TELEKOMUNIKACION

I SISTEMI (1)

Školska 2007/2008. god.

Dr Mirjana Stojanović
docent Saobraćajnog fakulteta i
naučni saradnik
Instituta “Mihajlo Pupin”

Tel: 775-460
E-mail: stojmir
@kondor.imp.bg.ac.yu

Četvrtak: predavanja 13-15h

konsultacije: 15-16h
2
Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije)
 Analogni sistemi prenosa
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
3
TELEKOMUNIKACIJE

 Telekomunikacije su svako emitovanje, prenos ili prijem

poruka (govor, zvuk, tekst, slika ili podaci) u vidu signala,
korišćenjem žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih
sistema.
 Telekomunikacije (e-komunikacije, komunikaciono inženjerstvo
u širem smislu) podrazumevaju niz tehničkih sredstava
potrebnih za prenos informacija između bilo koje dve tačke, na
bilo koje rastojanje, najvernije i najpouzdanije što je moguće i po
prihvatljivoj ceni.
 Telekomunikaciona sredstva su oprema i uređaji za obradu,
prenos i prijem signala, kao i odgovarajući softver, koji se
koriste u telekomunikacijama.
4
Prethodna definicija
podrazumeva
 :
Potreba ljudi za komuniciranjem postoji nezavisno
od tehnike.
 Telekomunikacije su tehnika – ljudski izum.
 Telekomunikacije samo povećavaju i produžavaju
ljudske mogućnosti da bi se zadovoljila potreba za
komuniciranjem.
 Osnovna tehnička sredstva su elektromagnetnog
tipa.
 Telekomunikacije podrazumevaju samo prenos
poruka (koje sadrže informacije),
e) a ne i njihovu
fizičku podlogu (papir, disk, magnetna traka i sl.)
bez obzira o kojoj se formi radi.

5
Ta definicija podrazumeva i:
 Korisnik, koji poverava svoju informaciju
telekomunikacionom sistemu, očekuje da će ona biti
reprodukovana bez gubitaka i izmena.
 Jedan od osnovnih problema u telekomunikacionom
sistemu je da se garantuje visok stepen vernosti, tj.
transparentnost sistema uprkos postojećim
nesavršenostima i poremećajima koji se dešavaju u
dostupnim telekomunikacionim sredstvima.
 Korisnik očekuje permanentan servis,
servis dostupan pod bilo
kojim okolnostima. Osiguravanje pouzdanosti uprkos
nepredvidivim i neočekivanim delimičnim prekidima od
suštinske je važnosti.

6
ISTORIJA TELEKOMUNIKACIJA
(1)
 1837.g. Samuel Morse je smislio sistem kodiranja slova
alfabeta na osnovu frekventnosti njihovog pojavljivanja u
engleskom jeziku, koji je kasnije postao prvi telegrafski kod
(Morzeov kod); ovo je intuitivni začetnik teorije informacija i
teorije kodovanja.
 24.05.1844.g. Prva telegrafska veza Baltimor – Vašington. Već
1851.g. više od 50 preduzeća u SAD koristilo je telegrafske
veze.
 1865.g. U Parizu osnovana Međunarodna unija za telegrafiju
(Ova organizacija je kasnije prerasla u Međunarodnu uniju za
telekomunikacije (International Telecommunication Union –
ITU) koja je pod ovim nazivom 1947 u Atlantic City-ju postala
specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija i čije je sedište
danas u Ženevi), a 1866 u Beču je održana konferencija na
kojoj su doneta prva pravila vezana za telegrafski saobraćaj.
7
 ISTORIJA TELEKOMUNIKACIJA
(2)
 1866.g. Pušten u rad prvi transatlantski podmorski telegrafski kabl
što je omogućilo interkontinentalni telegrafski saobraćaj; brzina
prenosa je bila veoma mala; prva dva pokušaja, realizovana uz
ogromne tehničke i finansijske napore, 1857.g. i 1858.g. nisu
uspela jer je izolacija od gutapera probijana posle vrlo kratkog
rada.
 1870.g. Uspostavljena telegrafska veza duga 11000 km
(delimično vazdušni vodovi, delimično podmorski kablovi) između
Londona i Kalkute.
 1876.g. Alexander Graham Bell prijavio je patent (samo nekoliko
sati pre Elisha Graya) koji se odnosio na metod prenosa glasa
električnim putem posredstvom promenljive otpornosti. Bel je,
prateći ideje Filipa Rajsa iz 1860.g., bio motivisan istraživanjem
načina da se pomogne gluvima. Ovo je označilo početak
telefonije.
 1878.g. Bel je demonstrirao telefon.
8
ISTORIJA TELEKOMUNIKACIJA
(3)
 1891.g. Almon Strowger je, iritiran ograničenošću
manuelne komutacije posredstvom operatera, pronašao
automatski birač koji može da se kontroliše sa udaljene
pretplatničke jedinice.
 1892.g. u mestu La Porte (Indijana, SAD) proradila je
prva automatska telefonska centrala.
 1896.g. Popov je demonstrirao radio vezu poslavši telegram
sadržine “Heinrich Hertz” napisan Morzeovom azbukom.
 1897- 1901.g.
1901.g Guglielmo Marconi je dobio patent za bežičnu
telegrafiju uspevši da ostvari radio vezu dugu 1000 km
-poslao radio telegram Engleska (Kornvol)-Njufaundlend u
HF opsegu.

9
 ISTORIJA TELEKOMUNIKACIJA
(4)
 1906.g u Berlinu održana prva konferencija posvećena radio
komunikacijama.
 1907.g. Lee de Forest pronašao je triodu. Ovo je omogućilo
analogno pojačavanje signala i otvorilo put telefonskom prenosu na
velike razdaljine (long distance).
 1927.g. prvi HF transatlanski telefonski link (London-NY)
Prvi prenos pokretne slike – TV prenos NY-Vašington
 1937.g. Radar
 1938.g. Alec Reeves – PCM – digitalna reprezntacija analognih
signala
 1948.g. Šotki sa saradnicima –tranzistor
 1956.g. Prvi podmorski transatlanski telefonski kabl (51
regeneratorska stanica)
 1960.g. pronalazak lasera
10
 ISTORIJA TELEKOMUNIKACIJA
(5)
 1962.g. Satelit TELSTAR (LEO) omogućio prvi
interkontinentalni TV prenos
 1965.g. Early Bird (Intelsat I ) prvi geostacionarni satelit
 1969.g.
1969.g direktan prenos čovekovog iskrcavanja na Mesec
 1970.g.
1970.g Optička vlakna prihvatljivog slabljenja; AMPS – ćelijski
sistem mobilne telefonije
 1990.g.
1990.g globalni Internet
 1992.g. digitalni mobilni sistem GSM pušten u rad
 1994.g. GPS – globalni sistem za pozicioniranje pušten u
civilnu upotrebu; prvi WDM optički sistemi
 1998.g. Novembra meseca pušten u rad telekomunikacioni
sistem LEO satelita IRIDIUM – naredne godine počelo obaranje
 2001.g. 3G sistemi mobilne telefonije
 2005.g. WiFi, WiMAX, širokopojasni servisi do kuće, FTTH

11
 Razvoj telekomunikacija
uslovljava niz faktora:
 globalizacija svetskog društva,
 postojanje telekomunikaciono nerazvijenih područja,
 ogromni porast količine informacija koju treba preneti,
 potrebe za velikim brzinama prenosa,
 potreba za mobilnošću servisa i terminalne opreme,
 potreba za integracijom više vrsta servisa, posebno
govora, podataka i slike, koji se prenose preko
zajedničke mreže, tipično zasnovane na tehnologiji
Internet protokola (IP)
 potreba za inteligentnim mrežama.

12
Uvodni pojmovi o
telekomunikacion
im mrežama
Telekomunikaciona mreža
i telekomunikacioni servis
(usluga)
 Telekomunikaciona mreža je skup telekomunikacionih
sistema i sredstva koje omogućavaju prenos poruka
saglasno zahtevima korisnika.
 Telekomunikacioni servis (usluga) је servis koji se u
potpunosti ili delimično sastoji od prenosa i usmeravanja
signala kroz telekomunikacione mreže u skladu sa
zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa.
 Korisnik je fizičko ili pravno lice koje koristi ili želi da
koristi telekomunikacione usluge po osnovu zaključenog
pretplatničkog ugovora ili na drugi predviđeni način.

14
Broj korisnika pojedinih
telekomunikacionih servisa u
Srbiji (u hiljadama)

Zvanični podaci Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL)

15
Fizička struktura
telekomunikacione mreže
(1)
 Telekomunikacionu mrežu sačinjavaju:
 čvorovi mreže
 spojni putevi
 oprema za pristup mreži
 krajnji sistemi
 sistem za nadzor i upravljanje
 Okosnica mreže i mreža za pristup

16
 Fizička struktura
telekomunikacione mreže
(2)
Centralna
upravljačka
Čvor stanica
mreže
Oprema za X Oprema za
Krajnji sistem pristup pristup Krajnji sistem
(telefon, (telefon,
računar,
X X računar,
lokalna lokalna
Pristupni Pristupni
računarska spojni put X spojni put računarska
mreža ...) mreža ...)
Mreža za Lokalna Mreža za
pristup Tranzitni upravljačka pristup
spojni put Okosnica stanica
mreže

17
Princip formiranja mreže
 Mala je verovatnoća da svi korisnici
istovremeno traže međusobno
uspostavljane veza unutar jednog
lokaliteta. Tako je broj elemenata
za spajanje korisnika u čvorovima
manji od broja korisnika.
 Još manja je verovatnoća da svi
korisnici iz jednog lokaliteta
istovremeno traže uspostavljane
veza sa korisnicima iz drugog
lokaliteta. Naprotiv, taj broj je
znatno manji od broja korisnika.
Zato spojni putevi imaju znatno
manje kanala nego što je broj
korisnika.
 Povećanje broja čvorova skraćuje
pristupne i tranzitne spojne puteve i
(jeftinija mreža), ali raste ukupna
cena opreme u čvoru.
18
Komutirana mreža (1)
 Komutirana mreža -switched network
 Veze između korisnika se uspostavljaju povremeno (po
njihovoj želji i na njihovu komandu) bilateralno; u takvim
mrežama čvorovi su komutacioni centri koji interpretiraju i
izvršavaju naredbe za uspostavljanje, održavanje i raskid
veze.
 Mreža sa komutacijom kola (Circuit switched network) -
tokom komunikacije između izvora i odredišta uspostavlja
se fiksno kolo (vod). Znači da su, privremeno, fizičke linije
dodeljene komunikacionoj sesiji. Kada se sesija završi,
kolo se raskida i postaje raspoloživo za neku drugu sesiju
(za druge korisnike). Telefonska mreža i ISDN (Integrated
Services Digital Network) su primer komutacije kola.
19
Komutirana mreža (2)
 Mreža sa komutacijom paketa (Packet switched
network) - tokom komunikacione sesije između izvora i
odredišta, podaci se dele u pakete, koji se usmeravaju
kroz mrežu na osnovu adrese odredišta. Prema tome,
uspostavlja se logička veza između izvora i odredišta,
koja se može realizovati po različitim fizičkim vezama.
Internet i lokalne računarske mreže su primer mreža sa
komutacijom paketa.

20
Mreže sa komutacijom
paketa: WAN, LAN, MAN
 WAN (Wide Area Network) – telekomunikaciona mreža
šireg područja (regionalna, nacionalna, internacionalna),
povezuje lokalne računarske mreže posredstvom neke od
brojnih WAN tehnologija (Frame Relay, ATM, IP, ...)
 LAN (Local Area Network) – lokalna računarska mreža je
skup međusobno povezanih personalnih računara i ostalih
periferijskih uređaja, koji se nalaze na jednoj lokaciji
(zgrada, kompleks zgrada)
 MAN (Metropoliten Area Network) telekomunikaciona
mreža projektovana za područje grada. MAN pokriva šire
područje od LAN-a, ali manje od WAN-a. Karakteriše se
vrlo brzim vezama i tipično korišćenjem optičkih kablova.
21
Topologija mreže

Potpuno povezana
Zvezda
mreža – mesh

Kaskada
Prsten (magistrala, bus)
22
Zvezdasta hijerarhija
telefonske mreže

23
Prstenasta hijerarhija
telefonske mreže

24
 Internet
 Autonomni sistem (AS) ili administrativni domen je skup IP
mreža i rutera kojom se upravlja iz jednog administrativnog
centra i između kojih se saobraćaj usmerava pomoću
zajedničkog protokola (BGP – Border Gateway Protocol)
 Internet Service Provider (ISP) - davalac Internet usluga
 ISP-ovi svojim korisnicima (pojedinci i preduzeća) obezbeđuju
veze ka Internetu, uz
ostale usluge (e-pošta,
Host A
pretraživanje Weba,
FTP, diskusione grupe).

Host B
Autonomni sistem
(administrativni domen)

25
 Mreža ISP Ka Web
serverima
Ka drugim
ISP-ovima
Ka drugim
ISP-ovima
Ka Web
serverima

HR BR
ISP – Internet Service HR
Provider CR BR
CR
PoP – Point of
Presence CR
CR – Core Router – PoP 1 PoP 2
ruter jezgra
PoP 3 PoP 4
BR – Border Router –
CR CR
granični ruter
AR – Access Router – CR
pristupni ruter AR AR
HR – Hosting Router AR AR

Pristupni linkovi Pristupni linkovi

26
Tipovi komunikacije
UNILATERALNI SERVISI - MONOLOG

BILATERALNI SERVISI - DIJALOG

MULTIILATERALNI SERVISI - KONFERENCIJA

27
Model
komunikacionog
sistema.
Karakteristike
izvora informacija i
uticaj na sistem
prenosa
 Model komunikacionog
sistema
KANAL

Izvor Linija veze Korisnik

informacije
Predajnik + Prijemnik
informacije

Šum

29
 Vernost reprodukcije
 Najveću količinu informacija čovek prima čulom
vida – 80 do 90%
 Čulom sluha prima između 10 i 20 %
 Kao izvor informacija, najviše predaje govorom,
ali i pokretima ruku, pisanjem/kucanjem teksta,
crtajući, svirajući, upravljanjem uključivanjem ili
isključivanjem prekidača,...

ŠTA SE PRENOSI ?
kompromis: ono što je dovoljno dobro
ocenjeno od strane velikog broja korisnika

30
Za bilo koju klasu signala određuje se:
 Propusni opseg – analogni prenos
 Binarni protok (bitska brzina) – digitalni prenos

Kvalitet prenosa:
 Odnos signal/šum (SNR – Signal to Noise Ratio)
 Verovatnoće greške – stepen bitske greške BER
(Bit Error Rate)

31
Osobine govora i
sluha

(1)
Osnovne frekvencije: 100-200 Hz muškarci,
200-300 Hz žene, 400 Hz i više deca
 Spektar 80 Hz do 12 kHz
 Pauze u govoru veće od 100 ms – 50% pri
monologu, 75% pri dijalogu
 Snaga varira zavisno od govornika – dinamika
govora D=10 log (PMAX/PMIN) dB = 62 dB – veoma
ozbiljan zahtev TK sistemu za prenos
 Srednja brzina govora 80-200 reči/min; prosečno 5
glasova (slova) po reči i količina informacija 4.7 bita
po slovu, pa je 30-80 b/s srednja brzina govora, uz
entropiju E=1.5, realna vrednost srednje brzine
govora je 10-25 Sh/s
32
Osobine govora i sluha
(2)
Čovečije uho kao zvuk prepoznaje frekvencije od 20 Hz do
20 kHz; dovoljno je preneti do 16 kHz
 Najmanji zvučni pritisak koji ljudsko uho može da primeti
(čuje kao zvuk) iznosi p0=2x10–5 Pa (1 Pascal = 1N/m2). Tu
vrednost je standardizovala međunarodna organizacija ISO
kao referentni zvučni pritisak.
 Najveći zvučni pritisak koji ljudsko uho može da podnese je
milion puta veći od referentnog, odnosno 20 Pa. Pa
 Intenzitet zvuka može se izračunati pomoću poznate
veličine zvučnog pritiska i poznatih svojstava medijuma
(vazduha) prema: I = p2/(ρ o c) W/m2
gde je c – brzina zvuka, ρ 0 – gustina vazduha; veličina ρ 0 c je
konstantna i iznosi ρ 0 c =410 kg/(m2s), pa je izraz za
intenzitet zvuka: I = p2/410 W/m2

33
 Osobine govora i sluha
 (3)
Referentni intenzitet zvuka ili prag čujenja (minimalan
intenzitet zvuka koji uho može da prepozna) određuje se kao
I0= p02/410 =10–12 W/m2
 Nivo zvučnog intenziteta izražava se u decibelima i određuje
kao n=10 log (I/I0) dB
 Dinamika ljudskog uha je nmax=10 log (Imax/I0)=120dB
 Budući da je decibel definisan preko odnosa intenziteta, koji
zavisi od kvadrata zvučnog pritiska, nivo zvučnog pritiska je
n=20 log (p/p0) dB
 Nivo glasnosti izražava se u fonima.
fonima Fonska skala definiše
se pomoću nivoa intenziteta tona od 1000 Hz, koji se u ovom
slučaju naziva referentnim tonom. Za frekvenciju od 1000 Hz
broj decibela nivoa intenziteta ujedno predstavlja i broj fona.

34
 Osobine govora i sluha

(4)
Svima ostalim zvukovima nivo
glasnosti određuje se tako što
se ton od 1000Hz s njima

Nivo zvučnog pritiska (dB)

izjednači po glasnosti, pa se Foni
onda može reći da neki zvuk
ima onoliko fona koliko po
glasnosti izjednačen ton od
1000 Hz ima decibela (fona).
 Subjektivno se ne zapaža
promena manja od ± 1 fona i Min

promena frekvencije od ±2%

na frekvenciji od 1000 Hz →
Frekvencija (Hz)
ovo uslovljava stabilnost
nivoa signala i frekvencija na
izlazu iz TK sistema
35
Kvalitet prenosa govora
 Razumljivost i vernost
 Zavise kako od kvaliteta TK kanala tako i od psiholoških
osobina svakog pojedinca
 Razumljivost slogova (logotoma) – 96-97% je
razumljivost u direktnom govoru; 60-65% donja
granica; norma 80%
 Razumljivost rečenica (američki standardi) i
reči je mnogo veća
 Vernost – stepen prepoznavanja osobina govora
specifičnih za pojedinca (boja glasa,
raspoloženje, temperament, intonacija, ...)
36
Šta utiče na kvalitet
prenosa
 govora?
Širina frekvencijskog opsega signala koji se prenosi
(300-3400 Hz, kanal je širine 4000 Hz)
 Relativno slabljenje ≤36 dB; nivo glasnosti od 70 fona
obezbeđuje najbolju razumljivost
 Kašnjenje - zadovoljavajuće 150 ms; može se tolerisati do
400 ms
 Stabilnost – karakteristika TK sistema; čovečije uho ± 1 fon;
dozvoljene varijacije nivoa na izlazu su ±2.5 dB; stabilnost
frekvencije od 10 –4 do 10–10
 Pouzdanost – redundansa svih komponenti i veza
 Održavanje
 Cena
 Izobličenja
 Šumovi
 Preslušavanje
37
Muzika
 Opseg 10 Hz – 15 kHz ; gornja granica može
biti niža – 10 kHz (lošiji kvalitet)
 Dinamika 73 dB; varira od instrumenta do
instrumenta; zavisi i od orkestra i od vrste
muzike
 Teško je odrediti opšte statističke osobine
signala i regularnosti koje imaju sličan značaj
kao kod govora

38
 Tekst
 Telegrafija i teleks
 26-30 slova, 10 cifara, razmak između reči, znaci
interpunkcije
 Brzina telegrafisanja v=1/T (Bd) – standardno T=50 ms
 Teletekst – 128 karaktera (27); brzina 2.4 kb/s
International Telegraph Alphabet
No 2 (ITA2), 5-bitni kod →
Karakter FIGS (11011)
signalizira da će naredni
karakter biti interpretiran iz
skupa FIGS
Karakter LTRS (11111)
signalizira da će naredni
karakter biti interpretiran iz
skupa LTRS
39
Faksimil (faks)
 Faks (skraćenica za facsimile, iz latinskog jezika – fac
simile, “učiniti sličnim") je telekomunikaciona tehnologija
koja se koristi za prenos kopija dokumenta preko
telefonske mreže. Taj prenos je omogućen posebnim
krajnjim uređajima (faks mašine)
 Postoji nekoliko indikatora mogućnosti faksa:
 grupa,
 klasa,
 brzina prenosa podataka
 usaglašenost sa ITU-T
preporukama

40
Grupe faksimila
 Grupe I i II za analogni prenos (analogne faks mašine su
zastarele i više se ne proizvode)
 Grupe III i IV – digitalni formati, koriste različite tehnike
kompresije signala da značajno skrate vreme prenosa

Približno vreme
Brzina Način
Grupa prenosa
prenosa prenosa
( jedna stranica)

I 2400 b/s 6 minuta Analogni

II 4800 b/s 3 minuta Analogni

9600/
III 14400 b/s
1 minut Digitalni

IV 64kb/s < 15 sekundi Digitalni

41
Podaci (1)
 U širem smislu sve digitalne informacije koje nisu glas,
muzika ili slika, a mogu se preneti kroz mreže sa
komutacijom kola ili komutacijom paketa
 Voiceband modem – krajnji uređaj koji moduliše digitalne
signale iz računara ili drugog digitalnog uređaja u
analogne signale koji se prenose po konvencionalnoj
bakarnoj parici (analogna telefonska linija) Koriste
frekvencijski opseg telefonskog kanala; brzina do 50kb/s
 DSL modemi koriste frekvencije od 25 kHz do iznad
1MHz, kako bi se izbegla interferencija sa prenosom
govora (0-4 kHz). Karakteriše ih velika brzina prenosa
podataka – od nekoliko stotina kb/s do više Mb/s.
 Kablovski modemi omogućavaju korišćenje Interneta
posredstvom kablovske televizijske mreže
42
Podaci (2)
 Kvalitet prenosa podataka
 Integritet podataka od jednog do drugog kraja veze
(podaci moraju da budu tačno preneseni)
 Mala verovatnoća gubitka podataka, npr. usled
odbacivanja, grešaka u prenosu, dupliranja i dr.
 Neki podaci, npr. telemetrija, daljinske komande i dr.
mogu zahtevati ograničeno (malo) kašnjenje
 Protokolske arhitekture za prenos podataka
 OSI model – referentan za sve protokolske arhitekture
 Internet (TCP/IP) stek protokola

43
Pokretna slika (1)
 Sukcesivni prenos većeg broja mirnih slika
 Analogni sistemi PAL/SECAM i NTSC ograničeni skupom
pokretnih slika koje mogu da prenesu i prezentuju.
PAL/SECAM prenosi materijal na 25 Hz i 50 Hz, a NTSC na
30 Hz i 60 Hz; aspekt (aspect ratio) je 4:3; rezolucija je fiksna
i ograničena raspoloživim propusnim opsegom.
 Informaciono-komunikacione tehnologije doprinele su razvoju
digitalnih sistema i tehničkim mogućnostima prezentovanja
pokretne slike u originalnom formatu.
 MPEG (Moving Picture Experts Group) format je od samog
početka (MPEG-1) omogućio kodovanje pokretne slike sa
originalnim aspektom (aspect ratio) i rezolucijom.
 MPEG-1 osnova za proizvode kao što su Video CD i MP3

44
Pokretna slika (2)
 MPEG-2 se široko primenjuje kao format digitalnih
televizijskih signala koji se emituju posredstvom terestrijalnih,
kablovskih i satelitskih TV sistema.
 MPEG-2 takođe specificira formate filmova i drugih programa
koji se distribuiraju posredstvom DVD i sličnih medijuma.
 MPEG-4 – multimedija za fiksni i mobilni Web
 MPEG-7 – standard za opis i pretraživanje audio i vizuelnih
sadržaja
 MPEG-21 – okvir za prenos i isporuku multimedijalnih
sadržaja

45
Savremeni principi projektovanja
telekomunikacionih sistema podrazumevaju
integraciju heterogenih telekomunikacionih
servisa (govor, muzika, podaci, nepokretna i
pokretna slika) preko zajedničke
telekomunikacione mreže
 Moguće je primeniti različite sisteme prenosa i
komutacije
 Zajednički imenilac – IP tehnologija

46
Izobličenja pri
prenosu signala
Izobličenja pri prenosu
signala
h(t) – funkcija prenosa sistema

 Ukoliko je sistem linearan, tj. f2(t)=kf1(t), signal nije

izobličen;
k je konstanta; za k<1 sistem unosi slabljenje, a za k>1
pojačanje
 Signal je izobličen ukoliko je f2(t) ≠ kf1(t)
48
Osnovni uzročnici
izobličenja
 Neidealna amplitudska i fazna karakteristika sistema
(linearna izobličenja)
 Nelinearnost sistema (nelinearna izobličenja)
 Nestabilnost sistema
 Nedovoljna širina frekvencijskog opsega sistema
 Šumovi
 Preslušavanje

49
Linearna izobličenja
 Posledica su postojanja reaktansi u telekomunikacionom
sistemu
 F-ja prenosa sistema je f-ja frekvencije zbog prisustva
induktivnosti i kapacitivnosti
 U vremenskom domenu: funkcija prenosa je h(t)
 Furijeova transformacija: h(t) → H(jω )

H(jω ) =A(ω ) e jf(ω )

gde je A(ω) – amplitudska karakteristika, a f(ω) – fazna
karakteristika

50
Amplitudska izobličenja
propusni opseg
B=fr-fn

idealna realna

logaritamsk primer
a realne

51
Granice u kojima treba da se nalazi amplitudska karakteristika
telefonskog kanala prema ITU-T preporuci G.120; dozvoljene
granice varijacije nivoa telefonskog signala tokom vremena; za
druge signale, takođe postoje propisane granice u kojima treba
da se nađe amplitudska karakteristika
dB

10

6.5
Slabljenje

3.5

2.5

2.0
1.0

– 0.5
– 1.0
200 300 600 2400 2900 3050 3400 Hz
250 400 Frekvencija 2700 3000

52
Primer : ulazni signal je u1(t) = Usin ω t +U/2 sin 3ω t
ako je amplitudska karakteristika takva da joj je slabljenje na 3ω
2 puta veće nego na ω, izlazni signal će biti
u2(t) = U sinω t +U/4 sin 3ω t

Originalni signal

Amplitudski
izobličen signal
53
Realno amplitudska karakteristika može
znatno da odstupa od propisane i tada se u
sistem ugrađuju amplitudski korektori

54
Fazna izobličenja

idealna realna

55
Primer : ulazni signal je u1(t) = Usin ω t +U/2 sin 3ω t
ako je fazna karakteristika takva da komponenti na 3ω pomera
fazu za π, izlazni signal će biti
u2(t) = U sinωt +U/2 sin (3ωt +π)

dϕ (ω )
τ (ω ) =
dω
Originalni signal Kritično
za
digitalne
sisteme
idealn
τo(ω ) = k
Fazno
izobličen
signal 56
Nelinearna izobličenja
 Potiču od toga što su mnoge komponente sistema
nelinearni elementi: vodovi, diode, tranzistori,
transformatori, ...
 Menjaju oblik signala pri prenosu; u spektru signala
se pojavljuju komponente koje nisu samo translirane
komponente ulaznog signala
 Dele se na:
 Harmonijska izobličenja
 Intermodulaciona izobličenja

57
Harmonijska izobličenja
 Ako je f-ja prenosa takva da je izlazni signal
u2(t)=a0+a1u1(t)+a2u12(t)+a3u13(t)+...
za u1(t)=U1cosω t, izlazni signal će biti
u2(t)=U1–0+U1–ω cosω t+U1–2ω cos2ω +U1–3ω cos 3ω t +...
 Pored neizobličenog signala na ω, javljaju se i
komponente na 2ω, 3ω,... → harmonici
 Mera za harmonijska izobličenja je faktor distorzije
ρ = ρ 22 + ρ 32 + ...

gde je: U 2ω U3ω

ρ2 = 100%, ρ= 100%,...
Uω Uω

58
Intermodulaciona
izobličenja
 (1) sistema dolazi
Nastaju kada na ulaz nelinearnog
složenoperiodičan signal
 Na izlazu se, pored harmonika učestanosti ulaznog
signala, javljaju i komponente čije su učestanosti zbirovi i
razlike učestanosti ulaznog signala i komponente čije su
frekvencije zbirovi i razlike harmonika i frekvencija
ulaznog signala
 U izlaznom signalu se javljaju:
 Neizobličeni izlazni signal
 Harmonici svih učestanosti ulaznog signala
 Intermodulacioni produkti prvog reda f1±f2
 Intermodulacioni produkti viših redova 2f1 ± f2, 2f2 ± f1, ...

59
Intermodulaciona
izobličenja (2)
Spektar ulaznog signala čiji je oblik: u1(t)=Ucos ω
1t+Ucosω 2t

Spektar izlaznog signala kada je karakteristika

izlaz ulaz polinom trećeg reda
U1(jf)

U2(jf)

2f1-f2 2f2-f1
f1-f2 f1+f2
2f1+f2 2f2+f1
f1 f1 f2 3f1 3f2

60
Primer:
Spektar ulaznog signala je u opsegu od f1 do f2 (širina B)
Najkritičnija je situacija sa intermodulacionim produktima trećeg reda
jer se nalaze u opsegu učestanosti u kome je i koristan signal i ne
mogu da se eliminišu filtrom

61
Izobličenja u digitalnom prenosu
uzročnici: karakteristike sistema,
regeneratora, sinhronizacija, postojanje
histerezisa između dva stanja

Neizobliče
n digitalni
signal

Izobličen
digitalni
signal

62
Uticaj širine propusnog opsega:
uži propusni opseg → izobličenja veća
Primer : propusni opseg sistema je
ograničen na 3f0

63
Intersimbolska interferencija
min širina propusnog opsega da ne dođe do ISI je Bmin=fT/2 (prvi
Nikvistov kriterijum)
pošto amplitudska karakteristika sistema nije idealna, praktično
potrebna širina propusnog opsega je B=0.8 fT

64
BER – Bit Error Rate
 ITU-T preporuke
 govor 10-6
 teleks 10-4
 videotelefon od 10-6 do 10-7
 podaci od 10-7 do 10-8
 faks od 10-5 do 10-6
 elektronska pošta od 10-5 do 10-6

 Primer : kod prenosa govora brzinom (bit rate, bitska brzina

ili binarni protok) od 64 kb/s, na milion primljenih bita
dozvoljeno je da jedan bude primljen pogrešno

65
Šumovi
ŠUMOVI
 Šumovi su neželjeni signali koji prekrivaju i
maskiraju signal koji nosi informaciju
 Šumovi ambijenta
 Šumovi usled varničenja u električnim sistemima
 Kosmički šumovi
 Šumovi izvora za napajanje
 Šumovi kvantizacije
 Intermodulacioni šumovi
 Termički šumovi
 Šumovi poluprovodničkih komponenti
 Šumovi preslušavanja

67
Uticaj šumova

68
Termički šum (1)
 Uvek prisutan, sem na temperaturi apsolutne nule
 Beli šum – karakteriše uniformna raspodela spektralne
gustine snage (za frekvencije ispod1000 GHz)
 Gausov šum – statistička raspodela trenutnih
amplituda je normalna, sa srednjom vrednošću nula i
varijansom koja je jednaka snazi PNth
PNth = kTB

gde je: k =1.38 x 10 – 23 (W sec/K) Bolcmanova konstanta

T ( K) je apsolutna temperatura provodnika
B =fv - fn ( Hz) - frekvencijski opseg sistema

69
Termički šum (2)

Otpornik kao generator šuma Ekvivalentno kolo Napon šuma

otpornika

 Efektivna vrednost napona termičkog šuma

UN2 = 4kTBR (V)
gde su:
k =1.38 x 10– 23 (W sec/K) Bolcmanova konstanta
T ( K) je apsolutna temperatura provodnika
B =fv - fn ( Hz) - frekvencijski opseg sistema
R ( Ω ) - otpornost provodnika
70
 Šumovi poluprovodničkih

komponenti
Poluprovodničke komponente (diode, tranzistori, FET-ovi,
MOSFET-ovi, integrisana kola, ...) generišu šumove
 Osnovni uzrok: broj slobodnih nosilaca stalno varira pri
konstantnim uslovima što je posledica statističkih pojava
generisanja i rekombinacije slobodnih nosilaca; kvadrat
efektivne struje šuma je
IN2=2eIB
gde je e=1.6 x10-19 (C) – elementarni kvant elektriciteta, I
(A) – jednosmerna komponenta struje kroz poluprovodnički
element, B=fv – fn (Hz) – frekvencijski opseg sistema
 Na nižim frekvencijama javlja se dodatni šum koji je posledica
površinskih pojava poluprovodnika; raste sa opadanjem
frekvencije
 Na višim frekvencijama javlja se šum prouzrokovan inertnošću
difuzije slobodnih nosilaca; raste sa porastom frekvencije
71
Šumovi preslušavanja
 Preslušavanje je neželjeni međusobni uticaj između signala
koji se prenose kroz susedne kanale
 Preslušavanje može biti razumljivo i nerazumljivo
(manifestuje se kao šum preslušavanja)
 Šumovi preslušavanja potiču od:
 Prelaženja signala iz jednog voda u drugi susedni preko

međusobnih induktivnosti i kapacitivnosti

 Neidealnih karakteristika filtara koji bi trebalo da izdvoje

samo opseg jednog frekvencijskog kanala, ali se u

izdvojenom delu pojave i delovi spektra iz susednih kanala
 Preklapanja impulsa sa delovima impulsa iz susednih kanala

72
 Merenje šumova
 Merenje se vrši električnim instrumentima: ampermetar,
voltmetar, vatmetar
 U merenje se uključuju subjektivne osobine čovečijeg uha
koje ima različitu osetljivost za različite frekvencije tako što se
signal prvo propušta kroz psofometrijski filtar koji imitira
osetljivost čovečijeg uha
 Jedinica dBmp (decibel po milivatu, psofometarski)
ΦΝ ΦΝ

Psofometrijski
filtar

0.3 3.4 0.3 3.4

f (kHz) f (kHz)
Beli termički šum Težinski termički šum

ΦN – spektralna gustina snage šuma

73
Psofometarske težinske
krive
broadcasting

govor

74
Odnos signal/šum
 Odnos srednje snage signala i srednje snage šuma
PS
SNR = 10 log (dB )
PN

 Za telefoniju: SNR ≥ 50 dB
 Za muziku: SNR ≥ 47 dB
 Za televiziju: SNR ≥ 52 dB
 Ne bismo uopšte primetili šum kada bi u tlf. prenosu bio
SNR =65 dB, ali bi to bio prevelik zahtev za TK sistem
 Šenon – max kapacitet digitalnog kanala je
C = B log2 (1 − SNR ) (b / s )
75
Faktor šuma
 Faktor šuma je mera koja pokazuje koliki je doprinos
pojedinih delova telekomunikacionog sistema ili
njegovih pojedinih delova odnosu signal/šum
SNR1
=
F 10 log (dB)
SNR2

 SNR1 je odnos signal/šum na ulazu,

a SNR2 je odnos signal/šum na izlazu
 Za realan sistem F>0
 Vrednost F je mera kvaliteta prijemnika

76