Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

.. Beograd Tel: + 381 11 30 25 813. Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA. . Zoran Sretić.org Urednici Dušan Damjanović. faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14. . Siniša Mitrović.palgo. Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“.org. Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama. www.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd. . 2011.

2.1. integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije . Životna sredina. 2.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1.4.4. 1. 2.5.3.2.1. 4. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4. 4. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2. 2.2. 3.3. 1. 2.2. 3.1. 4. 4. 4.5.1. 2.

a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. rukovodilac Grupe za životnu sredinu.5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. relevantna za njihov dalji rad. Siniša Mitrović.. kao nivo vlasti najbliži građanima. koji je. Autori ove publikacije se. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj. Zoran Sretić. mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. Posredno. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. istraživač komunikacija. Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. pre svega. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević.. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze. i Prvoslav Plavšić. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. jer lokalne vlasti. na prvom mestu. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije.

.

1. Evropske integracije u oblasti životne sredine .

.

Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica.1. oktobra 1987. kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean. Cambrdge University Press. Andrea Ott. Krajem osamdesetih godina 20. str.1.M. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije. prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo. dvadeset sedam. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. Handbook on European enlargement. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. kao što je rečeno. kao po pravilu. a broj članica od šest do. Asser Instituut. U prvom redu. u ime Zajednica. Istina je. za sada. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU. T. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve. moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope.C. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU. Marc Maresceau. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU. 15. 9 (2005). Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V. negde između. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. Dimitry Kochenov. Evropske unije i OEBS-a. kontekst i države u procesu evropskih integracija. radi se o bivšim sovjetskim republikama. bez obzira na vreme. 2002. 1. a ne instrumente politike proširenja. Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU.1. odnosno granice proširenja EU. Afirmaciju 1.9 1. Situacija se. Načela proširenja. pozicije i akcije). Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. . Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. Kirstyn Inglis. istakavši.

januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. i Malte i Kipra. ponovo u Kopenhagenu. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Malta. � 1. � 1. a kasnije Portugala i Španije.1. Irska. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama.2. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“. Slovačka. tako se. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. Prvu su činile države poput Austrije. Norveške4. Finske. Mađarska. januar 2007 – Rumunija. ali je odustao od primene pravila Zajednice. pa donekle. � 1. Građani Norveške su se 1994. Pored pomenutih šest talasa. za članstvo u EU. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. Finska. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke. januar 1986 – Portugal. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke.10 takvom stavu. Ipak. Unija beleži i jedno istupanje. ekonomskim. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1. tom prilikom. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Bugarska. Poljska. maj 2004 – Kipar. januar 1981 – Grčka. Slovenija. Letonija. Litvanija. januar 1995 – Austrija. Španija. � 1. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. Danska. godine. Reč je o Grenlandu. pa i njegovu delimičnu razradu. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. � 1. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. Češka. 1. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. istom prilikom. Pored svih pomenutih proširenja. Estonija. Švedske. tako i po političkim. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. a potom i Portugala i Španije. Od značajnijih načela. Švedska.

sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. ekonomske i monetarne unije. kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije. стр. godine. Madrid European Council. ali i interese EU. 11. ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. kako se kaže. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. veka. funkcionalna tržišna ekonomija. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. ekonomskom i pravno-institucionalnom. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom. Za EU. No. tzv.11 ekonomije. Sa druge strane. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. godine. pre svega u Evropi. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. što je bio slučaj do 1995. šefovi država ili vlada utvrđuju. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. 12/1995. Letonije. takve namere osujećene su na kraće staze. privrženost ciljevima političke. Estonije. 2. Slovačke. koji će i danas. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. Češke. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda. Mađarskom i Poljskom. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994. sa delimičnim modifikacijama. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. Rumunije i Bugarske. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. 3.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. osnovne kriterijume za članstvo u EU. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Strategija bi trebalo da bude. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. Mađarske. Dve godine kasnije. administrativni kriterijum5. . Slovenije. vladavina prava. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. poput Poljske. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. Litvanije. godine. na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine.

finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13. usklađivanja zakonodavstva.seio.gov. „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. godine. ESPI Institut. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. shodno tome. Konačno. http://www. 9 (2005). a sastavljena je od brojnih instrumenata. str. Big bang. Crna Gora i Srbija (v. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. 9 10 . Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope. Tanja Miščević. Pri tom. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov. Pridruživanje EU. 2005. pregovora o pristupanju. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). Dakle.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. Beograd. mapu).6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu. Island. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces. godine. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. Heather Grabbe. poput agende proširenja. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute. decembra 1997. Tzv. a potencijalni kandidati: Albanija. političkog kriterijuma. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. kao i država tzv. godine. Bosna i Hercegovina. iz Kopenhagena. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004.pdf. pretpristupne strategije. a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i. Makedonija i Turska. karakter politike proširenja je prilično složen. nego na veći broj tema i veći broj pitanja. može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7. U maju 2004. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. dinamika prijema novih članica9. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants.15. 1999.

uključujući i Srbiju. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača.1.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1. januara 2007. pri čemu je. godine predviđeno oko 2. ukupna populacija EU povećana na 492 miliona.6 milijardi evra bespovratne pomoći.3. Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. u proteklih gotovo šest decenija. Štaviše. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. Ovim procesom EU je 1999. finansijska pomoć EU11. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1. . godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. i koje je tokom devedesetih godina 20. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. koji je sastavni deo politike proširenja. u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom. a broj članica na 27. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU. Integracija država zapadnog Balkana u EU. kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. godine.

oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. maj 2006 – call-off 12. Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. godine i juna 2008. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. godine. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. godine. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. decembra 2006. kao i status potencijalnih kandidata. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . godine 2000 posle 5. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15. od 2003. koja je tada usvojena. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. godine. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. oktobar (7. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. godine. januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. održanom juna 2003. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. Na samitu u Solunu. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. godine. Deklaracija. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22.

Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. aprila 2008. septembra 2008. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. Konsultativna radna grupa. decembra 2009. godine. pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. a već u maju 2006. januara 2009. do jula 2002. godine. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. sa svoje strane. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog. godine. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. održala je. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. Narodna skupština Republike Srbije je 9. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . otpočela primenu Sporazuma 30. oktobra 2005. decembra 2009. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. Savet ministara EU doneo je. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. godine. Odluka kojom je Savet ministara EU. na kojima su razmatrani tekući. godine. opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. nakon petooktobarskih promena 2000. pet sastanaka. godine. 7. Predsednik Republike je 22. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske. države koja je u tom trenutku predsedavala EU. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. novembra 2009. godine. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. Za Srbiju. u periodu od jula 2001. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. Sporazum je potpisan 29. 30. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. Srbija je. Pregovori su zvanično otvoreni 10. novembra 2007. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. potpisani u maju 2007.

godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada. 6. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije.2. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Predsednik Vlade Srbije je 31. 11.1. kao preteče Evropske unije. 10. veka. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu. 7. još od 1967. 4. Takođe. i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1.) Početak pregovora o članstvu.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje. čije je donošenje imalo razloge. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. januara 2011. pre svega. ne u zaštiti životne sredine.16 Konačno. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. za šta treba pripremati sagovornike u EU. 5. 3. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. 1. 8. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. 17. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja. tj. 2. 9.000 strana propisa. obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke.2.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. 12. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini.483 pitanja. već.

i da ono što su želele da postignu Nemačka.2. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom. Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. 2007. kada je za samo dve godine. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. Justin Greenwood. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. godine. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne.2. Danska. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. the European Union series. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke. Slobodno kretanje kapitala 1. da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku. Interest Representation in the European Union. i to od 1989. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. poglavlju – o zaštiti životne sredine. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Palgrave MacMillan. Slobodno kretanje radnika 3. ali ne revnosno poput Nemačke. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo. Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. do 1991. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4. Takođe. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. 13 . veka. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja.17 Ipak. godine. a to je nešto skuplja. pre svega. koje su organizovane po sledećim oblastima: 1. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12. Slobodno kretanje robe 2. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja).

Spoljna. Ribarstvo 14. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Životna sredina 28. Ispravnost hrane.18 5. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Pravo intelektualne svojine 8. Institucije 35. na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. Politika konkurencije 9. Finansijske i budžetske odredbe 34. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. tj. Preduzetnička i industrijska politika 21. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. Oporezivanje 17. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Carinska unija 30. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Transevropske mreže 22. Ekonomska i monetarna politika 18. Pravda. Finansijska kontrola 33. sloboda i bezbednost 25. Obrazovanje i kultura 27. potom godišnjih izveštaja o napretku a. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. pre svega. Transportna politika 15. Statistika 19. Privredno pravo 7. Nauka i istraživanje 26. Energetika 16. bezbednosna i odbrambena politika 32. Javne nabavke 6. Informaciono društvo i mediji 11. veterinarska i fitosanitarna politika 13. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara. Finansijske usluge 10. Međunarodni ekonomski odnosi 31. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24.

Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo . koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. vodu. Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi. pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). pre svega. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda.hr. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19. reč je u velikoj meri o vertikalnim merama. nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27.) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. decembra 2010. Komisija izveštava Savet periodično. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja.jačati administrativne kapacitete. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija. 14 Preuzeto sa internet stranice www.19 Tabela: primeri merila za 27. Brzina i trajanje pregovora (v. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Pored horizontalnih mera. hemikalije i genetski modifikovane organizme. industrijskih zagađenja. Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera.entereurope. kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja. buku. U najširem smislu. obradu otpada. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila. upravljanje otpadom. zaštitu prirode. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22. februara 2010. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. kontrolu industrijskog zagađenja.

pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU. Ovim planom potrebno je definisati rokove. Sa druge strane. otpad. .otpremanje otpada do 2009. o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. do ostvarivanja konačnog cilja.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014. Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007. godine � pregovori okončani: decembra 2002. . procena uticaja. . . Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. . . Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. December 2004. . .sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011. � pregovori okončani decembra 2004. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014. voda.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: .odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014. . Već na samom početku pregovora. i to ne samo krajnji rok.emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009. EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori. Directorate-General Enlargement. već i vremenske međustanice. . (naspram 2007.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014. Information & Interinstitutional Relations. Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu. za tadašnje države članice) 15 European Commission. (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: . Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001.odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008. .20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku.

Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997. administrativni 3. Ipak. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 . mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU. ukupni troškovi za. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok. EU Enlargement and the Environment: Six Challanges.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005. finansijski 2. � pregovori okončani decembra 2002. kao što je rečeno.21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. . Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU. . Pored pomenuta četiri. moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1. edited by Joann Carmin and Stacy D. Kramer. administraciju. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova. ovakav pravni aranžman. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva.3. 1.2. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. ali ne samo to.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Politika zaštite životne sredine. energetski 4. . osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001. EU Enlargement and the Environment. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju. odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU. te određene privredne grane. Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. jeste oblast zaštite životne sredine. ali i privredu. godine.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004. politički. Van Deveer. Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. političku elitu. Routledge 2005. neretko i godinama nakon prijema. u to vreme.) � prelazni periodi: .spaljivanje opasnog otpada do 2005. Ibid. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU.

Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike. Takođe. Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. Naime. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. rudarstvo itd. industrija čelika. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine. odnosno ulaganja u ovu politiku. odnosno gradnje. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine. Pri tom. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. Situacija je naročito teška u državama poput naše. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. Takođe. ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi. pa i pokrajinska administracija.22 ima. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. kao što su hemijska. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. a proizlaze iz tog propisa. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd.

bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. 2001. IEEP. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. Naime. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. u proseku od 30 do 50 odsto. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. TME & Candidate Country Experts. No. Uz sve navedeno. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine. urednici Ana S. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. izdavač Fakultet za ekonomiju. Trbović i Mihailo Crnobrnja. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. . finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov. ECOTEC. Beograd. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. EFTEC. pitanje energetske efikasnosti. bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. Konačno. bar kada su domaćinstva u pitanju. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. Metroeconomica. ali i nemala kratkoročna ulaganja. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine.23 zime18. Takođe. 2009. Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. Dakle. kao što je globalno zagrevanje. a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti. u pogledu uporedivog proizvoda.. buke itd.). očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta.). čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. direktive o upravljanju otpadom itd. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. Ili. kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje. a s druge strane. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta. protekcionizam. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta.28 takmiče na slobodnom tržištu. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine.. Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji. na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga. Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo. EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda. vazduha. Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. sa jedne strane. Zagađenje ima prekogranični karakter.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. član 2. dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje. kvalitet goriva. osobine ambalaže itd. Da bi se. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje. ekoloških karakteristika proizvoda (npr. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU.

kao strana obavezana Ugovorom. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. Ugovora o funkcionisanju EU. Život je univerzalna vrednost. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. To znači da države članice mogu. od strane različitih nivoa vlasti. Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. Kada je u pitanju prenos EU propisa. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. prekogranične zaštite prirodnih staništa. pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. stav 2. definisati podelu tereta između centralnih. regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. prekograničnog zagađenja vazduha. nasleđem Unije.22 S druge strane. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. psihološko prelivanje. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. Community heritage). bez posredovanja nacionalnog propisa. odnosno. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti.29 rečnih slivova. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. država. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. sada. Unutar te podele. prema Ugovoru o funkcionisanju EU.21 Prirodno. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Ipak. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. teritorijalnom uređenju. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. u potpunosti posao centralne vlasti. zemljišta i voda. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji. . vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. Izuzetno. Da li to znači da države članice. ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni. Ovde mislimo na tzv. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije.

V. (bivši član 174. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog. regiona. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne. Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. koja u načelu br. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. 26 . (V. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24. države članice. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). robe.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je. svaka odluka na lokalnom. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom.30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. poznata i kao Bruntendlova komisija. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. Član 3. regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva. � zaštita zdravlja ljudi. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. podelu nadležnosti. takođe član 2. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. pa i lokalne. a naročito borbi protiv klimatskih promena.) Ugovora. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije. lokalne zajednice). načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima. Takođe. društvenog i kulturnog razvoja. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja. načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED). na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine.23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi.25 Drugim rečima. Ugovora. nacionalnom. Otuda član 11. To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. a ne cilj po sebi. pri tome.

tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike. Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. životinja i biljaka. manje poznatih ili nepoznatih. to ne znači potragu za „nultim rizikom”. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. stav 1. rizika po zdravlje ljudi. odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. . ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. kako u definisanju politike zaštite životne sredine. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. broj 135/04 i 36/09). kao što mera može biti privremena ili trajna. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. situacija kakva u stvarnosti retko postoji. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191. na kojima se temelji sama Unija. praktična politika zaštite životne sredine EU. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. tačka 1). „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. Ugovora: � načelom predostrožnosti. Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu.27 S druge strane. odredbom koja obavezuje državne organe. stav 1. razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. tačka 2). već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. � načelom „zagađivač plaća”. Ova načela predstavljaju uzore.

u odsustvu potpune naučne pouzdanosti. opet. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. i sa njim povezana percepcija javnosti. ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. o čemu će biti više reči kasnije. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. ali stižu kasno da bi je sprečile. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . s druge strane. pre svega. tj. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. konkretnije. Načelo prevencije. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. Pravni režim ograničenja i restrikcija. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. jer postoji visok naučni konsenzus. ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. sa politikom upravljanja otpadom. koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. Štaviše. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere.32 predostrožnosti. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. best available techniques – BAT). lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a. prevencije.. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. 68. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode. Pored toga. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda. Bolje sprečiti nego lečiti. Drugim rečima. štaviše možda je i veštačka. životinja i biljaka. U svakom slučaju. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. str. a tamo gde se javi. ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi.

tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). U pogledu odgovornosti. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. Naš zakon. naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. odnosno ako proizvodi. i pravo pristupa javnosti informacijama. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. u skladu sa propisima.33 proizvelo. koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu. ekološki odgovornog upravljanja itd. na primer. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. Na primer. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici. Svakako. Zagađivač. ovo načelo sadrži u sebi. monitoringa. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine. nadzora. snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. koristi. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). a ne trošak društva. One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. Dakle. Troškovi administrativnih postupaka. Takođe. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. ili stavlja u promet sirovinu. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda.

Brisel. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje. Obezbeđenje institucija. kvalitet. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU. I to ne samo na papiru. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. zemljište) posmatrano prema određenom parametru. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application). Konkretno. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane. u procesu pristupanja. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). koje treba dostići. standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities. Dostupno na adresi: http://ec. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. 3. neposredno ili posredno. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda.“29 Prema tome.. osobine. str. sastav itd. 2. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila. svakako. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU..2. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. 1997. nazivamo primenom (enforcement)30.. � zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation.htm. . str. i u stvarnosti. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU.europa. nacionalni zakoni. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak. vazduh. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva. 8–9. već. održati. 30 Ibid.eu/environment/archives/guide/contents. odnosno način njihovog obavljanja (npr.

dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. u potpunosti posao centralne vlasti. Štaviše. Član 191. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Takođe. Ugovora o funkcionisanju EU. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva.33 S druge strane. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. 32 33 . države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. u načelu. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr. ne smeju usvajati propise. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU. kao specifičan instrument. donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. Takođe. politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama. Dakle.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice.. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se.. Te obaveze se odnose kako na centralne organe.32 Prirodno. Drugim rečima. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. odnosno njihovi organi. Ipak. Izuzetno. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. stav 2. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. U pogledu negativne obaveze. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. Direktive. To znači da se. države. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. Takođe. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije.

Drugim rečima. broj 38/09). preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. Arhuska konvencija.3. lokalni). Takođe. odnosno određene pojave (otpad. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode.1. biodiverzitet). uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija. 2. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. strategiju. Otuda.Međunarodni ugovori”. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete. kohezionih i poljoprivrednih fondova EU. klimatske promene…).3. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. vazduh. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. Naime. Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. kao nosioce obaveze definiše javne organe. sa jedne strane. 2. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1. 2. zemljište. buka.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. predostrožnosti. koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka. koji je predmet odlučivanja. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni. regionalni. prevencije i načela „zagađivač plaća“. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS . i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. sa druge strane. infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda. . Takođe. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. projekat). posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine. donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka.

da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. Takođe. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3). njihovim prikupljanjem. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti. odnosno jedinice lokalne samouprave. Nadležni organ Autonomne Pokrajine. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije. u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76.). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ujedno. Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. odnosno obaveze. Svako lice ima pravo da. Takođe. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju. ažuriranjem i javnim objavljivanjem. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. Zapravo. Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji. bez potrebe isticanja razloga.37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. uključujući i regionalni i lokalni nivo. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. Istovremeno. Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. odnosno širenjem informacija bez zahteva. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima.

članove 69–78. i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. zaštita prirode. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. razlozi javne bezbednosti.38 Ti izveštaji sadrže. uslovima za život itd. blagovremeno. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova. faktore. čini sastavni deo informacionog sistema. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. upravljanje otpadom itd. Takođe. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. 1. organi Autonomne Pokrajine. član 7. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine.. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. očuvanje prirodne ravnoteže. šuma i geološke raznovrsnosti. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . zaštita vazduha. Državni organi. Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. Monitoring. tj. čl. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži. podatke o zdravlju i sigurnosti. sprovođenju nacionalnih. celovitosti. Takođe. upravljanje hemikalijama. međunarodni odnosi). raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. kontrolu. osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. i sprečavanje. u skladu sa svojim nadležnostima. Sistem zaštite životne sredine. Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. tj. zemljišta. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. ZZŽS). vode. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine. odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. naročito. stav 3. Kada je u pitanju reaktivni pristup. Republika. Direktive). Takođe. 2. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. i 4). koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa.

Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. stav 1). Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. Takođe. projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2. veličine ili lokacije. ZSPI. smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. njihove prirode. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. a najkasnije u roku od 15 dana. ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. uključujući ljude. Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da. tj. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. as soon as possible) ili u roku od 30 dana. ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. naime. životinje i biljne vrste.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . između ostalog.39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. kao i podatke o razmotrenim alternativama. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. 5) bez potrebe navođenja razloga (čl. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa. pre nego što je saglasnost data. postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom. 4). Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. uključujući i sve preventivne mere. Takođe. zainteresovane javnosti i druge države. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16). stav 4). 15. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. Takođe. Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. a odnose se na ugrožavanje.. a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79).

Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. broj 84/05). međutim. Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima. Takođe. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. U drugom slučaju. broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. broj 135/04). uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”.40 njihovom izvoru. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. poljoprivreda. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. transport. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja). tj.

41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. klimatskih efekata itd. planovi i osnove moraju. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . plana. Drugim rečima. jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. Svakako. plan. zemljište. poljoprivrede. polazeći od nosioca projekta.). kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”. štetne emisije. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. zainteresovanih organa i organizacija. u kratkoročnoj. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. opterećenja prirodnih resursa. energetske efikasnosti. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. uključujući i one prekogranične prirode. programi. njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. stav 3). industrije. Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. voda. Takođe. saobraćaja. Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja. planovi. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. No. do šire zajednice koje se projekat tiče. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. turizma itd. u skladu sa načelom integracije. korišćenja zemljišta. dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. energetike. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. u duhu ciljeva Arhuske konvencije. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. telekomunikacija. u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene. Predmet strateške procene su strategije. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. generisanja otpada. nikako restriktivno. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. otpad itd. stav 1). Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. Organ nadležan za pripremu strategije. ovaj pojam treba tumačiti široko. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka.

Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9. prema važećem stanju prava. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. Arhuske konvencije). u skladu sa zakonom (član 81a). Arhuske konvencije). stuba Arhuske konvencije. odnosno propuštanja organa državne uprave. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. stav 3. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja. može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. zainteresovana javnost. ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. tj. Drugi i treći aspekt se često mešaju. aspekt). Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća. takva pretpostavka ne postoji. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. odnosno sudom. zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. Arhuske konvencije). ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. Svakako. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. Takođe. stav 1. ukoliko takvi postoje. Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. ali ni prepreka da se ona propiše (3. Prema Arhuskoj konvenciji.42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. Nama se čini da. Međutim. aspekt). nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. stav 2. AP ili jedinice lokalne samouprave.

Standard kvaliteta životne sredine. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. 2. pak. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda. Sistem. Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu.3. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . zemljište. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. priroda) posmatrano prema određenom parametru. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. koje treba dostići. član 16. U duhu Arhuske konvencije. od strane zainteresovane javnosti. bioloških. kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke. ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. vazduh. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. odnosno upravnom sporu. ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. u skladu sa posebnim propisima”. voda. Ukoliko se tim merama to ne može postići. što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku. Srbija je tokom 2009. regulišu ponašanja. održati. hemijskih. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana.). Dakle. zemljište. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja.2. stav 3. kao što su vozila i drugi emiteri. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda.

margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili. sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. utvrđen na osnovu naučnih saznanja. � Integrisan pristup. odnosno mere. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu. tačka 6). � Komunikacija i informisanje. Država. kako bi se izbegle. kritičnih nivoa. odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. effects based approach). koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. � Standardi kvaliteta vazduha. . Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. Zakona o zaštiti vazduha). kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3.44 čiji ciljevi. odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009). stav 2. a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. tačka 5). broj 11/2010). Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost). način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha. programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola. Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu.

kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. i obavezu izveštavanja. Zakon. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila. ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990. što najčešće uključuje transport. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju.europa. Gde standardi nisu zadovoljeni. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. takođe. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. domaće grejanje i lokalnu industriju. aprila 2011). Pokrajina. Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu. po potrebi. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava. godine u EU-27. takođe. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. radovima na izgradnji. čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom. radom industrijskih postrojenja. Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport. . naročito dece.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha. Direktiva.pdf (preuzeto 3. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. Izvor: http://ec.

kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. industrijske otpadne vode. isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. stav 6(2). boje i lakove). odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. odnosno. broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. Takođe. odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu. fosilna goriva. propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. i to za: sumpor-dioksid (SO2). tačka 18). eutrofikacije i prizemnog ozona. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija. Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. azotne okside (NOx). Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija. . Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona. u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. Oba pristupa imaju mane. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. u ovom slučaju.). dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. kao poseban zakon. uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). emission limit value approach – ELV). water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“.46 zagađivanja. i regulisanje određenih zagađujućih procesa. a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. dejstva poljoprivrednih aktivnosti). Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. broj 135/04).

Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. kombinovani pristup). uz pribavljenu saglasnost Ministarstva.44 41 42 IPPC . Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora. donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save. ODV. stav 1.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ . dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. Morave i Donjeg Dunava. bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja. stav 2). uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi. V. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. na predlog Ministarstva. Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja.43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. Kada su u pitanju vode. Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda. Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke).Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene. ali i posebno za vodna područja.47 u životnoj sredini. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama. stav 3. Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. Slično predviđa član 16. što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. Bačku i Banat. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom. Vojvodina. član 3. Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. kao i ODV. Tako Vlada. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. Zbog toga. potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. U skladu sa tim. koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda. Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva. . odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine. a Grad Beograd za vodno područje Beograd. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. ali generalno on. Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. podslivovi Pčinje.

Ministarstvo. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer. full cost recovery). dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. Ministarstvo. rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti. dva najveća grada u Srbiji.48 Planovi određuju. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema. Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. . između ostalog. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. konsultacije koje treba izvršiti. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng. termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje. Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana. Beograd i Novi Sad.

što je.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja. domaći horizontalni propisi. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC). ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno. već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti. evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života.49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. ekosistema. prepušteno nacionalnim propisima. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo.europa. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka. 46 V. S druge strane. vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci. Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu. u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje). čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). aprila 2011). nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje. bez prethodnog tretmana. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova. Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). Zaštite vodnih resursa. U periodu 2000–2006. poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku. jezera i morskih obala. Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. Takođe. Izvor: http://ec.46 U tom pogledu. za sada. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta.pdf (preuzeto 3. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Primera radi. Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu.

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta.50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. revitalizaciju i rekultivaciju. Takođe. preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. programa. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“. projekata. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. a posredno i preko Zakona o vodama. kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo. mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji). određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. . radova i aktivnosti koji. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. sami ili u sticaju sa drugim. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. prvenstveno. Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. favourable status) kao standarda kvaliteta. osnova. 63.47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova. 104. broj 88/2010). Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. uključujući uređenje prostora. pa zatim i prirodne vrednosti. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. čl. Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)). i 105.48 Naime. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. br. Zakona o zaštiti životne sredine). 66. troškovi remedijacije. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)).

odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen. . odnosno za zaštitu prirodnog dobra. U skladu sa načelom predostrožnosti. javna sigurnost). projekti. Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2. zaštita zdravlja. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). radova i aktivnosti. član 10(4)). teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. 50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica. odnosno investitoru (v. programima. programi. kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje. Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www..rotterdamportinfo. na takvom području. Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. Takođe.cfm (preuzeto 3. Izuzetno. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. preduzete su mere zaštite zemljišta. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. osnove. osnova. Faktički. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. radovima i aktivnostima. stav 16a).com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke.51 sredine. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. aprila 2011). projekata. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova. programa. Community heritage). u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. planovi. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. Na primer. osnovama. odnosno vrsta. biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. projektima. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU.

Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja. (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. buku.3. tj. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. hemijska industrija. agroindustrija. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. u konačnu cenu proizvoda. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. rudarstvo.52 2. energetsku efikasnost. 3. vodu i zemljište. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). 2. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine. priroda i prirodni resursi). postrojenja za upravljanje otpadom itd. materijalna dobra. dozvoljavajući nadležnom organu da. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pokrivajući emisije u vazduh. posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini. ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi.). primenom metode integrisane dozvole. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti. uključujući i granične vrednosti emisija. zemljište. 1.3. vazduh. industrija cementa. metalska industrija. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT). U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ. voda. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini. njihov cilj je internalizacija eksternalija. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. farme. u definisanju uslova iz integrisane dozvole. Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike. proizvodnja đubriva. Takođe. utrošak sirovina. Uslovi iz dozvole. broj 135/2004)51.

postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. voda i zemljišta. Takođe. primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 . održavano. s jedne strane. Takođe. Da bi mu bila izdata dozvola za rad. izvođenje ili obavljanje aktivnosti. što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole. BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima.). godine. ima osobine propisa koji. ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ). sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. uključujući troškove i koristi. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015. na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. uključujući i tehnologiju koja se koristi. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. hijerarhija upravljanja otpadom. izgrađeno. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. zaštita od buke itd.53 4. odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). ako to nije izvodljivo. Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. energetska efikasnost. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. koji se. pre svega. Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. prema tome. regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT).. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve. nacrtu dozvole. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. u skladu sa posebnim propisima. Međutim. kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. nacrtu dozvole. Zakon o ISKZ. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. dozvoli. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja. sprečavanje industrijskih incidenata. propisanih u cilju sprečavanja ili. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje. pokrajinskih i lokalnih vlasti. 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija.

otvaranje. odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. tj. Takođe.54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine. ili faktički držalac. a ne isključivo kao prema problemu. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. Srbija je 2009. otuda. Zakon. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika. smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. na porast otpada utiču uvoznici.. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. u smislu zakona. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. Takođe. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. waste management hierarchy). Svako od ovih lica u lancu može. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. distributer ili prodavci. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i.“ . samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. Takođe. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019. reciklaža. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. tek u nedostatku boljih opcija. reciklirani ili ponovo upotrebljeni. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada.

kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka). i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. i 26). sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. godine. uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. tretmana i odlaganja otpada. decembra 2012. . Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. 25. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Zakon. odnosno u regionu u kojem je proizveden. skladištenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. Sa druge strane. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu. Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata. pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja. koja uključuje. transporta. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56. zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja.

pay as you throw). godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada. što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. boje i lakovi. troškova i profita. kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti. uvećana za 260 %. Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. flat rate). Ona je u početku bila niska. Od 1980. Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom. Takođe. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. pesticidi i dr. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. Izvor: Diverting waste from landfill . tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. Dakle.Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). Takođe.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada.56 lokalne samouprave. . Takođe. ali je između 1993. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. ulja. jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. i 2006. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. i 1997. a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. od 1990. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. razvrstavanje i odlaganje. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. odnosno 54 evra po toni. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv.

Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. i posebnih tokova otpada. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. Jedinice lokalne samouprave će morati. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. i uspostaviti mrežu postrojenja. kao poseban režim u odnosu na opšti. Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. koja će. Takođe. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. medicinski otpad itd. Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira. propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57. Kada je u pitanju opasan otpad. gume.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. vozila. . Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. oslobađanje energije). omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. biorazgradnja. otpadna ulja. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. elektronska oprema. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije. regionalni i lokalni planovi upravljanja). Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. broj 36/09). otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti.). ovi zakoni. u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. interesu građana. sa svoje strane. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane. što je prilika za povećanje zaposlenosti. za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. Istovremeno.

Ball Packaging Europe. već posao organizuje preko svojih partnera. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. u skladu sa zakonom. koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača. Green Dot).58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe. Komunalac – Čačak. „Sekopak“ je 33. Fresh&Co. A&P (Pepsi). Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe. obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom. godine. ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. Prema tome. uvoznika.o. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. Tetra Pak Production. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera. Čistoća – Kragujevac. ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom. Naime. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. 2. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.com/o_nama. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. februara 2011). Izvor: http://sekopak. .php (preuzeto 4. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. takođe. „Sekopak d. pakera/punilaca i isporučilaca. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom. Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema.o. 3. Coca Cola HBC. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. Carlsberg.

mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. 59 Na primer. Direktive 2008/98/EZ). Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. a kada režim kretanja otpada. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. detaljnije čl. horizontalno i vertikalno. U oblasti upravljanja otpadom. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova. tj. Otuda će najveći izazov biti. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. ali i privatnih lica. 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. pokretna meta. i 6. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. S tim u vezi. biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. koja je uvela neke nove definicije59. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. Na primer. pored formalne usklađenosti. razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda.59 2. takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. 5.4. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. već je konkretna. svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike. i uzajamna koordinacija. Za početak. Naš zakon nema ova rešenja. Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave.

saobraćaj. godine. zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova. kojoj pripada i Srbija. Cilj EU je da do kraja 2020. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). upravljanje otpadom. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama.60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice. Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). putem restrikcija u parkiranju. godine. građevinarstvo itd. transport. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke. Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. niske cene struje. metro…). Ujedno. tramvaj. dodelu javnih nabavki itd. imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. . a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. uvođenjem gradskih biciklova.). taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone. Takođe. planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2). poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. izgradnjom infrastrukture za biciklove. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika.

Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. 5. Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61.5. ..europa. prema tome.). mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama.5. Takođe.61 2. str. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički. 4.eu/LexUriServ/LexUriServ. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping). S druge strane.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. str. Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE). U međuvremenu su usvajane nove politike. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. industrija. Pre svega. 2. http://eur-lex. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192.) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija. značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. stav 4. Međutim. saobraćaj. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd.63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju. procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %.. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa. poljoprivreda. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. Takođe. infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine. tehnološki. U tom smislu. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine.) predstavlja obavezu iz članstva.1. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva. Primera radi.

„Environment in Serbia – an indicatorbased review“. Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. . postaju i domaći zahtevi. odlaganje otpada.. 26. Troškove administriranja. ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći. akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. zapravo. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. energija. Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana). afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači. Međutim.66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije.). a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. Naime. Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice. Pri tome. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu. Beograd. 2007. sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države. Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. str. i 99-100. o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. U tom smislu. i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva. Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine. 66 Na primer..62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). mi govorimo.65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne). sa jedne. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet. dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng.

Primera radi. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. direktnih investicija. potrošnje iznad evropskog proseka. rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva. bilateralnih kredita itd. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada.63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa. Priuštivost je.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. Istovremeno. 4. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. a ne od korisnika. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. što je indikator veoma niske cene. uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. kredita međunarodnih finansijskih institucija. . prema tome. fondova EU. čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati. komercijalnih kredita.70 67 Kao što smo rekli. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja.2.5. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. to će značiti i manje štete po šume. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. Istovremeno. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom. S druge strane. kao i uticaja te cene na potrošnju.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. bilateralne pomoći. str.

Drugim rečima. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No.64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta. administracije itd. ECOTEC. kao što su poljoprivreda. iznela je procenu da bi za period 1999–2020.pdf. 73 74 . što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika. menadžera. Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. a ne o troškovima. traži novi profil znanja. za 12.71 Takođe. Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno. str. energetika.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra. a najviše 681 milijardu evra. kao što je. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad.6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. Drugim rečima. ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’.europa. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga. saobraćaj i transport. Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. pri tome. 2001. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti. on „misli“ životnu sredinu. upravljanja. koji prevazilaze propisane standarde. proizvodnje. Ibid. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost. godine. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine. http://ec. 19. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short. Aneks 2. na primer.). nacionalno).73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. koncept održive ekonomije. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. regionalno. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača. godine. treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. veština itd.

3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .

.

kompatibilna sa standardima EU. Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije. kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. a potom i pristupanje EU.) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. Vlada Republike Srbije. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. sa očuvanom životnom sredinom. nacrt 2008. Da bi se oni realizovali. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. 3. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . civilnog sektora i građana. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017. u maju 2009. sa privredom zasnovanom na znanju.1. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine.. definisani su nacionalni prioriteti Strategije. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona. pridruživanje.. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. Republika Srbija je. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. U skladu sa vizijom. (Nacionalna strategija održivog razvoja.67 3. većom efikasnošću i produktivnošću. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. istorijskim i kulturnim nasleđem. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. bogata obrazovanim ljudima. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane. svih njenih organa i organizacija.

godine. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. posebno u poslednjih nekoliko godina. br. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. odnosno upotrebnu dozvolu. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). 65/08 i 36/09). poslovima izdavanja dozvola za otpad. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. uslovljenih različitim razlozima. u saradnji sa OEBSom. Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. kao i seta zakona iz 2009. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou. što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa. koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. Tokom 2008.68 3. Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. U proteklom periodu. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine. Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. broj 129/07). broj 72/09). za koje Republika izdaje građevinsku. Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. godine. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”. prava i obaveze nadležnih subjekata. a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. godine. AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). U skladu sa tim. odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”. Pored toga.2. tužioce i sudije. organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. korisnika ribarskih područja. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. U aprilu 2010. a samim tim i kvalitet njihovog rada. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi. kao rezultat preduzetih mera. unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Pored toga. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. Osim toga. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd.69 zaštite životne sredine“. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. Takođe. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. Ukupno posmatrano. kao rezultat obuke. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. koji treba da bude objavljen do kraja godine. godini. za šta je već raspisan tender. uočen je izvestan napredak. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. odnosno jedinice lokalne samouprave. zavisan proces. a. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. one dostižu i do 15 milijardi evra. u skladu sa posebnim zakonom. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87). osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se.70 stvara uzajaman. vozila na motorni pogon. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86). za komunalnu higijenu i infrastrukturu.” (član 85a. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom. br.” (član 85. stav 2). preko budžetskog fonda. Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine.25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. naknada za zagađivanje životne sredine. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 . godine. 75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri. kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78.“ (član 84. supstance koje oštećuju ozonski omotač. a prema drugim procenama ekonomista. 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. 135/04 i 36/09). Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77. a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. 77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. stav 5). Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja. namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda. emisije proizvedenog ili odloženog otpada. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata. kao i lokalnih fondova. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. Stav 4). Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019.

kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. upotrebu zemljišta i šuma. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. tj. organizacija. Sva privredna preduzeća. takođe. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije. Procenjujući da će ova institucija. e. odnosno dozvoljenoj količini. d. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. f. plaćaju naknadu za prikupljanje. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini. namena i način korišćenja sredstava. s obzirom na sredstva kojima raspolaže. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. Preduzeća i domaćinstva. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. prihodi. c. koji su definisani članovima 8–10. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. poslovi. kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima).80 h. odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. . a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj.71 b. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda. te za lov i ribolov. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. u visini 10 % za rekreativni ribolov. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.79 g. broj 72/09) regulisani su „položaj.

između ostalog. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. životna sredina se ne spominje. iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). naknada. za koje se zahteva integrisana dozvola. 7) fleksibilnost. uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema. dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda. sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. broj 8/2010). Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. 4) praćenje dugoročnih posledica. tj. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. tzv. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. subvencija i kazni). u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. može se zaključiti da se. pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. pa i onih u tranziciji. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). od nacionalnog do lokalnih). u članu. „istorijskog zagađenja“ itd.72 Fonda za zaštitu životne sredine. . koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. 2) pouzdanost. 6) dinamička efektivnost. Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata. carine na uvoz opasnih supstanci itd). Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata. tj. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove.81 Ukupno posmatrano. kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. Iz iskustva različitih zemalja. uticaj primene instrumenta na konkurentnost. Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. velike zagađivače. Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. taksi. 61. dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. Ta svojstva su: 1) efikasnost.

akumuliranih u vodi i zemlji). sredstava međunarodne pomoći. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. pošto postojanje velikog broja malih. problem otpadnih voda itd. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa. programa i fondova EU. problem upravljanja otpadom. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani. Istraživanje koje je 2004. broj 12/10. sredstava iz instrumenata. Takođe. Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. Agencija za zaštitu životne sredine. Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. nedovoljno snažnih fondova. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004. naročito u nekim segmentima (na primer.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. fondova zagađenja. u najvećem broju lokalnih samouprava. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“. a ne ranije stvorenih.1 do 4. nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti.73 instrumenata. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska. odnosno autonomna pokrajina. pre svega lokalnom. kao i obaveza da se do 15.2 milijarde Evra. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. u skladu sa ovim zakonom. „istorijskih“. kao 82 Inače. već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008. od 4. koja će pasti na državu. obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela.). „istorijskih“ zagađenja. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. UN i međunarodnih organizacija. koštati oko 4 milijarde evra. Najpre. „istorijska“. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . problem reka. Zakona o zaštiti životne sredine). odnosno jedinica lokalne samouprave. stav 6.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika. kredita. članom 83. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100.

Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih. pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati. socioloških i finansijskih instrumenata. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. međutim. institucionalnih. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. zdravlju i kvalitetu života. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. organizacionih. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji. ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU).

Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. imovine i znanja. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pragmatično. Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. � kvalitetnija usluga. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. a sve za manje novca. koji može uključivati finansiranje. očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama. koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu. tehnologijom. te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem.75 sredinu u Srbiji. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva. JPP znači da se društvena odgovornost. � bolja raspodela rizika. svest o potrebi zaštite. Kada je reč o primeni JPP. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. projektovanje. kao jednog od alata za brze promene. pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. Bitno je samo racionalno. � manji ukupni troškovi. i oslobađanje zarobljene energije . pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. gradnju. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. � uspešnije upravljanje. � brža realizacija. � stvaranje dodatnih prihoda. van ideološkog domašaja.

i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. � uloge i odgovornosti. � uspostavljanje integralnog katastra zagađivača. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. crnih tačaka.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU. tretman otpada). Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi.96 a u EU-27 oko 0. � fleksibilnost. loše upravlja resursima. hemikalijama i transponovanje direktiva EU. tj. godini iznosio je 0. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007). pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda.76 izgledno da će biti donet. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija. po mišljenju civilnog sektora. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda. � strpljenje i � društvena odgovornost. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju.postupanja sa otpadom. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP. tzv.20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti. sistema EMAS. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). finansirana skupim kreditima. Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. niske energetske efikasnosti. � vreme. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . � razvoj kapaciteta. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. To znači da je u Srbiji potrošeno 4. dobit. transparentnosti u postupanju i zajednički interes. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. vazduha. Srbija. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa. zemljišta. zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu.

u odnosu na emisije iz 1990. a ti. EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. godine zaposliti do 5 000. energija vetra i sunčeva energija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži. Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. � javnim sektorom (lokalnom samoupravom).. Kao primer dobre prakse. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. Kada je reč o benefitima.. zbog smanjenja resursa fosilnih goriva. Uloga mreže je da: . Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. geotermalni izvori. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. potrošnje energije i vode do 30 %. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu. ljudi. � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. poslovnog i javnog sektora. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. a slede hidroenergija. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog. godine. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola. godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti.77 smanjenje količine otpada. Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo). stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti.

Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja. vode i zemljišta. VODA 62. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje. Sedište Centra je u Beogradu.000 t/dan OTPADNE VODE 50.000 t/dan NAFTA 2. smanjuju zelene površine. Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa.700 t/dan AUTO GORIVO 1. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. sa brojnim nerešenim problemima. socijalnih i ekoloških funkcija. Kragujevcu i Novom Sadu. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. koje će nastati u budućnosti. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane. a urbane migracije se događaju u Nišu. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. stalnim zagađenjem vazduha.000 ljudi se doselilo u Beograd.500 t/dan HRANA 2. � podstiče i razvija saradnju u regionu.000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2. Samo 2009. sinergije ekonomskih. Ugrožava se prostor. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije.800 t/dan PRIRODNI GAS 2.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva. granice rasta i potrebe stanovništva. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom.000 t/dan GORIVA UGALJ 1. � formira bazu znanja. godine preko 50. Bez obzira na složene ekonomske. ekologiju gradova.

padavina i rasta zagađenosti voda. Evropske integracije kojima Srbija ide. Menja se mikroklima.. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada. Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada. obima zagađivanja životne sredine. razmeštaju infrastrukture. dolazi do porasta temperature. Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. � razrada higijenskih. Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima. U okviru prethodnih ocena. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. stanje geološke sredine (podzemnih voda). zemljišta. ocena potencijala prirodnih resursa. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. radijacije i drugih zračenja). u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. . 3. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. � postojeća zagađenost vode i vazduha. kao osnove urbanog planiranja. Radi održanja na vlasti. od kojih su neki i toksični. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. 2. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1. industrije ili objekata za rekreaciju. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne.karakteristike živog sveta. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja.). tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite. vazduha i zemljišta. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine.. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru.79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. pritisak da se humanizuje životni prostor. � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti. određivanje problematičnih ekoloških situacija. � razrada regionalne strategije zaštite prirode.

. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha.. 6. energetici. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. Beograd 2009.80 4. komunalnog otpada i termoenergetike. 5. Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže.). Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu. kao i divlje deponije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji. Poseban problem jeste saobraćaj. Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja. nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada. saobraćaju. vode za piće i zemljišta. industrije. površinskih voda. 7.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda). doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora.

4. Životna sredina. integracije i građani .

.

U glavnom gradu Beogradu živelo je 1. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije.5 miliona (73 %). Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova.500 vlasnika našeg pasoša. Mediji svakodnevno govore o tome. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte. na ovom području živi 7. godine. osnovana još marta 2004. Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. stručnu i poslovnu javnost.57 miliona ljudi. 10. a na 13.1. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više. Popis iz 2002. stotine građana Srbije zatražile su 4. godine). po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”).000 stanovnika manje nego pre deset godina. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. opšta javnost zna mnogo manje i površnije. evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena. i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. Više od 307. godine.5 miliona stanovnika u 2. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable.6 miliona domaćinstava i 2. onda se to odnosi na najširu javnost. prema podacima objavljenim 20.4 % (ostalo 43. a kada je reč o evropskim integracijama. integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti. U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. Neobično je da je u Srbiji bilo 70. pokrajinskih.6 %). pa i lokalnih). Vojvodina 2 miliona (27 %). koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri.839 građana Srbije. (podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena.98 miliona kuća.. Srbija je. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina.1.000 građana Srbije. godine (za Srbiju bez KiM). beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije. 4. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu. registrovano je 591.4. juna 2009. ali iste godine samo u Nemačkoj. Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji. predsedničkih..1. Novi azilanti: Tokom 2010. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5. odnosno Evropske unije. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja. odnosno stanova.83 4. Da bi se bolje razumela ova situacija. Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56. pre svih Kancelarija za evropske integracije. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400.2006. ali i na svakog građanina. njenoj obrazovnoj. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem.

.9 45. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti. Zbirno. u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno. posebno sa juga Srbije i sa Kosova. Početkom 2010.2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %). shodno tome.5 godina). odnosno 27 % više deviza nego 2008. mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu.5 godina) od muškaraca (68.2 godine (muških 39. od čega je 1.1 4. Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama. a sada je to mesto preuzela Srbija.1 100. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju. godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2. dok je samo u nekima manja. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73. treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5.8 41. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu. Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji. S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni. U Srbiji već ima preko 1. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena). 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. pa i iz Makedonije.0 14.8 miliona). godine. Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija.5).5 2. prosečna starost populacije bila je čak 40.2 23. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju).4 miliona ekstremno siromašno. Prema Popisu 2002. za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka.5 6. menjaju svoja pravila). prema podacima beogradske kancelarije UNDP. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva.0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002. Tada je.84 „ekonomski azil” u državama EU. godine. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu. ženskih 41.7 2.

evra 1. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski. korisno je pogledati činjenice o Srbiji. Srbija je još 1992.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din.000 4 mlrd.138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78. evra 6.000 dinara mesečno). i 2006.800.4 evra dnevno. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4. Ukupno. nasuprot tome.9 mlrd. od čega 150 opština. za svaki projekat se određuje ciljna javnost..2. evra 2010 4. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007. evra 1. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“.3 mlrd. ali to od 1999. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . drugi se. godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. evra 2.5 mlrd. stoga.100.6 miliona građana zarađuje nešto više od toga. U teoriji i praksi PR-a. koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. 23 grada i Grad Beograd. Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije.. upravo uzdaju u njih.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011.7 mlrd. Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama).9 mlrd. Oko 1. 10 % živi sa manje od 2. evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč. administrativni. evra oko 11 mlrd. Relevantan je.1 % 6. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije.000 1. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.1. petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil. evra 4. godine podeljena na 29 upravnih okruga.

Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture. Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. posebno sa stanovišta izvornih. zadužuju itd. oktobra 2000. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. niti Vlade Srbije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Rezultati su. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd). Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama.86 100.000 stanovnika. teritorijalnu organizaciju Republike. Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. što je zanimljivo i veoma demokratično. dobijaju pravo da se udružuju. ali svi gradovi to još nisu ostvarili. koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja. koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. ali sve naglašenija.. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. komunalne delatnosti.. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. neposredno izjašnjavanje građana. a izuzetno može da ima i manji broj. u skladu sa evropskim standardima“. Posle demokratskih promena 5. Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova. a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. zatim infrastrukturni i komunalni problemi. izbore za organe lokalne samouprave. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština.

2. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana.3 % da je to loše. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. metodologijom CATI. 15 % kaže „možda“. a oko 13 % nije umelo da se izjasni. 21.3 % da je to i dobro i loše. Podrška integracijama oscilira.1. (tek) 52. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti.87 4. na reprezentativnom uzorku građana Srbije. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu.2. Ne“ Olivere Kovačević. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke. a 5 % nema stav. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. 19. ali isto toliko i ne ume da se izjasni. u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. leto 2006. novembra 2010. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. Dragan Todorović. a preko 27 % daje odričan odgovor. a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . dok ih 16 % ispitanih odbija. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. Ivan Andrić). 20 % bi bilo protiv. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. U izveštaju „Serbia November 2006“. U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije.208 ispitanika neposrednim intervjuom. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. 4. odnosno izražavanja naklonosti. pored Kosova. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina. 11. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju. jer samo 37 % ljudi to potvrđuje. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU. svaki deseti ne bi izašao na referendum. dati su i nalazi o integracijama u EU. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. Možda. godine. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka. a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. IRI & Strategic Marketing Research). ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. dok 15 % nije umelo da odgovori. navodi se da je. godine“. jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju.

a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. koji je bio na predstavljanju izveštaja. dok je samo 17 % prihvata. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama. Kragujevcu. unesemo bicikl u gradski prevoz. rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija. Delegacije EU u Srbiji. na predstavljanju rezultata izveštaja. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. Na primer. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. štampanih i internet medija. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara.88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. Agencija „Beta“ prenosi 19. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli). Najmanje je optimista (1. novembra 2010. Novom Sadu i Beogradu. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije. obrazovanju. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. Nišu. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. zdravstvu i zaštiti potrošača.. „To je problem i u zemljama EU”. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. godine. gde su mišljenja primetno podeljena. takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama. odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život. Užicu..

pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. o nekoliko zanimljivih pitanja. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. 8. 5. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. Netransparentnost je. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. 4. 2. odnos prema medijima i kredibilitet. na meti 4. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU. i 10. 28 % i jeste i nije zadovoljno. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. 6. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). građane. transparentnost donošenja odluka. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. godine. 3. regionalna saradnja i saradnja sa EU. kao najšire ciljne grupe. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face). nevladin sektor i 6. 9. pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). Zadržaćemo se sada na stavovima građana. 3. 4. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. političke stranke. 10 % ne bi glasalo. predlozi za promotivne aktivnosti. poslanike i državne službenike. Taj zbir čini 42. 2. kako je utvrđeno.2. a kod građana CATI. zakonska regulativa i kontrola. dok je 64 % nezadovoljno. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. najveći problemi i zagađivači. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1.2. privrednike. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija. Odgovor nije dalo 19 % ljudi. ali da ne može sada da nabroji. 7. predstavnike lokalnih samouprava.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga. 5. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine. a 9 % ne zna kako bi glasalo. godine. Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. odgovornost i predlozi mera. informisanost. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU.4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21.

5 1.3 10.0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača.4 26.4 4. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19. Država i njeni službenici 3. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni.6 11.4 100. Oštro kažnjavanje zagađivača 3.7 1. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6.1 8. Lokalna samouprava 4.7 12. Neke druge mere 9. Ne znaju. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1.8 31.6 16. Ne znaju. Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine.1 1.2 31. ne umeju da odgovore UKUPNO: .5 100. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika. Političari i stranke 2.90 mnogih kritika. % 1.9 1.2 2. Kampanje zaštite životne sredine 8. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo. Sami građani 8. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10. Privreda i privrednici (biznis) 6. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5.7 3.7 3. Nevladin sektor i organizacije 5. Naučne i stručne organizacije 7. Neko drugi 9.7 0. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.0 10.4 0.

divlja gradnja 8. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Ne znaju.4 8. Radio pominje 4 %. Opasan otpad 4. Zagađenje vazduha 2. Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti. Zagađeni vodotokovi 5. Nedostatak zelenih površina 6. Opšta nebriga 9. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti.0 6. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %.4 100. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne.0 4.6 14.5 24. Loše upravljanje otpadom .6 12. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika. informisanost o tome jeste. divlje deponije 3. Loša urbanizacija. dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje. odnosno opštini): % 1. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine. Loše upravljanje otpadom. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. Buka 7. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima. Dakle. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana. dnevne novine preko 13 %.8 3. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %. koju izdvaja 52 % građana.9 1. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme. Neki drugi problem 10. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17.0 Svakako. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %. nemam poverenja“. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %).7 6. Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću.

� Tu su: 1. slično kao i ostali u regionu. 3. pre tačno deset godina. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom.92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. 5. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. godine. Iskazi su više nego rečiti. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. 4. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. a 48 % da „treba“ to učiniti. 2. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. u ponašanju. znanja. poboljšanje zdravlja majki. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010. Insistiram na tome. zagađene vodotokove svaki sedmi. 6.. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“.. 7.. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva. a desetak posto ne ume da odgovori. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Svega oko 7 % misli suprotno. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. ocenama i predlozima građana su evidentne. � Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. 5 % se dvoumi.. U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. možda nedovoljno kompetentnog. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima. Milenijumske ciljeve razvoja. promovisanje jednakosti polova. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji. smanjenje smrtnosti kod dece. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori.“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. jer građani Srbije. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. stavovima. rada. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj. godine razmatralo se njihovo sprovođenje.

. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. kao i visoke novčane kazne. Registracija je počela 13. atrakcije. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. s druge strane. Od štampanih medija. pa hiljade. internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). � Sadržaj predstavljanja.. da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije. godine upisano 1001 javno glasilo.3. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija. � You Tube obiluje spotovima. O tome postoje iscrpni podaci. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg). 20 su dnevna izdanja. Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). storijama. 204 mesečna. a ne samo preko računara. oktobra 2009. zatim radio-programi (213 stanica). pa i praćenje klasičnih medija.5 miliona korisnika u Srbiji. događaje. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora. hitove. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta.93 4. Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi.2. ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. � Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada. Prema Zakonu o javnom informisanju. sa 1. 91 nedeljna. pa televizijski programi (108). što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije. Tu su najbrojnije novine (563 lista). reakcije na njih ili „gerila” odgovore. i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje. video-klipovima svih vrsta. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera). otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije. Međutim. nekih političara. s jedne. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo. upoznavanja i razmene nemoguće je opisati.

120.117 4.856 2.8% STUDIO B 1.001.599.0% ULTRA 1.051 3. populacija 4+) – 2010.535.3% RTS 2 4.3% .010 2.832.212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.642 1.037.123.1% RTS 1 25.4% PRVA 10.009 3.0% Ostale TV stanice Ukupno 19.4% PINK 25. godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5. populacija 4+) – 2010.9% AVALA 3.6% B-92 6.833.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca.632 2.

evro-atlantskim integracijama.3.13:04:59 14:00:00 . Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije.24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4.95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani. 4.12:04:59 13:00:00 . ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta. godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 .07:04:59 08:00:00 . koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu. velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života.11:04:59 12:00:00 .10:04:59 11:00:00 . populacija 18-49) – 2010.08:04:59 09:00:00 .19:04:59 20:00:00 .20:04:59 21:00:00 . Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi.16:04:59 17:00:00 . a retko na približavanju NATO alijansi.. Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju. Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: . koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim.09:04:59 10:00:00 .23:04:59 24:00:00 . Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv..14:04:59 15:00:00 . Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja.18:04:59 19:00:00 .15:04:59 16:00:00 . uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja.22:04:59 23:00:00 .21:04:59 22:00:00 . Od vrhunskih.3. sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice. demografskim i drugim karakteristikama. čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju.17:04:59 18:00:00 . svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi.1. Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU.

na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora.2. 4. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. Nalazimo ih čak i u poslovicama. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. dinamičkom stereotipu. postupanje po individualnim žalbama sudija. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. mandati poslanika. rasvetljavanje ubistava novinara. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. politički i drugi socijalni stereotipi. otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni. novembra 2010. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu). U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu. koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. nepromenljivi. ili „Jednom policajac.3. � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci. � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. jačanje pozicija regulatornih tela. ekonomske reforme. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. Oni imaju više uzroka i oblika. Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. „Ko laže taj i krade“. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava. usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. čak i kada je reč o tzv. U društvenom ponašanju.. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi. uvek policajac“ itd. imaju različita ishodišta. ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. koji izvorno predstavljaju skoreli. pa i sopstvene pozicije i života. izmene u domenu javnih nabavki.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. koji je prilagodljiv i podložan promenama. npr. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model. nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. dr Dragan Krstić). klasičnim institucijama). godine dobije status kandidata. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja. gde se na osnovu nekog primera. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa).

Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava). navođenja.97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama.3. ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave.. pregledna i laka za primenu.“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama. reč o. Odgovori se.3. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). ređe označava alternativa „nemam stav”. nevladinom sektoru itd. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova.. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti. To znači da sva naša objašnjenja. a one već spadaju u nerealne. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj. na primer. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu. čak iracionalne socijalne percepcije. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa. mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati. 4.. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti. nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu. Broj „srednjih” odgovora . drugačijim dokazima. promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte. zapravo. Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. nekada sa izvesnim iskustvom. Sam stav ima nekoliko komponenti. koja bi bila razumljiva.. koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. zahvaljujući tome. otporne na suočavanje sa naknadnim. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da.

pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji. 19 % građana promenilo je mišljenje. Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik. umesto 43 %. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima. Prema njenim rečima. već i za stvaranje boljih uslova života. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo. nije podrobnije obrađivana. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije.4. Prema njenim rečima. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. verovatno. pa je na kraju godine njih 24 %. postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. S druge strane. Od juna do decembra 2010. 4. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. neophodne za ulazak u EU. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“. Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana.4. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti.98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. rekla je ona. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji.1. 4.

99 „Građani Srbije. kako predočavamo prednosti integracija. pa je tako već i u čuvenom. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji. koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje. Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. što se.2. između ostalog. njih 39 %. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa.. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. „Od 15 % onih koji su informisani o fondovima. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba. rekla je Delević. preko posebnog. institucije i organizacije. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU.... CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. o čemu treba da brine i država. samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”. čije uvodno objašnjenje glasi (str. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine. Ukoliko njega nema. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“. pitanje je kojim jezikom govorimo.4. Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije. Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju. 332–344): 4. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave. Jednostavnije rečeno. postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom. ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane. Projekat PALGO centra „Evropa znači da. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. Neke ranije studije (npr. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU. Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju. Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. koje probleme obrađujemo.. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . što je veliki problem ovog industrijskog mesta. ali to ne mora biti slučaj.

Korisno je. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. itd. „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. Svakako. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu . februara 2011.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. kvalitet vode. koja je objavljena pre nekoliko meseci. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije.4. upravljanje otpadom. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. godine“. Tu su utvrđena tri markantna koda. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije. postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. stoga. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24.3. posebno kada je reč o kulturi 4. zaštita od buke i civilna zaštita). zaštita prirode. ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira.) i na kojem nivou (nacionalnom. Zasniva se na preventivnim aktivnostima. hemikalije. principu „zagađivač plaća”. tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. kako je postulira sam projekat. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka. regionalnom. klimatske promene. agencije. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

ISBN 978-86-84865-08-5 1. Атељевић.Napomene i bibliografske reference uz tekst.Beograd : PALGO centar.. . 2011 (Beograd : Standard2).6(4-672EU) 351. Владимир [аутор] a) Европска унија . .Европска унија COBISS.CIP . 5: Predgovor / Dušan Damjanović. .Str.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. : ilustr.14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević . 26 cm Tiraž 500. Београд 349.. .77(4-672EU) 502. Nikola Mikašinović]. 103 str.SR-ID 184295692 .] .Заштита .Еколошка политика b) Животна средина . urednici Dušan Damjanović. [et al.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful