotaj). Kontakti ivih s umrlima Po Bojoj volji moe postojati kontakt izmeu ivih i umrlih. Taj kontak je najprije u ljubavi i molitvi. udom Bojim moe kontakt postojati i u nekoj vrsti susreta koje Bog doputa. injenica je da smo duhovni i mi na zemlji i stoga je na razini duha, Bojom voljom, susret mogu. injenica je, meutim, da due nespaenih (pakao) pod vlau sotone takoer mogu biti u komunikaciji s ljudima na zemlji. No postoji posebno podruje teologije koje prati zazivanje duhova, vraanje, gatanje, praznovjerje i satanizam. Skraenice: KKC Katekizam katolike Crkve LG - Lumen gentium ZKP - Zakonik kanonskoga prava Post - Knjiga postanka Mt - Evanelje po Mateju Iv - Evanelje po Ivanu Dj - Djela apostolska 1 Kor - Prva poslanica Korinanima

Grkokatolici
Mr Roman Miz
Hrianstvo, koje je poniklo u Palestini, zemaljskoj otadbini Isusa Hrista, irilo se vrlo uspeno van njenih geografskih granica u Maloj Aziji, na severu Afrike i na jugu Evrope Balkanskom i Apeninskom poluostrvu. U tom Mediteranskom bazenu suoilo se sa dve prilino razliite kulture grkom ili helenskom i rimskom odnosno latinskom. I ne samo s njihovim kulturama, ve i sa njihovim politeistikim religijama i njihovim filozofijama, s kojima je trebalo voditi polemike. Ali, hrianstvo se prilagodilo kulturama naroda u kojima se irilo. Ta prilagoavanja odreenim kulturama zove se inkulturacija hrianstva. Tako je dolo i do dva termina, koja oznaavaju ne samo tu inkulturaciju hrianstva, ve i samo hrianstvo odnosno Crkvu Istona i Zapadna Crkva. A kakve su bile te kulture i filozofije? Hrianski Istok, odnosno Crkva u helenskom svetu, bila je prisiljena braniti hriansku nauku protiv svojih jeretika i paganske filozofije, pa je teologija na Istoku podseala na nastavak grke antike filozofije. Na nju je veliki uticaj imao filozof Platon. Na ovom podruju teologija, a s njome i Crkva je poprimila karakter slavljenja Boga u Presvetoj Trojici. Latinska pak teologija, nastala u rimskom svetu, bila je vie usmerena ka reavanju praktinih antropoloko-soteriolokih (spasiteljskih) pitanja. Tu se razvila neto drugaija teologija i filozofija, prema njihovim potrebama. To je dogmatsko podruje koje e kasnije biti glavni razlog crkvenog raskola. Grka liturgija obiluje sa mnogo vie ceremonija nego latinska. Kod grke liturgije prevladavaju simbolike radnje, kod latinske pouna re. Grke molitve su due i sadrajno bogatije; imaju vei retoriki i lirski zamah nego latinske. Sadrajno grke molitve su preteno kosmoloke i usmerene ka Trojstvu, latinske su orijentisane ka spasenju oveka. To je zbog toga, to je u grkoj liturgiji na prvom mestu Boanska tajna, a u latinskoj subjektivna aplikacija, prisvajanje... Nain sluenja i sve to je s time u vezi, zove se - obred. Postoji vie obreda, ali najpoznatiji su: na Zapadu - rimski, a na Istoku grki ili vizantijski. Ne postoji razlika samo u obredima i nainu praznovanja, nego i u pojedinostima: u formi podeljivanje nekih svetih tajni, u molitvama i drugom. I ovo liturgijsko podruje doprinee raskolu i podeli Crkve. I na pravno-disciplinskom podruju pojavile su se odreene razlike. Istona Crkva je sve saborske disciplinske odredbe smatrala svojom batinom i nadopunjavala ih iz drugih izvora pa i iz civilnog zakonodavstva. Zapad to nije prihvatao i nije kodifikovao odredbe, koje su nastale na Istoku, pogotovo ne odredbe Trulskog sabora. Ako se tome dodaju rasne antipatije izmeu Istoka i Zapada, zatim jezike razlike (grki i latinski jezik), jer bila su vremena kad zbog nepoznavanja jezika nisu bili u mogunosti da se upoznaju sa teolokom literaturom drugog dela Crkve, razumljivo je da su se te strane poele udaljavati jedna od druge. A kako je sve to bilo jo ostraeno politikim interesima te linim ambicijama i sujetama, dolazi 1054. godine do raskola. Crkva se podelila. Na jednoj strani bila je Rimska patrijarija, dananja Rimokatolika Crkva, a na drugoj strani Konstantinopoljski, Antiohijski, Aleksandrijski i Jerusalimski patrijarhat odnosno dananje Pravoslavne Crkve. Naime, iz ta etiri patrijarhata, a posebno iz Konstantinopoljskog, nastali su i drugi patrijarhati i autokefalne odnosno autonomne Pravoslavne Crkve (Ruska, Srpska, Rumunska, Bugarska i druge). Unato svim spomenutim razlikama do 1054. godine, sa izvesnim prekidima i problemima, vera jedne Hristove Crkve, verske istine Crkve na Istoku i Crkve na

Zapadu - bile su iste, vera je bila jedinstvena. Papa je, kao naslednik apostola Petra na rimskoj biskupskoj stolici, bio glava Crkve, mesto apelacije. Sa raskolom naglaene su i razlike u verskom uenju i one su ostale do danas. Osnovne verske razlike izmeu Pravoslavne i Katolike Crkve, iako je njihov broj tokom istorije kod nekih bio vei, kod nekih manji, danas su pet doktrinarnih: 1) Izlaenje Duha Svetoga, 2) Primat (prvenstvo vlasti) i nepogreivost pape; 3) Bezgreno zaee Marijino, 4) Forma Presvete Euharistije, 5) Nauk o istilitu; a takoe i etiri koje nisu doktrinarne naravi: 1) O izvorima Objave, 2) O istonom grehu, 3) O delu otkupljenja i 4) O svetim tajnama (sakramentima). Proces podele Crkve trajao je prilino dugo. Neki delovi Istone Crkve, a pogotovo vladari, dugo su se kolebali kome e se prikloniti. Tako je i Rastko Nemanji, potonji sveti Sava, bio krten kao katolik. Konano dolo je do definitivne podele. Gotove sve Istone Crkve svrstale su se u zajednicu onih, koji su prekinuli svaku vezu sa Rimskom Crkvom, u prvom redu zajedniku veru, jer su prihvatili ona uenja koja se razlikuju od uenja Rimske Crkve, a to su spomenutih pet doktrinarnih razlika, etiri nedoktrinarne i jo neke druge razliitosti u praksi i crkvenoj disciplini. Meutim, nije sluajno navedeno gotove sve, jer jedna skupina hriana vizantijskog obreda nije nikada prekinula vezu sa Rimskom Crkvom i oni su danas ivi svedok zajednitva Crkve kakvo je bilo u prvih deset i po vekova. To su dve eparhije (biskupije) Italo-Grka i Italo-Albanaca u Italiji i na Siciliji. Sedita njihovih eparhija su u Lungro (Kalabrija) i Piana deli Albanezi (Sicilija) te poznati manastir Grotaferata kod Rima. Teko je bilo pomiriti se sa razdorom u Crkvi. S jedne strane snana nostalgija za jedinstvom Crkve, a s druge traganja sa verskom istinom, a, budimo iskreni, i - opet - politiki razlozi (strah od Turaka i sl), bili su inicijatori da se pokua ponosno uspostaviti jedinstvo Crkve. Ti su se pokuaji ostvarivali putem unije. Unije su bili sporazumi Istonih odeljenih Crkava, odnosno njenih veih ili manjih segmenata, sa Rimskom Crkvom. Sve su one bile na principu da odeljeni istoni hriani prihvate teoloku nauku Rimske odnosno Katolike Crkve, a Rimska Crkva im garantuje ouvanje vlastitog obreda, tradicije, crkvenu disciplinu i ostale vlastitosti. Otud i naziv Grkokatolici, to ga je Austro-Ugarska dala hrianima istonog obreda koji su u jedinstvu s Rimskom Crkvom: grki (vizantijski) obred a katolika vera. Taj naziv nije sasvim adekvatan, ali je prihvaen i ostao je, iako su bili ponuene i druge varijante: katolici istonog (vizantijskog) obreda zatim sjedinjeni pravoslavci i sl., ali se nisu odomaili. Tokom istorije bilo je vie unija u raznim vremenima i raznim mestima odnosno pojedinim delovima Pravoslavnih i ostalih istonih Crkava. U literaturi se uglavnom nazivaju po mestima gde su sklopljene. Nisu sve unije bile uspene; Neke su vrlo brzo prekinute, a neke su se ukorenile i danas te Crkve uspeno deluju. Nabrojaemo znaajnije unije: Lionska 1274. godine sa Vizantijskom Crkvom (neuspela), Florentinska unija 1439. godine (sa Vizantijskom i drugim Crkvama neuspela, ali je uspela sa Jermenskom, Koptskom, Etiopskom, Jakobitskom, Kaldejskom i Maronitskom Crkvom), Brestska unija 1595/96. godine koju je prihvatila Kijevska mitropolija u Ukrajini i Belorusiji (danas najvea grkokatolika zajednica sa oko 10 miliona vernika; jedan deo potomaka te unije je pod kraj XIX veka doselio u Bosnu i Slavoniju, a nakon Drugog svetskog rata iz Bosne u Vojvodinu), Maranska unija 1611. godine sa Srbima u Hrvatskoj (dananji Grkokatolici u umberku u Hrvatskoj), Ugorodska unija 1646/48. godine, iji su potomci 1745. godine doselili u Baku, a kasnije se rairili u Srem i Slavoniju,

Erdeljska unija iz 1608. godine, a tri parohije rumunskih Grkokatolika se nalaze u Banatu u Srbiji, Makedonska unija iz 1858. godine, od koje su dananji Apostolski egzarhati u Makedoniji i Bugarskoj. I u Grkoj se nalazi odreeni broj Grkokatolika ujedinjenih u posebnom egzarhatu. Takoer i u Belorusiji. Raseljavanjem stvorene su grkokatolike eparhije pa ak i mitropolije u: SAD, Kanadi, Australiji, Brazilu, Argentini, Hajdudorogu (Maarska) i Preovu (Slovaka), a apostolski egzarhati u Velikoj Britaniji, Francuskoj Nemakoj, Pragu (eka), Koicama (Slovaka) i drugde. Svih Grkokatolika u svetu ima oko 20 miliona od ega najvie Ukrajinaca oko 10 miliona, od ega 5 miliona u Ukrajini, a drugih pet u dijaspori (najvie u SAD i Kanadi). Krievaka biskupija osnovana 1777. godine, nakon Prvog svetskog rata ujedinila je sve Grkokatolike u Kraljevini Jugoslaviji, inae pripadnike pet narodnosti i potomaka pet unija Brestske (Ukrajinci u Bosni i Slavoniji), Maranske (Hrvati u umberku), Ugorodske (Rusini u Bakoj i Sremu), Makedonske (Makedonci u Makedoniji) i Erdeljske (Rumuni u Banatu). Za grkokatolike u Makedoniji je 2001. godine osnovan Apostolski egzarhat, a za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori Apostolski egzarhat je osnovan 2003. godine. Sedite mu je u Novom Sadu. Taj egzarhat ima oko 22 hiljade vernika u 19 parohija u Bakoj, Sremu, Banatu i Beogradu. U njemu deluju monasi Vasilijanci (Kula) i monahinje Slubenice (Ruski Krstur, Kula, Kucura, Vrbas, Novi Sad zatim u Mukaevu i Ugorodu u Ukrajini te jo etiri misije u Ukrajini, Italiji, Nemakoj i Hrvatskoj). U Ruskom Krsturu nalazi se i manastir Malih sestara. U Egzarhatu izlaze tri periodine publikacije: Dzvoni (Zvona), Visnjik Apostolskoho egzarhatu (Vesnik, Apostolskog egzarhata), a sestre Slubenice izdaju bilten Holos Mariji (Glas Marije) - na rusinskom i ukrajinskom jeziku. Zajedno sa izdavakom kuom Ruske slovo izdaje se i godinjak Kalendar. U Egzarhatu se godinje izda preko deset raznih publikacija. Tako je 2006. izalo 16 izdanja. Izdaju se i kompakt-diskovi i audio-kasete. Na Radio Novi Sad i Radio Marija emituju se emisije verskog sadraja na rusinskom i ukrajinskom jeziku. Sveteniki kandidati za potrebe Egzarhata koluju se u Subotici (gimnazija) i na Teolokim fakultetima u Zagrebu i Rimu. Na Teoloko-katehetskom institutu Albert Veliki u Subotici i Novom Sadu predaju dvojica svetenika i jedan laik iz Egzarhata, a u veima i komisijama Meunarodne biskupske konferencije Sveti iril i Metodije sa seditem u Beogradu ukljuena su takoe dva svetenika i jedan laik. Grkokatolici, iako su ukljueni u zajednicu Katolike Crkve, potpuno su autonomni u svojoj delatnosti i ljubomorno uvaju svoju tradiciju, batinu i specifinost, a istovremeno su otvoreni i za sve novo, dobro i korisno. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, Grkokatolici su otvoreni za ekumenizam, jer konano svojim postojanjem svedoe jedinstvo i mogunost jedinstva Crkve, iako se danas ve trae neki novi putevi i vie naglaava meuverski (interkonfesionalni) dijalog.

Slovaka evangelika crkva augsburke veroispovesti

Vladislav Iviiak Slovaka evangelika crkva a.v. u Srbiji spada u porodicu evangelikih luteranskih crkava koje su okupljene u Svetskom luteranskom savezu. Ime luteranska dobila je po reformatoru Martinu Luteru. A kao crkva augsburke veroispovesti se ova crkva naziva po Augsburkoj veroispovesti koja je bila 25. juna 1530 proitana na dravnom saboru u Augsburgu. Zanimljivo je spomenuti, da je naziv evangelika crkva a.v. karakteristian za luteranske crkve u bivoj AustroUgarskoj. Meu ove crkve spada i SEAVC u Srbiji. Martin Luter Martin Luter (Luther) je roen 10. novembra 1483 u Ajslebenu (Eisleben). U latinske kole je iao u Mansfeldu, Magdeburgu i Ajzenahu (Eisenach). Studirao je na univerzitetu u Erfurtu gde je i 1505 magistrirao (majstor slobodnih umetnosti). Te iste godine 2. jula u blizini gradia toternhajm (Stotternheim) zadesilo ga je nevreme. U njegovoj blizini je udario grom i on je u velikom strahu viknuo: Sveta Ana, pomozi! Postau monah! 17. jula je otiao u manastir avgustinaca u Erfurtu i posle 6 meseci je poeo njegov novicijat. Posle godine dana je bio primljen u monaki red a 1507 je bio rukopoloen za svetenika. Svoju prvu misu je celebrirao 2. maja u manastirskoj crkvi. Teologiju je studirao na univerzitetu u Erfurtu. Godine 1510 je bio u Rimu. 1511 je bio premeten u Vitemberg (Wittenberg). 1512 je bio promovisan za doktora teologije. Posle promocije preuzima profesuru za biblijsku egzegezu na teolokom fakultetu univerziteta u Vitembergu. Iako je imao dobru akademsku karijeru, uveliko ga je zabrinjavalo pitanje: Kako opstati pred Bogom? Kako dosei milost Boiju?, poto je Boga poznao samo kao pravednog (to znai kao sudiju) a ne i kao milostivog. Odgovor na ovo pitanje naao je u poslanici Rimljanima 1, 17 U njemu se otkriva Boije delo pravednosti, od poetka do kraja zasnovano na veri, kao to je i zapisano. Pravednik e iveti od vere Na osnovu ovog je shvatio da Boija pravednost nije pravednost kojom nas On sudi, ve pravednost koju nam On daje. Opravdava nas ini nas pravednim. I na osnovu ovog saznanja je 31. oktobra 1517 na vrata dvorske crkve u Vitembergu prikucao 95 teza protiv prakse prodavanja indulgencija i pozvao na debatu o znaaju oprosta indulgencija. Ove indulgencije su u to vreme bile spojene sa tajnom pokajanja (ispovesti, pokore) i smatralo se da redukuju ovozemaljske kazne kao i muke u istilitu. Ovaj dogaaj se smatra poetkom reformacije i do danas se u protestantskim crkvama obeleava kao dan reformacije (u Slovakoj to je ak i dravni praznik). Godine 1520 nastaju znaajni Luterovi reformacijski spisi: O dobrim delima, Hrianskoj vlasteli nemakog naroda o poboljanju hrianskog stalea, O babilonskom zarobljenitvu crkve i O slobodi hrianina. Te iste godine papa Lav X izdaje bulu Exsurge Domine protiv zabluda Martina Lutera, koju e Luter spaliti zajedno sa knjigama kanonskog prava i sholastike teologije. Jovan Ek (Johann Eck) je na saboru u Vormsu (Worms) pred carem Karlom V od Lutera traio da se odrekne svojih knjiga i uenja. Luter je na ovo odgovorio: Sve dokle ne budem uveren svedoanstvom Pisma ili jasnim razumnim razlozima, rei Pisma koje sam do sada citirao su jae od mene. Ni papi ni samim koncilima ne

verujem, jer je jasno da esto gree i protivree sami sebi. Poto je moja savest u zarobljenitvu Boije rei, ne mogu i neu da se odreknem, jer raditi neto protiv svoje savesti nije sigurno i teti spasenju. Bog neka mi pomogne. amen. Na putu kui je bio otet i odveden na Vartburg (Wartburg), gde je tajno iveo i prevodio Novi zavet na nemaki jezik. Ovaj prevod izlazi iz tampe ve u septembru 1522. Od znaajnih spisa koje je izdao treba spomenuti Mali i Veliki katehizam i Nemaku misu (Deutsche Messe). U prvim je napisao osnovu hrianske vere u neku ruku hrianski minimum a u Nemakoj misi o slavljenju mise na evangeliki nain. 1525. se oenio bivom redovnicom Katarinom fon Bora (von Bora). Imao je 6 dece. Umro je 18. februara 1546. u Ajslebenu.

Osnovni principi reformacije i luteranske teologije

sola gratia spasenje moemo dosei jedino iz i zbog Boije milosti, dakle Njegove bezgranine ljubavi sola fide oveka opravdava vera a ne njegova dobra dela sola scriptura jedino Pismo, dakle Biblija je osnov i mera teolokih uenja solus Christus jedino linost, delo i uenje Isusa Hrista moe da bude osnov za veru i spasenje

Sakramenti
Evangelika crkva ima dva sakramenta -krtenje -veeru Gospodnju

Simboli
Apostolska veroispovest Nikejska veroispovest Atanasijeva veroispovest Augsburka veroispovest (Confessio Augustana)(1530) Odbrana Augsburke veroispovesti (Apologia) (1531) lanci malkaldski (1537) Traktat o prvenstvu i moi pape (1537) Mali katehizam (1529) Veliki katehizam (1529) Formula jedinstva (Formula concordiae) (1577)

Reformacija u Slovakoj
Zbog intenzivnih privrednih kontakata sa Nemakom reformacija je veoma skoro poela da se iri u gornjoj Ugarskoj, to je danas Slovaka. 95 Luterovih teza

je tamo stiglo ve 1517. Prvo izdanje Malog katehizma na slovakom jeziku bilo je 1581. Ve krajem 16. veka bilo je oko 900 evangelikih crkvenih zajednica. 1610. je odran prvi sinod u ilini. Na ovom sinodu su izabrani prvi superintendenti. 1636. Juraj Tranovski izdaje prvu zbirku crkvenih pesama Cithara sanctorum, koja se donedavno koristila i u naoj crkvi. Reformacija se irila veoma brzo i to je rimokatolika crkva shvatila kao ozbiljnu pretnju i reagovala je nemilosrdnom protivreformacijom. Protivreformaciju u Ugarskoj je privremeno zaustavio prodor Turaka. 1681. je nastalo izvesno poputanje. Evangelicima je dozvoljeno da odravaju slube Boije u 50 tzv. artikularnih crkava. U svakoj upaniji su mogle biti samo dve evangelike crkve. U ovom razdoblju nastaje tipina evangelika arhitektura, poto su postojala striktna pravila po kojim su Evangelici smeli graditi crkve: npr. crkve su smele biti graene samo od drveta bez upotrebe eksera, nisu smele da imaju toranj niti zvona. Posle 100 godina 1781. car Josip II izdaje tzv. patent tolerancije, po kome evangelici dobijaju neka prava, kao npr. da svuda imaju slube Boije, da grade crkve (bez tornja) i kole, parohijske domove... Ve tokom 18. veka mnogi Slovaci dolaze u ove krajeve i naseljavaju tzv. Donju zemlju sa nadom da e ovde imati bolje uslove za ivot i versku slobodu. Svo to vreme oni pripadaju Evangelikoj crkvi u Ugarskoj. Oni u to vreme ine i veinu u Evangelikoj crkvi u Ugarskoj, poto se reformacija iz Nemake irila pre svega meu Slovacima, dok se meu maarskim stanovnitvom vie irila reformacija iz vajcarske. Do kraja Prvog svetskog rata slovake crkvene optine u dananjoj Vojvodini su u Ugarskoj evangelikoj crkvi. Posle Prvog svetskog rata i raspada AustroUgarske i nastanka Kraljevine SHS, Slovake crkvene optine poinju da se organizuju najpre u seniorate (na slian nain kako je to bilo ve u ugarskoj crkvi. U avgustu 1920 se osnivaju seniorati Baka i Banat a u prolee 1921. i Srem. 27. juna 1921. sreli su se predstavnici sva tri slovaka seniorata i osnovali su slovaki distrikt. Ovaj distrikt je imao prvi sinod 31. oktobra 1925. Prvog biskupa distrikt dobija 3. januara 1929. i od tada on postaje Slovaka evangelika a.v. crkva u Kraljevini Jugoslaviji. I danas SEAVC ima tri seniorata - sremski, banatski i baki. Ona ima oko 50 000 lanova, 33 crkvene optine i 30 svetenika i svetenica. SEAVC izdaje mesenik Evanjelick hlsnik (Evangeliki glasnik)

Reformatska hrianska crkva

Predava: Reformatski svetenik Ki Nandor 1. Naziv crkve Naziv crkve je Reformatska Hrianska Crkva. 2. Kratka istorija (kako je nastala Crkva, linosti i znameniti istorijski dogaaji za tu crkvu) Zapadna-Evropa je ve due od veka nastojala da reformie crkvu u njenoj glavi i delovima, ali su ta nastojanja uvek bila neuspena. Najvie popravki je bilo potrebno na rukovodstvu crkve. Iz loe organizacije rukovoenja crkvom proizale su nezakonitosti, korupcija, i mnogi drugi gresi. I obrazovani i neobrazovani su upuivali pitanja prema crkvi: da li je pravedno da klerikalci, koji ine glavne grehove uivaju imunitet pred istranim organima i postupcima crkvenih i svetskih vlasti? Da li je ispravno, da taj ko ima novca, moe za novac da se iskupi za svoje grehe, da kupi oslobaanje od raznih odredba i pravo da svoje venanje odri na nekom od praznika? Zar se zakon ne odnosi jednako u istoj meri na siromaha i na bogatog? Da li je to dostojno crkvenoj duhovnosti, da dugove uteruje pod pretnjom ekskomunikacije, izoptenja? Pored potreba za teolokim reformama, neki ljudi su postavili pitanje nunosti reformacije crkve zbog sekularizovanosti. Uticaj nemake reformacije, uticaj jednog od najsveobuhvatnijih pokreta istorije manje ili vie snanije dotaknuo je sve oblasti kulture. Po nastanku je bio isto verski pokret, na koju je znatno uticao lini teoloki razvoj Lutera Martina, vodee figure reformacije. Ono ta je zaista pokrenulo reformaciju, bila je rasprava o prodaji oprosta grehova. Naime, to se radilo za vreme crkvenih slava, ali nije bilo sporno to kad se to radilo, nego samo prodavanje oprosta grehova. Luter je shvatio da se oprotaj ne samo ne moe prodavati, nego ne moe se ni davati od strane oveka drugom oveku. Oprost grehova moe da nam da samo Bog. Posle Vitemberga (Wittenberg) drugi centar reformacije gde se razvio noviji samostalniji tip evaneoskog hrianstva je deo vajcarske, koji je nastanjen Nemcima, i to grad Cirih (Zrich). Duhovni ivot vajcarskih gradova od poetka 16. veka nadahnjivao je humanizam, koji je formulisao samo umerena reformska nastojanja. Uitelj mlade generacije je bio Erazmo (Erasmus) Roterdamski, koji se godinje pojavljivao u vajcarskoj, poto je imao prijateljske veze meu bazelskim trgovcima knjiga. U Erazmov krug uticaja spadao je i Ulrih Cvingli (Ulrich Zwingli, 1484-1531), reformator nemakog dela vajcarske. Cvingli je manje uvaavao prolost i obiajne forme liturgije nego Luter. On je verovao da se na bogosluenju nita ne sme desiti protivno Rei Bojoj, i da Sveto Pismo propisuje ta treba da se dogaa na bogosluenju, i kakvo ono treba da bude. Zagovarao je da u svemu treba da bude izraena jednostavnost. Trei centar reformacije pored Vitemberga i Ciriha nastao je po radu Francuza ana Kalvina (Jean Calvin) u enevi (Geneve / Genf). Ovde je razvijen noviji oblik protestantizma koji je imao veliki znaaj i neverovatnu privlanost za Zapadnu Evropu. Kalvin je bio mislilac bistrog uma i naprednog razmiljanja. Reformacija u delu vajcarske nastanjenoj Francuzima je zapoeta odlunom politikom Berna i radom propovednika Farela (Farell). Reformacija je pobedila u

enevi zahvaljujui nastojanjima Farela i uz pomo Berna 1535. Ali, ova pobeda se nije rodila iz verskog buenja naroda, nego iz borbe za nezavisnost koja se vodila protiv Savoje i sa Savojom tesno povezanim enevskim katolikim episkopatom. eneva je 1535. na silu prekinula sve veze sa katolianstvom. Kalvin je oiveo oblik protestantizma u kojoj je u najistijem obliku naglaavano protivljenje uenjima rimokatolike crkve. Njegovom zaslugom reformacija ima svojstveno uenje o predestinaciji (predodreenosti) i Gospodnjoj Veeri. Hteo je da stvori i izgradi Reformatsku crkvu takvu kakva je bila crkva prvih hriana. Iz crkve je uklonio svu arenolikost i nepotrebna kienja, ali kao prvo slike, ikone i kipove svetaca. U Gospodnjoj Veeri je posluivao dva sakramenta (sakrament svetinja), i hleb i vino. Za glavni deo bogosluenja postavio je propoved Rei Boje. Nevernicima i ljudima nemoralnog ivota zabranio je deljenje svetih znakova (sakramenta) Gospodnje Veere. 3. Organizacija i struktura u crkvi Reformatska Hrianska Crkva poiva na sinodsko prebiterskoj osnovi. To znai da joj je glavni zakonodavni organ Sinod, a izvrni organ je prebiterijum. lanove Sinoda posredno ili neposredno takoe biraju prebiterijumi. RHC je organizovana na tri nivoa: crkvena zajednica, crkvena upanija (seniorat), biskupija (crkveni okrug). Glavni rukovodei organi crkvenih zajednica su prebiterijumi, koji sebi biraju predsednika, to jest stareinu. Prebiterijum raspolae pokretnom i nepokretnom imovinom crkvene zajednice. Ali, pri pomenu nepokretne imovine jedne crkvene zajednice moramo napomenuti da prebiterijum ne moe nita da uradi sa njom bez dozvole Sinoda. Tu se misli na sluajeve kao to bi bila prodaja zemljita ili objekta, ili renoviranje objekata, izgradnja novih i tome slino. Ovo se deava zato to je biskupija prvenstveni vlasnik nepokretne i pokretne imovine svake crkvene optine koja je u sastavu biskupije. Prebiterijum u skladu sa crkvenim zakonima, Ustavom RHC i Statutom donosi odredbe, odluke o prilikama bogosluenja. U istom smislu prebiterijum zapoljava svetenika i ostale zaposlene u crkvenoj zajednici (kantor, zvonar, ista, vrtlar i sl.). Svetenik u crkvenoj zajednici propoveda Re Boju, vri duebrinitvo u zajednici pri svim generacijama, vri veronauku, organizuje dijakonijski rad i nadgleda odravanje istoe Bojeg uenja u crkvenoj zajednici. Svetenik sa stareinom prebiterijuma ini Predsednitvo prebiterijuma crkvene zajednice. Vie crkvenih zajednica se organizuje u seniorate, iji je duhovni voa senior po zvanju sveteno lice, a svetski nadzornik je senioratski glavni stareina laik. U okviru jedne drave seniorati se organizuju u biskupiju iji je duhovni nadzornik biskup, a svetski je nadzornik stareina biskupije. Glavni zakonodavni organ biskupije je Sinod, koji zaseda jednom godinje. Izmeu dva zasedanja Sinoda tekuim poslovima i delima biskupije upravlja Sinodsko vee. Crkvene zajednice su matine, udruene, ili misijske crkvene zajednice. Zajednice koje su organizovane i mogu da obezbede izdravanje jednog svetenika, su matine crkvene zajednice. Matinim crkvenim zajednicama mogu biti prikljuene dijasporine crkvene zajednice. Dijasporine crkvene zajednice su one u kojima je malo crkvenih lanova, te one ne mogu obezbediti stalno radno mesto sveteniku. Ove dijasporine crkvene zajednice po obavezi u odreenim vremenskim razmacima poseuje i o njima se stara svetenik matine crkvene zajednice. O lanovima Reformatske Hrianske Crkve njen Ustav daje sledee odredbe:

28.. (1) lan Reformatske Hrianske Crkve je svaki dravljanin Srbije, koji je krten po liturgiji Reformatske crkve, a i onaj punoletni hrianin, koji dri za sebe da je Reformatske vere. (2) Punopravni crkveni lan je onaj, ko je krten, poloio konfirmacijski zavet, prisustvuje bogosluenjima u zajednici i uzima udeo u Veeri Gospodnjoj, i doprinosima podrava crkvenu optinu. Ovaj crkveni lan od punoletstva ima pravo da bira i da bude biran. Reformatsku Hriansku Crkvu ini dva seniorata: Reformatski seniorat u Bakoj i Reformatski seniorat u Banatu. Crkvene optine Bakog seniorata su: Feketi sa dijasporom Mali Io; Maradik sa dijasporama Beka i Nikinci; Stara Moravica sa dijasporom Baka Topola; Pair sa dijasporom Bajmok; Rumenka; Subotica sa dijasporama Senta, Novi Kneevac, Kanjia, Ada, Horgo, antavir, Baki Vinogradi; Novi Sad sa dijasporama Budisava i Ka; Vrbas, sa Crvenkom i sa dijasporama Beej, Bako Gradite, Kula Srbobran; Sombor sa dijasporom Sivac. Crkvene optine Banatskog Seniorata su: Debeljaa sa dijasporom Beograd; Novi Itebej, sa dijasporom Vrbica i Kikinda; Zrenjanin; Panevo sa dijasporama Skorenovac, Kovin, Gaj; Vojlovica sa dijasporama uara, Vrac, Bela Crkva, i Veliko Sredite. 4. Autoriteti crkve (knjige) Verujemo da su kanonski spisi proroka i apostola i u Starom i u Novom Zavetu istinite Boje Rei; zato imaju dosta ugleda za sebe koji ne potie od ljudi, jer se sam Bog obratio oevima (patrijarsima), prorocima, jevanelistima i apostolima, i jo uvek nam se obraa preko svetih spisa po Svetom Duhu Njegovom. Jedna od najveih dostignua reformacije jeste da se Sveto Pismo, Bibliju koja sadri izjavu Boga o sebi, prevede na maternje jezike naroda, kako volju Boju ne uju i znaju samo oni koji znaju latinski, nego i svi drugi ljudi, jer se Bog obraa svima. Obustavljena je primena odredbe da Bibliju moe koristiti samo svetenstvo, i tako su odsad i laici mogli da je uzimaju u ruke. Istovremeno je velik naglasak stavljen i na pravilno tumaenje Biblije intenziviranjem prouavanja biblijskih jezika hebrejskog (odnosno aramejskog), i grkog, da bi izbegli i opovrgli pogrena teoloka uenja. Za glavni deo bogosluenja reformacija je postavila itanje pisane rei Boje Sveto Pismo. 5. Sakramenti Bog je od poetka propovedanju svoje Rei prikljuio i svete znake, sakramente. Reformatska crkva priznaje dva sakramenta, koji se prepoznaju po tome prvenstveno, da ih je Isus dao i odredio, a kao drugo da im je prikljuio obeanja. Ovi su sveto krtenje i Gospodnja sveta Veera. Krstiti se u ime Hrista znai upisati se, biti ukljuen, biti primljen u savez, porodicu i nasledstvo dece Bojih. Samo jedno je krtenje u crkvi Bojoj. Verujemo da je valjano, te zato i primenjujemo krtenje dece, jer i deca pripadaju Bojem savezu, kao i odrasli. Krtenje nas podsea da kao to voda pere prljavtinu sa tela, tako jednom i za svagda prolivena krv Isusa Hrista pere i nae grehove. Sam Sin Boji, na Gospod Isus Hrist je odredio Gospodnju Veeru. Ovom svetom ceremonijom Gospod namerava da odri sveim u naem pamenju od

Njegove strane sa ljudskim rodom nainjeno najvee dobro delo, naimence to, da je sa davanjem svog tela na smrt i prolivanjem svoje krvi nae grehove oprostio, i nas iz vene smrti i iz avolove vlasti izbavio. Hleb i vino se ne pretvaraju u telo i krv Isusa Hrista, kao to se ni u krtenju voda ne pretvara u krv Hristovu, niti sama ne moe sprati greh. Hleb i vino, dakle i voda su Boji znak. Hrist naziva hleb svojim telom i vino svojom krvlju, jer ovime namerava da nas naui tome da kao to hleb i vino hrane nae zemaljske ivote, isto tako Njegovo razapeto telo i prosuta krv istinita hrana i pie naoj dui za veni ivot. Gospodnju Veeru zajednici sluimo sa dva znaka, odnosno hlebom i vinom. 6. Oblik slube sluenja, jezik Jedna od glavnih dostignua reformacije je da jezik bogosluenja umesto latinskog bude maternji jezik zajednice. Reformati su smatrali za vano da narod razume poruku Boga i da mu se obraa na njihovom jeziku. Zato su preveli Bibliju na jezike naroda. Tako dakle na bogosluenju vernici pevaju crkvene pesme i psalme na svom maternjem jeziku, mole se i sluaju Re Boju i propoved na maternjem jeziku. Crkveni lanovi Reformatske Hrianske Crkve, Reformatske crkve u Srbiji i Crnoj Gori su veinom maarske nacionalnosti, te je i jezik bogosluenja maarski jezik. Kad se ukae potreba za tim, voe crkvenih zajednica, zavisno od sluaja omoguavaju odravanje reformatskog bogosluenja i na jezicima drugih naroda. Mesta odravanja reformatskih bogosluenja su crkva i molitvena sala, a u izvesnim prilikama i groblje, prostor ispred kapele, izuzetnim sluajevima (memorijalna bogosluenja i sl.) mesta u slobodnom prostoru, a u nekim sluajevima naroito u dijasporama dom lanova verske zajednice. Bogosluenja i biblijske asove drimo i u salama, prostorijama kampova i dijakonijskih centara. Po reformatskom uverenju ne postoje sveta vremena, ali smatramo da je vano da bude odreeno vreme za zajedniko praktikovanje bogosluenja, i ove slavimo. Najvei praznik nam je dan Hristovog vaskrsenja, a to je prvi dan sedmice, nedelja. Nai praznici po Bojem planu spasenja naeg su: Prva nedelja Adventa, Boi, prvi dan posta, Cvetna Nedelja, Veliki Petak, Uskrs, Uzdignue (vaznesenje) Hristovo, Duhovi (pentekost); ostali praznici su: Nova Godina, nedelja Svetotrojstva, Dan zahvalnosti za novi hleb, Dan zahvalnosti za novo vino, Dan reformacije. Sinod moe da odredi i druge praznike (nedelja pri kraju molitvene sedmice, Dan majke, nedelja unutranje misije itd.). Prebiterij crkvene zajednice odreuje as poetka bogosluenja. 7. Opis liturgije U jednom centru reformatskog bogosluenja stoji propovedanje Rei Boje u reima (u propovedi), a u drugom centru propovedanje istog u sakramentima. Propovedanje je itanje naglas izabranih stihova (textus) Svetog Pisma i tumaenje istog od strane svetenika, a na ovo verska zajednica u molitvi odgovara i pevanjem hvali Boje Svetotrojstvo. Dva sakramentalna bogosluenja su krtenje i Gospodnja Veera. Deo svakog bogosluenja je darivanje vernika za siromane i za potrebe crkvene zajednice. Na osnovu reformatske veroispovesti bogosluenje ne sadrava suvine ukrasne detalje i ceremonije, koje bi odvratile panju okupljenih vernika sa bogosluenja. Izvor za sadraj i za oblik, liturgijski izgled reformatskom bogosluenju je bogosluenje u vreme prvih hriana.

Po jedan utvreni redosled delova bogosluenja se naziva formom bogosluenja. Razlikujemo etiri osnovna oblika bogosluenja: 1. obino bogosluenje sa propovedom (homilijsko), 2. bogosluenja sa sluenjem svetih znakova (sakramentalno), 3. bogosluenja prikljuena prilikama (simbolino), 4. ostali oblici bogosluenja. 8. Odea i znaenje Odea vernika treba da bude pristojna, poeljno je sveano odelo, ali to ne sme da bude prepreka nikome zbog loeg socijalnog statusa da prisustvuje bogosluenjima. Liturgijsko odelo svetenika je crni plat sa specifinom kapom, koja se koristi samo na bogosluenjima na otvorenom i prilikom sahrane je obavezna. Ispod plata sveteno lice mora da ima crno odelo sa belom kouljom, crnom kravatom, crnim cipelama i crnim arapama. 9. O sakralnim objektima, spoljanjost i unutranjost crkve- graevina. Glavna odlika reformatskih crkava je puritanska jednostavnost. Sa spolja, ove su zgrade masivne, impozantne, ali unutranjost je poteena svakih ukrasa. Unutranjost je svetla i karakterie je red, red preglednosti. Pri ureenju glavno naelo je da klupe vernika okruuju propovedaonicu (kako bi se ula Re Gospodnja) i sto Gospodnji, kao i krstionicu (da bi sluenje sakramenata svetinja bilo opte vidljivo za svakog). U crkvama postoje unutranje terase sa klupama, a tu su i orgulje. Crkvi pripada i crkveni toranj. Neke crkve nemaju toranj. Na krovu tornja se ne nalazi krst, nego zvezda, a ree petao. Zvezda nas podsea na vitlejemsku, boinu zvezdu, odnosno na roenje Isusa Hrista. A petao nas podsea na budnost u veri, kao to je podsetila i apostola Petra kad se odrekao Isusa Hrista. U unutranjosti i spoljanjosti crkve nedostaje krst, to ima svoje istorijske razloge. Posle reformacije je usledila katolika kontrareformacija u vreme kojeg su reformatski svetenici i vernici bili proganjani, mueni i ubijani u znaku krsta, zbog njihove reformatske veroispovesti. 10. Neke specifinosti crkve Svetenici reformatske crkve se nazivaju i oslovljavaju svetenicima, ili veleasnima, ali nikako popovima. Po verskim uenjima reformatske crkve jedini pop crkve jeste Isus Hrist. Pop uvek ima ulogu rtvovanja. Isus Hrist je zarad naeg spasenja doneo jednom za svagda vaeu, besprekornu rtvu, rtvovavi svoj ivot, i tako oveanstvu nije potreban drugi pop, nego samo propovednik. Pravo da neko postane sveteno lice u reformatskoj crkvi imaju svi ljudi. Od poetka reformacije obrazovanje svetenika ima tradiciju. Obavezno je struno sveteniko obrazovanje za onoga ko hoe da vri sveteniku slubu u reformatskoj crkvi. Obrazovanje svetenika se odvija na Teolokim Institutima. Sveteniko obrazovanje traje est godina, od kojih je jedna godina praktino obrazovanje. Preduslovi svetenikom obrazovanju jednog lana crkvene zajednice su konfirmacija, maturski ispit etvorogodinjih srednjih kola, i tutorsko pismo biskupa i svetenika. Na kraju obrazovanja student teologije mora da poloi dva diplomska ispita. Struno obrazovan svetenik moe na postdiplomskim studijama i doktorirati iz teolokih nauka.

Svetenik, kao liturgist obavlja dvojnu predstavniku slubu: predstavlja Re Boju prema zajednici, i predstavlja zajednicu prema Bogu. Svetenik je ujedno i pastir zajednice, odnosno duebrinik. Uslovi za svetenika, da bi mogao biti duebrinik, jesu duhovnost i struno obrazovanje. 11. Brojnost crkve u regionu, Evropi i svetu Reformatska Hrianska Crkva u Srbiji ima otprilike 17000 crkvenih lanova. 12. Ekumenski kontakti i otvorenost i zatvorenost crkve Kako je reformatska crkva otvorena prema svim ljudima, tako je otvorena i prema drugim hrianskim crkvama i drugim verama. Negujemo dijalog sa hrianima druge veroispovesti. To radimo sledei primer Isusa Hrista, ko nije bio priklonjen vie jednom nego drugome oveku. Reformatska crkva uestvuje u svakom dogaaju, dijalogu ili akciji koja ima ekumenska obeleja, tim pre, jer je bila pokreta ideje ekumenizma a 19. veku. Tvrdimo da se u uenjima razlikujemo, ali naglaavamo da imamo iste potrebe kao ljudi, a to je spasenje od Isusa Hrista. Dakle, bilo kakve razlike da postoje meu nama, svima nam je zajedniki zadatak i cilj, da irimo blagovest spasenja preko Isusa Hrista. Reformatska crkva ima zadatak od Boga da svakom oveku propoveda jevanelje (grki euangelion - = dobra vest, blagovest), ne gledajui na njegovu nacionalnu i versku pripadnost, kao to to ni Bog ne ini. Istovremeno se drimo toga da se u nadlenost drugih hrianskih crkava ne meamo.

Evangelika metodistika crkva SRJ

Martin Hovan Ko su Metodisti? Celokupno hrianstvo se sastoji od tri karakteristina pravca: istoni deo (pravoslavne veroispovesti), zapadni deo (rimokatolike veroispovesti) i protestantski deo (evangelike veroispovesti). Jedinstvo i istovetnost meu hrianskim konfesijama je mnogo vea i dublja od svih postojeih razlika koje imaju uglavnom samo marginalni karakter. Evangeliko-metodistika crkva spada u red tzv. protestantskih crkava koje su proizale direktno iz reformacije poetkom 16. veka ili indirektno iz procesa posle reformacije u naredna dva veka. Metodizam kao pozitivan duhovni pokret obnove nastaje poetkom 18. veka u okviru Anglikanske crkve u Engleskoj. Od samog poetka se iri meu migrantima u SAD, po kontinentalnoj Evropi kao i na svim ostalim kontinentima sveta. Evangelistika metodistika crkva je priznata Ustavom SRJ. Na svetu danas ima neto vie od 70 000 000 Metodista. U naoj zemlji posebno na podruju AP Vojvodine su osnovane prve crkvene zajednice pre 100 godina. Crkva je otvorena za svaki oblik saradnje sa svim hrianskim crkvama koje to ele, a to znai da neguje zdrave i pozitivne odnose na svim nivoima verskog ivota: od okupljanja na zajednika bogosluenja, razmene verske literature, saradnje na humanitarnom odnosno dijakonskom polju, pa sve do teolokih dijaloga i obrazovnih programa. Evangeliko metodistika crkva je internacionalnog karaktera, a to znai da njeni lanovi pripadaju razliitim narodima i nacijama od lokalne crkve (parohije) pa sve do pojedinanih eparhija i celokupne crkve. Osnov verovanja i nauke je Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta, a to podrazumeva veru u Sveto Boje trojstvo, koje se ogleda u stvaranju vasionoga sveta, u spasenju kroz Isusa Hrista i uspostavljanju venoga Carstva Bojega. U to ime crkva postoji i ivi od Bogom nadahnutih istina Jevanelja, u toj sili vri svaku vrstu korisne slube za dobro pojedinca i naroda i to podjednako sa svim od Boga poverenim materijalnim i duhovnim dobrima. inei to, smatramo sebe nedostojnim slugama uzvienog Gospoda, kome pripada vena slava, hvala i ast. SOLI DEO GLORIA! Kratak pregled istorije EMC. od nastanka do danasOpti uvod: - Hrianski konfesionalni procesi od 16. do 18. veka. - Anglikanska crkva, Oxford- kolevka metodizma, braa J. i K. Vesli (Wesley). - ovek jedne knjige, sveti klub, metodisti... 1. Nastanak Metodizma i irenje u 18. veku. a) Poetak probuenja i irenje u delu Engleske. b) Prvi oblici organizacije, Veslijevi saradnici, akcenti uenja, socijalna delatnost. 2. Misija i irenje u SAD; subjektivitet crkve, svestrana uloga i odgovornost a) Braa Vesli na uzburkanom moru u Novu zemlju- pozvani i poslani- 1735.g. b) Od pionira, do evangelizatora, duhovnika, organizatora i episkopa:

-Filip Enburi (1728-1773g.), Tomas Veb, Fransis Asburi (1745-1816g.) i drugi. c) Konfesionalni subjektivitet i pravni legalitet Episkopalne metodistike crkve od 24.12.1784. godine, na osnovu Deklaracije D. Veslija i Generalne konferencije. d) Rad crkve se odvija na polju: evangeliziraja, verskog-duhovnog uenja i obrazovanja, socijalno zbrinjavanje ugroenih, zdravstvena briga i nega, opta prosveivanje naroda, pravna i etika zatita od korupcije, nelojalne trgovine, robovlasnitva i drugo. e) irenje misije: Japan, Latinska Amerika, Aljaska, Havaji, Afrika i drugi delovi sveta. f) Organizacija i znaaj konekcionalizma u EM crkvi od poetka do danas. 3. irenje i utemeljivanje EMC u zemljama kontinentalne Evrope a) Gibraltar (1769.g.), vajcarska D. Fleher, . Kuk, poeci od 1777g. U Lozani teoloka kola na Francuskom jeziku od 1840. g. b) Normandija- Francuska od 1790.g, panija, Portugal, Italija od 1811. godine. c) Skandinavske zemlje od 1826. god. d) Nemaka, Austro-Ugarska monarhija od 1849. i od 1870. godine. Tu spadaju drave i posle 1918. g. e) Poseban pregled na tlu Vojvodine od 1898. i Makedonije od 1870. kao i razvoj i organizacija rada crkve u dravnim okvirima Jugoslavije do danas.

Jevreji
Pavle osberger Jevreji su Semiti, ime su dobili po NOAH-ovom sinu emu, dok su po sinu Hamu ime dobili Hamiti (Arapi). Jevreji su prva jednoboaka religija. Praotac Jevreja je Avram (Avrohom). Avram se nije slagao sa obiajima svoje okoline u gradu UR-u, te mu je vladar preporuio da se sa svojim istomiljenicima preseli na drugu stranu reke, to su i uinili. Jevreji, umesto u kipove i slike, veruju u jednog Boga, tvorca prirode i oveka, koji je nevidljiv a nalazi se na svakom mestu. Ime Boga je JEHOVA ali mu se ime ne sme izgovarati ve se koristi naziv ADONAJ (Gospod). Avrama i njegove sledbenike okolina je zvala preani na ondanjem jeziku IVRIIM. Od tog imena su tokom vremena kod raznih naroda nastala imena: Jevrej, Ebrei, Evreji, Du, uif, idov, ido, Jude, Jahud, ufut (od persijskog), to je danas kod nas pogrdna re. Ime Izraelit se koristi u novijem veku u Srednjoj Evropi. Koriste se i nazivi: Mojsijevci, Mosaici. Osim praoca Avrama i njegove ene Sare, navodim nekoliko poznatih imena iz Biblije: Avramov sin Isak sa enom Rebekom (Rifka), veoma je poznat unuk Jakov, koga su jo zvali Izrael, sa enama Rahelom i Leom. Za vreme Josifa, Jevreji su dospeli (zbog gladi) u Egipat, gde su posle Josifa postali robovi. Za vremena velikih progona, kada su prvoroeni mukarci trebali da se bace u Nil, isplovio je u jednoj kotarici Mojsije, koga je uzela k sebi faraonova ker. On se vaspitavao na dvoru i bio je veoma kolovan i obrazovan. Doznavi za svoje jevrejsko poreklo, stavio se na elo jevrejskog naroda koji je patio i muio se u ropstvu. Izvodei razne vetine koristei svoje veliko znanje uspeo je da izvede jevrejski narod iz egipatskog ropstva, da pree Crveno more. Posle 40 godina lutanja predao je jevrejskom narodu DESET BOIJIH ZAPOVESTI, koji su osnova skoro svih religija a i pravnim naukama. To se dogodilo u Sinajskoj pustinji kod brda Sinaj. Nije to ilo ba jednostavno. Narod se bunio za vreme njegovog boravka na Brdu, te ga je zatekao kako se veseli oko Zlatnog teleta to je dovelo do gneva Mojsijevog. (Dekalog). Mojsije je svakako najvea figura u istoriji Jevreja, ostvario je Jevrejima Dekalog 10 Boijih zapovesti i Toru, vodio je narod 40 godina a imao je samo naziv Moe rabenu (Mojsije uitelju na.) Prvi kralj Jevreja u obeanoj zemlji Kanaan bio je Saul, najpoznatiji kralj je bio David koji je uveo u svoj grb Magen David estokraku zvezdu, taj znak je poznat i u nekim drugim religijama. Narodni junak Jevreja je JUDA MAKABI vojskovoa i oslobodilac Jerusalima i Hrama od helenskog ropstva. Istorija Jevreja se nalazi u Bibliji (u Starom zavetu). Proganjanja Jevreja je bilo u svim vremenima Vavilonsko, Asirsko, Misirsko ropstvo, da ne navodim ostala. Tokom vremena nastale su pojedine skupine Jevreja koje su bile sline po kulturi i obiajima pa i muzici te su formirane: SEFARDI koji su stanovili u paniji, Portugaliji, severnoj Africi, na teritoriji Male Azije, na Balkanu sve do Srednje Evrope. Govorni jezik im je bio Ladino

meavina hebrejskog i panskog jezika. Seobom iz panije i Portugalije nosili su svoj jezik (govorni) za sobom npr. u Junu Ameriku i sl. Mnogo pre Sefarda formirali su se Romanioti koji su govorili grki a pisali hebrejskim slovima. iveli su i na Balkanu ali su se utopili u Sefarde. AKENAZI su grupa Jevreja koja je ivela u srednjoj Evropi, u Poljskoj, kao velikom rezervoaru Jevreja, u Carskoj Rusiji, Rumuniji, Austriji i Maarskoj. Akenazi su imali govorni jezik JIDI meavinu staronemakog, hebrejskog sa pojedinim reima iz poljskog i ruskog. Taj jezik stvoren je da se ne bi svetim jezikom (laon kado) govorile profane stvari. Od jidi jezika postao je knjievni jezik, tampale su se knjige, pisale novine i uilo u kolama (nekim). ORIJENTALNI Jevreji su iveli na istoku i esto osim hebrejskog govorili jezik naroda okolina (drave na ivici Rusije, Arapske zemlje, Turska). Hebrejski jezik je u upotrebi kod svih ogranaka jevrejske vere naroito u molitvenom delu; samo se razlikuje redosled molitava a i su melodije propratne muzike drugaije. Sve vie se moderni hebrejski tj. IVRIT koristi u meusobnom kontaktu. U osnovi verske optine (KEHILE), koja je i nucleus organizacije, stoji predsednik (Ro Hakol) i izvrni odbor (predstojnitvo). Verski ivot vodi rabin, koga bira uprava uz saglasnost vernika. Skoro u svim dravama postoji Savez jevrejskih optina (Board of deputies) i Vrhovni rabin drave (Le Grand rabin, Chief Rabbi) Rav Rai. Jevreji idu pokrivene glave i molitve obavljaju pokrivene glave. Osnova pisane rei je TORA, rukom pisanih pet knjiga Mojsijevih, sastavljenih od 54 Sidra. Za svaku nedelju jedna sidra i dve rezervne. TALMUD nauk, znanje steeno uenjem, u stvari je znanje steeno uenjem hiljadama godina, sastavljeno od dva dela: MINA- ponavljanje; GEMARA upotpunjavanje. Postoji Vavilonski i Jerusalimski Talmud. BIBLIJA na hebrejskom se zove TANAH i sastoji se od: TORA pet knjiga Mojsijevih; NEVIIM osam knjiga proroka; KETUVIM jedanaest knjiga ostalih spisa. U TANAH-u, poto nisu bili odreeni svetim nisu stavljeni SEFARIM GENUZIM APOKRIFI. Osim ovih knjiga sa ozbiljnim verskim sadrajem jedino naznaujem: ULHAN ARUH (Postavljeni sto od Josefa Karoa iz XVI veka). To su sreena pravila religioznog injenja. Postoji, a moda bolje reeno, postojao je i pokret KABALA pun mistike. Jedna od njihovih antikih knjiga je ZOHAR (Svetlo). Nadalje veoma je poznata i knjiga delo Jehude Chasida SEFER HASIDIM (Knjiga mudrih), no ima jo neizmerno mnogo vrednih knjiga koje stoje na stepenu filozofskih mudrosti, te zahteva naroitih nauka. Opte je poznato da su Jevreji narod knjige i da i najmanja jevrejska optina ima neku vrstu verskih kola. Uglavnom kod Jevreja nepismenih nema. Sakramenata kao takvog kod Jevreja nema, ne postoje kipovi, slike za oboavanje niti je sinagoga sveto mesto. Postoji mnogo MICVA to je Bogougodno delo, meu njima je na elu itanje TORE Dobroinstvo je takoe jedno od Micva

Verska sluba se ne moe odravati bez prisustva deset odraslih mukaraca starijih od 13 godina (koji su ve imali Bar Mitzva). To se zove Minjan. ene ne uestvuju aktivno u bogosluenju i nemaju prava prisustva u molitvenom delu sinagoge, ve se nalaze na odvojenim balkonima ili u sluaju veoma pobonih optina u zasebnim odajama koje su povezanim otvorima zamandaljenim reetkama. (Da svojim prisustvom ne ometaju pobonu atmosferu u sinagogi. III-1-8 knjiga Mojsijeva). Sluba se odrava na hebrejskom jeziku, na kome su tampani svi molitvenici a TORA pisana rukom. Tora se ita odreenim danima. Vernicima se moe govoriti na jeziku prisutnih. Postoje molitve: AHARIT molitva za jutro; MINHA (od podne do veeri) MAARIV veernja molitva, MUSAF pre podne na praznicima, NEILA zavrna molitva na prazniku pokajanja JOM KIPUR. Ima molitava na svadbama, sahranama i na naroitim prilikama. Odea svetenika odn. svetenih lica je proizvoljna. Pobone verske optine koriste civilnu sveanu odeu prema svojim mogunostima. Neke modernije optine tzv. Neoloke i Status quo koriste ornate i kape od plemenitog materijala (tekstila). Obavezno oko vrata nose TALITE (takve i sline koriste i neke druge religije). Tefilin (Tvilem-jidi) su molitveni kaievi - remenje (sa kutijicama u kojima su molitve na pergamentu) koje prilikom jutarnje molitve mukarci stariji od 13 godina stavljaju na glavu i levu ruku. ofar (ajfer-jidi) je jedan od najstarijih muzikih instrumenata koji ima tri tona. Koristi se na pojedinim molitvama i izvesnim sluajevima. Izrauje se od ovnujskog i kozjeg roga. Jevreji su imali jedan Hram u Jerusalimu. Sagradio ga je kralj Solomon 970-586. Drugi Herodov su sruili Rimljani 70. g.p.n.e. Od Hrama je ostao Zapadni zid (Kotel Hamaaravi) poznat kao Zid plaa a jedino je sveto ili hodoasno mesto. Posle toga za obavljanje verskih obreda koristile su zgrade zvane na hebrejskom Bet ha kneset ili Bet ha midra u Srednjoj Evropi koristi se naziv Templ, ortodoksni naziv il (kola), sefardi koriste naziv Kal a Grci Sinagoga. Oblik, izgled i veliina je slobodna i prema mogunostima. Istoni zid treba da je okrenut prema Jerusalimu, na istonom zidu se nalazi Aron Hakode (Sveti orman za uvanje svitaka TORE. Iznad Aron Hakodea se nalazi veno kandilo. U prostoriji sinagoge ne moe da bude nijedne slike niti kipa. U sredini prostora je uzvienje zvano Bima ili Alm enor na emu stoji sto ulhan za itanje TORE, nadalje su postavljene klupe za vernike, a pored ulhan Aruha bila su sedita Rabina s leve i kantora s desne strane. U molitveni deo ene nisu imale pristup osim na praznik Simhat Tora. ene su obino bile na balkonima, retko u odvojenim prostorijama. Veliina i oblik sinagoge zavisila je od mogunosti optina i odobrenja grada. U Austro-Ugarskoj monarhiji Jevreji su dobili sva prava 1687. i 1895. - emancipacija i recepcija, po celoj Monarhiji su zidane jo lepe sinagoge. Jevrejska vera ima sledee specijalnosti: - Sva muka novoroena deca osmog dana se obrezuju (Brit Mila)

- Sva enska novoroena deca dobijaju prvog petka uvee ili prvog abata ime - Svako muko dete staro 13 godina uvodi se u punoletstvo (Bar Micva) - Svako ensko lice od 12 godina uvodi se u odrasle (Konfirmacija Bat Micva) - Pravo uestvovanja u slubi imaju svi Jevreji - lanovi optine imaju da budu svi Jevreji koji su roeni kao takvi ili ako su preli na jevrejsku veru (GIUR) - Venanje se odrava na svakom mestu. U sinagogi, dvoritima, prostorijama za sklapanje brakova. - Sahrana se obavlja veoma skromno. Mrtvaci su obueni u belo kao u rublje umatani u beli arav ili muki u talit. Koveg je neofarban. - Koer ishrana odobrava korienje kopitara, preivara, ivine. Klanje ivotinja i ivine vri ohet (akter). Ne sme se jesti mesno zajedno sa mlenim (treba izvesni razmak u vremenu). Riba sa krljutima se moe jesti. - Na Pesah se jede umesto hleba maces -macot 8 dana. Praznici su: abat, Jom Kipur, Ro Haana (Nova godina) Praznici hodoaa: Pesah, avuot, Sukot Veseli praznici: Purim i Hanuka - Postovi Manji praznici: Lag Baomer, Tu bi vat (Nova godina drvea) - Na ulazu u jevrejski stan ili kuu stavlja se mezuze na svaki dovratnik - Na sahrani se moli KADI i EL MALE RAHAMIM obino sin moli Kadi. U Novom Sadu ima oko 600 lanova Jevrejske optine U Evropi se rauna na oko 1,500.000 Jevreja Na svetu se rauna 14,000.000 Jevreja Jevrejska vera je otvorena ekumenski prema svim veroispovestima.

Islamska zajednica
Glavni imam hadi Fadil ef Murati Naziv Islam Islam je ime po kome je poznata vjera s kojom je doao Muhammed a.s. .Ovaj naziv nije delo Poslanika (Proroka) Muhammeda a.s., nego je od Allaha koji u Kuranu kae: I zadovoljan sam da vam Islam bude vera(5:3) Filoloko znaenje rei islam: Islam je termin kojim se oznaava pokornost, poslunost, mir, sigurnost i istota od vidljivih i nevidljivih poroka (greha). eriatsko znaenje rei islam: Islam je termin kojim se oznaava Allahovo jedinstvo, poslunost Njegovim naredbama, potinjenost Njemu i istrajnost u ibadetima (molitvama) koji su doli od Allaha d. . Stvorenju pred njegovim Stvoriteljem logiki ne predstoji nita drugo do da Mu se preda. Vjera je nain kojim se ostvaruje predanost roba svome Gospodaru. Tako je vjera nazvana islamom predanou - u svakom vremenu i na svakom mestu. U dananje vreme sledbenici Muhammeda a.s.. prisvojili su sebi ovaj termin a Allah, d. . kae: Allahu je prava vera jedino - islam(3:19) Kako je nastala vera Islam Kada pitate nekog ko ne pripada Islamu, kada je nastala vjera Islam, odgovor e uvjek biti isti a to je: Islam je najnovija vjera jer od ostalih vjera ona je najmlaa. injenica je da Islam postoji od kad postoji i ovjeanstvo To potvrdjuje Kuran asni kad je Svemogui stvorio prvog ovjeka Adema a.s. (El-Bekare 30 ajet) A kada Gospodar tvoj ree melekima (anelima):Ja u na Zemlji namjesnika postaviti!-oni rekoe: Zar e Ti namjesnik biti onaj koji e na njoj nered initi? On ree: Ja znam ono to vi ne znate. Dakle Kuran govori o stvaranje Adema a ujedno i vjera islam kao njegov put, koji mu je Svevinji odredio. Takoe, kao to potuje i velia Muhammeda a.s. Dakle, (islam je vjera svih Bojih poslanika-prim.aut.) On vam propisuje u vjeri isto ono to je propisao Nuhu i ono to objavljujemo tebi, ono to smo inili na jeziku tog naroda, kako bi inili peatom i poslednjim Vjerovjesnikom i poslije njega nee doi vjerovjesnik niti biti poslana nova Objava. Njegovom poslanikom misijom usavrena je vjera i upotpunjena blagodat: Danas sam vam usavrio vjeru i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude vjera.(El-Maide:3) Moda e neko pitati: Zato je Muhammed a.s. poslan svim ljudima, a svaki drugi poslanik je poslan samo svome narodu? I kako e njegova misija i Objava, koja mu je dola, ostati do Sudnjeg dana bez derogacije i izmjene ? Odgovor (Allah (d. .) najbolje zna!) Islamski erijat je karakteristian po svojoj elastinosti.Odgovara za svako vreme i mesto. Islamsko vjerovanje i ibadeti utvreni su kategorikim, detaljnim i opirnim tekstovima koji ne prihvaaju nikakvu izmjenu ni dopunu jer se vjerovanje dogme i ibadeti ne menjaju promjenom vremena, niti se razlikuje zbog razliitih obiaja.

Islamska zajednica Novi Sad Islamska zajednica u Novom Sadu je aktivna jo od 1956 godine, a na predlog prvih doseljenika iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije na podruje Vojvodine. Prvi vjerski slubenik postavljen je od strane Reis-ul-uleme iz Sarajeva. Njegovo ime nam nije poznato, ali sa sigurnou znamo da je ivio u Futogu a vjerske obrede je vrio na Trandnamentu gdje je bila sagraena muslimanska kapela. Umro je poslije dve godine aktivnog rada i sahranjen je u Futogu. Od 1958. g. muslimani u Novom Sadu su se za svaki obred obraali Odboru Islamske zajednice u Beogradu, sve do 1979. godine, kada je kupljena kua u Novom Sadu i adaptirana za vrenje vjerskih obreda u ul:Futoka br. 61. Od tada funkcionie Islamska zajednica u Novom Sadu. Organizacija i struktura Islamske-zajednice Islamska zajednica na teritoriji APV ima pet Mesdida i to: u Novom Sadu, Velikom Ritu, Beoinu, Zrenjaninu i Subotici. Svaka Mesdida ima imama koji vri vjerske obrede u Mesdidu i van Mesdida. asni Kuran Kuran Kerim je poslednja Boja objava dostavljena poslednjem Bojem Poslaniku Muhammedu s.a.v.s. Objava Kurana je trajala dvadesetitri godine. Kuran-ta je to? ta je definicija Kurana ? Kuran je: istinski tuma velike knjige svega to postoji; veiti tuma raznovrsnih jezika onoga to postoji, to se ih na stranicama nebesa i zemlje; on je jezik Sveta nespoznajnog u Svetu vidljivoga; on je i riznica iskonskog uzvienog obraanja i vjeitog milostivog osvrtanja koje dolazi iz Sveta nezpoznajnog i skrivenog iza zastora ovog vidlivog Sveta; Kuran je sunce duhovnog Sveta islama; istovremeno, Kuran je i sveta mapa i smer za druge svetove; on je i govor koji komentarie komentar jasni; on je kategoriki dokaz i svetli tuma Allahova bia, Njegovih svojstava, Njegovih imena i djelovanja; Kuran je istovremeno i odgojitelj ovog ljudskog sveta; Kuran je i istinita mudrost za ovjeka; on je mentor koji vodi onome to tera ovjeka ka srei; Kuran je siao radi ovjeka; on je Knjiga zakona (eriata); on je istovremeno i Knjiga mudrosti; Knjiga dove i klanjanja; Kuran je knjiga naredbi i poziva;

Kuran je knjiga zikra, a i knjiga misli; on je jedina sveta Knjiga koja sadri sve Knjige koje ostvaruju sve duhovne potrebe ovjeka; objavljen je sa Uzvienog Arsa od Najuzvienijeg Imena sa najuzvienijeg stepena Allahovih lepih Imena. Kuran je govor Allaha, koji je Gospodar svetova; on je Boija naredba u smislu da je Allah Gospodar svega to postoji; Kuran je uzvieni razgovor kategorike Boanstvenosti; Kuran je iskonski govor u ime Boanske vlasti, sveobuhvatne uzvienosti;

Kuran je medzmua (skup ) Boanskih Poslanica koje objanjavaju veliinu tog Boanstva jer u poecima neke od njih su simboli i ifre; Poslije Kurana dolaze svete Knjige ostalih vjerovjesnika i njihovih knjiga. Kuran-i Kerim je, zaista, nebeska Knjiga koja u sebi na saet nain sadri Knjige svih vjerovjesnika raznih vjekova. Vidovi ispoljavanja Ibadeta Srce koje vjeruje da su korist i teta u Allahovim rukama, da dozvola i zabrana pripadaju Allahu, da apsolutna ljubav, strah i pokornost pripadaju samo Njemu, ispunjeno je Njegovim velianjem, osjea znaenje Allahu ekber-Allah je najvei! Svaka stvar pored Njega postaje siuna. Meu ovjekovim djelima ima djela koja upuuju na apsolutno velianje, kao to su dova namaz, ruku - pregibanje i naklon, sedzda, zavet, prinoenje rtve, tespih, sehadet. Vjernik ova djela posveuje samo Allahu. Klanja samo Njemu, ruku - pregibanja, naklon i sedzdu, ini samo Njemu, samo Njemu kae: Subhaneke-ist si od svih mana i nedostataka-, samo od Njega oprost trai. Muslimani imaju vjersku obavezu da pet puta obavljaju molitvu i to: -Pre izlaska sunca (Sabah)-Podne-Ikindija-Aksam-Jacija. Pored pet dnevnih namaza muslimani imaju i sedmino okupljanje to je Duma petkom. Sve molitve se obavljaju na arapskom jeziku sem predavanja koje se odrava na srpskom jeziku. Odea Svaki vjerski slubenik je duan za vreme vrenje vjerskog obreda da na sebi ima ahmedija i dubba. Damija Spoljani izgled damije je prepoznatliv po tome to pored kupole ima i munara koja je simbol damije a ujedno i mjesto poziva na molitve. Unutranost je ispisana Kuranskih ajeta. U unutranjem delu postoji mihrab i member. Mihrab je postavljen na sredini a member na desnoj strani od mihraba. to se tie specifinosti u odnosu na druge religije moemo rei da smo po svemu specifini odnosno drugaiji su vjerski obredi i pozivi na verske obrede. U Srbiji ima oko 500.000 muslimana a u Vojvodini oko 45.000 muslimana. U svetu ima oko miljardu tristoi pedeset hiljada muslimana. to se tie Ekumenskih kontakata, muslimani su uvjek otvoreni za dijalog.

Ko su Baptisti ?
arko orevi Pitanje za preznojavanje! U hroninoj duhovnoj nekulturi naih prostora ovo ime izaziva zabunu, podozrenje i tragikomine izvedenice, tipa balisti, baktisti i sl. Tek, nismo sebi birali ime, drugi su nam ga dali. No, malo ljudi zna da je tako i sa imenom hriani. Ime je trebalo da obezvredi, kao runi nadimak neemu i nekome ko je drugi i drugaiji. Ali, istorija ini svoje - ime se odralo kao predznak baptistike crkve, denominacije svetskih razmera. No, ideja je starija od pokreta i ivot od organizacije. Ovo je svekoliko pravilo i u hrianstvu. Vredi i za Baptistiku crkvu, koja se 1609. prvi put zvanino pojavila pod tim imenom u Amsterdamu. Kako je hrianstvo boleivo na godine i starost, ovo malo znai crkvama koje svoje korene vide u samom Hristu i apostolima. Zato Baptisti vole da se ale kako su stariji od svih drugih hriana 6 meseci, zbog Krstitelja, prvog Baptiste (baptizo pogruziti). Inae, argument starosti je krajnje nedosledan i ima efekat bumeranga, s obzirom na religijske pokrete koji su i koje hiljadugoe starije od bilo koje crkve. Tek, rimokatoliki kardinal Hosius na koncilu u Tridentu (1546-63) ree: Ako bi istinitost vere sudili po spremnosti i radosti onih koji za veru trpe, onda stavovi i osvedoenje bilo koga nisu sigurniji od onih kod Baptista. Jer, nijedna verska grupa nije bila ee kanjavana u svih proteklih 1200 god. Niko se radosnije nije rtvovao usprkos najokrutnijim vrstama muenja tih ljudi ?!? Ovo celu priu o starosti, poecima Baptista stavlja u jo poleminiju teoloko-istorijsku pozadinu, to samo potvruje gore citirano pravilo da je ideja starija od pokreta. Veina ljudi sa naih prostora i ne zna da Baptisti ispovedaju osnovne dogme hrianstva i da u tom smislu nisu nikakvi novoverci. Verujemo... Verujemo u jednog Boga Oca, Stvoritelja neba i zemlje, svega postojeeg, vidljivog i nevidljivog; i u jednog Gospoda Isusa Hrista, jedinoroenog Sina Boijega, roenog od Oca pre svih vekova Svetlost od svetlosti, Boga istinitoga od Boga istinitoga, roenog, nestvorenog, jedne sutine sa Ocem, kroz koga je sve postalo. Nas radi ljudi i naeg spasenja siao je s neba i otelovio se od Duha Svetog i deve Marije postavi ovek. On je razapet za nas za vlade Pontija Pilata. On je stradao i bio pogreben. Treeg dana je vaskrsnuo po Pismu. On se uzneo na nebo i sedi s desne strane Oeve. On e ponovo doi da sa slavom sudi ivima i mrtvima. Njegovom Carstvu nee biti kraja. Verujemo u Svetog Duha, Gospoda, ivotvorca, koji proizilazi od Boga Oca, zajedno sa Ocem i Sinom oboavamo Ga i slavimo. On je govorio preko proroka i apostola. Verujemo u jednu svetu, sveoptu i apostolsku Crkvu. Verujemo u novoroenje, krtenje verujuih vodom, ispunjenje i posveenje kao delo Boga Svetog Duha. ekamo vaskrsenje mrtvih i ivot budueg veka.

Tek, mnogo pre ovodobnih drutava za ljudska prava, baptisti su definisali prava oveka: Teoloko pravo: Sveti i pravedni Bog ima pravo suverenosti. Religiozno pravo: Svi ljudi podjednako mogu da pristupe Bogu. Moralno pravo: Dua mora da bude slobodna da bi bila odgovorna. Versko-graansko pravo: Slobodna crkva u slobodnoj dravi. Drutveno pravo: Voli svog blinjeg kao samog sebe. Dakle, baptista je hrianin radikalnog evaneoskog verovanja i ivljenja. Poeci: Nakon prvog naleta Reformacije, poetkom 16. veka. preispituju se naela krtenja i konkubinata sa dravom. Pojavljuju se grupe nazvane Anabaptisti. Oni su radikali Reformacije: inspiracionisti, racionalisti, socinijanisti iz cele Evrope. No, oni opet vode poreklo iz srednje veka, od Tercijanista (franjevci), Valdenana i eke brae, neki smatraju i od Bogumila, a tu su i Jan Hus (15. vek) i Don Viklif. Dakle, tu su imena Konrad Grebel, Feliks Manc, Baltazar Hubmajer. Nastavljaju Moravska braa i Huteriti (Jakob Huter), Menoniti (Meno Simons). Pravilo: vie nezavisnih iskara probuenja bez posebnog organizacionog plana. Verovanja u poecima: hilijastika preterivanja (zbog progona), pravovernost u temeljima vere, visoki standardi pobonosti (odvojenost od sveta), fanatino odvojenje od drave, sloboda savesti (pacifizam), odmerena uloga drave, kongregacioni model vodstva. Preko vode do slobode: Henrik VIII i Edvard VI u 16. veku naizmenino vode Englesku izmeu Katolianstva i Protestantizma. Reakcija: Puritanci (Prezbiterijanci). Od njih su radikalniji Indipendenti (Kongregacionalisti). Oni se priklanjaju Arminijanizmu (Generalni baptisti, koji veruju da je milost za sve. Tu su i Partikularni (prva crkva 1641. god.). Kad su progoni stali, ekstremne teologije Kalvina i Arminijusa su oslabile pokret, sve do 19. veka kada se pokret obnovio pod uticajem V. Kerija, Sperdena, D. Miltona, politiara Lojda Dorda i drugih). Pokret doivljava procvat u Americi tek nakon odlaska crvenih mundira i sticanja nezavisnosti od Engleske u 18. veku. Baptizam kod nas: 19. vek: Hamburg; Nemaka; Johan Onken najpoznatiji misionar na prostorima tadanje Istone Evrope Maari i Nemci su prvi baptisti u Vojvodini (Austro-Ugarska monarhija) To su, 1878: Adolf Hempt (prodavac Biblija, a sin cenjenog lekara Pasterovog zavoda), Henrik Majer, aktivan na liniji Budimpeta Ujvidek (Novi Sad). Tu je i Franc Tabori, kolporter u Sarajevu. Prvi lanovi Baptistike crkve u Novom Sadu su pokrteni Nazareni. 1889 Svetozar Barbulovi je prvi baptista u Beogradu. Radi sa Frensisom Mekenzijem predstavnikom Britanskog i inostranog biblijskog drutva. Otvaraju Salu mira, pozivaju Pravoslavnog popa da pouava, a ovaj biva uhapen jer radi sa sektama! Bivaju zabranjeni. 1895.g. rad u Beogradu nastavlja Petar Lehotsky. Misija je paralelna meu Maarima i Slovacima, ali se poetak misije meu Srbima i Hrvatima vezuje za Vinka Vaceka i Jovana Jekia poetkom XX veka.

Stvaranje domaeg identiteta:

Razne grupe se ujedinjuju 1921-23 pod uticajem Nikole Dulia; pokree se asopis Glas Evanelja; pomae im BWA (Svetski savez Baptista) tj. dr. Everet Gil. Tek, krajem 1924. uspostavljeno je jedinstvo 7 nacionalno orijentisanih baptistikih grupacija: Nemaca, Srba, Hrvata, Slovaka, Maara, Rumuna, Makedonaca. Misija: Slovaci razvijaju laicizam (meu pionirima J, ; list Novi rod; 1925 crkva u Kikindi (Nemci i Srbi). Do 1944. kada su proterani Nemci, Turoczy) bilo je 2.395 baptista! Bile su razvijene sledee aktivnosti: Dom za stare, enski rad, omladinski rad, veronauk Vidovdanski ustav iz 1921. je meu ostalim verskim zajednica priznao i Baptistiku crkvu sa specijalnim poloajem i specijalnim privilegijama. ali danas je na snazi ozakonjena diskriminacija. Kriza: uticaji Amerikanaca spram podunavskih Nemaca pokazuju slabu stranu jakosti: nacionalnu vieslojnost (eh je bio pastor u Zagrebu, gde je najvie lanova Slovaka i Nemaca); Drugi svetski rat je prognao Nemce i zaustavio misiju u Podunavlju. Organizacija: 1938 Don Alen Mor iz SAD stie i usprkos podozrivosti vlasti i sloene baptistike pozadine osniva teoloku kolu u Beogradu, uprkos jakog opiranja nekih lokalnih baptistikih grupacija protiv teolokog obrazvanja. Baptisti iz Srbije pripadaju svetskoj porodici koja broji preko 40 miliona vernika, to sa nekrtenim lanovima porodice i prijateljima ini dvostruko vee mnotvo. Baptisti su arolika porodica vere koja doivljava mnoge promene, u elji da sluei svetu oko sebe slui svom Gospodu. U tom smislu se svake godine ini mnogo u domenu ljudskih i verskih prava, humanitarnih aktivnosti i misije. Mnogim rezolucijama i deklaracijama baptisti se izjanjavaju o mnogim savremenim trenucima, krizama, potrebama. Evo jednog od tih dokumenata donetog na jednom od evropskih sastanka: Evropa se menja, baptistika naela ostaju nepromenjena 1. Mi smo deo celine, deo Tela Hristovog Crkve, koja je okrenuta svim ljudima sveta i verujemo u jednog Boga: Oca i Sina i Duha Svetog. 2. Zalaemo se da svaki pojedinac lino veruje u Gospoda Isusa Hrista i da bude sto sliniji Njemu. 3. Za veru i ivot nama je merodavan jedino Gospod Isus Hristos, onako kako je otkriven u Svetom pismu i kako je Duhom Svetim prisutan u svom narodu. 4. Sveto Pismo Starog i Novog zaveta priznajemo kao prvenstveno merodavno za upoznavanje Boijeg otkrivenja u Hristu. 5. Smatramo da je Crkva zajednica ljudi koji veruju i koji dostojno uestvuju u prieu Veeri Gospodnjoj. 6. Krtenjem postajemo udovi Tela Hristovog, a krtavaju nas kad samostalno, svesno, odgovorno i oduevljeno uzverujemo u Spasitelja i Gospoda Isusa Hrista. 7. Svaka mesna zajednica slobodno i odgovorno otkriva ta Hristos namerava za njen ivot i rad. 8. Sve vernike smatramo svetenicima, svi lanovi Crkve su pozvani da u neemu slue a nekima od njih povereno je duhovno vostvo, sto je takoe vid sluenja.

9. Verujemo da je uzajamna odanost izraena krtenjem i lanstvom u mesnoj crkvi i da nas ona upuuje na dalju saradnju meu crkvama, gde god je to mogue. 10. Verujemo da je svaki Hristov sledbenik pozvan i poslan da svima svedoi sledee: Isus Hristos je Gospod, Bog je Crkvu, kao deo svoga Carstva, namenio svim ljudima po svetu. 11. Svesni smo da meu ljudima postoje razlike. Mi ih prihvatamo i zato nastojimo da pod svaku cenu odrimo slobodu savesti. 12. Zalaemo se za to doslednije odvajanje religije od drave, za slobodu veroispovesti, to smatramo ukorenjenim u injenici da Isus jeste Gospod. 13. Kao hriani ivimo u nadi da e se na kraju vremena Hristos pojaviti u slavi i preobraziti svu tvorevinu. Svih trinaest stavova nisu baptistiko veroispovedanje, nego su osnove za dalje prouavanje.

Izvori:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Crkvena povijest Foster/Tomson Istorija Reformacije O.edvik Istina je neunitiva Estep Baptist History and Heritage John D.Hopper (1982) Historija baptista F. Klem (1962) Baptisti povjest i naela J. Horak Dovde nas je Gospod doveo BC Novi Sad

PREDSTAVLJAMO
Monofizitske crkve
Karolj Bere Naziv upuuje na jeres iz V veka, po kojem Isus nije u sebi imao i boansku i ljudsku prirodu ve samo jednu boansku. Jedna priroda- monofizija. Ovo uenje je proglaeno za jeres na saboru u Chalcedonu 451 godine, ali to nije spreilo da veliki deo koptske crkve prihvati ovo uenje, izmeu ostalog i kao nain suprotstavljanja Vizantiji. Koptska crkva je jedna od najstarijih hrianskih crkva. Osniva je pisac drugog jevanelja Marko. On je bio u poseti Aleksandriji gde je svoje misijsko delovanje poeo krstivi obuara Anianusa koji je postao i prvi episkop crkve. Umro je kao muenik kao i Marko ije moti je 1968. na 1900. godinjicu osnivanja Crkve Rim (Papa Pavle VI) vratio u Egipat. Njihov doprinos optem hrianstvu je: 1. Bili su na elu teolokih uenja u prvim vekovima. Veina Egipta je bila hrianska a Aleksandrijska kola je bila vodea u svetu. 2. Smatrali su da su najbolji sledbenici uenja i zatitnici vere. Na prvom ekumenskom saboru 325 aleksandrijski patrijarh Atanasije je izborio usvajanje nikejske veroispovesti koja je i danas veza meu hrianima sveta. 3. Izuzetno znaajno misijsko delovanje. Njihova misija je bila u Etiopiji, Eritreji ali su misionari bili i u Francuskoj, vajcarskoj, Belgiji, Britaniji i Irskoj. Irci i danas uvaju grobove petoro koptskih misionara. 4. Oni su prvi bili podsticali monatvo. Neki su beali u pustinju od progona, ali je bilo i onih koji su sav svoj ivot eleli da posvete Bogu i zato su naputali svoje zajednice i odlazili u pustinju. Iz Egipta se zatim monatvo proirilo po celom hrianstvu. O njihovom proganjanju u Rimskom carstvu govori i podatak da je 314. godine samo u jednom mesecu ubijeno 480 000 kopta. Nije im bila naklonjena ni Vizantija, tako da su 639. godine osvajanje islama doekali kao osloboenje. Meutim, veoma brzo se pokazalo da islamski Arapi ele njihovu nasilnu asimilaciju (posebna odea za nevernike, povezi za noenje na glavi, danak u krvi). Od 1517., umesto Arapa, turska okupacija. 1811. sultan Mohamed Ali ublaava zakone (nema posebne odee, slobodno ispoljavanje vere). To koriste anglikanci, prezbiterijanci i Rim. Organizacija: Patrijarh u Kairu. Bira se meu kaluerima manastira Svetog Antuna na Crvenom Moru. Crkva ima 53 episkopa (monasi ne moraju biti teolozi). Popovi su esto zanatlije sa skromnim teolokim znanjem. Sveteniki poziv se kupuje, mada ne obezbeuje prihode velika poast. Veroispovest: prihvataju uenja ekumenskih sabora. Vie ne insistiraju na monofizitskom uenju. Sakramenti: 7 sakramenata. Krtenje: deaci 40. dana a devojice 80. dan nakon roenja, uranjavanjem deteta, nakon toga i priest (vino sa prsta svetenika). Ispovest nakon 16 godina ali danas se zanemaruje. Priest je stvarno prisustvo Isusovog tela i krvi. Hleb sa 13 krstova pee pop u furuni ili u crkvi.

U crkvu se ulazi bos a mukarci sa pokrivenim glavama. Godinje 7 meseci je post. Duni su dnevno 7 puta da se mole. Poslednja pomast se daje ne samo na samrti ve i kao zatita od bolesti ili za oienje od greha. Svetenici bilo kada bez sankcija mogu da napuste poziv. Brojno stanje: od 1979-tih do danas rauna se da ih ima oko 6 miliona. Ekumenski odnosi: Osnivai S.S.C. u Amsterdamu 1948.

Etiopska Crkva
Karolj Bere Etipija (Abesinija) je brdovita drava isecana dubokim provalijama, prilino nepristupana. Malo se zna o njenoj istoriji ali se spominje i u Starom i u Novom Zavetu. Poznata je pria iz Dela 8 o visokom slubeniku etiopske kraljice. Ve u IV veku je hrianstvo proglaeno za dravnu religiju. U V veku u Etiopiju stiu devet kaluera iz Sirije koji donose monofizitsko uenje i prevode Novi Zavet na narodni jezik. Oni se i danas potuju kao devet svetaca. 639. Arapi osvajaju Egipat i ele da zauzmu i Etiopiju. Nepristupanost terena i ratobornost naroda ih u tome spreavaju ali time se i izoluju skora za ceo milenijum. Mada je bilo razliitih struja (uenja) crkva je ostala jedinstvena. Od XVI veka poinje intenzivno misioniranje od strane katolike i protestanskih crkava. Ova misijska delatnost je bila uspena meu hrianima ali slabo je doticala jevreje i pagane. Car Menihek je 1885. proterao sve misionare iz Etiopije. Od samog poetka hrianstva glavu crkve abuna (otac) je postavljao aleksandrijski patrijah a on je rukopoloio i episkope. Od 1930. je crkva i tu stekla samostalnost. Ovu samostalnost, autokefalnost je Koptska crkva i zvanino priznala 1959. Organizacija: Na elu crkve je ABUNA, druga linost po vanosti je general svih kaluera koga zovu EEGE. Do osamostavljanja Crkve on je vodio sve administrativne poslove. Sada abuna rukopolae episkope. Svetenici su svoja zvanja kupovali i bilo kada su mogli napustiti slubu. Pre rukopolaganja mogli su se i oeniti. Danas imaju bogoslovije i teoloki fakultet. Postoji vie od 800 manastira za kaluere i kaluerice (o njihovom tanom broju nema podatka). Autoriteti: Njihovo Sveto Pismo ima u Starom Zavetu 46 a u Novom Zavetu 35 knjiga tj. 81 knjiga ukupno. Prihvataju odluke prvih ekumensjkih sabora. Specifinosti: Imaju sedam sakramenata. Krtenje kao kod kopta (40., 80. dana). Detetovo telo se na 30 mesta mae posveenim uljem. Posle krtenja odmah sledi krizmanje i priest deteta. Nakon toga detetu se vezuje lani oko vrata koji nosi do kraja ivota. Ispovest postoji ali se retko praktikuje, najee pred smrt. Priast je sa promenom materije ali Hrist menja prirodu materije kod blagoslova svetenika. esto koriste samo vodu u koju stave pet kapi vina. Praktikuju poslednju pomast ali ue da je od ulja vanija vera i molitve. Svetenici se rukopolau i smatraju da postoji sukcesija sa apostolima. Episkopi mogu biti samo kalueri koji ive u celibatu. Svetenici se ne smeju baviti drugim zanimanjem. Nekad su dozvoljavali mnogoenstvo ali to vie nije praksa.

Godinje 250 dana poste, stim da je za starije od 13 god. obavezan post 180 dana u godini. Izuzetno cene Bogorodicu i svoju zemlju zovu Marijina drava. Takoe je izraeno potovanje krsta. Sluba: Na slubama koriste arhaian jezik. Osim pesme koriste se i instrumenti a i ples. U svetu ima oko 18 miliona lanova Etiopske crkve koja je lanica Svetskog saveta crkava jo od osnivanja S.S.C.

Jermenska crkva
Karolj Bere Smatra se da je Jermenija najstarija hrianska drava. Naime, kralj Tiridates III koji je vladao oko 295-300 je zabranio progon hriana. Sam se krstio i narod je prihvatio hrianstvo. Pria o patrijarhu Grguru, Iluminatoru. Grgur je do 305 osnovao 12 biskupija. Posle njegove smrti 332. g. crkva je nazvana Gregorijanska Crkva. Monofizitsko uenje se uvrstilo jer su zbog persijske, zatim islamske okupacije, bili odseeni od ostatka hrianstva a kao i kod Etiopske crkve monofiziti iz Sirije su nale utoite i u Jermeniji. Poto su bili na granici velikih sila esto su veoma strano stradali. Persija, Rim, Vizantija, Mongoli, Turci, Rusi su se irili i ratovali na tim teritorijama, esto je i civilno stanovnitvo stradalo. Ali najtee vreme je bilo krajem XIX i na poetku XX veka i u ovo vreme bilo je najvie rtava. Tada je stradalo po procenama vie od milion civila. Tada su se stotine hiljada osoba raselila iz Jermenije i danas ih ima u Europi i Americi u velikim kolonijama. I Rimokatolika i vizantijska i protestanske crkve htele su da u prolosti ukljue Jermensku crkvu u svoje okrilje ali osim malih deliminih uspeha i stvaranja unutranjih tenzija nije bilo rezultata. Organizacija: Glava Crkve je katholikos-patrijarh. Njega bira Skuptina koja je sastavljenja od klerika i laika. Smatraju da je on jedan od patrijarha meu kojima je i rimski Papa. Svetenstvo se deli na vie i nie. Visoko svetenstvo su episkopi, kalueri, doktori teologije, profesori i propovednici. Nie svetenstvo su popovi (duhovnici, pastiri) sa skromnim primanjima od davanja za krtenja i sahrane. Oni bilo kada mogu da ostave ovo zvanje. Teoloki su slabo obrazovani. Postoji i monako svetenstvo. Oni se osim radom sa vernicima bave i teolokom naukom kao i visoko svetenstvo. Autoritet: Jo u V veku su preveli Sveto Pismo na narodni jezik (tada je i osnovan pismeni jezik). Imaju veliku teoloku literaturu. Na alost poto je mali narod, malo se zna o njima i malo se prevodilo. Sakramenti: Imaju etiri svetinje: 1. Krtenje se obavlja kropljenjem tri puta a zatim uronjavanjem. Da bi bilo valjano, dete se mora pomazati uljem i zatim priestiti (detetu se crta krst na jezik sa prstom svetenika umoenim u vino). 2. Ispovest se obavlja tako da svetenik ita listu grehova a ispovednik izgovara zgreio sam kada uje za greh u kojem je uestvovao. Grehove oprata Bog a svetenik je postrednik.

3. Krizmanje se praktikuje zajedno sa krtenjem (mazanje uljem). 4. Za priest koriste hleb i vino koji su simboli Hristovog tela i krvi. Slube: Crkve nemaju ikonostas i ikone. Nema ni klupa, vernici sede na prostirkama. Sama sluba vie lii na rimsku liturgiju nego na vizantijsku. Ekumenija: Smatraju da ih je bilo u XIX veku oko 30 miliona. Danas u Armeniji ivi 3,6 miliona i verovatno jo 1,5-2 miliona u dijaspori. Aktivni su u Svetskom savetu crkava.

Valdenska crkva
Karolj Bere Veoma mala ali nama bliska preko HEKS-a. Do sada je pruila puno pomoi EHO-u. U doba reformacije reformatori govorili da su poreklom stari prvi hriani. Nisu. Osniva Petar Valdes krajem XII veka. Bogat trgovac koji zbog potresnih doivljaja rasprodaje sve i poinje propovedati. Bez teolokog znanja izuava Sveto Pismo i govori protiv poroka svog doba. Radio je i sakupljao sledbenike u okolini Lyona. ak su i od pape dobili blagoslov za rad pod uslovom da ih nadleni biskup podri. Nakon promena na elu crkve proberuju se iz Lyona i odlaze u paniju, Belgiju, Nemaku ali veina u Lombardiju u nepristupane doline Alpa. Propovednici su napamet nauili Jevanelje ili neki drugi deo Svetog Pisma ali su ostali teoloki neobrazovani. Nisu radili ve su iveli od priloga i veoma skromno. 1197. u paniji jedan od njihovih sledbenika bio je prva osoba koja je zbog jeresi spaljena na lomai (posle se vekovima esto primenjivalo ovo kanjavanje). Od 1215. su izopteni i poinje njihov progon tada se povlae i postaju tajna sekta. iveli su na nepristupanom delu Alpa mada su im i tu u vie navrata unitavane kole i domovi. Neto laki postaje ivot nakon reformacije kada postaju bliski Kalvinizmu. Tek 1798. Napoleon ih priznaje kao ravnopravne graane. U Italiji to se desilo 1848. a prvu crkvu u Rimu su izgradili 1883. Organizacija: po organizaciji je crkva prezbitersko-sinodalna. Znai laici i kler se bira na svim nivoima vlasti u Crkvi. lanstvo dele na savrene (perfetti) i na prijatelje (vernike). U Italiji ih danas ivi oko 40 000 a u dijaspori Argentini i Urugvaju jo 15 000. Ali uticaj je vei. U Italiji imaju veliki ugled. Veliku panju daju dobroinstvu.

Anglikanska crkva
Karolj Bere Na Britanska ostrva hrianstvo je stiglo ve u prvim vekovima. Ostrva su bila misionirana od rimskih svetenika. U XIV veku poinje intenzivno nezadovoljstvo (Wycliff) ali se to pre svega odnosi na politiku mo a ne na crkvene reforme. Luterova reforma nije postala prihvaena ak je Henri (Henry) VIII proganjao Luterove sledbenike zbog ega je dobio titulu zatitnika vere. Ali kada je od pape traio ponitenje svog braka jer nije imao mukog potomka, papa je to odbio. Zato je zatraio parlament, koji je doneo dva zakona: 1.Sve crkvene kanone kralj mora odobriti.

2.Sve crkvene sporove reavaju sudovi u Britaniji i ne moraju se uputiti papi. Znai nisu se traili reforme u crkvi ve samo vlast nad crkvom. I dalje je verovao, ak i zakonom potvrdio uenje rimske crkve (Six Articles, 1539.). Henrija je nasledio sin Edvard (Edward) VI koji je dozvolio povratak proganjanih i pozvao je naunike, teologije iz inostranstva. Nakon njega na presto je dola katolikinja zabeleena kao krvava Meri (1553-1558) koja je htela povratiti uticaj Rima. Time je rastao otpor prema Rimu. Posle nje Elizabeta (Elisabeth) I (1558-1603) vratila stare zakone i traila kompromis izmeu Henrija i Edvarda. Crkva je poslala katolika ali ne rimska, episkopska ali pod jurisdikcijom kralja, da bude protestanska ali ne ni luteranska ni kalvinistika. Postala je dravna crkva tako da je svaka neposlunost prema crkvi bila i izdaja. Protestanska Episkopalna crkva je izrasla iz Anglikanske crkve u toku rata za nezavisnost SAD. Privataju jedinstvo sa svim episkopalnim crkvama kako Istoka tako i Zapada. Interesantno je da se Anglikanska crkva deli na dve partije (dela): 1. High Church Party je rimska crkva bez pape. U njoj je plemstvo i hijerarhija. Imaju sedam svetinja po uenju veoma bliskom Rimu. 2. Low Church Party je protestanska sekcija anglikanske crkve. Ovaj deo crkve je blii protestanskom uenju. Smatraju se evangelicima i smatraju da su svetinje korisne ali ne smeju da zasene veru u Isusa Hrista. Ipak bitna je episkopalna ordinacija i apostolska sukcesija. U okviru ovog pokreta postoji i Broad Church Movement - to su liberali i modernisti koji su otvoreni prema i ne-episkopalnim crkvama. Autoritet je Sveto Pismo i dve knjige: Molitvenik (Prayer Book) i 42 lana (Forty-Two Articles). Molitvenik je prvi put tampan 1549. god. Doiveo je puno izdanja i dorada. Karakteristino je da je po dogmatici rimokatoliki, po uenju o krtenju luteranski, po uenju o priesti kalvinistiki. to se slubi tie nema strogih pravila ve to crvkvene optine odreuju. Vana je molitva, post i dobroinstvo. Pridaje se vanost neprekidnosti od apostola do danas. 42 lana su tampani 1553. a posle su revidirani na 39. Isto su delom pod luteranskim a delom pod kalvinistikim uticajem. Ne ue da je njihova vera jedino ispravna i spasiteljska. Sve koji se krste u ime Isusa Hrista vodom priznaju za brau u veri. Organizacija: Anglikanska crkva ima dva nadbiskupa u Kanterberiju (Canterbury) i u Jorku (York). U svetu ima preko 300 biskupa sa preko 25 000 svetenika. Svetenici se mogu eniti. Ordiniraju se i ene. Biskupi se biraju meu svetenicima. Biskupska ordinacija je neizbrisiva dok svetenici mogu da napuste slubu. Ekumenizam: Predstavljaju oko 5 % svih hrianina, tj. oko 50 miliona ali im je uticaj daleko vei. Imaju dobre odnose sa Rimom ali i sa protestanskim crkvama.

Unitarijanci (1563)
Karolj Bere To je zajednica vernika koji su svoju etiku bazirali na uenju Isusa Hrista ali ne priznaju Sveto Trojstvo. Zato se u svetu i postavlja pitanje da li su oni Hriani? injenica je da dogma o Sv.Trojstvu u Novom Zavetu ne moe da se nae ve je to uenje nastalo tokom prvih vekova hrianstva uz velike napore na prvim saborima. Prilikom reformacije je zato i ova dogma preispitivana.

ak su i Kalvina optuivali za negiranje dogme o Svetom Trojstvu, pa je ak zbog tog uenja Servecijus (Michael Servetius) bio spaljen na lomai u enevi. U to doba uenje Unitaraca (Bog jedan, jedinstven, nema drugih likova) bilo je prihvaeno u jednom delu naune elite koji su ovo uenje poistoveivali sa humanizmom. Centar ove Crkve bila je Transilvanija gde je 1568. po prvi put u svetu proglaena sloboda veroispovesti za sva uenja. Jedan od naunih centara uenja je bio univerzitet u Krakovu, ali posle intervencije Isusovaca mnogi nali utoite u Velikoj Britaniji, gde takoe nisu mogli javno delovati ali su opstali i organizovali svoje drutvo poetkom XIX veka. Iz Engleske je uenje preneseno i u SAD. Smatra se da univerzitet u Harvardu po shavatanju ima unitarijanski karakter. Organizacija: Svaka zajednica je potpuno autonomna, ali je vie zajednica organizovano u seniorate a seniorati u biskupiju, koji su zadueni da zastupaju zajednike interese. Autoritet: Prihavataju Sveto Pismo kao poruku Boga ali koje su pisale osobe koji su u nebitnim stvarima mogli da gree i greili su. Imaju katehizam u kojem su se izjasnili o uenju, ali svaki vernik sam moe da se izjasni o svojoj veri. Najbitnija stavka je da je Bog jedan. Isus je bio ovek i kao ovek je umro, vaskrsao i sedi na desnici Boga. Samo tako nam moe biti primer. Bio je ovek ali ne obian ovek. Vei od svih roenih na ovom svetu, i kao takav nas oslobaa od neznanja, greha i smrti. Njegova dela su spasenje ako ih sledimo. Poto po njihovom uenju nije Bog greka je da mu se molimo. Sveti Duh je Boja snaga koja nas vodi ka dobrom. Sakramenti: Postoje dva pobona obreda (ne sakramenta): to su krtenje i veera Gospodnja. U krtenju se prima meu lanove zajednice a u veeri Gospodnjoj se seamo Isusove rtve i to nas podstie da sledimo njegov primer. Slube: Oblik slube je slian protestanskim: pesma, molitva, itanje Svetog Pisma i propoved. Brojno stanje: U Maarskoj i Rumuniji ih ivi oko 100.000 a u SAD oko 200.000. U Kolovaru/Kluu (Cluj) u Rumuniji imaju teoloki fakultet zajedno sa Reformatima i Luteranima. Meu njihovim lanovima su bile mnoge istaknute linosti (Tomas Deferson).

Anabaptisti
Karolj Bere Oni koji ponovo krtavaju. Tu spadaju baptisti, menoniti, amii. Baptistika zajednica je izrasla u veliku i monu Crkvu dok su menoniti i amii ostali malobrojni, verovatno zbog svoje konzervativnosti i iskljuivosti. Menoniti su veoma slini naim nazarenima (ili su nazareni ogranak menonita). Ono to je zajedniko za ove pokrete, zajednice je: - sloboda vere (razdvajanje crkve i drave) - opte svetenstvo (bez svetenika-popa koji je posrednik) - Sveto Pismo kao jedino merilo vere i svih dela - Obredi umesto svetinja

Menoniti se istiu po svom izrazitom dobrotvornom radu i mada su brojano veoma mali. Menonitski Centralni Komitet (Mennonite Central Committee / MCC) ima predstavnitva irom sveta i materijalno pomae ugroene. Bitno napomenuti da davanje pomoi ne povezuju sa misionarskim delovanjem. Amii nisu prisutni na naim prostorima. To je ogranak menonita iz nemakog dela vajcarske i jugozapadne Nemake koji su se zbog progona odselili u SAD. Amii su zadrali nivo razvoja tehnike na dobu dospea u Ameriku. Veinom i danas ne koriste struju, benzinske motore, radio, TV... Voze se kolima sa konjskom zapregom, nose odeu po modi od pre dva veka, ne koriste komunikaciona sredstva... ive u zatvorenim zajednicama. Mladi imaju mogunost upoznavanja sveta izmeu 18.-25. godine (running around). Po povratku u zajednicu ostavljaju dostignua tehnike. Protivnici su primene sile i noenja oruija. Danas su proizvoai ekoloke hrane u Americi. Izuzetna je vanost solidarnosti meu porodicama. Veliku panju poklanjaju obrazovanju svoje dece na osnovnom nivou. Svako dete mora ii u kolu a kola ne moe biti udaljenija od 5km. Ovi pokreti imaju oko 2 miliona sledbenika u svetu.

Kvekeri
Karolj Bere Oni sebe nazivaju Zajednica prijatelja (prema Jovanu 15:15) ili Decom Svetlosti. Naziv Kvekeri je pogrdan jer je osniva pokreta Dord Foks (George Fox, 1624-1691) prilikom jednog sudskog procesa zapretio sudiji da potuje i da se trese pred Bogom. Foks je po roenju i obrazovanju bio protestant puritanac ali iz grupe onih koji su traili neto vie. Izuio je za obuara kada je uo pozvanje i saivi sebi kone pantalone krenuo u poslanje. Bespotedno se borio za istinu, esto je dobacivao prilikom propovedi zbog ega je dobijao batine. 1652. osnovao je Zajednicu prijatelja a ve dve godine kasnije ima preko 60 propovednika kao sledbenika. Odlazi u Novi svet kao i na kontinent u Holandiju i Nemaku. Nakon zakona o toleranciji 1689. vie nije proganjan. Bio je pobornik ljudskih sloboda. Borio se protiv nepravde i korumpiranosti sudova. Njegov sledbenik je Vilijam Pen (William Penn, 1644-1718) osniva dananje Pensilvanije u SAD. Organizacija: Nemaju svetenike. Propovedaju ravnopravnost svih ljudi (bili istaknuti u borbi protiv robovlasnitva) i ravnopravnost polova. Nema crkvnog poreza, sve je na dobrovoljnoj bazi. Zajednica ima meseno sastanke na kojima se dogovaraju. Nema odluka ve preporuka. Svaka 3 meseca dre dogovore oblasti a godinje i ire zajednice (pokrajine). Autoritet: Sveto Pismo Specifinosti: Bogosluenja se odvijaju u tiini bez pevanja, propovedi ili molitvi. (Osim onih koje izgovore vernici u sebi). Svi sede i oekuju unutranju svetlost (Inward Light). To je poput ispunjenja Sv.Duha. Ono je mogue bez posrednika (popa). Bogomolja je bez ikakvih obeleja i sa klupama bez ikakvih ukrasa.

Ne priznaju svetinje ili obrede. Novoroenu decu upisuju u matinu knjigu bez ikakvih obreda. Ne kunu se pred sudovima. Ne koriste nazive kalendara. Odbijaju noenje oruja. Brojnost: Ima ih oko 500.000 zajedno sa simpatizerima ali imaju veliki uticaj. Otvoreni su za ekumensku saradnju i bili su osnivai WCC.

Armija (Vojska) spasa

Karolj Bere Vilijam But (William Booth, 1829-1912) po roenju metodista to je i ostao do kraja ivota. Uoio je da je organizacija hrianstva slina sa onom u vojsci. (uniforma, inovi, hijerarhija). Njegova zajednica nije takva. Samo su formalnost i uniforme i inovi i hijerarhija. Prvo je bio angaovan kao putujui propovednik, a kasnije nerado vien (izopten ?). Radio u atorima-bolnicama. Obraenike je organizovao u grupe sa stareinom. Interesantan je simbol zajednice: Sunce simbol Boga KRV VATRA Krst- simbol Isusa Meevi- simbol borbe Kruna- vena slava Krv- spasenje Isusovo Vatra- Ispunjenje Sv.Duha Nain rada: Na bojno polje se poalje izvidnica zatim ulazi armija sa muzikom, zastavama... Kada se narod skupi propovedaju im a one koji su zainteresovani posebno prihvataju (obrauju). Cilj je da se nau zarobljenici bitke i da se navedu da skoe u bunar Hristove krvi. Ako se desi obraenje to oglaavaju salvama aleluje. Ko im se eli pridruiti mora pobediti greh i to: 1.odricanjem od proizvoda za uivanje (alkohol, duvan...); 2.odanom radu Armiji Spasa; 3.verom da se ovim uslovima oslobaa greha i biva oien u krvi Isusa Hrista. Pokret se proirio na svim kontinentima izmeu 1880 i 1890, ali veoma slabo u zemljama istone tradicije. Organizacija: Celo organizovanje je podreeno vojnim terminima. Koriste inove i nazive vojske Velike Britanije. Vrhovni savet postavlja visoke oficire - na elu pokreta je general, izabrani od vrhovnog saveta. Obavezno je noenje uniformi - mukarci crvene a ene plave. Takoe se nose i kape sline vojnim. Specifinosti: Veliku panju posveuju humanitarnom radu. Pomau beskunike, alkoholiare, ovisnike o drogi. Nemaju posebnu dogmatiku osim metodistike. Ne zahtevaju od lanova da se odreknu stare veroispovesti. Nemaju sakramente, ve podstiu lanove da krtenje i priest obave u svojoj preanjoj zajednici. Ne trude se da budu identifikovani kao posebna crkva.

U Velikoj Britaniji i SAD katolika, anglikanska i protestanske crkve ih pomau velikim donacijama u obavljanju njihove delatnosti. Broj lanova je 2-3 miliona ali je izuzetan socijalni rad koji obavljaju.

Hrianska nazarenska zajednica

Franc Sran Istorija postanka Osniva Hrianske nazarenske zajednice, ili bolje reeno osniva pijetistikobaptistike sekte od koje i potie nazarenska vera je vajcarac Samuilo Henrih Frelih (Samuel Heinrich Frhlich), kalvinistiki pastor (prema drugim podacima bio je bivi luteranski pastor) koji je iveo od 1803.g. do 1857.g. Nakon nekoliko godina misijskih aktivnosti u Vagenhauzenu, Lojtvilu (Leutwill) i Brugu (Brugg), Frelih po prvi put uspeva da 1832.g. u Lojtvilu oformi jedno malo ali organizovano drutvo vernih poznato kao sveta skuptina koja je imala 38 lanova.Te iste godine Frelih postaje plaeni misionar Kontinentalnog misionarskog drutva engleskog baptistikog drutva iz Londona. Godine 1833. Frelih gubi mesto misionara pomenutog Drutva te nastavlja svoj duhovni rad zahvaljujui svojoj upornosti, ali ni finansijama koje dobija od svetiteljskih optina koje je sam osnovao. 1831. godine Frelih pie i alje pisma novoosnovanim optinama i u njima izlae svoja uenja. U Brugu, 1834. g. pojavljuje se Frelihovo delo, tzv apologija odn veroispovest svetih zborova. Te iste godine, 18. novembra, Frelih se ponovo zapoljava kao misionar u Engleskom baptistikom drutvu i tamo ostaje do svoje smrti, tj. do 12.01.1857.g. Godine 1842. i 1847. Frelih je napisao jo dva svoja dela koja su kao i prva dva imala veliki znaaj za formiranje nazarenske vere u vajcajskoj. Godine 1855. Frelih je u Cirihu kompletirao i odtampao nazarensku pesmaricu Nova Harfa Siona (203 pesme) koja je nastala kompilacijom pesama iz baptistikih, kalvinskih i luteranskih pesmarica. Iz vajcarske nazarenstvo se prenelo u Nemaku, Francusku, Ugarsku (oko 1835.), Austriju (1858.), Hrvatsku i Slavoniju, Srbiju (1871.), Bosnu (1875.). Osnovna verovanja Nazarena ta veruju pripadnici Hrianske nazarenske zajednice? Ovo je uobiajeno pitanje koje tako esto postavljaju mnogi, a osobito oni koji veoma malo ili nimalo ne poznaju nauku ove verske zajednice. Postoji na alost, i ne tako mali broj onih koji nikada nisu uli za nazarensku veroispovest koja je de facto najstarija protestantska denominacija u Srbije odnosno Vojvodini. Zatvorenost i ogranienost, skromna teoloka i intelektualna obrazovanost te totalna evangelizacijska pasivnost, bitni su razlozi evidentne neafirmisanosti nazarena kako kod nas tako i u svetu. Sve ove poraavajue injenice predstavljaju ozbiljnu pretnju koja tei da ovu hriansku skupinu duboko marginalizuje te ugasi svaku ljudsku zainteresovanost za nju. Ova, po prvi put u sveobuhvatnoj pismenoj formi deklaracija, odn. objava osnovnih uenja i verovanja Nazarenske zajednice ima za cilj, izvedju ostalog da nazarenstvo koliko-toliko afirmie i animira kod mnogih ljudi, prvenstveno kod onih

koji pokazuju interesovanje za ovom, u moralno-etikom pogledu izuzetno kvalitetnom hrianskom zajednicom. ta zapravo veruju Nazareni? Jednom reju, Nazareni veruju ono to ui Biblija. Oni prihvataju Bibliju kao svoj jedini kredo i uzimaju uenja Svetog Pisma kao svoja osnovna verovanja. Biblija je za njih savreno i potpuno otkrivenje. Ona je njihovo jedino pravilo vere i ponaanja, pravilo kojega se vrsto dre. Biblija je njihova povelja, njihov vodi. Sva verovanja iznesena u ovoj objavi izraavaju uenja Biblije onako kako ih stareine i pastori zajednice formuliu i propovedaju. Ove se formulacije mogu nadopunjavati ili eventualno menjati na sastancima tzv bratinske skuptine kada Sveti duh podstakne duhovne voe i pastire da jo potpunije shvate biblijske istine ili da preciznijim reima izraze uenja svete Bozije Rei. S obzirom da se osnovne biblijske istine u ovoj objavi temelje na reima Isusa Hrista, apostola i proroka, verujemo da e njihovo paljivo prouavanje uz usrdnu i gorljivu molitvu doneti obilje blagoslova onima koji trae i ele istinu. Ova deklaracija osnovnih verovanja sastoji se od 19 taaka (tema), a to su: Sveto Pismo, Bog Otac, Bog Sin, Bog Sveti Duh, stvaranje, priroda oveka, sukob dobra i zla, Hristov ivot smrt i vaskrsenje, iskustvo spasenja, Crkva skuptina, krtenje, Gospodnja veera, duhovni darovi, hriansko ponaanje i nain ivota, brak i porodica, drugi Hristov dolazak, smrt i vaskrsenje, milenijum i kraj greha i Nova Zemlja. (Napomena autora: Kada su u pitanju ovih 19 taaka koje sainjavaju deklaraciju osnovnih uenja i verovanja Nazarena, moram posebno naglasiti da se pogledi i stavovi pojedinih lanova nae verske zajednice u vezi ovih objavljenin biblijskih istina meusobno razlikuju te su u tom sluaju ne moe govoriti o optem jedinstvu misli i shvatanja koje je svakako neophodno naoj hrianskoj zajednici). Organizacija i struktura u crkvi Bogosluenje Nedeljna bogosluenja u svim naim skuptinama odravaju se pre podne uglavnom od 9 do 10,30 h i posle podne od 15 do 16,30 h. Vreme trajanja slube nije strogo propisano i precizirano, tako da je ono u brojnim pojedinanim skuptinama razliito. Bogosluenje obavlja lice koje je potvreno za tu vrstu duhovne aktivnosti i obaveze, i koje, kao takvo nosi uobiajeni jednostavni naziv sluga Gospodnji. Bogosluenje se sastoji u itanju odlomaka iz Biblije za koje se sluga Gospodnji opredeli, tumaenju proitanog teksta, dveju molitava i nekoliko otpevanih duhovnih pesama. Na kraju slube obino se iznose pozdravi braa i sestara koji su eventualno uputili pozdrave dotinoj skuptini. Hijerarhija u Crkvi Za nazarene se slobodno moze rei da nemaju ni priblino uobiajenu crkvenu hijerarhiju koja postoji u drugim crkvama. S obzirom na organizaciju duhovnih aktivnosti, koje su vrlo pasivne, hijerarhija Nazarenima i nije naroito potrebna. Pored sluge Gospodnjeg, kojeg smo upoznali u prethodnom poglavlju, postoje i stareine Crkve koje imaju brojne duhovne obaveze na irem nivou ukljuujui i meusobne aktivnosti u drugim dravama i kontinentima. Postoje i tzv

pomonici stareina koji imaju manji obim odreenih duhovnih obaveza u odnosu na stareine. S obzirom na delokrug rada nazarenskih stareina i njihovu regionalnu ingerenciju, sam naziv stareina je vrlo neadekvatan. Daleko adekvatnija titula bila bi recimo biskup, ili prezbiter, ili pak nadglednik. to se tie njihovog oblaenja, ono je potpuno indentino sa ostalim obinim vernicima. Inae, rad naih stareina i sluga je potpuno besplatan. Sakramenti svete tajne Svete tajne ili sakrementi u nazarenskoj zajednici mogu se definisati kao svete radnje stareina u kojima se verujuem hrianinu daje blagodat Svetog duha koji mu pomae u moralnom ivotu i donosi mu spasenje. Nazareni prihvataju i praktikuju pet svetih tajni pokajanje (ispovest), krtenje, sveta veera (priee), rukopolaganje (svetenstvo) i brak. Pravoslavna i Rimokatolika crkva pored ovih pet sakramenata, priznaju jo dva, a to su bolesniko pomazanje i miropomazanje.

III EKUMENSKI DEO

Dvesta godina savremenog ekumenizma (1805 2005)
Roman Miz Molitve za jedinstvo Crkve i napori za njegovo ostvarenje obeleja su Crkve od samih poetaka podele. U toku istorije postojali su mnogi razliiti oblici i modeli, od kojih je najpoznatiji unija. Pre dvesta godina pojavio se pokret pod nazivom ekumenski pokret, ili jednostavno ekumenizam, ali se taj naziv danas pomalo izbegava i esto zamenjuje drugim nazivom meureligijski dijalog. Ekumenizam je imao za cilj jedinstvo Crkava, a za to je neophodno odrei se neega svoga za volju opteg dobra. Meureligijski dijalog ne zahteva nikakve obaveze. On je sam sebi cilj i niko nita ne gubi, ve zbliava ljude sa rezultatom dobrih meusobnih odnosa. Rezultat meureligijskog dijaloga moe biti saivot jednih uz druge, a ne zajedno ne jedni s drugima. Ovde ne moe nita da se izgubi, a moe neto da se stekne i dobija. Poetkom XIX veka bile su vrlo uspene misije irenja Hristova Evanelja. Misije su organizovala i podravala misijska drutva iz raznih zemalja i razne hrianske verske zajednice. Osim samog uspeha misija, ovo je delo imalo i neke druge rezultate izalo se iz uskih okvira svoga geta i vidici su se proirili. Hriani su zapazili probleme drugih hriana i spazili rane Hristove Crkve, koje su nastale i krvarile zbog podela u Crkvi. Ove su se rane produbljivale zbog konkurentskih odnosa meu raznim hrianskim misijama, poslate i podravane od nacionalnih i lokalnih verskih zajednica. Meutim, umesto da doprinose irenju blage vesti, odnosno Evanelja, misionari su upadali u meusobne konflikte. Sve su to bili razlozi da se poelo razmiljati o pokuaju da se nae reenje za prevazilaenje te pojave.Tako se rodio savremeni ekumenizam. Kao poetak ekumenizma uzima se 1805. godina, kada je baptistiki misionar Viljam Keri zamolio da se osnuje opte drutvo svih hrianskih zajednica na prostoru koji se iri na sve etiri strane. Meu misionarima su prestali sukobi. Zamenili su ih zajedniki molitveni skupovi i druenja. To je druenje prerastalo konfesionalne podele. Jednom reju pojavila se ekumenska svest. U 1854. godini ekumenski skupovi organizuju se u Londonu i Nju Jorku, a takoe i u drugim centrima. Njihova kulminacija bila je Meunarodna misijska konferencija 1910. godine u Edinburgu, u kotskoj. Tu se skupilo oko 1200 predstavnika iz oko 160 raznih protestantskih zajednica, iako to nije bio zvanini skup. Predsednik konferencije bio je Don R. Mot (1865-1955). Na konferenciji je osnovan Meunarodni misijski savet, iz koga se 1925. godine izdvojio pokret ivot i rad (delatnost), u koji su bili ukljueni hriani svih denominacija u zajednikom traenju primene hrianstva u drutvenom, ekononomskom i politikom ivotu. A 1927. godine izdvojio se i pokret Vera i poredak, koje se bavio problemima hrianskog jedinstva. 1948. godine su na zasedanju u Amsterdamu ove tri ekumenske grane: Meunarodni misijski savet, ivot i rad i Vera i poredak, stvorile Svetski Savet Crkava. Kasnije su im pristupile i druge Crkve, meu kojima i Pravoslavne (Ruska, Srpska i druge), a neke od njih (Gruzijska i Bugarska) ve i istupile, ali u najnovije

vreme ulau napore da se vrate. Svetski Savet Crkava ima svoje sedite u ambeziju kod eneve, u vajcarskoj. Nisu sve Crkve lanice Svetskog Saveta Crkava. Katolika Crkva i Juni baptisti u SAD nisu lanovi te asocijacije, ali s njom sarauju. Katolika Crkva je imala svoj posebni ekumenski put. U poetku se drala rezervisano i podozrivo gledala na taj pokret. Papa Lav XIII (1878-1903) menja taj odnos. On sa potovanjem pie o Istonim Crkvama koje nisu u zajednitvu od 1054. godine, izbegava uvredljive izraze i negativne ocene i ne govori da su oni izmatici ili heretici; poziva na jedinstvo. Papa Pio XI (1912-1939) je u poetku takoe sumnjivo gledao na ekumenski pokret, ali se kasnije sasvim promenio. On je uveo studije Hrianskog Istoka u katolike visoke teoloke kole i fakultete, pozivao je na pokoru i priznao da i Hrianski Zapad snosi deo krivice za raskol u crkvi. Priznao je da i kod nesjedinjenih deluje blagodat (milost) Boija. Osnovao je Istoni institut u Rimu, priznao je da je sjedinjenje Istone i Zapadne Crkve Bogu drago delo i da bi to bilo dobro i za Katoliku Crkvu. Temeljni dokument pape Pia XI bio je Rerum Orientalium (O istonim problemima). Tragom pape Pia XI poao je i papa Pio XII, a pravu revoluciju u tom pogledu izveo je papa Jovan XXIII. Njegovo delo produio je papa Pavle VI. Drugi Vatikanski Sabor izdao je dva dokumenta koja se odnose na ekumenizam. To su Unitatis redintegratio (Obnova jedinstva) i Orientalium Ecclesiarum (O Istonim Crkvama). Vrlo znaajan ekumenski dogaaj dogodio se 1954. godine u Jerusalimu, gde su se susreli, zagrlili i na Isusovom grobu zajedniki molili Oena papa Pavle VI i carigradski patrijarh Atinagora I. Papa Pavle VI sreo se i sa poglavarom Anglikanske Crkve, sa koptskim patrijarhom, posetio je Svetski Savet Crkava u enevi, takoe i Ujedinjene nacije i tamo u svom govoru pozvao na ouvanje mira. Vrhunac ekumenske delatnosti pape Pavla VI i Atinagore I bio je 7. decembra 1965. godine, kada su istovremeno u Rimu i Istanbulu bile meusobno skinute anateme, to su ih je l054. godine i Rimska i Carigradska Crkva bacile jedna drugu. U vreme pontifikata pape Pavla VI 1966. i 1967. godine je Istona Crkva, tj Kongregacija za nauku vere izdala Instrukcije o meovitim brakovima. Godine 1967. isti Papa je osnovao Papski savet za crkveno jedinstvo, na ijem elu je danas kardinal Valter Kasper. O ekumenskoj delatnosti pape Jovana Pavla II napisane su ve podebele knjige. Treba svakako spomenuti njegovo apostolsko pismo Orientale lumen (Svetlo Istoka) i encikliku Ut unum sint (Da jedno budu) i njegove posete veini pravoslavnih zemalja. Uao je u sinagoge i damije, sazivao je molitvene skupove u Asiziju u Italiji. Katoliki dokumenti Meunarodne komisije u okvirima teolokog dijaloga izmeu Katolike i Pravoslavne Crkve sastavljeni su po njegovom nadahnuu. Treba spomenuti i Kartu ekumeniku koju su zajedniki sastavili Konferencija Evropskih Crkava (protestanti) i Savet evropskih biskupskih konferencija (katolici) te Izjavu o opravdanju, koju su 1998. godine potpisali protestanti i katolici. Zasejano seme ekumenizma pre dvesta godina duboko se ukorenilo u svesti hriana. Ekumenizam danas nije hobi teologa niti neka atrakcija, on je imperativ vremena i obaveza svakog hrianina.

Biblijski i eklezijalni temelji ekumenizma Boja Objava u Starom Zavetu odnosila se na celokupno oveanstvo, mada je bila objavljena izraelskom narodu. Ona vidi oveanstvo kao jednu veliku porodicu. te i teorija monogenizma slui ideja velike porodice. A to znai da su svi ljudi jednoga roda, da su braa i sestre. Biblija odbacuje svaku mogunost podele ljudi na klase, kaste, ili po nekoj drugoj emi podele. Biblija ne priznaje nikakve razlike meu ljudima. Boje vienje oveanstva kao jedne velike porodice ponekad zamagljuje greh, koji unosi podele u tu ljudsku porodicu. Poetak toga bio je dogaaj sa Kainom i Aveljom. Taj je dogaaj postao simbol podeljenog oveanstva. Jo jai znak tih podela bila je gradnja vavilonske kule. U Novom Zavetu znak jedinstva je sam Isus Hristos, koji dolazi na ovaj svet da ujedini i spasi celo oveanstvo, ceo ljudski rod. Sjedinjenje po Isusu dogaa se u dva pravca vertikalno s Bogom i horizontalno meu ljudima. Ove dve dimenzije treba da ujedine oveanstvo po uzoru na tri Boje osobe u Trojstvu, a po Isusovoj elji: da svi budu jedno kao to si ti, Oe, u meni i ja u tebi. Neka i oni budu u nama, da svet poveruje da si me ti poslao (Jn 17,21). Crkva je posebni inicijator i nosilac obaveze ostvarenja ovog Bojeg ujedinjenja celog oveanstva je, jer se i sama razvila iz jedne male zajednice. Njen zadatak je sada da obuhvati sve ljude: Zato idite i sve narode uinite mojim uenicima, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28,19). O tom Bojem planu pie i apostol Jovan, citirajui rei samoga Isusa: Ali, ne molim samo za njih (tj. one koji poverovae u mene), nego i za one koji e na njihovu re poverovati u mene (Jn. 17,20). Tu se govori o onima, koji, dodue, jo nisu u zajednici, ali e joj se pridruiti. Vrlo dramatino zvue rei apostola Pavla: Nema vie Judejin Grk, rob slobodnjak, muko ensko, jer ste svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3,28), a takoe i: Tu vie nema Grk Judejin, obrezanje neobrezanje, varvarin Skit, rob slobodnjak, nego je sve i u svima Hristos (Kol. 3,11). Sveti Duh, koji je Duh ljubavi, ali i Duh jedinstva u podeljenoj Crkvi, je prvi i pravi inicijator ekumenskog pokreta, kome je primarni cilj da ostvari Isusovo zavetanje da svi budu jedno (Jn. 17,21). U tom kontekstu je ekumenska delatnost Crkve njena sutinska misija, a takoe i misija svakog svetenika i svakog navestitelja Evanelja. Stoga ekumenizam nije neki dodatni rad, jo manje optereenje, a za neke moda i hobi, ve je to osnovno poslanje i Crkve i njenih lanova. Da svi budu jedno kao to si ti, Oe,u meni i ja u tebi. Neka i oni budu u nama, da svet poveruje da si me ti poslao (Jn. 17,21) ova molitva osnivaa Crkve povezuje ideju jedinstva hriana i njihovog svedoenja u svetu da svet poveruje! Sledbenici Isusa moraju pokazati svoje jedinstvo u Bogu i time pozvati svoju nekrtenu brau da i oni postanu uesnici. A istorijska realnost pokazuje da se mnogo reskira sa obavezom da svet poveruje! Po tome to se vidi, svet bi mogao misliti da Otac nije usliio molitvu Sina, da Isusovo delo otkupljenja nije donelo mir na ovaj svet, ve neslogu i nemir, pa ak i zakljuak da je Evanelje istovetno sa drugim uenjem, kome ni do danas nije polo za rukom da rei problem podeljenosti. Teoloki temelj ekumenskog pokreta nalazi se i u sakramentima, posebno u krtenju. Drugi Vatikanski sabor naglasio je da je krtenje sakramentalna veza jedinstva sviju, koji su njime preporoeni, jer kroz sakramenat krtenja... kada ga se primi sa odgovarajuim raspoloenjem, ovek se zaista utelovljuje u

Isusa raspetoga i proslavljenoga, i preporouje se za uee u boanstvenom ivotu (Dekret o ekumenizmu, 2; Enciklika Da jedno budu, 66). Ovaj stav se iskristalisao na ekumenskim susretima i razgovorima. Na njima je naglaena osnova, temelj jedinstva kroz sakramenat krtenja. Najvaniji od tih dokumenata je onaj iz Lime Krtenje, Euharistija i duhovno sluenje, koji je prihvaen zahvaljujui doktrinalnoj komisiji Ekumenskog saveta Crkava. A takoe i prva dva dokumenta teolokih dijaloga izmeu Katolike Crkve i Pravoslavnih Crkava, posveenih toj tematici. O tome svedoe i njihovi nazivi: Sakramenat Crkve i Euharistije u svetlu Tajne Presvete Trojice (Minhen, 1982) i Vera, sveti sakramenti i jedinstvo Crkve (Bari, 1987). Iako se ne sme umanjiti vanost drugih sakramenata, ipak, danas veina Crkava i hrianskih verskih zajednica smatra da su krtenje i Euharistija najvaniji, jer povezuju i kao takvi imaju veliko ekumensko znaenje. Dekret o ekumenizmu Drugog Vatikanskog sabora kae da je krtenje samo po sebi tek poetak, jer ono tei ka punini ivota u Isusu Hristu. Sakramenat krtenja je usmeren ka punini ispovedanja vere... ka potpunom ulanjenju u euharistijsku zajednicu (Dekret o ekumenizmu, 22). Zato oci Drugog Vatikanskog sabora naglaavaju da je Sin Boji, pre nego to se rtvovao na krstu, molio Oca za one, koji su poverovali, da svi budu jedno (Jn. 17,21), a u svojoj Crkvi je ustanovio udesni sakramenat Euharistije, po kome se ostvaruje jedinstvo Crkve (Dekret o ekumenizmu, 2). Sakrament Euharistije je vrlo vaan, jer kroz njega vernici, u zajednitvu sa Isusom i okupljeni oko stola, u punini manifestuju jedinstvo Bojeg naroda. Kroz ovaj sakramenat ostvaruje se i nastaje Crkva Ecclesia. Oci Drugog Vatikanskog sabora naglaavaju da napori ekumenskog pokreta, nakon to se prevaziu sve vidljive prepreke koje onemoguavaju, imaju za cilj da se manifestuje crkveno jedinstvo, usmereni ka ujedinjenu u zajednikoj Euharistiji, a to je jedinstvo jedne i jedine Crkve (Dekret o ekumenizmu, 4). Treba napomenuti i podsetiti na rei Tridentskog koncila: Na Spasitelj ostavio nam je u svojoj Crkvi Euharistiju kao znak svog jedinstva i ljubavi, elei u njoj videti sve hriane meusobno ujedinjene. Euharistijska vizija Crkve u tesnoj je vezi sa euharistijskom naukom o Crkvi, koja je posebno razvijena na hrianskom Istoku. Ova nauka ima svoje korene u delima svetih Otaca, koji su zajednika i hrianskom Istoku i hrianskom Zapadu. Na tim osnovama Drugi Vatikanski sabor kroz Dekret o ekumenizmu priznaje da se svi krteni nalaze u odreenoj, iako ne savrenoj, zajednici sa Katolianskom Crkvom (broj 3). Time je Sabor potvrdio napore da se ide putem ekumenizma sa stanovita, da se prepoznaju i upoznaju bratske veze bez obzira na podele koje postoje meu hrianima. To je kasnije potvrdio i papa Jovan Pavle II u svom pismu Svetlo Istoka, kada je napisao da smo svi mi uvek bili blizu jedni drugima, ak smo bili i zajedno, iako toga nismo uvek bili svesni. Zajedno smo ili ka jednom Gospodu, a istovremeno i jedni prema drugima (broj 28). Osnovno jedinstvo nikada nije bilo izgubljeno, jer Crkvu podrava Sveti Duh. Spoljanje podele nisu mogle unititi ono to je Bog dao Crkvi, ime ju je obdario (Da jedno budu, 11). Podele, premda vidljiva injenica, u svojoj se sutini protive volji Isusa Hrista; one su sablazan sveta i kode irenju Evanelja, ali sve to ne moe unititi nevidljivo jedinstvo Crkve. Crkva svoj izvor i temelj jedinstva ima u trojinosti Oca, Sina i Svetoga Duha. Prouavajui ovo pitanje poljski teolog V. Grinjevi iznosi zakljuak, da prekid odnosa meu Crkvama, pa ak i raskol, ne moe unititi najdublju sutinu Boje Crkve. Podeljenost se vidi ali u dubini ostaje jedna.

Drugi Vatikanski sabor govori o svetom sakramentu jedinstva (Dekret o ekumenizmu, 2). To je jedinstvo u Hristu i po Hristu, a istovremeno i nerazdvojno od Duha Svetoga, koji daje razne darove. To jedinstvo nije uniformizam, to je neto to lii na odnos i ivot Osoba Presvete Trojice, koje su razliite u jedinstvu. Nauka o Crkvi, Ekleziologija Drugog Vatikanskog sabora, razlikuje u jedinstvu Crkve dve dimenzije: vaseljensku i pomesnu/mesnu/lokalnu, pa se moe govoriti o jednoj ili drugoj Hristovoj Crkvi u jednini ili mnoini, jer je jedna Vaseljenska ili Katolianska Crkva prisutna u svim pomesnim Crkvama (Dekret o pastirskim zadaama episkopa, 11). To je naglasio i papa Jovan Pavle II u enciklici Da jedno budu (94). Imajui to u vidu moemo rei da svi raskoli koji su se tokom istorije dogodili, samo su ranili jedinstvo Crkve meu pomesnim Crkvama. Oni nisu podelili samu Boju Crkvu, nisu unitili ni oduzeli jedinstvo koje joj je dao Isus Hristos. U tom kontekstu je vrlo znaajno ta je rekao papa Jovan Pavle II: Hristova Crkva je jedinstvena i, ukoliko postoje podele, one moraju biti prevaziene, jer Crkva je samo jedna: Hristova Crkva na Istoku i Zapadu ne moe biti drugaija, ali samo jedna i ujedinjena (Svetlo Istoka, 20). I istaknuti pravoslavni teolog XX veka S. Bulgakov je pisao, da podela Crkve ne dopire do njenih dubina, jer u svom sakramentalnom ivotu ona je ostala jedinstvena ( , str. 29).

Meucrkveni odnosi i oblici saradnje u SFRJ I SRJ

(a posebno u Republici Srbiji i Autonomnoj pokrajini Vojvodini) Martin Hovan1 Opti pregled eleo bih odmah na poetku da istaknem tri osnovne stvari koje se odnose na celu materiju: Razliite formulacije naziva: alijanse, odnosno udruenja, ekumenski saveti, meukonfesionalni, meureligijski i tome slino. Hronologija nastanka sada poznatih i aktuelnih odnosa meu crkvama: Po pravilu su svimsadanjim oblicima odnosa meu crkvama prethodili mnogi drugi, bilo misijski, verski, teoloki, obrazovni, ili neki drugi. Kao prvi koncentrini krug povezivanja i saradnje odvija se unutar pojedinanih konfesija a na podruju manjih ili veih teritorija. Tako na primer osnovana je Evangelika aliansa 1846.god. u Londonu, objedinjuje se Anglikanska crkva na nivou episkopskih dieceza 1867.god. Reformatska crkva osniva svoj savez RWB. 1875.god. Metodisiki svetski savet MWR. Je osnovan 1881.god. osnivanje Baptistike evropske federacijr i svetskog saveza baptista 1905.god. Luteranski svetski savez od 1923. do LWB. 1947.god. kao i Evropski savet episkopskih konferencija Rimokatolike crkve od 1971.godine i drugi. Drugi koncentrini krug se odnosi na oblike meukonfesionalne saradnje, udruenje i savete. Setimo se svetske misijske konferencije u Edinburgu 1910.god., zatim Svetskog saveza za meunarodnu prijateljsku saradnju crkava u Kostnicama 1914.god. U ovom redosledu je onda itav niz meunarodnih i meukonfesionalnih konferencija, sve do Lozana 1927. god., Jerusalima 1928. Edinburga 1937. i Utrehta 1938. kao pripreme za konstituisanje ESC. Do kojeg e doi tek u Amsterdamu od 22.08. do 04.09. 1948. godine. U naoj zemlji i na ovim prostorima su crkve u 19. i 20. veku iz poznatih istorijskih razliga vodile glavnu borbu na tzv. unutranjem planu, tj. sreivanju pravnog, materijalnog i organizacionog statusa meu vlastitim redovima, pa tek posle toga, uglavom delimino i neorganizovano je ispoljavano interesovanje za negovanje bar dobrih odnosa, ili moda i za odreene oblike meukonfesionalne saradnje. Tako e Srpska pravoslavna crkva da dobije od Ekumenskog Patrijarhata iz Konstantinopolja autonomiju 1831. god. autokefalnost 1879. god. a Patrijarhat tek 1922. god. Slian sluaj je i sa Slovakom a.v. crkvom, sa Reformatskom, Baptistikom i Metodistikom. Ipak, bar sa izvesnim stepenom zadovoljstva moemo da konstatujemo da je postojala bar dobra volja kod naih prethodnika, da bar neguju korektne i zdrave hrianske odnose, bilo u smislu linih odnosa, kao predstavnika crkvi, svetenika i vernika, ili ak i prihvatljivih oblika saradnje. Kroz decenije, pre i posle drugog svetskog rata odravani su tzv. alijansni molitveni programi na nivou lokalnih zajednica i tome slino. Razliiti stepeni i oblici saradnje meu crkvama i religijama.
1

Referat je podnesen na ekumenskom skupu svetenika u Feketiu 29.04.2004. po odluci upravnog odbora EHO-a u Novom Sadu

Tu uvek treba jasno da se razlikuje: lokalitet, irina, stepen i dinamika saradnje. Kada to malo raslanimo dobijamo jasniju sliku okolnosti pod kojima se odvija odreeni vid saradnje: - Lokalitet moe da podrazumeva delatnost u jednom naselju, zatim u odreenom regionu ili dravi, ili konano na meudravnom stepenu. - irina moe da bude oblik saradnje izmeu dve lokalne crkve ili konfesije (takozvani bilateralni oblici), izmeu vie konfesionalno bliskih crkava i bez razlike, izmeu svih hrianskih crkava ili ak i drugih monoteistikih zajednica. - Stepen saradnje moe da se odvija kroz razne oblike susretanja i manifestacije vernika, na nivou zajednikih bogosluenja uz ogranieno ili potpuno ravnopravno uee i kroz teoloke ili obrazovne simpoziume. - Dinamika, jednokratno, pobremeno, redovno (uvek prema dogovorenim programima i terminima) Oblici susreta i saradnje meu crkvama u Vojvodini u proteklih 5 decenija. Meunarodni i meukonfesionalni programi tzv. Alijansne molitvene sedmice (uvek prve cele sedmice u novoj godini) jo u vremenu izmeu dva svetska rata su bili prihvaeni od veine tzv. protestantskih crkava i u naim krajevima i kroz niz decenija u veoj ili manjoj meri redovno odravani. To je sigurno jedan od oblika praktinih susreta na svim nivoima i bar u nekoj osnovnoj meri oblik saradnje meu crkvama. Bila je to saradnja za svetenike, oko pripreme programa i odravanja molitvenih bogosluenja, ali i meu vernicima, jer sama injenica zajednikog okupljanja (prema mogunostima) u svim hrianskim crkvama u svakom pojedinanom naselju, bilo je dokaz zajednitva i svedoanstvo naeg jedinstva u veri i nadi. Praktino je to bilo tako, to su to neke konfesije odravale same za sebe ili eventualno bar dve meusobno bliske zajedno, dok je u nekim mestima (napr. Novi Sad, Subotica i jo neka) bilo okupljanje veine ili svih crkvenih zajednica oko istih programa i na istim mestima. Na ovaj nain su napr. U Novom Sadu uestvovale na zajednikim molitvenim bogosluenjima: Slovaka a.v. crkva, Hrianska reformatska crkva, Metodostika, Baptistika, Slobodna braa, jedno vreme i Pentekostna zajednica, kao i vernici drugih hrianskih crkava. To je trajalo sve do sedamdesetih godina kada je radi odreene zloupotrebe izgraenog poverenja moralo da doe do prestanka tog vida okupljanja. Poseban vid saradnje i izgraivanje dobrih odnosa se odvijao kroz teolokoobrazovne programe. Posle drugog svetskog rata je bilo omogueno studentima iz nekoliko protestantskih crkava sa studiraju na teolokom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Na jedan drugi nain je ostavren vid saradnje, kada je Metodistika crkva od 1954.god. odravala teoloke seminare za propovednike i saradnike u svojim zajednicama, na kojima su pored vlastitih predavaa predavali i diplomirani teolozi iz Srpske pravoslavne crkve, Slovake evangelike a.v. crkve, Hrianske reformatske crkve i Baptistike crkve. Takvi programi omoguuju izgraivanje linih poznanstava i poverenja ali i vie od toga, oni pomau u premoavanju konfesionalnih razlika, i stvaranju poverenja meu vernicima i u iroj javnosti. Ako prihvatimo da su sve ovo bila samo neka prva iskustva i pripreme za nove mogunosti i zadatke koji su se tokom vremena postavljali, onda treba rei sledee: Sredinom 1968. godine je pokrenuta inicijativa iz Ekumenskog saveta crkava (ESC) u enevi i upuene je lanicama ESC. u SFRJ. Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Slovakoj evangelikoj a.v. crkvi, Hrianskoj reformatskoj crkvi i Metodistikoj crkvi,

radi zajednikoe konsultacije po pitanju osnivanja tzv. Nacionalnog ekumenskog saveta u naoj zemlji. Sastanak je odran u PatrijerijiSPC. U Beogradu, gde je i konstituisan spomenuti savet.. Za predsednika saveta je izabran Episkop Dalmatinski g. Stefan, za glavnog sekretara svetenik A. Baka (HRC) i za sekretara Protoakon g. Raki. Slini saveti su ve organizovani i u drugim zemljama Evrope, osim malobrojnog izuzetka, meu kojima smo bili mi sve do spomenutog trenutka. Cilj ove vrste organizovanih odnosa je bio da mi (lanice ESC) moemo lake da pripremamo razne programe i oblike saradnje u zemlji, ali isto tako da odravamo odnose i zastupamo nae interese na internacionalnim susretima. O znaaju svih vidova izgradnje odnosa i saradnje ne treba posebno govoriti, bilo je to vreme velikih blokovskih podela ne samo sveta, ve i same Evrope; bilo je to vreme velikih kriza i opasnosti (setimo se Maarske 1956. i ehoslovake 1968., kao i studentskih nemira u svetu i u naoj zemlji 1968. god), tako da je svaki oblik zdravih i iskrenih odnosa, bio vredan poput dragulja koji se ugrauje u opasne pukotine i razvaline evropske arhitekture, ili esto biblijskim renikom izraeno; bilo je to malo soli u opasnosti sveta. U naoj zemlji a posebno na podruju AP. Vojvodine je dolo upravo tih godina do solidno organizovanog rada, saradnje meu hrianskim enama, odnosno meu postojeim enskim kruocima (posebno u okviru etiri crkve lanice ESC, ali i Rimokatolike i Grkokatolike crkve), to je bilo od velike koristi posebno na polju svedoanstva duhovnog jedinstva crkve. Intenzitet tih aktivnosti je poeo da se menja, pa i da opada, nakon neminovne smene generacija. (gospoa Kova, Ljubica Hovan, gospoa Kolar i mnogih drugih) kao i nakon dosta promenljivih optih prilika krajem osamdesetih godina. U spomenutom periodu su organizovana zajednika bogosluenja po programu Svetskog molitvenog dana ena, to se u mnajoj ili veoj meri proirilo u vei broj mesta u Vojvodini. Odravani su razliiti sastanci i predavanja na razne aktuelne teme, posebno prilikom posete uglednih osoba iz inostranstva, koje su pored ostalog prenosile mnoga dobra iskustva naim enama i crkvama. Isto tako je bilo mnogo intenzivnije uee naih ena na raznim meunarodnim susretima. Tada je bio uveden i kroz niz godina praktikovan oblik sakupljanja novanih priloga, po principu najmanjeg novia U tom periodu smo odgovorno organizovali grupne posete raznih crkvenih zajednica, manastira i slino. Potresni i tragini dogaaji poetkom poslednje decenije prolog veka su i fiziki i sadrajno predstavljali kraj jednog oblika rada, povezali istovremeno i nagovetaj novih potreba i mogunosti. To novo verovatno ima neki svoj zvanian poetak u nezaboravnom dogaanju, bar kad je re o Novosaanima, kada je dolo do inicijative preko gradskih otaca, da se u centru grada odri Interkonfesionalna molitva za mir to je i uinjeno 24.06.1992. g. uz ravnopravno uee svetenika svih hrianskih zajednica, kao i Jevrejske i Islamske zajednice. To vee su graani Novog Sada doiveli kao posebno vaan trenutak, bilo tih 10-15.000 okupljenih u centru grada, ili oni koji su putem masmedija pratili dogaaje sa centralne tribine. Naravno niko od nas nije mogao ni da nasluti da je to poziv na stalnu pripremu u molitvi i jedinstvu za sve nas, jer emo samo posle sedam godina i sami biti zasipani razornim bombama. Februara meseca 1993.g. na inicijativu etiri crkve lanice ESC osnovana je u Novom Sadu EHS, sa ciljem da zajednikim poduhvatima posredujemo na to efikasniji nain materijalnu i duhovnu pomo, kako mnogobrojnim izbeglicama, tako i domaem ugroenom stanovnitvu. Ubrzo je sluba EHS-a bila razgranata na podruju cele Vojvodine, ali i ire. Ista sluba je prolazila kroz razne faze unutranje reorganizacije (od februara 1998. je EHO) a od poetka 2003. g. su joj se prikljuile i

Grkokatolika crkva, egzarhat u R.Srbiji, i Evangelika A.V. maarski distrikt. Od samog poetka je EHO organizovao molitve za mir, kroz niz godina je to bilo jednom sedmino, da bi poslednjih nekoliko godina bilo jednom meseno. No,sve su to oblici zajednitva, bez kojih ne samo to mi kao crkve ne bi smo znali, ve niti eleli da vie ivimo, jer je to postala potreba iroke javnosti u gradu, kao i u svim drugim mestima gde se to na slian nain praktikuje. U ovom smislu moram da izdvojim jedan dogaaj koji e sigurno ostati kao jedinstven u novoj istoriji. Re je o interkonfesionalnom skupu, bogosluenju zahvalnosti, nakon to je u Dejtonu postignut sporazum o prekidu ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, decembra 1995. Skup je odran u Novosadskoj sinagogi, gde su bili prisutni gosti iz Beograda i drugih gradova, a od svih hrianskih konfesija do Jevrejske i Isamske zajednice, oko 25 svetenih lica i vie horova, kao i veoma cenjene goe iz Savezne republike Nemake koje je predvodila gospoa Raiser. I onda tog trenutka je dolo do iznenaenja i neprijatnosti za stareine Jevrejske zajednice: nali su se na poetku same sveanosti u tekoj dilemi, jer su se setili da su njihovi preci pre tano 50 godina doneli vrstu odluku da nikada vie ne kroi noga ni jednog Nemca u tu sinagogu, poto je iz nje do 1945. godine na stotine Jevreja bilo odvedeno na stratita i pogubljeno, a mnogi od njih su bili ponieni i drani u pritvoru upravo u toj sinagogi... No, u toj neizvesnosti, ipak su nam dali saglasnost da sveanost moe da pone uz uee gosti iz Nemake. ta se zapravo dogodilo? Sa strane domaina je dolo do oprotenja! Oni su se tog istog trenutka setili i te starozavetne zapovesti o oprosnoj godini, koja pada svake pedesete godine. A nama kao hrianima je to primer i izazov: zar nai razlozi i obaveze za pratanje i svedoenje o Bojem oprotenju nisu vei i aktuelniji? Siguran sam da jesu. inimo to svim svojim snagama, pojedinano ali i zajedno! Mi smo svi shvatili da svi pokuaji i napori koji smo mi i mnogi drugi sa nama uloili imaju svoje potpuno opravdanje ve i samo radi takvog jednog dogaaja! To to nadalje karakterie nae ekumenske i interkonfesionalne aktivnosti u toku decenije izmeu 1990. i 2000. godine jesu mnogi susreti i razgovori na na tzv. okruglim stolovima koji su organizovani od strane Konferencije evropskih crkava(KEK-a) i Saveta evropskih episkopskih konferencija(Rimokatolike crkve). U tim prilikama smo se susretali delegati i predstavnici iz skoro svih hrianskih crkava (od najmanjih do najveih) to zapravo niko nije ni postavljao kao pitanje, jer smo se svi oseali premali u pogledu velikih i sloenih problema, pa sve do predstavnika Jevrejske i Muslimanske zajednice. U ovom trenutku procenjujem da smo se sastajali najmanje 5 puta godinje u razliitim sastavima i na razliitim mestima, od kojih najee u naoj zemlji ili u Maarskoj. Uesnici okruglih stolova su bili iz SRJ, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, a kao gosti esto iz Nemake, Engleske, vajcarske, Austrije i drugih zemalja. Delegaciju iz SRJ je karakterisao visok stepen korektnih meusobnih odnosa, poverenja i razumevanja, to je predstavljalo vidnu snagu istine, koju smo verovali i zastupali za sveopte dobro. Takva iskustva ne bi smela da izblede i padnu u zaborav ni u toku dug vremenskog razdoblja. U tom periodu su bile veoma dragocene posete najviih predstavnika crkava Evrope i sveta, koji su vodili razgovore o svim aktuelnim i kljunim pitanjima sa predstavnicima naih crkava, kao i predstavnicima vlasti. Meu njima je bio Generalni sekretar ESSC Dr K. Raiser 1993. g. (to je bila uopte prva poseta naoj zemlji na tom nivou), otprilike jednom godinje nas je posetio i Generalni sekretar KEK-a, kao i delegacije drugih uglednih linosti. Krajem maja 1999. za vreme estokih bombardovanja posetio nas je Generalni episkop Evangelike a.v. crkve

Nemake sa visokom delegacijom. Iste godine u septembru nas je posetio Njegova svetost, Carigradski i Vaseljenski Patriarh Vartolomej. 3. Zakljuak i predlozi: Uveren sam da su dve stvari osnovne koje nam u naim odnosima i oblicima saradnje nedostaju: 1. Statut, bilo na regionalnom ili dravnom nivou. 2. Okvirni program oblast i vidova saradnje. 3. Naravno da postoje i druge potrebe, ali one e biti blie definisane samo kroz razgovor i zajednike zakljuke. Prema mom uverenju, ne bi bilo uputno da i dalje gubimo u naoj saradnji, iz razloga to zanemarujemo neke vrednosti koje smo ve posedovali. A sve ovo uz vanu proroku re: Ko e da prezre dane malih poetaka? (Zaharija 4,10) Zahvalan na Vaoj panji.

Od Alijanse do Ekumenskog saveta crkava

Martin Hovan I Sutina odnosa meu crkvama 1. Osnovni razlozi odnosa jesu: a) Na to nas poziva i obavezuje Boja re Jovan 17,10.16; Dela ap.4,32; Rim.12,5; Efe.2,14; 4,3-6.13. b) To je ivotna potreba crkve, poto svaka podeljena kua pada. Mat.12,25; Luka 11,17; I Kor.1,13. c) Sama priroda poslanja (zadatka) crkve: Luka 5,1-10. d) Na to ima pravo svet oko nas, (sredina): Jovan 17,20-23 i druga mesta. 2. Dogaaji koji su prethodili zbliavanju: a) Rad misionara na raznim misijskim poljima budi potrebu za usklaivanjem irenja jevanelja, oblicima i sadraju pouavanja, u organizovanju zajednica i dr. b) Iskustva misionara Dr. Kuka (Cook) u Indiji od 1778.g. (Metodista) i Vilijama Kerija (Williama Carey) 1784.g. (Baptista) govore o potrebi i mogunosti saradnje na misijskim podrujima, ali kao neophodnu saradnju domaih crkava, odnosno misijskih centara. II Nastanak i delovanje Evangelike alijanse (Pr. spajanje, udruivanje) 1. Organizovanje a) Kao izraz decenijskih iskustava i tenji meu crkvama i konfesijama. b) Priprema osnivake konferencije u Liverpulu 1.10.1845. uz uee 217 delegacija. 2. Osnivanje Evangelike alijanse u Londonu 19.8. - 2.9. 1845. uz uee 900 delegata. a) prvo su priznavali meusobne optube i povrede i kajali su se zbog toga, jer su bili svesni da su time gradili granice meu bratstvom. b) Naglaavali su vanost saradnje na sledeem: a. na istinama Rei Boje, b. na negovanju zajednikih molitava, c. na saradnji u misiji i evangelizaciji. 3. Nesporazumi i podvojenja. a) Iz razloga meusobnog neravnopravnog priznavanja izmeu tzv. reformacijskih i tzv. slobodnih odnosno postreformacijskih crkava. b) Organizovanje slobodnih crkava u Zajednitvo evangelikih slobodnih crkava godine 1870. u Engleskoj, Nemakoj i SAD, kao i u drugim u manjoj meri. c) U ovom zajednitvu su uglavnom sledei: Baptisti, Metodisti, Kongregacionalisti, Prezbiterijanci, Kvekeri i u manjem broju druge denominacije. d) Razlike su bile na doktrinalnom polju i u oblasti organizacije odnosno discipline meu ovim crkvama, koje su nastojali da prevazilaze zdravom tolerancijom.

4. Zajednitvo evangelikih slobodnih crkava se okonava oko 1940. sporazumno sa delom reformacijskim crkvama a time se i obnavlja preanji odnos alijanse. Sve dogaaje treba razumeti kao neminovan istorijski proces, a zadnje, ne kao neuspeh, ve naprotiv, kao uspeh i veoma koristan dogaaj u tom istorijskom trenutku. III Znaaj Meunarodne konferencije za mir i prijateljstvo 1. Postupci oko pripreme konfederacije U okviru zasedanja druge konfederacije za mir u Hagu 1907.god. razgovaraju delegati parlamenta Engleske i Nemake J. Allan Baker(Alan Bejker) (Kveker) i Eduard de Neufille (de Nojfil) o mogunostima odravanja hrianske konferencije za mir. Razgovori se nastavljaju 1908. i nakon nekoliko susreta po tom pitanju, odreuje se vreme za 1-4. avgusta 1914. u Konstancu na Bodenskom jezeru, uz predvieno uee 148 delegata iz najveeg broja protestantskih crkava. 2. Kako je tekao rad konferencije? a) Dana 29. jula 1914. izbija prvi svetski rat napadom Austro-Ugarske monarhije na Srbiju a sledeih dana i na druge zemlje Evrope. -- Ozvanien povod bio je atentat G. Principa na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu dana 28. juna. -- Na Beki ultimatum Beograd odgovara 25.7.1914. prihvatanjem svih uslova, no ipak sledi objava rata Srbiji 28.7. a ve 29.7. i napad. Posle dva dana AustroUgarska napada Rusiju a 3.8.1914. napadnute su Belgija i Francuska, a uskoro i Engleska, i tako je ratni vihor zahvatio sve zemlje Europe i celog sveta. b) U takvim okolnostima se okupljaju delegati, te umesto predvienog broja dolazak je mogu samo za oko 90. -- 1.avgust 1914, subota uvee, je ve bila potpuno zasenjena ratnom pometnjom. Uesnici kasno uvee odravaju prvu konsultativnu sednicu. -- 2.8. u nedelju u 10,30 sati, molitveno bogosluenje na tekstove Daniel 9, 3-19 i Jovan 13, 31-35. Bile su to molitve kajanja i suza. Istog dana u 17 sati sednica, brzi pregled najvanijih taaka programa i donoenje zakljuaka za daljnji rad konferencije. Najvii dravni organi su obezbedili posebne vozove za to hitniji odlazak iz zemlje do 9 sati pre podne 3.8.1914. c) Konferencija je bila sazvana u Hotelu na Bodenskom ostrvu, nekadanjem manastirskom kompleksu gde je 1414. g. Profesor Jan Hus bio zatvoren, ispitivan i osuen na smrt, odnosno gde je izvrena smrtna kazna nad njim 6.7.1415.g. -- Nakon 5 odnosno 6 vekova svet je ponovo stajao pred izborom: mir ili rat? ivot ili smrt? ...i ponovo je odabrao upravo to, to e znaiti smrt i velike i duge patnje za milione ljudi. -- Zakljuak se prosto sam po sebi namee: Evropa, ba kao i svi drugi kontinenti i narodi sveta, pre svega trebaju JEVANELJE, tu silu spasenja svih koji veruju...! IV Pregled raznih Saveta i Saveza unutar ili izmeu hrianskih konfesija a) Znaaj ovih dogaaja je da bi se istakla potreba i korisnost raznih oblika konfesionalnih objedinjavanja i organizovanja u vee strukturalne ili regionalne celine.

c) Prvi oblik je pozitivan preduslov za drugi, odnosno, za meukonfesionalne naine dogovoranja, saradnje ili uspostavljanja zajednikih saveta. d) Vaniji dogaaji su: Anglikanska crkva se objedinjuje na nivou svojih biskupija 1867.g; Reformatska crkva uspostavlja Svetski savez 1875.g; Metodistika crkva Svetski savez 1881. g. (Evropski savez 1966. g.); Baptistika crkva Svetski savez 1905.g; Evangelika AV.crkva Svetski savez 1923.g; Rimokatolika crkva Evropski savez biskupskih konferencija 1971.g; Srpska pravoslavna crkva stie autonomiju 1831.g, autokefalnost 1879.g, te Patrijarhat 1922.g.

Odluni koraci prema potpunijim odnosima i saradnji meu crkvama

Martin Hovan Nain obrade: a) ematski prikaz dogaaja i nain saradnje po programima. b) Skraeni tekstualni opis ekumenskih aktivnosti 20.veka. c) Usmeno objanjenje najznaajnijih dogaaja iz ove teme. 1. Dogaaji koji su prethodili osnivanju Svetskog saveta crkava (WCC, odsad u tekstu SSC). 1948.godine. a) EDINBURG (Edinburgh) 1910, odrana je Svetska konferencija misije, nije bila prva, ali najvea kao meunarodna i meucrkvena. Uestvovalo je vie od 1200 delegata iz 18 hrianskih crkava, uz predsedavanje Don Mota (John R.Mott). Tema konferencije je bila Evangelizirati svet u ovom pokoljenju. b) tokholm (Stockholm) 1925, tema se odnosila na neispunjenu socijalnu odgovornost, koja treba biti ispunjena stvarnim (istinskim) hrianstvom, nosei jevanelje i u podruja privrede, socijalnih situacija, u politiku i to kroz: Odgovornost za Boji plan sa svetom. Negovanje dobrih odnosa meu crkvama i narodima. Kroz crkvu i hrianski odgoj. c) Lozana (Lausanne) 1927, u osnovnoj opciji konferencije je: Poziv na jedinstvo. Poruka crkve svetu- jevanelje. Zajedniko ispovedanje-kredo-crkava. Duhovna sluba crkve. O sakramentima. d) Jerusalim god. 1928, bavi se pitanjima: Versko obrazovanje i odgoj. Odnos meu starijim i novijim crkvama. Misija u svetlo rasistikih konflikata. Hrianstvo narastajua industrijalizacija. Meunarodna misijska saradnja. e) Oksford (Oxford) 1937, (Odbor za praktino hrianstvo). Tematika: Crkva i drutvo. Crkva,drava i narod u (odnosu) pogledu na drutveno ureenje. Crkva i drava u ulozi odgoja (vaspitanja). f) Edinburg 1937, (Odbor za veru i ustav crkve). Teme: Milost Gospoda Isusa Hrista. Crkva Isusa Hrista i Re Boja. Zajednica svetih. Jedinstvo crkava u ivotu i bogosluenju. g) Utreht (Utrecht), 9-12.5. 1938, tematika i zadatak: izvriti sve potrebne pripreme za osnivaku konferenciju Svetskog saveta Crkava. Rad po takama: Izrada predloga o organizacijskim osnovama. Poziv crkvama da se ukljue u SSC. Plan da se osnivaka konferencija odri 1941.godine, to je onemogueno izbijanjem 2.sv.rata. Organizacijski odbor se sastaje tek februara 1946.g kada je pripremio predlog mesta i vremena odravanja osnivake konferencije.

2. Osnivaka konferencija Svetskog saveta crkava, Amsterdam, 22.8-4.9 1948. Tema: Tamo gde traimo njega nalazimo jedan drugoga Pri samom osnivanju izjavljeno je: iz ovog razloga smo osnovali SSC, odnosno ESC (Evropski savet crkava), jer imamo vrstu nameru da ostanemo trajno zajedno... Osnivaka konferencija je odrana uz uea 351 delegata iz 146 crkava. Meu osnivakim crkvama, iz Jugoslavije, odnosno Republike Srbije uestvovale su i zadrale svoje lanstvo samo tri crkve: Evangelika A.V., Hrianska Reformatska i Evangelika Metodistika. Generalni sekretar SSC odnosno ESC bio je jo od 1938. pa do 1966. gospodin Visert Hoft (Vissert Hooft). U daljnjem radu a u razradi opte teme bavilo se sledeim pitanjima: - Nered u svetu (posle I i II svetskog rata ) i Boiji plan spasenja - O izgraivanju novih odnosa meu crkvama i narodima, ali i o pruanju odgovarajue pomoi ugorenima i izbeglicama. -Izvrene su pripreme i donesena je odluka o Osnivanju ekumenskog fakulteta u Boseju (Bossey), kod eneve. b) Druga plenarna konferencija odrana je u Evanstonu (SAD) u vremenu 15-31.8. 1954. pod temom: Hristos nada sveta! - Pri izboru i formulaciji teme imali su u vidu napetost koje je vladala u svetu zbog hladnog rata izmeu dva vojna bloka, rat u Koreji, rasni problemi-posebno u Aziji i Africi. U takvim prilikama ulagani su veliki napori i pokazana je odgovornost hrianskih crkava u naruenim socijalnim odnosima (siromani bogati) koji su potresali ceo svet. c) Trea plenarna konferencija odrana je po prvi put u jednoj zemlji Treeg sveta, odnosno Nesvrstanih u Nju Delhiju (New Delhi) u Indiji od 19.11. do 5.12.1961. -Znaaj ove konferencije je viestruki. Tada se ulanilo 23 nove crkve u SSC, meu kojima i Srpska pravoslavna crkva u SFRJ. -Tema konferencije bila je: Isus Hristos svetlost sveta. Rad konferencije se odvijao na osnovu tri podteme: Svedoanstvo, Sluenje i Jedinstvo. - Odbor za pitanja vere i ustav crkv je zasedao 1963.g. U sreditu interesovanja bila je oblast : O karakteristinim obelejima Stare crkve i O drugom Vatikanskom koncilu. - Apel konferencije je glasio: Vie raditi i odlunije postupati ! d) etvrta plenarna konferencija odrana je u Upsali u vedskoj, 4 - 20.07.1968.g. - Tema: Gle, inim sve novo. Prvenstveno su bili aktuelni dogaaji te godine u SSR. ali i drugi; u Junoj Africi; diskriminacija ena; priprema konferencije Za misiju u svetu u Bangkoku 27.12.1972 - 12.01.1973. koja je odrana pod temom: Spasenje danas. - U Upsali se ulanjuju mnoge crkve u SSC iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. - Tu je ispoljena i otra nesuglasica takozvanih Evangelikalnih crkava, koje nisu prihvatale stav veine da Misiju treba vriti i kroz dijalog i socijalnom slubom... Iz ovih razloga iz SSC se zvanino izdvojilo vie crkvava nazvavi se Crkvama osloboenja ili Crkvama severoatlanskog dela sveta. e) Peta plenarna konferencija odrana je u Nairobiju u Keniji 29.11 - 10.12. 1975. - Tema: Isus Hristos oslobaa i ujedinjuje (prema Luki 4,18.) Konferencija se bavila pitanjima socijalne egzistencijalne ravnopravnosti u vremenu kada sveta ivi u bedi, da bi preostala etvrtina bila obezbeena u nekom proseku uivajui natprosenu rasko;.

- u Upsali je bio izraen i protest protiv naoruanja (pre svega atomskog), ali i zalaganja za razoruanje, posebno velikih sila. - Ovde se javlja i poetak tkz. Teologije osloboenja to je i utemeljeno ali i proizilazi iz poruke glavne teme. f) esta plenarna konferencija u Vankuveru, Kanadi (Vancouver) 24.07 - 10.08.1983 uz uee 839 delegata iz 304 crkava lanica SSC. Tema: Isus Hristos ivot sveta ralanjena na podteme: ivot, Boji dar ivot i smrt: konfrontacija i pobeda ivot u punini ivot u jedinstvu Tada se (1983.g.) delimino menja i sam organizacijski poredak SSC. Razlog tome je poveani broj lanica pravoslavnih crkava oformljenih vievekovnim nasleem, a sa druge strane tu su noviji Latino-ameriki pentekostalni pokreti sa svojevrsnim uplivom, te se bude potrebe za usaglaavanjem i razjanjavanjem tematike meu samim crkvama lanicama. Naravno ova situacija zasluuje posebno prouavanje i razumevanje toliko prisutno u dananjem hrianskom svetu pluralizma i istovremeno i singularizma. Pregled slube Generalnih sekretara SSC. odnosno ESC. 1) Dr. W.A. Viser Hoft, 1938 1966, -Holananin iz Reformatske crkve. 2) Dr Blejk (E.C. Blake) 1966 1972, iz Sent Luisa, SAD (Saint Louis) Prezbiterijanac. 3) Dr. Filip Poter (Philip Potter) 1972 - 1984. iz Dominikanske republike, Metodista. 4) Dr. Emilio Kastro (Castro) od 1984.g. do 1993 god. iz Urugvaja, Metodista. 5) Dr. Konrad Rajzer (Reiser) 1993 - iz Nemake, Evangelistika A.V. crkva. Udruenja i konferencije na nivou Evrope 1) Konferencija evropskih crkava (odsad u tekstu KEK prev. od Conference of European Churches). Pripreme i dogovori o osnivanju poinju od 1950. godine. Godine 1957. je odreeno mesto i vreme Osnivake konferencije koja se odrala 1959.g. u Niborgu (Nyborg) u Danskoj. - tema: Evropsko hrianstvo u dananjem sekularizovanom svetu. - ciljevi: Okupljanje crkava na kontinentu oko aktuelnih pitanja i potreba, radi uzajamnog ispomaganja, kao i pomaganja na najugroenijim delovima kontinenta. Re je o ekumenskom obliku udruivanja i saradnje svih hrianskih konfesija na nivou Eparhija, biskupija, sinoda i slino. Glavne konferencije se odravaju svakih 7-9 godina, dok rad odbora iz raznih oblasti se odrava relativno esto, po potrebi. Sline konferencije postoje na svim drugim kontinentima. Pored SPC lanice KEK su tri protestantske crkve iz Srbije: Evangelika A.V., Hrianska-reformatorska i Evangeliko-Metodistika su lanice. 2) Savet evropskih biskupskih konferencija Rimokatolike crkve osnovan 1971.g, a kanonski potvren 1977. Sastoji se od 25 (ili neto vie?) biskupskih konferencija na

kontinentu. U proseku svake tri godine se sastaje Episkopski simpozijum uz episkope i strunjake iz raznih oblasti kao i druga svetena lica, u ukupnom broju oko 80 delegata. Saradnja sa KEK-om. Odnosno KEC-om traje od 1978.godine. U naoj zemlji i ovaj vid susreta, savetovanja i saradnje takoe dobija sve konkretnije forme zdravih hrianskih odnosa.

(I) Istorijski pregled meucrkvenih odnosa i saradnje sve do osnivanja SSC. / ESC.
INTERNACIONALNISAVETZAMISIJU

1921. Lake Mohonk

1928. Jerusalim

1938. Tambara (Afr.)

1947. Whitby (Kanada)

VERAIUSTAVCRKVE

Edinburgh 1910. Svetska misijska konferencija

1914. Constanz

1937. Edinburgh 1938. 1948. Utrecht Amsterdam (Hol) PRAKTINO HRIANSTVO osnovan SSC. 1925. 1937. Stockholm Oxford 1933. Belfast 1937. Montreal 1948. Geneva

1927. Lausanne

1875. SVETSKI SAVEZ REFOMATORSKE CRKVE (RWB.) London Edinburg 1877.

1923. LUTERANSKI SVETSKI KONVENT Eisenach Kopenhagen 1929. Paris 1935. Lund 1947. Osniv. Luter. sv. sav. (LWB)

1881. SVETSKI SAVET EPISKOPALNE METODISTIKE CRKVE 1922. London Ujedinjenje u Kr. SHS.

1925. Freudenstadt MC. od 1939.

(II) Istorijski pregled i organizacija Svetskog saveta crkava (SSC / ESC.) Amsterdam 1948. godine
Odbor za misiju i evangelizaciju 1963. 1972/3. 1980. Mexico City Bangkok Melbourne Plenarne 1948. 1954. 1961. 1968. 2.Evanston 3.Nju-Delhi 1975. 1983. 1991. 4.Upsala 5.Nairobi 6.Vancouver 7.Canberra 1979. Boston

konferencije 1.Amsterdam SSC. osnivanje

1966. (Crkva i drutvo) eneva

1952. Lund 1948. RWB. eneva

Odbor za veru i ustav crkve 1963. 1964. 1967. 1971. 1974. 1978. 1982. 1985. Montreal Aarhus 1964. Bristol 1970. Lwen Accra Bangalore Lima Stavanger. 1977. 1982. St.Andrews Ottawa

Frankfurt na M. Nairobi ujedinjenje sa Internac.savetom 1970. Evian 1977.

1947. 1952. 1957. 1963. LWB. Lund osnivanje

1984. Daressalam Budimpeta

Hannover Minneapolis Helsinki

1954. MC. Brssel Centralna konferencija

1968.

Evangelika metodistika crkva Bern ujedinjenje = EMC.

IV NENASILJE
Definicija nenasilja
S francuskog prevela Ana Raffai, Izvor: Lexique de la non-violence, Jean Marie Muller, nonviolence str. 56-58.

Nenasilje je jo uvek nova ideja u Evropi. Zbog toga ima mnogo nesporazuma i zbrke oko nenasilja i nije jednostavno objasniti njegovo stvarno znaenje. Kada ujemo nekoga da govori o nenasilju, naa prva reakcija je najee nepoverenje ili sumnja. Tumaim ovu reakciju time to smo naslednici tradicija koje ustupaju lepo i bogato mesto nasilju, kakvo nenasilje nikada nije dobilo. Re nenasilje potie od Gandija (Gandhi). Ona je doslovni prevod sanskritske rei ahimsa (a: negiranje i himsa: kodljivost, nasilje). esto se komentarisalo kako je re nezahvalno izabrana i da sama re podupire mnoge dvosmislenosti2. Ipak, prednost tog pojma je to to nas navodi da se suoimo s mnogim dvolinostima nasilja, jer smo esto u iskuenju da ih skrivamo kako bismo lake iveli. Treba postati svestan da smo ve vekovima optereeni, jer nam se namee uverenje da je nasilje ne samo nuno nego i legitimno. I vie od toga, nasilje je asno. Najee je junak, o kojem saznajemo iz legendi ili istorije i kome se divimo, na neki nain nasilan. Ako je nasilje zaista vrlina snanih ljudi koji se tuku da bi pobedila pravda i da bi odbranili slobodu, nenasilje moe biti samo slabost onih koji nemaju hrabrosti za nasilje. Nemogue je razviti znaenje nenasilja dok ne preciziramo znaenje nasilja. Zbog toga treba razlikovati sukob, agresivnost, borbu i snagu od nasilja u pravom smislu te rei, to smo navikli da brkamo. Nasilje je proces ubijanja, koji radikalno pervertuje sve odnose prema drugoj strani. Buenje nenasilja se deava kada postanemo svesni nasilja kao stvarnosti koja je radikalno suprotna zahtevima razuma. Zaista, nae iskustvo nasilja u svetu nam pomae da otkrijemo elju za nenasiljem koju nosimo u sebi. Traenje nenasilja pripada ljudskom duhu, ono je u nama, mnogo pre nego to smo upoznali nasilje i ono razotkriva nehumanost nasilja. U sukobu sa nasiljem postajemo svesni njegovog bezumlja. Etiki sud koji prepoznaje da je nasilje negacija ljudskog duha, kategoriki mu se suprotstavlja i ne pristaje da ga ikada opravdava. Odbijanje nasilja je temelj koncepta nenasilja. Znai, nenasilje pripada podruju filozofije i, u skladu s tim, podruju politike. Filozofija koja se prilagoava nasilju negira sebe kao filozofiju. Isto vai za politiku. Slaba taka dominantnih ideologija upravo je njihovo opravdavanje nasilja, pa su nasilje pomirili s idealima nae kulture. im nasilje proglasimo legitimnim ono postaje
2

Gandi je radije koristio re satyagraha (od satya: istina i agraha: prijanjanje) koju je sam skovao kako bi pozitivno izrazio svoj ideal. Objanjavao je: Etimoloki re znai: drati se istine ili snage istine. Ali, i to objanjenje je vrlo ambivalentno. Istina, moe imati samo snagu po svojoj uverljivosti. Ili u politikoj akciji, kada se radi o borbi protiv strukturalnog nasilja u drutvenom neredu, nije dovoljno drati se samo snage uveravanja. Nenasilna akcija treba da ima na raspolaganju stvarnu snagu da se suprotstavi i da primora one koji imaju mo da popuste. Ta mo da drugoga primoramo ne moe da se definie samo kao snaga istine.

ljudsko pravo: tako svako moe pribei nasilju kao svom pravu kad god proceni da mu treba, kako bi odbranio svoje interese. Ako ideologija nasilje ini legitimnim, postoji stvarna opasnost da se ustali nasilna praksa i da malo po malo ljudi gube svest o tome da ono radikalno negira najdublje tenje oveanstva. Kaemo li ne nasilju jer afirmiemo etike zahteve nenasilja, ne priznajemo mu nunost koja mu treba da bi potom zagospodario naom sudbinom. Religijske ideologije su takoe odgovorne za nasilje koje opravdavaju. Kada to ine i one se suprotstavljaju duhovnom traenju oveka i odbacuju etiki zahtev nenasilja. Ostavljajui svojim pristalicama mogunost da misle kako se nasiljem mogu posluiti ak i kada se bore za Boga, istorijske religije a posebno tri velike monoteistike religije judaizam, hrianstvo i islam podstiu vie na nasilni fanatizam negoli na mudrost nenasilja. Etiki zahtev nenasilja treba da postane temelj politike filozofije koji nadahnjuje nae delovanje u svetu. Zato traimo sredstva, naine i strategije koji nam omoguavaju da upravljamo neizbenim sukobima koji dele i sukobljavaju pojedince i narode. Traei politiku delotvornost drugim sredstvima, a ne onima koja su ponuena nasilnim putem, strategija nenasilne akcije eli da pomiri moral uverenja i moral odgovornosti.

Konflikti i reavanje konflikata

Marija Parnicki Blaeni miroljubivi, jer e se sinovi Boji nazvati! Matej 5, 9 Postoje razne publikacije i prirunici kako uspeno savladati konflikte/sukobe kojih tako mnogo imamo u svakodnevnom ivotu. Mediji i tampa nam nude razna uputstva i savete koji bi nam pomogli da izaemo iz konflikta bez ozbiljnijih negativnih posledica. Otvaraju se razna savetovalita za poremeene odnose u porodici i meu suprunicima. ak se i u poslovnom svetu velika panja posveuje ovoj oblasti ljudske komunikacije i organizuju se razni seminari i radionice za unapreenje meuljudskih odnosa, u nastojanju da se na taj nain predupredi i umanji negativni uticaj poremeenih odnosa na profit, reputaciju firme, uspenost pojedinca i njegov kredibilitet. Iz ovoga implicitno moemo zakljuiti da je vano i za nas, vernike, baviti se temom sukoba, jer ih, sloiete se, imamo na pretek i u naim crkvenim i verskim zajednicama. Konflikt kao indikacija zdravlja: Konflikti su sastavni deo ivota svakog pojedinca i nije mogue izbei ih kroz njih se mora proi. Ne bojte se konflikata i ne beite od njih (esto nas vaspitavaju da nije lepo protivreiti i raspravljati se sa drugima, te smo skloni beati od konflikta). Konflikti uvek postoje jer smo vrlo razliiti, a naroito e ih imati onaj, ko ima hrabrosti da izrazi svoje miljenjem iako zna da e mu mnogi protivreiti. Pozitivan konflikt je onaj koji ostavlja mogunost ostvarivanja novog kvaliteta odnosa a ne onaj koji ostavlja gorko oseanje povreenosti i oiljke.. Spoznajte vlastite slabosti, loe navike, stavove i shvatanja. Izbegnite zabludu da u sukobu mora biti ili POBEDNIK ILI PORAENI Ne trudite se da uvek budete za istu 10. Eliminiite svoju potrebu da se svetite ljudima koji su vas povredili. Nemojte se koristiti ogovaranjem da bi vi u poreenju sa ogovaranimizgledali bolje i lepe. Verujte u mogunost promene, ne da vi menjate nekoga, nego da Bog promeni vas i onog drugoga i da promeni va odnos sa ljudima. Boiji odgovor na konflikte Pojave koje sreemo u naem okruenju u mnogo emu nas podseaju na zakon dungle gde jai pobeuje i zdrav razum pobeuje ljubav. ovek je spreman da povredi i da ponizi oveka, da ga napusti. ovek po prirodi ima tvrdo srce koje nije u stanju da oprosti i zaboravi, a njegova dobrota je kao rosa koja brzo nestaje. Isus Hrist je dokaz ove velike Boije ljubavi i kao ovek iskusio je negativne posledice konflikata nepravdu i nasilje. Bio je ponien i povreen. Bio je ljut ali nije povreivao druge, kada su njega povreivali nije traio osvetu. Prilikom svakog sukoba postupao je direktno, asno s potovanjem. Tako nam je ostavio savreni primer konstruktivnog ponaanja ali moe i nas da promeni i da nam novi pogled na stvari i novo srce koje je spremno da oprosti i voli svoje neprijatelje.

18 praktinih saveta kako uspeno reavati konflikte 1. Izbegavati kod razgovora svako verbalno, emotivno i fiziko nasilje. Pokuajte da kontroliete ruke i jezik i izbegavajte sarkazam, poniavanje ili uvrede. 2. Otvoreno govorite o svom problemu. Problemi nee nestati sami od sebe a skrivanje i kamufliranje e samo pogorati va poloaj i raspoloenje. 3. UGOVORITE SASTANAK. Utanaite vreme koje svim stranama odgovara, kada niste nervozni i premoreni i kada niste u urbi. 4. NE KORISTITE SE ZASTRAIVANJEM. U spornom razgovoru esto ne razmiljamo trezveno i preplaeni smo. Nije u redu pretiti sagovorniku da ete uraditi to i to ako se on ne promeni. 5. NE VRAAJTE SE U PROLOST i drite se konkretnog problema. Ako iskrsne neto iz prolosti zabeleite to na papir i dogovorite se kada ete o tom problemu razgovarati. 6. SLUITE SE RENIKOM Ja oseam a ne Ti, ti, ti..si kriv TI poruka deluje optuivaki a druga strana ima potrebu da se brani. Bolje zvui ako kaete: JA to vidim.., Ja oseam da... ili Ja bih da .. i uvek spasonosna reenica: Ja mislim... 7. NE PREKIDAJTE sagovornika i dozvolite mu da izrazi svoje miljenje. Trenuci tiine su korisni da se saberu misli i razmisli o tome ta je neko od vas hteo da kae. 8. NE UOPTAVATI! (nemojte generalizovati stvari). Izbegavajte rei kao to su: uvek, nikada...svaki put. Pazite na svoju gestikulaciju; ne prevrite oima, ne okreite lea i gledajte kroz prozor. 9. NE IZRAAVAJTE PROTEST NAPUTANJEM MESTA RAZGOVORA. Bolje je da odredite krau pauzu da se saberete i ponovo steknete kontrolu nad sobom. 10. MORA SE ZNATI KADA JE DOSTA! Budite u dodiru sa svojim emocijama i postavite sebi granice preko koje neete prei- jednostavno znate i oseate kada treba da prestanete. 11. NEKI PROBLEMI SE NE MOGU REITI SAMO JEDNIM RAZGOVOROM! Neki. To je dobro jer vreme izmeu dva razgovora moete iskoristiti za preispitivanje stavova drugih ljudi, ali i vlastitog stava i emocija. 12. NEKI PROBLEMI SE NE MOGU REITI! Uvek postoje nepomirljive razlike u naim odnosima koje se nikada nee pomiriti bez obzira koliko se mi trudili. Jedna jevrejska molitva glasi: Boe daj mi snage da se borim sa problemima

koje mogu da reim, strpljenja da otrpim tekoe koje ne mogu da izbegnem i mudrosti da ova dva razlikujem. 13. POTUJEM DRUGAIJE MILJENJE! Svaki ovek je jedinstveno stvorenje i ima sasvim drugaiji pogled, miljenje oseanja, vrednosti. Ja nemam monopol na istinu i ne traim od drugoga da misli, osea i ponaa se kao ja. 14. JEDAN PROBLEM IMA VIE REENJA! Budite otvoreni da sasluate i prihvatite i druga reenja te naete ono koje e najvie odgovarati vama ali i drugoj strani u sukobu. 15. GOVORITE ISTINU! Pokuajte tano i istinito da objasnite svoje misli i emocije. 16. NE UVLAITE U RAZGOVOR ONE KOJIH SE PROBLEM NE TIE! Izbegavajte da pominjete ta su druge osobe rekle i kako su one reagovale u slinoj situaciji ili kako su vas podravale u stavu koji zastupate. 17. MOLITE SE, DA VAM BOG POMOGNE DA OPROSTITE LJUDIMA I DA TRAITE OPROTAJ OD DRUGIH LJUDI! ovekovoj prirodi nije svojstveno da oprosti ljudima koji su ga uvredili ili ponizili. Takoe, vrlo teko priznaje svoje greke i spreman je da otvoreno trai oprotaj. Te sposobnosti nam moe podariti Bog ako se za to revnosno molimo. To ne znai da su stvari koje su nam uinjene, koje smo uinili dopustive i opravdane, ve da ono to se desilo nee biti breme u vaem srcu i nee vas izjedati, te se moete posvetiti izgradnji pozitivnih odnosa sa ljudima. 18. ZAVRITE RAZGOVOR NAZNAKOM DOBRE VOLJE! Nije neophodno da doete do potpunog izmirenja ili naklonosti. Dovoljno je da se raziete sa oseanjem uzajamnog potovanja i uverenja da nije sve izgubljeno i da imate zajedniku budunost za koju se vredi boriti.

Isusov trei put

Preuzeto iz: Walter Wink: Angesichts des Feindes, Der Dritte Weg Jesu in Suedafrika und anderswo, Claudius 1988., str. 45. (prevela: A. Raffai)

PRVI PUT BEG potinjavanje pasivnost povlaenje predajem se

DRUGI PUT BORBA oruani ustanak nasilni otpor direktna odmazda osveta

ISUSOV TREI PUT Preuzmi moralnu inicijativu Kreativno nai alternativu nasilju Stani uz svoje ljudsko dostojanstvo Odgovori brutalnoj moi vicem i humorom Prekini zaarani krug potinjavanja Ne prihvaaj poloaj potinjenog Raskrinkaj nepravdu sistema Stavi pod svoju kontrolu dinamiku moi Budi postojan/a vrst/a Posrami tlaitelja dok ne promeni ponaanje Nastoj u tome da monici moraju da donose odluke za koje nisu spremni Prepoznaj u emu je tvoja snaga Budi spreman/a da radije trpi nego da popusti Prisili tlaitelja da te vidi u novom svetlu Iskoristi svaku priliku da tlaitelj vidi kako nasilje nije delotvorno sredstvo Budi spreman/a podneti kaznu zbog nepotovanja nepravednih zakona Neka u tebi umre strah od postojeeg sistema i njegovih pravila igre

V ZAVRNI RADOVI
Da svi budu (za)jedno: koinonia kao temelj i kritika hrianske teologije3
Sran Sremac4 Savremena problematika Nije teko primetiti da se Crkva danas kao institucija nalazi pod udarom osporavanja i kritike. Smatra se da drutvena kritika crkve spada u vrste i nepokolebljive predrasude modernog doba. Vreme u kome ivimo naziva se postmodernom, postistorijom, pa ak i posthrianskom epohom. Vreme u kojem je drutvo indiferentno prema Bogu. Oduevljenost prosvetiteljstvom, individualizmom, racionalizmom, a danas i postmodernizmom navelo je ljude modernog doba da zapostave zajednitvo kao vid crkvenog poslanja. Sve se ee moe uti krilatica: Hristos da, crkva ne! Sve je vie onih koji su uvereni da mogu biti dobri vernici, a da ne moraju pritom pripadati crkvi. Koliko je onih koji govore Ja sam pravoslavan, rimokatolik, protestant ali neu da pripadam ni jednoj crkvi!. Statistika govori da vie od 30% hriana na Zapadu, ne pripadaju ni jednoj crkvi je poraavajua. Ne udi stoga to je sve razvijenija tzv. religiozna desocijalizacija. To ujedno i objanjava razlog slabog porasta crkvenosti, uprkos porastu religioznosti, jer pripadanje odreenoj crkvi znai pristajanje na istinu koja vai za svakog pojedinog lana bez razlike. Ovakav stav dovodi do pojave koju sociolozi nazivaju paradoks religije. Naime, danas u savremenom drutvu sve vie preovladavaju vancrkveni oblici vere (beliving without belonging). Ovome je nesumnjivo doprineo i ubrzani razvoj medijske infrastrukture, posebno razvoj globalne kompjuterske mree, te pojava takozvanih internet crkava, zatim ekspanzija tele-evangelizatora. Postavlja se pitanje i zadatak za teologiju i crkvu danas: Kako crkva moe propovedati Hrista na savremen nain, a da se pritom ne podlegne nekoj novoj formi postmodernizma.5 Jer, hrianska vera postavlja univerzalan zahtev i treba je prevesti na jezik i u probleme odreenog vremena. injenica je da se moderan ovek se sve vie bori za individualnu religijsku slobodu odbacujui pritom sve religijske i crkvene autoritete. Opravdano se postavlja pitanje: Da li je epilog ove dramatine borbe, religija bez Boga ili hrianstvo bez Hrista i crkve? Teoloke osnove
3

Rad je predstavljen na konferenciji The Program of the Theological Consultation (European and Dutch Theological Faculties and Churches - Protestant Church in the Netherlands) Ministry and Leadership: What kind of spiritual leadership do our churches need?, Feketi, Srbija, 29 jun-3 Jula, 2006. Ovde ga predstavljam u malo izmenjenoj formi. 4 Kontakt autora: Sran Sremac, Free University, Amsterdam, srdjansremac@yahoo.com 5 Jrgen Moltmann smatra da se teologija i Crkva danas, vie nego ikad, nalaze u dvostrukoj krizi: u krizi relevantnosti i krizi identiteta. Obe krize se meusobno uslovljavaju. to se vie teologija i Crkva pokuavaju uiniti relevantnim u savremenim problemima, to se dublje uvlae u krizu svog vlastitog hrianskog identiteta. to vie pokuavaju potvrditi svoj identitet u tradicionalnim dogmama, obredima i moralnim naelima, one utoliko vie postaju irelevantnim i neveredostojnim. Ova dvostruka ktiza, kako Moltmann smatra, moe se tano oznaiti kao identity-involment dillema. Vidi: Jrgen Moltmann, Raspeti Bog, (Rijeka: Ex Libris, 2005), 15.

Poslednjih godina eklisioloka promiljanja su bila usmerena ka razraivanju odnosa crkve prema misteriji Svete Trojice.6 Ali pre nego to kaem bilo ta pokuau da definiem pojam crkve. U istoriji teologije bilo je mnogobrojnih i raznovrsnih pokuaja da se d definicija crkve, ali do sada nije predloena ni jedna definicija koja bi bila sveobuhvatna i pokrila sve bitne elemente svehrianske crkve, a u isto vreme bila kratka, jasna i svima shvatljiva. Smatram da u traganju za pojmom crkve, znaajno bi bilo uzeti u obzir nazive kojim su prvi hriani oslovljavali svoju zajednicu. Crkva (ekklesia) i pozvani (kletoi) jeste naziv koji Novi zavet preuzima iz Starog i prenosi ga na novonastalu hriansku zajednicu. Dakle izraz ekklesia proistie iz rei kaleo (pozvati) pred koji se stavlja predlog ek (iz). Na osnovu ove etimoloke definicije mnogi teolozi zakljuuju da je misao pozvani iz neega sastavni deo imenice ekklesia. Sam naziv Ekklesia-crkva, u profanom grkom je bio naziv za skuptinu graana koji bi se sastajali na javnom trgu i raspravljali o tekuim pitanjima, tipa mesne zajednice. Septuaginta (LXX) je upotrebila re ekklesia da bi njome protumaila jevrejsku re kahal (qahal, odnosno, skuptina). Odabir ovakvog naziva ukazuje da prvobitni novozavetni vernici nisu na crkvu gledali kao na graevinu niti kao organizovanu instituciju, nego su bili narod mukarci i ene okupljeni Svetim Duhom, meusobno povezani Hristom - dakle narod koji stoji u savezu sa Bogom. Iznad svega oni su bili Boji narod.7 Smatrajui najprikladnijom definicijom crkve u odnosu na misteriju trojedinog Boga, odluio sam se na citat iz Kiprijanovog dela O molitvi Gospodnjoj u kojem se kae da je crkva narod ujedinjen jedinstvom Oca, Sina i Duha Svetog. Zajednica koja ima svoj koren i temelj u zajednitvu Svete Trojice; zajednica koja treba biti jedna po uzoru na jedinstvo Oca, Sina i Duha Svetog. Ovakva trijadoloka ideja crkve koja ima svoj koren u zajedntvu Svete Trojice je svakako najpouzdanija i jedina ispravna svetopisamska platforma na kojoj treba graditi eklisioloko zajednitvo. Dakle, polazna taka poimanja crkve sastoji se u razumevanju odnosa crkve prema prirodi Trojedinog Boga. Tri linosti Svete Trojice, Otac, Sin i Duh Sveti, i svaka ljudska linost za crkvu su jedine i najvee vrednosti. Bog je trojstvo. On je zajednitvo. Savreno jedinstvo triju osoba. Poslednja taka ovog jedinstva, kako smatra Valter Kasper, jeste ...jedinstvo koje u ljubavi ostavlja prostor za drugog u ljubavi Oca, Sina i Svetog Duha. To jedinstvo jeste jedintsvo u Trojici i Trojica u jedinstvu, koje je za nas otkriveno u Svetom Duhu. Jedinstvo crkve moe jedino da bude shvaeno kao odraz, ikona i uestvovanje u tom trojinom jedinstvu, jedinstvu u razliitosti.8 ovek je stvoren na sliku Boiju, znai pre svega da je stvoren za zajednitvo. Poto je Bog drutvena stvarnost, kako smo rekli, ovek je u stanju da samo u zajednici verujuih odraava boansku prirodu. Dakle, u kontekstu zajednitva crkva potpunije oslikava i daje primer boanske slike. Ovo i ovakvo iskustvo jedinstva u ljubavi predstavlja model za hriansko i crkveno jedinstvo. Ono je pre svega utemeljeno u trojinoj ljubavi izmeu Oca, Sina i Svetog Duha, koja je prototip

6 7

Vidi: Miroslav Volf, After Our Likeness: The Church as the Image of Trinity, (Grand Rapids: Michigan, 1998). Poslednjih godina ovo shvatanje crkve kao naroda doprinelo je iroj saglasnosti u Crkvi kao celini, to se na primer vidi u jednom vanom ekumenskom dokumentu iji je naslov Baptism, Eucharist and Ministry (World Council of Churches 1982: 20). 8 Kasper Valter, Ne postoje dva Hrista, (Beograd: Beogradska nadbiskupija, 2004), 51-52.

crkvenog jedinstva: jedinstvo crkve, kako smatra Valter Kasper, jeste ikona Svete Trojice.9 Eklisioloke osnove Iz ovog proizilazi da uestvovanje u ovoj dinamici trojine Boje ljubavi je nemogue izolovanim individualcima, ve zajednici verujuih meu kojima prebiva sam Hristos posredujui preko svoga Duha. Crkva je pozvana da u sadanjanjosti odraava venu dinamiku Trojedinog Boga, kao zajednitvo. ovek je Boiji Lik u onoj meri koliko uestvuje u ivotu zajednitva Hristove crkve.10 Britanski, pravoslavni teolog, Kalistos Timoti Ver (Timothy Ware) tu misao izraava reima Bog nije, jednostavno, jedna Linost zatvorena u sopstveno bie, nego je Trojinost Oca, Sina i Svetog Duha, od kojih svaka obitava u ostale dve neprekidnim kruenjem ljubavi. Bog nije samo jedinstvo, nego i zajednica.11 To znai da je na crkvi da izgrauje duh zajednitva, ljubavi, poverenja i dijaloga u svakodnevnom zajednitvu. Radovan Bigovi ima pravo kad kae da Duh Sveti svima i svemu daje ivot. On nije duh samoe, sebinosti i izolacije, ve Duh zajednice. Ukoliko ne gradimo duh zajednice i zajednitva, onda izdajemo Hrista i hrianstvo.12 Vladeta Jeroti je na istom tragu kada kae: Hristos nas je uio da se Bogu obraamo ne sa Oe moj, nego sa Oe na, uvodei samim tim svako ljudsko ja u sabornost mi.13 Ovakvo shvatanje Trojice pokuava izrei ta znai: Bog je ljubav. Ljubav je jedinstvo u mnotvu i mnotvo u jedinstvu. Ljubav koja u vernosti podnosi raznolikost i sve pomiruje jedinstvo ljubavi. iveti izolovano znai propustiti puninu u Bogu. A upravo ta punina jeste zajednitvo ljubavi koje vlada unutar Svete Trojice. To je upravo ono to su prvi hriani doivljavali kao agape, zajednicu ljubavi i jedinstva. Ovo bi trebalo da bude ideal i dananjih hriana u ovom vremenu i prostoru: biti u zajednitvu i jedinstvu s Hristom i u Hristu. Zakljuak i implikacije Na kraju postavlja se pitanje: Zato ljudi izbegavaju crkveno zajednitvo? Zato izbegavaju crkvu? Nije li upravo re zajednitvo kamen spoticanja za dananjeg oveka. Dovoljno je malo podrobnije pogledati istoriju crkve, pa da se lake shvati razvoj mentaliteta i simpatije prema individualizmu, pristupanju internet crkvi i slinim stvarima koje krase dananju realnost. Zato? Zbog mnogih podela unutar crkve poevi od velikog raskola u jedanaestom veku, pa preko zapadnog raskola u esnaestom veku, zatim, imamo veliki broj frakcija unutar samog protestantizma, koji danas broji hiljade nezavisnih crkava i denominacija. Uprkos Hristove molitve u 17. poglavlju Jovanovog evanelja da svi budu jedno. Drugi razlog jeste, mora se priznati i taj da je sama crkva tokom istorije esto suzbijala zdrav i Bogom-dan individualizam i osobnost oveka. Sve ove razdore i podele unutar crkve, moderan ovek podsvesno doivljava kao dokaz da u crkvi nema Boga. Kako onda dokazati postmodernom oveku
9

Vidi: Isto, 49. (Lumen Gentium, 4; Unitatis redintegratio, 3). Duboko promiljajui o temi crkvene koinonie rimokatoliki teolog Jean-Marie Roger Tillard naglaava pneumatoloku dimenziju zajednitva: Crkvena koinonia moe da se opie kao prosleivanje Trojinog odnosa u bratske odnose Hristovih uenika... Posmatrano sa ljudske strane, crkvena (zajednica) jeste bratstvo uenika Isusa Hrista u onoj meri koliko je obuzeto Svetim Duhom koji ih postavlja u odnos Oca i Sina. J.M.R, Tillard, What is the Church of God?, Mid-stream 23, 372-73. 11 Ver Timoti, Pravoslavna Crkva, (Beograd: Zavet, 2001), 202. 12 Radovan Bigovi, Crkva i drustvo, (Beograd: Fond Hilandarsko drustvo, 2000), 120. 13 Vladeta Jeroti, Samo dela ljubavi ostaju, (Beograd: Ars libri, 2000), 145.
10

prisutnost Boga u crkvi? Kako animirati ljude da postanu deo Hristove crkve i uestvuju u tom zajednitvu? Kako ljudima omoguiti doivljaj Boga u crkvi? Smatram da je vreme u kome se crkva nalazi prepuno nemilosrdnih izazova za crkvu. Naslee koje crkva nosi, obavezuje hriane da budu jedno i da se usredsrede na poruku Boije ljubavi. Problem dakle nije postmodernizam, niti Evanelje, nego je problem deficit vere. Vere koja vodi u nelicemeran i beskompromisan ivot za druge. Metanoja je neophodna u cilju izgraivanja dijaloga i mira. Dijalog tei pomirenju, a pomirenje ne ukida razliitosti nego prihvata drugog u njegovoj razliitosti. Nemogue je ponaati se na novi nain, a razmiljati na stari nain. Zato metanoja zahteva kompletnu promenu ovekovog unutarnjeg bia i otvara srce za pratanje. Na crkvi je danas da radikalno poslua Boju re i izgrauje jedinstvo unutar sebe. Izgraivanje Bojeg jedinstva koje je kvalitativno drugaije od naih ljudskih sjedinjavanja. J. A. Mller, poznati tibingenski teolog iz 19. veka koji je napisao knjigu Jedinstvo u Crkvi smatra da u crkvenom ivotu postoje dva ekstrema i da su oba u osnovi egoizam: kad svako eli biti sve (ekstremni crkveni individualizam), ili kad neko eli biti sve (ekstremni crkveni centralizam). U prvom bi se sluaju sve raspalo, te bi u crkvenom prostoru bilo toliko hladno, da bi smo se smrzli. U drugom sluaju bi sveza jedinstva postala toliko tako tesna i ljubav toliko topla, da se nebi mogli oteti guenju. Niti bi se hteli smrznuti u ekstremnom individualizmu, niti se pak uguiti u ekstremnom centralizmu. To je mogue samo onda kad se izbegnu oba ekstrema. 14 Stoga ne smemo biti neko, niti svako biti sve. Jedino sve moe biti sve, a jedinstvo svih samo jedinstvo celine. To je ideja Hristove crkve. Ovo je jedina ispravna svetopisamska platforma na kojoj treba graditi eklisioloko zajednitvo. Jedinstvo se ne moe nasilno isforsirati niti organizovati: jedinstvo je dar Svetoga Duha. Na nama je da prepoznamo dar Duha i negujemo zajednitvo koje nam je ostavljeno u mandat. Stoga, budimo mirotvorci jer e se oni zvati sinovi Boiji (Mt 5:9). I ne dozvolimo recidive prolosti. Jer, On je Hristos zajednitva. Neka nam rei pape Jovana Pavla II budu putokaz i inspiracija u naim tenjama u izgradnji jedinstva Hristove crkve: Briga za jedinstvo Crkve nije bilo koja sporedna stvar ili usputni zadatak, ona nije hobi nekolicine, ona pripada sutinskim nalozima Crkve. Verovati u jednog Isusa Hrista znai hteti jednu Crkvu, i za nju moliti i raditi. Dakle, da svi budu (za)jedno.

CITIRANA DELA Bigovi, Radovan 2000 Crkva i drutvo. Beograd: Hilandarski fond pri Bogoslovskom fakultetu SPC. Ver, Timoti 2001 Pravoslavna Crkva. Beograd: Zavet. Volf, Miroslav 1998 After Our Likeness: The Church as the Image of Trinity, Grand Rapids: Michigan.

14

Jrgen Moltmann, Krist da-Crkva ne, (Zagreb: Druba katolikog apostolata, 1980), 52.

Svetski savez crkava (World Council of Churches) 1982 Baptism, Eucharist and Ministry. Geneva: Faith and Order Paper#III. Tilard, J.M.R 1984 What is the Church of God?. u: Mid-stream 23. Kasper Valter, 2004 Ne postoje dva Hrista. Beograd: Beogradska nadbiskupija. Jeroti, Vladeta 2000 Samo dela ljubavi ostaju. Beograd: Ars libri. Moltmann, Jrgen 1980 Krist da-Crkva ne. Zagreb: Druba katolikog apostolata. Moltmann, Jrgen 2005 Raspeti Bog: Kristov kri kao temelj i kritika kranske teologije, Rijeka: Ex Libris.

iveti sa Pismom
Neboja Tumara U ovom radu razmatraemo odnos Pisma i Tradicije, fokusirajui se na interpretaciji Pisma unutar Tradicije, analizirajui shvatanja zastupljena u pravoslavlju i judaizmu. Namera nam nije da razmatramo pozicije pravoslavlja sa jedne i katolianstva i protestantizma sa druge strane. Radije, u ovom radu e se koristiti distinkcija izmeu stava koji zastupa princip sola scriptura i ostalih stavova koji pretpostavljaju neki drugi, alternativni izvor autoriteta. Nakon prikaza shvatanja modernih pravoslavnih teologa o pitanju tradicije, prikazaemo odnos izmeu Pisanog i Usmenog Zakona u judaizmu, bazirajui se prevashodno na radu Jakova Nojsnera (Jacob Neusner), plodnog i uticajnog modernog istraivaa judaizma. Zadnji deo rada e biti posveen radu nemakog filozofa Gadamera (HansGeorge Gadamer) i britanskog pravoslavnog teologa Endri Lauta (Andrew Louth) odnosno njihovom shvatanju autoriteta i objektivnosti istorijsko kritikog metoda u hermeneutici. Njihova razmatranja bie povezana sa pitanjem Tradicije u pravoslavlju i judaizmu.

Uvod:
U predgovoru svoje knjige Znaenje ikona Vladimir Loski (V. Lossky) kae: Tradicija je jedan od onih termina koji, budui bogat znaenjem, rizikuje da na kraju ostane bez znaenja.15 Ovaj znaenjima bogat termin moe oznaiti obiaj ili praksu, ustaljen kodeks ponaanja i delanja ili doktrinu neke organizacije. Na teorijskom nivou, tradicija ili tradicije, mogu oznaiti odreenu informaciju ili neto sainjeno od skupa informacija. Kao takva, tradicija se prenosi iz prolosti u budunost.. U svojoj kolokvijalnoj upotrebi ovaj termin ima peorativno znaenje i vezuje se za predrasude i subjektivnost, autoritet a neretko i represiju. Laut (A. Louth) zakljuuje da su Oci Crkve razvili svoju teologiju oko grkog pojma paideia- obrazovanje, gde je ovek shvaen kao drutveno bie. Polemiui sa pozicijama gnostika, razvijajui hriansku antropologiju i ideju ponovnog stvaranja i rekapitulacije izmeu oveka i kosmosa, hriani su doli do pozitivne evaluacije tradicije. 16 Teologija proistekla iz reformacije se kritiki odnosila prema nasleenoj tradiciji. Princip sola scriptura, koji je uvela reformacija, u sebi je krio tenju ka povratku na originalno, prvobitno otkrovenje Boije. Proveravajui celokupnu tradiciju autoritetom Pisma, reformacija je postala religija knjige.17 Tekst Pisma je postao autoritet za sebe ostavljajui teolozima da otkriju primarno znaenje samog teksta. Sekundarni autoriteti koji se nisu bazirali na Pismu su odbaeni a svi ostali su sagledavani i korigovani naspram Pisma.
15 16

Lossky, V., Ouspensky, L. (1999), 11 Louth, H. (1983), 76-77 17 Congar. Y. Tradition and Traditions (Oxford: Macmillan, 1987). 153-156

Prima scriptura princip, koji je ponekad suprotstavljen principu sola scriptura, tvrdi da pored Pisma postoje i drugi, alternativni izvori autoriteta. Iskazi o Bogu ili njegovoj volji, koji ne poivaju na tekstu Pisma, nalaze se u drugostepenoj poziciji. Ovi iskazi su korisni prilikom tumaenja Pisma i oni su uvek proveravani Pismom. Uporeena, ova dva principa, sola scriptura i prima scriptura se meu sobom malo razlikuju. Iako je princip prima scriptura obino predstavljen kao normativno uenje katolianstva, prema Katehizisu katolike crkve, Pismo i tradicija su ravnopravni izvor autoriteta: Crkva, kojoj je poveren prenos i tumaenje istina Otkrovenja, ne bazira svoje tvrdnje o objavljenim istinama jedino na Svetom Pismu. Pismo kao i tradicija moraju biti prihvaeni i potovani istom merom.18 Kao to je primetio Laut, strane reformacije i post-reformacije, teile su da shvate tradiciju kao neto to se moe porediti sa Pismom, bilo dopunjujui ga, bilo sukobljavajui se sa njim. Pismo kao i tradicija su objektivizirani: oni su ono to mi pokuavamo da razumemo. Izmeu Pisma, tradicije i nas postoji razdaljina koju nastojimo da premostimo.19 Pravoslavlje i problem tradicije Prvi koji je razmatrao ovaj problem odnosa Pisma i tradicije bio je Aleksej Homjakov (Alexei Khomiakov), moda prvi originalni teolog u istoriji Ruske pravoslavne crkve.20 Kao teoretiar slavenofilskog pokreta, pokuao je da ponudi autentian pravoslavni odgovor na pitanje odnosa tradicije i Pisma. Pokuavajui da ouva slobodu i jedinstvo, koji su po njemu nestali na zapadu, svoje poglede gradi oko termina sobornost, to je crkvenoslovenski ekvivalent pojmu katolianstvo. Kritikujui ideje socijalizma i kapitalizma kao defektne proizvode zapadne misli, on naglaava pojam saradnje nasuprot pojmu konkurencije kako je shvaen na zapadu. U svom lanku Crkva je jedna, Homjakov tvrdi da pravoslavna crkva, koju je osnovo Hrist a koju su zavetali apostoli uva punotu istine hrianskog otkrovenja.21 Sveti Duh je taj koji daje slobodu i jedinstvo. On je krajnji autoritet Crkve. Tradicija i Pismo su samo razliiti izrazi istog Duha, iste vanosti i jednaki, nikad meu sobom suprotstavljeni. Homjakov zastupa jednu fluidnu definiciju Pisma. Po njemu, Pismo ine svi spisi koji su priznati od strana Crkve. Sa druge strane, Loski, kritikujui striktnu razliku izmeu Pisma i tradicije, daje tradiciji prednost i u njoj vidi po Crkvu veu vanost. Crkva moe bez Pisma, ali Ona nikao ne moe opstati bez tradicije. Po Loskom, ne treba da pravimo razliku izmeu dva razliita izvora objave nego izmeu dva moda prenosa: pismenog i usmenog. Pismo kao i tradicija su dva razliita naina iste objave. Tako, propovedi Apostola, pouke svetih Otaca Crkve i drugih autoriteta su svrstani u istu kategoriju. Drugu kategoriju ine sve pisane tradicije: Sveto Pismo, spisi Svetih Otaca i ostali pisani izvori koje Crkva priznaje. Ove dve kategorije se meu sobom razlikuju po nainu izraza. Tradicija se odnosi na neotkrivene, tajne rei. Pismo se propoveda naglas. Obe ove kategorije mogu razumeti samo vernici. Oni koji ele da otkriju istinu u Tradiciji, moraju u njoj uestvovati.22 Homjakov kao i Loski nastoje da predstave dinaminiju sliku tradicije polemiui protiv katolianstva i protestantizma i njihovog simplificiranog
18 19

http://www.vatican.va/archive/ENG0015/__PL.HTM#$29 Louth, H. (1983), 76-77 20 Ware, T. (1997), 123 21 Khomiakov, A. (1948) 22 Lossky, A. (1974), 151-152

suprotstavljanja tradicije i Pisma. Oba autora se slau da se Pismo i tradicija ne mogu deliti i da mogu postojati jedino u uzajamnom proimanju. Loski kritikuje stav koji preutno priznaje u tradiciji stvarnost odvojenu od Pisma.23 Iako se oba autora slau da se Pismo i tradicija mogu razumeti u Crkvi (Homjakov) ili od strane vernika (Loski), jo uvek nam nedostaje jasan kriterijum kako doi do ovog razumevanja. Pokuavajui da izbegne katoliko-protestantsku polemiku, Homjakov uvodi kategoriju intuicije vernika koji raspoznaje istine tradicije budui da poseduje neku vrstu unutranjeg znanja. Sa druge strane, Loski naginje suvie mistifikovanoj i nejasnoj definiciji tradicije, gde je ona shvaena ne kao deo Otkrivenja nego kao svetlost koja ga otkriva; ona (tradicija) nije re, nego ivotvorni dah, koji omoguuje da se rei uju u isto vreme kao i tiina iz koje dolaze; ona nije Istina, nego zajednitvo Duha Istine. 24 Romanidis (Romanides) ukljuuje jo jedan faktor u svojoj raspravi o tradiciji i njenom autoritetu. Autoriteti to se istine hrianstva tie su pojedinci proslavljeni u Hristu, sjedinjeni sa Njim u slavi Njegovoj. Svetitelji koji su dostigli nivo sozercanja (theoria) su istovremeno sjedinjeni sa slavom Svete Trojice u oveanskoj prirodi Gospoda Isusa Hrista. Istovremeno u meusobnoj zajednici kao i u zajednici sa Gospodom, svetitelji imaju isto znanje o Bogu i isto uenje o Bogu. Biblija kao i odluke sabora Crkve ne predstavljaju objavu nego govore o Boijoj objavi. Biblija kao i proslavljeni pojedinci svetitelji po ovom pitanju predstavljaju autoritet. Jedino kroz i u zajednici svetih proizilazi inspirisanost i nepogreivost Biblije. Sama po sebi Biblija nije niti inspirisana niti nepogreiva. 25 Majendorf (J. Meyendorff) odbacuje teoriju o dva oblika objave. Po njemu radi se o jednoj jedinstvenoj objavi u Gospodu Isusu Hristu koja je zajednica Boga i oveka. Ova zajednica se ogleda u uestvovanju u Boanskom ivotu. Po Majendorfu, Pismo ne stvara ovu zajednicu ono svedoi u krajnjem i potpunom obliku dela Gospodnja koja prokazuje. Da bi se razumela, Biblija zahteva stvarnost zajednice koja postoji u Crkvi 26 Po njemu, jedna od funkcija tradicije je da obezbedi da Pismo bude dostupno i razumljivo svetu koji se stalno menja. Odbacivanje tradicije i naivno prihvatanje sola scriptura stava po Majendorfu vodi u jeres. Istina Pisma je odraena u jeziku vremena. Ona stvara jednu ivu tradiciju reavajui konkretne probleme koji se odnose na jednu venu istinu. 27 Ovu ivu katoliansku Tradiciju treba razlikovati od tradicija koje je stvorio ovek. Retorika koja se zalae za upotrebu termina Tradicija i tradicije, moe biti od koristi prilikom ekumenskog dijaloga. Po Majendorfu, glavni zadatak pravoslavne teologije je da nanovo otkrije ulogu jedne Svete Tradicije Crkve. 28 Timoti Ver (Timothy Ware) je jo jedan u seriji pravoslavnih teologa koji pravi razliku izmeu Tradicije i tradicija. Po njemu, postoji jedna fundamentalna hrianska Tradicija, i veliki broj tradicija koje su stvorili ljudi u prolosti i koje su sluajne i prolazne. 29 Slino Loskom, on ponavlja tvrdnju da je Tradicija ivot Svetog Duha u Crkvi, razlikujui spoljanje forme tradicije kao to su Biblija, Simvol vere, odluke Vaseljenskih sabora, uenje svetih otaca, Liturgija, kanonsko pravo, ikone. Pismo i tradicija se, iako odvojene meusobno se dopunjuju. Pismo postoji unutar tradicije.
23 24

Ibid. Ibid. 25 Romanides, J. (1978) 26 Meyendorff, J. (1978), 16 27 Ibid., 19 28 Ibid., 22 29 Ware, T. (1997), 197

I kod ovog pisca, izraz tradicija jo jednom otkriva svoju fluidnost. I po njemu tradicija predstavlja itav sistem doktrine. Sve je tradicija i jednostavno nabrajanje spoljnih elemenata koji je ine teko da moe pomoi da se razume u kojoj meri oni predstavljaju izvor autoriteta kao i koherentnu silu koja odrava sve ove razliite elemente na okupu. Judaizam pisani i usmeni zakon Jevrejska tradicija nas ui da je sinajska objava bila dvostruka pisana (Tora she bchtav) i usmena (Tora she-beal pe). Usmena Tora slui kako bi dopunila pisanu i obrnuto. Usmena Tora koja je u poetku bila memorisana dobila je svoj pisani oblik u periodu od prvog do sedmog veka nove ere. Prvo to se da primetiti je odreena vremenska distanca izmeu vremena objave Usmene Tore i njene konane pisane forme. Umesto Boijeg glasa koji je govorio Mojsiju, autoritet sada predstavljaju Johanan ben Zakai (Yohannan ben Zakkai) i Juda Patrijarh. Takoe, istorijski kontekst je iz vremena Izlaska premeten u Rimsku imperiju i Sasanidsko carstvo. Zapisana Usmena Tora poinje sa Minom preko Tosefte, Jerusalimskog talmuda da bi se zavrila sa Vavilonskim talmudom. Drugu grupu zapisane Usmene Tore ine razni Midrai koji se baziraju na egzegezi knjiga Tore. Nojsner (J. Neusner), definiui Usmeni Zakona odstranjuje one delove jevrejske usmene tradicije koji se mogu svrstati pod onim to se obino naziva folklor. Po njemu, Mina je Usmena Tora. 30 Ovakvo izjednaavanje izmeu Mine i Usmenog Zakona evidentno je ve u tanaitskom periodu (70-200 nove ere) kod Hilela (Hillel) i amaia (Shamai). 31 Koji je odnos izmeu Mine i Pisma to se autoriteta tie? Osnovna tenja formativnog perioda rabinskog judaizma, po Nojsneru je bila da isposreduje autoritete Pisma u glavnu struju judaizma koji se formirao pojavom Mine.32 Za razliku od drugih spisa koji nastoje da imitiraju jevrejski jezik Biblije, ili da poveu svoje poreklo za odreenu biblijsku linost, Mina ignorie autoritet Biblije. Ona ne imitira njen jezik i ne insistira na citatima iz nje. Bazirajui se na svakodnevnim problemima, Mina je postala autoritativna norma za jevrejski narod koji je iveo u domovini i dijaspori. Po Nojsneru, prihvatanje autoriteta Mine predstavlja zaokret od religije-kulture ka naciji-religiji. Primenjeno je nekoliko apologetskih reenja kako bi se Mina povezala sa Torom. Jedan od njih je teorija lanca, po kojoj se Mina nalazi na kraju lanca tradicija koji vodi unazad do sinajske objave. Najbolji primer ovog reenja moe se nai u Traktu Abot. Ovde, re tora se koristi ako zajednika imenica. Neto je definisano kao tora, ako se moe povezati sa sinajskom tradicijom. Drugo apologetsko reenje predstavlja Minu kao zavisnu od Pisma, gde su razni potporni citati iz Pisma povezani sa raznim minama (mishnaiot). Isto tako, Tosefta donosi citate iz Pisma, povezujui razne mine sa autoritativnim biblijskim

30 31

Neusner, J. (1979), 59-75 http://www.jewishencyclopedia.com/index.jsp, 423 32 Neusner, J. (1999), 134

imenima.33 Tako, Mina, kao jedna od tora, spada u klasifikaciju objavljene Tore sa Sinaja. Tree reenje se odnosi na radikalan metod ponovnog pisanja Pisma, gde se delovi Mine inkorporiraju u tekst Pisma. Ovakav metod se moe nai u tekstu Sifra koji prepravlja Knjigu Levita. Ovakav pristup zastupa miljenje da postoji samo jedna Tora koja s vremena na vreme zahteva dopunu i proirenje. Najranija egzegetska strata oba Talmuda tretira Minu kao zavisnu od Pisma, koja kao takva dobija legitimitet autoriteta. Obino, citirajui Minu, Talmud pita: Koji je izvor tih rei? i odgovor je: Kao to je reeno u Pismu.34 Po Nojsneru, postojala su dva razloga koja su uslovila zapisivanje Usmene Tore u odnosu na (ve postojeu) Pisanu Toru: osveenje u sadanjosti kao i spasenje na kaju vremena. Usmena Tora se u okolnostima i jeziku krize pozivala na rei sinajske poruke, koja je iz prolosti dola u pisanom obliku... Tokom perioda kasne antike, jevrejski narod je uestvovao u napornom poslu ouvanja otkrivene istine u jeziku i kategorijama datog asa.35 Istina, koja je u ovom sluaju poreklom iz perioda kasne antike, je tako primljena i zapisana. Iako objavljena kasnije, i ona je shodno ovom principu takoe bila sa Sinaja. Dinamika judaizma se moe shvatiti ako razumemo kako se Usmena Tora odnosi na Pisanu Toru, i kako obe ine jednu jedinstvenu Mojsijevu Toru.36 Tumaenje Zakona i njegovih zapovesti mora uzeti u obzir ljudsku ogranienost. Jedino tada Tora moe biti Tora ivih. Pitanje ta je iva Tora se odnosi na dinamian odnos izmeu Tore, koja je ovde drugo ime za Zakon, autoriteta mudraca odreene generacije i Boanske objave. Agada iz Vavilonskog Talmuda (Baba Metzia 59b), zvana Ahnaijeva pe e ovde posluiti kao primer. Agada preispituje autoritet uda i Boije objave kao to su Bat kol glas Boiji, to se tie pitanja Halahe tj. jevrejskog Zakona. Ova Agada takoe preispituje autoritet pojedinca, kada se razmatra princip koji se odnosi na miljenje veine u odnosu na potovanje Zakona. Formalno, ovaj problem je uveden preko pitanja ritualne istote. Agada donosi priu o Ahniju, oveku koji je doneo pe koju je napravio pred sud rabina kako bi njegov izum mogao biti ocenjen kao podoban za jevrejsku upotrebu. Svi mudraci osim rabi Eliezera su proglasili Ahnaijevu pe izumom koji ne odgovara zakonima koera. Tada je rabi Eliezer pred njih postavio svaki mogui argument, ali ih oni (ostali rabini koji su uestvovali u raspravi) nisu prihvatili. On im ree: Ako se Halaha slae samnom, neka to potvrdi ovo drvo rogaa. Tad je rogaevo drvo premeteno 100 lakata (neki kau ak 400 lakata). Rogaevo drvo ne moe posluiti kao dokaz rekoe oni. Tada im on ponovo ree: Alo se Halaha slae samnom, neka to dokae ovaj potok. I tada voda potoka potee unazad. Nikakv dokaz se ne moe izvesti iz toka vode uzvratie oni. On jo jednom ree: Ako se Halaha slae samnom, neka to dokau zidovi ove uionice, i zidovi se nagnue da padnu. Ali
33 34

Ibid., 137 Ibid., 140 35 Neusner, J. (1990), 24 36 Neusner, J. (1990), 24

rabi Joua ih ukori (zidove) govorei: Kada su mudraci zaokupljeni problemima Halahe, ko ste vi da se meate? Stoga zidovi nisu pali iz potovanja prema rabi Joui. Ali nisu se ni vratili na svoje prvobitno mesto iz potovanja prema rabi Eliezeru. Zidovi su ostali nakrivljeni do dana dananjeg. Ponovo im ree: Ako se Halaha slae samnom, neka doe dokaz sa neba. Tada se zau Bat kol (Boiji glas) koji zagrme: Zato se nastavljate sa rabi Eliezerom kada se u svim stvarima Halaha slae sa njim? Tada rabi Joua ustade i uzviknu: Ona nije na nebesima! Na ta je mislio rekavi ovo? Rabi Jeremija ree: (Mislio je da) je Tora ve data na sinajskoj gori. Mi ne obraamo panju na glas sa nebesa zato to si Ti napisao u Tori koju smo primili na Sinaju: ovek treba da se povinuje veini. Ona nije na nebesima je princip u judaizmu koji se bazira na 5 Mojsijevoj 30:11-14. Tora nije vie na nebesima nego na zemlji. Kako bi Tora bila Tora ivih, njeni zakoni moraju da budu takvi da veina moe da ivi po njima. Da bi Tora bila Tora ivih a ne Tora mrtvih, ona mora da odgovara svakoj novoj generaciji. Ovaj princip omoguuje potovanje zakona u lancu tradicije. Zadatak svake generacije je da prenese Toru ivih i da u nju inkorporira svoje sopstveno iskustvo. Bez obzira koliko oigledna i bukvalna odreena stavka Zakona bila, ako je optereujua i ako remeti tok svakodnevnog ivota, bie zanemarena ili jednostavno zamenjena. Drugim reima nijedan zakon ne moe biti nametnut ako ga veina ne moe podneti. Dodatno pravilo po njima e iveti (Lev. 18:5; Ezr. 20:11) je povezano sa prethodnim i odnosi se na zabranu nametanje stavki Zakona koji nisu racionalni i koji se protive dobrobiti i ivotu kako pojedinca tako i lanova zajednice. Angaovana tradicija Opus magnum nemakog filozofa H. G. Gadamera (Hans-Georg Gadamer), Istina i metod se bazira na dvostrukoj kritici. Sa jedne strane on kritikuje moderni pristup drutvenih nauka koja se bazira na metodama preuzetim iz prirodnih nauka. Sa druge, on kritikuje hermeneutiki pristup plasiran od strane V. Diltaja (Wilhelm Dilthey) po kojem interpretacija teksta predstavlja otkrivanje prvobitne namere njenog autora. Crpei svoje ideje iz romanticizma, Gadamer pokuava da ponovo uspostavi autoritet tradicije. Za njega, tradicija je klasina mudrost i autoritet koji nije povezan sa represijom nego sa saznanjem.37 Za Gadamera, itanje odreenog teksta je slino pozorinom komadu, gde italac utie na tekst slino kao to tekst utie na itaoca. tavie, jedino je u odreenoj tradiciji razumevanje mogue datog teksta mogue. Na polju hermeneutike Gadamer naglaava vanost ive rei i odnosa koji postoji izmeu teksta i onoga ko ga ita. Po njemu ne postoji tekst per se. Tekst je u stalnom pokretu budui da njegov opstanak zavisi od njegove interpretacije koja je vrsta dijaloga izmeu teksta i onoga koji ga tumai. Sledei Gadamera, Laut dovodi u pitanje legitimitet prosvetiteljstva, kada je istina postala objekat racionalnog istraivanja. Na isti nain, verovalo se da
37

Gadamer, H. (1988), 248

ispravan metod moe dovesti do spoznaje takve istine. Drutvene nauke su teile da usvoje naune metode prirodnih nauka. Istorijsko kritiki metod, baziran na ljudima stranom jeziku matematike uveden je u prirodne nauke. Ovde nama potrebe posebno naglasiti da nita kao tradicionalno hrianstvo nije moglo opstati u ovakvom okruenju. 38 Laut zakljuuje da su legitimitet prosvetiteljstva i njegov ogranien metod potpuno unitili pojam tradicije. 39 Metod je postao jedan od novostvorenih idola moderniteta. Problem je postao komplikovaniji kada je istorijskokritiki metod primenjen na tekstove koji predstavljaju religijsku objavu. Gadamer je eksplicitan po ovom pitanju: Religijska objava se ne da razumeti kao prost istorijski dokumenat. Ona se mora sagledati u odnosu na nain na kojem ispoljava svoj spasonosni efekt. Pod ovim se podrazumeva da odreeni tekst, bilo da se radi o Zakonu ili Jevanelju, da bi se ispravno razumeo tj. na osnovu tvrdnji koje postavlja, mora biti shvaen u svakom trenutku, u svakoj situaciji ponaosob, na novi i razliit nain. 40 Iz ovog proizilazi da pokuaj da se otkrije odistinsko znaenje teksta predstavlja svojevrsnu iluziju. Radije, radi se o procesu koji nikad nije zavren. Ne postoji prvobitno znaenje teksta nego proces nikad zavrenog iitavanja prilikom kojeg se tradicija upravo prenosi. Pojam tradicije kao represije je tako preoblikovan u shvatanje tradicije kao slobode. Tradicija obezbeuje kontekst u kojem se moe delovati slobodno. Tradicija kao ouvanje predstavlja izraz loginog miljenja dok je interpretacija teksta saradnja sa onim to nam tradicija predstavlja. 41 Gadamer razmatra tradiciju u odnosu na nae kategorije razumevanja, pretpostavke i intelektualne moi. Tradicija obezbeuje kontekst u kojem re moe dobiti svoje znaenje. Ona svaku novu generaciju ponaosob obezbeuje razumevanjem i znaenjem. Pojedinac moe odluiti da li eli ili ne da prihvati odreenu tradiciju i da je dalje prenese. Istorijska situacija u kojoj se taj isti pojedinac nalazi uslovljava njegovo prihvatanje i interpretiranje tradicije. Laut kao i Gadamer ima visoko miljenje o tradiciji. Ipak ne moemo pobei utisku da je izraz tradicija kod ova dva pisca krajnje idealizovan. Istina, ovakva definicija slui svojoj svrsi kada se eli kritikovati rigidnost metoda koji je u drutvene nauke doao iz prirodnih. Moemo se pitati: Da li je mogue da tradicije nikad ne moe biti represivna? ini se da je istorija zapadnog sistema miljenja neprekidan tok koji vodi od perioda klasike do dananjih dana bez bilo kakve borbe ili nelagode. Istorija kao i tradicija moe biti i opresivna na isti nain kao i oslobaajua. Ovako iroko definisan izraz tradicija se preklapa sa drugim terminima kao to su kultura, obrazovanje pa ak i istorija. Tradicija, kako su je definisali Laut i Gadamer predstavlja osnov zapadne civilizacije. Za Lauta, hrianska paideia nanovo uspostavlja odistinski humanu kulturu. Tako shvaena kultura se prihvata i prenosi u zajednici vere. Tradicija poseduje odreenu vrstu mudrosti koja se prenosi buduim generacijama. Takvu mudrost Laut definie kao tihovanje. 42 Zakljuak Po Suzan Zontag (Susan Sontag) interpretacija se prvi put pojavila u kulturi kasne antike, kada su mo i verodostojnost mita bili skrhani realistinim pogledom
38 39

Louth, A. (1983), 16 Ibid.,7-8 40 Gadamer, H. (1988), 275 41 Louth, A. (1983), 35 42 Ibid., 91

na svet koji se pojavio zajedno sa naunim prosveenjem. 43 U svom lanku Protiv interpretacije, ona slino misliocima koje smo analizirali u ovom radu, ustaje protiv naunog metoda i rigidne jednodimenzionalne interpretacije koju je iznedrio pokret prosvetiteljstva. Zontag ne propagira povratak na mitski oblik miljenja nego se zalae za neto to naziva erotika umenosti (erotic of art). 44 Da li moemo nazvati metod za koji se zalau Gadamer i Laut erotika teksta? Pravoslavlje kao i judaizam ne mogu se svrstati u kategoriju religije knjige. Slino je i sa reformisanim hrianstvom koje eli da za sebe prisvoji ovaj epitet. Judaizam kao i hrianstvo su nasledili knjige Starog Zaveta i stvorili od njih sopstveno tivo. Pismo je rabinizovano na isti nain kao to je i hristijanizovano. Hriani itaju istoriju drevnog Izraela u svetlu vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista, na slian nain kao to judaizam ita isti tekst u svetlu Usmenog Zakona, stvarajui tako jednu jedinstvenu Toru Mojsijevu. Formule kao to je reeno ili kao to je napisano, koje su prisutne u Novom Zavetu, a koje donose stvarne ili fiktivne citate iz Starog Zaveta, prevazilaze usko definisane kategorije potpornog teksta i govore o sloenijem i suptilnijem odnosu izmeu onog to je na vetaki nain podeljeno. Stari i Novi Zavet su jedan Zavet Gospoda Isusa Hrista, kao to je Pisana i Usmena Tora, jedna Tora Mojsijeva. Slino, tradicija i Pismo nastaju u zajednici vernih koja se postavlja kao uvar Tradicije. Zajednica vernih tumai Pismo u odnosu na trenutni ivot zajednice, gde je zdrav razum jedan od glavnih egzegetskih vodia. Gadamerov phronesis i svest naeg praktinog bia odgovara principu po njima e iveti (Lev. 18:5; Ezr. 20:11) rabinskog judaizma. Prva literarni izraz rabinskog judaizma je Mina u kojem je, kao to je ranije reeno, tekst Biblije zauzeo podreen poloaj. Ne postoji ak ni pretenzija da se povee tekst Mine sa jevrejskom Biblijom to je uslovilo da judaizam asimetrino postavljen u odnosu na svoj sveti tekst.45 Kao rezultat toga, Pismo je izgubilo svoju autonomiju i neprikosnoven autoritet te je postalo jedan od medijuma kroz koji Bog otkriva Toru narodu Izraela. Slino, tokom perioda srednjeg veka postojalo je nekoliko pokuaja da se definie kod jevrejskog Zakona. Dva pokuaja su se pokazala uspenim: Mine Tora (Mishne Tora) od Maimondesa i ulhan Aruh (Schulchan Arukh) koji je sastavio Josef Karo. U poetku, ovi tekstovi su bili kontraverzni i neprihvaeni budui da su u sutini ignorisali Toru i Talmud. Na slian nain, suprotstavljena miljenja su takoe potpuno ignorisana. Iako ovi tekstovi nisu imali nameru da zamene autoritativne tekstove koji su im prethodili, danas su dobili autoritet primarnog izvora. Oni su nali svje mesto u onome to je Nojsner definisao kao Tora Mojsijeva. Ako pokuamo da itamo Pismo nezavisno od tradicije, ako itamo Toru/Stari Zavet/Novi Zavet odvojeno od Pisane Tore/Tradicije, mi odstupamo od primarnog stava judaizma i hrianstva. Ako Pismo itamo odvojeno, mi zastupamo stav da ono postoji nezavisno od zajednice vernih, da postoji nezavisno od sinagoge i Crkve. Ipak, ako govorimo o Pismu u tradiciji, da li moemo da postavimo isto pitanje koje je postavila S. Zontag u svojoj refleksiji o umetnosti i njenoj interpretaciji. Da li mi ovom prilikom pokuavamo da preko interpretacije pomirimo drevno tivo sa zahtevima modernosti, gde interpretacija nastoji da premosti jaz koji postoji izmeu jasnog znaenja teksta i zahteva kasnijih italaca, gde je tekst na neki nain neprihvatljiv a ipak neophodan? Da li preko tumaenja mi pokuavamo da tekst
43 44

Sontag, S. (2001), 6 Ibid., 14 45 Neusner, J. with Green, W. S. (1989), 166

prilagodimo, da ga u neku ruku napravimo podobnijim i da konformiemo njegovu poruku zahtevima naeg vremena? Na ovo pitanje mi moemo odgovoriti koristei terminologiju S. Zontag. Erotika teksta se moe ouvati jedino ako se tekst shvati kao iv, kao tekst koji se nalazi u zajednici vernih. Gadamer je pokazao da ne postoji jednoznano i jednodimenzionalno znaenje teksta. Ovo postaje jo oitije ako se primeni na tekst koji je od presudnog znaaja za zajednicu vernih. Parametri koji nam pomau da razluimo la od istine su dati u Tradiciji koju je sauvala Crkva. Slino, samo u Crkvi se nalaze i adekvatni hermeneutiki parametri. Pismo i njegovo tumaenje u Tradiciji je nikad zavren proces tumaenja Pisma unutar Tradicije. Na slian nain, Tradicija je itanje i pisanje sa Pismom. Ona je ivot sa Pismom. Koriena literatura: Breck, J. (1986). The Power of the Word in the Worshiping Church, Crestwood: SVS. Congar, Y. (1987). Tradition and Traditions, Oxford: Macmillan. Gadamer, H. G. (1988). Truth and Method, London: Sheed and Ward. Khomiakov, A. S. (1948). The Church is One, London: SPCK. Louth, A. (1983). Discerning the Mystery: An Essay in the nature of Theology, Oxford: Clarendon Press. Lossky, V. (1974). Tradition and Traditions, in In the Image and Likeness of God, Crestwood: SVS, (141-168). Lossky, V., Ouspensky, L. (1999). The Meaning of Icon, Crestwood: SVS. Meyendorff, J. (1962). Tradition and Traditions: Toward a Conciliar Agenda, in St. Vladimirs Theological Quarterly vol.6, (118-127) ____________. (1978). Living Tradition, Crestwood: SVS. Neusner, J. (1979). Oral Torah and Oral Tradition: Defining the Problematic, in Method and Meaning in Ancient Judaism, Scholars Press. __________. (1990). Scriptures of the Oral Torah, Atlanta: Scholars Press. __________. (1999). The Commanding Voice of Scripture in Rabbinic Judaism, in Types of Authority in Formative Christianity and Judaism, NY: Routledge. Neusner, J. with Green, W. S. (1989). Writing with Scripture: The Authority and Uses of the Hebrew Bible in the torah of Formative Judaism. Minneapolis: Fortress Press. Romanides, J. (1978). Critical Examination of the Application of Theology, in Deuxieme Congres de Theologie Orthodoxe, ed. A. Agourides, Athens, (413-441). Sontag Susan. (2001). Against Interpretation and other Essays, NY: Picador. Ware, T. (1997). The Orthodox Church, London: Penguin Books.

Prva meunarodna konferencija crkava za mir i prijateljstvo u Konstancu 1914. godine

Petrik Ondrej Linosti koje su osnovale svetski savez za meunarodnu prijateljsku saradnju crkava u avgustu 1914. u Konstancu (Konstanz, Nemaka) su velikim delom oevi i majke ekumenskog pokreta naeg stolea. U maju 1914. berlinski teolog i sekretar Nemakog crkvenog komiteta napisao je pismo svom prijatelju u Drezden. Pisao je o prijateljskim odnosima izmeu Velike Britanije i Nemake: U prvoj nedelji avgusta ove godine odrae se u Konstancu konferencija protestantskih crkava svih zemalja na kojoj e se ljudi izjasniti kakav e stav zauzeti crkve po pitanju svetskog mira. Konferencija e se odrati 03. i 04. avgusta u hotelu Insel u Konstancu. Pre samog izbijanja Prvog svetskog rata 1914. g. tema mira i meunarodnog prijateljstva bila je dominantna u crkvenim krugovima pre svega u SAD, Velikoj Britaniji i Nemakoj. Na konferenciji o miru u Hagu 1907. g. bio je osnovan 1910. g. stalni crkveni komitet za negovanje prijateljskih odnosa meu crkvama. Bila je velika potreba da se sazove prva svetska konferencija hrianskih crkava koja bi se bavila i meunarodnim mirom. O tome se dosta pisalo 1908. g. u SAD. Po pitanju mira je sazvana letnja konferencija 1911. g. u Lejk Mohonk (Lake Mohonk), odakle su poznate linosti D. Alana Bejker (J. Allan Baker), Dekan Vustera (Dean of Worcester). Zakljueno je: 1. Pitanje meunarodnog mira i pomirenja je od crkvenog znaaja i odgovornost za to snosi svaka pojedinana crkva; 2. da koordinaciju (vostvo) za meunarodni mir preuzmu amerike crkve, zato to je u to vreme u Evropi pred Prvi svetski rat prisutna netrpeljivost i napetost meu dravama i narodima. U februaru 1914. g. na inicijativu amerikog industrijalca Endru Karnegija (Andrew Carnegie) osnovana je Unija Crkva i mir (Church Peace Union) sa fondom od dva miliona dolara za konferencije zbog meunarodnih konflikata. On je inicijator da se sazove Svetska konferencija predstavnika svih crkava sveta i svih nacija. Tako se na konferenciji Reformatske crkve januara 1914. g. u vajcarskoj rodila i namera da se po pitanju mira objedine sve hrianske crkve u Evropi. Obzirom da je rat bio na pomolu, crkve su htele zajedniki doprineti da se rat sprei. Ovakvom idejom zajednikog dogovora crkava pod pritiskom vremena i sa eljom da se sazove svetska konferencija crkava po pitanju mira prednjaile su crkve iz Velike Britanije, Nemake i SAD. Odluujue pripreme za meunarodnu konferenciju crkava o miru i pomirenju vrene su 08. i 09. maja 1914. g. u kui D. Alana Bejkera u Londonu uz uee engleskih, nemakih i vajcarskih evangelistikih crkava. Glavni zadatak je bio saradnja crkava sveta na uspostavljanju bratstva i mira u svetu sa ciljem slobodne razmene miljenja meu razliitim crkvama i nacijama. Tada je planirana meunarodna konferencija katolikih crkava radi uspostavljanja mira u mestu Litih (Lttich). Svetska konferencija crkava je u poetku planirana da se odri u Bernu ili u Cirihu, da bi konano preovladalo miljenje da se ona odri u mestu Konstanc u Nemakoj u drugoj polovini maja 1914. g. Poslate su pozivnice za svakog delegata posebno iz raznih evangelistikih crkava Velike Britanije, Francuske, Nemake, USA, Austro-Ugarske, Belgije, Italije, Holandije, vajcarske, Danske, Norveke i vedske.

Amerikanci jo nisu dobro razumeli evropski problem mira i pomirenja meu crkvama. Oekivanja od konferencije su bila velika. Oekivalo se internacionalno bratstvo crkava i nacija. Mirovni proces je u to vreme u Evropi bio odlagan i odbijan od pojedinih drava jer je svaka drava gledala samo svoje interese. Evropska tampa, a naroito Nemaka, nije pokazivala nikakav interes za mirovni proces crkava i nacija. Konferencija je otpoela sa radom skoro u isto vreme kada je poeo Prvi svetski rat, izmeu Nemake, Rusije i Francuske ba na ovim prostorima. U Evropi kao i samom Konstancu se tada jedva znalo za planirano odravanje meunarodne konferencije o miru. Predstojei rat je potisnuo sve u drugi plan. Teak poloaj naroda Evrope je bio prepreka mirovnom procesu u Konstancu. Dolazak delegata u Konstanc bio je veoma otean tako da je stiglo svega 80 od 153 delegata. Na konferenciju u hotelu Insel bilo je prijavljeno 148 uesnika iz: Engleske 29, SAD 50, Francuske 14, Nemake 22, - Ugarske 4, Italije 2, Belgije 7, vajcarske 7, Holandije 4, Danske 3, vedske 3, Norveke 4. Mobilizacija za Prvi svetski rat je u Evropi ve poela, tako da se broj uesnika smanjio za 21.Usled kanjenja najvanijih delegata odravane su provizorne konferencije u pojedinim dravama nakon konferencije u Konstancu. Granice su zatvorene a eleznica je prevozila vojne trupe. Konferencija je otpoela u nedelju 02. avgusta 1914. g. molitvenim sastankom u 10:30 sati. Sa konferencije je poslata poruka efovima drava da se rat prekine. Hotel Inselje bio na Bodenskom jezeru u nekadanjem dominikanskom manastiru u kojem je bio zatvoren eki reformator Jan Hus. Sada, pet stotina godina kasnije, ovde zaseda drugi Koncil za pravdu i slobodu u okviru svetske ekumene. Plamen reformacije i plamen koji je spalio Jana Husa nije ugaen ni posle pet stotina godina. Svedoci smo da taj plamen jo uvek gori. Svako srce u Konstancu je bilo ispunjeno bolom. Svaki prisutni delegat je znao da tano pet stotina godina od spaljivanja Jana Husa evropska civilizacija i Hrianstvo stoji pred vanom odlukom. Konferenciju je otvorio molitvom D.Alan Bejker koji je predsedavao ovim znaajnim skupom. On nije drao pripremljen govor, ve je suznih oiju rekao: Mislim da se slaete sa mnom da se nalazimo u najveoj krizi stolea. Nad Hrianstvo su se nadvili tamni oblaci ali da je mogu izlaz citiram Sveto pismo (Dan 9,3 -19 i Jovan 13,31-35). Kroz otvorene prozore hotela uli su se koraci vojnika koji idu na front, ratnike pesme i pijani ljudi. Nemci, Francuzi i Englezi su se napolju meusobno tukli i prolivali krv, a ovde na konferenciji prisutni su zajedno kleali na molitvi, ukupno dvanaest naroda i 30 konfesija su molili za meusobnu ljubav traei mir i prijateljstvo. Poslani su telegrami vladarima zaraenih strana da se rat prekine i da se odmah uspostavi mir. Od hrianske civilizacije je zahtevano ujedinjenje u sili Duha svetoga i jedinstvo i bratstvo izmeu rasa i ljubav prema neprijatelju. Delegat Engleske Dikinson (Dickinson) je informisao delegate da nemake vlasti uesnicima vie ne garantuju prelazak preko granice ako ne otputuju sledeeg jutra. Za uesnike konferencije obezbeeni su ekspresni voz sa specijalnim vagonima. Brzo su doneti zakljuci konferencije i radilo se do kasno u no. Jednoglasno je zakljueno 1. Ako je ujedinjenje hrianski zadatak - preporuuje se da crkve svih zemalja utiu na narod i vlade svih zemalja radi uspostavljanja dobrih prijateljskih odnosa da bi se hrianstvo pribliilo ljudima. 2. Da se sve grupe hrianskih crkava zalau za pravdu, mir i dobre odnose meu rasama na celom svetu i da se zajedniki doneta rezolucija ostvari. 3. Da razliite crkve omogue ispunjenje rezolucije i da se osnuju svetski komiteti interdenominacionalog karaktera radi pridobijanja crkava za jedinstvo

i internacionalno prijateljstvo kao i da se otkloni ratna opasnost. Osnovan je Centralni biro radi koordinacije pojedinih komiteta. 4. Uloga izvoaa zakljuaka konferencije e biti poverena komitetu koji e izvetavati konferenciju o svom radu i predlagati dalje akcije. U ponedeljak treeg avgusta 1914. uesnici konferencije su u 9:00 ujutro napustili Konstanc. Kada su stigli u London, delegati Velike Britanije i SAD sastali su se u Vestminsterskoj palati (Westminster) da bi utvrdili znaaj konferencije u Konstancu. Obzirom na situaciju u Evropi 1914. g. D. A Bejker je rekao: Lino mislim, da nas je Bog poslao u Konstanc. Ili smo tamo jer je to bila naa uloga i naa odgovornost. Doiveli smo zajednitvo i povezani Duhom u prijateljski savez i otkrili smo da iz zaraenih zemalja mogu da se sastaju mukarci i ene koji misle isto kao mi da ne bismo bili izgubljeni ili uniteni. Engleski baptista Don Kliford (John Clifford) je govorio slino: Bila je to Boja volja. On nas je sjedinio kao pokrovitelje mira i zato emo se jo ee boriti za mir. Kakav je to dan bio, brao! To je bio dan uda! Duhovnih uda! Bog je bio prisutan i vodio nas - pokazao nam je pravac i delovao u nama. Obzirom da je izbio Prvi svetski rat sa zahvalnou konstatujemo da je Konferencija u Konstancu odrana - kako je rekao Amerikanac F- Lin (F.Lynch) rekao: Hriani celog sveta ne bee od toga iako su se tamni oblaci rata nadvili nad Evropom i milioni ljudi govore o ratu. Uesnici u Konstancu su govorili o miru. Koriena literatura: KarlChristoph Epting: Die Erste Freundschaftskonferenz in Konstanz 1914 Internationale Friedensund

Izvetaj sa Treeg evropskog ekumenskog sabora u Sibiu 5.-7. sept. 2007. na temu Jedinstvo Crkve
Christoph Tapernoux46 (prevod: V.Iviiak) (1) Dozvolite mi da ponem sa jednim od skromnih odjeka u crkvenim medijima sabora u Sibiu: Predsednik Konferencije evropski crkava, pastor anArnold de Klermont (Pasteur Jean-Arnold de Clermont) (Pariz) je rekao da bi se unapredila ekumena potreban bi bio spiritualitet koji prevazilazi konfesije: Mi se ne molimo dovoljno zajedno i ne itamo Bibliju dovoljno zajedno Vaseljenski (ekumenski) patrijarh Vartolomej (Bartholomaios) I iz Carigrada (Konstantinopolja) je pozvao crkve da tenje za jedinstvom stave iznad vlastitih interesa i zahteva iskljuivosti. Jedna od najveih prepreka za jedinstvo Crkve je u razliitim shvatanjima svrhe i cilja ekumenskog pokreta. Predsednik Saveta Evangelike crkve u Nemakoj, biskup Volfgang Huber, Berlin, predlae: razviti zajedniki kanon (tj. smernicu) duhovnih kljunih tekstova iz istorije hrianske molitve i ispovedanja, pevanja i misli. Ovakva zbirka bi mnogim ljudima pribliila bogatstvo naeg duhovnog predanja. Ona bi pomogla da se iznova otkriva mo ovih tekstova i shvati orijentacija koja iz njih izlazi. Ona bi pomogla ljudima da uzajamno dele svoju duhovnost, da zajedno mogu da izraze svoju radost i tugu... Zahvalni smo za duhovne zajednice u kojima je ovakva duhovnost na poseban nain iva. (Dok. 076-07 5.9. W.Huber,2) Biskup Huber zahvalno spominje meusobno priznanje krtenja koje je 29. aprila 2007 u Magdeburgu potpisalo 11 crkava lanica Radne grupe hrianskih crkava u Nemakoj (zajedno sa Baptistikom crkvom); Kljuna reenica .... glasi: Sve crkve potpisnice priznaju svako krtenje koje se po Isusovoj zapovesti izvrava u ime Oca i Sina i Duha Svetoga, pri emu se osoba ili uranja u vodu ili poliva vodom. (W.Huber,3) to se tie konkretnog napretka, severnonemaka biskupka Margot Kesman (Kssmann) (Hanover) spominje u jednom intervjuu. Osim kanona hrianskih duhovnih osnovnih tekstova, koje predlae biskup Huber, ona spominje jo dve formulacije koje su u Sibiu bile predloene kad se govorilo o tome kako crkve mogu da izau iz sadanje stagnacije: 1. Zajednika Veera Gospodnja kao posledica uzajamnog priznanja krtenja (jer je oba sakramenta ustanovio Isus). 2. Jedan pravoslavni svetenik je predloio vraanje ka zajednikoj tradiciji crkvenih otaca koji su sve do 10. veka bila zajedniki osnov Crkve. Biskupka M. Kesman poziva crkve da tano ocene ono to su doiveli u Sibiu. Pri tome treba sami sebe da pitamo, kako moemo postii da se utivo ne sreu samo predstavnici crkava, ve da iz toga stvarno proizilazi dobit i za nae zajednice. Jedan problem velikih crkava je (svakako) ... nedostatak zajednitva za kojim ljudi ude. ...Hrianstvo je uvek bila religija zajednitva. Bogosluenja treba da budu toliko aktuelna za ljude da oni jedva ekaju da opet dou. U ovo spada i to da svetenici pozdravljaju svoje lanove kad ovi dolaze u crkvu. (ideaSpektrum 37/2007, 14f) Nemaka metodistika biskupka Rozemari Vener (Rosemarie Wenner) je u Sibiu naglasila da istina nije dogma (tj. pravilo vere). Ja sam istina, govori Hristos. Kod traenja istine se ne radi o tome da se istie vlastito svetlo, da se podlee
46

Christoph Tapernoux, CH-9000 St.Gallen / Switzerland, Tel. +41-(0)71-245 78 73, e-mail: <chstapernoux@bluewin.ch>

iskuenju po svaku cenu biti u pravu, ve se radi o tome da se uvek iznova izlaemo svetlu Hristovom. Hristos je istina koja oslobaa za ljubav. (Dok. 116-07 7.9., S.2) (2) Iz poruke Evropske ekumenske skuptine u Sibiu (Dok.165-07 - 8.9.): Nae svedoanstvo za nadu i jedinstvo za Evropu i svet moe da bude verodostojno samo ako nastavimo nae putovanje na putu ka vidljivom jedinstvu. Jedinstvo nije jedinstvenost. Opet smo iskusili bolne rane podeljenosti meu naim crkvama. Ovo se odnosi na nae shvatanje Crkve i njenog jedinstva. Razliiti istorijski i kulturni razvoj u istonom i zapadnom hrianstvu su doprineli ovim razlikama; da bi smo ih razumeli potrebna nam je istrajna panja... Ubeeni smo da se cela hrianska porodica mora baviti veronaunim pitanjima i potruditi se da postigne irok konsenzus o moralnim vrednostima koje proizilaze iz evanelja; takoe mora da se potrudi da osmisli i promovie verodostojan hrianski ivotni stil, ... u privatnom i javnom ivotu. U ovo spada i mo molitve. Preporuka II: ... uzajamno priznavanje krtenja treba da se nastavi pri svesti o tome da je ovo pitanje usko povezano sa shvatanjem Euharistije, slube (Amt, officium) i ekleziologije (tj. nauke o crkvi) uopte. Preporuka III: izmeu ostalog naglaava socijalne i dijakonijske inicijative. Preporuka IV: Preporuujemo potpuno uee celog Boijeg naroda i na ovoj skuptini posebno k znanju uzimamo apel mladih i starijih, etnikih manjina i hendikepiranih. Uviamo da nai zajedniki koreni lee mnogo dublje od naih podela (S.2) U nae vreme ne postoji alternativa za dijalog i to ne dijalog kao kompromis, ve kao dijalog ivota, u kojem moemo u ljubavi da kaemo istinu. Pozivamo na to da se ispunjava pravo svih naroda na versku slobodu i izjavljujemo nau solidarnost sa hrianskim zajednicama koje na Bliskom Istoku, u Iraku i drugde... ive kao verske manjine i oseaju se ugroene u svojoj egzistenciji. Kada u naoj brai i sestrama koji ive u bedi sretnemo Hrista (Matej 25, 44.45)..., onda se kao hriani obavezujemo na to... da branimo dostojanstvo i prava svakog oveka, da titimo onog koji oskudeva...; pozivamo drave u Evropi da doseljenike vie ne hapse ilegalno, ...da integriu doseljenike, izbeglice i one koji trae azil... da se bore protiv trgovine ljudima. Preporuka V: Preporuujemo da nae crkve uvide i hrianskim doseljenicima priznaju pravo da ovi ne budu samo primaoci duhovne brige ve da mogu da igraju punu i aktivnu ulogu u ivotu crkve i drutva... Prvobitno je Evropa bila politiki zamiljena kao osiguranje mira, ali sada mora postati Evropa naroda, mora postati vie nego samo privredni prostor. (S.3) Cele zemlje ude za mirom; celi narodi ekaju da budu osloboeni od nasilja i terora. ... Mi odbacujemo rat kao instrument za reavanje konflikata i podravamo nenasilna sredstva za izglaivanje konflikata; zabrinjava na ponovno vojno naoruavanje. Nasilje i terorizam u ime religije protivree religiji. Svetlo Hristovo sija na pravednost i spaja je sa boanskom milou. Preporuka VIII: Preporuujemo... da pone konsultativan proces koji e se baviti odgovornou Evrope za ekoloku pravednost s obzirom na klimatske promene; koji e brinuti o pravednom uobliavanju globalizacije; koji e se baviti pravima Roma i drugih etnikih manjina. Rane Afrike su se veoma dotakle ove skuptine. Saraivaemo sa ljudima drugih religija koji sa nama dele nae brige za stvaranje Evrope vrednosti koja se politiki i privredno moe dalje razvijati.

Preporuka X: Preporuujemo da se vreme izmeu 1. septembra i 4. oktobra posveti molitvi za zatitu stvorenja i podravanju postojanog ivotnog stila kako bi se zaustavile klimatske promene. (S.4) Poslednja preporuka je najkonkretnija od ovih deset! Opunomoenik Radne grupe Crkva i ivotna sredina vajcarske, Oto efer (Otto Schfer), komentarie: Usaivanje ispravnog postupanja u hrianski spiritualitet to je bila veoma jasna, opta elja 3. evropske ekumenske skuptine. ... To je spiritualitet koji postaje praktian i na taj nain konano i politiki- ... Nadamo se da ... crkve u Evropi uju apel iz Sibiua i da e ga uvrstiti u svoje planove i rasporede za crkvenu godinu. (oeku Nachrichten 4/2007, 2) (3) Neke izjave o Jedinstvu Crkve iz govora u Sibiu: (a) Pravoslavni glasovi: Mitropolit Kiril iz Smolenska i Kaliningrada (predsedavajui Spoljnog ureda Moskovske patrijarije) se intenzivno zalagao za moralne norme i protiv njihovih dananjih promena (Dok050/07 5.9., S.3). Naglaavao je nespojivost hrianstva sa moralnim relativizmom i neophodnost ujedinjavanja napora pre svega hriana glavnih konfesija u borbi za jedinstveni drutveni moral i hrianske vrednosti u dananjoj Evropi. (S.4) Verski poglavari su u julu 2006 u Moskvi pokazali da predstavnici najveih religija imaju slina shvatanja u pogledu etike. Svi oni su izrazili svoju zabrinutost za moralni relativizam koji danas esto stie prevagu. (S.5) Danas je mnogima u Evropi, od toga takoe i onima koji ne veruju, poznato da je hrianstvo silan izvor podrke evropske civilizacije. (S.6) Kao i ranije, i u Sibiu, se moglo konstatovati da su ak i otvoreni pravoslavci na osetljive rei kao ljudska prava, ravnopravni poloaj ena u Crkvi, prosveenost, ali naroito ne-diskriminacija homoseksualaca reagovali razdraeno i odbijali su da diskutuju na ova pitanja. Atinski profesor Konstantinos Delikonstantis ukazuje na evangelikog teologa Adolfa fon Harnaka (Adolf von Harnack) koji govori o odranoj vernosti zajednikim, prvobitnim stvarima..., prema njegovom (Harnakovom) miljenju se stanje, koje je u devetom veku bilo postignuto u naoj (pravoslavnoj) crkvi, nije menjalo ni sutinski ni nesutinski (Dok.079-07 5.9., S.1) Crkva je vie stvarnost koju doivljavamo nego predmet koji analiziramo i prouavamo. Jedinstvo boanskog Trojstva je praikona (Urbild) i uzor jedinstva Crkve. (S.2) Zajednica sa jednog mesta, okupljena oko svog biskupa radi slavljenja Euharistije je u poetku bila oznaavana kao katolika crkva u smislu prisustva punoe tela Hristovog. Mesna ili lokalna crkva ovde nije nikakva delimina crkva kojoj je potrebno upotpunjenje i koja je svoj legitimitet crpela od neke univerzalne crkve. ... A sa druge strane mesne crkve u svojoj eklezijalnoj punoi nisu samodovoljne crkvene zajednice, ve su u komuniji sa ostalim mesnim crkvama sa kojima dele istu pravu veru. ... cela Crkva se shvata kao kategorija relacije, kao iva i puna zajednica lokalnih crkava koje su sutinski iste, punopravne i ravnopravne a ujedno i pluriformne. (S.3) Put ka jedinstvu vodi preko ponovnog otkrivanja i potvrivanja pravog smisla katoliciteta Crkve. Crkva treba da postane ono to ona jeste. Nae crkve moraju u svome ivotu uverljivo dokumentovati da postoji jedna Crkva Hristova. (S.4) (b) Rimokatoliki glasovi: kardinal Valter Kasper spominje najnoviji dokument Kongregacije za verska pitanja, kako se zbog naglaavanja postojeih razlika pre svega mnoga evangelika braa i sestre ... oseaju povreeni, to njega takoe ne ostavlja hladnim; ali dalje moe da pomogne samo dijalog u istini i jasnosti. Vano je, naravno, da zbog razlika i tzv. profila iz vida ne izgubimo vee i vanije zajednike stvari. (V. Kasper primenjuje kvalitativni kriterijum Ekumenskog dekreta

UR 11: Kod ekumenskog uzajamnog poreenja uenja ne treba zaboravljati da u katolikom uenju postoji rangiranje ili hijerarhija istina, prema razliitom nainu odnosa sa osnovom hrianke vere.) Kao to je u ovom najnovijem dokumentu reeno: Isus Hristos je svojim spasonosnim delovanjem prisutan i u crkvama i crkvenim zajednicama koje su od nas odvojene. ... Pre nekoliko decenija se ovakva izjava uopte nije mogla zamisliti, ... Razlike se dakle ne odnose na to da li je neko hrianin, ne odnose se na pitanje spasenja; razlike se odnose na pitanja vezana za posredovanje spasenja i na vidljiv oblik Crkve. Za katolike kao i za pravoslavce ovo nisu sporedna pitanja. Jer crkva ... je vidljiva crkva, vidljiva i u njenom slubenom (oficijelnom, amtlich) obliku. I ko bi hteo da negira da u ovim pitanjima naalost jo nema konsenzusa. (Dok.046-07 5.9., S.3) Zbog toga to nismo jedinstveni u shvatanju Crkve i u veem delu takoe u shvatanju Euharistije, ne moemo zajedno da se okupimo oko stola Gospodnjeg i zajedniki primati komuniju (ovaj sakrament). Krivicu za ovaj neizmerni bol koji je ve nastao zbog naih podela ne smemo traiti samo kod drugih. ... jednostrano pripisivanje krivice u veini sluajeva istorijske provere nije postojalo...; veinom je krivica podeljena na obe strane. (S.4) Moramo se moliti za Duha jedinstva. Duhovna ekumena je zbog toga sredite i srce ekumene. Moderna ideja dostojanstva i ljudske osobe i ljudskih prava uopte ima svoje poreklo u jevrejsko-hrianskoj tradiciji. Modernu dakle ne moramo paualno da odbacujemo, ali je moramo uvati od unitenja sebe same. Danas se Evropa nalazi u opasnosti da jednostavno zaboravi svoje ideje. Primarna opasnost je zaboravljanje Boga koje jednostavno ignorie Boiju zapovest, ravnodunost, povrnost, individualizam i nedostatak spremnosti na angaovanje i rtvovanje za zajedniko dobro. (S.5) (4) Nekoliko znaajnih uputa na dijakoniju ljubavi i pravednosti, posebno od pravoslavaca Kardinal Valter Kasper je pred kraj svog govora (S.6) rekao: Razliite kulture (Evrope) su bogatstvo. Ali nas spaja ideja dostojanstva svakog oveka, koje je svaki ovek dobio od Boga; ideja svetosti ivota, saivota u pravednosti i solidarnosti; ideja uvanja stvorenja i ideja nove kulture milosra i ljubavi. (S.6) U mladosti sam sa zajednicom Sant*Egidio nauila da molitva i ljubav prema siromanima pripadaju sutini hrianstva, rakla je Evelina Martelli (Dok.052-07 5.9.,S.2). Vaseljenski patrijarh Vartolomej iz Carigrada podsea da njegova crkva pravoslavne sestrinske crkve kao i ostale Hristove crkve u celom svetu ve due od sto godina pozivaju na saradnju kako bi se neogranieno ponovno uspostavilo hriansko zajednitvo i jedinstvo i kako bi se moglo pohitati u pomo ugroenim ljudima. (Dok.041-07 5.9.,S2) Kao i na Generalnoj skuptini Ekumenskog saveta crkava u februaru 2006 u Porto Alegre, za iznenaenje se postarao arhiepiskop Anastasios iz Tirane/Albanija. Ve na poetku njegovog govora Svetlo Hristovo i Evropa rekao je: Arnold Toynbee je razlikovao ... izmeu tehnolokog napretka s jedne strane i pravog napretka, koji naziva spiritualizacija s druge strane. On je korene krize zapadnog sveta video u njegovom otuenju od religijskih doivljaja i prihvatanju kultnog oboavanja tehnologije, nacionalizmu i militarizmu. Ovim silama na put treba da stanu snaga karaktera i vitalnost kreativnih manjina. (Dok.072-07 6.9.,S1) Poslednja treina govora arhiepiskopa Anastasiosa je sasvim ispunjena pozivom na dijakoniju ljubavi i pravednosti (ovde je samo prvi deo): Neka tako vaa svetlost svetli pred ljudima, da vide vaa dobra dela i da slave vaeg oca, koji je na nebesima. (Matej 5,16) Crkva e uvek biti pozvana da svoju veru dokazuje kroz dela

dijakonije, na dobrobit svih ljudi bez gledanja na linost. Praktino su sve humanitarne inicijative i dela koja vode ka ublaavanju nevolja i boli, bolesti i starake slabosti, usamljenosti, osirotetosti, otuenosti... osnovane na osnovu ubeenja i napora koji proizilaze iz hrianske inspiracije. Naknadno je ove inicijative preuzela drava. Mi treba i dalje da negujemo ovu dinamiku i nastavljati je preko kreativnih ideja i hrabrih inicijativa. (S3) I za kraj: Neki slikar uzdie na samrti: Svetenie, da li je zaista istina da tamo videti Boga licem u lice? - Zasigurno! Ali uvek samo anfas (spreda), nikada profil (sa strane)!? Ako ekumena razliitih profila ima konjunkturu, morali bi smo da elimo suprotno: ekumenu oi u oi!

Biblijska refleksija na temu jedna, sveta, saborna (katholik), apostolska Crkva. (Nicejsko-carigradska veroispovest)
Christoph Tapernoux (prevod: V. Iviiak) Na kraju zavrne molitve u subotu 9. septembra 2007. u Sibiu na Treoj evropskoj ekumenskoj skuptini, nekoliko mladih odraslih delegata i stjuarda konferencije, iza okupljenih na jednom velikom trgu, uzvikivalo je rei koje su 1999. u Rumuniji glasno bile odjekivale kad se papa Jovan Pavle II pojavio pred narodom zajedno sa nedavno preminulim rumunskim pravoslavnim patrijarhom Teoktistom. Ove rei su glasile: Unitate, unitate Jedinstvo, jedinstvo... Pri tome su ovi mladi ljudi obrazovali krug koji se brzo irio. Kod mene je ovo izazvalo oseaj klaustrofobije i to je bilo prvi put u mome ivotu da taj oseaj imam na otvorenom prostoru. Razlog nisu bili uzvici, ve teskoba koja je kroz njih nastala i potreba nalaenja jo nekog izlaza. Da li sam imao slobodan prostor da se guram kroz mnotvo ljudi ili sam morao da uem u rimokatoliku crkvu koja se nalazila pored? ....... Poto se pre slubi Boijih u sedam razliitih crkava nije mogao obezbediti jedan doruak, bio sam veoma srean da su me dva katolika svetenika iz Sent Galena posle zavrne molitve bukvalno uhvatila i pozvala na ruak. I na ruku se naravno razgovaralo i o stalno konsekventno primenjivanom razlikovanju izmeu crkava (one istone koje su nezavisne od Rima) i crkvenih zajednica (one koje proizilaze iz Reformacije) od strane Rima u periodu posle 2. Vatikanskog koncila. Ovo se nalazi u Dekretu ekumenizma UR 19ff i tu je ostala jo jedna pukotina otvorena. Ovakvo razlikovanje izmeu crkava i crkvenih zajednica je za evangeliku stranu ekumenski neoseajno, kako je to rekao predsedavajui biskup Evangelike crkve u Nemakoj (EKD) Wolfgang Huber (U duhu slobode. Za ekumenu profila 2007, 121). (Ve sam jeziki stil Kongregacije za pitanja vere, za razliku od 2. Vatikanskog koncila, gde se esto govori mi verujemo, ini mi se svaki put iznova vodi ka eskalaciji.) Vano mi je postalo i pitanje obojice katolikih kolega, ta imaju nae protestantske crkve, ili ako hoete crkvene zajednice, da kau na temu crkva? Ovde elim da pokuam da odgovorim najpre kroz jednu refleksiju na osnovu Novog Zaveta (NZ). Ali najpre jedna kratka primedba i ogranienje u svetlu kraljevstva Boijeg: Zar Gospod nije mogao ovako da se postavi pred nas: ta imam ja zajedniko sa razlozima vae podele? Prvo traite carstvo Boije i njegovu pravednost (Matej 6,33) i tako e razlozi vae uzajamne ljubavi prevagnuti nad razlozima vae podele. pie Christoph Heinz, evangelik (KEK Studienheft 10, ed. Gyula Nagy: Die konziliare Gemeinschaft, 1978, 58) a) Jedna crkva: S pravom stoji u uvodu I odeljka Ekumenske povelje (Charta Oecumenica) citat iz Poslanice Efescima 4, 3-6: Trudei se da pomou spone mira odrite jedinstvo Duha (up. Dela apostolska 4,32; Filipljanima 1,27; 2,2). Jedno je Telo i jedan Duh, kao to ste i vi, kad ste pozvani, na jednu nadu pozvani. Jedan je Gospod, jedna vera, jedno krtenje (up. 1.Korinanima 12, 13). Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, kroz sve i u svima. Postoji razlog zato jedna Crkva u starocrkvenoj veroispovesti nije dobila poseban odeljak nego je stavljena u 3. odeljak gde se ispoveda vera u Duha Svetog. Crkva egzistira (tanije: ek-sistira), osnov njenog postojanja je mimo nje a ne u njoj samoj;

zbog toga bi trebalo da se izbegava latinska re subsistere (priblino: opstajati u neemu), jer znaenje supsistencije, koje 2. Vatikanski koncil nije uzeo u obzir!, u sebi ne sadri samo opstajati u sebi samom ve i osnov za ivot ili egzistencijalnu sigurnost, takorei materijalnu nezavisnost. Po Luteru je Crkva stvorenje (tvorevina) Rei Boije; moe se takoe rei: orue Svetog Duha. Ve pre 16. veka je bilo jasno da se sutinska reformacija (sutinsko reformisanje) moe podrediti samo neposredno Hristu (solus Christus) tako je 1452 pisao Martin Lupak (Lupac), jedan od administratora utrakvistiko (oni koji su pri Veeri Gospodnjoj davali i hleb i vino)-husitske crkve u Pragu, u svome pismu najveem filozofu i teologu njegovog vremena, Kardinalu Nikolausu Kuzanusu (Nicolaus Cusanus): Ni kardinal, ni ceo svet nas ne mogu odvojiti od katolike i apostolske Crkve (sc. veroispovesti), jedino Hristos koji dri Davidov klju. (Amadeo Molnar, Lvolution de la thologie hussitie, in: RHPhR 43/1963, 133-171/158) Jedno krtenje koje je i pre Sibiua bilo posebno istaknuto, nema posledice samo za jedinstvo Duha u Crkvi, ve i za celokupni ljudski ivot: Kroz veru u Hrista Isusa, svi ste Boiji sinovi (i Boije keri). Jer, svi vi koji ste se u Hrista krstili, u Hrista se obukli. Nema vie Judejin Grk, rob slobodnjak, muko ensko, jer ste svi jedno u Hristu Isusu.(Galaanima 3,26ff) ovo se ponavlja kod Jirgena Habermasa (Jrgen Habermas) u ideji (misli) o zajednici komunikacije bez vladavine (?) (W. Huber, 64) Svest o tome da hrianske crkve i konfesije, nikako jedne protiv drugih ve samo jedne sa drugima, mogu da budu verodostojni svedoci Evanelja, je enormno porasla za vreme diktatura. (W. Huber, 1, 18) Hrianski mirovni angaman ... je doprineo tome da se slomi (prevazie) zakonitost osvete i u duhu pomirenja savladaju tzv. krvna neprijateljstva (kao npr. izmeu Nemaca i Francuza). (W. Huber, 21) Svi mi, koje je ekumensko svedoanstvo iz Teze-a (Taiz) ohrabrilo i inspirisalo, emo svetlo predusretljive ljubavi nositi i dalje, takoe i u naem ekumenskom delovanju (ophoenju). (W. Huber, 184) Nemaki evangeliki ekumenista (ekumeniar, teolog ekumenizma) Rajnhard Friling (Reinhard Friling) pie o dananjoj ekumenskoj situaciji: Razliite predstave jedinstva crkve su najvea prepreka za jedinstvo crkve. (U veri jedno u crkvama podeljeni? Vizije realistine ekumene, 2006, 74) Papa Benedikt XVI ima primetan strah za svoju crkvu, strah od ekumenskog divljeg rasta, haosa, samovolje i propadanja crkve a osim toga i od gubitka sadraja vere (deficita); on nije sluajno upravo pre poetka sabora u Sibiu ispalio upozoravajui pucanj i nije ciljao samo na kardinale kao to je Valter Kasper (Walter Kasper) (sa ime su ovi u Sibiu postupali u duhu hrianske slobode), ali moda ni sebe nije iskljuio: Kao profesor teologije, Jozef Racinger (Joseph Ratzinger) naime 1964 nije govorio o jedinstvu crkve samo u pogledu na pravoslavne crkve i pri tome jedinstvu crkve ostaju i postaju jedna Crkva (in: Reformatio 13, 1964, 105 citat od R. Frilinga, 30)! U smislu njegove prve Enciklike Bog je ljubav moglo bi mu se suprotstaviti sa 1. poslanicom Jovanovom 4, 17f: U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah. (up. Aung San Suu Kvis Konstatacija da ne korumpira mo nego strah!) Ali ipak svuda postoji jo vie konfesionalne samodovoljnosti i straha od ekumene nego hrabrosti za pribliavanje jednih drugima i za saradnju. Tu ...(Boiji narod) mora jednostavno da radi ono to spaja (ujedinjava). (R. Friling, 75) Oskar Kulman (Oscar Cullmann) tei za jedinstvom ne uprkos razliitosti, nego preko harizmatine (sc. darovi i sposobnosti u zajednici koje Duh Boiji, dakle Duhom dane) razliitosti svih konfesija. (R. Friling, 188 citat O. Kulman, Jedinstvo kroz razliitost, 1986, 8)

Ekumenska povelja(Charta Oecumenica) osnova za Sibiu iako ne nudi nikakav prolom (proboj) kod starih kontroverznih dogmatskih pitanja, ali nudi mogunost pokretanja ako crkve potpisnice ispune sve na ta su se obavezale... (R. Friling, 174) da prevaziemo samodovoljnost i da otklonimo predrasude, da traimo meusobne susrete i da jedan za drugoga stojimo na raspolaganju; (Ekumenska povelja 3) da na svim nivoima crkvenog ivota zajedniki delujemo tamo, gde su dati preduslovi a gde se tome suprotstavljaju razlozi verovanja ili vee svrhovitosti; da branimo prava manjina, te da doprinosimo razgraivanju nesporazuma i predrasuda meu veinskim i manjinskim crkvama u naim zemljama. (Ekumenska povelja 4) b) Sveta crkva: Crkva kao congregatio sanctorum (zajednica svetih, pogledaj Apostolikum)... Zajednica osoba koja se konstituie kroz permanentno navetanje Evanelja reju i delom (R. Friling, 29 up. Ekumenska povelja 2). Prema NZ su svi koje su Jednim Gospodom posveeni (up. Jevrejima 2,11), pozvani da budu sveti (Rimljanima 1,7; 1. Korinanima 1,2) ako ostanete utemeljeni i vrsti u veri i nepokolebljivi u nadi evanelja (Koloanima 1, 23). Prinosite svoja tela na ivu, svetu, Bogu ugodnu rtvu, da to bude vae duhovno (ili: razumsko) sluenje Bogu. I nemojte vie da se saobraavate ovome svetu, nego se preobraavajte obnavljanjem svoga uma... (Rimljanima 12,1f) Osvrt Luke na prvu zajednicu u Jerusalimu, iako je on idealizuje, u nastavku evanelja potvruje da se Veera Gospodnja Euharistija nalazila u centru zajednikog ivota svetih: Oni se posvetie apostolskom uenju, zajednitvu, lomljenju hleba i molitvama... 44 A svi koji su poverovali bili su zajedno i imali sve zajedniko. Prodavali su svoja dobra i imovinu i delili svima, kako je kome bilo potrebno. Svakog dana su se istrajno i jednoduno okupljali u Hramu. Po kuama su lomili hleb i zajedno jeli radosnog i iskrenog srca. Hvalili su Boga... (Dela apostolska 2, 42ff). Svi koji su poverovali, bili su jedno srcem i duom. Niko nije govorio da je neto od njegove imovine samo njegovo, nego im je sve bilo zajedniko... 34 Niko od njih nije oskudevao, jer svi koji su posedovali zemlju ili kue, prodavali su ih i donosili novac od prodaje, pa ga stavljali apostolima pred noge. Od toga se onda svakom davalo koliko mu je trebalo. (Dela apostolska 4, 32ff up. 36 primer Josifa Varnave) Kod spora Pavla sa zajednicom u Korintu (1. Korinanima 11, 17-34) ne postaje samo jasno da upravo kod Veere Gospodnje (20 Gospodnje trapeze 10,21) nastaju razdori i razlike (11, 18f). Veera Gospodnja se slavi u okviru agape-a obroka ljubavi, dakle u potpunosti se shvata kao izraz ivotne zajednice; zato siromaan ne treba da gladuje (21), slabi brat za koga je Hristos umro (8,11). Ili prezirete Boiju crkvu (sc. telo Hristovo) i postiujete one koji nemaju? (11,22) Delite sa svetima koji su u oskudici; budite gostoljubivi. (Rimljanima 12,13) Ne govori sluajno Pavle esto o meucrkvenoj dijakoniji za siromane meu svetima u Jerusalimu (Rimljanima 15,25,26, 31 up. 2. Korinanima 8,4; 9,12) koristei rei sluba (diakonia), uee (koinonia), sakupljanje pomoi. to se tie sakupljanja pomoi za svete, kao to sam naredio galatijskim crkvama, tako i vi inite. Svakog prvog dana u sedmici (1. Korinanima 16, 1f) koji je kasnije nazvan dan Gospodnji (Otkrivenje 1,10), to znai dan kada se slavila Veera Gospodnja neka svako od vas ostavi na stranu koliko moe... (1. Korinanima 16,2). Justin Martir opisuje euharistiju i zavrava sa davanjem i primanjem...: svako dobija svoj deo od posveenog (sc. hleb, vino i voda); i onima koji nisu prisutni odnose dijakoni. imuni koji su dobre volje daju prema svojoj proceni ta svako hoe i ono to se sakupi se poverava stareini (upravniku) (tj. episkopos); ovaj onda time pomae

siroadi, udovicama i onima koji zbog bolesti ili zbog nekog drugog razloga oskudevaju, zatvorenicima i strancima koji prisutni u zajednici, ukratko on se brine o svima koji su u gradu. U nedelju se svi sastajemo, jer je to prvi dan kada je Bog promenio tamu i pramateriju i stvorio dan i zbog toga to je na taj dan Isus Hristos na Izbavitelj ustao od mrtvih. (Justin +167, 1. Apologia 67 Texte der Kirchenvter, 1964, IV, 278) Za evangeliku stranu danas se u centru ekumene ne nalazi samo uzajamno priznanje krtenja, ve i moda ogranieno otvaranje komunije, primanja Veere Gospodnje. Ovo e biti mogue, jer se i uprkos razlikama uenja u detaljima pri Veeri drugih konfesija opet prepoznaje Veera Gospodnja. (R. Friling, 194 up. 203) Takozvano euharistijsko gostoprimstvo odgovara koncilijarno-otvorenoj poziciji crkava Reformacije, koja predvia (anticipira) jedinstvo (konziliare Gemeinschaft, 69 Chr. Hinz). Ekskluzivnost Cipriana iz Kartaga izvan crkve nema spasenja i Boga ne moe da ima za oca ko za majku nema crkvu (O jedinstvu katolike crkve 6 tekstovi crkvenih otaca IV, 29) ili 33. kanon sinoda u Laodikeji (sredina 4. veka) da niko ne treba da se moli (tj. dri euharistiju/veliku zahvalnu molitvu za Isusovo delo spasenja) sa jereticima (krivovercima) ili izmaticima (raskolnicima). Ovako neto u dananje vreme modernog ekumenskog pokreta nije odrivo i neprihvatljivo za okvir bez neprijateljstva i za traenje partnera za hriansko jedinstvo, gde se partneri obavezuju da streme ka zajednikom cilju. (prema konzilire Gemeinschaf, 96 engleski metodista prof Goeffrey Wainwright) Sve crkve treba da razvijaju slaganje u teologiji Veere Gospodnje i to treba da produbljuje euharistijski ivot i samu praksu euharistije u njihovim tradicijama kao i da im pomae pri integraciji i razvijanju (proirivanju) prakse, u smislu Limskih dokumenata nastojanje (konzilire Gemeinschaft, 115 preporuka konsultacije). c) Katolika/saborna (Luter: opta hrianska) Crkva: U NZ samo u Delima apostolskim 4,18 nalazimo prilog katholou, gledajui na celost, uopte, onda kod Ignatijevom pismu Smirnjanima pridev katholik ono to se odnosi na sve, ono to odgovara celosti, to je po celosti kao to je u prisustvu Isusa Hrista cela (sveobuhvatna), celosvetska Crkva. (Ign.Sm.8,2) Time se kvantitativno, geografski misli na Crkvu koja je rasprostranjena na celoj naseljenoj zemlji ekumeni (oikoumen) i istorijski obuhvata sve generacije (Ja sam sa vama svakog dana, sve do kraja sveta. Matej 28,20) i socijalno obuhvata sve slojeve drutva. Osnovu ovakvog razmiljanja je ve Pavle formulisao, kad je pisao Boijoj crkvi u Korintu, posveenima u Hristu Isusu, pozvanima da budu sveti, sa svima koji na svakom mestu prizivaju ime naeg Gospoda Isusa Hrista, koji je i njihov i na (1. Korinanima 1,2). Za Augustina katoliki znai to isto to i pravoslavni (ortodoksan)/ pravoveran odnosno takav koji slavi Boga na pravi nain, jer ona (tj. katolika crkva) se na ispravan nain pridrava cele istine... (citat kod Hendrik-a Berkhof-a, Die Katolizitt der Kirche, 1964, 13). iril Jerusalimski takoe kvalitativno shvata celokupnost otkrivenja, duhovnih darova, ljudskog greha i njegovog izleenja (prema H Berkhof, 15). Naslanjajui se na geslo musketara od a. Dime (Svi za jednog, jedan za sve) bi se moglo formulisati: Jedna istina za sve (delimine) istine, takoe i sve za jednu. I Jedna mesna crkva za sve, sve za jednu. Jedna sveta univerzalna hrianske Crkva ima svoje konkretno ispoljenje u mesnoj crkvenoj zajednici.. - Mesna crkvena zajednica je u isto vreme neizbeno spojena sa ostalim mesnim crkvenim zajednicama. Ona u sama po sebi nije univerzalna Crkva Hristova. (konzilire Gemeinschaft, 102, Razgovor Reformatskog

svetskog saveza sa Baptistikim svetskim savezom 1973-77, citat od G.Wainwrighta). Kvalitativno znaenje katoliciteta je ponovno otkriveno na kraju 19. veka. Otkrio ga je Dr. H. Bavinck (1888) u smislu posveenja cele zemaljske stvarnosti. Takoe svaki oblik ivota ... mora biti uslovljen Reju Boijom; sve mora biti stavljeno u odnos sa carstvom Boijim koje sve proima prosuujui i obnavljajui. (prema H. Berkhof, 20f). Principi katolikog ekumenizma i stalne reforme je opisao Yves Marie Congar 1937 u svome delu Podeljeni hriani (Chrtiens dsunis, kasnije veinom djoints/seiuncti, oslanjajui se na Marko 10,9 Ono to je Bog sjedinio neka ovek ne rastavlja.) Po njemu je katolicitet osobina Crkve, zahvaljujui kojoj u harmoniju ulazi stvarnost razliitosti u njoj sa stvarnou jedinstva. (citat H. Berkhof, 24) Biblijska osnova je Hristos kao punoa (pleroma) u kojem je sve na nebesima i na zemlji spojeno (Efescima 1,10). Ovaj katolicitet je prisutan u Rimokatolikoj crkvi, ali je on tamo istovremeno u procesu aktualizovanja. Jednostrani zakljuci iz stvarnog duhovnog iskustva koje je Luter razvio iz sola gratia a Kalvin iz soli Deo gloria jer je bio (su bili) odeljeni od punoe Crkve iz toga se mora ponovno stei iskustvo ... u celokupnom telu univerzalne Crkve (H. Berkhof, 25). to se tie Rimokatolike crkve: mora se ispravno prepoznati da ona jo nije potpuno katolika (H. Berkhof, 26) Kongarova (Congar) Knjiga je takoe izazvala i strah i otpor. Sveta sluba (officium) je 1949 ukazala na to da se o verskim dobrima odvojenih ne moe tako govoriti da im se ini da njihov povratak moe da da crkvi neto sutinsko, to joj je do sada nedostajalo. (H. Berkhof, 27 Ecclesia Catholica) Paralele ka najnovijim veronaunim dokumentima nisu sluajne, i kad je zahtev 2. Vatikanskog koncila za povratak, prema Y.M. Congaru zamenjen kvalitativno drugaijom ekumenskou. Merodavna je biblijska ideja punoe Hristove, kako je nalazimo u Efescima 4, 13: dok sve ne doemo do jedinstva u veri i spoznaju Sina Boijeg, do savrenog oveka, do pune mere Hristovog rasta. Osnovnu misao ne treba shvatati moderno organsko-bioloki, ve izraelitsko korporativno (H. Berkhof, 58). Mo dela koje je Hristos zavrio jednom za svagda i u koje smo mi ukljueni kroz krenje, je Crkva, to je prostor gde Hristos prorokiuzorno uzdie svoju milostivu vladavinu. Njegova vladavina uvodi proces rasta u kojem se radi o tome da ova vaea vladavina aktualizuje u to veem broju oblasti naeg ivota i delovanja a protiv vladavine moi sveta i tradicija ljudi ovog sveta (interpretacija samog H. Berkhof-a). Istina je jednina. (Istina je u jednini!). Ako govorimo sa Kalvinom, ona je osoba govoreeg Boga, Dei loquentis persona, koja stvara svet i spasonosno se odnosi prema njemu. (H. Berkhof, 72f) Sve istine imaju svoj smisao samo kao mostovi izmeu jednog Boga i ljudskog srca koje se slae sa time da Ga voli. (pogledaj Deuteronomium 6,5 u vezi sa 6,4! H. Berkhof, 74). Pred katolicitetom kao zadatkom i ciljem emo onda morati da se pitamo: U kojoj crkvi je Hristova milostiva vladavina nad srcem i ivotom, rasuivanjem i delima najvie napredovala? Gde je odricanje moi najjasnije?Gde je meusobna ljubav i ljubav naprema van najvea? Gde su darovi milosti najrazvijeniji? Gde je postignut najvii stepen samostalnosti i izraavanja slube? (H. Berkhof, 85) Crkva moe uvek da bude samo uenica, slukinja, ili prema Kalvinu sluea majka (Institutio IV,1,1+4), ali nikad ne moe da bude uiteljica i sa-gospodar, isto kao to ni tradicija ne stoji iznad Svetog Pisma, ve je samo prva interpretatorka (tuma) i posrednica autoriteta Pisma. (anglikansko shvatanje, prema: H. Berkhof, 95). Uenje Karla Barta o izabranosti iz milosti za spasenje koriguje Kalvinovu uenje o dvojnoj

predestinaciji i sledi 1. Timoteju 2,4, gde se izmeu ostalog pie: (Bog) eli da se svi ljudi spasu i da dou do spoznanja istine. H. Berkhof posmatra teologiju Karla Barta sa njenom jakom hristocentrinom iskljuivou i njenom univerzalnom inkluzivnou ... koja je najvie katolika prema Kalvinu. Kroz njeno naglaavanje milosti kojoj slui sloboda. Ovo naglaavanje iri duha radosti,...Gledajui na celinu, crkva koju je reformisala Re Boija je svoju ponosnu tvrdnju: reformanda quia reformata (tj. reformirajua jer je reformirana) dosad samo nedovoljno sprovela. (H. Berkhof, 101) d) Apostolska crkva A vi ste Hristovo telo i, pojedinano, udovi. Bog je u Crkvi postavio, prvo, apostole, pa proroke, pa uitelje, pa udotvorce, pa one koji imaju darove leenja, pomaganja, upravljanja, govorenja raznim udnim jezicima (1. Korinanima 12, 27f) ... vi ste ...sugraani svetih i ukuani Boiji, nazidani na temelju apostola i proroka, a glavni ugaoni kamenje sam Hristos Isus. (Efescima 2, 19f up. 1. Korinanima 3, 9-11) On (Isus) je dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evaneliste, a druge za pastire i uitelje, da pripremi svete za delo sluenja, za izgradnju Hristovog tela, dok svi ne doemo do jedinstva u veri i spoznanju Sina Boijega, do savrenog oveka, do pune mere Hristovog rasta. Tada vie neemo biti neja... Nego drei se istine, u ljubavi, u svemu emo izrasti u Njega, koji je Glava u Hrista. On ini da celo Telo povezano i ujedinjeno svakim podupiruim zglobom - raste i izgrauje se u ljubavi, srazmerno delotvornosti svakog pojedinog dela. (Efescima 4, 11-16) Ovde je naveden odluujui kriterijum raznolikosti slubiu crkvi: NT se suprotstavlja svakom pokuaju uvoenja jedinstvenog poretka. Samo u meri u kojoj raznolike slube grade Telo Hristovo i pripremaju vernike za njihovu slubu, se sve naslanja ne na jedan juristiki ve na jedan pneumatsku (tj. duhovni) legitimitet. (H. Berkhof, 82) Efescima 4,11ff prevazilazi darove milosti (milosne darove) koje su na svoj nain podarene svim lanovima; njemu je vano da zajednica raste iz nezrelosti u zrelost47 radi svetenstva svih vernika. (up. 1. Petrova 2,9f i Egzodus 19,5f). Pitanju strukture treba pristupati sa aspekta cilja zajednice koja je zrela, koja je opremljena darovima i spremna za slubu. Struktura slui rastu i obrnuto Nema rasta bez strukture. (H.Berkhof, 83) Nekoliko istorijskih naznaka: (1) prvine rodova (aparch) stareinama / onima koji se staraju / koji brinu o nekome (prohistamenoi) i onima koji neumorno rade / koji se napreu (kopintes) u Pavlovoj zajednici: Molimo vas, brao, da odajete priznanje onima koji se meu vama trude, koji su vam pretpostavljeni u Gospodu i opominju vas. Cenite ih iznad svega, u ljubavi, zbog njihovog dela. Meu sobom ivite u miru. (1. Solunjanima 5,12f) ... vi znate da su Stefanini ukuani prvina Ahaje i da su se posvetili sluenju svetima da se i vi potinjavate takvima i svakom ko sarauje i trudi se. (1. Korinanima 16,15f) (2) Stareine (presbyteroi) koje su dobro upravljale: Satreinama koje dobro upravljaju treba ukazati dvostruku ast, pre svega onima koji propovedaju i pouavaju. (1. Timoteju 5,17) Ne zanemaruj milosni dar koji je u tebi, koji ti je dat preko prorotva kada su stareine na tebe poloile ruke (ili: za stareinski savet / presbyterion 1. Timoteju 4,14). Luka ve i o zajednici u Jerusalimu govori da je vode apostoli i stareine (Dela apostolska 15,2.4.6.22;16,4) i izvetava o tome da su apostoli polagali ruke sa molitvom za dolazak Duha Svetoga. (6,6 up 8,19)
47

zajednica raste iz stanja duhovnog maloletstva u stanje duhovnog punoletstva kako bi svi postali svetenstvo (1. Petrova 2,9) u smislu svetenstva svih vernika

(3) Episkopoi / one koji nadgledaju zajednicu (nadzornike/biskupe) i dijakone (sluge, sluitelje) spominje Pavle u Poslanici Filipljanima 1,1 (bez toga da opisuje njihovu delatnost). Govori o jednom episkopos-u zajedno sa presbyter-ima i dijakon-ima, 1. Timoteju 3,1.2 do 7 (dijakoni / akoni 3, 8-13; stareine 5,17-25); Uslovi za prva dva su slini, oni treba da dobro upravljaju svojim domom (3,12 up. 3,5); biskup treba da bude sposoban da poui; dijakoni / akoni da se sa istom sveu dre tajne nae vere (3,2 odn. 3,9) Glagoli koji se tu nalaze su po znaenju veoma bliski: prohistenai znai: (1) upravljati, voditi, (2) brinuti (o neemu, nekome), pomagati, zauzimati se (za nekoga); episkopein znai: nadgledati, obraati panju, paziti, vriti nadzor, brinuti (o neemu, nekome); diakonein ugostiti, (po)sluiti, snabde(va)ti, pomagati, potpomagati; poslednje dve rei se u Matej-u 25,43.45 javljaju kao sinonimi! U Didahe / Uenju dvanaest apostola glasi: Biskupi / episkopi i dijakoni / akoni se ustanovljavaju kroz polaganje ruku. Oni treba da budu miroljubivi ljudi (mukarci) koji su dostojni ovog zadatka i koji ne slede nikakve finansijske namere, ljudi koji su pravdoljubivi i provereni (tj. isprobani). Jer oni vode bogosluenje kod vas, kao i bogosluenje proroka i uitelja. Ne previajte ih: Zajedno sa prorocima i uiteljima neka uivaju vau najviu panju. (Didache 15,1.2) (4) Jednoznano je da se tzv. monarhijski episkopat a time i hijerarhijska nadreenost i potinjenost prvi put zahteva tek u pismima Ignatija; izgleda da je ovakav episkopat preao u praksu oko godine 100 na prostoru Sirije; ovde je prvi put stareina koji je na poseban nain nadaren za uenje i propovedanje (1. Timoteju 5, 17) i koji je vodio celogradsko slavljenje Euharistije, postao jedini episkopos saveza zajednica jednog grada. (up. R.Friling 224). Takoe treba svi da potuju dijakone kao da predstavlja Isusa Hrista i biskupa, jer je on slika Oca i stareine kao da predstavljaju skuptinu saveta Boijeg i krug apostola. Bez svih njih ne moe da bude rei o Crkvi. (Ign.Trall. 3,1) Takoe i ova starocrkvena biskupska sluba (zvanje) se praktikovala u jednoj zajednici ... i mogla bi se porediti sa naom (evangelikom) dananjom svetenikom slubom (nem. Pfarramt) (cit. kod R. Friling, 222) Ve reformatori su u biblijskom smislu neke voe zajednica, zajednikih Bogosluenja i Veere Gospodnje nazivali episkop ili biskup. U teolokom ali ne i u sociolokom smislu se sve evangelike ordinacije (rukopoloenje za svetenika) i svi pastori i pastorke (=pastiri!) nalaze u vaeem episkopalnom lancu sukcesije... (R. Friling, 223), kad se zanemari injenica da je staroj crkvi bilo vano da moe da se dokae ovaj lanac (vidljivost lanca sukcesije) ali upravo prvi lanovi ovog lanca su posebno u Rimu istorijski slabo potvreni. Kao Pavle i drugi apostoli su se oslanjali na to da su njihove zajednice priznavale dokazane stareine (bilo kakvo ime da su nosili) sa ili bez polaganja ruku! Sukcesija je rimsko-pravni pojam koji znai pravnu naslednost apostoli su imali naslednike u uenju apostola i u brizi za zajednicu (episkop, (sluba, nadglednivo) koje Luka pripisuje 12 apostola) ali ne u smislu rimskog prava. Apostolat (apostol) odn. apostoli, i da li u NZ postoji Petrova sluba? Kriterijum pripadnosti ogranienom krugu apostola koji je naelno vaio za zatvoreni, a kojem su osim Kife / Petra (stena) i dvanaestorice, pripadali jo i brat Gospoda Jakov i svi apostoli (1. Korinanima 15.5+7) je leao u pozivu i poslanju kroz Vaskrslog (up. 1. Korinanima 9,1) (J. Rolof, Apostel I NT, in: TRE 3, 1978, 430-445/433f) Istorijski Petar je za vreme Isusovog delovanja i u ranoj crkvi nesumnjivo imao istaknutu Hristom potvrenu poziciju, pre svega u Jerusalimu. Njegova apostolska sluba je posle odlaska iz Jerusalima bila putovna sluba i nije bila vezana ni za jednu crkvu (zajednicu) koju je on osnovao ili posetio. Pozicija i

poslanje (nalog) dvanaestorice uenika ili apostola je simbolizovalo kod Isusa celokupnost novog Boijeg naroda u analogiji sa dvanaest plemena Izraela. Njihovo delovanje je bilo sve do njihove smrti ogranieno. Nigde se ne govori o ustanovljenju naslednika dvanaestorice niti o kolegijumu sastavljenog od dvanaestorice; takoe se ne govori ni o nasledniku Petra. (R. Friling, 121)

Svetski molitveni dan

Aniko Horvat Svetski molitveni dan (World Day of Prayer / WDP) je najvei osnovni ekumenski pokret u svetu. Stvar koju su 1887. godine zamislile nekoliko odvanih ena u Americi, tokom godina se pretvorila u jedinstveni pokret. Ovaj dan se danas slavi u vie od 180 zemalja i regiona sveta. Osnovni motiv pokreta Svetskog molitvenog dana je: Moliti se obaveteno delovati uz molitvu! Svetski molitveni dan znai da se po celom svetu, u bezbrojnim hrianskim okruenjima slavi ekumensko bogosluenje. Datum odravanja Svetskog molitvenog dana je uvek prvog petka u mesecu martu. Liturgiju i propratni materijal svake godine sastavljaju ene iz neke druge zemlje, a proslavu pripremaju i u goste pozivaju celu optinu razliite vere. Ciljevi Svetskog molitvenog dana su susret i zbliavanje sa ljudima drugih kultura i tradicija, sruiti predrasude i svesno raspravljati o drugaijem nainu ivota i oblicima vere, zatim zajedniko se moliti i postati svestan, da se molitva i akcija ne mogu razdvojiti. Jo jedan vaan cilj ovog dana je poboljavanje situacije svakodnevnog ivota ena i njihovih lanova porodica u zemlji gde je pripremljena liturgija, a isto tako u zapostavljenim zemljama sveta raanje na unapreenju privrede, socijale i zdravstva. Meunarodni komitet (National Committee) Svetskog molitvenog dana se 1978. godine sastao u Zambiji i prvi put je objavio deklaraciju o glavnim ciljevima pokreta. Na sveanost ovog svetskog enskog pokreta razliitih hrianskih tradicija, prvog petka u mesecu martu svi ljudi su dobrodoli. Prvog petka u martu na celoj zemaljskoj kugli od izlaska sunca do zalaska sunca 24 sati se mole u raznim zemljama po istoj liturgiji. Pomou Svetskog molitvenog dana ene osnauju svoju veru u Isusu Hristu, meusobno mogu da podele svoja nadanja i bojazni, svoje mogunosti i potrebe, svoje radosti i brige. ene se osnauju da upoznaju ceo svet, da ne budu izoptene, da se osnauju u verskim iskustvima hrianki i hriana drugih zemalja, da postanu svesne svojih mogunosti i da ih stavljaju u slubu drutva. Molitva se ne moe odvojiti od akcija i ove dve stvari imaju nemerljiv uticaj u svetu. U principu se biraju najsiromanije zemlje sveta za sastavljanje liturgije. U Vojvodini su ene od 1973. godine organizovale ekumenske molitvene susrete Svetskog molitvenog dana. Za vreme ratnih dogaanja, poetkom 90-tih bio je zastoj. Za to vreme svetski dan molitve obeleavali su veinom unutar jedne po jedne crkve. Na inicijativu novosadske Ekumenske Humanitarne Organizacije, godinu dana od svog nastajanja, od 1994. godine ponovo proslavljamo svetski dan molitve. U naem pokrajinskom gradu se od te godine svake naredne ekumenski susreti razliite vere i na vie jezika odravaju se u drugim crkvama. Poslednjih etiri godina imala sam zadovoljstvo da uestvujem na proslavama Svetskog molitvenog dana u Novom Sadu, pevajui pesme, itajui liturgiju i tekst o predstavljanju zemlje uz prikaz fotografija gde je te godine pripremljena liturgija. Program za svetski dan molitve u 2004. godini pripremale su ene iz Paname, a glavna tema je glasila: ene u veri oblikuju budunost. U naem gradu sveanost je te godine bila odrana u Rimokatolikoj crkvi u Franjevakom samostanu. Liturgiju i propratni materijal u 2005. godini sastavljale su ene iz Poljske. Tema te godine je bila: Budimo svetlo, a susret je organizovana u Slovako Evangelikoj a. v. crkvi. lanice svetskog ekumenskog pokreta 2006. godine irom sveta su se molile za

Junu Afriku sa temom: Znakovi vremena. Prole godine sveanost je bila odrana u Evangeliko Metodistikoj crkvi. Program za 2007. g. pripremale su ene iz Paragvaja, June Amerike. Glavna tema je glasila: Ujedinjeni u atoru Bojem. Za razliku od prethodnih godina, gde su susreti bili veinom odrani u crkvama, koja se nalaze u centru grada, ove godine po prvi put domain sveanosti je bila Reformatska hrianska crkva na Telepu. Svake godine pored teme izabran je i jedan simbol, koji predstavlja znak Svetskog molitvenog dana. 2007. godine kao simbol jedinstva paragvajski odbor je izabrao Nanduti-ipku. To je tipini paragvajski runi rad, koji se izrauje ispreplitanjem finih niti. Nanduti se sastoji od meusobno povezanih cvetova oblikujui jedinstveni komad, koji moe biti razliitih veliina. Potrebno je napraviti drveni okvir na koji se privrsti tkanina, koja e da poslui kao podloga za ipkarenje. Ovaj runi rad zahteva koncentraciju i strpljenje, jer svaka greka moe da oteti celu ili deo ipke. Na kraju se nanduti odvoji od platnene podloge i nakon trikanja dobije konani puni izgled. Ako nam Bog bude jedini temelj na kojem emo da gradimo jedinstvo, na isti e nain biti mogue i hriansko jedinstvo u svetu izmeu svih Bojih keri i sinova. Za to se trae sposobne i paljive ruke. Jedinstvo nije lagan posao, ono se tka izmeu napetosti i oputanja, s potovanjem i dogovorom. Pogreka izazvana jakim reima nesloge moe da donese teke posledice. Jedinstvo e biti vee kada naa spremnost prihvatanja jedni drugih bude vea. Nemojmo da mislimo, da smo mi sredinje tkanje, za koje svi moraju da budu privreni kako bi jedinstvo postojalo. Radije razmislimo gde bismo se mogli povezati, kako bismo postali deo jedinstvenog tkanja. Jedinstvo zavisi od nas. Razliite boje tradicija i vera svih hriana mogu biti sauvane. Treba da smatramo te razliitosti pogodnima da postanu deo jedinstvenog, raskonog, velikog nanduti. Bojeg plana za na svet. Crvena boja znai plodnost zemlje, strastvenost i snagu naroda, bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta. Plavo nebo nas okruuje, svakog pojedinca na zemaljskoj kugli. U sredini nad Nandutijem prisutan je Stvoritelj kao ator i titi sve nas. Proteklih godina do 1985. liturgiju i propratni materijal pripremale su ene iz sledeih zemalja: Libije (2003), Rumunije (2002), Samoje (2001), Indonezije (2000), Venecuele (1999), Madagaskara (1998), Koreje (1997), Haitija (1996), Gane (1995), Palestine (1994), Gvatemale (1993), Austrije, Nemake, vajcarske (1992), Kenje (1991), ehoslovake (1990), Burme (1989), Brazila (1988), Australije (1986) i Indije (1985). 1987. godine je obeleen stogodinji jubilej Svetskog molitvenog dana sa glavnom temom, koja je glasila: Doite, radujte se! Program sveanosti ovog ekumenskog susreta povodom Svetskog molitvenog dana u 17 asova poinje pozdravnim reima i pevanjem pesme, a zatim sledi uvodni tekst o Svetskom molitvenom danu i tekst o predstavljanju zemlje uz prikaz fotografija gde je te godine pripremljena liturgija. Program se nastavlja itanjem liturgije. Predstavnice koje su uestvovale u pripremi susreta iz Reformatske Hrianske crkve itaju na maarskom jeziku, iz Evangeliko Metodistike crkve na slovakom i srpskom jeziku, iz Slovake Evangelike a. v. crkve na slovakom i nemakom jeziku, iz Rimokatolike crkve na hrvatskom i maarskom jeziku i iz Grkokatolike crkve na rusinskom jeziku. Nakon proitane liturgije sledi molitva Oe na. Zajedno se mole svi prisutni svako na svom jeziku. Program se zavrava zavrnim pozdravom i pevanjem pesme sa kolektom. Svojom kolektom pokazujemo da ivimo u svetu kao sestre i braa. Molimo jedni za druge, delimo svoje brige, ali i svoja materijalna dobra. Prilozi po obiaju poklanjaju se Domu staraca u Futogu. Na samom kraju pored navedenih sledi blagoslov elnika i svetenika crkava. Posle odranog programa u odgovarajuoj sali pored crkve, u kojoj je te godine odran

susret ili u prostorijama novosadske Ekumenske humanitarne organizacije priprema se mala sveanost, agape, na koju su takoe svi prisutni dobrodoli. 2008. godine liturgiju za svetski dan molitve sastavljaju ene iz Gvajane sa glavnom temom Boja mudrost nas uvodi u nova saznanja.

Perspektive ekumenizma u Vojvodini

Mirjana Janji U savremenom svetu premreenom dinaminim, sve intezivnijim i protivrenim globalizacijskim procesima tema ekumenizma postaje sve aktuelnija. Na optem planu, meutim, jasno se prepoznaje ambivalentnost stavova u vezi sa ekumenizmom. Na jednoj strani imamo poklonike ekumenizma, one koji ga prihvataju i afirmiu i koji u njemu vide ne samo nov duhovno-religijski sadraj ve takoe i vaan drutveni kvalitet. Na drugoj strani pak imamo njegove protivnike, one koji ga osporavaju i ne prihvataju i koji nastoje da ga diskredituju na svaki mogui nain, ekumenizam danas oznaavaju kao Judin poljubac, izdaju koja se ponavlja. Ko je u pravu? Da li je mogue da prema temi kao to je ekumenizam zauzeti neutralan tj. indiferentan stav? Da li su u pravu oni koji ga osporavaju ili oni koji ga prihvataju? U emi je vrednost ekumenizma u savremenom svetu, odnosno iz perspektive onih koji ga ne prihvataju ta je to to u njemu ne valja? Na kraju moe li ekumenizam da postane ivotni koncept, realno ostvarljiv? Na ova i mnoga druga pitanja jednoznani i i konani odgovori nisu mogui, ali da bismo na neki nain ipak mogli da doemo do prihvatljivih i relativno zadovoljavajuih odgovora ekumenizam moramo posmatrati kao ideju, pokret i koncept. U naunom smislu ekumenizam moramo analizirati na teorijskom nivou (sadraj, oblici i razvojne perspektive) i na empirijskom nivou, ija je sutina da pokuamo da operacionalizujemo, odnosno pribliimo stvarnosti koncept ekumenizma. Termin ekumenizam je novijeg datuma u naim jezicima. Njegov koren nalazi se u tri grke rei: oikos-dom; oikeo-prebivanje, boravljenje; oikumene- svet, carstvo. Polazei, dakle, od etimolokog razmatranja mogli bismo da kaemo da se ekumenizam ( ekumena- oikoumene), doslovno odnosi na celokupnu Zemlju, itavu vaseljenu i podrazumeva dom za itav svet. Osnovna ideja ekumenizma jeste pribliavanje razliitih hrianskih crkvi, denominacija i pokreta orijentisnaih na uklanjanje ili barem ublaavanje razjedinjenosti, razliitih formi netrpeljivosti, nesloge i konflikata. Ekumenski pokreti i organizacije doprinose operacionalizaciji ekumenskih ideja u religijskom ujedinjenu svih hriana pravoslavne, katolike i protestanske vere i njihovog pribliavanja ostalim religijama sveta. Ekumenizam je pokret koji tei ujedinjenju planete. Ekumenizam shvaen kao proces ukazuje da pokret ima svoj razvojni put i da ne moemo dati konani opis i definiciju pojma jer se meuljudski odnosi i procesi ne mogu projektovati u potpunosti, niti predvideti njihovi konani ishodi. I ne samo to. Procesualni karakter ekumenizma stvara irok prostor za njegove razliite konkretne manifestacije i dinamiku u kojoj se i ispoljava ivot verskih zajednica u savremenom svetu. Ovo, meutim, ne predstavlja nikakav problem jer sutina ekumenizma i jeste u jedinstvu razliitosti. Verski pluralizam je u tom smislu objektivna kategorija demokratskog drutva u funkciji irenja meureligijske tolerancije i uvaavanja razliitosti to na drutvenom planu moe da doprinese stabilnosti ukupnih drutvenih odnosa.

U savremenom svetu pluralistikog verovanja tolerancija i dijalog postaju istinsko merilo vrednosti jedne vere. Ekumenizam podrazumeva dijalog i razumevanje Istoka i Zapada. Verske slobode kao bitan elemenat ljudskih prava i meureligijska tolerancija kao civilizacijska tekovina, dobijaju sve vei znaaj u uslovima delovanja demokratske pravne drave i postaju u sve veoj meri predmet nauno-teorijskih i strunih prouavanja. Istie se pravo slobode izbora pojedinca nasuprot diskriminaciji i progonu za lini izbor. To je ujedno i osnova na kojoj je i mogu istinski ekumenski dijalog kome je strana svaka prinuda. Veza izmeu globalizacije, sekularizacije i ekumenizma nisu jednosmerne i strogo deterministike. Da bi se te kompleksne veze izmeu ovih procese mogle razumeti i objasniti, potrebno je uvaiti injenicu da je i unutranje uverenje znaajan inilac, ali u istoj meri i iri drutveni kontekst. Promene se, drugim reima, odigravaju i u sferi ovekovih ideja, uverenja, vrednosti i verovanja i one su esto mnogo znaajnije od onoga to opaamo na manifestacionoj ravni drutvenog ivota. Osnovne opasnosti globalizacije dananjice su skrivene upravo u ignorisanju i zapostavljanju pomenutih promena i predstavljene su razliitim vidovima rasizma, ksenofobije, kulturne prevlasti i dominacije, kao i eksploatacije ljudi. Od najdavnijih vremena postoje dva osnovna stava prema ivotu i svemu ostalom: adaptacija (prilagoavanje situaciji) i zilotizam (fundamentalizam), a ekumenizam se javlja kao odgovor i imperativ na rast islama, sekti i sveopte sekularizacije drutva. No to ipak ne znai da je ekumenizam iskljuivo religijska ideja. Religija je civilizacijska tvorevina, subjektivna misao kojom je ovek bogatiji za jedno iskustvo i isto tako optereeniji novim obavezama i iskustvima. Molitve predstavljaju i lini spas, individualnu obnovu, pokajanje i lino posveenje. Ponaanje oveka mora imati i moralnu opravdanost i biti yasnovano na odreenim principima, a ne samo zakonsku doputenost da bi imalo legitimitet. Da bismo mogli bolje da razumemo savremeni ekumenizam i njegove perspektive, potrebno je ukratko se osvrnuti i na istorijski razvoj ideje ekuemenizma. Svetska misionarska konferencija u Edinburgu 1910.godine poloila je temelje ekumenizma. 1948.godine u Amsterdamu dobija vrst institucionalni oblik. Tada se formira Svetski savet crkava sa seditem u enevi. Doktrirana podloga ekumenizma nastaje neto ranije i oliena je u Svetskom savezu crkava koji je utemeljen i konstruisan u Utrehtu 1938.godine. 1945.godine doneta je Dekleracija o krivici evangelike crkve u Nemakoj u kojoj je istaknuta radost pristupa ostalim crkvama ekumenske zajednice i vera da e duh nasilja ieznuti i na vlast doi duh ljubavi i mira kojima e se oveanstvu doneti isceljenje. 1961.godine pridruilo im se i Meunarodno misionarsko vee. Drugi vatikanski koncil odran 1962-1965.godine doprineo je rasplamsavanju ekumenskih ideja i postupaka. Osim konstitucije Lumen gentium(Svetlo naroda) i dva dokumenta: Unitatis redintegrato(Obnova jedinstva) i Orientalium Ecclesiarium(O istonim crkvama), ali i temelj ekumenske delatnosti. Od 1965. godine Rimokatolika crkva je poela da uspostavlja aktivan odnos prema Svetskom savetu crkava i nacionalnim savetima, i ako sama nije postala lan. To je otvorilo puteve mnogim bilateralnim odnosima sa drugim hrianima u cilju pronalaenja naina za obostrano priznavanje i eventualno ujedinjenje. Znaajan pomak na polju ostvarivanja dijaloga Istonih i Zapadnih crkava je ostvaren 1982.godine kroz dokument koji nosi naslov:Otajstvo Crkve i Euharistije u svetlu otajstva Presvetoga Trojstva.

Ekumenska povelja je dokument koji su potpisali predsednik Konferencije crkava Mitropolit Jeremije i predsednik Vea evropskih biskupskih konferencija kardinal Miroslav Vik 22.aprila 2001.godine u Strazburu. Ovo je prvo objavljivanje Ekumenske povelje u Srbiji. Ovaj dokument polazi od onog to Crkve objedinjuje, a ne od onog to ih razdvaja i nudi teoloki utemeljena pravila za bolju ekumensku saradnju. Srbija, a posebno Vojvodina karakteristina je po svojoj multinacionalnosti, multikonfesionalnosti i multikulturalnosti. Vojvodina ima 58% pripadnika pravoslavne veroispovesti, 23% katolike veroispovesti 4% protestanske veroispovesti. Na teritoriji Vojvodine prisutne su mnogobrojne verske zajednice, a meu njima: Pravoslavna crkva, Katolika crkva, Slovaka evangelika crkva, Hrianska evangelika crkva, Reformatorska hrianska crkva, Jevrejska, Islamska crkva kao veinske i manjinske Metodistika crkva, Baptistika crkva, Adventistika crkva, Pentakostalna crkva i Nazareni. Meureligijski odnosi razliitih verskih zajednica kao i odnosi izmeu verske zajednice i drave jo su u fazi previranja i traenja vlastitog mesta u hijerarhijskoj strukturi moi. Kada je re o pojedincima koji su pripadnici manjinskih crkava i verskih zajednica moemo rei da je prisutno oseanje odbaenosti i neuklopljenosti u iru drutvenu zajednicu, ali da ih unutranja kohezija i meusobna povezanost ini posebnim. Zagovornici ekumenizma istiu potrebu da se danas na naim prostorima formira Nacionalni savet crkava(iako bi se moda moglo istai da ovakav naziv i nije najprikladniji i da bi trebalo govoriti o Savetu crkava Srbije/ Vojvodine), koji postoji u nizu zapadnih zemalja, gde bi visoki zvaninici na nivou visokih predstavnika diskutovali i realizovali zajednike akcije, itanje Biblije, zajednike molitve za mir, uzajamno bolje poznavanje, razumevanje, ee poseivanje i pomaganje i razmenu duhovnih iskustava. Ekumenisti postavljaju pitanje iskrene namere da se deluje u pravcu ekumenizma? Istiu znaaj reformi unutar kolstva i unutar verske zajednice sa ciljem povezivanja mladih razliitih verskih opredeljenja, jer netolerancija izmeu verskih zajednica postoji iskljuivo iz neznanja. Raskol Crkava se ogledao kroz vekove patnje i borbe naroda, a sami smo svedoci izopaenih fanatinih odvajanja na ovim prostorima. U tom kontekstu zagovornici ekumenizma govore da treba dati prednost verskom dijalogu i pustiti da ekumenizam krene od nas samih, Jevanelje da nam bude putokaz u svakodnevnom ivotu: Da bi se dolo do Intercomunije, zajednikog priea iz iste ae dalek je put, ali ne i nemogu. Ekumenizam kao mogunost ijoj realizaciji treba teiti, ali ne i obavezno nunost. Za ekumenu je potrebna kritinost prema vlastitoj prolosti i to nije pitanje odluke jedne konferencije, ve rezultat teolokih razmatranja, upoznavanja, zbliavanja. Da pomaka u tom pravcu ima, uprkos otporima i skepticizmu koji postoje, dokaz je i Ekumenska humanitarna organizacija. Ekumenska humanitarna organizacija (EHO), u Novom Sadu, jedinstvena je na podruju Vojvodine. Osnovana je 19. februara 1993.godine na inicijativu Svetskog saveta crkava. Direktor ove organizacije Karolj Bere, istie da u nevolje organizacije spada i elja da se deluje ekumenski, jer se u naem drutvu pokret i pojam ekumenizma spominje iskljuivo u negativnom smislu. Pravni status organizacije ukazuje na klasinu nevladinu organizaciju, a faktiki status na udruenje graana. Organizacija broji 24 stalno zaposlena, ali i mreu od oko 600 volontera i saradnika irom Vojvodine, a uslovno lanstvo ne postoji. Crkve osnivai Ekumenske humanitarne organizacije su: Slovaka Evangelika A.V.Crkva u Srbiji, Hrianska

Reformatska Crkva u Srbiji, Evangelika Metodistika Crkva u Srbiji, Grkokatolika Crkva u Vojvodini i Evangelika Hrianska A.V. Crkva u Vojvodini-Srbiji. Donatori su mnogobrojne agencije, nevladine, crkvene organizacije iz Evrope (Holandija, vajcarska, Velika Britanija, Norveka itd.) EHO je crkvena humanitarna organizacija koja obezbeuje pomo velikom broju izbeglica, raseljenih lica, osoba sa invaliditetom, siromanim slojevima stanovnitva, starima, nezaposlenima i deci irom Vojvodine, bez obzira na njihovu versku ili nacionalnu pripadnost putem organizovanih i razvojnih programa i aktivnosti. U ekumenske projekte ove organizacije spadaju: Ekumenske molitve za mir, Svetski molitveni dan, Lojenberki dom, Svetiljke vojvoanskim sokacima, Mapa verskih zajednica u Novom Sadu ukazuju na praktine aktivnosti sa ciljem da na ovim prostorima ekumenizam dobije nove dimenzije. U okviru ekumenske humanitarne organizacije, kola ekumenizma se ove godine odvija po drugi put, a novi polaznici, strane delegacije, naunici iz oblasti ekumenizma daju nov identitet i put razvoja ovog drutveno-religijskog pokreta. Znaajno polje rada EHO-a takoe predstavlja Dijakonija, koja u najirem smislu znai dobrotvoni rad pri crkvama, vodei se Hristovim reima iz Jevanelja u kojima poziva sve svoje sledbenike da reju i delom svedoe za njega. Ekumensko bogosluenje je takoe jedan deo projekta, koji od 2006. godine u reformatorsko-hrianskoj crkvi u Beogradu. Ekumenska pesmarica spada u deo projekta na putu pribliavanja vernika, iji je sadraj tampan na slovakom,maarskom, srpskom, nemakom i engleskom jezikom. U toku Bogosluenja pripadnici razliitih verskih zajednica mole se na svom maternjem jeziku, a sam svetenik obraa se na jeziku svih prisutnih zajednica u trajanju od 90 minuta uz pesmu i harmonijum (ili neki drugi instrument: orgulje ili gitaru). Pored EHO a takoe valja ukazati i na Ekumensku inicijativu ena, iji je direktor Karolajn Bojd (Carolyne Boyd). Ova organizacija daje podrku enama koje su aktivne u svojoj verskoj zajednici, a posebno snaan naglasak stavljen je na razvijanje i unapreenje prekogranine saradnje, razmenu iskustava i novih ideja. I pored toga to EHO doprinosi razvoju ekumenskog dijaloga u Vojvodini, treba istai da postoje i razliite vrste otpora, nerazumevanja i oponiranja koje se svode na nepoverenje prema ekumenizmu kao takvom. Ponekad su ti otpori prilino nerazumljivi i neshvatljivi i tiu se poistoveivanja vere i nacije, ali i tvrdnji da ekumenizam zapravo znai ponitavanje duhovnog identiteta razliitih verskih zajednica pa i itavog naroda. Ekumenizmu kao ideji i kao pokretu pristupa se sa stanovita naglaenog pesimizma i otvorenog odbacivanja. Na primer, Aleksandar Kalomiros u svojoj knjizi Protiv lanog jedinstva govori o istorijskim obmanama uperenim protiv srpskog naroda i istie da ekumenizam ne predstavlja nita drugo do delo lanih proroka, zao plod od zlog drveta. Ovakva i slina shvatanja, pored Kalomirosa, zagovaraju i Justin Popovi, Miodrag Petrovi, Sava Janji, vladika Nikolaj iki i drugi. Justin Popovi u svojoj knjizi Ekumenizam i vreme apostasije istie stav da je uee SPC na ekumenskim saborima neuvena izdaja i strano ponienje, priee iz jeretikih ruku jeste otrov, a ne prost hleb. Posle rata Srpskoj crkvi je preko Svetskog saveza stizala je dosta visoka materijalna pomo u projektu osnivanja novih bogoslovija, obrazovanja svetenikog podmlatka, leenje svetenika u inostranstvu, tampanje udbenika i bogoslubenih knjiga. Tako se smatra da smo donacije SSC plaali gubljenjem na duhovnom planu

u istoti nae vere, kanonske doslednosti i vernosti Svetom predanju Crkve pravoslavne. O ekumenizmu u okviru SPC se govori na intelekualnom nivou, postoji podeljen stav da je dobro to nai predstavnici po povratku sa ekumenskih skupova ne piu i ne objavljuju u crkvenoj tampi ili sa velikom distancom govore o temama i stavovima prema ujedinjenju hrianskih religija, deo pravoslavnih zastupa stav da nema izdaje pravoslavlja i da je to je jedinstvo saradnje, mali broj ljudi smatra jeresju sve ovo, ali i veliki broj indiferetno uti, ali se od SPC kao veinske crkve na prostorima Srbije/Vojvodine oekuje uee da predstavlja pred Svetskim savezom crkava sebe i manjinske verske zajednice sa ovih prostora. U tom smislu prisustvo pravoslavnih moe biti shvaeno kao problem. Da li ono prdstavlja, pritisak ili uticaj modernizma ili pak izraz nastojanja da se ne bude drugaiji? Ne ulazei u detaljno obrazlaganje ovakvih ideja, treba rei da one nemaju dublje utemeljenje i da vie podstiu i stvaraju probleme nego to su u funkciji njihovog prevazilaenja i uspenog reavanja. Ipak, ekumenizam ima perspektivu. Takvoj tvrdnji u prilog govore i modeli za njegovo ostvarenje autora Roman Miza u knjizi Izazovi i problemi ekumenizma ( koja je u rukopisu). Katoliki model je organsko jedinstvo, jedinstvo saborno ili koncilno je model pravoslavnih, a protestanti zagovaraju model jedinstva u usklaenim razlikama. Katoliki model jedinstva stavlja naglasak na slinosti, a ne na razlike, u odbacivanju jednobraznosti i prihvatanju pluralizma u liturgiji, duhovnosti, tradiciji i organizaciji. Pravoslavni model sabornog jedinstva koji odbacuje ideju o nepogreivosti pape i na njegovo mesto stavlja episkopski sabor. Prema tom modelu zajednitva, crkve poseduju najvii autoritet u pitanjima vere i hrianskog ivota. Protestanski model, jedinstva u razlikama koji predstavlja specifinu varijaciju katolikog modela uz isticanje vrednosti tolerancije i potovanja meusobnih razliitosti verskih zajednica. Autor nudi i etvrti model jedinstva, postupnog pribliavanja koji podrazumeva da se ekumenski pokret u stvarnosti najlake moe ostvariti kroz seriju konkretnih i deliminih mera. Reenja ima, istiu zagovornici ekumenizma. Vano je da se ekumenski pokret ne sme zloupotrebiti ni u jednom obliku, od strane dominatne religijske zajednice, ili drugih prisutnih verskih zajednica ili drave. U pokuaju da dam odgovor na kompleksno pitanje koje ima svoju aktuelnost i predstavlja socioloki relevantnu temu u savremenom drutvu, perspektive ekumenizma kao novog drutveno-religijskog pokreta u Srbiji/Vojvodini dolazim do pitanja koliko je istina o sebi ista onda kada sebe predstavljamo drugima i kada govormo meu nama ? Kada je re o ekumenizmu, vrednosna neutralnost ne sme i ne moe se izjednaavati sa ravnodunou. Ekumenizam je pre svega ideja koja u zbliavanju, ujedinjavanju, toleranciji i uvaavanju drugog i njegovih posebnosti prepoznaje i pronalazi put i nain da se unapredi drutveni ivot savremenog oveka. Svaka prinuda sutinski je nespoiva sa idejom ekumenizma, kao to je to i zauzimanje apriorno negativnog stava koji je u najveem broju sluajeva rezultat straha, nerazumevanja i meusobnog nepoverenja. Saeto u jednoj reenici mogli bismo da kaemo da ekumenizam nije nuan, ali njegovo ostvarivanje, napor da se on pretoi u konkretnu i ivu ovekovu aktivnost sasvim sigurno doprinosi uspostavjanju

kvalitetnijih odnosa meu razliitim verskim i religijskim zajednicama i oplemenjuje oveka na duhovnom planu. Literatura: Apostasija Srpke pravoslavne Crkve: Judin poljubac. Beograd: Esfigmen, 2004. igmanov, Tomislav: O ekumenskoj povelji ovde i sada; Religija i tolerancija. Novi Sad: Ceir, 2004. Kokovi, Dragan: Religija i kultura tolerancije; Religija crkva nacija. Ni: JUNIR.1996. Kuburi, Zorica: Verske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori; Susret kultura. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2006. Kuburi, Zorica: Vera i sloboda; Beograd, JUNIR, 2002. Kalomiros, Aleksandar: Protiv lanog jedinstva. Beograd: Univerzitetski obrazovani pravoslavni bogoslovi Hilandarsji fond, 1998. Miz, Roman: Uvod u teologiju ekumenizma: Veternik: Matica srpska, 2004. Miz, Roman: Izazovi i problemi ekumenizma, knjiga u rukopisu, 2007. Peri, Blaenka: Ekumenizam-dijalog Istoka i Zapada. Filozofski fakultet, 2000. Uz blinje, sa blinjima, za blinje. Novi Sad: Ekumenska humanitarna organizacija, 2005. Ekumenska karta i dr. prevodi. EHO. E-mail:office@ehons.org.

Gustav-Adolf-Werk Partner evangelikih manjina u svetu

Vladislav Iviiak Gustav-Adolf-Werk (GAW) je udruenje koje deluje u okviru Evangelike crkve u Nemakoj (EKD). Njegov cilj i uloga su odreeni njegovim statutom i glase: 1. Prema reima Poslanice Galaanima 6,10 inimo dobro svima, a pre svega brai po veri. Te rei su odreujue za delovanje Gustav-Adolf-Werka, GAW od 1832 eli da pomae evangelikim manjinskim crkvama, a u cilju jaanja zajednitva vere u ekumenskoj odgovornosti kroz duhovno i materijalno uzajamno deljenje. 2. Da bi ispunio ove zadatke, GAW odrava kontakt sa evangelikim manjinskim crkvama i optinama, daje informacije o njima i obezbeuje sredstva za potpomaganje crkvenog ivota u dijaspori. 3. Zbog toga GAW, u saradnji sa Evangelikom Crkvom u Nemakoj, njenim crkvama-lanicama i crkvenim optinama, eli da preuzme odgovornost za slubu u dijaspori prema lanu 16 Ustava Evangelike Crkve u Nemakoj od 13.07.1948. 1832. g. u Lajpcigu (Leipzig) je osnovana Fondacija Gustav-Adolf (GustavAdolf-Stiftung) sa ciljem da potpomae evangelike tamo gde su u manjini. Inicijator ovoga je bio dr Kristijan Grosman (Christian Grossmann), lajpciki superintendent, koji je povodom dvestote godinjice smrti vedskog kralja Gustava II Adolfa rekao: Treba da se osnuje ustanova za bratsko potpomaganje ugroene sabrae po veri i za ublaenje bede (oskudice) u koju su iz mnogih razloga dospele protestantske zajednice u Nemakoj i izvan nje. U Darmtatu (Darmstadt) dvorski propovednik Karl Cimerman (Zimmermann) poziva 1841. godine na osnivanje udruenja koje bi pomagalo protestantskim zajednicama kojima je potrebna pomo: Poziv za protestantski svet: Protestanti, luterani, reformate, anglikanci, i vi, koja god imena imate, lanovi protestantske crkve, bez obzira na vaa verska gledita, ......, protestanti u najirem smislu, posvetite ovaj dan odlukom da osnujete udruenje za pomo onim protestantskim zajednicama kojima je pomo potrebna. I bilo je osnovano Udruenje za dijasporu. Ove dve organizacije su se spojile 1842. u Lajpcigu u jednu pod imenom Evangeliko udruenje Gustav-Adolf-Fondacija (Evangelischer Verein der GustavAdolf-Stiftung). Vremenom GAW proiruje svoju delatnost. Poinje saradnju sa evangelikim crkvama u Junoj Americi, osnivaju se prve enske grupe u okviru GAW i uvode se redovne kolekte (sakupljanje priloga) za decu i omladinu. Posle Drugog svetskog rata 1946. ovo udruenje dobija ime Gustav-AdolfWerk Evangelike Crkve u Nemakoj (Gustav-Adolf-Werk der Evangelischen Kirche in Deutschland). Centrala ostaje u Lajpcigu, ali zbog podele Nemake 1952. se otvara odeljenje u Kaselu (Kassel) za zapadne okupacione zone. 1963. koordinacija iz Lajpciga vie nije mogua i GAW na zapadu bira svog predsednika a na istoku. Tako nastaje Radna zajednica Gustav-Adolf-Werka u Demokratskoj republici Nemakoj (Arbeitsgemeinschaft des Gustav-Adolf-Werks in der Deutschen Demokratischen Republik). U ujedinjenoj Nemakoj se GAW sa istoka i sa zapada 1992. godine ujedinjuju u Gustav-Adolf-Werk Udruenje za dijasporu Evangelike Crkve u Nemakoj (Gustav-Adolf-Werk e.V. Diasporawerk der Evangelischen Kirche in Deutschland).

Centrala ujedinjenog GAW je u Lajpcigu. Danas GAW ima 26 glavnih i 19 enskih grupa. GAW i nadalje potpomae manjinske evangelike crkve u Evropi i Junoj Americi i dalje proiruje svoju delatnost i na Srednju Aziju. Ova pomo GAW-a se realizuje kroz projekte. Spektar tih projekata je veoma irok. Postoje projekti koji se odnose na izgradnju ili renoviranje crkava, kapela ili objekata crkvenih optina; na izgradnju crkvenih zajednica; zatim projekti koji se odnose na rad sa decom, omladinom, enama, starijim ili socijalno slabijim ljudima. Takoe postoje projekti za kupovinu knjiga ili pomo pri izdavanju raznih publikacija. Od 1997. postoji i stipendijski program GAW-a, u ijem okviru mogu studenti teologije, veronauke i crkvene muzike da u Nemakoj studiraju dva semestra. Projekti koje potpomae GAW se mogu nai u Katalogu projekata koji GAW izdaje svake godine. Crkve koje mogu da trae pomo od GAW-a su takozvane partnerske crkve. To su veinom evangelike (luteranske), reformatske i ujedinjene crkve (Unierte Kirchen), poto je i sama Evangelika crkva u Nemakoj savez ovakvih, dakle luteranskih, reformatskih i ujedinjenih pokrajinskih crkava. Partnerske crkva GAW-a iz Srbije su Slovaka evangelika crkva a.v., Reformatska hrianska crkva i Evangelika hrianska crkva a.v. a partnerske organizacija GAW-a je Ekumenska humanitarna organizacija.

Lojenberki dom - Feketi

Baka Zoltan Dananji Lojenberki dom nastao je davne 1920. godine u vlasnitvu Reformatske crkve i u poetku je sluio kao sirotite. U nju su dolazila deca koja su ostala bez jednog ili oba roditelja, kao i deca siromanih roditelja. Nakon II svetskog rata nadzor sirotita je preuzela drava sve do poetka 50.-tih godina. Tada je objekat ispranjen. Na inicijativu tadanjeg biskupa Reformatske crkve andora Agotona, nadzor nad bivim sirotitem je vraen crkvi ali pod jednim uslovom: da se u njemu ne odravaju asovi veronauke. Biskup je pristao na ovaj uslov i od tada su u domu poeli da se odravaju razne konferencije, katekizacije, a u jednom vremenskom intervalu je postojalo i kolovanje svetenika. Od 1991. godine, zbog teke ekonomske i socijalne situacije u zemlji, funkcionisanje i odravanje doma u Feketiu postalo je kritino. Na alost, vrhunac teke materijalne situacije dostignut je 1993. godine, kada je zbog nedostatka novca Sinodalno vee Reformatske crkve moralo da donese odluku da se te godine ne odri katekizacija. Ubrzo nakon toga, u posetu je doao predstavnik iz nemake organizacije Gustav-Adolf Werk, koji je ponudio pomo i na taj nain omoguio nastavak rada doma. Pomoi se u maju 1994. godine prikljuuje i vajcarska organizacija HEKS, kada se pristupilo potpisivanju ugovora o korienju doma meu sledeim stranama: Reformatske crkve kao vlasnika i korisnika doma; Slovake evangelike crkve kao korisnika; Evangeliko Metodistike crkve kao korisnika; Ekumenske Humanitarne Organizacije kao strane koja sprovodi aktivnosti u delo. Tada se poelo razmiljati i o nazivu doma. Bilo je predloga da se zove Protestantski dom, ali u to vreme zbog politike situacije u zemlji ovo ime nije bilo popularno. Na kraju, dom je dobio naziv po zajednici protestantskih crkava. Dogovor i potpisivanje je izvreno u jednom malom mestu pored eneve u vajcarskoj, Lojenbergu (Leuenberg). Zajednica u Lojenbergu je nastala potpisivanjem Lojenberke Konkordije, prema kojoj su luterani i reformati stupili u Interkomuniju, to znai da meusobno mogu da dele sakramente. 1995. i 1997. godine imao sam zadovoljstvo da uestvujem na katekizaciji u Feketiu. Nedelju dana traje uee jedne grupe, i za to vreme pored asova veronauke, koje odravaju svetenici, postoje razne druge aktivnosti, kao to su likovna umetnost i muzika kultura. Poduavaju adekvatni nastavnici. Slobodno vreme izmeu predavanja upotpunjuje se fudbalom, odbojkom, kartanjem i etnjom kroz selo. Za vreme provedeno u Lojenberkom domu, upoznao sam mnogo mladih vernika iz raznih krajeva Vojvodine. 2001. godine sagraena je nova zgrada u krugu Lojenberkog doma u ijem se prizemlju nalaze uionice, dok se na spratu nalaze sobe i kupatila. Gosti iz zemlje i inostranstva rado dolaze na konferencije zbog prijatne okoline i jeftinijeg smetaja. Danas, zbog redukovane finansijske pomoi iz inostranstva, deca plaaju participaciju za boravak tokom katekizacije, dok preostali deo pokriva Ekumenska humanitarna organizacija. Pored toga, Lojenberki dom godinje poseti veliki broj mladih i nadam se da e ovaj dom u budunosti zadrati osnovnu namenu, a to je poduavanje uesnika u veronauci kroz razne aktivnosti, kao to su katekizacije, konferencije i neki drugi osmiljeni skupovi.

Hristova crkva brae

Rastislav Francisti Istorijat: Bratski pokret ima svoje korene u prvoj etvrtini 14. veka na britanskim ostrvima. Protivno do tada praktikovanim i dugi niz stolea zaivelim sistemom i uenjem Rimske Katolike crkve, Don Viklif (John Wycliffe, 1324-1384) je istupio sasvim drugaijim stavom, utemeljenim na Novom zavetu. Po njemu je crkva nevidljivo zajednitvo odabranih a ne vidljiva-jaka organizacija. Svi, istinski verni hriani su u stvari svetenici. To bi znailo da izmeu njih i Boga nije potreban nikakav posrednik. Hrist je jedina glava crkve. Najvei autoritet u njoj je Sveti Duh, koji govori kroz Pismo. Ovi stavovi, na osnovu Svetog pisma zajedno sa njegovim prevodom Novog zaveta sa latinskog na engleski su postali temelj za irenje pokreta tzv. jednostavnih hriana koje su nazvali lolardi (Lollard, 14. i 15. vek) i kasnijih pokreta tzv. Nonkonformista Puritanaca, Prezbiterijanaca, Independenata, i Baptista. Od svog postanka je bratski pokret ove ideje preuzeo i stvaralaki razvio. Dva roena brata, bivi oficiri na trgovakom brodu Dems (James) i Robert Halden (Haldane) su 1797.g u kotskoj poeli da propovedaju jednostavnim ljudima jevanelje. Nastalo je veliko probuenje, te u okviru njega se organizuju zajednice po novozavetnom modelu. Braa Halden i njihovi sledbenici ne samo da nisu preuzeli hijerarhijski biskupsko-sveteniki sistem dravne Anglikanske crkve ni hijerarhijskodemokratski sistem Prezbiterijanske crkve. U pokretu se sve vie upranjavao sistem svetenstva svih vernika sa sve veim brojem brae u slubi. Do prve podele je dolo po pitanju krtenja, jer su braa Halden a sa njima i mnogi vernici, priznavali samo krtenje nanovoroenih ljudi i to poranjanjem u vodu. Pod uticajem Roberta Haldena se pokret proirio i na vajcarsku i Francusku. Posredstvom Aleksandra Kembela (Alexander Campbell) principi pokreta su se proirili i meu nezavisnim (Independent) hrianima u Sjedinjenim amerikim dravama. Nastanak Bratskog Pokreta: Nastanak Bratskog pokreta je nerazdvojno povezan sa irskim gradom Dablinom (Dublin). Protestantska Engleska je bila osvojila celokupnu Irsku, u kojoj je Rimokatolika crkva bila veinska, te je prikljuila svom kraljevstvu. U katolikom okruenju je ivela mala protestantska manjina, sastavljena od pripadnika Anglikanske crkve i pripadnika crkava Independenata. Bilo je tu i anglikanski univerzitet - Trinity College, na kome su studirali sinovi iz protestantskih porodica kako Irske tako i Engleske. Oko 1825. godine u Dablinu su poeli da se okupljaju male kune grupe vernika u privatnim kuama, koji su pripadali raznim protestantskim crkvama. itali su i meditirali nad Svetim pismom i molili se zajedno. Razlog njihovog okupljanja izvan crkve je bio taj to nisu mogli nai zajednicu, koja bi mogla da primi sve njihove lanove. Vodea linost ovih kunih grupa je bio Don Vesej Parnel (John Vesey Parnell), kasnije oslovljavan kao Lord Konglton (Congleton). Slina kuna grupa vernika u slino vreme se okupljala u kui dablinskog pravnika Don Giford Beleta (John Gifford Bellet, 1795 1864). Kunu grupu koja se sastajala u Beletovoj kui posetio je 1826 g. i Entoni Noris Grovs (Anthony Noris Groves) koji je bio veoma poznat po svom dobroinstvu prema siromanima. On je izrekao misao da tamo gde se dvoje ili troje hriana sakupe u imenu Gospoda Isusa Hrista, mogu da imaju udeo u Veeri Gospodnjoj i bez posluivanja ordinovanog crkvenog sluge. Po uzoru na prve hriane moraju trebaju to da rade svake

nedelje. Ova Grovsova misao se irila i dovela je toga da su se grupe sastajale i radnim danom. U ovim grupama se odbija bila kakva sluba ordiniranih slubenika crkve, ali zato se oekuje iekuje na samog Gospoda, koji e ih sobom inspirisati i kroz slubu nekoliko brae- izuavati i vaspitavati. Ovo su ostali trajni principi biblijskog uenja Bratskog pokreta. Godine 1826. u Dablin je doao mladi student medicine Edvard Kronin (Edward Cronin, 1800-82), roen u meovitom katoliko-protestantskom braku. On je posle svog nanovoroenja istupio iz Rimokatolike crkve i poseivao jednu od indenpendentskih crkava. Ubrzo je doao do spoznaje da svi stvarni hriani ine u stvarnosti jedno duhovno Hristovo telo. Zbog toga je odbijao da postane lan neke od indenpendentskih crkava koje su ga na osnovu toga iskljuili iz svog zajednitva. Postepeno se oko njega, njegovih poznanika i roaka okupila grupica ljudi koji su itali Svetu re, molili se i kasnije zajedno delili Veeru Gospodnju. Poto je grupa rasla poeli su da prelaze u vee prostorije. Krajem 1829. godine srele su se grupe okupljene oko Kronina i Beleta u velikoj prostoriji Frensisa Hainsona (Francis Hutchinson), sina arhiakona u Kilaliju (Killaly) da zajedno proslave Veeru Gospodnju. Od tada su se stalno okupljali zajedno. Kad je to saznala grupa oko Parnela, prikljuili su se i oni. Tako je nastala prva Bratska zajednica. Prostorija kod Hainsona je postala mala i nedovoljna da primi toliki broj vernika tako da je Parnel iznajmio veliku javnu prostoriju u Aungier ulici. Prva Bratska zajednica je izala iz privatnog okruenja u javnost i tako pokazala svoju prisutnost. Prva Spomen-veera (Veera gospodnja) je odrana u maju 1830. godine. Poetak Bratskog pokreta u Jugoslaviji datira oko 1900. god. i to ponajvie meu Slovacima u Vojvodini. Bio je to rezultat poseta brata Buera (Butscher) iz Slovake a kasnije i brata Lisa (Lees) iz kotske. Nakon toga su slovake zajednice poseivala braa Sadlo Kesina i Siracki (Sirack). Godine 1930. je brat Petar Mojsovi otpoeo rad u Novom Sadu meu srpskim stanovnitvom. Brat Lomen koji je bio ovdanji Slovak radio je u Kovaici i njenoj okolini gde su se osnivale slovake zajednice. Posle 1945. god osnovale su se i prve hrvatske zajednice u Zagrebu, Opatiji i Rijeci. U periodu od 1950-60 u tadanjoj Jugoslaviji bilo je 30 zajednica, kako slovakih, tako i srpskih i hrvatskih. Organizacija: Autokefalna. Sakramenti: Krtenje- ispovedajuih ljudi i samo poranjanjem. Spomen- veera. Literatura: Cestou Pravdy a Lsky (Kesansk sbory v esk repulice a Kresansk sbory na Slovensku)

Kineska baptistika crkva u Srbiji

Vlatko Moravek Na podruju Vojvodine i Srbije hriani koji su se deklarisali kao baptisti postoje jo od XIX veka. U istorijatu Novosadske baptistike crkve je ubeleeno jedno od prvih krtenja jo daleke 1875. godine. Krtenje je obavljeno na Dunavu a za to su zasluni misionari iz Nemake i Maarske. Sastav vernika je od poetka vienacionalni. Meutim, da na ovim prostorima postoji baptistika crkva koju poseuju iskljuivo Kinezi je novost koja se pojavila od nedavno. Moda je najzanimljivije za poetak citirati jedan pasus lanka objavljenog u dnevnom listu POLITIKA od 24.maja 2007. godine. Kinezi podigli crkvu na beogradskim Ledinama U beogradskom prigradskom naselju Ledine nikla je pre nekoliko nedelja zvanino priznata Hrianska baptistika crkva, iji posetioci su listom Kinezi. Svakog utorka i nedelje, pedesetak naih sugraana dolazi u ovu crkvu na molitvu, a domain je svetenik Tam Cen, takoe Kinez. Veina lanova ove verske zajednice u prestonici ne razlikuje se od svojih sunarodnika u Srbiji. Svakog dana, najee u Trnom centru u Bloku 70, u Novom Beogradu, prodaju robu koja stie sa Dalekog istoka. Dok njihovi prijatelji razmiljaju o tome koju robu da nabave, oni se drue i itaju Bibliju. Najsreniji su kad se zajedno mole u iznajmljenoj kui od koje su napravili crkvu. Najposeenije su nedeljne mise (bogosluenja) u baptistikoj crkvi na Ledinama, kada, osim vernika, u crkvu dolaze i ostali Kinezi koji nisu vernici... Interesantno je to da ovo nije prva ve druga crkva na naim prostorima. Kontakt baptistike kineske misije je ostvaren preko Svetskog saveza. U Srbiji je zapoet rad preko misionara iz Amerike i June Koreje a Dejms en je prvi misionar. Organizovano rade ve oko pet godina a radom su zapoeli pre desetak godina i sada imaju dve crkve i to u Panevu i Novom Beogradu. U Panevu je crkva u blizini najlon pijace (buvljak), a u Novom Beogradu su na surinskom putu gde im je i poslovno sedite. Lokacije su birane u delovima gde najvie Kineza ivi i radi. Redovnih lanova u svakoj crkvi ima oko 50 i u stalnom su porastu. Bogosluenja se obavljaju na kineskom jeziku. Sveto pismo im je jedino merilo vere i svih dela kao i kod svih ostalih baptista. Pozitivna atmosfera i ivot bez trzavica privlai sve vie njihovih sunarodnika. Pisac lanka u Politici kae da posle mise ili bogosluenja u crkvi i po nekoliko sati jo ostaju mladi ljudi koji pevaju i recituju psalme. Sa novcem nemaju problema jer svi lanovi daju 10 posto od svoje mesene zarade tako da imaju mogunosti da pomau svoje sunarodnike koji zapadnu u krizu. Biblija na kineskom jeziku im je osnova prouavanja a imaju i pesmarice na kineskom. Baptistika crkva ne mora da se nalazi u sakralnom prostoru. Kinezi su jednostavni, disciplinovani, skromni i zahvalni za gostoprimstvo koje su dobili. Pre nego to su poeli da se okupljaju, kontaktirali su Savez baptistikih crkava u Srbiji koji im je pomogao da ozakone svoj rad. Naa saradnja je korektna, ali problem je to oni slabo govore srpski ili engleski, ali kad zatrae pomo, izaemo im u susret

rekao je arko orevi, svetenik baptistike crkve i sekretar Saveza baptistikih crkava u Srbiji. Primeeno je da su Kinezi jako prilagodljivi sredini u kojoj se nalaze, pa tako i ovi nai u Srbiji. Za vreme hrianskih praznika su prostorije male da prime veliki broj Kineza koji ele da uestvuju u proslavi Boia i Uskrsa. Vie detalja ili specifinosti o njima nismo uspeli da saznamo jer postoji velika barijera u komunikaciji.

Kratak opis publicistike i izdavake delatnosti Evangelike metodistike crkve u Srbiji

Duan Tordaj Pisana re ima svoje kvalitete, kada je prvi put itamo kao i kada se ponovo vraamo ve proitanim tekstovima. Onome to je napisano na papiru ili sada ve u poslednje vreme na digitalnim medijima, uvek se moemo vratiti i ponoviti ili crpeti nova saznanja. Hvala Gospodu to je Biblija u pisanom obliku dostupna celome oveanstvu i to svaki pojedinac ima priliku da iz dana u dan proiruje svoja znanja i produbljuje svoj odnos sa Gospodom. Pisanom reju se oivljava prolost, ali isto tako se ovekoveuje sadanjost, tako da sadanje generacije mogu imati uvid u prolost a budue generacije u sadanjost. esto sami autori mnoge napisane vizije o budunosti nisu doiveli ali zato generacije koje su dole posle njih su postale njihovi svedoci. Radujem se to je i Evangelika metodistika crkva razradila ovu oblast. Evangelika metodistika crkva je multinacionalna crkva, to znai da njeno lanstvo ine pripadnici raznih nacionalnosti i shodno tome izdaje asopise na dva jezika: na slovakom jeziku izdaje asopis: Cesta ivota (u prevodu Put ivota) a na srpskom jeziku: Glas jevanelja. Prvi broj Glasa jevaneljaizaao je 1970.godine a Cesta ivota godinu dana kasnije. Oba asopisa imaju obino po 24 stranice (po potrebi se broj stranica poveava), tampaju se u B5 formatu u crno-beloj tehnici s tim sto je naslovna strana pun kolor. asopisi nisu jednake sadrine tampane na drugom jeziku ve su to dva samostalna asopisa i izlaze 6-puta godinje tj. dvomeseno. U kreiranju asopisa uestvuju ljudi koji imaju razliite darove. Neki imaju smisla za pisanje svedoanstava, neki se vrlo dobro snalaze u prikupljanju istorijskih podataka i zapisivanju istih, neki piu pesme a neki rade na pripremi za tampu i na samoj tampi. Sadrina asopisa se sastoji od tekstova o temi broja, svedoanstava, tekstova iz oblasti istorije crkve, recitacija i pesama. Povremeno se pojavljuju prevodi iz stranih jezika i na taj nain se domaim itaocima pruaju informacije o dogaajima iz hrianskog sveta drugih zemalja. Treba naglasiti da se u asopisima pojavljuju informacije i izvetaji o aktivnostima u okviru EMC ali i o aktivnostima u kojima EMC uestvuje zajedno sa drugim crkvama ili drugim institucijama. Velika panja se pridaje tome da svakom broju asopisa kako na slovakom tako na srpskom jeziku vlada duh ekumenizma. Prema reima i praksi osnivaa metodizma John Wesley-a svaki hrianin ne sme gurati napred samo svoje ideje i ubeenja ve mora biti otvoren za toleranciju i saradnju sa ljudima koji imaju drugaija miljenja od njegovih. Ovim poukama se trude pridravati i urednitva asopisa, da ni jedan italac asopis ne osea osuivanje i odbaenost, ve da ima duhovnu korist od ovog vida pisane rei. Uporedo sa asopisima EMC izdaje i druge publikacije. Ve dugi niz godina na slovakom jeziku izlaze Hesla (u prevodu Lozinke), dnevno itanje namenjeno irokom krugu italaca. U kreiranju ove publikacije uestvuju saradnici iz nae zemlje i Slovake, koji dolaze iz razliitih denominacija. Ve etvrtu godinu za redom dvomeseno izlazi i dnevno itanje na srpskom jeziku Svaki dan sa Isusom autora Selvina Hjuza (Selwyn Hughes). 1979.godine je izala pesmarica na slovakom jeziku Sionske piesne a 1982. je izala ista ta pesmarica sa notama. Mogu se spomenuti jo neka izdanja kao napr. publikacija Vilhelma Bua (Wilhelm Busch) 365 x On, Cesty k astiu, Osnove hrianskog obraenja i uenitva - na srpskom i slovakom jeziku, Karakter metodiste, Ko su zapravo metodisti...

Na kraju treba spomenuti da je u ovom kratkom opisu obuhvaen samo noviji deo literarne delatnosti EMC u periodu posle II Svetskog rata.

Konflikti i iracionalna uverenja

Miron Hornjak-Kuhar U koli ekumenizma, u svom izlaganju Praktini saveti kako uspeno reavati konflikte, Marija Parnicki je prezentovala mnoge veoma korisne i upotrebljive savete, koji se mogu dalje produbljivati i analizirati. Za ovaj rad, izmeu ostalog, podsticajni su sledei saveti: Spoznajte vlastite slabosti, loe navike, stavove i shvatanja. Izbegavajte zabludu da u sukobu moe biti samo pobednik i poraeni. Ne trudite se da uvek budete ista desetka. Ne uoptavajte i izbegavajte rei kao to su uvek, nikad, svaki. ovek je sklon zlu, ali nije potpuno pokvaren Ljudi manje-vie znaju da treba i da je dobro da budu tolerantni prema sebi i drugima, ali esto ne razumeju sebe i druge, nedostaje im znanje i odgovor na pitanje zato se u komunikaciji neto loe desilo i kako prevazii problem. Posle prvog greha praroditelja, razbijeno je zajednitvo i sklad izmeu oveka i Stvoritelja, izmeu oveka i oveka, te oveka u odnosu na okruenje, a razoren je i sklad unutar ljudske linosti: slomljeno je gospodarenje duhovnih moi due nad telom i poremeena harmonija misli, oseanja, volje, ponaanja i savesti. U ekstremnom sluaju, volja (koja je usmerena na posedovanje nekog dobra) i kognicija (miljenje, razum), mogu da se udrue protiv savesti (glasa Boga u nama) i uutkuju savest, a moralisti to zovu sotonsko jedinstvo. ovek je postao sklon zlu. Ali, ljudska narav nije potpuno pokvarena. Akademik Vladeta Jeroti kae da u svakom oveku postoje isprepletena tri sloja: paganske karakteristike (sklonost osveti, sumnjiavosti, vezanost za materijalno...), starozavetne osobine (strah od Boga i odravanje zakona zbog straha od kazne) i novozavetni sloj (slobodno opredeljenje za opratanje i ljubav). Na primer, na provokaciju, ovek skoro automatski reaguje tendencijom da uzvrati, da se osveti, a da bi se smirio, ili ak voleo svog neprijatelja, mora da uloi dodatni napor. Neretko, taj napor prevazilazi ljudske mogunosti, pa je potrebna molitva. Iracionalna uverenja U principu, ljude ne uznemiravaju stvari po sebi, nego vienje i doivljaj tih stvari i dogaaja. Prema Alberu Elisu (inae ateisti), tvorcu Racionalno emotivne bihejvioralne terapije (REBT), u doivljavanju, vrednovanju, mentalnoj obradi dogaaja i stvarnosti, ovek moe imati tri glavna apsolutistika iracionalna uverenja: 1. Ja moram biti uspean u meni vanim stvarima, a ako to nisam, ja sam manje vredan ili bezvredan, ak pokvaren, i to je uasno i nepodnoljivo. 2. Ti mora biti pravedan i ljubazan, a ako to nisi, onda nisi dobar, manje si vredan, bezvredan ili pokvaren, i to je uasno i nepodnoljivo. 3. ivotne okolnosti moraju biti ugodne i lagodne, a ako to nisu, onda je ceo moj ivot uasan i nepodnoljiv. U sva tri sluaja, apsolutistikog mora je glavni izvor problema i tenzija. Na primer, misaoni koraci koji vode u bes su sledei: Postupio si loe, pogreno prema meni. To nikako nisi smeo, trebao si, morao drugaije.

 To je strano, grozno, uasno, to ne mogu podneti. Ti si pokvareni gad, ubre, zasluuje da bude najstroe kanjen i proklet. Ili, obrazac miljenja koji vodi u samooptuivanje i depresiju je: Uinio sam neto loe, pogreio sam, nisam uspeo, promaio sam, nekog sam povredio. To nikako nije smelo da se desi, trebao, morao bih biti bolji, uspeniji. Znai, ja sam loa osoba, manje vredna, bezvredna, pokvarena, tetoina, gubitnik, bolje da me nema i zasluujem strogu kaznu. Po definiciji, iracionalno uverenje je apsolutistiko, nefleksibilno, rigidno, narcisoidan zahtev, naredba, komanda da neto bude promenjeno u korist imaoca iracionalnog uverenja, a ako je to neostvarljivo, onda se to neto proglaava manje vrednim, bezvrednim, pokvarenim, uasnim i nepodnoljivim. Zapazimo da po crkvenom uenju iracionalno uverenje asocira na gordost, greh svih grehova. Preokupiranost sobom se skupo plaa. Iracionalna uverenja su 1. nerealna (neusklaena sa stvarnou), 2. nelogina (jer zakljuci ne proizilaze iz premisa) i 3. nefunkcionalna (jer su samoosujeujua i pogubna za normalan odnos sa okolinom). Po ta tri aspekta, iracionalna uverenja se u psihoterapiji i osporavaju, pobijaju. Potrebno je ponaati se na nov nain Osporavanje, disputacija, debata, ili izazov iracionalnom sistemu uverenja u psihoterapiji moe biti kognitivne, imaginativne ili bihejvioralne prirode. Osoba sa problemom se suoava, konfrontira sa svojim iracionalnostima i trai da ih ispituju deo po deo. Osobi se pomae da se zaustavi i razmisli ta i kako misli, a zatim da usvoji racionalna uverenja, na primer: Loe je to smo pogreivi, ali to se moe podneti, to nije katastrofa i uasno. Potrebno je naglasiti da ljudi ne naputaju svoju postojeu, staru ivotnu filozofiju, iako vide njene manjkavosti, dok ne uvide da je nova bolja, korisnija, loginija, objektivnija. Nije dovoljno smanjiti iracionalna uverenja, nego je potrebno poveati korienje racionalnih i ponaati se na nov nain. Nov nain ivota se ui, a uenje je neretko mukotrpno. Naravno, u svakodnevnom ivotu, mi nismo u poziciji psihoterapije, ali se moemo ponaati sa sveu o iracionalnim uverenjima i biti strpljivi sa sobom i drugim ljudima, po uzoru na Isusa Hrista.

Manastiri
Marina Olear U tradicionalnom hrianstvu monaki ivot se prihvata kao standard ili norma ivota po Jevanelju poto monasi tee da ispune, ne samo one zapovedi date od Hrista a zajednike za sve hriane, ve i dodatne savete koje je dao onima koji su spremni da uju i prihvate. U monakom ivotu hriani vide primer ljudi koji ozbiljno shvataju svoju veru i koji se predano posveuju Isusovom pozivu da ga prate. Oni nisu svi savreni ali se trude i tee savrenstvu u svom sluenju. ivot monaha je ivot stalnog duhovnog uspona i dok svet ide svojim tokom i dok vernici pokuavaju da, uz svoje svakodnevne obaveze, ostanu unutar granica crkvene tradicije, monatvo se fokusira na samo jedan cilj, odbija svaku vrstu kompromisa i tei apsolutu. Put monaha ka savrenstvu i je postepen i povezan je sa odbacivanjem svetovnih tenji i ambicija, odbacivanjem sopstvene volje i prohteva i odbacivanjem ponosa i ega. Praksa monakog ivota je veoma stara i prisutna je u veini religija: Hinduizmu, Budizmu, Taoizmu, Sufi grani Islama i hrianstvu. Izvajano primerima i idealima iz Jevanelja, monatvo predstavlja verski ivot podignut na vii nivo ivljenja, ideal savrenstva dostupan i otvoren svima koji su spremni predati se Bogu u potpunosti. Antiki primeri hrianskog monakog ideala su Nazireji i proroci Izraela. Nazirej je bila osoba koja se dobrovoljno odvojila ka Bogu uz poseban zavet. Proroci Izraela su se osamljivali radi pokajanja i iveli su u ekstremnim uslovima. Kao primeri enskih uzora monatva su Bogorodica Marija i etiri device, erke Filipa Evangeliste. Meutim pravi prototip svih modernih hrianskih monaha je svakako sam Isus Hrist. Institucionalizovano hriansko monatvo se pojavilo oko 4. veka n.e. u Egiptu kao vrsta ivog muenitva. Mnogi naunici i istoriari povezuju raanje i jaanje monatva u ovo vreme sa velikim promenama u samoj hrianskoj crkvi. Preobraenje cara Konstantina i prihvatanje hrianstva kao glavne religije Rimskog carstva izmenilo je sliku o ranim hrianima kao maloj grupi izabranih. Nova i unapreena forma posveenja je razvijena dugorono i neprekidno muenitvo i potpuna askeza. Monaki poeci u hrianstvu vezuju se za pustinje Egipta i Sirije i za prve poznate monahe Sv. Antonija, Sv. Pahomija i Sv. Vasilija. Zasluge za organizovanje manastira na zapadu pripadaju Sv. Benediktu ija su pravila postavila kamen temeljac za veinu monakih zajednica 12. veka. Sv. Antonije se smatra za Oca istonog monatva zbog svog ivota u samoi i jednog jedinog saputnika Boga. Njegovu lavru je inilo selo monaha koji su iveli, molili se, radili i jeli zajedno. Sveti Vasilije Veliki je meu prvima postavio osnovne standarde monakog ivota koji su usmereni ka dobro organizovanoj zajednici i pruali lekcije o osobini koja e postati ideal monatva skromnosti. Monasi Sv. Vasilija imali su misiju socijalnih radnika i vodili su institucije poput sirotita, kuhinja za siromane i kola za nepismene. Njegove smernice, iako nisu bila pravila u pravom smislu te rei, su postavile kamen temeljac za istoni oblik monatva ali su imali manji uticaj na latinskom Zapadu. Prve napore ka stvaranju proto-manastira idu Sv. Makariju koji je osnovao individualne elije, lavre sa svrhom da okupi one koji su teili strogoj askezi a nisu bili u stanju da preive uslove u pustinji. elije su podignute u formi velikog manastira

od strane Sv. Pahomija, oko 323. u Egiptu. Tada su i nastale smernice za svakodnevni ivot kao i posebni manastiri za mukarce i ene. Monatvo obuhvata ivot pustinjaka koga karakteriu razliiti nivoi ekstremne osamljenosti i ivot senobita, odnosno monaha koji ivi u zajednici, sa vie ili manje kontakta sa svetom van manastirskih zidina. Asketizam, praksa isposnitva je jedan od sastavnih delova monakog ivota. Isposnitvo ukljuuje post, tiinu, zabranu line svojine i gotovo uvek siromatvo, celibat i poslunost. Cilj ovih praksa je intenzivniji odnos s Bogom, lino prosvetljenje i intenzivnije sluenje Bogu kroz molitvu, meditaciju i humanitarni rad. Razlikujemo dva tipa monakog ivota: jermitiki odnosno pustinjaki i senobitski odnosno zasnovan na zajednici. Sv. Pahomije je zasnovao zajednicu u kojoj su monasi iveli u zasebnim elijama ali su iveli, radili i molili zajedno. Ovaj tip neki smatraju i kao superiorniji zbog prakse poslunosti i manjoj sklonosti grekama. Na vrhuncu Vizantijskog carstva izgraeni su mnogobrojni velelepni manastiri pod pokroviteljstvom vladara, ukljuujui i dvadeset manastira na Svetoj Gori. Ovi manastiri su podeljni na pet grupa od po etiri manastira, na ijem se elu nalaze manastiri Lavra, Vatopedi, Iviron, Hilandar i Dionizij. I dan danas monaki centri se razvijaju u istonoj Evropi, a pravi procvat monatva se desio padom komunizma kada je nastupila renesansa monakog ivota i kada su obnovljeni mnogi naputeni i uniteni manastiri. Sv. Benedikt je najuticajnija linost Zapadnog monatva. Njegova Pravila su u 9. veku postala osnova monakih zajednica. U njima on nalae taan broj i satnicu dnevnih molitvi, jelovnik zasnovan na vegetarijanstvu, naglaava rad, neophodnost itanja verske literature i ponad svega apsolutnu pokornost Pravilima i nadreenima. Od najranijih dana hrianstva pa do danas, podjednako na Zapadu i na Istoku, monaki ivot se razvijao, reformisao, obnavljao. Iako su manastiri osnivani sa namerom odvajanja od sveta tokom srednjeg veka, manastiri su bili centri medicine i obrazovanja, drali su kole, apoteke i biblioteke, bavili se pisanjem, prepisivanjem i ukraavanjem knjiga. Monasi su se bavili zemljoradnjom i doprinosili razvoju poljoprivrednih tehnika. Meutim, u 11. i 12. veku dolazi do promena, religija postaje sve vie dostupna prosenom oveku a sami monasi sve vie izlaze iz manastira i aktivno ire veru van zidina manastira. Monatvo je nastavilo da igra bitnu ulogu u verskom ivotu i zapadne i istone crkve. Promene unutar zapadne crkve i njena deoba dovele su do novog sagledavanja monatva. Treba pomenuti malobrojne ali uticajne monake redove u Anglikanskoj crkvi, meutim u drugoj polovini 20. veka dolazi do naglog osipanja verskih monakih redova u veini anglikanskih zajednica. Tokom reformacije uenja Lutera su dovela do zatvaranja mnogih manastira ali od 19. veka dolazi do obnavljanja monakog ivota meu protestantima. Napomenuemo samo neke poput Roea uca, poznatog kao brat Roe, osnivaa interndenominacijskog verskog reda, tzv. Teze zajednice koja dejstvuje kao ekumenska zajednica. Posebno je interesantna Kongregacija sluga Isusovih u Americi sa svojim konceptom otvorenog manastira koji i poziva obine ljude, laike da se pridrue monakom ivotu i da provedu koliko vremena mogu u manastiru, u molitvi i radu. Monah je osoba koja je oslobodila svoje srce i posvetila svoj ivot sluenju Boga zanemarivi svoje ambicije i potrebe. Obian ovek posveen je sve vie i vie zadovoljenju svojih apetita i snova ignoriui i samu pomisao postavljanja sebi

novog, nesebinog, vanvremenskog cilja. Mi elimo da uivamo u ugodnostima ivota za koje mislimo da su nam nune, a taj stav prenosimo i na verski ivot. Nae grehe opravdavamo tuim, zanemarujemo nae greke, obeanja i gubimo fokus u ivotu. i Monatvo je pokajanje, kritino sagledavanje svojih greaka i menjanje sebe. Vie je onih koji se kaju nego onih koji skreu na nov put. Mi kaskamo u mestu nesvesni da nas vodi strah i tako svoj ivot i delanja darujemo i preputamo ovozemaljskom. Svi mi nosimo u sebi neku uoptenu ideju o verskom ivotu kao o ivotu okrenutom savrenstvu i ujedinjenju sa Bogom. Svi mi nosimo tenju ka dobru, ka ispunjenju. Religijski tekstovi nam pruaju sliku manastira i manastirskog ivota kao veoma konstantnog, bezvremenskog, ivota koji se nije menjao vekovima. Monaki ivot, ivot ispunjenja i svetosti, tinja u svima nama. Ideal koji nas inspirie da prevaziemo na strah, ego i slabost. On nas inspirie da prevaziemo sami sebe emu i treba da teimo kao ljudska bia. Duboko u ljudskim srcima postoji elja za ispunjenjem, elja za voenjem istinskog i savrenog ivota. Svi mi u sebi imamo monaki duh i elimo da ivimo ivot tiine i ispunjenja. Predajui se ovom nagonu mi se pribliavamo ovom idealu i u stanju smo da sagledamo svet oima staloenosti i mira. Ignoriui ga mi patimo, idemo kroz ivot neispunjeni, predajui se prolaznim i sebinim prohtevima koji nas ne ispunjuju.

Taiz zajednica
Miron Kolar Teze (Taze), malo selo u srcu regije Burgundije (Burgundy) u Francuskoj, je dom ekumenske zajednice Bratstva. Oni su monasi, ali su i misionari i apostolici. Neki od Brae su protestanti, neki su katolici, ali su svi ujedinjeni u jednu zajednicu. ivot u zajednica je usmeren ka molitvama i hrianskoj meditaciji. Zajednica je bila formirana 1940 od strane Brata Roea (Frre Roger), koji je ostao na elu sve do njegove smrti 16. avgusta 2005. Brat Roe, osniva i iguman ekumenske zajednice je roen 1915. g. u gradu Provens (Provence) u vajcarskom kantonu Vaud pod imenom Roger Louis SchutzMarsauche. Njegov otac, protestantski svetenik luteranske tradicije je imao jak uticaj na ivot mladog Roea. O njemu je Roe kasnije pisao. Kako se broj zajednica poveavao pojavile su se potrebe za pravilima. Preko zime 1952-53, u tiini dugog i tihog povlaenja, Brat Roe je napisao Pravila Taiz. Svaki dan iguman i zajednica pozivaju posetioce da uestvuju u njihovim zajednikim molitvama.Tri puta dnevno Crkva pomirenja je popunjena do punog kapaciteta, za slubu molitva i posredovanja koja traje jedan sat. Struktura molitve je slina onoj Divine Office iz Rimokatolike manastirske tradicije i sadri biblijske textove, pesme, itanje rukopisa i posredovanja. U svetu tenzija i netrpeljivosti, gde je konflikt veoma esto dnevni red, brat Roe nas ohrabruje da potraimo unutranji mir. Unutranji mir ini moguim na razgovor sa Bogom. Za veinu nas, prvi susret sa Tezeom je bio preko njegove muzike, bitan deo tamonjeg bogosluenja. Kako je broj posetitelja Tezea poeo da raste u kasnim pedesetima, i ranim ezdesetima meu braom se pojavio pastoralni problem. Francuski je bio jedini jezik njihovog bogosluenja do tada, a mnogi koji su kasnije doli nisu znali francuski jezik i zbog toga se pojavila grinja savesti. Uz pomo muziara aka Bertijea (Jacques Berthier), prijatelja Tezea, primenjene su drugaije metode i reenje se pojavilo u korienju ponavljajuih struktura. Uglavnom su to bile kratke muzike strofe sa lakom melodijom koja se mogla veoma lako zapamtiti. Pesme Tezea su se izgleda dopale kako mladima tako i onim malo starijima, bez obzira koje su nacionalnosti, religije ili tradicije bili. Iznad ulaza u crkvu Pomirenja u Tezeu stoji veliki viejezini natpis koji je kae: Neka svi ono koji uu ovamo budu pomireni, brat sa bratom, sestra sa sestrom, nacija sa nacijom. Od kasnih pedesetih, zajednica Teze je postala vana destinacija za hrianske hodoasnike, gde se broj posetilaca u dananje vreme kree od stotinak do nekoliko hiljada preko letnjih odmora. Nedelja Uskrsa je iznimka kada doe oko 5.000 ljudi. Nedeljne meunarodne zajednice koje sainjavaju mladi od 17 do 30 godina su prioritet Zajednice. Raspored jednog tipinog dana meu mladima izgleda ovako: Jutarnja molitva Doruak Biblijske lekcije u velikoj grupi koju predvodi jedan od brae Diskusija u malim grupama Podnevna molitva Ruak Opcionalna veba pesama

Praktini zadaci Timski radovi Veera Veernja molitva Veernja molitva se snima svake subote i emituje se uivo u 22 sata (centralno evropsko vreme) od strane nemake radio stanice Domradio. Zajednica takoe organizuje novogodinje sastanke, koje se obino odravaju u velikim evropskim gradovima, i to od 28. decembra do 01. januara. Svake godine desetine hiljada mladih ljudi uestvuju u ovim sastancima i oni su smeteni po porodicama ili parohijalnim domovima. Ove sastanke primenjuju oni koji vole duboke duhovne molitve i meditaciju. Za vreme sastanka 2004. g. Brat Roe je rekao mladim ljudima: Ako smo u trenutnom obavezanju hodoaa vere na zemlji sa mladim ljudima sa svakog kontinenta, to je zato to smo svesni koliko je hitno da mir bude sada. Mi moemo da doprinesemo da se mir proiri ako pokuamo da odgovorimo na sledee pitanje na ivot koji ivimo: Mogu li ja da postanem nosilac poverenja tamo gde ivim? Da li sam ja spreman da razumem druge bolje i bolje? Teze ima takoe jaku tradiciju dobrodolice Crkvenih voa. Papa Jovan Pavao II je posetio Zajednicu u oktobru 1986. U njegovom obraanju mladima on je opisao Teze kao izvor vode. 1992. g. bivi Kenterberijski nadbiskup dr Dord Keri (George Carey) je proveo jednu nedelju u Tezeu, sa preko hiljadu mladih anglikanaca iz cele Engleske, zatim pravoslavni patrijarh, luteranski biskup, kao i metodistiki i baptistiki svetenici. Od tada su mnogi drugi pratili njihove primere, dolazei u Teze sa njihovim mladim ljudima. Brat Roe je punih 65 godina izgraivao i vodio Teze. On je bio duboko voljen, i mnogi posetioci su priali o dubokim impresijama koje je on ostavio u njima. Meutim. injenica da se Teze pokazao toliko vanim za lokalne crkve govori o tome da se radi o neemu to je vie od personalnog kulta. Radi se o sveukupnom pristupu hrianskom ivotu i bogosluenju, i kao takav Teze e ostati jak jo dugo vremena posle smrti brata Roea.

Teze
Ivana Olear Teze (Taze), malo selo na jugu Francuske, dom je ekumenske zajednice monaha koju ine protestanti, katolici i pravoslavci. Njihov ivot oslikava bogatstvo i tradiciju ovih hrianskih grana, ali odlikuje se i izvesnom sveinom i ivou. Dokaz za to su hiljade ljudi koje svake godine posete Teze. Osniva ove zajednice, [brat Roe], roen je 1915. u vajcarskoj. Njegov otac, protestantski pastor luteranske tradicije, imao je znatnog uticaja na ivot i duhovnost mladog Roe. Vana linost u njegovom duhovnom ivotu bila je i njegova baba po majci, koja ga je esto vodila u Rimokatoliku crkvu na misu gde je primao i priest. Iako je bio svestan podela izmeu katolika i protestanata, njegovi roditelji su ga ohrabrivali da ove razlike prevazie. Uprkos ovakvom vaspitanju, kao i mnogi tinejderi, u mladosti je doiveo krizu vere. Ali dok se oporavljao od tuberkuloze, mnoge sate je provodio u molitvi i razmiljanju, i tada je osetio prisustvo Gospoda u sebi. Sa dvadeset godina je upisao studije teologije, na kojima je bio veoma aktivan u organizovanju skupova i seminara o molitvi i Bibliji. Interesantno je da je tema njegovog diplomskog bila Ideal monakog ivota pre svetog Benedikta i njegova usklaenost sa Jevaneljem. Potresen grozotama Drugog svetskog rata, u njemu se javlja ideja o osnivanju utoita za ljude u potrebi. Ubrzo zatim kupuje kuu u mestacu Teze, u srcu Burgundije, najsiromanijeg dela Francuske. Tu ivi i radi, i prua pomo svim nevoljnicima, ponajvie izbeglim Jevrejima. Roe je eleo da podeli svoj ivot sa drugima i molio se Gospodu da mu poalje jo brae koja dele isti san. 1949. godine, molba mu je usliena i dolazi mu prvi brat, a zatim i mnogi drugi. Nakon dvadeset godina, u bratstvo stupaju i prvi monasi katolici, uz blagoslov biskupa, i tada san postaje stvarnost - stvorena je prva ekumenska monaka zajednica. Kako se broj lanova uveavao, pojavila se potreba za pravilnikom zajednice, koju je brat Roe napisao nakon povlaenja u tiinu zime 1952-53. Zajednica Teze je zamiljena kao mikrokosmos Hristove crkve, i u sebi objedinjuje odlike cele crkve. Zajedniki ivot je znak nade za svet, posebno za one umorne od podela i svaa meu ljudima. Razlike se ne ignoriu niti guraju pod tepih, ve se prevazilaze bratskom ljubavlju u Hristu koji je izvor jedinstva. Iako je stil ivota monaki, od monaha se zahteva da budu ljudi svoga doba i da se prilagode zahtevima socijalne, politike i kulturne stvarnosti dananjice. Svakoga dana, zajednica Tezea pozdravlja i doekuje posetioce koji ele da uestvuju u zajednikim molitvama, koje se odravaju tri puta dnevno i traju po jedan sat. Struktura slube je slina katolikoj manastirskoj misi i ine je himne, psalmi, itanje Jevanelja. Roe je oduvek podsticao jednostavnost u molitvi i upozoravao da preterivanje u simbolima i znacima moe samo da dovede do konfuzije. Monasi su ohrabrivani da stalno uvaju unutranju tiinu, jer je ona uslov za Hristovo prisustvo. U dananjem svetu stresa i napetosti, Roe poziva da teimo tiini, jer nam ona omoguuje dijalog sa Gospodom. Posetioci Tezea se ohrabruju da ostanu u zajednici na nedelju dana. Ovi dani prolaze u molitvi i diskusijama u malim grupama koje ine ljudi razliitih kultura. Obino se diskusije zasnivaju na Jevanelju ili lancima brata Roe a. Petkom uvee se iznosi Krst Tezea, relikvija koju su doneli pravoslavni monasi, i postavlja se na pod crkve Pomirenja, u znak seanja na Pashu. Svi prisutni

mogu da priu krstu i da poloe svoje elo na Krst, u znak solidarnosti sa svima koji pate i trpe nepravdu. Ovaj simbolian in nas podsea da Hrist jo uvek pati u ime svih potlaenih ovog sveta. Najznaajniji dogaaj liturgijske nedelje je Sluba Svetla nedeljom uvee. Svi prisutni dobijaju sveice kao znak prisustva vaskrslog Gospoda. Dok se peva Christus Ressurrexit crkva je ispunjena radou i nadom. Duhovnost Tezea je upravo to proslava vaskrslog Hrista. Radost koju monasi trae je radost ivljenja u sadanjosti, uivanje u jednostavnosti ivota. Podele u svetu su nastale zbog nedostatka samilosti i opratanja. Kako je Teze mikrokosmos u malom, svi su pozvani da oproste i zaborave doivljene nepravde. oveanstvo moe da se spasi jedino ako naui ovu lekciju. Zajednica Teze nam svima slui za primer. 2005. godine u Tezeu se odigrao tragian dogaaj koji je okirao svet. Brat Roe je ubijen dok je prisustvovao slubi od strane mentalno poremeene ene. Za njegovog naslednika je, po Roeovoj elji, postavljen 51- godinji brat Alojz, katolik iz Nemake. Mada su neki pripisivali uspeh Tezea iskljuivo Roeovoj harizmi, pokazalo se da je zajednica zrela i da vie ne zavisi od svoga tvorca, iako je njegov znaaj nesaglediv. Teze zajednica se nikada medijski ne oglaava, monasi ne izlaze iz manastira da bi propovedali niti na bilo koji nain pokuavaju da privuku ljude, pa ipak ih svake godine poseti na desetine hiljada ljudi, a ovaj broj se stalno uveava. Ovo je moda nauk za sve misionare tek kada Jevanelje zaista pone da se ivi u svakodnevnom ivotu i radu, Boansko svetlo isijava tako da ga i drugi vide. Tada sve rei postaju suvine. Iako ljudi dolaze sa svih strana sveta, njihovo jedinstvo je prosto opipljivo. Kroz molitvu, tiinu i upoznavanje sa drugim verama i kulturama, u Tezeu pronalaze prisustvo vaskrslog Hrista i novu viziju budunosti.

Duhovnost jedinstva Fokolari

Marija Sabado Drugi vatikanski sabor u svojim dokumentima esto spominje re zajednitvo ili re jedinstvoi potie na velike dijaloge: dijaloge unutar crkve, dijalog meu crkvama, meureligijski dijalog i dijalog s ljudima dobre volje. Ideja zajednitva ne promie se samo u Rimokatolikoj crkvi, ve u celom hrianskom svetu. Svetska konferencija religija za mir okuplja najvanije religije sveta. Na izgradnji mira ne radi se samo u svetu vere. Jedinstvo se gradi i u svetu u kome ivimo. U Rimu, ove godine [2008], u 88. godini ivota umrla je Kjara Lubi (Chiara Lubich) osnivaica crkvenog pokreta Fokolara (Focolare) ili Dela Marijina (Opera di Maria) koji se brzo irio po svetu. Na njenoj sahrani bilo je prisutno nekoliko hiljada njenih sledbenika i potovalaca. Kjara je pripadala celom svetu. Na sahrani su prisustvovali predstavnici pravoslavnih, protestanata, anglikanaca, kao i drugih svetskih religija Jevreji, Muslimani, Budisti, Siki, Hinduisti - zatim stareina plemena Bangva iz Afrike, politiari, ljudi iz javnog i kulturnog ivota, ljudi razliitih shvatanja i svih rasa. Dok se sve ruilo, razaralo, ubijalo, dok je [Drugi svetski] rat sejao smrt, u srcu jedne devojke rodilo se novo nadahnue. Pokret je osnovan 1949. u Trentu a 1956. ulazi i u komunistike zemlje. Godine 1967. pokret je rairen na svih 5 kontinenata. Pakt uzajamne ljubavi probuuje zajedniku duhovnost pokreta. Iza pakta sledi zagrljaj mira. Ljudi raznih starosnih dobi i raznog porekla oituju toplinu i iskrenost. Dva biskupa u Brazilu prevaljuju i po 1000 km samo da bi se videli i i ojaali u zajednitvu. iveti zajednitvo meu nama je izazov i najbolje svedoanstvo svima jer je Isus meu nama evangelizator. Kastelgandolfo (Castelgandolfo) centar Mariapolis, bio je domain Prvog meunarodnog susreta Prijatelja Fokolara. Tokom vremena ostvario se ivi meunarodni odnos u najrazliitijim kontekstima, geografskim irinama, drutvenim prilikama i kulturnim sredinama. Centar Mariapolis Faro u Krievcima (u Hrvatskoj) bio je domain susreta bogoslova iz srednje i istone Evrope pod nazivom Jedno, da svi budu jedno. Bogoslovi su bili iz eke, Slovake, Ukrajine, Rumunije, Italije, Slovenije, Malte, Venecuele, BiH, Hrvatske... Lopijani (Loppiani, Italija), prvi grad pokreta Fokolara proslavio je 40godinjicu svog postojanja. Iz oblinjeg gradia, strmim putem, uspinje se prema Lopijanu. Tu se vidi skladno uklapanje starog i novog. Ljudi idu prema koli. To je grad sa stalnim obrazovanjem. Uenici nisu svi mladi, ima i sedokosih s velikim ivotnim iskustvom. U pripremu praznika svi su ukljueni ispred crkve, ali i u zajednikim-laikim prostorijama. Zajedno se pripremaju koreografije, govori, himne. Meu njima se nalazi i stari seljak uljavih ruku koji radi na njivi, vinogradu i maslinjacima. U Lopijanu je visoka stopa imigracije, a civilni verski ivot su veoma bliski. Tu se moe sresti monah Budista s Dalekog Istoka uronjen u molitvu dok eta parkom. Tu je i grupa Muslimana koju interesuje industrijsko postrojenje pretvoreno i kongresnu dvoranu. Ima i kosookih, tamnoputih, svetlokosih... Miran ivot i jedinstvo 1000 ljudi garantovano je evaneoskom uzajamnom ljubavlju. Svi se zalau za potovanje razliitosti drugoga s mnogo tolerancije jer su uvereni da drugi uvek ima ta da podari. U dolini pod brdom Lopiano ima onih koji rade u tom duhu: zubari, arhitekra, pekar... O gradu na gori napisane su mnge knjige i snimljeni dokumentarni filmovi.

Molitva Kjare Lubi: elim da bi Delo Marijino na kraju vremena kad se pojavi pred Isusom Naputenim i Uskrslim, moglo rei: Danas, moj Boe, dolazim k Tebi, sa svojim najluim snom donosim ti u naruje ceo svet. Pokret Fokolara danas ima vie od 20000 biskupijskih svetenika i akona. Na prenoenju duha jedinstva u biskupijske ustanove i upske strukture predano rade svetenici i akoni volonteri. U svetu ima 4000 takvih upskih zajednica animiranih duhovnou jedinstva. Oko 5000 biskupijskih semenitaraca kontaktira s Fokolarima. Za njih je ovaj duh posticaj da Boga stave na prvo mesto i da se pripremaju za svetenstvo na nain konkretnog bratstva.

Manastiri Sestara slubenica BDM Provincije svetog Josifa

Zdenka Ruskai U drugoj polovini XIX veka ukrajinsko monatvo trailo je nove metode obnove duhovnog ivota svog naroda. Reformisani monasi vasilijanci osetili su da su Ukrajinskoj crkvi potrebna dodatne aktivnosti, pomou kojih bi mogla disati punim pluima, a to je bilo osnivanje jo jedne enske redovnike zajednice. Za razliku od ve postojeeg enskog monakog ina sestara vasilijanki sa dugogodinjom tradicijom kontemplativne delatnosti, ova nova zajednica imala bi apostolski karakter. Krajem XIX veka u Ukrajinskoj katolikoj crkvi vizantijskog obreda u Galiciji osniva se Zajednica sestara slubenica Bezgrene Device Marije. Po Boijoj volji Zajednica se pojavljuje uoi XX veka razdoblja velikih iskuenja Ukrajinske crkve i naroda, to je ukazivalo na njenu posebnu misiju. Kratka istorija osnivanja i delatnosti Zajednice sestara slubenica Bezgrene Device Marije U maju 1891. godine u uelju, selu Sokaljskog regiona (na teritoriji dananje Ljvovske oblasti u Ukrajini ), Jeremija Lomnicki, jeromonah ina sv. Vasilija Velikog, je na poziv mesnog paroha o.irila Seleckog vodio misije za ueljske parohijane. Na kraju misija obratilo mu se nekoliko devojaka iz siromanih porodica s molbom da im pomogne da postanu monahinje. U in sestara vasilijanki nisu mogle ui jer nisu imale dovoljno miraza, niti odgovarajueg obrazovanja. Za o.Jeremiju je to bio znak neophodnosti da se ostvari ideja osnivanja enske zajednice, o emu je ve sluao u razgovorima svetenika i mnogo o tome razmiljao. O ovoj zamisli je odmah razgovarao sa o. irilom Seleckim, koji je rado prihvatio da pomogne. Prva sestra nove zajednice postala je s. Josafata Mihajlina Hordaevska, a prvi manastir otvoren je u uelju. Tako je poelo delovanje Zajednice sestara slubenica Bezgrene Device Marije. Kao osnivai smatraju se o.Jeremija Lomnicki, SSV, o. irilo Selecki i s. Josafata Hordaevska. Uz Boju pomo nova Zajednica se brzo poveavala. U prvih deset godina svog postojanja bilo je vie od 100 sestara u dvadesetak domova i boravita. Harizma Zajednice je sluiti tamo gde je najvea potreba. Takvu potrebu primetili su oci-misionari poto su esto putovali u daleke zemlje radi duhovnog opsluivanja Ukrajinaca, koji su u tekim vremenima masovno emigrirali iz Ukrajine. Misionari su pozivali u pomo sestre slubenice, jer su videli njihovu vanu ulogu u versko-moralnom vaspitanju naroda. Iako je prolo malo vremena od osnivanja Zajednice, sestre slubenice su bile spremne poi sluiti Bogu i svojim zemljacima u potrebi u tuini, jer za takvo sluenje granice ne postoje. Godine 1902. prva grupa sestara odlazi u Kanadu, godine 1906. u Hrvatsku, a 1911. u Brazil. Kasnije su otile i u druge zemlje sa znaajnijom ukrajinskom dijasporom. Tokom vremena razvoja zajednice sestre su preivljavale teka vremena progon Crkve u Ukrajini i teke poetke u dalekim krajevima. Sada Zajednica broji oko 900 sestara u sedam provincija i jednoj delegaturi: Provincija Sostradanja Majke Boje (Ukrajina), Provincija Hrista Cara (Kanada), Provincija Svetog Arhanela Mihajila (Brazil), Provincija Svetog Duha (Slovaka), Provincija Bezgrenog Zaea Device Marije (Amerika), Provincija Majke Boje Neprekidne Pomoi (Poljska), Provincija svetog Josifa (Srbija) i Delegatura svetog Josafata (Argentina). Sestre ive i ostvaruju svoj apostolat u petnaest zemalja sveta.

Zajednica sestara slubenica je od 1932. godine papskog prava. Sedite Generalne kurije je 1947.godine preneseno u Rim, gde se i danas nalazi. Prva godina novog milenijuma bila je za sestre slubenice blagoslovena i ostaje zapamena. Leti 2001. godine je papa Jovan Pavle II, poseujui Ukrajinu, proglasio 26 blaenika ukrajinskog naroda. Meu njima i dve sestre slubenice Josafatu Hordaevsku, suosnivaicu Zajednice sestara SBDM i Tarsikiju Mackiv, muenicu za veru. Zagovorom blaenih sestara slubenica ljudi su izmolili od Gospoda mnoge blagodeti za to su mu zahvalni. Potvrda toga su stotine pisama iz raznih krajeva sveta koja pristiu u Matinu kuu Zajednice u Rimu. Kratka istorija Provincije sv. Josifa Sestara slubenica BDM u Srbiji Ve od samog poetka postojanja Zajednice, suosnivai i njihovi prvi naslednici bili su spremni da poalju sestre u zemlje u kojima ive brojni ukrajinski emigranti, da podravaju te ljude u veri i da im pomognu nositi se sa tekoama ivota u tuini. U prolee 1906. godine Krievaki vladika Julije Drohobecki, poreklom iz Zakarpatja (Ukrajina), posrednitvom mitropolita Ukrajinske grkokatolike crkve Andreja eptickog, zamolio je sestre slubenice Bezgrene Device Marije da dou u Krievce (Hrvatska), gde bi vodile domainstvo u njegovoj rezidenciji i u Malom semenitu. Uprava sestara slubenica pozitivno se odazvala ovom pozivu i ve 6. marta te godine u Krievce dolaze prve etiri sestre: Venedikta Kolodij, Metodija Pidhajna, Mitrodora Kobrin i Apolinarija, a sa njima i dve kandidatkinje. Po elji novopostavljenog apostolskog administratora Krievake eparhije Dionizija Njaradija i na poziv domaeg paroha o. Andrija Laboa, 1915. godine sestre slubenice iz Krievaca odlaze u Kucuru, u Baku (na teritoriji dananje Srbije), da bi sa druge strane Dunava razvile svoju delatnost. Na ovim prostorima, koji su bili pod jurisdikcijom krievakog vladike, iveli su Rusini, koji su se oko 1750. godine doselili iz Karpata u Vojvodinu i sauvali veru, jezik i kulturu svojih predaka. Svoj drugi manastir u Vojvodini sestre slubenice otvorile su 1927. godine u Ruskom Krsturu. S Bojim blagoslovom poele su da se prijavljuju devojke koje su osetile poziv za monaki ivot. Iz Jugoslavije je 1937-1938. godine u Galiciju otputovala povea grupa kandidatkinja. Nakon nekoliko godina, zbog ratnih dejstava u Galiciji, one su bile prisiljene da se vrate u svoj kraj. Njih osam, koje su zavrile odreenu formaciju, poloile su prve privremene zavete, a tri su bile jo novakinje, to je bio povod da se u Kucuri 1940. godine otvori novicijat tj. iskuenitvo. Prva uiteljica iskuenica postala je s. Sofronija Rama, poreklom iz Ruskog Krstura. Godine 1945. Sveta kongregacija za Istone crkve potvrdila je odluku Generalne kurije Zajednice o formiranju provincija, viceprovincija i delegatura. Znaajan dogaaj je bio 1947. godine kada je osnovana Viceprovincija sestara slubenica u Jugoslaviji pod zatitom sv. Josifa. Prva viceprovincijalna poglavarica postala je sestra Sofronija Rama (1947-1957), a sedite Viceprovincije bilo je u Kucuri. Sestre su irile svoju delatnost i otvarale nove manastire na ovim prostorima i misijska mesta u inostranstvu. Tako je 1942. godine otvoren manastir u urevu, 1955. u Vrbasu, 1959. u Novom Sadu, 1982. u Banja Luci (na teritoriji Bosne), 1989. u Kuli. Misijska mesta otvorena su: u Hrvatskoj u Krievcima (1940) i Zagrebu (1963), u Engleskoj u Londonu (1963), u Italiji Rimu (1969), u Nemakoj u

Minhenu (2001), u Srbiji Novom Sadu (2005). Trenutno su zatvoreni manastiri u urevu i Banja Luci te misijska mesta u Krievcima i Londonu. Sestre su pokuavale da otvore misijsko mesto u Ohridu (Makedonija), ali zbog administrativnih potekoa sa dokumentima ta ideja nije ostvarena. Godine 1957. sedite Viceprovincije je iz Kucure preneeno u Ruski Krstur, a 1965. godine tu je preneseno i iskuenitvo. Neto kasnije, zbog pomanjkanja zvanja, ono je bilo privremeno zatvoreno. Kada je 1996. godine dola jedna kandidatkinja, reeno je da se opet otvori iskuenitvo u Viceprovinciji sv. Josifa. Da bi se to ostvarilo trebao je vei broj kandidatkinja. Sestre Provincije Sostradanja Majke Boije u Ukrajini rado su pomogle i ponudile svojim iskuenicama i kandidatkinjama da iskuenitvo obave u novicijatu u Jugoslaviji. Tome su se odazvale jedna kandidatkinja i jedna iskuenica. Tako je 1. oktobra 1996. godine u Kuli zvanino otvoren novicijat. Tu se dom sestara nalazi u blizini manastira otaca vasilijanaca, koji su duhovno brinuli o sestrama-iskuenicama. Kada se pokazalo da je manastir u Kuli tesan, iskuenitvo je 1998. godine premeteno u Vrbas, a zbog ratnog stanja u Srbiji privremeno je bilo u Mukaevu (Ukrajina), gde su im sestre ukrajinske Provincije dale na koritenje svoj dom. U Zakarpatju su se sestre-iskuenice pod vodstvom magistre s. Julije Bojuk aktivno ukljuile u hrianski ivot ovog kraja. U manastir su dolazile devojke koje su bile spremne otii u Jugoslaviju. U avgustu 2000. godine novicijat se vratio u Vrbas i tu je i ostao. Zahvaljujui novim pozivima iz Ukrajine broj se uveliko poveao. To je bio razlog istorijskog dogaaja za Viceprovinciju sv. Josifa u Jugoslaviji. Na praznik Bezgrenog zaea Majke Boje po novom kalendaru, 8. decembra 2001. godine, uz prisustvo vladika, brojnih svetenika, sestara i vernika, glavna poglavarica Zajednice s. Denes Soljuk ju je u ime celokupne Generalne kurije Viceprovinciju sv. Josifa u Ruskom Krsturu sveano proglasila Provincijom. Prva provincijalna poglavarica postala je s.Julija Anastasija Bojuk. Godina 2001. je za Provinciju sv. Josifa bila znaajna i po tome, to su u Zakarpatju otvorena tri doma-manastira u Mukaevu, Ugorodu i Ustj-ornoj. Te je godine i u Minhenu otvoreno misijsko mesto. A godina 2006. je jubilarna godina sestara slubenica Provincije sv. Josifa u Srbiji. Te se godine sveano obeleila 100 godinjica od dolaska prvih sestara na teritoriju budue Jugoslavije. Hvala bogu za sve blagodeti. Nakon Drugog svetskog rata uspostavljena je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija, sa est posebnih republika Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija, Srbija, Crna Gora i Hrvatska. U nekima od njih, naroito u katolikim republikama Sloveniji i Hrvatskoj, monahinjama su zabranili da rade u bolnicama u njihovoj monakoj odei. U republikama sa pravoslavnim veinskim stanovnitvom Srbiji i Makedoniji, rado su ih primali u bolnice, ak i pozivali. Ovakva situacija potakla je i sestre slubenice i one su poslale nekoliko svojih sestara u Novi Sad na kolovanje za medicinske sestre. Godine 1956. dolo je nekoliko sestara, koje su posle dve godine poele da rade u bolnici kao medicinske sestre. U poetku su stanovale u manastiru otaca franjevaca. Zajedno sa sestrama slubenicama tu su se nastanile i sestre franjevke i sestre vasilijanke, koje su takoe radile u novosadskim bolnicama. Potreba osnivanja manastira u Novom Sadu postala je neminovnost. Nakon dogovora sa glavnom poglavaricom s.Jeronimom Himij, reeno je da se kupi

zemljite za izgradnju vlastitog manastira. Godine 1959. domai paroh o. Maksim Buila osvetao je novi manastir i kapelu u ast Isusa Hrista ovekoljupca. Broj sestara u novosadskom manastiru se poveavao i trebalo ga je proiriti. Godine 1972. dograen je jedan deo, a u potkrovlju su uraene elije za sestre. Kao uspomena na 1000-godinjicu pokrtavanja Rusa-Ukrajine, 1989. godine su u kapeli postavljene tri slike-ikone: raspee, Isus Hrist i Presveta Bogorodica, koje zajedno sa drvenim rezbarenim ramom stvaraju imitaciju ikonostasa. Godine 2003. sestre slubenice zapoinju novu misionarsku delatnost, karakteristinu za epohu mas-medija. Otac Roman Miz, odgovorni urednik emisija na ukrajinskom i rusinskom jeziku na Radiju Marija, poverava sestrama slubenicama Pavli Hojdra i Faustini Feljcan pripremanje i voenje emisija duhovnog programa na ukrajinskom jeziku. Svoju 50. godinjicu prisutnosti i delatnosti u Novom Sadu sestre slubenice proslavile su 23. juna 2006. godine. Tom prilikom osvetana je nova sveta trpeza za kapelu. I danas sestre iz novosadskog manastira rade u Pokrajinskoj bolnici. Jedna sestra, Josafata Molnar, brine o parohijskoj crkvi sv. Petra i Pavla. Tu je ona i pojac i kateheta dece i mladih, a priprema i one koji ele da se venaju. Egzarh Georgije Dudar je dana 21. decembra 2005. godine osvetao novu rezidenciju Apostolskog egzarhata u Novom Sadu. elja vladike je bila da domainstvo i rezidenciju vode sestre slubenice. Za to su odreene Slavomira Vorotnjak i Damjana Sanocka. Monahinje su rado i portvovano zapoele poverenu im misiju. Koriena literatura Stogodinji put o. Roman Miz R.Krstur 1991. god. Sluiti gde je najvea potreba istorija sestara Slubenica BDM 2006.god.

Male sestre u Ruskom Krsturu

Marija Pregun Za Male Isusove sestre saznala sam u maju 2008. od prijateljice Marije Sabado sa kojom sam pohaala kolu ekumenizma u Novom Sadu. Ja sam 16.06.2008. zajedno sa Lidijom Budinski i Marijom Sabado otila u manastir kod Malih sestara u Ruskom Krsturu. Tog dana bila je i sluba u Vodicama - to je jedna crkvica koja je izgraena na poljani gde se pojavila Marija Bogorodica. U manastir kod Malih sestara otile smo posle slube gde su nas doekale dve Male sestre, Kristina i Denis. Kristina ima 88 godina i dola je u Ruski Krstur pre 35 godina iz jednog malog mesta na granici vajcarske i Nemake. Denis je dola pre 11 godina iz Francuske u svojoj 55. godini. Sestru Martinu nismo zatekle jer je otila u rodno mesto Francuske u posetu svojoj majci koja je bolesna, a inae ona je u Krstur dola pre 25 god. Obe sestre su jako skromne, pune razumevanja, i sa puno ljubavi su nam dale informacije, knjige i CD koji su mi posluili da mnogo vie saznam o njima. Knjige koje sam dobila od njih su: Iz Sahare u cijeli svet- Mala sestra Magdalena od Isusa, Prijeene granice - Anelika Daiker, Isus je Gospodar nemogucega - Isusova mala sestra Magdalena, Pokor naeg vremena-Mali brat Karlo od Isusa, i CD na kojem je emisija o malim Isusovim sestrama od 01. 04. 2005. snimljena za Radio Mariju, audio format Rimar. Duhovnost Malih sestara ide stopama Isusovog malog brata Karla. Isusove male sestre utemeljene su 1939. godine. Te godine su Magdalena i Ana poloile doivotni zavet kod belih sestara. Zahvaljujui Mariji Rac iz Ruskog Krstura i Vladiki Bukatku, Male sestre su dole 1969. godine u kuu Marije Rac, koja im je darovala a i sama postala mala Isusova sestra. Sestre Kristina iz vajcarske, Denis iz Francuske, Ivona iz Poljske i Martina iz Francuske nauile su jezik i kulturu svoje okoline. Male sestre rade sa puno ljubavi, i ire svoju ljubav prema Bogu i ljudima. Ja sam u drutvu Malih sestara u Ruskom Krsturu osetila lepo i pozitivno, mir, spokojstvo, neizmernu ljubav i puno sam nauila tog dana o ljubavi prema Bogu, drugim ljudima, irenju ekumenizma i nestvaranju granica meu ljudima svih vera i rasa. Pred sam odlazak, pomolili smo se u kapeli pred oltarom i otpevale pesme i na rusinskom a i na francuskom jeziku.

O Krsnoj slavi
Ljiljana Stojkovi Krsna slava je porodini praznik, karakteristian za pravoslavne Srbe. Postoji narodna izreka- Gde je Srbin-tu je slava. To je dan posveen nekom svetitelju ili prazniku, i tog dana se porodica okuplja da bi proslavila svog zatitnika, da bi molila za svoje ive i pokojne. Po ugledu na porodinu slavu postoji praksa da slavu slave esnafi, trgovaka i profesionalna udruenja. U Srbiji zakonom je ureeno to da su kole u obavezi da obelee svoju slavu Svetog Savu, 27. januara. Svoju slavu imaju kulturne, dobrotvorne i druge ustanove i organizacije, vojska, policija, politike stranke. Svetitelj koji se proslavlja je zatitnik porodice i njen molitveni zastupnik pred Bogom. Na dom svoje slave porodica jo revnosnije nego inae proslavlja i molitveno velia svog zatitnika, a samim tim pravoslavlje i velia Gospoda slave, divnog u svetima svojim (kako se to kae na jednom mestu na Liturgiji). Onaj koji slavi zove se svear. O poreklu slave postoje razliita miljenja. Ta miljenja se mogu svrstati u dve grupe: 1. Slava se tumai kao paganski obiaj ili kult koji je Crkva prihvatila i dala mu hriansko obeleje. 2. Slava se objanjava kao crkveni i hrianski izraz pobonosti. Neki etnolozi i istoriari su miljenja da je slava ostatak pravoslavnog potovanja bogova domaeg ognjita, drugi misle da je nastavak paganskog kulta mrtvih ili kulta predaka. Postoji i tumaenje slave kao hrstijanizovanog obreda u ast nekadanjeg vrhovnog boanstva u mnogoboakoj religiji Srba. Srpska pravoslavna crkva tumai slavu u hrianskom smislu na vie naina: 1. Slava je proslavljanje svetitelja na iji se praznik krstio predak porodice i cela ta porodica. 2. Domaa slava vodi poreklo iz zajednike crkvene (hramovne ili manastirske) slave. 3. Krsna slava je nastala kombinovanjem hramovne slave i molitvenog seanja na dan kad je porodica prela u hrianstvo. Kako se slavi slava? Osnovno obeleje slave ine vino, kuvana penica, pogaa (kola) i svea. Domain obino pripremi trpezu bogatu najluksuznijim jelima i piima koje moe da priuti. Glavna sadrina slave jeste zahvaljivanje i molitva Gospodu, kao i prizivanje molitvene zatite svetitelja koji se slavi. Svea simbolizuje venu svetlost Hristovu. Kola oznaava Gospoda Isusa Hrista koji je Hleb ivota. Vino- preistu krv Hristovu izlivenu za ivot sveta. ito (koljivo)- oznaava opte vaskrsenje i ivot budueg veka, postajui opet hleb i darujui ivot. Nekoliko dana pred slavu, svetenik odlazi u kuu sveara i sveti vodicu. Ovom inu osveenja vodice treba da prisustvuju lanovi porodice. (Inae, svetenik dva puta u toku godine dolazi u domove vernika i sveti vodicu, pred Krsnu slavu i pred Uskrs). Na kraju obreda ukuani primaju blagoslov Boiji, ljubei krst koji im svetenik prinosi i bivajui pokropljeni osvetenom vodom po lavi. Posle toga, ukuani popiju malo

osvetene vode, a ostatak vode se koristi za meanje slavskog kolaa i koristi se za pripremanje jela za slavu. Slavski kola se ukrasi arama od testa, takoe se u testo utisne peat no kome pie: IC XC NI KA to znai: Isus Hristos pobeuje. Na obod pogae se stavlja pletenica od testa. Na kuvano ito se stavlja znak krsta od badema, oraha, eera u prahu, suvog groa.. Na sam dan slave porodica odnosi u hram hleb, vino, ito, sveu, spisak ivih i pokojnih ukuana, lanova porodice, koji se predaje sveteniku radi pominjanja na prvom delu Liturgije- proskomidiji. Na kraju liturgije ili pre njenog poetka vri se osveenje i rezanje kolaa. U inu osveivanja slavskog kolaa i ita moli se za dom onoga koji slavi slavu, za milost, ivot, mir, zdravlje i spasenje njihovo. Zahvaljujui, izmeu ostalog i neprekidnom slavljenju krsne slave, Srbi su ouvali svoj identitet kroz svoju traginu istoriju. Literatura: 1. Moja slava sveti velikomuenik Dimitrije Solunski mirotoivi, Beseda, Novi Sad 1999. 2. Slave i praznini obiaji Pravoslavna crkvena optina Line, 2001. 3. Mali pravoslavni podsetnik, Pravoslavna hrianska zajednica abac, 2000.

Praznini obiaji - Boi

Anna Vida, Ema Koruniak, Martin Pucovsky Boi pre 70 godina Veera: supa od kupusa, krompir i kulen sa mesom u tepsiji. Svako je pripremao kolae na svoj nain. Pre veere su se pomolili i pevali boine pesme. Devojke i mladii su se veselili do jutra. Drugog dana se ilo u crkvu i prepodne i posle podne. Boi pre 50 godina Veera: rezance s makom, sarma (punjena paprika ili kupus), kolai. Deca pravoslavne vere su pevale i estitale Boi slovakoj deci. Onda su ih ugostili. Jedan od starih obiaja je i ovaj: za vreme veere gazdarica kod kue je sedela dok se veera nije zavrila. To je bilo zbog toga da bi i kokoka tako sedela na jajima i da bi se izleglo puno pilia. Ujutro se ilo u crkvu, deca su pevala boine pesmice i dobijali su poklone. Boi pre 30 godina Veera: krompir sa kulenom i mesom u tepsiji. Deca su ila u crkvu i dobijala poklone. Drugog dana se nije kuvalo, ilo se u crkvu i obilazak rodbine. Boi sada Boi slavimo tako to okitimo domainstvo boinim ukrasima. Jedno od glavnih ukarasa je boina jelka okiena bombonama, manicama i raznim drugim ukrasima. Ispod jelke stavljamo poklone za svakog. U vee cela porodica ide u crkvu. Mala deca recituju a lanovi crkvenog hora pevaju pesme. Posle bogosluenja svi se vraaju kuama, kde sedaju za veeru. Uskrs Pre uskrnjih praznika se sprema kua i priprema se na najvei hrianski praznik. Dani pre Uskrsa se nazivaju: Zeleni etvrtak - dan kada se priseamo poslednje veere Hristove. Veliki petak dan najvee alosti. Ovaj dan se ide u crkvu i prisea se razapea Hrista. Ovaj dan se neradi. Bela subota Ovaj dan je radni. Farbaju se jaja, kuva se unka, kulen, sarma ( punjena paprika ili kupus) ipripremaju se torte, kolai i razne poslastice. Bela subota je dobila ime, to se u celom selu kree stabla. Uskrnja Nedelja je dan najvee slavnosti. Zato to je Isus vaskrso. Ide se u crkvu na sveana bogosluenja, gde se proslavlja Isusovo vaskrsnue. Uskrnji Ponedeljak To je drugi dan uskrnjeg praznika, ovog dana deaci polivaju devojke. Nekada kofama sa vodom a danas su to parfemi i dezodoransi. Oni dobiju ofarbana jaja. Obiaj naeg domainstva je obojiti prvo jaje crvenom bojom i sauvati ga do sledeeg Uskrsa. Sveti Mikula i Lucija U mestu mira u maloj Aziji je i danas 6. decembar najzanimljivijim praznikom crkve Istonog obreda. To je dan Svetog Mikulaa, koji je iveo u 4. Veku i u prolosti su se pridravali ovog praznika. Iobiajem je ostalo da deca izglancaju svoje cipele da bi im tamo Mikula neto ostavio: poslastice, neku igraku, krompir, beli, crni luk takodje ili ibu. Prema legendi Mikula je iveo skromno, iako je od svog oca nasledio veliku imovinu. Mnogo je voleo decu i dareljivo ih obdarivao. Nedelju dana kasnije je dan Svete Lucije. Prvo se deca oblae u nadprirodna bia, ili su po ulicama. Kasnije se ena oblaila u beli arav. Ila je po kuama a iz ale je deci pretila da e ih tui ako budu nevaljala. Obiaj je napraviti kokice i posejati ito.

Intervju Joakim Rac iz Kanade: Plamen mira

Marija Sabado Vladika Joakim Segedi je u ruskokrsturskoj crkvi sv. Nikolaja, 24.1.1982. godine za svetenika posvetio Joakima Raca. Ve sledee godine Rac sa svojom suprugom odlazi u Kanadu, prvo na 3 godine ali ga svetenika sluba vie nije vratila u stari kraj. Napunilo se 25 godina slubovanja a taj jubilej je proslavio u Kenori, u kanadskoj provinciji Saskaevan. Ove godine je posetio, na vrlo kratko vreme, svoj Krstur, roditelje, sestre, rodbinu, prijatelje. JR: Ja sam dekan Jorktonskog dekanata u Kanadi, paroh u Konori u Saskaevanu, ili kako me tamo zovu Otec RAK. Kad sam doao u Kanadu od Rusina tu je bio samo otac Rama i otac Mudri, 400 km dalje od nas. U mestu bili smo sami od Rusina. Deca su nam ila u kolu sa Indijancima. Kad sam kupio auto od poglavice, morao sam puiti lulu mira i igrati sa njima indijanske igre. Njima nije bitno koliko ovek zna, nego koliko mu je stalo do njih, koliko ih voli, koliko te briga za njih. Kad osete da ima dobre namere, ljubav, i oni ti tako uzvraaju. Sada imamo na hiljade prijatelja u celoj oblasti Saskaevan u Kanadi. MS: Slovenski narodi misle da su severni narodi zatvoreniji u sebe, da tee stvaraju kontakte sa drugima. Na koji ste nain uspeli da stupite u kontakt sa Indijancima? JR: Bio sam jako aktivan u njihovom ivotu, u svemu. Poseivao sam ih i bio aktivan u svim zbivanjima postao sam fudbalski trener, iao sam na folklor, hor, pevanje. ta god se deavalo dravi, u selu, sa predsednikom drave, sa predsednikom pokrajine, kad su slavili republiki praznik, svugde sam bio. Oni su vrlo dobri i iskreni ljudi. Kad ih voli, potuje oni ti uzvraaju na isti nain, sa ljubavlju, potovanjem i pomau ti. MS: Da li drava pomae verske zajednice? JR: Drava ne pomae verske zajednice. Svi ljudi koji ele i mogu pomau Crkvu, imaju na to pravo i oni to i rade. Drava daje slobodu vere a judi sami odravaju i pomau svoju crkvu. MS: Da li je dovoljno sredstava iz vlastitih finansija? JR: Dovoljno je. ivimo od vlastitog rada. Ne odnosi se to samo na finansijska sredstva, nego ljudi kad dolaze u crkvu podravaju je, imamo radne akcije, druimo se, to postaje drutvo ljubavi, potovanja. Vidimo u Evanelju kako je drutvo donelo prijatelja Isusu. Takvi bi i mi trebali biti prvo dati sebe Isusu a zatim i prijatelje, lanove porodice, komije. Bilo bi lepo kad bi smo svake nedelje doveli u crkvu po jednog prijatelja jer Crkva je zajednica prijatelja. U zajednici u kojoj postoji neprekidna ljubav briga i pomo... Kad tako ivimo hrianski ivot tada nema nikakvih problema ni u crkvi, ni u drutvu, ni u porodici. MS: Postoji miljenje da danas nema dovoljno vremena za duhovni ivot. Kako je to u Kanadi kad tamo ljudi imaju jo bri nain ivota? JR: Kad se vratimo 100 godina unazad, vidimo da su tada ljudi imali manje vremena; kuvali su drugaije, prali drugaije... Sad ubace u mainu za ve i ona pere. ta mi radimo s tim vremenom koje nai preci nisu imali? Ili su peke ili na koiji, a mi sada imamo automobile. Znai imamo vie vremena nego oni. Sve zavisi kako rasporedimo to slobodno vreme. Lako je to vreme ispuniti smeem. Vano je imati kantu za smee gde bi smo imali da pobacamo smee iz naeg ivota, jer nama nije prijatno, za na duhovni ivot, da nosimo to smee u svom srcu. Svoj krst moramo nositi do kraja. esto elimo skratiti svoj krst da bi nam bilo lake nositi. MS: ta u vama budi najjaa oseanja?

JR: Mnoge su se lepe stvari desile u mom ivotu. elim da naglasim mala stvar je veoma vana. Moramo paziti na svaku sitnicu u svom ivotu. Svi smo dobri kad nam dobro ide. Kad nas ivot stegne onda iz nas izlazi ono to je u nama, i to je u naem srcu ljubav ili mrnja, opratanje ili inat. Znai, trebalo bi gajiti dobre stvari u sebi svaki dan. Mnogi ponu dobro, a zavre loe. Lucifer je poeo kao aneo a spustio se veoma nisko. Staljin je bio u semenitu a zavrio kao udovite, sv. Augustin i sv. Pavao poeli su nisko, a zavrili kao sveti. Ko izdri do kraja taj e se spasiti. Tek na kraju emo videti da li smo gledali na sitnice kao to je gledao JovanPavao II ili Majka Tereza iz Kalkute, koji su bili veliki i sveti i gledali su svaku sitnicu i svakog oveka kog su sreli. Ulagali su svu svoju mo, svoju ljubav, svoju svetost. MS: Kako prevazilazite sve tekoe u Kanadi? JR: U stvari, ja i nemam nekih potekoa. Jedino to to uvek postoji neka nostalgija za rodnim krajem, za najmilijim koji su tako daleko. Nostalgija se ne moe leiti niim drugim, jedino kad se vratim, napijem se vode svee iz tog bunara i tada se mogu vratiti nazad sa novom energijom i novom silom, i produavam svoj misionarski ivot. Za nedelju dana sreo sam 200-300 ljudi meni jako dragih. Jako sam srean. Srce mi je puno. Vraam se u Kanadu napunjenih baterija na svoj misionarski rad. Mi smo mala taka u istoriji, mala taka u Kanadi ili na zemaljskoj kugli. Zemaljska kugla je mala taka u vasioni u tom Bojem planu naeg spasenja. MS: Kako izgleda Va misionarski rad? JR: Imam u Kanadi teritoriju veliine nae Vojvodine. Svaki dan imam bogosluenja, sahrane, venanja, krtenja, zovu me u bolnice, u starake domove. Odrim misu ujutro kao u Novom Sadu za tri sata sam kako u Subotici, pa nakon tri sata kao u Vrbasu, pa pred vee sam kao u Beogradu. Godinje proem po tim putevima po 60.000 km, po snegu. Dekanat je veliine Srbije i tu imamo 200 crkava. U celoj provinciji sada imamo 30 svetenika i jednog vladiku. U crkvi ponekad ima samo 20 ljudi. Teritorija je velika a ljudi ima malo. Dua mi je presrena kad vidim da je na misu dolo 100% ljudi. MS: Vaa poruka ljudima u starom kraju. JR: Rekao bih da je na ivot kao kamen baen u vodu. On nestane na povrini, jo se prave talasi u obliku prstena, i ire se. I na ivot kada nestane, ostae nae ideje, nade, vera; na karakter se iri u porodici, u narodu. Na narod je primio divan plamen vere, nade i ljubavi, karakter naih predaka. Trebalo bi da i mi da nosimo ovu upaljenu baklju i predati je naoj deci da bi je nosili narednih 100-200-300 godina a pobonou i potovanjem. To smo dobili treba ga jo vie dati. Srce treba napuniti sa Bogom, tada prljavtina nee imati mesta. Kad je Bog u naem srcu zle stvari ne mogu da uu u njega i ne mogu nam nita nakoditi. I laa nee potonuti dok u nju ne ue voda! Gde je Duh Gospodnji, tamo je sloboda. (2.Kor 3,17)