P. 1
A 04 - Knjiga 08 (Jovo Kovacevic - Osnovne Koncepcije NATM-A) Poglavlje 8 - Klasifikacija Stena

A 04 - Knjiga 08 (Jovo Kovacevic - Osnovne Koncepcije NATM-A) Poglavlje 8 - Klasifikacija Stena

|Views: 389|Likes:
Published by sukutrica

More info:

Published by: sukutrica on Nov 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/29/2014

pdf

text

original

---------

8. KLASIFlKACIJE STENA
Terene u prirodi izgraduju stene su razliCite po nazivu, poreklu i starosti. U inze­
njersko-geoloskom smislu, one se mogu bitno razlikovati po sastavu i kvalitetu. Cak
stene iste vrste cesto poseduju vrednosti geotehnickih i mehanickih karakteristika u
sirokim granicama. -
Za prakticne potrebe korisno je grupisanje stena u skupine po postavlje­
nim kriterijumima i parametrima ih na izvestan naCin odreduju, na primer u po­
teline rada, obima potrebnih mera zastite iskopa i s1. U literaturi su zabelezeni
pokusaji istrazivaca PQjedinacno, strucnih timova i sredina da stvore
prikladne sistematizacije u okvirima odredenih grupa, u bi bile
stene koje poseduju jednakeili priblizno slicne fizicko-mehanicke karakteristike, uslo­
vljavaju posebne prilaze u toku rada itd. Najcesci kriteriji klasifikacija su:
- grupisanje na osnovu mera sigurnosti,
grupisanje na osnovu vremena postojanosti.
U prvoj grupi su postojeca kategorizacija i GN 206. Kategorizacije po vremenu
postojanosti stena posle iskopa bolje odrednice za postupke po NATM, pa se jedan
njih ovde prikazuje u sazetom obliku.
Kategorizacija se provodi na osnovu podataka inienjersko-geoloskog kartiranja i
laboratorijskih ispitivanja.
treba obavljati posle svakog napredovanja pri radova. Odre­
_divanje kategorije, medutim, vrsi se samo kada nastupe bitnije promene geoloskih i
geomehanickih osobina stenske mase.
Ukoliko je gradenje podzemnog objekta predvideno u "otvorenom" useku (uz na­
knadno zatrpavanje), primenljivi su drugaciji pristupi.
LAUFEROVA KLASIFlKACIJA
Lauferov predlog klasiflkacije stenskih masa zasnC!van je na nacinima po kojima se is­
poljavaju podzemni pritisci. Polazne namere autorovih tstrazivanja bile su u funkciji po- ­
treba projektovanja i gradenja tunela pod pritiskom u alpskim podrucjima. Medutim,
ostvareni rezultati dobili su sire znacenje i mogu korisno posluiiti za orijentaciju pri pro­
ceni kvaliteta stenskih masa uopste. Pored toga, taj sistem, prikazan tabelarno, 0II1l0gUt,l.­
va procene stabilnosti stenskih masa u toku Kao osnovni parametar Laufer je
uveo "slobodan raspon" neosiguranog (nepodgradenog) dela tunela.
Na slid 90a prikazan je slucaj stabilne stene (krati "slobodan raspon"), a na
slici 90b slucaj kada je stenska masa (duii "slobodan raspon").
Klasa
stene
Stabllnost stene Tip osiguranja
A Stabilna Bez podgrade
--­
B
Obrusava se, ispadanje
pojedlnlh komada
Zastita gornjeg dela
( Vrla obrusljiva Osiguranje slemena
D lomljiva, rastrese se Laka podgrada
E Vrlo lomljiva, jako se rastresa Poluteska podgrada
-------­
F
G
!Izaziva pritiske
lJako izaziva pritiske
Podgrada sa oblaganjem
I Padgradnja sa oblaganjem
Ii osiguranjem cela
(a)
b
I<b 1*<1
(b)
d
Slika 90.
Klasa stenske Primeri za"vreme stajanja"
mase i "raspon"
Stabilna 20 godina 4,Om
6 meseci 4m
3m
1,5m
0,8m
OAm
0,15 m 10 sekundi
Vrlo
Izaziva
nedelja
5sati
20 minuta
2 minuta
gra
u m)
tl*"O= 1,0 ·10
s
nicnih
tl*'.2= 2,5 .10
3
tl*'.4= 6,3 .10
'
1,6·10°
1----------­
- tl*1.8= 4,0.10-
2
1,0 . 10·
l
-
102 103
Laufer vodi racuna 0 "vremenu stajanja" shodno pokazanom na dijagramu (slika 91).
Na apscisi je predstavljeno vreme u logaritamskoj razmeri (od 1 sekunde do 100 godina),
ana ordinati rasp on (0,10 do 10 m). UoCljivo je da stabilnost iduei od desno-gore
prema leva-dole. Svakom iskustvenom slucaju pripada taCka (x), a vrednosti
se najcesee susreeu u praksi pripadaju
A _I
I

, I
I
I
I
I
:::
0

'c

-s
.><:
-i'!
OJ
10°
Slika 91.
Maksimalna sirina iskopa 3 6 10 15 m
Ll celo iskopa 2 3 5 5 m
------­
L) podrueje rada 15 20 25 35 m
l3 pozadina radnog podrucja 150 200 250 300 m
nbra) sidara po ml tunela iii potkopa 2 4 6 9 kom.
mbraj sidara po ml U oknima 6 12 18 27 kom.
------­
h razmak izmeGu donjeg ruba betona
i podnoznog svoda
6 6 6 6 m
pbroj ,idara po m1vertikalnog okna 3 6 9 13 kom.
RABCEVICEVA KLASIFIKACIJA
Vreme koje ad trenutka iskopa do izrade konstrukcije za osiguranje (podgrada)
faktor koji utice na pojavu i naCin ispoljavanja podzemnih pritisaka.
Kao autor NATM, Rabcevic je dao uslove za njenu primenu i primenu sidara, vodeCi
racuna i a toj Cinjenici. Prema njemu, faktor vreme je period u kojem teme iskopa stoji
posle jednog otpucavanja bez podgradivanja, ada se ne obruSava. On je prvi zakljuCio da
je vreme stajanja nepodgradene stenske mase karakteristika njenog ponasanja.
lOS
mase
00 Stabilna bez ikakve podgrade
2 I Zdrava, slojevita
I Adheziona
00 do 24 Siobodna sidra sidra +
iii skriljasta stena
( mlaz. beton
-------
Stena vrlo
neporemecena,
Podgrada sa oblaganjem
31 jako prozeta
zdrava
pukotinama
Stena potpuno
4 1 mehaniCki
razorena
5 1
Pseudoevrsta
stena
61 podzemnoq - 1
Hemijski
Stena sa snainim I promenjena
ispoljavanjem
7 I pravog podzemnog
pritiska, veliki
nadsloj stenske
mase
81 Stena koja bubri
9 I Glina, Hovaca
101
' sljunak,
nekoherentni
Hemijski
... _I .. 0
I Podgrada sa oblaganjem+celicne
remenate iii drvena podgradil
1 .T" oznacava vreme U satima za kOje teme tuneJa stoji bez podgradivanja posle jednog otpucavanja.
1 Zavisi od kolicine vade i geoloskih uslova.
+ celiene remenate iii
drvena podgrada
24-1
0
Adheziona
+ mlazni beton
mreza kao jedina
Ako je potrebna
Nekoliko privremena podgrada
podgrada sa
dana do. iii adheziona sidra kao
oblaganjem, celicne Beton
nekoliko dodatna podgrada pri
remenate iii drvena
satl
2
podgradivanjU
podgrada
sa 0 laganjem
Nema iskustva
104
Procenjeno vreme stajanja izvodac moze koristiti kao dragocen podatak, koji pokazu­
je koliko vremena stoji na raspolaganju za izradu
Ukoliko osiguranje prati iskop na vecem odstojanju, rasp on svoda jednak je otvoru is­
kopa. Kod manje stabilnih stenskih sredina, osiguranje se mora vrsiti odmah posle
odnosno mora se "premoscavati" odstojanje od cela iskopa do vee izvedenog osiguranja.
KLASIFlKACIJA RQD
Dere je predlozio da pokazatelj ispucalosti stenske mase bude ROD (Rock
Designation) koji se izracunava po obrascu
RQD =lpll, 100% (34)
uKolem su:
RQD pokazatelj ispucalosti (kvaliteta) stenske rnase,
Ip - ukupna duzina komada jezgra UVVllt:UHl busenjem) dliZih od 10 em,
It dliZina intervala
U tabeli, su priredili Dere, Peck i njihovi saradnici, predlozen je i sistem osi­
guranja iskopa u funkciji pokazatelja RQD i nacina (masinski iIi klasicni uz
upotrebu eksploziva).
RQD I Metode iskopa
Bez iii izuzetno, mestimicna
primena debljina 5-7 em
Bez iii mestimicna primena,
debljina 5-7 em
Mestimicna primena,
debljina 5-7 em
Debljina 5-10 em ukaloti
110 em i viSe na oporcima
i u kaloti
90 I Amasinska
Bklasicna
75-90 I A masinska
Bklasicna
50-75 I Amasinska
8 klasicna Sistemsko sidrenje,
razmaksidara 1,0-1,5 m,
mestimicno mreza
106
25-50 I A masinska
Bklasicna
0-25 IAmasinska
Bklasicna Teski kruzni lukovi Sistemsko sidrenje 15 em iii Vise na celom prese­
na razmaku 0,6 m sa mrezom ku kombinovano koriscenje
sa bocnim oblaganjem razmak sidara 1,0 m srednjih do teskih remenata
Kruzni srednji lukovi, na
razmaku 1,0-1,2 msa
oblaganjem uslemenu
5rednji do teski
na razmaku
oblaganjem
m I i u kaloti, istovremeno
10-15 em betona Uoporcima
koriscenje sidara
15 em iii vise betona u
kaloti, istovre­
sidara
remenata
.KLASIFIKACIJA PREMA POSTOJANOSTI STENSKIH MASA
Jedna od klasifikacija prema vremenu postojanosti stena nakon iskopa, uredena u duhu
austrijskih i svajearskih propisa, bila je prihvacena i koriscena na sirifl1prostorima u
naSem okruzenju. Ugradena je u tehnicke uslove za izgradnju tunela na putevima,
je pripremio IGH Zagreb. U toj klasifIkaciji sve vrste stena u okviru tunelskih iskopa svr­
stane su u pet kategorija.
I kategorija
Obuhvata vrlo Cvrste, malo izlomljene stenske rnase, kodkojih su naponi, koji se poja­
na povrsini iskopa, manji od cvrstoce stene. U toj stenskoj masi treba da bude ma­
nje od tri sistema talasastih pukotina, zbog kojih nije moguce ispadanje u blokovima.
U okolini nema pojava plastifikacije. Deformaeije koje su velicine nekoliko mili­
metara, javljaju se tokom i neposredno nakon iskopa. VanprofIlski iskop je zanemarljivo
mali. Izbijanje se vrsi u punom profIlu i sa maksimalnim napredovanjem. Osiguranje
(podgradivanje) u nacelu nije potrebno, osim izuzetno pojedinacnim sidrima. Kada je
nadsloj jako visok moguca je pojava gorskog udara. Uticajem vode ove stene se ne menja­
podzemni pritisci se ne pojavljuju. Karakterise ih jasan zvuk pri udaru (slika
Dubina busenja (napredovanja) nije ogranicena. U interesu zastite strukture stene i
sto manjeg vanprofIlskog iskopa trebaprimenjivati tehniku ravnog
Kao mera za osiguranje radnika i opreme, i to samo u gomjem delu pro fila, moze biti
sloj mlaznog betona MMB 30 debljine 0-5 em, sidara duzine 1,5-2 m i celicne mreze
prema potrebi). Radovi osiguranja mogu se obavljati odvojeno od
U podrucjima gorskih udara koriste se sidra duzine 3 m, ugradena u temenu, eventu­
alno i u bokovima. U tim slucajevima, osiguranja treba izvesti neposredno nakon
Ove mere valja preduzimati i na deonicama sa jakim dotokom vode.
Po klasifikaciji Laufera, ove stene spadaju u grupu A, a po klasifikaciji Tercagija u grupu 1.
107
Slika 92.
II kategorija
Obuhvata izlomljene stene, sa najvise tri sistema kod kojih smicuti
naponi u temenu iskopa prekoracuju njihovu cvrstoeu. Pukotine su na razmacima vecim
od 0,50 m. U zoni radova ne dolazi do plastifIkacije. Deformadje mogu biti velicine neko­
liko milimetara, a ispoljavaju se u toku i neposredno nakon iskopa. Kada je visok nadsloj,
jace je naglasena moguenost pojave gorskog udara.
Moguce je ispadanje manjih blokova u toku iskopa i, u veti s tim, prekopa.
U geoloskom smislu, to su stene kao i u I kategoriji, ali ispucale i nepovoljno
)jene. Hemijski su zdrave, a voda ne izaziva nikakve promene na njima. Stetan uticaj
podzemnih voda moze biti jedino na glinene preslojke, usled smanjuje trenje meau
slojevima, pa je moguee pomeranje i ispadanje u blokovima.
Ovde spadaju slojevite do tanka slojevite stene. Slojevi suhorizontalni ili blago nagnu­
ti. Ispucalost, slojevitost i skriljavost mogu biti da se, posle relativno kratkog vre­
mena nakon pojave odvaljivanja (uglavnom u gornjem delu Neophodna
osiguranja se 20 m ispred radnog cela.
lzbijanje se vrsi u punom profilu sa maksimalnim napredovanjem. Primenjuje se teh­
nika ravnog miniranja. Lokalne pojave nestabilnih blokova u gornjem delu proflla treba
osigurati sidrenjem odmah nakon iskopa.
Zavisno od stepena degradiranosti stene, "'rim",,,i,,;, se sledeCi oblid zastite:
samo sloj nearmiranog rnlaznog betona
- sloj armiranog rnlaznog betona debljine 5 em,
- sh:lra duzine 2,5-3 m na razmaeima koji obezbeduju optimalne efekte u kombinaciji
sa mlaznim betonom i celicnim mreZama.
moraju pratiti iskop i biti zavrseni na udaljenosti 20 m od radnog cela.
Po spadaju u grupe Bi C, a po Tercagiju u grupe
2,3,4 i 5.
III kategorija
U ovu kategoriju spadaju polomljene stene koje poseduju cvrstoeei sposobne
su cia stoje sarno haee vreme. Poseduju tri i vise sistema pukotina,
na razmaku 0,2 do 0,6 m. Ivicni naponi na konturi neposredno nakon
Hi hace vreme iza toga, veti su od cvrstoee stene, i mestimicno dolazi do plastifikacije.
Moguca je pojava podzemnih pritisaka. Deformaeije dostizu nekoliko milimetara i brzo se
smiruju nakon iskopa i izrade osiguranja. VeliCina vanprofIlskog iskopa zavisi od lokalne
orijentaeije diskontinuiteta. U toku iskopa i kavanja mogu se javljati ispadanja
Prim:enjuje se iskop profila, sa duzinom napredovanja do 3 m (slike 93 i 94).
prostora valja nanosenjem odmah nakon
""OlC".ll"lI.U zastitu treba vrsiti prema potrebi i dovrsiti do udaljenosti 10 m od
cela.
U ovu grupu ubrajaju se i degradirane stene II kategorije. Prepoznatljive su po
tankoslojevitoj skriljavosti i uskim pukotinama. Na udar zvone muklo.
Karakteristicni predstavnici su stene laporoviti laporoviti
pescari i dobro uslojenilapori).
Konstrukciju za osiguranje cine sidra duiine 3,5-4 m, mm, nosivosti 200 leN.
Postavljaju se u rasporedu 2,Ox2,0 do 1,5xl,5 m. Sloj mlaznog betona treba
debeo 5-10 em. U tezim varijetetima ove kategorije vrsi se oiacanie celicnim lukovima
u kaloti na razmaeima do 1,5 m.
Slika 93.
108
109
Po Lauferovoj klasifIkaciji, u ovu kategoriju spadaju stene grupe D i F, a po Tercagiju
stene grupe 6.
Slika 94.
IV kategorija
U ovu kategoriju spadaju jako ispucale stenske mase sa pukotinama na razmacima
0,2 m. U ovim stenama se javljaju podzemni pritisci duz celokupne konture iskopanog
otvora, stabUnost je mala ili nikakva (plastifikacija stenske mase oko celog iskopa).
Moguca su znacajna ispadanja, pojave deformacija, (ispoljavaju se sve do zavrsetka
konstrukcije za osiguranje) i izdizanje dna.
Stene IV kategorije su tanko skriljave, imaju mnogo pukotina, veliku vlaznost i
ispreturane zone. Iskop se vrsi bez upotrebe eksploziva, pomoeu odgovarajueih alata
i masina i to stepenastom razradom - gornji (kalotni) deo, srednji deo ideo za pod­
nozni svod. Dozvoljena duzina napredovanja iznosi 1 do 2 m. Paralelno sa napredova­
njem radi se osiguranje i to odmah posle iskopa, i uz uslov da se dovrsi nakon sledeceg
napredovanja. Prilikom svakog prekida osigurava se mlaznim betonom i radno celo
(napredovanje u kalotnom delu moze iznositi oko 1 m, u srednjem i 3 m), slika 95.
Osiguranje treba da bude elasticna konstrukcija sastavljena od:
- adhezionih sidara duiine 4 do 5 m na rastojanjima 1,5 do 2 m,
celicnih lukova odabranog tipa i preseka, na rastojanju 1,5 m (DIiliublienih uz kon­
turu iskopa),
(celicnih talpi debljine 3 mm, po potrebi),
armiranog mlaznog betona debljine 10-20 cm.
Primarna konstrukcija mora biti kontinuirana celina, ali je preporuCljivo ljusku od
mlaznog betona ne raditi kao zatvoren prsten, vee u podrucju nastavka celicnih lukova
ostaviti zglobove po celoj duiini (sirina 10-20 em). Ta mera omogueava da se deformacije
"slobodnije" ispoljavaju i skraeuje period njihovog smirivanja.
Podnozni svod se izvodi neposredno iza iskopa i osiguranja srednjeg dela profila.
Zavrsnu, sekundarnu konstrukciju valja uraditi kada merenja konvergencije pokazu
prestanak deformacija na konturi. Ako iz odredenih razloga nije moguce duze cekanje,
radi se dopunsko ojacanje sidrima vece sezu u elasticnu, neporemecenu
zonu. Ojacanja treba uskladiti sa proracunima koji se provode sa utvrdenim racunskim
parametrima u toku gradenja.
Ukoliko i to nije dovoljno, radi se unutrasnja armirano betonska konstrukcija zatvo­
rene forme. Ona mora biti dovoljno ojacana i osposobljena da pouzdano moze preuzeti
pritiske koji se
Po Lauferovoj klasifIkaciji, ova kategorija spada u grupu F, a po Tercagiju u grupu 7.
Slika 95.
110
III
Stika 96.
V kategorija
Peta kategorija obuhvata materijale visoke plasticnosti, sa malim ili skoro nikakvim vre­
menom slobodnog stajanja (potpuno dezintegrisane stenske mase, kakve se nalaze u rased­
nim zonama). Karakteristicna je pojava vrlo jakih pritisaka na svim slobodnim povrsina­
ma. Neophodna je zastita celog obima iskopanog prostora, ukljucujuCi i radno celo Uavljaju
se dublje zone plastifIkacije u okolini iskopaj. Deformacije nemaju tendenciju smirivanja
sve dok se ne uspostavi konstrukcija za osiguranje, i mogu dostiCi vrednost nekoliko centi­
metara. Otkopavanje se vrsi u najmanje tri faze po visini (gornji deo, srednji deo, podrucje
podnoZnog svoda) koristeCi rucci alat ili odgovarajuce masine i bez upotrebe eksploziva.
Iskopavanju prethodi ugradivanje poduinih celicnih elemenata u gornjem delu (sipke ill
eevi, sa zajedniCkim nazivom ill celicne talpe u slucaju kada se radi u nekoherent­
nim materijalima). Izradu osiguranja treba zapoceti odmah nakon iskopa, a dovrsiti ga pre
sledeceg napredovanja.
Obavezno je merenje deformacija i na osnovu njih oeena stabilnosti u svakoj fazi rada.
U ovu kategoriju spadaju:
milloniti, potpuno izlomljene stene, zdrobljeni filiti, morenski i drugi nevezani mate­
sa mnogo vode i bez kohezije, te minerali gUne koji bubre. MoguCi su izvori pod Jakim
pritiscima. Zavisno od stanja materijala, talpe, ukotiko se ugraauju, treba dobro brtviti (razmi­
canje nije pozeljno zbog mogucnosti procurivanja). Posle ugradnje celicnih e1emenata, vrsi se
ojaeanje sidrima i armiranim mlaznirn betonom. Prostore iza talpi i razlabavljene zone treba
popuniti cementnim malterom iIi injektirati. Duiina napredovanja iznosi 0,5-1 m. Otkop se
vrsi prvo po konturnim zonama Prilikom rada neophodan je veliki oprez. Za iskop dliZih deo­
nica koriste se masinski uredaji sa !idtom, liZ brzo osiguranje prefabrikovanim elementima.
sve vrste materijala ukojima nije moguc iskop po konvencionalnim postupcima (pre­
ma nazivima kao u kategorijama I-IV) zbog velikih deformacija, kao 5tO su: meka plasticna
glinovito-peskovita zemljista zasicena vodom, nekoherentni pesak, tlo koje bubri iii ima
tiksotropne osobine. Otkopavanje u ovakvim materijalima zahteva posebne mere pobolj­
sanja zemljista raznim postupcima (zamrzavanje, hemijska stabilizacija, elektroosmoza).
Zastita iskopanog prostora vrsi se celicnim Iukovima potrebne krutosti, armiranim mla­
znim betonom debljine do 20-25 em i sidrima duZine 5 m i vise. Tip osiguranja odreduje
se prema velicini i karakteru pritisaka, odnosno prema karakteristikama brdske mase.
Po Lauferovoj klasifikaciji, ovi materijali spadaju u grupu G, a po klasiflkaciji Tercagija
ugrupu 8.
U specilicnim okolnostima moze se postupiti prema navedenom u delu opisa kategorije IV:
J
.fol:og:ratlje (slika 97) kojima su propracena ova izlaganja ilustruju radne procese i
razlicite razrade profila koje odgovaraju ovoj kategoriii stenske mase.
GEOMEHANICKA KLASIFIKACIJA (RMR)
Geomehanicka klasifIkacija je potpuniji i savrseniji nacin kategorisanja brdskih masa.
Jednostavna je za i cesto se koristi.
Razvijena je 1973. godine u okviru resavanja problema u oblasti mehanike stena.
Autor je Bieniawski. Zasniva se na bodovanju koje je kao sistem uveden na osnoYU
licnog uzimajuCi u obzir rezultate istrazivanja 49 izvedenih tunela i studiju
autora RQD klasifikacij
112 113
-----
Kategorisanje se vrsi na bazi sest parametara:
- jednoaksijalne evrstoce na pritisak,
. - indeksa kvaliteta jezgra (RQD),
- razmaka pukotina,
stanja
- stanja vode,
- orijentacija PU.K.VUHd.
Do potrebnih pokazatelja dolazi se istraiivanjem na terenu. Uzastopnim koriscenjem
tabela I, II i III, dobijaju se bodovi za svaki od paT?metara, a njihov zbir svrstava stensku
masu u jednu od pet kategorija na osnovu tabele Iv. U tabeli V nalaze se koliko vre­
mena moze stajati nepodgraden a da ostane ·stabilan. Elementi primarne konstrukci­
je preporuceni su u tabeli VI. U tabeli VII date su optimalne duzine napredovanja.
Tabela I: Klasifikacioni parametri i njihovi
Parametar Podrucja vrednosti
lndeks tackastog Za manje vrednosti "l I
opterecenja > 10 4-10 2-4 1-2 preporucuje se test
MPa jednoaksijalne evrstoce
I I > 250 I 100-250 I 50-100 25-50 5-25 I '-5 I <
Ipntlsak MPa ,
Bodovi ; 15 12 7 4 2 I 1 I 0
RQD% 90-100% 75-90% 50-75%' 25-50% <25%
Bodov! 20 17 13 8 3
Razmak
diskontinuiteta M > 2 0,6-2,0 200-600 mm 60-200 mm , < 60 mm
Bodovi 20 15 10 8 I 5
Neznatno Neznatno
hrapave iii ispuna Meka
...povrsme povrsine sirine <5 mm > 5mm
smne <1 mm, <1 mm, vrlo debljine iii iii sirine > 5
neznatno t - . •.. 15k' t
rastroseni ras rosen! ·smne - mm, nepre mu e
zidovi
B 0
10l/min >125
I 0 0,0-0,1 0,1-0,2 0,2-0,S > D,S
'"
N
-0
a
Q..
Opste stanje Tecenje
0
'-­
114
ro
-0
g
Tabela II: Korekcija bodova za orijentaciju pukotina
Bodevil Temelji I 0
Kosine I 0 -S -25 -50
Dobro
0 -2 -5
-2 -7
Nepovoljno Vrlo
-10 -12
-15 -25
-60
Tabela III: Uticaj pruianja i pada pukotina u tqnelu
!
sa tunelskom osom
0-20'
obzira
Pad 20-45' na pruzanje
I Nepo'loljno
Pad 20-45°I Pad 45-90' I Pad 20-45°I Pad 4S-90'
Vrlo Pavoljno Dobra Nepovaljna I Vrlo povaljno Dobro
Tabela IV: Kategorije stenske mase iz broja bodova
Zbir bod01l3 lbir bodov. Zbir bodova
II
I lbir bad ova
IV V
Opis Vrlo dobra stena I Dobra stena 5laba stena IVrlo slaba stena
Tabela V: kategorija stenske mase
Kategorija br.
Prosecno lIreme
stajanja
Kohezija stenske mase
unutrasnjeg
stenske mase
II
6 meseci za
8 m raspen
300-400 kPa I 200-300 kPa
35-45' 25-35'
Tabela VI: GeomehaniCka
IV
10 sati za 30 minuta za
raspon 2,S m . raspon od 1 m
100-200kPa < 100 kPa
15-25' < 15'
ispod 25 MPa; izbijanje: busenje i miniranje
mase
Vrlo dobra
stena (I)
RMR: 81-100
Iskop
Dobra stena I(eli profill,0-1,5 m
(II) napredovanje,o
RMR: 61-80 zavrSiti 20 mod
Sidra (20 mm promera,
adheziona)*
Celicni lukovi
Nije potrebna podgrada izuzev za mestimicno
pojedinacno sidrenje
u svodu /50 mm na
3 m duzme, na svodu gde I Nikakva
?,S.!11 sa mest,!mlcno je potrebno
ce:lrcnom mrelom
115
---------- ------
Povoljna
Iskop po fazama,
napredovanje 1,5-3 mu
svodu. Zapoceti osiguranje
nakon svakog miniranj·a.
Dovrsiti ga 10m od ce a
Sistematsko sidrenje 4 m
duzine 1,5-2,0 mUsvodu
i zidovima sa celicnom
mrezom usvodu
Nikakva
* duzina sidara 1/3 - 112 sirine tunela
Tabela VII - Duzina "koraka' napredovanja iskopa po kategorijama
Ikategorija 4,00-4,90 m
II kategorija 3,20-3,60
, III kategorija 2,40-1,60
IV kategorija 1,60-1,80
Vkategorija 1,90-1
PRIMER
Posmatra se iskop tunela sirine 6 m, koji se izvodi u manje trosnom kvarcitu.
vrednosti klasifikacionih parametara i pripadajuCi bodovi sU:
,
10
Kontinuiran, malo hrapave
4 I Stanje pukotine I povrSine, sirina 1mm, 20
nema ispune
5 I Podzemna voda 10-25 Jim 7
6 I Orijentaciona pukotina
Paralelno sa osom tunela,
-5
pod 30', dobra
RMR:61
Za broj bodova 61 na osnovu tabele TV; sledi da ovaj materijal pripada II kategoriji,
sa opisom "dobra stena".
osiguranje Cine: sidra u svodu duiine 3 m, na razmaku 2,5 m, mlazni
beton debljine 5 em i celicne mreie po potrebi.
KLASIFlKACI}A "Q" SISTEMA
Najpotpunija je klasiflkacija "Q" sistema, 1974. godine (Barton, Lien, Lurde),
Zasnovana je na logickoj proceni kvaliteta stene putem sest parametara:
RQD - indeks kvaliteta jezgra,
In - broj sistema pukotine,
J - indeks hrapavosti pukotine,
r
Ta - indeks pukotinske ispune,
- faktor redukcije pukotinske vode,
SRF - faktor redukcije napona.
Kvalitet stenske mase definiSe se izrazom:
Jr Jw
Q '1: SRF
(35)
cija se moguca vrednost krece od 0,001 do 1000, i teoretski obuhvata vise od 300.000 razliCi­
tih geoloskih kombinacija, pacey od tesko gnjecivog tla, do zelrave stene bez vukotine.
U izrazu za Q pojedini clanovi imaju odredena fIzicka znacenja:
RQD/l - veliCina bloka,
n
I/Ia - rninimalna meaublokovska cvrstoca na smieanje,
IJSRF -efektivna vrednost aktivnog pritiska (maksimalni pritisak: podzemne vode),
Indeks kvaliteta (RQD)
ROD
Avrlo slab
OpiS
0-25
Bslab
25·50
Cpovoljan
50-5
75-90
90-100
odobar
Eodlican
Ako je :s; 10
i 0) u izrazu za Q upotrebiti nominalnu vrednost 10.
Broj pukotinskih sistema (I)
Opis In
A . Masivne stene bez iii sa malo pukotina
0,5-1,0
B Jedan sistem pukotina
2
116 117
---
----
---
--------
--
--
1-(
Jedan sistem pukotina, plus slucajne
---­
3
D Dva sistema pukotlna 4
E Dva sistema pukotina, plus slucajne 6
F ' Tri sistema pukotina I 9
G Trl sistema pukotina, plus slucajne 12
H letiri iviSe sistema pukotina, slucajne pukotine
15
- jako ispucala stena
ldrobljene stene (sliena zemlji) 20 [J
-
Napomena:
kod ukrstanja tunela koristiti (3I )
(2) za portale koristiti (21n) n
Indeks hrapavosti pukotine (I,)
Opis
I (a) lidovi stene kontaktiraju i
(b) zidovrpukotine kontaktiraju pre smicanja za 10 em
A Diskontinuirane pukotine
Hrapave iii iregularne, valovite
(
B
Glatke, valovite
D KUske, valovite
Hrapave iii iregu!arne E
F Glatke, rayne
G Kliske, rayne
(a) Bez kontakta zidova pukotine pri smicanju
H Glinovite mineralne ispune dovoljne debljine da sprece
kontakt zidova stene .
j Peskovita, sljuncana iii ispuna od zdrobljene stene dovoljne
debljine da spreei kontakt zidova stene
L ____
Napomena:
I,
4
3
2
1,5
1,5
1,0
0,5
1,0
1,0
( I Neznatno promenjen zid pukotine,
nerazmekSavajuca mineralna prevlaka, peskovite cestiee, 2,0 25-30
dezlntegrisana
D Prasinasta iii peskovito-glinovita prevlaka 3,0 20-25

E Meka iii sitnozrna wevlaka od materijala
(kaolinit, hlorlt, ta k, gips, gra t itd.) i male kolicine glina 4,0 8-16
koje bubre (diskontinualna prevlaka '-2 mm iii manje)
(b) lidovi kontaktiraju pre smieanja za 10 em
F Peskovite cestice, glineno-slobodno dezintegrisana
stena ltd.
4,0 2S-30
G I Jako prekonsolidovana
glinovita mineralna ispuna
debljine manje od 5 mm)
/'
6,0 16-24
H I Srednje iii malo prekonsolidovana razmeksana glinovito mineral­ 1
na ispuna (debljine manje od 5 mm)
8,0 12-16
Glinovita lspuna koja bubri (monmorionit),
neprekinuta manja od 5 mm (vrednosti za la zavise ad 8,0-12 6-12
procenta cestiea oje bubre, prisustva vode ltd.)
(el lido'li pukotine nemaju kontakta pri smicanju
K, lone iii dezintegrisane
L, iii zdrob jene stene i gline (videti iii 6-24
M G; H; JSobzirom na opis prisutne gline) 8,0-12,0
N Zone iii pojasevi prasinaste iii pesko'lite gline,
5,0
sitne frakcije (nerazmeskavajuca)

0, Debela neprekinuta zona iii pojas gline 10,0-13,0
6-24
(videti G;H;J s obzirom na uslove i prisustvo qline) iii 13,0-20,0
Napomena:
Vrednost za <f'f su pribliine i odnose se na mineraloske materijale ispune pukotina
ako su prisutne.
Faktor pukotinske vode (I)
Dodati 1,0 ako je srednji razmak relevantnog sistema pukotina veCi od 3 m.
Opis
(a) lidovi stene kontaktiraju
A lbijena, zaceljena pukotina,
nerazmeksavajuca, nepropusna is puna
(kvarc iii epidot)
t---­
B zid pukotine, povrsina sarno zamrljana
llS
I.
0,75
1,0
cpr (priblizno)
25-30

EIlznimno veliki
opada sa vremenom
(manje ad SlImin lokalno)
ponegde isprana ispuna iz
Iw
1,00
A
0,66 B
( 0,50
0,33
0,20-0,10
FI Iznimno veliki priliv vode iii pritisak vade, koji ne opada primetno 0,10-0,05
D
Napomena:
Vadeni pritisak
MPa (priblizno)
<0,10
0,10-0,25
0,25-1,00
0,25-1,00
> 1,00

> 1,00
Faktori pod C i F su priblizni. 1w treba povecati ako je uspostavljeno dreniranje.
119
------
Faktor redukcije napona
Opis
(all Kada raslabljene stene
(moguce rastresanje
A I Cesta pojava raslabljenih zona u
iii hemijski raspadnuta okolna stena
B I Raslabliena zona kOia sadrZi alinu iii hemijski raspadnutu stenu
(
D
E
F
G
Napomena:
SFR
5,0
2,5
7,5
5,0
2,5
S,O
SO m)
hemijski raspadnutu stentJ
manja
Ovde su:
a jednoaksijalna evrstoca na pritisak,
c
at cvrstoca na zatezanje (tackasto opterecenje),
a
1
i a
3
- najveci i najmanji glavni naponi
u slucaju kada je debljina nadsloja od sirine iskopa SFR treba povecati od
2,5 na 5 (videti H),
Ukoliko se ne vrsi busenje, RQD se moze sracunati na osnovu broja pukotina u jedinici
zapremine i dodajuci broj pukotina po metru za svaki od sistema pukotina.
Za slucaj stene bez gline je
RQD = 115 - 3,3 rVCpriblizno),
gdeje
Iv - broj pukotina za m
3
(RQD =100 za Iv =4,5)
Parametre Ir i I. treba odrediti za najnepovoljniji karakteristicni sistem ptikotina ili
kod (a) redukovati vrednost SFR za 25-50% ukoliko relevantna zona smicanja ispunjenom kontinuitetu u posmatranom podrucju.
utice, ali ne preseca iskop.
(b)
H
J
K
l
M
N
0
p
R
Opis SFR
Zdrava stena, problemi sa brdskim pritiscima (2)
OJ IT, ITJ 0,
2,S Mali pritisak, blizu povrsina
>200 >13
Pritisak srednje velicine 200-10 13-0,66 1,0
Visok vrlo zbijena struktura (obicno povoljno
0,5-2,0
za sta ilnost, maze biti nepovoljno Z3 stabilnost bokova 10-5 0,66-0,33
Gorski udar slabijeg intenziteta (masivna stena) S-2,S 0,33-0,16 5-10
Gorski udar jakog intenziteta (masivna stena) <2,5 <0,16 10-20
--- r---- ----------
Zgnjecena stena, plasticno tecenje stene pod uticajem
visokog brdskog pritiska (3)
Mali pritisak zgnjecene stene $-10
Jak pritisak zgnjecene stene 10-20
-----
r-----
-----------
Stena koja bubri;
hemijsko bubrenje zavisno od ad pritiska vode
Slab pritisak stene koja bubri 5-10
Jak pritisak stene koja bubri 10-15
(2) za jako anizotropno polje napona (ako se mere) smanjiti cr
c
i crt na iO,8a
t
,
Kada je a/a, >10 smanjiti a
c
i at na i 0,6a
t
,
Cvrstoce stenske mase a
c
i a, treba odrediti s obzirom na smer najnepovoljniji za stabilnost.
Ako se kvalitet stenske mase bitno menja od mesta do mesta, pozeljno je raditi klasif.tka­
dje tih zona odvojeno.
Na osnovu iskustva, pomocu veliCine Q mogute je odrediti pritisak na konstrukciju u
temenu pomotu izraza:
1
p= 'Q 3
Ir
gdesu:
p pritisak,
Ir ­ indeks hrapavosti,
Q - kvalitet stenske mase.
Izraz za "p" vazi za slucaj kada postoji 3 i viSe pukotinskih sistema, au slueaju da je taj
broj manji odgovara:
1 I
0,2-1.2" _Q3

Za veliCinu pritiska u bokovima uzima se:
Q> 10 p=SQ
0,1<Q<10 p=2,SQ
Q<0,1 p=l,OQ
120
121
Na osnovu sracunatih vrednosti Q sledi klasifikacija stena:
Q=400-1000
100-400
40-100
10-40
4,0-10,0
1,0-4,0
0,1-1,0
0,01-0,1
0,001-0,01
izuzetno dobra
ekstremno dobra
vrla dobra
dobra
prilii'no dobra
105a
'Irlo losa
ekstremno losa
izuzetno losa
----------
Priblizna korelacija izmedu Q i potrebnog osiguranja
Opis ESR
Privremeni podzemni objekat
D I Hale za elektrane, tuneli na putevima i ieleznicama
veceg ranga, skJoniSta, ulazi (portali), raskrsca
Podzemne nuklearne centrale, zefeznicke
stanice, sportske ijaYne prostorije, fabrike
cca 3-5?
<Ca 0,8?
Napomena
ESR sluzi da iskaze zahteve
uodnosu na razne
stepene siguTnosti
(IH) Porast sigurnosti postize se
smanjivanjem ESR vrednosti
::!z """"

UJ>

c:::
« =:! V'I
Z Cl UJ
1-""
zC::
LUZ
-"0
:;;"­
_\I')

L!J II
40 100
izuz:tno ekstr:mno jako lose
100 lose lose
50 f'------jl---
201
o

1000
KVALITET STENSKE MASE Q (RQD / In) X (It II.) X (Iw / SRF)
Slika 98.
122
PribliZnakorelacija izmedu pokazatelja kvaliteta stenske mase Q i potrebne konstrukcije za
osiguranje pokazana je na slici 98. Na apscisi su nanesene vrednosti Q, ana ordinati vrednosti
Q i ESRkao koordina­
osiguranja su potrebne.
Izbor metode rada, sistema potpome konstrukcije od karakteristika (kate­
gorije) stenske mase. U se prognozno predvidaju obimi zastupljenosti pojedinih
kategorija saglasno geoloskim podJogama.
Aleo se u profilu iskopa javljaju stene razliCitih kategorija, tada je za ocenukvaliteta merodav­
na stena u kalotnom delu. Na osnovu te cinjenice se usvaja metoda rada i stepen osiguranja.
Za minerske radove u podzemlju obavezno je koristiti savremene metode kontrolisanog
miniranja - smooth blasting i pre-spliting.
Na osnovu rezultata eksoerimentalnih istraiivanja Bartona i Grimstada
promena faktora redukcije
uooaClma U narednim tabelama. Sobzirom na to,
a) Faktor redukcije napona
Oznaka
Cvrsta stena, problemi pritiska ustenskoj masi 0/0
1
0/0
1
SRF
stene
stena)
I Uplocavanje i eksplozija usteni posle nekoliko minuta
(masivna stena)
I Jak Qorski udar i neDosredna dinamicka
Umereno uplocavanje posle jednog sata (masi'lna L
5-3 0,5-0,65 5-50
M
3-2 0,65-1 50-200
N
>1 200-400
b) Koeficiljent sigurnosti (prethodno tabela sa podacima 0 pribliZnim korelacijama
izmedu Qi potrebnog osiguranja)
I Oznaka FSR I --------------,-----,----,
Original Azuriran
prethodno Kategorija iskopa
(ESR) (ESR)
aiurirani SFR
A Privremeni rudarski otvori aka 2-$
Stalni rudarski otvorl, hldratehnicki tuneli, pilot tuneli, 1,6-2,0
potkopi kod razrade protila
( I SkladiSta, prostorije za 'Iodu, putni i zeleznicki tuneli
B
1,3 1,2-1,3
ad manjeg znacaja, pristupni tuneli itd.
Hidroelektrane, glavni putni izeleznicki tuneli, sklonista, 1,0 0,9-1,1
ID
portali itd.
E oko 0,8 0,5-0,8
ijavni objekti, fabrike itd.
Podzemne nuklearne centrale, zeleznicke stanice, sportski
123

faktor vreme je period u kojem teme iskopa stoji posle jednog otpucavanja bez podgradivanja. Rabcevic je dao uslove za njenu primenu i primenu sidara. ada se ne obruSava. slojevita iii skriljasta stena 00 do 24 I Adheziona I::: 0 31 10° ~ ~ -s 'c OJ -i'! . ------­ 300 9 Stena sa snainim I ispoljavanjem 7 I pravog podzemnog pritiska. On je prvi zakljuCio da je vreme stajanja nepodgradene stenske mase karakteristika njenog ponasanja. I I I mase 00 Stabilna bez ikakve podgrade Siobodna sidra sidra + ( mlaz.T" oznacava vreme U satima za kOje teme tuneJa stoji bez podgradivanja posle jednog otpucavanja. ~_ _~ Nema iskustva 0 m kom. a vrednosti prema leva-dole. I RABCEVICEVA KLASIFIKACIJA Vreme koje ad trenutka iskopa do izrade konstrukcije za osiguranje (podgrada) faktor koji utice na pojavu i naCin ispoljavanja podzemnih pritisaka. iii adheziona sidra kao nekoliko dodatna podgrada pri satl 2 podgradivanjU sa 0 laganjem Ako je potrebna podgrada sa oblaganjem. Kao autor NATM. celicne remenate iii drvena podgrada Beton 81 Stena koja bubri 9 6 6 3 12 6 6 18 6 9 27 6 13 I Glina. beton Podgrada sa oblaganjem + celiene remenate iii drvena podgrada 2 I Zdrava. UoCljivo je da stabilnost iduei od desno-gore taCka (x). veliki nadsloj stenske mase Adheziona + mlazni beton mreza kao jedina Nekoliko privremena podgrada dana do.><: Stena vrlo jako prozeta pukotinama Stena potpuno 4 1 mehaniCki razorena neporemecena. vodeCi racuna i a toj Cinjenici. Na apscisi je predstavljeno vreme u logaritamskoj razmeri (od 1 sekunde do 100 godina). 104 lOS .10 do 10 m).. Svakom iskustvenom slucaju pripada se najcesee susreeu u praksi pripadaju A _I I ~I . kom. 1 ' sljunak. Zavisi od kolicine vade i geoloskih uslova. Maksimalna sirina iskopa Ll celo iskopa L) podrueje rada l3 pozadina radnog podrucja n bra) sidara po ml tunela iii potkopa mbraj sidara po ml U oknima h razmak izmeGu donjeg ruba betona i podnoznog svoda p broj . ana ordinati rasp on (0.idara po m1 vertikalnog okna 3 61 podzemnoq .. zdrava Hemijs~i ------- 24-1 0 5 1 Pseudoevrsta stena Slika 91. 101 nekoherentni I Podgrada saiiioblaganjem+celicne remenate drvena podgradil 1 ..Laufer vodi racuna 0 "vremenu stajanja" shodno pokazanom na dijagramu (slika 91). _I .1 Hemijski promenjena 6 10 5 15 5 35 2 15 3 m m ------­ 150 2 20 200 4 25 250 6 m m kom. Hovaca Hemijski . Prema njemu.

istovre­ sidara remenata 15 em iii Vise na celom prese­ ku kombinovano koriscenje srednjih do teskih remenata 0-25 I A masinska B klasicna KLASIFlKACIJA RQD Dere je predlozio da pokazatelj ispucalosti stenske mase bude ROD (Rock Designation) koji se izracunava po obrascu RQD = lpll. mestimicna primena debljina 5-7 em Bez iii mestimicna primena. ugradena u temenu. Osiguranje (podgradivanje) u nacelu nije potrebno.0 m (34) . U tim slucajevima. manji od cvrstoce stene.5-2 m i celicne mreze prema potrebi). malo izlomljene stenske rnase. osim izuzetno pojedinacnim sidrima. I kategorija Obuhvata vrlo Cvrste. debljina 5-7 em Debljina 5-10 em ukaloti Bklasicna 50-75 I Amasinska 8 klasicna Sistemsko sidrenje. istovremeno koriscenje sidara 15 em iii vise betona u kaloti. na razmaku 1. 110 em i viSe na oporcima razmaksidara 1. osiguranja treba izvesti neposredno nakon Ove mere valja preduzimati i na deonicama sa jakim dotokom vode. i to samo u gomjem delu pro fila. 100% uKolem su: RQD pokazatelj ispucalosti (kvaliteta) stenske rnase. uredena u duhu austrijskih i svajearskih propisa. Radovi osiguranja mogu se obavljati odvojeno od U podrucjima gorskih udara koriste se sidra duzine 3 m. U okolini nema pojava plastifikacije. koji se poja­ na povrsini iskopa. Karakterise ih jasan zvuk pri udaru (slika Dubina busenja (napredovanja) nije ogranicena. UVVllt:UHl Teski kruzni lukovi na razmaku 0.2 msa oblaganjem uslemenu 5rednji do teski na razmaku oblaganjem 10-15 em betona U oporcima m I i u kaloti. RQD 90 I Metode iskopa I Amasinska Bklasicna 75-90 I Amasinska Bez iii izuzetno. moze biti sloj mlaznog betona MMB 30 debljine 0-5 em. zbog kojih nije moguce ispadanje u blokovima. U interesu zastite strukture stene i sto manjeg vanprofIlskog iskopa trebaprimenjivati tehniku ravnog Kao mera za osiguranje radnika i opreme. eventu­ alno i u bokovima. javljaju se tokom i neposredno nakon iskopa. Deformaeije koje su velicine nekoliko mili­ metara. U toj stenskoj masi treba da bude ma­ nje od tri sistema talasastih pukotina. kodkojih su naponi. a po klasifikaciji Tercagija u grupu 1. predlozen je i sistem osi­ guranja iskopa u funkciji pokazatelja RQD i nacina (masinski iIi klasicni uz upotrebu eksploziva). sidara duzine 1. koji pokazu­ je koliko vremena stoji na raspolaganju za izradu Ukoliko osiguranje prati iskop na vecem odstojanju. Ugradena je u tehnicke uslove za izgradnju tunela na putevima. Izbijanje se vrsi u punom profIlu i sa maksimalnim napredovanjem.Procenjeno vreme stajanja izvodac moze koristiti kao dragocen podatak. debljina 5-7 em Mestimicna primena. Peck i njihovi saradnici. osiguranje se mora vrsiti odmah posle odnosno mora se "premoscavati" odstojanje od cela iskopa do vee izvedenog osiguranja. su priredili Dere.ukupna duzina komada jezgra It dliZina intervala busenjem) dliZih od 10 em. Kod manje stabilnih stenskih sredina.5 m. je pripremio IGH Zagreb.KLASIFIKACIJA PREMA POSTOJANOSTI STENSKIH MASA Jedna od klasifikacija prema vremenu postojanosti stena nakon iskopa. i u kaloti mestimicno mreza 106 107 . U tabeli. Uticajem vode ove stene se ne menja­ podzemni pritisci se ne pojavljuju. 25-50 IAmasinska B klasicna Kruzni srednji lukovi. bila je prihvacena i koriscena na sirifl1prostorima u naSem okruzenju. rasp on svoda jednak je otvoru is­ kopa. VanprofIlski iskop je zanemarljivo mali.6 m sa bocnim oblaganjem Sistemsko sidrenje sa mrezom razmak sidara 1.0-1. Ip . Kada je nadsloj jako visok moguca je pojava gorskog udara.0-1. U toj klasifIkaciji sve vrste stena u okviru tunelskih iskopa svr­ stane su u pet kategorija. Po klasifikaciji Laufera. ove stene spadaju u grupu A.

Moguca je pojava podzemnih pritisaka. i mestimicno dolazi do plastifikacije.50 m. Slojevi suhorizontalni ili blago nagnu­ ti. a voda ne izaziva nikakve promene na njima. ali ispucale i nepovoljno )jene. degradirane stene II kategorije. sa najvise tri sistema kod kojih smicuti naponi u temenu iskopa prekoracuju njihovu cvrstoeu.U iskop profila. sa duzinom napredovanja do 3 m (slike 93 i 94). Kada je visok nadsloj. to su stene kao i u I kategoriji. 108 mm. posle relativno kratkog vre­ mena nakon pojave odvaljivanja (uglavnom u gornjem delu Neophodna 20 m ispred radnog cela.5xl.5 m. . a po Tercagiju u grupe III kategorija U ovu kategoriju spadaju polomljene stene koje poseduju cvrstoeei sposobne su cia stoje sarno haee vreme. U toku iskopa i kavanja mogu se javljati ispadanja Slika 92.sh:lra duzine 2. Ispucalost. na razmaku 0. Zavisno od stepena degradiranosti stene. VeliCina vanprofIlskog iskopa zavisi od lokalne orijentaeije diskontinuiteta. Prepoznatljive su po tankoslojevitoj skriljavosti i uskim pukotinama. jace je naglasena moguenost pojave gorskog udara. Konstrukciju za osiguranje cine sidra duiine 3. Hemijski su zdrave.5-3 m na razmaeima koji obezbeduju optimalne efekte u kombinaciji sa mlaznim betonom i celicnim mreZama. cela. Poseduju tri i vise sistema pukotina. spadaju u grupe B i C.6 m. "'rim".5-4 m. se sledeCi oblid zastite: samo sloj nearmiranog rnlaznog betona .0 do 1.moraju pratiti iskop i biti zavrseni na udaljenosti 20 m od radnog cela.. Moguce je ispadanje manjih blokova u toku iskopa i. 109 . Po 2. usled smanjuje trenje meau slojevima. Postavljaju se u rasporedu 2. stene laporoviti laporoviti U ovu grupu ubrajaju se i U geoloskom smislu. U zoni radova ne dolazi do plastifIkacije.5 m. Deformadje mogu biti velicine neko­ liko milimetara.. u veti s tim.3.. osiguranja se lzbijanje se vrsi u punom profilu sa maksimalnim napredovanjem. Lokalne pojave nestabilnih blokova u gornjem delu proflla treba osigurati sidrenjem odmah nakon iskopa. Stetan uticaj podzemnih voda moze biti jedino na glinene preslojke. Slika 93.. Ovde spadaju slojevite do tanka slojevite stene.4 i 5. pa je moguee pomeranje i ispadanje u blokovima. prostora valja nanosenjem zastitu treba vrsiti prema potrebi i dovrsiti odmah nakon do udaljenosti 10 m od II kategorija Obuhvata izlomljene stene. Ivicni naponi na konturi neposredno nakon Hi hace vreme iza toga.Ox2. Karakteristicni predstavnici su pescari i dobro uslojenilapori). slojevitost i skriljavost mogu biti da se.ll"lI. a ispoljavaju se u toku i neposredno nakon iskopa. Deformaeije dostizu nekoliko milimetara i brzo se smiruju nakon iskopa i izrade osiguranja.sloj armiranog rnlaznog betona debljine 5 em. Na udar zvone muklo. U tezim varijetetima ove kategorije vrsi se oiacanie celicnim lukovima u kaloti na razmaeima do 1..2 do 0. Primenjuje se teh­ nika ravnog miniranja. prekopa. Pukotine su na razmacima vecim od 0. Prim:enjuje se ""OlC". nosivosti 200 leN. veti su od cvrstoee stene. Sloj mlaznog betona treba debeo 5-10 em.i.

pomoeu odgovarajueih alata i masina i to stepenastom razradom . po potrebi). armiranog mlaznog betona debljine 10-20 cm. .Po Lauferovoj klasifIkaciji. ova kategorija spada u grupu F. a po Tercagiju u grupu 7. (celicnih talpi debljine 3 mm. srednji deo ideo za pod­ nozni svod. u srednjem i 3 m). Podnozni svod se izvodi neposredno iza iskopa i osiguranja srednjeg dela profila. Zavrsnu. ali je preporuCljivo ljusku od mlaznog betona ne raditi kao zatvoren prsten. neporemecenu zonu. sekundarnu konstrukciju valja uraditi kada merenja konvergencije pokazu prestanak deformacija na konturi. Prilikom svakog prekida osigurava se mlaznim betonom i radno celo (napredovanje u kalotnom delu moze iznositi oko 1 m. IV kategorija U ovu kategoriju spadaju jako ispucale stenske mase sa pukotinama na razmacima 0. a po Tercagiju stene grupe 6. Ojacanja treba uskladiti sa proracunima koji se provode sa utvrdenim racunskim parametrima u toku gradenja. Primarna konstrukcija mora biti kontinuirana celina. Ukoliko i to nije dovoljno. Ako iz odredenih razloga nije moguce duze cekanje. Slika 94. Moguca su znacajna ispadanja.5 do 2 m.gornji (kalotni) deo. na rastojanju 1. pojave deformacija.2 m. u ovu kategoriju spadaju stene grupe D i F. Ona mora biti dovoljno ojacana i osposobljena da pouzdano moze preuzeti pritiske koji se Po Lauferovoj klasifIkaciji. Dozvoljena duzina napredovanja iznosi 1 do 2 m. (ispoljavaju se sve do zavrsetka konstrukcije za osiguranje) i izdizanje dna. Stene IV kategorije su tanko skriljave.adhezionih sidara duiine 4 do 5 m na rastojanjima 1. 110 III . radi se dopunsko ojacanje sidrima vece duzine~oja sezu u elasticnu.5 m (DIiliublienih uz kon­ turu iskopa). imaju mnogo pukotina. radi se unutrasnja armirano betonska konstrukcija zatvo­ rene forme. Osiguranje treba da bude elasticna konstrukcija sastavljena od: Slika 95. celicnih lukova odabranog tipa i preseka. veliku vlaznost i ispreturane zone. stabUnost je mala ili nikakva (plastifikacija stenske mase oko celog iskopa). vee u podrucju nastavka celicnih lukova ostaviti zglobove po celoj duiini (sirina 10-20 em). Ta mera omogueava da se deformacije "slobodnije" ispoljavaju i skraeuje period njihovog smirivanja. slika 95. Iskop se vrsi bez upotrebe eksploziva. U ovim stenama se javljaju podzemni pritisci duz celokupne konture iskopanog otvora. Paralelno sa napredova­ njem radi se osiguranje i to odmah posle iskopa. i uz uslov da se dovrsi nakon sledeceg napredovanja.

a dovrsiti ga pre sledeceg napredovanja. U specilicnim okolnostima moze se postupiti prema navedenom u delu opisa kategorije IV: J Stika 96. Duiina napredovanja iznosi 0. ukotiko se ugraauju. Za iskop dliZih deo­ nica koriste se masinski uredaji sa !idtom. Karakteristicna je pojava vrlo jakih pritisaka na svim slobodnim povrsina­ ma. Prostore iza talpi i razlabavljene zone treba popuniti cementnim malterom iIi injektirati. . morenski i drugi nevezani mate­ sa mnogo vode i bez kohezije. te minerali gUne koji bubre. sa zajedniCkim nazivom "koplja~ ill celicne talpe u slucaju kada se radi u nekoherent­ nim materijalima). vrsi se ojaeanje sidrima i armiranim mlaznirn betonom. armiranim mla­ znim betonom debljine do 20-25 em i sidrima duZine 5 m i vise. talpe. sa malim ili skoro nikakvim vre­ menom slobodnog stajanja (potpuno dezintegrisane stenske mase. odnosno prema karakteristikama brdske mase. Razvijena je 1973. Iskopavanju prethodi ugradivanje poduinih celicnih elemenata u gornjem delu (sipke ill eevi. Zavisno od stanja materijala. MoguCi su izvori pod Jakim pritiscima. Izradu osiguranja treba zapoceti odmah nakon iskopa. Posle ugradnje celicnih e1emenata. V kategorija Peta kategorija obuhvata materijale visoke plasticnosti. kakve se nalaze u rased­ nim zonama). tlo koje bubri iii ima tiksotropne osobine. liZ brzo osiguranje prefabrikovanim elementima. kao 5tO su: meka plasticna glinovito-peskovita zemljista zasicena vodom. Otkopavanje se vrsi u najmanje tri faze po visini (gornji deo. elektroosmoza). Otkopavanje u ovakvim materijalima zahteva posebne mere pobolj­ sanja zemljista raznim postupcima (zamrzavanje. zdrobljeni filiti. Zasniva se na bodovanju koje je kao sistem uveden na osnoYU licnog uzimajuCi u obzir rezultate istrazivanja 49 izvedenih tunela i studiju autora RQD klasifikacij 112 113 . a po klasiflkaciji Tercagija ugrupu 8. i mogu dostiCi vrednost nekoliko centi­ metara. U ovu kategoriju spadaju: milloniti. Obavezno je merenje deformacija i na osnovu njih oeena stabilnosti u svakoj fazi rada.5-1 m. Tip osiguranja odreduje se prema velicini i karakteru pritisaka.fol:og:ratlje (slika 97) kojima su propracena ova izlaganja ilustruju radne procese i razlicite razrade profila koje odgovaraju ovoj kategoriii stenske mase. Po Lauferovoj klasifikaciji. godine u okviru resavanja problema u oblasti mehanike stena. sve vrste materijala ukojima nije moguc iskop po konvencionalnim postupcima (pre­ ma nazivima kao u kategorijama I-IV) zbog velikih deformacija. Jednostavna je za i cesto se koristi. potpuno izlomljene stene. Deformacije nemaju tendenciju smirivanja sve dok se ne uspostavi konstrukcija za osiguranje. treba dobro brtviti (razmi­ canje nije pozeljno zbog mogucnosti procurivanja). podrucje podnoZnog svoda) koristeCi rucci alat ili odgovarajuce masine i bez upotrebe eksploziva. ukljucujuCi i radno celo Uavljaju se dublje zone plastifIkacije u okolini iskopaj. hemijska stabilizacija. ovi materijali spadaju u grupu G. GEOMEHANICKA KLASIFIKACIJA (RMR) Geomehanicka klasifIkacija je potpuniji i savrseniji nacin kategorisanja brdskih masa. Autor je Bieniawski. Otkop se vrsi prvo po konturnim zonama Prilikom rada neophodan je veliki oprez. Neophodna je zastita celog obima iskopanog prostora. nekoherentni pesak.Zastita iskopanog prostora vrsi se celicnim Iukovima potrebne krutosti. srednji deo.

6-2.o zavrSiti 20 m od RMR: 61-80 Lokaln~... 10 8 < 60 mm 5 IV 10 sati za 30 minuta za raspon 2.indeksa kvaliteta jezgra (RQD). 7 4 50-75%' 25-50% 13 8 '-5 I < 5laba stena IVrlo slaba stena Bodovi RQD% Bodov! Razmak diskontinuiteta M Bodovi .~ ispod 25 MPa.. . I Opste stanje 0 0.0-1.2-0. .povrsme povrsine sirine <5 mm > 5 mm smne <1 mm.mm.jednoaksijalne evrstoce na pritisak. stanja . Zbir bodova II Vrlo dobra stena I Dobra stena IV V ~ ~ I~vf5to~a-ni.1 0. Elementi primarne konstrukci­ je preporuceni su u tabeli VI. Uzastopnim koriscenjem tabela I.orijentacija PU.0-0..I I pntlsak MPa I 100-250 12 75-90% 17 0.. .razmaka pukotina. ·smne 1 5 k ' te .S Tecenje '" a Nije potrebna podgrada izuzev za mestimicno pojedinacno sidrenje '. U tabeli V nalaze se koliko vre­ mena moze stajati nepodgraden isk~p. izbijanje: busenje i miniranje Iskop mase Vrlo dobra stena (I) RMR: 81-100 Dobra stena (II) B 10l/min -0 0 >125 ro g N Sidra (20 mm promera. rastroseni rast rosen!.sidra u svodu /50 mm na 3 m duzme.0 15 Neznatno I 50-100 . .~. Tabela I: Klasifikacioni parametri i njihovi Parametar lndeks tackastog opterecenja MPa >~ Tabela II: Korekcija bodova za orijentaciju pukotina 0 Bodevil Temelji Kosine -2 -2 -S Dobro -5 -7 Nepovoljno -10 -15 Vrlo -12 -25 -60 I I 0 0 -25 -50 Tabela III: Uticaj pruianja i pada pukotina u tqnelu ! sa tunelskom osom 0-20' obzira na pruzanje Pad 20-45° I Pad 45-90' I Pad 20-45° I Vrlo Pavoljno Dobra Pad 4S-90' Pad 20-45' Dobro Nepovaljna I Vrlo povaljno I Nepo'loljno ----2-4 > 10 > 250 15 90-100% 20 4-10 "l Podrucja vrednosti I Tabela IV: Kategorije stenske mase iz broja bodova Za manje vrednosti preporucuje se test jednoaksijalne evrstoce 5-25 I 2 1-2 25-50 I Opis lbir bad ova Zbir bod01l3 lbir bodov. na r~~maku svodu gde ?...2 0. II i III.!mlcno je potrebno ce:lrcnom mrelom I Nikakva 114 115 .­ ~~~ 0 I(eli profill. U tabeli VII date su optimalne duzine napredovanja. raspon od 1 m 100-200kPa 15-25' ~' I < 100 kPa < 15' Neznatno hrapave iii ispuna Meka . a da ostane ·stabilan.5 m napredovanje.t.VUHd. Do potrebnih pokazatelja dolazi se istraiivanjem na terenu. I 1 I 0 <25% 3 Tabela V: Kategorija br.. vrlo debljine iii iii sirine > 5 neznatno •.!11 sa mest.1-0. adheziona)* Celicni lukovi ~ -0 Q.S m .S > D. <1 mm. Prosecno lIreme stajanja Kohezija stenske mase unutrasnjeg stenske mase kategorija stenske mase II 6 meseci za 8 m raspen 300-400 kPa I 200-300 kPa 35-45' 25-35' >2 20 200-600 mm 60-200 mm . nepre mu zidovi hrap~ve Tabela VI: GeomehaniCka icn. a njihov zbir svrstava stensku masu u jednu od pet kategorija na osnovu tabele Iv..Kategorisanje se vrsi na bazi sest parametara: .K.stanja vode.S. dobijaju se bodovi za svaki od paT?metara.

* duzina sidara 1/3 . koji se izvodi u manje trosnom kvarcitu. Zasnovana je na logickoj proceni kvaliteta stene putem sest parametara: In . Kvalitet stenske mase definiSe se izrazom: Tabela VII . 10 i 0) u izrazu za Q upotrebiti nominalnu vrednost 10.indeks pukotinske ispune. na razmaku 2.Duzina "koraka' napredovanja iskopa po kategorijama Ikategorija II kategorija . i teoretski obuhvata vise od 300. osiguranje Cine: sidra u svodu duiine 3 m.indeks hrapavosti pukotine. Masivne stene bez iii sa malo pukotina B Jedan sistem pukotina In 0. . 116 117 . pod 30'.5-2. Lien. III kategorija IV kategorija Vkategorija 4.112 sirine tunela SRF . sirina 1 mm. Indeks kvaliteta OpiS .80 1.veliCina bloka. 1974.00-4. godine (Barton. Zapoceti osiguranje nakon svakog miniranj·a. do zelrave stene bez vukotine. Dovrsiti ga 10m od ce a Sistematsko sidrenje 4 m duzine 1.5 m.5-3 mu svodu.indeks kvaliteta jezgra. sledi da ovaj materijal pripada II kategoriji.60 1.40-1.0 m U svodu i zidovima sa celicnom mrezom usvodu KLASIFlKACI}A "Q" SISTEMA Nikakva Najpotpunija je klasiflkacija "Q" sistema.90 m 3. dobra 20 7 -5 RMR:61 Avrlo slab Bslab Cpovoljan odobar Eodlican 25·50 50-5 75-90 90-100 Ako je :s.90-1 Q '1: Jr Jw SRF (35) cija se moguca vrednost krece od 0. Jr . pacey od tesko gnjecivog tla.faktor redukcije napona. sa opisom "dobra stena".Povoljna Iskop po fazama.60-1.20-3. nema ispune 10-25 Jim Paralelno sa osom tunela. mlazni beton debljine 5 em i celicne mreie po potrebi.broj sistema pukotine.rninimalna meaublokovska cvrstoca na smieanje.60 2. U izrazu za Q pojedini clanovi imaju odredena fIzicka znacenja: PRIMER Posmatra se iskop tunela sirine 6 m. Broj pukotinskih sistema (I) Opis A . malo hrapave I povrSine.faktor redukcije pukotinske vode. vrednosti klasifikacionih parametara i pripadajuCi bodovi sU: RQD/l n .000 razliCi­ tih geoloskih kombinacija.5-1. Lurde). napredovanje 1.001 do 1000. RQD . (RQD) --------------- ROD 0-25 10 4 I Stanje pukotine 5 I Podzemna voda 6 I Orijentaciona pukotina Kontinuiran.0 2 Za broj bodova 61 na osnovu tabele TV. I/Ia . Ta . IJSRF -efektivna vrednost aktivnog pritiska (maksimalni pritisak: podzemne vode).

--- ---- 4 3 2 1.jako ispucala stena [J ldrobljene stene (sliena zemlji) --.0-12. nerazmekSavajuca mineralna prevlaka.) (el lido'li pukotine nemaju kontakta pri smicanju K. J S obzirom na opis prisutne gline) N Zone iii pojasevi prasinaste iii pesko'lite gline.0 8. povrsina sarno zamrljana -- I. plus slucajne D Dva sistema pukotlna E Dva sistema pukotina.0 5. lone iii ~OjaSevi dezintegrisane L.0 iii 13.­ B _Ne~romenjen zid pukotine. koji ne opada primetno 1.0 1 2S-30 16-24 12-16 6-12 8. prisustva vode ltd. gra t itd.10 -- 0.0-20. gips.10-0.0 10.J s obzirom na uslove i prisustvo qline) Napomena: 6-24 Vrednost za <f'f su pribliine i odnose se na mineraloske materijale ispune pukotina ako su prisutne.5 1.0-13. iii zdrob jene stene igline (videti M G.05 > 1. glineno-slobodno dezintegrisana stena ltd.0 iii 6-24 ~f········· neprekinuta zona iii pojas gline 0. valovite E Hrapave iii iregu!arne F Glatke. slucajne pukotine .0 ( I Neznatno promenjen zid pukotine. G I Jako prekonsolidovana glinovita mineralna ispuna /' debljine manje od 5 mm) H I Srednje iii malo prekonsolidovana razmeksana glinovito mineral­ na ispuna (debljine manje od 5 mm) Glinovita lspuna koja bubri (monmorionit).0 25-30 20-25 8-16 4. H.H.00 ~~- 0. sitne frakcije (nerazmeskavajuca) 2.0 25-30 Faktori pod C i F su priblizni. ta k.33 0.25-1.1-( Jedan sistem pukotina. nepropusna is puna (kvarc iii epidot) t--.0-12 8. Debela ~ (videti G. plus slucajne H letiri iviSe sistema pukotina. A B ( (manje ad SlImin lokalno) ponegde isprana ispuna iz Opis (a) lidovi stene kontaktiraju A lbijena. llS 119 .5 1.50 0. j Peskovita.) i male kolicine glina koje bubre (diskontinualna prevlaka '-2 mm iii manje) (b) lidovi kontaktiraju pre smieanja za 10 em F Peskovite cestice.20-0. valovite ( Glatke.0 0. sljuncana iii ispuna od zdrobljene stene dovoljne debljine da spreei kontakt zidova stene L ____ I.25 0. plus slucajne F ' Tri sistema pukotina G Trl sistema pukotina.75 D EIlznimno veliki opada sa vremenom F I Iznimno veliki priliv vode iii pritisak vade. rayne G Kliske.00 0.0 6. hlorlt.0 ako je srednji razmak relevantnog sistema pukotina veCi od 3 m.25-1. nerazmeksavajuca.10 Napomena: Dodati 1. cpr (priblizno) -------0.00 0.­ 3 4 6 9 12 I 15 - 20 Napomena: kod ukrstanja tunela koristiti (3I ) (2) za portale koristiti (21n) n Indeks hrapavosti pukotine (I. valovite D KUske.0 4. peskovite cestiee.0 3. 1w treba povecati ako je uspostavljeno dreniranje.10-0.0 1.00 > 1.66 0.5 1. neprekinuta debl~ina manja od 5 mm (vrednosti za la zavise ad procenta cestiea oje bubre. ~ovito::slobodno dezlntegrisana D Prasinasta iii peskovito-glinovita prevlaka -­ E Meka iii sitnozrna wevlaka od ~linenih materijala (kaolinit. rayne (a) Bez kontakta zidova pukotine pri smicanju H Glinovite mineralne ispune dovoljne debljine da sprece kontakt zidova stene . zaceljena pukotina. Faktor pukotinske vode (I) -~----------------------~~ Iw Vadeni pritisak MPa (priblizno) <0.) --- I Opis (a) lidovi stene kontaktiraju i (b) zidovrpukotine kontaktiraju pre smicanja za 10 em A Diskontinuirane pukotine B Hrapave iii iregularne.00 Napomena: 1.

Cvrstoce stenske mase ac i a.3.tka­ dje tih zona odvojeno.5 na 5 (videti H). 120 iO.16 ------ 2. Opis (b) Zdrava stena. problemi sa brdskim pritiscima (2) H Mali pritisak. treba odrediti za najnepovoljniji karakteristicni sistem ptikotina ili ispunjenom kontinuitetu u posmatranom podrucju.3 rVCpriblizno).0 2.Faktor redukcije napona Opis (all Kada raslabljene stene (moguce rastresanje A I Cesta pojava raslabljenih zona u iii hemijski raspadnuta okolna stena B I Raslabliena zona kOia sadrZi alinu iii hemijski raspadnutu stenu SO m) ( SFR 5.66-0.5-2. pozeljno je raditi klasif.8at .5 S.33-0.33 0. Za slucaj stene bez gline je RQD = 115 . maze biti nepovoljno Z3 stabilnost bokova 10-5 l Gorski udar slabijeg intenziteta (masivna stena) S-2.1 p=SQ p=2. Izraz za "p" vazi za slucaj kada postoji 3 i viSe pukotinskih sistema. a 1 i a3 .2" _Q3 Za veliCinu pritiska u bokovima uzima se: Q> 10 0. 121 . pomocu veliCine Q mogute je odrediti pritisak na konstrukciju u temenu pomotu izraza: 1 hemijski raspadnutu stentJ D E F G manja 5. >200 200-10 >13 13-0. >10 smanjiti ac i at na i 0. vrlo zbijena struktura (obicno povoljno za sta ilnost.1<Q<10 Q<0.0 5-10 10-20 J Pritisak srednje velicine K Visok ~ritisak.5 7. au slueaju da je taj broj manji odgovara: 1 I ----- r----- ----------- 5-10 10-15 p=~ 0. hemijsko bubrenje zavisno od ad pritiska vode p Slab pritisak stene koja bubri R Jak pritisak stene koja bubri p= Ir 'Q 3 --- r---. Ako se kvalitet stenske mase bitno menja od mesta do mesta.0 0. gdeje Iv . Ir ­ indeks hrapavosti. Na osnovu iskustva.5 Ovde su: ac jednoaksijalna evrstoca na pritisak.16 <0. ali ne preseca iskop. at cvrstoca na zatezanje (tackasto opterecenje). plasticno tecenje stene pod uticajem visokog brdskog pritiska (3) N Mali pritisak zgnjecene stene 0 Jak pritisak zgnjecene stene Stena koja bubri.5 Zgnjecena stena. treba odrediti s obzirom na smer najnepovoljniji za stabilnost. ITJ 0.6at .kvalitet stenske mase. Q .najveci i najmanji glavni naponi od sirine iskopa SFR treba povecati od u slucaju kada je debljina nadsloja 2.---------$-10 10-20 gdesu: p pritisak.S M Gorski udar jakog intenziteta (masivna stena) <2.S 1. Ukoliko se ne vrsi busenje.OQ (2) za jako anizotropno polje napona (ako se mere) smanjiti crc i crt na Kada je a/a.5) Parametre Ir i I.0 2.66 0. RQD se moze sracunati na osnovu broja pukotina u jedinici zapremine i dodajuci broj pukotina po metru za svaki od sistema pukotina.O Napomena: kod (a) redukovati vrednost SFR za 25-50% ukoliko relevantna zona smicanja utice.2-1. blizu povrsina SFR OJ IT.SQ p=l.broj pukotina za m3 (RQD = 100 za Iv =4.

tuneli na putevima i ieleznicama veceg ranga.6-2. zeleznicke stanice.65-1 0.-----. Original Azuriran prethodno Kategorija iskopa (ESR) (ESR) aiurirani SFR Privremeni rudarski otvori aka 2-$ A Stalni rudarski otvorl. pristupni tuneli itd.Na osnovu sracunatih vrednosti Q sledi klasifikacija stena: Q = 400-1000 100-400 40-100 10-40 4.8? N 100 ::!z >1 izuz:tno lose ekstr:mno lose jako lose UJ> ~. hldratehnicki tuneli.0-10. glavni putni izeleznicki tuneli.1 0. pilot tuneli.0 1.0-4. putni izeleznicki tuneli ad manjeg znacaja.5-0.3 I SkladiSta.kOjrrtt" ~------~------~~~~~----~~~~~~~~ 40 X 100 ~o 1000 KVALITET STENSKE MASE Q (RQD / In) (It II.5-0. Slika 98. fabrike stepene siguTnosti (IH) Porast sigurnosti postize se smanjivanjem ESR vrednosti <Ca Cvrsta stena. U kategorija saglasno potpome konstrukcije od karakteristika (kate­ se prognozno predvidaju obimi zastupljenosti pojedinih geoloskim podJogama. sportske ijaYne prostorije.0 B potkopi kod razrade protila ( 1.9-1.01 Izbor metode rada. ulazi (portali). problemi pritiska ustenskoj masi Umereno uplocavanje posle jednog sata (masi'lna stena) I Uplocavanje i eksplozija usteni posle nekoliko minuta (masivna stena) I Jak Qorski udar i neDosredna dinamicka U"'\Jlllla~lIa 0/01 0/01 SRF 5-50 50-200 200-400 5-3 3-2 0.8 Podzemne nuklearne centrale.0 0. """" =:! V'I 50 f'------jl--201 ==-I~ « Z ~d 5~ c::: Cl UJ o 1-"" zC:: LUZ -"0 :. ---------- ekstremno losa izuzetno losa Aleo se u profilu iskopa javljaju stene razliCitih kategorija.0 izuzetno dobra ekstremno dobra vrla dobra dobra prilii'no dobra 105a 'Irlo losa PribliZnakorelacija izmedu pokazatelja kvaliteta stenske mase Q i potrebne konstrukcije za osiguranje pokazana je na slici 98. 1. skJoniSta. 122 123 . ana ordinati vrednosti Q i ESRkao koordina­ osiguranja su potrebne.2-1.smooth blasting i pre-spliting. Za minerske radove u podzemlju obavezno je koristiti savremene metode kontrolisanog miniranja .65 0. sportski E ijavni objekti. S obzirom na to."­ L!J ~~ II _\I') '~".01-0. Napomena Na osnovu rezultata eksoerimentalnih istraiivanja Bartona i Grimstada promena faktora redukcije uooaClma U narednim tabelama.001-0. raskrsca Podzemne nuklearne centrale.Z. fabrike itd. sistema gorije) stenske mase. ID portali itd. Na apscisi su nanesene vrednosti Q. tada je za ocenukvaliteta merodav­ na stena u kalotnom delu.8 0.3 1. Na osnovu te cinjenice se usvaja metoda rada i stepen osiguranja. zefeznicke stanice.0 0.----. 1. oko 0. 0. prostorije za 'Iodu. sklonista.) X (Iw / SRF) b) Koeficiljent sigurnosti (prethodno tabela sa podacima 0 pribliZnim korelacijama izmedu Q i potrebnog osiguranja) I Oznaka FSR I --------------.1-1.. Priblizna korelacija izmedu Q i potrebnog osiguranja Opis Privremeni podzemni objekat ESR cca 3-5? ESR sluzi da iskaze zahteve uodnosu na razne a) Faktor redukcije napona Oznaka stene L M DI Hale za elektrane.1 Hidroelektrane.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->