Piktogrami Knjiga

Magistarski rad: ,,Piktogram kao univerzalno sredstvo komunikacije u enterijeru i eksterijeru
Autor: Gabriela Spasojevi, Mentor: Prof. oko evo

Likovni odsek, grupa za grafke komunikacije, predmet: Utilitarna grafka
Akademija umetnosti, Novi Sad,
mart 2007.
SADRAJ
4 UV00
5 UV00
PIKTOGRAM KAO UNIVERZALNO SREDSTVO KOMUNIKACIJE U ENTERIJERU I EKSTERIJERU
Komunikacijom, jednom od osnovnih ljudskih potreba, posredno se ili
neposredno, verbalno ili neverbalno prenosi poruka, emocija, misao ili infor-
macija putem simbola i znakova.
Savremeni ovek neguje vizuelnu komunikaciju kako bi obogatio svakodnevni
ivot.
Poetak vizuelnih komunikacija datira jo od neolita kada je ovek crtao u
peinama, iz potrebe da zabelei za njega neki vaan dogaaj i prenese poruku
daljim generacijama. Ti crtei predstavljaju zaetak pisma, umetnosti i religije.
Kao jedna od faza u razvoju pisma, piktogram se kao forma izdvojio i razvio.
Postao je univerzalno sredstvo komunikacije prevazilazei sve jezike barijere.
Piktogram se od realne slike, kroz razliite nivoe stilizacije, razvio do jasnih po-
jednostavljenih i geometrizovanih formi.
Savremen, itak, pristupaan, sposoban je za brzo i jasno vizuelno saoptavanje.
Primenljiv u svim sferama svakodnevnog ivota.
Primera je mnogo: u saobraajnoj komunikaciji, upotrebi ikonica na raunarima,
na proizvodima iroke potronje, aparatima, informacionim tablama...
Bez njegove primene, komunikacija savremenog oveka bila bi oskudna, teka,
skoro nezamisliva.
GENEZA PIKTOGRAMA KROZ ISTORIJU
Piktogrami iz peine Altamira, panija
7 GENEZA PIKTOGRAMA KROZ ISTORIJU
RAZVOJ PIKTOGRAMA KROZ ISTORIJU PISMA
Prvi piktogrami (lat. pictus - slika) predstavljali su crtee raspoloenja.
Stilizujui ih, ovek iz doba neolita je shvatio da se njima moe sluiti kao pismom za meusobno sporazumevanje. Svaki
znak polako je dobijao formu pismovnog oblika, a svaki od njih svoje znaenje za odreeni pojam. Period piktograma je
period pretpisma iz kog se vremenom razvijalo pojednostavljeno slikovno pismo kao pretea dananjih fonetskih pisama.
Razvojem pisma realistiki crtei se stilizuju kako bi se neki od apstraktnih pojmova (bol, tuga, lepo, srea) mogli prika-
zati. Tokom vremena, upotrebom pojedine slike, postaju konvencionalni, opte usvojeni znakovi. Apstraktni pojmovi svo-
ju primenu nalaze u ideogramskom pismu (gr. idea - zamisao). Ideogramskim pismom su se mogli zabeleiti najkom-
plikovaniji sadraji i misli.
Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije. U irem smislu to je svaki sistem vidljivih oblika: crtea, slika, sim-
bola, znakova i njihovih kombinacija namerno proizvedenih u svrhu memorisanja i obavetavanja, u uem smislu sistem
znakova koji predstavljaju odreene elemente govornog jezika: pojedine rei, slogove ili glasove. Formalno, pismo je skup
dogovorenih znakova dovoljnih za pisanje nekog jezika.
U toku razvoja pismo je prolo kroz sledee faze:
P|KT0CRAF8K0 P|8H0 (|at. p|ctus - s||ka; grafo - p|sat|}
To je slikovno pismo zasnovano na crteu. Predstavlja prve crtee pomou kojih je ovek beleio svoje misli od
zaborava, verovanja i iskustva. Piktogrami predstavljaju iskljuivo ono to predstavlja i sam crte i ine osnovu pisma kod
starih Egipana, Sumera, Kineza...
IDEOGRAFSKO PISMO (gr. idea - ideja, predstava, pojam)
To je pojmovno pismo zasnovano je na stilizovanim crteima, koji se po iz-
gledu malo razlikuju od piktograma, ali im je promenjen smisao. Jedan crte pred-
stavlja jedan pojam. Povezivanjem razliitih pojmova stvaraju se asocijacije na
apstraktne, relacione i afektivne pojmove, kao to su: ljubav, svaa i bes. Pojam
za ljubav predstavlja spoj slike deteta i majke, a dve ene pojam je za svau...
Jedan slikovni pojam se dogovorno uvek upotrebljava za isti pojam.
Crte peinskog oveka
Pria jednog lovca iz doba neolita
CENEZA P|KT0CRAHA
Piktografja je nastala onog trenutka kada je ovek kamenog doba nacrtao svoj prvi crte na zidu peine i njime
zabeleio svoju misao ili oseanje. Svaki od crtea predstavljao je odreeni pojam.
Iz doba neolita i paleolita sauvani su mnogi crtei, reljef, slike, orua od rogova i kostiju, veinom sa zidova peina u
paniji, junoj Francuskoj, Africi i irom sveta.
Najpoznatija sauvana slika je na zidovima peine Altamira u paniji.
Ona predstavlja ranjenog bizona, kao svedoanstvo lovca na koji nain je uspeo da rani ivotinju .
Slikovno pismo je nastalo onda kad se osetila potreba da se informacija sauva i prenese sledeim generacijama.
Ono se koristi i danas, kod savremenih naroda primitivne kulture na crteima australijskih domorodaca i lovaca sa Sibira.
Ovi crtei u osnovi sadre sline motive i tehniku kao i oni iz praistorije jer slue za zapisivanje plemenskih podviga, ple-
sova, ceremonije obreda i dr.
Ranjeni bizon, peina Altamira, panija
PIKTOGRAM U KLINASTOM PISMU MESOPOTAMIJE

Narod Mesopotamije je razvio sistem koji je omoguio da se piktogram sauva u trajnom pisanom obliku, na
glinenoj ploici.
Pomou zailjenog tapia crtali su sliice po glinenim ploicama koje su posle suene i uvane. Ovaj nain pisanja naz-
vali su klinasto pismo.
Jedan piktogram oznaavao je jedan pojam. Da bi predstavili pojam no, naslikali bi puno zvezda. Piktogrami su vre-
menom postajali sve apstraktniji.
Ploica sa klinastim pismom
Od piktograma do klinastog pisma
Hijeroglif iz knjige mrtvih
Hijeroglif
PIKTOGRAM U EGIPTU I RAZVOJ HIJEROGLIFA
Stari Egipani su isto predstavljali pojave slikom. Njihovi sveti znaci (hijeroglif), koje su slikali umetnici, nastali
su oko 3000. godine p.n.e. Njih su koristili iskljuivo svetenici. Predstavljali su jednostavne piktograme, gde svaki znak
stoji sam za sebe i predstavlja celovitu sliku.
Krug je predstavljao Sunce, srp je bio oznaka Meseca, talasasta crta oznaavala je vodu...
Takvi piktogrami nisu mogli prikazati apstraktnije pojmove i misli.
Zbog toga su vremenom hijeroglif postali simboli pojmova, a ne slike predmeta. Razvijali su se ka ideogramu. Uvedene
su tipine dvadeset i etiri sliice karakteristinih predmeta za poetne glasove staroegipatskog jezika.
Svaka sliica predstavljala je onaj glas kojim poinje naziv tog predmeta.
Hijeroglif su vremenom postali fonogrami kojima su ispisivani i iscrtavani hramovi, grobnice i piramide. Prelaskom na pa-
pirus menja se i nain pisanja.
P|KT0CRAH U K|NE8K0H P|8HU
Kinesko pismo sadralo je piktograme, kao slike predmeta, u kombinaciji sa ideogramima koji su oznaavali gla-
sove. Kombinacijom razliitih ideograma predstavljala se odreena pojava, predmet ili ideja. Od oko pedeset hiljada zna-
kova u kineskom pismu, danas se koristi samo nekoliko hiljada.
Hijeroglif urezani na zid piramide
Piktogrami zanatlija u srednjem veku, primer iz knjigre ZEICHEN SCHRIFT+ORNAMENT- Eugen Nerdinger Munchen 1960.
Primer piktograma u stilu Art deco
PIKTOGRAMI U SREDNJEM VEKU
Piktogrami svoju ekspanziju doivljavaju razvojem zanatske i manufakturne proizvodnje u srednjem veku .
Formiranjem udruenja zanatlija, javlja se i potreba za obeleavanjem zanatske delatnosti ispred svake zanatske radionice.
U Engleskoj je zakonom regulisano obavezno obeleavanje zanatskih radnji cimerima. Postavljani su kao table iznad ra-
dionica, tako da budu lako uoljivi
i da komuniciraju prvenstveno sa nepismenim stanovnitvom.
Vizuelno su predstavljali zanatske delatnosti: frizer je obeleavan stilizacijom makaza i elja, obuar stilizacijom cipela,
pekar perecom ili veknom hleba...
Porastom broja zanatskih radnji, zanatlije su se suoile sa skoro istim piktogramima na reklamnim tablama. Da bi se raz-
likovali meusobno, javlja se potreba za razliitim stilovima i stilizacijama piktograma koji predstavljaju delatnost.
0R|8 8EN8UAL|UH P|6TU8
autor Johann Amos Comenius, 1592-1670.
Orbis Sensualium Pictus u prevodu znai vizu-
elni svet ili svet oko nas u slikama .
Ova vrsta knjige ubraja se meu prve kolske bazirane na
ideji o vizuelnoj edukaciji.
Stranice sadre slike o ljudima, predmetima i pojavama sa
prateim tekstom
na engleskom i latinskom jeziku.
Originalno izdanje izdato je u Nemakoj 1654, a prvi re-
print knjige u devetnaestom veku.
Primer piktograma iz knjige Orbis Sensualium Pictus www.a-website.org/design/pictohistory/standard.html
Isotype piktogrami, tvorac: Otto Neurath
ISOTYPE International System of Typographic Picture Education
U grafkom dizajnu kao isotype predstavlja sistem piktograma koje je smislio austrijski flozof i edukator Otto
Neurath, a vizuelizovao ilustrator Gerd Arntz. Cilj ovog projekta je pojednostavljivanje komunikacije, pretvarajui je u ne
jeziku formu Isotype predstavlja jedan inernacionalni jezik.(nazvan jo i pomoni jezik). Ovaj jezik pomae strancu da
se lake snae u tuoj dravi, da zna na koje mesto da odloi prtljag na stanici, kako da telefonira iz telefonske govor-
noce...
Slike ne mogu uputiti na pogrean put, kao to bi moglo da se dogodi kad ne razumete neiji jezik. Rei dele ljude a slike
ih spajaju.
Ovaj sistem je pomogao u edukaciji i vizuelnom pamenju pri procesu uenja tako to je statistike podatke prikazivao
pomou tabela koje se vizuelno lake pamte od brojki.
Slike u sublimaciji sa statistikama svoju namenu su pronale u prikazivanju dijagrama iz svih oblasti : geografje, istorije,
biologije, medicine....
http://www.fulltable.com/iso/index.htm
http://imaginarymuseum.org/MHV/PZImhv/NeurathPictureLanguage.html
18 8AVREHEN| P|KT0CRAH|
8AVREHEN| P|KT0CRAH
Od svog nastanka piktogrami su se vremenom razvijali i oblikovali.
Nekada su imali puno ire znaenje, za razliku od ueg znaenja savremenog piktograma.
On nas upuuje na samo jednu radnju, a za potpunu komunikaciju potrebna je cela serija.
Savremeni pictogram, kao pojednostavljen prikaz nekog predmeta ili delatnosti, mora da
ispuni zahtev namene, stilskog jedinstva i kulturnog okruenja. On je stilizovan i radi se u
seriji u kojoj je i kreativni postupak najjasniji .
Do polovine dvadesetog veka piktogrami imaju reenu samo funkciju, pokazujui vrstu po-
sla i aktivnosti koju prikazuje fgura na njima. Oko 1920. godine u saobraaju su postojala
samo etiri saobraajna znaka. Danas ih brojimo preko sto pedeset.
Razvoj informatike, ekonomije i turizma zahteva sve moderniji i bri nain komunikacije.
Verbalna komunikacija je ponekad frustrirajua zbog slabog poznavanja tueg jezika,
pogotovo na internacionalnim susretima, gde su posetioci ljudi iz razliitih krajeva sveta.
Piktogram olakava komunikaciju meu ljudima raznih kultura i nacija.
Savremene piktograme sreemo u svakoj ivotnoj situaciji. Pored piktograma koji imaju
svoju iroku primenu, sreemo i nestandardne piktograme i serije eksperimentalnih pik-
tograma.
Serija piktograma dizajn studija Muggie Ramadani, Danska
1000 icons, simbols + pictograms - Rockport Glitschaka studios, USA.
Idea Man. Dizajner: Slavimir Stojanovi, piktogrami za publikumov kalendar
The elephants memory, tabela sa piktogramima i primer.
http://www.khm.de/~timot/PageElephant.html
NEKI OD SAVREMENIH PIKTOGRAMA SU:
60HP|6 P|KT0CRAH|
Oni predstavljaju komunikacioni resurs kompanije compic .
Sadre hiljadu eststo osamdeset piktograma koji oznaavaju rei, objekte aktivnosti i koncepte. Piktogrami su relevantni
odreenim reima ili frazama.
Pruaju oveku mogunost da vizuelnim putem shvati rei, njihovo znaenje i koncepte.
Renik sadri: imenice, glagole, prideve, zamenice, pitanja, fraze, boje, brojeve,
veliine i mere. Piktogrami su projektovani po standardima. Proieni su i pristupani deci, odraslima i jasnoj komuni-
kaciji.
THE ELEPHANTS MEMORY
U prevodu slonovska memorija predstavlja nov piktogramski jezik koji je sainjen od oko hiljadu i petsto
grafkih elemenata koji se kombinuju.
Cilj ovog eksperimenta je podsticaj ljudi razliitih kulturnih pozadina na slobodnu i ekspresivnu komunikaciju i kombinato-
riku. Piktogrami su povezani linkovima i svaki novi piktogram je nadogradnja na stari ve proitan i protumaen.
NETIPINI PIKTOGRAMI
U netipine piktograme spadaju oni koji svojom pojavom nemaju zadatak da prenesu informaciju. Oni prenose
poruke raspoloenja, razliitih stanja i angaovanosti, pokuavaju da nasmeju, provociraju ili prikau upravo netipina
stanja stvari.
Primer netipinog piktograma
http://www.judentum.de/juden-in-deutschland/bilder/austritt.gif
Piktogrami koji priaju priu
1000 icons, simbols + pictograms - Rockport Planet propaganda, USA.
Dizajn: Mirko Ili, Corp. USA clijent: Publikum
Primer netipinih piktograma
28 ITLJIVOST PIKTOGRAMA
ITLJIVOST PIKTOGRAMA
Vane tekstualne informacije u institucijama mogu se zameniti ili dopuniti piktogramima.
Piktogrami imaju jednostavan i jednoznaan karakter i moraju biti dizajnirani tako da ih mogu ra-
zumeti ljudi razliitog porekla i kultura.
Prednost obeleavanja piktogramima u odnosu na tekst je njihovo brzo i jednostavno razumevanje
od strane velikog broja ljudi.
NA ITLJIVOST I RAZUMEVANJE PIKTOGRAMA UTIU SLEDEI PRINCIPI:
1. Kulturoloko okruenje piktograma
Dizajner prvenstveno mora da poznaje kulturno okruenje za koje je piktogram namen-
jen. Postoje razlike u kulturama, obiajima i propisima.
To se prvenstveno uoava u stilovima oblaenja, simbolici stvari i boja.
Primera je mnogo: piktogram koji predstavlja otvoreni kiobran u evropskim zemljama ima
znaenje uvati od kie, dok bi u arapskim znailo sauvati od sunca, jer su kie na ovom
podruju retka pojava.
Standardni piktogram za obeleavanje restorana predstavlja unakrst postavljenu viljuku i no.
Ovakvo predstavljanje Holanani nisu usvojili dajui ovom piktogramu izraz negodovanja. Pikto-
gram nacionalnog parka sadri fguru jelena i kronju drveta. Jelen je uzet kao simbol evropske
ivotinje, kao i zimzeleno drvo tipino za ova podneblja.
U Australiji taj znak bi sadrao lik kengura, a u Africi krokodila pored palme.
2. Stilizacija piktograma
Re piktogram nastao je od rei pictus to znai slika.
Osnova za stilizaciju svakog piktograma je realna slika, koja prolazi kroz razliite nivoe stilizacije i
dovodi do jednostavnog, jasnog i itljivog reenja.
Piktogram se retko upotrebljava kao pojedinano reenje. Uglavnom se prave serije piktograma
gde su bitni sledei principi u njihovom dizajniranju:
stilsko jedinstvo, veliina, prostorna orijentacija ili odabir ugla prikazivanja lika na piktogramu - an-
fas i portret, kompozicija i konstrukcija, upotreba geometrijskih okvira u koje se smeta piktogram
i kolorizacija.
Simboliko znaenje boja
3. Upotreba boje u piktogramu
Kako bi se uspeno prenele individualne informacije, na raspolaganju nam je cela paleta i kombinacija boja. Bo-
jom unutar serije piktograma mogue ih je lake grupisati.
Oznaavanjem pomou boja asocijativnog karaktera moemo pojaati sadraj odreenih informacija. Oznake koje uka-
zuju na opasnosti ili nain ponaanja u kriznim situacijama najlake se predstavljaju zahvaljujui sigurnosnim bojama, kao
to su: crvena, zelena i uta.
Crvena boja simbolie oznake kao to su stop, zabranjeno ili opasnost. Ona je boja upozorenja i zabrane i moe
ukazivati na izbijanje poara, oznaavanje ploa koje brane prolaz, zabranu upotrebe opasnih predmeta ili supstanci... U
kombinaciji sa kontrastnom belom bojom ima jak efekat. Zabrana se istie jednostavnim precrtavanjem piktograma po di-
jagonali ili (x) precrtavanjem linijom crvene boje ili sa nekoliko crnih tankih linija.
Zelena boja oznaava da nema opasnosti ili opasnost prolazi, kao i pomo. Zelenom bojom oznaavamo ureaje koji
slue za spasavanje.
uta boja se koristi sa kontrastnom crnom bojom. One nam ukazuju na oprez, potencijalnu opasnost , opasne stvari
ili opasnost od sudaranja, posrtanja ili prignjeivanja.
Plava boja znai odreeno ponaanje, sled ili nepostojanje opasnosti. Bela boja na plavoj podlozi se koristi za puto-
kaze i upuivanje.
Potrebno je izbegavati kontraste boja jednakog ili slinog stepena zasienosti, kao to je crveno - zeleni kontrast. Glavni
razlog za izbegavanje ovakvih kontrasta su osobe koje ne razlikuju boje, ili osobe oteenog vida.
Piktogrami se uglavnom dizajniraju u pozitivu iako njihova primena u negativu moe biti efektnija na svetleim panoima,
gde lik piktograma dolazi do izraaja.
Upotrebom fuo boja postie se efekat itkosti piktograma pri smanjenoj vidljivosti.
Konstrukcija piktograma
4. Konstrukcije piktograma i mogunost uveavanja ili smanjenja
Piktogram mora biti tako konstruisan da pri njegovom smanjenju na dimenziju 3 x 3 mm bude itljiv i pre-
poznatljiv. To nam ukazuje da su na piktogramu sitni detalji suvini, a da krupni geometrijski oblici ispunjavaju
njegovu funkciju. Piktogrami se uglavnom izrauju u pozitivu, a standardom je propisana njihova veliina i njihov poloaj
u polju.
5. Svetlost i osvetljenje prostora
Pravilno rasporeena rasveta olakava orijentaciju u prostoru.
Glavno svetlo baca senku i pojaava vizuelni izraz prostora kako bi lake uoili udaljenost i dimenzije prostora.
Sporedna svetla u prostoru su neiritirajua i nezaslepljujua. Zaslepljujue svetlo i svetlo koje direktno pada u oi treba
uvek izbegavati.
to je osoba starija, to joj je potrebnija bolja osvetljenost prostora.
6. Postavljanje u prostoru i optika udaljenost
Vrlo znaajnu komponentu kod postavljanja piktograma u enterijeru predstavljaju udaljenost i ugao gledanja.
Veliina piktograma zavisi od mesta postavljanja. Maksimalna veliina piktograma omoguava optimalan prenos infor-
macije. Prepoznatljivost piktograma poboljava se sa poveanjem ugla gledanja. Poveanje slike piktograma ne pomae
onim osobama kod kojih je vidno polje ogranieno ili koje svoju okolinu mogu da sagledaju samo u delovima.
Piktogrami za informisanje javnosti treba da budu postavljeni blizu ulaznih vrata u visini pogleda. U zgradama je minimalna
dimenzija piktograma 100 x 100 mm
i on je vezan za informativni natpis.
7. Upotreba materijala i dimenzija u realizaciji

Razvojem tehnologije i proizvodnje novih vrsta materijala, razvile su se mogunosti upotrebe irokog spektra
materijala: drveta, metala, stakla, plastike, pleksiglasa, folije...
Spoj dobro izabranog materijala i dobre tampe rezultira efektnim i efkasnim reenjem. Upotrebom fuo boja ili folija
postie se dodatni efekat isijavanja znaka. Saobraajni znaci sadre fuorescentne boje koje se jasno istiu u uslovima
smanjene vidljivosti.
34 KLASIFIKACIJA PIKTOGRAMA
Informativni piktogrami - AIGA
KLASIFIKACIJA PIKTOGRAMA
Piktogrami nas svakodnevno svuda okruuju. Sreemo ih u enterijeru i eksterijeru. Piktogrami u enterijeru su
oni koje viamo po bolnicama, domovima zdravlja, muzejima, galerijama, hotelima, restoranima, aerodromima, sportskim
centrima... Piktograme u eksterijeru viamo na ulici u saobraajnoj komunikaciji, na stanicama i stajalitima, na smerni-
cama i putokazima, u zoolokim vrtovima, botanikim batama, stadionima...
Razvojem tehnike i tehnologije sve vie sreemo piktograme na tehnikim ureajima, aparatima, raunarima
Piktogrami koji daju informacije o proizvodima iroke potronje upuuju nas na njihovu pravilnu primenu i odravanje, tu
ubrajamo: hemijske preparate u domainstvu, tekstilne predmete, prehrambene proizvode...
KLASIFIKACIJA PIKTOGRAMA PREMA MESTU JAVLJANJA I PRENOENJA PORUKA
1. |NF0RHAT|VN| P|KT0CRAH|
U piktograme opteg informisanja javnosti spadaju piktogrami sa optim obelejem koji informiu: u instituci-
jama javnog poslovanja, na turistikim odrednicama, kulturnim institucijama, u ugostiteljskim objektima Ovi piktogrami
moraju da zadovolje uslov jasnog prepoznavanja i brzog tumaenja, pogotovo na mestima internacionalnih susreta, kao
to su stanice, aerodromi, sajmovi i kongresi gde dolaze ljudi iz svih krajeva sveta. Mnoge svetske organizacije imaju svoje
standarde piktograma opteg informisanja javnosti, a neke od njih su American institute of graphic arts-AIGA
primeri opsteg informisanja
Informativni piktogrami javljaju se u komunikaciji u raznim oblastima drutvenog ivota, kao to su:
zdravstvo (bolnice),
sport (sportske hale, stadioni),
kultura (galerije, muzeji, pozorita),
javni poslovi (banke, pote, menjanice),
trite (prodavnice, robne kue, marketi, pijace),
ugostiteljstvo, usluivanje, turizam (hoteli, restorani...).
Piktogrami u zdravstvu
P|KT0CRAH| U Z0RAV8TVU
Cilj piktograma u zdravstvu je da informie i obavesti stanovnitvo unutar zdravstvene institucije, istakne oblasti
zdravstvene prakse po odeljenjima ili spratovima.
Piktogrami u bolnici su postavljeni nezavisno ili su praeni adekvatnim tekstualnim informacijama o odeljenjima zdravst-
vene prakse. Vanu ulogu u ovoj skupini piktograma predstavlja boja, jer diferencira razliita odeljenja: muko, ensko ili
deje, kao i odeljenja kojima je pristup za posetioce zabranjen operacione sale, objekti za intervencije, intenzivne nege i
laboratorije.
Piktogrami u poliklinikama usmeravaju pacijente na razliita odeljenja, kao to su: kardiologija, urologija, ginekologija, or-
topedija, stomatologija, neurologija, ORL...
Piktogrami u zdravstvu u funkciji dugmia za sajt koji se bavi zdravstvom
Sportski piktogrami, Torino 2006.
P|KT0CRAH| U 8P0RTU
Sportska takmienja privlae iroke narodne mase. Na svetska takmienja, poput Olimpijade, ljudi dolaze iz svih
krajeva sveta. Na ovakvim vrstama dogaaja masu ljudi organizatori moraju informisati i uputiti. Najefkasniji nain za nji-
hovo informisanje je obeleavanje piktogramima.
U skladu sa ovim zahtevom, formiran je unutranji sistem piktograma kako u sportskim objektima (stadioni, sale,
vebaonice), tako i van sportskih objekata (olimpijska sela, tabele sa rezultatima na sportskim tv prenosima, sportskim
novinama, brourama, ulaznicama, medaljama...).
Prvi put u istoriji Olimpijskih igara, u Tokiju 1964.godine, formira se tim za smiljanje totalnog vizuelnog identiteta Olimpi-
jade. Jedan od segmenata ovog zahtevnog posla je dizajniranje seta piktograma za sve sportske discipline. Svaka na-
redna Olimpijada ima svoje piktograme svih sportskih disciplina, kao i opteg informisanja javnosti. Svake etvrte godine
olimpijade se menjaju po sezonama i grupama sportova.
Na primerima bie prikazan istorijski tok piktograma olimpijskih igara, poevi od Tokija 1964. godine, pa do danas.
KRITERIJUMI ZA IZRADU DOBROG SPORTSKOG PIKTOGRAMA SU SLEDEI:
komunikativnost kada piktogram po svom sadraju mora biti razumljiv
za ljude svih nacija i kultura;
konz|stentnost podrazumeva stilsko jedinstvo serije piktograma u pogledu jednakog tretmana u veliini i nainu prika-
zivanja fgure;
itkost i paktinost rukopisa, jasne vidljivosti, lak za reprodukovanje u bilo kojoj skali veliina u formi pozitiva ili negativa;
feksibilnost u primeni negativa i pozitiva;
dizajnerski peat podneblja podrazumeva lini peat autora i neke elemente koji karakteriu simbole i stil podneblja
na kom nastaje piktogram, ali i njegovu laku uklopljivost na svetsku scenu.
Piktogrami sa olimpijada
Na Olimpijadi u Tok|ju 194. godine art direktor projekta bio je Masaru Katzumie, a grafki dizajner Yoshiro Yamashita.
Ovaj dizajnerski tim smislio je 20 piktograma za razliite sportske discipline i 39 piktograma o generalnim informacijama.
U Heks|ku 198. godine art direktori projekta bili su Manuel Villazon i Mathias Goerlitz, a grafki dizajneri Lance Wyman
i Eduardo Terrazas.
Na njihovim piktogramima korieni su apstraktni simboli sportske opreme sa isticanjem karakteristinih detalja, bez
prisustva fgure oveka kao takmiara. Olimpijada u Minhenu 1972. godine imala je za art direktora dizajnera Otl Aichera.
Piktograme je postavio u strog geometrijski sistem.
Slike prikazuju osnovne karakteristine pokrete za svaku sportsku disciplinu sa akcentom na oveka i njegov borbeni
sportski duh.
Piktogrami koji su se nali na Olimpijadi u Hontrea|u 197. godine u potpunosti su preuzeti sa minhenske olimpijade,
mada su neki od njih morali biti modifkovani prema kanadskim potrebama.
Akcenat je stavljen na izradu i izgled panela sa piktogramima. Na tamnoplavoj osnovi piktogrami su isticani belom i crven-
om bojom. Za Olimpijske igre u Hoskv| 1980. godine Olimpijski komitet raspisuje neku vrstu konkursa kolama za dizajn,
gde pobeuje reenje Nikolaja Belkowa. Veoma stilizovane fgure, zaobljenih formi, konstruisane iz mnotva krugova,
prate uglove od 30 do 60 stepeni, ime su fgure dobile na dinamici pokreta.Piktogrami su koncipirani pomou kontrasta i
negativa gde crna pozadina istie belu formu fgure .
Piktogrami sa Olimpijade u Los Anelesu 1984. godine predstavljaju stilizaciju ljudske fgure koja tei idealu, sastav-
ljenu iz 10 osnovnih elemenata koji ine ljudsko telo: krug je glava, oval je torzo i osam jednostavnih delova koji ine ruke
i noge.
Skoro realistina fgura prikazana u razliitim disciplinama proeta je tankim linijama sportskih rekvizita.
U 8eu|u 1988. godine napravljen je set od dvadeset i sedam piktograma. Oni su modifkacija prethodnih piktograma sa
izmenama u pogledu trupa, nogu i ruku, tako da se dobija utisak obuenosti fgure u odelo. Pored sportskih piktograma,
napravljena je i serija od sedamdeset piktograma opteg informisanja.
Piktogrami sa Olimpijade u arse|on| 1992. godine razbijaju koncept o geometrizaciji sportskog piktograma. Figure ljud-
skog tela prikazane su u tri poteza - ruke, noge, glava. Kod vodenih sportova varira jedna talasasta linija koja predstavlja
vodu, a kod drugih sportova tankim potezima naglaeni su rekviziti, kao sto su: reket, lopta, luk... Ukupan broj piktograma
je trideset i dva.
Postoje i pratei servisni piktogrami koji umnogome odudaraju od slobodnih formi sa sportskih fgura.
Piktogrami dizajnirani za Olimpijadu u At|ant| 199. godine primer su klasinog pristupa, gde je akcenat stavljen na mini-
malnu stilizaciju ljudske fgure.
Piktogram Olimpijskih igara razvio se do pojednostavljenih formi u tolikoj meri da ovek ve jasno moe da prepozna pres-
tilizovanu fguru sportiste.

Dizajn piktograma: Stillpoint studio, USA klijent: Kenan systems
P|KT0CRAH| U KULTUR|
U piktograme kulturnih institucija spadaju piktogrami: galerija, muzeja, bioskopa, pozorita, koncertnih dvora-
na... Ovi piktogrami odlikuju se mnotvom detalja, upotrebom razliitih linija i povrina, kao i jasnim kontrastima.
Primer za to je crna i bela maska piktograma za teatar. Ova grupa piktograma moe biti na visokom nivou stilizacije, jer
publika koja je prisutna na kulturnim manifestacijama ima razvijeno vizuelno opaanje, a ujedno i razvijenu sposobnost
vizuelnog komuniciranja i oseaj za prepoznavanje apstraktne forme.
Vane tekstualne informacije u institucijama mogu se zameniti ili dopuniti piktogramima. Piktogrami imaju jednostavan i
jednoznaan karakter i moraju biti dizajnirani tako da ih mogu razumeti ljudi razliitog porekla i kultura.
Prednost obeleavanja piktogramima u odnosu na tekst je njihovo brzo i jednostavno razumevanje od strane velikog broja
ljudi.
PIKTOGRAMI JAVNIH POSLOVA
U piktograme javnih poslova spadaju piktogrami pote, banke, menjanice...
Ova vrsta piktograma vremenom je standardizovana zbog vrste poslova koji su tipini na meunarodnom nivou, pa
su varijacije u prikazu lika na piktogramima veoma male. U meunarodne oznake spadaju: telefon, telegram, tednja,
menjanica, blagajna, sef, paket, pismo... Sistem piktograma nemake pote svoje oblasti poslovanja i usluga podelio je
pomou boja, tako da tradicionalne oznake, kao to su paket i pismo, imaju ute okvire, piktogrami telekomunikacionih
usluga crvene, a usluge novanog prometa imaju plave okvire.
Piktogrami javnih poslova
Piktogrami u robnoj kui
PIKTOGRAMI NA TRITU
Robne kue, marketi, specijalizovane prodavnice, katalozi i broure gde se reklamira roba, mesta su gde nalazi-
mo piktograme trita. Njihov cilj i zadatak je da informiu potroae o vrstama proizvoda unutar prodavnice, mogunostima
i nainu kupovine i plaanja.
Poto se ovde radi uglavnom o piktogramima samih proizvoda, ukljuujui i one opte informacione: toalet, telefon, ulaz,
izlaz, stepenite, lift..., postoji velika mogunost za upotrebu boje kao osnovnog sredstva razlikovanja meu proizvodima.
Piktogrami prikazuju razliite vrste proizvoda u jednoj robnoj kui po odeljenjima: bele tehnike, aparata, alata, pokustva,
deje galanterije, muke ili enske garderobe, kozmetike ili vrstama proizvoda u marketu gde postoje odeljci mesare,
peciva, kozmetike, hemije, mlenih proizvoda, voa i povra, kafe, konditorskih proizvoda, alkoholnih pia, bezalkoholnih
pia...
Piktogrami za tehniku i aparate dizajner Gabriela Spasojevi
Piktogrami u turizmu
PIKTOGRAMI U UGOSTITELJSTVU I TURIZMU
U ovu vrstu ubrajamo piktograme po: hotelima, motelima, restoranima, kafe barovima i turistike.
Najbolje primere iz ove oblasti sreemo kod piktograma u turizmu.
Piktogrami u turizmu informiu nas o kapacitetima hotela, vrstama usluga, nainu ishrane i dodatnim sadrajima.
Obeleavaju kojim prevoznim sredstvom je mogue putovati: avionom, vozom, autobusom ili brodom..., zatim na koje des-
tinacije: planine, mora, ostrva, metropole..., sa kakvim vrstama smetaja se raspolae: apartmanima, sobama.
Set piktograma za hotele sadri: jednokrevetnu sobu, dvokrevetnu, trokrevetnu, apartman, sobu sa klimom, televizor u
sobi, friider u sobi, sobu sa pogledom na more, sobu sa pogledom na planinu, recepciju, friider, bar, restoran, kazino,
noni klub, masau, bazen, teretanu, saunu, tenis, parking, batu, deo za kune ljubimce...
Piktogrami u ugostiteljsvu
2. PIKTOGRAMI UPOZORENJA
Razvojem velikih proizvodnih sistema i fabrika, vie panje posveuje se radnicima u fabrikama, kao i njihovoj
zatiti na radu. Zatita na radu obuhvata sve procese sigurnosnih mera pri radu i propisivanje uslova za pravilno i bezbed-
no izvravanje radnih obaveza. Da bi se mere opreza i pravilnog rukovanja potovale i primenjivale, postavljaju se pikto-
gram - table na vidno mesto u cilju upozorenja na opasne situacije.
Piktograme upozorenja esto sreemo u okviru gradilita koji upozoravaju prolaznike da je opasno zadravati se u okolini,
da preu na drugu stranu ulice, da paze na eventualno odronjavanje starih objekata...
Piktogrami upozorenja nalaze se na elektropostrojenjima, banderama, ukazujui na opasnost od visokog napona.
Na ureenim kupalitima se piktogramima sugerie da je zabranjeno skakanje u vodu, skakanje sa mosta, plivanje izvan
obeleene zone, opasnost od virova, zabranjeno potapanje...
Piktogrami zatite na radu
Piktogrami zabrane
Piktogrami opasnosti
Piktogrami na audio - video ureajima
3. P|KT0CRAH| UP0TREE
NA TEHNIKIM UREAJIMA
Savremeni aparati postali su suvie komplikovani za jednostavnu upotrebu. Rukovanje sloenijim ureajima u
dananje vreme podrazumeva znanje i vetinu koje poseduju uglavnom strunjaci i serviseri. Aparati su se razvili do te
mere da sami biraju programe rada, ali je ipak potrebno odreeno uputstvo za rukovanje kojim se pruaju informacije o
nainu upravljanja i rezultatima njihove primene. Izvoz i uvoz aparata uslovio je primenu piktograma na njima, jer natpisi
na razliitim jezicima ne bi bili univerzalni.
U automobilskoj industriji, gde postoji mnogo modela vozila koja spadaju u sloene proizvode, upravljanje bez upravljakih
piktograma bilo bi skoro onemogueno. Na kontrolnoj tabli se nalaze piktogrami za svetla, gorivo, temperaturu motora, za
sva etiri migavca. Sistem ovih piktograma je skoro standardizovan i prepoznatljiv, tako da se iste funkcije kod razliitih
proizvoaa obeleavaju istim tipom piktograma.
Piktogrami na kontrolnoj tabli automobila
KOMPJUTERSKI PIKTOGRAMI - IKONE
Proizvod koji sadri niz piktograma poznatijih kao ikone, bez kojih se apsolutno ne moe zamisliti upotreba,
jeste raunar.Re ikona (gr.) znai sliku ili lik. U raunarskom znaenju ikona predstavlja odreeni fajl, datoteku, direktori-
jum, program, opciju i sve ostalo to je vizuelno mogue predstaviti. Ikonice su vizuelna asocijacija korisnika na odreena
znaenja. Zastupljenost ikona na ekranima govori o njihovoj vanosti. Kvalitet ikona zavisi od stepena asocijacije i pre-
poznatljivosti objekta. Zbog vanosti i zastupljenosti ikona u raunarskoj industriji, dolo je i do njihove standardizaci-
je. Mnogi proizvoai kreiraju ikone koje su masovno zastupljene iako odudaraju od optih naela dizajna. Standardne
veliine ikona su 24x 24 piksela.
KOMPJUTERSKE IKONE SE MOGU PODELITI PO ISO STANDARDU NA:
ikone uopteno,
ikone objekata,
pokazivae,
kontrolne ikone,
ikone alata,
akcijske ikone.
Emotions
Smiles piktogrami pretea emotions piktograma
EH0T|0N8
Postoje ikonice koje se koriste na internetu i koje olakavaju komunikaciju na forumima i etovima. One se na-
zivaju emotions i u prevodu znae emocije. Njihova prednost je u iskazivanju raspoloenja i emocija na jednostavan
nain koristei kombinaciju znakova interpunkcije. Razvijaju se u toj meri da od novih kombinacija znakova nastaju cele
fgure, ivotinje, ak i interakcije fgura. Ova vrsta piktograma je pojednostavljenja verzija nekada popularnih Smiles fgu-
rica koje su se kao slike ubacivale prilikom etovanja ili dopisivanja putem elektronske pote.
Piktogrami emotions za promotivnu kampanju Exit 02 dizajn: Vladan Joler, Marija Miljkovi i Gabriela Spasojevi
PIKTOGRAMI ZA OZNAAVANJE AMBALAE
NA PROIZVODIMA IROKE POTRONJE
Proizvodi iroke potronje podrazumevaju sve vrste proizvoda koje svakodnev-
no upotrebljavamo. Ambalaa, odea, obua, lekovi, hemijski proizvodi su mesto gde se
susreemo sa nizom piktograma koji nam daju uputstva o nainu upotrebe i odravanja. Ru-
kovanje ovim artiklima ne iziskuje struno znanje, ali se preporuuje pridravanje uputstva
za upotrebu, jer proizvoa samo tako garantuje kvalitet i efkasnost proizvoda.
Piktograme proizvoda moemo podeliti u sledee :
PIKTOGRAMI AMBALAE
Piktogrami transporta, koje sreemo na zbirnim pakovanjima robe, sadre pikto-
grame koji ukazuju na: pazi, lomljivo, titi od sunca, titi od kie, titi od visokih ili ni-
skih temperatura ili zapaljivo. Ovi piktogrami su razumljivi samo u slinim kulturolokim
okruenjima. Transportna pakovanja i ambalaa su oznaeni raznim simbolima koji ukazuju
na nain rukovanja, uvanja i drugih manipulacija. Transportni radnici su uglavnom upoznati
sa znaenjima tih simbola, ali se esto desi da i krajnjim potroaima budu isporueni ku-
pljeni proizvodi u transportnom pakovanju. Da bi se pravilno rukovalo upakovanim proizvodi-
ma, potrebno je rastumaiti znaenje ovih piktograma.
Piktogrami na ambalai
PIKTOGRAMI RECIKLAE
Originalni simbol za reciklau dizajnirao je Gary Anderson 1970. godine. On je bio poslat na meunarodnu kon-
ferenciju za dizajn kao deo ireg takmienja za studente viih umetnikih kola. Takmienje je bilo rezultat sve veeg in-
teresovanja potroaa za ouvanjem ivotne sredine.
Piktogram za reciklau predstavlja Mobiusovu petlju koja sadri tri povezane strelice u obliku trougla sa zaobljenim
uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu, to uslovno predstavlja ciklus
reciklae.
Ovaj piktogram nije zatien i koristi se na razne naine i u raznim varijacijama i predstavlja :
reciklirajue - na proizvodima izraenim od materijala koji se mogu reciklirati, u zavisnosti da li je obezbeeno
njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpadaka.

reciklirano - na proizvodima koji sadre ve reciklirane materijale.
Na osnovu originalnog simbola izveden je generiki simbol za oznaavanje reciklae, pri emu se simbolu pridodaju
specifne oznake i materijali od koga su izraeni, na primer: steel - od gvoa, alu - od aluminijuma.
Zbog neusaglaenosti standarda u ovoj oblasti, posebno u ranijem periodu, na tritu se esto mogu nai i proizvodi sa
slinim ili drugaijim simbolima.
Varijante piktograma za ambalau
PIKTOGRAMI ZA OZNAAVANJE PLASTIKE
Plastine boce, posude i druga ambalaa imaju jedan od najstarijih i najrazraenijih sistema za oznaavanje, iako se u
svetu koristi vie sistema oznaavanja:
Polyethylene Terephthalate PETE
Najrairenija vrsta plastike, jer se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove i sl., posude za prehrambene proizvode i os-
talu ambalau.
High Density Polyethylene HDPE
Koristi se za boce za mleko, jogurt, sokove, vodu, deterdente I hemijske preparate.
Polyvinyl Chloride PVC
Koristi se za boce za deterdente, ampone i druge hemijske preparate, kablove i drugi graevinski materijal.
Low Density Polyethylene LDPE
Koristi se za feksibilne boce, kese za hleb i smrznutu hranu.
Polypropylene PP
Koristi se za boce za jogurt, sirup, keap, medicinske boce, zatvarae za boce i sl.
Polystyrene PS
Koristi se za vru ambalau, tanjire, ae, kutije za lekove.
BEZBEDNOSNI SIMBOLI I PIKTOGRAMI UPOZORENJA
Da bi se potroaima ukazalo na bezbednost pri upotrebi tetnih i opasnih proizvoda, postoji niz piktograma upozorenja koji ukazuju
na bezbedno i pravilno korienje takvih proizvoda. Isticanjem njihove vanosti i znaenja,
ovi piktogrami su, po pravilu, vei od ostalih, nalaze se jedan pored drugog i, to je mogue vie udaljeni od ostalog teksta i ilustracija
na etiketi ili ambalai.
PIKTOGRAMI UPOZORENJA
6E
U smislu bezbednosti, proizvod oznaen ovim simbolom je podesan za decu do 14 godina. Ako je proizvod opasan za
decu ispod tri godine, onda mora biti naznaen odgovarajui tekst. CE oznaka, inae, ima mnogo ire znaenje.
0brnut| eps||on
Ovaj simbol oznaava proizvode koji se moraju koristiti oprezno zato to su, na primer, zapaljivi i slino. To obino
znai da se proizvod mora koristiti u ne-puakom i dobro prozraenom prostoru.
Zapa|j|vo
Ovaj simbol se nalazi na proizvodima koji su zapaljivi ili visoko zapaljivi. Uobiajen je na bocama za lakove, boje i
slino. Za vreme upotrebe ovih proizvoda ne smete puiti i morate ih koristiti u dobro prozraenom prostoru. Iznad
ovog simbola se esto nalaze i oznake:
F - visoko zapaljivo,
F+ - ekstremno zapaljivo,
O - oksidirajue, oslobaa veliku toplotu u dodiru sa drugim supstancama.
Andrejev krst
Ovaj simbol se nalazi na proizvodima klasifkovanim kao tetnim ili onim koji mogu delovati iritirajue. To su obino
lakovi koji su tetni po zdravlje. Iznad ovog simbola esto se nalaze i oznake:
Xn - tetno, opasno
Xi - iritantno
Mrtvaka glava
Ovo je oznaka za veoma rizine i otrovne proizvode. Takvi proizvodi se moraju drati daleko od dece i ne sme se
jesti ili piti za vreme njihove upotrebe, tj. posle upotrebe obavezno se dobro operite. Iznad ovog simbola se esto se
nalaze i oznake:
T - visoko toksino,
T+ - jako toksino.
Eksp|oz|vno
Ovaj simbol sa navedenom rei explosive oznaava supstance koje mogu eksplodirati pod uticajem plamena ili
trenja.
Koroz|vno
Ovaj simbol oznaava supstance koje mogu unititi organske materije u dodiru sa njima.
Opasno za ivotnu sredinu
Ovim simbolom se oznaavaju proizvodi koji mogu biti opasni za ivotnu sredinu.
EZE0N08N| 8|H0L|
Ozonski nekodljivo
Proizvodi oznaeni ovim simbolom (sprej boce) su punjeni gasom koji je nekodljiv za ivotnu sredinu. Obino se za
rasprivanje koristi butan i zato se na tim proizvodima nalazi i simbol zapaljivo, to znai da se mora koristiti sa datim
preporukama.
0p|p|j|vo upozorenje
Da bi slepe osobe uoile tetnost i opasnost upotrebe nekog proizvoda, evropska direktiva uslovljava da se takvi proiz-
vodi oznae ovim simbolom. To je trougao veliine oko 18 mm, embosiran (ispupen) da bi ga slepa osoba osetila pod
prstima.
Zatitni/sigurnosni ep
Proizvodi koji imaju razne rizike po zdravlje ako se ne koriste ispravno, na primer od strane dece, imaju zatitni ep koji
obezbeuje da se proizvod moe koristiti tek nakon ispravnog otvaranja epa.
Pre upotrebe promukati
Ovaj simbol znai da oznaeni proizvod treba pre upotrebe promukati da bi se razbio stvoreni talog i uravnoteila nje-
gova gustina (boje, lakovi i sl.).
e simbol
Takozvani e simbol oznaava da proizvoa, distributer ili uvoznik garantuje da se u oznaenom pakovanju, u proseku,
nalazi koliina koja je nominalno naznaena na pakovanju. Ovaj simbol je prvenstveno ustanovljen za nesmetan protok
robe, izmeu zemalja lanica EU, a kasnije se rairio i po celom svetu.
Nijedno pakovanje ne moe imati koliinu manju od nominalne, umanjene za dvostruku toleranciju (Tolerable Negative
Error - TNE).
e simbol se po pravilu nalazi u istoj liniji sa oznakom nominalne koliine, primer: 750gr.
KLASIFIKACIJA PIKTOGRAMA
P|KT0CRAH| NA TEK8T|LN|H PR0|ZV00|HA
Piktogrami na proizvodima od tekstila upuuju korisnika na princip odravanja i uvanja odee i ostalih predme-
ta od tekstila. Kupovinom odevnih predmeta kupujete i informacije o odravanju koje se nalaze na etiketi. Zapravo to su
simboli koji se odnose na pranje, hemijsko ienje, suenje, peglanje i izbeljivanje. Praksa je pokazala da se veina ljudi
slabo snalazi u tumaenju tih simbola. Ovde moete nai objanjenje simbola koji se mogu pronai na etiketama.
Nepridravanje ovih uputstava dovodi do promene kvaliteta, pa i do unitavanja predmeta.Osim u tekstilnoj industriji, esto
se susreemo sa piktogramima koje na garantnim listovima dobijamo uz obuu.
Oni prikazuju vrste materijala od kojih je obua napravljena, kao i nain odravanja i kojim vremenskim prilikama je obua
namenjena. Na etiketama koje su prisivene u unutrasnjosti garderobe nailazimo na razliite oznake koje bi trebalo
proitati i protumaiti kako bi pravilno postupali prilikom odravanja. One nas upuuju na temperaturu i nain pranja,
peglanje,izbeljivanje...Svaka domaica bi morala biti upuena u znaenje ovih piktograma.
PIKTOGRAMI U EKSTERIJERU
Veliina i boja piktograma u eksterijeru je od veoma velike vanosti.
Oni moraju biti itljivi i jasni na veoj distanci. to je vea udaljenost i piktogram mora da bude vei.
Najmanja visina postavljanja je 2,4m od zemlje.
U piktograme eksterijera spadaju:
PIKTOGRAMI U SAOBRAAJNOJ REGULACIJI:
SAOBRAAJNI ZNACI, PIKTOGRAMI NA STANICAMA, STAJALITIMA, AERODROMIMA
irok je spektar primene piktograma u saobraaju, a najiri i najraznovrsniji je onaj kod saobraajnih znakova.
Jedan od prvih znakova montiranih na ulicama, koji su znaili zabranu, bio je onaj za obavezno zaustavljanje. Prema ne-
kim podacima, ovaj znak pojavio se u Detroitu, u Americi, 1915. godine. Imao je belu pozadinu i na njoj je crnim slovima
bilo napisano stop. Desetak godina kasnije, pozadina ovog znaka promenjena je u uto, a jo kasnije dobio je oblik os-
mougaonika. U godinama koje su usledile ovaj znak je jo jednom promenio boju, dobio je crvenu pozadinu i bela slova. U
moderno doba saobraajni znaci postali su nezaobilazni delovi saobraajnica. Oni su isti u svim zemljama sveta i moraju
ih potovati vozai i svi ostali uesnici u saobraaju. Pomou ovih piktograma poveana je bezbednost u saobraaju. Ko-
munikacija u saobraaju mora biti brza, jasna, itka i saeta sposobna za razumljivo vizuelno saoptavanje. To je postig-
nuto savremenim grafki pojednostavljenim sistemom saobraajnih znakova. Upotreba boja u ovoj vrsti piktograma igra
skoro presudnu ulogu. Ona slui stvaranju navike u prepoznavanju. Ne sme se zanemariti ni oblik znaka u kome je pikto-
gram smeten jer nam on upravo sugerie o kakvoj vrsti znaka je re.
v
OBLIK ZNAKA I NJEGOVA ULOGA
Trougao skoro uvek oznaava informaciju o opasnostima na putu, pa su znaci koji u osnovi sadre trougao naz-
vani znakovima opasnosti.
Krug daje informaciju o obaveznom pridravanju i svi znakovi koji imaju u osnovi krug zovu se znakovi izriitih
naredbi. Izuzetak je osmougaoni znak stop koji spada u onu kategoriju znakova u koju i trougao koji je okrenut suprotno
od znakova opasnosti.
Znakovi kvadratnog oblika, pravougaonog ili u obliku smernica i putokaza, znaci su obavetenja. Kruni pre-
crtani znakovi oznaavaju prestanak zabrane.
BOJA ZNAKA I NJENA ULOGA
Sistem boja korien u saobraajnoj signalizaciji je po ISO standardima. Svaka boja ima svoje znaenje.
Zelena boja daje informacije vezane za bezbednost
Plava boja znai naredbu ili red
uta upozorenje
Crvena zabranu
Siva prestanak informacija.
Piktogrami koji se koriste na stanicama, aerodromima, lukama, stajalitima i u javnim prevozima moraju da
prenesu ne samo informaciju o pravcu kretanja nego i o normama ponaanja u okviru institucije tako i u samom pre-
voznom sredstvu. Ovi piktogrami esto se primenjuju ne samo u zgradama, stajalistima, vozovima i autobusima ili brodovi-
ma ve esto i na prateim elementima kao to su: karte, mape, smernice, informatori, uputstva za ponaanje...
PIKTOGRAMI U GRADSKOJ REGULACIJI: SMERNICE I PUTOKAZI NA ULICAMA
Posebnu panju zasluuje postavljanje strelica za oznaavanje putokaza na autobuskim ili eleznikim stanicama gde
piktogrami moraju jasno informisati putnike o kretanju u odreenom pravcu: pravo, gore, dole, levo ili desno.
Na prometnim mestima nije dovoljan samo jedan piktogram, pa se u ovakvim sluajevima koriste info table na kojima je
dozvoljeno maksimalno pet redova,
a u svakom redu ne vie od 10 piktograma. Pored piktograma table sadre i strelice kao smerovi kretanja.
Piktogrami na semaforima
Znakovi izriitih naredbi
Znakovi opasnosti
Piktogrami stilizovanih ivotinja u zoolokom vrtu
PIKTOGRAMI ZATIENIH ZELENIH POVRINA :
U ZOOLOKIM VRTOVIMA, BOTANIKIM BATAMA, PARKOVIMA
U ovu grupu ubrajamo piktograme koje viamo u zoolokim vrtovima.
Oni nam olakavaju orjentaciju, obeleavaju gde su smetene pojedine vrste ivotinja kao to su:
sisari, gmizavci, ptice, reptili...
Piktogrami ove vrste esto su praeni adekvatnim tekstom koji nas blie upoznaje sa osobenostima ivotinje.
Park kao zatiena zelena povrina sadri piktograme koji sugeriu
na ponaanje i kretanje u njemu. Ovde su prisutni i neki opteinformativni piktogrami:
baci otpad u smee, zapaljivo, zabranjena upotreba zapaljivih materija, pazi na okolinu, javni toalet, ovde moze piti vodu,
kanta za papir, za staklo ...
4. PIKTOGRAMI IDENTITETA MANIFESTACIJA
80 STANDARDIZACIJA PIKTOGRAMA
STANDARDIZACIJA PIKTOGRAMA
KLASIFIKACIJA PIKTOGRAMA PREMA UTVRENIM STANDARDIMA
SISTEM PROMETNIH ZNAKOVA - IALA SIGNS
SISTEM SIGURNOSNIH ZNAKOVA - IMO SIGNS
TURISTIKI PIKTOGRAMI - AIGA SIGNS
SPORTSKI PIKTOGRAMI - OLIMPIC SIGNS
SPECIJALIZOVANI PIKTOGRAMI - HEALTH SIGNS ETC.
Masovna upotreba piktograma javila se 60-ih godina 20. veka.
Prvi oblik piktograma imao je vie tehniki karakter, bio je u funkciji uputstva za rad aparata. Kao jedan od najveih izvozni-
ka tehnike robe, Nemaka je prva poela da se bavi pitanjem projektovanja piktograma. Oni su odredili prvu osnovnu
sliku koja je pomou geometrijskih linija pojednostavila formu oblikovanja piktograma i pomogla pri njihovoj standardizaciji.
Ova osnovna slika koriena je pri standardizaciji svih opteinformativnih piktograma.
Konstruisanju piktograma doprinela je izrada geometrijskih olimpijskih piktograma u Minhenu 1972. godine, koji su bili sas-
tavljeni od horizontalnih, vertikalnih i linija pod uglom od 45 stepeni. Mrea ovih piktograma odudarala je od osnovne stan-
dardizovane. Dimenzija 100x100mm okvira, a sam piktogram smeten je na povrinu 80x80mm I deljen je na kvadrate
4x4 mm koji su povezani dijagonalama. Pomone (isprekidane) linije su na sredini kvadrata. Na primeru se moe uoiti da
piktogram prati mreu konstrukcije.
Meunarodno udruenje eleznica donelo je odluku o standardizaciji piktograma
koji e se primenjivati na meunarodnim eleznikim stanicama, vozovima, redovima vonje...
Dimenzije ove osnove su 100 x 100 mm sa kvadratiima 10 x 10 mm, a lik piktograma smeta se u 80 x 80 mm.
ISO osnovno belo polje za opteinformativne piktograme
ISO - Svetska organizacija standardizacije 1976. godine izdaje standard za dimenzije osnovne slike ija je dimenzija 75
x 75 mm sa mreom
12,5 x 12,5 mm. Ova mrea se i danas koristi za projektovanje tehnikih piktograma.
U ovu emu mogu se smestiti sledei oblici:
kvadrat osnovni sa osnovnom stranicom od 50 mm,
krug osnovni prenika 56 mm,
krug od 50mm unutar kvadrata osnovnog,
kvadrat osnove 40 mm upisan u krug osnovni,
pravougaonik vertikalni dimenzije 40 x 60,25 mm,
pravougaonik horizontalni dimenzije 60,25 x 40 mm,
kvadrat pod uglom od 45 stepeni,
osmougaonik nejednakih stranica.
Za konstrukciju opte informativnih piktograma po ISO standardu koristi se
optiko belo polje sa voicama u uglovima dimenzije 45 x 45 mm.
Ovo belo polje prua mogunost slobodnog postavljanja pomonih linija za konstruisanje piktograma.
ISO 3461 osnovna slika piktograma
Varijacije reenja piktograma koji oznaava izlaz
84 GENEZA PIKTOGRAMA GRADSKOG SAOBRAAJNOG PREDUZEA
GENEZA PIKTOGRAMA GRADSKOG SAOBRAAJNOG PREDUZEA
Uvod
Teza magistarskog rada pod nazivom Piktogram kao univerzalno sredstvo komunikacije u enterijeru i eksteri-
jeru, u procesu istraivakog rada obuhvatila je istraivanje o piktogramu, poevi od istorijskog razvoja, izdvajanja i
ouvanja piktograma kao elementa u komunikaciji do klasifkacije piktograma i njegove uloge univerzalnog prenosioca
informacije u svim drutvenim okolnostima. Iskustvo u itanju i tumaenju piktograma, kao slike koja nas jasno upuuje,
informie ili upozorava, imao je svako od nas. Neke od njih su nam ucrtane duboko u svesti, tako da svaki sledei susret
sa istim ili slinim likom na piktogramu automatski prepozajemo. Primer bi mogle biti slike na mukim i enskim toaletima
ili prepoznavanje slike na saobraajnom znaku.
Univerzalnost piktograma kao sredstva komunikacije ne umanjuje prostor u kome je piktogram postavljen. On svoju funk-
ciju jednako vri u enterijeru i eksterijeru.
Razvijenost vizuelne percepcije i memorije koju posedujem pomogla mi je da se opredelim za piktogram kao formu
izraavanja koja mi je bliska, da sva svoja prethodna iskustva saberem, dopunim i zaponem svoj istraivaki rad na ovu
temu. Vizuelni deo rada ove magistarske teze odnosi se na dizajniranje novog sistema piktograma koji nastaje od kruga.
Za objekat primene seta piktograma izabrala sam jedno od javnih preduzea: Javno gradsko saobraajno preduzee iz
Novog Sada. Mogunost piktogramskog obeleavanja u javnim institucijama je veoma iroka. I pored primene piktograma,
usko vezanih za oblast delovanja preduzea, u ovom sluaju je to javni prevoz, norme i uputstva ponaanja u njemu, prua
se mogunost prikazivanja ireg spektra piktograma koji se jo nazivaju i piktogrami javnog informisanja publike.
Proces vizuelnog praktinog rada je opisan kroz: genezu osnovnog piktograma, razvoj kompletnog sistema ili seta pikto-
grama JGSP-a, knjigu grafkih standarda novog vizuelnog identiteta gradskog saobraajnog preduzea uz primenu pik-
tograma na sve pratee elemente: setove karata, setove nalepnica, identifkacionih kartica, broura, mapa... Svi pratei
elementi nose vizuelne poruke o ponaanju u javnom gradskom saobraaju, kao i obavetenja koja se postavljaju u pros-
tor autobusa, u kioske, na stanice i stajalita ili u samu zgradu preduzea.
Proces nastanka piktograma za GSP
H0RF0L0K| ELEHENT| P|KT0CRAHA
Svaki set piktograma ima svoje morfoloke karakteristike.
To mogu biti slobodne forme, geometrijske fgure ili njihova kombinacija.
Osnovni piktogram GSP-a, sainjen je iz kruga kao osnovnog oblika i njegovih varijacija u veliini ili podeli:
polovina, etvrtina, osmina uz korienje repeticije kao sistema spajanja ili razdvajanja krugova meusobno.
Svoj koncept gradnje piktograma dovodim u vezu sa upotrebom kruga kao forme
u digitalnoj tehnologiji, displejevima koji koriste taku kao jedinicu kojom se iscrtava slika ili tekst.
Geneza piktograma GSP-a bi teoretski glasila: Odabrani zbir taaka na jednakom rastojanju gradi jednu vizuelnu celinu
koju nazivamo osnovna fgura piktograma.
Pomeranjem i umnoavanjem centralnog kruga po razliitim osama, njihovim pravilnim rasporedom pomou repeticije
dobija se izgled tela piktograma, iji je prenik kruga duplo manji u odnosu na prenik glave fgure. Varijacije piktograma
drugih fgura u setu zavise prvenstveno od pozicije, orijentacije, veliine i stava fgure koja predstavlja sliku subjekta ili
njegove aktivnosti.
Konstrukciju ovog piktograma mogli bismo da posmatramo kroz mreu krunih formi sainjenu od 100 krugova postav-
ljenih na ujednaenim distancama.
Piktogrami koji su usko vezani za autobus, kao objekat prevoza, sadre znak autobusa GSP - a koji odudara od koncepta
graenja iz kruga, mada su u njegovoj konstrukciji zastupljene krune forme u veini.
Aktuelno oznaavanje u autobusima svedeno je na tekstualne poruke koje su nedostupne nepismenima, slabovidima, pa
ak i starijim osobama. Zbog toga zapoinjem vizuelizaciju tekstova, poevi od natpisa upozorenja i javnog informisanja
u autobusima:
rezervisano za starije osobe,
rezervisano za invalide,
rezervisano za majke sa decom,
zabranjen je razgovor sa vozaem,
zabranjeno je naslanjati se na vrata,
u zajednikom je interesu da brinemo o istoi autobusa,
zabranjeno puenje,
eki za razbijanje stakla,
autobus bez konduktera,
kartu moete kupiti kod vozaa,
pri ulasku u autobus pokaite svoju kartu,
drite se za drae...
Piktogrami u mrei 10 x 10
Set piktograma GSP-a
PIKTOGRAM OD SKICE DO KONSTRUKCIJE
KRUG KAO UNIVERZALNA FORMA I NJEGOVA SIMBOLIKA
Noli turbare circulus meos u pevodu bi znailo Ne dirajte moje krugove - Arhimed

,,Pogledajte, kroz mikroskop, elije organa, videete da se sav ivot u loptama i krugovima slae i razlae.
Svugde je krug, i svugde odreuje i pobeuje centrum. Sve to je materija krug je, i sve to nije materija krug je. Bog je
krug, magla je krug, ivot je krug, organizam je krug, drutvo je krug...
Isidora Sekuli, ,,Prozni radovi, KRUG
,,Krug je fgura savrena, i jedinstvena u svojoj jednostavnosti i beskonanosti. Ranko Radovi, ,,Savremena arhitek-
tura
Krug je arhetipska slika celovitosti psihe - K. G. Jung
8|H0L|KA KRUCA
Matematiki, krug je skup taaka u ravni podjednako udaljenih od unapred zadate take.
Krug spada u temeljne simbole pored take, kvadrata i krsta.
U hrianstvu krug je simbol venosti; u islamu krug je apsolut;
u zen - budizmu koncentrini krugovi su duhovni nivoi.
Krug u kvadratu simbol je iskre boanskog u materiji, po kabali.
Krug je i magijska zatita u svim civilizacijama i poprima oblike prstena, narukvice, ogrlice, krune
KRUG JE:
u biti postojanja i kretanja,
simbol celine,
simbol savrenstva,
simbol jedinstva konanog i beskonanog,
simbol prvoprepoznatog lika majke,
olimpijski,
strujni.
Krune asocijacije u svakodnevnim slikama
Krune forme zabeleene na tlu kao simboli koje ostavljaju vanzemaljci
Brajeva azbuka je sainjena od krunih formi
Izgled korica knjige standarda GSP-a
Primena znaka na papirologiji
Set karata za automat
108
P

Piktogrami Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Piktogrami Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Magistarski rad: ,,Piktogram kao univerzalno sredstvo komunikacije u enterijeru i eksterijeru

Autor: Gabriela Spasojevi, Mentor: Prof. oko evo

You might also like