Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo. Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA. . . Beograd Tel: + 381 11 30 25 813.palgo. Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama. Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević.. Zoran Sretić. Siniša Mitrović.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14.. www.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2.org.org Urednici Dušan Damjanović.

. 2011.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd.

3.2.1. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4. 2. 2. 4.1.1.2. 1.4. 4. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2.3.2.1.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1. 1. 4. 3.5. 4.4. Životna sredina. 4. 2. 3.5. 2. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3. 2. integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije .2.

Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. jer lokalne vlasti. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. Siniša Mitrović. Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja.. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije.5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. koji je. kao nivo vlasti najbliži građanima. rukovodilac Grupe za životnu sredinu. i Prvoslav Plavšić. relevantna za njihov dalji rad. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Autori ove publikacije se. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije. Posredno. istraživač komunikacija. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. pre svega. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. na prvom mestu. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou.. Zoran Sretić. – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“.

.

Evropske integracije u oblasti životne sredine .1.

.

Cambrdge University Press. oktobra 1987. U prvom redu. za sada. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije. a broj članica od šest do. Marc Maresceau. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo. Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. 2002. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU.9 1. situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. Krajem osamdesetih godina 20. Istina je.1. Handbook on European enlargement. u ime Zajednica. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. Kirstyn Inglis.1. Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. Afirmaciju 1. . odnosno granice proširenja EU. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. istakavši. a ne instrumente politike proširenja. 15. Asser Instituut. Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V.1. 9 (2005). moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. str. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve. prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU.M. Načela proširenja. Evropske unije i OEBS-a. dvadeset sedam. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU.C. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU. Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica. radi se o bivšim sovjetskim republikama. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope. bez obzira na vreme. 1. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman. Andrea Ott. T. negde između. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu. kao po pravilu. Dimitry Kochenov. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. kao što je rečeno. kontekst i države u procesu evropskih integracija. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. Situacija se. pozicije i akcije). kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean.

pa i njegovu delimičnu razradu. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. � 1. Slovenija. Malta. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. Unija beleži i jedno istupanje. ekonomskim. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Finske. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. Litvanija. Irska. maj 2004 – Kipar. � 1. a potom i Portugala i Španije. koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. Od značajnijih načela. Pored pomenutih šest talasa. Danska. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. godine. Slovačka. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1. Španija. istom prilikom. � 1. Finska. Švedske. Bugarska. januar 2007 – Rumunija. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. tako se. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. Češka. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. Reč je o Grenlandu. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Građani Norveške su se 1994. ali je odustao od primene pravila Zajednice. Norveške4. januar 1981 – Grčka. Švedska. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. � 1. tom prilikom. i Malte i Kipra. pa donekle. Ipak. političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. tako i po političkim. Prvu su činile države poput Austrije. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. Poljska. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. Mađarska. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. ponovo u Kopenhagenu.1. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama. januar 1995 – Austrija. � 1. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. januar 1986 – Portugal. za članstvo u EU. Letonija. Estonija. Pored svih pomenutih proširenja. 1.10 takvom stavu. a kasnije Portugala i Španije. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“.2.

takve namere osujećene su na kraće staze. šefovi država ili vlada utvrđuju. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. godine. No. Za EU.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. Dve godine kasnije. Slovenije. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. 12/1995. 3. godine. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. Madrid European Council. koji će i danas. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994. Sa druge strane. sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije.11 ekonomije. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. osnovne kriterijume za članstvo u EU. što je bio slučaj do 1995. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom. 11. sa delimičnim modifikacijama. privrženost ciljevima političke. tzv. Češke. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Slovačke. Mađarske. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. poput Poljske. Rumunije i Bugarske. ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. ekonomske i monetarne unije. vladavina prava. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. Mađarskom i Poljskom. ekonomskom i pravno-institucionalnom. kako se kaže. Litvanije. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. funkcionalna tržišna ekonomija. стр. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda. na sastanku u Kopenhagenu 1993. Strategija bi trebalo da bude. Estonije. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. 2. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. veka. . godine. ali i interese EU. administrativni kriterijum5. godine. pre svega u Evropi. Letonije. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima.

EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. dinamika prijema novih članica9.pdf. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). kao i država tzv. Big bang. Dakle.seio. 9 10 . može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7. str. „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska.gov. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces. decembra 1997. Beograd. a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. a sastavljena je od brojnih instrumenata. godine. poput agende proširenja. pregovora o pristupanju. godine. finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8.15. Tanja Miščević. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. http://www. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov. karakter politike proširenja je prilično složen.6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu. a potencijalni kandidati: Albanija. godine. Island. Bosna i Hercegovina. pretpristupne strategije.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13. usklađivanja zakonodavstva. 9 (2005). 1999. Pri tom. nego na veći broj tema i veći broj pitanja. Crna Gora i Srbija (v. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. Makedonija i Turska. mapu). političkog kriterijuma. 2005. shodno tome. U maju 2004. iz Kopenhagena. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. ESPI Institut. Konačno. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. Heather Grabbe. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. Pridruživanje EU. Tzv. Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope.

koji je sastavni deo politike proširenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013.3. godine predviđeno oko 2.6 milijardi evra bespovratne pomoći. u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Integracija država zapadnog Balkana u EU. . Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU. januara 2007. finansijska pomoć EU11.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1.1. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja. pri čemu je. u proteklih gotovo šest decenija. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1. uključujući i Srbiju. i koje je tokom devedesetih godina 20. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. Ovim procesom EU je 1999. kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. Štaviše. a broj članica na 27. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača. godine. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. ukupna populacija EU povećana na 492 miliona.

novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22. godine. godine. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. oktobar (7. Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je. godine. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. godine. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. koja je tada usvojena. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. od 2003. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15. Deklaracija. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. godine. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. decembra 2006. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. godine 2000 posle 5. kao i status potencijalnih kandidata. Na samitu u Solunu. godine i juna 2008. maj 2006 – call-off 12. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja. održanom juna 2003. Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12.

održala je. Konsultativna radna grupa. godine. godine. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. potpisani u maju 2007. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. države koja je u tom trenutku predsedavala EU. otpočela primenu Sporazuma 30. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. nakon petooktobarskih promena 2000. decembra 2009. odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. Predsednik Republike je 22. do jula 2002. sa svoje strane. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. Savet ministara EU doneo je. pet sastanaka. januara 2009. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. novembra 2009. septembra 2008. novembra 2007. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. oktobra 2005. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). u periodu od jula 2001. Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. aprila 2008. godine. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. godine. godine. Sporazum je potpisan 29. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. decembra 2009. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. a već u maju 2006.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. Pregovori su zvanično otvoreni 10. na kojima su razmatrani tekući. Odluka kojom je Savet ministara EU. godine. Srbija je. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. godine. 30. 7. Narodna skupština Republike Srbije je 9. Za Srbiju.

1. 12. 9. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. već. pre svega.1. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. ne u zaštiti životne sredine. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu.16 Konačno. kao preteče Evropske unije. 11. 10. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje.2. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice.2. januara 2011. 7. Predsednik Vlade Srbije je 31. 6. čije je donošenje imalo razloge. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini.) Početak pregovora o članstvu. za šta treba pripremati sagovornike u EU.000 strana propisa. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke. 8.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. 17. 5. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. tj. još od 1967. i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine. 4. 2. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje.483 pitanja.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. veka. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice. 3. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1. Takođe. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada.

Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo. i to od 1989. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Palgrave MacMillan. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku. Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. 13 . i da ono što su želele da postignu Nemačka. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. Danska. Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. 2007. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. kada je za samo dve godine. Takođe. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. godine. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja). do 1991. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). Slobodno kretanje radnika 3. ali ne revnosno poput Nemačke. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. pre svega. Slobodno kretanje robe 2. veka. Justin Greenwood. the European Union series. koje su organizovane po sledećim oblastima: 1. a to je nešto skuplja. Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne. Slobodno kretanje kapitala 1. Interest Representation in the European Union. godine. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. poglavlju – o zaštiti životne sredine. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4.2.17 Ipak. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom.2. uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12. Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja.

Energetika 16. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Javne nabavke 6. Transevropske mreže 22.18 5. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. pre svega. Finansijske i budžetske odredbe 34. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. Carinska unija 30. Pravo intelektualne svojine 8. Oporezivanje 17. Ribarstvo 14. Finansijska kontrola 33. veterinarska i fitosanitarna politika 13. potom godišnjih izveštaja o napretku a. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. tj. Spoljna. sloboda i bezbednost 25. Institucije 35. Međunarodni ekonomski odnosi 31. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara. Finansijske usluge 10. bezbednosna i odbrambena politika 32. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. Transportna politika 15. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. Socijalna politika i zapošljavanje 20. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Ispravnost hrane. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. Informaciono društvo i mediji 11. Statistika 19. Obrazovanje i kultura 27. Pravda. Politika konkurencije 9. Preduzetnička i industrijska politika 21. na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. Privredno pravo 7. Životna sredina 28. Ekonomska i monetarna politika 18. Nauka i istraživanje 26.

predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva.hr. Pored horizontalnih mera. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti.19 Tabela: primeri merila za 27. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja.jačati administrativne kapacitete. decembra 2010. obradu otpada. upravljanje otpadom.entereurope. hemikalije i genetski modifikovane organizme. U najširem smislu. zaštitu prirode. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo . Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet. pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27. buku. Brzina i trajanje pregovora (v. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda. 14 Preuzeto sa internet stranice www. vodu. industrijskih zagađenja. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija. kontrolu industrijskog zagađenja. Komisija izveštava Savet periodično. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike. Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi. reč je u velikoj meri o vertikalnim merama. koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera. pre svega. februara 2010. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19.

Sa druge strane. godine � pregovori okončani: decembra 2002. . . pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU. . Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999.odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014. procena uticaja.otpremanje otpada do 2009. . .20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku. . Ovim planom potrebno je definisati rokove. (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: . Information & Interinstitutional Relations. o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014. i to ne samo krajnji rok.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014. December 2004.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori. Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001. . EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu. već i vremenske međustanice.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007.odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008.sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011. � pregovori okončani decembra 2004. . . (naspram 2007. voda. otpad. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene.emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009. . do ostvarivanja konačnog cilja. . Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu. Directorate-General Enlargement. Već na samom početku pregovora. (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: . za tadašnje države članice) 15 European Commission.

Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. edited by Joann Carmin and Stacy D. kao što je rečeno. moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. . Pored pomenuta četiri. u to vreme. neretko i godinama nakon prijema. jeste oblast zaštite životne sredine. Politika zaštite životne sredine. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova. Routledge 2005. . Ipak.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju. � pregovori okončani decembra 2002. EU Enlargement and the Environment: Six Challanges. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. 1. mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU.) � prelazni periodi: . godine. odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU. Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005. Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini. energetski 4. administraciju. te određene privredne grane.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. politički. ali i privredu.3. političku elitu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 . Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU. ali ne samo to. (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001. Ibid. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. EU Enlargement and the Environment. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva. finansijski 2. administrativni 3. . ovakav pravni aranžman. kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok.spaljivanje opasnog otpada do 2005. Van Deveer.21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. Kramer. ukupni troškovi za.2. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997.

Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. a proizlaze iz tog propisa. Takođe. kao što su hemijska. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. Takođe. rudarstvo itd.22 ima. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. Pri tom. Naime. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. odnosno gradnje. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde. pa i pokrajinska administracija. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd. Situacija je naročito teška u državama poput naše. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. odnosno ulaganja u ovu politiku. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. industrija čelika. Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu. neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi.

The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. ali i nemala kratkoročna ulaganja. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine. Metroeconomica. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. No. izdavač Fakultet za ekonomiju. Trbović i Mihailo Crnobrnja. EFTEC. Konačno. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. Naime. pitanje energetske efikasnosti. ECOTEC. urednici Ana S. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. IEEP. Takođe. 2001. TME & Candidate Country Experts. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. 2009. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. u proseku od 30 do 50 odsto. Beograd. došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. Uz sve navedeno.23 zime18. Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. . bar kada su domaćinstva u pitanju.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta.. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. direktive o upravljanju otpadom itd.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU. direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. osobine ambalaže itd. protekcionizam. EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu. Ili. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta. a s druge strane. njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. Dakle. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje. kao što je globalno zagrevanje. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine. ekoloških karakteristika proizvoda (npr. Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta. a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. buke itd. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr.). već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji. Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. Zagađenje ima prekogranični karakter. Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo.). Da bi se. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. kvalitet goriva.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode. čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda.28 takmiče na slobodnom tržištu. član 2. vazduha. sa jedne strane.. kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje. na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga. u pogledu uporedivog proizvoda.

uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. Ugovora o funkcionisanju EU. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. kao strana obavezana Ugovorom. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. prekogranične zaštite prirodnih staništa. Community heritage). odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. odnosno. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. stav 2. psihološko prelivanje.22 S druge strane. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. država. Unutar te podele. . regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. zemljišta i voda. nasleđem Unije. Ipak. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. u potpunosti posao centralne vlasti. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. teritorijalnom uređenju. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. definisati podelu tereta između centralnih. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. prekograničnog zagađenja vazduha. Kada je u pitanju prenos EU propisa. bez posredovanja nacionalnog propisa. Izuzetno. pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni.29 rečnih slivova.21 Prirodno. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji. podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. Ovde mislimo na tzv. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. od strane različitih nivoa vlasti. Život je univerzalna vrednost. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije. Da li to znači da države članice. sada. To znači da države članice mogu.

države članice. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom. robe. društvenog i kulturnog razvoja. 26 . To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. Član 3. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. poznata i kao Bruntendlova komisija. pa i lokalne. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije. � zaštita zdravlja ljudi. nacionalnom. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). lokalne zajednice). a naročito borbi protiv klimatskih promena.) Ugovora. (V. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). a ne cilj po sebi. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije. pri tome. kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je.25 Drugim rečima. regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva. načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. regiona. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog. takođe član 2.30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. Otuda član 11. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne.23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi. koja u načelu br. podelu nadležnosti. srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima. Ugovora. Takođe. na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED). Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. V. svaka odluka na lokalnom. (bivši član 174. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja.

rizika po zdravlje ljudi. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu. . Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. životinja i biljaka. praktična politika zaštite životne sredine EU. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. Ova načela predstavljaju uzore. to ne znači potragu za „nultim rizikom”. na kojima se temelji sama Unija. razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. stav 1. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua. tačka 1). „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. manje poznatih ili nepoznatih. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. tačka 2). već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. kao što mera može biti privremena ili trajna. situacija kakva u stvarnosti retko postoji. odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. kako u definisanju politike zaštite životne sredine. stav 1. Ugovora: � načelom predostrožnosti. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. broj 135/04 i 36/09). Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. � načelom „zagađivač plaća”.27 S druge strane. tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. odredbom koja obavezuje državne organe. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike.

Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. jer postoji visok naučni konsenzus. ali stižu kasno da bi je sprečile. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Drugim rečima. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. štaviše možda je i veštačka. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. best available techniques – BAT). U svakom slučaju. ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. Pored toga. 68. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi.32 predostrožnosti. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi. str. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. o čemu će biti više reči kasnije. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. prevencije. Pravni režim ograničenja i restrikcija. s druge strane. a tamo gde se javi. pre svega. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti.. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. sa politikom upravljanja otpadom. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora. konkretnije. i sa njim povezana percepcija javnosti. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28. pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. opet. ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. tj. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode. Štaviše. lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. Načelo prevencije. Bolje sprečiti nego lečiti. životinja i biljaka. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. u odsustvu potpune naučne pouzdanosti.

naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. monitoringa. U pogledu odgovornosti. odnosno ako proizvodi. ili stavlja u promet sirovinu. a ne trošak društva. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. Svakako. U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). Takođe. One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. Naš zakon. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine. koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu. Zagađivač. koristi. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. Dakle. snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. nadzora. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine.33 proizvelo. u skladu sa propisima. ekološki odgovornog upravljanja itd. ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). na primer. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). Na primer. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva. Troškovi administrativnih postupaka. i pravo pristupa javnosti informacijama. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. ovo načelo sadrži u sebi.

svakako. 1997. I to ne samo na papiru. � zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. str. već.. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane. standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana.2. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine. u procesu pristupanja. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. nazivamo primenom (enforcement)30. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application). vazduh. i u stvarnosti. 3. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). osobine. sastav itd. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU. 30 Ibid. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. zemljište) posmatrano prema određenom parametru. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni. nacionalni zakoni.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda.. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. str..eu/environment/archives/guide/contents.htm. održati. koje treba dostići. Dostupno na adresi: http://ec. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation. neposredno ili posredno. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. 2. odnosno način njihovog obavljanja (npr. kvalitet. 8–9.“29 Prema tome. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU.europa. . Konkretno. Brisel. Obezbeđenje institucija. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje.

koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. Takođe. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. Član 191. donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva.. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama. Ugovora o funkcionisanju EU. u načelu. Te obaveze se odnose kako na centralne organe. ne smeju usvajati propise. Dakle. Izuzetno. 32 33 . primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive.32 Prirodno. u potpunosti posao centralne vlasti.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. stav 2. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU. To znači da se. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. Direktive. kao specifičan instrument. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. Drugim rečima. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31.33 S druge strane. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati.. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije. Takođe. dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. odnosno njihovi organi. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. države. države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. Štaviše. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. U pogledu negativne obaveze. Ipak. Takođe.

broj 38/09). umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija. kao nosioce obaveze definiše javne organe. biodiverzitet). prevencije i načela „zagađivač plaća“. projekat). Naime. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. sa druge strane.Međunarodni ugovori”. posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka. Drugim rečima. čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. 2. sa jedne strane.1. donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. Otuda. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka. odnosno određene pojave (otpad. predostrožnosti. za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete.3. Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. buka. evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine. 2. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1. kohezionih i poljoprivrednih fondova EU.3. lokalni). pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. zemljište. Takođe. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. 2. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. regionalni. strategiju. . preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS . vazduh. Arhuska konvencija. i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. klimatske promene…). Takođe. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. koji je predmet odlučivanja.

uključujući i regionalni i lokalni nivo. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. Nadležni organ Autonomne Pokrajine. osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. njihovim prikupljanjem. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3). Takođe. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. odnosno jedinice lokalne samouprave. Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). Takođe. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. Zapravo. u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. odnosno obaveze. odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.).37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju. Ujedno. odnosno širenjem informacija bez zahteva. Istovremeno. bez potrebe isticanja razloga. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. Svako lice ima pravo da. ažuriranjem i javnim objavljivanjem.

smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. i 4). aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. upravljanje otpadom itd. u skladu sa svojim nadležnostima. organi Autonomne Pokrajine. međunarodni odnosi). i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa. Takođe. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. zemljišta. i sprečavanje. ZZŽS). jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. Takođe. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. tj. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži. sprovođenju nacionalnih. celovitosti. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine. Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. faktore. naročito. uslovima za život itd.. Republika. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. tj. čini sastavni deo informacionog sistema. odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. vode. stav 3. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. 2. 1. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera.38 Ti izveštaji sadrže. U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. upravljanje hemikalijama. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. šuma i geološke raznovrsnosti. Takođe. Kada je u pitanju reaktivni pristup. blagovremeno. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. Direktive). osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. Monitoring. čl. Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. Sistem zaštite životne sredine. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine. zaštita vazduha. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova. članove 69–78. zaštita prirode. podatke o zdravlju i sigurnosti. član 7. Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje. razlozi javne bezbednosti. očuvanje prirodne ravnoteže. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje. kontrolu. Državni organi. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16). zainteresovane javnosti i druge države. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva. ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja. Takođe. Takođe. Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. 4).39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. a najkasnije u roku od 15 dana. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. između ostalog. uključujući ljude. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. a odnose se na ugrožavanje. Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. pre nego što je saglasnost data.. životinje i biljne vrste. stav 1). Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. 15. a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. as soon as possible) ili u roku od 30 dana. 5) bez potrebe navođenja razloga (čl. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. stav 4). definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. Takođe. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog. Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom. smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. veličine ili lokacije. njihove prirode. naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. uključujući i sve preventivne mere. tj. naime. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79). ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. kao i podatke o razmotrenim alternativama. Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. ZSPI. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2.

ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. broj 135/04). uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”.40 njihovom izvoru. U drugom slučaju. Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. transport. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. tj. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. broj 84/05). Takođe. urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja). poljoprivreda. Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. međutim. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”. Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije.

saobraćaja. stav 3). uključujući i one prekogranične prirode. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. u kratkoročnoj. pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. Drugim rečima. kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”. plan. Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. u duhu ciljeva Arhuske konvencije. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. voda. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. telekomunikacija. planovi i osnove moraju. nikako restriktivno. turizma itd. zainteresovanih organa i organizacija. polazeći od nosioca projekta. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. otpad itd. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. opterećenja prirodnih resursa. Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. štetne emisije. Predmet strateške procene su strategije. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. programi. Takođe. industrije. Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . u skladu sa načelom integracije.). planovi. plana. srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. klimatskih efekata itd. energetike. u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene. generisanja otpada. korišćenja zemljišta. zemljište. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. Organ nadležan za pripremu strategije. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. Svakako. Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja. No.41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. energetske efikasnosti. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. do šire zajednice koje se projekat tiče. dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. poljoprivrede. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. stav 1). njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka. ovaj pojam treba tumačiti široko.

stav 1. aspekt). Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća. zainteresovana javnost. u skladu sa zakonom (član 81a). za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. Arhuske konvencije). Svakako. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. prema važećem stanju prava. ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. Međutim. ali ni prepreka da se ona propiše (3. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. stuba Arhuske konvencije. Drugi i treći aspekt se često mešaju. odnosno propuštanja organa državne uprave. ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. Prema Arhuskoj konvenciji. Arhuske konvencije). ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. Nama se čini da. ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. odnosno sudom. ukoliko takvi postoje. može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Takođe. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. stav 2. takva pretpostavka ne postoji. AP ili jedinice lokalne samouprave. stav 3. tj. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti. aspekt). Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja. Arhuske konvencije).42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9.

Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera. Dakle. Standard kvaliteta životne sredine. bioloških. ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku.2. u skladu sa posebnim propisima”. održati. Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. zemljište. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu. Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore. zemljište. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda.3. priroda) posmatrano prema određenom parametru. vazduh. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. Sistem. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . 2. kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. U duhu Arhuske konvencije. pak. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. stav 3. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. regulišu ponašanja. Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. voda. Ukoliko se tim merama to ne može postići. odnosno upravnom sporu. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. kao što su vozila i drugi emiteri. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju.). član 16. od strane zainteresovane javnosti. Srbija je tokom 2009. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. hemijskih. koje treba dostići.

koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu. stav 2. tačka 5). koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. � Komunikacija i informisanje. effects based approach). � Standardi kvaliteta vazduha. broj 11/2010). Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost). kritičnih nivoa. kako bi se izbegle. Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38. margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. � Integrisan pristup. odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. Zakona o zaštiti vazduha). Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili. odnosno mere.44 čiji ciljevi. tačka 6). programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola. utvrđen na osnovu naučnih saznanja. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha. Država. ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu. . uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009).

i obavezu izveštavanja. godine u EU-27. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. . Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. naročito dece. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. takođe. Zakon. čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava. takođe. Gde standardi nisu zadovoljeni. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. domaće grejanje i lokalnu industriju. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha. kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport. radom industrijskih postrojenja.pdf (preuzeto 3. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila. po potrebi. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. aprila 2011). ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990.europa. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. radovima na izgradnji. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. što najčešće uključuje transport. Direktiva. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu. Pokrajina.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. Izvor: http://ec.

Takođe. propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona. eutrofikacije i prizemnog ozona. zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija. u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike. uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. fosilna goriva. Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. emission limit value approach – ELV). broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije. i regulisanje određenih zagađujućih procesa. broj 135/04). industrijske otpadne vode.46 zagađivanja. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. odnosno. tačka 18). Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. boje i lakove). Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“. azotne okside (NOx). Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. dejstva poljoprivrednih aktivnosti). . uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. Oba pristupa imaju mane. a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng. zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. u ovom slučaju. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu. odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. i to za: sumpor-dioksid (SO2).). Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). stav 6(2). kao poseban zakon.

Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. V. Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke). član 3.Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja. podslivovi Pčinje. ali i posebno za vodna područja. kao i ODV. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama. Zbog toga. Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora. . uz pribavljenu saglasnost Ministarstva. kombinovani pristup). Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda. potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV. dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda. ODV. Kada su u pitanju vode. Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. Tako Vlada. odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. stav 1. Morave i Donjeg Dunava. Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent. već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi. Slično predviđa član 16. Vojvodina. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ . donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem. ali generalno on. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja. bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene.44 41 42 IPPC . a Grad Beograd za vodno područje Beograd. stav 2).43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav. Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom. Bačku i Banat. stav 3. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. U skladu sa tim. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom.47 u životnoj sredini. što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. na predlog Ministarstva.

odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana. konsultacije koje treba izvršiti. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. full cost recovery). odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. . na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. Ministarstvo. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda. Beograd i Novi Sad. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng. Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. Ministarstvo. dva najveća grada u Srbiji.48 Planovi određuju. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. između ostalog. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija.

za sada. jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. ekosistema. Primera radi.49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života. Takođe. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja.46 U tom pogledu. čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU. što je. već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta. ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU.europa. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda. U periodu 2000–2006. Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu. jezera i morskih obala. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. 46 V. Izvor: http://ec. prepušteno nacionalnim propisima. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC). bez prethodnog tretmana. S druge strane. Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova. EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje. Zaštite vodnih resursa. nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU.pdf (preuzeto 3. domaći horizontalni propisi. aprila 2011). evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje).

preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. a posredno i preko Zakona o vodama. prvenstveno. 104. radova i aktivnosti koji. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“. uključujući uređenje prostora. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. favourable status) kao standarda kvaliteta. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)). . troškovi remedijacije. programa. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji). sami ili u sticaju sa drugim. projekata. revitalizaciju i rekultivaciju. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo.50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. čl. Zakona o zaštiti životne sredine). mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke. broj 88/2010). određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. Takođe. kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)).47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova.48 Naime. pa zatim i prirodne vrednosti. i 105. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. osnova. na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. 63. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). 66. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. br. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan.

odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49. projekti. planovi. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr.. Takođe. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2. u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. projekata. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www. radova i aktivnosti. Izuzetno. nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen. na takvom području. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU. Na primer. smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova. osnove. .rotterdamportinfo. programi. kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. zaštita zdravlja. a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke. aprila 2011). preduzete su mere zaštite zemljišta. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. osnova. Faktički. programa. Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa.cfm (preuzeto 3.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. odnosno investitoru (v. član 10(4)). stav 16a). radovima i aktivnostima. koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng. osnovama. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje. U skladu sa načelom predostrožnosti. Community heritage). odnosno vrsta.51 sredine. projektima. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. javna sigurnost). programima. odnosno za zaštitu prirodnog dobra. 50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica.

priroda i prirodni resursi). Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja.). ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. buku. dozvoljavajući nadležnom organu da. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. proizvodnja đubriva. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT). posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini. njihov cilj je internalizacija eksternalija. tj. 1. pokrivajući emisije u vazduh. ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. Takođe. industrija cementa. voda. vodu i zemljište. imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. 3. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti. metalska industrija. utrošak sirovina. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. primenom metode integrisane dozvole. farme. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike.52 2. vazduh. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. broj 135/2004)51. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. u konačnu cenu proizvoda. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). 2. agroindustrija.3. Uslovi iz dozvole. zemljište. energetsku efikasnost. (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. materijalna dobra. uključujući i granične vrednosti emisija. postrojenja za upravljanje otpadom itd. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine.3. u definisanju uslova iz integrisane dozvole. hemijska industrija. rudarstvo. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ.

Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. ima osobine propisa koji. prema tome. kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT). sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. u skladu sa posebnim propisima. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje. Takođe. dozvoli. s jedne strane. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. izvođenje ili obavljanje aktivnosti. sprečavanje industrijskih incidenata. održavano. voda i zemljišta. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. hijerarhija upravljanja otpadom. prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. zaštita od buke itd. primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52.. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija. ako to nije izvodljivo. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 . na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja. nacrtu dozvole. Takođe. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. pre svega. propisanih u cilju sprečavanja ili.). pokrajinskih i lokalnih vlasti. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve. postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). nacrtu dozvole. godine.53 4. Da bi mu bila izdata dozvola za rad. uključujući i tehnologiju koja se koristi. Zakon o ISKZ. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. izgrađeno. energetska efikasnost. Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. uključujući troškove i koristi. odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima. što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole. koji se. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ). njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). Međutim.

Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. Zakon. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. tj. otuda. reciklaža. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. na porast otpada utiču uvoznici. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Srbija je 2009. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. ili faktički držalac. waste management hierarchy).“ . smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. Takođe. Takođe. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje. u smislu zakona. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. Takođe. samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019.54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine. Svako od ovih lica u lancu može. tek u nedostatku boljih opcija. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. a ne isključivo kao prema problemu. uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. distributer ili prodavci. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. reciklirani ili ponovo upotrebljeni. otvaranje. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika..

ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. . To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. koja uključuje. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. tretmana i odlaganja otpada. u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka). Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. transporta. Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. decembra 2012. odnosno u regionu u kojem je proizveden. godine. kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. Sa druge strane. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). 25. odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. Zakon.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. i 26). Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata. zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja. skladištenja. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56.

a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. boje i lakovi. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije. razvrstavanje i odlaganje. Takođe. što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. ulja. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti. Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava. jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. Takođe. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. i 2006. Izvor: Diverting waste from landfill . troškova i profita. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije. Dakle. i 1997. pesticidi i dr. . odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje.56 lokalne samouprave.Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). od 1990. uvećana za 260 %. ali je između 1993. Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. Od 1980. Ona je u početku bila niska. Takođe.) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. flat rate). Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. pay as you throw). Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. odnosno 54 evra po toni.

Takođe. Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. Jedinice lokalne samouprave će morati. Istovremeno. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada.). omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane. otpadna ulja. Kada je u pitanju opasan otpad. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. broj 36/09). Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. gume. propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. interesu građana. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti. oslobađanje energije). za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. i uspostaviti mrežu postrojenja. kao poseban režim u odnosu na opšti. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. elektronska oprema. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. sa svoje strane. i posebnih tokova otpada. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. vozila. Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. . Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. biorazgradnja. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. ovi zakoni. što je prilika za povećanje zaposlenosti. regionalni i lokalni planovi upravljanja). Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira. koja će. u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. medicinski otpad itd.

koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng.com/o_nama. A&P (Pepsi). već posao organizuje preko svojih partnera. Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma. Čistoća – Kragujevac. 2. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš. februara 2011). prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema. Coca Cola HBC. „Sekopak d. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće. Ball Packaging Europe. . ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. Naime. Prema tome. Green Dot). obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom. Komunalac – Čačak. godine. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom.o. Carlsberg. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat. Tetra Pak Production. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. „Sekopak“ je 33. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. takođe. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada.58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe. pakera/punilaca i isporučilaca. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe.php (preuzeto 4. u skladu sa zakonom. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Fresh&Co. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. uvoznika. 3.o. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. Izvor: http://sekopak. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom.

ali i privatnih lica.4. U oblasti upravljanja otpadom. što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda. svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. detaljnije čl. horizontalno i vertikalno. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). a kada režim kretanja otpada. 59 Na primer. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. tj. koja je uvela neke nove definicije59. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. i 6. imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti. U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. 5. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. već je konkretna. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. Otuda će najveći izazov biti. Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova. pokretna meta. Direktive 2008/98/EZ). Naš zakon nema ova rešenja. mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. Za početak. pored formalne usklađenosti. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .59 2. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. S tim u vezi. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. i uzajamna koordinacija. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. Na primer.

godine. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva. EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke. Cilj EU je da do kraja 2020. planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2). Takođe. dodelu javnih nabavki itd. izgradnjom infrastrukture za biciklove. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. građevinarstvo itd. tramvaj. Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl. . Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama. Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. putem restrikcija u parkiranju. Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. transport. poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. niske cene struje. taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone. Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). uvođenjem gradskih biciklova. metro…). godine.). saobraćaj. a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda. Ujedno. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). upravljanje otpadom. kojoj pripada i Srbija. kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice.60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova.

S druge strane. str. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture.61 2.. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa. procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping). Takođe. značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički.eu/LexUriServ/LexUriServ. 2. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države. Pre svega. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku. Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine. 5. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama. Takođe. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd. Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine.1.europa.) predstavlja obavezu iz članstva.5. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. saobraćaj. Međutim. industrija.5. Primera radi.). stav 4. Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju.) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. . 4. službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62. U tom smislu. Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE). str. http://eur-lex. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. prema tome. tehnološki. poljoprivreda. Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192.. U međuvremenu su usvajane nove politike.

ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. U tom smislu. mi govorimo. akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta. Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana). Pri tome. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng.65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne).66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. zapravo. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države. energija.. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. 26. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu. Beograd. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet. Troškove administriranja. postaju i domaći zahtevi. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. Naime. Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice. . 2007. 66 Na primer. „Environment in Serbia – an indicatorbased review“. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći. Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. Međutim. Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine. sa jedne. odlaganje otpada.. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači. Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. i 99-100.). str.62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva.

do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). to će značiti i manje štete po šume. S druge strane. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika. Istovremeno. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada. čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati. rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva.5. .63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa. kao i uticaja te cene na potrošnju. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje. bilateralnih kredita itd. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe. potrošnje iznad evropskog proseka. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. str.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju.2. prema tome. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama. fondova EU. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. Primera radi. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. a ne od korisnika. što je indikator veoma niske cene. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. Istovremeno.70 67 Kao što smo rekli. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema. kredita međunarodnih finansijskih institucija. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta. Priuštivost je. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika. bilateralne pomoći. direktnih investicija. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. 4. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja. komercijalnih kredita.

on „misli“ životnu sredinu. ECOTEC.71 Takođe. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno. koji prevazilaze propisane standarde.64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta. saobraćaj i transport. koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. 2001. Drugim rečima. 73 74 . a najviše 681 milijardu evra. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je.6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. regionalno. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača. za 12. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad. administracije itd. upravljanja.pdf. kao što je. veština itd. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short. http://ec. godine. a ne o troškovima. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine. iznela je procenu da bi za period 1999–2020. Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). na primer. proizvodnje. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika. traži novi profil znanja. Ibid. ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. menadžera.). 19. energetika. str. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost. koncept održive ekonomije. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra. pri tome. godine. kao što su poljoprivreda.73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti.europa. Drugim rečima. Aneks 2. nacionalno).

Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .3.

.

1. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju.. a potom i pristupanje EU. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. Republika Srbija je. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. istorijskim i kulturnim nasleđem. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. definisani su nacionalni prioriteti Strategije.. nacrt 2008.) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. civilnog sektora i građana. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem. Da bi se oni realizovali. sa privredom zasnovanom na znanju. svih njenih organa i organizacija. pridruživanje. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. većom efikasnošću i produktivnošću. Vlada Republike Srbije. Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. u maju 2009. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . sa očuvanom životnom sredinom. bogata obrazovanim ljudima. kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. 3. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. U skladu sa vizijom.67 3. (Nacionalna strategija održivog razvoja. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona. kompatibilna sa standardima EU. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju.

odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. u saradnji sa OEBSom. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. tužioce i sudije. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”. godine. Tokom 2008. za koje Republika izdaje građevinsku. uslovljenih različitim razlozima. a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). br. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. kao i seta zakona iz 2009. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“. U proteklom periodu. godine. poslovima izdavanja dozvola za otpad. što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”.68 3. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. broj 129/07). Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133. broj 72/09). godine. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. 65/08 i 36/09). odnosno upotrebnu dozvolu. Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. prava i obaveze nadležnih subjekata. U skladu sa tim. Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. Pored toga.2. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. posebno u poslednjih nekoliko godina. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine.

unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. korisnika ribarskih područja. uočen je izvestan napredak. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. koji treba da bude objavljen do kraja godine. za šta je već raspisan tender. Takođe. postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. Osim toga. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. kao rezultat preduzetih mera. Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. U aprilu 2010. pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. Pored toga. Ukupno posmatrano. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. godini. kao rezultat obuke. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009.69 zaštite životne sredine“. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . a samim tim i kvalitet njihovog rada. upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi.

77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. a.” (član 85a. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine. a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. odnosno jedinice lokalne samouprave. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. br. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. za komunalnu higijenu i infrastrukturu. Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra. a prema drugim procenama ekonomista. osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87). one dostižu i do 15 milijardi evra. Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja.70 stvara uzajaman. Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77. emisije proizvedenog ili odloženog otpada.” (član 85. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 . a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. kao i lokalnih fondova. zavisan proces. stav 2). kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78. namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri.25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. 135/04 i 36/09). Stav 4). odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86). u skladu sa posebnim zakonom.“ (član 84. preko budžetskog fonda. supstance koje oštećuju ozonski omotač. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. stav 5). odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. vozila na motorni pogon. 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. godine. 75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine. naknada za zagađivanje životne sredine. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata.

Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. organizacija. poslovi.80 h. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije.79 g. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. s obzirom na sredstva kojima raspolaže. Procenjujući da će ova institucija. Preduzeća i domaćinstva. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. tj. e. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. broj 72/09) regulisani su „položaj. odnosno dozvoljenoj količini. plaćaju naknadu za prikupljanje. prihodi. kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje. u visini 10 % za rekreativni ribolov. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda. te za lov i ribolov. kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”.71 b. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. d. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima). Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. upotrebu zemljišta i šuma. koji su definisani članovima 8–10. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. namena i način korišćenja sredstava. Sva privredna preduzeća. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže. . takođe. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. f. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. c. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini.

81 Ukupno posmatrano. pa i onih u tranziciji. 6) dinamička efektivnost. velike zagađivače. Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata.72 Fonda za zaštitu životne sredine. 7) fleksibilnost. Ta svojstva su: 1) efikasnost. iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). sposobnost adaptiranja na promenjene uslove. u članu. osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. subvencija i kazni). uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. 4) praćenje dugoročnih posledica. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. . Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. naknada. carine na uvoz opasnih supstanci itd). dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. 61. taksi. U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. tzv. tj. koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. za koje se zahteva integrisana dozvola. između ostalog. od nacionalnog do lokalnih). sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda. a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema. broj 8/2010). uticaj primene instrumenta na konkurentnost. može se zaključiti da se. Iz iskustva različitih zemalja. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). 2) pouzdanost. životna sredina se ne spominje. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). tj. 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata. „istorijskog zagađenja“ itd.

obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine. Zakona o zaštiti životne sredine). Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU. kao 82 Inače. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. Agencija za zaštitu životne sredine.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. koja će pasti na državu. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. odnosno jedinica lokalne samouprave. a ne ranije stvorenih. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. u najvećem broju lokalnih samouprava. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa. sredstava iz instrumenata. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . stav 6. fondova zagađenja. koštati oko 4 milijarde evra.1 do 4. Istraživanje koje je 2004. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. kredita. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen. odnosno autonomna pokrajina. pošto postojanje velikog broja malih. od 4. „istorijskih“ zagađenja. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela. naročito u nekim segmentima (na primer. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). „istorijska“. nedovoljno snažnih fondova. Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika. pre svega lokalnom. broj 12/10.73 instrumenata. problem reka.). Najpre. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. problem otpadnih voda itd. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“. Takođe. već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska. Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine.2 milijarde Evra. „istorijskih“. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008. kao i obaveza da se do 15. sredstava međunarodne pomoći. nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. u skladu sa ovim zakonom. akumuliranih u vodi i zemlji). članom 83. finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. programa i fondova EU. UN i međunarodnih organizacija. problem upravljanja otpadom.

Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. organizacionih. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). zdravlju i kvalitetu života. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih. pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. institucionalnih. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU). međutim. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti. socioloških i finansijskih instrumenata. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede.

i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. koji može uključivati finansiranje. smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva. Kada je reč o primeni JPP. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor. JPP znači da se društvena odgovornost. imovine i znanja. � uspešnije upravljanje. � kvalitetnija usluga. očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. � manji ukupni troškovi. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. � brža realizacija. � bolja raspodela rizika. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. gradnju. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. Bitno je samo racionalno. Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. kao jednog od alata za brze promene. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem. radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. � stvaranje dodatnih prihoda. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. svest o potrebi zaštite. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). projektovanje. tehnologijom. a sve za manje novca. pragmatično. i oslobađanje zarobljene energije . Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu.75 sredinu u Srbiji. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. van ideološkog domašaja. pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator.

tj. � strpljenje i � društvena odgovornost. zemljišta. i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. � vreme. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). godini iznosio je 0. Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. To znači da je u Srbiji potrošeno 4. Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007).76 izgledno da će biti donet. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP. finansirana skupim kreditima. tzv.20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom.96 a u EU-27 oko 0. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha. � uloge i odgovornosti. � fleksibilnost. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. loše upravlja resursima. niske energetske efikasnosti. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa. hemikalijama i transponovanje direktiva EU. po mišljenju civilnog sektora. sistema EMAS.postupanja sa otpadom. crnih tačaka. dobit. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. tretman otpada). Srbija. vazduha. transparentnosti u postupanju i zajednički interes. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda. Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu. � razvoj kapaciteta. Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda. � uspostavljanje integralnog katastra zagađivača.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU.

Uloga mreže je da: . potrošnje energije i vode do 30 %.77 smanjenje količine otpada. � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. ljudi. � javnim sektorom (lokalnom samoupravom). a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. a slede hidroenergija. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. Kao primer dobre prakse. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. geotermalni izvori. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola. godine zaposliti do 5 000. godine. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. energija vetra i sunčeva energija. poslovnog i javnog sektora. a ti. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012. Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo). EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije. Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti. u odnosu na emisije iz 1990.. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. zbog smanjenja resursa fosilnih goriva. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži.. stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. Kada je reč o benefitima.

Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa. sinergije ekonomskih. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. � formira bazu znanja. Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja. socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad. ekologiju gradova. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije. granice rasta i potrebe stanovništva. socijalnih i ekoloških funkcija. koje će nastati u budućnosti. � podstiče i razvija saradnju u regionu.000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. smanjuju zelene površine.000 t/dan GORIVA UGALJ 1.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . sa brojnim nerešenim problemima.500 t/dan HRANA 2.800 t/dan PRIRODNI GAS 2. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju. vode i zemljišta. Bez obzira na složene ekonomske. a urbane migracije se događaju u Nišu. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina.000 ljudi se doselilo u Beograd. stalnim zagađenjem vazduha. VODA 62. Samo 2009. Ugrožava se prostor. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje.000 t/dan NAFTA 2.000 t/dan OTPADNE VODE 50. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. godine preko 50. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. Kragujevcu i Novom Sadu. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju. Sedište Centra je u Beogradu.700 t/dan AUTO GORIVO 1.

da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. kao osnove urbanog planiranja. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada. razmeštaju infrastrukture. Menja se mikroklima. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. Radi održanja na vlasti. ocena potencijala prirodnih resursa.. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. padavina i rasta zagađenosti voda. . � postojeća zagađenost vode i vazduha. od kojih su neki i toksični. obima zagađivanja životne sredine. vazduha i zemljišta. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena. u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. 3. radijacije i drugih zračenja). Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima.. zemljišta. � razrada regionalne strategije zaštite prirode. 2. U okviru prethodnih ocena. industrije ili objekata za rekreaciju. � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine. � razrada higijenskih. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1.karakteristike živog sveta. Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine.). Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. stanje geološke sredine (podzemnih voda).79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite. Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada. Evropske integracije kojima Srbija ide. pritisak da se humanizuje životni prostor. dolazi do porasta temperature. određivanje problematičnih ekoloških situacija. � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti.

5. Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi. industrije.80 4. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha. Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji. saobraćaju. površinskih voda. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. 7. doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora. komunalnog otpada i termoenergetike. nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda).. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu. vode za piće i zemljišta. Poseban problem jeste saobraćaj. nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada. kao i divlje deponije. 6.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. Beograd 2009.). Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. energetici.. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja.

integracije i građani .4. Životna sredina.

.

839 građana Srbije. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije.500 vlasnika našeg pasoša. koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri.000 građana Srbije. Novi azilanti: Tokom 2010. Mediji svakodnevno govore o tome.4. prema podacima objavljenim 20.2006.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5.6 %).57 miliona ljudi. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. onda se to odnosi na najširu javnost.000 stanovnika manje nego pre deset godina.1. Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. juna 2009. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja. pre svih Kancelarija za evropske integracije. na ovom području živi 7. Više od 307. U glavnom gradu Beogradu živelo je 1.1. (podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena. 10. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte. U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem. Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. godine (za Srbiju bez KiM). Na radu u inostranstvu bilo je preko 400. 4. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002. registrovano je 591. godine. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. predsedničkih.4 % (ostalo 43. odnosno Evropske unije. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina.5 miliona stanovnika u 2.1. po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”). godine). a na 13. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu. evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena. a kada je reč o evropskim integracijama. Vojvodina 2 miliona (27 %).. pa i lokalnih). Popis iz 2002. Da bi se bolje razumela ova situacija. stručnu i poslovnu javnost.5 miliona (73 %). i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. pokrajinskih. Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56. Srbija je. ali iste godine samo u Nemačkoj.98 miliona kuća. njenoj obrazovnoj. opšta javnost zna mnogo manje i površnije. koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji. ali i na svakog građanina..83 4. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable.6 miliona domaćinstava i 2. integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti. Neobično je da je u Srbiji bilo 70. osnovana još marta 2004. stotine građana Srbije zatražile su 4. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više. odnosno stanova. godine. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije.

S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni.0 14. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra. Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva.5 2. Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama. Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji. Početkom 2010. treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu.7 2. Zbirno. u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno.1 4. za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka. posebno sa juga Srbije i sa Kosova. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti. pa i iz Makedonije. prosečna starost populacije bila je čak 40.4 miliona ekstremno siromašno. prema podacima beogradske kancelarije UNDP.2 23. Tada je. U Srbiji već ima preko 1. godine.5 6. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu.2 godine (muških 39.2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %). dok je samo u nekima manja. godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2.5 godina) od muškaraca (68. shodno tome. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju). menjaju svoja pravila). odnosno 27 % više deviza nego 2008. . 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. od čega je 1.8 miliona).0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002.5 godina).1 100.5). Prema Popisu 2002.84 „ekonomski azil” u državama EU. ženskih 41. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena).8 41. mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu. a sada je to mesto preuzela Srbija. godine.9 45.

godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1.2. 10 % živi sa manje od 2. petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6. Ukupno. korisno je pogledati činjenice o Srbiji. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave.1 % 6. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. drugi se. evra oko 11 mlrd. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. Srbija je još 1992. ali to od 1999. evra 1. za svaki projekat se određuje ciljna javnost. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština.138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78. evra 2010 4. od čega 150 opština. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti.. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“. 23 grada i Grad Beograd.100. evra 6.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din.000 1.800. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. nasuprot tome. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007. Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč. upravo uzdaju u njih. korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije.. koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama). Relevantan je.000 dinara mesečno).000 4 mlrd. stoga. evra 4. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski. godine podeljena na 29 upravnih okruga.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. evra 1. Oko 1.1. i 2006.7 mlrd. U teoriji i praksi PR-a.5 mlrd.3 mlrd. evra 2.4 evra dnevno. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .6 miliona građana zarađuje nešto više od toga.9 mlrd.9 mlrd. administrativni.

Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova. Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. ali sve naglašenija. ali svi gradovi to još nisu ostvarili. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. što je zanimljivo i veoma demokratično. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Posle demokratskih promena 5. koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. zadužuju itd. u skladu sa evropskim standardima“.000 stanovnika. teritorijalnu organizaciju Republike. koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja. a izuzetno može da ima i manji broj.86 100. izbore za organe lokalne samouprave. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. zatim infrastrukturni i komunalni problemi. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu. Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. komunalne delatnosti. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama. oktobra 2000. dobijaju pravo da se udružuju. neposredno izjašnjavanje građana.. Rezultati su. niti Vlade Srbije. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. posebno sa stanovišta izvornih. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd). Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture.. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština. Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti.

godine. a 5 % nema stav.1. ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana. a oko 13 % nije umelo da se izjasni. 21. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu.3 % da je to loše. (tek) 52. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju. Ne“ Olivere Kovačević.2. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu.2. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. godine“. Ivan Andrić). jer samo 37 % ljudi to potvrđuje. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti. navodi se da je.3 % da je to i dobro i loše. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima. svaki deseti ne bi izašao na referendum. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. U izveštaju „Serbia November 2006“. ali isto toliko i ne ume da se izjasni. na reprezentativnom uzorku građana Srbije. 15 % kaže „možda“. dok ih 16 % ispitanih odbija. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. pored Kosova. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU.87 4. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. novembra 2010. Možda. u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. dati su i nalazi o integracijama u EU. 19. metodologijom CATI. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“. a preko 27 % daje odričan odgovor. Dragan Todorović. dok 15 % nije umelo da odgovori. IRI & Strategic Marketing Research). U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije.208 ispitanika neposrednim intervjuom. 4. a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić. 20 % bi bilo protiv. 11. a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . leto 2006. Podrška integracijama oscilira. odnosno izražavanja naklonosti.

razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije. Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. Užicu. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. Delegacije EU u Srbiji. novembra 2010. „To je problem i u zemljama EU”. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. Na primer. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. dok je samo 17 % prihvata. U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. koji je bio na predstavljanju izveštaja. štampanih i internet medija. a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. Kragujevcu. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. obrazovanju. a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. zdravstvu i zaštiti potrošača. unesemo bicikl u gradski prevoz. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli). rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. Novom Sadu i Beogradu. a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. Najmanje je optimista (1.. Agencija „Beta“ prenosi 19. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker.88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Nišu. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. na predstavljanju rezultata izveštaja. Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama.. odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji. godine.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život. odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si. gde su mišljenja primetno podeljena.

3. poslanike i državne službenike. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . zakonska regulativa i kontrola.4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. ali da ne može sada da nabroji. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. dok je 64 % nezadovoljno. transparentnost donošenja odluka. odnos prema medijima i kredibilitet. privrednike. na meti 4.2. predlozi za promotivne aktivnosti. o nekoliko zanimljivih pitanja.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. a kod građana CATI. pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). Odgovor nije dalo 19 % ljudi.2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. Netransparentnost je. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face). Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga. 6. 4. 2. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. građane. predstavnike lokalnih samouprava. godine. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU. nevladin sektor i 6. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. 10 % ne bi glasalo. godine. najveći problemi i zagađivači. a 9 % ne zna kako bi glasalo. kao najšire ciljne grupe. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. 8. i 10. 4.2. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). političke stranke. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine. odgovornost i predlozi mera. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija. 3. regionalna saradnja i saradnja sa EU. pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. 9. 5. 5. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1. Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. kako je utvrđeno. Taj zbir čini 42. 2. informisanost. 28 % i jeste i nije zadovoljno. Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. 7. Zadržaćemo se sada na stavovima građana.

Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7. Naučne i stručne organizacije 7.7 3.7 3. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5.1 8.4 100. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo.90 mnogih kritika.5 1.1 1.4 0. Kampanje zaštite životne sredine 8. Političari i stranke 2. Lokalna samouprava 4.9 1. Sami građani 8.0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2. Ne znaju.3 10. Privreda i privrednici (biznis) 6. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10. Nevladin sektor i organizacije 5. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni.2 2. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni.7 12. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili.0 10. Država i njeni službenici 3. ne umeju da odgovore UKUPNO: .4 4. % 1. Ne znaju.2 31. Oštro kažnjavanje zagađivača 3. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4.8 31.5 100.4 26.7 0. Neko drugi 9. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19.6 11. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1.6 16.7 1. Neke druge mere 9.

Radio pominje 4 %. Loša urbanizacija. koju izdvaja 52 % građana. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %.6 12. odnosno opštini): % 1. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. Dakle. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %). Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika. divlja gradnja 8. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. Nedostatak zelenih površina 6.6 14. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. Ne znaju. divlje deponije 3.5 24.0 Svakako. Opasan otpad 4. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %.0 6. dnevne novine preko 13 %. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17. Buka 7. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja. informisanost o tome jeste. Zagađenje vazduha 2. Neki drugi problem 10.4 100. Loše upravljanje otpadom . Zagađeni vodotokovi 5. dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu.7 6. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Loše upravljanje otpadom. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje.4 8. nemam poverenja“. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %. Opšta nebriga 9.9 1.0 4. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti.8 3.

što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima. Iskazi su više nego rečiti. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“. 4. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. 5. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva.. 7. 5 % se dvoumi. Svega oko 7 % misli suprotno. znanja. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. 3. a 48 % da „treba“ to učiniti. u ponašanju. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori. smanjenje smrtnosti kod dece.. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. poboljšanje zdravlja majki. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi..“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna. 6. � Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. zagađene vodotokove svaki sedmi. Milenijumske ciljeve razvoja. 2. U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. godine razmatralo se njihovo sprovođenje. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji. jer građani Srbije. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. stavovima.. rada. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. godine. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom. možda nedovoljno kompetentnog. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja. � Tu su: 1. a desetak posto ne ume da odgovori. pre tačno deset godina. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Insistiram na tome. ocenama i predlozima građana su evidentne. promovisanje jednakosti polova. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. slično kao i ostali u regionu. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.

� Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada. a ne samo preko računara.5 miliona korisnika u Srbiji. Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). Od štampanih medija. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. pa i praćenje klasičnih medija. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora. zatim radio-programi (213 stanica). ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge. velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija. Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi. Tu su najbrojnije novine (563 lista). s druge strane. oktobra 2009.2. otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije. Registracija je počela 13.3. O tome postoje iscrpni podaci. video-klipovima svih vrsta. što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije. pa televizijski programi (108). storijama. događaje. i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. 204 mesečna. nekih političara. atrakcije. sa 1. 20 su dnevna izdanja. 91 nedeljna. s jedne. reakcije na njih ili „gerila” odgovore.93 4. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo. pa hiljade. kao i visoke novčane kazne. da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. Prema Zakonu o javnom informisanju. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera). � You Tube obiluje spotovima. hitove. internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). upoznavanja i razmene nemoguće je opisati. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg).. Međutim. godine upisano 1001 javno glasilo. � Sadržaj predstavljanja. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta. u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života.

642 1.856 2.120.8% STUDIO B 1.3% .632 2.832.4% PINK 25.117 4.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca.009 3.001.9% AVALA 3. godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5.599.6% B-92 6.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2.212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.0% Ostale TV stanice Ukupno 19. populacija 4+) – 2010. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.123.010 2.037.051 3.0% ULTRA 1. populacija 4+) – 2010.1% RTS 1 25.833.4% PRVA 10.3% RTS 2 4.535.

20:04:59 21:00:00 . čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju.95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani.16:04:59 17:00:00 . godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 . Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU..1.19:04:59 20:00:00 .07:04:59 08:00:00 .11:04:59 12:00:00 .21:04:59 22:00:00 .18:04:59 19:00:00 . koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu.12:04:59 13:00:00 . a retko na približavanju NATO alijansi.10:04:59 11:00:00 . 4.15:04:59 16:00:00 . evro-atlantskim integracijama.24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4. Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: .22:04:59 23:00:00 . demografskim i drugim karakteristikama.3. Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja. Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv. svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi. ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta. sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice.13:04:59 14:00:00 .. Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije. Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi. velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života.08:04:59 09:00:00 . Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju. koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim.23:04:59 24:00:00 . populacija 18-49) – 2010.3.14:04:59 15:00:00 .09:04:59 10:00:00 . uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja. Od vrhunskih.17:04:59 18:00:00 .

ekonomske reforme.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. ili „Jednom policajac. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu.3. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa. Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . novembra 2010. na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora. dr Dragan Krstić). usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. Oni imaju više uzroka i oblika. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi. politički i drugi socijalni stereotipi. rasvetljavanje ubistava novinara. 4. ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model. � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja.. nepromenljivi. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. izmene u domenu javnih nabavki. uvek policajac“ itd. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava. Nalazimo ih čak i u poslovicama. dinamičkom stereotipu. � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. „Ko laže taj i krade“. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. imaju različita ishodišta. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. U društvenom ponašanju. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu). npr. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci.2. mandati poslanika. postupanje po individualnim žalbama sudija. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja. a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. godine dobije status kandidata. pa i sopstvene pozicije i života. gde se na osnovu nekog primera. koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni. obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. klasičnim institucijama). čak i kada je reč o tzv. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. koji je prilagodljiv i podložan promenama. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan. jačanje pozicija regulatornih tela. koji izvorno predstavljaju skoreli. ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji.

zahvaljujući tome. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa. U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). Sam stav ima nekoliko komponenti. na primer. mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da. Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama. reč o. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. zapravo.. Broj „srednjih” odgovora .. koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. 4. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti.97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. čak iracionalne socijalne percepcije. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu. pregledna i laka za primenu. otporne na suočavanje sa naknadnim.. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova.3.“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. drugačijim dokazima. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj. ređe označava alternativa „nemam stav”. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti. To znači da sva naša objašnjenja. Odgovori se.. navođenja. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se. nevladinom sektoru itd. a one već spadaju u nerealne.3. koja bi bila razumljiva. Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava). promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte. nekada sa izvesnim iskustvom. ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave.

Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. Prema njenim rečima. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. umesto 43 %. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji. rekla je ona. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. Od juna do decembra 2010. već i za stvaranje boljih uslova života. pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. Prema njenim rečima. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije. Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. neophodne za ulazak u EU. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo.4. dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. 4. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. 19 % građana promenilo je mišljenje. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije.98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše. verovatno. S druge strane. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. pa je na kraju godine njih 24 %. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji.4. nije podrobnije obrađivana. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj.1. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. 4.

„Od 15 % onih koji su informisani o fondovima. kako predočavamo prednosti integracija.. postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom. što se. što je veliki problem ovog industrijskog mesta.4. između ostalog. pitanje je kojim jezikom govorimo. Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji.. ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. institucije i organizacije. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju.99 „Građani Srbije. rekla je Delević. pa je tako već i u čuvenom. ali to ne mora biti slučaj. Projekat PALGO centra „Evropa znači da. CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa. koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU. njih 39 %.2. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. Neke ranije studije (npr.. do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa. Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. o čemu treba da brine i država. 332–344): 4. Ukoliko njega nema. preko posebnog. koje probleme obrađujemo. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. Jednostavnije rečeno. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU.. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .. čije uvodno objašnjenje glasi (str. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave. Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju. Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg.

posebno kada je reč o kulturi 4. Korisno je. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije. principu „zagađivač plaća”. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na preventivnim aktivnostima. „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. klimatske promene.) i na kojem nivou (nacionalnom. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24. zaštita prirode. kvalitet vode. stoga. itd. februara 2011. zaštita od buke i civilna zaštita). U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira. regionalnom. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka. Svakako. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije. upravljanje otpadom. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu . tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. kako je postulira sam projekat. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. agencije. Tu su utvrđena tri markantna koda.3.4. koja je objavljena pre nekoliko meseci. hemikalije. godine“.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

Nikola Mikašinović]. [et al. .. .14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević . 103 str. ISBN 978-86-84865-08-5 1.77(4-672EU) 502.Заштита .Европска унија COBISS. Атељевић.CIP . urednici Dušan Damjanović.. 5: Predgovor / Dušan Damjanović.Str.Еколошка политика b) Животна средина . 26 cm Tiraž 500.Beograd : PALGO centar.] .6(4-672EU) 351. . 2011 (Beograd : Standard2). . Владимир [аутор] a) Европска унија .SR-ID 184295692 . Београд 349.Napomene i bibliografske reference uz tekst.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. : ilustr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful