Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

Zoran Sretić. Beograd Tel: + 381 11 30 25 813. Siniša Mitrović. .palgo. www. Beograd Ova publikacija je sačinjena uz podršku Fonda za otvoreno društvo u okviru projekta „EVROPA ZNAČI DA.org.. Nikola Mikašinović Autori poglavlja: Vladimir Ateljević..Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. prelom i dizajn Tijana Dinić Štampa Standard2. . Prvoslav Plavšić Lektura i korektura Ivana Andrić Ilustracija na koricama.org Urednici Dušan Damjanović. faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo.

2011.Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Beograd. .

4.1.2. 2. 4. 2. 3.4. 1.2.1. 2. Evropske integracije u oblasti životne sredine Proširenje EU Proširenje EU i zaštita životne sredine 27 2. 2. 4.1. Životna sredina. 4. 2.1. integracije i građani Ciljne grupe komunikacija Javno mnjenje i evropske integracije Mogući otpori i stereotipi Komunikacijska strategija Oblasti i sredstva komunikacije .5.2. 3. 4.3. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Uvod Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine 83 102 87 83 95 98 4.5 16 27 9 9 Sadržaj Predgovor 1.3.2. 1.5. Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Domaći propisi u oblasti životne sredine Dalji razvoj domaće politike zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i dobiti) 34 36 59 61 67 68 67 3.4.

5 Predgovor Publikacija koja je pred Vama je nastala kao rezultat rada na projektu „EVROPA ZNAČI DA. ova publikacija ima značaj i za širu publiku jer se bavi i razvijanjem komunikacijskih strategija u obraćanju predstavnika državnih organa građanima Srbije. Projekat „EVROPA ZNAČI DA…“ predstavlja doprinos PALGO centra stvaranju podsticajnog okruženja za uspešnu realizaciju brojnih poslova koji proizlaze iz evropskih integracija u oblasti životne sredine. biti neophodno implementirati u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Kvalitetnom komunikacijom lokalnih vlasti i građana dolazi se do pravih motiva i čvrstih argumenata o vrlo izvesnim promenama koje će u živote svih građana Srbije doneti evropske integracije. Dušan Damjanović Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . i Prvoslav Plavšić. Zoran Sretić. obraćaju kreatorima politika i donosiocima odluka na lokalnom nivou.. Razvijanje komunikacijskih strategija gradova i opština u pravcu aktivnog promovisanja evropskih integracija je izuzetno bitno. o dobrobiti ovih promena i njihovoj održivosti za generacije koje tek dolaze. pre svega. savetnik predsednika Privredne komore Srbije. mogu da daju značajan doprinos u približavanju ove tematike građanima. Predstavnici državnih organa će ovde pronaći i dragocena iskustva evropskih zemalja. Siniša Mitrović.. bio usmeren na analizu troškova i koristi koje evropske integracije donose u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. rukovodilac Grupe za životnu sredinu. istraživač komunikacija. Članovi stručnog projektnog tima su istovremeno i autori ove publikacije: Vladimir Ateljević. Odbor za životnu sredinu i održivi razvoj. relevantna za njihov dalji rad. a koji treba pozitivno da utiču na sveukupnu promenu u vođenju javnih politika. koji je. kao nivo vlasti najbliži građanima. Autori ove publikacije se. kojima žele da prenesu ključne informacije o tome koje i kakve propise će. na prvom mestu. poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije. – Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja“. savetnik direktora Kancelarije za evropske integracije. u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Posredno. jer lokalne vlasti.

.

1. Evropske integracije u oblasti životne sredine .

.

kao po pravilu. Proširenje EU Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 1 2 V. Mnoge od bivših republika pripadaju evropskom kontinentu. . moguće je uočiti da je razvoj kriterijuma1 za članstvo prošao put od geografskog i političkog kriterijuma do formulisanja složene. str. kao i na prirodnoj granici koju postavlja Atlantski okean. Istina je. Odveć je svima jasno da početkom hladnog rata nije bilo zamislivo da baš svaka evropska država može da zatraži i bude primljena u Evropske zajednice. situacija je dosta složenija kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama EU. Marc Maresceau. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. negde između. dvadeset sedam. kao što je rečeno. Andrea Ott. Izvesno je da među članicama EU nema konsenzusa i da za sada prema ovim državama Unija primenjuje instrumente zajedničke spoljne i bezbednosne politike u najširem smislu (zajedničke strategije.9 1.M. Krajem osamdesetih godina 20. Geografski kriterijum za članstvo danas je sinonim za granice EU.1. čime je otpočeo proces zaokruživanja političkog sistema EU zasnovan na načelima i vrednostima Saveta Evrope.1. Da Sredozemno more predstavlja južnu granicu EU utvrdio je Savet 1. a broj članica od šest do. Kirstyn Inglis. T. Handbook on European enlargement. U prvom redu. 9 (2005). prilično komplikuje kada je reč o istočnim i jugoistočnim granicama. Afirmaciju 1. Uzevši u obzir sve izmene članova u primarnom pravu koji pružaju pravni osnov za prijem država u EU. ali njihova perspektiva članstva u EU je krajnje neizvesna. Dimitry Kochenov. Situacija se. radi se o bivšim sovjetskim republikama. 15. 2002. višesadržajne i sveobuhvatne politike proširenja. a ne instrumente politike proširenja. Liniju podele imao je načiniti politički kriterijum. Evropske unije i OEBS-a. za sada. odnosno granice proširenja EU. u ime Zajednica.C. Takvu debatu oblikuju i neumereno optimističke tvrdnje da su kriterijumi jednaki za sve. Načela proširenja. godine odgovarajući na kandidaturu Maroka za članstvo. da su ove organizacije potpuno otvorene za sve „slobodne“ evropske države2. veka dogodile su se i velike promene političkih sistema istočnoevropskih zemalja. Proširenje EU bez politike proširenja Evropske integracije u oblasti životne sredine Sve češći predmet debate u okvirima procesa evropskih integracija pokreću tvrdnje pojedinaca da EU menja kriterijume u zavisnosti od zemlje koja želi da postane članica. 1. Asser Instituut. Potpuno prirodna posledica takvih promena jeste i promena kriterijuma za članstvo. Tako se veći broj oblasti u kojima EU preuzima nadležnost kretao od slobode kretanja robe do jedinstvenog tržišta. Rudimente i naznake sadržaja ovog kriterijuma među prvima je dao sam Rober Šuman. kontekst i države u procesu evropskih integracija. Na razvoj kriterijuma za članstvo u EU u najvećoj meri je uticao razvoj same EU. koji za cilj i kao krajnji ishod imaju članstvo u EU. pozicije i akcije). bez obzira na vreme. oktobra 1987. Dok je ove granice prilično lako odrediti na južnim mediteranskim obodima. istakavši. Cambrdge University Press.1.

koji je ostao u sastavu Danske sa veoma visokim stepenom autonomije. � 1. Ekonomski kriterijum do svog potpunog definisanja prolazi nešto drugačiji i komplikovaniji put. � 1. Malta. Unija beleži i jedno istupanje. kako po mogućem broju novoprimljenih članica. pa i njegovu delimičnu razradu. Španija. 1. Politika proširenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Pored svih pomenutih proširenja. Češka. EU do danas beleži šest talasa proširenja: � 1. zbog čega mnogi autori ovo proširenje i zovu „zaboravljenim“.10 takvom stavu. Pored pomenutih šest talasa. naročito u delu koji se odnosi na ribarstvo. � 1. Mađarska. tako i po političkim. Građani Norveške su se 1994. Slovačka. januar 2007 – Rumunija. a kasnije portugalskog i španskog političkog sistema na načelima demokratije i poštovanja ljudskih prava. Države koje su zatražile članstvo bilo je moguće podeliti u dve grupe. Koliko je politički kriterijum značajan pokazaće se u slučaju pristupanja Grčke. tako se. Treba napomenuti da Grenland danas ima status pridružene prekomorske teritorije. � 1. maj 2004 – Kipar. ponovo u Kopenhagenu. a potom i Portugala i Španije. dao je Evropski savet u zaključcima sa sastanka u Kopenhagenu 1978. političkim kriterijumima su pridodati stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava. tom prilikom. Svoje puno značenje i još veći smisao politički kriterijum će steći usvajanjem zaključaka Evropskog saveta 15 godina kasnije. i Malte i Kipra. ekonomskim. januar 1973 – Ujedinjeno Kraljevstvo. Prvu su činile države poput Austrije. društvenim i administrativnim efektima koje bi takvo proširenje imalo. naglasivši značaj poštovanja i jačanja parlamentarne demokratije i ljudskih prava kao suštinskog elementa pripadnosti Evropskim zajednicama. januar 1986 – Portugal. Pristupanje Grčke će učiniti da se sadržaj političkog kriterijuma smesti u konkretan kontekst. januar 1995 – Austrija. za članstvo u EU. Kao što je Komisija postavila pitanje zasnovanosti grčkog. Savet nije smatrao ovo pitanje presudnim za ocenu spremnosti Grčke.1. istom prilikom. ali je odustao od primene pravila Zajednice. a kasnije Portugala i Španije. pa donekle.2. Švedske. često se zaboravlja još jedan vid proširenja koji se dogodio ujedinjenjem Nemačke. Finske. Norveške4. Litvanija. Reč je o Grenlandu. Estonija. Irska. � 1. Švedska. Ipak. Slovenija. godine po drugi put u svojoj istoriji na referendumu izjasnili protiv članstva u EU. Okončanje Hladnog rata učinilo je potpuno izglednim proširenje EU u do tada neviđenim razmerama. Finska. kao i poštovanje i zaštita prava manjina. Zato o tom pitanju nije ni raspravljao3. U ovim državama nisu dovođeni u pitanje demokratsko uređenje i sistem tržišne 3 4 Ibid. Letonija. Danska. postavilo pitanje da li je grčka ekonomija dovoljno snažna da se uklopi u zajedničko tržište Evropskih zajednica. godine. Od značajnijih načela. januar 1981 – Grčka. Poljska. Bugarska.

ali i da proširi tržište na danas impozantnih pola milijarde potrošača. kao i delotvorne koordinacije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. takve namere osujećene su na kraće staze. godine. godine. No. Slovačke. Prve najave da će se pristup svakom narednom proširenju Unije promeniti postale su očigledne decembra 1993. Letonije. funkcionalna tržišna ekonomija. poštovanje ljudskih prava i zaštita manjina. Češke. . poput Poljske. Kriterijumi iz Kopenhagena temelje se na tri osnovna stuba – političkom. ekonomske i monetarne unije. sposobnost preuzimanja prava i obaveza koji proističu iz članstva u EU i prava EU. na sastanku u Kopenhagenu 1993. Mađarske. ekonomskom i pravno-institucionalnom. Litvanije. administrativni kriterijum5.11 ekonomije. kao i sposobnost da se nosi sa pritiscima konkurencije na jedinstvenom tržištu Unije. kako se kaže. jer Unija u svoje redove ovoga puta ne prima samo demokratske političke sisteme zasnovane na fer i demokratskim izborima. Rumunije i Bugarske. 11. pre svega u Evropi. Drugu grupu činile su postsocijalističke države sa do tada autoritarnim političkim režimima. veka. Imajući u vidu političku realnost u Evropi početkom devedesetih godina 20. naročito putem razvoja tržišne ekonomije i prilagođavanja odgovarajućih administrativnih struktura i stvaranja stabilnog ekonomskog i monetarnog okruženja. U zaključcima predsedništva koji se odnose na proširenje ističe se da je svako proširenje neophodno bazirati na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i u kontekstu Pretpristupne strategije iz Esena 1994. Reproduced from the Bulletin of the European Communities. što je bio slučaj do 1995. koji će i danas. stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija. Slovenije.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 5 European Council Conclusions. 12/1995. EU na samitu u Madridu utvrđuje još jedan. ostati da važi i za zemlje zapadnog Balkana. Za EU. Estonije. стр. Dve godine kasnije. tzv. privrženost ciljevima političke. Kriterijumi iz Kopenhagena: 1. sa delimičnim modifikacijama. želje zemalja nekadašnjeg istočnog bloka. 3. Sa druge strane. Definisanjem ovih kriterijuma postavljeni su temelji politike proširenja. Madrid European Council. suočena sa potrebom dosledne i efektivne primene evropskih propisa i standarda. šefovi država ili vlada utvrđuju. Mađarskom i Poljskom. godine. Strategija bi trebalo da bude. 2. godine. osnovne kriterijume za članstvo u EU. počinje tek nakon pada Berlinskog zida i zaključivanja „Evropa sporazuma“ sa Čehoslovačkom. ali i interese EU. vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. novi pristup je rezultat potrebe da ojača politički uticaj i spoljnopolitičku poziciju. „nadograđena kako bi se stvorili uslovi za postepenu i harmoničnu integraciju država. Traganje za dugoročnim političkim okvirom proširenja. vladavina prava.

s obzirom na to da je stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo u ovim državama bio na znatno nižem nivou u poređenju sa ostatkom država. U maju 2004.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_plan_za_brze_sticanje_statusa_kandidata. Robert Schuman Centre Working Paper 12/99 San Domenico di Fiesole (FI): European University Institute.15. Njihov prijem je odložen za tri godine i dogodio se januara 2007. pregovora o pristupanju. Bosna i Hercegovina. mapu).gov. može se jasno videti da najznačajnije mesto zauzima politički kriterijum kao uslov za dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu7. dinamika prijema novih članica9. karakter politike proširenja je prilično složen. iz Kopenhagena. 2005. Kandidati za članstvo u ovom trenutku su Hrvatska. 9 (2005). Dakle.seio. u zaključcima predsedništva Saveta u Luksemburgu. našla hijerarhija po značaju za ova tri kriterijuma. 6 7 8 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Dimitry Kochenov. shodno tome. Evropska komisija je glavni vodič kroz ovaj proces. 9 10 . nego na veći broj tema i veći broj pitanja. poput agende proširenja.pdf. ova politika se ne odnosi samo na jednu temu ili jedno pitanje. a sastavljena je od brojnih instrumenata. političkog kriterijuma. ne radi se o sektorskoj ili ekonomskoj politici. Island. Konačno. Heather Grabbe. Makedonija i Turska. dogodiće se proširenje koje je kao „veliki prasak“10 u odnosu na sva dotadašnja proširenja. može se reći da je osnovni cilj politike proširenja priprema država kandidata za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Politika proširenja predstavlja sveobuhvatnu i kompozitnu politiku EU (deo je svih ostalih politika Unije). kao i država tzv. A Partnership for Accession? The Implications of EU Conditionality for the Central and East European Applicants. godine. a od njenih izveštaja i mišljenja u najvećoj meri zavisi sadržaj kriterijuma pristupanja i. ESPI Institut. usklađivanja zakonodavstva. Pridruživanje EU. Big bang. Beograd. Pri tom. Crna Gora i Srbija (v. EU Enlargement Law: History and Recent Developments: Treaty – Costum Concubinage? European Integration online Papers (EIoP) Vol. 1999. Rasprava o perspektivi pristupanja zemalja istočne i srednje Evrope za ishod je imala da je preduslov za otvaranje pregovora o pristupanju poštovanje prvog. pretpristupne strategije. Pored osnovnih okvira koji su postavljeni kriterijumima iz Kopenhagena i Madrida. godine. „Velikim praskom“ neće biti zahvaćene Rumunija i Bugarska.6 Uvidom u preporuke Evropske komisije iz „Godišnjeg izveštaja“ za Srbiju i Akcionog plana koji je Vlada Srbije usvojila. godine. a potencijalni kandidati: Albanija. Tzv. mediteranskog kluba (Kipar i Malta) sve do 2004. finansijske i tehničke podrške u cilju stvaranja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva u EU8.12 Četiri godine je proteklo da bi se 13. http://www. decembra 1997. Složenost ispunjavanja uslova za članstvo definisanih politikom proširenja produžiće vremenski horizont prijema država srednje i istočne Evrope. Tanja Miščević. predstavlja dugoročni okvir za integraciju država koje teže članstvu. str.

u savremenom kontekstu globalizacije uloga evropskih država na svetskoj sceni ojačana je integracijom. godine.3. pri čemu je. veka obeležio sukob na prostorima bivše Jugoslavije. a već samim tim i podstrek za rast prosperiteta u državama članicama EU. Ovim procesom EU je 1999. a broj članica na 27. u proteklih gotovo šest decenija. i koje je tokom devedesetih godina 20. Ekonomskom rastu doprinosi i stalno povećanje unutrašnjeg tržišta ostvareno proširenjima na nove države članice i milione novih stanovnika – potrošača. koja im omogućava veći uticaj po pitanjima međunarodne bezbednosti i svetske trgovine.6 milijardi evra bespovratne pomoći. finansijska pomoć EU11. koji je sastavni deo politike proširenja. godine bliže definisala politički pristup državama koje su među poslednjima započele tranziciju. Štaviše. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 11 Samo za Srbiju je od 2000 do 2013. kao uspešan model očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. sa završetkom poslednjeg talasa proširenja 1.13 države članice države kandidati potencijalni kandidati kandidatura zamrznuta (građani odbacili pregovore na referendumu) kandidaturu odbila EU pristupanje odbijeno na referendumu 1. Integracija država zapadnog Balkana u EU. . Srbija u procesu evropskih integracija Proces evropskih integracija pokazao se. ukupna populacija EU povećana na 492 miliona. Osnovni elementi ovog pristupa su zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. godine predviđeno oko 2. regionalna saradnja na zapadnom Balkanu i politički dijalog sa EU. uključujući i Srbiju.1. januara 2007. odvija se preko procesa stabilizacije i pridruživanja.

Pregled odnosa Srbije (SRJ/SCG) i EU posle 2000. oktobar (7. godine i juna 2008. godine. godine 2000 posle 5. Na samitu u Solunu. koji su ove države stekle na samitu u Santa Marija de Feiri juna 2000. jun – odlukom Saveta (ministara) EU omogućen je početak ratifikacije SSP 25. održanom juna 2003. Evropska perspektiva potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. novembar) – otvaranje pregovora za SSP 3. novembar 2007 – parafiranje SSP 29. od 2003. jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. januar – Srbija počinje „jednostrano“ da primenjuje Prelazni sporazum/SSP 19. godine. postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja novembra 2000. godine.14 Tabela: hronologija odnosa Srbije i EU. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . maj 2006 – call-off 12. kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije. februar – Prelazni sporazum stupa na snagu 15. godine. oktobar – Savet EU prosleđuje Komisiji kandidaturu Srbije na mišljenje 24. koja je tada usvojena. decembar – vizna liberalizacija za građane Srbije 22. Unapređeni stalni dijalog informacije za godišnji izveštaj i studiju izvodljivosti 2005 12. decembar – Srbija predaje kandidaturu za članstvo 2010 1. april 2008 – potpisivanje SSP 2009 1. s posebnim osvrtom na odredbe o regionalnoj saradnji. decembra 2006. novembar – Evropska komisija dostavlja Upitnik Vladi Srbije 2011 31. godine. oktobra uključivanje u proces stabilizacije i pridruživanja na samitu u Zagrebu (novembar) 2001 početak praćenja reformi zajedničke konsultativne radne grupe. septembar 2007 – završetak tehničkih pregovora sa EK 7. Deklaracija. jun 2007 – obnavljanje pregovora 10. april – Studija izvodljivosti za SSP moguća zbog politike dobrovoljne predaje i dvostrukog koloseka 10. potvrđuje evropsku perspektivu država koje su obuhvaćene procesom stabilizacije i pridruživanja. U Deklaraciji je istaknuto da će kretanje svake od država ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. kao i status potencijalnih kandidata. januar – Vlada Srbije dostavlja odgovore na Upitnik Evropskoj komisiji Srbija je.

države koja je u tom trenutku predsedavala EU. održala je. decembra 2009. tokom kojeg je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavnje uslova iz Mape puta. Narodna skupština Republike Srbije je 9. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. u periodu od jula 2001. septembra 2008. Odluka kojom je Savet ministara EU. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji. ova odluka je mnogo više od simboličkog pada „Šengenskog zida“. oktobra 2005. pet sastanaka. novembra 2007. izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje uslova vodi napretku u procesu integracija. potpisani u maju 2007. Konsultativnu radnu grupu SRJ–EU jula 2003. Savet ministara EU doneo je. simbolično uručujući izjavu volje i Memorandum Vlade predsedniku Vlade Švedske.15 Tok reformi u Srbiji praćen je sa velikom pažnjom od trenutka kada je Republika Srbija iskazala želju da uđe u članstvo EU. januara 2009. nakon petooktobarskih promena 2000. zaustavljeni su odlukom Evropske komisije. godine nasledio je Unapređeni stalni dijalog. čime se obezbeđuje stalno praćenje reformskih procesa u Republici Srbiji. U proteklom periodu održano je na desetine plenarnih i sektorskih (tematskih) sastanaka. godine podneo kandidaturu za članstvo u EU. decembra 2009. kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog između predstavnika Srbije/SCG i Evropske komisije (EK). odluku o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Republikom Srbijom. Predsednik Republike je 22. Pregovori su zvanično otvoreni 10. ona predstavlja snažan signal političkog prihvatanja. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji. otpočela primenu Sporazuma 30. Uvažavajući pozitivnu ocenu glavnog tužioca MKTJ u pogledu ostvarenog nivoa saradnje Republike Srbije. na kojima su razmatrani tekući. Odluka o otvaranju pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneta je aprila 2005. i hapšenja i izručivanja dvojice optuženih. Za Srbiju. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je jasna potvrda napretka koji je moguće ostvariti kada su uslovi definisani jasno. Iako su početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bili uslovljeni zaključkom Saveta ministara EU da Republika Srbija u potpunosti sarađuje sa MKTJ. opštedruštveni i sektorski reformski procesi i njihova usaglašenost sa političkim i ekonomskim kriterijumima i evropskim standardima. Nakon formiranja nove Vlade Republike Srbije. 7. godine. pregovori su obnovljeni i uspešno okončani parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 7. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. 30. a već u maju 2006. kao okvir za praćenje ostvarenog napretka. godine. godine. godine. godine. Konsultativna radna grupa. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . aprila 2008. godine. Sporazum je potpisan 29. a politička volja i administrativni kapaciteti postoje. sa svoje strane. zbog procene da je saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) nedovoljna. do jula 2002. nakon objavljivanja Studije izvodljivosti i prihvatanja principa „dvostrukog koloseka” za pregovore sa Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. novembra 2009. Srbija je. godine.

i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine.16 Konačno. kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. 5. Odgovori su dati u rekordno kratkom roku od 45 dana. čije je donošenje imalo razloge. 17. 9.483 pitanja. Podnošenje zahteva za članstvo Odluka Saveta EU o početku postupka za dobijanje mišljenja – „Avis” Evropska komisija priprema i šalje upitnik Republici Srbiji Odgovori na pitanja u Upitniku pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija dostavlja dodatna pitanja i zahteve za pojašnjenja (U toku analize odgovora na Upitnik česte su ekspertske misije Evropske komisije. 8. januara 2011. Proširenje EU i zaštita životne sredine Kreiranje zajedničkih okvira politike zaštite životne sredine nije bilo predviđeno pedesetih godina prošlog veka ugovorima kojima su osnovane Evropske zajednice. godine jeste odluka Saveta EU da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje. 11.000 pravnih akata) Pregovori se smatraju okončanim potpisivanjem Sporazuma o pristupanju Proces ratifikacije Sporazuma o pristupanju i poziv Srbiji da pristupi EU Prijem u EU 1. veka.) Početak pregovora o članstvu. 7. Pregovori se vode na osnovu 35 poglavlja pravnih tekovina EU (oko 150. a razvrstani su u više od 37 tomova i teški ukupno deset kilograma. 1. Koraci koje će Srbija preći od kandidature do članstva moguće je videti u tabeli. godine javljaju se propisi koji regulišu klasifikaciju ambalažnog otpada. uručio odgovore na pitanja članu Evropske komisije zaduženom za proširenje. kao preteče Evropske unije. događaj koji je obeležio drugu polovinu 2010. 10. razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja.000 strana propisa. na osnovu koga Savet usvaja (pozitivni) „Avis” Evropski savet odobrava status kandidata Republici Srbiji (Najbolji scenario bi bio da Evropski savet odredi datum za početak pregovora o članstvu.) Dodatni odgovori i pojašnjenja pripremljeni i dostavljeni Evropskoj komisiji Evropska komisija priprema i dostavlja Savetu ministara (pozitivno) mišljenje. Okolnosti i razlozi nastanka politike zaštite životne sredine Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . 12. za šta treba pripremati sagovornike u EU. Koraci koje Srbija treba da pređe od kandidature do članstva 1. Evropska komisija je u svrhu pripreme mišljenja pripremila Upitnik koji je sadržao 2. tj. Predsednik Vlade Srbije je 31. Razvoj politike zaštite životne sredine odvijaće se na temeljima regulative Evropske ekonomske zajednice. 6. ne u zaštiti životne sredine. pre svega. obeležavanje opasnih supstanci i oni kojima se utvrđuju dozvoljeni nivoi buke. 4.2. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini. još od 1967. 2. u ekonomskoj logici i jačanju unutrašnjeg tržišta članica Evropske ekonomske zajednice.2. Potreba za stvaranjem zajedničkog okvira za delovanje javlja se početkom sedamdesetih godina 20. već. 3. Takođe.1.

Slobodno kretanje radnika 3. U prvom planu to se odnosi na zaštitu zdravlja ljudi od zagađenja. ali tehnološki naprednija proizvodnja koja vodi računa o životnoj sredini. Danska. Iza ovakvog predloga stajale su države poput Nemačke. da bi se postepeno širili i na sve oblasti koje danas čine ovu politiku.2. To je za posledicu u ovoj državi imalo skuplje finalne proizvode u poređenju sa zemljama u kojima su standardi zaštite životne sredine bili na nižem nivou13. ali ne revnosno poput Nemačke. i to od 1989. Na taj način su one države koje su više vodile računa o životnoj sredini proizvodile skuplje proizvode i samim tim bile manje konkurentne. Pregovori o članstvu u EU u oblasti zaštite životne sredine 12 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Na sličan način danas je moguće posmatrati i pregovore EU sa državama kandidatima u 27. Slobodno kretanje robe 2. Prevashodni razlozi sa usvajanje Akcionog programa ležali su u potrebi da se poboljšaju ekonomske performanse tržišta EEZ i to. kada je za samo dve godine. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga 4. Justin Greenwood. Tako su se prvi propisi odnosili na sprečavanje zagađenja vode i vazduha. budući da su evropski standardi zaštite životne sredine među najvišima u svetu. the European Union series.2. i da ono što su želele da postignu Nemačka. Interest Representation in the European Union. Najveći zamah razvoju zakonodavstva donele su osamdesete i devedesete godine 20. ne treba zanemariti ni sam ekološki aspekt i sve veći senzibilitet evropske političke elite za ove teme. Holandija i UK na nivou EEZ danas predstavlja kriterijum za članstvo. a to je nešto skuplja.17 Ipak. Ova faza skrininga se naziva analitičkim skrinigom. uklanjanjem barijera trgovini i slobodnoj konkurenciji12. veka. U prvoj fazi skrininga Komisija objašnjava najznačajnije elemente evropskog zakonodavstva po poglavljima (Prilog 1: spisak poglavlja). godine. Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina Unije (Acquis communautaire). Ova analiza naziva se skrining i obavlja je Evropska komisija. Podršku Akcionom programu pružile su Danska i Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tok i predmet pregovora Pregovori se formalno otvaraju detaljnim pregledom usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim. kojima se uporedno prati usklađenost normi nacionalnog zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama evropskih propisa. organizovano i uređeno normiranje u ovoj oblasti započinje sa usvajanjem Akcionog programa za zaštitu životne sredine 1973. poglavlju – o zaštiti životne sredine. U drugoj fazi se pripremaju tabele usklađenosti. sa visokim standardima zaštite životne sredine u proizvodnji. do 1991. Palgrave MacMillan. Proizvodi do kojih se dođe u takvom procesu proizvodnje u stanju su da zadovolje i najzahtevnije ekološke standarde bilo gde u svetu. Takođe. Zato se ova faza skrininga naziva eksplanatornim skriningom. U prvim godinama najveća pažnja je bila usmerena na posebne vidove zagađenja. godine. 2007. usvojeno više propisa neko u prethodnih dvadeset godina. 13 . koje su organizovane po sledećim oblastima: 1. Slobodno kretanje kapitala 1. pre svega.

Informaciono društvo i mediji 11. Javne nabavke 6. na predlog Komisije) utvrđuje pojedinačne kriterijume ili merila (benchmarks) za otvaranje ili zatvaranje određenog pregovaračkog poglavlja. Pravda. naročito u slučajevima kada država dugo pregovara.18 5. veterinarska i fitosanitarna politika 13. Transportna politika 15. a u međuvremenu EU usvoji nove propise u toj oblasti. Ekonomska i monetarna politika 18. Obrazovanje i kultura 27. Energetika 16. Zdravstvena zaštita i zaštita potrošača 29. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava 24. Institucije 35. Ispravnost hrane. Preduzetnička i industrijska politika 21. tj. Politika konkurencije 9. Spoljna. Međunarodni ekonomski odnosi 31. jer se pregovori ne mogu okončati dokle god sva poglavlja nisu zatvorena. Transevropske mreže 22. bezbednosna i odbrambena politika 32. Svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja smatra se privremenim. potom godišnjih izveštaja o napretku a. Privredno pravo 7. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Samo odgovarajući upravni i sudski kapacitet. Oporezivanje 17. Finansijske usluge 10. Nauka i istraživanje 26. potpuna primena i sprovođenje ovih merila. Treba imati u vidu da merila mogu biti revidirana ili dopunjena. Carinska unija 30. Životna sredina 28. Ribarstvo 14. Finansijske i budžetske odredbe 34. sloboda i bezbednost 25. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . na osnovu informacija koje su prikupljene u toku skrininga Savet EU (izjašnjavajući se jednoglasno. Ostalo Na osnovu mišljenja koje je Komisija pripremila o kandidaturi određene države za članstvo. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. mogu garantovati otvaranje ili zatvaranje odgovarajućeg poglavlja. Finansijska kontrola 33. Statistika 19. Pravo intelektualne svojine 8. pre svega.

Najčešći tip pravnog akta sa kojim se susreće država jeste direktiva. izraditi plan za uspostavljanje tog procesa i osigurati financijska sredstva za sprovođenje plana 4 merila Poglavlje otvoreno 19. nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (što spada u poglavlje o politici energetike. Oblast zaštite životne sredine obuhvata širok spektar mera. predstavljanjem predloga pregovaračke pozicije EU. Pored horizontalnih mera. februara 2010. kontrolu industrijskog zagađenja. Prilikom zauzimanja stava o narednim koracima u tom poglavlju Savet.hr. O rezultatima i preseku pregovora u okviru određenog poglavlja. uzima u obzir predlog pregovaračke pozicije EU koje je dostavila Komisija. pristup informacijama o životnoj sredini i borba protiv klimatskih promena. hemikalije i genetski modifikovane organizme. dok konkretna sredstva i postupci za postizanje tog cilja zavise od odluke država članica. pre svega. zaštitu prirode. upravljanje otpadom. To se tiče uređaja za obradu otpadnih voda. EU može i nakon privremenog zatvaranja određenog poglavlja zahtevati od države da dostavlja detaljne informacije o napretku u usklađivanju i primeni pravnih tekovina EU u toj oblasti. Privremeno zatvoreno poglavlje na Međuvladinoj konferenciji (22. reč je u velikoj meri o vertikalnim merama.jačati administrativne kapacitete. tabelu) zavise pre svega od kvaliteta usklađivanja zakonodavstva i njegove upravne i sudske primene. Brzina i trajanje pregovora (v. pregovaračko poglavlje o zaštiti životne sredine obuhvata zakonodavstvo koje se odnosi na očuvanje i definisanje standarda kvaliteta životne sredine. vodu.) Hrvatska je tražila prelazne periode za one direktive i za one oblasti koje zahtevaju velike investicije. industrijskih zagađenja. U slučajevima kada država ne nastavi sa ispunjavanjem utvrđenih merila. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . kao pravni instrument EU koji obavezuje države članice u pogledu cilja koji datom direktivom treba postići. koje se odnose na standarde kvaliteta koji se utvrđuju za vazduh. buku. Od kandidata za članstvo će se u pregovorima zahtevati da dostavi podatke o napretku u dostizanju merila. obradu otpada. a odnosi se na bezbednosni aspekt upotrebe nuklearne energije u civilne svrhe). Za praćenje ovog procesa Komisija će neretko slati ekspertske misije kako bi proverila stanje usklađenosti i primene u praksi.entereurope. nije isključena mogućnost ponovnog otvaranja privremeno zatvorenog poglavlja.19 Tabela: primeri merila za 27. Komisija izveštava Savet periodično. 14 Preuzeto sa internet stranice www. poglavlje u Hrvatskoj14 Poglavlje pravnih tekovina EU (acquis communautaire) 27. decembra 2010. kao što su procena uticaja na životnu sredinu. U najširem smislu. poglavlje – Zaštita životne sredine Merila za otvaranje poglavlja Merila za zatvaranje poglavlja Status poglavlja Prelazne odredbe 1 merilo .

Enlargement of the European Union Guide to the Negotiations Chapter by Chapter. � pregovori okončani decembra 2004.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. .sadržaj sumpora u tečnim gorivima do 2011. .odlaganje određenih vrsta tečnog otpada do 2014. Slovenija � poglavlje otvoreno: decembra 1999. Tabela: primeri dogovorenih prelaznih perioda15: Bugarska � poglavlje otvoreno jula 2001. voda. već i vremenske međustanice. Neretko je država koja pregovora u poziciji da dokazuje da joj nižim standardima životne sredine nije bio cilj da se na nelojalan način privuku investitori. Ovim planom potrebno je definisati rokove.odlaganje otpada nastalog od električne i elektronske opreme do 2008. Već na samom početku pregovora.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2014. procena uticaja. Information & Interinstitutional Relations. Svaki zahtev države koja pregovara za prelaznim periodom mora da bude potkrepljen detaljnim planom primene. otpad.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2007. EU po pravilu ističe da prelazni periodi neće biti dozvoljeni u pogledu vremena neophodnog za: � usklađivanje zakonodavstva � usvajanje opštih akata (vazduh. . (poglavlje privremeno zatvoreno u martu 2001) � prelazni periodi: . . o prelaznim periodima se može govoriti kada su neophodna pozamašna infrastrukturna prilagođavanja za koja je neophodno i vreme i novac. .otpremanje otpada do 2009. .zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2014. i to ne samo krajnji rok. . (poglavlje o životnoj sredini privremeno zatvoreno u junu 2003) � prelazni periodi: . za tadašnje države članice) 15 European Commission. Directorate-General Enlargement. Sa druge strane. (naspram 2007. December 2004.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. Svaki eventualni prelazni period u primeni nekog propisa vremenski je ograničenog domašaja i praćen je preciznim planom za njegovu potpunu primenu.integralna prevencija i kontrola zagađenja do 2011. Pregovori o članstvu pregovori su o rokovima za primenu. pristup informacijama) � zaštitu prirode u celini � bitne stavke koje se odnose na slobodu tržišta i funkcionisanje tržišta EU. do ostvarivanja konačnog cilja.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada (izmenjena Direktiva) do 2014. . . .emisija isparljivih organskih jedinjenja iz skladišta benzina do 2009.20 Zadatak kandidata za članstvo u EU jeste da uskladi zakonodavstvo i omogući njegovu postupnu primenu u dogovorenom roku. . godine � pregovori okončani: decembra 2002.

administrativni 3. politički. te određene privredne grane. mora biti dogovoren tokom pregovora o pristupanju EU. jeste oblast zaštite životne sredine. ukupni troškovi za.zagađivanje vazduha iz velikih postrojenja za sagorevanje do 2004. iznosile su od 80 do 110 milijardi evra. Ipak. finansijski 2. ali ne samo to. Govoreći o izazovima sa kojima se suočava svaka država u postupku usvajanja i primene zakonodavstva EU u oblasti zaštite životne sredine. Prema okvirnim procenama koje je napravila Evropska komisija 1997. Finansijski izazov podrazumeva traganje za odgovorom na pitanje koliki su ukupni troškovi prilagođavanja zahtevnim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. Pored pomenuta četiri.2. . odnosno da uskladi domaće zakonodavstvo sa pravom EU. edited by Joann Carmin and Stacy D.spaljivanje opasnog otpada do 2005. Politika zaštite životne sredine. Routledge 2005. Ibid. EU Enlargement and the Environment. kao što je rečeno. godine. energetski 4. Korpus propisa u oblasti zaštite životne sredine nezamislivo je posmatrati izolovano od problema i izazova sa kojima se suočava država koja je predmet politike proširenja EU.) � prelazni periodi: . Jedna od oblasti u kojima se primena najčešće odlaže. � pregovori okončani decembra 2002. osam država kandidata za članstvo iz srednje i istočne Evrope. može se govoriti o izazovima demokratskog legitimiteta reformi i primene ekološkog zakonodavstva. Kramer. kao i o izazovima održivosti sadašnjeg sistema zaštite životne sredine na duži rok. problemi i izazovi tokom pristupanja EU Jedan od osnovnih uslova prijema definisanih trećim kriterijumom iz Kopenhagena utvrđuje da država mora da usvoji pravne tekovine EU. Zato potpuna primena jednog od najkompleksnijih oblasti zakonodavstva EU nosi sa sobom značajan broj izazova. 1. Van Deveer. ali i privredu. . Primena ovako usklađenih propisa u određenim oblastima prava može da se produži i nakon stupanja u članstvo. EU Enlargement and the Environment: Six Challanges. neretko i godinama nakon prijema. u to vreme. zbog čega svi slojevi društva treba da učestvuju.tretman (prečišćavanje) komunalnih otpadnih voda do 2015. Reč je o izazovima koji se postavljaju pred društvo u celini.3. političku elitu.21 Mađarska � poglavlje otvoreno decembra 1999. administraciju. moguće je izdvojiti šest najznačajnijih izazova16: U našim okolnostima četiri17 zaslužuju posebnu pažnju i to pre svega: 1.oporavak i reciklaža ambalažnog otpada do 2005. Ozbiljna računica mora da uzme u obzir i potencijalne dobiti koje ovako značajno ulaganje može da 16 John M. . (poglavlje privremeno zatvoreno u junu 2001. ovakav pravni aranžman. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17 .

neophodno je da dugoročne dobiti značajno prevazilaze troškove. u slučaju Srbije se najvećim izvorom za proizvodnju električne energije smatra ugalj lignit. industrija čelika. Finansijski razlozi navode EU da prihvati nešto duže rokove u toku pregovora o članstvu za potpunu primenu ove politike.22 ima. Ova pojava je poznata kao ekološki damping. odnosno ulaganja u ovu politiku. treba imati u vidu da starim članicama EU nije u interesu da se za nove članice zadrže duži prelazni rokovi. kao što su hemijska. Takođe. Poznato je da je ovaj izvor izrazito nepovoljan po očuvanje životne sredine. Pri tom. Administrativni izazov pre svega podrazumeva sposobnost uprave da usklađuje i primenjuje zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Takođe. Poslednjih godina ovo je jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se države koje teže članstvu suočavaju. U ovom slučaju ekološki standardi moraju da budu ugrađeni u cenu te investicije. Razlog tome je u činjenici da je proizvodnja jeftinija u novim državama koje još uvek ne ispunjavaju zahtevne i skupe ekološke standarde. Naime. Posebno treba imati u vidu da se sa ovim izazovom u našoj situaciji naročito mogu suočavati lokalne administracije. da bi usvajanje politike zaštite životne sredine imalo smisla i da bi se svaka država upustila u veoma složen posao. jača je argumentacija za duži prelazni period do potpune primene odgovarajućeg propisa. u pregovorima sa Evropskom unijom nije moguće dogovoriti prelazni rok za nove investicije ili projekte. rudarstvo itd. Zato su u najvećem broju slučajeva najduži prelazni rokovi dobijani za primenu propisa koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i kvalitet vode za piće. Nepisano je pravilo da što je skuplja primena propisa. Uz ovakvu vrstu dogovora o prelaznom periodu po pravilu ide i detaljno razrađen plan sa rokovima za svaku od bitnih stavki i ciljeva koje treba primeniti. moguće je ispregovarati duži rok za njegovu primenu. odnosno gradnje. Situacija je naročito teška u državama poput naše. ukoliko je reč o infrastrukturnom poduhvatu. čijim se spaljivanjem proizvodi oko dve trećine električne energije. Izazovi u sektoru energetike Jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima se države suočavaju jeste postepena transformacija i prilagođavanje energetskog sektora zahtevima zaštite životne sredine. Kao problemi koje i Evropska komisija ističe najčešće se pojavljuju nedovoljan broj kvalifikovanih službenika ili nejasna podela nadležnosti između institucija za obavljanje naročito složenih poslova itd. koje su svoj razvoj u dvadesetom veku bazirale na razvoju onih grana industrije koje su veliki potrošači energije. što u neravnopravan položaj dovodi države i privrede koje ispunjavaju ove standarde. pa i pokrajinska administracija. Ovome treba dodati i to da oko 2/3 stanovništva Srbije koristi ogrevno drvo (i/ili lignit) kao osnovni izvor za grejanje tokom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . a proizlaze iz tog propisa. na kojima će počivati veliki deo zadataka u primeni zakonodavstva u oblasti životne sredine. Što je primena propisa zahtevnija i skuplja po državu.

bez političke volje nijedan od prethodno navedenih izazova ne može biti rešavan na adekvatan način. a ne i kao sredstvo izgradnje održivog sistema očuvanja životne sredine. IEEP. TME & Candidate Country Experts. finansije i administraciju Univerziteta Singidunum. Takođe. zbog kojih su ozbiljnija ulaganja teško zamisliva. stoji u direktnoj vezi sa standardom i finansijskim mogućnostima svakog domaćinstva. u proseku od 30 do 50 odsto. 2009. Sa zaštitom životne sredine to nije slučaj. ali i nemala kratkoročna ulaganja. Kada je krajem devedesetih godina rađena studija o dobiti od usvajanja i primene oko 200 propisa u oblasti životne sredine. sa stanovišta najmanje pet izbornih ciklusa. godine mogu dosezati raspon od 134 do 680 milijardi evra19. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 18 19 Efekti integracije Srbije u EU. pitanje energetske efikasnosti. Konačno. . Neretko politički ciljevi što bržeg kretanja ka EU mogu da učine da se ovo pitanje tretira pre svega kao sredstvo u ostvarivanju tog cilja. Zbog svega ovoga sadržaj političkog izazova se svodi na načine mobilizacije političke volje i političkih lidera da se upuste u posao koji donosi značajne dugoročne dobiti. ne treba izgubiti iz vida i da je u državama koje privode kraju tranziciju potrošnja energije znatno veća. urednici Ana S. Metroeconomica. Uz sve navedeno. Beograd. The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries. No. 2001. Trbović i Mihailo Crnobrnja. došlo se do računice da očekivane dobiti u periodu do 2020. Naime. Za političare u državama srednje i istočne Evrope to je. političke prilike u svakoj zemlji čine da političari gledaju na političke dobiti koje mogu ostvariti u neposrednoj budućnosti. bar kada su domaćinstva u pitanju. ECOTEC. izdavač Fakultet za ekonomiju.23 zime18. u odnosu na potrošnju u članicama Unije. EFTEC. bila daleka budućnost u koju je trebalo ulagati značajne sume novca odmah. treba biti svestan da je potpuno nerealno očekivati ozbiljnija poboljšanja u navedenim pitanjima uz sadašnje netržišne cene pojedinih energenata ili električne energije. Verovatno sudbonosan po uspeh u prihvatanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine jeste politički izazov.

.

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

27

2.

Novine koje donose evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja

2.1. Ciljevi i načela evropskog prava životne sredine i polje primene propisa EU u oblasti životne sredine
Zašto se politika zaštite životne sredine definiše na nivou EU? Politika zaštite životne sredine svrstana je Ugovorom o funkcionisanju EU u grupu podeljenih nadležnosti (eng. shared competences) između Unije i država članica. To znači da EU preduzima mere u ovoj oblasti samo ukoliko i u meri u kojoj se ciljevi predložene mere ne mogu na zadovoljavajući način postići od strane država članica, bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou, već se, imajući u vidu razloge, razmere, ili efekte predložene mere, mogu bolje ostvariti na nivou Unije (načelo subsidijarnosti). Načelo subsidijarnosti, prema tome, nije načelo decentralizacije, već načelo koje postavlja pravilo za izbor najoptimalnijeg nivoa na kom će se regulisati određeni problem. Razumno se nameće pitanje: zbog čega bi se politika zaštite životne sredine, ili bilo koji njen segment, definisali na nivou Unije, imajući u vidu logiku da se ekološki problemi najbolje rešavaju tamo gde i nastaju? Postoje tri osnovna opravdanja za regulisanje određenih pitanja životne sredine na nivou EU: problem ekonomskog prelivanja (eng. spillover), ekološkog prelivanja i „psihičkog” prelivanja. Sva tri problema se odnose na određeni prekogranični karakter regulisanja konkretnog aspekta životne sredine. Ekonomsko prelivanje je povezano sa ekonomskim konceptom eksternalija. Eksternalije su troškovi proizvodnje proizvoda koji se ne odražavaju na njegovu cenu. Na primer, to mogu biti nepovoljna dejstva proizvodnje (zagađenja) na poljoprivredne useve, zemljište, vodu za piće, zatim izazivanje zdravstvenih poremećaja i povećanje smrtnosti itd. Eksternalije su, kao izlivanje reke iz korita, neželjene posledice ekonomske aktivnosti koje izazivaju troškove koje neko treba da pokrije. Neko to treba da plati, neko treba reku da vrati u korito. Regulisanje i uvođenje ekoloških standarda za proizvodne procese, ekoloških standarda za proizvode i obavezujućih standarda kvaliteta životne sredine metod su internalizacije eksternalija u troškove proizvodnje (tj. vraćanja izlivene vode u njen tok). Troškovi poštovanja režima zaštite životne sredine putem regulacije postaju troškovi proizvodnje koji su ugrađeni u konačnu cenu proizvoda. Međutim, u uslovima zajedničkog tržišta, gde postoji režim prekograničnog slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, situacija u kojoj je jedna država uvela režim visokog nivoa zaštite životne sredine, dok druga država ima niže standarde (ili ih nije ni uvela, ili se ne poštuju), stavlja konkurenciju iz prve države u nepovoljniju poziciju u odnosu na preduzeća iz druge države. Prvi su zbog efekta internalizacije ekoloških troškova u cenu proizvoda prinuđeni da se

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

dobit se iz džepa ekološki odgovornog proizvođača preliva u džep ekološki manje odgovornog. u pogledu uporedivog proizvoda. Jedan je da država sa visokim nivoom zaštite životne sredine trgovinskim barijerama zaštiti svog proizvođača i da na taj način zaštiti ekonomsku održivost sistema visokog nivoa zaštite životne sredine. Da bi se. član 2. uspostavljanje zajedničkog tržišta i ekonomske i monetarne Unije je sredstvo za postizanje „održivog razvoja ekonomskih aktivnosti“ i „visokog nivoa zaštite i unapređenja životne sredine“. direktive o upravljanju otpadom itd. direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.. Zagađenje ima prekogranični karakter. ekoloških karakteristika proizvoda (npr. osobine ambalaže itd. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Drugi je da proizvođač prebaci proizvodnju i kapital u državu sa nižim stepenom zaštite životne sredine kako bi povratio svoju konkurentnost u uslovima slobodnog tržišta.28 takmiče na slobodnom tržištu. Proizvođač koji je ekološki neodgovoran nije ekonomski efikasan jer njegove ekološke troškove plaća celo društvo. Zato se na nivou Unije usmeravaju delovanje članica u integrisanom rešavanju problema zagađenja 20 V. njegove posledice ignorišu linije razgraničenja država članica i često se ne mogu rešiti bez uzajamnog usaglašavanja delovanja različitih suvereniteta. na štetu režima slobodnog kretanja robe i usluga.). kao prostora bez unutrašnjih granica za kretanje faktora proizvodnje. već i zajedničko pozicioniranje država članica u odnosu na globalne ekološke izazove. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. čime se poništava jedna od osnovnih uloga zajedničkog tržišta. kako je svojevremeno Ugovor o osnivanju Evropske zajednice (zamenjen Ugovorom o funkcionisanju EU) plastično definisao. propisi koji regulišu opasne karakteristike proizvoda. U takvim okolnostima moguća su dva scenarija nepovoljna po funkcionisanje zajedničkog tržišta.20 Ekološko (fizičko) prelivanje je prirodan razlog za regulisanje oblasti životne sredine na nivou EU. a s druge strane. EU se javlja kao prirodan nivo na kojem će se definisati minimalni standardi zaštite životne sredine koji će važiti za sve učesnike na jedinstvenom tržištu. zaštitio legitiman interes očuvanja visokog nivoa zaštite životne sredine. sa konkurentom koji takvu obavezu nema jer ga u mestu proizvodnje lokalna pravila ne primoravaju da ugradi ekološki trošak u cenu proizvodnje.) i standardi kvaliteta životne sredine (standardi kvaliteta vode. Ili. sa jedne strane. kao što je globalno zagrevanje. Dakle. protekcionizam.. očuvala ekonomska svrha zajedničkog tržišta. Otuda se na nivou EU regulišu minimalni ekološki standardi za odvijanje procesa industrijske proizvodnje (npr. kvalitet goriva.). Fizički izvoz zagađenja zbog odsustva zajedničke akcije traži odgovarajući nivo vođenja politike i regulisanja ovog problema. Ta situacija se naziva ekonomsko prelivanje. koje bi ta sredstva moglo efikasnije da upotrebi. buke itd. a to je pravična distribucija bogatstva na temelju ekonomske efikasnosti. Otuda je očekivano da se nadnacionalni karakter EU iskoristi za usaglašavanje i usmeravanje zajedničkih napora na rešavanje zajedničkih problema. U određenim slučajevima u pitanju je ne samo raspodela poslova radi rešavanje unutrašnjih problema životne sredine u Uniji. vazduha.

Direktive su propisi koji neposredno obavezuju države članice u pogledu cilja. dok je transponovanje propisa EU u oblasti životne sredine. regioni i lokalne zajednice gube svaku slobodu kreiranja sopstvene politike zaštite životne sredine. Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu. odnosno narušavanje biološke raznovrsnosti. sada.22 S druge strane. prekograničnog zagađenja vazduha. Gubitak ili ugrožavanje određene divlje životinjske ili biljne vrste. . Države članice u kojima se te vrednosti nalaze imaju obavezu da se staraju o tim zajedničkim vrednostima. Kada je u pitanju prenos EU propisa. To znači da države članice mogu. Community heritage). podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima. politika EU u ovoj oblasti se najčešće sprovodi direktivama. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. prekogranične zaštite prirodnih staništa. prenošenje standarda EU preko nacionalnih propisa neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se.29 rečnih slivova. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. ali i zajedničke akcije na ispunjavanju međunarodnih obaveza EU u borbi protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima.21 Prirodno. definisati podelu tereta između centralnih. regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proizilazi iz direktive. kao strana obavezana Ugovorom. pogađa ljudsku zajednicu i tiče je se. u potpunosti posao centralne vlasti. Život je univerzalna vrednost. stav 2. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. teritorijalnom uređenju. Politika zaštite životne sredine EU zasniva se na načelu prevencije. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 21 22 Član 191. zemljišta i voda. EU je direktivama određena prirodna staništa i divlje vrste proglasila nasleđem Zajednice (eng. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. prirodnih vrednosti i resursa? Najzastupljeniji instrument kojim EU reguliše oblast životne sredine jesu direktive. Ipak. vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji. ali im ostavljaju slobodu izbora forme i metoda putem kojih će ti ciljevi biti ostvareni. bez posredovanja nacionalnog propisa. poput Konvencije UN o borbi protiv klimatskih promena (UNFCCC) i Kjoto protokola. psihološko prelivanje. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji. država. odnosno. nasleđem Unije. od strane različitih nivoa vlasti. bez obzira na to na kojem geografskom prostoru se ono dešava i bez obzira na to da li govorimo o današnjim ili budućim generacijama. Da li to znači da države članice. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice. Ugovora o funkcionisanju EU. Unutar te podele. Izuzetno. Ovde mislimo na tzv.

23 Proces uspostavljanja unutrašnjeg tržišta kao prostora bez formalnih i fizičkih barijera za kretanje faktora proizvodnje (ljudi. Ugovora. države članice. Cilj politike EU je postizanje visokog nivoa zaštite ostvarivanjem sledećih prioriteta: � očuvanje. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). Otuda član 11. društvenog i kulturnog razvoja.) Ugovora. na nivou EU se definišu minimalni standardi zaštite životne sredine. Član 3. zaštita životne sredine će činiti sastavni deo razvojnog procesa i ne može se razmatrati odvojeno od njega. V. takođe član 2. Ugovora nalaže da zahtevi zaštite životne sredine moraju biti uključeni u određivanje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije.26 23 24 25 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Član 191. naročito imajući u vidu ostvarivanje održivog razvoja. 4 saopštava: „U cilju postizanja održivog razvoja. Takođe. Koji su ciljevi politike zaštite životne sredine EU? Ugovor o funkcionisanju EU („Ugovor“) određuje ciljeve politike zaštite životne sredine Unije. srednjoročne i dugoročne efekte na pravo sadašnjih i budućih generacija da ravnopravno raspolažu i upravljaju ograničenim prirodnim dobrima. koja u načelu br. usluga i kapitala) na teritoriji Unije shvaćen je. (bivši član 174.30 postoji prostor za kreiranje nacionalne. Države članice mogu da zadrže politiku višeg nivoa standarda zaštite životne sredine ili da uvode strože zahteve zaštite životne sredine u odnosu na minimalne standarde definisane propisima EU. regiona. � odgovorno i racionalno korišćenje prirodnih resursa i � promovisanje mera na međunarodnom nivou koje doprinose rešavanju regionalnih ili globalnih problema životne sredine. regionalnom i globalnom nivou treba da prethodno uzme u obzir kratkoročne. kao sredstvo za ostvarivanje održivog razvoja i visokog nivoa zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine24.25 Drugim rečima. načelo integracije ciljeva zaštite životne sredine u donošenju razvojnih odluka i njihovom ostvarivanju predstavlja polazište svake dobre administracije. zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine. dala je opšte prihvaćenu definiciju održivog razvoja kao razvoja „koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Deklaraciju iz Rija o životnoj sredini i razvoju Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (1992). a ne cilj po sebi. To će reći da se politika zaštite životne sredine EU ne bavi posledicama koje proizvode različiti sektori razvoja. načela i način na koji se ti ciljevi tumače i ostvaruju. pa i lokalne. 26 . regionalne i lokalne politike usmerene na ostvarivanje ciljeva direktiva. � zaštita zdravlja ljudi. odvojen od prioriteta politika koje su u vezi sa životnom sredinom. (V. podelu nadležnosti. već njihovim usaglašavanjem sa životnom sredinom koja predstavlja pretpostavku svakog ekonomskog.“ Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (UNCED). pri tome. Imajući u vidu da se politike EU sprovode na različitim nivoima (Unije. lokalne zajednice). svaka odluka na lokalnom. nacionalnom. robe. polje primene i odnos prema nacionalnim pravnim porecima. poznata i kao Bruntendlova komisija. a naročito borbi protiv klimatskih promena.

razmera i verovatnoće ostvarenja rizika. situacija kakva u stvarnosti retko postoji. kao što mera može biti privremena ili trajna. rukovodi se specifičnim načelima koja su definisana članom 191. tehničkih i drugih standarda i normativa” (član 9. i/ili ograničena u prostornom smislu ili neograničena. organe Autonomne Pokrajine i organe lokalne samouprave da „obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike. već definisanje one mere i nivoa zaštite koji je srazmeran potencijalnom riziku po zdravlje ljudi. ljude i prirodna dobra u kontekstu naučne neizvesnosti u pogledu potencijalnih dejstava. a nekada mera ograničavanja rizika na prihvatljivu meru. praktična politika zaštite životne sredine EU. Ono je povezano sa dugoročnim ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i dobra budućih generacija. Razvoj industrije i preduzetništva povezan je sa stvaranjem novih. odnosno sa potencijalnim posledicama nepreduzimanja mera predostrožnosti. rizika po zdravlje ljudi. prirodne resurse ili zdravlje stanovništva na bilo kojem nivou vlasti. sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola. na kojima se temelji sama Unija.27 S druge strane. industrija i organizacija i potrebe smanjenja rizika negativnih efekata na životnu sredinu. . � načelom prevencije i načelom otklanjanja štete nanete životnoj sredini na njenom izvoru. tačka 1). stav 1. odredbom koja obavezuje državne organe. broj 135/04 i 36/09). životinja i biljaka. Ugovora: � načelom predostrožnosti. životinja i biljaka u uslovima nedovoljne naučne pouzdanosti. manje poznatih ili nepoznatih. kako u definisanju politike zaštite životne sredine. Dometi ovog načela idu izvan problema povezanih sa kratkoročnim i srednjoročnim pristupom rizicima. Dakle načela proporcionalnosti i nediskriminacije jesu granica diskrecije donosioca odluke u primeni načela Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 27 Ili. Otuda je ovo načelo u bliskoj vezi sa pitanjem upravljanja rizicima u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu. � načelom „zagađivač plaća”. Načelo predostrožnosti je povezano sa pitanjem uspostavljanja ravnoteže između preduzetničkih prava i sloboda individua. tačka 2). „nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine” (Član 9. Ovo načelo podrazumeva da se odluke o preduzimanju mera predostrožnosti u odnosu na određene rizike donose bez čekanja na neoborive naučne dokaze.31 Naše pravo usvaja ovo načelo putem Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. tako i u donošenju pojedinačnih razvojnih odluka koje mogu uticati na životnu sredinu. kako Zakon o zaštiti životne sredine određuje. stav 1. Ova načela predstavljaju uzore. Nekada će to biti mera potpune eliminacije. Kojim se načelima rukovodi evropsko pravo životne sredine? Pored univerzalnog načela održivog razvoja i integracije. to ne znači potragu za „nultim rizikom”.

u odsustvu potpune naučne pouzdanosti. U oba slučaja preduzete su regulatorne mere. best available techniques – BAT). ponekad je šteta nepovratna i pogađa širi krug ljudi i buduće generacije. 68. kao što su procedure procene uticaja na životnu sredinu razvojnih projekata pre njihove realizacije. Iako razlika između ovog načela i načela predostrožnosti nije potpuno jasna. a tamo gde se javi. životinja i biljaka. Pravni režim ograničenja i restrikcija. dok načelo predostrožnosti proširuje preventivno delovanje politike i prava životne sredine na situacije gde nema pune naučne izvesnosti o mogućnosti realizacije rizika. Pored toga.32 predostrožnosti.. i otklanjanja posledica štete nanete životnoj sredini treba da snosi. u vezi sa izvesnošću značajnog rizika koji potiče od antropogenog faktora. o čemu će biti više reči kasnije. jer postoji visok naučni konsenzus. tj. ograniči na najmanju moguću meru i spreči širenje njenih posledica. str. citat naveden prema Nicolas de Sadeleer. moglo bi se reći da se ova načela međusobno dopunjuju. Načelo „zagađivač plaća” polazi od načela pravičnosti. opet. lice koje je svojom delatnošću te rizike 28 The EC’s first Environmental Action Programme. razumne pretpostavke da troškove mera predostrožnosti. Načelo prevencije. već je potrebno preduzeti mere da se mogućnost njenog nastupanja predvidi i spreči. sistem dozvola uslovljenih preduzimanjem mera sprečavanja emisija zagađenja ili njihovog ograničenja putem primene standarda najbolje dostupnih tehnika (eng. ekoloških standarda za ambalažu i proizvode i sl. prevencije. ali je sumnja dovoljno izražena da opravdava preduzimanje mere njegovog predupređenja. konkretnije. Primer politika zasnovanih na ovom principu u oblasti životne sredine su propisi i mere koje se preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti ozonskog omotača ili restriktivni režim za korišćenje i stavljanje u promet GMO proizvoda. sistem pravne zaštite u takvim slučajevima je najčešće nedelotvoran i spor. Načelo otklanjanja štete na životnoj sredini na njenom izvoru blisko je povezano sa načelom prevencije a. Troškovi takve štete padaju na celu zajednicu. ali stižu kasno da bi je sprečile. s druge strane. Štaviše. Mere otklanjanja štete mogu dovesti do remedijacije životne sredine. neprihvatljiv je u odnosu na vreme koje je potrebno da nauka u potpunosti rasvetli ove faktore. Bolje sprečiti nego lečiti. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . koja se odnosi na ograničavanje njegovog (prekograničnog) kretanja i rešavanje problema otpada blizu mesta njegovog nastanka. polazi od shvatanja da je neprihvatljivo da se čeka da se ekološka šteta dogodi. pre svega. i sa njim povezana percepcija javnosti. potencijal rizika u odnosu na posledice klimatskih promena ili raširene upotrebe GMO po zdravlje ljudi. pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”28. mora biti srazmeran potencijalnoj pretnji kako ne bi narušio tokove slobodne trgovine i preduzetništva. sa politikom upravljanja otpadom. jer načelo prevencije računa sa poznatim rizicima i uzrocima nastupanja konkretne štete u životnoj sredini. Drugim rečima. Environmental Principles – from Political Slogans to Legal Rights. U svakom slučaju. pristup zasnovan na načelu prevencije polazi od razumne pretpostavke da se „najbolja politika životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na njihovom izvoru. štaviše možda je i veštačka. EU je razvila različite pravne instrumente preventivne prirode.

ekološki odgovornog upravljanja itd. u skladu sa propisima. Takođe. koja potiče iz određenih aktivnosti kojima on upravlja ili koje kontroliše. zamene tehnologija i tehnika proizvodnje. već instrument poreske politike koja ponašanje zagađivača usmerava ka usvajanju boljih opcija i prakse sa stanovišta ciljeva zaštite životne sredine. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . One ne smeju postati jedan od faktora koji se ugrađuje u cenu proizvodnje i prevaljuje na potrošača. odnosno akata koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu. kako dozu naknadnog delovanja (kurativni aspekt). ovo načelo se primenjuje i u poreskoj politici. Ona je reaktivna/kurativna jer se bavi posledicama štete (remedijacija). U smislu pravične distribucije troškova politike zaštite životne sredine. treba da budu deo troškova poslovanja i proizvodnje. gde se vrši pozitivna diskriminacija ekološki neutralnih ili povoljnijih procesa proizvodnje i proizvoda u odnosu na ekološki manje povoljne opcije proizvodnje ili proizvoda. snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja. Naš zakon. Ovo načelo se odnosi na pitanje odgovornosti i na pitanje (pravične) distribucije troškova politike zaštite životne sredine unutar društva.33 proizvelo. postupcima donošenja odluka i sudskom preispitivanju zakonitosti odluka. ovo načelo sadrži u sebi. Svakako. troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini (član 9. monitoringa. i pravo pristupa javnosti informacijama. ovaj aspekt načela odnosi se na troškove sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine koje treba da snosi operater komercijalnih poslova koji dovode do negativnih efekata na životnu sredinu. da finansira remedijaciju oštećenog prirodnog resursa i njegovih funkcija. Dakle. koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu. Zagađivač. Troškovi administrativnih postupaka. poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. ali i preventivna jer visoki troškovi remedijacije mogu da usmere ponašanje operatera na preduzimanje preventivnih mera i uvođenje bezbednijih tehnika i tehnologija. U pogledu odgovornosti. Direktiva o odgovornosti za remedijaciju štete na životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EZ) definiše objektivnu odgovornost operatera za štetu na određenim delovima životne sredine. pravičnija distribucija tereta unutar društva i podsticanje ekološki povoljnije prakse. Polje primene EU propisa u oblasti životne sredine U najširem smislu pravni propisi EU u oblasti životne sredine obuhvataju: � procesne standarde: minimalni standardi postupka usvajanja odluka kojima se obezbeđuje zakonito donošenje planskih dokumenata i pojedinačnih akata. naknade moraju biti srazmerne riziku i štetnim efektima određene aktivnosti. nadzora. akata i propusta organa i privatnih lica u oblasti životne sredine. na primer. tako i elemente preventivnog pristupa (preventivni aspekt). odnosno ako proizvodi. koristi. tačka 6 Zakona o zaštiti životne sredine). a ne trošak društva. Na primer. određuje sadržinu ovog načela na sledeći način: Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine. ili stavlja u promet sirovinu.

� zahteve koji se odnose na proizvode: putem njih se definišu minimalne ekološke performanse koje određeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni prema kriterijumima koji se odnose na određena svojstva. obaveza upravljanja otpadom na način koji najmanje šteti životnoj sredini). 8–9. performanse u životnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene (npr. 2. za vršenje određenih proizvodnih aktivnosti. Proces usklađivanja propisa sa propisima EU i uloga lokalne samouprave i građana u njemu Preuzimanje obaveze iz članstva. sprovođenje i primenu zajedničkih pravila. str. Transpozicija podrazumeva usvajanje ili promenu nacionalnih propisa i postupaka tako da se obaveze iz relevantnih propisa EU u potpunosti ugrade u nacionalni pravni poredak.eu/environment/archives/guide/contents. koje treba dostići. Obezbeđenje neophodnog nadzora i propisivanje i izricanje preventivnih kazni. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. � zahteve koji se odnose na proizvodne procese: predstavljaju različite zahteve ili uslove vezane. održati. standarda i politika koji čine celinu prava EU pre sticanja statusa punopravnog člana. već. svakako. 30 Ibid. Obezbeđenje institucija. u procesu pristupanja. osobine. 1997. Brisel.htm.2. infrastrukture i budžetskih sredstava neophodnih za ostvarivanje ciljeva propisa EU preko zakona i podzakonskih akata predstavlja sprovođenje (implementation/practical application).“29 Prema tome. odnosno donošenje odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata putem usaglašene procedure kako bi se obezbedilo puno i pravilno poštovanje zakonodavstva EU. . nacionalni zakoni. nazivamo primenom (enforcement)30. i u stvarnosti. zemljište) posmatrano prema određenom parametru. str.34 � standarde kvaliteta životne sredine (environmental quality standards): zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda. Cilj procesa usklađivanja srpskih propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine jeste postizanje „potpunog usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine (i odgovarajućeg administrativnog sistema) tako da se dostigne potpuno (stoprocentno) poštovanje zahteva zakonodavstva EU. sastav itd. I to ne samo na papiru. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 29 Commission of the European Communities.. 3.. odnosno način njihovog obavljanja (npr. neposredno ili posredno. bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovode. Konkretno. Dostupno na adresi: http://ec.. usvajanje pravnih tekovina EU (adoption of the acquis) podrazumeva prenošenje. pretpostavlja usklađivanja propisa države kandidata sa propisima EU u svim oblastima regulisanja ove integracije pre formalnog pristupanja. Guide to the Approximation of the European Union Environmental Legislation. podzakonski akti i procedure moraju pružiti jemstvo za delotvornost celokupnog prava EU. kao prethodni uslov zakonitog stavljanja u promet na zajedničkom tržištu EU. vazduh. kvalitet. standard najboljih dostupnih tehnika u industriji) posmatrano u odnosu na standarde emisija i standarde kvaliteta životne sredine.europa.

stav 2. prenošenje standarda EU nacionalnim propisom neće biti potrebno ukoliko je u pitanju uredba EU koja se. Te obaveze se odnose kako na centralne organe. odnosno njihovi organi. u načelu. primenjuje neposredno od strane organa i sudova države članice bez posredovanja nacionalnog propisa. tako i na regionalne organe i organe lokalne samouprave države članice.. lokalne vlasti ne sprovode direktivu o upravljanju otpadom ili odobre infrastrukturni projekat kojim se ugrožava ili uništava prirodno stanište zaštićeno direktivom. kao specifičan instrument. Kada je u pitanju transponovanje propisa EU. što takođe možemo ubrojati u negativnu obavezu. države moraju davati primat propisima EU u slučaju sukoba sa važećim nacionalnim propisima i ukidati neusklađene nacionalne pravne propise. kako bi izigrala svoju obavezu iz članstva. novčana kazna) ukoliko se utvrdi da je u pitanju mera (ili propuštanje) kojom se krši odredba propisa EU31.. Takođe. Takođe. uloga regionalnih i lokalnih vlasti je veća tamo gde se regionalnim i lokalnim delovanjem uslovi za nastanak ekoloških rizika mogu otkloniti uz najmanji trošak pre nego što postanu nacionalni ili međunarodni problem. Drugim rečima. države članice ne smeju naknadno usvajati propise kojima bi dovele u pitanje propis kojim je izvršeno transponovanje direktive. Politika zaštite životne sredine EU se zasniva na načelu prevencije.32 Prirodno. politika EU u ovoj oblasti se sprovodi najčešće direktivama. Takođe. dok je prenos propisa EU u oblasti životne sredine. Štaviše. ne smeju usvajati propise.35 Usklađivanje može da se sastoji iz negativne obaveze ili pozitivne obaveze usklađivanja država članica. one moraju ukloniti iz pravnog poretka propise koji su suprotni pravilima EU. države se moraju suzdržavati od delovanja kojim se mogu kršiti pomenuti izvori prava EU. prema Ugovoru o funkcionisanju EU. država članica će kao ugovorna strana odgovarati za (ne)pravilnost akta ili propuštanja regionalnih i lokalnih organa pred Sudom pravde EU i snositi posledice (npr. donositi pojedinačne pravne akte ili preduzimati materijalne akte kojima se krše prava i obaveze koji su definisani odredbama propisa EU. U pogledu negativne obaveze. sprovođenje i primena nacionalnih propisa kojima se ispunjavaju obaveze iz članstva u EU najčešće su podeljeni između različitih nivoa vlasti. država članica se ne može pozivati na to da kršenje propisa EU ne proizlazi iz akata centralnih vlasti. 32 33 . Izuzetno. Direktive. Ipak. države. koje 31 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Npr. i otuda takve obaveze možemo nazvati pozitivnim obavezama. koje zahteva da se mere sprečavanja štete u životnoj sredini najpre preduzimaju na mestu gde mogu nastati. traži aktivno delovanje države članice koja mora usvojiti propise kojima će direktive preneti u nacionalni pravni poredak. Ugovora o funkcionisanju EU. u potpunosti posao centralne vlasti. država kao strana obavezana Ugovorom mora da obezbedi jedinstveno i ujednačeno sprovođenje i primenu zajedničkih evropskih standarda sadržanih u tim pravilima na celokupnoj teritoriji od strane različitih nivoa vlasti. nalažu državama članicama da preduzmu konkretne zakonodavne mere kako bi se ostvarili ciljevi koji su u njima definisani. usvajanjem zakona i podzakonskih akata. Otuda je centralna vlast prirodno mesto sa kojeg se vrši prenos tih standarda nacionalnim zakonodavnim merama. Član 191.33 S druge strane. Dakle. To znači da se.

2. čime se značajno umanjuje potreba za domaćim finansiranjem. kohezionih i poljoprivrednih fondova EU. vazduh. projekat). prevencije i načela „zagađivač plaća“. sa jedne strane. za razliku od propisa koji tretiraju samo određen medij životne sredine (voda. umesto da regulišu posebno određeno pitanje ili oblast. Oni definišu pravni put ili mehanizam za donošenje ekološki najpovoljnijih odluka. pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu. pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine. donosiocu odluke se daje jedinstven procesni instrument u okviru kojeg može određeni razvojni predlog/zahtev (program. sa druge strane. posmatrajući moguće uticaje planiranih razvojnih odluka u odnosu na sve aspekte životne sredine.36 državama ostavljaju određen stepen slobode u pogledu određivanja načina ostvarivanja ciljeva koji su u tim propisima definisani. i omogućavajući učešće što više aktera u postupku usvajanja takvih odluka. Minimalna procesna prava ili standarde odlučivanja evropskog prava svrstavamo u tri stuba: 1. koja je kao potvrđeni međunarodni ugovor i deo unutrašnjeg pravnog poretka. strategiju. predostrožnosti. kao i načela integracije održivog razvoja u sektorske politike. buka. Takođe. Ova načela ili zahtevi definisani su Arhuskom konvencijom34. preko proceduralnih pravila u pokret se stavljaju materijalne odredbe posebnih propisa u oblasti zaštite životne sredine. horizontalni su propisi pretežno proceduralne prirode. zemljište. evropska horizontalna pravila uspostavljaju minimalne procesne standarde odlučivanja u oblasti životne sredine. regionalni. učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ( „Službeni glasnik RS . infrastrukturu i predvideti odgovarajuće izvore finansiranja. procenjivati u odnosu na važeće standarde kvaliteta životne sredine koji su regulisani sektorskim propisima. Takođe. Drugim rečima. pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i 3. Arhuska konvencija. bez obzira na njihovu nadležnost i bez obzira na nivo vlasti (nacionalni.3. Domaći propisi u oblasti životne sredine Atribut „horizontalno” odnosi se na zakonodavstvo koje posmatra životnu sredinu kao predmet zaštite na celovit način. kao nosioce obaveze definiše javne organe. Otuda. broj 38/09).1. čija je Srbija članica i koju implementira nacionalnim propisima. 2. uključujući tu i tela koja vrše javne administrativne Horizontalno zakonodavstvo (procesni standardi) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 34 Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija. 2. . Stvar je države kojem nivou vlasti će poveriti delotvorno sprovođenje celine ili značajnog dela poslova kako bi se ciljevi direktiva ostvarili na terenu.3. biodiverzitet). lokalni). Naime.Međunarodni ugovori”. Za decentralizovani pristup sprovođenju direktiva važno je obezbediti regionalne i lokalne administrativne kapacitete. kao i u odnosu na načela prava životne sredine. koji je predmet odlučivanja. Proceduralizacijom odlučivanja ujedno se pruža osnov za učešće javnosti ustanovljavanjem određenih procesnih prava. važno je jačanje regionalnih i lokalnih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz strukturnih. odnosno određene pojave (otpad. klimatske promene…).

Ona garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama koje imaju organi državne vlasti i informacijama koje u ime i za račun organa državne vlasti drže druga lica. bez potrebe isticanja razloga. njihovim prikupljanjem. Mogućnost kontrole od strane javnosti može pozitivno da utiče na delovanje uprave. Ovo pravo ima aktivan i reaktivan aspekt. u obavezi је da jedanput u dve godine podnese skupštini Autonomne Pokrajine.37 funkcije i privatne entitete kojima je povereno vršenje određenih funkcija od opšteg interesa. Aktivan aspekt se odnosi na obezbeđenje pristupa informacijama o životnoj sredini od strane organa državne vlasti. uključujući i regionalni i lokalni nivo. ova tri prava na nivou EU ustanovljena su preko određenih direktiva. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Zakon o zaštiti životne sredine (ZZŽS) reguliše aktivan aspekt ovog prava. Svako lice ima pravo da. bez obzira na nivo vlasti i delokrug rada tog lica. odnosno širenjem informacija bez zahteva. Ujedno. osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da bude upoznat sa rizicima po zdravlje i život i sa stanjem okoline u kojoj živi. koje ćemo pomenuti u kontekstu domaćih propisa. Nadležni organ Autonomne Pokrajine. Ovi izveštaji se objavljuju u službenim glasilima Republike. Takođe.). Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini (u daljem tekstu: „informacije“) usvojena je da bi se ispunili zahtevi Arhuske konvencije. Reaktivan aspekt ovog prava odnosi se na pristup informacijama koje se odnose na životnu sredinu na zahtev bilo kojeg lica upućen organu vlasti. odnosno obaveze. pristupi informacijama o životnoj sredini (član 3). Tako je Vlada obavezna da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici. Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu Pravo javnosti na pristup informacijama od značaja za životnu sredinu povezano je sa pitanjem unapređenja javne uprave u pogledu njenih obaveza u sprovođenju ciljeva zaštite životne sredine. ali i na ponašanje zagađivača kao glavnih strana obavezanih propisima. Takođe. to je instrument pomoću kojeg javnost prati i kontroliše efikasnost zakona i njihovog delotvornog sprovođenja. Zapravo. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 76. jer samo dobro obavešten i svestan građanin može na adekvatan način koristiti svoja procesna prava i uticati na pravac u kojem se donose odluke koje se tiču i njega i budućih generacija. ažuriranjem i javnim objavljivanjem. broj 135/04 i 36/09) i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI). odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji. direktiva predviđa obavezu organa državne vlasti. da saopštavaju informacije koje poseduju putem kompjuterske telekomunikaciоnе i/ili elektronskе tehnologijе (član 7). Istovremeno. odnosno jedinice lokalne samouprave. ovo pravo prethodi pravu javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i pravu na pristup sudskoj zaštiti. Pravo javnosti na pristup informacijama koje se tiču životne sredine regulisanо је Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. koja se zasniva na aktivnom i reaktivnom pristupu koji se uzajamno dopunjuju.

Republika. Konvencija polazi od toga da svako lice ma pravo pristupa informacijama o životnoj sredini bez obaveze dokazivanja postojanja interesa ili isticanja razloga zbog kojih se informacija traži. očuvanje prirodne ravnoteže. Ovo je u skladu sa Arhuskom konvencijom koja uspostavlja zahtev da države ugovornice izrađuju i čine dostupnim nacionalne izveštaje o stanju životne sredine u redovnim intervalima koji ne prelaze 4 godine i odredbom Direktive 2003/4/EZ koja ovu obavezu proširuje i na regionalne i lokalne vlasti države članice (v. potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o stanju životne sredine. u skladu sa svojim nadležnostima. zemljišta. ZZŽS). koje uspostavlja i vodi Agencija za zaštitu životne sredine. koja obuhvata exempli causae pobrojane elemente životne sredine. aktivnosti i mere koje na te elemente mogu imati uticaj. Direktive). Monitoring. Sistem zaštite životne sredine. zaštita prirode. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose programe monitoringa. kontrolu. i sprečavanje. zaštita vazduha. razlozi javne bezbednosti. podatke o stanju i promenama u životnoj sredini. čl. kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine. član 7. upravljanje hemikalijama. Arhuska konvencija se zasniva na pravnoj pretpostavci u korist pristupa. uslova i instrumenata koji se odnose na: održivo upravljanje.. odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa. Autonomna Pokrajina i jedinice lokalne samouprave (v. ona sadrži široku definiciju pojma „informacije o životnoj sredini”. kao dela informacionog sistema zaštite životne sredine (v. 1. ZZŽS predviđa uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i integralni katastar zagađivača. osim ako se ne dokaže da informacija spada u kategoriju izuzetaka čije propisivanje je strogo ograničeno razlozima iz Konvencije (npr. na tome da informacija koja je u posedu organa vlasti mora biti pružena na zahtev bilo kojeg lica. i obezbeđuju finansijska sredstva za njegovo obavljanje. faktore. međunarodni odnosi). Državni organi. stav 3. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića. Kada je u pitanju reaktivni pristup. finansiranju integralnog sistema zaštite životne sredine35 i sprovođenju obaveza i mera u oblasti sistema zaštite životne sredine. odnosno sprovođenje opšteg i posebnih zakona obezbeđuju. upravljanje otpadom itd. celovitosti. blagovremeno. jedinice lokalne samouprave i ovlašćene organizacije su u obavezi da redovno. koji moraju biti u skladu sa nacionalnim programom monitoringa. ZZŽS i ZSPI sadrže odredbe koje regulišu reaktivni aspekt prava 35 Pod „integralnim sistemom zaštite životne sredine“ podrazumeva se sveukupnost mera. članove 69–78. i 4). uslovima za život itd. naročito. Integralni sistem zaštite životne sredine uspostavljen je Zakonom o zaštiti životne sredine i posebnim zakonima kojima se uređuju oblasti procene uticaja. sprovođenju nacionalnih. čini sastavni deo informacionog sistema. tj. podatke o zdravlju i sigurnosti. smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. i druge podatke od značaja za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitu životne sredine. tj. U skladu sa zahtevom iz Arhuske konvencije i Direktive 2003/4/EZ. 2. organi Autonomne Pokrajine. ove informacije je potrebno učiniti dostupnim javnosti u formi elektronskih baza podataka putem sredstava elektronske komunikacije i kompjuterske tehnologije. vode. šuma i geološke raznovrsnosti. integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja. pokrajinskih i lokalnih programa i akcionih planova. Takođe. zaštita poverljivosti poslovnih informacija i intelektualne svojine.38 Ti izveštaji sadrže. Takođe. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Monitoring može biti poveren i ovlašćenim organizacijama koje ispunjavaju relevantan ISO standard. Takođe.

ideja da se „najbolja politika zaštite životne sredine sastoji u sprečavanju stvaranja zagađenja i neugodnosti na 36 Ustav Srbije u članu 16 propisuje sledeće: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Podnosilac zahteva organu koji razmatra njegov zahtev mora dostaviti specifične informacije u pogledu uticaja projekta. Ona obavezuje države članice da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da. kao obavezujuća komponenta procedure donošenja odluke. ukoliko postoji mogućnost prekograničnih efekata. kao i podatke o razmotrenim alternativama. njihove prirode.36 Pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka koje mogu imati uticaj na životnu sredinu Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih privatnih i javnih projekata („EIA direktiva“) uspostavlja zahtev da se pre odobravanja određenih tipova projekata razmotre sve raspoložive informacije o potencijalnim dejstvima njihovog sprovođenja na životnu sredinu. životinje i biljne vrste. odnosno 60 dana kada su u pitanju složeniji zahtevi. veličine ili lokacije. nedostatak pojma „informacija o životnoj sredini“) ili sukob odredbi. ukoliko obim informacije opravdava duži rok (član 79). između ostalog. 5) bez potrebe navođenja razloga (čl. taj rok je 48 sati od prijema zahteva (član 16). naročito u pogledu granice diskrecije organa vlasti i primena pravne pretpostavke u korist pristupa informaciji. stav 4).. Imajući u vidu da se ova konvencija zasniva na načelu minimalnih standarda. Njihove odredbe treba tumačiti kao da se uzajamno dopunjuju i u duhu navedenog načela pravne pretpostavke u korist prava pristupa. organi bi trebalo da neposredno primenjuju odredbe Arhuske konvencije. Takođe. as soon as possible) ili u roku od 30 dana. kada su u pitanju druge pravne praznine domaćih zakona (npr. definiše da svako ima pravo pristupa informacijama od javnog značaja kojima raspolaže organ vlasti (čl. uključujući ljude.39 pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini. zainteresovane javnosti i druge države. a ako se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. a najkasnije u roku od 15 dana. stav 1). uključujući i sve preventivne mere. ZSPI predviđa dužnost organa vlasti da informaciju učini dostupnom bez odlaganja. ZZŽS sadrži odredbu kojom je rok za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine 30 dana. Direktivom se zapravo sprovodi načelo prevencije. odnosno 60 dana od podnošenja zahteva. budu podvrgnuti postupku procene u pogledu njihovog dejstva (član 2. Takođe. projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu zbog. a to su u ovom slučaju rokovi iz ZSPI. ZSPI. u praksi bi trebalo primenjivati one rokove koji su povoljniji za podnosioca zahteva. pre nego što je saglasnost data. Takođe. Arhuska konvencija nalaže da se informacija mora dostaviti u što je moguće kraćem roku (eng. naime. životnu sredinu i materijalno i kulturno nasleđe. tj. a odnose se na ugrožavanje. postoji obaveza konsultovanja svih drugih organa koji mogu imati određen interes u vezi sa projektom. 15.“ Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . smatra se da opravdan interes javnosti postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti. odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine (čl. Ta procena treba da obuhvati neposredna i posredna dejstva projekta na različite faktore. 4).

uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. Direktiva 2003/35/EC je prenela standarde Arhuske konvencije u pogledu učešća zainteresovane javnosti u gore pomenutim postupcima. i 3) odlučivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. nadležni organ primenjuje kriterijume iz Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je potrebna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine sprovodi postupak procene uticaja za projekte za koje odobrenje za izvođenje izdaje organ lokalne samouprave. uključujući i nevladine organizacije koje se bave zaštitom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . pre nego na naknadnom suzbijanju njihovih posledica”.40 njihovom izvoru. prethodno pitanje da li projekat „može imati značajan uticaj” na životnu sredinu predstavlja granicu diskrecije. transport. Takođe. Postupak procene uticaja sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za projekte za koje odobrenje za gradnju izdaje republički organ. Direktivom 2001/42/EC o strateškoj proceni uticaja dopunjava se EIA direktiva tako što se proceduri procene uticaja i konsultacija javnosti i zainteresovanih organa i organizacija podvrgavaju i određeni planovi i programi koji se pripremaju u različitim sektorima privrede i razvoja (saobraćaj. Nosilac projekta koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja (član 5). urbanizam…) i koji predstavljaju okvir za odobravanje projekata koji su predmet EIA direktive. Zainteresovana javnost ima pravo da bude konsultovana u svim fazama odlučivanja u postupku procene uticaja: 1) odlučivanje o potrebi procene uticaja za projekte druge kategorije. Predmet procene uticaja su projekti koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu koji su podeljeni u dve kategorije: 1) projekti za koje je procena uticaja obavezna i 2) projekti za koje se može zahtevati procena uticaja. broj 135/04). broj 135/04 i 36/09) i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. za njih važi neoboriva pravna pretpostavka da „mogu imati značajan uticaj” na životnu sredinu. Projekti iz prve kategorije se obavezno podvrgavaju postupku procene uticaja. poljoprivreda. broj 135/04 i 88/10) prenose u naš pravni poredak pomenute standarde odlučivanja. tj. U drugom slučaju. kada govorimo o učešću zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja (o čemu će biti detaljnije reči u delu o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja). Organ Autonomne Pokrajine nadležan za poslove životne sredine sprovodi postupak procene za projekte na teritoriji AP. broj 84/05). 2) određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati. U skladu sa načelom „zagađivač plaća” studija procene uticaja je trošak nosioca projekta. međutim. ovom direktivom se uklanjaju dispariteti između država članica u pogledu minimalnih standarda odlučivanja kada se odobravaju određene privredne investicije (sprečavanje ekonomskog prelivanja) koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.

dok je učešće zainteresovanih organa i organizacija obezbeđeno i u pripremnoj fazi. Ideja ovog koncepta je da nadležni organ stekne što više informacija u vezi sa projektom od različitih zainteresovanih činilaca. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . polazeći od nosioca projekta. industrije. korišćenja zemljišta. telekomunikacija. Predmet strateške procene su strategije. Strategijom o upravljanju otpadom i drugim republičkim. Konsultovanje zainteresovane javnosti obezbeđuje se tek u fazi postupka odlučivanja. klimatskih efekata itd. Cilj je da se identifikuju sve moguće mere izbegavanja ili ublažavanja mogućih znatnih uticaja pre nego što se program odobri. ovaj pojam treba tumačiti široko. u duhu ciljeva Arhuske konvencije. u kratkoročnoj. da sagleda njegove koristi u odnosu na negativna dejstva. koju Zakon o proceni uticaja zapravo sprovodi. kako bi se razmotrile sve moguće alternative i donela „odluka zasnovana na informacijama”. planovi. prag diskrecije koji ne sme da se prelazi jesu važeći standardi kvaliteta životne sredine. Strategijom održivog razvoja Republike Srbije. Svrha i uloga ovog zakona odgovaraju ciljevima definisanim Zakonom o proceni uticaja.41 životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. Važno je da donosilac odluke iskoristi priliku da sagleda sve aspekte predloženog razvojnog poduhvata u pogledu njegovog uticaja na životnu sredinu kao celinu. jedino što se ovde postupak procene odvija u višoj fazi planiranja. poljoprivrede. Svakako. stav 3). programi. njegovu održivost sa aspekta sadašnjih i budućih generacija. i u fazi izrade izveštaja o strateškoj proceni. ekološki standardi vršenja određenih aktivnosti i ekološki standardi za proizvode i vršenje usluga. energetske efikasnosti. pokrajinskim i lokalnim planovima i programima zaštite životne sredine (vazduh. Zakon o strateškoj proceni definiše obaveze nadležnih organa Republike. program ili osnovu u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni organa nadležnog za zaštitu životne sredine (član 22. usaglašavati sa ciljevima sistema zaštite životne sredine. saobraćaja. plana. Organ nadležan za pripremu strategije. nikako restriktivno. opterećenja prirodnih resursa. No. do šire zajednice koje se projekat tiče. plan. programi i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja. voda. zemljište. u skladu sa načelom integracije. Ovde treba napomenuti da se sektorske strategije. štetne emisije. zainteresovanih organa i organizacija. Drugim rečima. uključujući i one prekogranične prirode. programa ili osnove ne može uputiti strategiju. generisanja otpada. „kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu” (član 5. Tu treba uočiti nijansu u odnosu na prvi stub jer pristup informacijama ima svako lice. u kojoj se utvrđuje potreba za sprovođenjem strateške procene. srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi (integrisan pristup). dok pravo da bude konsultovana ima samo zainteresovana javnost. planovi i osnove moraju. svrha postupka procene uticaja se ne iscrpljuje u formalnom poštovanju predviđenih koraka. pokrajine i lokalne samouprave da utvrde i procene potencijalne znatne uticaje na životnu sredinu predloženih planova i programa. Takođe.). turizma itd. otpad itd. stav 1). Nacionalnim programom zaštite životne sredine i Nacionalnom strategijom održivog korišćenja prirodnih resursa. energetike.

nije potrebno dokazivati postojanje posebnog interesa da bi se zasnovao status stranke. stav 2. takva pretpostavka ne postoji. za NVO koje su osnovane radi zaštite životne sredine i ispunjavaju uslove definisane nacionalnim pravom. odnosno propuštanja organa državne uprave. AP ili jedinice lokalne samouprave. odnosno na pravo zainteresovane javnosti da preispituje odluku donetu u postupku u kojem je imala pravo da bude konsultovana (član 9. Nama se čini da. Prva dva aspekta se odnose na pravo pojedinca da preispituje odluku organa vlasti u pogledu njegovog zahteva za pristup informaciji u sudskom postupku (član 9. Arhuske konvencije). može neposredno preispitivati akte i propuštanje privatnih lica i organa vlasti u skladu sa opštim režimima Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . prema važećem stanju prava. ali ni prepreka da se ona propiše (3. Treći aspekt se zapravo odnosi na pitanje sudske kontrole tekućeg ponašanja lica obavezanih zakonom u odnosu na propisane standarde zaštite životne sredine od strane javnosti. Svakako. Prema Arhuskoj konvenciji. ali samo u vezi sa postupcima u kojima se odlučivalo o dodeli dozvole za aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu (2. dok se drugi aspekt iscrpljuje u kontroli jedne proceduralne odluke (pojedinačnog upravnog akta) koja se odnosi na projekat koji još nije ni u fazi realizacije. postojanje interesa neophodnog da bi NVO imala pristup administrativnoj ili sudskoj kontroli proceduralne i materijalne zakonitosti akta. akata i propuštanja privatnih lica i organa javne vlasti u odnosu na zakone kojima se štiti životna sredina (član 9. Naročito što se ponašanje ili propuštanje najčešće ne manifestuje kroz odluku već kroz propuštanje. Za NVO koje se bave zaštitom životne sredine postojanje prava se pretpostavlja. Drugi i treći aspekt se često mešaju. nije jasno da li zainteresovana javnost može pokretati upravni postupak ili sudski postupak protiv ponašanja ili propuštanja privatnih lica kojim se krše propisi u oblasti zaštite životne sredine. stav 3. stuba Arhuske konvencije. ZZŽS propisuje da zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom. Treći aspekt se odnosi na pravo zainteresovane javnosti da direktno preispituje zakonitost ponašanja. tj. Arhuske konvencije). aspekt). ponašanja ili propuštanja se pretpostavlja. zainteresovana javnost. Za neposredan pristup administrativnoj i sudskoj kontroli akata i propuštanja privatnih lica i organa vlasti.42 Pravo javnosti na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine Ovo pravo ima svoja tri aspekta. ali se zapravo radi o dva različita segmenta 3. odnosno sudom. u skladu sa zakonom (član 81a). Takođe. ukoliko takvi postoje. manje je izvesno da li zainteresovana javnost može neposredno pokretati postupak sudske kontrole bilo kojeg pravnog ili materijalnog akta. aspekt). Međutim. zainteresovana javnost ima pravo da preispituje odluke donete u postupku procene uticaja i postupku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja. stav 1. Arhuske konvencije). Olakšanim pristupom građana sudskoj kontroli akata organa vlasti i ponašanja privatnih aktera pospešuje se sprovođenje zakona kojima se štiti životna sredina i podstiče dobra administrativna praksa i odgovorno ponašanje kompanija i preduzeća.

ovaj zakon definiše kao „skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. voda. Standardi kvaliteta životne sredine (vazduh. održati.43 Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnom sporu. definišu standardi koje moraju ispuniti izvori zagađenja (standardi emisija) itd. ili uspostavila pravni osnov za preuzimanje standarda kvaliteta životne sredine iz direktiva EU. kriterijume i politiku izdavanja dozvola za stacionarne izvore zagađenja i proizvodne standarde. estetskih i drugih indikatora) i na toj osnovi planirati i preduzimati mere dostizanja/odbrane/ unapređenja normiranog standarda. regulišu ponašanja. priroda) posmatrano prema određenom parametru. Što se tiče prva dva aspekta naši ZSPI i ZZŽS predviđaju administrativnu i sudsku kontrolu odluke o pravu na pristup informacijama od strane podnosioca zahteva i administrativnu i/ili sudsku kontrolu upravnih akata donetih u sve tri faze postupka procene uticaja. Ukoliko se tim merama to ne može postići. Sistem. pak. 2. u odnosu na koji se prati efikasnost regulatornih mera. standard kvaliteta životne sredine je kriterijum prema kojem se ravnaju pojedinačne odluke.). Poželjno stanje se određuje prema ciljevima visokog nivoa zaštite životne sredine i zdravlja. Propisi koji regulišu standarde kvaliteta dopunjuju se sa zahtevima graničnih vrednosti emisija koji se definišu u odnosu na stacionarne izvore zagađenja i druge pojedinačne izvore. zemljište. Da bi se taj nivo dostigao ili održao ili unapredio prvo je potrebno preduzeti mere utvrđivanja stanja kvaliteta životne sredine (putem fizičkih. u pitanjima zaštite životne sredine postojanje interesa bi trebalo tumačiti što ekstenzivnije. preduzimaju se dodatne mere i posebni režimi na određenom prostoru i u određenom vremenu. koje treba dostići. zemljište. kao što su vozila i drugi emiteri. što podrazumeva dokazivanje postojanja interesa kako bi se dobio status stranke u upravnom postupku. priroda) Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . kao i sudsku kontrolu akta o dodeli integrisane dozvole. bioloških. potrebno je usmeriti ka dostizanju/odbrani/unapređenju standarda kvaliteta životne sredine. definišu standardi vršenja zagađujućih aktivnosti ili se prema njemu koriguju. član 16. U duhu Arhuske konvencije. ukoliko se tim tehnikama ne može zadovoljiti standard kvaliteta životne sredine koji je na snazi (v. Standard kvaliteta životne sredine. od strane zainteresovane javnosti. vazduh.3. reguliše ponašanje potencijalnih zagađivača. Mi smo rekli da su standardi kvaliteta životne sredine (environmental quality standards) zahtevi koji se odnose na poželjno stanje životne sredine u celini ili jednog njenog dela (voda.2. Standardi kvaliteta životne sredine se odnose na normativno definisanje poželjnog statusa životne sredine ili njenog određenog dela. u skladu sa posebnim propisima”. i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama. Njih još nazivamo „standardi mete” ili „ambijentalni standardi”. Tako Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja propisuje da će se integrisana dozvola za rad postrojenja definisati na bazi standarda najbolje dostupne tehnike uz definisanje dodatnih mera. stav 3. hemijskih. Na taj način usvojene su materijalno-pravne norme kompatibilne sa evropskim. odnosno upravnom sporu. Dakle. godine usvojila set posebnih zakona kojim je preuzela. Srbija je tokom 2009. odnosno regulisati ponašanje zagađivača i građana.

� Komunikacija i informisanje.44 čiji ciljevi. Zakona o zaštiti vazduha). ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu. odnosno mere. Zakon otuda definiše graničnu vrednost kao „najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu. Upravljanje kvalitetom vazduha se zasniva na sledećim pristupima. koje su obezbedile modus operandi usaglašen sa evropskim. tačka 6). Takvi zakoni regulišu standarde kvaliteta pojedinih medija (vazduh i voda) i zaštićenih prirodnih dobara i divljih vrsta (priroda). standardi i zahtevi mogu da se primenjuju neposredno ili sprovode putem propisanih procedura donošenja odluka u vezi sa planovima. tačka 5). Zakon daje osnov za definisanje zahteva kvaliteta vazduha38. � Integrisan pristup. utvrđen na osnovu naučnih saznanja. odnosno „granične vrednosti“ definišu se prema naučno uočenim ili procenjenim dejstvima na zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. � Zbog teškoće u dostizanju graničnih vrednosti u kratkom vremenskom roku uvode se koncepti „granica tolerancije“37 (eng. broj 11/2010). kojom Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 37 Granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima (član 3. Upravljanje kvalitetom vazduha Upravljanje kvalitetom vazduha. a ne na tome koliko je tehnološki ili ekonomski izvodljivo njihovo dostizanje (eng. ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku (praktičnost). kritičnih nivoa. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite kvaliteta vazduha. odnosno vremenski rokovi za postizanje propisanih graničnih vrednosti. pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da obaveštavaju javnost o problemima kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji. Osnovni cilj zakona je sprečavanje ili smanjenje štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životne sredine putem mera zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha. Država. effects based approach). sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne“(član 3. kako bi se izbegle. koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost“ (član 18. . � Standardi kvaliteta vazduha. Mere preduzete za smanjenje zagađenja vazduha na jednom izvoru ili u određenom području ne smeju dovesti do povećanja zagađenja u drugom području ili do zagađenja drugih medija životne sredine. način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i izveštavanja o stanju kvaliteta vazduha. donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha. programima i projektima koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i putem procedura izdavanja integrisanih dozvola. uređeni su Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/2009). granica tolerancije i tolerantnih vrednosti. Zahteve kvaliteta vazduha i obaveze praćenja Vlada je precizirala Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“. margins of tolerance) i „dugoročni ciljevi“. stav 2. 38 „Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu. Ovaj pristup je dopunjen horizontalnim propisima o kojima smo prethodno govorili.

pdf (preuzeto 3. čiji cilj je dostizanje standarda kvaliteta na teritoriji zone u što kraćem roku. odnosno jedinice lokalne samouprave su dužne da donesu Plan kvaliteta vazduha sa ciljem dostizanja graničnih i/ili ciljnih vrednosti zagađenja kada su ugroženi kapaciteti životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Ova direktiva uspostavlja harmonizovane zdravstvene standarde za zagađujuće materije u vazduhu koji izazivaju najveću zabrinutost. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Mere sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha i poboljšanja kvaliteta propisuje Vlada i one obuhvataju određivanje granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora39 i emisija iz postrojenja za sagorevanje i pokretnih izvora 39 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh („Službeni glasnik RS“ broj 71/2010). Ona zahteva od vlada da definišu zone kvaliteta vazduha koje pokrivaju celu državu. uključuje mehanizme informisanja o kvalitetu vazduha koji građani udišu. Direktiva. radovima na izgradnji. kada je potrebno preduzimanje posebnih mera. Gde standardi nisu zadovoljeni. i obavezu izveštavanja. Zakon. uključujući i situacije kada lokalno zagađenje vazduha dostiže nivoe koji potencijalno ugrožavaju zdravlje. predviđa donošenje sveobuhvatne Strategije zaštite vazduha. Izvor: http://ec. Zakon polazi od logične pretpostavke da se na osnovu stanja kvaliteta vazduha. kao instrumenta nacionalne politike na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha. radom industrijskih postrojenja. Ovi planovi se odnose na rešavanje najgorih lokalnih izvora zagađenja. po potrebi. domaće grejanje i lokalnu industriju.45 je propisala i rokove za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti u slučajevima kada su one prekoračene. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti po zdravlje ljudi i. kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom. takođe. aprila 2011).eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. moraju se definisati planovi za upravljanje kvalitetom vazduha. utvrđenog u skladu sa metodom utvrđenom zakonom. upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava. naročito dece. Pokrajina. od strane organa onog nivoa vlasti koji je nadležan za određenu zonu. Direktiva o čistijem vazduhu za Evropu (2008/50/EC) – Cleaner Air for Europe (CAFÉ) Directive Smanjenje zagađenje sumpornim oksidima (SOx) u EU Sprovođenjem EU propisa o ograničenju zagađenja iz velikih postrojenja sa sagorevanjem i primenom standarda o niskom nivou sadržaja sumpora u gorivu za transport.europa. takođe. kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva. Granice zona se određuju prema gustini naseljenosti i kriterijumima izloženosti. definišu planovi za dostizanje propisanog standarda kvaliteta. . odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju. Plan se donosi na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. što najčešće uključuje transport. Mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila. privremeno zaustaviti navedene aktivnosti. godine u EU-27. ukupne emisije sumpornih oksida (SOx) su smanjene za 78 % u odnosu na nivo iz 1990.

fosilna goriva. broj 135/04). Oni se fokusiraju na određen nivo kvaliteta vode koji nije štetan po životnu sredinu i ljudsko zdravlje. kao i usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama40 koje se utvrđuju za pojedine zagađujuće materije. uz obavezu preduzimanja dodatnih mera ukoliko je to neophodno za poštovanje standarda kvaliteta životne sredine. zahteva kvaliteta vazduha (integrisan pristup). odnosno. kao poseban zakon. azotne okside (NOx). a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva (član 47. water quality objective approach – WQOa) i utvrđivanje graničnih vrednosti emisija za određene zagađujuće materije (eng. On je usmeren na krajnji rezultat određenih tehnoloških procesa (tretman otpadnih voda. Oba pristupa imaju mane. Takođe. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS”. i regulisanje određenih zagađujućih procesa. Prvim pristupom se određuju minimalni zahtevi kvaliteta vode u životnoj sredini kako bi se ograničilo kumulativno dejstvo emisija iz tačkastih i difuznih izvora zagađenja. u ovom slučaju. dok se prvi pristup orijentiše na status recepijenta zagađenja utvrđivanjem određenih ciljeva kvaliteta koje treba dostići u izvesnom vremenu ili sačuvati i unaprediti ukoliko je status vode već u skladu sa ciljevima kvaliteta. Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona.46 zagađivanja. Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“. . odnosno ako se njegovim radom neće pogoršati kvalitet vazduha (član 56. Stacionirani izvor zagađivanja može dobiti dozvolu za rad samo ukoliko su emisije zagađujućih materija ispod propisanih graničnih vrednosti emisija. eutrofikacije i prizemnog ozona. Drugi pristup se zasniva na regulisanju izvora zagađenja preko graničnih vrednosti emisija.). stav 6(2). način ocenjivanja i sistem praćenja (monitoring) i informisanje javnosti o stanju kvaliteta (za sve površinske i podzemne) vode. Zakon predviđa dva pristupa upravljanja kvalitetom: upravljanje kvalitetom na bazi ciljeva (eng. boje i lakove). emission limit value approach – ELV). u odnosu na koje se određuje nivo graničnih vrednosti emisija prema standardu najbolje dostupne tehnike. broj 30/10) daje osnov za propisivanje standarda kvaliteta vode na teritoriji Srbije. Drugi pristup je usmeren na određivanje maksimalnih dozvoljenih količina zagađujućih materija koji se ispuštaju iz pojedinačnog izvora u vodenu životnu sredinu. zakon predviđa propisivanje tehničkih zahteva i dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima (obavezni proizvodni standardi za pokretne izvore zagađenja. propisuje dodatne uslove za određena postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola. tačka 18). odnosno na količine zagađujućih materija koje mogu biti ispuštene u vodu. Upravljanje kvalitetom vode Slično kao Zakon o zaštiti vazduha. industrijske otpadne vode. Pristup koji se bazira na standardima kvaliteta može potceniti uticaj konkretne supstance na ekosistem. uzimajući u obzir ograničenja naučnog saznanja u pogledu odnosa količine i reakcije i mehanizama njihovog prenošenja Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 40 Maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 3. i to za: sumpor-dioksid (SO2). isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3). u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije. dejstva poljoprivrednih aktivnosti).

potrebno je preduzeti dodatne mere kontrole emisija (tzv. stav 1.44 41 42 IPPC .Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. obezbeđenje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene. Cilj ODV je da se vodom upravlja na bazi rečnog sliva. Vojvodina.47 u životnoj sredini. Drugi pristup ne sprečava kumulaciju koncentracija zagađujućih materija iz različitih izvora. U skladu sa tim. Bačku i Banat. koje čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima. Na toj osnovi treba da se definišu mere i aktivnosti za postizanje opšteg cilja ODV. bez obzira na to što svaki pojedinačni zagađivač poštuje propisane granične vrednosti. stav 2). što znači da na jednom slivu funkcioniše više osnovnih jedinica za upravljanje. zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda. Slično predviđa član 16. Na jednom slivu je određeno više vodnih područja kao osnovnih jedinica za upravljanje vodama. standard kvaliteta životne sredine može biti različit u odnosu na kategoriju vode o kojoj je reč. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja: „Ako se prema određenom standardu kvaliteta životne sredine zahtevaju strožiji uslovi od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika. uzimajući stroži kriterijum od ova dva (član 98. . dužno da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije. Teritorijalnu osnovu za integralno upravljanje čini sliv reke Dunav (deo Crnomorskog sliva). Morave i Donjeg Dunava. podrazumeva dobar ekološki i hemijski status površinskih voda. donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja Save. Zakon ne prati dosledno zahtev ODV da jednom rečnom slivu odgovara najviše jedan distrikt za koji se utvrđuje jedan plan upravljanja. Okvirna direktiva za vode 2000/60/EZ (ODV) predviđa da tamo gde mere zasnovane na kontroli emisija na izvoru zagađenja na bazi primene najbolje dostupnih tehnika („IPPC/ IKSZ41 postrojenja“) ili mere zasnovane na graničnim vrednostima emisija. podslivovi Pčinje. Države članice treba da obezbede da se za svaki distrikt definiše plan upravljanja rečnim slivom.42 Zakon uvodi integralno upravljanje vodama. kao i ODV. Kada su u pitanju vode. Tako Vlada. 43 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 44 Imajući u vidu da slivu Dunava ne odgovara jedno vodno područje kao osnova za upravljanje već više vodnih područja. a Grad Beograd za vodno područje Beograd. nisu dovoljne za postizanje „dobrog statusa“ voda. već na jednom slivu funkcioniše više vodnih područja za koje se definišu posebni planovi. ODV zahteva da se planovi upravljanja vodama definišu na bazi rečnog sliva. a ne u skladu sa geografskim i političkim granicama.Integrated Pollution Prevention and Control – ISKZ . Osnovna jedinica za upravljanje jednim rečnim slivom ili većim brojem rečnih slivova jeste distrikt rečnog sliva. ali i posebno za vodna područja. na predlog Ministarstva. ODV. kombinovani pristup). Lepenca i Dragovištice (deo sliva Egejskog mora) i deo sliva Jadranskog mora (sliv Belog Drima i podsliv Plavske reke). Zbog toga. a to je dostizanje i očuvanje „dobrog statusa“ svih površinskih i podzemnih voda. stav 3. odnosno dobar kvantitativni i hemijski status podzemnih voda propisan posebnim propisom. odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine. uz pribavljenu saglasnost Ministarstva. donosi plan upravljanja vodama za vodna područja Srem. ali generalno on. član 3. To znači da se za pojedino postrojenje mogu odrediti strože granične vrednosti emisija zagađujućih materija ukoliko je to neophodno za postizanje ciljeva kvaliteta koji važe za određenu vodu. V.” ODV zahteva da osnovna jedinica za upravljanje vodama obuhvata najmanje jedan sliv. dozvola sadrži dodatne mere kojima se obezbeđuje primena ovih standarda.43 Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se za sliv reke Dunav. Zakon u određenoj meri prihvata ovaj pristup. On predviđa da je lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent.

Za rešenje ovog problema neophodno je osmisliti i adekvatnu politiku finansiranja koja se zasniva na načelima „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. na osnovu analize karakteristika rečnog sliva i trenutne procene stanja kvaliteta. Iz tih izvora će biti pokriven deo troškova finansiranja infrastrukturnih projekata. pre svega izgradnje mreže postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda za najveća naselja u Srbiji. rano uključivanje javnosti u kreiranje ove politike i upoznavanje sa efektima koji ta ulaganja treba da postignu učiniće. dva najveća grada u Srbiji. Jedan od najvećih problema sa kojim se Srbija suočava jeste nedostatak infrastrukture za tretman otpadnih voda i pokrivenost stanovništva sistemima za snabdevanje vodom za piće i njihova dotrajalost.48 Planovi određuju. odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema.45 Zakon predviđa obavezu aktivnog uključivanja javnosti u ranoj fazi pripremanja planova za upravljanje vodama i njihovo donošenje. između ostalog. Ministarstvo. odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na uvid javnosti. lakšim pridobijanje građana da prihvate učešće u ovom zajedničkom poduhvatu. kvantitativnog i hemijskog statusa svih voda koje čine rečni sliv u određenom vremenskom periodu. politike koja treba da podstakne njeno racionalnije korišćenje kao resursa i doprinese postizanju ciljeva kvaliteta koje definiše ODV (odnosno Zakon). termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se mogu dobiti dodatne informacije. u uslovima teške ekonomsko-socijalne situacije. već se one direktno ispuštaju u Dunav i Savu. Ministarstvo. nemaju nijedno postrojenje za tretman otpadnih voda. odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama. full cost recovery). . Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana. To znači i potrebu za postepenim preispitivanjem politike određivanja cena korišćenja vode i taksi za ispuštanje zagađujućih materija. Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovoj internet stranici. Ove mere su povezane sa drugim segmentom Zakona koji propisuje granične vrednosti emisija za određene grupe ili kategorije zagađujućih materija i posebne planove zaštite voda od zagađenja. Kako je u pitanju oblast politike zaštite životne sredine koja će zahtevati najveća ulaganja koja će se značajnim delom finansirati sredstvima građana. Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu. dužno je da nacrt plana objavi najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi. uključujući cenu vode kao resursa i njenu ekološku vrednost (eng. konsultacije koje treba izvršiti. ODV zahteva od država članica da se rukovode načelom povraćaja pune cene usluga. skup mera koji treba da obezbedi dostizanje dobrog ekološkog. uticaja ljudskih aktivnosti i pretpostavljenih efekata primene propisa. Beograd i Novi Sad. Otuda će biti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 45 Na primer.

u situaciji kada postoji samo 19 opština u Srbiji koje imaju postrojenja za tretman otpadnih voda (ne ulazeći u njihovo stanje). za sada. danas se u samom jezgru Londona mogu uočiti ribolovci. evropsko pravo definiše obavezu remedijacije zemljišta u slučaju štete koja nastane na njemu kao posledica određenih (industrijskih) aktivnosti ukoliko je kontaminacija takva da može dovesti do značajnog rizika ugrožavanja zdravlja ljudi. ali i da će znatno smanjiti zdravstvene rizike. Čisti i zdravi gradovi garantuju svojim građanima pristup čistoj i bezbednoj vodi za piće i druge dnevne potrebe. Upravljanje kvalitetom zemljišta Pravo EU ne definiše standarde kvaliteta zemljišta. nije neophodno ove mere posebno legitimisati potrebama pristupanja EU. Ovaj propis je doprineo očišćenju reka. jasno je da će sprovođenje ove direktive u Srbiji biti najskuplje. čiji je cilj da voda kojom se građani snabdevaju iz sistema za snabdevanje bude bezbedna za piće. postupak procene uticaja i postupak izdavanja integrisane dozvole) bez definisanja posebnih zahteva kvaliteta.europa. Direktive EU o vodi za piće i o tretmanu komunalnih voda i fondovi EU Čisto gradsko okruženje je među ciljevima Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda (91/271/ EEC). Direktiva zahteva da sva naselja sa 2000 ili više stanovnika poseduju sisteme za sakupljanje otpadnih voda i da vrše tretman otpadnih voda u skladu sa minimalnim zahtevima pre njihovog ispuštanja u životnu sredinu.46 U tom pogledu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . vode za piće i kupanje su jedni od ključnih prioriteta finansiranih iz programa EU. Gradovi moraju vršiti redovan nadzor kvaliteta vode koja se isporučuje na mestu snabdevanja (na slavini) i redovno obaveštavati potrošače o njenom kvalitetu. Imajući u vidu da se otpadne komunalne vode direktno ispuštaju u Savu i Dunav i druge reke iz naših najvećih gradova.eu/environment/europeangreencapital/docs/about/cities%20of%20the%20future_web. Zaštite vodnih resursa. domaći horizontalni propisi. Izvor: http://ec. turističkih potencijala Srbije i ukupnog standarda kvaliteta života. Primera radi. smanjenje zagađenja koje je on doneo je znatno. godine projekti podržani iz fondova za kohezionu politiku EU povezali su 14 miliona Evropljana sa modernim sistemima za snabdevanje vodom za piće i 20 miliona građana sa sistemima za tretman otpadnih voda.49 neophodno da politika cene vode kao resursa bude praćena transparentnošću planiranja i praćenja tokova ulaganja građana. Iako je ovo najskuplji ekološki zahtev EU za sprovođenje. već pre svega ciljevima unapređenja zaštite zdravlja stanovništva i prirodnih vrednosti. što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. postoje evropski instrumenti koji zahtevaju zaštitu zemljišta kroz horizontalne instrumente (postupak strateške procene uticaja. što je. Bez obzira na to što postoji percepcija da su ovi troškovi povezani sa usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa zahtevima propisa EU. S druge strane. prepušteno nacionalnim propisima. ekosistema. poboljšati kvalitet životne sredine i vratiti buduće generacije na reku. U periodu 2000–2006.pdf (preuzeto 3. bez prethodnog tretmana. jezera i morskih obala. aprila 2011). Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini (Environmental Liability Directive 2004/35/EC). EU prepoznaje važnost vode za piće u Direktivi o vodi za piće (98/8/EZ). 46 V. Takođe.

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojena je Uredba o sistematskom praćenju kvaliteta zemljišta. br. prvenstveno. 36/09 i 88/10) prenosi u domaći pravni poredak ciljeve Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore i Direktive 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. određenih tipova staništa i staništa određenih vrsta od značaja za Republiku Srbiju. Dok su prethodna dva segmenta orijentisana na očuvanje kvaliteta određenih medija sa stanovišta. u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 4(18)). geološke i predeone raznovrsnosti kao delova životne sredine. . 66.47 Zakon u skladu sa načelom prevencije predviđa posebnu fazu postupka kada je reč o postupcima odobravanja planova. projekata. a posredno i preko Zakona o vodama. koji reguliše kontaminaciju podzemnih voda i vodotokova putem zagađenja zemljišta (koncentracije nitrata koji potiču od upotrebe đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji). troškovi remedijacije.48 Naime. Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak (član 4(52)). kada su specifična struktura i funkcije neophodne za dugoročno očuvanje prisutni ili će biti prisutni u predvidljivoj budućnosti i kada je status zaštite njihovih tipičnih vrsta povoljan. predstavljaju instrumente prevencije nastanka značajne kontaminacije zemljišta. integrisanje ciljeva zaštite zemljišta ostvaruje se preko posebnih propisa. sami ili u sticaju sa drugim. uključujući i troškove procene štete kada je to lice poznato (v. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. Ministarstvo životne 47 Povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivu dugoročnog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kada se ekološko područje rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatnoća da će se u predvidljivoj budućnosti smanjiti (član 4(51)).50 uključujući i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. pa zatim i prirodne vrednosti. Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“. Remedijacija je definisana kao mera zaustavljanja zagađenja i dalje degradacije zemljišta do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije. programa. revitalizaciju i rekultivaciju. 63. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. kao što su Zakon o planiranju i izgradnji (prostorno planiranje i urbanistički planovi). Zaštita prirode Zaštita prirode podrazumeva definisanje posebnih standarda kvaliteta životne sredine koji su usmereni na dostizanje. Povoljno stanje tipa prirodnog staništa je stanje tipa prirodnog staništa u kojem je njegovo područje rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 48 Ekološki značajna područja su delovi ekološke mreže značajni za očuvanje vrsta. broj 88/2010). radova i aktivnosti koji. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. favourable status) kao standarda kvaliteta. Zakona o zaštiti životne sredine). na osnovu kojih se utvrđuje stepen ugroženosti zemljišta. Takođe. potrebe da se zaštiti zdravlja ljudi. preuzimajući osnovne koncepte upravljanja određenim tipovima prirodnih staništa i očuvanjem divljih biljnih i životinjskih vrsta i ciljeve očuvanja njihovog „povoljnog stanja“ (eng. čl. uključujući uređenje prostora. Ona utvrđuje indikatore za ocenu rizika degradacije. osnova. i 105. na temelju kojeg se definišu programi remedijacije. indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“. padaju na lice koje je degradaciju izazvalo. 104. očuvanje ili unapređenje stanja prirodnih staništa i divljih vrsta. mere zaštite prirode su usmerene na zaštitu biološke.

aprila 2011). a izgrađene su i određene „prirodne stajališne stene” u zoni luke. U skladu sa načelom predostrožnosti. teret dokazivanja u pogledu postojanja rizika značajnog uticaja je na predlagaču. programi. 50 Ekološki značajna područja Evropske unije NATURA 2000 jesu posebna područja za očuvanje staništa i vrsta i područja posebne zaštite za očuvanje staništa određenih vrsta ptica. programa. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 49 Ocena prihvatljivosti je postupak kojim se procenjuje da li postoji verovatnoća da sprovođenje planova. projekata. U slučaju razvojnih projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na Natura 2000 staništa. Faktički. odnosno vrsta. radova i aktivnosti. zaštita zdravlja. osnova. programima. Proširenje luke u Roterdamu Izvor: http://www. projekti ili aktivnosti mogu biti odobrene ukoliko postoji preovlađujući javni interes (npr. Na primer. preduzete su mere zaštite zemljišta. koju usvaja Evropska komisija i koja će predstavljati zajedničko evropsko nasleđe (eng.cfm (preuzeto 3. radovi i aktivnosti mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnog područja. odnosno investitoru (v. osnovama. One se mogu sastojati od uspostavljanja novog lokaliteta koji ima iste ili slične osobine kao oštećeni lokalitet ili uspostavljanja drugog lokaliteta značajnog za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti. koje predstavlja zajedničko dobro kojim upravlja država članica u ime EU. Izuzetno.rotterdamportinfo. . Community heritage). Ekološki značajna područja će biti predložena za listu ekoloških značajnih područja Natura 200050. član 10(4)). Da bi se nadoknadila šteta na prirodnom staništu usled zauzimanja prirodnog prostora potrebnog za realizaciju projekta izgradnje terminala Maasvlatke 2. odnosno za zaštitu prirodnog dobra. radovima i aktivnostima. planovi. organ nadležan za poslove zaštite životne sredine Autonomne Pokrajine. Takođe. biće vrlo teško sprovoditi razvojne infrastrukturne projekte. projekti. predlog za proširenje luke za 20 % u Roterdamu uključuje i finansiranje planova koje sadrže značajne pakete mera kojima će se sprečiti gubitak prirodnog staništa sa susednog Natura 2000 područja. a svako kršenje direktiva može dovesti do velikih troškova povraćaja prirodnih vrednosti i funkcija u prethodno stanje.. projektima. koji sami ili u kombinaciji sa drugim planovima. U slučaju kada se na osnovu ocene prihvatljivosti utvrdi da planovi. na takvom području. mogu imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja (član 4(43a)). nadležni organ će odbiti davanje saglasnosti. stav 16a). kompenzacija je obezbeđena kreiranjem novog prirodnog staništa površine 750 hektara u okolini Roterdama. smanjenja zagađenja koje potiče od osvetljenja u korist migratornih vrsta ptica. u skladu sa propisima Evropske unije o zaštiti staništa i zaštiti ptica (član 4. ali samo ukoliko se prethodno utvrdi da ne postoji drugo alternativno rešenje i uz uslov da nosilac plana ili investitor sprovede kompenzacijske mere o svom trošku. javna sigurnost). Ciljevi očuvanja i celovitosti se utvrđuju u odnosu na standard povoljnog stanja tipa prirodnog staništa. odnosno organ nadležan za poslove zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave sprovodi postupak ocene prihvatljivosti49.com/editorial/Rotterdam-Port/New-land-for-port-expansion. osnove. procedura definisana propisima EU obezbeđuju da svaki gubitak prirodnih staništa bude minimalan i nadoknađen.51 sredine.

ekoloških troškova proizvodnje i pružanja usluga. 51 U daljem tekstu Zakon o ISKZ. 3. Zakon o ISKZ se zasniva na sledećim pristupima: (1) integrisan pristup i individualan pristup (2) najbolje dostupne tehnike. rudarstvo. 2.52 2. primenom metode integrisane dozvole. zemljište. Metod kojim se ostvaruje ovaj pristup je jedinstvena procedura u okviru koje nadležni organ analizira sve uticaje određenog postrojenja na životnu sredinu i u odnosu na to definiše tehnološke i tehničke zahteve sprečavanja ili minimiziranja zagađenja i druge mere koje je neophodno preduzeti u odnosu na ciljeve zaštite životne sredine. energetsku efikasnost. u definisanju uslova iz integrisane dozvole. materijalna dobra. imovinu i životnu sredinu u celini (energetika. dozvoljavajući nadležnom organu da. uzme u obzir tehničke karakteristike postrojenja. To znači da se postojećim i novim postrojenjima pristupa pojedinačno. voda. moraju biti zasnovani na najboljim dostupnim tehnikama (BAT).3. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja i upravljanje otpadom (standardi koji se odnose na tehnološke procese) Standardi koji se odnose na tehnološke procese imaju za cilj da usaglase ekološke kriterijume odvijanja procesa proizvodnje ili pružanja usluga sa standardima kvaliteta životne sredine i ciljevima dostizanja visokog nivoa zaštite i unapređenja okoline i zdravlja ljudi. utrošak sirovina. agroindustrija. posmatrano u odnosu na njihov celokupan uticaj na neposredno i dalje okruženje u celini.). priroda i prirodni resursi). njihov cilj je internalizacija eksternalija. proizvodnja đubriva. postrojenja za upravljanje otpadom itd. hemijska industrija. Režim ISKZ sadrži elemente fleksibilnosti. buku. Takođe. u konačnu cenu proizvoda. U Srbiji se ovaj pristup sprovodi na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja („Službeni glasnik RS“. geografsku poziciju i lokalne uslove životne sredine. metalska industrija. Integrisan pristup podrazumeva da jedinstvena dozvola mora uzeti u obzir celokupan uticaj (performanse) konkretnog postrojenja (individualan pristup) na okruženja. koji postaju sastavni deo integrisane dozvole za rad postrojenja i osnov za dalje praćenje njegovog rada. 1. industrija cementa. Cilj Zakona o ISKZ je uspostavljanje jedinstvenog sistema sprečavanja i kontrole zagađenja određenih industrijskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na zdravlje. ISKZ – Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja. farme. uključujući i granične vrednosti emisija. Svrha zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite životne sredine uzete u celini. sprečavanje incidenata i sanaciju prostora nakon zatvaranja postrojenja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . (3) fleksibilnost i (4) učešće javnosti. vodu i zemljište. pokrivajući emisije u vazduh. broj 135/2004)51. tj. generisanje otpada (načelo hijerarhije upravljanja otpadom). Uslovi iz dozvole. a ne u odnosu na njegove činioce i delove posebno (stanovništvo. vazduh.3. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja Evropska politika sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja zasniva se na integrisanom i individualnom pristupu industrijskim aktivnostima i životnoj sredini.

pokrajinskih i lokalnih vlasti. uključujući troškove i koristi. izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave (npr. koji se. godine. ako to nije izvodljivo.53 4. obezbeđuje poštovanje važećih standarda kvaliteta životne sredine i demokratizaciju postupka donošenja odluka (minimalni standardi procedure). nacrtu dozvole. ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru. on omogućava da se kroz pojedinačan akt nadležnog organa (integrisanu dozvolu) reflektuju svi opšti i specifični ciljevi i načela politike zaštite životne sredine (visok nivo zaštite životne sredine. i pristup rezultatima monitoringa u skladu sa drugim propisima. pre svega. Najbolji – podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa zaštite životne sredine. Zakon o ISKZ obezbeđuje pravo učešća zainteresovane javnosti u postupku donošenja odluka i obaveštavanje javnosti i pristup prijavi i pratećoj dokumentaciji za izdavanje dozvole. kao i pravo zainteresovane javnosti na pristup sudskoj kontroli odluke o izdavanju integrisane dozvole. izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. održavano. zaštita od buke itd. u skladu sa posebnim propisima. Da bi mu bila izdata dozvola za rad. Takođe. odnose na primenu svih odgovarajućih mera sprečavanja zagađenja. energetska efikasnost. Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada. prema kriterijumu nadležnosti za izdavanje dozvole ili odobrenja za izgradnju i početak rada. Kada su u pitanju postojeća postrojenja (puštena u rad pre stupanja na snagu Zakona o ISKZ). 52 Najbolje dostupne tehnike (BAT) – najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija. na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 53 . izvođenje ili obavljanje aktivnosti. Međutim. postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom). sprovede reviziju i ažuriranje uslova iz dozvole i obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva. izgrađeno. nacrtu dozvole. ukoliko nije moguće dostići standarde kvaliteta životne sredine53 primenom BAT. u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu. njihovi operateri moraju obezbediti integrisanu dozvolu do kraja 2015. kao i zahtevi koje definišu posebni zakoni (standardi kvaliteta vazduha. prema tome. Tehnika – način na koji je postrojenje projektovano. Standard kvaliteta životne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom području ili u pojedinim elementima životne sredine. Takođe. Zakon o ISKZ. Nadležni organ mora obezbediti da sva ISKZ postrojenja na njegovom području poseduju integrisanu dozvolu. ima osobine propisa koji. da prati razvoj najboljih dostupnih tehnika. voda i zemljišta. Nadležnost za izdavanje dozvole je podeljena između centralnih. dozvoli. industrijsko postrojenje mora ispuniti osnovne zahteve. s jedne strane. obezbedi praćenje rada i monitoring postrojenja. uključujući i tehnologiju koja se koristi. primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT)52. hijerarhija upravljanja otpadom. propisanih u cilju sprečavanja ili. što se posle mora odraziti na reviziju uslova iz dozvole.). odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti. načelo prevencije i integracije ciljeva održivog razvoja u sektorske politike). BAT je fleksibilan standard koji omogućava praćenje razvoja tehnologija i tehnika u određenim oblastima. dozvola koju izdaje nadležni organ će sadržati dodatne mere kojima se obezbeđuje njihovo poštovanje. Dostupna – tehnika razvijena do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima.. regulišu ekološke standarde odvijanja industrijskog procesa (BAT). sprečavanje industrijskih incidenata.

. Srbija je 2009. donošenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Takođe. zatim ponovna upotreba proizvoda za istu ili drugu namenu. koja definiše srednjoročne i dugoročne ciljeve politike upravljanja otpadom u Srbiji. Svako od ovih lica u lancu može. broj 36/09) utvrđuje opšte koncepte i načela upravljanja otpadom. Primarna odgovornost u sistemu upravljanja otpadom je na proizvođaču jer on utiče na sastav i osobine proizvoda i ambalaže. imati status „vlasnika otpada“54 kao njegov proizvođač. tek u nedostatku boljih opcija. Takođe. odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćavanja energije. godine uspostavila zakonodavni okvir koji treba da posluži kao instrument za sprovođenje gore pomenutih evropskih ciljeva. otvaranje. a njegovo uništavanje je najmanje zadovoljavajuća opcija jer proizvodi štetne i toksične emisije. uspostavlja mehanizam putem kojeg lice koje je držalac otpada mora obezbediti upravljanje njime. smanjenje opterećenja prirodnih resursa i primena hijerarhije u upravljanju otpadom (eng. distributer ili prodavci. reciklaža. waste management hierarchy). ona je usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019. tj. ili faktički držalac. kompostiranje ili spaljivanje uz generisanje energije) i. reciklirani ili ponovo upotrebljeni. To znači da društvo treba da se odnosi prema otpadu kao resursu. Najbolje rešenje je sprečavanje stvaranja otpada ili njegovo vraćanje u ciklus proizvodnje.54 Upravljanje otpadom Velika količina otpada ukazuje na neefikasno upravljanje prirodnim resursima jer ukazuje na njihovo ponovno angažovanje tamo gde postoji mogućnost ponovnog iskorišćavanja otpada kao sirovine. rad i zatvaranje instalacija i specifične tokove otpada i prekogranično kretanje otpada. gde se kao prva i najpoželjnija opcija postavlja prevencija stvaranja otpada i redukcija upotrebe resursa i smanjenje opasnih karakteristika. uz eliminisanje i minimiziranje štetnih efekata na zdravlje i životnu sredinu. lice čije aktivnosti su dovele do njegovog nastanka. Otuda dva osnovna cilja politike upravljanja otpadom EU jesu: 1. lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad. iskorišćavanje vrednosti otpada (npr. Takođe. a ne isključivo kao prema problemu. Nagomilavanje otpada nije održivo rešenje. odnosno na njihovu podobnost da budu iskorišćeni. otuda. Zakon. uređuje sistem dozvola i nadzora za obavljanje poslova upravljanja otpadom. eliminacija ili minimiziranje negativnih dejstava stvaranja otpada i aktivnosti upravljanja otpadom na zdravlje ljudi i životnu sredinu i 2. Zakon ustanovljava načelo hijerarhije upravljanja otpadom. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. na porast otpada utiču uvoznici. U skladu sa osnovnim polazištima evropskog prava. samostalno ili Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 54 Definisan kao „proizvođač otpada. Krajnji rezultat treba da bude raskidanje veze između privrednog rasta i rasta količine otpada. uređuje uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom zasnovanog na regionalnom pristupu planiranju i načelu primarne odgovornosti proizvođača. u smislu zakona. prirodni prostor koji je potreban za njegovo odlaganje može se iskoristiti korisnije i isplativije.“ .

ekonomskim instrumentima i poreskom politikom. odlaganje ili spaljivanje otpada bez iskorišćavanja energije trebalo bi da bude najskuplja opcija upravljanja otpadom u poređenju sa opcijama koje su više na lestvici hijerarhije upravljanja. Da bi sistem ostvario svoj osnovni cilj (prevenciju nastanka). pored operativne cene funkcionisanja postrojenja za upravljanje otpadom. a samim tim mogu se i podsticati proizvođači da uvode mehanizme praćenja svog proizvoda i njegovo ponovno vraćanje u ciklus proizvodnje nakon prestanka njegove upotrebe. Proizvođač otpada mora organizovati upravljanje otpadom o svom trošku i odgovoran je za primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom (čl. decembra 2012. Sa druge strane. kako bi se izbegao njegov transport i rizici po životnu sredinu. Jedan od ciljeva Strategije je pokrivanje što većeg broja stanovnika sistemom upravljanja komunalnim otpadom. transporta. zahteva da se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja. U skladu sa načelom „zagađivač plaća“. Zakon. On upravljanje može obezbediti sam ili ga poveriti licu koje je zakonom ovlašćeno za upravljanje otpadom. tretmana i odlaganja otpada. . To se postiže određivanjem pune cene koštanja troškova odlaganja ili spaljivanja. Sistem dozvola i nadzora treba da obezbedi „upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina (član 2(1))“56. Integrisano upravljanje otpadom treba da se obezbedi primenom Zakona i sprovođenjem Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019 (Strategija) i planskih dokumenata.55 preko lica koja imaju dozvolu za poslove „upravljanja otpadom”55. Na taj način preuzima se zahtev koji proizilazi iz evropskih propisa da se otpad može poveriti samo licima koji imaju dozvolu za obavljanje poslova upravljanja otpadom ili koja su registrovana. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 56 Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom dužni su da izrade program mera prilagođavanja rada postrojenja sa zahtevima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom za period do 31. Zakon definiše ekološke standarde obavljanja ovih poslova i tehnoloških procesa i kontrolu poštovanja tih zahteva. 25. sve troškove upravljanja otpadom snosi vlasnik otpada (član 28). Zakon primarno vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom za proizvođača otpada. Zakon je naložio jedinici lokalne samouprave da u roku od godinu dana od stupanja na snagu. kojom se favorizuju proizvodi koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati u odnosu na neefikasne proizvode. koja uključuje. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. može se uticati na preferencije potrošača ka ekološki povoljnijim opcijama. Preko definisanja uslova za izdavanje dozvole za upravljanje i nadzor. godine. u skladu sa načelom blizine i regionalnog pristupa. i 26). i troškove njegovog uklanjanja i remedijacije područja nakon prestanka rada. u sporazumu sa jednom ili više jedinica 55 „Upravljanje otpadom“ u smislu zakona jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. skladištenja. ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom. odnosno u regionu u kojem je proizveden.

) može predati na mesto određeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlašćenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada. jer se danas samo 1 % ukupnog otpada iz domaćinstava odlaže na deponije. pesticidi i dr. godine primenjuje se taksa za odlaganje otpada. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja priprema novi Zakon o komunalnim delatnostima. od 1990. . nije isti nivo naplate za otpad iz domaćinstva i industrije. Izvor: Diverting waste from landfill . potrebno je obezbediti da se opasan otpad iz domaćinstva (otpadne baterije. flat rate). Upravljanje otpadom iz domaćinstava u Flandriji U periodu između 1996. godine Flamanski region je postigao zadivljujući rezultat. Odvojeno prikupljen otpad koji se može reciklirati je izuzet iz dažbine. pay as you throw).Effectiveness of waste-management policies in the European Union (EEA Report No 7/2009). tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. Ona je u početku bila niska. Takođe. razvrstavanje i odlaganje. Infrastruktura treba da bude pristupačna i olakša domaćinstvima prethodnu selekciju. a deo odlazi na finansiranje opštinskih ekoloških sporazuma. Pokrivanjem Srbije regionalnim centrima za upravljanje otpadom trebalo bi da se postigne samodovoljnost Srbije u pogledu rešavanja problema otpada nastalog na njenoj teritoriji. Postoji 27 međuopštinskih asocijacija za upravljanje otpadom. Niža tarifa se primenjuje na spaljivanje otpada bez oslobađanja energije. i 1997. primenom specifične obavezne vreće za otpad ili putem složenijih sistema prikupljanja sa čipovanim posudama koje se mere prilikom prikupljanja. Domaćinstva i drugi proizvođači komunalnog otpada su obavezni da sprovedu prethodno selektiranje otpada radi reciklaže. regiona za upravljanje otpadom za sporazumno zajedničko upravljanje. Flandrijske opštinske vlasti u flamanskom delu Belgije su odgovorne za prikupljanje i tretman otpada iz domaćinstava koji nastane u njihovoj opštini. i 2006. Najveći deo otpada iz domaćinstava se reciklira. kao što su kontejneri ili druga sredstva i opremanje i obezbeđenje centara za sakupljanje komunalnog otpada koji nije moguće odložiti u kontejnere (kabasti i drugi otpad). što je cilj i evropske politike (načelo rešavanja ekoloških problema na izvoru) i Bazelske konvencije o prekoganičnom kretanju opasnog otpada (načelo samodovoljnosti). boje i lakovi. potrebno je da opštine obezbede održivu infrastrukturu i pokrivenost teritorije. Dakle. kompostira ili spaljuje uz oslobađanje energije. odnosno 54 evra po toni. Takođe. Zakon podstiče udruživanje opština u rešavanju ovog problema preko stvaranja tzv. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. Danas su gotovo sve opštine uvele shemu „plati koliko bacaš” (eng. Jedinice lokalne samouprave su u obavezi da sačine lokalne planove upravljanja otpadom.56 lokalne samouprave. da bi domaćinstvo izvršilo svoj deo „domaćeg zadatka“. ulja. obezbede infrastrukturu za sakupljanje otpada iz domaćinstava. Takođe. u kombinaciji sa minimalnom jedinstvenom taksom za sva domaćinstva (eng. Odgovornost uključuje i obavezu izrade propisa za prikupljanje i upravljanje otpadom na regionalnom nivou. uvećana za 260 %. Prihodi od dažbina idu u budžet Flamanskog regiona. koji treba da olakša partnerstvo javnog i privatnog sektora u rešavanju ovog problema putem odgovarajuće forme podele odgovornosti. a mnogo niža na spaljivanje uz generaciju energije. ali je između 1993. Od 1980. godine skoro sve opštine sarađuju putem međuopštinskih udruženja u uspostavljanju infrastrukture za prikupljanje i tretman otpada. troškova i profita.

i uspostaviti mrežu postrojenja. gume. uključujući i podobnost ambalaže za reciklažu. Zakon sadrži posebna pravila koja se tiču opasnog otpada. Takođe. proizvođač ili uvoznik proizvoda koji nakon upotrebe postaje opasan otpad dužan je da ga preuzme nazad ili da za to ovlasti drugo lice. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 57 Na primer. što je prilika za povećanje zaposlenosti. sa svoje strane. ovi zakoni. oslobađanje energije). Povraćajem otpada proizvođač ili uvoznik stiče status vlasnika otpada. Kada je u pitanju opasan otpad. elektronska oprema.). kao i odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se značajno smanjuju opasne karakteristike otpada. Sprovođenje i primena novog zakonskog okvira. biorazgradnja. otvaraju prostor za posebnu vrstu preduzetnika i profesionalaca (odnosno novu privrednu granu) koji će primarnim stranama obavezanim zakonom ponuditi usluge preuzimanja njihovih obaveza u sklopu poslovnog poduhvata. koja će. otkloniti šteta po imovinu i neprijatnosti po domaćinstva. Upravljanje ambalažnim otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“. Istovremeno. broj 36/09). propisuje specifična pravila koja se odnose na osnovne zahteve koji se tiču ekoloških osobina ambalaže koja se stavlja u promet na teritoriji Srbije i pravila za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. vozila. i usklađenosti sa nacionalnim ciljevima upravljanja otpadom definisanim u planskim dokumentima koje predviđa Zakon (nacionalni. omogućiti građanima da izvrše prethodno selektiranje otpada iz domaćinstava. doprineće vraćanju otpada iz stihije u kontrolisane tokove. kao poseban režim u odnosu na opšti. ali pri tome moraju voditi računa o njihovoj ekonomskoj održivosti. Jedinice lokalne samouprave će morati. mogućnost njene ponovne upotrebe ili ponovnog iskorišćavanja (kompostiranje. ukoliko se daje koncesija nekom preduzeću za suviše dug period i bez jasnih ugovornih garancija i obezbeđenja. organizovati infrastrukturu za prikupljanje komunalnog otpada. Na taj način će se smanjiti rizici po zdravlje ljudi od smetlišta i tehnološki neprihvatljivih deponija. u skladu sa odgovarajućim tehnologijama. Osnovni zahtevi se odnose na proizvodnju i sastav ambalaže. preko sistema primarne odgovornosti proizvođača za upravljanje otpadom. . interesu građana. ravnoteži ugovornih prava i obaveza57. One će to moći da učine i uz zajedničke poslovne poduhvate sa privatnim sektorom. medicinski otpad itd.57 Pored opštih pravila za sve kategorije otpada. Zakon reguliše posebne obaveze u pogledu karakteristika određenih proizvoda koji postaju deo posebnog toka otpada i odgovornosti upravljanja njima (akumulatori i baterije. osloboditi prostor za korisne namene i podići estetski doživljaj prostora u kojem građani žive. i posebnih tokova otpada. regionalni i lokalni planovi upravljanja). rizikuje se neefikasnost i viša cena upravljanja komunalnim otpadom za građane. za kog zakon vezuje obavezu obezbeđenja upravljanja otpadom i snošenja troškova. Tretman mogu vršiti samo postrojenja koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada. Zakon predviđa zabranu mešanja različitih kategorija opasnog otpada i opasnog i neopasnog otpada. otpadna ulja. omogućiti upravljanje otpadom u skladu sa načelom hijerarhije.

Carlsberg. lokalnih operatera za upravljanje otpadom kao što su Porr Werner & Webber – Niš.o. preduzeća mogu prilagoditi svoje poslovanje obavezama iz zakona na tri načina: 1. samostalnim upravljanjem ambalažnim otpadom. obavlja delatnost upravljanja ambalažnim otpadom.58 Zakon uspostavlja sistem za povraćaj i prikupljanje upotrebljene ambalaže i ambalažnog otpada u svrhe ponovne upotrebe.php (preuzeto 4. Komunalac – Čačak. koja je i generalni zastupnik licence pod nazivom „Zelena tačka” (eng. Tetra Pak Production. Korporativna inicijativa u Srbiji i ambalažni otpad (javno-privatno partnerstvo) „Sekopak“ je operater sistema. Ball Packaging Europe. Naime. već posao organizuje preko svojih partnera. 2. „Sekopak d. finansijskog simbola koji govori o tome da je za ambalažu koja tu oznaku nosi plaćena nadoknada za njeno zbrinjavanje nakon upotrebe. ali i pored toga nisu u celosti uspešni u ostvarivanju ciljeva ponovnog iskorišćavanja ambalažnog otpada. jedan od osnovnih uslova za pribavljanje dozvole jeste priprema i podnošenje detaljnog plana upravljanja ambalažnim otpadom. organizacije za ponovno iskorišćenje su okupljene u kišobran asocijaciju zvanu Pro Europe. prenosom obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na ovlašćenog operatera koji poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom i koji ispunjava obavezu umesto njih. recikliranja ili ponovnog iskorišćavanja. u skladu sa zakonom. Oni moraju obezbediti preuzimanje upotrebljene ambalaže od krajnjeg korisnika ili preneti svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom ugovorom koji zaključuju sa operaterom koji. Apatinska pivara (InBev) i Bambi Banat. U Srbiji se značajan deo industrije opredelio za samoorganizovanje tako što je osnovano posebno preduzeće. odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću. Izvor: http://sekopak. uvoznika. godine. Ona poseduje dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom izdatu od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. plaćanjem naknade Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije za neispunjenu obavezu upravljanja ambalažnim otpadom.o. Green Dot). 3. pakera/punilaca i isporučilaca. takođe. Zakon je definisao obavezu upravljanja ambalažnim otpadom za pomenute kategorije lica koja godišnje na tržište Srbije plasiraju nepovratnu ambalažu u količini većoj od 1000 kilograma. Beograd – Društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom“ osnovali su Knjaz Miloš. na koje je preneo svoje obaveze upravljanja ambalažnim otpadom. članica organizacije Pro Europe od oktobra 2009. Coca Cola HBC. ovu naknadu plaćaju oni obveznici zakona koji nisu pribavili dozvolu za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom ili preneli svoje obaveze na ovlašćenog operatera.com/o_nama. Čistoća i zelenilo – Subotica i drugi. Prema tome. februara 2011). A&P (Pepsi). Ova organizacija je otvorena za članstvo svih zainteresovanih kompanija i saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. ali se ne bavi fizičkim zbrinjavanjem ambalažnog otpada. koji se zasniva na odgovornosti proizvođača. „Sekopak“ je 33. . Čistoća – Kragujevac. naknadu plaćaju i obveznici koji su ispunili neki od dva uslova. Fresh&Co. za šta pribavljaju dozvolu od ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

razlikovanju situacije kada je u pitanju režim kretanja robe/proizvoda. Postojeće politike se reformišu i uvode se nove politike i instrumenti. pored formalne usklađenosti. Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. a kada režim kretanja otpada. u oblasti horizontalnog zakonodavstva biće neophodno preneti Direktivu 2004/35/EZ o odgovornosti za štetu nanetu životnoj sredini i obezbediti neposredan pristup zainteresovanoj javnosti pravnoj zaštiti kada su u pitanju akti i propuštanja organa vlasti. a za prestanak statusa otpada da postoji tržišna potražnja (za druge uslove v. treba imati u vidu da su evropski propisi tzv. svest o važnosti ove politike i potrebe njenog bezuslovnog uključivanja u razvojne politike. imajući u vidu da se naš zakon konceptualno usaglašavao sa Direktivom 2006/12/EZ o otpadu. što je osnova na kojoj se jedino može pratiti učinkovitost usvojenih politika i obezbediti planiranje i sistem izdavanja dozvola i njihovih revizija zasnovanih na informacijama. obezbeđenje administrativnih kapaciteta na nivou države. 59 Na primer. Srbija se opredelila da značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveri Vojvodini i jedinicama lokalne samouprave. S tim u vezi. i sposobnost da usvojeno zakonodavstvo sprovodi i primenjuje bez obzira na nivo vlasti na kojem se sprovođenje i primena odvija. Dalji razvoj domaće politike i zakonodavstva u oblasti životne sredine u kontekstu procesa pristupanja EU Država članica odgovara za pravilno sprovođenje i primenu propisa EU na svojoj teritoriji bez obzira na nivo vlasti kojem je taj posao poveren. Naš zakon nema ova rešenja.59 2. Direktive 2008/98/EZ). horizontalno i vertikalno. 5. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Što se tiče daljeg formalnog usklađivanja zakonodavstva. i uzajamna koordinacija.4. detaljnije čl. već je konkretna. što može izazivati probleme u postupku izdavanja dozvola za upravljanje otpadom i u režimu kretanja otpada. nova direktiva daje razjašnjenja kada se nusproizvodi (eng. Značajan izazov će predstavljati i obezbeđenje kapaciteta za uvođenje integrisanog monitoringa/praćenja stanja životne sredine i metodologije prikupljanja uporedivih podataka o faktorima zagađenja i uticajima na sve oblasti. 58 Directive 2010/75/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 on industrial emissions (integrated pollution prevention and control). biće potrebno obezbediti dalje usaglašavanje. Za rezidue postoji uslov izvesnosti dalje upotrebe. Otuda će najveći izazov biti. U oblasti sprečavanja i kontrole industrijskog zagađenja biće potrebno usaglašavanje sa novom Direktivom 2010/75/EU o industrijskim emisijama58. mora biti podignuta na svim nivoima vlasti. i 6. a da je u međuvremenu usvojena nova Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ. U oba slučaja neophodno je postojanje upotrebne vrednosti koja nije apstraktna. takođe će biti potrebno dodatno usaglašavanje. pored održivog finansiranja politike zaštite životne sredine. U oblasti upravljanja otpadom. ali i privatnih lica. by-products) kao sekundarni rezultat nekog proizvodnog procesa neće smatrati otpadom (pa otuda nije potrebna dozvola i poseban režim prekograničnog kretanja) i kada određene vrste otpada mogu izgubiti takav status. U pregovorima za pristupanje Srbija će morati da pokaže. preneti u potpunosti kombinovani pristup u sistem izdavanja dozvola i obezbediti primenu načela punog povraćaja troškova. Za početak. U oblasti upravljanja vodama biće neophodno obezbediti integrisano upravljanje slivovima. tj. Na primer. jasnu podelu nadležnosti (horizontalno i vertikalno). pokretna meta. koja je uvela neke nove definicije59.

Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave naročit izazov će predstavljati uključivanje pitanja klimatskih promena i energetske efikasnosti u politike prostornog i urbanističkog planiranja i izdavanja građevinskih dozvola (energetska efikasnost zgrada). kako bi obezbedila jednake uslove konkurencije (level playing field) u kontekstu Evropske energetske zajednice. transport. Jedinice lokalne samouprave mogu smanjivati svoj CO2 otisak integrisanjem ciljeva energetske efikasnosti i mera smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte analizom CO2 otiska u obavljanju poslova iz sopstvene nadležnosti i preduzimanjem organizacionih mera za njegovo smanjenje. EU podstiče zelene zgrade Direktivom o energetskim performansama zgrada (2010/31/EZ). EU već najavljuje da će voditi politiku proširenja tržišta emisijama staklene bašte na susedne države. Cilj EU je da do kraja 2020. tramvaj. . Program EU za zelene zgrade ohrabruje preduzimanje mera energetske efikasnosti i u zgradama koje nisu namenjene stanovanju. lokalna samouprava može voditi efikasnu ekološku i klimatsku politiku definisanjem ekoloških zahteva ponude u javnim nabavkama. građevinarstvo itd. izgradnjom infrastrukture za biciklove. kojoj pripada i Srbija. energetske neefikasnosti i visokog nivoa emisija CO2 po glavi stanovnika. taksi za ulazak vozilima u centralne gradske zone. Prvi instrument reguliše obavezu industrije i energetskog sektora da za emisije CO2 iz svojih postrojenja pribave dozvole kojima se trguje na tržištu emisijama gasova sa efektom staklene bašte. saobraćaj. godine. uvođenjem gradskog prevoza koji pokreću obnovljivi izvori energije itd. Takođe. a drugi definiše pojedinačne obaveze država članica u smanjenju emisija takvih gasova u sektorima koji nisu pokriveni sistemom trgovine emisija (poljoprivreda. u uslovima velike domaće zavisnosti od fosilnih goriva.60 Najveći izazov će predstavljati preuzimanje obaveza koje proizilaze iz novog paketa propisa EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena60. niske cene struje. planiranja saobraćaja i lokalnog transporta (podsticanje prevoza koji ne emituje CO2).). godine. koja uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na izgradnju novih zgrada i unapređenje postojećih. metro…). Ujedno. Zelene zgrade koje zahtevaju manje energije za osvetljavanje. takvim merama se postižu ciljevi smanjenja zagađenja vazduha i smanjenja buke. poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji na 20 % i smanji primarnu potrošnju energije za 20 % merama energetske efikasnosti. upravljanje otpadom. imajući u vidu da ovo pitanje zadire u planiranje razvoja gotovo svih sektora ekonomije (naročito energetike i industrije). smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. uvođenjem gradskih biciklova. putem restrikcija u parkiranju. dodelu javnih nabavki itd. zagrevanje i hlađenje pomoću „pametne” upotrebe stakla/prozora i inovativnih sistema za protok vazduha jesu važan segment napora za stvaranje energetski efikasnih i održivih gradova. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 60 Naročito Direktiva 2009/29/EZ o izmeni Direktive 2003/87/EZ o unapređenju i proširenju sheme trgovine gasovima sa efektom staklene bašte i Odluka 406/2009/EZ o naporima država članica da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi postigle ciljeve Zajednice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do kraja 2020. Gradovi i borba protiv klimatskih promena Gradovi mogu doprineti borbi protiv klimatskih promena i podsticanjem korišćenja prevoznih sredstava koja ne sagorevaju fosilna goriva (bicikl.

eu/LexUriServ/LexUriServ. Kada su u pitanju države Centralne i Istočne Evrope (CIE). S druge strane. U međuvremenu su usvajane nove politike. . tehnološki. proces zahteva i ulaganje u administrativne kapacitete na nivou države.). službe Komisije su procenjivale da je za punu implementaciju pravnih tekovina u oblasti životne sredine potrebno godišnje ulaganje na nivou od 2 do 3 % BDP (tada) država kandidata62. Otuda se od država koje žele da pristupe EU očekuje da same uspostave održive mehanizme finansiranja preuzimanja i sprovođenja obaveza koje proizilaze iz pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine61. mreža postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. industrija. Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). 2. procenat otpadnih voda koje su prethodno tretirane pre ispuštanja u državama CIE kretao se od 33 % do 77 %. pokrajine i jedinice lokalne samouprave i pravosudne kapacitete koji treba da sprovode i prate primenu tih propisa.) predstavlja obavezu iz članstva...63 Ove brojke mogu imati samo relativan značaj za Srbiju. Primera radi.europa. naročito u oblastima borbe protiv klimatskih promena. str. prema tome. http://eur-lex. prema podacima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji tek 19 opština ima 61 Ovo je prirodna posledica načela „jednakih pravila konkurencije“ (level playing field) unutrašnjeg tržišta koji podrazumeva branu zloupotrebi slobode kretanja robe i usluga putem iskorišćavanja nižih standarda zaštite životne sredine (ekološki damping). Politika zaštite životne sredine i građani (troškovi i koristi) Uvođenje i primena zahteva propisa EU koji se odnose na proizvode i proizvodne procese u vezi je sa dostizanjem propisanih standarda kvaliteta životne sredine.5.) i investicije u prilagođavanje i unapređenje industrijskih tehnika i tehnologija.5. samostalno finansiranje politike uspostavljanja visokog nivoa zaštite životne sredine i njenog integrisanja u druge sektorske politike (energetika. Troškovi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 62 63 Ibid. saobraćaj. Međutim. analiza troškova prilagođavanja za svaku državu polazi od analize postojećih administrativnih i infrastrukturnih kapaciteta i privredne strukture. stav 4. energetske efikasnosti i upravljanja hemikalijama. infrastrukturni i administrativni) i vremenska projekcija faznog dostizanja zahtevanih standarda kvaliteta životne sredine. str. 4. značajne infrastrukturne investicije (postrojenja za snabdevanje vodom za piće. 5.1. Takođe.61 2. Takođe. poljoprivreda. Pre svega. Od takvog pregleda stanja zavisi procena potrebnih investicija kako bi se dosegli zahtevi iz propisa EU (tehnički. procena troškova je rađena u odnosu na tadašnje stanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine. Ugovor o funkcionisanju EU izričito zahteva da države članice obezbeđuju finansiranje i izvršavanje politike u oblasti životne sredine (član 192. U tom smislu.do?uri=COM:2001:0304:FIN:EN:PDF. Dostizanje standarda kvaliteta životne sredine podrazumeva. mreža postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom i opasnim otpadom itd. procene intenziteta potrebnih investicija su se razlikovale po državama: od 2 % BDP za Češku do 11 % BDP za Bugarsku.

sve države CIE su definisale strategije preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine zajedno sa planovima finansiranja. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 65 Treba reći.). Naime. odlaganje otpada. da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet. monitoringa i remedijacije i unapređenja kvaliteta životne sredine opet treba da snose zagađivači i korisnici resursa. kako rešiti problem jaza između platežne moći korisnika prirodnih resursa i komunalnih usluga (čitaj: građana). sa jedne. a preko cene proizvoda i usluga krajnji potrošači. Troškove administriranja. mi govorimo. Pravilo „zagađivač plaća“ nam ukazuje na to da bi najveći teret trebalo da snose zagađivači.. ako se priuštivost odredi na nivou od 4 % prihoda domaćinstva. U tom smislu. dok se blizu 90 % industrijskih otpadnih voda ispušta bez ikakvog tretmana direktno u kanalizacione sisteme ili u reke64. troškove ispunjavanja zahteva koji se odnose na proizvode (robe i usluge) i proizvodne procese treba da snose različiti sektori industrije. 2007. 66 Na primer. „Environment in Serbia – an indicatorbased review“. str. Pri tome. o investicijama (pretežno) privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da posluje na unutrašnjem tržištu EU i da plasira proizvod na tržište EU. sa druge strane? To je pitanje priuštivosti (eng. zapravo. energija. Načelo naplate pune cene korišćenja resursa (full-cost recovery) ukazuje nam na to da određene politike finansiraju korisnici kroz cenu dažbina koje plaćaju za pribavljanje određenog resursa (snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda) ili komunalne usluge (rešavanje problema komunalnog otpada). postaju i domaći zahtevi.62 postrojenje za tretman otpadnih voda (Beograd i Novi Sad nemaju postrojenje za tretman komunalnih otpadnih voda). Priuštivost se određuje kao procenat ukupnog prihoda domaćinstva koji je ono spremno da izdvoji za plaćanje svih komunalnih usluga (voda. Beograd. U tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju.. afordability) dostizanja visokog nivoa zaštite životne sredine definisanog propisima EU u odnosu na realne mogućnosti obveznika. koji je jedinstven bez obzira na uzajamne razlike na terenu. Mnogo važniji je metodološki pristup koji se od država CIE očekivao na putu ka punopravnom članstvu. 26. Međutim. i 99-100. Sredstva na taj način treba da budu usmerena na finansiranje politike životne sredine. Otuda uporedna analiza troškova država CIE sličnih karakteristika nije najvažnija informacija na kojoj se može zasnivati analiza troškova pristupanja Srbije. i realne cene infrastrukturnih zahvata koji su neophodni za sprovođenje evropskih direktiva.66 Razlika između priuštivosti i pretpostavljene pune cene tih resursa/ekoloških usluga 64 Agencija za zaštitu životne sredine – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. akvizicijom EU standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i usluga i na treća tržišta.65 U načelu to je trošak industrije (proizvodne i uslužne). Ko i kako finansira ove troškove? Ovde zapravo govorimo o distribuciji troškova politike zaštite životne sredine unutar celokupne zajednice. . Kada govorimo o troškovima prilagođavanja tehnoloških procesa tehnologije i proizvoda sa zahtevima propisa EU. taj procenat će bit veći ili manji u zavisnosti od rasta prosečnih prihoda domaćinstva na nivou države.

Priuštivost je. fondova EU. merama ograničenja emisija iz fabrika i obaveznih standarda kvaliteta benzina.5. što je indikator veoma niske cene. Projekcija priuštivosti treba da pomogne u proceni sposobnosti korisnika da plate punu cenu uvođenja i održavanja održivih komunalnih sistema.2. Istovremeno. to će značiti i manje štete po šume. kao rezultat postepenog povećanja cene resursa/ekoloških usluga. povećanje cene ne mora uticati na priuštivost jer će potrošači samo racionalizovati potrošnju resursa prema stvarnim potrebama.63 (full-cost recovery)67 predstavlja jaz koji treba da se finansira iz drugih izvora. nego što su postrojenja za tretman i odlaganje otpada.69 Finansijski izazovi koji dolaze iz sektora životne sredine zobg značajnih troškova. Na toj osnovi se definišu jasni i kredibilni planovi finansiranja potreba u procesu pristupanja. Unapređenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda i upravljanje otpadom. Više stope recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda smanjuju utrošak prirodnih resursa za njihovu proizvodnju i ostavljaju veći raspoloživi prirodni prostor za produktivnije svrhe.70 67 Kao što smo rekli. bilateralne pomoći.68 Ta razlika se finansira iz domaćih izvora. 4. komercijalnih kredita. rezultiraće manjim troškovima lečenja respiratornih oboljenja i manjim brojem preranih smrtnih slučajeva. S druge strane. omogućavaju bolje standarde uslova života i očuvanje biodiverziteta. str. a ne od korisnika. polazni koncept od kojeg se preduzima programiranje ukupnih nacionalnih troškova. kao i uticaja te cene na potrošnju. U tom smislu se može reći da za preduzeće koje nije imalo nameru da plasira svoj proizvod na tržište EU prilagođavanje pravilima EU predstavlja trošak pristupanja. takođe predstavljaju faktore smanjenja zdravstvenih rizika. poljoprivredno zemljište i resurse riba zbog smanjenja količina kiselih kiša. ali i unapređenje uslova za razvoj turističkih potencijala. troškovi prilagođavanja tehnologije proizvoda i ambalaže direktivama EU predstavljaju investicije privatnog sektora koje su neophodne da bi on uopšte mogao da plasira proizvod na tržište EU. oni mogu predstavljati dobit za druge sektore privrede i smanjenje troškova za druge oblasti politika. unapređenje kvaliteta vazduha u urbanim centrima. . uključujući identifikovanje mogućih izvora finansiranja i izvore prihoda za neophodne investicije u životnu sredinu. te u tom segmentu govorimo o klasičnom ulaganju. Primera radi. direktnih investicija. prema tome. 70 Treba reći da sa harmonizacijom propisa obavezni ekološki zahtevi EU za stavljanje proizvoda u promet postaju i domaći zahtev. Stvaranjem jakih administrativnih kapaciteta za apsorpciju sredstava iz fondova EU (kapacitet za samostalno upravljanje fondovima EU) znatan deo ovih investicija može biti pokriven bez angažovanja domaćih sredstava. kredita međunarodnih finansijskih institucija. bilateralnih kredita itd. Dobiti 69 Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). potrošnje iznad evropskog proseka. Istovremeno. 68 U uslovima prekomerne potrošnje resursa. puna cena resursa odražava troškove postrojenja i ekološke troškove korišćenja resursa. čije vrednosti najčešće i ne možemo kvantifikovati. koje bi se dogodilo i da nema procesa usklađivanja propisa. do momenta kada će se iz procenta ukupnih prihoda domaćinstva moći „priuštiti“ finansiranje pune cene. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 2. Tu uzimamo u obzir i faktor racionalizacije potrošnje.

što je 80–410 evra godišnje po glavi stanovnika.64 Podizanjem standarda povećava se mogućnost plasmana takvih proizvoda i na treća tržišta.pdf. 71 72 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica No. jer je koncept ekonomskog i tehnološkog razvoja i upravljanja onoliko realan koliko u sebe ugrađuje aspekt životne sredine. koji prevazilaze propisane standarde. Procena troškova usklađivanja se kretala između 80 i 110 milijardi evra (Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304). Studija „Koristi za države kandidate od poštovanja pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine“. za 12. traži novi profil znanja. politika zaštite životne sredine i novi propisi generišu nova tržišta specijalizovanih usluga.73 Prosečni godišnji prihodi su procenjeni na između 12 i 69 milijardi evra. podiže se ugled i rejting kompanije u uslovima visoke ekološke svesti potrošača.europa. Ibid.74 Važan je i zaključak koji je izveden u istraživanju – da visina dobiti zavisi neposredno od toga u kojoj meri su ciljevi zaštite životne sredine i održivog razvoja integrisani u ekološki intenzivne sektorske politike. http://ec. ‘The Benefits of Compliance with the Environmental Acquis for the Candidate Countries’. 19. To znači mogućnost za rast BDP u novom segmentu ekoloških usluga i rast zaposlenosti. kao što je. eu/environment/enlarg/pdf/benefit_short. iznela je procenu da bi za period 1999–2020. administracije itd. ukoliko se pravne tekovine sprovedu u celosti do kraja 2010!72 Najkonzervativnija procena je. zbog nemogućnosti pribavljanja dozvole za rad. energetika. saobraćaj i transport. a uspostavljanjem autonomnih ekoloških standarda poslovanja. godine. koju je za potrebe EK izradio Ecotec 2001. on „misli“ životnu sredinu. koncept održive ekonomije. nacionalno). veština itd. radi se o ulaganjima u podizanje standarda kvaliteta života i konkurentnost.). 2001. ECOTEC. menadžera. a ne o troškovima. kao što su poljoprivreda. 73 74 .6 milijardi viša od maksimalno procenjenih troškova 1997. Drugim rečima. pri tome. Drugim rečima. treba reći da je rizik neprilagođavanja ekološkim standardima procesa proizvodnje zatvaranje postrojenja i gubitak poslova. a najviše 681 milijardu evra. rešavanje problema upravljanja otpadom i potrebe za novim profilom profesionalaca. na primer. proizvodnje. str. Dodajmo tome da kada neko danas „misli“ politiku ekonomskog razvoja (lokalno.71 Takođe. godine koristi od sprovođenja pravnih tekovina EU mogle da iznose najmanje 134 milijarde evra. regionalno. godine. Aneks 2. upravljanja.

Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja .3.

.

u maju 2009. Ostvarenje ove vizije moguće je doslednom primenom temeljnih. Uvod Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .) Da bi ostvarila svoje osnovno strateško-političko opredeljenje – uključivanje u evropske integrativne procese. efikasno korišćenim prirodnim i stvorenim resursima. definisani su nacionalni prioriteti Strategije. sa očuvanom životnom sredinom.67 3. Strategija predlaže razvojne instrumente i aktivnosti. � razvoj tržišne ekonomije sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. a potom i pristupanje EU. strateških i principijelnih ciljeva koji se zasnivaju na potrebama građana Republike Srbije za dostizanjem kvalitetnijeg življenja i boljeg životnog standarda. (Nacionalna strategija održivog razvoja. Osnovno pitanje koje se postavlja u transpoziciji propisa jesu institucionalni kapaciteti i uloga organa i organizacija državne uprave i lokalne samouprave u tumačenju i sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. godine doživela „veliki prasak“ i u Narodnoj skupštini usvojila 18 zakona. a naročito obaveza koje se tiču transponovanja propisa u nacionalni pravni sistem.. većom efikasnošću i produktivnošću. sa privredom zasnovanom na znanju. Republika Srbija je. Lokalna samouprava i evropske integracije u oblasti životne sredine i održivog razvoja Republika Srbija je 2017. država u kojoj postoji partnerstvo javnog. Društveni konsenzus podrazumeva da svi nivoi vlasti prepoznaju svoju ulogu u realizaciji vizije. Da bi se oni realizovali. Evropske integracije su strateški cilj Vlade Republike Srbije. U skladu sa vizijom. Sprovođenje propisa iz oblasti životne sredine predstavlja složen proces koji proističe iz trenutnog i budućeg statusa Republike Srbije u odnosu na članstvo u EU. istorijskim i kulturnim nasleđem. pridruživanje. bogata obrazovanim ljudima. � usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. 3. kompatibilna sa standardima EU. a svi zajedno utiču na institucije države kako bi se realizovali strateški ciljevi održivog razvoja. Republika Srbija mora da ispuni brojne složene i međusobno povezane uslove: � razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju. na osnovu temeljne analize prepoznatih potencijala Republike Srbije. nacrt 2008.. kao i uslova i ograničenja u kojima se ostvaruju razvojni ciljevi. Ovakva vizija proistekla je iz strategijskih ciljeva održivog razvoja. kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja. a u daljoj proceduri preko 160 pratećih dokumenata za njihovu implementaciju. vladavinu prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava i prava manjina.1. svih njenih organa i organizacija. kada su u pitanju evropske integracije u oblasti životne sredine. privatnog i civilnog sektora i koja pruža jednake mogućnosti za sve građane. Vlada Republike Srbije. godine institucionalno i ekonomski razvijena država sa adekvatnom infrastrukturom. civilnog sektora i građana.

odnosno upotrebnu dozvolu nadležna je lokalna samouprava za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor. tužioce i sudije. broj 72/09). odnosno upotrebnu dozvolu. Uloga državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine Relevantnim ustavnim odredbama definisani su nadležnost Republike Srbije (član 97). odnosno sprovođenjem procedura koje se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu. posebno u poslednjih nekoliko godina. a osnovni propisi kojima se preciznije reguliše nadležnost za obavljanje poslova u oblasti životne sredine su Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”. monitoringom i drugim poslovima u skladu sa njihovim nadležnostima. što je naročito karakteristično za male lokalne samouprave. prava i obaveze nadležnih subjekata. pokrajinskom oko 20 i lokalnom oko 200. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”. br. kao i seta zakona iz 2009. Republika Srbija je poverila jedinicama lokalne samouprave znatan deo nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. u saradnji sa OEBSom. Ovom broju treba dodati i oko 160 zaposlenih koji se na lokalnom nivou bave poslovima zaštite životne sredine. koji reguliše nadležnost za izdavanje građevinske dozvole. autonomnih pokrajina (član 183) i opštine (član 190). 65/08 i 36/09). AP Vojvodina ima istu nadležnost kao i Republika za sve objekte na koje se odnosi član 133. U proteklom periodu. broj 99/09) i Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”. poslovima izdavanja dozvola za otpad. uslovljenih različitim razlozima. godine. preduzete su različite mere čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave i lokalne samouprave u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine. Organizovana je dodatna obuka za inspektore zaštite životne sredine.68 3. Podela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne sredine između Republike i lokalne samouprave sprovedena je analogno rešenjima koja sadrži član 133. Na osnovu četiri sistemska zakona u oblasti životne sredine iz 2004. što je doprinelo povećanju nivoa obučenosti i spremnosti za sprovođenje propisa. a nalaze se na teritoriji AP Vojvodina. Tokom 2008. broj 129/07). Za objekte za koje lokalna samouprava izdaje građevinsku. Veći broj propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se ustanovljavaju određena ovlašćenja. Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”. godine. za koje Republika izdaje građevinsku. Očigledni su problemi osnovne tehničke opremljenosti i nedostatak zaposlenih koji imaju odgovarajuće kvalifikacije. Trenutan broj inspektora za zaštitu životne sredine na republičkom nivou je oko 100. Pored toga. Procenjuje se da u sprovođenju propisa u oblasti životne sredine i nadzoru nad sprovođenjem propisa i dalje ima jako puno problema na lokalnom nivou.2. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je nadležno za izdavanje dozvola i za inspekcijski nadzor za objekte iz člana 133. Značajan deo poslova u oblasti životne sredine poveren je Autonomnoj Pokrajini i lokalnoj samoupravi. organizovano je pet obuka pod nazivom „Podrška primeni zakona iz oblasti Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . U skladu sa tim. godine. ponekad postoji „jasan nedostatak političke volje za obavljanje ovih poslova“.

upravljača zaštićenim prirodnim dobrima. godine i ima za cilj jačanje kapaciteta u sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima i treba da bude realizovan u saradnji sa „twinning partnerom“. namenjen nadležnima koji su zaduženi za poslove zaštite životne sredine na lokalnom nivou (pre svega. Procenjuje se da će i u narednom periodu ovaj deo aktivnosti predstavljati značajnu podršku jačanju institucionalnih kapaciteta nadležnih organa.69 zaštite životne sredine“. Visine izrečenih kazni su povećane i zapaženo je znatno brže reagovanje pravosudnih organa na prijave inspektora. Stalna konferencija gradova i opština je organizovala dodatne obuke za predstavnike lokalnih samouprava. U aprilu 2010. godine nastavljena je saradnja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa Ministarstvom pravde i Udruženjem sudija za prekršaje. Ukupno posmatrano. zbog čega su pripremljeni predlozi IPA projekata. koji treba da bude objavljen do kraja godine. Jedan od rezultata ovih aktivnosti su i objavljene publikacije: Uputstvo za sudije za prekršaje i Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Procenjuje se da potrebe za obukom u oblasti životne sredine na lokalnom nivou prevazilaze mogućnosti finansiranja od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Deo sredstava u okviru ovog projekta biće upotrebljen za opremanje inspektora na svim nivoima. kao rezultat preduzetih mera. a samim tim i kvalitet njihovog rada. brošura) koje treba da pomognu i unaprede aktivnosti na lokalnom nivou operatera. kao rezultat obuke. Kvalitet prijava koje podnose inspektori je povećan. Takođe. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Uspeh državne politike zaštite životne sredine u velikoj meri je uslovljen stepenom ekonomskog razvoja zajednice. unapređena je komunikacija između inspektora zaštite životne sredine i javnih tužilaca. može se očekivati dalje unapređenje stanja u ovoj oblasti. Značajna podrška državnoj upravi i lokalnoj samoupravi realizovana je posredstvom međunarodne pomoći i učešća Republike Srbije u bilateralnim projektima koje su finansirale pojedine zemlje ili u okviru IPA projekata. u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja itd. korisnika ribarskih područja. Imajući u vidu da je u isto vreme sprovedena i reforma pravosuđa. načelnicima opštinskih uprava) s ciljem da se pruže odgovarajuće informacije o tome kako da se na efikasan način organizuju poslovi zaštite životne. Objavljen je i priručnik za zaštitu životne sredine u lokalnoj samoupravi. Uz podršku OEBS-a organizovan je treći ciklus obuke iz oblasti zaštite životne sredine. Uz podršku OEBS-a pripremljen je i drugi deo Vodiča za operatere. a priroda obezbeđuje resurse za proizvodni proces i time se . postoje mogućnosti korišćenja TAIEX-a i drugih projekata koji su u fazi realizacije u Ministarstvu. Jedan od takvih projekata biće realizovan 2011. Ukupno 150 sudija i javnih tužilaca je prošlo ovu obuku i. Pored toga. godini. Povećan je broj procesuiranih prijava u sudovima u 2009. Degradacija životne sredine nastaje putem ekonomske aktivnosti. za šta je već raspisan tender. pripremljen je i objavljen veći broj drugih publikacija (vodiča. uočen je izvestan napredak. Osim toga.

namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda.” (član 85a. ulaganja u preventivne mere zaštite (filteri. Savremena ekološka situacija traži kompleksno razmatranje privrednih problema sa aspekta životne sredine i obratno – životne sredine sa stanovišta ekonomskog razvoja. one dostižu i do 15 milijardi evra. osnovan je Fond za zaštitu životne sredine i izmenjeni su propisi koji se odnose na formiranje fondova za zaštitu životne sredine na lokalnom nivou.76 naknada za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog interesa77. a podzakonskim propisima preciznije je uređena njihova primena. U izradi Nacionalne strategije za upravljanje otpadom u Republici Srbiji do 2019. Ekonomski instrumenti namenjeni zaštiti životne sredine u Srbiji uvedeni su na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“. a u visini od 40 % prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave. odnosno jedinice lokalne samouprave. uređaji za prečišćavanje otpadnih voda) i zaštita predela i objekata prirodne i kulturne baštine. naknada za zagađivanje životne sredine. Uloga ekonomskih instrumenata definisana je većim brojem propisa i strateških dokumenata. za komunalnu higijenu i infrastrukturu. preko budžetskog fonda. Stav 4).“ (član 84. a u visini od 20 % prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima. Ključni iskorak u ekološkoj politici bio je osnivanje Fonda za životnu sredinu Republike Srbije. Sadašnjim pravnim okvirom predviđene su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti75. emisije proizvedenog ili odloženog otpada. odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima. Naknada za zagađivanje životne sredine se određuje prema vrsti zagađenja životne sredine za: emisije pojedinačnih izvora zagađivanja. Zakon propisuje i da obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine. br. 135/04 i 36/09).25 % BDP (sa neznatnim promenama u periodu 2000–2010. kao i naknada za jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine78. zavisan proces. za postrojenja za koja se zahteva integrisana dozvola u skladu sa Zakonom.” (član 85. supstance koje oštećuju ozonski omotač. u skladu sa posebnim zakonom.70 stvara uzajaman. vozila na motorni pogon. a. u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona (član 87). odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. stav 2). a prema drugim procenama ekonomista. 77 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa u visini od 80 % prihod su budžeta Republike Srbije. godine. godine) može ostvariti održiv ekonomski razvoj i na putu evropskih integracija podići nivo investicija u životnu sredinu? Potrebne su nove investicije za poboljšanje radne sredine. procene su da investicije u dobro upravljanje životnom sredinom iznose 10 milijardi evra. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 78 . 76 Sredstva ostvarena od naknade za zagađivanje životne sredine u visini od 60 % prihod su budžeta Republike Srbije. Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koriste se. Da li Srbija danas sa izdvajanjem od 0. Uopšteno se može konstatovati da je u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napor na planu uvođenja sistema ekonomskih instrumenata. odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade. kao i lokalnih fondova. ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa (član 86). stav 5). 75 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje prirodnih vrednosti „prihod su budžeta Republike i budžeta Autonomne Pokrajine.

odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda plaćaju naknadu za korišćenje voda prema utvrđenoj.80 h. pod uslovom da se ona ne proizvodi u zemlji. Oslobađanje od uvoznih dažbina se primenjuje na opremu koja neposredno služi za zaštitu životne sredine. prihodi. a u visini od 10 % su prihod Pokrajine. sredstva u visini od 40 % su prihod Republike. Posebnim bi se moglo smatrati pitanje korišćenja prikupljenih sredstava. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici sredstava 79 Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje mineralnih sirovina u visini od 50 % prihod su Republike Srbije. a detaljnije je regulisana posebnom uredbom. te za lov i ribolov. plaćaju naknadu za prikupljanje. kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine”. Naknade koje plaća korisnik za usluge predstavljaju najšire korišćen ekonomski instrument. nekoliko različitih pitanja zaslužuje da se na njih posebno ukaže.71 b. Procenjujući da će ova institucija. koji su definisani članovima 8–10. takođe. s obzirom na sredstva kojima raspolaže. dok naknada za korišćenje ribarskog područja na teritoriji Autonomne Pokrajine jeste prihod budžeta Autonomne Pokrajine. tj. Zakonom o rudarstvu propisano je da preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina plaća naknadu za njihovo korišćenje. U kriterijumima za dodeljivanje sredstava. odnosno pitanje kriterijuma za dodeljivanje sredstava Fonda. Zagađivači mogu biti oslobođeni od plaćanja naknada ukoliko imaju postrojenje za primarno ili za sekundarno prečišćavanje otpadnih voda. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”. poslovi. d. Naknade se određuju kako prema ispuštenoj količini.79 g. imati sve značajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine. odnosno dozvoljenoj količini. Kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. Preduzeća i domaćinstva. a podzakonskim propisima detaljnije su uređena pojedina pitanja. upotrebu zemljišta i šuma. namena i način korišćenja sredstava. Preduzeća i domaćinstva koja dobijaju vodu iz sistema javnog vodovoda plaćaju cenu prema kategorijama korisnika ili količini potrošene vode koja se meri. broj 72/09) regulisani su „položaj. u visini 10 % za rekreativni ribolov. tako i prema kvalitetu prijemnih voda. c. Takse i naknade za upravljanje prirodnim resursima su propisane za ekstrakciju i korišćenje vode i minerala. Naknade za zaštitu voda plaćaju subjekti koji ispuštaju otpadne vode u površinske i podzemne tokove ili u veštačke kanale. kao i javna komunalna preduzeća za snabdevanje vodom i prikupljanje. e. Zakon o zaštiti životne sredine predvideo je i naknadu za korišćenje i promet divlje flore i faune u komercijalne svrhe. . Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 80 Prikupljena sredstva predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uvodi naknadu za korišćenje ribarskog područja i to u visini 15 % novčanog iznosa troškova za izdavanje dozvole za privredni ribolov. Sva privredna preduzeća. organizacija. a ostatak od 50 % prihod je opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. f. Ova naknada je namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine (uključujući biodiverzitet i upravljanje zaštićenim područjima).

2) pouzdanost. naknada. u članu. Normativna ekonomska teorija ističe bitna svojstva ovih instrumenata. životna sredina se ne spominje.81 Ukupno posmatrano. Naročito se značajnim smatra učešće privatizacionih prihoda u alimentiranju eko-fonda. uticaj primene instrumenta na konkurentnost. tj. koriste i neki drugi izvori (porez na uvoz polovnih automobila. sadržani su na uopšten način formulisani zahtevi koji se odnose na „grupe kriterijuma“ na osnovu kojih se vrši ocenjivanje projekata (koji obuhvataju „stepen opšteg uticaja i značaj projekta za životnu sredinu. sa različitim realnim i potencijalnim implikacijama takvog stanja. sa značajnim implikacijama koje ono ima (ili može da ima) na projektovanje i dimenzioniranje rasta eko-fondova (na svim nivoima. broj 8/2010). 5) primenljivost i odgovarajući troškovi primene. „istorijskog zagađenja“ itd. 4) praćenje dugoročnih posledica. subvencija i kazni). U slučaju Republike Srbije nema podataka o tome u kom procentu su prihodi od privatizacije učestvovali u popuni nacionalnog eko-fonda. može se zaključiti da se. Ovakvo stanje ostavlja značajan nivo diskrecione slobode donosiocima odluka u postupku ocenjivanja projekata.72 Fonda za zaštitu životne sredine. Suština ekonomskih instrumenata je da podstaknu privatni sektor. u kom se detaljno određuje procenat izdvajanja iz mase privatizacionih prihoda za određene namene. 61. velike zagađivače. kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava i načinu praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza („Službeni glasnik RS”. carine na uvoz opasnih supstanci itd). i u tome što se najveći deo finansijskog tereta prebacuje na tzv. sposobnost adaptiranja na promenjene uslove. od nacionalnog do lokalnih). pitanje finansijskih potreba politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji smatra se otvorenim. . između ostalog. pa i onih u tranziciji. tzv. taksi. 8) neprotivurečnost i kompatibilnost sa drugim instrumentima i 9) pravičnost i sagledivost uticaja koje primena instrumenta ima na raspodelu. 3) odgovarajući nivo informisanosti koju javni subjekat mora posedovati. Za uspeh politike zaštite životne sredine presudni su dobro postavljeni. kao i na uspostavljanje i kalibrisanje ekonomskih Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 81 Međutim. Ta svojstva su: 1) efikasnost. dobro dizajnirani i dobro kalibrisani ekonomski instrumenti. 7) fleksibilnost. za koje se zahteva integrisana dozvola. finansijske kriterijume i kvalitet projekta“). iako u Zakonu o privatizaciji postoji odredba kojom je bila predviđena i ova namena prihoda od privatizacije (član 60). tj. Iz iskustva različitih zemalja. uslovima i načinu dodeljivanja sredstava Fonda. dok je naglašavanje isključivo fiskalne funkcije ekonomskih instrumenata u suprotnosti sa osnovnim ciljevima njihovog uvođenja. osim uobičajenih instrumenata namenjenih vođenju politike u oblasti životne sredine (eko-poreza. Upravo stoga nacionalni eko-fond ima prilično usku prihodnu osnovu (150 ili 200 velikih preduzeća). 6) dinamička efektivnost. Neadekvatnost postojećeg koncepta sistema ekonomskih instrumenata ogleda se. preduzeća i domaćinstva da oni sami smanje zagađenja ili da reše prethodno nastale probleme. a pre svega za rešavanje nasleđenih ekoloških problema.

Istraživanje koje je 2004. da ne samo što ne sagledava ekološke posledice dinamičnog privrednog rasta u periodu 2005–2008. marta dostave izveštaji o trošenju sredstava fondova u prethodnoj godini (član 100. Poseban problem predstavlja prikupljanje podataka o potrebama i trošenju finansijskih sredstava u oblasti životne sredine. članom 83. bilo predviđeno da će implementacija programa u periodu 2005– 2015. sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS“. nedovoljno snažnih fondova. koštati oko 4 milijarde evra.“ Izmenama i dopunama ovog zakona iz 2009. godine propisano je da se „Sredstva za zaštitu životne sredine mogu obezbeđivati i putem donacija. broj 12/10. odnosno autonomna pokrajina. problem upravljanja otpadom. pošto postojanje velikog broja malih. sredstava iz instrumenata. u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine. fondova zagađenja. procenjeno je da je ukupan iznos troškova implementacije za period 2010–2019.1 do 4. naročito u nekim segmentima (na primer. finansiranje aktivnosti u oblasti životne sredine regulisano je različitim propisima. kao 82 Inače.73 instrumenata.82 Ovo posebno ima li se u vidu činjenica da tzv. u najvećem broju lokalnih samouprava. Agencija za zaštitu životne sredine. „istorijskih“. onda je jasno da je ukupan iznos troškova u ovom dokumentu drastično potcenjen.83 Postojeći sistem funkcionisanja eko-fondova na nižim nivoima. već potpuno gubi iz vida troškove rešavanja tzv. „istorijskih“ zagađenja. obuhvatilo je grube ekonomske procene i to samo tekućih šteta (tokova zagađenja i degradacije životne sredine. osnova za naplatu naknada na lokalnom nivou je i dalje vrlo uska. akumuliranih u vodi i zemlji). pre svega lokalnom. Poseban problem predstavlja postojanje značajnih regionalnih razlika u količini obezbeđenih sredstava za finansiranje u oblasti životne sredine. vodi samo ka daljem rasipanju oskudnih finansijskih resursa. godine rađeno za potrebe izrade Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Zbog odsustva dosledne primene načela „zagađivač plaća“ i drugih relevantnih načela. programa i fondova EU. u skladu sa ovim zakonom. odnosno jedinica lokalne samouprave.2 milijarde Evra. problem otpadnih voda itd. Odsustvo „srednjeg“ nivoa vlasti (između lokalne samouprave i Republike) na izvestan način otežava ostvarivanje ciljeva politike u oblasti životne sredine. sredstava međunarodne pomoći. stav 6. zagađenja u Srbiji stvaraju probleme čiji troškovi rešavanja do sada nisu precizno kvantifikovani. postoji bojazan da bi postojeći sistem komunalnih usluga mogao da generiše nova „istorijska zagađenja“. Takođe. Najpre. od 4. zahtevaju integrisano rešavanje i ne mogu se rešavati na teritoriji jedne opštine koja ima par kilometara obale uz neku reku bez saradnje sa drugim lokalnim zajednicama). problem reka. nije zadovoljavajući sa stanovišta efikasnosti. a koja nisu bila uključena u preliminarne procene iz 2004. UN i međunarodnih organizacija. U raspravi o mestu i ulozi lokalne samouprave posebnim se smatra pitanje cena komunalnih usluga. u delu koji se odnosi na finansiranje realizacije ovog programa.). „istorijska“. Zakona o zaštiti životne sredine). Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se da „Republika. koja će pasti na državu. Poseban značaj ima pitanje odgovornosti za funkcionisanje lokalnih fondova i u tom smislu se tumači i obaveza da se prethodno pribavi saglasnost Ministarstva na program trošenja sredstava lokalnih fondova. kao i obaveza da se do 15. kredita. a ne ranije stvorenih.” Ako se ima u vidu činjenica da je procenom iz 2004. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 83 . Procenjuje se da bi postojanje „srednjeg“ nivoa vlasti olakšalo buduće apliciranje za korišćenje sredstava iz fondova EU.

Sve aktivnosti u upravljanju otpadom imaju važan uticaj na proizvodne procese i na proizvodnju i potrošnju privrede. Srbija u tom pogledu samo stidljivo ulazi u koncept sanitarnih regionalnih deponija i strateškog partnerstva. organizacionih. ali se postavlja pitanje cene i ekonomske održivosti. Pristup simple copy-paste iz drugih zemalja mogao bi i ovde funkcionisati. ostvarila je značajne rezultate u dosadašnjim aktivnostima i može se konstatovati da nema mogućnosti da prikupi odgovarajuće podatke. Zato se strateški ciljevi koji se postavljaju u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom moraju stalno inovirati uzimajući u obzir okolnosti i ekološke štete. � oni su ti koji stvaraju otpad i zagađuju životnu sredinu dnevnom proizvodnjom i uslužnim delatnostima. moguće i ozbiljne uticaje na životnu sredinu ako se ne upravlja na odgovarajući način.74 organizacija nadležna za prikupljanje informacija u oblasti životne sredine. Vrlo je važno da sve strane u društvu razumeju i koordiniraju aktivnosti. Upravljanje otpadom je opšti deo kompleksa sistema upravljanja životnom sredinom. Ovo pre svega zbog toga što postojeći sistem prikupljanja podataka nije metodološki prilagođen takvim potrebama i ne postoji odgovarajuća saradnja nadležnih organa (Izvor: Nacionalni konvent o EU). ono ima poseban status zbog visokih troškova za sprovođenje acquis communautaire. Koncept dobrog upravljanja otpadom uveliko zavisi od ravnoteže pravnih. Usvajanje propisa i instrumenata upravljanja otpadom je obaveza svake zemlje koja teži članstvu u Evropskoj Uniji. izradom planova zaštite životne sredine i donošenjem uredbi EU sa istovremenim usvajanjem koncepta održivog razvoja. razmenjujući informacije i dostupne modele i posebno motivišući građanina da prepozna svoje mesto u tom procesu. Mora se priznati da Republika Srbija intenzivno sprovodi politiku evropskih integracija u oblasti životne sredine transpozicijom direktiva EU. socioloških i finansijskih instrumenata. Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom predstavlja za našu administraciju specifičan i dugoročan zadatak zbog visoke cene troškova. Nama trebaju tehnologije koje su tehnološki i ekološki testirane koje su i najprikladnije za životnu Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . posebno za naredne generacije na globalnom i lokalnom nivou. a istovremeno predstavlja potencijal za korišćenje otpada kao sekundarnih sirovina. ali su metode dolaska do cilja potpuno slobodne i treba da zavise samo od mogućnosti domaće administracije da pronađe najbolja dostupna rešenja. kao i na društvene aktivnosti tretmana i odlaganja otpada. ne može se nikako zaobići odgovornost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za kontrolu i koordinaciju uspešnog procesa. pravila i smernica o pitanjima životne sredine u nacionalno zakonodavstvo. Iako Srbija ima Zakon o upravljanju otpadom (2009). Članovi društva pojavljuju se u tri suprotne uloge istovremeno: � oni su ti koji vode brigu o kvalitetu životne sredine. institucionalnih. zdravlju i kvalitetu života. i � oni su konzumenti roba i usluga i generisanja raznih end-of-life proizvoda. međutim. iako je lokalna samouprava odgovorna za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.

Kriza nastaje kada ne postoji određena usluga ili preti gubljenje resursa. Javno-privatno partnerstvo unosi novu dinamiku u investicije koje ne bi bile ostvarive u budžetskom modelu finansiranja. u prvobitnom stanju ili uz određenu naknadu. projektovanje. a nije ni Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . očuvanja i unapređenja životne sredine ukršta sa finansijama. doneti dobru odluku u korist građana kako bi oni dobili bolju uslugu ili infrastrukturni objekat. pragmatično. Prednosti javno-privatnog partnerstva su: � brža izgradnja infrastrukture. grupa ili organizacija koji ne žele da propuste priliku da reše socijalni problem. Bitno je samo racionalno. gradnju. Postoje tri glavna uslova koja idu u prilog stvaranju partnerstva: kriza. i oslobađanje zarobljene energije . koji može uključivati finansiranje. što zahteva uspešnu kombinaciju ciljeva javnog i privatnog sektora. U mnogim projektima se koriste finansijska sredstva privatnog sektora i upravljačko iskustvo za pružanje usluga. � brža realizacija. kao jednog od alata za brze promene. Danas već imamo 24 opštine u Srbiji koje su stupile u razna partnerstva na lokalnom nivou u upravljanju komunalnim otpadom. svest o potrebi zaštite. Javno-privatno partnerstvo (JPP) je dugoročan ugovorni partnerski odnos između javnog i privatnog sektora. � uspešnije upravljanje. delotvornim upravljanjem i preduzetničkim duhom privatnog sektora. tehnologijom. � stvaranje dodatnih prihoda. smanjenju javne potrošnje i uvođenju modela javno-privatnog partnerstva.75 sredinu u Srbiji. � bolja raspodela rizika. i time otvara prostor za smanjenje javnih rashoda i često koruptivnih poslova u javnom sektoru. van ideološkog domašaja. nedostaje Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Javno-privatno partnerstvo se razlikuje od privatizacije i po tome što se pravo na korišćenje javne imovine privatnom partneru daje na određeno vreme (ugovoren period). te se po isteku tog perioda imovina vraća javnom sektoru. JPP znači da se društvena odgovornost. pojavljivanje i uključivanje pokretača i nekog ko služi kao katalizator. � manji ukupni troškovi. Kada je reč o primeni JPP. koji predstavlja ozbiljnu pretnju kredibilnoj ekološkoj politici održivog sistema. a sve za manje novca. Procesu uspostavljanja suverenog sistema upravljanja otpadom u Srbiji treba institucionalno jačanje na svim nivoima vlasti i reforma javnog komunalnog sistema. pa su partneri prisiljeni da se odluče na saradnju kako bi rešili problem. Da bi se stvorio povoljan ambijent u Srbiji. Tada se podiže i aktivizam pojedinaca. radi se o modelu koji donosi korist za obe strane. imovine i znanja. ako su ulaganja u međuvremenu uvećala njenu vrednost. � kvalitetnija usluga. upravljanje i/ili održavanje infrastrukture i/ili pružanje od strane privatnog sektora usluga koje tradicionalno nabavlja i pruža javni sektor.

� uspostavljanje integralnog katastra zagađivača. U Srbiji je u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) osnovan Centar za čistiju proizvodnju na Tehnološko-metalurškom fakultetu (septembar 2007). Projekat je do danas uspeo u mnogim preduzećima i dao je odlične rezultate: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Industrijska proizvodnja doprinosi značajnom zagađenju životne sredine i to zbog zastarelih tehnologija. Sektorski ciljevi održivog industrijskog razvoja sa stanovišta zaštite životne sredine podrazumevaju: � usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite voda. � uloge i odgovornosti. zemljišta.20 (potrošnja primarne energije za stvaranje 1000 evra BDP). zagađuje životni prostor i ne razvija pametnu infrastrukturu. � vreme. � sanaciju zagađenih industrijskih lokacija. sa viškovima zaposlenih i slabim izvoznim potencijalom. Faktori koji doprinose trajnom partnerstvu jesu: � uključivanje resursa.postupanja sa otpadom. dobit. U dužem vremenskom periodu glavni nosilac privrednog razvoja Srbije bila je industrijska proizvodnja. � strpljenje i � društvena odgovornost. čiji je cilj promovisanje čistije proizvodnje u preduzećima. Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi. Iskustvo govori da istinsko partnerstvo uključuje načela pravičnosti. Kredibilitet i transparentnost procesa kritične su pozicije dugoročnog uspeha. tj. hemikalijama i transponovanje direktiva EU. � primenu upravljanja životnom sredinom u preduzećima ISO 14 000. niske energetske efikasnosti. što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju. tretman otpada). i sve to usporava procese bržeg napredovanja i kvalitetnijeg razvoja. loše upravlja resursima. � razvoj kapaciteta. transparentnosti u postupanju i zajednički interes. crnih tačaka.5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na zemlje EU. po mišljenju civilnog sektora.96 a u EU-27 oko 0. pretežno bazirana na glomaznim proizvodnim sistemima. godini iznosio je 0. velike količine zatečenog i nezbrinutog otpada (opasnog otpada). Srbija. tzv.76 izgledno da će biti donet. sistema EMAS. vazduha. Procene koje su nezvanično rađene za Srbiju govore da godišnje gubimo 300 miliona evra zbog lošeg upravljanja otpadom. � fleksibilnost. To znači da je u Srbiji potrošeno 4. � izgradnju ili rekonstrukciju infrastrukture u industriji namenjene za životnu sredinu (postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i otpadnih voda. Faktor energetske efikasnosti privrede Srbije u 2007. finansirana skupim kreditima. Naša industrija je nespremno dočekala promene u svetskoj privredi sa stalnim smanjenjem učešća u BDP.

Imajući u vidu očekivano povećanje potrošnje energije u budućnosti. Kao primer dobre prakse. geotermalni izvori. stoje ozbiljne procene pojedinih ekonomista da se u Srbiji u poslovima zelene ekonomije može u periodu do 2012. godine. a ostvarena je dobit i do 7 % godišnjeg neto profita preduzeća. podržan od strane ISC-Instituta za održive zajednice. u nastavku navodimo osnivanje Centra za razvoj socijalnog preduzetništva. Srbija je odlučila da obesmisli titulu „siromašnog rasipnika“ i već u 2010. u odnosu na emisije iz 1990. kao i preuzete obaveze iz Kjoto protokola. godine i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji sa sa 6 % na 12 % do 2012.. Energija se danas ne može zamisliti bez obnovljivih izvora. ali i njihove štetnosti po čovekovu okolinu. Srbija sa svojom teritorijom i položajem ima prirodne pogodnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije. EU je donela odgovarajuće strateške dokumente kojima je definisala strateške ciljeve i instrumente za promovisanje obnovljivih izvora energije.“ (Kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića). Energetski potencijal se nalazi u biomasi (najveći deo). zbog smanjenja resursa fosilnih goriva. potrošnje energije i vode do 30 %. Više od 4481 divlje deponije imala je Srbija na početku akcije. a ti. godine zaposliti do 5 000. ukupno smanjenje proizvodnje iz neobnovljivih izvora i povećanje uvozne zavisnosti. dok se komunalni otpad i dalje odlaže na deponije koje su velikim delom zapuštene i predstavljaju ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. Kada je reč o benefitima. � poslovnim sektorom (društveno odgovorno poslovanje) u osnivanju socijalnih kooperativa iz oblasti reciklaže. Korišćenjem obnovljivih izvora energije umesto tečnih goriva smanjuje se emisija ugljen-dioksida i sumpor-dioksida. Kao osnovni ciljevi čiste energije definisani su: redukcija CO2 za 8 % u periodu 2008–2012. poslovnog i javnog sektora. Trenutno se realizuje projekat „Javno zagovaranje modela socijalnog preduzetništva u sektoru reciklaže kao instrumenta smanjenja siromaštva i socio-ekonomske integracije sakupljačkih zajednica“. a pri zameni uglja smanjuje se emisija pepela. Fokus delovanja Centra je partnerstvo sa: � civilnim sektorom. koje imaju za cilj da podignu kapacitet lokalnih institucija i pokrenu kampanje za primarnu selekciju otpada. To i jeste prostor za nove modele javno-privatnog partnerstva i smanjenje uvozne zavisnosti. a slede hidroenergija. ljudi. energija vetra i sunčeva energija.. Mreža okuplja više od 40 članova iz civilnog.77 smanjenje količine otpada. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je inicijator i koordinator mreže socijalnog preduzetništva u reciklaži. Uloga mreže je da: . godini realizovana je kampanja „Očistimo Srbiju“ (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i „Ja čuvam Srbiju. � javnim sektorom (lokalnom samoupravom).

500 t/dan HRANA 2. sinergije ekonomskih. socijalne i ekološke uslove u kojima egzistira savremeni grad.000 t/dan GORIVA UGALJ 1. u potrazi za novim kvalitetom života i zbog veće brige za zdravlje. � sarađuje sa nadležnim institucijama i trajno lobira za poboljšanje zakonskog okvira i druge vrste podrške promocije socijalnog preduzetništva u reciklaži. smanjuju zelene površine.78 � međusobno informiše članice o projektima koji su putem fund raising-a dostupni za podsticanje sektora reciklaže. vode i zemljišta. stalnim zagađenjem vazduha. Poslednjih godina raste pokret održive gradnje i održivog planiranja. Danas je Centar kadrovski i logistički osposobljen da u okviru projektnih konzorcijuma realizuje osnivanje kooperativa.800 t/dan PRIRODNI GAS 2. što uslovljava radikalne promene u prirodnoj sredini izazvane nekontrolisanom upotrebom materijala i energije i ugrožavanjem zdravlja. koje će nastati u budućnosti. Ugrožava se prostor. Ubrzan rast gradova postaje realna pretnja ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. Danas milionski grad radijusa do 7 kilometara ima urbanizovanu teritoriju prigradske zone do 30 kilometara i zavisnu vezu sa gradom. Čitav proces integracija u oblasti životne sredine mora uključiti građane.000 t/dan GRAD milion stanovnika Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica ČESTICE 150 t/dan SO2 150 t/dan NOx 100 t/dan C-H 100 t/dan CO 400 t/dan . Samo 2009. a „divljaju“ građevine i naselja koji nisu održivi. a urbane migracije se događaju u Nišu. Centar za razvoj socijalnog preduzetništva je nastao i programski osmišljen na bazi dobrih iskustava zadruga sakupljača sekundarnih sirovina. Bez obzira na složene ekonomske. i na kraju se fokusiramo na urbanu ekologiju.000 t/dan OTPADNE VODE 50. granice rasta i potrebe stanovništva.000 ljudi se doselilo u Beograd.700 t/dan AUTO GORIVO 1. Procena je da će u narednim decenijama u gradovima živeti oko 80 % stanovništva.000 t/dan NAFTA 2. njegova privlačnost i „volja za svetlima velegrada“ se ne smanjuju. organizovanje obuka i sertifikaciju sakupljača i razvija umrežavanje socijalnih reciklažnih kooperativa. Sedište Centra je u Beogradu. VODA 62. godine preko 50. � podstiče i razvija saradnju u regionu. � formira bazu znanja. sa brojnim nerešenim problemima. socijalnih i ekoloških funkcija.000 t/dan ČVRSTI OTPAD 2. Još uvek se kod nas ne registruju ekološke migracije. ekologiju gradova. Kragujevcu i Novom Sadu.

radijacije i drugih zračenja). � razrada predloga mera za realizaciju teritorijalne sheme zaštite životne sredine. � razrada regionalne strategije zaštite prirode. padavina i rasta zagađenosti voda. stanje gradskih šuma i zelenih zasada u urbanoj zoni. treba rešavati sledeće zadatke: � otkrivanje problema ekološke situacije i njihova ocena. život učini podnošljivim u vreme izrazitog pada životnog standarda i smanji depresija raspoloženja. � postojeća zagađenost vode i vazduha. 2. zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Unos materije i energije u gradskim sistemima proizvodi i velike količine otpada. usloviće i kvalitetne promene u statusu građana i njihovim potrebama u urbanom prostoru. Radi održanja na vlasti. od kojih su neki i toksični. ocena potencijala prirodnih resursa. lokalne političke elite dužne su da istražuju i prate interese i potrebe građana. Kompleksna ocena stanja životne sredine grada. Detaljna analiza osnovnih zadataka istraživanja omogućila je formulisanje sledećih radova: 1. industrije ili objekata za rekreaciju. Pravo je građanina da učestvuje u kreiranju odluka o kapacitetu prostora gradova. Raste i uticaj civilnog sektora na lokalne politike. .79 Političke elite na lokalu primorane su da tragaju za novim kvalitetom života svojih građana. tehnoloških i drugih lokalnih mera zaštite.karakteristike živog sveta. obima zagađivanja životne sredine. kao osnove urbanog planiranja. socijalne i teritorijalno-planske strukture grada. � ocena čišćenja grada od komunalnih i industrijskih otpadaka i Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica � dejstvo fizičkih faktora (buke. U okviru prethodnih ocena.).. da ih oblikuju u kolektivni interes i da stalno nude rešenja za probleme. dolazi do porasta temperature. pritisak da se humanizuje životni prostor. stanje geološke sredine (podzemnih voda). � utvrđivanje kritičnih (limitirajućih) vrednosti antropogenih opterećenja ekosistema i njihovih pojedinih komponenti. Menja se mikroklima. � razrada higijenskih. u saglasnosti sa potrebama očuvanja ekološke ravnoteže. Sve ovo traži novu kreaciju energije i nove metode za preokret. 3. Evropske integracije kojima Srbija ide. zemljišta. Glavni zadatak prostorno-planskih mera je obezbeđenje formiranja i daljeg razvijanja proizvodne. Dolazi vreme urbane ekologije kao nove discipline koja se bavi međusobnim uticajem urbanih prostora i životne sredine. vazduha i zemljišta.. određivanje problematičnih ekoloških situacija. Urbo-ekološka analiza položaja grada u sistemu susednih teritorija (opšta ekološko-ekonomska karakteristika regiona. razmeštaju infrastrukture. Faktorska analiza životne sredine i stvaranje baze prostorno razmeštajnih informacija: � klima i mikroklima.

površinskih voda. kao i divlje deponije. Beograd 2009. doneti preokret u vođenju javne politike i doprineti očuvanju zdravog životnog prostora. Poseban problem jeste saobraćaj.“ (Svetska zdravstvena organizacija – Program zdravih gradova). 7. komunalnog otpada i termoenergetike. Cilj akcije je razvoj maksimalnog potencijala ljudi. nestanak biljnih vrsta od kojih je 70 % ugroženo (Izvor: Sekretarijat za životnu sredinu Grada Beograda). 6. nedovoljno zelenih površina i nedovoljna selekcija otpada. energetici. Ocena postojeće urbanističke situacije sa aspekta njenog uticaja na životnu sredinu.80 4. saobraćaju. Uvereni smo da će evropske integracije u oblasti životne sredine ubrzati procese reformi. Ocena kvaliteta životne sredine nije sama sebi cilj već služi održivom razvoju kako bi se na pravi način u gradovima rešavali problemi saobraćaja.. „Zdrav grad je onaj grad koji neprekidno kreira i unapređuje fizičku i socijalnu sredinu i proširuje resurse zajednice koji podstiču ljude na zajedničku akciju i međusobnu podršku u izvršavanju svih životnih funkcija. godine beleži zabrinjavajuće procene jer sumpor i azot-oksid beleže blag trend rasta. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ekološka analiza proizvodno-ekonomske situacije u gradu (smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu u industriji. a pogoršan je i kvalitet površinske vode Dunava. Razrada opšte strategije delatnosti zaštite prirode na teritoriji grada..). Veliki rizik po zdravlje Beograđana jesu buka. Monitoring resursa životne sredine podrazumeva monitoring vazduha. industrije. Prioritetni zadatak lokalnih vlasti u upravljanju gradom jeste stalno podizanje kvaliteta životne sredine putem monitoringa ekološke bezbednosti i zdravlja građana. a sve da bi građani živeli kvalitetnije i duže. Kompleksna ocena uticaja ekološke situacije u gradu na zdravlje stanovništva. vode za piće i zemljišta. 5.

integracije i građani . Životna sredina.4.

.

Da bi se bolje razumela ova situacija. Vojvodina 2 miliona (27 %). Ta opcija je pobedila i na nekoliko poslednjih izbora (parlamentarnih. To se posebno odnosi na sve važnije zahteve u pogledu zaštite životne sredine i održivog razvoja. Na radu u inostranstvu bilo je preko 400.5 miliona stanovnika u 2. Informisanje i uključivanje javnosti Životna sredina. Tok informisanja i efekte promocije pojedinih rešenja treba pomno pratiti jer u pitanju su promenljive varijable. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila 2002.. a kada je reč o evropskim integracijama.57 miliona ljudi. a na 13. Ciljne grupe komunikacije Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .000 građana Srbije. treba dati pregled osnovnih podataka o populaciji Srbije.. integracije i građani Nijedan javni posao ne može se obaviti bez dobrog informisanja i solidnog uključivanja javnosti.5 miliona (73 %). Novi azilanti: Tokom 2010.1.6 miliona domaćinstava i 2.000 stanovnika manje nego pre deset godina. Srbija je. Više od 307. Regionalno: Centralna Srbija imala je 5.83 4. na ovom području živi 7. a time se kontinuirano i profesionalno bave i neke institucije. U glavnom gradu Beogradu živelo je 1.4 % (ostalo 43. ali iste godine samo u Nemačkoj. odnosno stanova. Struktura: Gradsko stanovništvo prvi put je povećano na 56. stotine građana Srbije zatražile su 4. registrovano je 591. (podaci Foruma srpske dijaspore iz Minhena. mestu u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. Stručna i poslovna javnost o tome znaju više. Mediji svakodnevno govore o tome. ali se ispostavlja da su efekti nepotpuni.1. onda se to odnosi na najširu javnost. koji je politički trebalo da znači mnogo u približavanju Evropskoj uniji.2006. pa i lokalnih). 4. Popis iz 2002. gde su se građani izjašnjavali i o ovom aspektu ponuđenih programa i politika. Građani sa izvesnom pažnjom prate sve te aktivnosti i dokumente. kao što se i uslovi učlanjenja u EU menjaju sa njenim razvojem i proširenjem. pre svih Kancelarija za evropske integracije.839 građana Srbije. ali i na svakog građanina. starosnoj i sociopsihološkoj strukturi uopšte. njenoj obrazovnoj. godine. U javnosti se često pominje da je ključno opredeljenje Srbije da postane član evropske zajednice naroda. odnosno Evropske unije. godine. i ove godine prva na listi zemalja u Evropi. godine). osnovana još marta 2004. 10. Postoji nekoliko tipova javnosti od kojih treba pomenuti opštu.98 miliona kuća. evidencijom Saveznog statističkog zavoda iz Vizbadena. Savetu za evropske integracije RS predsedava predsednik Vlade Srbije itd. po uvođenju bezviznog režima i za Srbiju („beli Šengen”).4.1. godine (za Srbiju bez KiM). predsedničkih.000 osoba ovde i sada živi van svojih domova. prema podacima objavljenim 20. pokrajinskih. Neobično je da je u Srbiji bilo 70. beleži da u rasejanju („radnoj“ dijaspori) boravi 414. opšta javnost zna mnogo manje i površnije.500 vlasnika našeg pasoša. stručnu i poslovnu javnost. juna 2009. koje su obaveštene i uključene u ove procese na različite načine i u različitoj meri.6 %).

Zbirno. Žene u Srbiji žive oko 5 godina duže u proseku (73.5 2. Otvoreno je i nekoliko agencija koje su se bavile prevozom naših građana u Belgiju i Švedsku (jer ona je isplaćivala 500 evra povratnicima u Srbiju). ženskih 41.1 100.2 miliona građana sa više od 65 godina (skoro 17 %). S proleća ove godine ti apeli su učestali i pooštreni.9 45.5 6.0 Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ministarstvo za socijalna pitanja Srbije 2002. U Srbiji već ima preko 1. Početkom 2010.2 godine (muških 39. prosečna starost populacije bila je čak 40. .0 14. prema podacima beogradske kancelarije UNDP. što dodatno opterećuje socijalne i zdravstvene fondove (čak i osiguravajuća društva. od čega je 1. a sada je to mesto preuzela Srbija. Prema Popisu 2002. U nekim opštinama prosečna starost je preko 50 godina (posebno kod žena).8 miliona). Početkom novog milenijuma u istraživanju strategije opstanka stanovništva u Srbiji. Vlade zapadnih zemalja su upozoravale na tu iznenadnu i prekomernu pojavu. strane diplomate su dolazile i tražile da se građani bolje informišu da neće dobiti „ekonomski azil” i da će biti vraćeni u zemlju. Populacija Srbije spada u najstarije na svetu. shodno tome. godine. Ima onih koji kažu da je nekada u Evropi reper za merenje siromaštva bila Albanija. dok je samo u nekima manja. Tada je. – Srbija je peta zemlja na svetu po starosti.7 2.84 „ekonomski azil” u državama EU.1 4. pa i iz Makedonije. godine objavljeni su podaci da smo od svojih zemljaka u prethodnoj godini dobili tri milijarde evra.5 godina). 85 % ispitanika navodi da se život njihovih domaćinstava u poslednjih 10 godina – pogoršao. mada je jasno da ekonomski razlozi nisu uslov za dobijanje azila u inostranstvu. odnosno 27 % više deviza nego 2008. treba stalno imati na umu obrazovnu strukturu stanovništva: Stanovništvo sa 15 i više godina • Bez školske spreme • 1 do 3 razreda osnovne škole • 4 do 7 razreda osnovne škole • Osnovna škola (8 razreda) SVEGA do nivoa osnovne škole: • Srednja škola • Viša škola • Visoko obrazovanje (fakultet) • Nepoznato UKUPNO: % 5.2 23. za prethodnih pet godina to je više od 13 milijardi evra doznaka.8 41.4 miliona ekstremno siromašno. godine. Za razmatranje komunikacije u vezi sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem u evropskim integracijama.5 godina) od muškaraca (68. posebno sa juga Srbije i sa Kosova.5). u Srbiji živelo između 30 % i 60 % onih koji raspolažu sa manje od 1 dolara dnevno. godine konstatuje da je skoro 3 miliona ljudi u Srbiji siromašno (2. menjaju svoja pravila).

evra 2. koji u svom sastavu ima 17 gradskih opština. godine podeljena na 29 upravnih okruga. Za razumevanje situacije i promena u zaštiti životne sredine. godine utvrđeno je da Srbija ima ukupno 174 jedinice lokalne samouprave. geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 4. evra oko 11 mlrd.100. Zakonom o teritorijalnoj organizaciji od decembra 2007. 10 % živi sa manje od 2.000 dinara mesečno). koji nisu deo teritorijalne nego administrativne organizacije. Srbija je još 1992.85 U pripremi vladinih ekonomskih mera za 2011. = 1DM (60 dinara za evro) 104 % 330 mil.707 evra 112 % 160 DM (80€) 150 DM (75€) 30 din. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti.2.9 mlrd. evra 6. za svaki projekat se određuje ciljna javnost. u zavisnosti od stepena urbanizovanosti. administrativni. 23 grada i Grad Beograd. Uloga lokalne samouprave Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .138 evra 8 % (planirano) 319 evra 180 evra 106 dinara za evro 78. upravo uzdaju u njih. od čega 150 opština. stoga. Oko 1. evra 1. a u ovom slučaju to je lokalna samouprava i srednjoškolska omladina. drugi se. ali to od 1999.6 miliona građana zarađuje nešto više od toga. korisno je pogledati činjenice o Srbiji. evra Za bolje razumevanje pozicije ciljnih grupa komunikacije o kojoj je reč.800.7 mlrd. korisni su još neki podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije (maj 2006): Od oko 8 miliona stanovnika Srbije. citat Filipa Kotlera koji kaže: „Javnost je svaka grupa koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na sposobnost organizacije da ostvari svoje ciljeve“.9 mlrd.000 1. Opština se smatra osnovnom teritorijalnom jedinicom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.000 4 mlrd.1. i 2006. evra 1. evra 4. godine (dolaskom UNMIK-a) ne funkcioniše u celosti na području Kosova i Metohije. Ukupno.5 mlrd. U teoriji i praksi PR-a. Relevantan je.3 mlrd. nasuprot tome. evra 2010 4. Jasno je da u ovakvoj situaciji priča o evropskim integracijama nailazi na reakcije građana koje se grubo mogu podeliti u dve kategorije – jedni ne vide izlaz (ni u integracijama). petina stanovništva živi ispod donje granice siromaštva (sa manje od 6.4 evra dnevno. godinu date su i komparativne tabele koje su pokazivale promene za poslednjih deset godina: 2000 • Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika • Inflacija • Prosečna plata • Prosečna penzija • Dinar • Spoljni dug (učešće u BDP) • Štednja stanovništva • Devizne rezerve • Broj zaposlenih • Izvoz • Uvoz 1.1 % 6.. Grad je teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski..

Autonomna Pokrajina Vojvodina 7. što je bitno i za projekat na kojem upravo radimo. koji je u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi dobio svoje mesto kao partner u rešavanju niza problema na svom području delovanja. neposredno izjašnjavanje građana. vršenje nadzora nad zakonitošću akata jedinica lokalne samouprave. Poznat je i podatak da se u Srbiji reciklira samo oko 15 % smeća. kako pokazuju neki izveštaji i pregledi. pruža visokokvalitetne usluge i podržava razvoj i unapređenje lokalne samouprave zajedničkim delovanjem članstva. Rezultati su. teritorijalnu organizaciju Republike. ali svi gradovi to još nisu ostvarili. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . Ima više projekata za jedinice lokalne samouprave koji su finansijski i na druge načine potpomognuti od strane međunarodne zajednice i fondova. zatim infrastrukturni i komunalni problemi. dobijaju pravo da se udružuju. Opštinske vlasti sastavljene su od najrazličitijih koalicija. Opštine sada dobijaju svoju imovinu kojom mogu samostalno da raspolažu. ali se traže i očekuju dalje promene u njienom funkcionisanju i nadležnostima. niti Vlade Srbije.. koje ne reprodukuju sastav Narodne skupštine. Posle demokratskih promena 5.000 stanovnika. Misija Stalne konferencije gradova i opština je „da zastupa interese. normativne poslove iz delokruga Sektora i druge poslove koji se odnose na oblast lokalne samouprave“. Na to ukazuju i neki projekti nevladinog sektora. izbore za organe lokalne samouprave. Srbija ima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje ima poseban sektor za LS nadležan za „poslove koji se odnose na: sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije. Teritorija grada može biti podeljena na nekoliko opština.. a Kosovo i Metohija 5 okruga (po podeli UNMIK-a: 7 okruga). Među njima je i poznati višegodišnji program EXCHANGE. a njeni kapaciteti se postepeno povećavaju i za ove aktivnosti. posebno sa stanovišta izvornih. Istraživanja pokazuju da javnost smatra da su u većini opština najvažniji problemi nezaposlenosti i standarda. ali sve naglašenija. oktobra 2000. a ne samo sa republičkog nivoa prenetih prava. godine doneto je nekoliko zakona o lokalnoj samoupravi. još nedovoljni jer ne postoje akcioni mehanizmi oko kojih bi se usaglasile sve lokalne političke strukture. što je zanimljivo i veoma demokratično. komunalne delatnosti. a izuzetno može da ima i manji broj. a prošle godine u toku je bila akcija za smanjivanje obima i troškova lokalne administracije. Aktivnost lokalnih vlasti na rešavanju ekoloških i problema održivog razvoja je promenljiva. koji uključuje i probleme životne sredine i održivog razvoja. Zvanično broj nedovoljno razvijenih opština u Srbiji je čak 68. Centralna Srbija ima 17 okruga (plus Grad Beograd).86 100. čije dokumente prihvata i Srbija kao članica SE. U opštinama u Srbiji radi zaista velik broj ljudi. Radi se i na promeni sistema javnih finansija i povećanju iznosa i pravovremenosti uplata transfernih sredstava opštinama. u skladu sa evropskim standardima“. Pri Savetu Evrope postoji Kongres lokalnih vlasti. zadužuju itd.

U kvalitativnom istraživanju javnosti novembra 2006. 21. jer 12 % smatra da ona nikada neće ući u nju. ali nema podataka o stavovima u vezi sa ekologijom i održivim razvojem. navodi se da je. Možda. 15 % kaže „možda“. godine („Stavovi manjina i slabe & potencijalne DS podrške“.87 4. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da uđe u Evropsku uniju. 4. Centar RTS za istraživanje je za potrebe TV emisije „Da. u poglavlju „Stavovi prema Evropskoj uniji“. a oko 13 % nije umelo da se izjasni. a 5 % nema stav. mada već duže vreme između 60 i 70 % javnog mnenja prihvata pristup EU. Podrška integracijama oscilira. Isti smisao imaju i odgovori na drugo pitanje – „Da li biste na referendumu glasali da Srbija uđe u EU ili biste glasali protiv?“ Glas u prilog EU dalo bi 57 % građana. svaki deseti ne bi izašao na referendum. 11. 20 % bi bilo protiv. što nije slučaj sa pristupom NATO paktu. ali i veza sa pojedinačnim stavovima i sistemom vrednosti. (tek) 52. utvrdio nekoliko zanimljivih činjenica koje su prikazane gledaocima na ekranu. U izveštaju „Serbia November 2006“. godine. a preko Dijahroni pregled stavova o evropskim integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali isto toliko i ne ume da se izjasni. 25 % da će nam trebati 5–9 godina. 19. dok ih 16 % ispitanih odbija. leto 2006. U CeSID-ovom „Istraživanju javnog mnjenja Srbije. Javno mnjenje i evropske integracije Tokom procesa približavanja EU izvedena su ispitivanja čijih se najvažnijih nalaza treba prisetiti da bi se razumele promene u javnom mnenju. dok 15 % nije umelo da odgovori. 7 % misli da će za to biti potrebno više od 20 godina. ali u to vreme je na visokom nivou od 79 %. u poglavlju 4 „Evroatlanske integracije i partijske podele“.3 % da je to i dobro i loše. konstatuje se velika podrška priključivanju Srbije Evropskoj uniji i niz pozitivnih poruka. Manjinsko je mišljenje 15 % ljudi koji smatraju da Srbiji ne treba nikakva međunarodna integracija.4 % ispitanika odgovara da je to dobro. u pet fokus grupa iz nekoliko gradova Srbije. godine“. na osnovu istraživanja IRI (The International Republican Institute) na reprezentativnom uzorku od 2. metodologijom CATI.1. Nema saglasnosti ni u očekivanju (ili prognozi) za koliko godina će Srbija ući u EU. 19 % kaže da će to biti za 10–19 godina. Utvrđen je uzajamni odnos između stava prema integracijama i izbora stranke. jer samo 37 % ljudi to potvrđuje.208 ispitanika neposrednim intervjuom. IRI & Strategic Marketing Research). pored Kosova. Približno svaki peti nije umeo da odgovori na pitanje.2. Veoma su podeljena mišljenja o tome da li Evropska unija želi Srbiju u svom članstvu. novembra 2010. odnosno izražavanja naklonosti. ovo drugo pitanje „visoke politike“ o kom se diskutuje i među običnim građanima. dati su i nalazi o integracijama u EU.2. Ne“ Olivere Kovačević. Ivan Andrić). Dragan Todorović. na reprezentativnom uzorku građana Srbije. a preko 27 % daje odričan odgovor. a zatim komentarisane u studiju (Božidar Đelić.3 % da je to loše.

odnosno da u izveštavanju o evropskim integracijama malo pažnje posvećuju temama koje utiču na svakodnevni život građana. rekao je on i dodao da je ispitivanje pokazalo da se građani Srbije pitaju šta za njih znače evropske integracije države. unesemo bicikl u gradski prevoz. novembra 2010. rekao je da će EU pomoći obuku srpskih novinara. koji je bio na predstavljanju izveštaja. gde su mišljenja primetno podeljena. a obavljeno je i ispitivanje javnog mnenja u Kraljevu. rekao je Dežer govoreći o dešavanjima u EU i izveštavanju medija. a pored analize vesti televizijskih i radio stanica. odnosno na to da li je za Srbiju bolje da uđe u Evropsku uniju ili da se više približi Rusiji. Ostala dva pitanja odnosila su se na podršku ulasku Srbije u EU.. štampanih i internet medija. kao i sa predstavnicima medija i nevladinog sektora. Užicu.88 17 % ocenjuje da će trebati samo 2–5 godina. pokazalo je tada upravo objavljeno istraživanje britanske televizije Bi-Bi-Si. Istraživanje je obuhvatilo analizu vesti u 38 elektronskih i štampanih medija o evropskim integracijama Srbije. rekao je Dežer i dodao da je potrebno teme iz EU približiti građanima i objasniti kako to utiče na njihov život. Nišu. „Poljoprivrednik u Srbiji će pre saslušati poljoprivrednika u Poljskoj nego mene”. a ostali se dvoume ili ne znaju šta bi rekli). Skoro jedna petina ispitanika nije se ni upuštala u prognozu. a da ne objašnjavaju ono što se dešava i kako to utiče na život ljudi. Istraživanje je rađeno u martu i aprilu 2010. kao i da je potrebno pratiti iskustva zemalja koje su od pre nekoliko godina članice EU. razgovaralo se i sa predstavnicima Vlade Srbije. „Većina izveštaja nema ljudsku priču u sebi i kako određene odluke utiču na život ljudi”. Novom Sadu i Beogradu. Predstavnik Bi-Bi-Sija Ed Barker. obrazovanju. ako je za to uslov da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova (preko 63 % građana odbija tu mogućnost. Delegacije EU u Srbiji. Evropska unija je finansirala istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama. a da uglavnom prenose izjave političara i prate zvanične sastanke. na predstavljanju rezultata izveštaja. godine. hoće li nam biti dozvoljeno da pušimo. Kragujevcu. godine stavove Bi-Bi-Sija da se mediji u Srbiji ne bave životnim temama. Najmanje je optimista (1. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.. takve informacije bi nam bile mnogo interesantnije”. dok je samo 17 % prihvata. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . a da je malo i izveštaja o životnoj sredini. „To je problem i u zemljama EU”.4 %) koji misle da će biti dovoljno godinu dana. U izveštaju se citira jedan ispitanik koji kaže: „Ne dobijamo konkretne informacije. rekao je da se građani žale da mediji „stalno vrte iste priče i iste ljude”. zdravstvu i zaštiti potrošača. Istraživanje Bi-Bi-Sija o izveštavanju medija u Srbiji o evropskim integracijama pokazuje da je manje od tri odsto vesti o poljoprivredi. Agencija „Beta“ prenosi 19. Na primer.

privrednike. nevladin sektor i 6. Pokazalo se da je ovakvo razlikovanje bilo svrsishodno. Odgovor nije dalo 19 % ljudi. Približno svaki osmi ispitanik (11–12 %) kaže da je vlast preduzela dosta toga.2. predstavnike lokalnih samouprava. Stepen zadovoljstva kvalitetom životne sredine je dosta nizak jer samo oko 7 % anketiranih kaže da je zadovoljno. 5. najveći problemi i zagađivači. godine. 2. Ono je obuhvatilo šest ciljnih grupa u svakom subregionu: 1. Zadržaćemo se sada na stavovima građana.2. Tematska usmerenja pitanja bila su sledeća: 1. 3. o nekoliko zanimljivih pitanja. Jedno od obimnijih istraživanja na ove teme (koje je vodio autor ove analize) obavljeno je na području šest regiona Zapadnog Balkana sredinom 2009. 9. kako je utvrđeno. Taj zbir čini 42. 4. Ona je naglasila da je brine pad podrške učlanjenju Srbije u EU i da je to najmanji procenat podrške od kada se izvode istraživanja. 28 % i jeste i nije zadovoljno. godine. a kod građana CATI.89 Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije navela je rezultate istraživanja javnog mnjenja Srbije iz decembra 2010. 8. spremnost na „doživotno učenje” (Life long learning). Dominantan je odgovor čak 60 % građana koji misle da je ona malo toga preduzela. pa je stoga bilo postavljeno i pitanje o stepenu transparentnosti procesa donošenja odluka od uticaja na zdravu životnu sredinu. regionalna saradnja i saradnja sa EU. zakonska regulativa i kontrola. korišćenje nuklearne energije i opasnih tehnologija. Samo 10 % građana navelo je šta su vlasti preduzele da bi se ublažile posledice ugrožavanja životne sredine. 3. odnos prema medijima i kredibilitet. predlozi za promotivne aktivnosti. 2. Kod prvih pet grupa primenjena je tehnika direktnog ispitivanja (face to face).2 % onih koji izjavljuju da „uopšte nisu zadovoljni“. na meti 4.4 % onih koji „nisu zadovoljni“ i još 21. građane. dok je 64 % nezadovoljno. Jedno od načela u evropskom pravu u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja odnosi se na otvorenost ovih procesa i dostupnost informacija. 10 % ne bi glasalo. odnos prema životnoj sredini i njenoj zaštiti. Informisanost i stavovi o zaštiti životne sredine i održivom razvoju Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali da ne može sada da nabroji. Netransparentnost je. Uporedne analize pokazuju da situacija u neposrednom okruženju Srbije nije ništa bolja. pod pokroviteljstvom organizacije REA Action and Cohesion in Western Balkans (kasnije BELLS). a 9 % ne zna kako bi glasalo. 7. što snaži jedan od regulatornih principa u toj oblasti u EU. kao najšire ciljne grupe. političke stranke. odgovornost i predlozi mera. 6. poslanike i državne službenike. Reč je o tome kako bi ljudi glasali kada bi sutra bio raspisan referendum: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju?“ Utvrđeno je da bi 57 % glasalo za. po kojima bi 13 % građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU. 4. U više navrata u istraživanju pažnja se posebno usmeravala na centralnu (državnu) vlast ili na lokalnu vlast i samoupravu. Pada u oči da manje od 1 % respondenata nije umelo da odgovori na pitanje. i 10. informisanost. 5. transparentnost donošenja odluka.

% 1. Sami građani 8. Oštro kažnjavanje zagađivača 3. Neko drugi 9.2 31. Pada u oči da tu gotovo i nema građana koji se nisu izjasnili. ne umeju da odgovore UKUPNO: 19.0 Polovina ispitanika opredelila se za prva dva konvergentna odgovora insistirajući na zakonu i kažnjavanju zagađivača.3 10. Naučne i stručne organizacije 7. Nijedna mera ovde ne bi dala dobre rezultate 10.90 mnogih kritika. ali i na edukaciji i kampanjama zaštite životne sredine.9 1. Kampanje zaštite životne sredine 8. Ne znaju. Zabrana proizvodnje opasnih proizvoda 5. ne umeju da odgovore UKUPNO: .7 3. dvoumljenje se zapaža gotovo kod četvrtine ispitanika.7 0. Sledeće je bilo pitanje o merama koje bi u subregionu dale najbolje rezultate u zaštiti životne sredine: % 1. Kreditiranje unapređenja tehnologije i postavljanja filtera 4.1 8.7 1.5 100. Ne znaju.4 4.6 16.4 26.4 100. Oko 12 % anketiranih nije moglo da se izjasni.2 2. Svi bi trebalo da brinu o tome Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 10. Rigorozno insistiranje na poštovanju zakona 2. a skoro polovina (47 %) građana ocenjuje da ovi procesi nisu transparentni.1 1. Edukacija stvarnih ili potencijalnih zagađivača 7.4 0. Država i njeni službenici 3.7 3. Mišljenje o tome ko je najodgovorniji za probleme koje imamo sa životnom sredinom veoma je indikativno za situaciju u kojoj smo.7 12.0 10.6 11. Nevladin sektor i organizacije 5.5 1. Političari i stranke 2. Lokalna samouprava 4. Zatvaranje pogona koji zagađuju 6. Neke druge mere 9.8 31. Privreda i privrednici (biznis) 6.

divlja gradnja 8. koju izdvaja 52 % građana.8 3. ne umeju da odgovore UKUPNO: Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica 17. televizija je u više od dve trećine slučajeva na prvom mestu (67 %). Ne znaju. problema ima više i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Loše upravljanje otpadom.0 4. dobijeni su zanimljivi odgovori na pitanje o najvećim problemima za životnu sredinu na lokalnom nivou (u gradu. Manje od 4 % nije umelo da odgovori na pitanje. Radio pominje 4 %. a one sa lokalnom pokrivenošću preko 12 %. Buka 7. Više od četvrtine ispitanika odgovornost vidi na strani države i njenih službenika. Bez obzira na nedovoljnu informisanost građana o mnogim problemima javnih politika. informisanost o tome jeste. a važnije od svega je da je skoro svaki ispitanik imao o tome šta da kaže. Loše upravljanje otpadom .0 Svakako. a potom u lokalnoj samoupravi i među političarima. Poverenje u informacije o kvalitetu životne sredine koje se saopštavaju javnosti ima samo 15 % građana. Dakle.4 8.5 24. dnevne novine preko 13 %. Zagađeni vodotokovi 5.7 6. divlje deponije 3. a više od 52 % odgovara odrično: „Ne. Neki drugi problem 10.6 14. Na ostale medije upućeno je nešto preko 5 %. Nedostatak zelenih površina 6. U komentarima citiranog izveštaja kaže se još: „Ako kvalitet životne sredine i njene zaštite nije moguće lako i brzo promeniti. a na usmene kontakte sa ljudima preko 4 %. a nedeljnike manje od 1 % anketiranih. Važno je da primetimo da mnogi mediji imaju u informisanju o tim temama svoj udeo pa bi ih trebalo komplementarno i kumulativno i koristiti. Opasan otpad 4. Opšta nebriga 9. Loša urbanizacija. Odgovori na pitanje o medijima preko kojih se najčešće informiše o zaštiti životne sredine ukazuju na nezaobilaznu poziciju televizije sa nacionalnom pokrivenošću. ali uz činjenicu da je konstatovano nezadovoljstvo stanjem životne sredine.4 100. nemam poverenja“.0 6. odnosno opštini): % 1.6 12.91 Reč je o dragocenom nalazu da skoro trećina građana smatra da su oni sami najodgovorniji za pomenute probleme. Zagađenje vazduha 2. Isto toliko građana navodi da ne prati takve informacije.9 1. One sa regionalnom rasprostranjenošću izdvaja tek 3 %. oko 29 % kaže i da ima i da nema poverenja.

U Rezimeu citirane studije kaže se: „Razlike u nivou informisanosti. što je istovremeno i kritika njihovog dosadašnjeg. Jedna od tih globalnih tema su i Milenijumski ciljevi razvoja. slično kao i ostali u regionu. možda nedovoljno kompetentnog. Na pitanje koja stranka posvećuje najviše pažnje problemima životne sredine preko 43 % građana Srbije nije umelo da odgovori. opštu nebrigu o životnoj sredini svaki osmi. 4. Milenijumske ciljeve razvoja. 5. 6. zagađenje vazduha svaki peti ili šesti. i čak je više ispoljena nego u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana. Od toga preko 30 % kaže da „svakako treba“.92 i divlje deponije pominje skoro svaki četvrti građanin. � Ujedinjene nacije su usvojile tzv. Svega oko 7 % misli suprotno. Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . stvaranje globalnog partnerstva za razvoj. rada. � Tu su: 1. pre tačno deset godina. obezbeđenje ekološke održivosti i 8. a na samitu u Generalnoj skupštini UN septembra 2010. 7. ali UN i sve zemlje su prihvatile da rade na ispunjenju ovih ciljeva. a desetak posto ne ume da odgovori. Da bismo bolje shvatili aspekte informisanosti naših građana o ovim pitanjima. � Na ovom samitu UN direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik StrosKan je naglasio: „Sve počiva na uravnoteženom globalnom rastu. smanjenje smrtnosti kod dece. odnosno da bismo lakše pristupili projektovanju promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. ocenama i predlozima građana su evidentne.. znanja. 3.. Iskazi su više nego rečiti. stavovima. godine. iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi. 7 % nije želelo da se upušta u tu procenu. ali je očigledno da postoje i saglasnosti oko stanja životne sredine i potrebe preduzimanja niza akcija. Kritičnost prema politici i političarima je očigledna. u ponašanju. � Svetska ekonomska kriza (u Srbiji šaljivo nazvana „seka”) usporila je rad na svim poljima. 5 % se dvoumi. promovisanje jednakosti polova. svi napori za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja biće neuspešni“.“ Možemo samo dodati da su evropske integracije deo ovog konteksta. Skoro 80 % ispitanika smatra da nivo znanja donosilaca odluka za pitanja održivog razvoja i životne sredine treba povećati. postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja. I to je moja glavna poruka danas – bez održivog globalnog rasta. a 48 % da „treba“ to učiniti. poboljšanje zdravlja majki. borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti. jer građani Srbije. zagađene vodotokove svaki sedmi. � Reč je o osam ciljeva na koje su se sve članice UN deklaracijom. 2. korisno je navesti i širi kontekst kojim se povremeno bave i naši mediji.. ocenjuju da je potrebno još mnogo znanja donosiocima odluka iz ovog domena.. obavezale da pokušaju da ostvare do 2015. dok je svega 17 % navelo neku stranku koja to čini. Insistiram na tome. oko 32 % smatralo je da nijedna stranka to ne čini. godine razmatralo se njihovo sprovođenje.

reakcije na njih ili „gerila” odgovore. hitove. i prevelike usmerenosti na zabavne sadržaje. ali i komercijalizacije i nekih oblika politizacije.93 4. nekih političara. � Najnovija i sve popularnija besplatna internet mreža i usluga Twitter služi za slanje i primanje kratkih personalizovanih tekstualnih poruka (do 140 karaktera). događaje.2. s jedne. posebno od kada je moguć pristup i preko mobilnog telefona – u pokretu. ali ćemo za ovu priliku navesti samo neke od njih iz više izvora. Zakonom je predviđena obustava rada svih glasila koja nisu upisana u Registar. upoznavanja i razmene nemoguće je opisati. što ga čini fenomenom u istoriji komunikacije. 20 su dnevna izdanja. video-klipovima svih vrsta. Tu su najbrojnije novine (563 lista). u Agenciji za privredne registre bilo je krajem januara 2011. Deo godišnjeg pregleda televizijskih programa i njihove gledanosti navešćemo iz izveštaja AGB Nielsen za Srbiju. pa televizijski programi (108). atrakcije. a u nekim slučajevima i gotovo zavisnički uslovljeno. Medijske pretpostavke formiranja javnog mnenja o ovim pitanjima Medije smo pominjali i u dosadašnjoj analizi. otvorio je neslućene mogućnosti novih (često interaktivnih) oblika komunikacije.5 miliona korisnika u Srbiji. � Ovo virtuelno druženje već je postalo nezamenljivo.. ali treba im posvetiti još veću pažnju jer oni su nezaobilazni posrednici u informisanju građana i formiranju stavova o svim ovim pitanjima. � You Tube obiluje spotovima. pa i praćenje klasičnih medija. godine stupanjem na snagu Pravilnika o načinu vođenja Registra javnih glasila. storijama. sa 1. O tome postoje iscrpni podaci. čak milioni ljudi mogu da gledaju izjave lica koja zanimaju javnost. Međutim. a ne samo preko računara. Od štampanih medija. da kod mnogih (posebno mladih ljudi) zamenjuje ostale oblike kontakta. Registracija je počela 13. pa hiljade. ali je jasno da obuhvata svaki detalj našeg života. zatim radio-programi (213 stanica).3. Prema Zakonu o javnom informisanju. 91 nedeljna. s druge strane. oktobra 2009. kao i visoke novčane kazne. Novi mediji � Internet (Web) globalna Mreža (Net). � Armija frendova&fanova pojedinaca ili nekih institucija u Srbiji dostiže i po nekoliko desetina hiljada. replika i ostalih sadržaja Društvene mreže � Facebook je nastao februara 2004. godine među studentima Harvarda (pokretač Mark Cukerberg). velik je problem neravnomerne razvijenosti i recepcije pojedinih medija. a na svoju šestogodišnjicu obuhvatao je preko 400 miliona svakodnevnih korisnika u svim delovima sveta. godine upisano 1001 javno glasilo. a u okviru ove mreže nekada se vode prave kampanje u domenu kulture i druge.. � Sadržaj predstavljanja. 204 mesečna. internet javna glasila (90) i servisi novinskih agencija (20). Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica .

0% ULTRA 1.051 3.2% Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Happy 2.010 2.3% RTS 2 4.833.832.8% STUDIO B 1.120.642 1.037.9% AVALA 3.599. godina YTD (januar-oktobar) TV Vojvodine 1 0.123.4% PRVA 10.632 2.009 3.1% RTS 1 25.117 4.001. godina (januar-oktobar) TV UKUPNO RTS 1 PINK B-92 RTS 2 PRVA AVALA HAPPY 5. populacija 4+) – 2010.6% B-92 6.0% Ostale TV stanice Ukupno 19.4% PINK 25.94 PROSEČAN DNEVNI AUDITORIJUM NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA (u broju gledalaca. populacija 4+) – 2010.212 UDEO NAJZNAČAJNIJIH TV STANICA U UKUPNOM TV AUDITORIJUMU (u %.856 2.3% .535.

23:04:59 24:00:00 .. sve dok se nije shvatilo da građani imaju nejednak odnos prema elementima pomenute složenice. Neki istraživači kažu da naši ljudi više drže do toga da imaju stav nego do toga da imaju tačne informacije.08:04:59 09:00:00 .. svetskih intelektualaca do poluobrazovanih ljudi.18:04:59 19:00:00 .3. ali listom su protiv Severnoatlantskog pakta.21:04:59 22:00:00 . Tokom poslednje decenije relativno je kontinuirana bila priča o tzv. Od vrhunskih.3.15:04:59 16:00:00 .12:04:59 13:00:00 . a retko na približavanju NATO alijansi. demografskim i drugim karakteristikama.10:04:59 11:00:00 . uz povremeno jačanje pa slabljenje kampanja.14:04:59 15:00:00 .20:04:59 21:00:00 .24:04:59 RTS 1 RTS 2 PINK TV B-92 PRVA AVALA C opyright © 20 1 0 T he Niels en C ompany 4.13:04:59 14:00:00 . Ishodišta otpora prihvatanju integracija Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Podsetićemo na nekoliko činjenica iz skorije javne komunikacije u vezi sa evropskim integracijama Srbije i životom građana: .07:04:59 08:00:00 .11:04:59 12:00:00 .95 PROSEČNA GLEDANOST PO INTERVALIMA (svi dani. Mogući otpori i stereotipi Srbija je izrazito nehomogena zemlja.17:04:59 18:00:00 .09:04:59 10:00:00 . evro-atlantskim integracijama. velik je raspon u obaveštenosti i razumevanju nekih pojava u svetu i načinu života. čija je prva vojna intervencija u poluvekovnoj istoriji bila usmerena baš na SR Jugoslaviju. godina (januar-oktobar) 20 15 10 5 0 07:00:00 . populacija 18-49) – 2010.19:04:59 20:00:00 .16:04:59 17:00:00 . koju karakterišu značajne razlike u ekonomskim.1. 4. Građani to ne mogu zaboraviti i zato političari danas insistiraju na EU. Oni uglavnom prihvataju Evropsku uniju.22:04:59 23:00:00 . koje mora da uzme u obzir i komunikacija u ovom projektu. Zato se često javljaju pogrešna usmerenja i stereotipi.

ekonomije i prihvatanja evropskih dostignuća. Sociopsihološki stereotipi Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . ali uvek predstavljaju neku vrstu racionalizacije ili uštede u percepciji i ponašanju pojedinca. na čemu posebno insistira vladajuća koalicija – pre izbora.. koji je prilagodljiv i podložan promenama. koje bi trebalo da dođe tek na kraju: Za koga ćete glasati? Dakle. jačanje pozicija regulatornih tela. policiji i crkvi – koje možemo smatrati „tvrdim“.96 � Preporuke za EU: Evropska komisija je 10. „Ko laže taj i krade“. Smatra se da stereotip po psihološkoj prirodi može biti svestan ili nesvestan. usvajanje zakona o finansiranju političkih partija i zakona o restituciji. � U predizbornim periodima prenaglašeno je pojednostavljeno pitanje. � U političkoj javnosti odmah je stvorena floskula o „Deset evropskih zapovesti”: uspostavljanje stalnog sastava Visokog saveta sudstva. rasvetljavanje ubistava novinara. dobro je upozoriti na pojavu stereotipa ili stereotipija. � Postoji nepoverenje u naše političare (pa tako i zagovornike integracionih procesa). a postigne repetitivnost u oceni i ponašanju. obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih medija. godine dobije status kandidata. može biti deo individualnog inventara ličnosti ili opstajati kao opštiji model. postupanje po individualnim žalbama sudija. gde se na osnovu nekog primera. � Rasprostranjenost optimizma i pesimizma u populaciji. koji izvorno predstavljaju skoreli. Za to je neophodno ispunjavanje kriterijuma iz tri velike oblasti: politike. U društvenom ponašanju. pa i sopstvene pozicije i života. � Neki nalazi istraživanja pokazuju neraspoloženje građana zbog mnogih pojava i institucija društva. dr Dragan Krstić).3. godine Srbiji dostavila svoj godišnji izveštaj sa preporukama koje treba ispuniti za godinu dana. U nas postoje izreke koje deluju u sličnom pravcu. � Nevesele procene građana o tome kada ćemo živeti bolje (o tome je jedan od potpredsednika Vlade Srbije objavio i knjigu). � Plan Vlade je da Srbija do kraja 2011. a posebno kod pitanja kojima se upravo bavimo. uvek policajac“ itd. npr. ili „Jednom policajac. dinamičkom stereotipu. klasičnim institucijama).2. U Srbiji su poznati međunacionalni stereotipi. 4. kojom se on „brani“ i olakšava sebi život i komunikaciju. Protivrečnosti u kojima živimo olakšavaju pojavu stereotipa. ali stereotipan jer teži istoj strukturi ponašanja. mandati poslanika. nekada naizgled nepovezana sa takvim temama. politički i drugi socijalni stereotipi. Oni imaju više uzroka i oblika. novembra 2010. � Kredibilitet institucija pada (najmanje vojsci. imaju različita ishodišta. Nalazimo ih čak i u poslovicama. sa težnjom da se neko stanje konzervira i tako smanji napetost. čak i kada je reč o tzv. nepromenljivi. i nisu uvek proizvod razboritog mišljenja i traženja rešenja. shematski i donekle uprošćen odnos prema nečemu (prof. informacije ili opažaja određeni stav generalizuje na čitavu grupu ili klasu pojava. ekonomske reforme. izmene u domenu javnih nabavki. otpori integracijama kojima se bavi ovaj projekat su brojni.

3. čak iracionalne socijalne percepcije.. ali i eventualni kasniji socijalni monitoring i moguća istraživanja (čak komparativno i u dve faze – pre i posle određenih akcija). mogu kvantifikovati i komparativno interpretirati. koja pored usmerenja pokazuje i intenzitet stava. mogu se pripremiti posebni upitnici i drugi instrumenti. a one već spadaju u nerealne. To znači da sva naša objašnjenja. nego upravo obrnuto – treba da ih prihvataju kao polaznu osnovu i moguće prirodno rezonovanje onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu imali priliku da se više upuštaju u samu pojavu. Ne ulazeći u dalje razmatranje ovih fenomena i stepena njihove kognitivne i emotivne zasićenosti. a njena osetljivost i diskriminativnost su već potvrđene u nekim našim ranijim istraživanjima. bez obzira na to što često nemaju dovoljno iskustvenih informacija o njoj. Evropska unija spada u one odrednice gde se ove pojave lako mogu zapaziti i zato je u svakom projektu koji se njome bavi veoma važno obratiti pažnju na sadržaj i sredstva komunikacije. Odgovori na skali pomažu nam da bolje upoznamo psihološku prirodu socijalnih stavova. otporne na suočavanje sa naknadnim. navođenja.. od kojih je ovde dovoljno pomenuti dve: kognitivnu (saznajnu) i emotivnu. na primer. Broj „srednjih” odgovora .“ Za potrebe promocije evropskih integracija u oblasti životne sredine i održivog razvoja. reč o. U ovom slučaju reč je o predstavnicima lokalne samouprave (iz različitih sociopolitičkih struktura) i srednjoškolske omladine (koja nije homogena kategorija). Upitnik za neku ciljnu grupu može da sadrži i Skalu stavova o evropskim integracijama i njihovoj „socijalnoj poziciji”. Odgovori se. U dramaturgiji svakog našeg „komunikata“ može se poći upravo od toga da neki ljudi misle „ovo ili ono“ ali da je. 4. Nalazi koji iz toga proističu mogu se uključivati u dalju komunikaciju. Iskustvo pokazuje da na bateriju provokativnih i relativno jednostavnih tvrdnji ljudi iz uzorka odgovaraju sasvim ozbiljno. zapravo.3. pa i predrasuda o strancima i međunarodnim organizacijama. koja bi bila razumljiva. a većinom anticipirajući situaciju u vezi sa ulaskom Srbije u EU. to svedoči o angažovanosti ispitanika i znatnom nivou formiranosti stavova. ređe označava alternativa „nemam stav”. Ceo projekat je i nastao na toj tezi-antitezi: „Evropa znači da. promotivna zalaganja i stil komunikacije uopšte. nekada sa izvesnim iskustvom. koja izražava odnos subjekta prema nekoj pojavi ili biću. pregledna i laka za primenu. Sam stav ima nekoliko komponenti. treba podsetiti da je već utvrđeno da kod nekih ljudi i u nekim socijalnim slojevima ima dosta stereotipa. Skala stavova o integracijama Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica Ako se.. zahvaljujući tome. Reč je o petočlanoj skali Likertovog tipa (od pozitivnog i prelaznog do negativnog stava). ne smeju da prenebregavaju ove rasprostranjene pojave. nevladinom sektoru itd..97 Pojednostavljena predstava graniči se sa predrasudama. drugačijim dokazima.

rekla je ona. nije podrobnije obrađivana.4. Može se očekivati da bi se ova skala stavova bavila za njih novom problematikom i da će mnogi ljudi prvi put popunjavati takav upitnik. poznato je već da se stavovi ne menjaju ni lako ni brzo. Citiraćemo ovom prilikom direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije koja je nedavno objašnjavala da je čak 78 % građana istaklo da bi reforme. S druge strane. nego da bi obezbedio dobro upravljanje resursima i odnosima. umesto 43 %. „Nesposobnost domaćeg rukovodstva je razlog za usporavanje ka EU za 19 % građana. verovatno. Komunikacijska strategija U Srbiji tradicionalno postoji izvesno nepoverenje građana prema vlastima. trebalo sprovoditi i da one nisu uslov za članstvo u Uniji.98 („I slažem se i ne”) može biti manji od broja pozitivnih i negativnih.1. pa trećina njih veruje da će se EU zatvoriti ili čak raspasti pre nego što će se dalje širiti i jačati. Čuveni „Peti oktobar“ je to najbolje pokazao. Sindikati i nevladin sektor ukazuju na to da je izostao socijalni dijalog na kojem se insistira u svim demokratskim zemljama i na koji upućuju neki dokumenti Evropske unije. „Želja građana da se sprovode reforme je naš veliki saveznik“. pa je na kraju godine njih 24 %. neophodne za ulazak u EU. dok je 20 % navelo da će EU prevazići sadašnje probleme i nastaviti proširenje. mislilo da uslovljavanja i ucene EU otežavaju evropske integracije Srbije. ali građani su najmanje spremni da se dodatno školuju ili prekvalifikuju. čak ni kada su u pitanju mladi ljudi. što stvara potrebu da se o evropskim integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja više govori i piše. 4. 61 % građana veruje da će EU postaviti nove uslove Srbiji.4. Prema njenim rečima. koje se u pojedinim periodima ispoljava na više ili manje otvoren pa i dramatičan način. On nije tu (samo) da bi smanjio tenzije u društvu. a umesto moguće indiferentnosti – participativan stav građana. Građani Srbije nisu optimisti kada je reč o budućnosti same Unije. već i za stvaranje boljih uslova života. među građanima Srbije raste spremnost da menjaju radne i životne navike u cilju ulaska u EU. a oscilacija frekvencija jednih i drugih bi pokazala izdiferenciranost stavova o temi koja u javnosti. i ocenila da je pad podrške učlanjenju u Uniju „verovatno posledica zamora retorikom. a i danas postoji nezadovoljstvo zbog velikih. Razumevanje državne vlasti i građana Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . dok je 15 % reklo da Srbiju na evropskom putu usporavaju obimne reforme koje treba sprovesti“. kako pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja. a neispunjenih očekivanja i preteranih predizbornih obećanja. 19 % građana promenilo je mišljenje. Od juna do decembra 2010. dok 32 % navodi da to neće biti slučaj. postavljanjem datuma i davanjem obećanja“. 4. Prema njenim rečima.

Indikativno je koliko Evropska unija upravo tome posvećuje pažnju. Projekti poboljšanja komunikacije i uzajamnog razumevanja trebalo bi da poboljšaju situaciju i preduprede eventualne krizne trenutke (krizni menadžment i PR). ali je i dodala da 36 % ispitanika misli da Srbija već pregovara o članstvu. Ukoliko njega nema. što se. samo dva odsto zna da Srbija dobija oko 200–300 miliona godišnje iz EU fondova”.2. na kojem se tokom nekoliko godina nije radilo koliko treba. znaju da je Srbiji uručen Upitnik na osnovu kojeg EU treba da je oceni“. Nedavno istraživanje u Pančevu Centra modernih veština daje zanimljiv pregled stavova građana o sopstvenoj (relativno solidnoj) informisanosti o radu gradskih vlasti i akcija koje one preduzimaju u domenu zaštite životne sredine.. Projekat PALGO centra „Evropa znači da. preko posebnog. do pojedinačnog lociraju kod nas problemi zaštite životne sredine i održivog razvoja.. koje su jedna od ciljnih grupa ovog projekta. CeSID) pokazuju da je najmanje poverenja upravo u lokalne vlasti. rekla je Delević. Zaštita životne sredine i održivi razvoj su izvanredan poligon i za takve akcije. i da promocija evropskih integracija treba da se oslanja na taj složaj. dok je 52 % građana reklo da nije informisano o pridruživanju Srbije EU. čije uvodno objašnjenje glasi (str. 332–344): 4. što je veliki problem ovog industrijskog mesta... pa je tako već i u čuvenom. o čemu treba da brine i država. odnosno od shvatanja javnog interesa kao jedinstvenog za građane.. ali to ne mora biti slučaj. između ostalog. Zadatak je i da se povećava kredibilitet lokalne samouprave. najnovijem dokumentu – Upitniku Evropske komisije upućenom RS radi pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u EU izdvojeno posebno poglavlje. kako predočavamo prednosti integracija. Neke ranije studije (npr. Ne postoje istraživanja koja pokazuju gde se u rasponu od opšteg. javna politika će imati promenljiv uspeh ili će on biti doveden u pitanje u svakoj deliberalnoj ili kriznoj situaciji. Kod većine važnih pitanja u društvu polazi se od stava da je reč o zajedničkim interesima. institucije i organizacije. pitanje je kojim jezikom govorimo. Smatra se da bi oni trebalo da se nađu duž celog ovog „kontinuuma“. Komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica . postiže i sve neophodnijim javno-privatnim partnerstvom. koje probleme obrađujemo. njih 39 %. koje će dobijati na značaju sa približavanjem evropskih integracija. Jednostavnije rečeno. a da čak 85 % nije informisano o fondovima EU.99 „Građani Srbije. „Od 15 % onih koji su informisani o fondovima.“ može da doprinese boljem razumevanju već i kroz promociju odgovarajućeg diskursa. navela je Delević i podsetila da je EU za deset godina u Srbiju uložila oko dve milijarde evra. Ona je napomenula i da je među mladima mnogo veća podrška učlanjenju u EU i da bi 71 % njih glasalo za učlanjenje Srbije u Uniju.4. U toj meri i komunikacija u našem projektu polazi od teze da mora postojati komplementarnost zajedničkih i pojedinačnih interesa.

ukazati na kulturni kontekst u koji se on situira. „Kakve su odredbe vezane za učešće javnosti (informisanje i konsultovanje) u postupku donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom? Da li postoje uslovi za učešće javnosti pre donošenja administrativnih odluka kojima se dozvoljavaju aktivnosti koje će verovatno imati značajan uticaj na životnu sredinu? Da li postoje uslovi za učešće javnosti u pogledu planova i programa i/ili politika i/ili propisa koji se odnose na životnu sredinu? Koji su državni organi (ministarstva. Oslonac nalazimo u najnovijoj antropološkoj i kulturološkoj studiji Zagorke Golubović i Isidore Jarić „Kulturni preobražaj Srbije – Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. tako i sektorsko zakonodavstvo (kvalitet vazduha.100 „POGLAVLjE 27: Životna sredina Cilj politike životne sredine EU je da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije.) i na kojem nivou (nacionalnom. upravljanje otpadom. regionalnom. trebalo bi pogledati odgovore Vlade Srbije na ova pitanja (pripremljene i pre roka za slanje odgovora EU 1. stoga. hemikalije. Zasniva se na preventivnim aktivnostima. agencije. zaštita od buke i civilna zaštita). Pravne tekovine EU sadrže preko 200 ključnih pravnih akata koji pokrivaju kako horizontalno. U odeljku II „Sektorske politike u oblasti životne sredine“ koncentrisana su upravo pitanja o statusu javnosti o kojoj govorimo: Pitanje 24. uklanjanju ekološke štete na samom izvoru. Struktura komunikacije za određenu ciljnu grupu . Korisno je. postupaka i propusta u vezi sa donošenjem odluka u oblasti životne sredine u kojima je dozvoljeno učešće javnosti? Postoji li definicija za „javnost“ ili „zainteresovanu javnost“ koja se koristi u ovom kontekstu? Koji se određeni vremenski rokovi primenjuju u slučajevima kada se konsultuje javnost u proceduri donošenja odluke u oblasti životne sredine?” Dakle. godine“. itd. kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom. lokalnom) nadležni za izdavanje saglasnosti za realizaciju projekta? Da li nadležni organi za oblast životne sredine učestvuju u procedurama izdavanja saglasnosti o realizaciji projekta i kako? Postoje li postupci preispitivanja koji omogućavaju članovima javnosti i/ili zainteresovane javnosti da dovedu u pitanje suštinsku i proceduralnu zakonitost odluka. U ovoj analizi već smo naveli niz aspekata i činjenica da bismo što bolje usredsredili komunikaciju. zaštita prirode. principu „zagađivač plaća”. kako je postulira sam projekat. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU zahteva znatne investicije. Svakako. Jaka i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou je imperativ za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU”. zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike EU.3. februara 2011. koja je objavljena pre nekoliko meseci. nije reč o tome kako reaguje javnost nego koliko je ona uključena u donošenje odluka o životnoj sredini i kako se garantuje njena uloga. kvalitet vode. Tu su utvrđena tri markantna koda. klimatske promene.4. posebno kada je reč o kulturi 4. godine) da bi se oni kao meritorni mogli poštovati i u našem projektu komunikacije.

101 svakodnevnog života: 1. „Osvešćen život“ (najmanja grupa), 2. „Konzumenti kulture“ i 3. „Goli život“. Već iz njihovih naziva nazire se nepovoljna konstelacija za svaku ozbiljniju komunikaciju, ali kada je reč o temama koje se tiču našeg projekta, situacija se može sagledati šire. Autorke konstatuju: „Za masovnu populaciju sužavanje pojma kulture na materijalnu, pre svega, i delimično tehnološku dimenziju, proizvodi kontraproduktivna dejstva, budući da se sve više deluje u funkciji destrukcije, kako u pogledu naglašenih nagonskih poriva (pojačana sebičnost, agresivnost, kriminalizacija), tako i u smislu beznađa i neverice u ’održivi razvoj’ modernog društva... Istraživanja u Srbiji pokazuju da većina populacije misli da se može živeti bez kulture... a oni koji jedva preživljavaju svrstavaju i kulturu u ’paket roba’, kojeg se mogu i lišiti u korist najnužnijih materijalnih sredstava za život shvaćen kao biološki opstanak, te se u nedostatku novca najlakše lišavaju ’kulture’... Ispoljeno je kao osećanje bespomoćnosti građana... što stvara kod njih dojam o ’nerešivosti postojećih problema’ i odvraća ih od razmišljanja o potrebi uključivanja u akcije i inicijative za traženje rešenja... Umesto toga... preovlađuje zaborav i şkrivanje slobode’...“ One citiraju R. Patmana kada kaže da je televizijska zabava kao „brza hrana“ i „najjeftinije i najmanje zahtevno bekstvo od dosade“, pa je kao takva predstavljena programima koji su „povezani s građanskim neangažovanjem“... Kako kod nas preovlađuju populizam, dominantni duh „vrednosne neutralnosti“ u mnogim domenima, komunikacija o kojoj govorimo u Projektu mora računati na relativno nepovoljno okruženje, zbog čega treba zagovarati kritičnost i podizanje nivoa građanske angažovanosti, a uz to i podršku integracijama u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ipak, treba dodati da je komunikacija u lokalnoj samoupravi olakšana potrebom da se ona angažuje na tom planu, poboljšavajući situaciju u svojoj sredini i kvalitet života svih građana, dok je u kategoriji srednjoškolaca podstaknuta njihovom prirodnom radoznalošću, traganjem za drugačijim prilazima, ali i svešću da su oni ta generacija koja će se suočavati sa posledicama aktivnosti (činjenja ili nečinjenja) kojima pristupamo... Izuzetno je značajan sadržaj komunikacije, koji u ovom slučaju mora biti u skladu sa politikom i standardima EU (izloženim u prethodnim poglavljima), jer lokalna samouprava ima veliku odgovornost, a malo raspoloživih sredstava, a načelo je da se rizici po životnu sredinu otklanjaju na mestu nastanka. Stalna su pitanja koliko su ljudi u pojedinim mestima upoznati sa nizom činjenica i obaveza, da li su čuli, na primer, za Arhusku konvenciju i zakonsku obavezu aktivnog uključivanja javnosti, za Katastar zagađivača u Srbiji i rad Agencije za zaštitu životne sredine, da li znaju za obaveznu primenu međunarodnih ugovora koje smo prihvatili, a koji postaju deo pravnog poretka Republike Srbije i koji se, shodno članu 16. Ustava, neposredno primenjuju... O svemu tome treba ih obaveštavati, a nizom mera i pridobijati za takvu javnu politiku i podizanje ekološke svesti.

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

102

4.5.1.

4.5. Oblici i sredstva komunikacije
Procesu integracija treba pristupiti i marketinški, jer on mora da ima obeležja takvog koncepta, uključujući i projekciju efekata. Stoga ćemo u nekoliko teza podsetiti šta to znači. � Marketing je društveni proces kojim, putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili ono što žele (Filip Kotler). � Marketing se odnosi na sveukupno poslovanje posmatrano kroz prizmu njegovog krajnjeg rezultata (sa stanovišta kupca, odnosno birača). � Prodajni pristup se usmerava na Proizvod. Marketing pristup se usmerava na Kupca. U osnovi su pitanja: Šta Vam nudim? Šta Vam treba? Odgovor na kritike: Marketing ne stvara potrebe i želje, ali nastoji da utiče na potražnju. � Proizvod: Sve ono što se može nekome ponuditi da zadovolji potrebu ili želju; Postoji razlika između fizičkog, industrijskog i Marketing proizvoda. � Apel: Usmerenje na potrebe kupca, građanina, birača; Ne trebaju nam predmeti nego efekti; Marketing „prodaje”: Nadu, Radost, Prestiž, Želju za zdravljem, Lepotom, Socijalnim uspehom... � Robna marka: Koncept robne marke je dominantno savremeno marketinško opredeljenje; „Proizvođači prave proizvode, ljudi kupuju robne marke” (Bill Bernbah); Metafora: „Brend je ličnost...”. Dobra ideja, takođe, ima svojstva robne marke.

Marketing i benefit za građane i potrošače

4.5.2.

U tom smislu Evropska unija je dobar brend koji donosi benefit (dobitak), što treba „iskomunicirati“... Projekat „Evropa znači da...“ posmatramo u svetlu tzv. integrisanih komunikacija, gde su uključeni i (socijalni) marketing i odnosi sa javnošću, koji su u ovom slučaju nešto širi od uobičajenih u projektima ograničenog trajanja: � Međusobno razumevanje: „Public Relations aktivnosti predstavljaju smišljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i održava međusobno razumevanje između organizacije i njenog okruženja” (Britanski institut za PR). � „PR je stvaranje imidža kompanije kao dobrog ’korporativnog građanina’ i istupanje protiv glasina i priča koje se povremeno javljaju” (Filip Kotler). � Dobar glas i marka: „Odnosi sa javnošću brinu se o imenu i dobrom glasu, marketing štiti proizvod i marku”. Londonska škola za odnose sa javnošću (LSPR) naglašava da je najvažnije – Da drugi misle dobro... � U oglašavanju proizvod „kaže“: Ja sam najbolji! Cilj PR-a je da drugi to o vama govore... � Filozofija PR ukazuje da ćemo postavljene ciljeve lakše ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je ona indiferentna ili suprotstavljena. � Krizni PR i krizni menadžment se zasnivaju na planiranju i predviđanju, na dobrim pripremama i simulaciji, na konceptu da se krizom može „upravljati”. U slučaju

Odnosi sa javnošću i razvoj komunikata

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

103 našeg projekta takva razmatranja su veoma korisna za slučajeve nekih ekscesa, zastoja, promena, političkih opstrukcija itd. Pod komunikatima ovde treba podrazumevati šire određenje onoga što se proizvede za komunikaciju ili interakciju o životnoj sredini, održivom razvoju i integracijama. To su, pre svega, brošure i prezentacije, a zatim i sva ostala „sredstva“ – od pozivnih plakata i letaka, do eventualnih banera i bilborda, a naročito ono što obuhvata savremena elektronska komunikacija – internet, blog, društvene mreže. Kao podsticaj u tom pravcu mogu poslužiti alternative uz neka pitanja korišćena u pojedinim istraživanjima ovih fenomena u Srbiji: � Zašto biste glasali protiv učlanjenja naše zemlje u EU – Ništa dobro ne donose / Više štete nego koristi; Živećemo lošije / Ekonomska propast / Zaduživanje; Ucene, pritisci, uslovljavanja; Ne verujem im / Ne želim u EU, ne volim EU; Loša iskustva drugih zemalja / EU nema budućnost; Postali bismo kolonija / Gubljenje suvereniteta, nezavisnosti; Gubljenje identiteta; Neprijatelji Srbije / Bombardovali su nas; Nerealno, nismo spremni za ulazak u EU; Zbog uslovljavanja Kosovom, Hagom... � Da li reforme... treba sprovoditi – Te reforme bi trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, radi stvaranja bolje Srbije zbog nas samih; Reforme koje su neophodne za ulazak u EU treba sprovoditi prvenstveno zato što je to ispunjavanje uslova za ulazak u EU; Takve reforme uopšte ne treba sprovoditi... � Koje od sledećih reformi su najznačajnije – Borba protiv korupcije; Bolja zaštita ljudskih prava; Reforma zdravstvenog sistema; Reforma poljoprivrede; Reforma pravosuđa; Reforma obrazovnog sistema; Zaštita potrošača; Zaštita životne sredine; Vlasništvo poslanika nad mandatima; Nijedna nije značajna... � Da li se Vi lično osećate Evropljaninom/kom – Ne; I da i ne; Da. � Šta po Vašem mišljenju znači biti građanin Evropske unije – Pravo na rad u bilo kojoj zemlji u okviru EU; Pravo stalnog boravka u bilo kojoj zemlji EU; Mogućnost studiranja u bilo kojoj evropskoj zemlji; Mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite i socijalne pomoći bilo gde u EU; Pravo glasa na lokalnim izborima u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na izborima za Evropski parlament u zemlji članici u kojoj živite, nezavisno od nacionalne pripadnosti; Pravo glasa na opštim izborima u zemlji članici u kojoj živite, a koja nije vaša zemlja rođenja... � Koje će oblasti društva imati najviše koristi (ili će najviše izgubiti) ulaskom naše zemlje u EU – Krupni biznis; Državna administracija; Školstvo; Mali i srednji biznis; Industrija; Zdravstvo; Poljoprivreda; Sudstvo; Socijalna zaštita; Nijedna oblast... itd. U slučajevima kada da se neka oblast (sa listingom pitanja i problema) uključi u komunikate, trebalo bi pripremiti odgovore na njih – zbog prezentacije i radionica, odnosno realne interakcije sa ciljnim grupama. Nalazi poslednjih istraživanja biće tu od velike koristi, ali je neophodan i ekspertski pristup članova stručnog tima!

Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica

. . : ilustr. [et al.Заштита . .Европска унија COBISS.CIP . 5: Predgovor / Dušan Damjanović. 103 str.6(4-672EU) 351. Nikola Mikašinović]. . Владимир [аутор] a) Европска унија . Атељевић.Beograd : PALGO centar.Еколошка политика b) Животна средина .] .Napomene i bibliografske reference uz tekst.14(4-672EU) IZAZOVI evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica / [autori Vladimir Ateljević .Str. urednici Dušan Damjanović.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. 26 cm Tiraž 500. ISBN 978-86-84865-08-5 1. 2011 (Beograd : Standard2). Београд 349..77(4-672EU) 502.SR-ID 184295692 ..