Hrana koju jedemo jeste izvor energije i hranljivih sastojaka za naše telo.

Jedenje treba da bude prijatno iskustvo a ne da se osecamo krivi ili osecati griţu savest. Pojesti dovoljno hrane nije problem ali pojesti dovoljno nutrijenata - hranljivih sastojaka moţe biti izazov. Šta treba jesti kako bi bili zdravi. Skoro svako ima svoje mišljenje, od Vaših prijatelja pa do raznih tekstova po casopisima o zdravoj ishrani. Postoji mnogo razlicitih predloga, ali osnov za dobro zdravlje se nije promenio još od prvog prohteva da upoznamo zdrav nacin ishrane.

Nutrijenti - Hranljivi sastojci u hrani Vašem telu je svakog dana potrebno 45 razlicitih nutrijenata. Ovi nutrijenti su neophodni za zdravlje i moraju biti prisutni u hrani koju jedete. Nutrijente moţemo podeliti u 6 vrsta:

     

Ugljeni hidrati (skrob, šecer i vlakna) Proteini (ukljucujuci i 22 amino kiseline) Masti (zasicene, mononezasicene, polinezasicene masne kiseline) Minerali Vitamini Voda Svi ovi hranljivi sastojci rade zajedno i uticu jedan na drugog zajedno sa telesnim hemikalijama kako bi izvršili razlicite funkcije.

  

Obezbeduju materijal za izgradnju, oporavak i cuvanje našeg tkiva. Snabdevaju telo sa svim potrebnim materijalom kako bi telo normalno funkcionisalo. Snabdevaju telo gorivom koje je neophodno za energiju koja je telu potrebna. Svaki nutrijent ima svoj odredeni zadatak u izgradnji, oporavku i iskorišcavanju u telu. Neki nutrijenti iziskuju da rade zajedno kao tim. To su specificni nutrijenti. Oni ne mogu izvršiti svoj zadatak ako neki nutijent nedostaje ili sa kojim se neslaţu, i zato je mnogo bitno da pravilna ishrana bude izbalansirana i da sadrţi sve potrebne nutrijente. Vašem telu su potrebni svi ovi nutrijenti. Neki se moraju svakodnevno unositi kroz hranu, dok neki mogu skladišteni u telu za kasniju upotrebu. Energija koju obezbeduju nutrujenti Samo 3 nutrijenta obezbeduju energiju: Ugljeni hidrati, masti i proteini. Energija je telu najveca osnovna potrebna. Energija je potrebna kada dišete, kada vam srce pumpa krv, kao i kada sedite, hodate, trcite... itd. Što ste više aktivniji to vam je više energije potrebno. Energija koja se dobije iz ugljenih hidrata, masti i proteina se meri u kilo kalorijama (kcal), mi ih krace zovemo kalorije. Kalorije su mera raspoloţive energije našeg tela. Kada nešto pojedemo, broj kalorija nam kaţe koliko smo energije uneli u svoje telo. Kalorije su takode mera za energiju koja je potrebna za vaše telo u svakodnevnom ţivotu. Odakle svi ti brojevi poticu Merac kalorija je poseban instrumen koji se koristi da izmeri kalorije u hrani. Hrana se prvo osuši kako bi odstraila vodu iz sebe a zatim se stavlja u poseban spremnik. Kada je hrana ispecena, toplota se prenosi u vodu. Toplota ispecene hrane u vodi je vrednost kalorija. Jedna kalorija je energija potrebna da povece temperaturu od 1 grama od vode 1 stepen preko sto stepeni. Energetska vrednost 3 vrste nutrijenta:

  

1 gram ugljenih hidrata = 4 kalorije 1 gram proteina = 4 kalorije 1 gram masti = 9 kalorija Kalorije moţete dobiti i iz akohola, ali alkohol nije nutrijent jer nemoţe biti koristan u telu, vec naprotiv on je toksin koji troši našu energiju i moţe se preobratiti u gojenje. 1 gram alkohola = 9 kalorija

1

Uopšteno, svaka hrana sadrţi svoju energetsku vrednost i kalorije. Neka manje neka više. Nije bitno da li jedete jednu vrstu hrane ili više vrsta, sigurno je da ce te se ugojiti ukoliko unosite više kalorija nego što je potrebno vašem telu za taj dan, više nogo što trošite. Sav višak kalorija, koje niste potrošili pretvara se prekomernu teţinu. Znaci da smo sada shvatili poentu sabiranja kalorija, treba unositi samo onaj broj kalorija za koji znamo da cemo istog dana kada smo ih uneli i potrošiti. Razumite Kalorije Do sad smo naucili da jedenje hrane i fizicka aktivnost uticu na našu teţinu. Jedenje-hrana našem telu obezbeduje potrebnu energiju, dok fizicka aktivnost izgara kalorije. Što znaci, kljuc uspešnog gubljenja kilograma je naci pravi put u pravilnom balansu kalorija koje unosimo i kalorija koje izgaramo. Zvuci lako zar ne, i jeste tako lako. Mada, treba i dosta toga znati. Kako pratiti kalorije u hrani. Kako se kalorije iskorištavaju i skladište u mast. Šta je gladovanje. Da li mogu kalorije mnogo da se smanje. Ova naivna mala stvar zvana kalorije mogu nam zagorcati ţivot. Kalorije su pokazatelj energije koja je telu raspoloţiva. Kada uzimamo hranu, broj kalorija koju sadrţi hrana je vrednost energije koju ce hrana obezbediti telu. Kalorije su i vrednost energije koju naše telo koristi. Naše telo koristi kalorije za mnoge funkcije, kao što su disanje, rad srca, pumpanje krvi, odmaranje, spavanje, sedenje, posao, i za veţbanje. Znaci, kalorije su pokazatelj za obe vrednosti energije, i one koju dobijamo u hrani i onu koju trošimo-izgaramo. Kada unesemo više kalorija nego što je potrebno, ostatak se skladište u mast i mi se gojimo. Da bi izgubili na teţini prosto treba samo da potrošimo više kalorija nego što smo uneli jer ce telo dodatnu energiju crpeti iz drugog izvora, a to je ono što je skladišteno u masti. Odakle dobijamo kalorije. Postoji 6 vrsta nutrijenata : Ugljeni hidrati, Proteini, Mast (zasicene, mono nezasicene, poli nezasicene masne kiseline), Minerali, Vitamini i Voda. Samo njih 3 obezbeduju kalorije tj. energiju za naše telo : Ugljeni hidrati, Proteini, Mast.

  

1 gram ugljenih hidrata = 4 kalorije 1 gram proteina = 4 kalorije 1 gram masti = 9 kalorija Koliko je proteina dovoljno Zdravstvena organizacija predlaţe limit unošenja proteina na 10% do 35% od naše ukupne dnevne potrebe za kalorijama. Mi predlaţemo da to bude 20% od ukupne dnevne potrebe za kalorijama. Npr.: 2.000 kcal ÷ 4 = 500 kcal x 20% = 100 g proteina. Ovaj primer unošenja proteina moţe se smatran zdravim ukoliko je raspon izmedu 50 grama (10% od unošenja) do 175 g (35% od unošenja). Koliko je ugljenih hidrata dovoljno Ugljeni hidrati trebaju se unositi oko 45% do 65% od ukupnog dnevnog unosa kalorija kroz hranu za vreme zdrave dijete. Najmanja gramaţa od 130g ugljenih hidrata treba biti ukljucena u dijetu zbog sprecavanja ketozisa. Koliko je masti dovoljno Preporuceni dnevni unos ukuno masti je da bude manji od 30% od našeg totalnog unosa kalorija dnevno. To je oko 45-65g dnevno. Preporuceni dnevni unos zasicenih masti jeste manji od 10% od vaše dnevne kalorijske potrebe. To je oko 1525g dnevno. Preporuceni nivo holesterola: DOBAR : H – Healthy holesterol HDL Nivo Holesterola Loš – povecava rizik za srcane bolesti Manje od 40 mg/dnevno Dobar - zaštita protiv srcanih bolesti 60mg/dnevno i više LOŠ : L – Lazy holesterol LDL Nivo Holesterola Optimalno Less than 100 mg/ dnevno Blizu Optimalnog 100-129 mg/dnevno Na Granici Visokog 130-159 mg/ dnevno Visoko 160-189 mg/ dnevno Mnogo Visoko 190 mg/ dnevno i više RUŢNI : Trigliceridi Nivo Triglicerida Normalno Manje od 150 mg/dnevno

Mast se rastopiti i koristi za njenu primarnu funkciju.000 kcal nedeljno kroz veţbe (ukoliko imate samo malo vremena) b) Unesite 4. a to je ukupno 3 kg za jedan mesec. Kroz ovaj primer cete lako izgubiti 0. Potrebno je uneti 4. vaše ce telo ukljuciti odbambreni mehanizam jer misli da vi gladujete. Vrednost kalorija neophodnih za psihicku aktivnost zavisi od vrste aktivnosti i posla. rad. odlazak u prodavnicu. jeste sigurana i zdrava kontrola telesne teţine – za naredne dve nedelje ili narednih 20 godina. (Pogledati u “Kako odrediti potreban broj kalorija”)    Bazicni. Bilo kako. (290 kcal) svakog dana. a to je obicno broj ispod 1. za period od nedelju dana. kao i klimatskih uslova u kojim ţivimo. Ovo ce rezultirati sporijim gubljenjem kilograma ili cak spreciti gubitak kilograma. celijski metabolizam. i ostalo tkz. taj broj treba podeliti sa 7 (dana u nedelji) i dobicemo broj kalorija koji nam je dnevno potreban za odredenu za odredenu fizicku aktivnost. Odnos kalorija koje unosimo u naše telo i onih koje izgaramo.000 kalorija više. manje kilograma.200 kalorija dnevno. ishrane. ako nedeljno veţbamo 3 puta i ukupno kroz tu vrstu veţba potrošimo 600 kcal. dok se višak skladišti kao glikogen za kasniju potrebnu energiju i za rad mozga. pošto se potrbe glikogena pokrepe ostatak ugljenih hidrata se skaldišti u mast. Light Work. Za odrasle osobe postoje 3 faktora koji odreduju potreban broj kalorija a to je : Bazicni metabolizam. Obratite paţnju da vam ove dve stvari budu izjednacena jer ce te tako puno lakše i pre doci do ţeljenog cilja. Ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu za trenutnu potrebu energije. a samim tim nece izgarati kalorije. pola. Ovo je minimalna potrebna energija neophodna za telo kada miruje. imajuci u vidu celijsku strukturu. spavanja. energiju. i kontrola telesne temperature. Potrebna energija.5 kg. Za vrednost kalorija potrebnih za fizicku aktivnost potrebno je znati koliko kalorija izgaramo tokom te aktivnost. Usled povecanja mišicne mase vi cete narednih dana 3 . trebate uneti 4. Da bi tacno saznali potrebnu kolicinu kalorija za odredenu aktivnosti potrebno je pogledati tabelu i naci aktivnost i broj kalorija potrebnih za tu aktivnost. Koliko nam je kalorija potrebno? Svako telo u zavisnosti od svoje forme ima odredenu potrebu za brojem kalorija. da ponovimo. i samim tim izgara veci broj kalorija. aktivnost ţlezda. U ovu aktivnost ulazi: odlazak na posao. Samim timm kroz veţbe vi cete smanjiti masno tkivo u vašem telu i povecati kolicinu mišica. a to je nama najbitnije.000 kcal manje. Moţete uraditi sledece :    a) Potrošite 4. jacine i trajanja. trudnoce. Svakodnevna aktivnost. da bi dobili 0. spremanje po kuci. Jedan deo proteina ce se iskoristiti za trenutacnu potrebnu energiju dok ce se drugi pretvoriti u mast I cuvati za kasnije. Bilo kako. Snaga mišica. Radi vašeg zdravlja i sigurnosti. Zavisi od godina. kroz aktivnosti o kojima smo pricali. Svaka hrana sadrţi kalorije tj. Nikada se ne moţete ugojiti samo od jedne vrste hrane. Što znaci. Masno tkivo sporije itgara kalorije jer treba manje kiseonika i vrlo je neaktivno dok je mišicno tkivo fizicki i metabolicki aktivno. da nikada ne uzimate manje od 1.Na Granici Visokog 150-199 mg/dnevno Visoko 200-499 mg/dnevno Mnogo Visoko 500 mg/dnevno i preko Kako se kalorije iskorištavaju i skladište. Naprimer. Funkcija svake kalorije imajuci u vidu hranljive vrednosti je drugacija ali krajni rezultat prekomernog uzimanja je isti – MASNE NASLAGE.5 kg više. Neke manje neke više. pojedite dnevno jednu krofnu manje (240 kcal) i idite na jogging (dţoging) 30 min. Proteinima ce se desiti ista sudbina.5 kg za sedam dana. Ukljucuje osnovno funkcionisanje tela kao što je disanje. Zbog takve informacije telo pocinje da cuva energiju i usporava vaš metabolizam. Ovo dobro zapamtite. svaki deo viška masti ce se ponovo skupiti i skladištiti u masne celije. cirkulacija.200 kalorija na dan. da bi izgubili 0. Kada kalorije padnu isuviše nisko. Svaki višak kalorija se transformiše u mast i dok naše odredene celije i organi mogu rasti do jedne odredene granice masno tkivo moţe rasti do iznemoglosti. molimo vas da nas poslušate da nikada. Psihicke aktivnosti i Fizicke aktivnosti. telesnog sastava.000 kcal manje nedeljno (kroz zdravu dijetu) c) Kombinujte veţbe i zdravu dijetu (ovo je najbolja i najzdravija opcija) Naprimer. Uopšteno. Fizicka aktivnost. potreban broj kalorija za ovu aktivnost je oko 20% bazicnog metabolizma.

Medutim. To je index masnog tkiva u našem ogranizmu. Upravo zbog toga jeste tako opasno i ozbiljan problem koji ne smemo zanemariti. kao kod dece. i ubrzo ce doci do promene. da bi naše telo moglo funkcionisati. Formula za odredivanje BMI-a : BMI = telesna teţina ÷ (visina u met. udeo masnog tkiva je dovoljan od 2 do 5%. Zastoj.77 ) = 85 ÷ 3. Zna da bude i sigurno da jeste frustirajuci ali se nemojte tako lako predati. trudnica. osobe kojima je zdrav BMI u rasponu normalnog ali su mršavi i samim tim mlitavi bez dovoljno energije i snage. Isto tako.77 x 1. idite peške uz stepenice. vozite rolere. ali budi te sigurni da za to vreme necete povratiti ni jedan jedini kilogram. ali to je neki drugi problem koji nama trenutno nije tema. Receptori insulina omogucuju našoj gušteraci da zna koliko ce insulina ubaciti u krv. dovod kiseonika je sve manji. depresija itd. To je jedna od najopasnijih masnoca. ukoliko ga imamo više nego što je potrebno i poţeljno. i zbog toga prvi simptomi mogu biti povišeni krvni pritisak. dnevno Korak br. umor.Merenje BMI (Body Mass Index – Naslage Masnog Tkiva) Prvo treba da izracunamo naš BMI (Body Mass Index). Zastoj ce trajati svega par nedelja. Insulin je zaduţen da šecer izluci iz krvi. Nastavite sa programom smanjenja teţine i veţbanjem i videcete da ce zastoj ubrzo proci. Da bi pokrenuli svoj metabolizam i prekinuli zastoj moţda je potrbno promeniti veţbe kako bi podstakli drugu mišicnu grupu da postane aktivnija. • • • • • • Dragan Rodic Godina: 35 Visina: 177 Teţina: 85 Ciljana teţina: 70 Aktivnost: Lagana šetnje 30 min. Srce dok radi ono pumpa. Fokusirajte se na sve lepe stvari koje ste do tada postigli. i ne dozvoljava slobodan rad. Sve preko 25% do 30% masnog tkiva smatra se povecanim rizikom. 1 .) Draganov BMI = 85 ÷ ( 1. Mišicno tkivo je samo po sebi teţe od masnog tkiva. glavobolja. to sasvim normalno. što znaci da sve preko 25% masnog tkiva. Nemojte postati obeshrabljeni. BMI (Body Mass Index) se lako izracunava i dobijeni rezultat ce pokazati da li je naša telesna teţina odgovarajuca našoj visini. BMI nije vredonosan za sve osobe. bez obzira da li je muško ili ţensko telo u pitanju. On se smatra korisnijim pokazateljem od telesne teţine. preko 30% do 35% vrlo visokim rizikom dok sve preko 35% i 40% izuzetno visokim rizikom od oboljenja. Udeo masnog tkiva u našem telu je poţeljno imati do 22%. a 25% je maksimum. pomocu koga moţemo odrediti da li je naša telesna teţina optimalna ili ne. bodibildera i kod starih iznurenih osoba. Samim tim. tako da je moguce da u prvim danima veţbanja dode do povecanja teţine. jeste preterama masnoca u telu i smatra se prekomernom teţinom. trnsformiše ga u naše celije kao vid energije (ATP). Na primer.izgarati više kalorija nego pre. Ukljucite u veţbe brzo hodanj. Svako telo na drugaciji nacin prihvata smanjenje kilograma pa tako i zastoj. Vaše ce telo traţi manje kalorija za funkionisanje kako vaša teţina opada. Ostatka masnog tkiva je rasporedeno u našem unutrašnjim organima i cesto dolazi do toga da masne naslage koje su nakupljene u gornjem delu našeg tela. i na taj nacin naše telo ima energiju i ima hranu. usled preteranih masnih naslaga oko njega zamara se i vaš srcani mišic je sve više umorniji.13 = 27. Nemojte da vas to brine. cirkulacija je sve slabija.15 Treba imati na pameti da je BMI samo jedan deo našeg zdravstvenog profila. blokiraju receptore insulina. Zastoj u gubljenju suvišnih kilograma za vreme programa smanjenja kilograma je sasvim normalan. masno tkivo pritiska naše organe i samo srce. Njima je potrebano da povecaju svoj BMI. Pottebno je vreme da se telo navikne na potpuno zdrave promene koje se dešavaju za vreme vašeg programa smanjenja teţine. x visina u met. Sportisti ga imaju negde oko 10 do 15%. Pa necemo valjda sada odustati posle uspeha koji smo napravili do sada. znaci u stomaku. vaše telo se manje i dobija vece-teţe mišice koji ce lakše i brţe trošiti preostalo masno tkivo.. idite na trcanje. Masno tkivo je tkivo koje je resporedeno izmedu naših unutrašnjih organa. Kako odrediti tacan broj kalorija koje su dobre za nas Uzmimo primer. .

Postavljanje ciljane teţine Ispitivanja su pokazala. i to upisuje u svoj plan dijete. Znaci.) – (4. u Draganovom slucaju to ce biti : 1.Ukupna dnevna potreba za kalorijama Kao što smo rekli. Vrlo je bitno da budemo iskreni u ovom planu jer osobi koja radi veţbe je potrebno više kalorije za razlku od osobe koje neveţba uopšte.5 kcal Ovaj broj pokazuje koliko je kalorija potrebno da Dragan unese. Veţbanje koristi našem srcu. isplaniracemo da izgubimo od 1/2 kg do 1 kg nedeljno ili 3 kg za ceo mesec tj. I za ovo postoji formula. kao za cirkulaciju krvi. Dragan šeta 30 min. disanje itd. ukoliko radimo veţbe (korak br. 7.7 x 85 kg. Mnogima se upravo to i desilo. da bi izgubili 15 kg potrebno nam je oko 4 meseca. 3 puta nedeljno. To cemo objasniti u sledecem koraku br. redovnim veţbanjem moţemo postici da se osecamo bolje i da izgledamo bolje. Korak br.Svakodnevne ţivotne obaveze Svako od nas ima svoje svakodnevne obaveze koje iziskuju potrebnu energiju kako bi mogli da ih ispunimo. isto tako su nam potrebne kalorije i za svakodnevne ţivotne obaveze (korak br.877. Zbog toga. 3).Korak br.Upoznajte svo BMR(Basal Metabolic Rate-Vrednost Bazicnog Metabolizma) Naš Bazicni Metabolizam pokazuje broj kalorija koje su potrebne za svakodnevne funkcije našeg tela. ali pošto Dragan ţeli da smanji svoju telesnu teţinu.Plan za fizicku aktivnost Tokom perioda dijete.) + (1.) . svakodnevni lagani kucni poslovi.. 5 . lagana šetnje do prodavnice. treba da podelimo nedeljnu kolicinu kalorija koju izgaramo sa 7 (sedam dana u jednoj nedelji).253 + 96 = 2. starosti) Draganov BMR = 66 + (13. Ukoliko niste odredili kolicinu potrebnih kalorija za veţbe.) + (5 x 177 cm) – (6. Znaci. starosti) = 1. Korak br. oslobada nas stresa i olakšava postizanje i odrţavanje telesne teţine.7 x god. on mora unositi manji broj kalorija. 2 . našem telu su potrebne dopunske kalorije.7 x teţina u kg) + (5 x visina u cm. Mnoge moderne dijete obecavuju gubljenje velike kolicine kilograma za kratko vreme što nije dobro. preporuceni unos kalorija ce biti veci i opet poremetiti naš plan za skidanje kilograma. Da bi odredili koliko nam je potrebno dopunskih kalorija treba pomnoţiti naš BMR sa 1. Da bi dobili ukupni dnevni broj potrebnih kalorija za jedan dan. varenje hrane.6 x teţina u kg. vaše preporucene kolirije mogu biti nedovoljne i moţe doci do usporavanja ili totalno spreciti gubljenje teţine. Korak br. 5 .5 x 1.2 da bi dobili broj potrebnih kalorija za bazicni metabolizam i svakodnevne aktivnosti.8 x visina u cm. rad u kancelariji. i tome slicno. Zbog cega smo sve ovo izracunali. i to samo da ţivi pa cak i da ništa ne radi vec samo da leţi u krevetu ceo dan. Da bi znali kolika je dnevna potreba za tim kalorijama.8 x god. Što znaci. Ţene BMR = 655 + (9.349 ukupno kalorija dnevno. vec samo lake ţivotne obaveze kao što su odlazak na posao. i tako cemo dobiti broj kalorija koje izgaramo kroz veţbe svaki dan. koja nije ista za mušku i ţensku osobu. u Draganovom slucaju to ce biti : 2.877. Znaci. polagano gubljenje kilograma pored toga što je zdravo za naše telo dobro je i iz razloga što se stara telesna teţina nece tako lako vratiti. nije zdravo za naše telo kao i što se nakon završene dijete kilogrami vracaju pa se cak i koji kilogram dobije preko stare teţine. 3 . potrebno je sabrati sve dnevne potrebe za kalorijama.253 kcal. Sa njegovom teţinom od 80 kg on izgara 670 kcal nedeljno. maksimum 5 kg. 6 . odlazak na bazen ili teretanu. 5). Isto tako. u Draganovom slucaju to ce biti : 670 kalorija ÷ 7 = 96 kalorija dnevno.2 = 2. ukoliko ne veţbate a kaţete da veţbate. U ove obaveze ne ubrajamo planirane veţbe.4 . Korak br.8 x 35 god.(6. starosti) Muškarci BMR = 66 + (13. Dragan dnevno moţe uneti ovaj broj kalorija i da zadrţi svoju telesnu teţinu. Gubljenjem kilograma polako necemo narušiti naše zdravlje i imacemo vece šanse da se kilogrami ne vrate.

mi cemo kreirati nama svojstven deficit kalorija za unos u naše telo.779 kcal + 100 kcal) 1. Kada kalorije padnu isuviše nisko. moramo smanjiti 1. za smanjenje telesne teţine. Korak br. Korak br. Ukoliko ţelimo izgubiti na teţini (na primer 1/2 kg ili 1 kg za nedelju dana) od naše ukupne dnevne potrebe za kalorijama (korak br.879 kcal dnevno. kao i broj 1. vaše ce telo ukljuciti odbambreni mehanizam jer telo misli da vi gladujete. jeste da oduzmete 250 kcal od teţine koju ţelite izgubiti u kalorijama i to je krajnja donja granica. mi moramo kreirati deficit od 4.349 kcal – 570 kcal) treba da unosi 1. koju ne bi trebali da prelazite ukoliko ţelite da izgubite na teţini. Dakle. 3 i korak br. kao i da dodate 100 kcal na teţinu koju ţelite da izgubite u kalorijama i to je krajnja gornja granica.200 kalorija dnevno. a to je jednako 570 kcal na jedan dan. on treba smanjiti unos za 570 kalorija na dan.000kcal x 2 = 8. da ponovimo.879 zaokruţiti na 1. 6). da bi Dragan postigao svoj cilj u gubljenju teţine ( 2. a to je nama najbitnije.000 kcal. 10 – Zbog vašeg zdravlja i sigurnosti Radi vašeg zdravlja i sigurnosti. 8 – Preporucene granice za unos kalorija Preporucena granica.529 kalorija dnevno. Korak br. i uspeti u našoj ţelji da izgubimo kilograme. sve dok su one ukljucene u vaš zbir kalorija. a to je obicno broj od 1. Znaci. Draganova preporucena granica.000 kcal na našem planu kalorija za sedam dana. Da bi izgubili 1 kilogram za nedelju dana (4. 9 – Zokruţite dobijeni broj kalorija Da bi olakšali sebi ţivot dobijeni broj kalorija zaokruţite na prvi okrugli broj. 5).000kcal). a najviše kalorija koje moţe da unese i da opet gubi na teţini jeste (1.200 kalorija na dan. Ukoliko kroz formulu dobijete zaokruţen broj onda nema potrebe za tim.879 kalorija na dan. a samim tim nece izgarati kalorije. molimo vas da nas poslušate da nikada. jeste unos kalorija koji se krece u granicama od 1. najmanje kolicina kalorija koju treba Dragan da unese kako bi gubio kilograme jeste (1.529 što znaci da cemo ga zaokruţiti na 1. Nema potrebe da unosite manju kolicinu kalorija od one koju ste izracunali kroz formule koje smo zajedno prošli.779 kalorija po danu. 7 – Odredivanje broja kalorija za gubljenje kilograma Pola kilograma masnog tkiva je jednako 4. Da vidimo kako sve to izgleda: Ukupna kalorijska potreba – teţina koju ţelimo izgubiti (u kalorijama po danu) = Vaš kalorijski cilj za gubljenje teţine Pošto Dragan ţeli da izgubi 1/2 kg za nedelju dana. Ovo ce rezultirati sporijim gubljenjem kilograma ili cak spreciti gubitak kilograma. Dragan je kroz formulu dobio broj 1.880.530. Teţina koju ţelimo izgubiti (u kalorija po danu) – 250 kcal = Donja granica kalorija Teţina koju ţelimo izgubiti (u kalorija po danu) + 100 kcal = Gonja granica kalorija Dakle. da bi izgubili 1/2 kg za nedelju dana. . Da pojasnimo preporucene granice.779 kcal – 250 kcal) 1. da nikada ne uzimate manje od 1. Nema razloga da smanjite dodatne kalorije (korak br.140 kcal dnevno.Korak br.529 kcal do 1. Ovo dobro zapamtite. S tim u vezi. Zbog takve informacije telo pocinje da cuva energiju i usporava vaš metabolizam.

margarin. kvasac. Od presudne je vaţnosti za normalanu funkciju spolnih ţlezda. Herbalifeline sadrţi i Vitamin E . Ove poţeljne masnoce najviše ima u ribljem ulju. Pojava raka. Ima terapisko delovanje kod: Anemija. Te tvari slicne hormonima smatraju se od presudnog znacenja za moţdane funkcije koje se odnose na vid. Za one koji ribu jedu samo jednom nedeljno (ili je uopšte ne jedu). koordinaciju pokreta. Preporuka za korištenje: 1-3 kapsule. suvi grašak. maslac. HERBALIFELINE Vrhunski dodatak prehrani koji sadrţi kompleks morskih lipida. Osnovna svojstva Herbalifeline: Omega-3 esencijalne kiseline. jer su u obliku jednostavnom za upotrebu. Pohranjen je u jetri. mutiplaskleroza. Herbalifeline sadrţi Omega-3 esencijalnu masnu kiselinu bitnu da bismo odrţali dobro zdravlje. Perkinsonova bolest. 128 mg EPA i 85 mg DHA. testisima. korisnog HDL holesterola. Mnogi su ljudi uzimali kapsule ulja iz jetre bakalara i mislili da su time pokrili barem jedan deo prehrambenih potreba! Danas ţivimo u ţurbi i cesto pod stresom. Prirodni izvori vitamina E: Ulja ţitarica. Biološki je jedan od najvaţnijih antioksidansa. Jacaju imunološki sistem i pomaţu kod ublaţavanja upala. podiţuci pri tome nivo tzv. istraţivanja su pokazala da ta fenomenalna morska ţetva u prehrani Europljana cesto nije u potpunosti iskorištena. što nije slucaj sa Omegom-3 koju uglavnom nalazimo u morskoj hrani. Osim toga. cime pomaţu u kontrloli krvnog pritiska. Jaki antioksidans. tri puta dnevo po mogucnosti tokom obroka. koje telo pretvara u prostaglandine. Omega-3 masne kiseline se nalaze u našem proizvodu Herbalifeline. i tako deluju na poboljšanje opšte cirkulacije ljudskog organizma. kao prehrambeni dodatak. jaja. povecana nivoa LDL holesterola. koja nije jako popularna niti je redovito na našem jelovniku. reproduktivnog. jezgrasto voce (bademi. tj. usporava starenje celija. srcu. 2). No. One pomaţu zaštiti krvoţilnog sistema i srca. jedne od najcešcih i najopasnijih bolesti našega doba. pšenicne klice. Omega-6 se vecinom nalazi u našoj biljnoj prehrani (povrce ili suncokretovo ulje) te se na taj nacin naše telo dobro opskrbi sa Omegom-6. što znaci da to moţda više nije dovoljno. kvalitetni sastojci Herbalife dodatka Omega-3 pomaţu u zadovoljavanju potreba organizma i uklapaju se u uţurbani nacin ţivota.OMEGA-3 .osteoporoza. a to se najcešce smatra i glavnim razlogom njihove primene. klimekterijski i menstrualni problemi. Koje su prednosti redovitog uzimanja Herbalifeline? Ovaj dodatak prehrani je formulisan tako da pomogne odrţavanju gipkosti zglobova i podupiranju prirodnih funkcija srca i krvotoka. zacepljenja arterija te slabljenje imunološkog sistema povezuju se sa nedostatkom Omega-3 masnoca. hemijskih spojeva nalik na hormone. koronarna tromboza.MASNE KISELINE OMEGA-3 . bronhitis. sastavljena je po recepturi koja ce pomoci u odrţavanju zglobova gipkima i dati potporu prirodnim funkcijama srca i krvotoka. Poţeljna je u prehrani dece (bitne su za razvitak moţdanih struktura) rekovalascenata. štiti masne kiseline od oksidacije te tako veţe slobodne radikale. Te esencijalne masne kiseline imaju višestruko zdravstveno preventivno delovanje. mesu plave ribe te orasima i semenkama lana. U toj kolicini dobija se odgovarajuca kolicina Omega-3 esencijalnih masnih kiselina. orah). ulja soje. ţivce. stres. cvekla. Nutricionisticki strucnjaci preporucuju najmanje tri porcije morske hrane nedeljno. imunološkog i središnjeg ţivcanog sistema. one smanjuju koncentraciju holesterola i masnoca u krvi. Hrana koja sadrţi višestruko nezasicene masti opskrbljuje nas esencijalnim masnim kiselinama (EFA) Omega3 i Omega-6. Formula 1. masnim tkivima. starijih osoba i osoba izloţenih velikim naporima. dijabetes. bitan za srce i cirkulaciju. proširene vene. te ih stoga mora dobiti iz hrane. Hranu bogatu Omega-3 masnim kiselinama preporucuje se studentima i školarcima. maternici i hipofizi (Herbalifeline. Uobicajen znak nedostatka esencijalnih masnih kiselina (EFA) je suva koţa. oslabljeni imunološki sistem. Herbalifeline Vam omogucuje iskoristiti prednosti koje pruţaju plodovi mora. kolitis. Bitan za rad mišica i za integritet središnjeg ţivcanog sistema. skušu i sardine).to je cinjenica koju ne moţemo poreci. maslinovo ulje. Svaka kapsula sadrţi 500 mg morskog tekuceg kompleksa (riblje ulje). mentalna slabost. šargarepa. U modernoj prehrani cesto postoji manjak Omega-3 esencijalnih masnih kiselina Glavni izvor Omega-3 esensijalnih masnih kiselina je morska hrana (ukljucujuci bakalar. Morska hrana je zaista puna vrednih hranjivih sastojaka . mišice i crvena krvna zrnca. Pomoc kod psorijaze i reumatoidnog artritisa Vrlo cesto se zaboravlja još jedno izuzetno delovanje toga blaga 7 . arteroskleroza.ALFA-TOKOFEROL antioksidans. alergije. mišicima. jer smanjenjem viskoznosti krvi poboljšavaju njenu protocnost. haringu. Bogat izvor EPA (eikosapentaenoicne kiseline) i DHA (dokosaheksneoicne kiseline).MASNE KISELINE Omega-3 masne kiseline u ljudskom organizmu uticu na sintezu prostaglandina. raspoloţenje i sposobnost ucenja. krvi. reumatskog artritisa. tumor. Novija istraţivanja su pokazala da deficit ovog vitamina i selena (Se) povecavaju mogucnost pojave nekih vrsta raka. koje su "dobre" komponente masti. otvorene rane. One isto tako pomaţu kod odrţavanja nivoa holesterola i triglicerida u krvi. opekline i oţiljci. Na taj nacin smanjuje se i rizik od nastanka ateroskleroze. Smanjuje holesterol. Njegovi sastojci nam isto tako mogu pomoci da odrţimo zdraviji izgled koţe. Telo ih ne moţe samostalno proizvesti. koji potpomaţu funkciju kardiovaskularnog.

Primer. Posvedocila su to ne samo klinicka istraţivanja. Ponekad je potrebno nešto bolje upoznati i prihvatiti njezine darove. Povoljan ucinak na psorijaticne koţne promene postiţe se primenom nešto vecih doza Omega-3 masnih kiselina. Što su to slobodni radikali Najjednostavnije receno slobodni radikali su sve cestice sa jednim ili više nesparenih slobodnim elektronima u svojim atomima. ali i u pravo vreme iskoristiti sve što nam priroda nudi za njegovo ocuvanje. koji su naši zaštitinici. Kada se u telu nakupe vece kolicine slobodnih radikala naše zdravlje je u opasnosti. koje su prenositelji genetskih poruka). jednjaka i grlica maternice. Samo ovaj oblik ucestvuje u taloţenju na krvne ţile i nastanku tzv. pušacima treba veca kolicina vitamina C kako bi osigurali potreban nivo antioksidanasa u krvi. slobodni radikali poticu niz lancanih reakcija u organizmu. psorijaza. HDL je tzv. U prirodi nastaju razlicite bolesti . I moţda je upravo ovaj topli deo godine i najbolje vreme da se kombiniranim pozitivnim delovanjem suncevih zraka i Omega-3 masnih kiselina ostvari vremenski što duţi period povlacenja karakteristicnih psorijaticnih promjena na koţi. HDL. jer ona na nas nikada ne zaboravlja. ugljenika. debelog creva. Dakle. Kako se zaštiti od oksidacijskih promena? Zaštititi se od oksidativnih promena moţemo povecanim unosom antioksidansa. Kako . ugljeni hidrati. No. Jedno od najcešcih oboljenja današnjice povezuje se sa oksidativnim promenama. Ako dopustimo slobodan razvoj oksidativnih promena u organizmu moţe doci do jakih oštetecenja organizma. primjena omega-3 masnih kiselina dovodi i do smanjenja upala i svrbeţa koţe. pa se tako u dogovoru sa lekarom u tim slucajevima preporucuje odredeno vreme uzimati cak 3 puta dnevno po 2000 mg ribljih masnoca koje u sebi sadrţe standardizovane kolicine omega-3 masnih kiselina (18% EPA i 12% DHA). ANTIOKSIDANTI ANTIOKSIDANTI Naš imunološki sistem se bori protiv infektivnih bolesti. Što su antioksidansi? Antioksidansi su tvari koje štite organizam od oksidacije. Promenom fizioloških svojstava membrane menja se njena propustljivost uz menjanje sastava sadrţaja same celije. ţeluca. Buduci da svakim udisajem stvaramo slobodne radikale.To su nestabilne cestice. sumpora. a onih preostalih 5 % udahnutog kiseonika se pretvara u slobodne radikale koji izazivaju oksidacijske procese u celom organizmu. Prvi stepen oštecenja je razgradnja masnih kiselina u membranama celija pod uticajem slobodnih radikala koji nezasicene masne kiseline upravo "gutaju". Svima su poznati antioksidansi beta karoten. Da bi to ostvarili. prostate. To su oni najosnovniji antioksidansi kojih ima u hrani kao i u dodacima prehrani i koji deluju zaštitno u organizmu. Druga. Slobodni radikali mogu biti vrlo male cestice (atom kiseonika. retki znaju da je i ljudski organizam vrlo podloţan oksidacijskim procesima i da se oni svakodnevno odvijaju u ljudskom organizmu. dok je "bad boy" samo oksidirani oblik LDL-a. pa se pokazalo opravdano i ucinkovito koristiti ih i kod takvih koţnih oboljenja kao što je npr. koje imaju stalnu potrebu za nadoknadom elektrona iz okolnih atoma. VLDL). Zasigurno i vi izbegavate hranu bogatu holesterolom da biste smanjili svoje šanse da obolite od ateroskleroze. Trebaju li nam? Odgovor je bezuvetno da. Iako antioksidanse dobivamo iz hrane ta kolicina nam nije dovoljna. Danas se zna da se slobodni radikali povezuju sa nastankom raka koţe. još gora oštecenja osidacijskim procesima manifestiraju se u obliku raka. uz zdrav nacin ţivota i pravilnu i umerenu prehranu. No. masti ali i nukleinske kiseline. što je dokazano u pokusnim pretklinickim istraţivanjima. U praksi je uobicajeno da se u tu svrhu uzima jedna kapsula od 1000 mg na dan. promene u laboratorijskim vrednostima i slabljenje funkcije jetre.setite li se prerezane jabuke koja potamni na zraku ili rde na gvoţdu? Verovatno da. Osoba koja normalno udiše bez opterecenja normalno metabolizira 95 % kiseonika kojeg udiše.morskih dubina: naime. C vitamin i selen. To su bolesti krvnih ţila i srca. gvoţda i bakra) kao i mnogo vece molekule (proteini. te narušavanje reproduktivne sposobnosti celija. Kako idu godine tako telo proizvodi sve manje prirodnih antioksidanasa. oksidanse koji nam oštecuju celije. Najveci borci protiv raznih bolesti su mnogi antioksidansi. jer to su uostalom dva najpoznatija oksidacijska procesa. vodonika. ali isto tako ona nam nudi i nacine njihova izlecenja. vec i brojna licna iskustva. Koje su najcecce posledice oksidativnih promena? Dugotrajne oksidativne promene dovode do trajnog oštecenja tkiva. Rezultat je odumiranje celija jetre. Da bi to ostvarili. One smanjuju i smiruju upalna ţarišta. Jetra je prava mala laboratorija za preradu svih unešenih stranih tvari u organizam te su i celije jetre najizloţenije štetnim uticajima slobodnih radikala. zaštitni kolesterol. Zdravlje treba cuvati i brinuti se za njega. te razvoju ateroskleroze. plakova. dolazi do mnogih degenerativnih oboljenja. Kada kaţemo oksidans . danas se dobro zna da sam holesterol nije "bad boy" jer i njega cine nekoliko frakcija (LDL. dodatno uzimanje preparata koji sadrţe Omega-3 masne kiseline još ce više uticati na smanjenje rizika od pojave bolesti srca i krvnih ţila. Još jedno moguce podrucje njihove primene je i ublaţavanje simptoma reumatoidnog artritisa. Štetni uticaj slobodnih radikala na jetru. Takode je vrlo vaţno ne smao što jedemo nego i nacin na koji se priprema hrana. E vitamin. Ove reakcije izazivaju nestabilnosti u vecim podrucjima i krajnja posledica je nastanak razlicitih poremecaja i bolesti. slobodni radikali poticu niz lancanih reakcija u organizmu.

Pravilna kolicina minerala u telu je vaţna. Postoje dve vrste vlakana. nalaze se u naranţastom.fitonutrienti ili pigmenti topivi u mastima.nalaze se u sojinom zrnu i mahunarkama. Obe vrste su korisne na razlicit nacin. voca. Zato upoznajte antioksidanse detaljnije i saznajte njihovo delovanje. Samim tim ne sadrţe kalorije. a ostatak deluje kao antioksidans. ţitaricama i mahunarkama daju boju i ukus. Buduci da telo ne moţe proizvesti niti jedan mineral mi ih dobivamo putem hrane. Prirodni i snaţni antioksidansi nalaze se u biljkama. povrcu. potrebno ga je uzimati u dodacima prehrani (Formula 1 i Formula 2). bilirubin i urate danas se smatra da imaju u organizmu i antioksidativnu ulogu. unutrašnjost celije). pomaţu zaštiti od moţdane kapi 5. smedoj riţi. ţitarica. Odgovoran je za stezanje mišica. Beta-karoten . On sprecava stvaranje slobodnih radikala i jaca obrambeni sistem te smanjuje rizik od ateroskleroze. pomaţu u zaštiti od astme i bronhitisa 7. U telu se pretvaraju u biljne estrogene. Vlakna se ne mogu svariti i apsorbovati u telu kada se pojedu. Nikada nemojte pitati koji je od njih je najvaţniji. vocu. spanaca. pomaţu u procesu detoksikacije 6. pomaţemo telu u borbi za zdravlje. štite oci VLAKNA Cinjenice o vlaknima Šta su to vlakna? Vlakna se mogu naci samo u hrani koja se sadi. jetri. 4 i Herbalifeline).u prijateljskom su odnosu što znaci da jedan drugoga poticu na delovanje. pšenicnim klicama. C vitamin i beta koroten vas štite od oksidansa u vodenom delu vašeg organizma (krvna plazma. SOD (superoksid dizmutaza) i slicni spojevi. manga. jedan od najvecih boraca protiv slobodnih radikala.telo prema potrebi pretvara u vitamin A.ih moramo uneti spolja oni pripadaju grupi egzogenih (spoljnih) antioksidansa. Alfa-karoten . brokule. a bez vitamina se ne mogu apsorbirati.antioksidansi koji u vodi daju topivu boju povrca. usporavaju starenje 4. Unutar organizma postoji još niz antioksidativnih spojeva koje nazivamo endogeni (unutarnji) antioksidansi i koji nastaju u organizmu. štiti od stvaranja mrene. a pomaţu imunološkm sistemu i nazivaju se fitohemikalije ili fitonutrienti. Mineralni antioksidansi? Glavni antioksidansi medu mnogim mineralima su selen i cink. Nalaze se u pasulju i grašku. te je vaţan za sintezu DNA.najjaci poznati vitaminski antioksidansi. Karetenoidi . i u celim zrnastim plodovima. Prati ga glas minerala koji potice spolnu ţelju kod muškaraca. U crevima. breskve. Oni sprecavaju rast bakterije Staphylococcus. Vitamin C nam je svima poznat i cesto ga nazivaju zaštitnikom drugih antioksidanasa u našem telu. Vitamin E topiv u mastima. Moţemo ga naci u plodovima mora. Ovaj antioksidans pomaţe onim osobama koje jedu masnu hranu punu holesterola.Formula 2) Cink . Oni vocu. 1. ţutom. smanjuju rizik od ateroskleroze 3. Buduci da se cink dosta uništava tokom pripremanja hrane. Vitamin A delotvorno uništava slobodne radukale. jer oni imaju razlicite ali jednako vaţne uloge u organizmu. rad enzima i rad svih vaţnih telesnih procesa. lišcu. Danas poznajemo oko 600 karotenoida. Kako deluju antioksidansi? 1. mahunarki. On je nadglednik koji prati rad svake celije. Topljiva vlakna pomešana sa vodom formira lepljivu supstancu koja koja se lepi i oblaţe zidove unutar crevna. To je vrsta ugljenih hidrata koji se dobijaju iz njihove strukture. snizuju nivo holesterola 2. srcanog udara. Ucestvuje u sniţavanju ukupne kolicine holesterola i smanjuju visoki nivo triglicerida u krvi. vitamin C i vitamin E .jedan deo telo pretvara u vitamin A. a voce i povrce ih sadrţi oko 50. Fitonutrienti .poznat kao borac protiv prehlade. bubrezima. Selen i vitamin E . Flavonoidi . zaštitnik stanicne membrane i drugih tkiva koja sadrţe lipide (Formula 1. te sprecava krvarenje zubnog mesa. povrcu. Selen ima vaţnu ulogu u ublaţavanju posledica kemoterapije i radijacije te potice pojacani rad antitela u slucaju infekcije. štite nas od srcanih bolesti i smanjuju 'valunge' u menopauzi. jaca obrambeni mehanizam i potice T celije u borbi protiv infekcija. ublaţava bol i ukocenost kod artritisa. limfa. Kada su svi ovi oksidansi prisutni u uravnoteţenim marama u hrani ili dodacima prehrani. kori. Za neke vec dobro poznate spojeve kao npr. odrţava kolicinu vitamina E u krvi kiselo-luţnatu ravnoteţu u telu. topljiva vlakna vezuju holesterol i redukuju njegovu apsorbciju (smanjuju njegovo 9 . Ako jedemo kuvanu šargarepu ili bundevu ili unosimo vitamin A. Selen je vrlo vaţan jer ucestvuje u radu jednog enzima koji obnavlja E vitamin. paradajzu ili ga unosimo putem dodataka (Formula 1. njihovo delovanje je kompletnije i postiţe se uz manje doze. otporne na antibiotike. 2. Beta-karoten moţemo naci moţemo naci u vocu i povrcu jakih boja poput: kajsije. dok je E vitamin prva linija obrane u masnom delu (celijska membrana). To su glutation. koja izaziva teške infekcije. Vitaminski antioksidansi? Vitamin A. crvenom i zelenom povrcu i vocu.

i lisnato povrce. sprecava apsorbciju glukoze i pomaţe kod kontrole šecera u krvi. Vlakna apsorbuju višak ţucne kiseline. • Regulisanje šecera u krvi – Topljiva vlakna takode pomaţu u regulisanju šecera u krvi tako što odlaţu vreme osecaja praznog stomaka. To pomaţe da smanji nivo holesterola u krvi.Hrana bogata vlaknima moţe pomoci da naše telo ostane zdravo. jabuka. jecam. Vlakna za kontrolu teţine. S obzirom da se stolica u crevima zadrţava kraci vremenski period. pa je zato podrška vlakana bitna. Takode pomaţe da ubrza vreme koje je potrebno za izbacivanje kroz probavni sistem. Šta vlakna mogu uraditi za nas? Postoji mnogo zdravstvenih koristi zahvaljujuci vlaknima : • Pomaţe pri gubljenju kilograma . Vlakna su potrebna kao pomoc u procesu eliminacije. redukujuci (savladati) zatvor i druge probavne probleme. • Sprecava zatvor. • Sniţava visoki krvni pritisak – Hrana bogata vlaknima je dobar izvor kalijuma i magnezijuma. menje su izloţeni bolestima srca.6g. 38 grama dnevno Odrasli muškarci. od presudne je vaţnosti da uzimate dovoljno vlakana kako bi vaš organizam dobro funkcionisao. Vlakna takode formiraju zamašnu stolicu. omekšaju i grupišu otpad. 25 grama dnevno Odrasle ţene. Ova bolna bolest dešava se kada sicušni sacs u zidu probavnog creva postane slab i inficiran. • Sprecava pojavu raka – Unošenje dovoljne kolicine dijetalnih vlakana do kraja jednog ţivota moţe pomoci u preventivi izvesne vrste raka. moţe se desiti da smanjite i kolicinu vlakana koju unosite u organizam – zato ne zaboravite dopuniti kolicinu vlakana! To se odlicno postiţe konzumiranjem mnogo šarenog voca i povrca i svakodnevnim uzimanjem visokokvalitetnog dodatka prehrani sa vlaknima. samim tim smanju je se mogucnost za dobijanje izvesne vrste raka jer se . dok ih mala pomorandţa ima samo oko 1. Koliko mi je vlakana potrebno? Preporuceni dnevni unos vlakana je: Odrasli muškarci. gde apsorbuje vodu i ostale otpadne materijale. koja je povezana sa rakom. Sama vlakna nas ne mogu ugojiti jer nisu svarljiva i sadrţe nula kalorija. Hemoroide i Diverticulosis – Vlakna apsorbuju vodu. Zbog toga telo apsorbuje manju kolicinu dobijenog holesterola iz hrane. Vlakna pomaţu u ubrzavanju prolaska hrane smanjenjem vremena tokom kojeg se hrana zadrţava u probavnom traktu. vlakna nam omogucavaju da se ne prejedemo. Izvor : ovas. Manjak vlakana u hrani je jedan od glavnih cimnioca mnogih zdravstvenih problema. 2. cime pomaţe razbiti koncentraciju štetnih substanci. zob. Jabuke sadrţe mnogo više vlakana nego pomorandţe. socivo. grašak. Potrebno je duţe ţvakati hranu u ustima. Ako smanjite unos kalorija. 30 grama dnevno Odrasle ţene. vlakna sprecevaju zatvor. Vlakna su standardna terapija diverticular bolesti. Nerastopljiva vlakna upijaju vodu i omogucuju da stolica bude veca. mekša i lakša za eliminaciju iz tela. Jabuka sadrţi oko 4 g vlakana. • Smanjuju rizik bolesti srca – Studije su pokazale da su ljudi koji su na dijeti a unose dovoljnu kolicinu vlakana. Vlakna takode pomaţu ţucnoj kiselini da se izbaci kao otpad. Drugim recima. Povecavajte kolicinu vlakana polako. Omogucuje da digestivni (probavni) trakt radi glatko bez smetnji. Izvor : mekinje. Kada s provodite program kontrole teţine. ljuska voca i povrca. Ovo pomaţe da otpad prode kroz probavni sistem mnogo brţe i lakše. Potrebno je manje naprezanja pri izbacivanju otpada tako da je i manja verovatnoca za nastajanje šuljeva. Zašto trebamo vlakna ? Telo treba vlakna da mu pomognu u ispiranju toksina i otpadnih tvari. šargarepa. a prosecni Evropljanin uzima samo 12-15g vlakana na dan. Kao rezultat. semenke. Hrana bogata vlaknima je : .inioc eliminiše iz creva. Kao neprobavljivi ostatak ugljenih hidrata koji se nalazi u hrani. ispod 50 god. celi zrnasi plodovi. iznad 50 god. Ovo odlaganje usporava apsorbciju šecera nakon hrane i smanjuje vrednost neophodnog insulina. i tako umanjuje vreme škodljivim supstancama da budu u kontaktu sa crevnim zidovima.upijanje-zadrţavanje). i tako biva izbaceno kao otpad-stolica. suvo groţde i sokovi od cedenog voca. Preporuceni dnevni unos za ţene je 21-25g a za muškarce je 30-38g. Izvesni tipovi vlakana mogu pomoci u smanjenju LDL holesterola (lošeg holesterola). Isto tako. Vlakna nam daju osecaj sitosti i osecaj punog stomaka. iznad 50 god. vlakna prolaze kroz telo u debelo crevo. ispod 50 god. Vaţnost vlakana u ishrani Da li ste znali da biste za konzumiranje ispravne kolicine vlakana za vaš organizam trebali pojesti 25 kriški integralnog hleba u samo jednom danu! Strucnjaci preporucaju da povecamo unos vlakana da bismo odrţali dobro zdravlje. pasulj. 21 grama dnevno Odrasle trudne ţene 25-35 grama dnevno Upozorenje : • Puno vlakana od jednom moţe prourokovati zatvor ili stomacne tegobe. Velika kolicina dijetalnih vlakana pomaţe u ocuvanju ovih sacs da ne postanu upaljeni. kao rak debelog creva i rektalnog trakta. Ova dva minerala su neophodna u regulisanju krvnog pritiska. cime moţe usporiti jednje i time omogucuti da manje hrane pojedemo. i dopunjujte vašu izbacenu tecnost sa 8 velikih caša vode dnevno.

Neophodan za sintezu spolnih hormona. Ucestvuje u metabolizmu proteina. masna koţa. H. nemaju energetsku vrednost. Prisutan je u vecini reakcija za dobivanje energije. zob. semenke itd. 11 . igra odlucujucu ulogu u prenosu impulsa kroz periferne ţivce.• • • • • Povrce . Formula 2). Vitamini se dele na: topive u vodi i topive u mastima. slabost mišica. To su vitamini: B1. svetlo. kajsija. 1. Neophodan je za respiracijski ciklus u celiji. B2. potrebno je povecati i unos ovog vitamina Pomaţe za bolji rad mišica srca. Neophodan za zdravu koţu i probavni sistem. B6. Nedostatak vitamina B1 moţe dovesti do: Degeneracija melinskih opni perifernih ţivcanih vlakana. celer itd.3 mg 51+god. Ucinkovitiji je sa B kompleksom. i tako vlakana CNS-a. jecam. pecenje koţe. glavobolja. zaboravljivost. Omogucavaju oslobadanje energije pojacavaju biološke funkcije. B12. nesanica.jabuka. kupus. Ukoliko se u ishrani povecava udeo ugljenih hidrata.2 mg Vitamin B3 NIJACIN Smanjuje holesterol. borovnica itd. špagete. VITAMINI VITAMINI Sveţa snaga u svim celijama Pojam zdrave prehrane su vitamini. depresija. posebno na ultraviolnetnom podrucju. 1.. badem. FOLNA KISELINA. vrtoglavica. jagoda. tkiva i organa. Voce . ucestvuje u stvaranju potrebne telesne energije u metabolizmu proteina. depresija.. Oni nam daju snagu i regulišeju metabolizam. 1. nocne more. blokiranje metabolizma kolagena što se manifestuje u sporijem zaceljivanju rana. Nedostatak vitamina B2 moţe dovesti do: Upala i pucanje koţe i sluznice u uglovima. masnoca i belancevina. breskva. razdraţljivost. lešnik. 1. Najuocljiviji znak deficita su ispucali krajevi usana "ţvale" i rane do nosa. creva i kosti (Formula 1. Ţitarice . Preporucena dnevna kolicina vitamina B2 : • Muškarci 25-50god.pasulj. kiseli medij.ovas.1 mg • Ţene 25-51+god. Celi zrnasti plodovi – orah. makarone itd. masti i ugljenih hidrata. Otporan je na povišenu temperaturu... 1.4 mg • Ţene 25-50god. Svakodnevno se moraju unositi u telo. umor. Ukratko telu daje energiju. ekcem lica i genitalija. lisnato povrce – spanac. Pomaţe pri probavi. svrabeţ sluznice oka i problemi sa vidom. ali se dezintegrira u alkalnoj sredini. B5. šargarepa. Bitan za dobru cvrstocu mišica i dobru probavu. (Formula 1). ali manjkavost od samo jednog od vitamina dovoljno je da ugrozi citavo telo. grašak. socivo. Ljuskasti dermatitis oko nosnica.. slab apetit.5 mg Vitamin B2 RIBOFLAVIN Vrlo vaţan u energetskim oksidativnim procesima. koţu. ukocenost udova. B3. suvo groţde i sokovi od cedenog voca. Dobro utice na "pamcenje" kod ucenja. 1. integralni pirinac. Vaţan faktor u pravilnom radu ţivcanog sistema. prirodni su katalizatori mnogim vaţnim enzimima koji regulišeju metabolizam celija.4 mg 51+god. tvari koje se nalaze u hrani. Preporucena dnevna kolicina vitamina B1 : • Muškarci 25-51+god. Borci su protiv umora i mnogih bolesti i brinu se za naše zdravlje i vitalnost. gubitak apetita problemi u probavi. P i C. kosu i nokte. Kolicina vitamina koje unosimo u organizam vrlo je mala. Vitamini su sastavni deo enzima. masti i ugljenih hidrata. slabo pamcenje. vitaminom C i pantotenskom kiselinom. Stres povecava potrebu za vitaminom B1. Integralne ţitarice. a telo ih ne moţe samo proizvesti. loša cirkulacija. Vitamine topive u vodi telo ne moţe skladištiti jer se izlucuju mokracom i znojem pa ih moramo svakodnevno uzimati hranom. poremecaji u probavi. kosu i nokte. u razgradnji ugljenih hidrata. i na svetlu. oksidaciju. kaša itd. Odgovoran je za dobar vid. Efikasan kao "detoksikator" u organizmu i kao jedan od nutrijenata koji mogu ucestvovati u prevenciji raka. Bitan u dobijanju energije iz glukoze. Otporan na povišenu temperaturu. pšenicne mekinje. Neotporan je na povišenu temperaturu i na dim cigarete. Nedostatak vitamina B3 moţe dovesti do: Promene na koţi. kiseline i alkalije. Ucinkovit za dobar vid. Vrlo je bitan za prenos ţivcanih impulsa na mišice i tako tako brine za našu pokretljivost. zdravu koţu. Vitamin B1 TIJAMIN Vaţan je za ţivce i dobro raspoloţenje. Sa enzimom gluation-reduktazom "brani celije" organizma od slobodnih radikala. Znatno utice na rast pa je vaţan za dojencad i decu (Formula 1. Formula 2). pomorandţa. Ucestvuje kao koenzim u razgradnji ugljenih hidrata (Neophodan je za ispravan metabolizam ugljenih hidrata) u ţivcima i mišicima.

Pomaţe pri stvaranju nekih hormona i antitela. Ima terapijsku primenu kod: Krvarenje.0 mg • Ţene 25-51+god. snaţan faktor u izgradnji krvi i odrţavanju epitelnih celija i melinske opne ţivaca. stres. kostobolja. bolovi u mišicima. diareja. polio). loša probava. trudnoce i dojenja. anksioznost. Pomaţe u pravilnom iskorištavanju masti. sklonost infekcijama. Formula 2). stvaranju metionina. Odrţava rast. Nedostatak vitamina H moţe dovesti do: U retkim slucajevima moţe doci do celavosti. i tako vitamini B1. celavost. atrofija jezicnih papila. ucestvuje u prevenciji defekata u novorodencadi (retardiranost). Uspešno leci makrocitnu anemiju. kostiju i zubiju. opadanje kose. Takoder ucestvuje u formiranju crvenih krvnih zrnaca. Nedostatak vitamina B6 moţe dovesti do: Promene na koţi. osteoporoza. Uticu na jacanje . pomaţe u lecenju ciroze jetre. visoki holesterol. Coxsackie. ugljenih hidrata i belancevina. nijacin. vaţan je za proizvodnju aminokiseline taurina (Formula 1. ţivcanih kiselina. Formula 2). pamcenje i ravnoteţu (Formula 1. poboljšava koncentraciju. Smatra se da ima preventivno delovanje kod pojave nekih vrsta raka. 13 mg Vitamin B5 PANTOTENSKA KISELINA Neophodan za dobijanje energije iz glukoze. Formula 4). masti i ugljenih hidrata. Formula 2. akcema. Kao koenzim ucestvuje u proizvodnji ţivcanih hormona. Koristi se kao terapija kod: Stresa. Stimulira produkciju hormona kortizona bitnog za zdravu koţu i nervni sistem. FOLNA KISELINA Antianemicni faktor . a visoka temperatura i kiseonik smanjuju njegovu aktivnost. Nedostatak vitamina B5 moţe dovesti do: Promene na koţi. pomankanje snage. stres. mentalni i ţivcani poremecaji. hipertenzija. gubitak pigmenta u kosi. Posebno se preporuca sportistima za brţe zaceljivanje rana i nestanak modrica (Formula 1. aktivira folnu kiselinu i ucestvuje u metabolizmu Ca i Fe. nezasicenih masnih kiselina. pri velikim fizickim opterecenjima (sportisti). vrtoglavica. gubitak pigmenta u kosi. smanjena otpornost prema infekcijama. upala pluca. hrskavice. ucestalih prehlada i opeklina i tako drugih ozleda. sporo zarastanje rana i fraktura. Bitan za normalnu funkciju probavnog sistema. Adisonove bolesti i dijabetesa. štiti od pojave raka. Stvara i obnavlja crvene krvne celije i sprecava anemiju. Ucestvuje u metabolizmu lipida i proteina. RNK i DNK. kolagena. iako je po svojo fukciji koenzim koji ucestvuje u stvaranju masnih kiselina. Smanjuje razdraţljivost. proteina i lipida. uzimanja kontracepcijskih pilula. pomankanje snage. depresija. povišen nivo holesterola. gubitak apetita. bronhitis. Vitamin C ASKORBINSKA KISELINA Snaţan antioksidans pomaţe apsorpciji gvoţda u telu. (Formula 1. folna kiselina. tetiva. Kisela sredina pogoduje stabilnosti vitamina. oštecenja sluznice probavnog kanala. konjuktivitis. Smanjuje nivo holesterola u krvi. oksidira Fe). Deluje kao snaţan antioksidans. 15 mg 51+god. alergije. depresija. postoperacioni šok. astma. Preporucuje se kod trajnog stresa. citozina i timina (esencijalnih kiselina). RNK) i tako u oksidaciji masnih kiselina i ugljenih hidrata. umanjuje aktivnost slobodnih radikala. Pomaţe pri detoksikaciji organizma od alkohola i stimulans je imunološkog sistema. ucestvuje u metabolizmu toksina i histidina. Vaţna mu je funkcija u metabolizmu belancevina. potpomaţe delovanje gvoţda u telu. seborea.C. prehlade. Formula 2). krvave desni. nedostatak daha. Nedostatak vitamina B12 moţe dovesti do: Slabih refleksa. akcema. dominantan je u prenosu ţivcanih impulsa. B12 i tako C vitamin. bolova u mišicima. Koenzim je u sintezi nukleinskih kiselina. Kontroliše pernicioznu anemiju. povecan i crven jezik. B2. Deficit u telu uzrokuje megaloblatiscnu anemiju. problematicna suva koţa. Pouzdano leci vrtoglavicu. 19 mg 51+god. 1. arteroskleroza. 2. Terapijska primena: Problemi probavnog sistema. (Formula 1. pušenja. Nedostatak vitamina C moţe dovesti do: Umora. gubitka apetita.ucestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.6 mg Vitamin B12 CIJANOKOBALMIN Poznat kao crveni vitamin i jedini vitamin koji sadrţi elemente esencijalnih vitamina. Ucestvuje u metabolizmu holesterola. sprecava oksidaciju štetnog (LDL) holesterola. koţna i kapilarna slabost. poteškoce u govoru i hodu. Ucestvuje u izgradnji kapilara. Vitamin H BIOTIN Svrstan je medu vitamine. nesanicu i depresiju.Preporucena dnevna kolicina vitamina B3 : • Muškarci 25-50god. anemija (vit. problematicna koţa. gastrointestinalne smetnje. anemija. alergije. Takode utice na rast. dermatitisa. artritis. Sinergisticki deluju biotin. hipoglikemija. Narocito je vaţan za mlade. ţivcanih zavšetaka i ţlezda. kolitis. karijes. metaloblasticna (perniciozna) anemija. 15 mg • Ţene 25-50god. promene na koţi. daje potporu imunološkom sistemu. poremecaj u rastu dece. Ţenama pomaţe pri uklanjanju PMS-a. glavobolje. Potreban za stvaranje krvnih zrnaca i antitela. Vitamin P BIOFLAVONOIDI Bioflavonoidi se ponašaju kao antioksidansi: sprecavaju oksidaciju vitamina C i adrenalina. Poboljšava imunitet organizma tako što stimulira aktivnost belih krvnih zrnaca i stvaranje antitela. Formula 2). frakture. Preporucena dnevna kolicina vitamina B6 : • Muškarci 25-51+god. bitan je za naš um i uopšte za duševno stanje našeg tela. nukleinskih kiselina (DNK. dijabetes. stres. Kombinirana upotreba bioflavonida i vitamina C ima antivirusno delovanje (ECHO. anksioznost. poremecaji u menstrualnom ciklusu. pomaţe sniţenju krvnog pritiska i vaţan je u sintezi stvaranja kolagena. depresija. (Formula 1) Vitamin B6 PIRIDOKSIN Vitamin B6 potice rast i razvoj. depresije.

ulcerozni kolitis. Neophodana za produkciju vidnog purpurarodopsina koji odrţava vid i prilagodava oko na mrak. masnim tkivima. proširene vene. psorijaza. Nedostatak vitamina P moţe dovesti do: Povecava ucestalost krvarenja. venozne bolesti. Pospešuje povlacenje starackih pega. maternici i hipofizi (Formula 1. rane i modrice. kolitis. kronicni nefritis. prehlade. oslabljeni imuni sistem. arteroskleroza. Formula 2). štiti masne kiseline od oksidacije i tako tako veţe slobodne radikale. x-zrake. mentalna slabost. hipertenzija. alergije. akne. Coxsackie. i tako zbog retencije P kroz bubreţne kanale. mišicna slabost. mutiplaskleroza. Zajedno sa vitaminom A i C sprjecava prehladu. 80 µg Ţene 25-51+ god. bronhitis. Neke bolesti jetre i bubrega. respiratorne infekcije. Herbalifeline). Posebno se preporucuje sportistima za brţe zaceljivanje rana i nestanak modrica. D. herpes. Bitan za rad mišica i za integritet središnjeg ţivcanog sistema. Preporucena dnevna kolicina vitamina E : • Ţene i Muškarci 25-51+ god. Utice na rast svih celija epitela sluznice i koţe. produţuje vreme zgrušavanja Pomaţe pri apsorpciji kalcijuma. Biološki je jedan od najvaţnijih antioksidansa. cir na ţelucu. klimekterijski i menstrualni problemi. problemi sa cirkulacijom. bolovi prilikom menstruacije. propadanje zuba. mišicima. dijabetes. degeneracija ţivaca. pomaţe pri preobilnim mesecnim ciklusima. polio). Novija istraţivanja su pokazala da deficit ovog vitamina i selena (Se) povecavaju mogucnost pojave nekih vrsta raka. osteoporoza. meningitis. Sinergisti ovog vitamina su: askorbinska kiselina. srcu. Vitamini topivi u mastima organizam moţe uskladištiti pa ih je opasnije uzimati više od preporucenih dnevnih potreba (RDA) jer u prekomjernim kolicinama mogu biti štetni. E i K. akne. i tako svih celija tkiva i organa. Radijacija. tuberkuloza. usporava starenje celija. stres. gubitak osjeta mirisa. pojacana menstrualna krvarenja. Nedostatak vitamina K moţe dovesti do: Povecava sklonost krvarenju. jogurt ili acidofilno mleko. hepatitis. Vitamin A RETINOL Suzbija nocno slepilo. hemeroidi. grcevi u mišicima. Ima terapisko delovanje kod: Anemija. aspirin i ind. Perkinsonova bolest. 65 µg 13 . probavne smetnje Jaki je antioksidans i odgovoran je za lijepu koţu. gubitak apetita. cirevi. Štiti od pojave slabosti mišica. prehlade. vitamin A i vitamin E. (Formula 1. Terapijska primena vitamina D je kod Visokog nivoa holesterola. Smanjuje holesterol.kapilara i tako reguliše njihovu propusnost. 10 µg Vitamin K NAFTOKINON Bitan je za stvaranje protrombina. 5 µg Vitamin E ALFA-TOKOFEROL Jaki antioksidans. Preporucena dnevna kolicina vitamina E : • Muškarci 25-51+ god. ostoporoza. Nedostatak vitamina A moţe dovesti do: Degenerativne Promene na oku. ciroza jetre. rahitis. povecana razina ldl holesterola. Terapijsko delovanje vitamina K: Ucestala krvarenja. leci konjuktivitis (Formula 1. Takoder je neophodan za normalnu funkciju jetre. sprecava slabljenje vida i pomaţe pri lecenju mnogih ocnih bolesti. Ovaj vitamin sintetizira bakterije u debelom crevu coveka. Kombinirana upotreba bioflavonida i vitamina C ima antivirusno delovanje (ECHO. nesanica. Formula 2). potreban za regulaciju rada srca (zbog apsorpcije kalcijuma). osteomalcija. Formula 2. Tu sintezu mogu znatno smanjiti ili onemoguciti vece kolicine sulfonamida i antibiotika jer uništavaju crevnu floru. upale grla i usta. osteoporoza. reumatska groznica. Uz vitamin C odrţavaju kolagen u zdravom stanju i pomaţu stvaranju otpornosti prema infekcijama. Nedostatak vitamina D moţe dovesti do: Rahitis u dece i omladine i osteomalacija zbog neadekvatne apsorpcije Ca u intestinalnom traktu. stres. psorijaza. Preporucena dnevna kolicina vitamina D : • Ţene i Muškarci 25-51+ god. hemijska tvar koja zgrušava krv. oštecenja izazvana X-zracenjem. asma. Sprecava unutarnje i spoljno krvarenje. bronhitis. nervoza. Primjenjuje se kod terapije: Arteroskleroza. Moţe doprineti pojavi reume i reumatske groznice. Vitamin A. artritis. alergije. dijabetes. tj. telo uspešno proizvodi potrebnu kolicinu ovog vitamina. Preporucena dnevna kolicina vitamina A : • Muškarci 1000 µg • Ţene 800 µg Vitamin D KALCIFEROL Potice iskorištavanje kalcijuma i fosfora koji su Preko potrebni za jake kosti i zube. gripa. reproduktivni poremecaji. testisima. tumor. oslabljeni imunološki sistem. vaginalne infekcije. Ako su u ishranu ukljuceni kefir. otpad uništavaju K vitamin. Ukljucen je u proces prolaska glukoze kroz celijsku membranu i njeno pretvaranje u glikogen. povišena temperatura. opekline i oţiljci. koronarna tromboza. omekšanje kostiju. krvi. reuma. otvorene rane. Sprecava krvarenje s obzirom da ucestvuje u sintezi protrombina. epilepsija. Od presudne je vaţnosti za normalanu funkciju spolnih ţlijezda. upala pluca. Pohranjen je u jetri. sklonost modricama.

debljanje i manjak energije. Zbog toga je potreban veci unos gvaţda osobama koje traţe veliku izdrţljivost.2) Jod Dve trecine joda nalazi se u štitnoj ţlezdi. Organizmu za normalno funkcioniranje potrebno je svih 18 minerala u preporucenoj dnevnoj kolicini (PDK ili RDA). selen. bubrega. pomaţe spreciti nastanak krvnog ugruška. Prehrana sa mnogo soli je obicno razlog visokog krvnog pritiska pa treba pripaziti na unos soli u organizam (Formula 1). Kalijum i natrijum zajednicki regulišu vodu u telu i uglavnom se izlucuju putem znoja (Formula 1. Makroelementi su potrebni u vecoj kolicini (natrijum. Povecava broj T celija koje se bore protiv infekcije. 4). 2). On pospešuje izgaranje viška masti. ucestvuje u sniţavanju krvnog pritiska i pomaţe u lecenju alergija. Nalazimo ih našem tkivu i telesnoj tecnosti. Preko je potreban za normalnu strukturu kostiju i zuba.4). Kalcijumum Kalcijum je najvaţniji mineral za jacanje kostiju i optimalnu kontrakciju mišica. Gotovo sav kalcijum u telu nalazi . fluor. u kostima. enzimima. cink. Buduci da štitnjaca reguliše metabolizam. pogotovo osobe trece dobi i ţene (menstruacija) (Formula 1. daje energiju. nedostatak tog minerala moţe uzrokovati usporene mentalne radnje. mioglobina (crvenih pigmenata u mišicima) i nekih enzima. Pravilna kolicina minerala u organizmu je preko potrebna jer se bez njihove pomoci vitamini ne mogu pravilno apsorbirati. a za njegovo pravilno iskorišcavanje potrebni su vitamin D i kalcijum. Obicno nije dostupan u hrani pa se preporucuju dodaci (Thermojetics Yellow). vanadijum. Njihov manjak dolazi zbog loše prehrane. mozgu. za prenošenje ţivcanih impulsa. Gvoţde Mineral koji nam je ţivotno potreban. Bitan je za iskorištenje vitamina C i odrţava visinu energije (Formula 1. Minerale moţemo podeliti na mikro i makro elemente. bakar. Bitan je za stezanje mišica i stvaranje insulina. mangan. C i E uspešno suzbija proces oksidacije i usporava starenje celija.MINERALI MINERALI Osnovni elementi za maksimalan ucinak. On nadgleda telesne funkcije. zube i nokte (Formula 1. On se gotovo potpuno uništava tokom pripremanja hrane (Formula 1. Herbalifeline). 2. U telu odrasle osobe telesne teţine oko 70 kg nalazi se 4 g gvaţda. odstranjivanju telesnog otpada. Cink Poznati borac protiv prehlade i jaca obrambeni mehanizam narocito kod starijih osoba. a jod utice na njen rad. fosfor. Naša prehrana je bogata fosforom jer se nalazi u gotovo svakoj prirodnoj namirnici (Formula1. Bitan je za sintezu belancevina i kolagena. molibden). 2). Minerali su anorganske tvari od kojih je sacinjeno 4-5% ljudskog organizma. Selen Zajedno sa vitaminom A. On pomaţe bistrini uma. Pospešuje proteinsku sintezu koja je vaţna za odrţavanje mišica i visine šecera u krvi. Gvoţde je nuţno za pravilan metabolizam B vitamina. krvi. naše telo preraduje i ponovno koristi jer se svakih 120 dana krvne celije zamenjuju (imamo novu krv). Pomaţe pri povratku vida oslabljenog zbog odumiranja ţute pege i tako sudeluje u zaštiti prostate. petnaest minuta nakon unosa ulazi u krvotok. Hemoglobin koji sadrţi vecinu toga gvoţda. rad enzima i samih celija. Nedostatak samo jednog minerala moţe imati za posledicu poremecaj neke od funkcija u organizmu u kojem taj mineral ucestvuje i moţe dodi do neuravnoteţenosti izmedu minerala koji su medusobno povezani. Fosfor Nalazi se u svakoj celiji tela. kalijum. magnezijum. kalcijumum. pomaţe u metabolizmu masti i skroba. potice rast. 2. Prati ga glas da je mineral koji potice spolnu ţelju kod muškaraca (Formula 1. sprecava umor i anemiju i tako vraca sveţinu i zdravlje koţi. Hrom Zajedno sa insulinom ucestvuje u metabolizmu šecera. kobalt. stresa i tako povecanih fizickih napora. povecava otpornost na bolesti. 2). Bakar Potreban je za pretvaranje gvaţda u hemoglobin. On potice rad antitela u slucaju infekcije. hlor) dok mikroelemente nazivamo i elementima u tragovima jer su potrebni u vrlo malim kolicinama (gvoţde. i tako ublaţuje bol i ukocenost kod artritisa. Kada se poremeti ravnoteţa natrijuma i kalijuma posledice osete ţivci i mišici. Minerali se svakodnevno gube iz organizma znojenjem i probavom pa ih je potrebno svakodnevno nadoknaditi jer ih naš organizam ne moţe sintetizirati. On pomaţe rastu. vaţan je za normalan rad srca. Kalijum U saradnji sa natrijom reguliše visinu vode u organizmu i normalizuje otkucaj srca. Natrijum Natrijum i kalijum otkriveni su u istovreme i pokazalo se da su podjednako bitni za rast i regulisanje vode. odrţava zdrave kosti. hormonima i hemoglobinu. Selen i cink prvi su na popisu minerala koji uništavaju slobodne radikale (vrlo mocni antioksidansi). Pomaţe belancevinama da dodu na pravo mesto i tako ucestvuje u sprecavanju dijabetisa i naglog pada energije. za stavranje hemoglobina (crvenih krvnih telešca).

Najpoznatiji sterol je holesterol. Thermojetics Yellow). One sadrţe 9 kalorija u 1 gramu. Poznat je kao antistresni mineral koji smanjuje potištenost i ucestvuje u sprecavanju taloţenja kalcijuma i stvaranja kamenca u bubrezima i ţuci. celijske opne (zid celije) i razne funkcije. Tipovi masti Najveci oblik sadrţan u masti. Trigliceridi su sacinjeni od tri molekula masnihkiselina i jednog molekula glicerola. Neki takode dobijamo kroz hranu koju jedemo. • Masti su komponenta zida-opne svake celije. On pomaţe pri pravilnom otkucaju srca. Uzmite kalcijum i magnezijum pre spavanja bolje ce te spavati i tako se odmoriti (Formula 1. Sigurno cete se iznenaditi kada vam kaţemo da su lipidi (opšti naziv za masti) vrlo dragoceni. naziva se lipoproteini. • Sadrţe esencijalne masne kiseline koje su neophodne telu. Pored sadrţja triglicerida. • Masti su jedinjenja koja daju hrani njihivu aromu i ukus. Ţuc ce poprskati i omekšati strukturu kako bi enzimi mogli da nagrizu hemijski lanac triglicerida. u hrani i u telu. Roseox). 20% kalcijuma iz kostiju kod odraslog covjeka se svake godine apsorbira i nadomescuje (kada su stare koštane celije. 2. Holesterol je neophodan za izvesne delove tela kao što su hormoni. mozgu i nervnom sistemu. Bitan je za rad ţivcanog sistema i mišica i tako je vaţan za pretvaranje šecera u krvi u energiju. Magnezijum Magnezijum je aktivator izmene tvari. One putuju sa mesta na mesto mešajuci se sa proteinskim cesticama. pri nesanici. masti je potreban odreden sistem za putovanje po telu. Pošto krv i ostale telesne tecnosti su tecne. Buduci da je sastavni deo više od 300 razlicitih enzima ukljucen je u mnoge metabolicke funkcije (Formula 1. 2. izvestan alkohol. i da obezbede izolaciju. RoseOx. Dijetalni cilj unosa dijetalnog holesterola je <300 mg dnevno. odrţava cvrstinu kostiju i zdrave zube. cineci preko 95% od ukupne kolicine. Imati ukupan krvni holesterol jednak <200 mg dnevno. stvaraju se nove. Nalazi se samo u hrami ţivotinjskog porekla. poznat je kao triglicerid. Posle izvesnog vremena masti dospevaju u tanka creva gde ce dobiti punu paţnju. 4. Neophodan je za izgardnju svake celije u telu. nikada u hrani biljnog porekla. Holesterol utice na vitamin D i steroidne hormone. Masti su svarene i razloţene u masne kiseline i glicerol i nakon toga izlucuje iz organizma. • Dijetalni holesterol se nalazi u hrani koju jedemo. mast u hrana takode sadrţi phospholipids and sterols. Šta LDL i HDL znaci? Za vreme varenja hrane. • Masti su telu glavno skladište za energiju i rad. pomaţe pri prenošenju ţivcanog impulsa. • Naslage masti u telu sluţe da zaštite vitalne organe. Holesterol je mast kao supstanca nadena u hrani ţivotinjskog porekla i u telesnoj krvi. • Serum (krv) holesterola tece našim krvotokom. • Masti cuvaju i prenose u masti topljive vitamine A. natrijuma i kalijuma. Postoje cetiri vrste lipoproteina sa vrlo odrdenenim poslovima : 15 . kao što je cortisone i polne hormone. ugljeni hidrati i proteini se prvi razlaţu. • Masti su koncentrisani izvor energije. • Masti pomaţu da telo efektnije koristi proteine i ugljene hidrate. Zajedno sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje. D. Zbog toga naše telo proizvodi najviše tog krvnog holesterola. Unos kalcijuma mora biti dvostruko veci od magnezijuma. C i D i gvoţde. Potrebna dnevna kolicina minerala Mineral PDK Veci napor Kalcijumum 800 mg 1000-2000 mg Fosfor 800 mg 800-1500 mg Magnezijum 300 mg 400-500 mg Gvoţde 14 mg Prema potrebi Hrom 50-200 µg 200-300 µg Cink 15 mg 15-30 mg Jod 150 µg 150-200 µg MASTI I ULJA MASTI I ULJA Moţda imate utisak da su masti loše za naše telo. On najbolje deluje uz vitamine A. Preko je potreban za metabolizam kalcijuma i vitamina C kao i fosfora. Zato i najstariji covjek ima kosti stare najviše 10 godina).se u kostima i zubima. E i K. 4.

mleku. Osim oskrbljivanja energijom masti deluju kao nosaci za vitamine A. pistaci). Sa dijetalnom kolicinom unosa masti u naše telo mi se osnguravamo od raznih posledica i razlog da sacuvamo naše srce i arterije i tip-top stanju. materijal masti. E i K topljive u mastima. Cilj je imati LDL nivo od <100 mg dnevno. Monozasicene kiseline pomaţu u snoţavanju lošeg holcesterola dok ne sniţavaju dobar holesterol. avokado. • Zasicene masne kiseline – pri sobnoj temperaturi su u krutom stanju i povecavaju ukupan holesterol i loš holesterol. Preporuceni dnevni unos zasicenih masti jeste manji od 10% od vaše dnevne kalorijske potrebe. Nalazi se u : izvesnim uljima i margarinima (kukuruz. kajmak. susam. Nalazi se u : odredena ulja i margarini (maslina. smanjuju ukupan krvni holesterol ali sacuvace naš HDL zdravi/dobri holesterol. smanjujui ukupni krvni holesterol sniţavajuci oba LDL lenji/loši i HDL zdravi/dobri holesterol.• Chylomikrons . Ove masti su zdrave za naše srce. To je oko 45-65g dnevno. postoji strah da upravo njih stavimo na stol. Preporuceni dnevni unos holesterola jeste manji od 300mg dnevno. Kakav je stav stanovništva prema mastima? Oni koji su izazivali poštovanje. One nisu zdrave za naše srce. sladoledu. masline. • Visoka-Koncentracija-Lipoproteina (HDL) – uzima i nosi višak holesterola iz zidova arterija i vraca ga u jetru radi prerade i uklanjanja. bundeva i suncokretovo seme. Preporuceni dnevni unos ukuno masti je da bude manji od 30% od našeg totalnog unosa kalorija dnevno. i smanjiti nivo dobrog holesterola. Cilj je imati HDL nivo od >45 mg dnevno. Zasicene masne kiseline podiţu loš holesterol i povecavaju rizik za oboljenje srca. kakao maslacu. Celije tela mogu masne kiseline direktno iskoristiti kao izvor energije. Sva neiskorištena kolicina se taloţi u masno tkivo kao rezervni izvor energije. Jedan od najboljih i najzdravijih nacina da smanjite unos kalorija i telesnu teţinu jeste da smanjite unos masti. celi zrnasti proizvodi (badem. ţivini. Koliko ih trebamo u prehrani ? . Nalazi se u : Maslac. Zatobog toga se naziva zdravi ili “dobri” holesterol. govedini. Najviše prenose trigliceride. puter od kikirikija. Problem rizika rada se iskljucivo iz nacina konzumacije i pripreme te kolicine masti koju koristimo u svakodnevnoj prehrani. D. zrna soje). • Niska-Koncentracija-Lipoproteina (LDL) – uz pomoc jetre prenose holesterol do telesnih celija i tkiva i mogu obrazovati naslage na zidovima arterija i drugih krvnih sudova. Masti u hrani bile su one tvari koje su na cudotvoran nacin davale punocu jelima i veliku kolicinu energije mišicima. tikva.uz pomocu creva vrše transport “nove” masti do telesnih celija. Masne celije mogu rasti do iznemoglosti. No da li je tacno i ispravno demonizirati masti do tih razmera? Prema najnovijim istraţivanjima zasigurno je odgovor negativan. sir.uz pomoc creva i jetre prenose masti po telu. Te su osobe obicno pripadale bogatom staleţu i ţivele u blagostanju koje je vecem delu stanovništvu u najvecoj meri bilo nedostupno. Zbog toga se nazivaju lanji i “loši” holesterol. Zbog toga one nisu zdrave za naše srce. svinjetini. ceten alva. veci deo zacina za salate. L=Lazy H=Healthz Šta su tacno masne kiseline? Masne kiseline su glavna komponenta triglicerida. Poznati francuski socijolog Claude Fischler definiše današnji stav prema upotrebi masti u svakodnevnoj prehrani -"lipofobijom". • Vrlo-Niska-Koncentracija-Lipoproteina (VLDL) . palminom ulju. Transformisane masne kiseline mogu poveca ti loš holesterol i nivo triglicerida. Osnovni cilj je da izbegnemo višak masti narocito zasicenih masti i LDL lošeg holesterola. kikiriki). MASTI Masti su najkoncentrisaniji izvor energije u namirnicama. skuša. plava riba. kokosovom orahu i ulju. narocito u visoko masnim ribama kao tuna. slanini. majonez. losos. lešnik. Omega-3 masne kiseline su najveci izvor poluzasicenih masnih kiselina. Prava je ironija upravo cinjenica da danas kad su ulje i masti svih vrsta postale namirnice raspoloţive po vrlo pristupacnim cienama u velikim kolicinama. orah. Masne kiseline su energija bogata hemijskim lancima koji se pojavljuju u tri oblika : • Mononezasicene masne kiseline – pri sobnoj temperaturi su u tecnom stanju. Poluzasicene masti sniţavaju loš holesterol ali sniţavaju i dobar holesterol tako da su samo neke vrste zdraveza naše srce. Nalazi se u : morskoj hrani. • Polinezasicene masne kiseline – pri sobnoj temperaturi su u tecnom ili mekanom stanju. To je oko 1525g dnevno. Najviše prenose trigliceride.

bezgranicno je porastao. loj. Kako su gradene ? Zasicene (loše) masne kiseline u svom molekulnom sastavu (nastalom od atoma ugljenika na koje se vezuju atomi vodonika) imaju sva moguca vezna mesta zauzeta atomima vodonika.. Pripadnici prve grupe ne mogu se stvoriti u našem organizmu pa se moraju uzimati hranom kako bismo zadovoljili potrebe organizma za tim tvarima. postaju opasno oruţje za zdravlje organizma kada se uzimaju u povecanim kolicinama. Veliki izvor polinezasicenih masnih kiselina su ribe. sudeluju u procesu zadrţavanja minerala kalcijuma u zubima i kostima jer prenose vitamin D. palmino ulje. srca. Što su zapravo masti? Koje su njihove uloge u izmeni tvari i izgradnji telesnih struktura? Masti (ili lipidi) predstavljaju gorivo koje sluţi našem organizmu za dobijanje energije u najkoncentrisanijem obliku: daju nam svojim izgaranjem 9 kalorija po gramu. Trebamo znati pravilnu upotrebu tih namirnica. a što loše masti? Osim što je vaţno povezati zasicene masti sa lipidima ţivotinjskog porekla. No. glavni sastojak maslinovog ulja. Od profesionalnih kuvara pa do domacica svi znaju da dodatkom malo ulja. a narocito plava riba. Te su namirnice redovno biljnog porekla i nazivamo ih biljnim uljima. a koje "loše". Glavna im je osobina da su pri sobnoj temperaturi u krutom stanju (meso. Masne kiseline se ne razlikuju samo po svom hemijskom sastavu. imaju zadatak prenosa ili transporta liposolubilnih vitamina A. maslac. mast. da bismo nešto pravilno upotrebili moramo ga najpreje dobro upoznati. zatim linolenska i arahidonska kiselina. sir. U tu grupu spadaju vec spomenuta linolna. do ateroskleroze i raznih krvoţilnih i srcanih poteškoca. Zasicene masti su teţe probavljive i sadrţe visoki nivo holesterola. Postepenim kontinuiranim unosom više kalorija no što ih stvarno trebamo. Danas se zna da višak masti u prehrani kroz duţe vremensko razdoblje pogoduje nastanku raznih bolesti od gojaznosti. To bio zapravo bio osnovni princip kako zadrţati uravnoteţeni unos masti u organizam. Treba istaci. E i K. Svakako. Jednostavnim unošenjem raznovrsnih namirnica u naš organizam bez dodatnog dodavanja ulja. Zamislite samo to: kada bismo izuzeli vodu nezasicene masne kiseline sacinjavale bi polovinu moţdane tvari. i kod ţena u posebnim trenucima njihovog ţivota: tekom trudnoce i za vreme dojenja. Odatle proizlazi vaţnost odmer tih tvari prisutnih u svakodnevnoj prehrani. Nezasicene masne kiseline potrebne su za "izgradnju" raznih tkiva i celijskih struktura. nego i po zadatku koju obavljaju u našem organizmu. Masti ulaze u sastav velikog dela namirnica prisutnih u svakodnevnoj prehrani. postiţemo punocu jela i bogatstvo ukusa. dece. zahvaljujuci napretku tehnologije. Dok su zasicene masti neophodne u prehrani osoba koje se bave teţim fizickim radom i sportom. Ali postoji razlika izmedu pojedinih masti u njihovom hemijskom sastavu i upravo ta razlicitost odreduje koje su masti "dobre". Najpoznatija od tih masnih kiselina je linolna masna kiselina koja ulazi u sastav brojnih biljnih ulja poput suncokretovog. Sve navedene funkcije mogu obavljati razne masti ili lipidi. dolazimo do stanja prekomerne telesne teţine . dobijamo dovoljnu kolicinu tih tvari neophodnu za odrţavanje normalne izmene tvari u našem organizmu. kukuruznog i susamovog. Mono i polinezasicene masne kiseline zajedno cine veliku grupu nezasicenih masnih kiselina koja se deli u dve manje grupe: a) esencijalne masne kiseline (Omega-3 i Omega-6) b) neesencijalne masne kiseline. margarin). Sve su one u visokom postotku prisutne u semenkama i semenim uljima. adolescenata. Najrasprostranjenija masna kiselina koja spada u porodicu mononezasicenih masnih kiselina je oleinska kiselina. ali i pojedinim namirnicama biljnog porekla. Radi se o tvarima koje nalazimo u mastima uglavnom ţivotinjskog . Do tih prekomernih kolicina dolazi se na gotovo neprimetan nacin jer su izvori masti u hrani vrlo brojni. Što su to dobre. Zasicene masne kiseline sluţe uglavnom kao izvor energije. D. Zato ih nazivamo zasicenima. broj kombinacija obogacivanja svakodnevnih obroka dodavanjem ulja i masti tokom pripreme jela ili na gotovo jelo.. Osim što ulaze u sastav svih celijskih membrana (ovojnica). osiguravaju organizam od temperaturnih "šokova" prilikom naglih promena temperature okoliša. a nezasicene sa onima biljnog 17 .Te visokovredne namirnice. jaja. nasuprot 4 kalorije koje dobijemo izgaranjem šecera i belancevina (proteina). Masti u cijem su sastavu prisutne takve masne kiseline nalaze se u tekucem agregatnom stanju pri sobnoj temperaturi. masti ili pancete. nezasicene moraju biti prisutne u velikim kolicinama u prehrani dojencadi. danas znamo da uloga masti u organizmu nije samo dobijanje energije. Na taj smo se nacin navikli od masti dobijati onaj ukus koji najcešce ne moţemo postici upotrebom samo izvorne namirnice. Nezasicene (dobre) masne kiseline se dele u dve grupe: Mononezasicene masne kiseline i Polinezasicene masne kiseline Mononezasicene masne kiseline (maslinovo ulje) imaju takav hemijski sastav koji im omogucuje vezivanje još dva atoma vodonika u molekule masne kiseline. Ali od kad su te tvari postale tako široko rasprostranjene i dostupne. Masti na sebi svojstveni nacin štite organe poput jetre. time organizam dobija više kalorija no što nam je stvarno potrebno. Polinezasicene masne kiseline (suncokretovo ulje) imaju više (uglavnom cetiri) "slobodna" mesta na atomima ugljenika na koje mogu vezati atome vodonika. Suprotno mišljenjima iz nedavne prošlosti. pavlake. S druge strane masti ni u kojem slucaju ne smeju biti maknute sa našeg stola jer sudeluju na aktivni nacin u "gradnji" osnovnih celijskih struktura i u odrţavanju moţdanih funkcija. bubrega.gojaznosti.

Valkna su takode vrsta ugljenih hidrata ali ona seu drugacije hemijske strukture. . tada velika vrednost masti se koristi kao izvor energije. • Odredeni tip ugljenih hidrata pomaţe u izgradnji dobrih-zdravih bakterija u probavnom sistemu.Ne nalazi se u prirodi ali se stvara razlaganjem mlecnog šecera (laktoze) Nezasiceni: 1. tada deo glukoze se skladišti kao glikogen u jetri i mišicnom tkivu. no neosporna je njena tacnost. 2. Fruktoza . uvecavaju rizik pojave kardiovaskularnih oboljenja. potrebno je da ugljeni hidrati budu prisutni u telu. oni nisu svarljivi i ne obezbeduju kalorije kao ni energiju. Galaktoza . kako bismo mogli stvoriti jednu uravnoteţenu prehranu po sadrţaju masti. Glukosa je forma šecera narmlno ustanovljena u krvotoku i telo je koristi za energiju. Masno tkivo ima sposobnost neogranicenog skladištenja i velicine. • Ugljeni hidrati su neophodni za regulisanje nervnog tkiva i to je JEDINI izvor energije za mozak. Ne smemo zaboraviti da sve masti ţivotinjskog porekla ne pripadaju grupi zasicenih. slatkim zrnima i medu. Kako se ugljeni hidrat pretvara u mast ? Varenje ugljenih hidrata zapravo pocinje u ustima gde se sa izvesnim enzimom zvanim pljuvacka meša i rastvara. tako da se nagomilava ketonska masa. ulaze vrlo lako u tkz. svaki višak glukoze moţe se preobraziti u masne kiseline i skladištiti kao masno tkivo. Riba (posebno plava riba) u svom sastavu lipida ima veliku kolicinu polinezasicenih masnih kiselina posebno onih iz skupine tzv. nakon što su se u prehrani svinja pocele upotrebljavati druge vrste sirovina. • Neki ugljeni hidrati su puni vlakana. Zbog toga. Pogledajmo malo bliţe funkciju ugljenih hidrata : • Ugljeni hidrati su rezerva proteinima tako da proteini mogu graditi. Monozasiceni: 1. i šecerni javor. Omega-3. šecernim repama.Nalazi se u vocu i medu 3. ugljeni hidrati su bili optuţivani kao razlog dobijanja suvišnih kilograma. Isto tako svinjsko meso. Na kraju. Saharin se stvara kada se pomeša fruktoza i glukoza. kako onih zasicenih tako i nezasicenih. koji pomaţu u sprecavanju konspitacije-zatvora i smanjuju risik za izvesna oboljenja kao što je rak. Na taj nacin te masti zauzimaju preventivnu ulogu u sprecavanju pojave kardiovaskularnih bolesti. Razlicite vrste ugljenih hidrata Jedan od nacina klasifikacije ugljenih hidrata jeste po njihovom hemijskom sastavu. • Da bi se mast pravilno metabolizirala. vec i prepoznati u sastavu jednih i drugih koje vrste masnih kiselina preovladavaju. Dostapre.To je obican kucni šecer. višak nastavlja da biva skladišten kao glikogen. One masti biljnog porekla koje su po sastavu nezasicene. koja stvara telesnu kiselinu. bitno je konacno definisati zbog cega one prve nazivamo "lošim". koji ciste holesterol sa krvnih ţila i dovode ga u jetru gdje se on pregraduje u ţuc i izlucuje nakon toga iz organizma. obnavljati i odrţavati telesna tkiva umesto da budu korišteni kao izvor energije. telo moţe iskoristiti zalihe glikogena kako bi dopunila taj nivo. Saharin . Obicno se nalazi u šecernim trskama. Telo nije sposobno upravljati sa ovako velikom kolicinom tako brzo. kao što ni sve masti biljnog porekla ne pripadaju grupi nezasicenih masti. Ţivotinjske masti koje su po hemijskom sastavu zasicene. potrebno je ne samo razlikovati da li su namirnice biljnog ili ţivotinjskog porekla. HDL lipoproteine. • Ukoliko ima više glukoze nego što je potrebno celijama. Ako je nivo glukoze isuviše visok.porekla. Glukoza se apsorbuje u krvne ţile i koristi na nekoliko razlicitih nacina: • Veliki deo glukoze se koristi odmah za energiju neophodnu za celije.Nalazi se u prirodi u vocu. Ako nivo glukoze u našem krvotoku mnogo opadne. izgaranjem u našem organizmu stvaraju tvari koje ako se nakupljaju u višku. The carbohydrate world can be very confusing. šecernim sirupima. • Pošto se potrebna energija napunila i kolicina skladištenog glikogena. UGLJENI HIDRATI UGLJENI HIDRATI Rec ugljeni hidrati moţe biti vrlo konfuzna. Ljudski organizan nema neophodne enzime da razloţe ovu vrstu ugljenih hidrata. tecnim sirupima. To je osnovni elemen kompleksa ugljenih hidrata. Ovo stanje se naziva ketonizam. Radi se o vrlo ociglednoj definiciji. Glukoza . srcane bolesti i dijabetis-šecerna bolest. sadrţi u vrlo visokim kolicinama polinezasicene masne kiseline. Ukoliko nema dovoljno ugljenih hidrata. Vlakna omogucavaju normalnu eliminaciju crevnog sadrţaja i kiselina. Ostali proces varenja se zbiva se u tankom crevu gde enzimi razbijaju velike molekule ugljenih hidrata pretvarajuci ih u jednostavniju formu zvanu glukoza. a one druge "dobrim" mastima.u crevima za probavu.

beli krompir. socivima. Celuloza – nastaje od velikog broja molekula glukoze i ona je potpora našim kostima. Vlakna – samo zasadena hrane se ne moţe svariti. • Vrsta skroba. 4. Na primer. Bilo kako. Ova hrana moţe pomoci i u smanjenju novoa šecera u krvi. Nastaje od mnogih elemenata glukose. ovasu. i mlecne proizvode sa malom kolicinom masti. sporije podiţe nivo šecera u krvi. Jetra moţe glikogen pretvoriti u glukozu i preko krvotoka ga isporuciti tkivu za njegovu potrebu. Ljudi ga ne mogu svariti. kao celo voce. Laktoza . Hemiceluloza – sadrţi pectin i agar-agar.2. Zbog toga ima niţi broj šecernog indeksa. Postoje dve vrste vlakana. Najmanja gramaţa od 130g ugljenih hidrata treba biti ikljucena u dijetu zbog sprecavanja ketozisa. Pectin se nalazi u zrelom vocu a agar-agar dobijamo od morske trave. 3. povrce i voce. sa niţim šecernim indeksom. Ovi faktori ukljucuju : • Velicina cestica. • Kiselost. cajno pecivo. Konzumirajte povremeno Rafinirano belo brašno : Hlab. Kako god bilo moguce. ona upija vodu i formira gel koji povecava masu otpada-stolice cime daje laksativ efekat. i zbog toga je moguce da imaju visoki šecerni indeks. Unošenje topljivih vlakana kroz hranu moţe smanjiti nivo holesterola u krvi kao i smanjenje rizika za srcana oboljenja. bilo šta što usporava probavu i apsorbciju ugljenih hidrata-sadrţaj hrane ce smanjiti njegov šecerni indeks. znaste proizvode. hemoroida i drugih probavnih problema. seli zrnasti plodovi kao i povrce i voce. Mišicni glokogen je upotrebljen odmah kao energija. brţe povisuje nivo šecera u krvi. Šecerni indeks Novi sistem za ksasifikaciju ugljenih hidrata jeste šecerni indeks. Masti usporavaju varenje i imaju nizek šecerni indeks. palcinke. Glikogen – to su zalihe uhljenih hidrata u ljudskom organizmu i to je primarni izvor glukose i enirgije. • Zrelost. koji uzrokuje brţi i snaţniji nivo šecera u krvi. nalazi se u nekim vrstama voce. Naše telo treba teţe da radi kako bi pretvorilo ugljene hidrate u glukozu (i konacno u mast). ţitarice. 3. i jecmu. špagete. Šecerni indeks rangira hranu po tome kako ona utice na nivo šecera u krvi mereci koliko se poveca šecer u krvi nakon jednog obroka. Skrob dolazi u dosta razlicitih oblika. Neki se moraju kuvati ili ţvakati kako bih se razbila opna celuloze. Nastaje kade se dva elementa glukose pomešaju. • Opno vlakna. Nemoţe se svariti tako da se izbacuje kao otpad. • Mast. Zbog toga beli hleb ima veliki šecerni indeks. Konzumirajte cešce Cele proizvode od ţitarica : Hveb. cajna peciva. dvopek. Vece cestice koje se nalaze u brašnu.Nastaje kada se skrob razblaţi u telum kao i u klicama semena. Polizasiceni: 1. oasanih mekinja. Donja granica Osnovna poruka je prosta kada dolazi do odredivanja visine i vrste ugljenih hidrata u hrani. Ugljeni hidrati trebaju se unositi oko 45% do 65% od ukupnog dnevnog unosa kalorija kroz hranu za vreme zdrave dijete. dok neka hrana koja sadrţi proste ugljene hidrate. Enzimi oslobadaju pojedine elemente glukoze koji se apsorbuju u krvotok. makarone. usporava varenje i sniţava šecerni indeks. Neka zrela voca i povrca moguce je da imaju više šecera nego ona nezrela. Koristeci šecerni indeks donekle je zbunjuje. Skrob – nalazi se u korenastom povrcu. U suprotnosti s tim. • Topljiva vlakna. i šecer sa minimalnim celim zrnastim proizvodima. Cesto se nazivaju cistaci jer cuvaju da probavni sistem radi glatko. Neka hrana koja sadrţi sloţene ugljene hidrate. što je vaţno ukoliko patite od dijabetisa. Neke vrste je lakše razloţiti u šecerni moleku nego druge. integralni pirinac se sporije razlaţe. • Topljiva vlakna – nalaze se u pasulju. groţde i spanac. 5. šargarepa. dvopek. grašku.. jer ga šecer u krvi brzo rastopi. kao krompir. Dijeta ispunjena sa visoki šecernim indeksom hrane. Ona je jedna vrsta vlakana. usporavaju varenje i samanjuju šecerni indeks. vocne sokove. Maltoza . topljiva i netopljiva i potrebno je unositi obe vrste svakog dana za vreme dijete. beli hleb se brzo pretvara u glukozu. kao jabuka. 2. Zbog toga. mariniranoj hrani. Kiselina nadena u nekom vocu. socivu. palcinke. razlog je sporije. ovas. Hrana sa vlaknima koja imaju opne kao pasulj i semenke se još sporije vare i imaju još niţi šecerni indeks. Mogu pomoci u prevenciji nekih vrsta kancera. Neke vrste voca i povrca takode sadrţe topljiva vlakna. ce usporiti varenje i smanjiti šecerni indeks. i sirce. integralni pirinac. kao protivnik krajnjem proizvodu brašna. ţitarice. Izbegavajte konzumiranje 19 . puno neţnije promene u krvi. bice povezan sa povecanim rizikom za dobijanje šecerne bolesti i srcanih bolesti. zamenize visoko proizvedene – rafinirane (oplemljenjene) ţitarice. i ovsanog brašna. Ova vrsta vlakana. Organizam je ne moţe svariti. povrca. Pomaţu kod konspitacije-zatvora. beli pirinac.Nalazi se u mleku. • Netopljiva vlakna – nalaze se u hrani kao što su mekinje. Nastaje kao mešafina glukose i galaktoze.

Instsnt pirinac. poznatu kao krvni šecer koji opskrbljuje energijom mozak i središnji ţivcani sistav. protein se sudara i meša sa pljuvackom u ustima. Ukupno postoje 22 vrste razlicitih aminokiselina. pa je potrebno pripaziti na njihov odabir. sladoled. Normalan proces tela jeste da konstantno proizvodi kiselinu i da je izjednacuje sa osnovom. • Proteini pomaţu u regulisanju kolicine tecnosti u telu kako bi ocuvali ravnoteţu tecnosti u našem telu. koţe. hormoni za rast kostiju. Naše telesne celije sjedinjavaju ove graditelje da izgrade svaki posebni protein koji je potreban našem telu. mast se pretvara u glukozu i tada gubite na teţini. Kao i svom hranom. sve preko potrebnog ce biti skladišteno kao mast. Isoleucin (eng-isoleucine). Krompir. krv. Da se belancevine koje su preko potrebne za izgradnju tela ne bi trošile za energiju. Jedete li previše ugljenih hidrata. Voce i Povrce sa mnogo vlakana. torte. više nego li se moţe pretvoriti u glukozu ili glikogen (koji je pohranjen u jetri i mišicima) rezultat je debljina. Proteini u našem telu obavljaju ovaj zadatak. bombone i kolaci. pite. Proteini imaju veliki broj funkcija : • Pomaţu u izgradnji. Ove kiseline pomaţu da odmotaju proteinsko zamršeno vlakno. Ali. tako što višak mora biti odnešena uz pomoc krvi do izlucnih organa. a protein je izvor kalorija ( 1g prteina = 4 kalorije). glavni su izvor energije u tijelu. Lizin. Aminokiseline sjedinjene sa drugim aminokiselinama izgradice poseban protein neophodan za naše telo. od kojih strahuju loše informisani ljudi koji ţele smršaviti. lomeci delove proteinskih vlakana u manje delove. ukoliko unosimo vecu kolicinu proteina nego što nam je potrebno. Kada je telu potrebno više energije. kolace. Cips. nego za obnovu. i cuvanju telesnih celija i tkiva kao što su naša koţa. izgradnju mišica. protein ce biti ţvrtovan da obezbedi neophodnu kolicinu kalorija ako hrana koju jedemo nema dovoljnu kolicinu masti i ugljenih hidrata. Devet Aminokiselina se smatra ESENCIJALNIM Naše telo ih ne moţe napraviti. Svrha Aminokiselina Za vreme varenja. med. Skrob i šecer glavne su vrste ugljenih hidrata. Slatkiši. beli šecer. Hormoni signaliziraju odredenim enzimima da pocnu raditi na onome što je telu potrebno. riţa. poslastice.. Kada aminokiseline dospeju u krvotok onda svaka celija u telu ima mogucnost da ih uzme i iskoristi. Veliki broj razlicitih proteina u našem telu napravljeni su zahvaljujuci ovim graditeljima . omogucavaju maksimalnu iskoristivost belancevina u izgradnji organizma. • Takode pomaţu u formiranju enzima i hormona kako bi omogucili našem telu da funkcioniše normalno. PROTEINI PROTEINI Proteini su nutrijent koji su telu neophodni svakog dana. Stomacni enzimi napadaju proteinski lanac. UGLJENI HIDRATI Izvanredan izvor energije Oni odrţavaju zdravlje i osiguravaju energetsku opskrbu tela. 60% dnevnog unošenja energije trebalo bi pokrivati ugljenim hidratima (testenina. Povecati unos namirnica : Testenina od integralnog brašna. Metionin. stvaranje hormona za rast. gazirane sokove.Slatkiše i krckave proizvode : Peciva. za metabolizam koji uklanja otpade iz jetra ne bude masna. cips. Nisu svi ugljeni hidrati isti. Onda ulazi u stomak i dolazi u kontakt sa veoma jakim kiselinama. • Proteini kontrolišu u našem telu ravnoteţu osnovnog nivoa kiselini. Pinilalanin (eng- .aminokiselinama. Celije tankog creva oslobodice aminokiseline u krvnotok. Testenina od belog brašna. suve kolace. • Samo proteini mogu izvršiti sve funkcije o kojima smo do sada pricali. Gazirani napici. Proizvodi od Soje. Smanjiti unos namirnica : Rafinirani beli šecer. obnavljanju. perece i slicne grickalice. pa cak i kostiju. mišici. To su : hormoni za rast kose. Enzimi omogucavaju hemijsku reakciju u našem telu. krompir) pripremljeni bez puno zacina i masti. • Proteini kao antitela štite nas od bolesti – vodeci racuna o bakterijama i virusima. Zobena kaša. Leucin. tako da ih naša hrana mora sadrţati. Ugljeni hidrati. Krv mora ovo da uradi a da ne dopusti da njen osnovni nivo kiseline bude oborena. perece. hranljive materije za mozak. Proteinski delovi ulaze u tanka creva gde sledeca grupa enzima izvršava finalno lomljenje proteinskih vlakana u slobodne aminokiseline. Esencijalne aminokiseline : Histidi. Integralni hleb. Razlaţu se tokom probave u glukozu. Osnovni prioritet tela jeste da obezbedi potrebnu energiju. naša svakodnevna prehrana mora sadrţavati ugljene hidrate. krofne.

Koliko je proteina dovoljno Zdravstvena organizacija predlaţe limit unošenja proteina na 10-35% od naše ukupne dnevne potrebe za kalorijama. To je idealno za sve koji intenzivno treniraju. Zbog prevelikog uzimanja alkohola organizam gubi sposobnost pravilnog iskorištenja taurina. štiti nam mozak i pospešuje rad srca. 10. Cistin / Cistein je stabilan oblik cisteina.. Svaki pojedinacno zahteva drugaciju pripremu od aminokiselina. Fenilalanin je aminokiselina koja se smatra neurotransmiterom jer prenosi signale izmedu ţivcanih celija i mozga. bademi. proizvodi soje. Pri metabolizmu cisteina oslobada se sumporna kiselina koja pomaţe pri detoksikaciji.000 kalorija uz pomoc proteina potrebno je da unesemo 500g proteina (500x4=2. isto kao i povrce imaju mali izvor proteina. riba. Cistin / cistein štite telo od teških metala i slobodnih radikala narocito koji nastaju pušenjem i konzumiranjem alkohola. Treonin. • 1 caša mleka. vrtoglavice. sirevi. Ako ste cesto umorni. Herbalife Formula 1 sadrţi sve aminokiseline i sve esencijalne aminokiseline. Izvor Proteina Meso. povecava potrebu za taurinom. proso. U najvcem broju slucajeva. Sve namirnice bogate belancevinama. grašak i socivo. jogurt i proizvodi soje obezbeduju svih devet esencijalnih kiselina. Taurin je neesencijalna aminokiselina koja se sintetizira u telu i gradi druge aminokiseline. mleko. Dok u organizmu ima dovoljna kolicina B6 vitamina (Formula 2)..phenylalanine). Kako deluju pojedine aminokiseline? Lizin smanjuje pojave herpes simplexa i ozeblina. Potrebna je za probavu masti. oci su vam zakrvavljene. Serin. Da bi uneli 2. Glutaminska kiselina. Za nekoga ko dnevno treba 2. jaja. sastoje se od 2-5 aminokiselina) i proizvodi sa dodatkom pojedinih slobodnih aminokiselina. Ornitin.000 kalorija). poboljšava pamcenje i mentalnu bistrinu te ublaţava potištenost. Hrana koja se sadi kao što je pasulj. esencijalne aminokiseline prisutne u jednoj vrsti zasadene hrane mogu se spojiti sa drugim esencijalnim amino kiselinama iz druge zasadene hrane i tako da dobijemo kompletan protein. Esencijalne aminokiseline su one koje organizam ne moţe sam proizvesti nego se moraju uzimati putem hrane. oni se zovu visoko kvalitetni ili kompletni proteini. Dijabetes. Srecom. semenke. riba. poboljšava koncentraciju i pravilno iskorištavanje masti. središnjem ţivcanom sistemu. Glicin. Prolin. i izaziva edem (oticanje zbog zadrţavanja tekucine u tkivima) i podloţnost infekcije. povecava spolnu ţelju. Aminokiseline omogucuju rad mišica.000 kalorija. Pri tom se mogu razlikovati dve kategorije aminokiselina: proteinski hidrolizati (kratkolancani peptidi. Asparagin. Cistin. Arginin. Mi predlaţemo da to bude 20% od ukupne dnevne potrebe za kalorijama. Taurin. Zbog ovog razloga. Ostale Aminokiseline su NE ESENCIJANE Naše telo ih moţe prizvesti samo ukoliko unesemo dovoljno ovih devet esencijalnih aminokiselina u toku jednog dana. ovaj primer unošenja proteina moţe se smatran zdravim ukoliko je raspon izmedu 50 grama (10% od unošenja) do 175 g (35% od unošenja). Arginin moţe uticati i na broj spermatozoida i pomaţe u rešavanju muške neplodnosti. patite od nesanice. jogurt. telo ga moţe samo proizvoditi. integralni hleb. Cistein.. jednako je 400 kalorija). Pomaţe vidu i sprecava odumiranje makule (ţute pege).. Ovo je princip zdrave vegeterijanske ishrane. anemicni ste ocigledno je da vam nedostaje lizin.. Ipak je moguce dobiti kompletne proteine bez da jedemo ţivotinjske proizvode. Pomanjkanje metionina moţe oslabiti sposobnost tela da izlucuje mokracu. Arginin je preko potrebna aminokiselina za osobe iznad tridesete godine ţivota jer ga štitnjaca prestaje luciti. Arginin . Metionin je vrlo mocna aminokiselina koja pomaţe u razgradnji masti. Aminokiseline (dodatak) Proteini se sastoje od aminokiselina.. to ce biti jednako 100 grama proteina (4 kalorije po 1g proteina. raţ. pogledajte tabelu. i Valin.8 grama proteina = 8 x 4 = 32 kalorije • 85 grama sira . Asparaginska kiselina. ţito. ţivina (perad). mišicnom vlaknu.. zrnasti celi plodovi. Buduci da se metionin ne moţe sintetizirati u telu moramo ga uzimati putem hrane (sojino zrno.000 razlicitih proteina mogu postojati u jednoj celiji našeg tela. Naše telo moţe samo komletireti proteine ako jedemo raznovrsnu zasadenu hranu i unosimo dovoljno kalorija u toku jednog dana. unosimo 400 kalorija uz pomoc proteina. cešnjak. Ne esencijalne aminokiseline : Alanin. Da bi vam dali ideju o kolicini proteina koju moţete naci u odredenoj hrani. ţitarice kao što je jecam.) ili dodacima prehrani. vaţna aminokiselina koja usporava starenje koja sadrţi sumpor. 21 gram • 85 grama mesa…21 grams 21 . Alternativni medicinari cesto ga preporucuju muškarcima koji imaju problem odrţavanja erekcije. "prirodna Viagra" je potrebana za pravilan rad štitnjace. ne moţete se koncentrisati. Triptoan (eng-tryptophan). kikiriki. Nuţan je za hormon rasta koji luci hormon štitnjace. Svi ovi prizvodi nisu kompletni proteini jer nemaju svih devet vrsta aminokiselina koje naše telo treba. Obilje taurina nalazi se u srcanom tkivu. kosa vam opada. Nije potrebno kombinovati posebnu vrstu hrane pri svakom obroku. apsorpciju vitamina topivim u mastima i odrţavanje nivoa holesterola u krvi. Fenilalanin smanjuje osecaj gladi. Pomaţe pri rešavanju nekih oblika neplodnosti. Verujte ili ne. Pospešuje izlucivanje estrogena i dobra je za ţene koje piju kontracepcijske pilule. Što znaci da je 20% od 500g jednako 100g proteina tj.

Nedostatak kod ţivotinjskih proteina jeste da se u telo unose i nepoţeljne tvari (purin-heterociklicno aromatsko organsko jedinjenje koje se sastoji od kondezovanih prstena pirimidina i imidazola.. Ocigledno. kosa. Protein je bitna komponenta doslovce svake celije u telu. To znaci. Zapravo. a sadrţe vitamine i minerale (Formula 3). Proteinski koncentrati su najprakticniji. Isto tako. Ako ne jedemo dovoljno proteina. ţivotno nisu samo potrebne belancevine nego i aminokiseline. PROTEINI Šta su to proteini? Belancevine su uz vodu neizostavan sastojak tela. Celijama imunološkog sastava. od kojih je jedna od najvaţnijih protein. ½ zemicke. koţe. kondicije i radne sposobnosti. jaja. mogu imati za posledicu nedostatak hranjivih tvari koje ne samo da je opasno po zdravlje. a to su proteinski koncentrati (Formula 3). To moţe dovesti do nedostatka hranjivih tvari koji moţe usporiti proces smanjenja teţine i konacno dovesti do povecanja teţine..5 . moraju biti prisutne sve esencijalne aminokiseline u pravilnom odmeru. morate svom telu dati dobro uravnoteţene hranjive tvari. sa raznovrsnim mesom ţivotinjskog porekla kao i uz hranljive ţitarice i povrce. Kod nedostatka belancevina telo pocinje trošiti vlastitu proteinsku supstancu.2 grama proteina po kilogramu telesne teţine. 1 caša ţitarica. Oni su gotovo bez masnoca. kose i mišica potrebni su proteini za ispravno funkcioniranje i rast.. 1 cajno pecivo…3 grama Kolicinu proteina je lako postici. dodajte više proteina. Za razliku od drugih telo ih ne moţe samo proizvesti i zato ih moramo unositi hranom ili dodacima prehrani. potrebna je dopuna prehrani. a to znaci da dolazi do gubitka snage. Naše mišice mogli bismo opisati kao “peci za sagorijevanje masti” jer odrţavaju dobro funkcionisanje našeg metabolizma. Optimalna kolicina proteina koja vam je potrebna svakog dana lako se odredi tako da se uzme 1 gram proteina na svaki kilogram telesne teţine. holesterol i masnoce). Koliko vam je potrebno proteina? Primereni dnevni unos proteina krece se od 50 do 60 grama za ţene do najmanje 70 grama za muškarce. Maksimalna biološka vrednost inosi 100. Protein u Formuli 3 mogao bi biti pravi odgovor! Dodavanjem Thermojetics Proteinskog dodatka u prahu u Formulu 1 povecavate svoj unos proteina bez dodatnih kalorija od masti ili ugljenih hidrata. a ipak se ne mogu akumulirati. Biološka vrednost tj. Danas poznajemo dvadeset dve aminokiseline. Ljudi koji su na dijeti precesto smanjuju unos proteina nastojeci kontrolisati teţinu.• • • • • 1 jaje. Kako se telo ne bi opterecivalo s takvom kolicinom mesa ( 30 g nemasnog mesa ima 7 grama bjelancevina). Da biste izašli iz opakog 'yo-yo' kruga.6 grama ¼ caše lešnika…6 grama 2 supene kašike putera od kikirikija…8 grama ½ caše povrca…2 grama 1 parce hlaba. a to znaci da se 100% unesena kolicina proteina moţe pretvoriti u telesni protein. koje su medusobno povezane peptidnim vezama stvaraju hiljade razlicitih belancevina. Za sportiste i bodybuildere taj je iznos veci i krece se 1. Da bi telo ucinkovito iskorištavalo i sintetiziralo belancevine. koţa.. koje su gradivni delovi belancevina. biohemijski veoma znacajna jedinjenja pre svega kao komponente DNK i RNK. Izvori visoko vrednih proteina su: mlecni proizvodi. Muskulatura (mišici). naša ce ga telo krasti iz naših mišica i organa. vecina od nas ima mali problem naci i obezbediti neophodnu kolicinu proteina. riba ili soja. Dakle. trebate pribliţno 60 grama proteina dnevno. ako imate 60 kilograma. Zašto nam je potreban protein? Protein nam je potreban da bismo ostali snaţni i zdravi. a njih devet nazivamo esencijalnim aminokiselinama. Ostvarite optimalan unos proteina uz Formulu 1 i Proteinski dodatak u prahu Formula 3 i zauvek izgubite na teţini! Sve je tako jednostavno kao 1-2-3. Zašto 100% Proteinski dodatak u prahu? Potreba za proteinima povecava se pri aktivnostima zbog povecane izmene tvari i razgradnje proteina pri opterecenju. siromašni su holesterolom i imaju visoku biološku vrednost. hormoni. Aminokiseline. za atleticare sa telesnom teţinom od 80 kg potrebno je optimalno 160 g proteina. Protein je neophodan za razvoj mišica koji vode povecanom sagorijevanju kalorija. ne sadrţe purin. osobe koje precesto smanjuju unos proteina u nastojanju da smanje kalorije i redukuju teţinu..za manje masnoce i pomeriite se sa mrtve tacke u gubitku teţine ! Prilagodavanje osobnim potrebama je kljuc ! . Proteine delimo na ţivotinjske i biljne. nego moţe izazvati nutriconisticku neravnoteţu u organizmu koja moţe usporiti smanjenje teţine i na kraju dovesti do povecanja teţine. meso. enzimi. nokti. sve su to belancevine. Biljni proteini imaju nisku biološku vrednost sa izuzetkom sojinog proteina. kvalitet prehrambenog proteina rezultira iz sadrţaja esencijalnih aminokiselina i sposobnosti resopcije. Belancevine se moraju stalno uzimati putem hrane. To se naziva 'yo-yo' ucinkom.

Ako konzumirate pravu kolicinu proteina za svoje telo.95 g 97 . sa mnogo meduobroka od povrca i voca. • Kada uzimate prave kolicine proteina za vaše telo. 23 .80 kg 80 .110g 110 . Tamo gde se dve linije sastaju u tablici.119 g 120 . Formula 1 je odlican pocetak – hranjivi napitak prepun sojinih proteina. Konzumiranjem Formule 1 i Proteinskog dodatka u prahu (Formula 3) dobijate sve prednosti visokokvalitetnih proteina bez dodatnih masnoca! Ne zaboravite koristiti i vlakna! Visoki unos proteina kod nekoga moţe dovesti do konstipacije-yatvora. konzumiranje mnogo ţivotinjskih proteina cesto znaci i konzumiranje mnogo masnoce… Sojino zrno je jedino povrce koje sadrţi kompletan protein. pa nastaju kremasti ukusni shake napitci.130 kg 147 – 153 cm ţene 55 . Sojin protein Sojin protein je najkvalitetniji dostupni biljni protein.115 g 115 .130 g muškarci 110 . dodatak prehrani sa vlaknima ili Biljni koncentrat aloje ce osigurati da cete ucinkovito ispirati otpadne tvari iz svog tela.135 g 135 -145 g 164 – 173 cm ţene 80 .75 g 75 . Izmena tvari iz proteina sirutke je brza u telu. Što više nemasne telesne mase imate. jaja i mlijeko.95 g muškarci 85 .85 g 85 . Pronadite svoj idealni unos proteina Visina Teţina 40 . mesa ili jaja.120 g 120 .125 g 130 .106 g 106 . naci cete brojcane vrednosti – to je kolicina proteina koju preporucujemo za konzumiranje u jednom danu.95 g 95 . Stoga ne zaboravite na unos mnogo vlakana. No.155 g 155 -175 g Znate li koliko proteina trebate? Preporuke za unos proteina cesto se temelje na hrani ţivotinjskog porijekla kao izvoru proteina: meso. a sadrţi i antioksidante koji pomaţu u odrţavanju zdravih celija.85 g 85 .110 g 110 . Koja je prava kolicina proteina ? Jednostavno pogledajte ovu tabelicu! U vodoravnoj koloni nadite svoju teţinu. To znaci da zrna soje daju svih devet esencijalnih aminokiselina.120 g 120 -150 g muškarci 115 . Protein sirutke Protein sirutke daje više aminokiselina i dobro se meša sa mlekom. a u horizontalnoj visinu.135 g 154 – 163 cm ţene 65 . protein moţe pomoci u razvijanju nemasne telesne mase.130 g 130 -145 g 145 -165 g 174 – 183 cm ţene 85 . Odlican je izvor aminokiselina. A kvalitet proteina je jednak onoj kod proteina iz mleka. jaci je vaš metabolizam i sagorevate više kalorija.100 g 100 . Izmena tvari iz sojinog proteina u telu je spora.75 g 75 -85 g 85 .105 g 105 .95 g 95 .140 g 140 .60 kg 60 .65 g 66 . veca je verovatnoca da cete osetiti blagodati proteina: • Ispravna kolicina proteina za vaše telo moţe pomoci u kontrolisanju gladi. Kako pomaţe proteinski dodatak u prahu? Ono što je dobro kod Proteinskog dodatka u prahu (Formula 3) jeste da ga moţete dodavati svojim shake napitcima od Formule 1 u tacno potrebnim kolicinama. Proteinski dodatak u prahu (Formula 3) je tajni sastojak za uspeh – naša svojstvena mešavina proteina iz soje i sirutke koja ce vam pomoci pri zadovoljavanju svojih svakodnevnih potreba za proteinima. Uz to.115 g muškarci 97 .100kg 100 .