Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević. Siniša Mitrović..org Urednici Dušan Damjanović. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2. Zoran Sretić.org. www. . Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama. . Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA.. faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo. Beograd Tel: + 381 11 30 25 813.palgo.

. 2011.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd.

4. 2.1.5.1.2.5. 4. 3. 2.2.3.1.3.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2. 4. 4. Životna sredina.2. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4.2. 4. integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije . 1.4. 3. 2.1. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3. 2.4. 2. 1.

poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević. jer lokalne vlasti. Siniša Mitrović. i Prvoslav Plavšić. na prvom mestu. Posredno. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze.5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije. a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. koji je. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. Zoran Sretić. istraživač komunikacija. kao nivo vlasti najbliži građanima. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije.. Autori ove publikacije se. pre svega. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj.. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou. Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. rukovodilac Grupe za životnu sredinu. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. relevantna za njihov dalji rad.

.

1. Evropske integracije u oblasti životne sredine .

.

9 1. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. Dimitry Kochenov. dvadeset sedam. Marc Maresceau. U prvom redu. kao po pravilu. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. 1. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. T. u ime Zajednica.1. a ne instrumente politike proširenja. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. oktobra 1987. Handbook on European enlargement. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Asser Instituut. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo.C. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu.M.1. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU. str. 9 (2005). negde između. situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. Krajem osamdesetih godina 20. Evropske unije i OEBS-a. kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean. Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V. Afirmaciju 1. Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica. radi se o bivšim sovjetskim republikama. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve. istakavši. odnosno granice proširenja EU. bez obzira na vreme. pozicije i akcije). Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU. prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije. . Istina je. 2002. Situacija se. Cambrdge University Press. 15. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman. Načela proširenja. a broj članica od šest do. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope. Kirstyn Inglis. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. kontekst i države u procesu evropskih integracija. moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. za sada. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. kao što je rečeno. Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1.1. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU. Andrea Ott. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo.

10 takvom stavu. Estonija. ekonomskim. Bugarska. maj 2004 – Kipar. za članstvo u EU. Ipak. tako i po političkim. Prvu su činile države poput Austrije. tako se. Španija. Češka. januar 2007 – Rumunija. Reč je o Grenlandu. političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. godine. ponovo u Kopenhagenu. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke. i Malte i Kipra.1. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. Unija beleži i jedno istupanje.2. 1. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. pa i njegovu delimičnu razradu. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. Irska. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1. Mađarska. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. � 1. koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. januar 1986 – Portugal. � 1. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali je odustao od primene pravila Zajednice. januar 1995 – Austrija. Slovačka. Pored pomenutih šest talasa. Građani Norveške su se 1994. Litvanija. Norveške4. � 1. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. Finska. Danska. tom prilikom. Slovenija. Švedske. a kasnije Portugala i Španije. Letonija. Od značajnijih načela. � 1. istom prilikom. � 1. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. Pored svih pomenutih proširenja. pa donekle. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. Poljska. Malta. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke. Finske. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. Švedska. januar 1981 – Grčka. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. a potom i Portugala i Španije.

godine. Sa druge strane. ekonomske i monetarne unije. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. Dve godine kasnije. ali i interese EU.11 ekonomije. Madrid European Council. No.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. Rumunije i Bugarske. 11. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. Mađarskom i Poljskom. sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. privrženost ciljevima političke. administrativni kriterijum5. poput Poljske. 12/1995. Letonije. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. funkcionalna tržišna ekonomija. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima. koji će i danas. godine. Strategija bi trebalo da bude. Estonije. godine. ekonomskom i pravno-institucionalnom. takve namere osujećene su na kraće staze. sa delimičnim modifikacijama. Slovenije. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom. osnovne kriterijume za članstvo u EU. vladavina prava. 2. Za EU. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. 3. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda. godine. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. tzv. kako se kaže. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. veka. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. . kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. Slovačke. šefovi država ili vlada utvrđuju. što je bio slučaj do 1995. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. pre svega u Evropi. Litvanije. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. стр. Češke. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. Mađarske. na sastanku u Kopenhagenu 1993. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994.

usklađivanja zakonodavstva. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13. pretpristupne strategije. pregovora o pristupanju. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol.seio. „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska. shodno tome. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. str. ESPI Institut. s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. Dakle.15. Beograd. U maju 2004. nego na veći broj tema i veći broj pitanja. godine. Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope. kao i država tzv. Bosna i Hercegovina. finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8. Pridruživanje EU. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). godine. godine. političkog kriterijuma. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. Island. http://www. 9 (2005). a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i. Heather Grabbe. Tzv. mapu).rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. Pri tom.gov. 9 10 . 2005. karakter politike proširenja je prilično složen. Konačno. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. iz Kopenhagena. a potencijalni kandidati: Albanija. može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7. Crna Gora i Srbija (v. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute. 1999. Tanja Miščević. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces.6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila. Big bang. dinamika prijema novih članica9. decembra 1997. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants.pdf. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. Makedonija i Turska. a sastavljena je od brojnih instrumenata. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. poput agende proširenja. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov.

godine predviđeno oko 2. koji je sastavni deo politike proširenja. a broj članica na 27.1.6 milijardi evra bespovratne pomoći.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1. januara 2007. finansijska pomoć EU11. u proteklih gotovo šest decenija. Integracija država zapadnog Balkana u EU. . u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja. Štaviše. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. i koje je tokom devedesetih godina 20. Ovim procesom EU je 1999. regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. godine.3. uključujući i Srbiju. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1. pri čemu je. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013. ukupna populacija EU povećana na 492 miliona. Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi.

godine. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. Deklaracija. novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. godine. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. od 2003. održanom juna 2003. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. Na samitu u Solunu. Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. decembra 2006. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. godine i juna 2008. godine. godine. maj 2006 – call-off 12. godine. Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12. koja je tada usvojena. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22. godine 2000 posle 5. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. kao i status potencijalnih kandidata. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. oktobar (7.

sa svoje strane. Narodna skupština Republike Srbije je 9. 30. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog. države koja je u tom trenutku predsedavala EU. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. otpočela primenu Sporazuma 30. u periodu od jula 2001. Srbija je. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). nakon petooktobarskih promena 2000. decembra 2009. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. Odluka kojom je Savet ministara EU. septembra 2008. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. 7. Za Srbiju. godine. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. godine. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. novembra 2009. Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. oktobra 2005. Savet ministara EU doneo je. potpisani u maju 2007. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . godine. opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Konsultativna radna grupa. godine. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. novembra 2007. Predsednik Republike je 22. odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. aprila 2008. pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. decembra 2009. godine. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. godine. Pregovori su zvanično otvoreni 10. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske. Sporazum je potpisan 29. a već u maju 2006. januara 2009. na kojima su razmatrani tekući. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU. godine. održala je. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. do jula 2002. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. pet sastanaka.

ne u zaštiti životne sredine. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu. 3. 8. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje. 10. pre svega. 6. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. Takođe. 17. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja. Predsednik Vlade Srbije je 31. već. 7. 9.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje.2. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada.16 Konačno. 5. još od 1967.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. 4.1. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije. obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . kao preteče Evropske unije. i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine. 12. čije je donošenje imalo razloge. januara 2011. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2.2.000 strana propisa. 2.483 pitanja. veka. tj.) Početak pregovora o članstvu. za šta treba pripremati sagovornike u EU. 11. 1.

Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Palgrave MacMillan. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja). the European Union series. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4. Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). koje su organizovane po sledećim oblastima: 1.17 Ipak. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. i da ono što su želele da postignu Nemačka. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo. Slobodno kretanje radnika 3. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. Takođe. 13 . 2007. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. godine. Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke.2. ali ne revnosno poput Nemačke. kada je za samo dve godine. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. Interest Representation in the European Union.2. da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku. do 1991. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. Danska. godine. i to od 1989. pre svega. Slobodno kretanje robe 2. Slobodno kretanje kapitala 1. veka. poglavlju – o zaštiti životne sredine. Justin Greenwood. a to je nešto skuplja. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12.

Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. tj. na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. Ribarstvo 14. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. Finansijska kontrola 33. Pravo intelektualne svojine 8. Međunarodni ekonomski odnosi 31. Javne nabavke 6. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . bezbednosna i odbrambena politika 32. veterinarska i fitosanitarna politika 13. Carinska unija 30. potom godišnjih izveštaja o napretku a. Preduzetnička i industrijska politika 21. Nauka i istraživanje 26. Ispravnost hrane.18 5. Institucije 35. Statistika 19. Pravda. Politika konkurencije 9. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. Oporezivanje 17. Transevropske mreže 22. Finansijske i budžetske odredbe 34. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. Energetika 16. Spoljna. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Informaciono društvo i mediji 11. sloboda i bezbednost 25. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. Transportna politika 15. Privredno pravo 7. Obrazovanje i kultura 27. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. Životna sredina 28. Ekonomska i monetarna politika 18. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. pre svega. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Finansijske usluge 10.

predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU. Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi. buku. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja. Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. U najširem smislu. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera.jačati administrativne kapacitete. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo . vodu. industrijskih zagađenja. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija.hr. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet. Komisija izveštava Savet periodično. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. upravljanje otpadom. koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila. kontrolu industrijskog zagađenja. pre svega. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica.entereurope. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). obradu otpada. februara 2010. Pored horizontalnih mera. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. hemikalije i genetski modifikovane organizme. nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja. decembra 2010. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . reč je u velikoj meri o vertikalnim merama. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. Brzina i trajanje pregovora (v. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19.) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. zaštitu prirode. pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike.19 Tabela: primeri merila za 27. 14 Preuzeto sa internet stranice www.

Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011. otpad. Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. voda. godine � pregovori okončani: decembra 2002. . .oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007. . Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001. (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: . . Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014. za tadašnje države članice) 15 European Commission. do ostvarivanja konačnog cilja. . � pregovori okončani decembra 2004. Information & Interinstitutional Relations. Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014. Ovim planom potrebno je definisati rokove.emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009. . December 2004. . (naspram 2007. pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. .odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014. Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu. Već na samom početku pregovora. Sa druge strane.20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku. . .otpremanje otpada do 2009. i to ne samo krajnji rok. već i vremenske međustanice. (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: . . Directorate-General Enlargement. o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac. procena uticaja.

administrativni 3. finansijski 2.) � prelazni periodi: . Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU. � pregovori okončani decembra 2002. EU Enlargement and the Environment: Six Challanges.3. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju. te određene privredne grane. ukupni troškovi za. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. godine.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005.21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. Pored pomenuta četiri. administraciju.2. odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Ipak. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. ali i privredu. Politika zaštite životne sredine. Ibid. energetski 4. mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU. osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. EU Enlargement and the Environment. ali ne samo to. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001. Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. . Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. politički. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 . neretko i godinama nakon prijema. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova. jeste oblast zaštite životne sredine. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997. Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini. Van Deveer. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. u to vreme. edited by Joann Carmin and Stacy D. .spaljivanje opasnog otpada do 2005. Routledge 2005. političku elitu. Kramer. 1. kao što je rečeno. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva. . kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004. ovakav pravni aranžman. moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1.

Takođe. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde. rudarstvo itd. ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. odnosno gradnje.22 ima. Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike. industrija čelika. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. Situacija je naročito teška u državama poput naše. odnosno ulaganja u ovu politiku. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. Takođe. Pri tom. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. a proizlaze iz tog propisa. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Naime. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. kao što su hemijska. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. pa i pokrajinska administracija. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine.

došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. Trbović i Mihailo Crnobrnja. TME & Candidate Country Experts. Naime. bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. izdavač Fakultet za ekonomiju. Konačno. urednici Ana S. EFTEC. Takođe. No. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. bar kada su domaćinstva u pitanju. IEEP. finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. pitanje energetske efikasnosti. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. 2009. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. Metroeconomica. . ali i nemala kratkoročna ulaganja.23 zime18. Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja. 2001. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. Uz sve navedeno. Beograd. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. ECOTEC. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. u proseku od 30 do 50 odsto. bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

ekoloških karakteristika proizvoda (npr. Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda. U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji. kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje. sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje. na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga. Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo. direktive o upravljanju otpadom itd. koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. kao što je globalno zagrevanje. buke itd. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. Ili. njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta. a s druge strane. Zagađenje ima prekogranični karakter. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje. dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr.28 takmiče na slobodnom tržištu. Dakle.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode.). direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Da bi se. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. osobine ambalaže itd. protekcionizam. u pogledu uporedivog proizvoda. čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti. već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. sa jedne strane. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu. kvalitet goriva.). član 2. očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta.. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta.. vazduha.

Community heritage). psihološko prelivanje. teritorijalnom uređenju. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. bez posredovanja nacionalnog propisa. Izuzetno.29 rečnih slivova. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. od strane različitih nivoa vlasti. Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. stav 2. zemljišta i voda. regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. prekograničnog zagađenja vazduha. To znači da države članice mogu. ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. sada. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. kao strana obavezana Ugovorom.22 S druge strane. vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Unutar te podele. definisati podelu tereta između centralnih. . poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. Život je univerzalna vrednost. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. Kada je u pitanju prenos EU propisa. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije. odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. Da li to znači da države članice. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. Ugovora o funkcionisanju EU. država. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. prekogranične zaštite prirodnih staništa.21 Prirodno. u potpunosti posao centralne vlasti. Ipak. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. odnosno. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. nasleđem Unije. podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. Ovde mislimo na tzv. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima.

lokalne zajednice). srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED). načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije. Otuda član 11. pa i lokalne. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. Član 3. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. svaka odluka na lokalnom. Takođe.25 Drugim rečima. Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. (bivši član 174. načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. društvenog i kulturnog razvoja. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. nacionalnom. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“.) Ugovora. robe.30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. a ne cilj po sebi. � zaštita zdravlja ljudi. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne. (V. države članice. poznata i kao Bruntendlova komisija. takođe član 2. To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. a naročito borbi protiv klimatskih promena. pri tome.23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi. podelu nadležnosti. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). V. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine. Ugovora. regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva. 26 . koja u načelu br. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom. regiona.

manje poznatih ili nepoznatih. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. to ne znači potragu za „nultim rizikom”. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. kako u definisanju politike zaštite životne sredine. životinja i biljaka. rizika po zdravlje ljudi. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. na kojima se temelji sama Unija. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. stav 1. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. tačka 2). broj 135/04 i 36/09). situacija kakva u stvarnosti retko postoji. stav 1. � načelom „zagađivač plaća”. Ugovora: � načelom predostrožnosti.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. tačka 1). odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191. Ova načela predstavljaju uzore. već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. odredbom koja obavezuje državne organe.27 S druge strane. kao što mera može biti privremena ili trajna. razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. praktična politika zaštite životne sredine EU. .

koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a.. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda. pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. u odsustvu potpune naučne pouzdanosti. prevencije. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. i sa njim povezana percepcija javnosti. pre svega. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. Pravni režim ograničenja i restrikcija. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. Bolje sprečiti nego lečiti. Drugim rečima. Pored toga. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. životinja i biljaka. str. ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. 68. o čemu će biti više reči kasnije. s druge strane. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. štaviše možda je i veštačka. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere. opet. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti. Štaviše. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28.32 predostrožnosti. a tamo gde se javi. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. tj. sa politikom upravljanja otpadom. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora. U svakom slučaju. ali stižu kasno da bi je sprečile. jer postoji visok naučni konsenzus. best available techniques – BAT). konkretnije. ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. Načelo prevencije.

da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine. ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. odnosno ako proizvodi. i pravo pristupa javnosti informacijama. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine. Troškovi administrativnih postupaka. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. na primer. ekološki odgovornog upravljanja itd. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. koristi. Naš zakon. gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). ovo načelo sadrži u sebi. Na primer. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). nadzora. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . u skladu sa propisima. One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. Dakle. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. Svakako. Takođe. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. U pogledu odgovornosti.33 proizvelo. monitoringa. tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. a ne trošak društva. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. ili stavlja u promet sirovinu. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. Zagađivač. koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše.

str. 2. u procesu pristupanja. 30 Ibid. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU. održati. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. Dostupno na adresi: http://ec. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application). koje treba dostići. odnosno način njihovog obavljanja (npr. Obezbeđenje institucija. vazduh.europa. nazivamo primenom (enforcement)30. str.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama... I to ne samo na papiru. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje. Konkretno.. sastav itd. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva. već. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. zemljište) posmatrano prema određenom parametru. 1997. 3.2. i u stvarnosti. . za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane.htm. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. svakako. � zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni.eu/environment/archives/guide/contents. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana.“29 Prema tome. neposredno ili posredno. nacionalni zakoni. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation. 8–9. kvalitet. osobine. Brisel.

politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama.. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. Dakle. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. Takođe. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU. Takođe. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive.. ne smeju usvajati propise. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. u potpunosti posao centralne vlasti. usvajanjem zakona i podzakonskih akata.32 Prirodno.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa. kao specifičan instrument.33 S druge strane. odnosno njihovi organi. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. To znači da se. tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice. U pogledu negativne obaveze. donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije. u načelu. Takođe. Direktive. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. Štaviše. države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. Ugovora o funkcionisanju EU. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. države. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. Izuzetno. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr. 32 33 . Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. Drugim rečima. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. Ipak. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva. koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. Te obaveze se odnose kako na centralne organe. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. Član 191. stav 2. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31.

sa druge strane. lokalni). zemljište. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode. za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda. Naime. sa jedne strane. 2. vazduh.1. Takođe. i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija. klimatske promene…). bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni. buka. važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. prevencije i načela „zagađivač plaća“. infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. Otuda. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. projekat). odnosno određene pojave (otpad. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. predostrožnosti. koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka.3. strategiju. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. Arhuska konvencija. preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. Takođe. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. regionalni. Drugim rečima. 2. biodiverzitet). kohezionih i poljoprivrednih fondova EU. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS . broj 38/09). evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine. 2. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava.3.Međunarodni ugovori”. umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. . donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. koji je predmet odlučivanja. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. kao nosioce obaveze definiše javne organe. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka.

osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Nadležni organ Autonomne Pokrajine. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. Takođe. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. odnosno širenjem informacija bez zahteva. ažuriranjem i javnim objavljivanjem. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. Zapravo. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju.37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. odnosno jedinice lokalne samouprave. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3). Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. Takođe. bez potrebe isticanja razloga. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti.). njihovim prikupljanjem. uključujući i regionalni i lokalni nivo. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. Ujedno. Svako lice ima pravo da. da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). odnosno obaveze. Istovremeno. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . razlozi javne bezbednosti. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. Takođe. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine. odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. tj. u skladu sa svojim nadležnostima. uslovima za život itd. jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. član 7. međunarodni odnosi). Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. Takođe. Kada je u pitanju reaktivni pristup. aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. blagovremeno. zaštita prirode. članove 69–78. koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. Direktive). Državni organi. Republika. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova. Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. celovitosti. ZZŽS). Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. 2. Takođe. i 4). smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine. čini sastavni deo informacionog sistema.. Monitoring. osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. naročito. zemljišta. vode. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. i sprečavanje. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. faktore. kontrolu. upravljanje hemikalijama. 1. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje. U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. šuma i geološke raznovrsnosti.38 Ti izveštaji sadrže. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje. podatke o zdravlju i sigurnosti. organi Autonomne Pokrajine. zaštita vazduha. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. sprovođenju nacionalnih. čl. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. tj. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. očuvanje prirodne ravnoteže. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži. i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. upravljanje otpadom itd. Sistem zaštite životne sredine. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. stav 3.

as soon as possible) ili u roku od 30 dana. naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. životinje i biljne vrste. 4). ZSPI. Takođe. taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16). 15. projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog. Takođe. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79). a odnose se na ugrožavanje. Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. stav 4). njihove prirode. pre nego što je saglasnost data. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja. između ostalog. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa. uključujući ljude. Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. Takođe. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr. stav 1). ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. a najkasnije u roku od 15 dana. kao i podatke o razmotrenim alternativama.39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. uključujući i sve preventivne mere. veličine ili lokacije. zainteresovane javnosti i druge države. Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. tj. naime. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata. postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . 5) bez potrebe navođenja razloga (čl.. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva.

poljoprivreda. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. tj. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. U drugom slučaju. transport. Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima. 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja). i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. međutim. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. Takođe. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. broj 135/04). broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. broj 84/05).40 njihovom izvoru.

srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). Svakako. štetne emisije. Predmet strateške procene su strategije. Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. energetske efikasnosti. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. No. u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene. zemljište. plan. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja. klimatskih efekata itd. stav 1). pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. otpad itd. stav 3). korišćenja zemljišta. programi. voda. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. telekomunikacija. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. nikako restriktivno. turizma itd. energetike. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. u kratkoročnoj. polazeći od nosioca projekta. kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”. saobraćaja. ovaj pojam treba tumačiti široko. Takođe. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. planovi i osnove moraju. generisanja otpada.). jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. Drugim rečima. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. plana. Organ nadležan za pripremu strategije. poljoprivrede. u skladu sa načelom integracije. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . zainteresovanih organa i organizacija. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. u duhu ciljeva Arhuske konvencije. opterećenja prirodnih resursa. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka.41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. planovi. dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. industrije. uključujući i one prekogranične prirode. do šire zajednice koje se projekat tiče. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni.

može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . stav 2. ali ni prepreka da se ona propiše (3. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. odnosno sudom. tj. zainteresovana javnost. stav 3. odnosno propuštanja organa državne uprave. za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9. postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti. aspekt). ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. takva pretpostavka ne postoji. ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. aspekt). Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća. ukoliko takvi postoje. Prema Arhuskoj konvenciji. AP ili jedinice lokalne samouprave. Arhuske konvencije). Takođe. ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. Drugi i treći aspekt se često mešaju. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. prema važećem stanju prava. Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. u skladu sa zakonom (član 81a). Međutim. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja. Svakako. Arhuske konvencije). stav 1.42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. Nama se čini da. nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. stuba Arhuske konvencije. Arhuske konvencije).

Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore. kao što su vozila i drugi emiteri. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana.). ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. održati. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. regulišu ponašanja. član 16. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja. ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. Dakle. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda. u skladu sa posebnim propisima”.2. Sistem. odnosno upravnom sporu. zemljište. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. stav 3. Srbija je tokom 2009. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. 2.3. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . hemijskih. koje treba dostići. pak. voda. Ukoliko se tim merama to ne može postići. kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke. bioloških. od strane zainteresovane javnosti. što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. zemljište. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. vazduh. priroda) posmatrano prema određenom parametru. U duhu Arhuske konvencije. Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. Standard kvaliteta životne sredine.

kritičnih nivoa. kako bi se izbegle. Država. broj 11/2010). � Komunikacija i informisanje. � Standardi kvaliteta vazduha. Zakona o zaštiti vazduha). tačka 5). sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu.44 čiji ciljevi. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili. tačka 6). standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu. effects based approach). Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38. ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha. a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. odnosno mere. utvrđen na osnovu naučnih saznanja. Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola. . Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost). odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. � Integrisan pristup. stav 2. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009).

čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. i obavezu izveštavanja. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. takođe. po potrebi. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje. Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. radom industrijskih postrojenja.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha.pdf (preuzeto 3. Gde standardi nisu zadovoljeni. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. radovima na izgradnji.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. .europa. Pokrajina. domaće grejanje i lokalnu industriju. Direktiva. Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport. takođe. godine u EU-27. kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom. ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu. Izvor: http://ec. Zakon. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). što najčešće uključuje transport. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. aprila 2011). naročito dece. odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju.

industrijske otpadne vode. odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. dejstva poljoprivrednih aktivnosti). kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. azotne okside (NOx). i regulisanje određenih zagađujućih procesa. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija. Oba pristupa imaju mane. u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike. odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu. isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. emission limit value approach – ELV). Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“. Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. fosilna goriva. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). i to za: sumpor-dioksid (SO2).46 zagađivanja. eutrofikacije i prizemnog ozona. uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng.). Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. odnosno. boje i lakove). Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona. u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. stav 6(2). u ovom slučaju. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija. . tačka 18). On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. broj 135/04). Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. kao poseban zakon. Takođe. broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije.

Bačku i Banat. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98. Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom. Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. Zbog toga. stav 2). .Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. a Grad Beograd za vodno područje Beograd. ali i posebno za vodna područja. član 3. na predlog Ministarstva. Slično predviđa član 16. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora. Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. kao i ODV. kombinovani pristup). Vojvodina. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent. Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja. ali generalno on. ODV. Kada su u pitanju vode. Morave i Donjeg Dunava. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja.43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. podslivovi Pčinje. odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine. potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save.47 u životnoj sredini. V. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. stav 3. uz pribavljenu saglasnost Ministarstva. Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke). Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva.44 41 42 IPPC . koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi. Tako Vlada. U skladu sa tim. dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV. što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. stav 1.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ .

između ostalog. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer. Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. dva najveća grada u Srbiji. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost. odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti.48 Planovi određuju. Beograd i Novi Sad. full cost recovery). u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. Ministarstvo. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema. dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija. termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana. konsultacije koje treba izvršiti. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng. na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. . Ministarstvo.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“.

jezera i morskih obala.europa. Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci. evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. aprila 2011). poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku. što je.pdf (preuzeto 3. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova. bez prethodnog tretmana. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta. Izvor: http://ec. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje. U periodu 2000–2006. u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje). Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU. Zaštite vodnih resursa. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. Takođe. domaći horizontalni propisi. čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja. već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti.46 U tom pogledu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). Primera radi. nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU. S druge strane. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU. Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života. za sada. 46 V. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC).49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda. ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. ekosistema. prepušteno nacionalnim propisima.

u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)). Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. sami ili u sticaju sa drugim. revitalizaciju i rekultivaciju. osnova. pa zatim i prirodne vrednosti. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta. a posredno i preko Zakona o vodama. 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica.50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. troškovi remedijacije. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. prvenstveno. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo. na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. 63. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji). Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). broj 88/2010). radova i aktivnosti koji. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. uključujući uređenje prostora. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. i 105. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. čl. Takođe. Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke. br. favourable status) kao standarda kvaliteta. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. 66. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. 104. Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. .47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova.48 Naime. određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. projekata. Zakona o zaštiti životne sredine). preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. programa. Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)).

50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica. nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen. radovima i aktivnostima. programi. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU. teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. projekata. kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. odnosno investitoru (v. odnosno vrsta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova. preduzete su mere zaštite zemljišta. zaštita zdravlja.51 sredine. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. javna sigurnost).cfm (preuzeto 3. koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. aprila 2011). programa. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. . Faktički. Takođe. stav 16a). Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. odnosno za zaštitu prirodnog dobra. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. Community heritage). U skladu sa načelom predostrožnosti. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. projektima. osnove. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www. Izuzetno. Na primer. član 10(4)). odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke.rotterdamportinfo. programima. planovi. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. radova i aktivnosti. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. na takvom području. projekti.. osnovama. osnova. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr.

). Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti. buku.52 2. industrija cementa. 3. dozvoljavajući nadležnom organu da. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. priroda i prirodni resursi). Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT). 2. posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini. uključujući i granične vrednosti emisija. metalska industrija. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. agroindustrija. vodu i zemljište. imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. proizvodnja đubriva. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). materijalna dobra.3. rudarstvo. hemijska industrija. utrošak sirovina.3. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine. zemljište. tj. energetsku efikasnost. u definisanju uslova iz integrisane dozvole. ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. farme. pokrivajući emisije u vazduh. njihov cilj je internalizacija eksternalija. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. 1. postrojenja za upravljanje otpadom itd. (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. Takođe. broj 135/2004)51. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . u konačnu cenu proizvoda. vazduh. U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. primenom metode integrisane dozvole. Uslovi iz dozvole. Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike. voda. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi.

ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. s jedne strane. Da bi mu bila izdata dozvola za rad. Zakon o ISKZ. postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. koji se. godine. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima. uključujući i tehnologiju koja se koristi. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. voda i zemljišta. zaštita od buke itd. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 . primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52. prema tome. sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. nacrtu dozvole. BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima. kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT). njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015. izgrađeno. pre svega. Takođe. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija. Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve.). što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole.. propisanih u cilju sprečavanja ili. održavano. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. pokrajinskih i lokalnih vlasti. ako to nije izvodljivo. sprečavanje industrijskih incidenata. izvođenje ili obavljanje aktivnosti. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. ima osobine propisa koji. Međutim. energetska efikasnost. odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. hijerarhija upravljanja otpadom. uključujući troškove i koristi. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje. dozvoli. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ). Takođe. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. u skladu sa posebnim propisima. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). nacrtu dozvole.53 4. Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja.

a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. Svako od ovih lica u lancu može. Takođe. a ne isključivo kao prema problemu. Takođe. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. waste management hierarchy). u smislu zakona. ili faktički držalac. tek u nedostatku boljih opcija. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada. samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Zakon. smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. distributer ili prodavci. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. Takođe. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje.54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. otvaranje..“ . odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. na porast otpada utiču uvoznici. tj. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. reciklaža. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. Srbija je 2009. Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača. otuda. reciklirani ili ponovo upotrebljeni.

ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. decembra 2012. tretmana i odlaganja otpada. . odnosno u regionu u kojem je proizveden. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. i 26). Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. koja uključuje. Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe. u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. transporta. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Sa druge strane. 25. To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja. Zakon. pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). skladištenja. i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. godine. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka).

što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). pesticidi i dr. Izvor: Diverting waste from landfill . Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. troškova i profita. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom. Takođe. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. razvrstavanje i odlaganje. i 2006. koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava.56 lokalne samouprave. od 1990. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada.Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije. flat rate). godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. pay as you throw). boje i lakovi. Dakle. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. uvećana za 260 %. i 1997. Od 1980. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. Takođe. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. ali je između 1993. Ona je u početku bila niska. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. odnosno 54 evra po toni. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. Takođe. kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. . Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. ulja.

Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. što je prilika za povećanje zaposlenosti. u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. medicinski otpad itd. biorazgradnja. broj 36/09). propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. vozila. Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. Kada je u pitanju opasan otpad. Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti. . sa svoje strane.). rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. regionalni i lokalni planovi upravljanja). kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. Jedinice lokalne samouprave će morati. interesu građana. i posebnih tokova otpada. uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. gume. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije. otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. elektronska oprema. i uspostaviti mrežu postrojenja. za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. kao poseban režim u odnosu na opšti. otpadna ulja. Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira. koja će. ovi zakoni. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. Istovremeno.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. Takođe. oslobađanje energije).

takođe. već posao organizuje preko svojih partnera.o. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. Izvor: http://sekopak. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat.php (preuzeto 4.o. koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom. Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće. obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. . „Sekopak“ je 33. A&P (Pepsi). Komunalac – Čačak. uvoznika. godine. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. u skladu sa zakonom. Naime. februara 2011). Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. Tetra Pak Production. „Sekopak d. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. Čistoća – Kragujevac. Green Dot). pakera/punilaca i isporučilaca. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. Ball Packaging Europe. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Fresh&Co.58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. Prema tome. 3. 2. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. Coca Cola HBC.com/o_nama. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. Carlsberg. ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada.

svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. Za početak. U oblasti upravljanja otpadom. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. Na primer. što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti.59 2. i 6. imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. ali i privatnih lica. već je konkretna. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. Direktive 2008/98/EZ). S tim u vezi. biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. a kada režim kretanja otpada. takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. horizontalno i vertikalno. Otuda će najveći izazov biti. Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. koja je uvela neke nove definicije59. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. tj. i uzajamna koordinacija. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave. Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. pored formalne usklađenosti. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova. 59 Na primer. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. pokretna meta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . 5. Naš zakon nema ova rešenja. detaljnije čl. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control).4.

kojoj pripada i Srbija. transport. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. godine. Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. izgradnjom infrastrukture za biciklove. godine. dodelu javnih nabavki itd. saobraćaj. metro…). kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice. poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2). imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). uvođenjem gradskih biciklova. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. Ujedno. takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke.).60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. putem restrikcija u parkiranju. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. Takođe. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova. tramvaj. Cilj EU je da do kraja 2020. . Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. upravljanje otpadom. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl. uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. niske cene struje. a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda. građevinarstvo itd. taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone.

Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). U tom smislu. 4. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva. poljoprivreda. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. . infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd.63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju. U međuvremenu su usvajane nove politike.). procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %. stav 4. Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. Primera radi.5..eu/LexUriServ/LexUriServ.61 2. str.. http://eur-lex. Takođe. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192. Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE). značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping).1. Pre svega. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. industrija. S druge strane. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture. Takođe. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički.) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija. prema tome. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države.europa. str. 5.5. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine. saobraćaj. Međutim. tehnološki.) predstavlja obavezu iz članstva. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa. mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61. 2.

Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. odlaganje otpada. 2007. i 99-100.65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne). troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije.. o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države. „Environment in Serbia – an indicatorbased review“. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet.62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). postaju i domaći zahtevi. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng. i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva. dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64. Međutim. Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine. Naime. ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći. 26. a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice. sa jedne. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu.. . Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). Pri tome. sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. energija. 66 Na primer. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači. Troškove administriranja. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. Beograd. mi govorimo.66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.). str. U tom smislu. zapravo.

kao i uticaja te cene na potrošnju. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa.63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. kredita međunarodnih finansijskih institucija. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. . 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. prema tome. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina. bilateralnih kredita itd. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava.5. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada. do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene. uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje. komercijalnih kredita. Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. fondova EU. Primera radi. Istovremeno. potrošnje iznad evropskog proseka.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. direktnih investicija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. to će značiti i manje štete po šume. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. Priuštivost je. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta. 4.70 67 Kao što smo rekli. 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. bilateralne pomoći. rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva. Istovremeno. S druge strane. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika. što je indikator veoma niske cene. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom. str. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. a ne od korisnika.2.

64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta. proizvodnje. godine. a najviše 681 milijardu evra. nacionalno). godine.71 Takođe.). saobraćaj i transport. 19. Aneks 2. menadžera.europa. treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. Drugim rečima. na primer. traži novi profil znanja. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra. upravljanja. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost. Drugim rečima. a ne o troškovima. on „misli“ životnu sredinu. 2001. za 12. kao što je. ECOTEC. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short. administracije itd. Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga. pri tome. veština itd.pdf. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. kao što su poljoprivreda. 73 74 . Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. koncept održive ekonomije. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No. što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika. energetika.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. koji prevazilaze propisane standarde. Ibid. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti.6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača. http://ec.73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. iznela je procenu da bi za period 1999–2020. str. regionalno. koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine. Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno.

3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .

.

kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju. Da bi se oni realizovali.1. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. bogata obrazovanim ljudima. (Nacionalna strategija održivog razvoja. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. Republika Srbija je.. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. istorijskim i kulturnim nasleđem. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. pridruživanje. Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije.. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . definisani su nacionalni prioriteti Strategije. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane.) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. svih njenih organa i organizacija. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. 3. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. sa privredom zasnovanom na znanju. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. sa očuvanom životnom sredinom. civilnog sektora i građana. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017. a potom i pristupanje EU. kompatibilna sa standardima EU. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju. u maju 2009. U skladu sa vizijom. nacrt 2008. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. Vlada Republike Srbije. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom.67 3. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. većom efikasnošću i produktivnošću.

Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). poslovima izdavanja dozvola za otpad. kao i seta zakona iz 2009. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. Pored toga. godine. odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. broj 129/07). prava i obaveze nadležnih subjekata. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine. Tokom 2008. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. u saradnji sa OEBSom.68 3. tužioce i sudije. odnosno upotrebnu dozvolu. AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133. a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine. godine. uslovljenih različitim razlozima. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. U skladu sa tim.2. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. br. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”. godine. 65/08 i 36/09). Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. za koje Republika izdaje građevinsku. koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. posebno u poslednjih nekoliko godina. U proteklom periodu. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. broj 72/09). što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa.

unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca. Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Pored toga. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. koji treba da bude objavljen do kraja godine. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. kao rezultat preduzetih mera. upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. korisnika ribarskih područja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata.69 zaštite životne sredine“. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi. Osim toga. Takođe. U aprilu 2010. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. Ukupno posmatrano. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd. godini. a samim tim i kvalitet njihovog rada. za šta je već raspisan tender. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. uočen je izvestan napredak. kao rezultat obuke.

75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine. naknada za zagađivanje životne sredine. 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. za komunalnu higijenu i infrastrukturu.” (član 85a. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87). godine. Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se. kao i lokalnih fondova. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine. Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja. stav 5). 77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019. emisije proizvedenog ili odloženog otpada. preko budžetskog fonda.” (član 85. odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade. supstance koje oštećuju ozonski omotač. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. one dostižu i do 15 milijardi evra. namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda. u skladu sa posebnim zakonom. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86). kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78. a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. vozila na motorni pogon. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom.70 stvara uzajaman.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77.“ (član 84. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0. zavisan proces. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 . Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine. br. odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata. 135/04 i 36/09).25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. stav 2). a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. Stav 4). odnosno jedinice lokalne samouprave. a prema drugim procenama ekonomista. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. a.

u visini 10 % za rekreativni ribolov. te za lov i ribolov. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. poslovi. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. plaćaju naknadu za prikupljanje. takođe. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. Sva privredna preduzeća. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. broj 72/09) regulisani su „položaj. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. Preduzeća i domaćinstva. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda. odnosno dozvoljenoj količini. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. . odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima). kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”. s obzirom na sredstva kojima raspolaže. c. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. namena i način korišćenja sredstava. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini. Procenjujući da će ova institucija. e. prihodi. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. f. tj.71 b. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. d. a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. organizacija.80 h. koji su definisani članovima 8–10. upotrebu zemljišta i šuma.79 g. kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje.

velike zagađivače. carine na uvoz opasnih supstanci itd). uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. pa i onih u tranziciji. subvencija i kazni). kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. za koje se zahteva integrisana dozvola. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. „istorijskog zagađenja“ itd. može se zaključiti da se. tj. tzv. pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. 2) pouzdanost. 7) fleksibilnost. taksi. Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda.81 Ukupno posmatrano. 6) dinamička efektivnost. životna sredina se ne spominje. od nacionalnog do lokalnih). sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. Ta svojstva su: 1) efikasnost. broj 8/2010). i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. naknada.72 Fonda za zaštitu životne sredine. 61. Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. tj. u članu. koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. Iz iskustva različitih zemalja. dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. . Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata. Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove. a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). između ostalog. uticaj primene instrumenta na konkurentnost. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. 4) praćenje dugoročnih posledica.

kredita. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. u najvećem broju lokalnih samouprava. koštati oko 4 milijarde evra. članom 83. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. „istorijskih“. kao 82 Inače. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . UN i međunarodnih organizacija. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. programa i fondova EU.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“.). finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. stav 6.1 do 4. kao i obaveza da se do 15. koja će pasti na državu. akumuliranih u vodi i zemlji). Istraživanje koje je 2004. već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. odnosno jedinica lokalne samouprave. a ne ranije stvorenih. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani. nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. Najpre.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019. problem reka. problem upravljanja otpadom. broj 12/10. Agencija za zaštitu životne sredine. Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika. u skladu sa ovim zakonom. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa. Zakona o zaštiti životne sredine). pošto postojanje velikog broja malih. Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU. od 4. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine. „istorijska“. sredstava iz instrumenata. odnosno autonomna pokrajina. sredstava međunarodne pomoći. Takođe. nedovoljno snažnih fondova.73 instrumenata. fondova zagađenja. naročito u nekim segmentima (na primer. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine.2 milijarde Evra. „istorijskih“ zagađenja. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004. pre svega lokalnom. problem otpadnih voda itd.

ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti. organizacionih. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. zdravlju i kvalitetu života. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede. posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati. socioloških i finansijskih instrumenata. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih. ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način. institucionalnih. ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. međutim.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU). izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji.

U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. gradnju. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. van ideološkog domašaja. � stvaranje dodatnih prihoda. te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . � uspešnije upravljanje. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. imovine i znanja. projektovanje. Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. � manji ukupni troškovi. tehnologijom. svest o potrebi zaštite. smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva. pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. � kvalitetnija usluga. Kada je reč o primeni JPP. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. kao jednog od alata za brze promene. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. koji može uključivati finansiranje. i oslobađanje zarobljene energije . � bolja raspodela rizika. Bitno je samo racionalno. pragmatično.75 sredinu u Srbiji. i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. a sve za manje novca. JPP znači da se društvena odgovornost. � brža realizacija. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem.

76 izgledno da će biti donet. sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. tzv. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda. Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . niske energetske efikasnosti. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. � uspostavljanje integralnog katastra zagađivača.96 a u EU-27 oko 0. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti. hemikalijama i transponovanje direktiva EU. crnih tačaka. Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. � strpljenje i � društvena odgovornost. zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU.20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP).postupanja sa otpadom. Srbija. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. � vreme. � fleksibilnost. tretman otpada). tj. transparentnosti u postupanju i zajednički interes. To znači da je u Srbiji potrošeno 4. finansirana skupim kreditima. i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. vazduha. zemljišta. � uloge i odgovornosti. godini iznosio je 0. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007). po mišljenju civilnog sektora. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija. dobit. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa. sistema EMAS. � razvoj kapaciteta. loše upravlja resursima. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda.

� javnim sektorom (lokalnom samoupravom). godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo).. a slede hidroenergija. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. geotermalni izvori. potrošnje energije i vode do 30 %. Uloga mreže je da: . Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti. a ti. a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. ljudi. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži. Kada je reč o benefitima. EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije..77 smanjenje količine otpada. godine. zbog smanjenja resursa fosilnih goriva.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). energija vetra i sunčeva energija. Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća. Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva. u odnosu na emisije iz 1990. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola. stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. poslovnog i javnog sektora. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti. Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog. � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. Kao primer dobre prakse. godine zaposliti do 5 000. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije.

000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. Sedište Centra je u Beogradu. granice rasta i potrebe stanovništva. Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije.000 t/dan OTPADNE VODE 50. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže. smanjuju zelene površine. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane. stalnim zagađenjem vazduha. sa brojnim nerešenim problemima.000 ljudi se doselilo u Beograd. � podstiče i razvija saradnju u regionu. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. Samo 2009. vode i zemljišta. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju. Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . sinergije ekonomskih. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. Ugrožava se prostor. Kragujevcu i Novom Sadu. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.800 t/dan PRIRODNI GAS 2. koje će nastati u budućnosti.000 t/dan GORIVA UGALJ 1. VODA 62. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje. ekologiju gradova.700 t/dan AUTO GORIVO 1.000 t/dan NAFTA 2. a urbane migracije se događaju u Nišu. socijalnih i ekoloških funkcija.500 t/dan HRANA 2. godine preko 50. Bez obzira na složene ekonomske. � formira bazu znanja. socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad.

dolazi do porasta temperature. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1. padavina i rasta zagađenosti voda. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. 2. U okviru prethodnih ocena.. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. Radi održanja na vlasti. Menja se mikroklima. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne. zemljišta.)..79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. razmeštaju infrastrukture. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. � razrada regionalne strategije zaštite prirode. � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti. vazduha i zemljišta. Evropske integracije kojima Srbija ide. Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima. .karakteristike živog sveta. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. � razrada higijenskih. od kojih su neki i toksični. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. pritisak da se humanizuje životni prostor. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. kao osnove urbanog planiranja. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada. stanje geološke sredine (podzemnih voda). u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. 3. tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite. određivanje problematičnih ekoloških situacija. Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine. � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine. Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. industrije ili objekata za rekreaciju. obima zagađivanja životne sredine. ocena potencijala prirodnih resursa. � postojeća zagađenost vode i vazduha. Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada. radijacije i drugih zračenja).

Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. komunalnog otpada i termoenergetike.80 4.. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. industrije. površinskih voda. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. 7. Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu. nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda). Poseban problem jeste saobraćaj. 6. energetici. 5. Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada. kao i divlje deponije.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). vode za piće i zemljišta. Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže. nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada. Beograd 2009. saobraćaju. Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka..). doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

integracije i građani .4. Životna sredina.

.

ali i na svakog građanina.98 miliona kuća. integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. Više od 307.6 miliona domaćinstava i 2. stručnu i poslovnu javnost. odnosno Evropske unije. evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena.6 %). Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. onda se to odnosi na najširu javnost. Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja. Neobično je da je u Srbiji bilo 70. a kada je reč o evropskim integracijama. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5. opšta javnost zna mnogo manje i površnije.2006. Srbija je.000 stanovnika manje nego pre deset godina. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više. U glavnom gradu Beogradu živelo je 1. koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji. godine (za Srbiju bez KiM). godine. juna 2009. Novi azilanti: Tokom 2010. godine.839 građana Srbije. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina. (podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena. godine). Popis iz 2002. 10.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova.1. odnosno stanova. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte.000 građana Srbije. na ovom području živi 7. prema podacima objavljenim 20.1. njenoj obrazovnoj.1.57 miliona ljudi.4 % (ostalo 43. pokrajinskih. registrovano je 591.4. i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. predsedničkih. osnovana još marta 2004. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable.83 4. Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente. Da bi se bolje razumela ova situacija. 4. pa i lokalnih). a na 13.. Mediji svakodnevno govore o tome. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. stotine građana Srbije zatražile su 4. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije.5 miliona stanovnika u 2. koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri.500 vlasnika našeg pasoša. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”). Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu. Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56.5 miliona (73 %). Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije. U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. pre svih Kancelarija za evropske integracije. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem. ali iste godine samo u Nemačkoj. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni. Vojvodina 2 miliona (27 %).

Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti. U Srbiji već ima preko 1. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva.5).2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %).0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002.5 6.5 godina) od muškaraca (68. menjaju svoja pravila). Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu. pa i iz Makedonije. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju).5 godina). Zbirno. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu. Tada je. godine.84 „ekonomski azil” u državama EU.9 45. prosečna starost populacije bila je čak 40. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73. prema podacima beogradske kancelarije UNDP.7 2.2 23. godine. u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno. shodno tome. 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao.1 4. Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija. od čega je 1. posebno sa juga Srbije i sa Kosova.2 godine (muških 39.1 100. . treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5. godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2. a sada je to mesto preuzela Srbija. Početkom 2010. Prema Popisu 2002. ženskih 41. S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena). za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka. dok je samo u nekima manja.8 41.8 miliona).5 2. mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju. odnosno 27 % više deviza nego 2008.0 14.4 miliona ekstremno siromašno.

evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč. Srbija je još 1992. evra 4. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4.7 mlrd. godine podeljena na 29 upravnih okruga. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.6 miliona građana zarađuje nešto više od toga. administrativni. 10 % živi sa manje od 2. U teoriji i praksi PR-a. evra 1. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije.4 evra dnevno.5 mlrd. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije.9 mlrd.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“.1 % 6. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil. i 2006. godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1. korisno je pogledati činjenice o Srbiji. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti. evra 2. evra 6..100.800. za svaki projekat se određuje ciljna javnost. stoga. Relevantan je. Oko 1. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. od čega 150 opština.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. nasuprot tome. Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. drugi se. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007.000 1.2. evra 2010 4. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave. evra 1. evra oko 11 mlrd. upravo uzdaju u njih. Ukupno. 23 grada i Grad Beograd. koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6.000 4 mlrd..000 dinara mesečno).3 mlrd. Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama). ali to od 1999.9 mlrd.1.138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78.

što je zanimljivo i veoma demokratično. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. Rezultati su. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. ali svi gradovi to još nisu ostvarili. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja.. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi. komunalne delatnosti. posebno sa stanovišta izvornih. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. u skladu sa evropskim standardima“. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd). a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture. teritorijalnu organizaciju Republike. oktobra 2000.86 100. Posle demokratskih promena 5. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština. a izuzetno može da ima i manji broj. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti. ali sve naglašenija. zatim infrastrukturni i komunalni problemi. izbore za organe lokalne samouprave. dobijaju pravo da se udružuju. niti Vlade Srbije. Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo.. koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu.000 stanovnika. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama. zadužuju itd. neposredno izjašnjavanje građana. Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova.

svaki deseti ne bi izašao na referendum. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke. godine. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima. jer samo 37 % ljudi to potvrđuje. Dragan Todorović. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju. metodologijom CATI. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. Možda. 15 % kaže „možda“. U izveštaju „Serbia November 2006“. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. a preko 27 % daje odričan odgovor. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. 21. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije. leto 2006. (tek) 52. Ne“ Olivere Kovačević. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija. dati su i nalazi o integracijama u EU. U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. 20 % bi bilo protiv. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu. a oko 13 % nije umelo da se izjasni. godine“.1. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti.2.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. dok ih 16 % ispitanih odbija. 11.87 4. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. 19.208 ispitanika neposrednim intervjuom. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina. a 5 % nema stav. novembra 2010. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“. 4. dok 15 % nije umelo da odgovori. u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. navodi se da je. IRI & Strategic Marketing Research). a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić. odnosno izražavanja naklonosti. na reprezentativnom uzorku građana Srbije.3 % da je to loše. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. ali isto toliko i ne ume da se izjasni.2. Ivan Andrić). jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju. ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. Podrška integracijama oscilira. pored Kosova.3 % da je to i dobro i loše. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu.

. Agencija „Beta“ prenosi 19. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. Užicu. obrazovanju. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije. a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. gde su mišljenja primetno podeljena. koji je bio na predstavljanju izveštaja. godine. Delegacije EU u Srbiji. odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. na predstavljanju rezultata izveštaja. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. dok je samo 17 % prihvata. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. novembra 2010. Nišu. Najmanje je optimista (1. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. Kragujevcu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si.. Novom Sadu i Beogradu. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život. zdravstvu i zaštiti potrošača. rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. štampanih i internet medija. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije. Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara. Na primer.88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. „To je problem i u zemljama EU”. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. unesemo bicikl u gradski prevoz. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli). odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji.

4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21. ali da ne može sada da nabroji. 2. poslanike i državne službenike.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. a 9 % ne zna kako bi glasalo. godine. 10 % ne bi glasalo. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. 6. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. regionalna saradnja i saradnja sa EU. privrednike. Taj zbir čini 42. Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. 8. kako je utvrđeno. 9. nevladin sektor i 6. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. Odgovor nije dalo 19 % ljudi. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija. političke stranke. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. 2. informisanost. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1. transparentnost donošenja odluka. i 10. 7. predstavnike lokalnih samouprava. odgovornost i predlozi mera. godine.2. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. Zadržaćemo se sada na stavovima građana. a kod građana CATI.2. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine. Netransparentnost je. 3. pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. 5. dok je 64 % nezadovoljno. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). na meti 4. po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU. 28 % i jeste i nije zadovoljno. zakonska regulativa i kontrola. predlozi za promotivne aktivnosti. 4. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face). Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. odnos prema medijima i kredibilitet. 4. najveći problemi i zagađivači. o nekoliko zanimljivih pitanja. kao najšire ciljne grupe. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. 3. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU. 5. građane. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009.

2 2.6 16.4 0. Kampanje zaštite životne sredine 8. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika. Nevladin sektor i organizacije 5. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10. Privreda i privrednici (biznis) 6. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7. Država i njeni službenici 3.7 1. Lokalna samouprava 4. % 1. Neke druge mere 9. Sami građani 8. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6.7 3.5 1.7 12. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine. Ne znaju. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19.2 31.1 8.6 11.0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača.1 1. ne umeju da odgovore UKUPNO: .4 100.9 1. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo.0 10.3 10. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.4 26. Naučne i stručne organizacije 7.5 100. Političari i stranke 2. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1. Ne znaju. Neko drugi 9. Oštro kažnjavanje zagađivača 3.7 3.7 0. Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10.4 4.90 mnogih kritika.8 31.

koju izdvaja 52 % građana. nemam poverenja“. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou.0 4. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika.5 24. divlje deponije 3. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. Opšta nebriga 9.6 12. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. Nedostatak zelenih površina 6. Buka 7. Zagađenje vazduha 2. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti. Ne znaju. dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana.6 14.0 Svakako. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %. dnevne novine preko 13 %. Neki drugi problem 10. Loša urbanizacija. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %. informisanost o tome jeste. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje. Loše upravljanje otpadom . Radio pominje 4 %. Dakle. Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. Opasan otpad 4. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije.9 1.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme.7 6. Zagađeni vodotokovi 5.4 100.8 3. Loše upravljanje otpadom. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %). odnosno opštini): % 1. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine.4 8. divlja gradnja 8.0 6. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti.

i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana.. pre tačno deset godina. jer građani Srbije. slično kao i ostali u regionu. a 48 % da „treba“ to učiniti. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . � Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. 5. a desetak posto ne ume da odgovori. 2. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. godine razmatralo se njihovo sprovođenje. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010.“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom. 3. možda nedovoljno kompetentnog.. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji. 6. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. rada. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. � Tu su: 1. Milenijumske ciljeve razvoja. što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. Svega oko 7 % misli suprotno. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. stavovima. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja.92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. godine. promovisanje jednakosti polova. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj. zagađene vodotokove svaki sedmi. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori. iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. Insistiram na tome. 5 % se dvoumi. u ponašanju. U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. Iskazi su više nego rečiti.. ocenama i predlozima građana su evidentne.. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. 4. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. poboljšanje zdravlja majki. znanja. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna. 7. smanjenje smrtnosti kod dece. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima.

5 miliona korisnika u Srbiji. Prema Zakonu o javnom informisanju. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. 91 nedeljna. internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). upoznavanja i razmene nemoguće je opisati. što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije.3. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. pa televizijski programi (108). godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. � Sadržaj predstavljanja.93 4. kao i visoke novčane kazne. O tome postoje iscrpni podaci. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg). velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija. s jedne. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života. i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje. s druge strane. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. nekih političara. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera).2. godine upisano 1001 javno glasilo. reakcije na njih ili „gerila” odgovore. video-klipovima svih vrsta. atrakcije. 20 su dnevna izdanja. da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. pa i praćenje klasičnih medija. zatim radio-programi (213 stanica). sa 1. Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. događaje. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. Međutim. � Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada. 204 mesečna. oktobra 2009. hitove. pa hiljade. Od štampanih medija. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije... a ne samo preko računara. � You Tube obiluje spotovima. Tu su najbrojnije novine (563 lista). storijama. Registracija je počela 13. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora.

212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.0% Ostale TV stanice Ukupno 19.4% PRVA 10. populacija 4+) – 2010.856 2. populacija 4+) – 2010.833.6% B-92 6.120.3% .642 1.010 2.535. godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5.4% PINK 25.1% RTS 1 25.632 2.037.051 3. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.9% AVALA 3.832.8% STUDIO B 1.3% RTS 2 4.599.0% ULTRA 1.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca.123.117 4.009 3.001.

evro-atlantskim integracijama.21:04:59 22:00:00 . čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju. Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije.3. godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 . velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života. Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju.17:04:59 18:00:00 . populacija 18-49) – 2010.10:04:59 11:00:00 .1.16:04:59 17:00:00 . ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta..07:04:59 08:00:00 .20:04:59 21:00:00 .18:04:59 19:00:00 .15:04:59 16:00:00 .. svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi. Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi.13:04:59 14:00:00 .23:04:59 24:00:00 . koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim. Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: . sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice. koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu. Od vrhunskih.3. 4. uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja. Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU. Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja.08:04:59 09:00:00 .22:04:59 23:00:00 .14:04:59 15:00:00 .24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4. a retko na približavanju NATO alijansi. demografskim i drugim karakteristikama. Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv.95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani.09:04:59 10:00:00 .12:04:59 13:00:00 .19:04:59 20:00:00 .11:04:59 12:00:00 .

Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. rasvetljavanje ubistava novinara. klasičnim institucijama). npr. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja. � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci.. mandati poslanika. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan. izmene u domenu javnih nabavki. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu). nepromenljivi. godine dobije status kandidata. „Ko laže taj i krade“. pa i sopstvene pozicije i života. 4. na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora. ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. imaju različita ishodišta. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. koji izvorno predstavljaju skoreli.3. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa. nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. novembra 2010. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. jačanje pozicija regulatornih tela. koji je prilagodljiv i podložan promenama. ekonomske reforme. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja. dr Dragan Krstić).2. uvek policajac“ itd. Nalazimo ih čak i u poslovicama.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. čak i kada je reč o tzv. usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. gde se na osnovu nekog primera. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. postupanje po individualnim žalbama sudija. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. dinamičkom stereotipu. otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni. U društvenom ponašanju. Oni imaju više uzroka i oblika. politički i drugi socijalni stereotipi. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model. � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. ili „Jednom policajac. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“.

3. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. pregledna i laka za primenu. koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću. nevladinom sektoru itd. reč o... nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu. Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj.3. Odgovori se.97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama. U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). zapravo. ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. nekada sa izvesnim iskustvom. mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati. koja bi bila razumljiva. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima.. 4. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. Broj „srednjih” odgovora . navođenja.“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se. a one već spadaju u nerealne. Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da. To znači da sva naša objašnjenja. koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu. otporne na suočavanje sa naknadnim. ređe označava alternativa „nemam stav”. drugačijim dokazima. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti. Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava).. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. Sam stav ima nekoliko komponenti. čak iracionalne socijalne percepcije. zahvaljujući tome. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). na primer. promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte.

postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“.1. pa je na kraju godine njih 24 %. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. Prema njenim rečima. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije.98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana. Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik. Od juna do decembra 2010. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti. S druge strane. dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. Prema njenim rečima. 19 % građana promenilo je mišljenje. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. već i za stvaranje boljih uslova života.4. rekla je ona.4. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji. 4. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. nije podrobnije obrađivana. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. neophodne za ulazak u EU. verovatno. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj. umesto 43 %. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše. 4. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima.

Projekat PALGO centra „Evropa znači da. pa je tako već i u čuvenom. Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine.. Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju. preko posebnog. pitanje je kojim jezikom govorimo. kako predočavamo prednosti integracija. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. „Od 15 % onih koji su informisani o fondovima. do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. između ostalog.99 „Građani Srbije. samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”. CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. čije uvodno objašnjenje glasi (str. institucije i organizacije. Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“.. što je veliki problem ovog industrijskog mesta.. o čemu treba da brine i država. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane. rekla je Delević. Jednostavnije rečeno. postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. njih 39 %.4. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju.2. koje probleme obrađujemo. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU. što se. 332–344): 4.. ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. ali to ne mora biti slučaj. Neke ranije studije (npr.. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa. Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa. Ukoliko njega nema.

U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. posebno kada je reč o kulturi 4. februara 2011. tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha. regionalnom. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. upravljanje otpadom. zaštita od buke i civilna zaštita). „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka.) i na kojem nivou (nacionalnom. stoga. kvalitet vode. agencije. Korisno je. postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije. koja je objavljena pre nekoliko meseci.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. kako je postulira sam projekat. Svakako. Zasniva se na preventivnim aktivnostima.4. godine“. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu . itd. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. principu „zagađivač plaća”.3. Tu su utvrđena tri markantna koda. hemikalije. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. klimatske promene. zaštita prirode.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

6(4-672EU) 351. urednici Dušan Damjanović. .14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević . Владимир [аутор] a) Европска унија . Nikola Mikašinović]. [et al. .77(4-672EU) 502. 2011 (Beograd : Standard2).. Атељевић.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. Београд 349. .SR-ID 184295692 .CIP ..Napomene i bibliografske reference uz tekst. 5: Predgovor / Dušan Damjanović. : ilustr.Еколошка политика b) Животна средина .] . . ISBN 978-86-84865-08-5 1.Заштита .Европска унија COBISS. 103 str.Beograd : PALGO centar. 26 cm Tiraž 500.Str.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful