P. 1
Evropske Integracuje u Oblasti Zivotne Sredine[1]

Evropske Integracuje u Oblasti Zivotne Sredine[1]

|Views: 138|Likes:

More info:

Published by: Aleksandra Đorđević on Nov 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama.palgo.org Urednici Dušan Damjanović. Beograd Tel: + 381 11 30 25 813. Zoran Sretić. Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA.org.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo. www. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14.. Siniša Mitrović. . Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević. ..

2011.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd. .

integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije .1. 4. 4.3.2.4. 1. Životna sredina. 2.2. 2.2. 2.1.1.1.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1. 4.5. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2. 3. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3.3.5. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4. 2.4. 2. 4.2. 1. 4. 3.

Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. Zoran Sretić. i Prvoslav Plavšić. a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije.. Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. rukovodilac Grupe za životnu sredinu. na prvom mestu. poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. Siniša Mitrović. relevantna za njihov dalji rad. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pre svega.5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević. Posredno.. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije. koji je. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. istraživač komunikacija. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. kao nivo vlasti najbliži građanima. mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou. jer lokalne vlasti. Autori ove publikacije se. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja.

.

1. Evropske integracije u oblasti životne sredine .

.

Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije. str. kontekst i države u procesu evropskih integracija. Handbook on European enlargement. Dimitry Kochenov. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU. Situacija se. 1. Krajem osamdesetih godina 20. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU.1. 2002. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo. kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean. Načela proširenja. dvadeset sedam. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu. kao što je rečeno. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU. a ne instrumente politike proširenja. Asser Instituut. Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. pozicije i akcije). U prvom redu. Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V. Evropske unije i OEBS-a.C. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. odnosno granice proširenja EU.9 1. negde između. T. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. Cambrdge University Press. situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU.1. Istina je. istakavši. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. kao po pravilu. oktobra 1987. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo. 15. Afirmaciju 1. 9 (2005). Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. Andrea Ott. a broj članica od šest do. bez obzira na vreme.M. radi se o bivšim sovjetskim republikama. za sada. u ime Zajednica.1. . Marc Maresceau. Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. Kirstyn Inglis.

Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. Litvanija. Letonija. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. � 1. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. istom prilikom. i Malte i Kipra. � 1. Unija beleži i jedno istupanje. Irska. ponovo u Kopenhagenu. Pored svih pomenutih proširenja. � 1.10 takvom stavu. tako se. Španija. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. a kasnije Portugala i Španije. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1.1. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. Građani Norveške su se 1994. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. Malta. koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. Estonija. tom prilikom.2. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“. � 1. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. Reč je o Grenlandu. Mađarska. ali je odustao od primene pravila Zajednice. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke. Od značajnijih načela. maj 2004 – Kipar. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. tako i po političkim. januar 1981 – Grčka. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. Finska. Švedske. januar 2007 – Rumunija. Slovačka. za članstvo u EU. 1. Slovenija. ekonomskim. pa i njegovu delimičnu razradu. a potom i Portugala i Španije. Norveške4. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Prvu su činile države poput Austrije. godine. Pored pomenutih šest talasa. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. � 1. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. Finske. januar 1986 – Portugal. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. Poljska. Švedska. Bugarska. Češka. Danska. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. januar 1995 – Austrija. Ipak. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. pa donekle.

funkcionalna tržišna ekonomija. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. Litvanije. Strategija bi trebalo da bude. administrativni kriterijum5. godine. ali i interese EU. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. 3.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. Slovenije. sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. Letonije. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. Mađarskom i Poljskom. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. No. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. . kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. 2. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. godine. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima. takve namere osujećene su na kraće staze. šefovi država ili vlada utvrđuju. godine. 11. što je bio slučaj do 1995. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. na sastanku u Kopenhagenu 1993. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. pre svega u Evropi. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom. poput Poljske. Rumunije i Bugarske. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. Sa druge strane. veka. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. ekonomske i monetarne unije. Slovačke. privrženost ciljevima političke. godine. Estonije. tzv. vladavina prava. стр.11 ekonomije. ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. Dve godine kasnije. kako se kaže. Za EU. osnovne kriterijume za članstvo u EU. Mađarske. 12/1995. koji će i danas. Češke. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. ekonomskom i pravno-institucionalnom. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. Madrid European Council. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994. sa delimičnim modifikacijama. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda.

dinamika prijema novih članica9. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. a sastavljena je od brojnih instrumenata. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov. može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7.pdf. pregovora o pristupanju. godine. a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces.gov. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. str. U maju 2004. Island. Makedonija i Turska. karakter politike proširenja je prilično složen. Bosna i Hercegovina. Konačno. finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8. a potencijalni kandidati: Albanija. Big bang. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants. godine. političkog kriterijuma. Crna Gora i Srbija (v. kao i država tzv. ESPI Institut. decembra 1997. godine. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma. 9 10 . Pri tom.seio. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. Beograd. 2005. pretpristupne strategije.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13. http://www. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. mapu). nego na veći broj tema i veći broj pitanja. „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. 9 (2005). Tanja Miščević. Dakle. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska.15. 1999. Heather Grabbe. Tzv.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. poput agende proširenja.6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila. shodno tome. Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope. s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. usklađivanja zakonodavstva. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute. Pridruživanje EU. iz Kopenhagena.

ukupna populacija EU povećana na 492 miliona. pri čemu je. u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom. godine predviđeno oko 2. Integracija država zapadnog Balkana u EU. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. a broj članica na 27.1. godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja. . kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. januara 2007. uključujući i Srbiju. u proteklih gotovo šest decenija.3. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1. Ovim procesom EU je 1999. regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU.6 milijardi evra bespovratne pomoći. finansijska pomoć EU11. i koje je tokom devedesetih godina 20. koji je sastavni deo politike proširenja. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača. godine.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine. Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. Štaviše.

januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. godine. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. godine 2000 posle 5. Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12. novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. koja je tada usvojena. Deklaracija. godine. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. Na samitu u Solunu. održanom juna 2003. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22. godine. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . godine. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. od 2003. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. kao i status potencijalnih kandidata. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. maj 2006 – call-off 12. godine. godine i juna 2008. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. oktobar (7. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. decembra 2006. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15.

godine. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. godine. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. Pregovori su zvanično otvoreni 10. a već u maju 2006. Konsultativna radna grupa. Sporazum je potpisan 29. sa svoje strane. potpisani u maju 2007. pet sastanaka. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. u periodu od jula 2001. Savet ministara EU doneo je. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. decembra 2009. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. Narodna skupština Republike Srbije je 9. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). Odluka kojom je Savet ministara EU. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. na kojima su razmatrani tekući. godine. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. Predsednik Republike je 22. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. januara 2009. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. 7. godine. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna. 30. oktobra 2005. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. novembra 2007. otpočela primenu Sporazuma 30. godine. godine. godine. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. nakon petooktobarskih promena 2000. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja. pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. Srbija je. septembra 2008. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. decembra 2009. do jula 2002. Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. države koja je u tom trenutku predsedavala EU. Za Srbiju. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. aprila 2008. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske. održala je. novembra 2009.

483 pitanja. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini. 6. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. 2. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. 3. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. 1. kao preteče Evropske unije. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice. tj. 12. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. pre svega. 7. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. 4.2. 17. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine.2. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja. 11. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije. već. Takođe. ne u zaštiti životne sredine. 10. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1. Predsednik Vlade Srbije je 31. veka. 9.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2. čije je donošenje imalo razloge. još od 1967. 5. 8. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice.) Početak pregovora o članstvu. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. januara 2011.000 strana propisa. za šta treba pripremati sagovornike u EU. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .16 Konačno. obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke.1. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice.

uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12. koje su organizovane po sledećim oblastima: 1.2. Interest Representation in the European Union. veka. Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. i da ono što su želele da postignu Nemačka. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke.2. pre svega. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. kada je za samo dve godine. do 1991. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. 2007. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne. Palgrave MacMillan. Slobodno kretanje robe 2. poglavlju – o zaštiti životne sredine. Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. ali ne revnosno poput Nemačke. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. Justin Greenwood.17 Ipak. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. i to od 1989. Slobodno kretanje kapitala 1. godine. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja). 13 . da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. Takođe. Slobodno kretanje radnika 3. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. Danska. a to je nešto skuplja. the European Union series. godine. Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo.

Ekonomska i monetarna politika 18. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. Oporezivanje 17. Spoljna. Pravda. pre svega. Carinska unija 30. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara. Javne nabavke 6. Životna sredina 28. Ispravnost hrane. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. tj. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. Informaciono društvo i mediji 11. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. Međunarodni ekonomski odnosi 31.18 5. Preduzetnička i industrijska politika 21. Politika konkurencije 9. Finansijske i budžetske odredbe 34. na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. sloboda i bezbednost 25. Finansijska kontrola 33. Transevropske mreže 22. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24. Energetika 16. Nauka i istraživanje 26. potom godišnjih izveštaja o napretku a. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. Obrazovanje i kultura 27. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. veterinarska i fitosanitarna politika 13. bezbednosna i odbrambena politika 32. Institucije 35. Ribarstvo 14. Statistika 19. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Transportna politika 15. Pravo intelektualne svojine 8. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. Privredno pravo 7. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Finansijske usluge 10.

pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). upravljanje otpadom. 14 Preuzeto sa internet stranice www. nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. pre svega. Brzina i trajanje pregovora (v. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. U najširem smislu.entereurope.hr. hemikalije i genetski modifikovane organizme. predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU. reč je u velikoj meri o vertikalnim merama. industrijskih zagađenja.jačati administrativne kapacitete. kontrolu industrijskog zagađenja. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera.) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. Pored horizontalnih mera. vodu. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi. zaštitu prirode. buku. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija.19 Tabela: primeri merila za 27. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. obradu otpada. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo . nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda. koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. Komisija izveštava Savet periodično. decembra 2010. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. februara 2010. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja.

Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001. . (naspram 2007. December 2004. . pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU.emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009. Sa druge strane. Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. . o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014. do ostvarivanja konačnog cilja.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. Directorate-General Enlargement. procena uticaja. otpad. Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu.20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku. godine � pregovori okončani: decembra 2002.odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008. . voda. . već i vremenske međustanice.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014. Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori. i to ne samo krajnji rok.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007.otpremanje otpada do 2009. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene.odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Ovim planom potrebno je definisati rokove.sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014. Information & Interinstitutional Relations. . . EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. . za tadašnje države članice) 15 European Commission. Već na samom početku pregovora. . � pregovori okončani decembra 2004. . Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu. . (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: . Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999. (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: .

21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU. Kramer. � pregovori okončani decembra 2002. politički. u to vreme. odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU. neretko i godinama nakon prijema. Ipak. Routledge 2005. . godine. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. 1. EU Enlargement and the Environment: Six Challanges. ali i privredu. ali ne samo to. Van Deveer. kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok. ovakav pravni aranžman. te određene privredne grane. Pored pomenuta četiri. kao što je rečeno. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva. .zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004. ukupni troškovi za.spaljivanje opasnog otpada do 2005. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju.) � prelazni periodi: . moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1. . Ibid.3. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU. Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. administraciju. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. Politika zaštite životne sredine. EU Enlargement and the Environment.2. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997. energetski 4. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005. političku elitu. jeste oblast zaštite životne sredine. osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 . edited by Joann Carmin and Stacy D. finansijski 2. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001. administrativni 3.

ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. industrija čelika. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. a proizlaze iz tog propisa. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. rudarstvo itd. Pri tom. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. odnosno ulaganja u ovu politiku. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. kao što su hemijska. Situacija je naročito teška u državama poput naše. Takođe. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. odnosno gradnje. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine.22 ima. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pa i pokrajinska administracija. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd. Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu. Naime. Takođe.

Metroeconomica. Uz sve navedeno. bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. No. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. 2001. Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. Takođe. bar kada su domaćinstva u pitanju. urednici Ana S. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. IEEP. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. Trbović i Mihailo Crnobrnja. 2009. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov. TME & Candidate Country Experts. pitanje energetske efikasnosti. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. ECOTEC. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. Beograd. finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. u proseku od 30 do 50 odsto. Naime. The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. . ali i nemala kratkoročna ulaganja. EFTEC. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. izdavač Fakultet za ekonomiju.23 zime18. došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. Konačno. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

a s druge strane. direktive o upravljanju otpadom itd. vazduha. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje.. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu.28 takmiče na slobodnom tržištu. koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. član 2. Zagađenje ima prekogranični karakter.). U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji. na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga. Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje. kao što je globalno zagrevanje. ekoloških karakteristika proizvoda (npr. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine. kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje.). a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti. dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. Ili.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU. Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. osobine ambalaže itd. kvalitet goriva. već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. sa jedne strane. u pogledu uporedivog proizvoda. njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode. protekcionizam. Dakle. direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. buke itd. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr.. Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta. Da bi se.

odnosno. regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. To znači da države članice mogu. Da li to znači da države članice. Kada je u pitanju prenos EU propisa. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije. pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. Ugovora o funkcionisanju EU. kao strana obavezana Ugovorom. Život je univerzalna vrednost. prekogranične zaštite prirodnih staništa. prekograničnog zagađenja vazduha. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. u potpunosti posao centralne vlasti. poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. od strane različitih nivoa vlasti. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. nasleđem Unije. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. bez posredovanja nacionalnog propisa.29 rečnih slivova. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima. stav 2. Ovde mislimo na tzv. podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. država. teritorijalnom uređenju. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. Unutar te podele. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. Ipak. .21 Prirodno. Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. zemljišta i voda. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. definisati podelu tereta između centralnih. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. psihološko prelivanje. Community heritage). ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni.22 S druge strane. sada. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. Izuzetno. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji.

načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog. pa i lokalne.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191. pri tome. regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva. države članice. na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom. lokalne zajednice). kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije. svaka odluka na lokalnom. regiona. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. 26 . poznata i kao Bruntendlova komisija. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). a ne cilj po sebi.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED).30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. koja u načelu br. Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. Član 3. V. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Ugovora.) Ugovora. načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. a naročito borbi protiv klimatskih promena. podelu nadležnosti. takođe član 2. (bivši član 174.25 Drugim rečima. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je. (V. Otuda član 11. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. Takođe. srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). nacionalnom. � zaštita zdravlja ljudi.23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi. robe. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. društvenog i kulturnog razvoja.

ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. kao što mera može biti privremena ili trajna. Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. Ova načela predstavljaju uzore. tačka 1). tačka 2). tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. � načelom „zagađivač plaća”. stav 1.27 S druge strane. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua. rizika po zdravlje ljudi. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. to ne znači potragu za „nultim rizikom”. Ugovora: � načelom predostrožnosti. manje poznatih ili nepoznatih. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike. industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu. situacija kakva u stvarnosti retko postoji. odredbom koja obavezuje državne organe. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. životinja i biljaka. praktična politika zaštite životne sredine EU. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191. . stav 1. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. na kojima se temelji sama Unija. broj 135/04 i 36/09). kako u definisanju politike zaštite životne sredine. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”.

ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. u odsustvu potpune naučne pouzdanosti. Štaviše. o čemu će biti više reči kasnije. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . jer postoji visok naučni konsenzus. i sa njim povezana percepcija javnosti. tj. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a. prevencije. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28. str. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere.. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. konkretnije. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi. sa politikom upravljanja otpadom. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. opet. štaviše možda je i veštačka. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. 68. Drugim rečima. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. s druge strane. U svakom slučaju. Pravni režim ograničenja i restrikcija. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi. Načelo prevencije. a tamo gde se javi. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora.32 predostrožnosti. best available techniques – BAT). životinja i biljaka. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. Pored toga. ali stižu kasno da bi je sprečile. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. Bolje sprečiti nego lečiti. pre svega.

koristi. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. Na primer. Zagađivač. naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. ekološki odgovornog upravljanja itd. na primer. nadzora. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. Dakle. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. a ne trošak društva. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. Naš zakon. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu.33 proizvelo. tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). U pogledu odgovornosti. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše. Troškovi administrativnih postupaka. ili stavlja u promet sirovinu. U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. u skladu sa propisima. monitoringa. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. i pravo pristupa javnosti informacijama. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. Takođe. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). Svakako. da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. odnosno ako proizvodi. ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici. poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. ovo načelo sadrži u sebi.

I to ne samo na papiru. u procesu pristupanja.europa..2. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. str.htm. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation. . 30 Ibid.eu/environment/archives/guide/contents. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. i u stvarnosti. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). Konkretno. za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. Dostupno na adresi: http://ec. kvalitet. odnosno način njihovog obavljanja (npr. održati. svakako. 2. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. 1997. standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana. već. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak. Brisel. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila. vazduh. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva.“29 Prema tome. sastav itd. zemljište) posmatrano prema određenom parametru. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU. 8–9. nacionalni zakoni. Obezbeđenje institucija. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application). � zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. koje treba dostići.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. 3. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni. osobine. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine. nazivamo primenom (enforcement)30. neposredno ili posredno. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. str.. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU.. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje.

tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice. Član 191. Takođe. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU. Dakle.33 S druge strane. Izuzetno. dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. usvajanjem zakona i podzakonskih akata.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica.32 Prirodno. Direktive. države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. Drugim rečima. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. stav 2. Te obaveze se odnose kako na centralne organe.. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. u načelu. Štaviše. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. u potpunosti posao centralne vlasti. države.. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. ne smeju usvajati propise. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. odnosno njihovi organi. koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. Takođe. Ipak. To znači da se. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. Ugovora o funkcionisanju EU. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. 32 33 . kao specifičan instrument. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. Takođe. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. U pogledu negativne obaveze.

zemljište. projekat). za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda.Međunarodni ugovori”. broj 38/09). sa druge strane. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. Drugim rečima. klimatske promene…). važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine. Takođe. vazduh. lokalni). evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine.1. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode. koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka. Naime. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete. kao nosioce obaveze definiše javne organe. bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni. preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. strategiju. infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. buka. 2. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS . pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. kohezionih i poljoprivrednih fondova EU. i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. predostrožnosti. regionalni. prevencije i načela „zagađivač plaća“. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu.3. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. Arhuska konvencija. Takođe. biodiverzitet). čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. . Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. odnosno određene pojave (otpad. sa jedne strane. Otuda.3. 2. koji je predmet odlučivanja. 2.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija.

Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). Svako lice ima pravo da. Zapravo. bez potrebe isticanja razloga. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3).). Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). odnosno jedinice lokalne samouprave. odnosno širenjem informacija bez zahteva. to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. Istovremeno. odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76. osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine. Ujedno. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. uključujući i regionalni i lokalni nivo. odnosno obaveze. Nadležni organ Autonomne Pokrajine. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. njihovim prikupljanjem. Takođe. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju. ažuriranjem i javnim objavljivanjem. Takođe. Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije.

i sprečavanje. razlozi javne bezbednosti. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine. upravljanje otpadom itd. vode. čl. podatke o zdravlju i sigurnosti. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. 2. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera. zaštita prirode. celovitosti. zemljišta. sprovođenju nacionalnih.38 Ti izveštaji sadrže. Monitoring. Direktive). i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova. šuma i geološke raznovrsnosti. i 4). U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine. stav 3. čini sastavni deo informacionog sistema. Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. Sistem zaštite životne sredine. naročito. upravljanje hemikalijama. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje.. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Državni organi. međunarodni odnosi). odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži. faktore. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. blagovremeno. očuvanje prirodne ravnoteže. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. Takođe. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje. Republika. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. 1. organi Autonomne Pokrajine. članove 69–78. Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. član 7. Takođe. Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. uslovima za život itd. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. Takođe. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. u skladu sa svojim nadležnostima. Kada je u pitanju reaktivni pristup. tj. zaštita vazduha. kontrolu. koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa. ZZŽS). tj.

definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog. a najkasnije u roku od 15 dana. Takođe. pre nego što je saglasnost data.39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. uključujući i sve preventivne mere. Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. a odnose se na ugrožavanje. 4). ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. uključujući ljude. a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. njihove prirode.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . stav 1). ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. stav 4). smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. veličine ili lokacije. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79). ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2. Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. ZSPI. Takođe. as soon as possible) ili u roku od 30 dana. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. životinje i biljne vrste. Takođe. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. kao i podatke o razmotrenim alternativama. Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. između ostalog. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa. 5) bez potrebe navođenja razloga (čl. naime. 15. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva. tj. zainteresovane javnosti i druge države. postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom. taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16).

tj. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. broj 135/04). transport. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. Takođe. Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. međutim. i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. broj 84/05). U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. U drugom slučaju. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. poljoprivreda. Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima.40 njihovom izvoru. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja).

u kratkoročnoj. polazeći od nosioca projekta. pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. štetne emisije. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. Takođe. plana. dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. No. Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. do šire zajednice koje se projekat tiče. ovaj pojam treba tumačiti široko. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. Svakako. planovi i osnove moraju. Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. klimatskih efekata itd. stav 3). Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. uključujući i one prekogranične prirode. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. voda. zainteresovanih organa i organizacija. Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. telekomunikacija. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. stav 1). u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene.41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. industrije. u skladu sa načelom integracije. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. poljoprivrede. turizma itd. saobraćaja. plan. programi. generisanja otpada. nikako restriktivno. dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. Drugim rečima. njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. Organ nadležan za pripremu strategije. jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. Predmet strateške procene su strategije. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. u duhu ciljeva Arhuske konvencije. srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). planovi. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. zemljište.). da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. otpad itd. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. opterećenja prirodnih resursa. korišćenja zemljišta. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. energetske efikasnosti. energetike.

u skladu sa zakonom (član 81a). stav 1. stav 3. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti. Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. Nama se čini da. odnosno sudom. Prema Arhuskoj konvenciji. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. odnosno propuštanja organa državne uprave. tj. ukoliko takvi postoje. Drugi i treći aspekt se često mešaju. može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Arhuske konvencije). prema važećem stanju prava. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja. nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. zainteresovana javnost. Arhuske konvencije). postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. AP ili jedinice lokalne samouprave. ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. Međutim. takva pretpostavka ne postoji. aspekt). stav 2. zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. Takođe. Arhuske konvencije).42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. aspekt). Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9. za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. stuba Arhuske konvencije. Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća. ali ni prepreka da se ona propiše (3. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. Svakako.

stav 3. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. Dakle. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. Sistem. zemljište. član 16.2. Ukoliko se tim merama to ne može postići. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. voda. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. od strane zainteresovane javnosti. priroda) posmatrano prema određenom parametru. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja. 2. kao što su vozila i drugi emiteri. odnosno upravnom sporu. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu. Srbija je tokom 2009. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. pak. ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. regulišu ponašanja. vazduh. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda. hemijskih. Standard kvaliteta životne sredine. održati. bioloških.3. u skladu sa posebnim propisima”. Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke. Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore.). Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. U duhu Arhuske konvencije. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. zemljište. koje treba dostići. što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela.

odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. tačka 5). ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. Država. Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. effects based approach). ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost). margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu. standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. � Standardi kvaliteta vazduha. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. broj 11/2010). Zakona o zaštiti vazduha). a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009). kako bi se izbegle. . utvrđen na osnovu naučnih saznanja. tačka 6). Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. � Komunikacija i informisanje. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. � Integrisan pristup. kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili. Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38.44 čiji ciljevi. odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. stav 2. Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu. odnosno mere. kritičnih nivoa. programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola.

Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila. po potrebi. Pokrajina. Direktiva. Gde standardi nisu zadovoljeni. godine u EU-27. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje. takođe. Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. radom industrijskih postrojenja. takođe. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. radovima na izgradnji. što najčešće uključuje transport. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. . aprila 2011). domaće grejanje i lokalnu industriju. kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. Izvor: http://ec. kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.europa. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. i obavezu izveštavanja. upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. naročito dece. Zakon. ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990.pdf (preuzeto 3. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju.

stav 6(2). odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. tačka 18). propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng. i to za: sumpor-dioksid (SO2). uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. dejstva poljoprivrednih aktivnosti). Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. odnosno. u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija.). Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona. . uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“. kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. u ovom slučaju. dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. Oba pristupa imaju mane. fosilna goriva. boje i lakove). odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu. a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. kao poseban zakon. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. emission limit value approach – ELV). u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike.46 zagađivanja. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. industrijske otpadne vode. eutrofikacije i prizemnog ozona. Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). azotne okside (NOx). zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije. Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. broj 135/04). Takođe. i regulisanje određenih zagađujućih procesa.

stav 2). što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene.43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora. kombinovani pristup). dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda.47 u životnoj sredini. Morave i Donjeg Dunava. a Grad Beograd za vodno područje Beograd. stav 3. U skladu sa tim. ali generalno on. koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. Slično predviđa član 16. podslivovi Pčinje. Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. ali i posebno za vodna područja. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. stav 1. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom. Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke). V.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. ODV. član 3. na predlog Ministarstva. kao i ODV. Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva. dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda. Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ . Kada su u pitanju vode. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent. odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine. Zbog toga.Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save. Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja. uz pribavljenu saglasnost Ministarstva. Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. .44 41 42 IPPC . Tako Vlada. potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. Bačku i Banat. već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. Vojvodina. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem.

rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost. konsultacije koje treba izvršiti. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. Ministarstvo. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer. već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema.48 Planovi određuju. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. između ostalog. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). full cost recovery). Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. dva najveća grada u Srbiji. Ministarstvo. skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. Beograd i Novi Sad. odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti. . Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana.

turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života. za sada. što je. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). Takođe. domaći horizontalni propisi. Izvor: http://ec. Primera radi. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC). ekosistema. nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda. bez prethodnog tretmana. U periodu 2000–2006. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta. u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje).europa. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci.46 U tom pogledu. već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti. prepušteno nacionalnim propisima. jezera i morskih obala. 46 V. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje. Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu.pdf (preuzeto 3. Zaštite vodnih resursa. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova. vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU. S druge strane. evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku.49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. aprila 2011). jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka.

kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. radova i aktivnosti koji. sami ili u sticaju sa drugim. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. favourable status) kao standarda kvaliteta. geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. projekata. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta. programa. Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. osnova. troškovi remedijacije. čl. 66. revitalizaciju i rekultivaciju. 63.50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. prvenstveno.47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova. Zakona o zaštiti životne sredine). Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)). Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo. 104. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)). 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. pa zatim i prirodne vrednosti. a posredno i preko Zakona o vodama. kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. uključujući uređenje prostora. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. . preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. Takođe. br. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. i 105. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji).48 Naime. broj 88/2010). integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“.

projekti. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2.51 sredine. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova.rotterdamportinfo. u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. na takvom području. nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti.. osnova. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. Community heritage). Faktički. programima. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. zaštita zdravlja. radova i aktivnosti. osnove. javna sigurnost). a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke. smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. U skladu sa načelom predostrožnosti. Takođe. programa. radovima i aktivnostima. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen. programi. planovi.cfm (preuzeto 3. stav 16a). Na primer. osnovama. odnosno investitoru (v. kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. . koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. projektima. aprila 2011). odnosno za zaštitu prirodnog dobra. član 10(4)). projekata. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. odnosno vrsta. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr. 50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica. preduzete su mere zaštite zemljišta. Izuzetno.

Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja. materijalna dobra. imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. postrojenja za upravljanje otpadom itd. zemljište. farme. broj 135/2004)51. buku. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti. priroda i prirodni resursi). primenom metode integrisane dozvole. Uslovi iz dozvole. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT). posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini. pokrivajući emisije u vazduh. 3. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini. ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. 2. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike.3. energetsku efikasnost. u konačnu cenu proizvoda. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). utrošak sirovina. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. hemijska industrija. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine. voda. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . uključujući i granične vrednosti emisija. Takođe. (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. njihov cilj je internalizacija eksternalija. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ. tj.3. vodu i zemljište. metalska industrija.52 2. agroindustrija. dozvoljavajući nadležnom organu da. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. vazduh. u definisanju uslova iz integrisane dozvole.). U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. 1. proizvodnja đubriva. ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. rudarstvo. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. industrija cementa.

odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja. pre svega. uključujući troškove i koristi. hijerarhija upravljanja otpadom. BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve. kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima. Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. sprečavanje industrijskih incidenata. 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija. dozvoli. Takođe. voda i zemljišta. Zakon o ISKZ. s jedne strane. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ). sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT). Da bi mu bila izdata dozvola za rad. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 .53 4. Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52. energetska efikasnost. koji se. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. u skladu sa posebnim propisima.. na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. izvođenje ili obavljanje aktivnosti. Međutim. Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. nacrtu dozvole. ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. nacrtu dozvole. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje.). njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. prema tome. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). godine. pokrajinskih i lokalnih vlasti. što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole. propisanih u cilju sprečavanja ili. održavano. postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). ima osobine propisa koji. ako to nije izvodljivo. izgrađeno. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). uključujući i tehnologiju koja se koristi. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. Takođe. zaštita od buke itd. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole.

Takođe. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. otvaranje.54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. Takođe. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom.. reciklaža. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača.“ . godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva. ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada. odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. waste management hierarchy). a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. reciklirani ili ponovo upotrebljeni. Svako od ovih lica u lancu može. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje. Srbija je 2009. tek u nedostatku boljih opcija. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. distributer ili prodavci. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. Takođe. otuda. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. Zakon. u smislu zakona. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. na porast otpada utiču uvoznici. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. ili faktički držalac. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. a ne isključivo kao prema problemu. tj. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu. sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). i 26). u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. odnosno u regionu u kojem je proizveden. pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. tretmana i odlaganja otpada. Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. 25. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Sa druge strane. . odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka). Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. koja uključuje. Zakon. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. decembra 2012. Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56. skladištenja. i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada. ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. godine. transporta. Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe.

Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. i 1997. Ona je u početku bila niska. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom. Takođe.56 lokalne samouprave. obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava. ali je između 1993. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). pesticidi i dr. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. ulja. uvećana za 260 %. Takođe. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. Izvor: Diverting waste from landfill . a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. odnosno 54 evra po toni. i 2006. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. troškova i profita. godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada. jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. flat rate). pay as you throw). Takođe. kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. . Od 1980. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. Dakle. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti. boje i lakovi. potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv.Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). razvrstavanje i odlaganje. od 1990.

vozila. regionalni i lokalni planovi upravljanja). kao poseban režim u odnosu na opšti. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. i posebnih tokova otpada. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. . Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. ovi zakoni. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. biorazgradnja. u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. elektronska oprema. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije. otpadna ulja. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. što je prilika za povećanje zaposlenosti. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57. koja će. Istovremeno. propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom.). Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira. Takođe. uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. broj 36/09). gume. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. medicinski otpad itd. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. i uspostaviti mrežu postrojenja. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. Kada je u pitanju opasan otpad. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. interesu građana. oslobađanje energije). kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. sa svoje strane. Jedinice lokalne samouprave će morati.

Naime. ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera. pakera/punilaca i isporučilaca. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača.o. obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. „Sekopak d. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. Komunalac – Čačak. . već posao organizuje preko svojih partnera. 2. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće. Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema. ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. Fresh&Co. Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma.php (preuzeto 4. u skladu sa zakonom. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom.58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. Čistoća – Kragujevac. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. takođe. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. februara 2011). godine. „Sekopak“ je 33. Carlsberg.o. Coca Cola HBC. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat. Izvor: http://sekopak. Green Dot). Tetra Pak Production. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. uvoznika. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. Ball Packaging Europe. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.com/o_nama. 3. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš. Prema tome. A&P (Pepsi).

tj. ali i privatnih lica. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. i uzajamna koordinacija. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave. 5. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. već je konkretna. Za početak. Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti. Direktive 2008/98/EZ). što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. Otuda će najveći izazov biti. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. horizontalno i vertikalno. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. pokretna meta. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova. Naš zakon nema ova rešenja. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .4. koja je uvela neke nove definicije59. Na primer. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. S tim u vezi.59 2. U oblasti upravljanja otpadom. a kada režim kretanja otpada. takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. 59 Na primer. mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). pored formalne usklađenosti. i 6. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. detaljnije čl. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda.

tramvaj. Cilj EU je da do kraja 2020. takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika. Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl. godine. izgradnjom infrastrukture za biciklove. metro…). taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone. Ujedno. uvođenjem gradskih biciklova. zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova.60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. godine. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama. imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. putem restrikcija u parkiranju.). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2). . uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. upravljanje otpadom. kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice. građevinarstvo itd. a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda. transport. poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. niske cene struje. Takođe. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva. saobraćaj. dodelu javnih nabavki itd. kojoj pripada i Srbija.

Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE). . str. Takođe.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. U tom smislu..europa. Pre svega. http://eur-lex. S druge strane. Takođe.. infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine. Međutim. mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.). procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama. stav 4. str. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping). Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine. 4. tehnološki. poljoprivreda. saobraćaj. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva.eu/LexUriServ/LexUriServ. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd. Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61.1.5. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. 5. U međuvremenu su usvajane nove politike. Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. prema tome. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture. Primera radi.63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju.) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države.5.) predstavlja obavezu iz članstva. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa.61 2. službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62. industrija. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. 2. značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći. Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. i 99-100. Međutim. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet. odlaganje otpada. sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng. energija. zapravo. 2007. a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. mi govorimo. sa jedne. U tom smislu. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. Pri tome. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države. Naime. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači.). Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine. 26. Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice.. Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. .62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). „Environment in Serbia – an indicatorbased review“.66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64.. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. postaju i domaći zahtevi. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije. str. Troškove administriranja. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana).65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne). i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva. Beograd. 66 Na primer. o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU.

Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje. Priuštivost je. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. kao i uticaja te cene na potrošnju. rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). prema tome. 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. . 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa.63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. fondova EU. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga.2. Istovremeno. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina. uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama. direktnih investicija. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava.70 67 Kao što smo rekli. a ne od korisnika. Primera radi. 4. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja.5. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa. S druge strane. str. čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati. Istovremeno. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. potrošnje iznad evropskog proseka. bilateralnih kredita itd. što je indikator veoma niske cene. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. bilateralne pomoći. kredita međunarodnih finansijskih institucija. to će značiti i manje štete po šume. komercijalnih kredita. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala.

Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). nacionalno). a najviše 681 milijardu evra.pdf. 2001. za 12.73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. menadžera. koji prevazilaze propisane standarde. pri tome. što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika.). http://ec. on „misli“ životnu sredinu. regionalno. koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No. Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno. ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’. treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. Drugim rečima. godine.6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. ECOTEC. veština itd. 19. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga. traži novi profil znanja. Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. Drugim rečima. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost. iznela je procenu da bi za period 1999–2020. Aneks 2. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short.71 Takođe. administracije itd. kao što su poljoprivreda. koncept održive ekonomije. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je.europa. upravljanja. energetika. na primer. godine. 73 74 . kao što je. Ibid.64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta. proizvodnje.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. a ne o troškovima. saobraćaj i transport. str. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača.

Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .3.

.

Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. istorijskim i kulturnim nasleđem. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. Vlada Republike Srbije. nacrt 2008. a potom i pristupanje EU. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju. Da bi se oni realizovali. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. bogata obrazovanim ljudima. definisani su nacionalni prioriteti Strategije. Republika Srbija je.. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. 3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017.1. sa očuvanom životnom sredinom. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. svih njenih organa i organizacija. kompatibilna sa standardima EU. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. većom efikasnošću i produktivnošću. (Nacionalna strategija održivog razvoja.. civilnog sektora i građana.) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. pridruživanje. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. u maju 2009. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom.67 3. sa privredom zasnovanom na znanju. U skladu sa vizijom. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona.

Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. Pored toga.2. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. za koje Republika izdaje građevinsku. broj 72/09). AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). posebno u poslednjih nekoliko godina. godine. odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. uslovljenih različitim razlozima.68 3. broj 129/07). organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. tužioce i sudije. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. poslovima izdavanja dozvola za otpad. Tokom 2008. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. U proteklom periodu. u saradnji sa OEBSom. godine. Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. prava i obaveze nadležnih subjekata. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). kao i seta zakona iz 2009. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou. odnosno upotrebnu dozvolu. br. 65/08 i 36/09). godine. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”. U skladu sa tim. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“. koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine. što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine.

U aprilu 2010. Ukupno posmatrano. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu.69 zaštite životne sredine“. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. kao rezultat obuke. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca. kao rezultat preduzetih mera. uočen je izvestan napredak. koji treba da bude objavljen do kraja godine. Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi. korisnika ribarskih područja. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. a samim tim i kvalitet njihovog rada. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. Osim toga. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . Pored toga. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. Takođe. godini. za šta je već raspisan tender. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd. upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011.

kao i lokalnih fondova.” (član 85. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019. a. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77. godine. odnosno jedinice lokalne samouprave. Stav 4). odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri. vozila na motorni pogon. br. 135/04 i 36/09). a prema drugim procenama ekonomista. za komunalnu higijenu i infrastrukturu. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 .25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata. 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata. preko budžetskog fonda. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86).“ (član 84. u skladu sa posebnim zakonom. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.70 stvara uzajaman. supstance koje oštećuju ozonski omotač. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra. Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom. zavisan proces. 75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade. emisije proizvedenog ili odloženog otpada. stav 2). Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja. 77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. stav 5). namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87). kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. naknada za zagađivanje životne sredine. one dostižu i do 15 milijardi evra.” (član 85a.

namena i način korišćenja sredstava. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. s obzirom na sredstva kojima raspolaže. tj. f. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. takođe. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. poslovi.80 h. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije.79 g. plaćaju naknadu za prikupljanje. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. c. kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”. Procenjujući da će ova institucija. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. Sva privredna preduzeća. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda.71 b. organizacija. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini. te za lov i ribolov. broj 72/09) regulisani su „položaj. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. prihodi. odnosno dozvoljenoj količini. a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima). upotrebu zemljišta i šuma. . Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. e. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. koji su definisani članovima 8–10. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. u visini 10 % za rekreativni ribolov. Preduzeća i domaćinstva. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. d. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine.

81 Ukupno posmatrano. sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. uticaj primene instrumenta na konkurentnost. uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. velike zagađivače. pa i onih u tranziciji. Ta svojstva su: 1) efikasnost. Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda. taksi. broj 8/2010). naknada. za koje se zahteva integrisana dozvola. pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. 7) fleksibilnost. subvencija i kazni). od nacionalnog do lokalnih). . dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata. u članu. životna sredina se ne spominje. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. Iz iskustva različitih zemalja. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. tj. i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. 2) pouzdanost. iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. između ostalog. tj. U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. može se zaključiti da se. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata. carine na uvoz opasnih supstanci itd). 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. tzv. „istorijskog zagađenja“ itd. 6) dinamička efektivnost. 61. 4) praćenje dugoročnih posledica.72 Fonda za zaštitu životne sredine. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća).

problem otpadnih voda itd. od 4. sredstava iz instrumenata. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska. u skladu sa ovim zakonom. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. nedovoljno snažnih fondova. akumuliranih u vodi i zemlji). nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. Najpre. finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. odnosno jedinica lokalne samouprave. obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . Istraživanje koje je 2004. problem upravljanja otpadom. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine.1 do 4.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. u najvećem broju lokalnih samouprava. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen. Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. Takođe. Zakona o zaštiti životne sredine).73 instrumenata. već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv. stav 6. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004.2 milijarde Evra. kredita. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. pošto postojanje velikog broja malih. a ne ranije stvorenih. UN i međunarodnih organizacija. odnosno autonomna pokrajina. kao 82 Inače. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine. „istorijskih“. pre svega lokalnom. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika. fondova zagađenja. sredstava međunarodne pomoći. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. koja će pasti na državu. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga. programa i fondova EU. broj 12/10. Agencija za zaštitu životne sredine. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani. kao i obaveza da se do 15.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela. članom 83. problem reka. naročito u nekim segmentima (na primer. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. „istorijska“. „istorijskih“ zagađenja.). marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100. koštati oko 4 milijarde evra.

pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete. ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU). moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. organizacionih. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. međutim. ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. socioloških i finansijskih instrumenata. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. zdravlju i kvalitetu života. institucionalnih. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih.

U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. Bitno je samo racionalno. pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. koji može uključivati finansiranje. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. kao jednog od alata za brze promene. � brža realizacija. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. projektovanje. JPP znači da se društvena odgovornost. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. � kvalitetnija usluga. pragmatično. a sve za manje novca. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. van ideološkog domašaja. te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru. � stvaranje dodatnih prihoda. očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama.75 sredinu u Srbiji. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. tehnologijom. Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. svest o potrebi zaštite. � manji ukupni troškovi. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva. � bolja raspodela rizika. � uspešnije upravljanje. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Kada je reč o primeni JPP. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. gradnju. imovine i znanja. i oslobađanje zarobljene energije .

postupanja sa otpadom.20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha. tzv. pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. tretman otpada). Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. Srbija. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti.76 izgledno da će biti donet. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP. po mišljenju civilnog sektora. sistema EMAS.96 a u EU-27 oko 0. sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda. zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu. � razvoj kapaciteta. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007). hemikalijama i transponovanje direktiva EU. niske energetske efikasnosti. tj. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. loše upravlja resursima. dobit. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. finansirana skupim kreditima. transparentnosti u postupanju i zajednički interes.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU. godini iznosio je 0. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda. � strpljenje i � društvena odgovornost. crnih tačaka. vazduha. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. � fleksibilnost. Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . � uspostavljanje integralnog katastra zagađivača. To znači da je u Srbiji potrošeno 4. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. � uloge i odgovornosti. Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. � vreme. zemljišta.

Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo). Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. poslovnog i javnog sektora. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu. Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti. Uloga mreže je da: . � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća. a slede hidroenergija.77 smanjenje količine otpada. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. godine zaposliti do 5 000. godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. zbog smanjenja resursa fosilnih goriva. u odnosu na emisije iz 1990.. ljudi. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva.. � javnim sektorom (lokalnom samoupravom). Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. geotermalni izvori. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. energija vetra i sunčeva energija. Kao primer dobre prakse. Kada je reč o benefitima. a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. godine. ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti. a ti. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. potrošnje energije i vode do 30 %.

socijalnih i ekoloških funkcija. Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja. VODA 62. Bez obzira na složene ekonomske. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. Samo 2009. Kragujevcu i Novom Sadu.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . stalnim zagađenjem vazduha. granice rasta i potrebe stanovništva.700 t/dan AUTO GORIVO 1. koje će nastati u budućnosti.000 t/dan GORIVA UGALJ 1.000 t/dan NAFTA 2. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom. Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. vode i zemljišta. sa brojnim nerešenim problemima. � formira bazu znanja. ekologiju gradova. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva.000 t/dan OTPADNE VODE 50. socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. godine preko 50. sinergije ekonomskih. a urbane migracije se događaju u Nišu. Ugrožava se prostor. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. � podstiče i razvija saradnju u regionu. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane. Sedište Centra je u Beogradu.000 ljudi se doselilo u Beograd. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju.000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2.800 t/dan PRIRODNI GAS 2. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže.500 t/dan HRANA 2. smanjuju zelene površine.

Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine.. Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. zemljišta. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada. Radi održanja na vlasti. 3. određivanje problematičnih ekoloških situacija. . od kojih su neki i toksični. � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti. vazduha i zemljišta. padavina i rasta zagađenosti voda. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1. pritisak da se humanizuje životni prostor. tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite. kao osnove urbanog planiranja. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. U okviru prethodnih ocena. radijacije i drugih zračenja). Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima. Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada.. da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. industrije ili objekata za rekreaciju. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. Evropske integracije kojima Srbija ide. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. ocena potencijala prirodnih resursa. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. obima zagađivanja životne sredine. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena.).karakteristike živog sveta. � postojeća zagađenost vode i vazduha. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine. dolazi do porasta temperature. stanje geološke sredine (podzemnih voda). 2. Menja se mikroklima. razmeštaju infrastrukture. � razrada higijenskih.79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. � razrada regionalne strategije zaštite prirode.

Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi.80 4. Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha. nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada.. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. Poseban problem jeste saobraćaj. vode za piće i zemljišta. nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda).“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). saobraćaju.. 5. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu. 7. Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .). Beograd 2009. 6. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja. Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka. površinskih voda. doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora. energetici. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže. kao i divlje deponije. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. komunalnog otpada i termoenergetike. industrije. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada.

integracije i građani . Životna sredina.4.

.

Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente.500 vlasnika našeg pasoša. U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. godine). (podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena. Neobično je da je u Srbiji bilo 70. 4. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400.000 stanovnika manje nego pre deset godina. Srbija je. a kada je reč o evropskim integracijama. stotine građana Srbije zatražile su 4. ali iste godine samo u Nemačkoj.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova. Više od 307. pa i lokalnih). stručnu i poslovnu javnost. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. osnovana još marta 2004. odnosno Evropske unije. 10. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5.4.4 % (ostalo 43. godine (za Srbiju bez KiM). evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena. juna 2009. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni. opšta javnost zna mnogo manje i površnije. Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. predsedničkih.000 građana Srbije. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte..5 miliona stanovnika u 2.2006. ali i na svakog građanina. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu. registrovano je 591. onda se to odnosi na najširu javnost. Da bi se bolje razumela ova situacija.1. a na 13. odnosno stanova.5 miliona (73 %). godine. prema podacima objavljenim 20.1. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije.57 miliona ljudi.1.6 %). integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti. U glavnom gradu Beogradu živelo je 1. Mediji svakodnevno govore o tome. Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . njenoj obrazovnoj. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem. pokrajinskih. po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”). na ovom području živi 7.. godine.6 miliona domaćinstava i 2. koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više. pre svih Kancelarija za evropske integracije.98 miliona kuća. Popis iz 2002. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja.83 4. Vojvodina 2 miliona (27 %). Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56. Novi azilanti: Tokom 2010.839 građana Srbije.

8 miliona). 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. . za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73. posebno sa juga Srbije i sa Kosova. ženskih 41. Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija. odnosno 27 % više deviza nego 2008.0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002.2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %). prema podacima beogradske kancelarije UNDP. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva. treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5. Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju.2 godine (muških 39. godine. Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji. dok je samo u nekima manja.8 41.84 „ekonomski azil” u državama EU. Zbirno.5 godina) od muškaraca (68. mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu.5). Tada je.0 14.7 2. u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno. menjaju svoja pravila). Prema Popisu 2002. od čega je 1. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu. shodno tome. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti. U Srbiji već ima preko 1.4 miliona ekstremno siromašno.5 6. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena). Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju). godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2.2 23. S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni.5 godina).1 100. a sada je to mesto preuzela Srbija.1 4. godine. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra.9 45. prosečna starost populacije bila je čak 40. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu. Početkom 2010.5 2. pa i iz Makedonije.

evra oko 11 mlrd. administrativni. Oko 1. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4. korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije. Ukupno. korisno je pogledati činjenice o Srbiji.000 4 mlrd. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“. petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6. evra 6. 23 grada i Grad Beograd. evra 1.000 dinara mesečno).9 mlrd. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština.1. nasuprot tome. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007. ali to od 1999. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije.6 miliona građana zarađuje nešto više od toga.3 mlrd. 10 % živi sa manje od 2. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave.138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78.9 mlrd. evra 2010 4. U teoriji i praksi PR-a. Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama).100.2. godine podeljena na 29 upravnih okruga.4 evra dnevno. za svaki projekat se određuje ciljna javnost.000 1.. Relevantan je.7 mlrd.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. upravo uzdaju u njih. evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din. godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil. od čega 150 opština.800. Srbija je još 1992.1 % 6. evra 2. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . evra 1..5 mlrd. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. i 2006. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. drugi se. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti. evra 4. stoga. Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski.

Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. niti Vlade Srbije. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. Posle demokratskih promena 5.. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi. Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. oktobra 2000. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti. koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . posebno sa stanovišta izvornih. ali svi gradovi to još nisu ostvarili. Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova. Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. zatim infrastrukturni i komunalni problemi. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština. neposredno izjašnjavanje građana. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd).000 stanovnika. teritorijalnu organizaciju Republike. zadužuju itd. Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva. što je zanimljivo i veoma demokratično. dobijaju pravo da se udružuju. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. Rezultati su. a izuzetno može da ima i manji broj. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. ali sve naglašenija. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama.. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu. komunalne delatnosti. Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture.86 100. izbore za organe lokalne samouprave. koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. u skladu sa evropskim standardima“.

a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . a oko 13 % nije umelo da se izjasni. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija. jer samo 37 % ljudi to potvrđuje. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“. U izveštaju „Serbia November 2006“. na reprezentativnom uzorku građana Srbije. dati su i nalazi o integracijama u EU. dok 15 % nije umelo da odgovori. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. godine“. 11. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. odnosno izražavanja naklonosti. metodologijom CATI. Dragan Todorović. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana. godine. 20 % bi bilo protiv. svaki deseti ne bi izašao na referendum. ali isto toliko i ne ume da se izjasni. 21. 19. a 5 % nema stav. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije.1.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006.3 % da je to loše. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“. Ivan Andrić). leto 2006. navodi se da je. a preko 27 % daje odričan odgovor. novembra 2010. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka.2. IRI & Strategic Marketing Research). u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. 4. (tek) 52. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti. Ne“ Olivere Kovačević.3 % da je to i dobro i loše. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU. a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu. 15 % kaže „možda“. dok ih 16 % ispitanih odbija. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke. ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. Podrška integracijama oscilira. jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju. pored Kosova.87 4. Možda.2.208 ispitanika neposrednim intervjuom.

a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. unesemo bicikl u gradski prevoz. obrazovanju. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. Kragujevcu. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. koji je bio na predstavljanju izveštaja. razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije. Delegacije EU u Srbiji. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. godine. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život.88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. na predstavljanju rezultata izveštaja. odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. Novom Sadu i Beogradu. „To je problem i u zemljama EU”. Agencija „Beta“ prenosi 19. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli). gde su mišljenja primetno podeljena. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. dok je samo 17 % prihvata. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. zdravstvu i zaštiti potrošača. štampanih i internet medija. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker. Užicu. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama. U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. Najmanje je optimista (1. Na primer. rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija.. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara. takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. Nišu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. novembra 2010.

Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. odnos prema medijima i kredibilitet. ali da ne može sada da nabroji. 28 % i jeste i nije zadovoljno. pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). Zadržaćemo se sada na stavovima građana. 6. godine. zakonska regulativa i kontrola. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU.2. informisanost. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine. i 10. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga. a 9 % ne zna kako bi glasalo. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija.4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. dok je 64 % nezadovoljno. 7. 8. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. 10 % ne bi glasalo. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). kao najšire ciljne grupe. Netransparentnost je. o nekoliko zanimljivih pitanja. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. privrednike. 3. pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. na meti 4. Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. 5. regionalna saradnja i saradnja sa EU. odgovornost i predlozi mera. 4. kako je utvrđeno.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. 3. 2. predlozi za promotivne aktivnosti. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face). Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. a kod građana CATI. predstavnike lokalnih samouprava. najveći problemi i zagađivači.2. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. Taj zbir čini 42. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. 9.2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. 5. Odgovor nije dalo 19 % ljudi. građane. godine. 4. Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. političke stranke. poslanike i državne službenike. 2. transparentnost donošenja odluka. nevladin sektor i 6.

0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.1 1. Ne znaju. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1.6 16.7 3.5 1. Političari i stranke 2. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2. Lokalna samouprava 4. Ne znaju. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6. Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10.7 12. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni. Država i njeni službenici 3. ne umeju da odgovore UKUPNO: . Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4.3 10. Nevladin sektor i organizacije 5.5 100. Neke druge mere 9. Naučne i stručne organizacije 7. Sami građani 8. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10.7 3. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19. Oštro kažnjavanje zagađivača 3.2 2.4 100. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine. % 1.90 mnogih kritika.9 1.7 1.7 0.4 0. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7.4 26.6 11.1 8.2 31. Neko drugi 9. Privreda i privrednici (biznis) 6.8 31.4 4. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika. Kampanje zaštite životne sredine 8.0 10.

Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %. Loše upravljanje otpadom. Zagađenje vazduha 2.0 Svakako. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima.4 100. odnosno opštini): % 1. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine. nemam poverenja“.9 1. dnevne novine preko 13 %.7 6. Ne znaju. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti. Opasan otpad 4.0 6. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17.0 4. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Neki drugi problem 10. Loša urbanizacija. Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Radio pominje 4 %.5 24.6 12. koju izdvaja 52 % građana.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije. Dakle.4 8. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. informisanost o tome jeste. divlja gradnja 8.6 14. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %). Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. divlje deponije 3. Nedostatak zelenih površina 6. Loše upravljanje otpadom . dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu.8 3. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje. Zagađeni vodotokovi 5. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %. Buka 7. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana. Opšta nebriga 9.

� Tu su: 1.. 5. 5 % se dvoumi. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010.. 4. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima.. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja. godine. a 48 % da „treba“ to učiniti.92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji. i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena. 7. Milenijumske ciljeve razvoja. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna. znanja. 6. ocenama i predlozima građana su evidentne. stavovima. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. rada. 3. Svega oko 7 % misli suprotno.“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“. Iskazi su više nego rečiti. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. 2. godine razmatralo se njihovo sprovođenje. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. poboljšanje zdravlja majki. zagađene vodotokove svaki sedmi. Insistiram na tome. što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. slično kao i ostali u regionu. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. � Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu.. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. smanjenje smrtnosti kod dece. promovisanje jednakosti polova. a desetak posto ne ume da odgovori. jer građani Srbije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi. u ponašanju. pre tačno deset godina. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. možda nedovoljno kompetentnog. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015.

a ne samo preko računara. pa hiljade. pa televizijski programi (108). zatim radio-programi (213 stanica).5 miliona korisnika u Srbiji. Od štampanih medija. događaje. Tu su najbrojnije novine (563 lista). i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje.2. oktobra 2009. otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije. velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija.. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg). nekih političara. s jedne. video-klipovima svih vrsta. godine upisano 1001 javno glasilo. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo. � You Tube obiluje spotovima. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. kao i visoke novčane kazne.3. Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge..93 4. 204 mesečna. sa 1. 20 su dnevna izdanja. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije. O tome postoje iscrpni podaci. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. Registracija je počela 13. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). storijama. u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. � Sadržaj predstavljanja. s druge strane. 91 nedeljna. � Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada. Prema Zakonu o javnom informisanju. ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. reakcije na njih ili „gerila” odgovore. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . atrakcije. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. upoznavanja i razmene nemoguće je opisati. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera). pa i praćenje klasičnih medija. Međutim. da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. hitove.

godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5.4% PINK 25.120.8% STUDIO B 1. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.3% RTS 2 4. populacija 4+) – 2010.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca.123.6% B-92 6.051 3.833.037.001.1% RTS 1 25.9% AVALA 3.4% PRVA 10.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2.0% ULTRA 1.3% .009 3. populacija 4+) – 2010.642 1.856 2.212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.010 2.832.599.0% Ostale TV stanice Ukupno 19.632 2.535.117 4.

sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice.24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4.. velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života.18:04:59 19:00:00 . populacija 18-49) – 2010.11:04:59 12:00:00 . Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv.19:04:59 20:00:00 . Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi. 4.17:04:59 18:00:00 .. svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi.12:04:59 13:00:00 . demografskim i drugim karakteristikama. ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta. evro-atlantskim integracijama.3. godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 .21:04:59 22:00:00 . Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: .13:04:59 14:00:00 . Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju.09:04:59 10:00:00 .16:04:59 17:00:00 . Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU.20:04:59 21:00:00 . Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja.95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani.07:04:59 08:00:00 .15:04:59 16:00:00 . koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim.3.14:04:59 15:00:00 . Od vrhunskih.08:04:59 09:00:00 .22:04:59 23:00:00 .10:04:59 11:00:00 . Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije. uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja. koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu.23:04:59 24:00:00 .1. a retko na približavanju NATO alijansi. čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju.

koji je prilagodljiv i podložan promenama. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. 4. uvek policajac“ itd. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). rasvetljavanje ubistava novinara. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu. npr. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. postupanje po individualnim žalbama sudija. ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. mandati poslanika. koji izvorno predstavljaju skoreli. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu). otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni. „Ko laže taj i krade“. čak i kada je reč o tzv. usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja. pa i sopstvene pozicije i života. U društvenom ponašanju. nepromenljivi. Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . izmene u domenu javnih nabavki. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. novembra 2010. godine dobije status kandidata. � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. gde se na osnovu nekog primera. dr Dragan Krstić). dinamičkom stereotipu. obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. jačanje pozicija regulatornih tela. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi.. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja. � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. Nalazimo ih čak i u poslovicama. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“.2. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. Oni imaju više uzroka i oblika. a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. ekonomske reforme. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model.3. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa. klasičnim institucijama). � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci. ili „Jednom policajac. nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. imaju različita ishodišta. politički i drugi socijalni stereotipi. koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan.

U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). reč o.. a one već spadaju u nerealne. ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da. ređe označava alternativa „nemam stav”. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj. nekada sa izvesnim iskustvom. zapravo. čak iracionalne socijalne percepcije. drugačijim dokazima.“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. otporne na suočavanje sa naknadnim. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti. Broj „srednjih” odgovora . koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću. 4. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama. mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati..3. Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava). Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. navođenja. Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu.. To znači da sva naša objašnjenja. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. na primer. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa.. Sam stav ima nekoliko komponenti. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se. pregledna i laka za primenu.3. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima. Odgovori se. nevladinom sektoru itd. koja bi bila razumljiva.97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama. promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte. zahvaljujući tome. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova. nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu.

S druge strane. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana. 19 % građana promenilo je mišljenje. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji.4. Prema njenim rečima. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše. Prema njenim rečima. nije podrobnije obrađivana.98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih. neophodne za ulazak u EU. Od juna do decembra 2010.4. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti. rekla je ona. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. umesto 43 %. verovatno. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. 4. ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“. pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. 4. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije.1. već i za stvaranje boljih uslova života. pa je na kraju godine njih 24 %.

koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija.4. institucije i organizacije. postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine. Projekat PALGO centra „Evropa znači da. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. 332–344): 4. njih 39 %.. Jednostavnije rečeno. Ukoliko njega nema. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“. koje probleme obrađujemo. kako predočavamo prednosti integracija. Neke ranije studije (npr. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji. samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”.2... Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj.. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa. ali to ne mora biti slučaj. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje. CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba.. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. pa je tako već i u čuvenom. pitanje je kojim jezikom govorimo. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). rekla je Delević. Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. što je veliki problem ovog industrijskog mesta.99 „Građani Srbije. preko posebnog. što se. o čemu treba da brine i država. čije uvodno objašnjenje glasi (str. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. „Od 15 % onih koji su informisani o fondovima. do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. između ostalog. Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg.

Zasniva se na preventivnim aktivnostima. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. upravljanje otpadom. tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha. principu „zagađivač plaća”. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka.4. klimatske promene. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24.) i na kojem nivou (nacionalnom. agencije. posebno kada je reč o kulturi 4. Tu su utvrđena tri markantna koda. koja je objavljena pre nekoliko meseci. Svakako. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. zaštita prirode.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu .3. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. regionalnom. kako je postulira sam projekat. itd. godine“. zaštita od buke i civilna zaštita). postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. februara 2011. Korisno je. hemikalije. „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira. U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije. stoga. kvalitet vode.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

: ilustr.] .Европска унија COBISS. [et al.77(4-672EU) 502.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.SR-ID 184295692 .6(4-672EU) 351. .Napomene i bibliografske reference uz tekst. .. Атељевић.Beograd : PALGO centar.. urednici Dušan Damjanović. ISBN 978-86-84865-08-5 1. 5: Predgovor / Dušan Damjanović.CIP .Str. . 2011 (Beograd : Standard2). Владимир [аутор] a) Европска унија .Заштита . 103 str. Београд 349. 26 cm Tiraž 500.Еколошка политика b) Животна средина . . Nikola Mikašinović].14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->