Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

www.org. Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA.org Urednici Dušan Damjanović. Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama.. Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14. Zoran Sretić.palgo.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2. . Siniša Mitrović.. . Beograd Tel: + 381 11 30 25 813. faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd. . 2011.

1.3.2. 3.2.5. 4. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3. 3. 1.5.1.2.1.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1.4. 4. 2. 4.3. 2. 4.2. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4. 2. 2. integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije . 2.1. Životna sredina.4.1. 4.

na prvom mestu. Zoran Sretić. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze. a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. i Prvoslav Plavšić. kao nivo vlasti najbliži građanima. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije..5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. pre svega. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. relevantna za njihov dalji rad. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou. Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. rukovodilac Grupe za životnu sredinu. mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević. Autori ove publikacije se. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije. – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . jer lokalne vlasti. Posredno.. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Siniša Mitrović. Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. istraživač komunikacija. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. koji je.

.

1. Evropske integracije u oblasti životne sredine .

.

istakavši. Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU. Situacija se. Istina je. radi se o bivšim sovjetskim republikama. kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean. 2002. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU.C.1. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. Načela proširenja. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo. odnosno granice proširenja EU. moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. Dimitry Kochenov. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. bez obzira na vreme. kao po pravilu. Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman.1. Andrea Ott. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope. . situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. Marc Maresceau. a ne instrumente politike proširenja. negde između. Krajem osamdesetih godina 20. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. 1. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve.1. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU. u ime Zajednica. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. Handbook on European enlargement. Evropske unije i OEBS-a. str. 15.M. kontekst i države u procesu evropskih integracija. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. U prvom redu. Cambrdge University Press. 9 (2005). Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V. Afirmaciju 1. a broj članica od šest do. pozicije i akcije). dvadeset sedam. Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica. Kirstyn Inglis. za sada. kao što je rečeno. prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. T. Asser Instituut. oktobra 1987.9 1.

10 takvom stavu. Švedska. Irska. Finske. i Malte i Kipra. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Mađarska. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. ali je odustao od primene pravila Zajednice. Poljska. Pored pomenutih šest talasa. a potom i Portugala i Španije. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. maj 2004 – Kipar. Malta. pa i njegovu delimičnu razradu.1. ponovo u Kopenhagenu. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. Bugarska. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama. Češka. koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. tom prilikom. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. januar 1995 – Austrija. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke.2. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Prvu su činile države poput Austrije. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“. � 1. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. Slovenija. pa donekle. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. Norveške4. � 1. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. � 1. Danska. � 1. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. ekonomskim. istom prilikom. Unija beleži i jedno istupanje. Estonija. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. Španija. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. godine. Finska. Ipak. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. Letonija. Slovačka. januar 1986 – Portugal. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke. januar 1981 – Grčka. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. Reč je o Grenlandu. Pored svih pomenutih proširenja. januar 2007 – Rumunija. tako i po političkim. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. � 1. 1. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. tako se. Od značajnijih načela. Litvanija. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. za članstvo u EU. Građani Norveške su se 1994. Švedske. a kasnije Portugala i Španije.

što je bio slučaj do 1995. ekonomskom i pravno-institucionalnom. Strategija bi trebalo da bude. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. godine. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. šefovi država ili vlada utvrđuju. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije. Češke. godine. Slovenije. Madrid European Council. poput Poljske.11 ekonomije. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. Mađarske. privrženost ciljevima političke. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. стр. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda. 2. osnovne kriterijume za članstvo u EU. Dve godine kasnije. vladavina prava. Rumunije i Bugarske. funkcionalna tržišna ekonomija. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. Mađarskom i Poljskom. ali i interese EU. takve namere osujećene su na kraće staze. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994. godine. godine. 11. sa delimičnim modifikacijama. Letonije. ekonomske i monetarne unije. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. kako se kaže. Litvanije. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. Slovačke. na sastanku u Kopenhagenu 1993. Za EU.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. No. pre svega u Evropi. veka. koji će i danas. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima. . tzv. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. 12/1995. 3. administrativni kriterijum5. Estonije. Sa druge strane. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom.

karakter politike proširenja je prilično složen. finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska. dinamika prijema novih članica9. a potencijalni kandidati: Albanija. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. godine. Crna Gora i Srbija (v. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. godine. Island.6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila.seio. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13.15. usklađivanja zakonodavstva. http://www. 1999. 2005. nego na veći broj tema i veći broj pitanja. mapu). poput agende proširenja. decembra 1997. kao i država tzv.pdf. Tanja Miščević. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. Tzv. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. iz Kopenhagena. Pri tom. 9 10 . političkog kriterijuma. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. pretpristupne strategije. može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Konačno. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants. str. Big bang. Dakle. Heather Grabbe. godine. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. Pridruživanje EU. Beograd. 9 (2005). shodno tome.gov. Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope. U maju 2004. a sastavljena je od brojnih instrumenata. Makedonija i Turska. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004. Bosna i Hercegovina. ESPI Institut. pregovora o pristupanju. a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i.

kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. januara 2007. pri čemu je. . regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU. Štaviše. godine. godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. u proteklih gotovo šest decenija. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja. Ovim procesom EU je 1999. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1.3. i koje je tokom devedesetih godina 20. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine. a broj članica na 27. finansijska pomoć EU11. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013.1. Integracija država zapadnog Balkana u EU. u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1. uključujući i Srbiju. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. godine predviđeno oko 2. Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. koji je sastavni deo politike proširenja. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. ukupna populacija EU povećana na 492 miliona.6 milijardi evra bespovratne pomoći.

godine 2000 posle 5. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. godine.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. koja je tada usvojena. januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je. godine. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. Deklaracija. maj 2006 – call-off 12. Na samitu u Solunu. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25. kao i status potencijalnih kandidata. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. od 2003. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15. godine i juna 2008. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. godine. novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. oktobar (7. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. decembra 2006. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. godine. održanom juna 2003. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. godine. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja.

Predsednik Republike je 22. 30. januara 2009. a već u maju 2006. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. održala je. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja. države koja je u tom trenutku predsedavala EU. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. godine. godine. Pregovori su zvanično otvoreni 10. godine. potpisani u maju 2007. novembra 2009. opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. u periodu od jula 2001. Sporazum je potpisan 29. na kojima su razmatrani tekući. decembra 2009. godine. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. pet sastanaka. odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. 7. Narodna skupština Republike Srbije je 9. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. nakon petooktobarskih promena 2000. godine. godine. Savet ministara EU doneo je. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU. Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. Konsultativna radna grupa. godine. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. septembra 2008. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. do jula 2002. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna. aprila 2008. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Odluka kojom je Savet ministara EU. Srbija je. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. decembra 2009. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. Za Srbiju. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. novembra 2007. oktobra 2005. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. sa svoje strane. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. otpočela primenu Sporazuma 30. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog.

veka. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . kao preteče Evropske unije. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada. ne u zaštiti životne sredine.16 Konačno.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. 9. pre svega. Takođe. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije. 3.000 strana propisa. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje. 8. već. 10. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. 7. 1. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini. 12. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. januara 2011. i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja. tj.2.1. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje.) Početak pregovora o članstvu. 11. 6. Predsednik Vlade Srbije je 31. čije je donošenje imalo razloge. 5. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. 2. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1. za šta treba pripremati sagovornike u EU. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. 4. 17. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2. još od 1967. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice.2.483 pitanja.

uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12. pre svega. 13 . ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. Slobodno kretanje kapitala 1. Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo.2. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. the European Union series. veka. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. do 1991.2. da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja). Takođe. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja. Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Justin Greenwood. Danska. Palgrave MacMillan. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. 2007. Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. i to od 1989. ali ne revnosno poput Nemačke.17 Ipak. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4. Slobodno kretanje radnika 3. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. koje su organizovane po sledećim oblastima: 1. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. a to je nešto skuplja. Interest Representation in the European Union. Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. poglavlju – o zaštiti životne sredine. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. i da ono što su želele da postignu Nemačka. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. godine. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. godine. kada je za samo dve godine. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. Slobodno kretanje robe 2.

Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Carinska unija 30. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. Međunarodni ekonomski odnosi 31. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ekonomska i monetarna politika 18. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Pravda. Energetika 16. Politika konkurencije 9. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. Ispravnost hrane. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. veterinarska i fitosanitarna politika 13. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. Transevropske mreže 22. Institucije 35. Javne nabavke 6. sloboda i bezbednost 25. Preduzetnička i industrijska politika 21. Obrazovanje i kultura 27. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. pre svega. Ribarstvo 14. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. Finansijska kontrola 33. potom godišnjih izveštaja o napretku a.18 5. Nauka i istraživanje 26. Transportna politika 15. tj. Spoljna. Informaciono društvo i mediji 11. Finansijske usluge 10. bezbednosna i odbrambena politika 32. Finansijske i budžetske odredbe 34. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Pravo intelektualne svojine 8. Životna sredina 28. Privredno pravo 7. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24. Statistika 19. na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. Oporezivanje 17.

decembra 2010. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22.jačati administrativne kapacitete. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27. hemikalije i genetski modifikovane organizme. Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi. Pored horizontalnih mera. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila.19 Tabela: primeri merila za 27. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja. upravljanje otpadom. kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo . vodu. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. 14 Preuzeto sa internet stranice www. Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva. pre svega.) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. obradu otpada. februara 2010. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera. reč je u velikoj meri o vertikalnim merama. koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. Brzina i trajanje pregovora (v.entereurope. buku. U najširem smislu. kontrolu industrijskog zagađenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. zaštitu prirode.hr. Komisija izveštava Savet periodično. industrijskih zagađenja. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet. predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU.

odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008. Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu. Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001.emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009. i to ne samo krajnji rok. Sa druge strane. .otpremanje otpada do 2009. Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. . procena uticaja. do ostvarivanja konačnog cilja. Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu. . . . (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: . Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. već i vremenske međustanice. godine � pregovori okončani: decembra 2002. Već na samom početku pregovora.sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007. .oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014. EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU. December 2004. . Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999. voda. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene. .odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014. (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: .tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014.20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku. Directorate-General Enlargement. � pregovori okončani decembra 2004. . otpad. . . (naspram 2007. za tadašnje države članice) 15 European Commission. o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac. Information & Interinstitutional Relations. Ovim planom potrebno je definisati rokove.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014.

� pregovori okončani decembra 2002. Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini.21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. političku elitu. odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. Van Deveer. osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. politički. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU. jeste oblast zaštite životne sredine. Ibid. te određene privredne grane. ukupni troškovi za. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva. kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok. EU Enlargement and the Environment. Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 . . 1. Pored pomenuta četiri. Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju. ali ne samo to. Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. ovakav pravni aranžman. edited by Joann Carmin and Stacy D. Ipak. energetski 4. Politika zaštite životne sredine. administrativni 3. finansijski 2.2. u to vreme. moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1. ali i privredu. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova. godine. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. .3. neretko i godinama nakon prijema.spaljivanje opasnog otpada do 2005. Routledge 2005. Kramer. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001.) � prelazni periodi: . EU Enlargement and the Environment: Six Challanges. . administraciju. mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU. kao što je rečeno.

Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. kao što su hemijska. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd. odnosno ulaganja u ovu politiku. odnosno gradnje. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. a proizlaze iz tog propisa. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. Naime. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. Pri tom. Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike. Situacija je naročito teška u državama poput naše. industrija čelika. pa i pokrajinska administracija. Takođe. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. rudarstvo itd.22 ima. ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu. Takođe. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde.

ECOTEC. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. EFTEC. Takođe. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. Beograd. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja. došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. Uz sve navedeno. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov. . 2009. bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. izdavač Fakultet za ekonomiju. pitanje energetske efikasnosti. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. Konačno. urednici Ana S. No.23 zime18. bar kada su domaćinstva u pitanju. Metroeconomica. Naime. The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. TME & Candidate Country Experts. 2001. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. Trbović i Mihailo Crnobrnja. ali i nemala kratkoročna ulaganja. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine. u proseku od 30 do 50 odsto. IEEP. finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode. u pogledu uporedivog proizvoda.28 takmiče na slobodnom tržištu. Zagađenje ima prekogranični karakter. direktive o upravljanju otpadom itd. Da bi se. koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr. ekoloških karakteristika proizvoda (npr. vazduha.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU. Dakle.). EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu. očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta. Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. Ili. kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje. protekcionizam. Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine. član 2. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. sa jedne strane. U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji.. a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti.. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta.). na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga. kvalitet goriva. osobine ambalaže itd. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta. a s druge strane. kao što je globalno zagrevanje. njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo. buke itd.

Ovde mislimo na tzv. Život je univerzalna vrednost. država. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. Kada je u pitanju prenos EU propisa. Izuzetno. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. definisati podelu tereta između centralnih. od strane različitih nivoa vlasti. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. odnosno.22 S druge strane. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. . pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. sada. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. Ugovora o funkcionisanju EU. stav 2. ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni. Da li to znači da države članice. nasleđem Unije. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu.21 Prirodno.29 rečnih slivova. kao strana obavezana Ugovorom. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. Ipak. regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. To znači da države članice mogu. zemljišta i voda. Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. bez posredovanja nacionalnog propisa. vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. u potpunosti posao centralne vlasti. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. psihološko prelivanje. Unutar te podele. prekograničnog zagađenja vazduha. teritorijalnom uređenju. prekogranične zaštite prirodnih staništa. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. Community heritage).

� zaštita zdravlja ljudi. podelu nadležnosti. koja u načelu br.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED). a naročito borbi protiv klimatskih promena. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. države članice. društvenog i kulturnog razvoja. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja. Ugovora. robe. srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima.25 Drugim rečima. lokalne zajednice). Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). Takođe. 26 . a ne cilj po sebi.30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. poznata i kao Bruntendlova komisija. Član 3. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije. načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. pa i lokalne. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU. Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. nacionalnom. Otuda član 11. V. regiona.23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. pri tome. načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. (bivši član 174. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. (V. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24. regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191. svaka odluka na lokalnom.) Ugovora. na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine. To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. takođe član 2.

industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu. kao što mera može biti privremena ili trajna. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. broj 135/04 i 36/09). rizika po zdravlje ljudi.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”.27 S druge strane. praktična politika zaštite životne sredine EU. . Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. tačka 1). odredbom koja obavezuje državne organe. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. to ne znači potragu za „nultim rizikom”. manje poznatih ili nepoznatih. na kojima se temelji sama Unija. � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191. Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. Ova načela predstavljaju uzore. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. životinja i biljaka. već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike. stav 1. tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. tačka 2). stav 1. razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua. situacija kakva u stvarnosti retko postoji. � načelom „zagađivač plaća”. Ugovora: � načelom predostrožnosti. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. kako u definisanju politike zaštite životne sredine. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena.

životinja i biljaka. konkretnije. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. Bolje sprečiti nego lečiti. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi. str. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere. ali stižu kasno da bi je sprečile. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. Pored toga. opet. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. i sa njim povezana percepcija javnosti. Štaviše. ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. U svakom slučaju. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. Drugim rečima. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. 68. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. u odsustvu potpune naučne pouzdanosti. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti. s druge strane. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. o čemu će biti više reči kasnije. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. Pravni režim ograničenja i restrikcija. pre svega. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora. prevencije. best available techniques – BAT). Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda.. a tamo gde se javi. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a. jer postoji visok naučni konsenzus. sa politikom upravljanja otpadom. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. tj. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode. lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. štaviše možda je i veštačka. Načelo prevencije.32 predostrožnosti.

Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). a ne trošak društva. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. Na primer. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. monitoringa. poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). U pogledu odgovornosti. Takođe. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine. da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). u skladu sa propisima. Naš zakon. ovo načelo sadrži u sebi. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše. na primer. Zagađivač. odnosno ako proizvodi. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. Dakle. postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. nadzora. ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici.33 proizvelo. Troškovi administrativnih postupaka. ili stavlja u promet sirovinu. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu. U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. i pravo pristupa javnosti informacijama. ekološki odgovornog upravljanja itd. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). koristi. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. Svakako. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine.

već. kvalitet. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. neposredno ili posredno. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak. svakako. za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU. nacionalni zakoni. Dostupno na adresi: http://ec.eu/environment/archives/guide/contents. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni. u procesu pristupanja. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application). standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine. 30 Ibid. održati. str. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila.. 2. Brisel. .europa. 8–9. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation. osobine.. Obezbeđenje institucija. � zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU. zemljište) posmatrano prema određenom parametru.“29 Prema tome. str. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities. vazduh.2. I to ne samo na papiru. sastav itd.. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva.htm.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. koje treba dostići. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. odnosno način njihovog obavljanja (npr. Konkretno. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. nazivamo primenom (enforcement)30. i u stvarnosti. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). 1997. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. 3.

države. politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama. države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. Ipak. U pogledu negativne obaveze. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. Takođe. To znači da se. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU.. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. ne smeju usvajati propise. u načelu. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. Dakle. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive. kao specifičan instrument. Izuzetno. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije. Član 191. Ugovora o funkcionisanju EU. Takođe. dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. Drugim rečima. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. Direktive.. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti.32 Prirodno. Te obaveze se odnose kako na centralne organe. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa.33 S druge strane. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. 32 33 . donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva. odnosno njihovi organi. Takođe. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. Štaviše. u potpunosti posao centralne vlasti. koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. stav 2. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr.

sa druge strane.3. prevencije i načela „zagađivač plaća“. biodiverzitet). predostrožnosti. Otuda. buka. odnosno određene pojave (otpad. 2. bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni. Takođe. i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. koji je predmet odlučivanja. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. Arhuska konvencija. za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda. infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija. 2. evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine. 2. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu.3. strategiju. Naime. zemljište. donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete. vazduh. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka. Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. kao nosioce obaveze definiše javne organe. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode.1. Drugim rečima. umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. broj 38/09). koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka. kohezionih i poljoprivrednih fondova EU. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. regionalni. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. klimatske promene…). Takođe. sa jedne strane. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS .Međunarodni ugovori”. . lokalni). posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine. projekat).

Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76. odnosno jedinice lokalne samouprave. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti.37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. njihovim prikupljanjem. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). Svako lice ima pravo da. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. odnosno širenjem informacija bez zahteva. odnosno obaveze. Istovremeno. Zapravo. uključujući i regionalni i lokalni nivo. Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3). Takođe. Takođe. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. ažuriranjem i javnim objavljivanjem. Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju.). Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. Ujedno. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . bez potrebe isticanja razloga. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. Nadležni organ Autonomne Pokrajine.

aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. 1. zaštita vazduha. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. Takođe. kontrolu. čl. Monitoring. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. Državni organi. faktore. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine. i 4). blagovremeno. Republika. Direktive). Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. 2. celovitosti. i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. upravljanje hemikalijama. jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. naročito. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera. sprovođenju nacionalnih. ZZŽS). član 7. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. Takođe. uslovima za život itd. upravljanje otpadom itd. Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. tj. i sprečavanje. Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. organi Autonomne Pokrajine. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. vode. čini sastavni deo informacionog sistema. koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . članove 69–78. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. tj. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. Takođe. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine. koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa. Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. u skladu sa svojim nadležnostima. zaštita prirode. razlozi javne bezbednosti. zemljišta. U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. očuvanje prirodne ravnoteže. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. Sistem zaštite životne sredine. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje. podatke o zdravlju i sigurnosti. šuma i geološke raznovrsnosti. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova.. međunarodni odnosi). stav 3.38 Ti izveštaji sadrže. Kada je u pitanju reaktivni pristup. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži.

stav 4).39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. između ostalog. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. tj. uključujući ljude. Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. as soon as possible) ili u roku od 30 dana.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata. pre nego što je saglasnost data. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. ZSPI. 5) bez potrebe navođenja razloga (čl. Takođe. uključujući i sve preventivne mere. kao i podatke o razmotrenim alternativama. ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. veličine ili lokacije. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. a odnose se na ugrožavanje. 4). taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16). postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom. Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. zainteresovane javnosti i druge države. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa. Takođe.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. naime. ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. 15. a najkasnije u roku od 15 dana. stav 1). Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da. projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog.. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79). Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr. njihove prirode. životinje i biljne vrste. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2. Takođe. naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva. definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja.

broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. broj 135/04). Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja). uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. broj 84/05). U drugom slučaju. i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. poljoprivreda. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. međutim. tj. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. transport.40 njihovom izvoru. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Takođe. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu.

pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka. jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. poljoprivrede. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. planovi. telekomunikacija. energetske efikasnosti. Takođe. da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. Svakako. generisanja otpada. srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). plana. energetike. u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene. do šire zajednice koje se projekat tiče. opterećenja prirodnih resursa. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. turizma itd. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. saobraćaja. ovaj pojam treba tumačiti široko. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. industrije. u skladu sa načelom integracije. dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. programi. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. polazeći od nosioca projekta. korišćenja zemljišta. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. voda. Predmet strateške procene su strategije. njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”.). u duhu ciljeva Arhuske konvencije. Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. No. Organ nadležan za pripremu strategije. dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. stav 1). plan. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. nikako restriktivno. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. štetne emisije. otpad itd. zemljište. klimatskih efekata itd. Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. zainteresovanih organa i organizacija. Drugim rečima. u kratkoročnoj. planovi i osnove moraju.41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. stav 3). uključujući i one prekogranične prirode.

Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća. Međutim. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. stav 3. takva pretpostavka ne postoji. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti. postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. stuba Arhuske konvencije. ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. stav 1. AP ili jedinice lokalne samouprave. stav 2. odnosno propuštanja organa državne uprave. Arhuske konvencije). prema važećem stanju prava. Arhuske konvencije). može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine.42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. aspekt). ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. zainteresovana javnost. Takođe. Arhuske konvencije). zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. odnosno sudom. Drugi i treći aspekt se često mešaju. aspekt). nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. Nama se čini da. ukoliko takvi postoje. tj. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9. u skladu sa zakonom (član 81a). Prema Arhuskoj konvenciji. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. Svakako. ali ni prepreka da se ona propiše (3. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja.

što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu. pak. vazduh. zemljište. hemijskih. regulišu ponašanja. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. bioloških. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke.3. voda. od strane zainteresovane javnosti. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda. 2.2. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela. zemljište. održati. Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. Dakle. član 16. u skladu sa posebnim propisima”. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. priroda) posmatrano prema određenom parametru. kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. stav 3. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju. Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore. Standard kvaliteta životne sredine. U duhu Arhuske konvencije. koje treba dostići. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ukoliko se tim merama to ne može postići. ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. Srbija je tokom 2009. Sistem. kao što su vozila i drugi emiteri. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. odnosno upravnom sporu.).

Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu. stav 2. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili. . tačka 5). utvrđen na osnovu naučnih saznanja. odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. odnosno mere. granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu. odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. � Komunikacija i informisanje. � Standardi kvaliteta vazduha. Država. tačka 6). programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola. ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009). sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. kritičnih nivoa. Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. kako bi se izbegle. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha.44 čiji ciljevi. Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. � Integrisan pristup. kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. effects based approach). broj 11/2010). Zakona o zaštiti vazduha). koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost).

kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. . Direktiva. čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. što najčešće uključuje transport. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. naročito dece. i obavezu izveštavanja. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. Izvor: http://ec. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport. po potrebi.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990. Pokrajina. radom industrijskih postrojenja. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu.pdf (preuzeto 3. takođe. domaće grejanje i lokalnu industriju. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu. kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. Zakon. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. radovima na izgradnji. takođe. godine u EU-27. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. aprila 2011). upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha.europa. Gde standardi nisu zadovoljeni. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila.

water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng. odnosno. i regulisanje određenih zagađujućih procesa. a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. . zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“. u ovom slučaju. tačka 18). emission limit value approach – ELV). propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija. uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. fosilna goriva. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. Takođe. Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. azotne okside (NOx). industrijske otpadne vode. dejstva poljoprivrednih aktivnosti). isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). i to za: sumpor-dioksid (SO2). u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. boje i lakove). Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona. broj 135/04). stav 6(2). kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. kao poseban zakon. broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije. Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu.). način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. eutrofikacije i prizemnog ozona. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. Oba pristupa imaju mane. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”.46 zagađivanja. u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike.

ali generalno on. a Grad Beograd za vodno područje Beograd. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent. Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja. stav 2). Morave i Donjeg Dunava. kombinovani pristup). donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save. Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke). koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. Vojvodina. što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV. Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. na predlog Ministarstva. dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda. Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda.44 41 42 IPPC . bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. Zbog toga. . Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom. To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. V. Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva. potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. Tako Vlada.47 u životnoj sredini. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. ali i posebno za vodna područja. Bačku i Banat. član 3.43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). Slično predviđa član 16. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom. uz pribavljenu saglasnost Ministarstva. podslivovi Pčinje. dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja. kao i ODV. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. ODV. odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine. Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. stav 1. stav 3.Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene. donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem. U skladu sa tim. uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ . već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi. Kada su u pitanju vode.

. odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda.48 Planovi određuju. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. Ministarstvo. u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa. na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. dva najveća grada u Srbiji. pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng. rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. full cost recovery). već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. Beograd i Novi Sad. konsultacije koje treba izvršiti. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. Ministarstvo. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer. termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. između ostalog. Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje.

Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci. u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje). bez prethodnog tretmana. evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda.49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka. S druge strane.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). za sada. Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta. U periodu 2000–2006. Primera radi. nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU.46 U tom pogledu. što je. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti. domaći horizontalni propisi. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU. jezera i morskih obala. jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. Izvor: http://ec. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). aprila 2011). prepušteno nacionalnim propisima. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno.pdf (preuzeto 3. ekosistema. Zaštite vodnih resursa. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja. 46 V.europa. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC). Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu. čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU. poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku. Takođe. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje.

mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. i 105. a posredno i preko Zakona o vodama.50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. prvenstveno. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji). preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“. 63. Takođe. geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. br. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. sami ili u sticaju sa drugim. . favourable status) kao standarda kvaliteta. projekata. uključujući uređenje prostora.48 Naime. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. radova i aktivnosti koji. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. troškovi remedijacije. revitalizaciju i rekultivaciju. broj 88/2010). čl. 104. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)). pa zatim i prirodne vrednosti. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. programa. određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. 66. u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)). Zakona o zaštiti životne sredine). Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu.47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova. osnova. kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije.

smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. preduzete su mere zaštite zemljišta. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. projekti. . biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. na takvom području. odnosno za zaštitu prirodnog dobra. radova i aktivnosti. 50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica. član 10(4)). a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke. programi. U skladu sa načelom predostrožnosti.51 sredine. Izuzetno. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. aprila 2011). zaštita zdravlja. koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. projekata. radovima i aktivnostima. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). Na primer. stav 16a). kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. projektima.cfm (preuzeto 3. planovi. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje. Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www. odnosno investitoru (v. Faktički. osnove. odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49. Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. Takođe. programa.. teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. osnova. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. programima. javna sigurnost). Community heritage). osnovama. odnosno vrsta.rotterdamportinfo. u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova.

rudarstvo. agroindustrija. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. njihov cilj je internalizacija eksternalija. Takođe. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. farme. utrošak sirovina.52 2. Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja. Uslovi iz dozvole. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). dozvoljavajući nadležnom organu da. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. vazduh. u definisanju uslova iz integrisane dozvole. voda. hemijska industrija. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti.). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. primenom metode integrisane dozvole. industrija cementa. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini. u konačnu cenu proizvoda. materijalna dobra. 3. buku. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. 1. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi. 2. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT).3. posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini. tj. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. uključujući i granične vrednosti emisija. U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. vodu i zemljište. Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike. postrojenja za upravljanje otpadom itd. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ.3. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. zemljište. proizvodnja đubriva. (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. energetsku efikasnost. metalska industrija. pokrivajući emisije u vazduh. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine. broj 135/2004)51. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. priroda i prirodni resursi).

BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima. ima osobine propisa koji. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. energetska efikasnost. uključujući i tehnologiju koja se koristi. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ).. nacrtu dozvole. godine. na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 . uključujući troškove i koristi. odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja. njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015.). koji se. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija. sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. propisanih u cilju sprečavanja ili. nacrtu dozvole. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima. pokrajinskih i lokalnih vlasti. izvođenje ili obavljanje aktivnosti. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje. prema tome. ako to nije izvodljivo. Da bi mu bila izdata dozvola za rad. Međutim. hijerarhija upravljanja otpadom. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. Takođe. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. zaštita od buke itd. što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole. voda i zemljišta. pre svega. u skladu sa posebnim propisima. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). dozvoli. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. s jedne strane.53 4. sprečavanje industrijskih incidenata. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. izgrađeno. održavano. Zakon o ISKZ. Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT). postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. Takođe.

54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine.. Svako od ovih lica u lancu može. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. a ne isključivo kao prema problemu. otvaranje. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. tek u nedostatku boljih opcija. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. Zakon. Takođe.“ . uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. ili faktički držalac. ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. otuda. Takođe. Takođe. tj. reciklirani ili ponovo upotrebljeni. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. Srbija je 2009. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. reciklaža. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. na porast otpada utiču uvoznici. waste management hierarchy). U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. u smislu zakona. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. distributer ili prodavci. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva.

zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. Zakon. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. tretmana i odlaganja otpada. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. i 26). transporta. koja uključuje. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. . decembra 2012. Sa druge strane. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56. 25. u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. skladištenja. Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka). Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata. odnosno u regionu u kojem je proizveden. Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. godine. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu.

Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. Ona je u početku bila niska. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. . kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. boje i lakovi. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti.Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). i 2006. godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada. ali je između 1993. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. odnosno 54 evra po toni. Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava. Od 1980. Takođe. flat rate). jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. pesticidi i dr.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. Izvor: Diverting waste from landfill . Dakle. a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije. Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv. nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. i 1997. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. ulja. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). pay as you throw). uvećana za 260 %. što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. troškova i profita. od 1990. Takođe. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada.56 lokalne samouprave. Takođe. razvrstavanje i odlaganje.

u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. otpadna ulja. broj 36/09). Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. Istovremeno. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti. i uspostaviti mrežu postrojenja. Kada je u pitanju opasan otpad. vozila. Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. sa svoje strane. gume. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. ovi zakoni. što je prilika za povećanje zaposlenosti. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. . omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. regionalni i lokalni planovi upravljanja). uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. oslobađanje energije). kao poseban režim u odnosu na opšti. elektronska oprema. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. Jedinice lokalne samouprave će morati. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva.). rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane. koja će. biorazgradnja. i posebnih tokova otpada. medicinski otpad itd. Takođe. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57. interesu građana. omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije.

ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Fresh&Co. u skladu sa zakonom. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe. Tetra Pak Production. Green Dot). Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. . Prema tome. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. Ball Packaging Europe. uvoznika.o. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat. februara 2011). Naime. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. Coca Cola HBC. Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma.com/o_nama. godine. pakera/punilaca i isporučilaca. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. „Sekopak d. već posao organizuje preko svojih partnera. obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom. „Sekopak“ je 33.php (preuzeto 4.o. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. Komunalac – Čačak. Čistoća – Kragujevac. 3. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. 2. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. A&P (Pepsi).58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe. Carlsberg. takođe. Izvor: http://sekopak. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera. ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće.

pored formalne usklađenosti. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. tj. biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda. koja je uvela neke nove definicije59. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. Na primer. detaljnije čl. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. U oblasti upravljanja otpadom. pokretna meta. 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). ali i privatnih lica. S tim u vezi. horizontalno i vertikalno. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. Za početak. Direktive 2008/98/EZ). Otuda će najveći izazov biti. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. već je konkretna. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti.4. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave. i 6. 59 Na primer. svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike.59 2. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. Naš zakon nema ova rešenja. i uzajamna koordinacija. Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. 5. a kada režim kretanja otpada. imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova.

60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. transport. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). Ujedno. niske cene struje. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. . takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke. izgradnjom infrastrukture za biciklove. kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice. saobraćaj. Takođe. EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. putem restrikcija u parkiranju. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama. metro…). kojoj pripada i Srbija. tramvaj. zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova. uvođenjem gradskih biciklova. imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd.). Cilj EU je da do kraja 2020. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika. Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. građevinarstvo itd. poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. godine. Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). upravljanje otpadom. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2). dodelu javnih nabavki itd. godine. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda.

) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd.) predstavlja obavezu iz članstva. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture. http://eur-lex. Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. tehnološki. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61. poljoprivreda. Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). . Primera radi. Takođe. prema tome.1. saobraćaj.).. stav 4. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping). Pre svega. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. U međuvremenu su usvajane nove politike.eu/LexUriServ/LexUriServ. U tom smislu. S druge strane. industrija.61 2. Takođe. infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine. procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %.5.5. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192. službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62.63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. 2. Međutim. mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. str. značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće. 4. str.europa. Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE).. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa. 5. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama.

energija. Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice.62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. i 99-100. . str.65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne). Naime. Troškove administriranja.66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Pri tome. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. „Environment in Serbia – an indicatorbased review“. 2007. U tom smislu. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije.)... dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije. zapravo. Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. odlaganje otpada. sa jedne. Beograd. ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet. mi govorimo. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu. 66 Na primer. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći. sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. Međutim. Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. postaju i domaći zahtevi. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači. 26. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana). Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine.

rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva.5. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. Primera radi. fondova EU. direktnih investicija. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika. to će značiti i manje štete po šume. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa. 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. bilateralne pomoći.63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta.70 67 Kao što smo rekli. uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa. kao i uticaja te cene na potrošnju. prema tome. do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja. što je indikator veoma niske cene. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava. . Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). kredita međunarodnih finansijskih institucija. str. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika.2. S druge strane. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. bilateralnih kredita itd. potrošnje iznad evropskog proseka. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. Istovremeno. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. a ne od korisnika. 4. Priuštivost je. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom. komercijalnih kredita. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama. Istovremeno.

Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short. nacionalno). kao što je. Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). menadžera. 19. za 12. koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. proizvodnje.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. 2001. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je.64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta. koncept održive ekonomije. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti. on „misli“ životnu sredinu.6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. koji prevazilaze propisane standarde. iznela je procenu da bi za period 1999–2020.). treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. a ne o troškovima. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača. na primer. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra.europa.73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No. pri tome. traži novi profil znanja. Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. Aneks 2. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost. regionalno. veština itd. Ibid. saobraćaj i transport. energetika. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. a najviše 681 milijardu evra. što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. upravljanja.pdf. 73 74 . kao što su poljoprivreda. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine.71 Takođe. str. godine. http://ec. administracije itd. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad. Drugim rečima. ECOTEC. godine. Drugim rečima. ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’.

3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .

.

Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane. Vlada Republike Srbije. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. istorijskim i kulturnim nasleđem. kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. u maju 2009.. civilnog sektora i građana. U skladu sa vizijom. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. svih njenih organa i organizacija. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom. nacrt 2008. pridruživanje. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi.) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona.. 3. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem. većom efikasnošću i produktivnošću. Republika Srbija je. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . sa privredom zasnovanom na znanju. (Nacionalna strategija održivog razvoja. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017.1. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. sa očuvanom životnom sredinom.67 3. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Da bi se oni realizovali. a potom i pristupanje EU. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. bogata obrazovanim ljudima. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju. kompatibilna sa standardima EU. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. definisani su nacionalni prioriteti Strategije.

koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133.2. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. posebno u poslednjih nekoliko godina. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. Pored toga. Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. U skladu sa tim. a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine. odnosno upotrebnu dozvolu. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). 65/08 i 36/09). odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. broj 129/07). uslovljenih različitim razlozima. za koje Republika izdaje građevinsku. godine. tužioce i sudije. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou. u saradnji sa OEBSom. Tokom 2008. Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. broj 72/09). prava i obaveze nadležnih subjekata. što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). kao i seta zakona iz 2009. godine. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”.68 3. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. br. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. poslovima izdavanja dozvola za otpad. U proteklom periodu. godine. organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

a samim tim i kvalitet njihovog rada. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. koji treba da bude objavljen do kraja godine. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. Pored toga. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. uočen je izvestan napredak. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. Osim toga. korisnika ribarskih područja. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca.69 zaštite životne sredine“. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. kao rezultat obuke. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. za šta je već raspisan tender. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. U aprilu 2010. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. kao rezultat preduzetih mera. Ukupno posmatrano. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu. pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. godini.

osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86). zavisan proces. odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade.“ (član 84. one dostižu i do 15 milijardi evra. preko budžetskog fonda. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019. kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78.70 stvara uzajaman. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87).25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77. odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. a prema drugim procenama ekonomista. a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Stav 4). 75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine. a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. stav 5). kao i lokalnih fondova. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom. Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata. 135/04 i 36/09). Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. za komunalnu higijenu i infrastrukturu. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata. emisije proizvedenog ili odloženog otpada. godine. vozila na motorni pogon. Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja. supstance koje oštećuju ozonski omotač. stav 2). Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0.” (član 85a. 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. naknada za zagađivanje životne sredine. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 . Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine. odnosno jedinice lokalne samouprave. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri. 77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine. a.” (član 85. namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda. u skladu sa posebnim zakonom. br.

a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. c. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj. odnosno dozvoljenoj količini. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. organizacija. . s obzirom na sredstva kojima raspolaže. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. plaćaju naknadu za prikupljanje. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. e. d. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima). prihodi. tj. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. broj 72/09) regulisani su „položaj. Sva privredna preduzeća. f. te za lov i ribolov. upotrebu zemljišta i šuma. kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. Procenjujući da će ova institucija. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. u visini 10 % za rekreativni ribolov. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. poslovi.80 h.71 b. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. koji su definisani članovima 8–10. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. namena i način korišćenja sredstava. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda.79 g. Preduzeća i domaćinstva. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”. takođe.

dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. može se zaključiti da se. Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata. tj. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove. velike zagađivače. tzv. 6) dinamička efektivnost. broj 8/2010).81 Ukupno posmatrano.72 Fonda za zaštitu životne sredine. između ostalog. iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda. za koje se zahteva integrisana dozvola. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema. i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. uticaj primene instrumenta na konkurentnost. U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. 4) praćenje dugoročnih posledica. 7) fleksibilnost. koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. tj. Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. taksi. pa i onih u tranziciji. subvencija i kazni). u članu. pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. „istorijskog zagađenja“ itd. sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. od nacionalnog do lokalnih). osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. naknada. sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata. kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. Iz iskustva različitih zemalja. carine na uvoz opasnih supstanci itd). uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. 2) pouzdanost. . životna sredina se ne spominje. 61. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. Ta svojstva su: 1) efikasnost. sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti.

kredita. akumuliranih u vodi i zemlji). problem reka.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. sredstava iz instrumenata. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga.2 milijarde Evra. Najpre. a ne ranije stvorenih. „istorijskih“. koštati oko 4 milijarde evra. obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine. finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska. broj 12/10. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. od 4.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani.73 instrumenata. odnosno autonomna pokrajina. kao i obaveza da se do 15. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. Takođe. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. koja će pasti na državu. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. Zakona o zaštiti životne sredine). odnosno jedinica lokalne samouprave. članom 83. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. u najvećem broju lokalnih samouprava. Istraživanje koje je 2004. pre svega lokalnom. naročito u nekim segmentima (na primer. sredstava međunarodne pomoći. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004. „istorijskih“ zagađenja. Agencija za zaštitu životne sredine. problem upravljanja otpadom. programa i fondova EU. „istorijska“. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019. nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. nedovoljno snažnih fondova. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. kao 82 Inače. problem otpadnih voda itd. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. stav 6. pošto postojanje velikog broja malih. fondova zagađenja. u skladu sa ovim zakonom.1 do 4. UN i međunarodnih organizacija.). Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika.

Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih. Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU). organizacionih. Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. međutim. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati. ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. socioloških i finansijskih instrumenata. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. zdravlju i kvalitetu života. pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. institucionalnih. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete.

te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru.75 sredinu u Srbiji. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. � bolja raspodela rizika. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. svest o potrebi zaštite. pragmatično. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. i oslobađanje zarobljene energije . Kada je reč o primeni JPP. tehnologijom. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. van ideološkog domašaja. koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. projektovanje. � stvaranje dodatnih prihoda. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. imovine i znanja. U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. kao jednog od alata za brze promene. � kvalitetnija usluga. JPP znači da se društvena odgovornost. smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva. � manji ukupni troškovi. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama. a sve za manje novca. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. Bitno je samo racionalno. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji može uključivati finansiranje. � uspešnije upravljanje. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. � brža realizacija. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu. Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. gradnju.

To znači da je u Srbiji potrošeno 4.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU. dobit. zemljišta.76 izgledno da će biti donet. � uloge i odgovornosti. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa. niske energetske efikasnosti. tretman otpada).20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). crnih tačaka. Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha.postupanja sa otpadom. � uspostavljanje integralnog katastra zagađivača. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. � razvoj kapaciteta. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007). hemikalijama i transponovanje direktiva EU. tj.96 a u EU-27 oko 0. Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . po mišljenju civilnog sektora. � fleksibilnost. Srbija. � vreme. � strpljenje i � društvena odgovornost. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda. loše upravlja resursima. finansirana skupim kreditima. pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). transparentnosti u postupanju i zajednički interes. godini iznosio je 0. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. sistema EMAS. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. tzv. vazduha. čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija.

poslovnog i javnog sektora... Kada je reč o benefitima. Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog. zbog smanjenja resursa fosilnih goriva. godine. godine zaposliti do 5 000. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. ljudi. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. energija vetra i sunčeva energija. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. geotermalni izvori. Uloga mreže je da: . Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. u odnosu na emisije iz 1990. a slede hidroenergija. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije. Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo). ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti. Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. � javnim sektorom (lokalnom samoupravom). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. Kao primer dobre prakse. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća. a ti. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. potrošnje energije i vode do 30 %.77 smanjenje količine otpada. stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu.

000 ljudi se doselilo u Beograd. Kragujevcu i Novom Sadu.000 t/dan GORIVA UGALJ 1. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. vode i zemljišta.500 t/dan HRANA 2. Bez obzira na složene ekonomske. socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju. � podstiče i razvija saradnju u regionu.700 t/dan AUTO GORIVO 1.000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2.000 t/dan NAFTA 2. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. a urbane migracije se događaju u Nišu. granice rasta i potrebe stanovništva. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom. Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje. Sedište Centra je u Beogradu. Samo 2009. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije. � formira bazu znanja. smanjuju zelene površine. sa brojnim nerešenim problemima. stalnim zagađenjem vazduha.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže.000 t/dan OTPADNE VODE 50.800 t/dan PRIRODNI GAS 2. koje će nastati u budućnosti. socijalnih i ekoloških funkcija. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . sinergije ekonomskih. ekologiju gradova. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane. Ugrožava se prostor. godine preko 50. Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja. VODA 62. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.

karakteristike živog sveta. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena. dolazi do porasta temperature. padavina i rasta zagađenosti voda.. Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine. industrije ili objekata za rekreaciju. određivanje problematičnih ekoloških situacija.). da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. � razrada higijenskih. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. � razrada regionalne strategije zaštite prirode. 2. obima zagađivanja životne sredine. pritisak da se humanizuje životni prostor. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine. vazduha i zemljišta. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. U okviru prethodnih ocena.79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. � postojeća zagađenost vode i vazduha. Radi održanja na vlasti. Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. stanje geološke sredine (podzemnih voda). kao osnove urbanog planiranja. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. Menja se mikroklima. ocena potencijala prirodnih resursa. 3. razmeštaju infrastrukture. Evropske integracije kojima Srbija ide. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1. . Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada. od kojih su neki i toksični.. radijacije i drugih zračenja). Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne. tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite. zemljišta. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada.

doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha. Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. Poseban problem jeste saobraćaj.). nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada.80 4. vode za piće i zemljišta. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja.. Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka. 5. industrije. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda). Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu. komunalnog otpada i termoenergetike. površinskih voda. 7. Beograd 2009. energetici. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže.. 6. kao i divlje deponije. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. saobraćaju. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

Životna sredina.4. integracije i građani .

.

(podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena. stručnu i poslovnu javnost.4. odnosno Evropske unije. pre svih Kancelarija za evropske integracije. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable.5 miliona stanovnika u 2.. U glavnom gradu Beogradu živelo je 1.4 % (ostalo 43. evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena. ali i na svakog građanina. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više.5 miliona (73 %). godine. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. osnovana još marta 2004. Novi azilanti: Tokom 2010.1. pokrajinskih. Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente. prema podacima objavljenim 20.1.2006. godine (za Srbiju bez KiM). Neobično je da je u Srbiji bilo 70. 4.6 miliona domaćinstava i 2. registrovano je 591. opšta javnost zna mnogo manje i površnije. po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”). Regionalno: Centralna Srbija imala je 5. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu.57 miliona ljudi. odnosno stanova. godine. godine). a na 13. njenoj obrazovnoj.83 4.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova. Više od 307. a kada je reč o evropskim integracijama. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. na ovom području živi 7. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri.1. koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400. Mediji svakodnevno govore o tome. i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. stotine građana Srbije zatražile su 4. Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti. pa i lokalnih). Da bi se bolje razumela ova situacija.. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem. Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije. ali iste godine samo u Nemačkoj. Srbija je.6 %).839 građana Srbije. Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. onda se to odnosi na najširu javnost.000 građana Srbije.98 miliona kuća. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte.000 stanovnika manje nego pre deset godina. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. 10. Vojvodina 2 miliona (27 %). predsedničkih. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni.500 vlasnika našeg pasoša. juna 2009. Popis iz 2002.

– Srbija je peta zemlja na svetu po starosti. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu.1 4. Početkom 2010.2 23. dok je samo u nekima manja. shodno tome.2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %).1 100. ženskih 41.9 45.7 2. menjaju svoja pravila).84 „ekonomski azil” u državama EU. Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji.5 godina). posebno sa juga Srbije i sa Kosova. S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni.5 6.5). Prema Popisu 2002.5 2. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu. Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama.0 14. u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno.0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra. a sada je to mesto preuzela Srbija. godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73. Tada je. od čega je 1. godine. prosečna starost populacije bila je čak 40.4 miliona ekstremno siromašno.8 41.2 godine (muških 39. odnosno 27 % više deviza nego 2008. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena). Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva. 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. prema podacima beogradske kancelarije UNDP. U Srbiji već ima preko 1. treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5. godine. . mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju).5 godina) od muškaraca (68. pa i iz Makedonije. za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka. Zbirno.8 miliona).

evra 1. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007.000 4 mlrd.9 mlrd. evra oko 11 mlrd. nasuprot tome. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije. upravo uzdaju u njih. 23 grada i Grad Beograd. 10 % živi sa manje od 2.. i 2006. od čega 150 opština.5 mlrd. evra 1. evra 4. koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije.000 1. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave.000 dinara mesečno). godine podeljena na 29 upravnih okruga. petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6.2. evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil.100.. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. Ukupno. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. evra 2. evra 6.4 evra dnevno. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski. godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din. Oko 1. Srbija je još 1992.1.6 miliona građana zarađuje nešto više od toga.3 mlrd. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama). Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. U teoriji i praksi PR-a.138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. Relevantan je. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti.9 mlrd. drugi se. korisno je pogledati činjenice o Srbiji. za svaki projekat se određuje ciljna javnost. administrativni. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“.7 mlrd. evra 2010 4.800. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. ali to od 1999.1 % 6. stoga.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. Rezultati su. ali sve naglašenija. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. posebno sa stanovišta izvornih. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi.. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama. zatim infrastrukturni i komunalni problemi.86 100. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. oktobra 2000. Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu. koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja. Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd). Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). ali svi gradovi to još nisu ostvarili. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. neposredno izjašnjavanje građana. niti Vlade Srbije. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo. izbore za organe lokalne samouprave. što je zanimljivo i veoma demokratično.000 stanovnika. Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova. a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. teritorijalnu organizaciju Republike. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. u skladu sa evropskim standardima“. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. dobijaju pravo da se udružuju. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva.. komunalne delatnosti. a izuzetno može da ima i manji broj. zadužuju itd. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Posle demokratskih promena 5.

(tek) 52. 21. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina. a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .3 % da je to loše. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija. navodi se da je. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“. U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima.87 4. dok ih 16 % ispitanih odbija. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. metodologijom CATI. jer samo 37 % ljudi to potvrđuje. U izveštaju „Serbia November 2006“. a preko 27 % daje odričan odgovor. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. svaki deseti ne bi izašao na referendum. 19. Podrška integracijama oscilira. a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić. ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. 15 % kaže „možda“. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije. godine. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. 20 % bi bilo protiv. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“. 4.2. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke.3 % da je to i dobro i loše. Ivan Andrić). dok 15 % nije umelo da odgovori. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. IRI & Strategic Marketing Research). na reprezentativnom uzorku građana Srbije. pored Kosova. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju.1.2. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu. dati su i nalazi o integracijama u EU. a 5 % nema stav. Ne“ Olivere Kovačević. ali isto toliko i ne ume da se izjasni. 11. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. Dragan Todorović. Možda. u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. a oko 13 % nije umelo da se izjasni. novembra 2010.208 ispitanika neposrednim intervjuom. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu. odnosno izražavanja naklonosti. godine“. leto 2006.

a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. dok je samo 17 % prihvata. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije. a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. Užicu. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama. Nišu. na predstavljanju rezultata izveštaja. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli).88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. Na primer. rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. obrazovanju. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si. takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. „To je problem i u zemljama EU”.. Kragujevcu. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. Delegacije EU u Srbiji. godine. štampanih i internet medija. Agencija „Beta“ prenosi 19. Novom Sadu i Beogradu. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. koji je bio na predstavljanju izveštaja. razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. gde su mišljenja primetno podeljena. zdravstvu i zaštiti potrošača. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama. a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. novembra 2010. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. unesemo bicikl u gradski prevoz. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. Najmanje je optimista (1. odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker..

6. 2.2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. građane. a 9 % ne zna kako bi glasalo. poslanike i državne službenike.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. transparentnost donošenja odluka. 4.2. 3. kao najšire ciljne grupe. Odgovor nije dalo 19 % ljudi. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. političke stranke. 9. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine.4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21. po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU.2. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. a kod građana CATI. o nekoliko zanimljivih pitanja. regionalna saradnja i saradnja sa EU. najveći problemi i zagađivači. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face). 28 % i jeste i nije zadovoljno. 3. predstavnike lokalnih samouprava. godine. kako je utvrđeno. 7. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. Taj zbir čini 42. odnos prema medijima i kredibilitet. i 10. Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. odgovornost i predlozi mera. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. zakonska regulativa i kontrola. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija. informisanost. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. 5. 5. nevladin sektor i 6. Zadržaćemo se sada na stavovima građana. 8. godine. 2. privrednike. Netransparentnost je. ali da ne može sada da nabroji. 4. 10 % ne bi glasalo. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga. na meti 4. predlozi za promotivne aktivnosti. dok je 64 % nezadovoljno.

Oštro kažnjavanje zagađivača 3. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni. Sami građani 8.90 mnogih kritika.9 1. ne umeju da odgovore UKUPNO: .0 10.4 26.5 100. Ne znaju. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5.6 11. Lokalna samouprava 4. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2.2 31. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni. % 1.2 2. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10.5 1.0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača.4 100.4 0. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19. Neko drugi 9.7 3.1 1. Ne znaju. Privreda i privrednici (biznis) 6. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika. Neke druge mere 9. Nevladin sektor i organizacije 5. Naučne i stručne organizacije 7. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.7 0. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine.4 4. Političari i stranke 2.7 3.8 31.1 8.7 12. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7.3 10.7 1. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6. Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4. Država i njeni službenici 3.6 16. Kampanje zaštite životne sredine 8. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo.

odnosno opštini): % 1.0 6.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %). Zagađeni vodotokovi 5. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. divlje deponije 3. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije.4 8.5 24. Loša urbanizacija.6 12.0 Svakako. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje. koju izdvaja 52 % građana.6 14. Opšta nebriga 9. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %.0 4. dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu. Radio pominje 4 %. Nedostatak zelenih površina 6. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika. dnevne novine preko 13 %. Opasan otpad 4. informisanost o tome jeste. Zagađenje vazduha 2. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti. nemam poverenja“. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima. divlja gradnja 8. Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine.8 3. Neki drugi problem 10. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Loše upravljanje otpadom. Dakle. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %.4 100. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana.7 6. Buka 7.9 1. Ne znaju. Loše upravljanje otpadom . Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti.

� Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. 5 % se dvoumi. Iskazi su više nego rečiti. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010. 7. pre tačno deset godina. promovisanje jednakosti polova. U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. slično kao i ostali u regionu. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“. 2. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva. ocenama i predlozima građana su evidentne. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . znanja. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori. 6. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. rada. i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. 3. a 48 % da „treba“ to učiniti. stavovima. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. Insistiram na tome. zagađene vodotokove svaki sedmi. iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. jer građani Srbije. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“. 5. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji.. Milenijumske ciljeve razvoja. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. a desetak posto ne ume da odgovori. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. u ponašanju. možda nedovoljno kompetentnog. � Tu su: 1. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja..92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. godine razmatralo se njihovo sprovođenje. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. Svega oko 7 % misli suprotno. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima.“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. godine.. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena. poboljšanje zdravlja majki. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. 4. smanjenje smrtnosti kod dece. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna.

� Sadržaj predstavljanja.. događaje. s druge strane. Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi. nekih političara. Prema Zakonu o javnom informisanju. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. 91 nedeljna. pa i praćenje klasičnih medija. zatim radio-programi (213 stanica). velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije. sa 1. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg). Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). godine upisano 1001 javno glasilo. � Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada.. pa televizijski programi (108). reakcije na njih ili „gerila” odgovore. Registracija je počela 13.93 4. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta. 204 mesečna. Od štampanih medija. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. hitove.3. otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije. ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. pa hiljade.2. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života. upoznavanja i razmene nemoguće je opisati. oktobra 2009. što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije. kao i visoke novčane kazne. � You Tube obiluje spotovima. Međutim. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. video-klipovima svih vrsta. Tu su najbrojnije novine (563 lista). i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje. internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). s jedne. storijama. a ne samo preko računara. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera). u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. 20 su dnevna izdanja. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo.5 miliona korisnika u Srbiji. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge. atrakcije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. O tome postoje iscrpni podaci.

212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.9% AVALA 3.123.117 4.642 1.120.8% STUDIO B 1.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2.599. populacija 4+) – 2010.0% Ostale TV stanice Ukupno 19. godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5.832.037. populacija 4+) – 2010.0% ULTRA 1.010 2.001.856 2. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.632 2.833.4% PINK 25.535.009 3.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca.3% RTS 2 4.051 3.4% PRVA 10.1% RTS 1 25.3% .6% B-92 6.

demografskim i drugim karakteristikama.12:04:59 13:00:00 .21:04:59 22:00:00 .1. koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim. populacija 18-49) – 2010. Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja.09:04:59 10:00:00 .11:04:59 12:00:00 .18:04:59 19:00:00 . 4.20:04:59 21:00:00 . Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: . a retko na približavanju NATO alijansi.3. sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice. Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi.14:04:59 15:00:00 . čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju.17:04:59 18:00:00 .19:04:59 20:00:00 .08:04:59 09:00:00 .. ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta. Od vrhunskih.07:04:59 08:00:00 .13:04:59 14:00:00 .16:04:59 17:00:00 . svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi. velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života.22:04:59 23:00:00 .24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4. Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv. godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 . evro-atlantskim integracijama. Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU. Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije. koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu.95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani. uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja.3. Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju.15:04:59 16:00:00 .10:04:59 11:00:00 .23:04:59 24:00:00 ..

na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora. Oni imaju više uzroka i oblika. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“. dr Dragan Krstić). koji izvorno predstavljaju skoreli. nepromenljivi. gde se na osnovu nekog primera. � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. pa i sopstvene pozicije i života. koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. 4. godine dobije status kandidata. otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni. imaju različita ishodišta. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. npr. Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . izmene u domenu javnih nabavki. ekonomske reforme. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava. dinamičkom stereotipu. ili „Jednom policajac. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi. klasičnim institucijama). mandati poslanika.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. U društvenom ponašanju. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja.2. Nalazimo ih čak i u poslovicama. obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. rasvetljavanje ubistava novinara. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model. novembra 2010. nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. koji je prilagodljiv i podložan promenama. ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu. � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011.. � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci. jačanje pozicija regulatornih tela. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. postupanje po individualnim žalbama sudija. „Ko laže taj i krade“. uvek policajac“ itd. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa.3. čak i kada je reč o tzv. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. politički i drugi socijalni stereotipi. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu).

koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. pregledna i laka za primenu. nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti. To znači da sva naša objašnjenja. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. Sam stav ima nekoliko komponenti. na primer. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti... zahvaljujući tome. zapravo. koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću.3. ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave. nevladinom sektoru itd.“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). a one već spadaju u nerealne. čak iracionalne socijalne percepcije. nekada sa izvesnim iskustvom. drugačijim dokazima..97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima. otporne na suočavanje sa naknadnim. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj. Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). navođenja. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. koja bi bila razumljiva. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu. promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama.. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se.3. Broj „srednjih” odgovora . Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova. ređe označava alternativa „nemam stav”. Odgovori se. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava). 4. reč o. mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati.

98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji. neophodne za ulazak u EU. S druge strane. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . rekla je ona. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije. dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. verovatno.1. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. nije podrobnije obrađivana. ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima. 19 % građana promenilo je mišljenje. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti. Prema njenim rečima. već i za stvaranje boljih uslova života. dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj. 4. postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“. 4. Od juna do decembra 2010. umesto 43 %. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. Prema njenim rečima. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše.4. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja.4. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. pa je na kraju godine njih 24 %. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik.

Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg. 332–344): 4. postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom.. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. Projekat PALGO centra „Evropa znači da..99 „Građani Srbije. Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Jednostavnije rečeno. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji. što se. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine. koje probleme obrađujemo.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa.. Neke ranije studije (npr. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave. ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“. rekla je Delević. do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. što je veliki problem ovog industrijskog mesta. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa. čije uvodno objašnjenje glasi (str. koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija.4. o čemu treba da brine i država. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane. kako predočavamo prednosti integracija. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba. pa je tako već i u čuvenom. njih 39 %. Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju.. ali to ne mora biti slučaj.2. pitanje je kojim jezikom govorimo. između ostalog.. Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju. institucije i organizacije. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ukoliko njega nema. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU. preko posebnog. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj. CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). „Od 15 % onih koji su informisani o fondovima. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje.

godine“. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. stoga. agencije. hemikalije. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira. tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. Korisno je. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. kvalitet vode. regionalnom. postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. itd. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu . „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. Svakako. februara 2011. zaštita prirode. principu „zagađivač plaća”.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. posebno kada je reč o kulturi 4.4. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. kako je postulira sam projekat. Zasniva se na preventivnim aktivnostima.) i na kojem nivou (nacionalnom. upravljanje otpadom. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije. zaštita od buke i civilna zaštita). klimatske promene. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije.3. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24. Tu su utvrđena tri markantna koda. koja je objavljena pre nekoliko meseci.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

Београд 349. urednici Dušan Damjanović.CIP .Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. .Европска унија COBISS. 26 cm Tiraž 500.Еколошка политика b) Животна средина . 5: Predgovor / Dušan Damjanović. 103 str.SR-ID 184295692 . Nikola Mikašinović]. ISBN 978-86-84865-08-5 1..77(4-672EU) 502. : ilustr. Владимир [аутор] a) Европска унија .Str.14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević . Атељевић. [et al. .Napomene i bibliografske reference uz tekst.] .Beograd : PALGO centar.6(4-672EU) 351. .Заштита . 2011 (Beograd : Standard2).. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful