P. 1
2. TEKST

2. TEKST

|Views: 844|Likes:
Published by Grujic Simone

More info:

Published by: Grujic Simone on Nov 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

UVODNA REČ
Društvo u kojem danas živimo i radimo nosi atribut ’’savremeno’’; ta osobina bi trebalo da krasi sve naše predškolske ustanove i njene vaspitače. Ovaj zahtev je bio od presudnog značaja i za uvo enje predmeta INFORMATIKA I RAČUNARSTVO (IR) na strukovnim studijama za obrazovanje vaspitača. Akcenat predmeta IR odnosi se na praktičan pristup u radu na računaru kojim su objedinjeni svi segmenti informatike. Sadržaji udžbenika se me usobno nadovezuju i prožimaju s ciljem da pruže saznanja preko potrebna ’’savremenom’’, kvalitetnom i dobro osposobljenom vaspitaču. Gotovo da nema oblasti ljudskog delovanja u kojima IR nisu ostvarili revolucionarna dostignuća, utičući tako presudno i na stvaranje novih društvenih i globalnih odnosa, ali i ponašanje svakog pojedinca. U proceni tog uticaja postoje dva suprotstavljena gledišta, a razlikuju se po tome da li u njima preovladava optimizam ili pesimizam. Izme u jednostavnosti i krajnosti utopijskih koncepata realnost je mnogo složenija. Dakle, govorimo o pozitivnim ili negativnim uticajima IR na čoveka. Pozitivni uticaji su, pre svega, posledica niza pojava koje doprinose kvalitetnijem komuniciranju izme u grupa i pojedinaca. Informaciona tehnologija sažima prostor i vreme kroz brz i prostorno neograničen pristup informacijama, odnosno, raznim vrstama znanja, uz mogućnost novog tipa informacione i komunikacione povezanosti pojedinaca. Zahvaljujući savremenoj informacionoj tehnologiji čovek može koristiti informacione procese, kako bi postao samosvesniji i kako bi ostvario veću slobodu izbora u raznim životnim situacijama. Dostupnost raznovrsnih informacija i sveobuhvatna komunikaciona povezanost čine pojedinca nezavisnim, jer su informacioni monopoli čest način upravljanja ljudima. Informacioni procesi omogućuju brz napredak, razvoj spoznaje i celovit razvoj kreativne ličnosti. Uticaj informacione tehnologije na društvene organizacije i grupe pokazuje slične prednosti kao i njen uticaj na pojedinca. Negativni uticaji se, najpre, ogledaju u informacionoj preopterećenosti zbog ogromnog porasta količine dostupnih informacija. Ljudske su sposobnosti primanja informacija ograničene, a povećan pritisak u tom smislu izaziva psihičke poremećaje, nervozu i frustracije. Informaciona tehnologija može biti sredstvo ugrožavanja privatnosti, manipulacije i zloupotrebe svake vrste. Najrazvijenija su društva već duboko suočena s tim problemima. Manipulacija medijima, komunikacijama, kontrola oblikovanja, izbora i tokova informacija prisutni su i u društvima s dugom demokratskom tradicijom. Posredno komuniciranje, bez neposrednog me uljudskog kontakta, ra a preteranu individualizaciju, izolaciju i otu enost jer je dehumanizovano. U prirodnoj, neposrednoj komunikaciji samo se deo informacija prenosi rečima, a to je ono što ljude čini društvenim bićima. Na nivou društva ili manjih društvenih grupa, isto tako može doći do pojačane otu enosti, manipulacije, pa i do uzajamnog sukoba grupa u organizaciji. Primena informacione i telekomunikacione tehnologije nudi rešenja nekih problema današnjice, ali i radikalne izmene pojedinih društvenih procesa. Poseban vid njihovog uticaja danas se ogleda kroz globalizacione procese jer su ove tehnologije infrastrukturne za te procese. Iako se katkada globalizacija ističe kao ekonomski fenomen, ona je mnogo složenija i utiče na brojna druga područja života pojedinca i društva. Posebno je bitno istaknuti njihove kulturološke uticaje koji sežu do kreiranja potpuno novih kulturnih vrednosti. Informatičko je obrazovanje postalo imperativ čoveka savremenog doba, pa je u skladu s tim i uobličen sadržaj ovoga predmeta. Udžbenik je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i usavršavanja u oblastima informatičkih predmeta, a namenjen je, kao pomoć u savladavanju 1
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO neophodnih sadržaja primenjene informatike, studentima Visokih škola strukovnih studija, budućim vaspitačima predškolskih ustanova. Sadržina ovog udžbenika proverena je kroz inostranu praksu i iskustva, te verifikovana i u našim uslovima. Iznedrena je na temelju višegodišnjeg stručnog i naučnog usavršavanja i istraživanja; proučavanja dostupne domaće i inostrane literature; izvo enja nastave predmeta Informatika i računarstvo, Primena računara u vrtićima, Od igračke do računara i projektovanja obrazovnog softvera. U sebi objedinjuje i uopštavanja nastala na temelju empirijskih, doktorskih, magistarskih i diplomskih radova studenata većeg broja fakulteta i viših škola. U udžbeniku su naznačena i neka značajna pitanja budućnosti obrazovanja jer se savremeni civilizacioni tokovi kreću u smeru novog informatičkog društva, pa se postavljena pitanja uticaja informatike i informatičke tehnologije na obrazovanje, pre svega, odnose na vaspitanje i učenje.

2
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

TEME
1. INFORMATIKA U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU 1.1. Osnovni pojmovi i definicije 1.2. Informatika 1.3. Informatika u obrazovanju

1. INFORMATIKA U PREDŠKOLSKOM VASPITANJU Informaciona i komunikaciona tehnologija omogućavaju prenos i upotrebu svih vrsta informacija, te predstavljaju najprodornije ''sverazvojne'' tehnologije današnjice i temelj su ekonomije, društva, vaspitanja i obrazovanja 21. veka. Ove tehnologije su generator promena u svim sferama društva. One nalazе primene u privrednim granama, područjima nauke i podloga su za uspešno delovanje vaspitanja i obrazovanja. Jednostavan pristup informacijama i znanju omogućuje kvalitetno obrazovanje. Udaljenost više nije prepreka za komunikaciju i učenje. Ove tehnologije su preduslov za kreativnu i svrsishodnu upotrebu znanja. Znanje i inteligentno korišćenje informacija postaju ključni činioci novog privrednog sistema, te se umesto naziva informatičko društvo, sve više upotrebljava termin društvo znanja. Uspešno delovanje u informatičkom društvu, odnosno u društvu znanja, zahteva od svakog pojedinca stalno obnavljanje i proširivanje znanja. Uticaji ovih tehnologija na razvoj čovečanstva biće višestruko značajniji od uticaja tehnologija iz prošlosti. Današnja primena računara i mreža samo je početna faza perioda sveprisutne informacione i komunikacione tehnologije koja se menja pred našim očima. E-learning je oblik obrazovanja koji poprima sve veće razmere u vaspitno-obrazovnom procesu u svetu. Zahvaljujući svojim glavnim činiocima - vremenskoj i geografskoj fleksibilnosti, e-learning donosi novi kvalitet u obrazovni proces, otvarajući nove mogućnosti razmene mišljenja, znanja i iskustava. Za optimalnu primenu e-obrazovanja potreban je i adekvatan softver. CARNet svojim korisnicima omogućava korišćenje programa za kreiranje nastave, WebCT, a redovnom nabavkom elektronskih časopisa i online baza osigurava pristup najrelevantnijim bazama podataka iz niza naučnih područja koji sistem, organizaciju i preglednost čine nezaobilaznim izvorom objektivnih informacija. Globalizacija u kojoj internet ima važnu ulogu uticala je na strukturiranje obrazovnih sistema i realizaciju procesa učenja. Koncept učenja na daljinu (engl. distant learning) danas je tema o kojoj, ne samo da se naširoko raspravlja, nego je to i globalni projekat na čijem se oživotvorenju intenzivno radi. Javljaju se potpuno izmenjeni oblici pružanja obrazovnih usluga preko interneta i brojne nove organizacije koje se time bave kao svojom osnovnom preokupacijom. U jednoj od vodećih svetskih informatičkih kompaniji današnjice, Microsoftu, pokrenuta je inicijativa za osnivanje globalnog virtualnog univerziteta na koji bi se mogao ’’upisati’’ ko god želi i učiti ono što želi, metodama koje će sam izabrati i dinamikom koja mu najviše odgovara. 3
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Učenje na daljinu kao koncept nudi privlačna rešenja i za bogate i za krajnje siromašne sredine; ono što je bitno: smanjuje potrebe za ulaganjem kapitala u obrazovnu infrastrukturu, uz istovremeno ostvarivanje boljih edukativnih učinaka te, na kraju, donosi sa sobom potpuno nove elemente demokratije i zadovoljavanja jednog od osnovnih ljudskih prava - prava na obrazovanje. Informaciona i komunikaciona tehnologija će sasvim sigurno snažno obežiti period sledećih nekoliko desetleća. Obrazovni sistem mora osposobiti za život u društvu znanja mlade koji se danas nalaze u vrtićima, osnovnim i srednjim školama kao i one koji će tek ući u sistem redovnog školovanja. Nadalje, obrazovni se sistem mora suočiti s činjenicom da je učenike neophodno pripremiti za celoživotno učenje koje se nameće kao nužan preduslov uspešnog delovanja u budućem društvu znanja. Posebnu pažnju treba posvetiti obrazovnim programima koji razvijaju i stimulišu kreativnost od najmla eg uzrasta. Kakav je značaj računara i video igara? Prikladno korišćenje računara može poboljšati dečje kognitivne i socijalne veštine, npr. kreativnu igru, učenje ovladavanjem veština, rešavanje problema, konverzaciju. Već za decu doba od 3 ili 4 godine postoje prikladni računarski programi. Deca vole sara ivati me usobno dok rade na računaru i pri tom komuniciraju. To se odnosi na decu ranog školskog uzrasta (koja znaju čitati i pisati). Računar kao medij omogućava iskustveno učenje, istraživačko i otvoreno, a može biti i koristan alat za razne namene. Može poboljšati sposobnosti planiranja i rešavanja problema. Može pomoći deci u motivaciji za postizanjem vaspitno-obrazovih ciljeva, kao i u razvoju stvaralaštva. Deca koja se igraju uobičajenim igračkama, npr. LEGO kockama, zamišljaju konkretne stvari realnog sveta (dve kockice složene jedna preko druge su avion itd) i time razvijaju maštu i apstrahovanje stvarnog sveta njihovim supstitucijama. Znamo da je to važna delatnost (npr. za početno formiranje matematičkih pojmova - jedna je od ključnih delatnosti), dok deca koja se igraju na računaru dobijaju gotovu i dovršenu situaciju koju treba razmišljanjem i brzim refleksima razrešiti. Kocke bi mogle više razviti maštu, a računar misaonu inteligenciju, pa se pitamo kojim će se karakteristikama deteta i društva ta promena u odrastanju reflektovati. Od dečjih vrtića očekuje se zaista puno. Deca bi trebalo da se igraju, budu kreativna, uče… Ona treba da sviraju, crtaju, me usobno se druže, a da pri tom ostanu zdrava i srećna. U svemu tome sada se pojavljuju i informatički pedagozi koji žele da deca budu pripremljena i za računare, da budu, kako se to danas kaže, ’’računarski kompetentna’’. S pravom se možemo pitati je li time pre ena granica naših zahteva prema deci u vrtiću. Žele li i mogu li vaspitači uopše sprovesti sva ta očekivanja? Iako je dečji svet danas i te kako obeležen elektronskim medijima, kod dece predškolskog uzrasta, ipak, ne bi trebalo govoriti o računarskom detinjstvu. Kod njih se javlja potreba upoznavanja okoline i prirode, druženja sa drugom decom, a roditelji, braća, sestre i vaspitači predstavljaju u njihovom životu najvažnije osobe. Usprkos svim tim zapažanjima i realnosti, medijsko vaspitanje mora postati sastavni deo rada u vrtiću. Danas deca, uzrasta od tri do šest godina, žive s radio i TV prijemnikom, CD I DVD plejerom, a neka već imaju i iskustva u pogledu računara. Njihovi doživljaji i spoznaje računara sastavni su deo svakodnevice, a i u vrtiću se o tome često razgovara. Pre svega, moramo naše stajalište temeljiti na činjenici da će u budućnosti dečji svet biti još više obeležen računarima, pa je stoga nužan pedagoški zadatak pripremiti ih za to vreme. Relativno noviji pojam računarske kompetencije sadrži poimanje sposobnosti i spremnosti pojedinca da može samostalno i kompetentno koristiti računar. Ako želimo da deca nauče smisleno i odgovorno koristiti računar, tada moramo razvijati, ne samo odgovarajuće didaktičke modele, nego im valja ponuditi brojne načine kako bi računar praktično upoznala i tako prikupila konkretna iskustva. Osnova je svega, me utim, kako u vrtiću koristiti računar, a da to deci koristi 4
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO za njihov razvoj, za proširenje njihovih sposobnosti, kako bi vi eno i doživljeno mogla preraditi za svoje životne potrebe. Uz to je bitno postaviti i jedno praktično pitanje: kako su vrtići danas opremljeni i koje uopše mogućnosti postoje da bi se računari mogli upoznati, uglavnom kroz igru. Važno je još u predškolskoj dobi upoznati njihovu zabavnu i korisnu stranu, ali ujedno i mane i granice kako bi ih kasnije mogli procenjivati na drugačiji način, oslobo eni ustaljene mistifikacije računara. Računari su i velika podrška deci s posebnim potrebama. Integrisana nastava i integrisano vaspitanje pružaju hendikepiranoj (inkluzivna nastava) i nehendikepiranoj deci mogućnost zajedničkih iskustava u učenju. Deca s potrebom posebnog pedagoškog podsticaja mogu se integrativno podučavati uz primenu računara. U tom je smislu koncipiran i ovaj udžbenik u kojem izložene sadržine predstavljaju temeljnu osnovu za osposobljavanje vaspitača za primenu računara u vaspitno-obrazovnom radu i drugim aktivnostima u njihovoj delatnosti. Ovo je uvod u svet računara. Pripremamo se za snalaženje s podacima u digitalnom obliku. Računare upotrebljavamo kao pomoć u igri, učenju, podsticanju razvoja logičkog mišljenja, likovnom, muzičkom i jezičkom izražavanju, ali i kao sredstvo u razvoju manipulativne spretnosti dece. Upoznajemo se s internetom i delom njegovih mogućnosti. To se odnosi na sledeće sadržine. Delovi personalnog računara Hardver - pojmovi MBO, CPU, RAM, PCI, AGP, PS/2, COM, LPT, USB, UTP i njihova primena, slaganje konfiguracija računara, pojam upravljačkog programa, dodavanje novih hardverskih komponenata (npr. zvučne kartice). Softver Proces instalacije i deinstalacije, instalacija operativnog sistema Windows XP, Vista, instalacija Office paketa, antivirusnog programa, programa za kompresovanje/dekompresovanje podataka, Acrobat Readera, instaliranje fontova. Prilagodjavanje Windows okruženja Rukovanje s više programa (Task Manager), dodavanje/uklanjanje Windows komponenata (npr. Games, Desktop Themes), prilagodjavanje rada s mišem, izgled prozora, regionalne postavke, višekorisnički način rada na računaru. Održavanje sistema Backup - stvaranje sigurnosnih kopija, Disk Defragmenter - optimizacija rada sistema, Disk Cleanup - čišćenje nepotrebnih podataka, pokretanje antivirusnih programa, Update definicija virusa. Mreže Osnovni pojmovi: LAN, WAN, hardversko spajanje računara, (router), protokol - TCP/IP, NETBeui, pojam sharinga, imenovanje računara, IP adresiranje, razmena podataka u mreži. Pišete li dopise, molbe, ponude, račune, omote - MS Word, radite li rasporede, izveštaje, proračune, grafikone - MS Excel, želite li komunicirati s ljudima preko računara, organizovati sastanke, podsetnike i vlastito radno vreme - MS Outlook, bavite li se prezentacijom proizvoda, usluga, ili ste obavezni prezentovati poslovanje kompanije - MS PowerPoint, želite li koristiti 5
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO mogućnosti najveće svetske računarske mreže - internet, zanima li vas kako kreirati vlastite aplikacije - Osnove programiranja. MICROSOFT Word Obra uju se sledeća područja paket aplikacija OFFICE, rad s aplikacijom WORD koji obuhvata: obradu teksta, rad sa pasusima (paragraf), umetanje (slika, grafika, specijalnih slova i drugih dokumenata) unutar stranice, izradu tabela, rad sa slikama, postavljanje i rad u kolonama, rad s bazama podataka - za slanje i izradu kataloga, pisama, nalepnica ’’mail merge’’, stilova tekstova. MICROSOFT Excel Obra uje rad s aplikacijom EXCEL (tabelarnim kalkulatorom), rad s ćelijama i područjima ćelija, rad s radnim listovima i automatsko popunjavanje (sorting), formule, funkcije, grafikone, grafičke objekte, rad s predlošcima, dokumente, radne stolove i radnu knjigu. MICROSOFT PowerPoint Izlaganje uz prikaz prezentovanog, najupečatljiviji je oblik obrazovne komunikacije. PowerPoint predstavlja noviji pristup upravo takvim obrazovnim zahtevima kreiranjem prezentacije preko slajdova. INTERNET Obuhvata osnovne pojmove kao što su: spajanje na internet, pregledavanje globalne mreže (www-a), pretraživanje interneta, korišćenje elektronske pošte (e-mail), zaštita od virusa, te uopšte sigurnost na internetu. Podučavanjem o internetu trebalo bi uspostaviti opšte postavke o pretraživanju, ali i dati korisne informacije kao što je rešavanje problema primanja nepoželjne pošte. Polaznike treba obavestiti da informacije prikupljene internetom treba uzeti s oprezom. Ko god koristi internet kao izvor informacija, mora im pristupati kritički. Knjige na policama knjižara i članci u štampanim medijima prošli su recenzije merodavnih stručnjaka. Takva kontrola kvaliteta ne postoji nužno i na internetu. Softver za najmla e To je softver za decu koja ne znaju čitati, ni pisati. Program Magic Desktop i Magic Mail omogućuje i deci koja ne znaju čitati i pisati korišćenje elektronske pošte i uživanje u videoigricama, a da ne poremete rad računara. Kada šalju ili primaju elektronsku poštu, umesto teksta, deca koriste sličice i ikonice. Prvo kliknu ikonicu na kojoj je papagaj. To aktivira snimanje zvuka pa dete može poruku usmeno saopštiti. Zvučna se datoteka tada automatski kompresuje da bi se brže i lakše poslala. Zatim treba pritisnuti ikonicu na kojoj je lik primaoca; to može biti baka, prijatelj, prijateljica, mama/tata na poslu... i poruka je poslata. Program, tako e, nudi mogućnost crtanja. Deca koja ne znaju pisati jednostavno mogu nacrtati svoju poruku. A kad dete završi s porukama, program mu daje igrice i zabavne sadržaje koji odgovaraju mla oj deci. Iz tog magičnog programa deca ne mogu preći u ostale programe, niti mogu zamrznuti računar jer je program otporan na bezbrojna klikanja mišem. Na ikonicu se može kliknuti jednom ili petnaest puta, ona će reagovati isto - otvoriće samo traženi sadržaj. Mla a deca pokazuju zanimanje za sve što ih okružuje. Da bi se njihova interesovanja zadovoljila, te dodatno razvijala, treba osmisliti računarsku radionicu. Računarska radionica uvodi dete u virtualni svet. Uz pomoć računarskih edukativnih programa dete uči kako uključiti i isključiti računar, kako rukovati mišem, kako ući u program i izaći iz njega, te na kraju, kako se 6
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

akumulacije. 1. a tu je složenicu stvorio francuski inženjer Filip Dreiffus (1962). područja. U Francuskoj je. B. iako neki autori. način interpretacije fenomena. transmisije. informatiku shvataju prvenstveno kao računarsku problematiku obrade podataka. obradom i skladištenjem podataka. dok se. a pojam upućuje na način gledanja. Informatika se u pojedinim zemljama različito shvata i tumači. Pri odre ivanju informatike. prenosom. 2.3. mahom praktičari. 1. već obuhvata proučavanje informacija iz svih područja ljudske delatnosti. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE Izme u pojma i definicije bitna je razlika: definicija je ono što predstavlja neki fenomen. Takvi edukativni programi naročito obogaćuju detetovo znanje jer se temelje na povezivanju pojmova iz prirode i društva. Kod nas se podjednako koriste termini informatika i informaciona nauka. te korišćenjem informacija. odre enje pojma informatike dosta je složeno. Osim naziva informatika i informaciona nauka pojavio se i naziv informatologija (Težak. pa se na njima posebno insistira kod predškolaca. Sve one zajedno se smatraju ključnim radnim ishodištima i teorijskim izvorima informacionih nauka. INFORMATIKA Reč informatika (franc. naime. selekcije i apsorpcije informacije. informatička nauka odnosi na naučnu disciplinu o informacijama i informacionim sistemima. Treba naglasiti da se pojam informacione nauke razlikuje jer se ne ograničava samo na naučne informacije. nauke koja proučava strukturu i svojstva naučnih informacija i zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti. informatics od 1972). • u području dokumentaristike i pretraživanja informacija i • u području komunikacione nauke. u Nemačkoj se pod tim nazivom uglavnom podrazumeva nauka o računarima. odnosno. U anglo-američkoj literaturi dominira pojam informacione nauke (engl. npr. 7 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kako bi se što bolje pripremili za školu. ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija. Me utim.mlada nauka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO snaći u pojedinim programima. što je naročito važno za decu koja polaze u školu. odnosno. 1969) koji predstavlja tzv. Deca. Informatika kao nauka se ogleda u tri naučna područja: • u području informatičke tehnologije. dok se u ruskoj literaturi naziv informatika koristi u smislu integralne nauke o informacijama. Na taj način razvija se i stabilnost pažnje i koncentracije. informatika sinonim za automatsku obradu podataka. a to znači da se javljaju i velike razlike u interpretaciji i definiciji njenog predmeta.Subotica . Za informatiku se kaže da je još uvek nova . e-t-a-k-s-a kompleks i označava teoriju i praksu emisije. ciljeva i zadataka. kao i za brojne druge savremene nauke. vrlo lako pamte kako se koristiti računar. kroz jednostavne edukativne programe prilago ene njihovom uzrastu. informatique) nastala je spajanjem delova dve francuske reči INFORMATION i AUTOMATIQUE. koristićemo se nekim definicijama tog pojma jer. Pod pojmom informatika se podrazumeva nauka koja se bavi prikupljanjem. po nekim shvatanjima.

Tako. pretraživanje. 4. lingvistike. kompjuterskoj tehnologiji. skladištenje. Područje je srodno (ili izvedeno iz) matematici. Francuska akademija nauka informatiku je 1966. načine akumuliranja znanja i stvaranja strategija za proces odlučivanja. od formalnih do neformalnih. U obrazovnom sistemu (učenici) deca. postavljena u SAD-u . u potpunosti moraju upoznati sve oblike mehanizama spoznavanja u procesu rešavanja problema. snage koje upravljaju protokom informacija i sredstva za obradu podataka optimalne dostupnosti i upotrebljivosti. pre svega. Nauka o racionalnoj obradi informacija. informatika mora biti organizovani korpus znanja. bibliotekarskoj nauci. Informatika je nauka koja istražuje svojstva i ponašanje informacija. interpretaciju i upotrebu informacija. konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema.Subotica . upravljanju i nekim drugim područjima. matematike. Ti procesi uključuju nastajanje. te njihovu konkretnu primenu u konkretnoj realnosti. pre svega pomoću automatskih mašina. formalne gramatike kao i za savremene računare. ciljevi i zadaci. a koji se odnose na stvaranje. a i u budućnosti će imati. strukturiranim programiranjem i primenom programskih jezika za programiranje računara. školi. ekonomije i drugih društvenih nauka. operacionim istraživanjima. informatiku možemo shvatiti kao nauku koja ima za predmet proizvodnju informacija. definisala na sledeći način. obradu i korišćenje informacija. logici. učenju. 2. diseminaciju. Informatika se bavi: metodologijom algoritamskog rešavanja problema. Na osnovu svega rečenog. psihologiji. 1. Njena svrha je unaprediti razmenu informacija me u ljudima. Za cilj informatike uzima se kontekst ljudske komunikacije i pri tom se navodi šta je njena svrha. Na osnovi izloženog. te tehnike njihovog sprovo enja pomoću informatike u 8 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . vrtiću i drugim delatnostima u obrazovanju. INFORMATIKA U OBRAZOVANJU Informatika u obrazovanju bavi se fenomenom informacije kao osnovom saznajnog procesa i informacionim sistemima u nastavi. 5. područje. 3. To je jedna od najstarijih i ujedno najprihvaćenijih definicija iz 1961. U novije vreme se zastupa stajalište da se informatika mora baviti proučavanjem opštih zakona svih komunikacionih procesa. prikupljanje. Informatika je nauka čiji su domet i metoda vezani za teorijske i praktične radove na području logike. tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u području tehnike. 1. pomoću računara. navešćemo neke od njih kako bi se jasnije sagledao njen predmet. analizom i reorganizacijom postojećih informacionih siistema. Zbog toga smo tu specifičnu primenu informatike i nazvali informatika u obrazovanju. komunikacijama. organizaciju. lingvistici.The Georgia Institute of Technology. 4. zasnovan na načelima koja tumače u osnovnim crtama i formulišu uslove pod kojima se javljaju činjenice i doga aji.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zbog toga što ne postoji opšta saglasnost oko definicije informatike. nezamenjivu ulogu jer omogućava pomoću računara i komunikacione tehnologije povećavanje delotvornosti ljudskoga rada. Informatika se mora usmeriti na sve vidljive činjenice i doga aje koji se odnose na informacije. Za kompleksnije sagledavanje suštine i značaja informatike mogu poslužiti i sedeće definicije. grafičkim veštinama. Informatika ima ogromnu važnost u obrazovnoj delatnosti. a u okviru unapred datih ciljeva. informatika ima danas.

i u ovom slučaju sreće se mnoštvo definicija. Za naše smo potrebe izdvojili sledeće. odnosno. slike i zvuci koji mogu i ne moraju biti primenjeni. ili od logike do lingvistike. preciznije. ili nekom doga aju koji nije bio ranije poznat’’. Informacija je relativno nov pojam sa naučnog stajališta. U informatici su osnovni pojmovi informacija kao fenomen i komunikacija kao proces. s brojnim i različitim manifestacijama biološke. b)’’Podaci su registrovane činjenice. ovde se nećemo baviti studijom informacije. b) ’’Ljudi su tvorci i nosioci informacije’’. ali i od društvenih nauka do medicine i dr. oznake ili zapažanja nastala tokom nekog procesa’’. ili što je posredstvom subjekta pošiljaoca saopšteno subjektu primaocu o svom postojanju’’. Sve to upućuje na činjenicu da pojam informacije nije lako shvatiti ili. odnosno. To je informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju jer je svaka nauka pokušala i još pokušava protumačiti taj kompleksan pojam. Danas je situacija u mnogome složenija: veliko zanimanje za fenomen informacije i različiti pristupi tom pojmu onemogućuju jednoznačnu i opšteprihvaćenu definiciju informacije. Osnovno je obeležje savremenoga doba da ideje. ona mora biti nosilac značenja’’.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO obrazovanju i njima ovladati. a) ’’Informacija se može shvatiti kao rezultat delovanja objektivno postojeće realnosti koja je van subjekta saznavanja. a zapravo je najstarije obeležje ljudske civilizacije. fizičke i socijalne prirode. c) ’’Informacija mora. ali njihova naučna utemeljenost i interpretacija pripadaju informatičkoj nauci. jednako kao što su to za industrijsko društvo bili ljudski rad i kapital. Pri tom. dakle. brojke i doga aji koji se mogu razviti u informacije’’. e) ’’Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koje mu omogućuju da bolje izvrši svoje zadatke’’. informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se bave simboličkom komunikacijom u rasponu od matematike do računarstva. c)’’Podaci čine osnovu informacija i daju znanje potrebno za upotrebu informacija’’. nauke i tehnoloških dostignuća. ono što je saopšteno samom objektivnom realnošću. već ćemo radi lakšeg praćenja izlaganja navesti nekoliko definicija informacije. Brojne definicije informacije upućuju na to da je ona predmet zanimanja različitih naučnih grana. s dinamičkog gledišta. a)’’Podaci su sirove. znanje i informacija postaju strateški i aktivni resursi preobražaja i razvoja društva. Podatak je često korišćen termin u informatici. 9 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . s gledišta komunikacija. Ključna kategorija za društvo postaje. od elektronike do bibliotekarstva. imati odre eni smisao. što se stvara u školama. ali je s vremenom menjala prvobitno značenje. Informacija je reč latinskog porekla in formare i izvorno je značila stavljanje u odre enu formu. pa ćemo taj pojam tako e objasniti. d)’’Podaci su činjenice.Subotica . Informacija i komunikacija postali su predmet naučnog interesa pojavom knjige The Mathematical Theory of Communication Shannona i Weavera (1949). davanje oblika nečemu. pre svega. odnosno. iako nije sporno da je informacija kompleksna. na fakultetima i u istraživačkim laboratorijama. od humanističkih nauka i umetnosti do dokumentaristike. Po imo redom. snaga njegovog temeljnog istraživanja. Opšta predstava tih pojmova je poznata. Naravno. pojam informacije nije jednostavno tumačiti. odnosno. obično se navodi da je informacija saopštavanje znanja. znacima odre enoga izražajnog koda. Poruka Svaka poruka predstavlja sadržaj koji se izražava odre enim znacima. ili korisni za praktičnu upotrebu’’. Naravno. nerealizovane činjenice. d) ’’Informacija je sve ono što daje nove podatke ili nove informacije o nekoj činjenici. čoveka.

pisanje. ’’znak je stimulus. kodove. već pokazatelj potrebe šta je subjektu . razni tehnički instrumenti i komunikaciona sredstva. signalizacije i dr. kao i ostalo društveno komuniciranje. tj. Poznati francuski naučnik P.ako se već ne može identifikovati s takvim 10 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ali takvi znakovi nemaju složenost i razra enost koju ima ljudski govor. ideja. dekadnog brojevnog sistema. slova latinične abecede. Semiologija je nauka koja proučava znakove. umetnost. npr. informacije i znanja predstavljeni su na slici 1. Po njemu. AKUMULIRANO ZNANJE podaci Format Pročišćavanje Prikupljanje informacije Interpretacija Obuka Izvršenje rezultati Slika 1: Odnosi izme u podatka. a cifre dekadnog brojevnog sistema su tipične zalihe znakova koda abecede. a funkcija namere je saopštiti ideje putem poruka’’. pravila i postupaka koji vode akciju i donose odluku. temelji se na znacima. čulna supstanca čiju mentalnu sliku naš duh vezuje za sliku drugog stimulusa koji treba oživeti u cilju komunikacije’’. jezike.semiologija. Svaki kod ima svoju zalihu znakova. Pojam znanja u teoriji informacija nije neograničen pojam. Ljudsku komunikaciju proučava posebna nauka .Subotica . Giro se opredelio za definiciju i funkciju znaka. Znaci Vaspitanje i obrazovanje.primaocu korisno znati. Znanje je kombinacija instinkta. ’’Znaci su svi oni fizički i psihički predmeti koji jednom čoveku ili grupi ljudi ukazuju na neki drugi predmet i koji stoje i upotrebljavaju se umesto neposrednog opštenja s tim drugim predmetom’’. odnosno. informacije i znanja Ljudi su najvažnija živa bića koja se koriste znakovima u komunikaciji. a ljudski duh se ne može odvojiti od funkcionisanja znakova . ili ’’znak uvek izražava nameru saopštiti jedan smisao. Odnosi izme u podatka. Celokupna ljudska civilizacija zavisi od znakova i znakovnih sistema’’(…). Naravno.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kodiranje znači pretvaranje znakova iz jedne izražajne mogućnosti s odre enim pravilima u neku drugu izražajnu mogućnost i prema njenim pravilima izražavanja. i druga se živa bića služe znakovima.

Proširena je i definicija po kojoj je: ’’Komuniciranje prenošenje informacija. Komunikacija u društvu. Komunikacija Drugi važan pojam u informatici se odnosi na proces . javljaju se disfunkcije. Za masu i sadržaj informacije potrebna je mera koja raste s poteškoćama prenosa. relevantna: primerena zadatku. Morris.ektropijom. Jedan od kvantitativnih aspekata materije je masa (tj. brojeva. bez suvišnih detalja. tada sistem postupno prelazi u stanje manje organizovanosti. Mera informacije Kao što prirodne nauke prvo mere materiju. GREBNER npr. pogreške i haos. • kvalitetna: tačna i pouzdana. Neorganizovanost . • razumljiva: izražena je u obliku koji korisnik razume. • značajna. Entropija je tako e informatički pojam i vezuje se za proučavanje procesa u vaspitnim sistemima. Na njima je postavljena danas opšteprihvaćena klasifikacija proučavanja jezika s tri aspekta . i dr. odnosno.tri dimenzije jezika. Najjednostavnije rečeno.Subotica . • Sintaksa proučava me usobne odnose znakova. U knjizi Pierre-a Guiraud (La semantica. Postoji čitava lepeza definicija komunikacije pa ćemo navesti neke koje su relevantne za materiju kojom se bavi predmet Informatike. crteža. • Semantika proučava odnose izme u znakova i izvanjezičke stvarnosti. entropija je mera neorganizovanosti nekog sistema.njeno predvi anje. navodi: ’’Komuniciranje je društvena interakcija posredstvom poruka koje mogu biti formalno kodirane.’’ 11 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . semantički i pragmatički. Bompiani. oblici i funkcije znakova. Ako nema nikakvih poteškoća. težina njenog prenosa ili ubrzanja trome materije). 1966). te društvenim i estetskim znakovima. njenog dospeća . odnosno. osećaja.komunikaciju. ili u obliku neke radnje koja ima odre eno značenje u okviru zajedničke kulture’’.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO funkcioniranjem’’. Za održavanje strukture nekog fizičkog sistema potrebno je ulaganje odre ene energije. mera iznosi 0. bez obzira na vrstu i pojavni oblik. korišćenjem simbola. • Pragmatika (uveo Morris) proučava znakove u odnosu na ljude kao njihove korisnike. U toj se knjizi pažnja posvećuje naučnim i tehničkim znakovima. Ako takvo ulaganje izostane ili je nedovoljno. Korisna informacija je: • pravovremena: informacija je dostupna onda kada je potrebna i predstavlja krajnji rok za donošenje odluke za akciju. Entropija može biti veća ili manja: ako je entropija veća.pripreme za prihvatanje .entropija smanjuje se informacijom . ideja. detaljnije se proučava priroda. Milano. organizovanost sistema je manja i obrnuto. reči. što podrazumeva teškoće pri prenosu informacije. navodi Charles W. ili prebacivanje kroz prostor ili vreme. jezičkih znakova: sintaksički. tako informatika meri informaciju. Tada je posredi delovanje entropije u sistemu. odnosno. simboličke. obuhvata više elemenata koji je čine procesom ili sistemom. nužno je upoznati osnove naučnog sistema znakova. posebno s aspekta informatike u vaspitanju. Radi boljeg razumevanja kompleksnog fenomena informacije. Svaki navedeni aspekt bavi se proučavanjem pojedinačnih dimenzija jezičkih znakova. Osnovne ideje za proučavanje strukture informacije dao je Morris u citiranoj knjizi. Semiologija. može se koristiti s poverenjem. Jedan od kvantitativnih aspekata informacije je sadržaj informacije. saznanja itd. • potpuna: celovita i dovoljna za korišćenje.

Kad god stupaju u interakcije. . IZVOR KODER INFORMACIONI KANAL BUKA/ŠUM PRIJEMNIK DEKODER Slika 2. oblik.Koder obavlja kodiranje signala iz nekog izvora preko odre enih znakova koji se prenose informacionim kanalom. Navo enje samo nekoliko definicija iz mnoštva kojima današnja nauka. Ono može koristiti stotine različitih sredstava: reči ili gestove. .Buka je svaka smetnja koja ometa prenos informacija: kanal nije savršen pa dolazi do iskrivljivanja informacija. sistem mašina i sl). To može biti čovek koji prima informaciju.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO SMITHOVA definicija iz 1966. Ono uvek obuhvata hiljade elemenata .Subotica . sistem biljaka i životinja. govori da je: ’’Ljudsko komuniciranje suptilan i ingeniozan skup procesa. Ljudsko komuniciranje je. ljudi komuniciraju. kodova. CLAUDE SHANNON postavio je osnovni model prenošenja poruka koji se sastoji od šest osnovnih elemenata. Današnje gledanje na pojam sistema je drugačije. . . Model komunikacije po Shannonu Pojam i definicija sistema Jedna od najmodernijih reči današnjice je reč sistem.bez obzira na jednostavnost poruke ili prenosa. ure enje i upravljanje državom. . skup raznovrsnih procesa.Informacioni kanal.Izvor informacija: čovek ili neki drugi izvor koji pomoću nekog znaka emituje informacije. značenja . . način rada i postupanja. Kada ljudi kontrolišu jedni druge.Prijemnik sličan je izvoru. teorija i praksa o sistemima raspolažu. koherentno sastavljena celina (sistem svetova.signala. oni to prvenstveno čine putem komunikacije’’. sunčev sistem. Njeno se značenje u antičkoj Grčkoj tumačilo na različite načine. Njime se prenosi informacija i povezuje izvor i prijemnik informacija. sve do masovnih medija i javnosti celog sveta.Dekoder je ure aj kojim se dekodira signal iz informacionog kanala. ono što je sastavljeno od delova. ciljeva i potreba. poslužiće da 12 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tako e. Različiti pristupi koji potiču od različitih autora. kao npr. uslovili su da se sistem drugačije definiše. perforirane kartice ili intimnu konverzaciju.

Ako neki deo sistema. GERHARD MEYER: ’’Kibernetika je nauka o upravljanju i regulaciji me usobno povezanih procesa koji se dešavaju u sistemima kao što su organizmi. Postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju sistema. odnosno. poslužiće i za upoznavanje novih naziva koji su na toj osnovi nastali. H. po Wineru. sistem je skup elemenata organizovanih na odre eni način. Norbert Winer je dao objašnjenje za izbor definicije i predmeta kibernetike. a uticala je i na nauku o obrazovanju. opšta teorija upravljanja koja nije neposredno vezana ni sa jednom konkretnom oblasti. STAFFORD BEER: ’’Kibernetika je nauka o vezama i upravljanju. Sistem je povezanost elemenata u celinu i njihovo skladno i uzajamno povezano funkcionisanje radi ostvarivanja postavljenog cilja. koji su kriterijumi upravljanja. 13 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ranih tridesetih godina prošlog veka. informatičke tehnologije kao i drugih nauka. 2. upravljanje. Pod strukturom sistema podrazumeva se skup elemenata koji deluju po odre enoj zakonitosti koja je svojstvena posmatranom sistemu. obuhvatiti pomoću tri činioca. omogućuje se celovitost i stabilnost sistema. metode. On je ujedno odgovorio na tri ključna pitanja konstituisanja nauke o upravljanju (koja je značajna za rad vaspitača): 1. to je podsistem. Procesi upravljanja (u obrazovanju) mogu se. Prema aktivnostima razlikuju se pasivni i aktivni sistemi. čime se upravlja. Kibernetika je nastala iz radova grupe naučnika okupljenih oko Norberta Winera. Sistem deluje unutar okruženja i ima svoje granice delovanja. ’’oca kibernetike’’. Prema načinu postanka razlikujemo prirodni i veštački sistem. KORTUM: ’’Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste’’. Nakon pojavljivanja Winerovih radova. a u isto vreme je primenjiva na svaku od njih’’. kao i njihov izbor. koji daju i o sistemima koji primaju i daju informacije’’. 1948. Prema ponašanju razlikujemo stohastičke i determinističke sisteme. pa je kibernetika i veština kormilarenja (upravljanja brodom).: ’’Kibernetika je opšta nauka o sistemima koji primaju.Subotica . Radi celovitijeg uvida u pojam kibernetike navodimo neke od definicija. ljudi (vaspitač i stručni saradnici) drugi i procesi (organizovanje. tako e. Kibernetika je proširila krug osnovnih i primenjenih nauka. kako se upravljanje može ostvariti. informisanje i dr) treći činilac. GRENIEWSKI H.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO se pojam sistema shvati u smislu potreba informatike. (’’Kibernetika ili upravljanje i komunikacija živih bića i mašina’’). 3. čija je sloboda ponašanja ograničena. a koji zajedno postižu odre eni cilj ili daju odre eni rezultat. Stvari (program predškolskog vaspitanja. zajednice i tehnički ure aji’’. odnosno. Kibernautes (kibernetes) upravitelj je mornara ili kormilar. Pregled definicija sistema. otpočela je lančana reakcija stvaranja opšte teorije upravljanja. vaspitanje. U toj se knjizi istaknutoga američkog matematičara prvi put javlja jasno odre ena koncepcija opšte teorije upravljanja i postavljanje osnove metode proučavanja problema upravljanja i komunikacija (prenosa poruka) u sistemima. postupci i sredstva) prvi su činioci. Skladnim i uzajamno povezanim funkcionisanjem elemenata. Kibernetika Naziv kibernetika svoje poreklo vodi od grčkih reči kiber (nad) i nautes (mornar). deluje kao sistem. ’’Ra anje’’ kibernetike povezuje se s pojavljivanjem knjige Norberta Winera Cybernetcs or control and communication in the animal and the machine. Prema obliku postojanja sistemi se dele na realne i apstraktne.

Zbog toga je nužan element upravljačkoga zadatka . Pitanje je kako iz skupa mogućih izabrati odre enu upravljačku akciju. International Federation for Information Processing . postupaka i resursa oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva’’. 14 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • ’’Informacioni sistem je odre eni skup metoda. uključujući vaspitače. Me unarodna federacija za obradu informacija (engl. s obzirom na delovanja koja izazivaju. Po definiciji upravljanje je proces izbora i donošenja odluke radi ostvarivanja unapred postavljenog cilja. Pozitivna povratna sprega je povratna veza koja u sistemu upravljanja povećava uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veličinu upravljanog podsistema. Upravljati znači birati upravljačku akciju. Povratna grana u sistemu upravljanja povezuje izlaz iz sistema i upravljački podsistem. upravljanje je trivijalno. Upravljanje je jedan od važnijih pojmova u svim sistemima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO LAV NIKOLAJEVIČ LANDA: ’’Kibernetika je nauka o najopštijim zakonomernostima upravljanja složenim sistemima’’. odnosno. ali ne mora koristiti informatičku tehnologiju’’. itd.Subotica . skladišti. mogu biti pozitivni ili negativni. Predmet istraživanja kibernetike su sistemi u kojima se odvija proces upravljanja. memorisanjem i obradom podataka. u osnovi. čuva. Kada nema izbora. decu i drugo zaposleno osoblje. navodimo neke definicije informacionog sistema.IFIP) odre uje ga na sledeći način: • ’’Informacioni sistem je sistem koji prikuplja. Upravljanje pretpostavlja mogućnost izbora izme u više upravljačkih akcija. Negativa povratna sprega je povratna veza koja u sistemu s upravljanjem smanjuje uticaj ulaznog delovanja (akcije) na izlaznu veličinu upravljanog podsistema. mogu grupisati u dve faze: a) odre ivanje upravljanja ili izbor upravljačke akcije i b) provo enje upravljanja ili sinteza upravljanja. Ti sistemi mogu biti prirodni. obra uje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo. Uzrok dovodi do posledice koja utiče na uzrok. Povratna sprega ili povratno delovanje predstavlja vezu izme u elemenata sistema upravljanja i to kada se s izlaza (upravljanog podsistema) utiče na ulaz (upravljački podsistem). s prikupljanjem. zadatak upravljanja je usmereno vo enje fizičkih objekata i organizacija. NORBERT WINER: ’’Kibernetika je nauka koje se bavi teorijom upravljanja i komunikacijom živih bića i mašina’’. roditelje. To je moguće ostvariti ako postoji referenca rangiranja raspoloživih upravljačkih akcija. Zavisno od aspekata proučavanja i pristupa autora. informacioni se sistem u literaturi različito definiše. ali tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko ih želi koristiti. oblikovanjem. Pomoću informacija se nastoje izraziti opšte zakonitosti upravljanja procesima u realnim sistemima.tačna postavka zadatka. Informacioni sistem je aktivni društveni sistem koji može. To pretpostavlja postojanje cilja upravljanja. Dijagram kružne povratne veze prikazuje kružnu uzročno-posledičnu povratnu spregu. društveni ili tehnički. a akcije ili podaci koji se prenose povratnom vezom. Uopšteno rečeno. Radi sagledavanja kompleksnosti ovog dela informatike. Informacioni sistem je deo informatike kao nauke. Upravljački su procesi neposredno povezani s informacionim procesima. prenosom. Kibernetika proučava odnose i svojstva upravljačkih procesa u tim sistemima. Upravljanje kao organizovana aktivnost sadrži niz komponenata i procesa koji se. Prema delovanju povratna sprega može biti pozitivna ili negativna. Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste.

Subotica . Za odnos originala i modela vredi sledeće: ako se izme u dva objekta može ustanoviti sličnost u bilo kakvom odre enom smislu. Pri tom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO ’’Informacioni sistem čine četiri osnovne komponente: (1) operacije obrade podataka. da procenjujemo i predvi amo. Uobičajeno je modelom smatrati sintetsku apstrakciju stvarnosti. Ono je usko vezano sa načinom ljudskog razmišljanja i rešavanja problema. a drugi model. • ’’Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u vrtiću’’. Modelovanje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskoga uma. Ono nam omogućava da uočavamo obrasce. da koristimo simbole i jezike. Model Modeli se uveliko koriste za proučavanje pojava u stvarnom svetu. da upravljamo procesima i objektima. Sličnost može biti spoljašnja. da komuniciramo. po drugim osnovama različitih sistema. može se odnositi na strukturnu sličnost polja različitih sistema. Modelovanje izražava našu sposobnost da mislimo i zamišljamo. tada izme u tih objekata postoji odnos originala i modela. Upravo se zato modelovanje najčešće posmatra kao najznačajnije konceptualno sredstvo koje čoveku stoji na raspolaganju. Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko ponašanje. tako e. Pojam sličnosti se može primeniti na široku klasu realnih sistema. • Upravljani sistem Cilj Upravljački sistem Slika 3. a može biti i u funkcionisanju (ponašanju). (2) metode obrade podataka. Model upravljanja sistemom Okolina 15 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Pri tom se razlikuju tri tipa sličnosti. (4) tehnike modelovanja’’. da pronalazimo značenje i svrhu. Bit modela se zasniva na uočavanju sličnosti izme u dva objekta ili sistema. (3) sistemska analiza. modelovanje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki deo onoga što nas čini ljudskim (inteligentnim) bićima. da se suočavamo s neočekivanim. da vršimo uopštavanja na osnovu iskustva. jedan od objekata je original.

preko elektronskih mreža i sistema. Godine 16 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . to su hardver. Povratna sprega u nastavi Učenje + Ocena Slika 5. Negativna povratna sprega Informatičke tehnologije Povezivanje i implementiranje elektronskog računara. Pod informatičkom tehnologijom se podrazumevaju metode i sredstva koja se primenjuju u prikupljanju. obradi.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO UČENJE nastava ocena prosečna ocena Slika 4. softver i komunikacioni sistem. u mnoga područja ljudskoga delovanja bitno je izmenilo tradicionalne metode i sredstva rada. prenosu. pa se s pravom takva novost naziva informatičkom tehnologijom. Pozitivna povratna sprega Učenje Slobodno vreme Slika 6.kompjuter. skladištenju i prikazivanju podataka.programe koji su unapred zadati.Subotica . odnosno. naravno. Centralno mesto. Početak ere elektronskog računara datira od završetka II svetskog rata. Elektronski računar je tehnički sistem koji automatski izvršava naredbe . zauzima elektronski računar .

Zamislite samo put svemirske letelice na Mesec . a u slučaju potrebe može se povezati s moćnijim sistemima. Godine 1947. Zaista je začu ujuće kako računari mogu obraditi i najsloženije računske operacije u tako kratkom vremenu. hardware) i programa (engl. • upore ivati podatke i donositi jednostavne odluke za koje su programirani.ENIAC. s mogućnošću upotrebe raznovrsne programske podrške. računar opšte namene za ličnu upotrebu. Suna. Računari mogu: • izvršavati programom zadata uputstva. Osloba anje od licencnih prava i dostupna dokumentacija uskoro ga. ima izvanredne mogućnosti dogradnje raznovrsnim periferijama što ga čini vrlo prilagodljivim raznim zadacima. Ataria. Takvi računari su se nazivali IBM kompatibilni personalni računari. Do tada su tržištem mnogih zemalja vladali kućni računari koja su uglavnom služili za zabavu i obuku.Subotica . brzo (najčešće mnogo brže od našeg mozga) i bez zamaranja. Računar je (engl. Osim poznatih firmi pojavili su se i nezavisni proizvo ači kompatabilnih delova od kojih je moguće sklopiti računar kompatibilan s IBM-ovim personalnim računarom. čine najprodavanijim računarskim sistemom.koliko tu ima zapletenog računanja! Znači li to da su računari pametniji od čoveka? Računari mogu obaviti mnoge poslove. 17 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . vrlo fleksibilne za svakodnevnu upotrebu. ali nisu svemogući. crtanje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 1944. konstruisan je prvi elektronski računar . naravno. odnosno. Vakumske elektronske cevi bile su osnovni aktivni element sklopova računara prve generacije. Primena tranzistora smanjila je gabarite i višestruko povećala pouzdanost. kao i nešto mla eg brata PC-AT (PC-Advanced Technology). Računari PC su najrašireniji jednokorisnički računari i poznati su po skraćenici 386-ica. • smestiti podatke u svoju memoriju i tu ih sačuvati. pisanje i sl. PowerPC-a koji se po sklopu i načinu upotrebe razlikuju od PC-a. ceo računar dobija naziv po tipu mikroprocesora koji je u njega ugra en. prevodioci izme u čoveka i računara koji čoveku prihvatljiviji skup naredbi prevode u binarne instrukcije računaru i time računare čine pristupačnijim za širu upotrebu. stalno nadogra ivan s razvojem tehnologije. zauzimali su gotovo čitavu zgradu i trošili puno energije. Macintosha. Razvijaju se programski jezici koji svojom efikasnošću sve više približavaju računare običnom čoveku i s kojima se razvijaju moćni programski paketi koje čovek koristi za izradu baza podataka. • raditi tačno. Postoje poslovi koje oni ne mogu napraviti. naučio. 486-ica ili po nazivu Pentium. ili u mrežu računara unutar manje firme do celoga sveta. preko programa koji je napisao. isporučen je prvi korisnički računar UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer). Postoje i druge vrste računara poput Amige. PC je opštepriznati svetski standard za personalni računar. Takav sistem naziva se mikroračunarski sistem. IBM izra uje PC-XT (Personal Computer-eXtended Technology). zavidne pouzdanosti. Ubrzo su i druge kompanije počele proizvoditi lične računare (PC). software). Godine 1981. Oni mogu učiniti samo ono što ih je čovek. Zbog toga su računari bili glomazni i nepouzdani. što znači da se na njima mogao izvršavati isti operativni sistem i isti programi kao na originalnom IBM-ovom personalnom računaru. kompatibilne s IBM-ovim ličnim računarima. Otkriće tranzistora i konstrukcija prvog tranzistorskog računarskog sistema 1960. projektovanje. computer) elektronski ure aj namenjen obradi i pohranjivanju informacija. Pojava tog računara bila je značajna jer se prvi put računar takvih performansi mogao koristiti u ’’ozbiljne’’ svrhe. Pojavljuju se programski jezici. Računar treba prihvatiti kao jedinstvo sklopa (engl. godine u kompaniji CDC (Control Data Corporation) uvod je u drugu generaciju računarskih sistema.

treba znati: 1. Programi su neopipljiv deo računara. mirise. U tu mu se svrhu u obliku programa daju uputstva po kojima će postupati tokom obrade podataka. Osnovna konfiguracija PC računara sastoji se od hardverskih komponenti. hladno. odnosno. ali ne i računaru. CD. a to je mašinski jezik. Hardver personalnog računara Hardver računara je ono što korisnik može videti i dodirnuti. Zato instrukcije napisane na nekom od programskih jezika treba prevesti. toplo.Subotica . koje su njihove adrese) i 2. to je sve ono što upravlja računarom da bi mogao obaviti koristan posao. Da bi računar ’’razumeo’’ naše zahteve za obradu podataka. šta treba napraviti s podacima (tj. kodirati na jezik koji računar razume. • razmišljati. Zanimljivost: Niska cena laptopova će po prvi put u 2009. • proceniti je li knjiga ili slika dobra ili loša. ni stvarati umetnička dela. odnosno. DVD ili flešu (disketi). kakva su uputstva). Za pisanje programa koriste se programski jezici.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Računari ne mogu: • napraviti bilo šta bez programa koji je napisao čovek. • pisati romane. 18 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Računar ne može obra ivati podatke sve dok mu se ne naredi što treba raditi sa njima trebaju mu uputstva po kojima će ih obraditi. oni su nama ljudima bliski i razumljivi. slatko. godini nadmašiti prodaju kompjutera. • osećati slano. bez obzira nalaze li se u računaru ili su skladišteni na disku. gde su smešteni podaci (tj. niti emocije. Softver Softverom nazivamo operativni sistem i programe pomoću kojih se pokreće i nadzire hardver. Svaka komponenta ima odre enu ulogu u radu računara.

Model i bit modela 19 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tada moramo.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 1. Pojam i definicija informacionog sistema 28. Pojam informacije 13. Stara definicija pojma informatike 8. Koja je uloga informatike u ljudskom radu? 10.. Kakav je značaj računara za dete predškolske dobi? 4.Subotica . Šta je entropija? 20.. Cilj i mogućnost izbora u kibernetici 26... Pojam i definicija znaka 17. Pojam i definicija sistema 23. Informatika u predškolskom vaspitanju . Kibernetika. Onovni pojmovi u Informatici 12. Nova definicija pojma informatike 9. Čime se bavi informatika u obrazovanju? 11. Nastanak reči informatika i njen tvorac 7. Pojam i definicija komunikacije 21. Predmet izučavanja kibernetike 25. tvorac kibernetike i definicija 24. Pojam povratne sprege 27. a šta definicija? 6. Ako želimo da deca nauče da smisleno i odgovorno koriste računar. Šta označava pojam kodiranje? 16. Šta je pojam. poreklo i značenje pojma. Šta je poruka? 14. 19. Šta obrazovni sistem treba da obezbedi za decu i vaspitače? 3. 5. Shannon-ov model prenošenja poruka 22.pravo na obrazovanje 2. Šta je semiologija? 18. Korisna informacija je. Šta je podatak? 15.

na drvenim stubovima i sl. vreme. Prvi znakovi kojima su ljudi beležili članove plemena. RAZVOJ RAČUNARA KROZ ISTORIJU TEME 2. Egiptu. zemljište. Elektronski računar 2. Graditelji ogromnih piramida.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2.1.3. Kini i Indiji. RANA POMAGALA ZA RAČUNANJE Računanje je staro koliko i čovečanstvo.Subotica . Mehaničke mašine za računanje 2. stoku. hramova i drugih gra evina morali su se koristiti računskim znanjima. 20 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .000 godina u drevnom Babilonu. Rana pomagala za računanje 2. prvi znakovi Znanje računanja primjenjivalo se praktično još u starom veku. pre otprilike 5.1. urezivani su u kamenu.2. Sumeru.

nego to mogu biti i potencijali broja 2.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prvi računar u svetu je poznati ’’Stonehenge’’ (slika br. Kolone ne moraju uvek biti potencijal broja deset. Mezopotamiji i Kini. Pretpostavlja se da je dekadni sistem brojeva razvijen kod većine naroda zato što su ljudi za računanje koristili deset prstiju na rukama. Kine i Japana. Šema obnovljenog Stonehengea u funkciji računanja Mesečevih mena 21 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . znači ploča za računanje).500 godina. postoje najstariji zapisi o brojevima sačuvani do današnjih dana. Primeri različitih znakova za brojeve i menjanje njihovih oblika Slika 7. 12. Abakusi se mogu razlikovati po vrednostima koje se dodeljuju pojedinim kolonama i redovima.000 godina. Njime se računalo pomoću kamenčića koji su se umetali u žljebove napravljene u pesku. te vreme pomračenja Meseca. ili 16 i dr. u Egiptu. a nešto kasnije i u antičkoj Grčkoj. Zahvaljujući abakusu. Zatim se abakus razvio u oblik predstavljen na slici 8. On je omogućio još pre 4. Takvim su se abakusom koristili u Egiptu i u Kini 2. Prvi prenosivi računar je abakus (grčki abax. 7). S razvojem trgovine javila se potreba za brojevima kao znakovima potrebnim za računanje i merenje. Prvi poznati abakus postojao je u Babilonu pre 5.Subotica .000 godina tačno predvi anje Mesečevih mena. a koji se sastojao od okvira i razapetih žica na kojima su postavljene pločice ili kuglice. Usavršeni abakus i danas koriste za svakodnevno računanje narodi Rusije. bilo je moguće predvideti vreme sledećeg punog Meseca. Uz pomoć Meseca koji je bacao senku kamenja na tačno označena mesta na tlu.

WILIAM OUGHTREED stvara prvi logaritamski računar koji je u početku bio kružnog oblika. Primer računanja pomoću abakusa 2. kad su se počeli izra ivati elektromehanički i elektronski ure aji za računanje. Mehaničke računske mašine koje su radile po tom principu. MEHANIČKE MAŠINE ZA RAČUNANJE U konstruisanju mehaničkih mašina za računanje pomoglo je načelo rada mehaničkih satova i njihova izrada. koristile su se sve do četrdesetih godina XX veka. JOHN NAPIER otkriva pojam logaritma i izdaje prve logaritamske tablice. 22 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Godine 1612. Vrsta abakusa Slika 9.Subotica . Nakon izuma abakusa ništa se u svetu računara nije doga alo sve do XV veka kad je Leonardo da Vinci skicirao mehaničku mašinu za računanje.2.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 8. Godine 1622.

zupčanika i sličnih delova. groficu od Lovalacea (slika br. pomerali su brojčanik. izumeo je mehaničku mašinu koja može obavljati sabiranje i oduzimanje nazvanu PASCALINA. princip njegovog rada sličan je današnjem računaru.Subotica . Imala je dva osnovna elementa: skup zupčanika za sabiranje slično Pascalovoj mašini i pokretne valjke koji su sledili decimalna mesta prilikom množenja. CHARLES BABBAGE. Zupčanici. Predložio je da se skladištenje koje se danas naziva memorija. BLAISE PASCAL. Paskalova mehanička mašina GOTTFRIED LEIBNITZ konstruisao je 1694. izradio nacrt nove mašine za računanje koju je nazvao analitičkom mašinom. mašinu za računanje nazvanu ’’bankovni službenik’’. Pascalova mašina za računanje je radila tako što su se brojevi unosili okretanjem točkića povezanih zupčanicima. Njegova zasluga u razvoju računara. procesuiranje i kontrola. Tokom izrade analitičke mašine Babbage je upoznao Adu Bajron. podeli u dva spremišta: jedan za brojeve (podatke) nad kojima se vrše operacije i drugi za spremanje uputstava radi odre ivanja operacija koje će se vršiti nad brojevima. engleski matematičar. On je funkcije mašine podelio u tri dela: skladištenje. zbog čega je nazvan ocem računara. njih 6-7 ili 10.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Godine 1642. Slika 10. Zato Adu Bajron nazivaju majkom modernih računara i prvom programerkom na svetu. Mašina je imala zupčanike koji su omogućavali automatsko sabiranje i oduzimanje. 14) koja mu je pomogla u dizajniranju i programiranju računara za stvaranje muzike. francuski naučnik. slično modernom ure aju u automobilu koji beleži pre ene kilometre. 23 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Skup metalnih pločica na izlazu iz mašine trebalo je da omogući štampanje rezultata na papiru. Prvu je mašinu nazvao diferencijalna. Iako je ta mašina trebala biti izra ena od osovina. te se na nizu prozorčića ispisivao rezultat. Zbog složenosti mašine. BABBAGE je 1833. dao je veliki doprinos razvoju mehaničkih mašina za računanje. ona nikada nije završena. ogleda se u postavljenom načelu rada računara koji se koristi i danas. On je prvi u mehaničku mašinu uneo i memorijske mogućnosti i to na karticama s izbušenim rupicama.

otac računara i diferencijalna mašina Slika 13. Charles Babbage. Analitičke mašine 24 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 11. Leibnitzova mašina Slika 12.

Od 1935. ALAN TURING razvija ideju o univerzalnoj mašini koja će moći izvesti svaki algoritam (= sled koraka koji dovode do rešenja postavljenog zadatka. Godine 1890. Papirne trake čitale su se optičkim čitačem. 14 prikazuje karticu s rupicama na kojoj različit uzorak rupica predstavlja različit broj ili. Godine 1854.000 elektronskih cevi i mogao je zapamtiti 20 brojeva. 25 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . npr. Osnova binarnih brojeva je dakle broj 2. Prvi elektronski računar bio je Colossus. godine u vreme Drugog svetskog rata. To se načelo koristilo i kod prvih elektronskih računara. 2. KONRAD ZUSE razvija relejni računar Z3. Godine 1937. ELEKTRONSKI RAČUNAR Osim izuma električne energije. a koristio se za dešifrovanje poverljivih nemačkih poruka.300 ugra enih elektronskih cevi i mnogo drugih delova povezanih sa ukupno 80 km žice. Računar se sastojao od ulaza za podatke. ako se radi o kontrolnoj kartici. na kojima je bila poruka koju je trebalo dešifrovati. u ta dva stanja kojima je dalje mogla upravljati elektronska cev.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika br. Njegova se kompanija razvija i on 1914. godine. koristeći se binarnom aritmetikom. Konstruisan je u strogoj tajnosti. Taj računar imao je 3. čak do osamdesetih godina XX veka. čime se i završila era mehaničkih mašina za računanje. a jedinica postojanje. Uputstva su bila vrlo jednostavna.Subotica . idi na sledeću karticu s uputstvima. Prvi računar opšte namene koji je mogao izvoditi različite zadatke bio je američki ure aj ENIAC (Electronical Numerical Integrator and Computer). Elektronske cevi koje su obavljale operacije mogle su prepoznati samo dva stanja električnog impulsa: kada je on prisutan i kada nije. Skratio je vreme obrade podataka s 3 godine na 2 nedelje. Algoritam predstavlja šemu u programiranju koja olakšava pisanje složenih programa) i time započinje naučno proučavanje računara.000 elektronskih cevi. a niz rupica pretvarao se u električne impulse. konstruisan 1944. usmeravanje i zaustavljanje električnih signala kako bi se u računaru mogle izvršavati računske operacije. Ure aj je imao 18. AIKEN konstruisao je 1944. Bila je to velika i komplikovana mašina nazvana MARK I. godine elektromehanički računar za automatsko rešavanje diferencijalnih jednačina. Računske operacije obavljalo je 2. Prvi računar sa programiranim upravljanjem (koje je uveo Fon Nojman) radio je pomoću katodnih cevi. odnosno 5 rolni papira s rupicama. itd. Američki fizičar HOWARD H. GEORGE BOOLE opisuje simboličko i logičko razmišljanje. gde nula označava nepostojanje signala. različitu naredbu. dakle. oduzmi 1 od datog broja. Bio je hiljadu puta brži od najbržeg tadašnjeg mehaničkog računara. a bio je težak 30 tona. Svi brojevi i svi postojeći znakovi pretvarali su se. postaje osnivač danas poznate kompanije IBM. Računar je konstruisan 1943. konstrukciji prvog elektronskog računara prethodio je i izum katodnih (elektronske) cevi.3. Tako su nas električna energija i elektronska cev prisilile da iz dekadnog (desetoznakovnog) sistema koji se koristio u mehaničkim mašinama. HERMAN HOLLERHT svojom mašinom za sortiranje rešava problem popisa stanovništva SAD-a. Električni su se impulsi zatim prenosili i nad njima su se izvršavale različite operacije. Elektronska cev služila je za pojačavanje. pre emo na binarni sistem sa samo dva znaka 0 i 1. Koristi se bušenim karticama. do 1938. uzmi broj s kartice. što postaje osnova modernih računara. Na kraju se dobijala dešifrovana poruka.

godine kompanija Unisys predstavlja UNIVAC 1 . a trošio je i mnogo energije (125 kW). BARDEEN i W. J.prvi elektronski računar dostupan na tržištu. Bušena kartica i Ada Lovalace Slika 15. SHOCKLEY). Maja 1951. tačno predvidevši rezultate ispitivanja do tada nezamislive tačnosti. Ime je skraćenica izraza UNIVersal Automatic Computer. svi se računari temelje na silicijumu. Računar je bio sastavljen pretežno od elektronskih cevi. BRATTEN. 26 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . prona en je tranzistor (W. Voda kojom su cevi bile hla ene toliko se zagrevala da se koristila za grejanje prostorija. Slavu je stekao nakon godinu dana prilikom ispitivanja javnog mnenja. Od tada do danas. pa se ovo doba može nazvati silicijumsko doba.Subotica . Tranzistor se temelji na osobini poluprovodljivosti silicijuma. Elektronske cevi Godine 1947. Zauzimao je prostor veličine jedne sobe (težio je 10 tona).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 14.

godine IBM i UNIVAC proizvode računare za vojsku.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Do 1957. velike kompanije i univerzitete. Replika prvog elektronskog računara COLOSSUS Slika 18. Konrad Zuse i njegov računar Z3 Slika 17.Subotica . Slika 16. Prvi računar opšte namene ENIAC 27 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . U IBM-u su mislili da će zadovoljiti sve svetske potrebe za računarima kada proizvedu deset velikih računara.

SHOCKLEY dobitnici Nobelove nagrade i prvi tranzistor Slika 21. Godine 1965. Moore 1995. Od 1957. 20. DOUGLAS ENGLEBERT na Computer Conference-i predstavlja računarski miš. objektno programiranje. računarski inženjer u kompaniji Bolt. Mikroprocesor INTEL 4004 (mikroprocesor . BRATTEN. kompanija DEC svoje računare PDP i VAX nudi po pristupačnoj ceni. GORDON MOORE postavlja Mooreov zakon koji kaže da će se broj tranzistora od kojih se sastoji procesor udvostručavati svake godine. a broj korisnika raste. Integrisana kola su u početku sadržavala desetke i stotine. J. Godine 1973. hipertekst. Xerox predstavlja svoj eksperimentalni računar Xerox Alto (ponekad ga nazivaju i prvim personalnim računarom) s konceptom grafičkog korisničkog interfejsa. Beranek i Newman. američko Ministarstvo obrane pokreće ARPAnet. Godine 1963. BARDEEN i W. RAY TOMLINSON.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 19. a kasnije milione elektronskih komponenata. prethodnik Interneta. Godine 1971. dobijamo integrisano kolo. Procesor (2003. aritmetičko-logički i upravljački deo je smešten na integralnom kolu). Godine 1969. do 1981. dinamično povezivanje datoteka i saradnju pomoću deljenja ekrana. što i malim kompanijama omogućava primenu računara. revidira svoj zakon na dve godine.osnovni element računara. 28 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Dalji razvoj bio je predvidiv: što više tranzistora na što manje prostora. god) sadrži više od 100 miliona tranzistora na pločici površine nekoliko cm2. Godine 1968. Elektronski računar UNIVAC Godine 1958. Godine 1972. šalje prvu e-mail poruku. W. Kada više tranzistora smestimo na komadić silicijuma i povežemo ih metalnim izvodima utisnutim u silicijum. JACK KILBY iz Texas Instrumentsa i ROBERT NOYCE iz Fairchild Semicondustora odvojeno dolaze do izuma integrisanog kola. DOUGLAS ENGLEBERT s istraživačkog instituta Stanford pronalazi računarski miš.Subotica .

Intel predstavlja 8080 procesor. Komponente računara Slika 23. Godine 1975. Slika 22. Elektronski računar PDP Godine 1974. ED ROBERTS i LES SOLOMON . Bio je to naporan posao jer je trebalo spojiti brojne žice. Mikroprocesor Slika 25. koncept oko kojeg je izra en imaće velik uticaj na stvaranje Apple Lise i Macintosha. Nakon kupovine računar je trebalo sastaviti. Iako Alto nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Integrisano kolo Slika 24.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO opremljenog mišem i mrežnom karticom. Izgra en je sa Intelovim 8080 procesorom.Subotica . te 29 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .prvi personalni računar dostupan širem krugu korisnika .ALTAIR 88000.

niti trajnu memoriju (samo 256 bajta RAMa). Da bi računar radio nešto korisno. Ulazni ure aj bili su prekidači na prednjem delu kutije. Godine 1978. prvu mikrokompjutersku igru koja se isporučivala kupcu u asembleru. izlaz je bio na 16 svetlećih dioda. Godine 1975. ispisana na papirnoj traci.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO postaviti i uklopiti mnogo elemenata koje je trebalo i lemiti. Slika 27. operativni sistem koji je pokretao prvu generaciju PC računara. Godine 1979. Godine 1977.000 $. a stajao je 3. PAUL ALLEN i BILL GATES osnivaju Micro-Soft. tablični kalkulator koji stvara čitavu industriju. taj je štampač čak mogao štampati i grafiku. Za divno čudo. Apple predstavlja APPLE II. Prva igra . Godine 1975. nestalo bi i programa i podataka i rezultata. monitor.289 dolara. serijama nula i jedinica. potpuno sklopljeni sistem sa MOS 6502 procesorom i 4 KB RAM-a. prvi računar na kojem se odmah moglo početi raditi bez velikog lemljenja i spajanja žica. Altair nije imao operativni sistem. prvi značajan program za obradu teksta na personalnim računarima. Apple II Godine 1977. Kad bi se ure aj isključio. GARY KIDALL iz Digitala razvio je CP/M (Control Program for Microcomputers). Stajao je 1. bilo je potrebno kupiti još nekoliko periferija vrednih oko 2. prvi jeftini 9-iglični štampač i time pokrenuo revoluciju stonih računarskih štampača. te izra uju mikroračunar APPLE I (koristi mikroprocesor 6502). Godine 1978. Epson America predstavio je MX-80. Prodano je oko 5. Slika 26.000 tih računara. Godine 1976.ENCOUNTER.temelj svih današnjih mreža. Godine 1976. Programiranje je bilo binarno.759 dolara. Xerox patentira Ethernet . JVC počinje prodavati VHS videorekordere. Razvijaju programski jezik BASIC za Altair 88000. MicroPro izdaje WordStar za CP/M. Intel predstavlja 8086 procesor. Kasnije ga je zasenio i u potpunosti istisnuo MS-DOS. Zilog predstavlja Z80 mikroprocesor koji će kasnije postati srcem svih značajnih personalnih računara temeljenih na CP/M operativnom sistemu. Godine 1975. niti programski jezik. Štampač Epson 30 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica . Korisnici upotrebljavaju vlastite televizore kao monitore i kasetofone za skladištenje podataka. Dan Bricklin i Bob Frankston predstavljaju VisiCalc. Kompanija Objective Design predstavila je Encounter. STEVE WOZNIAK i STEVE JOBS osnivaju APPLE. Godine 1975. Nije imao tastaturu.

Godine 1980. Godine 1981.25 inča. Godine 1981. Najbolje od svega je cena: stajali su manje od 200 USD. 31 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .čudesni ure aji za ta pionirska vremena: 1 KB RAM-a i 4 KB ROM-a u kojem je bio upisan BASIC. a kapaciteti su varirali izme u 5 i 10 MB. tj. IBM proizvodi prvi IBM PC (Personal Computer .Subotica . kao što su Space Invaders i Pac Man. Doba personalnih računara (PC) je započelo. posebne čipove za grafiku i zvuk. Računar Atari Godine 1979. kojem je upravo zbog uspeha ZX serije bila dodeljena i plemićka titula. Njegov koncept stvaranja slučajnih veza izme u odvojenih objekata na kraju evoluira u World Wide Web . a stajao je 3. Sony predstavlja Slika 28. Ure aj je koristio Zilog Z-80 procesor. Težio je 12 kg. tvrdi diskovi. videoigre za kompjuterske konzole. a kasnije i manje od 100 USD. Model 800 bio je pravi ure aj: imao je 8 KB RAM-a. pojavljuje se ZX80 i ZX81 (prethodnici legendarnog Spectruma) . 1979. Format im je bio 5. Čipove je dizajnirao otac ’’duše’’Amige Jay Miner. IBM naručuje od Microsofta operativni sistem za PC. prvi prenosivi računar. Godine 1980. te imao 64KB RAM-a. Tvorac tih računara je sir Clive Sinclar. a mogao je primiti 2 ROM ketridža. što je računare učinilo vrlo dostupnima i na neki način potaknulo informatički bum. Godine 1980. Godine 1979. dve 5. Slika 29.466 dolara. nastaju prvi ’’winchesteri’’. Godine 1980. TIM BARNERS-LEE piše mali program pod imenom Enquire Within Upon everything. postaju u svetu veliki hit i pravo pomodarstvo.25-inčne disketne jedinice kapaciteta 91KB i 5-inčni monohromatski ekran.globalnu ili svetsku mrežu (www).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Godine walkman.personalni računar) namenjen malim poslovnim korisnicima. Sinclair 80 Godine 1979. Intel predstavlja 8088 procesor. Godine 1981. Atari isporučuje svoje prve računare Atari 400 i Atari 800 koji su označili početak ere računarskih igara. Microsoft je otkupio operativni sistem od druge kompanije i preprodao ga pod svojim imenom. javlja se Hayes Smartmodem 300. nastaje Osborne I. Taj model donosi AT skup naredbi koji će na kraju postati industrijski standard.

9.sabira brojeve od 1 do 12. 3. baze podataka. Ona je bila zasnovana na velikom broju pojedinačnih tranzistora (oko 10 000) koji su ručno pričvršćivani na ploče i s drugim elementima povezivani žicama. 5. U principu zadatak naučnika je da u budućem vremenu podare računaru mogućnost "razmišljanja". 2.ŠTAMPAJ TEKST 3*5. • naredba IF . 3. sam će raditi neke stvari. generacija: Iako neki smatraju da je današnja generacija računara možda peta. njegove primene i računarskog softvera. generacija: Karakteristika prve generacije bila je korišćenje vakumskih cevi kao aktivnih elemenata koji su bili veliki. animacije. 4. U razvoju računara govorimo o pet generacija.znači . 8. pa i šesta. • naredba Print ~ 3*5 ~.znači . Današnje oblasti primene računara Razvojem računara i njihove primene nastale su tri nove računarske oblasti: 1. obradu zvuka. obradu video zapisa. 2. trošili su mnogo električne energije i proizvodili veliku toplotu. generacija: Druga generacija obuhvata računare proizvedene krajem pedesetih i šezdesetih godina.znači . neki roboti su sposobni sami doneti neke odluke (ali ipak ograničeno). 2. Podela prema područjima primene računara danas obuhvata: 1.? .teorijski aspekti arhitekture računara.GRANANJE U PROGRAMU. obradu slika. U to slobodno možemo ubrojati robote. 3. 5.SLEDEĆI. • program: S = O : FOR I =1 TO 1200 : S = S + I : NEXT I . računarske tehnologije (computer tehnology) vezane za praktičnu primenu računara. 10.Subotica .Very Large Scale Integration) koja je omogućila stvaranje mikroprocesora.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Nekoliko primera komandi u programskom jeziku BASIC: • naredba NEXT . 1968. generacija: Računari treće generacije tehnološki su unapre eni primenom integrisanih kola. računarsko inžinjerstvo (computer engineering) .proizvodnja i povezivanje hardverskih delova računara. miltimedijalnu primenu. Baziraće se na veštačkoj inteligenciji gde će računar biti sposoban odlučivati šta je najbolje u tom momentu. zabavu i razonodu. računarske nauke (computer sciences) . generacija: Peta generacija računara je još uvek u razvoju. 7.KORAK. 1. 4. 32 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . komunikacije. napravljen je logički čip sa 180 tranzistora. 6.znači . obradu teksta.. jer se većina stručnjaka slaže da je ova generacija računara samo poboljšanje prethodne tri generacije i da se jedini napredak ogleda u veoma velikoj integraciji (VLSI . • naredba STEP . crtanje i obradu ctreža.. ona je zapravo četvrta. naučnotehničke proračune i 11.

’’Ne postoji ni jedan razlog da bi neko poželeo računar u svojoj kući’’. inžinjer u Advanced Computing Systems Division u IBM-U. a danas 40 godina kasnije. 1980. 6. čija konstrukcija nije zasnovana na fon Nojmanovoj arhitekturi. ’’Računari u budućnosti neće biti teži od 1. 5. 33 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ’’Sve što je moglo biti prona eno. mogao bi otići u zaborav (vidi sliku: kućište prvog miša bilo je napravljeno od drveta).. Charles H. Thomas Watson. što je stari san ’’Hewlett Packard-a’’ s početka 80-tih. 1977. Miš je prvi put predstavljen javnosti 1963. ’’DOS adresira samo 1 megabajt RAM-a. čemu će to služiti’’. Popular Mechanics u predvi anjima nemilosrdnog napretka u nauci. Zanimljivost: Miš se više neće koristiti. 1899. delo naučnika kompanije ’’Oblong indastriz’’ iz Los An elesa.) Navodimo neke od čuvenih zabluda kada je u pitanju primena računara. Istisnuće ga najnovije tehnološko dostignuće. nazvano dži-spik (G-Speak). već je prona eno’’. 1969. 4. 1949. direktor Patentnog ureda SAD. u San Francisku na Istraživačkom institutu Stenford. direktor i osnivač Digital Equipiment Corporation.. god. Microsoft o razvoju DOS-a. ’’Ali. 2.5t’’. ’’Ja mislim da postoji svetsko tržište za možda pet računara’’. Reč je o ’’Appleovim’’ multitač ekranima. novog ’’Microsoftovog’’ operativnog sistema koji bi trebalo da otvore vrata taktilnim kompjuterima. Ideja je da se unese prirodnija komunikacija u odnos izme u čoveka i tehnologije koju će činiti jednostavni pokreti i koja neće zahtevati savladavanje rukovanja računarom. Kep Olson.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • (Superračunari su obično računari velikih mogućnosti i brzine obrade podataka. zato što mi ne možemo ni da zamislimo bilo koju aplikaciju kojoj bi trebalo više’’. kao što je onaj na iPhoneu. pa do Surfacea i Windowsa 7. predsednik IBM-A.Subotica . 3. 1943. komentarušući mikročip. Duell. predsednik. Tehnološko dostignuće dži-spik uskoro će ući u masovnu proizvodnju. 1. nego na paralelizaciji računarskog procesora.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 29. Ko je začetnik današnjeg Interneta? 43. Ko i kada je pronašao računarski miš? 40. Ko i kada je poslao prvu e-mail poruku? 42. Po čemu je značajan Charles Babbage? 34. Prvi elektronski računar 36. Ko je majka modernih računara i prvi programer na svetu? 35. Dekadni sistem brojeva 32.Subotica . tranzistori. Prvi prenosivi računar star 5000 godina bio je. Prvi računar u svetu 30. Prvi računar opšte namene 38.. Ko je izumio prvu mehaničku mašinu? 33. Binarni sistem 37. Kako glasi Moore-ov zakon? 41. Ko je tvorac najpopularnijeg operativnog sistema? 34 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Elektronska cev. integrisano kolo 39.. 31.

postoji podela računara na računare opšte namene i računare specijalnih namena. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena računari se dele na: 1. Sa stanovišta primene. serijske ili SSD (Single Instruction Single Date). sa njegovim razvojem i masovnim korišćenjem personalnih računara.). Paralelni računari (superračunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji. U početku su se računari koristili uglavnom za složena numerička računanja. 2. Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar.3. da rešavaju različite probleme. Struktura hardvera računarskog sistema 3. Ovakav postupak se zove programiranje.Subotica . on je ’’mašina bez inteligencije’’ jer doslovno izvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama.2. ili 3.. Takvog tipa su svi personalni računari. Računarski softver 3. Ljudi koji pišu programe su programeri. 2. Me utim. RAČUNARSKI SISTEMI TEME 3. 35 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . paralelne ili SIMD (Single Instruction Multiple Date). njihova primena. broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku. ali se ubrzo njihova namena proširila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 3. Iako je u početku računar često nazivan i elektronski mozak. Serijski računari u trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji.1. Računari se mogu podeliti na različite načine u zavisnosti od toga da li se posmatra: 1. a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar mora da izvrši. Računari za specijalne namene imaju ugra ene programe za rešavanje samo onih problema za koje su namenjeni (igranje šaha. Način korišćenja i mere zaštite 3. postoje višekorisnički (meinframe based) i jednokorisnički (PC based). a skup instrukcija za izvršenje neke obrade naziva se program. Kod personalnih računara. Za rešenje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake. STRUKTURA HARDVERA RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistemi. Računari opšte namene mogu da učitavaju razne programe. automatski pilot. jesu elektronske mašine koje obra uju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate).1. Kod višekorisničkih sistema centralni računar opslužuje sve korisnike.. ovi računari su izgubili svoju ulogu i njihovo korišćenje danas je vrlo ograničeno. kao što i ime govori. broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar. odnosno računari. tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno imenom mašine za obradu podataka. svaki korisnik ima svoj računar i na njemu vrši obradu svojih programa.

Ovo bi više odgovaralo mreži računara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više računara. odnosno. sve one delove koji se vide i mogu se dotaknuti. centralne (unutrašnje) memorije. 4. Četvrta grupa računara MISD (Multiple Instruction Single Date) u jednom trenutku izvršava više naredbi nad istim podatkom i praktično je neizvodljiva. S obzirom da je računar bez programa potpuno beskoristan. druga komponenta računarskog sistema dobila je ime softver (sofware) kao suprotnost od hardware. 3. Ovaj izraz nastao je zbog veličine prvog računara ENIAC koji je bio težak. Sa razvojem informacione tehnologije značenje ovog izraza je prošireno i na sve druge komponente informacione tehnologije u vezi sa računarima (razni priključni ure aji. Funkcionalna organizacija računarskog hardvera prikazana je na slici 30. izlaznih jedinica.računarskog hardvera i 2. Funkcionalna organizacija hardvera računarskog sistema 36 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica . Imajući u vidu da je računar samo mašina koja radi po odre enom programu.računarskog softvera. same mašine . komponente računarskih mreža. ulaznih i 6. Izraz hardver označava fizičke ure aje računarskog sistema. Struktura hardverskog sistema Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenata: 1. kontrolne jedinice. jedinice spoljne memorije. programa po kojima računar radi . 5. aritmetičko-logičke jedinice. itd). 2. Ulazne jedinice Kontrolna jedinica Unutrašnja memorija Jedinice spoljne memorije Izlazne jedinice Aritmetičko logička jedinica Slika 30. kabast i glomazan. na kojoj su prikazani tokovi kontrole i podataka. može se reći da se svaki računarski sistem sastoji iz dve komponente: 1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Teorijski postoje još dve grupe MIMD (Multiple Instruction Multiple Date) ili ultraračunari koji u jednom trenutku izvršavaju naredbe nad različitim podacima.

decimalni broj 26 predstavljen heksadecimalnim brojevnim sistemom je 1A. Učenik iz popodnevne smene po dolasku proverava da li je sijalica upaljena.bioskop. Slika 31. Sijalice Princip rada memorije računara može se objasniti sledećim primerom: pretpostavimo da dva učenika idu u razrede koji koriste istu učionicu. 110. kod koje bi stanje kada je ugašena bilo značenje sa 0. pored binarnog brojevnog sistema kao matematičke osnove rada računara uveden je i tzv. pa bi se na taj način moglo preneti osam poruka. (Naravno. Pri tome. Sa dve sijalice (slika 32) postoje sledeće mogućnosti: da obe budu upaljene (1. od kojih svako može da ima dva stanja koja se obično označavaju sa 0 i 1 (0 .) Slika 32. Na primer: • binarni broj 101 je decimalan broj 5. Centralna memorija Računar obra uje podatke izvršavajući naredbe date programom. 111). 01. odnosno.ne ide se nigde.utakmica). Sa tri sijalice postoji osam (23) kombinacija (000. sa dve sijalice postoje četiri (2x2=4 ili 22) kombinacije.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Da bi računarski sistem uopšte mogao da se koristi. s tim da učenik iz prepodnevne smene to potvrdi tako što će po završetku časova upaliti odre enu sijalicu u razredu. Oni mogu da se dogovore da uveče idu u bioskop. Ovo može da se uporedi sa sijalicom (slika 31). četiri puta. a drugi u popodnevnoj smeni. a stanje kada je upaljena sa 1 (može biti i obrnuto). da bude upaljena jedna (0. mora da ima i osnovni program koji upravlja radom računara (operativni sistem).) Na ovaj način može da se prenese samo informacija da ili ne.pozorište i 11. ako jeste.stanje kada u kolu nema struje. 100. pomoću sijalice mu je preneta poruka da se ide u bioskop. Sijalice 37 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . pa i mogućnost za prenos četiri informacije.0).1). kao i skup drugih programa koji imaju različite namene i omogućavaju korisniku da nešto radi sa računarom (aplikativni programi). 10 . 011. heksadecimalni brojevni sistem koji skraćuje binarni zapis za tri. Zbog toga se ova kola zovu bit (skraćeno binary digitbinarna cifra). stvar je dogovora (na primer: 00 . (Me utim. Koje će te četiri informacije biti. pretpostavljamo da neko u me uvremenu neće ugasiti tu sijalicu. 010.Subotica . 001.kada u kolu ima struje). 101. 1 . Tako npr. jedan u prepodnevnoj.1) ili druga (1.0) ili da obe budu ugašene (0. Ova memorija se sastoji od kola. a binarni broj 001101 je decimalan broj 13. pored hardverskog ure aja. Program i podaci koji se obra uju uskladišteni su u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji.

Kapacitet memorije računara izražava se brojem bajtova koje računar ima. (byte). ili nije. množenja i deljenja i logičkih operacija .1024 GB). na primer: EBCDIC. Sastoji se od skupa čipova kojima se kontroliše i koordinira rad celokupnog sistema. Računar ima elektronska kola kojima se unosi. Kasnije je aritmetičko-logičkoj jedinici pridodata posebna jedinica za izvo enje operacija s realnim brojevima i izračunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija. Danas se koristimo 64 i 128 bitnim računarima. Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu koja se koristi prilikom uskladištenja podataka ili njegovog očitavanja.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Isti princip važi i za memoriju računara. To znači da 1 MB (jedan megabajt) memorije ima 1048576 bajta. ili označava sadržaj pojedinih adresa u memoriji. U zavisnosti od šeme uskladištenja. Stanje ovakvog bita je signal za računar i 8 bita može da bude 256 (28) različitih kombinacija znakova u zavisnosti od kombinacije uskladištene u njemu. uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih. koristeći odgovarajući kod. Na primer: jedan 16 bitni ceo broj može predstavljati sve brojeve u intervalu od 0-65535. Još veće jedinice su 1 GB (jedan gigabajt . dok su kod savremenih računara obe jedinice realizovane u okviru istog čipa (procesora). 38 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .halfword) i 32 bita (reč-word). Ovakva grupa zove se bajt. oduzimanja. dekodira i nare uje odgovarajuće akcije drugim jedinicama. mada se ponekad primenjuju i drugi kodovi. moguća su i grupisanja u veće jedinice 16 bita (polureč .da ili ne (jedan bit). bitovi se u memoriji udružuju u grupe (registre) koji su kod personalnih računara dužine 8 bita.1024 kB = 1 MB. Jedan bajt ima 8 bitova. Tako na primer: ime Aco u memoriji zauzima 24 bita.1024 MB) i 1TB (jedan terabajt . Umesto sijalica koristi se elektronsko kolo koje ima dva stanja i može da zapamti samo informaciju . kod kojih se povezuje 4 i 8 bajtova zajedno. Uobičajeno je da se pri izražavanju kapaciteta memorije grupa od 1024 (210) bajta označi prefiksom k (kilo) ispred oznake za bajt (1024 B = 1 kB). definiše se tabelom koja se zove kod. samo je realizacija tehnološki drugačija. a grupa od 1024 (210) kB prefiksom M (mega) . Aritmetičko-logička jedinica Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvo enje aritmetičkih operacija: sabiranja. Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše mala.upore ivanje dve vrednosti da bi se odredila veća i odre ivanja da li je izraz istinit. Najčešće je u upotrebi ASCI kod (American Standards Code for International Interchange). dok su operacije sa realnim brojevima izvo ene softverski. započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Za numeričke podatke važe drugačije šeme skladištenja. Ona kontroliše izvršavanje programa. Koja kombinacija predstavlja koji znak. a sadržaj adrese se ne menja. gde se svaki znak. Pored grupisanja u registre po 8 bita. Prikazan način uskladištenja u memoriju računara važi samo za znakovne podatke. U početku su ove operacije izvo ene samo sa celim brojevima. Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog računarskog sistema. skladišti u jedan bajt. Prilikom očitavanja sadržaja neke adrese pravi se kopija sadržaja. brojevi se dele na cele i realne. ona je u početku bila realizovana kao posebna jedinica (coprocessor).Subotica .

39 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Budući da se ploča okreće. ili kada se oni trenutno ne koriste. Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk. • DVD. i za vreme rada računara. disketa se pre prve upotrebe mora formatirati. tako da je kupljena disketa već bila formatirana. brži je i znatno većeg kapaciteta nego disketa. Kada se računar koristi. On se realizuje u dva oblika.Subotica . Disketa je okrugla ploča premazana magnetnim materijalom i ugra ena u zaštitno kućište od plastike. brojem bajtova koji može da se uskladišti u spoljnu memoriju. staze i sektori nisu vidljivi. ili kao tvrdi disk (hard disk). Kada se stavi u disketnu jedinicu. nastaje kružnica koja se naziva staza. • hard disk. program po kome radi i svi podaci koje kompjuter obra uje nalaze se u unutrašnjoj memoriji ili kroz nju prolaze. TB). 2. • kapacitet (merna jedinica GB. delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište u jedinicama spoljne memorije koja može biti: 1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Jedinice spoljne memorije Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen. Naravno. dok se sa njegove gornje i donje strane nalaze upisno-čitajuće glave ure aja kojima se obavlja upis na ploču i čita sa nje. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su: • srednje vreme pristupa podacima (merna jedinica mili sekunda-msec). upisno-čitajuća glava mora da se pomeri nad odgovarajuću stazu i da se disketa okrene tako da sektor u kome se podatak nalazi do e iznad glave. za pomeranje upisno-čitajuće glave prema osi rotacije (ili u suprotnom smeru) koristi se specijalni motor koji glavu pomera u koracima. S obzirom na to da izme u staza mora da postoji tačno odre en razmak. kada ona miruje. Kao disketa (floppy disk). bajt po bajt na spoljnu memoriju. • USB fleš memorije. ali se povremeno javlja potreba da to uradi i sam korisnik. Me utim. To se radilo uglavnom fabrički. to se kapacitet spoljne memorije izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije. Da bi se upisali. tj. Jedinice spoljne memorije su: • flopi disk. Kružnica je podeljena na sektore dužine 512 bajtova. sa sekvencionalnim pristupom. ispod položaja upisno-čitajuće glave. Disk (hard disk) se sastoji od više ploča premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu. Flopi diskete danas su gotovo izašle iz upotrebe (danas jedan CD od 700 MB zamenjuje 500 disketa). disk se okreće. • memorijske kartice. Staze sa istim poluprečnikom s gornje i donje strane ploča čine cilindar. • CD. s direktnim pristupom. Da bi se pristupilo podatku. nego su samo zapisani na magnetnom materijalu. Kako se sadržaj unutrašnje memorije kopira neposredno. • brzina prenosa podataka (merna jedinica MB/s).

sistemski softver i 3. ili laserski štampač.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Značajni parametri za izbor diska su: 1. 3. Isti tako. makar se on sastojao od komponenata koje su u datom trenutku najbolje na tržištu. Memorija sa sekvencionalnim pristupom je magnetna traka. Softver se može podeliti na: 1.Subotica . nego samo za arhiviranje programa i podataka. skener. čitač bar-koda. aplikativne programe. Za štampanje manjih količina podataka obično se koristi serijski štampač koji štampa znak po znak. Operativni sistem Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno korišćenje računara. sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara. izdvojen kao posebna kategorija. sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji. smatralo se da su razvojna okruženja samo deo sistemskog softvera.ploter. Izlazne jedinice Najčešća izlazna jedinica je monitor. sa stanovišta zadavanja komandi i 4. brzina prenosa podataka (zavisi od tipa kontrolora) i 3. 2. predstavlja samo običnu. Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa različitih aspekata. RAČUNARSKI SOFTVER Da bi računarski sistem mogao da radi. 3. zvučnici. Za štampanje velikog broja podataka koriste se linijski štampači koji štampaju ceo red odjednom. Touch Screen. TB). Ulazne jedinice Kod personalnih računara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se: miš. grafička tabla. dok drugi sistemski softver smatraju razvojnim okruženjem. Brzina štampanja ovih štampača iznosi 300-500 redova u minuti. kao izlazna jedinica može se koristiti i automatski crtač ili sekač . zbog svoje važnosti i jedinstvenosti me u drugim programskim proizvodima. srednje vreme pristupa podacima (meri se u ms). Pored toga. kapacitet diska (GB. onako kako ga mi ovde definišemo. Postoje različiti pristupi za klasifikaciju softvera. Ovde će biti pomenute četiri klasifikacije: 1. Bez operativnog sistema hardver računara. digitalni fotoaparat i kamera. 2. operativne sisteme. ovde je operativni sistem. Kod savremenih računara ona se realizuje u obliku kaseta različitih veličina i ne koristi se aktivno. sa stanovišta primene računara. 40 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ova komponenta računarskog sistema je softver. 2.2. itd. pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati. neupotrebljivu gvož uriju. Neki autori smatraju da su i operativni sistemi deo sistemskog softvera. sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar. Ipak.

vlasnički (proprietary). operativni sistemi se dele na: • monoprogramske . ali je vreme rada svakog pojedinog programa duže. Komanda se zadaje ukucavanjem teksta koji se sastoji od ključne reči i. Kod višekorisničkih operativnih sistema na računar može istovremeno biti priključeno i do nekoliko stotina korisnika. Prenosivi operativni sistemi. računar može da koristi samo jedan korisnik. Redosled i vreme svakog od programa u memoriji odre uje operativni sistem. kako im ime kaže. od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Kod operativnih sistema komandnog tipa posle uključenja računara. Sa stanovišta načina zadavanja komandi u operativnom sistemu postoje: • operativni sistemi komandnog tipa i • grafički operativni sistem. s malim izmenama mogu da se koriste na različitim arhitekturama računara. Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar operativni sistemi mogu da budu: • jednokorisnički (singleuser) i • višekorisnički (multiuser). Ovim znakom operativni sistem obaveštava korisnika da je spreman da primi komandu. Neprenosivi operativni sistemi su projektovani tako da rade samo na odre enom modelu računara.multiprocesne. Monoprogramski operativni sistem omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program. Zadatak operativnog sistema kod multiprogramskog rada jeste smanjenje ukupno utrošenog vremena rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo utrošeno kad bi se oni izvršavali pojedinačno. nego kombinovati programe koji koriste procesor s programima koji koriste pretežno dadoteke. Pritiskom na taster Enter na tastaturi. Prilikom istovremenog izvršavanja više programa treba voditi računa da oni ne koriste pretežno iste računarske resurse. Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara. operativni sistem prihvata komandu i započinje njeno izvršenje. nekih dodatnih parametara za izvršenje komande. tako da omogući korišćenje računara na najbolji način. nego kad bi se on izvršavao sam. Po završetku. ponovo se dobija prompt u novom redu.Subotica . ili sa interaktivnim radom korisnika (na primer procesor teksta). operativni sistemi mogu biti: • • prenosivi i neprenosivi . što znači da je operativni sistem spreman da prihvati novu komandu.monoprocesne i • multiprogramske . 41 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kod jednokorisničkih operativnih sistema.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Sa stanovišta broja programa (procesa) koji mogu istovremeno da budu u centralnoj memoriji računara. na ekranu se dobija odre en znak koji se naziva prompt. eventualno. posle dobijanja rezultata. za to vreme na ekranu nema prompta. MOS omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa.

42 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . To je bio monoprogramski operativni sistem komandnog tipa. zadavanje komandi predstavljalo je problem mnogim korisnicima. započinjali su učitavanje sledećeg. Prilikom pokretanja programa u memoriju je učitavana prva stranica i izvršavane naredbe u njoj. Ovakva pojava zove se trešing (threching). S razvojem personalnih računara ovaj operativni sistem je. prelazi na drugu i tako redom. koristeći posebne komande operativnog sistema. Virtuelna memorija Podaci s kojima program radi moraju biti u centralnoj memoriji računara. za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika računara. može da se dogodi da računar gotovo sve vreme troši vreme na zamenu stranica. Zbog toga su oni deljeni u celine i tako izvršavani po delovima. Pojavom prvog PC pojavio se MS-DOS. Programi su se unosili jedan po jedan. ili upisivanjem u spoljnu memoriju i njihovim učitavanjem u sledećem delu. S obzirom na to da su računari i u to vreme bili brze mašine. Sistemski softver Osim operativnog sistema. Prema tome. što znači da su učitavali jedan program i tek kada je on u potpunosti zavšio rad. Da bi se problemi prevazišli. Prvi personalni računari imali su primitivne operativne sisteme koji tek što je omogućavao njihovo korišćenje.Subotica . predstavljao kočnicu u potpunom iskorišćavanju novih mogućnosti. jednu stranicu iz memorije ispisivao na disk. Ovoj kategoriji pripadaju: • programi prevodioci. a na njeno mesto učitavao sledeću i taj postupak ponavljao svaki put kada mu je bila potrebna stranica koje nije bilo u memoriji. Sredinom sedamdesetih godina počela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio program i podatke na stranice jednake veličine koje su upisivane na disk. Za ovakvo korišćenje programi moraju biti napisani na poseban način. Tako je napravljen program koji je upravljao radom računara i omogućavao zamenu programa bez intervencije korisnika. tako da vreme utrošeno na učitavanje i ispisivanje stranice na disk (overhead) bude malo u odnosu na ukupno vreme rada programa.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Operativni sistemi su se razvijali kao i računari. virtuelna memorija je tehnika koja koristi operativni sistem da upravlja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograničena. zbog pogrešne koncepcije. Zbog masovne primene personalnih računara. Prvi elektronski računari nisu imali operativni sistem. kada program završi rad s prvom stranicom. a nazivaju se sistemski softveri. zamena programa je predstavljala gubljenje dragocenog vremena. Ti prvi operativni sistemi bili su monoprogramski. razvijen je novi operativni sistem grafičkog tipa Windows koji je omogućio korišćenje svih novih mogućnosti (naročito velike memorije). jednostavnu razmenu podataka me u programima i korišćenje virtuelne memorije. Ako ceo program i svi podaci nisu mogli da stanu u memoriju prvih računara. Ako program nije napisan kako treba. pri čemu se čekalo da se jedan program završi da bi se drugi uneo. onda je operativni sistem. Tako je korisnik imao iluziju da nije ograničen veličinom memorije. a da korisno vreme rada po programu bude zanemarljivo. Ovakvom podelom na celine i redosledom pozivanja upravljao je sam programer. Razvoj operativnih sistema personalnih računara išao je istim putem kao i kod velikih računara. na osnovu odre enih kriterijuma. multiprogramski rad. Kada više nije bilo mesta u memoriji. • veznici i • različiti uslužni programi. program nije mogao da radi. pri čemu se razmena me urezultata izme u pojedinih celina prenosila pomoću zajedničkog područja u memoriji računara.

on mora da ima program prevodilac za taj programski jezik.Subotica . tako da je rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. a simboličku adresu stvarnom adresom. Me utim. na primer.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ovi programi nisu neophodni za rad računara. Pomoću rečnika i ovih pravila pisan je program u ovom jeziku koji je bio gotovo nezavisan od arhitekture računara. a kao rezultat rada davao program u mašinskom kodu. da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvršava. Ovakve naredbe najčešće su bile logički podeljene u dva dela. Programi prevodioci Programi za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. Ovakav jezik zove se izvorni (source) program. napisan za jedan računar. Kasnije je ovaj postupak prevo enja automatizovan. dok korisnik koji uopšte ne koristi program C++. nije mogao da se koristi na drugom računaru. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika. skupa pravila za dodeljivanje imena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje ispravnih naredbi u programskom jeziku. a i njihova prenosivost s jednog računara na drugi. Program prevodilac je učitavao program u izvornom jeziku kao ulazne podatke. napravljen je program koji je kao ulazne podatke učitavao program napisan u simboličkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika. dok korisnik koji nema skener. trebalo ga je prevesti u mašinski jezik. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su označavale stanja bitova u memoriji računara. simbolički program za jedan računar nije mogao da se koristi na drugom računaru različite arhiktekture jer su im bili različiti repertoari instrukcija. Prvi deo je predstavljao kod operacije (naredbu koju računar treba da izvrši). Za ovo prevo enje korišćen je poseban program prevodilac nazvan kompajler (compiler). ako korisnik hoće da piše programe u programskom jeziku C++. pri čemu je jedna naredba 43 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . To je navelo tadašnje programere da izmisle simbolički jezik u kome je operacija koju računar treba da izvrši dobila svoje ime. Naravno. U ovakvom postupku svaka naredba simboličkog jezika prevodila se neposredno u odgovarajuću naredbu mašinskog jezika. Ovaj program za prevo enje nazvan je asembler. Programi napisani u ovako simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u mašinski jezik. može da koristi računar za druge potrebe i ne treba mu takav program. Isto tako. podložan greškama. a drugi deo adresu registra u memoriji računara u kome je uskladišten podatak. Prevo enje programa Mašinski kod Da bi se olakšalo pisanje programa. razvijeni su programski jezici koji su bili bliži korisnicima u odre enim oblastima. Izvorni program Program prevodilac Slika 33. on mora imati i program koji mu omogućava njegovo korišćenje. može da koristi računar i bez ovog prevodioca. pisanje ovakvih programa bio je vrlo težak posao. a i adresa memorijske lokacije dobila je neko simboličko ime. ako korisnik koristi skener. tako što je programer zamenjivao naziv operacija njenim kodom. U to vreme su arhitekture računara bile različite i za svaki račinar postojao je poseban simbolički jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. Zbog toga i program za prevo enje simboličkog jezika (asemblera).

Ovo se tako e rešava na dva načina. treba rešiti dva problema. Do pojave personalnih računara (a i kod njih u početku) sve ove operacije izvo ene su nezavisnim programima i odvojeno. štampač) mora da ima i odgovarajući program (softversko povezivanje) koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa (na primer. skener. treba ga prvo uneti u računar..Subotica . Cobol. Svaki ure aj koji se priključi na računar (na primer. Druga mogućnost je da ure aj ima posebnu karticu koja se ugra uje u računar (na neki od praznih slotova). Da bi se bilo koji ure aj (štampač. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomoću programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. nego su sve ove komponente sastavni delovi jednog programskog jezika. kartice koje se ugra uju u računar dobijaju se kupovinom ure aja (danas isključivo na CD-u) i instaliraju prilikom instalacije ure aja. Takav program se korišćenjem programa za punjenje (loader) unosi u memoriju računara i izvršava. 44 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . nije dovoljno samo hardversko povezivanje. Pascal. Prvo je da ure aj ima standardni priključak koji se povezuje na serijski. Fortran. Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku. ili USB port računara. procesora teksta) prema nekom usvojenom standardu. ploter. Za takve programske jezike (npr. I dalje je za svaku arhitekturu računara morao da postoji odgovarajući program prevodilac za svaki programski jezik koji je korisnik želeo da koristi na tom računaru. digitalni fotoaparat itd) povezao na računar. C+. kompresija podataka na disku. Da bi ure aj koji se priključuje na računar radio. ali ih najčešće pišu i distribuiraju sami korisnici. prema tome. Arhitekture personalnih računara su jednake pa se. Basic.) u početku nisu bili pisani prevodioci. Me utim. a da se na njoj nalazi priključak na koji se ure aj priključuje. itd). a u računarskom žargonu se naziva debager (debugger). presnimavanje diska. paralelni. program prevodilac koji radi na jednom računaru može koristiti na svim personalnim računarima. ActionScript. U poslednje vreme. Uslužni programi Uslužni programi olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (dupliranje disketa ili CD-ova. Ovi programi i. Ovo unošenje programa (i podataka) u računar izvodi se pomoću posebnog programa koji se zove editor i deo je operativnog sistema. Prvi je električno povezivanje da se računar ili ure aj koji se priključuje ne bi oštetio. eventualno. ovakva praksa je gotovo napuštena i sada se skoro u svim jezicima programi prevode u mašinski kod radi izvršavanja. programi prevodioci za pesonalne računare ne razvijaju se odvojeno. Postoje i programski jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od druge i mogu da se izvršavaju odmah. prevodi u komande koje ure aj razume. Veznici Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih ure aja.. a posebno su odvojene samo one vezane za karakteristike jezika. Ovakvi programi mogu se davati kao dodatak operativnom sistemu. nego interpretatori koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali. Za traženje grešaka u programu koristi se poseban program koji u tome pomaže.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO izvornog jezika prevo ena u više naredbi mašinskog jezika. Posle toga se korišćenjem programa za povezivanje (linker) prevedeni program spaja s drugim programom i sistemskim softverom da bi se dobio izvršni program. ima razvojnih okruženja u kojima su neke komponente zajedničke.

istovremeno sa pisanjem teksta. štampanje različitim slovima. specijalizovane softverske kuće. Iako su se ovi programi u početku zvali programi za stono izdavaštvo ili DTP (desktop publishing) programi. da bi se kasnije tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampu formaterom teksta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Ove programe pišu proizvo ači računara. Ako želi da vidi kako će obra eni tekst izgledati. To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. brisanje ili zamena reči. takva je da su dobijeni moćni programi za obradu teksta čiji proizvod može da bude kvalitetno odštampan. crtanje. itd). nekim od programa za oblikovanje. obrada slika. čuvanje i štampanje teksta. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na: editore. Oni imaju različite dodatne mogućnosti. Kod jednih tekst se ukucava u običnom editoru. rečenica ili većih delova teksta. korisnik mora da prekine ukucavanje. veličine i stilove slova. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (tekst procesori) služe za: • unošenje teksta u računar. različiti proračuni u nauci i tehnici. podebljavanje ili podvlačenje. gledanje obra enog teksta na ekranu (Preview) i programe za štampanje obra enog teksta. ali ima i editora koje su napisali korisnici. te naknadno menjati dokument i oblikovati ga posle pisanja. a izme u teksta se ukucavaju komande za procesor teksta.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Aplikativni programi Treću kategoriju računarskog softvera sačinjavaju aplikativni programi. Oblikovanje ili editovanje je priprema teksta da lepo izgleda kad bude odštampan (poravnavanje ivica. itd. rad sa tabelama. Sada se uglavnom koriste samo za unošenje programa na nekom od programskih jezika i podatke za te programe. Koristeći program za obradu teksta. procesore teksta i formatere teksta. svi savremeni procesori teksta imaju mogućnosti pripreme za štampu. Pod procesorima teksta nekada su se smatrali programi koji su imali veće mogućnosti od editora jer su omogućavali i složenije operacije sa tekstom. menjati uneti tekst dopisivanjem i/ili izbacivanjem pojedinih delova.pisanje dokumenta od njegovog ispisivanja na papir. na primer: obrada teksta. Postoje dve vrste programa za obradu teksta. uključivanja i mogućnosti formatera teksta. komponovanje i obrada zvučnih zapisa. Editori su programi koji omogućavaju unošenje. rad sa bazama podataka. animacija. ispravljanje. isticanje delova teksta uvlačenjem pasusa. bilo da je u pitanju samo ispravljanje grešaka unetih pri početnom ukucavanju. Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta. kao i sami korisnici računara. ubacivanje crteža i slika u tekstu. • modifikaciju unetog teksta i • oblikovanje teksta za štampanje. Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje . S uvo enjem laserskih štampača dobijene su nove mogućnosti za oblikovanje teksta . Oni su obično deo operativnog sistema računara. Ovi programi su korišćeni za unošenje teksta namenjenog za štampanje.prera en tekst koji služi kao ulazni podatak za programe.Subotica . mogu se popravljati i greške. To su programi za rešavanje različitih problema. igre. Nova klasa procesora teksta. Kao rezultat obrade pomoću ovog programa obično se dobija neki me urezultat . Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za procesor teksta. pokrene program za obradu i posle toga pokrene 45 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . bilo dodavanje.razne vrste.

SUBP ili DBMS Date Baze Manegement System. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama. tzv. a koji mogu biti izvorni i izvedeni. Ceo postupak se ponavlja dok korisnik ne bude zadovoljan pripremljenim tekstom. Ako nije zadovoljan. Programi za upravljanje bazama podataka Ovi programi koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka (na primer. Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije: • kreiranje baze podataka. ili ako treba nešto menjati. • posebne mogućnosti za formatiranje. • sortiranje podataka. Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. mora da se pokrene program za štampanje obra enog teksta. Okruženje u kom se odvija rad programa čine: • radne tabele (worksheets) za unošenje. • grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO program za pregled. računanje i analizu podataka. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEX. Svaki logično povezan skup podataka čini bazu podataka. WISIWYG (Hhat You See Is WaT You Get) programi. • kontrolu pristupa podacima i • formiranje izveštaja. odnosno. ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i mogućnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i grafikona. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka . Da bi se tekst odštampao. po pravilu. MYSQL). Budući da su namenjeni za poslovne primene. • ponovni pristup podacima. programi za rad s tabelama imaju manje ili veće mogućnosti rada sa bazama podataka. itd). Radne tabele se sastoje iz ćelija (cell) u koje se unose podaci. Savremeni programi za obradu teksta su. ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to. grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja. korisnik mora ponovo da se vrati u editor. podeljene na vrste i kolone koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Programi za rad sa tabelama Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tebele. njegova podvarijacija LATEX. krugovima. Pored ovih mogućnosti. Izvorni podaci se u ćelije unose direktno. 46 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • modifikaciju (ažuriranje) podataka. namenjenih krajnjim korisnicima. s obzirom na to da se relacione baze podataka zasnivaju na tabelama. Kod njih korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan (Word). dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Ipak. • baze podataka (date bases) za obradu velikog broja informacija. histogramima.

brisanje. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za uvećavanje delova crteža. Naredbe za tekst koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje za opis crteža. • transformacije objekata. • globalni pregled slike. Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i izlomljenih linija. • manipulisanje objektima. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje. Pre izvo enja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju.). na osnovu podataka u bazi. a ponekad i preure enje u drugi redosled. S obzirom na to da je monitor najčešće mnogo manji od crteža koji se crta. nalaženja podataka na nosiocu informacija. Sortiranje baze podataka znači ure ivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. FreeHand.. popunjavanje zatvorenih kontura bojom ili šrafurom. dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju (AutoCAD). uklanjanje podataka iz baze i izmena na podacima u bazi. • korišćenje teksta i • dimenzionisanje. Primenjujući različite kriterijume. Naredbe za manipulaciju objektima uključuju naredbe za označavanje. sažimanje i simetrično preslikavanje objekta. već može biti potrebno dodatno formatiranje podataka.. Kontrola pristupa informacijama je unutrašnje regulisanje toka postupaka upravljanja podacima. crtanje kruga ili elipse. kao i postupak kada više korisnika pristupa istom podatku. premeštanje. grupisanje više objekata u jedan. a ceo crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike. objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti označen korišćenjem naredbe za označavanje. crtanje kvadrata i pravougaonika. formatiranje podataka i odre ivanje traženog podatka me u podacima koji su na raspolaganju. mogu se formirati razni izveštaji.Subotica . Programi za obradu crteža Programi za obradu crteža primenjuju se za predstavljanje crteža na rasterski i vektorski način (npr. CorelDraw. pojedine delove crteža treba uveličati za vreme crtanja. Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od odre ivanja mesta. svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi koje se mogu podeliti u grupe za: • crtanje osnovnih grafičkih oblika. Naredbe za transformaciju objekata uključuju naredbe za rastezanje. ili njegovo umanjivanje. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu. odnosno. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u bazu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija (disk). Prema nameni. Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju. kopiranje i rotaciju objekata. ove naredbe su bogatije i uključuju običan i ukrasni 47 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte. crtanje slobodnom rukom. Ona utvr uje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ih menja. Oni mogu da se pokažu na ekranu ili da se štampaju. Paint.

itd. za pravljenje reklamnih spotova i za mnoge druge primene (Flash. Oni omogućavaju komponovanje (početno stvaranje muzičkih dela).. Blender. tif. slika. vizuelnih i zvučnih efekata (crteža. u inžinjerstvu.).. To su programi koje pišu i namerno šire razni antisocijalni i destruktivni korisnici. Ponekad se ovakvi crvi nazivaju ’’rabbits’’. a i logika i način njihovog korišćenja slični su programima za obradu crteža.). PhotoShop. što većem broju korisnika. Programi za animaciju Ovi programi omogućavaju stvaranje: pokretnih slika. dok je kod programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji. Deo naredbi ovih programa sličan je naredbama za obradu crteža. Široko se primenjuju u muzičkoj industriji (npr: Shuangs Audio Joiner. solarizacija. Virusi Jedan od najvećih problema u korišćenju personalnih računa predstavljaju virusi.). automobilskoj. Pored ovih. Gimp. različitih efekata .Subotica . gif.. SoundForge). u mašinskoj industriji. Ova vrsta crva ne kopira sebe više puta na jedan računar. gotovo isključivo s namerom da naprave što veću štetu. zvuka). virus može neprimetno da se 48 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . digiralni fotoaparat) i njegovu obradu. Programi za obradu zvuka Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Programi za proračune u nauci i tehnici Ovi programi se primenjuju u različitim naučnotehničkim proračunima .njihovu izmenu dodavanjem ili izrezivanjem pojedinih delova. ekstenzije bitmapiranih slika pišu se sa tri slova: psd. Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje.statističkim i dinamičkim proračunima u gra evinarstvu. sviranjem na klavijaturama putem audio-ulaza. Namenjeni su užem krugu korisnika. Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima. kao i naredbe za manipulaciju tekstom koji se koriste na sličan način kao kod procesora teksta. Programi za obradu slika Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterskibitmapirani način (paint programi npr. od najmla e dece do odraslih. eps. zamenu instrumenata. itd). za oblast za koju je program predvi en. ili uključen u neku dadoteku (npr: trojanski konj. već samo jednom i onda se kopira na sledeći računar u mreži i tako redom. uopšte. kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa . jpg. itd.. zatim kombinovanje raznih tehnika.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO tekst. bmp. biblioteke slika i simbola. 3ds Max. filma. Host computer worms). unošenje u računar postojećih dela (zadavanjem nota. zatim u kontroli proizvodnje i. Virus je mali program uskladišten na neki medijum samostalno. filmskih sekvenci. Kada se takav program ili datoteka unese u memoriju. Namenjene su najrazličitijim uzrastima. Igre Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre koje predstavljaju znatan deo industrije softvera. Koriste se za unošenje slika u računar pomoću odgovarajućih ure aja (skener.. inverzija. različite zvučne efekte. postoji i velik boj naredbi karakterističnih za obradu slika (promene osvetljenosti i kontrasta. projektovanju.. Koriste se u dizajnu.pikselizacija.

sa što manje grešaka i laki za korišćenje. Me utim. obično se teško otkriva i uklanja (npr: reinstalacija Windowsa). pa ih korisnici me usobno kopiraju i tako izbegavaju plaćanje proizvo aču. Oni od svojih proizvoda očekuju i odgovarajuću zaradu. ili bar uklanjanja inficirane dadoteke. Kao i svaki proizvod.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji. • svaki put prilikom razmene datoteka s drugim korisnicima. njih programeri vrlo često pišu za programere. • može da očitava vreme na računaru i prouzrokuje štetu odre enog datuma i • može da se reprodukuje i onda pričini štetu. • izbegavaju preuzimanje datoteka s nepoznatih mesta na mreži. program bi trebalo da ima: • garanciju da će svaki zadatak za koji je namenjen uraditi bez greške. tako da prosečan korisnik ne može lako da se sna e u njima. ali da proizvo ač ne prihvata nikakvu nadoknadu eventualne štete koju je korisnik pretrpeo zbog korišćenja njegovog proizvoda. nefunkcionisanju ili uništenju komponenata računara. Šteta koju pričini virus. ili da budu stalno aktivirani kada je računar uključen. Kao i biološki virusi. i računarski virus može da inficira druge programe i dadoteke i tako se širi. Jednom unet u računar. Osim konstatacije prisustva virusa. Uputstva za korišćenje odre enih programa obično se dobijaju kupovinom samog programa. zavisi od namere kreatora virusa: • virus može odmah da pravi probleme. ili da se uskladišti i na neki drugi medij. Za otkrivanje i uklanjanje virusa postoji veći broj antivirus-programa (Norton. • podršku korisniku i • obuku. najčešće se ogleda u brisanju celog sadržaja diska ili samo delova. Program kao proizvod Proizvo ači programskih proizvoda ulažu mnogo napora i sredstava da bi ti proizvodi bili što većih mogućnosti. 49 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • nabavljaju programe legalnim putem. AVG. proveravaju da li su one zaražene. kao štit koji će odmah reagovati na pojavu virusa. • ne otvaraju elektronsku poštu s datotekama u prilogu koju su dobili od nepoznatih korisnika. može da broji specifične doga aje (na primer. Da bi se zaštitili od virusa.Subotica . korisnik softvera dobija ogra ivanje proizvo ača programa da je učinjeno sve da program bude bez greške. Me utim. Šta će se posle toga dogoditi. Garanciju da će program raditi kako treba ne daje nijedan proizvo ač. ili programa. Me utim. ovi programi najčešće imaju i mogućnost njegovog uklanjanja. • uputstvo za korišćenje. itd. koliko puta se kopirao) i posle toga da pričini štetu. korisnici treba da: • redovno dopunjavaju antivirus-programe (Update). • rok upotrebe. novi virusi se generišu svakodnevno i ove programe treba ćešće dopunjavati novim podacima. • izbegavaju razmenu datoteka s nepoznatim korisnicima. U najboljem slučaju. programi su laki za kopiranje. Antivirus-programi mogu da se uključe prema potrebi i da vrše proveru nekog medija. KAV).

Računari su raspore eni širom ustanova i dostupni neposrednim korisnicima. zamor očiju i peckanje 50 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Korisnik licence ne bi smeo da je daje drugim korisnicima da ga instaliraju na svojim računarima. časopisi.3. Najčešće nemaju dokumentaciju. Korisnici se žale na česte glavobolje. a korisnici nemaju podršku proizvo ača ili ispravne programe. Kupovinom licence dobijaju se: potpuna verzija programa.. sa gledišta autorskih prava. na tržištu mogu naći programi koji su: • vlasništvo proizvo ača (properietary sotware).Subotica . U mnogim zemljama to se rešava zakonom koji proizvo ačima softvera garantuje zaštitu njihovih prava. a time i decentralizaciju i demistifikaciju do tada centralizovanih računarskih resursa. U tom periodu proizvo ači obično uvi aju greške i registrovanim korisnicima dostavljaju odgovarajući materijal za njihovo otklanjanje. proizvo ači preduzimaju različite mere. • deljeni (shareware) i • javni (pablik domain sofware).). Tako se. Veliki proizvo ači programa obično pružaju registrovanim korisnicima mogućnost da im se obrate za savet ili pomoć u slučaju problema s njihovim proizvodima. Da bi se zaštitili od neovlašćenog korišćenja programa. korisnik kupuje licencu (dozvolu) za korišćenje programa. Javni programi se distribuiraju besplatno i mogu se slobodno kopirati i razmenjivati. serijskog broja proizvoda i/ili koda autorizacije koji se dobija od proizvo ača kada se kupac registruje. dok većina za vreme rada programa povremeno daje na ekranu opomenu korisniku da je ’’zaboravio’’ da plati njegovo korišćenje. Posle isteka vremena za testiranje. dodatak koji se priključuje na jedan od portova (najčešće paralelni) računara i mora da bude priključen sve vreme rada programa. Već su se javili neki problemi vezani za oči. neki programi to onemoguće.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Rok upotrebe programskog proizvoda obično je do izlaska sledeće verzije programa. Proizvo ači kompleksnih programskih sistema često imaju i centre za obuke korisnika za primenu njihovih proizvoda. 3. postavlja se pitanje autorskih prava proizvo ača i naknade štete koja im se nanese ovim postupkom. Deljeni programi distribuiraju se slobodno na različite načine (internet. Najčešće se koristi hardlok.. dokumentacija. daju se za slobodnu upotrebu na odre eni rok (45-60 dana) da bi zainteresovani korisnici mogli da ih isprobaju. pravo na registraciju i pomoć. korisnik mora ili da kupi licencu. Uz nju dobija i program na nekom mediju. Druge uobičajene mere su unošenje serijskog broja procesora. zglobove na šakama. itd. ili da prestane da ih koristi. U slučaju da korisnik nastavi da koristi ove programe i posle isteka potrebnog perioda. NAČIN KORIŠĆENJA RAČUNARA I MERE ZAŠTITE Relativno niska cena PC računara omogućila je njegovu masovnu primenu. Me utim. odgovarajuću dokumentaciju i mogućnost da se registruje kod proizvo ača kako bi dobijao kasnije ispravke programa i imao pravo na podršku proizvo ača. što je dovelo do njihove uspešnije primene i zadovoljstva korisnika. medicinski i fizički aspekti svakodnevnog višečasovnog gledaja u ekran i korišćenje tastature i miša nisu još potpuno poznati. osim pomoći u samom programu. Kod programa koji su vlasništvo proizvo ača. laktovima. S obzirom na to da se programi često kopiraju.

Naučnici koji se bave ergonomijom (proučavanjem interakcije čoveka i mašine) dali su nekoliko sugestija u cilju eliminisanja potencijalnih problema. zamaraju se mišići koji vrše akomodaciju sočiva oka. pokretne lampe. Kad sedi i gleda u ekran.Subotica . Iako potrebe za osvetljenjem variraju od osobe do osobe. materijal koji se gleda treba da je na istoj udaljenosti od očiju kao i ekran. ili opterećenje (manje od 60% gledanja u ekran tokom rada). Za sprečavanje refleksije. i sl. Refleksija s ekrana minimizira se postavljanjem ekrana tako da prozor ili drugi izvori svetlosti budu iza korisnika. odmora na svaka dva sata kontinuiranog rada. tako da prilikom rada lakat visi u vazduhu. Da bi se odmorile ruke. ili da je jedna noga isturena napred. preporučuje se 15 min. čime se. Slični oslonci postoje i za podloške za miša. bude oslonjena. preporučuje se 10-15min. To znači da svetlo okoline pri radu s računarom treba da bude manje nego što je uobičajeno. tako e. Nikada ne treba ekran postaviti tako da korisnik sedi licem prema prozoru. uključujući i lakat. Pravilno sedenje je značajan činilac očuvanja zdravlja. Pored toga. Kontrast treba tako podesiti da se znaci dobro vide u odnosu na pozadinu ekrana. na primer. osvetljenje monitora treba da bude 3-5 puta jače nego što je svetlo u sobi. Treba sedeti uspravne kičme i na čitavoj stolici. dvostruku sliku. Za korisnike koji imaju velike vizuelne zahteve (dizajneri). S obzirom na to da rad na računaru zahteva intenzivnu koncentraciju na ekran i dokumente s kojima se radi. Neki od ovih filtera imaju i uzemljenje. odmor je izuzetno važan. pojačana pažnja pri gledanju u ekran dovodi do smanjenja prirodnog broja treptaja. postavljanju miša treba poklonitu dužnu pažnju i postaviti ga tako da cela podlaktica. Stopala treba da su jedno pored drugog. Oči su gra ene da gledaju na daljinu. odmora na svaki sat rada. Za korisnike koji imaju umerene vizuelne zahteve. a centar pod uglom od 20 stepeni. iako je kod nas uobičajeno da se podloška za miša postavlja na ivicu stola. Ekran mora da bude udaljen 35-50 cm od očiju korisnika. mogu se koristiti različiti filteri koji se stavljaju pred ekran. Kod nas se tome ne posvećuje posebna pažna. Pri promeni fokusa sa daljine (što je njihovo prirodno stanje) na blizinu. Treba koristiti stolicu koja korisniku omogućava pravilan položaj u odnosu na ekran. Me utim. jer se time sprečava promena fokusa koja i dovodi do čestog aktiviranja očnih mišića i do zamora očiju. treba da bude odgovarajuće. jer nepravilno sedenje može da izazove teške deformacije i oboljenja. Ovi se problemi mogu u velikoj meri smanjiti ili otkloniti pravilnim položajem pri radu s računarom i pauzama u radu. Nije zdravo sedeti prekrštenih nogu jer to smeta cirkulaciji krvi. već se ekran postavlja na sto bilo gde i bilo kako. One su zasenjene i mogu da se podese tako da se izbegne refleksija ekrana. korisnik treba da vidi gornju ivicu pod uglom od 10 stepeni. Odmaranje rešava većinu ovih problema. zbog čega se oko ne vlaži normalno. Osvetljenje okoline. uz tastaturu se postavljaju odgovarajući oslonci za šake. Rad s ekranom zahteva intenzivnu koncentraciju na stvar u blizini.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO u njima. smanjuje i zračenje s ekrana. Najčešće smetnje nastaju na očima. Za druge radove na stolu treba koristiti lokalizovana svetla. Da bi se sprečila česta pomeranja očiju i glave. 51 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . osim refleksije.

ali za čudo nema toliko široku primenu.Subotica . vlasnik Microsofta. a prva njegova distribucija krenula je iz Čačka. dnevno rada na računaru. 52 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Bill Gates. a uz sve to potpuno je besplatan. dozvoljava svom sinu samo 45 min. Skraćenica KDE je oznaka za Linux-ovo grafičko okruženje. Prva srpska distribucija Linux-a zove se PritOS.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO ULTRAVIOLETNO I INFRACRVENO ZRAČENJE ELEKTROMAGNETNO ZRAČENJE STATIČKI ELEKTRICITET Zanimljivosti: Operativni sistem koji slobodno može da stane rame uz rame sa Windows-om jeste OS Linux i poseduje ekvivalent sa njegovim Office paketom.

Sa aspekta autorskih prava. Princip rada memorije računara 52. a koje izlazne jedinice računara? 58. Šta je kontrolna jedinica računara? 55. Šta su kompjuterski virusi i kako se boriti protiv njih? 66.. Šta je virtuelna memorija? 60. Šta je centralna memorija računara? 51. Šta označava izraz računarski hardver? 48. Sistemski softver i njegova podela 61. Način korišćenja i mere zaštite pri radu na kompjuteru 53 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Koje su ulazne. Šta su drajveri? 63. programi se dele na. Šta je hard disk i koji su njegovi bitni parametri? 57. Šta je Kapacitet memorije računara i kako se izražava? 53...Subotica . Šta je aritmetičko-logička jedinica računara? 54. Šta je operativni sistem računara i kako se deli? 59. Šta čini strukturu hardverskog sistema? 50. Šta označava izraz računarski softver? 49.. Iz kojih komponenti se sastoji računarski sistem? 47. Šta je spoljna jedinica memorije računara i čemu služi? 56. Programi prevodioci 62. Šta su uslužni programi? 64. Šta su aplikativni programi i njihova podela? 65.(2 grupe) 46.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 44. Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavaju u trenutku vremena. 67. računari se dele na. Šta su računarski sistemi? 45.

Tvrdi disk. Lampica H. monitor. (disketna jedinica?) i ure aji CD i DVDROM. kao najvažniji delovi. KOMPONENTE RAČUNARSKOG HARDVERA Sve što je važno za rad računara nalazi se u njegovom kućištu. su povezani sa matičnom pločom. TV kartica. tako e. monitor.D. Na njoj se. Fax Modem Voice (FMV) kartica ili mrežna kartica. središnje jedinice. USB portovi. KONFIGURACIJA (SKLOP) I SISTEM ELEKTRONSKOG RAČUNARA TEMA 4. procesor i memorijski čipovi. miš. Na zadnjoj strani kućišta nalaze se utičnice za priključak ure aja paralelnim i serijskim kablovima na mrežni napon. tastatura. Ona je osnovni deo računara. disk. te nekoliko slotova za različite kartice koje se mogu utaknuti u osnovnu ploču npr: zvučne. Na njima se skladište svi važni podaci i programi.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 4. grafičke.Subotica . zbog zablokiranosti. miš. Podaci se na računaru skladište pomoću magnetnih memorija (disk. Upisuje ih proizvo ač računara i one se ne mogu menjati. nalaze procesor i memorijski čipovi. Dugme POWER služi za uključivanje i isključivanje računara. Tvrdi disk. ure aje.1. diskete(?) i memorija koje koriste lasersku tehnologiju (CD-ROM. Dugme RESET služi za ponovno uključivanje računara. treperi kada računar zapisuje na disk ili čita s njega. Konfiguracija (sklop) je naziv za sve vidljive i opipljive delove računara. ali samo za vreme rada računara. U kućištu se nalazi sve što je važno za rad celokupnog računarskog sistema.D. na nekima je i bravica za zaključavanje računara i jedinice CD i DVD-ROM-a. disketna jedinica. FM kartica. npr. koristi se samo kada računar nije moguće na pravilan način isključiti. (disketna jedinica) i ure aji CD i DVD-ROM povezani su kablovima s osnovnom pločom koji prenose informacije izme u ovih komponenata računara (slika 37). npr. 54 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Na njoj se nalazi i nekoliko slotova i portova. Osnovni deo računara je matična ploča na kojoj se nalaze najvažniji delovi računara. te računarske igre. a služe za skladištenje podataka. Na prednjoj strani kućišta nalaze se dugmići s pripadajućim kontrolnim lampicama. čitači. DVD). Te se memorije nazivaju RAM memorija i ROM memorija. Postoje i druge vrste memorija u računaru na kojima se skladište podaci. štampač i dr. tastaturu. pisači. diskete i dr. Matična ili osnovna ploča je tanka višeslojna ploča četvrtastog oblika smeštena u kućištu računara. Kućište je limena kutija vodoravno ili uspravno položena na podlozi.

Sklop računara Slika 35.... Slika 34. SISTEMSKA JEDINICA IZLAZNE JEDINICE • monitor • štampač • zvučnici... Unutrašnji izgled kućišta 55 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Za obradu podataka • • • • • kućište matična ploča procesor memorija dodatne kartice.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PERIFERNI DEO ULAZNE JEDINICE • tastatura • miš • mikrofon. Sadržaj unutrašnjosti kućišta Slika 36..

memorija. Najvažnija karakteristika procesora je njegova brzina. Za korisnike računara osnovna je karakteristika procesora brzina kojom obra uje podatke. kontrolor diska. Najvažnije komponente računara su: procesor. magistrala za komunikaciju s perifernim ure ajima. Gotovo svi današnji računari za svoj rad koriste procesor pod nazivom Pentium. tj. Brzina procesora izražava se u milionima instrukcija u sekundi ili skraćeno MIPS (Milion Instructions Per Second). Procesor upravlja radom svih delova računarskog sistema i uskla uje njihov rad.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Procesor je glavni deo svakog računara.Subotica . a prvenstveno od komunikacije s perifernim ure ajima. Procesor predstavlja središnji deo sistemske jedinice i na osnovu njegovih karakteristika odre uju se karakteristike PC sistema. i sl. često označena skraćenicom .CPU (engl. Central Processing Unit). središnja jedinica za obradu podataka.CoreTM 2 56 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . satom. Svaki je procesor izveden u obliku čipa. videopodsistemom. Brzina mikroprocesora složena je veličina koja zavisi od više parametara. Brzina procesora (npr: Intel®. itd. sat. kontrolorom diska. videopodsistem.

računaru se daju naredbe za skladištenje na disku pre zatvaranja programa i isključivanja računara.. RAM (engl. dok zahtevniji programi (grafika. Spojeni su sa procesorom i čine memoriju računara. Da se rad sačuva na računaru. Današnji računari imaju brzinu procesora veću od 2. To su ROM-a (Read Only Memory) i RAM-a. Današnji računari imaju standardne radne memorije od 128 MB. Operativna memorija Računar obiluje memorijama različitih izvedbi i namena (registri procesora. tj. npr. a služi za čuvanje sistemskih programa koji upravljaju ure ajima personalnog računara. Što je broj megaherca na kojem procesor radi veći. Operativna memorija personalnog računara sastoji se od dva dela. Kada. To je osnovni ulazno-izlazni sistem koji upravlja vezama i radom monitora.. nepovratno se briše sve što je zatečeno u radnoj memoriji. keš memorija procesora). Ako nestane struje ili se računar isključi.Subotica . multimedija) trebaju i veću radnu memoriju od 1024 MB (= 1 GB. Random Access Memory) radna je memorija koju računar koristi za skladištenje programa i podataka čija je obrada u toku. na primer. a najosnovnije su ROM i RAM. a služi za skladištenje podataka koji se nikad neće menjati. diska i tastature. Izgled matične ploče 57 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . memorijski sadržaji trajno se ugra uju u sklop u procesu proizvodnje. ROM memorija zauzima manji deo operativne memorije. Memorijski čipovi nalaze se na osnovnoj ploči i na nekim karticama. RAM memorija je memorija s direktnim pristupom u koju korisnik može upisivati podatke i iz koje ih može čitati.5 GHz. nego i kvalitetniju sliku i zvuk. to je računar brži. pozovete program za crtanje i nacrtate neku sliku. Slika 37. Sadržaj RAM-a je promenjiv. 8 GB i više). ROM memorija obično je manjeg kapaciteta. 256 MB ili 512 MB. sve što ste nacrtali nalazi se u radnoj memoriji. a ne na disku. Brz procesor ne znači samo manje vremena za obavljanje zadataka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Duo) meri se megahercima (MHz).. ROM memorija može se samo čitati. a može biti izra ena u raznim tehnologijama. na grafičkoj kartici.

a prednost im je u tome što se pomoću njih podaci mogu prenositi s jednog računara na drugi. Tvrdi disk (engl. Izgled procesora Magnetske memorije omogućavaju pisanje i čitanje podataka. Grafičke kartice danas većim delom same pripremaju i obra uju grafiku usmeravajući slike (naročito u brzim igrama) direktno na monitor.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 38.44 MB) i što su od njega sporiji (danas su gotovo izašle iz upotrebe. što su manjeg kapaciteta od diska (1. CD i DVD-ROM). CD disk je najrasprostranjeniji medij za skladištenje multimedijalnih programa. slike. a možemo slušati i muziku sa CD-a. uglavnom ravnih crta ili jednostavne krivulje. te pamte upisane podatke i nakon isključivanja računara. ukratko. a DVD 4. S tog se diska podaci mogu samo čitati. 58 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Zvučna kartica je ure aj koji se nalazi u kućištu i ne može se videti ako se kućište ne otvori. Na disketama se skladište kopije dragocenih podataka i programa korisnika. sve što na računaru nastaje. Na disk se skladište dokumenti. a uspešno su ih zamenili Flach stikovi (kapaciteta do 32 GB). Diskete ili meki diskovi su poput diska. Sastoji se od metalnih diskova i pogonskog mehanizma s magnetnom glavom za upisivanje podataka na disk i čitanje tih podataka s diska. u odnosu na disk. Pomoću mikrofona mogu se snimati glasovne poruke. bez potrebe za dodatnom intervencijom procesora. zadaci. a na njima se pohranjuju podaci i programi korisnika. mora im se na osnovnu ploču dodati posebna kartica za dodatnu memoriju i poseban procesor za podršku grafike visoke razolucije. Grafička kartica (videokartica) ima posebno važnu ulogu prevo enja procesorskog izlaza u sliku koja se javlja na ekranu. meki (flopy(?) disk (disketa.7GB). ili korisniku računara za normalan rad. ali ne i menjati. Nedostaci su im. može se slušati muzika i mogu se čuti razni zvukovi u igricama. hard disk) smešten je u kućištu računara. proračuni. Budući da PC računari nisu projektovani za grafiku.Subotica . Za skladištenje podataka koriste se: tvrdi (hard) disk. U početku su računarski monitori mogli prikazivati samo blokgrafiku. Koristi se tehnologija magnetnog zapisa. ali personalni računari su brzo uhvatili korak s grafičkim pristupom. a za očitavanje koristi lasersku tehnologiju. Zahvaljujući zvučnoj kartici i zvučnicima spojenim na nju. Na disku se nalaze svi programi i podaci koji trebaju računaru. CD-ROM je velikoga kapaciteta (700-800 MB.

Prikaz grafičke kartice Slika 41.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Disketna jedinica (disketni pogon) ure aj je koji omogućuje rad s disketom. Glavni delovi disketne jedinice su pogonski mehanizam za okretanje diska i dve magnetne glave za čitanje. Slika 39. Izgled zvučne kartice Slika 42. Izgled RAM memorije računara Slika 40. Izgled tvrdog diska 59 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

a pamti mnogo više podataka nego CD. tzv. dok je sama memorija male težine i veličine. USB flash stick ne zahteva nikakve dodatne upravljačke programe (drivere) za rad (za WindowsXP ili Vista). ’’premotavanje’’ je trenutno. pa se kvalitet zapisa ne smanjuje upotrebom. a pruža i mogućnost zaustavljanja snimka. ili ne postoji. DVD disk je već zamenio klasične videokasete.Subotica .otprilike onoliko koliko bi stalo na 500 disketa od 3. CD-ROM je skraćenica za engleski naziv Compact Disc Read Only Memory. Češći mu je naziv optički disk jer se digitalni podaci zapisuju optički pomoću laserskog zraka. optički se disk ne troši (ne haba se). ali je manje otporan na mehanička oštećenja. CD je naziv za disk koji radi vrlo slično muzičkom CD-u. Većina CD-ROM ure aja može zapravo reprodukovati i muzičke CD-e. Za razliku od trake u videokaseti. što znači da se podaci pohranjeni na disku mogu samo čitati. posebno grebanje. Odbijeni zrak manje snage znači da udubljenje postoji. dok snažni zrak znači da udubljenja nema. Zip ili meki disk. Reflektovani laserski zrak daje obaveštenje o tome postoji li. godine). oblikom i veličinom je praktičniji. Otporan je na magnetna polja. USB flash stick ili flash stik u osnovi je vrsta flash memorije koja može pamtiti podatke do 8 GB (najveći kapacitet do 2006. Izgled diskete Slika 44. USB flash ure aj sastoji se od male štampane ploče zatvorene u plastično ili metalno kućište. CD disk je izra en od čvrstog materijala (aluminijske legure). CD-R koji se mogu brisati i ponovno pisati).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 43. udubljenje u aluminijskom sloju. zvuk ili slika. Disketna jedinica CD-ROM je ure aj koji za upisivanje i očitavanje podataka koristi laserski zrak. Ure aj tada šalje informacije o udubljenjima i ravninama u računar koje ih prihvata kao binarni niz (niz nula i jedinica) i pretvara u prepoznatljiv oblik kao što su reči. Na optičkom disku može se zapisati do ≈800 megabajta informacija . 60 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .7 GB). a ne i menjati (izuzetak su. Digital Irdio Disc) koji primenom kvalitetnije tehnologije čitanja povećava kapacitet čak i do 25 puta (4. a presvučen je providnom plastičnom opnom radi zaštite od prašine i otisaka prstiju. Povećani kapacitet postignut je smanjenjem veličine tragova i razmaka izme u njih (slika 20) što je zahtevalo i neke tehničke promene. Velik napredak donosi DVD disk (engl.5 inča. Ure aj je aktivan samo tada kada je uključen u USB port koji mu i osigurava napajanje strujom.

USB flash ure aj 61 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 45. Izgled zapisa na CD-u i DVD-u UNUTRAŠNJI DELOVI FLASH STIKA 1. 3. 5. 4. 2. USB utikač Upravljač ure aja skladištenja Testne tačke Čip flash memorije Kristalni oscilator LED Prekidač za zaštitu od zapisivanja Neiskorišćeni prostor za dodatni čip koji bi.Subotica . 8. CD-ROM ure aj Slika 46. eventualno. Prikaz CD-a Slika 47. 7. 6. povećao kapacitet Slika 48.

Postoji veliki broj ulaznih ure aja koji su danas u upotrebi. programiranja. Današnje se tastature sastoje od 101 osnovne tipke i. ђ. i sl.Subotica . tako postoje različite vrste ulaznih i izlaznih jedinica koje korisnik bira u skladu sa svojim potrebama. ш. skener). Nezaobilazna je njezina upotreba kod svih aplikacija za unos teksta. raspored slova je standardizovan. Kako su računari multimedijski alati koji se primjenjuju u različite svrhe. љ. tj. a željeni se rezultat dobije preko izlaznih jedinica. Neke ulazne jedinice 62 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a ovde ćemo navesti samo one koji se najčešće koriste. baza podataka. Tastatura (engl. Slika 49. ћ. • ulazne jedinice koje služe za predaju podataka računaru iz okoline bez posredstva čoveka (A/D pretvarači. з. ekran osetljiv na dodir. To su: • ulazne jedinice za interaktivnu obradu podataka koje služe za predaju podataka računaru posredstvom čoveka (terminal s tastaturom. tabelarnih kalkulacija. Vrste ulaznih jedinica Ovi ure aji se koriste za unošenje podataka u personalni računar. њ. Naravno. čitač linijskog koda. miš. itd. postoje neke osnovne ulazne i osnovne izlazne jedinice poznate svima. nezavisno od modela ili dodatnih namenskih tipki. grafička tabla. Više reči o specifičnostima tipki i njihovim funkcijama biće u narednom poglavlju. svetlosna olovka. ж. a naziva se QWERTY . danas ima manju ulogu u korišćenju računarskih sistema. Naravno.prvih 6 tipki sa slovima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ulazne i izlazne jedinice služe kao svojevrstan most u komunikaciji čoveka i mašine. Nekad nužna u starijim operativnim sistemima s tekstualnom komunikacijom (MS DOS). pojedini prirodni jezici imaju i neke specifične znakove pa tako tastatura prilago ena srpskom jeziku (ćirilićnom pismu) ima znakove: ч. jedinice magnetnih diskova i jedinice magnetne trake). Pod komunikacijom ne podrazumevamo pričanje ili brbljanje s računarom. već mogućnost da čovek. keyboard) Primarna svrha tastature je unos tekstualnih naredbi i alfa-numeričkih znakova. korisnik zada mašini odre ena uputstva i naredbe preko ulaznih jedinica koje se zatim obra uju i izvršavaju unutar računara. џ.

tako e. izabrati ikonu/opciju/svojstvo (levi klik). a glavna je podela na mehaničke (starije) miševe i optičke (novije) miševe. a sve se više pažnje pridaje mišu. mouse) ure aj je koji. Korisnicima koji se često služe tastaturom velike je teškoće predstavljao njen oblik jer bi se nakon dugotrajnoga kucanja javljali bolovi u prstima i zglobovima. Mišem možemo pokrenuti program (dvoklik levim tasterom). Pomicanjem miša pomera se strelica na monitoru. Miš je vrlo važan i pri igranju računarskih igara kada se koristi u kombinaciji s tastaturom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 50. otvoriti liniju naredbi i opcija (desni klik). te pomoću 2 ili 3 tastera na mišu možemo obavljati željene radnje. oblika koji je prilago en položaju ruku i tela pri kucanju. služi za unos naredbi i upravljanje računarom. takozvane ’’slomljene’’ tastature nezaobilazan su izbor za sve korisnike koji se intenzivno služe računarom. 63 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Danas postoji mnogo modela miševa. To su glavne funkcije miša.Subotica . a sadrži i interpunkcijske znakove. Zbog toga je tastatura stavljena u drugi plan. te koristiti mogućnost povlačenja i ispuštanja (’’drag and drop’’ tehnika) za premeštanje i/ili kopiranje sadržaja/datoteka/direktorija. Tom se problemu doskočilo izradom ergonomskih tastatura. Iako neobičnog izgleda. te bežične i jedne i druge modele. i sl. Popularizacija miševa i sličnih ’’naprava’’ poput kuglice za praćenje (trackball) ili dodirne ploče (touchpad). Miš (engl. ali malo drugačije od tastature. Ergonomska tastatura Središnji deo tastature naziva se alfanumerički deo. nastupila je prodorom GUI (graphic user interface) operativnih sistema. Izgled tastature Slika 51.

Najpoznatiji su i najbolji miševi kompanije Microsoft i Logitech. pa je potrebno skenirati deo po deo. Osim osnovnih tipki i kuglice. Pomoću prikladnog programa za prepoznavanje teksta skener postaje moćan alat preko potreban u bilo kojoj delatnosti gde je potrebna obrada teksta. zapravo.Subotica . uzrokujući skokovito pomicanje strelice koje ometa normalan rad. Stoga se valjčići moraju redovno i pažljivo čistiti. objektiv vrlo osetljive kamere CMOS. tvrde kopije (papira) u digitalne signale koji se pomoću računara mogu obraditi. Skener pretvara željene informacije s tzv. a omogućava direktno unošenje teksta. precizniji je i pristupačne je cene. sačuvati ili odštampati. Prašina i nečistoća s podloge se preko kuglice prenose na valjčiće. drugi za vertikalno. noviji miševi te tehnologije još su pouzdaniji i precizniji. kabelom s računarom pa je rad ugodniji. To je. Nekad vrlo skupi i običnom korisniku nedostižni. Moderni miševi ističu se ergonomskim dizajnom i mnoštvom namenskih tastera. optički miš nema pokretnih delova. scanner) spada u ulazne jedinice. Slika 52. Na donjoj strani optičkog miša nalazi se minijaturni optički senzor. ti su ure aji danas nezaobilazna komponenta svakog ozbiljnijeg računara. 64 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Postoje tri vrste skenera: ručni. Ručni skener se drži u ruci i ravnomernim se pokretom povlači preko predloška. Skener (engl. Ugra eni procesor otkriva smer pokretanja miša. Posebni elektronski delovi u skladu sa pomicanjem valjčića pomiču strelicu u smeru pomicanja miša. te u pogodnom programu spojiti sve delove u celinu. slike ili crteža u računar. noviji miševi imaju dodatne namenske tastere pomoću kojih se može ubrzati i pojednostavniti rad. tj. Pojavom bluetooth tehnologije koja omogućava bežično povezivanje ure aja. uvlačni i stoni. Valjci se nalaze na istoj osovini s plastičnom maskom koja zajedno s izvorom svetla (LED dioda i fototranzistor) daje optoelektričnom osetilu podatke o pomicanju miša. Ručni su skeneri danas gotovo izašli iz upotrebe. Vidno polje mu je samo desetak centimetara. bežični miš nije vezan fizičkom vezom. te sve više iz upotrebe istiskuje mehaničke miševe. Mehanički i optički miš Optički miš Za razliku od mehaničkog miša. Za razliku od standardnih miševa. U novije su se vreme pojavili i bežični miševi koji mogu biti i optički i mehanički. Optički deo ne dodiruje podlogu tako da prašina na podlozi nema znatnijeg uticaja na pomicanje miša. Ure aji slični ručnom skeneru su bar kod čitači u marketima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Mehanički miš Na dnu miša nalazi se kuglica koja se pomicanjem miša po podlozi vrti i pomiče dva valjčića: jedan za horizontalno kretanje.

Izlazne jedinice Najpoznatija izlazna jedinica je svakako monitor (engl. Ručni skener Monitor je najraširenija i najkorišćenija izlazna jedinica. zraci svetlosti odbijaju se od njega. Uvlačni skeneri su precizniji i imaju široko vidno polje (A4). Kada postoji zahtev za štampanje sadržaja na tvrdu kopiju. Prvi su štampači bili vrlo slični pisaćim mašinama. printer) izlazne su jedinice koje služe za štampanje teksta ili ilustracije na papiru. pojedinačni listovi papira koje treba jedan po jedan uvlačiti u ure aj. Postupak čitanja predloška je automatizovan. Zavisno od tehnologije koju koriste. Najveća im je mana što se mogu skenirati samo zasebne stranice. obrade i prikaza podataka. Slika 53. Monitori se danas dele u dve glavne grupe: CRT (cathod ray tube katodne cevi) i LCD (liquid cristal display . od upravljanja računarom.et i laserski. odre enih programa koji se moraju instalirati u računar. nezaobilazan je štampač. ali po ceni još nisu dostupni širem krugu korisnika. preko GUI-a. Zvezdica bi se okretala i udarala pravi znak na papir preko trake s bojom.ekrani s tečnim kristalima) ekrane. display).Subotica . Ink. do zabavnih sadržaja kao što su igre i filmovi. Štampači (engl. Na monitoru pratimo i nadziremo sve. CRT ekrani rade na istom principu kao i TV. tj. Slika 54. touchscreen). a najčešće se isporučuju uz štampač i koji uspostavljaju komunikaciju izme u računara i štampača. Kako se glava skenera pokreće s leva na desno i osvetljava predložak. odnosno. Posebna su vrsta ekrana dodirni monitori (engl. Ispod poklopca nalazi se staklena površina na koju se stavlja predložak za skeniranje. papir. Brzina i ravnomernost kretanja glave vrlo je važna za kvalitet skeniranog predloška. dok LCD ekrani rade na principu tečnih kristala. Svim je štampačima zajedničko obeležje da ne mogu raditi bez driver-a. Za razliku od CRT-a. Stoni skener 65 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . štampači mogu biti iglični. Koristili su zvezdicu koja je sadržavala metalne blokove s pojedinim znacima.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Stoni skeneri danas su najrašireniji i najrasprostranjeniji i u profesionalnoj i u kućnoj upotrebi. LCD monitori su kompaktniji i lakši. zatim unosa.

svetlo plave (engl. cyan). Slika 55. Najviše se koriste na informacionim pultovima. osim od monitora. dok je kompanija CANNON razvila tzv. Tintni štampači (engl. Posebna vrsta monitora su dodirni monitori koji su ulazno-izlazna jedinica. postiže se štampanje u svim bojama i njihovim nijansama. Uvlačni skener Slika 56. razvila je tzv. Iglice udaraju o traku s mastilom ostavljajući na papiru željeni otisak. Kombinacijom CMYK boja.desno. Monitori Matrični ili iglični štampači Ovi štampači oblikuju slova i brojeve koristeći mrežu tačaka na glavi za štampanje. naravno. Danas se matrični štampači sve re e koriste zbog nekvalitetnog otiska i relativne sporosti u odnosu na tintne i laserske pisače. black). Piezo-električne štrcaljke za boju. primerice. Način rada sličan im je kao kod pisaće mašine. te kao mehurić eksplodira i ostavi otisak na papiru. MP3 džuboksovima i sličnim ure ajima kada je potreban brz i jednostavan pristup traženoj informaciji. magenta). Pojedine kompanije razvile su razne načine prskanja tinte na papir.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kvalitet slike. Postoje 9 i 24 iglični štampači. Bubble-jet tehnologiju. LCD monitori u stalnoj su primeni kod laptop računara. Kompanija EPSON. svetlo ljubičaste (engl. boja). Glava pisača se pomiče levo . Veći broj iglica znači kvalitetniji i brži otisak. žute (engl. 66 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . zavisi i od grafičke kartice.Subotica . yellow) i crne (engl. ink-jet) ispisuju znakove na papiru prskanjem mikroskopski sitnih kapljica tinte (mastilo. te velikom brzinom i precizno prska tintu na papir. kod koje se tinta greje. Tintni pisači se koriste za višebojnu štampu.

Spoljašnji modemi su posebni ure aji koji se spajaju na računar. nego se koriste u profesionalnim grafičkim studijima. Modemi dolaze u dve izvedbe. instaliranje ili dogradnja. Laserski štampač 67 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Matrični štampač Slika 58. Da bi se uspostavila komunikacija me u računarima. te ih ponovno pretvara u digitalne signale razumljive računaru (DEModulacija). a unutrašnji su hardverske kartice koje se nalaze unutar računara. najtiši i daju najkvalitetniji otisak.Subotica . Tada se list papira provlači izme u vrućih valjaka i prenese na sebe otisak. Danas su najpoznatiji modemi kompanija U. No kako se radi o visokointegrisanim ure ajima vrlo malih dimenzija sa specifičnim komponentama. njihovo servisiranje. Modem je ure aj koji služi za prenos podataka s jednog računara na drugi. izuzetno je zahtevna. Vrlo je važna brzina modema. Valjci raznesu tintu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Laserski štampači konstrukcijski su najsloženiji. oni se povezuju. Modem pretvara digitalne signale u analogne signale odgovarajuće frekvencije (MODulacije). Slika 57. tako da se ona ne odvaja od podloge. brzina primanja i slanja podataka. Ink. U poslovnom svetu postali su nezamenjivi.et štampač Prenosni računar (engl. Robotics i Motorola. Ni u kojem slučaju ne oslanjajte se i ne stavljajte ništa na ekran jer postoji velika opasnost da ga nepovratno uništite. vrlo lomljiv. Prenosni računari sadrže sve komponente koje su vam potrebne za normalan rad. Laserski štampači mogu biti crno-beli i u boji. Tinta se nanosi preciznim laserskim zrakom na selenski fotoosetljivi valjak. Način rada sličan im je fotokopirnim aparatima.S.’’zapeku’’. kao spoljašnji i unutrašnji. Posebno je osetljiv ekran koji je. notebook) omogućili su nam da sve informacije imamo uvek sa sobom i da poslove možemo obavljati u svakom trenutku i na bilo kojem mestu. a stoga su i najskuplji. Dok su crno-beli laserski štampači već uveliko u široj upotrebi. te traži specifičnu servisnu opremu. najbrži. Slika 59. tj. na odredištu modem prihvata podatke u tom obliku. oni u boji zbog visoke cene još nisu našli put do kućne upotrebe. kada je računar otvoren. a za to se koriste telefonske linije. Modem se svrstava u ulazno-izlazne jedinice. znanje i tehnologiju.

68 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Barthon. Spoljašnji modem Slika 62.. AMD (npr. Unutrašnji modem Slika 61.). Internet u prevodu znači me unarodna mreža. Operativni sistem Mackintosha zove se MacOS. Proizvo ač procesora je: INTEL. Athlon.. Lokalne računarske mreže povezuju računare do 1200m. Prenosni računar s LCD ekranom Saznaj i ovo! • • • • • UPS je akumulator za privremeno napajanje računara koji omogućava rad računara u slučaju nestanka struje.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 60.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: U nemačkom naučno-istraživačkom centru Jilih, nedaleko od Kelna, sada se već po tradiciji instaliraju najbrži računari na svetu. Saradnici ovog centra su, naime, u rad pustili najbrži računar na svetu, tzv. Peta kompjuter. Ovaj računar još nema ime, pa ga zovu jednostavno petaflopračunar, jer se njegov učinak meri jedinicom petaflop, što je milion milijardi računskih operacija u sekundi. Jedan petaflop - to je ’’zvučni zid’’ koji je ovaj računar uspeo da ’’probije’’. ’’Teško je izneti direktno pore enje zbog tako velikih brojki. Ali, probajte da zamislite 50.000 povezanih kućnih računara pa ćete dobiti bar približnu sliku’’... Ovo su reči Tomasa Liperta, direktora Gausovog centra za super-računare istraživačkog centra u Jilihu. U računarskog giganta ugra eno je oko 72.000 procesora, smeštenih u 72 ormara veličine telefonske govornice. Uz pomoć ove mašine, konstruisanje modela i simulacija koje su donedavno trajale pet i više meseci, trajaće samo mesec dana. Super-računar će biti upotrebljavan samo u naučnim istraživanjima.

3D štampači uvešće revoluciju u proizvodnju. Za sada su još u početnoj fazi razvoja, ali zamislite fabrike koje proizvode kuće, belu tehniku ili automobile, tako da ih štampaju...

http://www.google.com/search?hl=en&q=picture+3D+printers&aq=f&oq= 69
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 68. Matična ploča, osnovni deo računara, opis i delovi 69. Šta je to konfiguracija računara? 70. Nabrojati neke delove ulaznih, izlaznih i sistemskih komponenata sklopa računara! 71. Procesor računara 72. Iz koja dva dela se sastoji operativna memorija računara? 73. Vrste medija za čuvanje podataka 74. Vrste kartica koje se priključuju na matičnu ploču računara 75. Ulazne jedinice računara 76. Izlazne jedinice računara 77. Tatatura, naziv i delovi 78. Miš, vrste 79. Skeneri, vrste 80. Štampači, vrste 81. CMYK boje 82. Monitori, vrste 83. Modemi, vrste i osobine

70
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

5. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA TEME
5.1. 5.2. 5.3. 5.4. Struktura operativnog sistema Organizacija skladištenja podataka na disku Rad sa operativnim sistemom Tastatura

Rekli smo da je operativni sistem kompleksan programski sistem, sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara. To je važno u višeprogramskom i/ili višekorisničkom okruženju kako različiti programi i/ili korisnici ne bi ometali jedni druge i time onemogućili rad računara. Da bi ispunio ovaj zadatak, operativni sistem tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su: procesor, memorija, datoteke na disku i ostali ure aji priključeni na računar. Neki resursi (npr. centralna memorija i datoteke na disku) mogu da se koriste zajednički. Njih može istovremeno da koristi više programa. Centralnu memoriju računara programi koriste zajednički, tako što je operativni sistem podeli u blokove u kojima su uskladišteni delovi različitih programa. Poseban sistemski program (scheduler) brine o sinhronizovanom radu istovremeno aktivnih programa. Datoteke se zajednički koriste tako što se dozvoljava da istoj datoteci pristupa više programa. Operativni sistem mora da kontroliše ovo zajedničko korišćenje da bi sprečio da programi ometaju jedan drugoga. Neki resursi, npr. procesor i periferne jedinice, ne mogu da se dele me u korisnicima. Samo jedan program može da se izvršava u jednom trenutku, ili štampač može da štampa u jednom trenutku samo izlaz iz jednog programa. Stoga operativni sistem dodeljuje ove resurse programu na odre eno vreme (procesor), ili za izvršenje odre enog zadatka (štampač); po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu. Da bi zadovoljio sve ove zahteve, operativni sistem ima tri glavne funkcije: 1. kontrolu procesa, 2. upravljanje memorijom i 3. upravljanje jedinicama. Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promene u stanju hardvera i da deluje u skladu sa tim promenama. Ovo delovanje operativnog sistema odvija se pozivanjem odgovarajućih sistemskih programa u sastavu operativnog sistema kojima se izvršavaju različiti zadaci, a u skladu sa komandama koje mu je zadao korisnik.

71
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

supervisor mode). specifičan i odre en hardver računara.eng. OS se sastoji iz sledećih komponenti: 1. raspored rada procesora i raspodelu sistemskih resora. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA Operativni sistem (OS) je vrlo kompleksan sistem koji je teško jednostavno predstaviti. organizaciju memorije.ALU). Prema ovakvoj strukturi. Skup programa je upisan u ROM memoriju na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Karakteristike Fon Nojmanove arhitekture .1. mikrokoda (microcode). ovaj skup programa je grupisan u jedan modul koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Jezgro je skup programa OS koji kontroliše pristup računaru. Output). • aritmetičko-logičkog organa (Aritmetic Logic Unit . • ulaza-izlaza (Input. tako da je njegovo pisanje prebačeno na proizvo ače osnovne ploče.CU). shell). • upravljačkog organa (Control Unit . Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika i/ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema. Svi programi rade u posebnom režimu rada (kernel mode. Da bi isti OS mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama. Mikrokod je skup programa. ljuske (omotača. Nojman i njegova šema arhitekture računara 5. Slika 63. budući da je BIOS 72 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ali ćemo nastojati da preciznost bude podre ena pojednostavljenju.Subotica . danas se pod OS u užem smislu podrazumeva samo jezgro OS. jezgra (karnel) i 3.računar se sastoji od 4 osnovna podsistema: • memorije (Memory). školjke . hardverski zaštićenom od mogućih uticaja korisnika. organizaciju datoteka. 2.

Uobičajena su sledeća simbolička imena: A: . ili isključivanjem računara. a da u praksi za isti OS postoji.. često i više ljuski koje su napisali različiti autori. com4: .tastatura i ekran.. pored zvanične ljuske.. CD. crteži. me u kojima je i Windows i MS-DOS. Ukoliko dokument generisan nekim programom treba da se koristi kasnije ili trajno sačuva.serijski port. a pokretanjem drugog programa. tabele. F. mora se pre završetka rada sa programom (ili dokumentom) snimiti na disk. Po završetku rada sa dokumentima ili programom. E. Najčešći način organizacije uskladištavanja podataka na medijumu koji podržavaju savremeni OS. D..particije sistemskog diska. file). onda se ona označava sa (A:). 73 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . dok se ostali programi nalaze na disku i unose u memoriju računara prema potrebi (eksterne komande). Pojam datoteke Rezultati rada nekih programa su različiti dokumenti (tekstovi. LPT3: . jeste koncept hijerarhijskog sistema kataloga. 5. Njihova imena su: CON: . Z . strogo organizovan način. Imena perifernih jedinica Računar može imati jednu ili dve disketne jedinice i jedan ili više diskova.Subotica . ostali diskovi /ili njihove particije i CD ure aji. Ako računar ima samo jednu disketnu jedinicu. Kopija dokumenta (ime podatka) snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk. Najčešće se u centralnoj memoriji nalazi samo skup programa koji se sastoji od programa potrebnih za izvršavanje najćešćih komandi (interne komande).eng. COM1: (AUX). ali ih računar posmatra kao različite diskove. oni moraju da budu uskladišteni na odre en. Za vreme rada računara u centralnoj memoriji ne mora da bude ceo skup programa OS. dokumenti više nisu dostupni. trajno nestaju iz memorije. ovaj koncept organizacije podataka biće detaljnije razmotren. simbolička imena imaju tastatura.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO prepušten proizvo aču osnovne ploče. S obzirom na to da je poznavanje organizacije skladištenja neophodno za rad svakog korisnika. COM2..sistemski disk. ili prilikom pozivanja na njih u programima. Pored ovih jedinica.druga disketna jedinica. CD. LPT2:.. sastoje od jednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojeg su dve tačke (:). C: ..) naziva se datoteka (fajl . Sistemski disk je disk na kojem se nalazi OS... LPT: (PRN). ove jedinice imaju simbolična imena koji se kod više OS. Da bi OS uspešno upravljao radom sa podacima. Particije diska su delovi diska koji se nalaze na istom disku. flash. Sistemski disk je uvek označen sa (C:). U naredbama OS. com3.prva disketna jedinica.). ORGANIZACIJA SKLADIŠTENJA PODATAKA NA DISKU Jedna od važnih funkcija OS je rad sa perifernim jedinicama i podacima koji se nalaze na njima.2. disketa. Za vreme rada programa ovi dokumenti se nalaze u memoriji računara. ekran i priključci za povezivanje računara sa spoljnim svetom (portovi). B: .paralelni port.

Ovaj broj se povećava za po jedan prilikom svakog ponovnog snimanja datoteke posle rada sa njom. korisnik mora da zna njeno ime. Katalog može da se kreira pre nego što se u njemu mogu uvoditi podaci o datotekama. itd). ponovo učitati u memoriju računara. 74 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . neke datoteke mogu da ostanu u katalogu.Subotica .sačinjava ga niz znakova formiranih prema pravilima koja su različita za različite OS (broj znakova.nastavak koji se sastoji od niza znakova (najčešće do tri) i trebalo bi da označava tip podatka u datoteci. on je prazan. program iz kojeg je dokument nastao. pored imena potkataloga. ali su važni za OS kako bi mogao da pristupi datoteci. smatraju se različitim imenima. ona se ne preseljava fizički sa jednog na drugo mesto. a zatim se u njega upisuju podaci. tako i zbog svojih potreba. ograničiti pristup samo za njeno čitanje. kada su mu potrebni. Imena datoteka koje imaju isti prvi deo . itd. on može umesto jednog dugačkog spiska da napravi više kraćih spiskova u kojima se nalaze datoteke koje su na neki način logički povezane. datoteci se mora dodeliti ime pod kojim će se voditi. Za potrebe korisnika računar vodi podatke o: imenu datoteke. Ovakav spisak datoteka naziva se katalog (directory). a različite nastavke.ext). Ovako kraći spisak naziva se potkatalog (subdirectory). Ext . Atributi dodeljeni datoteci prilikom njenog formiranja mogu se i naknadno menjati. Na taj način se može dozvoliti pravljenje promena u datoteci. računar vodi i podatke o mestu na disku gde je snimljena datoteka. korisniku koji ju je kreirao. Ovi podaci nisu važni za korisnika i ne prikazuju se u spisku datoteka. Računar čuva ovaj spisak kako zbog potreba korisnika. Pošto se datoteke odnose na različite potrebe krisnika. vremenu kreiranja.u katalogu mogu da se nalaze. Ime datoteke se obično sastoji od dva dela me usobno razdvojena tačkama: imena i nastavka (ime. Da bi pristupio datoteci. kada neki potkatalog postane suviše dugačak. Kada broj snimljenih datoteka postane veliki. kada se neka datoteka prenosi iz jednog kataloga u drugi na istoj jedinici. I katalog je prazan dok se u njega ne zavede prva datoteka. Sve datoteke u katalogu ne moraju da budu prebačene u potkataloge . Prema potrebi. postoji i treći deo koji se sastoji od generacijskog broja koji je od nastavka odvojen tačkom. Znači. sakriti da se ne prikazuju u spisku datoteka. on može dalje da se deli u svoje potkataloge (potpotkataloge). Na taj način se dobija jedan spisak (katalog) u kojem se nalaze imena kraćih spiskova (potkataloga) i više kraćih spiskova u kojima se nalaze imena datoteka. Pre nego što se započne upis podataka u formular.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prilikom snimanja dokumenata u datoteku na disku. korisnik počinje teško da se snalazi u njima. Kod nekih OS ovaj nastavak je obavezan. Pojam kataloga i potkataloga Dokumentima snimljenim u datoteke na disku korisnik može ponovo pristupiti tako što će ih. Pored ovih podataka značajnih za korisnika. njeno brisanje. Ime . Datoteci se prilikom formiranja dodeljuju odre eni atributi kojima se definišu prava pristupa. Basic fajlovi dobijaju ekstenziju (tip) BAS). i imena datoteka. Poželjno je da se svaka datoteka nalazi samo u jednom kraćem spisku. a kod nekih nije (npr. znakovi koji ulaze u ime. Na isti način. To se može uporediti sa formularom koji se prvo napravi u obliku tabele. Kod nekih OS. tj. odnosno. može da traži od računara i spisak s imenima snimljenih datoteka. pored imena i nastavka. njenim atributima.ime. nego se podaci o njoj samo prenose iz jednog spiska na drugi. vremenu poslednje modifikacije i korisniku koji je modifikovao i eventualno neke druge podatke.

KOREN (C:) Katalog 1 Katalog 2 Katalog 3 Katalog 4 Katalog 5 Katalog 6 Katalog 7 Slika 64. 2). datoteke koje pripadaju jednom ili drugom preduzeću su lako dostupne. itd. Podelom kataloga prvog nivoa na njihove potkataloge dobija se skup kataloga drugog nivoa. prikazana na slici 64. Dva primera organizacije istih podataka data su na slikama 65 i 66. podaci o ponudama. U potkatalozima ponude. U osnovnom katalogu kreiraju se njegovi potkatalozi (katalozi prvog nivoa).Subotica . nalaze se datoteke sa podacima za svako preduzeće posebno. Hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku na tri nivoa Da bi se kod odlaska u dubinu izbeglo svaki put dodavanje prefiksa pot.. C:). Na slici 65 katalozi su ponude. Naziv potkatalog se koristi samo kad se želi napisati da neki potkatalog pripada odre enom katalogu. Na potpuno praznom disku nalazi se samo osnovni katalog .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Hijerarhijska organizacija podataka Imena datoteka snimljenih na disk (disketu. u praksi se naziv kataloga koristi i za potkataloge. preduzeće 1 i preduzeće 2. Bez obzira na to kako su organizovani podaci. Kao što se vidi iz prikazanog primera. u jednom katalogu ne smeju da se nalaze potkatalozi ili datoteke sa istim imenom. zavisi samo od njega i njegovog načina razmišljanja.koren (root) koji se sastoji samo od imena jedinice (npr.. Na slici 66. Na koji način će korisnik logično organizovati svoje podatke. ugovori i računi kataloga. a podaci za odgovarajuće preduzeće nalaze se u njihovim potkatalozima (Pred. itd) organizaciono su grupisane u kataloge i potkataloge. 1 i Pred. 75 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ugovori i računi. Na taj način dobija se hijerarhijska struktura organizacije podataka na disku. ugovorima i računima organizovani su po preduzećima. Potkatalozi i datoteke s istim imenima smeju da se nalaze u različitim katalozima. Isti podaci se mogu podjednako dobro organizovati na različite načine. CD.

Kod komandnih OS ovaj put se zadaje u sastavu komande.primer 1 KOREN Ponude Ugovori Računi Pred. 76 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Pred. Datoteka je jednoznačno definisana punim imenom. Puno ime datoteke sastoji se od imena jedinice na kojoj se datoteka nalazi.staza (path) do datoteke odre en je nazivima čvorova (kataloga i potkataloga) preko kojih se dolazi do datoteke. Kod zadavanja komandi. 1 ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Pred. 2 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Pred.primer 2 Put .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO KOREN Preduzeće 1 Preduzeće 2 Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Računi račun 1 račun 2 račun 3 Ponude ponuda 1 ponuda 2 ponuda 3 Ugovori ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Računi račun 1 račun 2 račun 3 Slika 65. 2 račun 1 račun 2 račun 3 Slika 66.Subotica . Organizacija podataka na disku . organizacija podataka na disku . puta do nje i njenog imena. grafički put se definiše otvaranjem svakog kataloga preko kojeg se dolazi do datoteke.kosa crta unazad \). 1 ugovor 1 ugovor 2 ugovor 3 Pred. navo enjem imena kataloga preko kojih se prelazi me usobno razdvojenim bekslešom (backslash . 1 račun 1 račun 2 račun 3 Pred.

ispituje se da li se u disketnoj jedinici nalazi sistemska disketa (disketa na kojoj se nalazi OS). On se započinje pritiskom na kombinaciju tastera na tastaturu računara (Ctrl-Alt-Del). Komande za rad sa datotekama obuhvataju: • promenu imena ili atributa datoteka. Ako u disketnoj jedinici nema diskete. Bez obzira na to da li se radi o uključivanju računara ili samo o ponovnom unošenju OS. ili na dugme Reset. • promenu kataloga. Komande za rad sa katalozima obuhvataju: • kreiranje i brisanje kataloga. ili ukloniti viruse antivirusnim programom. računar traži OS na disku (C:) i učitava ga sa diska u memoriju računara. Računar prvo izvršava mali program uskladišten u ROM memoriji na osnovnoj ploči. Dobra strana ovog postupka je i ta što se ovaj način. Za hijerarhijsku strukturu podataka kaže se da ima oblik drveta (tree) sa korenom nagore. ako nije zadato puno ime datoteke. • listanje datoteke na ekranu i njeno štampanje. perifernih jedinica i ostalog hardvera računara da bi se osigurao ispravan rad OS. nastaje samo ako računar više ne reaguje na komande. Prilikom zadavanja komandi. u slučaju oštećenja OS na disku ili zaraženosti diska virusima. • prikazivanje sadržaja kataloga. • brisanje i obnovu izbrisane datoteke. Ako je problem takve prirode da ne može da ga reši sam korisnik. presnimiti podatke sa diska. Za organizaciju podataka na disku OS ima odgovarajuće komande. Potreba za ponovnim unošenjem OS u memoriju. ako je računar već uključen .topli start (warm start). računar izvršava program sa diskete i učitava OS u memoriju. Ako se prilikom unošenja OS u 77 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . On započinje uključivanjem prekidača. Ovaj program nare uje računaru da izvrši dijagnostičke testove koji uključuju proveru ispravnosti memorije. računar može pokrenuti sa diskete/CD i. hladni start (cold start). Ako je disketa u disketnoj jedinici.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Radni katalog (aktivni katalog) jeste katalog ili potkatalog na koji je korisnik trenutno povezan. Kompletan deo strukture ispod jednog čvora (potkataloga naziva se poddrvo (subtree). OS smatra da se ona nalazi u radnom katalogu. računar ističe poruku o lokaciji i tipu problema i daje uputstvo za njegovo razrešenje. Učitani OS ostaje u memoriji dok je računar uključen. OS se unosi u memoriju računara. računar daje poruku da se pozove stručnjak za hardver. • prikazivanje i brisanje drveta. pa je rad sa njim drugačiji nego rad sa drugim programima. Posle testiranja hardvera. procedura je ista. najčešće prilikom njegovog uključivanja . U slučaju da se prilikom ovih testova pojavi neki problem. Korisnik u jednom trenutku može biti povezan samo sa jednim katalogom.tzv.Subotica . i to: • komande za rad sa katalozima i • komande za rad sa datotekama. eventualno. RAD SA OPERATIVNIM SISTEMOM Unošenje OS u memoriju računara OS je poseban program koji upravlja radom računara i nadzire rad svih drugih programa. Navedena procedura omogućava učitavanje različitih OS prostom promenom diskete. • kopiranje i premeštanje datoteke iz jednog kataloga u drugi. 5.3.

Komande se zadaju po principu pokazivanja. Osnovni element multiprogramskog grafičkog okruženja je prozor. U svakom prozoru može da se izvršava neki program.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO disketnoj jedinici na e nesistemska disketa. Are you sure? (Y/N)). Preko nje se zadaju komande u DOS-u i ukucavaju tekst i podaci u drugim programima. itd) pokazuju nad čime se komanda izvršava. preko tastature. 78 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • Parametri (najčešće jedno ili više imena datoteke. Tastatura (slika 67) se sastoji od velike tastature sa slovima i brojevima (slično kao na pisaćoj mašini). Neki tasteri pojavljuju se na dva mesta na tastaturi s istim značenjem. U slučaju da su OS potrebne dodatne informacije.#. na kojoj se nalaze tasteri (= tipke) za pomeranje kursora. Iznad ovih tastatura nalaze se funkcijske tipke koje imaju odre eno značenje u pojedinim programima. ili prevodom u liniji komandi koje. male numeričke tastature sa brojevima i znacima za aritmetičke operacije i tastature za editovanje. pokreću se zadavanjem odgovarajuće komande na promt. Eventualni dodatni podaci mogu biti zadani i na drugi način. zatim.spiskove komandi). računar nastavlja postupak učitavanja OS sa diska. promt može da se pojavi i u obliku teksta sa ponu enim odgovorom (npr. Njihove funkcije opisane su u nastavku. Posle njenog uklanjanja. Sve ljuske izvršavaju komande zadate iz grafičkog okruženja. u zavisnosti od toga da li je OS komandnog ili grafičkog tipa. strane (slike) na ekranu i umetanje i brisanje znakova. a zatim se zada komanda (izborom iz nekog spiska ili pokazivanjem na njenu sličicu). Sistemski promt je znak koji OS ispisuje na ekranu kada je spreman da prihvati komandu. ime jedinice. na primer. izvršava standardni komandni interpretator. Grafička okruženja su nastala masovnom proizvodnjom personalnih računara i širenjem baze njihovih korisnika koji nisu imali računarsko obrazovanje.&). • Opcije dodatno ukazuju na način izvršenja komande. ili izborom iz menija koji se pojavi pri unošenju OS.Subotica .@. TASTATURA Osnovna ulazna jedinica PC je tastatura. Kod različitih OS u prošlosti korišćeni su različiti znaci (na primer: >. neposrednim pozivom sistemskih programa. računar daje odgovarajuću poruku i upozorava korisnika da ukloni disketu. Ljuske za komande OS su komandni interpreti koji imaju neke elemente grafičkog okruženja (najčešće samo menije . 5.4. Elementi komande su najčešće razdvojeni jednim praznim mestom. Komanda OS ima strukturu: ključna reč/parametri/opcije. U zavisnosti od OS. Obično se prvo označi parametar komande. pojavi sistemski prompt ili grafičko radno okruženje. Zadavanje komandi operativnom sistemu Po završetku učitavanja OS na ekranu se. Na slici su označeni značajni tasteri na tastaturi.%. • Ključna reč je obično reč od nekoliko slova (od kojih su često dovoljne samo prva dva ili tri) koja označavaju šta treba da radi OS.$. OS deli ekran u uokvirene prozore.

←↑→ ↓ strelice .Subotica . nema značaja koji je taster pritisnut. Home .vraćanje kursora na početak rada. ili vraćanje prethodno otkucanih komandi.direktno štampanje sa monitora na štampač. Kada se tasteri pojavljuju na dva mesta na istoj tastaturu Ctrl. Lampice tastature služe kao podsetnik da su tipke na kojima se one nalaze uključene. Ctrl (Control) .gornji znakovi na tipkama koji imaju dva znaka ili velika slova.funkcijske tipke Tipke za oblikovanje znakova i odlomaka Promena pisma (fonta) ili njegove veličine Pritisnite CTRL+SHIFT+F CTRL+SHIFT+P CTRL+SHIFT+> CTRL+SHIFT+< CTRL+] CTRL+[ Za Promenu fonta Promenu veličine fonta Povećanje veličine fonta Smanjenje veličine fonta Povećanje veličine fonta za 1 tačku Smanjenje veličine fonta za 1 tačku 79 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .brisanje znaka ispred kojeg (ili na kojem) se nalazi kursor. PgUp. Insert . opoziv komande koja se izvršava. (PgDn) . Shift .pomera strane (sadržaj ekrana) gore dole u nekim programima. Pause . Po završetku komande prvo se otpušta poslednji taster. odnosno. a zatim se pritisne poslednji taster u kombinaciji. Shift (ili na različitim tastaturama (Enter.završetak komande. PrintScreen . najčešće.koristi se u kombinaciji sa drugim znacima (kontrolni znaci). Ima oblik horizontalne crte koja treperi. Insert). Uloge pojedinih tastera su sledeće: Esc . Alt. a ostala slova pomeraju udesno) i obrnuto. Alt . Pored opisanih tastera. Neke komande zadaju se istovremeno pritiskom na dva ili tri tastera. End . ili oblik pravougaonika koji pokriva slovo. Num Lock . Scroll Lock .brisanje otkucanih znakova unazad. tj.prelaz iz prekrivanja (kada se slovo na mestu kursora zamenjuje ukucanim) u insert mod (kad se ukucano slovo ubacuje na mesto kursora.pomeranje kursora po ekranu.zaustavlja rad programa (kretanje teksta na ekranu).specijalni znaci (unose se decimalnim kodom).u nekim aplikativnim programima ima posebne funkcije. Prilikom kucanja on pokazuje mesto gde će biti otkucan sledeći znak. Dodatak . Del.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kursor je pokazivač na ekranu. Enter (Return) .uključivanje/isključivanje tipke koja kontroliše način kako tipke koje kontrolišu pomeranje pokazivača deluju u nekom programu. Backspace . na novim tastaturama mogu se nalaziti i drugi tasteri. znakova koji se nalaze s leve strane u odnosu na kursor (svaki pritisak po jedan znak).postavljanje kursora na kraj teksta u redu.zaključavanje velikih slova. isključene. Delete .uključivanje/isključivanje numeričkog dela tastature. Lock (Caps Lock) . U tom slučaju pritisne se prvi ili prva dva tastera bilo kojim redom i drže pritisnuti.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena oblikovanja znakova Pritisnite CTRL+D SHIFT+F3 CTRL+SHIFT+A CTRL+B CTRL+U CTRL+SHIFT+W CTRL+SHIFT+D CTRL+SHIFT+H CTRL+I CTRL+SHIFT+K CTRL+ SHIFT CTRL+ ZNAK PLUS CTRL+SPACEBAR CTRL+SHIFT+Q Za Promenu oblikovanja znakova (naredba Font.5-struki prored Dodavanje ili uklanjanje jednog praznog reda ispred odlomka Za Središnje poravnanje odlomka Obostrano poravnanje odlomka Levo poravnanje odlomka Desno poravnanje odlomka Uvlačenje odlomka sleva Uklanjanje uvlačenja odlomka sleva Stvaranje viseće uvlake Smanjenje viseće uvlake Uklanjanje oblikovanja odlomka Gledanje i kopiranje oblikovanja teksta Pritisnite CTRL+SHIFT+* (zvezdica) SHIFT+F1 (zatim pritisnite tekst oblikovanje želite ponovo pregledati) CTRL+SHIFT+C CTRL+SHIFT+V Postavljanje proreda Pritisnite CTRL+1 CTRL+ 2 CTRL+ 5 CTRL+0 (nula) Poravnanje odlomka Pritisnite CTRL+E CTRL+J CTRL+L CTRL+R CTRL+M CTRL+SHIFT+M CTRL+T CTRL+SHIFT+T CTRL+Q 80 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ali ne i razmaka Dvostruko podcrtavanje teksta Primenu skrivenog oblikovanja teksta Primenu kurzivnog oblikovanja Oblikovanje svih slova kao mali verzal Primenu oblikovanja indeksa + znak ’’=’’ Primenu oblikovanja eksponenta Uklanjanje ručnog oblikovanja znakova Menjanje označenog u font Simbol Za Prikaz neispisivih znakova čije Ponovni pregled oblikovanja teksta Kopiranje oblikovanja Lepljenje oblikovanja Za postavljanje proreda na Jednostruki prored Dvostruki prored 1. izbor Oblikovanje) Promenu na velika/mala slova Oblikovanje svih slova kao VERZAL Primenu podebljanog oblikovanja Primenu podcrtavanja Podcrtavanje reči.Subotica .

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena stila odlomka Pritisnite CTRL+SHIFT+S ALT+CTRL+K CTRL+SHIFT+N ALT+CTRL+1 ALT+CTRL+2 ALT+CTRL+3 CTRL+SHIFT+L Kopiranje i premeštanje teksta ili grafike Pritisnite CTRL+C CTRL+C. Za premeštanje Jedan znak u levo Jedan znak u desno Jednu reč u levo Jednu reč u desno Jedan odlomak prema gore Jedan odlomak prema dole Jednu ćeliju u levo (u tablici) Jednu ćeliju u desno (u tablici) Jedan red prema gore Jedan red prema dole kraja retka Do početka reda Do vrha prozora Do kraja prozora Jedan ekran prema gore (pomeranje) Jedan ekran prema dole (pomeranje) Do vrha sledeće stranice Do vrha prethodne stranice Do kraja dokumenta Do početka dokumenta Do prethodne revizije Do mesta tačke unosa kada je dokument poslednji put zatvoren 81 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . CTRL+C F2 (zatim premestite unos i pritisnite ENTER) ALT+ F3 CTRL+V CTRL+SHIFT+ F3 ALT+SHIFT+R Premeštanje tačke unosa Pritisnite STRELICA LEVO STRELICA DESNO CTRL+ STRELICA LEVO CTRL+ STRELICA DESNO CTRL+ STRELICA GORE CTRL+ STRELICA DOLE SHIFT+TAB TAB STRELICA GORE STRELICA DOLE END Do HOME ALT+CTRL+PAGE UP ALT+CTRL+PAGE DOWN PAGE UP PAGE DOWN CTRL+PAGE DOWN CTRL+PAGE UP CTRL+END CTRL+HOME SHIFT+F5 SHIFT+F5 Za Primenu stila Pokretanje Samooblikovanja Primenu običnog stila Primenu stila Naslov 1 Primenu stila Naslov 2 Primenu stila Naslov 3 Primenu stila Popis Za Kopiranje teksta ili grafike Prikaz Clipboard-a Tačku Premeštanje teksta ili grafike Stvaranje gotovog teksta Lepljenje sadržaja Clipboard-a Lepljenje sadržaja šiljka Kopiranje zaglavlja iz prethodne sekcije dok.Subotica .

pregledanje i spremanje dokumenta Pritisnite Za CTRL+N Stvaranje novog dokumenta iste vrste kao što je i tekući dokument ili nedavno napravljeni CTRL+ O Otvaranje dokumenta CTRL+W Zatvaranje dokumenta ALT+CTRL+S Podela prozora dokumenta ALT+SHIFT+C Uklanjanje podele prozora dokumenta CTRL+S Spremanje dokumenta Označavanje teksta i grafika Pritisnite SHIFT+STRELICA DESNO SHIFT+STRELICA LEVO CTRL+SHIFT+ STRELICA DESNO CTRL+SHIFT+ STRELICA LEVO SHIFT+END SHIFT+HOME SHIFT+STRELICA DOLE SHIFT+ STRELICA GORE CTRL+SHIFT+ STRELICA DOLE CTRL+SHIFT+ STRELICA GORE SHIFT+PAGE DOWN SHIFT+PAGE UP CTRL+SHIFT+HOME CTRL+SHIFT+END ALT+CTRL+SHIFT+PAGE DOWN CTRL+A CTRL+SHIFT+F8 i zatim koristite tipke sa strelicama.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Brisanje teksta i grafike Pritisnite BACKSPACE CTRL+BACKSPACE DELETE CTRL+DELETE CTRL+X CTRL+Z CTRL+F3 Za Brisanje jednog znaka na levo Brisanje jedne reči na levo Brisanje jednog znaka na desno Brisanje jedne reči na desno Izrezivanje označenog teksta na Clipboard-a Poništavanje poslednje radnje Izrezivanje do šiljka Tipke za rad s dokumentima. stvaranje.Subotica . pritisnite ESC za izlazak iz načina označavanja F8+tipke sa strelicama. pritisnite ESC za izlazak iz načina označavanja Za podvlačenje označenog Jedan znak u desno Jedan znak u levo Do kraja reči Do početka reči Do kraja reda Do početka reda Jedan red prema dole Jedan red prema gore Do kraja odlomka Do početka odlomka Jedan ekran prema dole Jedan ekran prema gore Do početka dokumenta Do kraja dokumenta Do kraja prozora Za uključivanje celog dokumenta Do uspravnog bloka teksta Do odre enog mesta u dokumentu 82 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

grafiku ili drugo mesto Vraćanje na stranicu. fusnotu. knjižnu oznaku. knjižnu oznaku.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Traženje. fusnotu. tablicu. Traženje i zamena) Zamena teksta. grafiku ili drugo mesto Letimični pregled dokumenta Za Odustajanje od radnje Poništavanje radnje Ponovno izvo enje ili ponavljanje radnje Za Prelaz na pogled izgleda ispisa Prelaz na pogled obrisa Prelaz na obični pogled Prelaz izme u nadzornog dokumenta njegovih poddokumenata i 83 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tablicu.Subotica . komentar. komentar. zamena i pregled kroz tekst Pritisnite CTRL+F ALT+CTRL+Y CTRL+H CTRL+G ALT+CTRL+Z ALT+CTRL+HOME Poništavanje i ponovno izvo enje radnji Pritisnite ESC CTRL+Z CTRL+Y Prelaz na drugi pogled Pritisnite ALT+CTRL+P ALT+CTRL+O ALT+CTRL+N CTRL+\ Za Traženje teksta. odre enog oblikovanja i posebnih stavki Odlazak na stranicu. oblikovanje teksta i posebnih stavki Ponovljeno traženje (nakon zatvaranja prozora.

Koje su tri glavne funkcije operativnog sistema? 85. Zadavanje komandi operativnom sistemu .grafičko okruženje 93. Tastatura. Pojam datoteke 89. Hijerarhijska organizacija podataka i izgled 91. Imena perifernih jedinica 88.Subotica . osnovna podela tastature i uloga pojedinih tastera 84 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 84. Pojam kataloga i potkataloga 90. Von Nojmanova arhitektura računara 86. Iz kojih komponenti se sastoji operativni sistem? 87. Unošenje operativnog sistema u memoriju računara 92.

Tastatura 85 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 67.

DOS se teško mogao koristiti u ozbiljnijim poslovima zbog problema s memorijom kojoj je ograničenje bilo na 640 KB. a on preuzima nadzor nad celim računarom.3. MS WINDOWS XP TEME 6. Svaki operativni sistem ne može raditi na svakom računaru. s malim datotekama tipa autoexec. Preko dugmeta Start možemo doći do Kontrolne table (Control Panel) preko koje vršimo prilago avanja rada Windowsa.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 6.sys. • DOS (MSDOS. • MAC OS . Solaris…). te reaguje na svaku naredbu. • problemi s velikim programima i • vrlo skromne grafičke mogućnosti. freedos…). mi zapravo pokrenemo operativni sistem. winVista. Ostatak memorije bio je dostupan samo uz posebne programe.2. količine memorije i namene računara. Kasnije se na MS-DOS nadogra uje operativni sistem Windows. veka i osloba aju nas učenja i upisa naredbi u operativnom sistemu DOS. MS Windows 6.1. Windows 7). • Windows (winNT. Microsoft Disk Operating System). Kada uključimo računar. U DOS-u nije bilo grafičkog interfejsa. 86 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Bez operativnog sistema računar je neupotrebljiv. • nemogućnost višekorisničkoga rada u mreži računara. nadzire njihov rad. PCDOS. MS DOS 6. arhitekture procesora. Najpoznatiji operativni sistemi su: • Unixoidi (Linux. Me u prvim operativnim sistemima za personalni računar razvijen je MS-DOS (engl.1. MS DOS MS-DOS je stari operativni sistem za PC računare. Vrlo je primitivan i malo zahtevan. win3X. Nedostaci MS-DOS-a su: • istovremeno izvršavanje samo jednog programa. Radi na svim personalnim računarima.bat i config. Bilo kakav postupak u operativnom sistemu zahtevao je upis odre ene naredbe. Mana mu je što treba upisati svaku naredbu. win9X. To zavisi od brzine procesora. Caldera DOS.Operativni sistem omogućava korisniku upotrebu računara. win200X. Windows-i se velikom brzinom razvijaju 90-ih godina 20. winXP. 6.Subotica . nego se svaka naredba upisivala ručno. • Novell netware. Operativni sistem MS Windows XP Operativni sistem je deo programske opreme koji pokreće sve delove računara. Rad običnih korisnika svodio se na rad u običnim editorima (naredba Edit).

s tim da će crtica koja se naziva pokazivač treperiti. • date (prikazivanje sata). primeniti ih u pravom trenutku i pravilno upisati. s njim treba komunicirati jezikom operativnog sistema MS-DOS. • cls (brisanje ekrana). Operativni sistem je tada spreman izvršiti naredbu koju korisnik upiše. Nisu sve bile Microsoftove. to jest ’’C : \ >_’’ . Pre upotrebe računara naredbe treba naučiti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO DOS je izlazio u mnogo verzija. Nakon pokretanja operativnog sistema DOS-a na ekranu će se pokazati odzivni znak DOS-a. 6.0. Evo nekih naredbi koje razume operativni sistem MS-DOS: • copy (kopiranje datoteka). • move (prebacivanje datoteke s jednog mesta na drugo).2.Subotica . njegov interfejs je bio tekstualan. • mkdir (stvaranje direktorija). pa su za njega načinjeni Windows-i. • rmdir (brisanje direktorijuma). • time (prikazivanje vremena). Još jedna mana DOS-a je i ta što dadoteke mogu imati samo 8 znakova u nazivu i 3 znaka u tipu datoteke. Svaki novi Windows sa sobom nosi neku od novijih verzija DOS-a. Prva verzija tog operativnog sistema nazvana je Windows 1. Da bi se na računaru moglo raditi. Imao je mnogo više mana nego vrlina. postojalo je i nekoliko besplatnih verzija. • del/erase (brisanje datoteka). 87 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . jezik njegovog operativnog sistema. Naredbe DOS-a su jezik računara. MS Windows Rad u DOS-u bio je dosta težak za one koji nisu do tada koristili računare.

pa su ubrzo počele izlaziti i druge verzije. zvuk.Find. povezanost na mrežu.11. 88 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . te isključivanje računara Shut Down. god. • automatic updates (automatsko skidanje nove programske podrške). (GUI . potrebe za reinstalacijom svedene su na minimum. otvaranje nedavno korišćenih dokumenata . Podrška za mrežu je bila loša. • internet options (opcije za podešavanje programa za pretraživanje Interneta). • fonts (podešavanje tipa slova).Help. Windows 3. • folder options (opcije za podešavanje pregleda direktorijuma). • od dugmeta Start. te podrška za rad s više korisnika odjednom. Njihova radna površina (engl. kao i verzije XP i Vista. • (vreme. win95.0 bio je znatno poboljšan: nudio je višenaredbnu podršku. 98. Korišćenje tastature svedeno je na najmanju moguću meru.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO S tim Windows-om niko nije bio zadovoljan.Settings. u ovom slučaju. • od trake zadataka (engl. pa je izašao Windows 3. Me u sličicama koje se nalaze na Kontrolnoj tabli nalazi se i ikona Display koja dvoklikom mišem pokreće podprogram Windows-a kojim se može promeniti slika na pozadini. • keyboard (podešavanje tastature). pronalaženje datoteka i mapa . Programi se pokreću preko Startmenija.Programs. ali u još nerazvijenom obliku.je skraćenica za grafičko okrućenje Windows-a).0. Nakon Windowsa 3. Višenaredbna obrada podataka znatno je poboljšana u odnosu na druge verzije. Osim te ikone na Kontrolnoj se tabli nalaze još i sledeće ikone: • accesibility options (opcije za hendikepirane). • administrative tools (alati za administratore).Subotica . Nepravilnim korišćenjem Kontrolne table rad Windows-a može se poremetiti.Run. • add-remove hardware (instalacija i deinstalacija hardvera). Millenium.). Kod Windows-a je bitno to da se naredbe zadaju dvostrukim klikom na levu tipku miša. a poboljšana im je i sigurnost na mreži. 2000. najavljena je i poslednja verzija operativnog sistema Windowsa 7. • od ikona (slika).11 izlaze i 32-bitne verzije Windowsa. Kontrolna tabla je najvažniji deo za postavljanje parametara potrebnih za ispravan rad računara. ili dvostrukim klikom miša na ikonu programa ako program koji želimo pokrenuti ima pripadajuću ikonu na radnoj površini. Njihova prednost u odnosu na ostale Windows-e je stabilnost. • add-remove programs (dodavanje i brisanje programa). plave boje.. izvo enje programa . a sastoji se: • od pozadine koja je. Za početak treba kliknuti dugme Start kako bi se otvorio Startmeni. Desktop) izgleda kao i kod Windowsa 95.. • phone and modem (podešavanje telefonske linije i modema). NT. system tray). traženje pomoći . Starmeni sadrži naredbe za pokretanje programa . • network and dialup connections (podešavanje mreže i telefonsko povezivanje). izmenu postavki Windows-a . Windows 2000 nastao je kao poboljšanje Windowsa NT 4. Za kraj 2009. • od sistemskog poslužitelja (engl. Taskbar). • date/time (podešavanje datuma i vremena). • mouse (podešavanje miša).Documents.

pre svega zbog zahtevnijeg procesora. otvoreni će prozori biti smešteni pod jednim menijem na programskoj traci. ona nije našla širu primenu. Uz preoblikovani Startmeni najčešće korišćeni programi prikazani su prvi. Sve se to može postaviti preko smernica za grupe. kao pomoć korisnicima dodati su novi vizuelni saveti za rad. Kako bi se uklonio nered u području za obaveštenja. a koja u kvalitativnom smislu nije donela ništa novo osim kozmetičkih prepravki. Operativni sistem MS Windows XP MS (MicroSoft) Windows XP je pretposlednja verzija operativnog sistema Windows. Taj se sistem prilago ava načinu rada svakog pojedinca.Subotica . Windows XP Professional ima novi vizuelni izgled. ili klasičan interfejs iz Windowsa 2000. a dodate su i nove verzije programa kao što su Windows Movie Maker i Internet Explorer. Iako je usledila nova verzija operativnog sistema Vista. više poruka E-pošte u Outlook Expressu.3. Administratori ili krajnji korisnici mogu pritiskom tastera na mišu odabrati poboljšan korisnički interfejs. nekorišćene stavke će biti sakrivene. Windows XP Professional izgra en je na proverenom temeljnom kodu sistema Windows NT® i Windows 2000 koji predstavlja 32-bitnu računarsku arhitekturu i potpuno zaštićen memorijski model. jednostavnija u primeni. prvi put predstavljena u jesen 2001. a da bi rad bio jednostavniji. Korisnicima omogućuje jednostavnu izradu. Radna površina Windows xp 6. programu za primanje i slanje elektronske pošte). Ta verzija višejezičnog korisničkog interfejsa omogućava promenu jezika korisničkog interfejsa zavisno od potreba korisnika. 89 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 68. Ta verzija je potpuna prerada dotadašnjih mogućnosti. Kada u istom programu otvorite veći broj datoteka (npr. Zadržavajući osnovu sistema Windows 2000. čitanje i ure ivanje dokumenata na velikom broju stranih jezika koristeći englesku verziju sistema Windows XP Professional. Uobičajeni zadaci su sjedinjeni i pojednostavljeni. Zbog toga je ogroman broj korisnika ostao veran prethodnoj verziji.

kliknemo na OK. Radnu površinu prilago avamo tako da kliknemo desnim tasterom miša na radnu površinu i iz objektnog menija izaberemo naredbu Svojstva (Properties). čuvar ekrana (screen saver) i šeme boja u Windows-ima. Otvori se dijaloški okvir Prikaz (Display Properties) koji je predstavljen na sledećoj slici. Ako ne želimo primeniti izabrane promene. • ili kliknuti desnom tipkom miša na radnu površinu i iz objektnog menija izabrati naredbu Svojstva (Properties). U desnom delu Startmenija. predstavljen na donjoj slici. Ako nakon odabira postavke želimo zatvoriti dijaloški okvir. nalaze se naredbe i katalozi Windowsa. Nakon odabira odre ene postavke treba kliknuti na Apply (Primeni). Četiri su osnovne rezolucije: • 256 boja. • High više od 16 000 000 boja (32-bit). kako bi se izabrana postavka primenila na radnu površinu. Dijaloški okvir je podeljen na pet kartica koje olakšavaju prilago avanje radne površine. Slika 69. Klikom na katalog My Documents (Moji dokumenti) pojaviće se njegov sadržaj. Dijaloški okvir Prikaz (Properties) 90 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . te se odabere kartica Svojstva (Settings). kao ugra eni delovi Windows-a XP). • Medium 65 000 boja (16-bit). Da bismo promenili rezoluciju.Subotica . rezolucija. • 4 096 boja. kliknemo Cancel (odustani). U gornjem levom uglu Startmenija nalazi se popis programa za pristup internetu i elektronskoj pošti (osnovna postavka su Internet Explorer i Outlook Express. Klikom na Control Panel (prekidači postavki sistema).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Najvidljivija promena je poboljšan izgled Startmenija. otvoriće se popis prekidača za podešavanja osnovnih postavki Windows-a XP. a dijaloški okvir ostao i dalje otvoren. treba učiniti sledeće: • otvoriti Display u Control Panelu. Radna površina se prilagodi tako da se izabere tema radne površine (podloga). Otvori se dijaloški okvir Prikaz (Display Properties).

Internet Explorer i Outlook Express kao sastavni deo Windowsa XP. Naredba Pomoć i podrška (Help and Support) koristi se za dobijanje pomoći pri rešavanju problema s kojima se korisnik susreće u radu s računarom. Startmeni (prikazan na sledećoj slici) podeljen je na dva dela: na levoj strani na vrhu se nalaze programi za pretraživanje interneta. Moje slike (My Pictures). Tako pomoću Startmenija možemo otvoriti katalog Moji dokumenti (My Documents). te za slanje i primanje elektronske pošte. tako da se oni mogu otvoriti i pomoću tog menija. Moja muzika (My Music) ili katalog Moji nedavni dokumenti (My Recent Documents) koji sadrži popis dokumenata koji su se poslednji koristili. a naredba Traži (Search) koristi se za traženje odre enog kataloga skladištenog u računaru. 91 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 70. koji se mogu odmah pokrenuti klikom. njih šest. Kliknemo li na Moj kompjuter (My Computer). njih petnaest. Na dnu leve strane menija nalazi se naredba Svi programi (All Programs). otvori se dodatni meni (stubac) s listom svih programa i kataloga instaliranih u računaru. Ispod njih nalazi se lista najčešće korišćenih programa. dok se u katalogu Štampači i faksovi (Printers and Faxes) nalazi lista instaliranih štampača i faksova. Katalog Moja mrežna mesta (My Network Places) koristi se za umrežavanje računara i pristup drugim računarima u mreži. Prikaz menija Na desnoj strani Startmenija (svetloplave boje) nalaze se naredbe i katalozi Windowsa XP. Taj se meni koristi za pokretanje naredbi i programa koji se nalaze u računaru. Naredba Povezivanje s (Connect To) koristi se za povezivanje na mrežu (internet ili lokalnu). Postavljanjem miša na ime programa ili kataloga koja u nazivu sadrži (crnu) strelicu. otvara se prozor Moj kompjuter koji se koristi za organizaciju kataloga na računaru.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Startmeni otvaramo pomoću dugmeta Start koji se nalazi u donjem levom uglu ekrana na traci zadataka. otvaramo dodatni meni u kojem dalje biramo program. a naredba Kontrolna tabla (Control Panel) pokreće istoimeni prozor koji omogućava uskla ivanje sistema Windows-a sa željama i potrebama korisnika. Kada postavimo strelicu miša na nju.Subotica .

jezik). dugme Odjavi koristi se za odjavu iz sistema Windows-a po završetku rada ili za promenu korisnika. te se povremeno javljaju poruke koje predlažu odre eni postupak. Aktivni program je tamno plave boje. a na kraju desne strane ikone koje pokazuju trenutni status Windows-a i sistemsko vreme. Startmeni isključuje se automatski izborom potrebnog programa ili kataloga. ranije verzije Windows-a nisu sadržavale tematske celine. ako je to potrebno. vreme. a na njemu se nalaze poruke o tome što se doga a u Windows-ima. Taj deo Trake zadataka naziva se traka sistemskog menija.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Na dnu Startmenija nalaze se dva dugmeta: Odjavi (Log Off) i Isključi računar (Turn Off Computer). prilago avanje i promene u Windows-ima. isključićemo ga ponovnim klikom na dugme Start. Slika 71. a neaktivni svetlo plave boje. Za razliku od Windows-a XP. Izgled kontrolne table u Windowsu XP i klasičan prikaz Pomoću Kontrolne table nameštamo izgled okruženja Windows-a. 92 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili kliknemo bilo gde na radnu površinu. Kontrolna tabla sadrži popis kategorija unutar kojih dalje biramo dodatne mogućnosti prilago avanja. Kontrolna tabla Kao što i samo ime kaže. potrebno je osvetliti njegovo ime i pritisnuti levu tipku miša (kliknuti na nju). te koji je program trenutno aktivan.Subotica . Traka zadataka sadrži ikone svih otvorenih programa ili prozora. već su se sve ikone za upravljanje i uskla ivanje nalazile unutar jednog prozora. Da bi se odre eni program pokrenuo. dodajemo i uklanjamo programe i hardver. Dugme Isključi računar koristi se za isključivanje. Na kraju s leve strane nalazi se Start meni. a isto tako možemo prilagoditi okruženje osobama s posebnim potrebama. tako da pogledom na nju odmah vidimo koje sve programe i prozore imamo otvorene. Korisnici naviknuti na raniji izgled Kontrolne table mogu u okviru zadataka uz levu ivicu prozora kliknuti na Idi na klasičan prikaz. a ne želimo otvoriti nijedan program ili katalog. Ako je računar namešten za rad sa više korisnika. upravljačka tabla se koristi za odre ivanje osnovnih postavki. kako bi se drugi korisnik prijavio na računar pod svojim imenom i koristio svoje postavke na računaru. a ako je meni otvoren. ili za ponovno pokretanje računara (Restart). regionalne postavke (kalendar. Traka zadataka (Taskbar) nalazi se na dnu ekrana.

te traka menija. Računar sadrži kataloge koji se koriste za organizaciju i skladištenje dokumenata. a s desne strane sadržaj označenog kataloga ili hardverskih komponenti (popis kataloga nižeg nivoa i dokumenata u označenom katalogu).Subotica . kopirati.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Prilago avanje Trake zadataka Traku zadataka prilago avamo tako da kliknemo na Start meni . Windows Explorer je program koji prikazuje popis kataloga i datoteka na računaru i njihovu hijerarhijsku strukturu. Taskbar and Start menu Properties i Startmeni . a može imati i više diskova koji su dalje imenovani sledećim slovima abecede. Slika 72. Kada je računar namešten za višekorisnički rad (ima više korisničkih računara). brisati. a možemo i otvoriti odre eni dokument dvostrukim klikom na njegovo ime. osim naslovne trake. Prozor Windows Explorera.Svojstva (Settings) Svojstva Traka zadataka i menija Start (Taskbar and Start menu). Pomoću Windows Explorera možemo pretraživati sadržaj diskova i kataloga. premeštati i preimenovati kataloge i dokumente. te njihovom reorganizacijom. sadrži i popis kataloga i hardverskih komponenti na računaru. alata i adresa. promena imena i brisanje rade na isti način. Ovde možemo videti šta se sve nalazi na računaru. skener. kataloga i dokumenata u računaru. svaki korisnik ima fasciklu sa svojim dokumentima. odnosno. promenom hijerarhijske strukture kada želimo odre eni potkatalog premestiti na viši nivo. promenom imena i brisanjem kataloga i datoteka. kopiranjem. zavisi o navika korisnika. ili nekoliko kataloga premestiti unutar drugog kataloga. S leve strane prozora nalazi se okvir Folders s popisom kataloga i hardverskih komponenti. DVD i ostalo). Ovde odre ujemo ponašanje Trake zadataka potvr ivanjem. Prozor Moj računar otvara se dvostrukim klikom na ikonu Moj računar ako je postavljena na radnoj površini. Rad s datotekama i katalozima moguć je i u dijaloškim okvirima naredbi za čuvanje i otvaranje dokumenata. postoji i katalog Zajednički dokumenti (Shared Documents). Osim ličnih korisničkih kataloga. ili isključivanjem odgovarajućih mogućnosti. kopiranje. Moj kompjuter (My Computer) Prozor Moj kompjuter omogućava pristup do svih diskova.Printers and Faxes 93 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Rad sa datotekama i katalozima U radu na računaru često će se javiti potreba za premeštanjem. Od hardverskih (tehničkih) komponenata svaki računar ima tvrdi disk koji obično ima oznaku (C:). Za rad sa datotekama i katalozima koriste se Windows Explorer i Moj kompjuter (My Computer) u kojima se premeštanje. a koji će se način koristiti. te daje informacije o računarskoj opremi priključenoj na računar (kamera.

osim dokumenata sadrži i kataloge nižeg nivoa (potkataloge). prikazao bi se popis svih kataloga i hardvera računara. sadrži popis kataloga nižeg nivoa ispod svoga imena. na tom se mestu pojavi okvir zadataka identičan onom u prozoru Moj kompjuter. disketu. Katalog koji ispred imena ima kvadratić sa znakom ’’+’’. ili dva puta kliknemo na ime kataloga u desnom delu prozora.My Network Places). Izgled Taskbara Slika 74.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 73. sadržaj CD i DVD-ROM-ova i ostale računare priključene na mrežu (Moja mrežna mesta . Kada želimo otvoriti popis kataloga nižeg nivoa. Sadržaj pojedinog kataloga možemo videti tako da njegovo ime označimo u okviru Folders.Subotica . ali nijedan od njih ne sadrži novi potkatalog. U okviru Folders nalazi se samo popis kataloga. potrebno je kliknuti na znak ’’+’’ ispred imena kataloga. Katalog Moji dokumenti (My Documents) je tako organizovan da ispod njegovog imena vidimo popis potkataloga. Prozor Moj računar (My Computer) Strukturu kataloga postavljamo i uklanjamo klikom na dugme Katalozi (Folders) na alatnoj traci. Katalog koji ima oznaku ’’-’’. Klikom na znak’’+’’ ispred ikone Moj kompjuter. ne sadrži. a s desne strane vidi se njen sadržaj. dok se s desne strane nalazi popis i kataloga i dokumenata izabranog kataloga. Na prikazanoj slici prozora Windows Explorera u Strukturi kataloga = (Folders) označena je mapa Moji dokumenti. dok ih katalog koji nema nikakvu oznaku. Pomoću Strukture kataloga možemo pretraživati čitav disk i kataloge na disku. poput onoga u prozoru Moj kompjuter. tada se na desnoj strani prozora pojavi njegov sadržaj. Kada isključimo Strukturu kataloga (Folders). a klikom na znak ’’-’’ popis potkataloga se sažme (nestane). Sadržaj dokumenta dostupan je 94 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Na slici je prikazan prošireni prikaz kataloga.

To znači da otvorimo i prikažemo sadržaj kataloga u kojoj se datoteka nalazi u desnom delu prozora toga programa i u popisu sadržaja označimo njegovo ime (ono mora biti osvetljeno). treba označiti prvu u popisu klikom na njih. Za označavanje celokupnog sadržaja kataloga (datoteka i potkataloga) istovremeno. Želimo li premestiti ili kopirati više kataloga i datoteka. Word ako otvaramo dokument koji je napisan u Wordu). ili prema gore. Označavanje datoteka i kataloga Da bismo datoteku premestili ili kopirali u drugi katalog unutar prozora Windows Explorera. ali prethodno treba označiti sve potrebne datoteke. ili otvori Windows Media Player i reprodukuje video zapis. Kako vučemo miša.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO dvostrukim klikom na njegovo ime. pritisnemo kombinaciju tipki Ctrl+A. Za označavanje više datoteka koje nisu u nizu postupak je sledeći: prvim klikom označimo željenu datoteku. Slika 75. Za označavanje datoteka ili kataloga koji se nalaze u popisu jedni iza drugih.Subotica . prvo potražimo potrebnu datoteku i označimo je. Sve datoteke izme u biće osvetljene (označene). pritisnemo levu tipku miša i pritisnutom tipkom vučemo prema dole (kao na slici 76). otpustimo tipku miša. Windows XP automatski učita potreban program s otvorenim dokumentom (npr. držimo pritisnutu tipku Ctrl i kliknemo na ime svake sledeće datoteke koju želimo označiti. otpustimo tipku Ctrl. tako da postavimo pokazivač miša s desne strane imena prve datoteke. ili u meniju Ure ivanje (Edit) izaberemo naredbu Odaberi sve (Select All). Kada označimo sve potrebne datoteke. tako označavamo datoteke. Prozor Windows Explorera 95 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . to možemo učiniti u jednom potezu. Datoteke (kataloga) u nizu možemo označiti i pomoću miša. Kada ih sve označimo. držati pritisnutu tipku Shift i kliknuti na poslednju datoteku (katalog) u nizu.

a da bismo je kopirali. otpustimo tipku miša. Kada datoteku vučemo u odredišni katalog. ili se mora nalaziti kao potkatalog u sadržaju već otvorenog (prikazanog) kataloga. ispod oznake miša nalazi se znak ’’+’’. pri povlačenju miša držimo pritisnutu tipku Ctrl. prvo otpustimo tipku miša. Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste) iz menija Ure ivanje (Edit). ili dugme na Standardnoj traci zadataka. Da bismo premestili označenu datoteku ili katalog. možemo pomoću dugmeta Napravi novi katalog (Make New Folder) odmah kreirati novi katalog unutar osvetljenog i dodeliti mu ime. kliknemo na dugme Premesti u (Move to) ili Kopiraj u (Copy to). Kada se ime kataloga u koji je želimo premestiti osvetli. tako da u popisu diskova i kataloga označimo disketu (na vrhu popisa). U oba se slučaja. U tom dijaloškom okviru možemo izabrati kopiranje datoteke na disketu. Pri tome željeni katalog mora biti prikazan u okviru Strukture kataloga (Folders) sa leve strane prozora. kliknemo na naredbu Premesti u (Move to). Ako datoteku želimo kopirati u drugi katalog.Subotica . Označavanje kataloga Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga povlačenjem miša Označenu datoteku (katalog) možemo premestiti na nekoliko načina. Označenu datoteku pritisnutom tipkom miša povlačimo u odredišni katalog. Otpustimo li tipku Ctrl pre tipke miša. a zatim tipku Ctrl. kliknemo na Kopiraj u (Copy To). datoteka će se premestiti. Kada se u Strukturi kataloga (Folders) osvetli ime kataloga ili diskete (ako kopiramo dokument na disketu). otvori dijaloški okvir Premesti stavke (Move Items) ili Kopiraj stavke (Copy Items) u kojem je potrebno izabrati katalog u koji želimo datoteku premestiti (kopirati). što znači da se datoteka kopira.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 76. a ako želimo. zavisno od zadate naredbe. a ne kopirati. Nakon što označimo ime potrebnog kataloga. U popisu kataloga potražimo željeni i označimo ga. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga korišćenjem naredbi Za premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga koriste se naredbe Izreži (Cut). 96 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Najbrži i najjednostavniji način je da označenu datoteku ’’odvučemo’’ u katalog u koji je želimo premestiti.

Brisanje treba potvrditi klikom na Da (Yes). ili dva puta kliknemo na ikonu Smeće na radnoj površni.Subotica . ili na ikonu Smeće na radnoj površini (ako prozor programa ne prekriva ceo ekran). prvo ih moramo prikazati u prozoru ili dijaloškom okviru. Da bismo promenili ime datoteci ili katalogu. • u prozoru Moj kompjuter ili Windows Explorer označimo datoteku ili katalog. U popisu brisanih stavki potrebno je označiti onu koju želimo vratiti na mesto odakle je izbrisana. U tom slučaju nije potrebno potvrditi brisanje. • pomoću naredbe Izbriši datoteku ili katalog (Delete this file) u okviru zadataka prozora Moj kompjuter. Kada se ime datoteke ili kataloga označi. u prozoru Moj kompjuter i u dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi. Izabrani katalog ili datoteku možemo izbrisati i ovako: • klikom na dugme Izbriši (Delete) na traci alatki. Windows Exploreru i dijaloškim okvirima naredbi Otvori i Spremi. 97 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • Moj kompjuter (My Computer) ili Windows Exploreru. Pojavi se dijaloški okvir s upitom jesmo li sigurni da želimo izabrani katalog ili datoteku poslati u koš za smeće. Dokument ili katalog koji su greškom izbrisani mogu se vratiti pomoću naredbe Poništi (Undo). Prvo označimo potrebnu datoteku ili katalog i pritisnemo tipku Delete. možemo izbrisati u prozoru Moj kompjuter. pojavi se dijaloški okvir Potvrda brisanja kataloga ili datoteke (Confirm File Delete) u kojem je potrebno potvrditi brisanje. Kada se pojavi ime kataloga ili datoteke kojoj želimo promeniti ime. zavisno od toga koje su označene. tako da otvorimo i prikažemo sadržaj kataloga unutar kojeg se nalazi potrebna datoteka ili potkatalog. treba učiniti nešto od sledećeg: • dva puta sporo kliknemo na njezino ime da se ono pojavi označeno u okviru. upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter. nakon što se ime datoteke (kataloga) označi u okviru. ako ste se predomislili. kliknemo na nju desnom tipkom miša pa na naredbu Vrati (Restore). ili tako da prikažemo sadržaj kataloga Smeće (Recycle bin) u prozoru Moj kompjuter ili Windows Explorer. • odabirom naredbe Izbriši u meniju Datoteka (File) u prozoru.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Promena imena datotekama i katalozima Datotekama i katalozima možemo promeniti ime u Windows Exploreru. ili u okviru zadataka s leve strane prozora izaberemo naredbu Preimenuj ovaj katalog ili datoteku. a zauzimaju prostor na disku. upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter. Datoteku ili katalog možemo izbrisati i tako da ih premestimo. • na označenu datoteku ili katalog kliknemo desnom tipkom miša i u objektnom meniju izaberemo naredbu Preimenuj (Rename). Bez obzira koji način izabrali. • odabirom naredbe Izbriši u objektnom meniju. ili odvučemo mišem u Smeće (Recycle Bin) na levoj strani prozora Windows Explorera. te u meniju Datoteka (File) izaberemo naredbu Preimenuj (Rename). ili izabrati Ne (No). upišemo novo ime i pritisnemo tipku Enter. ili u okviru zadataka prozora izaberemo Vrati stavku (Restore this item). Brisanje datoteka i kataloga Datoteke (katalozi) koje nam više nisu potrebne.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Programi Pre nego što instaliramo programe koje ćemo koristiti, ili koje nam je neko drugi već instalirao, postavlja se pitanje koje ćemo programe upotrebljavati. Postoji velik broja programa različitih namena, a ovdje ćemo navesti samo neke: • igrice; • programi za web programiranje (Visual Basic…); • programi za izradu web stranica i multimedijalnih aplikacija (Macromedia Flash); • programi za stvaranje drugih programa (C , Delphi...); • programi za obradu zvuka (SoundForge); • programi za obradu slika (Photoshop, Paint Shop Pro…); • programi za grafički dizajn (CorelDraw, FreeHand...); • programi za obradu videozapisa; • programi za gledanje filmova (BS player, Windows Media Player, Redlight, Winamp3…); • programi za slušanje muzike (Winamp, Windows Media Player…); • pomoćni programi; • antivirusni programi (Northon antivirus…); • programi za snimanje (Nero, CD Clone, Alcohol 120%…). Velik broj različitih programa korisnika može zbuniti, pa je pri izboru programa nužan stručni savet. Primer izgleda prozora nekog programa: Program za slušanje muzike, gledanje spotova i filmova Winamp.

Slika 77. Izgled prozora programa za slušanje muzike i gledanje video zapisa WINAMP

98
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 78. Izgled ekrana u programu Macromedia Flash 8, rad na sceni i programiranje

Prikaz postupka instalacije laserskog kolor štampača HP na računar Instalacija programa Pri instalaciji programa koraci su sledeći: 1. Umetnite pripadajući CD u CD-ROM. • Kada se dati prozor prikaže na radnoj površini, kliknite na Install. 99
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 79. Izgled ekrana 1

2. Početak instalacije, kliknite na Next.

Slika 80. Izgled ekrana 2 i 3

3. Kliknite 2x Next ukoliko želite da nastavite instalaciju.

Slika 81. Izgled ekrana 4 i 5

100
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

Instalacija se nastavlja. prihvatate uslove licence i kliknite na Agree.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 4. Slika 82. Izgled ekrana 8 i 9 6. Instalacija se nastavlja.Subotica . Slika 84. Izgled ekrana 10 i 11 101 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 83. čekirate Recommended i kliknite na Next. Izgled ekrana 6 i 7 5. Čekirate automatsko apdejtovanje/Updates i kliknite na Next.

Izgled ekrana 14 i 15 9. pa Next. Izgled ekrana 12 i 13 8.Subotica . Proverite da li je priključen USB kabel. Kada se prikažu dati prozori. Slika 86. Slika 85.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 7. čekirate kvadratić. Instalacija se nastavlja. Priključujete USB kabel i 2x birate Next. Slika 87. Izgled ekrana 16 i 17 102 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kliknite 2x na Next i čekirate prikaz ikone na desktopu.

način: preko menija Start > Programms > ime programa. Instalacija uspešno završena. ili meni start > All programms > ime programa. Kliknite na Kraj/Finish. Slika 88. Pokretanje programa Za pokretanje bilo kojeg programa uopšteno važi: 1. 103 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2. možemo ga upotrebiti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 10. Instalacija se završava i restartujete/Restart računar. način: dvostrukim klikom na ikonu programa na radnoj površini (ikonu za bilo koji program ili katalog. Izgled ekrana 18 i 19 11. Slika 89. postavljamo na radnu površinu tako da pomoću klika desne tipke miša na prazni deo radne površine otvorimo meni i izaberemo naredbu Novo > Prečica (New > Shortcut). Izgled ekrana 20 i 21 Tek kada je program instaliran.Subotica .

kenel. Besplatni open source (otvoreni) softveri 1988. Sve ikone su smeštene u taskbaru. Evo nekih: 1.blender. ima drugačiji tasbar i poseduje potpuno nove mogućnosti. 3. Vrste programa (navesti ime i namenu) i instalacija 104 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2. 16 GB podatkovnog prostora i podrška za DX9 s pripadajućih 128 MB memorije. sadržaj. 4. Sistemske ikone Windowsa na Desktopu 102. Startmeni u Windowsu 100. BLENDER (http://www. Hjerarhijska struktura kataloga 105.org/) najbezbedniji web browser. Taj potez je označio početak open sorce softvera koga je bilo moguće slobodno skidati sa interneta. PITANJA 94. izmene 103. MS-DOS.Subotica . Takbar. Novi Windows je jednostavniji i brži program. izgled.openoffice. namena. god. predstavljen je termin open source koji je zamenio free software. MOZILLA FIREFOX (http://www... Grafički program GIMP (http://www. OPEN OFFICE (http://www. Windows explorer.gimp. namena 104. Podešavanje izgleda Desktopa 101.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: Windows 7 Minimalni hardverski zahtevi za ovaj novi operativni sustem su procesor brzine 1GHz. karakteristike i mane 95. Operativni sistem LINUX (http://www. Najpoznatiji operativni sistemi 96. Premeštanje i kopiranje datoteka i kataloga u Windows Explorer-u 106.org/) je sličan Microsoftu office. te u isto vreme videti i prepravljati njegov izvorni kod.zamena za Fotoshop. Ranije verzije operativnog sistema MS Windows 97.org/) . Kontrolna tabla u Windowsu 99. Zadavanje naredbi u MS-DOSU i Windowsu 98. 1 GB sistemske memorije.mozilla.org/) je besplatan program za modeliranje 3D animacija. 5. Cilj otvorenog softvera je približiti programe običnom korisniku i učiniti ih razumljivim i dostupnim.org/) najpoznatiji open source program.

Daju različit prikaz dokumenta na ekranu (dugme za obični prikaz. dok su ostale naredbe skrivene. a čine je File. a pokazuje npr. prikaz web-izgleda.). Palete sa alatkama možemo prikazati na prozoru programa. View.programi za pomoć u Wordu. U Wordu je radna površina prazan radni list odre enih dimenzija. izgled za čitanje. Linija osnovnog menija nalazi se ispod naslovne linije. tekst. na kojem stvaramo dokument. Kada na označeni objekat (npr. slika. kolonu u tablici) kliknemo desnom tipkom miša. sliku. a služe za kretanje po dokumentu koji je prevelik da bi stao u prozor.Subotica .. u kojem redu i stubcu nalazi kursor. a zatim izaberemo red s alatom koji želimo prikazati u prozoru (uključi se potvrdna kukica). • Oblikovanje (Format) .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 7. • Prozor (Windovs) . • Ure ivanje (Edit) . Windows i Help.). spremanje. štampanje. Naredbe ispisane svetlijom bojom nisu dostupne.nalazi se na vrhu prozora i plave je boje. Dugmad za prikaz dokumenta .sadrži naredbe za izmenu svega što se može izmeniti.koristi se za rad u izabranom programu. a sadrže dugmad za pokretanje naredbi. pojavi se meni s naredbama koje se odnose na taj objekat... Insert. Edit. MICROSOFT OFFICE: Word 2003 Upoznavanje osnovnih mogućnosti Worda Ekran Worda sastoji se od sledećih elemenata: Naslovna linija . kopiranje. Radna površina .sadrži naredbe za rukovanje prozorima dokumenata. simbola.Paleta sa alatkama (Toolbars). • Alati (Tools) . na kojoj se stranici. U listi naredbi nalaze se samo one koje se najčešće koriste. Traka stanja (statusna traka . Table.nalaze se iznad radne površine i s njene leve strane. a koriste se za razna merenja i podešavanja margina. alati. Format.nalaze se sa kraja leve ivice vodoravnog klizača. štampanje. Palete sa alatkama postavljamo i uklanjamo klikom na meni Prikaz (View) . Lenjiri (Ruler) .sadrži naredbe za rad s datotekama (otvaranje.sadrži naredbe za brisanje. Na njenoj levoj strani nalazi se ikona i ime programa u kojem radimo. ili je ukloniti s njega..Status bar) se nalazi na dnu prozora. zatvaranje. te ime aktivnog dokumenta (onog dokumenta koji vidimo na ekranu). pretraživanje teksta. Isto se postiže ako se strelica miša zadrži nekoliko sekundi na imenu otvorenog menija. Tools. Klizači (vodoravni i uspravni . te koji je zadati jezik za formatiranje teksta.horizontal/vertical scroll bar) nalaze se ispod radne površine i sa njene desne strane. itd.sadrži naredbe za izradu i promenu tabela. dobije se pregled svih naredbi u izabranom meniju. Palete sa alatkama (Toolbars) su dve alatne trake ili više njih. • Umetanje (Insert) – dozvoljava umetanje polja. Pomoću dvostruke strelice na dnu padajućeg menija. • Datoteka (File) . Osim padajućih menija postoje i objektni meniji. • Prikaz (View) – omogućava različite mogućnosti prikaza dokumenta na ekranu. itd). 105 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • Pomoć (Help) . tekst okvira. a njen izgled tako e možemo prilagoditi svojim potrebama. Naredbu zadajemo na isti način kao i u padajućem meniju.sadrže posebne naredbe (pravopis. Klikom na Liniju osnovnog menija otvara se padajući meni s naredbama. • Tabele (Table) .

ili kliknemo na dugme Otvori. ili u prozoru zadataka Novi dokument (New Document) izaberemo Još dokumenata (More documents).nalazi se uz desnu ivicu prozora. Radimo li već na nekom dokumentu i želimo otvoriti novi dokument. Izgled osnovnog prozora programa Word-a Otvaranje novog dokumenta Dokument je tekstualna datoteka koja u Wordu ima nastavak . otvara se dijaloški okvir Otvaranje (Open) u kojem biramo dokument. U polju Vrste datoteke (Files of type) biramo koju vrstu datoteke želimo otvoriti.. 106 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Izgled prozora: Slika 90. pretraživanje. a koristi se za davanje naredbi za obavljanje raznih zadataka (otvaranje dokumenta. • Ako u meniju Datoteka izaberemo naredbu Nova. izabraćemo Prazan dokument (BlankDocument).. • Imamo li u prozoru programa prikazan Task Panel (Task Pane). Dokument možemo otvoriti i tako da u dijaloškom okviru u polje Naziv datoteke (File name) upišemo ime dokumenta i pritisnemo tipku Enter.Otvori (Open). oblikovanje itd). Postojeći dokument možemo otvoriti na više načina: • kliknemo na dugme Otvori na Standardnoj alatnoj traci. Novi dokument (New Document) u kojem izaberemo Prazan dokument. otvara se Task Panel.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Task Panel .Subotica .. Bez obzira koji način izabrali. • Za otvaranje novoga praznog dokumenta koristimo i dugme Novi prazan dokument na Standardnoj alatnoj traci. Prilikom pokretanja Worda automatski se otvara novi (prazan) dokument. • kliknemo na meni Datoteka (File) .doc. koristićemo se nekim od sledećih načina.

Tekst se unosi na onom mestu gde se nalazi tačka unosa (kursor I). kursor se pomera za jedno mesto udesno. nalazi se prikaz tipki s opisom njihovih funkcija i položajem na tastaturi. počinjemo s unosom teksta pomoću tastature.Subotica . Izgled ćirilične tastature 107 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Word automatski prelomi tekst. Trebamo li dodati novi tekst u postojeći. Izgled okvira . postavimo tačku unosa (kliknemo mišem) na ono mesto u dokumentu gde ga želimo dodati i upišemo novi tekst.otvaranje novog dokumenta Slika 92.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Unos teksta i korišćenje tastature Nakon što otvorimo dokument. Slika 91. Kada prilikom unosa teksta do emo do desne ivice dokumenta i nastavimo pisati. tako da tačku unosa zajedno s rečju koju pišemo premesti na početak sledećeg reda. Na slici 92. Sa svakim upisanim znakom i napravljenim razmakom.

108 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a to je moguće na nekoliko načina: • kliknemo na dugme Sačuvaj (Save). Prikazano na sledećoj slici: Ako želimo zatvoriti dokument. ili dugme Sačuvaj (simbol disketa) na Standardnoj alatnoj traci. program nas upozori upitom: ’’Želite li sačuvati promene u . koristimo naredbu Sačuvaj (Save) u meniju Datoteka (File). a nismo sačuvali promene. • pomoću naredbe u meniju Datoteka . zatvaranjem prozora automatski zatvaramo i dokument.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Tipka Shift Caps Lock Tab Razmak Enter NumLock Backspace Del Insert Crtl Alt Alt Gr Funkcija Veliko slovo Pisanje velikim štampanim slovima Uvlačenje Razmak izme u reči Novi pasus Uključuje/isključuje brojeve Brisanje Brisanje Uključuje/isključuje opciju ’’piši preko postojeće’’ U kombinaciji sa slovnom tipkom poziva odre enu naredbu U kombinaciji sa slovnom tipkom poziva odre eni meni U kombinaciji sa slovnom tipkom daje desni znak Položaj na tastaturi Za spremanje dokumenta pod istim imenom (doc) i na isto mesto na disku.Subotica .ime dokumenta?’’ Odaberimo: Da. Prikazano na prethodnoj slici Slika 93.Zatvori (Close). Zatvaranje dokumenta Kad završimo rad s dokumentom. • pomoću dugmeta Zatvori (Close) na Standardnoj alatnoj traci. • svaki dokument u kojem radimo otvoren je u zasebnom prozoru unutar prozora programa i ima dugme Zatvori prozor koji se nalazi na desnoj ivici Linije osnovnog menija. dokument treba zatvoriti. Izgled okvira za zatvaranje dokumenta.

a to su: • povlačenjem miša. označimo željeni tekst. pomoću kojeg odre ujemo način lepljenja. ili preko naredbe Ure ivanje (Edit) .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 94. otpustimo tipku miša. Izgled okvira My documents Premeštanje teksta Postoji više načina kako premestiti tekst. Na kraju teksta koji smo premestili pojavi se dugme Odredišta lepljenja (Paste Options). označimo željeni tekst. 2.Izreži (Cut). Kliknemo na označeni deo teksta levom tipkom miša i držimo je pritisnutom. kada se na kraju strelice pojavi kvadratić. povučemo strelicu miša na mesto gde tekst želimo premestiti.Subotica . 3. 109 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2. Premeštanje pomoću naredbi Izreži (Cut) i Zalepi (Paste): 1. kliknemo na dugme Izreži. Tekst premeštamo povlačenjem miša na sledeći način: 1. • pomoću naredbi Izreži (Cut) i Zalepi (Paste).

3. Držimo pritisnutu tipku Ctrl i mišem povlačimo označeni tekst do mesta gde ga želimo kopirati. 4. taj tekst zalepimo pomoću dugmeta Zalepi (Paste) ili naredbe Ure ivanje . Kopiranje teksta desnom tipkom miša 110 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Slika 96. Kada povlačimo tekst. Kopiranje teksta Tekst možemo kopirati na više načina. postavimo kursor na mesto gde želimo premestiti tekst.Subotica . a ne premešta.Zalepi. a ne kopirati. a zatim tipku Ctrl jer će se u protivnom tekst premestiti.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 3. Kopiranje teksta desnom tipkom miša 1. Otpustimo tipku miša. Izgled menija za kopiranje teksta Kopiranje teksta pomoću miša 1. što znači da se tekst kopira. ispod miša se nalazi kvadratić sa znakom plus (+). 2. Otpustimo tipku miša i u meniju izaberemo naredbu Kopiraj ovde (Copy Here). Označimo tekst koji ćemo kopirati. Slika 95. 2. Desnom tipkom miša povlačimo tekst do mesta gde ćemo ga kopirati.

stilova i samooblikovanje dokumenta. kopiramo označeni tekst u Clipboard. 4. Ctrl+V = Zalepi. U polju Skaliranje (Scale) menjamo širinu znakova u odnosu na njihovu uobičajenu širinu. iz jednog dokumenta u drugi i iz jednog programa u drugi. To je uglavnom uzorak Normal. Font oblikujemo pomoću dijaloškog okvira Font. Koraci u kopiranju teksta: 1. odlomaka. u postotnim iznosima. na tekst koji unosimo. Te naredbe omogućuju kopiranje teksta unutar istog dokumenta. Razmak me u znakovima Da bismo mogli odrediti razmak me u znakovima i širinu znakova. Ako želimo urediti više odlomaka ili pasusa. vidimo označeni tekst i njegov trenutni oblik. ili oduzimamo razmak izme u znakova. Tekst pomoću dijaloškog okvira ure ujemo tako da promenimo ono što nam je potrebno. 2. Naredba koju izaberemo odnosi se na tekst celog odlomka ili pasusa. naredbom Kopiraj na Paleti sa alatkama ili u meniju Ure ivanje (Edit) . ili spustimo za odre eni broj tačkica. ne moramo ga posebno označiti. ili kombinacijom tipki prečica. 3. Dijaloški okvir Font pozivamo iz menija Oblikovanje (Formating) . moramo označiti potreban tekst. Upotreba fontova. već je dovoljno da se kursor nalazi bilo gde unutar odlomka.Subotica . Oblikovanje odlomaka ili pasusa Pod odlomkom ili pasusom se podrazumeva tekst napisan pre pritiska na tipku Enter. tada ih sve moramo označiti. dovoljno je u svakom odlomku (pasusu) označiti po jednu reč 111 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . vrste slova Ure ivanje teksta Za ure ivanje teksta koriste se naredbe za ure ivanje pisma (Font). dovoljno ju je označiti i izabrana naredba primeniće se samo na tu reč.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kopiranje teksta pomoću naredbi Za kopiranje teksta koriste se naredbe Kopiraj (Copy) i Zalepi (Paste). U polju Razmak (Spacing) dodajemo. primenjuje se font i veličina fonta koja je zadata uzorkom na temelju kojeg kreiramo dokument.Font. U polju Položaj (Position) odre ujemo položaj znakova u odnosu na ostali tekst. Oblikovanje fonta Pri izradi dokumenta. prored me u rečima i različita uvlačenja za odlomke. razmak me u odlomcima. naredbom Zalepi umetnemo tekst iz Clipboard-a u dokument. te otvoriti dijaloški okvir Font i karticu Razmak (Character Spacing) me u znakovima. Otvaranjem ovog dijaloškog okvira u polju Pregled (Preview). dugmadima na Paleti sa alatkama Oblikovanje (Formating). Želimo li oblikovanje primeniti samo na jednu reč. označimo deo teksta koji želimo kopirati. Ctrl+C = Kopiraj. postavimo kursor na mesto gde tekst želimo kopirati (u istom dokumentu otvorimo drugi dokument). tako da ih podignemo. Želimo li oblikovati više reči.Kopiraj (Copy).Kada želimo urediti odlomak ili pasus. Ure ivanje odlomaka ili pasusa podrazumeva način poravnavanja odlomaka ili pasusa u odnosu na margine dokumenta.

2. obostrano poravnavanje. pomoću dijaloškog okvira Odlomak (Paragraph). Slika 97. celog teksta. pomoću lenjira i miša. 112 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 2. Poravnavanje odlomaka može se odrediti pomoću dijaloškog okvira Odlomak (gornja slika) i dugmeta na Paleti sa alatkama Oblikovanje (slika ispod). Uvlačenja je moguće postaviti na nekoliko načina: 1. 4. Ure ivanje teksta . desno.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO višestrukim označavanjem (3 puta uzastopno kliknuti mišem).. levo. 3. pomoću tipke tabulatora (Tab). Sve promene koje želimo napraviti vršimo pomoću dijaloškog okvira Odlomak ili Pasus (Paragraf) i dugmadi na Paleti sa alatkama Oblikovanje (Formatting).: 1.oblikovanje Poravnavanje odlomka Postoje četiri vrste poravnavanja odlomka. 4. centrirano (sredina). Dijaloški okvir Odlomak ili Pasus otvaramo tako da kliknemo na meni Oblikovanje (Format) Odlomak ili Pasus (Paragraf). pasusa.. Uvlačenje odlomka Uvlačenje odlomka znači da se tekst odlomka uvuče u odnosu na levu ili desnu marginu. Izgled okvira za oblikovanje fontova Slika 98. kako bi se na njih primenila izabrana naredba.Subotica . pomoću dugmeta na Paleti sa alatkama. 3.

Pomoću dugmeta Mogućnosti (Options) možemo precizno odrediti razmak izme u okvira i teksta odlomka. smanji. ulevo. u delu Razmak (Spacing). Slika 99.biramo način uokvirivanja (okvir. Izgled okvira za postavljanje okvira (ivice i senčenje) oko teksta 113 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Vrstu okvira i senke biramo u meniju Oblikovanje (Format) > Okviri i Senčenje (Borders and Shading. višestruki. Razmak može biti jednostruk. Svakim klikom na dugme Povećaj uvlačenje. ili im dodelimo podlogu u obliku boje ili senke (osenčimo ih). U polju Stil (Style) biramo vrstu (stil) okvira kao što je puna crta. Kad povlačimo uvlake.Subotica . možemo ga koristiti za uvlačenje odlomaka i redova u odlomku. ili ih postignemo pomoću strelica uz desnu ivicu polja.). a klikom na strelicu prema dole. preko dokumenta se pojavi uspravna isprekidana crta koja pokazuje na koje će se mesto uvući odlomak kada otpustimo tipku miša. dvostruka crta. Postavljanje uvlačenja pomoću lenjira i miša Ako je lenjir prikazan u prozoru programa. Razmak me u odlomcima i redovima Razmak me u odlomcima i redovima unutar odlomka odre ujemo u dijaloškom okviru Odlomak na kartici Uvlačenja i razmaci (Indents and Spacmg). dvostruki. Ako lenjir nije prikazan u prozoru.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Postavljanje uvlačenja pomoću Oblikovanje sa Palete alatki Na Paleti sa alatkama biramo Oblikovanje (Formatting) nalaze se dugmad Povećaj uvlačenje i Smanji uvlačenje. 1. trodimenzionalni okvir ili prema želji Prilagodi).Lenjiri (Ruler). U polju Razmak (Line spacing) biramo razmak me u redovima u odlomku. isprekidana crta. a pomoću dugmeta Smanji uvlačenje. U polju Postavka (Setting) . postavite ga tako da kliknete na meni Prikaz (View) . a možemo odrediti najmanji i tačan razmak me u redovima tako da u polju Na: (At:) s desne strane odredimo vrednost u tačkicama. Razmak odre ujemo pre odlomka i nakon njega. U polju Širina (Width) biramo širinu (debljinu) izabranog stila okvira. Uokvirivanje i senčenje odlomaka Odlomke od posebne važnosti možemo dodatno naglasiti tako da ih uokvirimo crtama različitog izgleda i debljine. U polju Boja (Color) biramo boju izabranog stila okvira. tako da u polja Ispred (Before) i Iza (After) upišemo potrebne vrednosti. razmak se poveća za 6 tačkica. itd... Svakim klikom na strelicu okrenutu vrhom prema gore. okvir sa senkom. Odlomak uvlačimo tako da prvo označimo više odlomaka i povučemo uvlaku (strelice) pomoću miša po lenjiru na željeno mesto. odlomak u kojem se nalazi pokazivač pomeri se za jedan pomak tabulatora udesno.5 razmak.

tako e. kada su margine dveju susednih stranica preslikane i izgledaju kao u ogledalu. pruža mogućnost uokvirivanja odlomaka. Margine stranice možemo odrediti pomoću: • lenjira miša. položaj i veličinu stranice. Ovde biramo želimo li margine kao u ogledalu (Mirror margins). • dijaloškog okvira Postava stranice. hoće li parne i neparne stranice imati posebna zaglavlja i dr. odnosno. Slika 100. debljinu i boju crte okvira. tako da u odgovarajuće polje upišemo odre enu vrednost. Izgled okvira sa alatkama za tabele i okvire Izbor stranice Izgled stranice dokumenta ure ujemo u dijaloškom okviru Postavka stranice (Page Setup) u kojem odre ujemo margine.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pomoću dugmeta Pokaži (View) na Liniji osnovnog menija (Toolbar) postavljamo u prozor programa alatnu traku Tabele i okviri (Tables and Borders) koji. biramo hoće li stranica biti uspravna ili vodoravna. a prostor unutar margina naziva se područje za pisanje. Izgled okvira Postava stranice 114 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . izabraćemo opciju Presavijena knjiga (Book fold). Na kartici Margine (Margins) odre ujemo margine stranice u centimetrima.Postavka stranice (Page Setup). Margina je prazan prostor izme u ivice stranice i teksta. Slika 101. a ako radimo prelom za knjigu. način uokvirivanja (s koje će se strane odlomak uokviriti) i boju ispune. te dodatne opcije koje utiču na njen izgled.Subotica . tako da koristeći dugmiće izaberemo vrstu. U polju Stranice (Pages) biramo dodatne opcije ako dokument koji kreiramo ima više stranica. Na kartici Izgled (Layout) odre ujemo izgled stranice tako da odredimo gde počinje nova sekcija. U polju Orijentacija (Orientation) odre ujemo položaj stranice. Odre ivanje margine pomoću dijaloškog okvira Dijaloški okvir Postavka stranice (Page Setup) otvaramo pomoću menija Datoteka (File) .

Brojeve stranica unećemo pomoću menija Umetanje (Insert) .Brojevi stranica (Page numbers). tekst pišemo do mesta gde želimo započeti s numerisanjem liste. odnosno. pomoću kojeg možemo poništiti ili prekinuti stvaranje numerisanih lista. Oznaku numeracije za listu možemo postaviti i pomoću dugmeta na alatnoj traci. ili u sredini. automatski dodaje sledeću oznaku numeracije i uvuče tekst prethodne stavke. U polju Pokaži broj na prvoj stranici (Show number on first page) odre ujemo hoćemo li na prvoj stranici prikazati broj. ili kada je dokument već završen.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Numerisanje stranica Dokumentima sa više stranica numerišemo stranice radi lakšeg snalaženja u tekstu. Pomoću dugmeta Oblikuj… (Format…) biramo oblik brojeva. Nakon prelaska u novi red Word pretpostavi da želimo napraviti numerisanu listu. Numerisanu listu možemo kreirati tokom unosa teksta u dokument. Kreiranje numerisane liste pri unosu teksta Da bismo napravili numerisanu listu pri unosu teksta u dokument. Slika 102. dok dva puta ne pritisnemo tipku Enter. ali isto tako već napisan tekst. krenemo u novi red i upišemo oznaku numeracije i tekst. možemo pretvoriti u numerisanu listu. a za oznake numeracije koristimo brojeve. kada pre emo na drugu stranicu. Oznaka numeracije prenosi se na svaku sledeću stavku tako dugo dok dva puta ne pre emo u novi red.Subotica . grafičke oznake i slike. Numerisanje stranica možemo napraviti u bilo kojem trenutku stvaranja dokumenta: odmah na početku. ili ne. Otvori se dijaloški okvir Brojevi stranica u kojem odre ujemo položaj. Izgled okvira za numerisanje stranica Nabrajanje stavki Za izradu raznovrsnih popisa i nabrajanja u dokumentima koristimo se numerisanim listama (spiskovima). desno. Položaj (Posittion) broja stranice može biti na vrhu ili dnu stranice. a u polju Poravnanje (Alignment) biramo hoće li se broj nalaziti levo. 115 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ispred oznake numeracije u prethodnoj stavci pojavi se dugme Opcije samoispravka (AutoCorrect Options). poravnanje i oblik broja stranice.

za numeraciju se koristi oblik broja ili grafičke oznake koji je odre en (izabran) u dijaloškom okviru Grafičke oznake i numerisanje.Subotica . odnosno. Otvori se novi dijaloški okvir Prilago avanje opisa s grafičkim oznakama (Customize Bulleted List) u kojem biramo neki od ponu enih znakova. itd). Izabrani znak se primeni na označene stavke popisa u dokumentu. potvrdnim kukicama. te dijaloškog okvira koji je podeljen na četiri kartice. Prilago avanje grafičke oznake za numerisanje Na kartici Grafičke oznake biramo vrstu grafičkih oznaka kojima želimo označiti odlomak ili nabrajati tekst. Izgled okvira za izmenu grafičke oznake 116 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . do emo do mesta gde želimo započeti s popisom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Oblikovanje Kada pišući dokument. Na kartici Grafičke oznake (Bulleted) biramo i prilago avamo grafičke oznake za numerisanje liste. Sve promene oblika numeracije radimo pomoću naredbe Grafičke oznake i numerisanje (Bullets and Numbering) u meniju Oblikovanje (Format). Označeni tekst pretvori se u numerisanu listu tako da svaki odlomak u tekstu postane zasebna stavka na listi. na dugmetu Grafičke oznake (Bullets) ako ćemo listu numerisati grafičkim oznakama (zvezdicama. Izgled okvira za izmenu grafičke oznake Slika 104. crticama. dok na kartici Oblici lista (List Slyles) odre ujemo razne oblike lista i prilago avamo ih potrebama dokumenta. na kartici Numerisano (Numbered) biramo numerisanje brojevima i slovima. Prilago avanjem možemo izabrati neku drugu grafičku oznaku. Oznaka za numerisanje Kada za numerisanje koristimo dugmad Numerisanje i Grafičke oznake na alatnoj traci Oblikovanje. Pretvaranje napisanog teksta u numerisanu listu Ako želimo napisani tekst pretvoriti u numerisanu listu. simbol ili sliku. na kratici Numerisano hijerarhijski (Outline Numbered) oblike za strukturno numerisanje. Označimo onu oznaku koju želimo zameniti novom i kliknemo na dugme Prilago avanje (Customize). To znači da ćemo označenu grafičku oznaku zameniti novom oznakom ili simbolom. Slika 103. To je ujedno oblik broja ili grafičke oznake koji je poslednji korišćen. kliknemo na dugme Numerisanje (Numbering) želimo li listu numerisati brojevima. tekst koji želimo numerisati označimo i kliknemo na dugme Numerisanje ili Grafičke oznake.

pojaviće se oznaka koja je bila poslednja korišćena. Oblik broja za numerisanje prilago avamo na isti način kao i grafičke oznake. ili je označimo i kliknemo na dugme Dodaj (Add)). izabrat ćemo je u prozoru Picture Bullet pomoću dugmeta Import. na kartici Grafičke oznake nalaziće se oznaka koju smo izabrali pomoću dugmeta Prilago avanje. 117 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača ..INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Kada sledeći put otvorimo dijaloški okvir Grafičke oznake i numerisanje.. odnosno. Želimo li za grafičku oznaku koristiti sliku. Želimo li vlastitu sliku koristiti kao grafičku oznaku. autorskog prava (®). Izgled okvira za prilago avanje Grafičke oznake Umetanje simbola i posebnih znakova Pri izradi dokumenata često se javi potreba za korišćenjem me unarodnih znakova i simbola kao što su oznaka registrovanog zaštitnog znaka. nakon čega se označeni znak zameni izabranom slikom. iz menija Umetanje. Isto tako. a zatim izaberemo sliku (dvaput kliknemo na nju. a koji se ne nalaze na tastaturi.Subotica . ako započnemo novi numerisani popis pomoću dugmeta Grafičke oznake. Kada se slika pojavi u prozoru Picture Bullet. Slika 105. ili nekih drugih tehničkih i naučnih simbola. u dijaloškom okviru Prilago avanje popisa s grafičkim oznakama kliknemo na dugme Slika (Picture) i otvorimo prozor Picture Bullet u kojem izaberemo sliku. izaberemo je kao bilo koju drugu sliku. Za unos takvih znakova u dokument koristimo naredbu > Simbola. ona koju smo pomoću dugmeta Prilago avanje izabrali.. tako da prvo otvorimo dadoteku u kojoj se slika nalazi.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Umetanje simbola u dokument Kada postavimo tačku unosa na mesto gde želimo umetnuti simbol ili poseban znak. Ispod simbola koje sadrži izabrani font nalazi se lista nedavno korišćenih simbola gde . Na kartici Simboli nalaze se simboli dostupni u izabranom fontu.tako e. Otvori se dijaloški okvir Simbol (Symbol) sa dve kartice: Simboli (Symbols) i Posebni znakovi (Special Characters). Izbor Simbola 118 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . tako da je potrebno izabrati odgovarajući font kako bismo pronašli simbol ili znak koji nam je potreban. Slika 106.Subotica . Npr. otvorimo meni Umetanje (Insert) > Simbola {Symbol). Simbol umećemo u dokument tako da ga označimo i kliknemo na dugme Umetni (Insert). Simbol se umetne u dokument na mesto tačke unosa. Većina fontova sadrži polje Podskup (Subset) koje olakšava pronalaženje simbola i posebnih znakova. Svaki font sadrži drugačije simbole. ili dvaput kliknemo na potreban simbol. font Wingdings sadrži mnogo grafičkih znakova i simbola koji se mogu koristiti u raznim kontekstima. Izgled okvira Simbola Slika 107. možemo izabrati potreban simbol ako je na listi.

Subotica . Kada postavimo tačku unosa na mesto gde želimo umetnuti formulu. pa se na isti način premeštaju. Umetanje posebnih znakova u dokument Na kartici Posebni znakovi nalazi se spisak posebnih znakova koje umećemo u dokument. Matematička formula u programu Word je poseban objekat koji u dokument unosimo pomoću Ure ivača jednačina (Equation Editora). a pomoću dugmeta Tipka prečica (Shortcut Key) možemo sami odrediti kombinaciju tipki za umetanje posebnog znaka. Prvo označimo znak (simbol) za koji želimo automatski unos... te kliknemo na dugme Samoispravak (Autocorrect) kako bismo otvorili dijaloški okvir. tako da označimo odgovarajući znak i kliknemo na Umetni. U polje Zameni (Replace) upišemo kombinaciju znakova koju će alat Samoispravak zameniti izabranim posebnim znakom i kliknemo na dugme > Dodaj (Add). kopiraju i brišu. otvorimo meni Umetanje (Insert) > Objekta. kopiranje i brisanje simbola Simbolima i posebnim znakovima pristupa se kao i ostalom tekstu u dokumentu. Na kartici Posebni znakovi pored svakog znaka vidimo i tipke prečica koje možemo koristiti za umetanje pojedinog posebnog znaka. Slika 108. matematičkih simbola i dr). U listi izaberemo Microsoft Equation i potvrdimo izbor 119 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . (Object). kako bi tu kombinaciju dodali na listu samoispravka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Premeštanje. Izgled okvira za Samoispravak Umetanje matematičkih formula U standardnom korištenju Worda javlja se potreba za upisom matematičkih izraza (razlomaka. korena. Umetanje simbola i posebnih znakova pomoću alata Samoispravak Samoispravak koristimo za automatsku zamenu napisanog teksta odgovarajućim posebnim znakom ili simbolom. Izabrani znak umetne se u dokument na mesto tačke unosa.

te formulu možemo menjati i dopunjavati. Klikom bilo gde u dokumentu izvan formule završavamo sa upisom i izlazimo iz Ure ivača jednačina. Dvostrukim klikom na formulu otvara se Ure ivač jednačina. slika. crteža. gore. Na mestu kursora pojavi se pravougaonik u koji se upiše formula.. grafikona. Znak unutar formule briše se tako da se kursor postavi iza znaka i pritisne tipka Backspace. Kursor unutar formule pomiče se pritiskom na strelice za pomeranje kursora (levo. dole). Umetanje gotovih objekata. Treba izabrati ikonu koja odgovara željenom izrazu. desno. Okvir matematičkih simbola Umetanje gotovih oblika Slika 110. Slika 109..INFORMATIKA I RAČUNARSTVO tipkom OK. 120 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a na ekranu se pojavi red s alatom za upis formula Equation.Subotica .

kliknut ćemo na dugme Zanemari jednom (Zanemari sve) . kliknemo na dugme Pravopis i gramatika na Standardnoj alatnoj traci. Za proveru pravopisa i gramatike dovoljno je pritisnuti funkcijski taster F7. Na kraju nas program upozori da je provera pravopisa i gramatike dovršena.Subotica . Po naredbi Microsoft Word XP vrši proveru u srpskom jeziku (srpska verzija). Word će proveriti samo označeni deo i nakon toga pitati želimo li proveriti i ostatak dokumenta. Kada alat za proveru pravopisa podcrta pogrešno napisanu reč. a proveru možemo raditi tokom pisanja dokumenta. ili naredbu izaberemo u meniju Alati. možemo je odmah ispraviti. Ako je pre korišćenja naredbe Provera pravopisa i gramatike označen deo dokumenta.. pojavi se dijaloški okvir Pravopis i gramatika u kojem crvenim slovima piše pogrešno napisana reč. a mi biramo hoćemo li je zameniti rečju koja se nudi u polju Predlozi (Suggestions). tada taj jezik treba postaviti tako da u meniju Alati izaberemo Jezik (Language) > Postavi jezik (Set Language). tako da upore uje napisanu reč s rečima u rečniku. (Options) i u dijaloškom okviru Opcija (Options) otvorimo karticu Pravopis i gramatika (Spelling and Grammar). To ćemo proveriti tako da u meniju Alati (Tools) izaberemo naredbu Opcije.Change. ili kliknuti na nju desnom tipkom miša i iz objektnog menija izabrati predlog pravilno napisane reči koju ponudi Word. Da bi alat za proveru pravopisa i gramatike proveravao tekst tokom pisanja. a zatim izaberemo željeni jezik. Izgled okvira za Pravopis i gramatiku 121 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . podcrta je crvenom talasastom crtom. Word po zadatom obavlja proveru pravopisa u toku pisanja teksta.Ignore ili Promeni (Promeni sve) . ili na kraju kada je dokument već gotov. Ako napisana reč ne postoji u rečniku. Kada želimo proveriti pravopis i gramatiku odjednom nakon što je sav tekst napisan. a nakon ispravka kliknemo na dugme Nastavi u dijaloškom okviru Pravopis i gramatika.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ure ivanje teksta. Slika 111. provera pravopisa i gramatike Microsoft Word XP ima ugra en alat za proveru pravopisa i gramatike. Pogrešno napisanu reč možemo ispraviti i direktno u dokumentu (kliknemo u dokument i ispravimo reč). Zavisno od odluke. a ako želimo proveru pravopisa i gramatike u drugom jeziku. Alat za proveru gramatike proverava gramatiku i obeležava moguće greške zelenom talasastom crtom. te opcije moraju biti uključene. kako bi se nastavila provera pravopisa u ostatku dokumenta. Prona e li Word pravopisnu grešku.. Ispred opcije Proveri pravopis za vreme upisa i Proveri gramatiku za vreme upisa moraju biti potvrdne kvačice.

U polju Kopije (Copies) odre ujemo broj kopija teksta. te hoćemo li štampati parne ili neparne stranice. Ako isključimo lupu. U polju Štampač (Printer) odre ujemo štampač za štampanje dokumenata. ili naredbu Pregled za štampanje (Print Preview) u meniju Datoteka. U pregledu dokumenta strelica miša ima oblik lupe i omogućuje nam da povećamo ili smanjimo deo dokumenta radi lakše čitljivosti. Ako nam mali deo dokumenta pre e na sledeću stranicu. U polju Zumiraj (Zoom) odre ujemo koliko stranica dokumenta želimo odštampati po jednom listu papira (do 16 stranica). 122 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . U polju Na veličinu stranice (Scale to paper size) imamo mogućnost štampanja stranice na veći ili manji format od zadanog (A4). povećamo razmak izme u pasusa i dr. Pomoću naredbe Štampaj u meniju Datoteka otvaramo dijaloški okvir Štampaj koji nam omogućuje nameštanje opcija štampanja. Slika 112. U polju Štampaj (Print) ispod odre ivanja raspona stranica biramo hoćemo li štampati dokument ili osobine dokumenta. imamo mogućnost korekcije dokumenta tako da namestimo margine pomoću lenjira i miša.Subotica . Izgled dokumenata za štampanje Štampanje dokumenta Za štampanje dokumenta u jednom primerku dovoljno je kliknuti na dugme Štampanje na alatnoj traci. Dokument će se štampati na izabranom štampaču. pomoću dugmeta Stisni da stane (Shrink to Fit) možemo smanjiti dokument za jednu stranicu. U polju Raspon stranica (Page range) odre ujemo šta želimo štampati.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pregled dokumenta Za pregled dokumenta pre štampanja koristimo dugme Pregled dokumenta na Standardnoj alatnoj traci.

pri izradi brošura. dovoljno je postaviti kursor unutar sekcije čiji ćemo tekst pretvoriti u kolone.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pisanje teksta u kolonama Pisanje teksta u kolonama koristi se u novinarstvu.. Slika 113.Subotica . letaka i sl. ili gotov (napisan) tekst presložimo u kolone. (Break). Ako kolonama želimo dodeliti naslov koji će se protezati iznad više kolona. Tekst naslova će se nalaziti u jednoj koloni. a u dijaloškom okviru izaberemo Vrstu preloma sekcije (Section break type). označimo tekst naslova i pomoću dugmeta Kolone izaberemo jednu kolonu.. tako e. U polju Pregled (Preview) vidimo uticaj izabranog izgleda. te izabrati potreban broj kolona. ili ukloniti kolone tako da izaberemo jednu kolonu. u meniju Umetanje (Insert) izaberemo naredbu Preloma. Okvir za štampanje 123 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .. tako da potvrdimo opciju Crta izme u (Line between). tekst naslova napišemo ispred krajnje leve kolone i pritisnemo tipku Enter. kliknemo na dugme i označimo broj potrebnih kolona.. Želimo li tekst celog dokumenta pretvoriti u kolone. Pomoću tog dijaloškog okvira. Ako želimo deo dokumenta pretvoriti u kolone. ili promeniti broj kolona. označimo taj deo i odredimo u koliko će se kolona ispisati. Ako je dokument prethodno podeljen na sekcije. Tekst u kolonama uvek možemo pretvoriti u više ili manje kolona pomoću dugmeta Kolone. tada ćemo koristiti dijaloški okvir za oblikovanje kolona koji otvaramo pomoću menija Oblikovanje (Format) > Kolone. Želimo li kolone različite širine. te razdvojiti kolone crtom. Word automatski umeće prelom sekcije pre dela dokumenta koji je promenjen u kolone i nakon njega. a izme u naslova i kolona nalaziće se prelom sekcije. odrediti širinu svake kolone. Prelome sekcija možemo i sami napraviti tako da postavimo tačku unosa na mesto gde želimo napraviti prelom sekcije. (Columns). možemo presložiti tekst u kolone.Tekst možemo pisati u kolonama od početka (odmah na početku pisanja teksta odredimo broj kolona).

Okvir pisanja teksta u kolonama (stupcima) 124 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Izlaz iz Worda Najčešće i najpraktičnije zatvaranje programa je pomoću dugmeta za zatvaranje. tako da se u meniju izabere naredba Izlaz (Exit) koja se nalazi na dnu menija. Slika 116. Word je moguće zatvoriti preko menija Datoteka (File). Odre ivanje pozadine za štampanje Slika 115.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 114. Postupak za to je: iz menija biramo Format/Pozadine (Bsckground)/Fill Effects. Prelom stranice Pozadinu našeg dokumenta možemo i ukrasiti ponu enim pozadinama.Subotica . Iz programa možemo izaći i kombinacijom tipki Alt+F4.. U Naslovnoj liniji programa to je dugme Zatvori (Close)..

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. Opis ekrana Word Palete sa alatkama, namena, postavka i uklanjanje Otvaranje novog dokumenta, snimanje i zatvaranje dokumenta Načini premeštanja teksta na radnoj površini Kopiranje teksta Upotreba i formatiranje fontova Razmak me u znakovima Oblikovanje pasusa Poravnavanje teksta Uvlačenje teksta Numerisanje i nabrajanje Uokvirivanje i senčenje teksta Postavka stranice Odre ivanje margina, načini Numerisanje stranica Umetanje simbola i posebnih znakova Umetanje matematičkih formula Provera pravopisa i gramatike Pregled dokumenta za štampanje Štampanje dokumenta Pisanje u kolonama Izlaz iz Worda

125
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

8. WINDOWS, POMOĆNI PROGRAM - Paint TEME
8.1. PAINT 8.2. CorelDRAW 8.3. PhotoShop 8.1. PAINT Paint je popularan Windows-ov program za crtanje i slikanje. Slika je na računaru opisana pomoću digitalnih podataka. Paint je grafički program. Zavisno od načina digitalnog opisa slike, razlikuju se dve vrste grafičkih programa: • rasterski i • vektorski grafički programi. Najpoznatiji rasterski program je Paint. U njemu se mogu napraviti vrlo lepe slike i tehnički crteži jednostavnih projekcija predmeta. Pomoćni program Paint sastoji se od linija sa menijem za obradu slike sa sledećim naredbama: Datoteka - File, Ure ivanje - Edit, Pogled - View, Odaberi - Pick, Opcije - Options i Informacije - Info. Paint se tako e sastoji i od alata za crtanje. Alati za crtanje sadrže sledeće naredbe: Slobodan izbor, Označavanje, Sprej, Tekst, Brisač boje, Gumica, Ispuniti bojom, Kriva linija, Crta, Kružnica, Višeugao, Lupa, Izaberi boju, Debljina crte, Paleta boja/nijanse. Slika je sastavljena od niza kvadratića ili tačkica (piksela). Piksel je skraćenica od engleske reči picture element, što znači element slike. Vektorski programi opisuju sliku pomoću objekata, pa se i nazivaju objektni programi za crtanje. Pojedini objekti ome eni su crtama koje se predstavljaju matematičkim modelima (formulama). Operacije nad vektorskim slikama svode se na preračunavanje koordinata tačaka u vektorskom prikazu. Vektorski programi nazivaju se još i programi za crtanje (engl. draw. Najpoznatiji vektorski program za crtanje je CorelDraw). Platno je područje za crtanje. Program Paint nudi belo platno za pozadinu, ali se boja podloge može promeniti. Može se promeniti i veličina platna. Platno može biti i manje od vidljivog područja crtanja (za nameštanje veličine platna služi dijaloški okvir Page Setup iz menija File). Napomena: u Paint-u se prvenstveno koristi miš, pri čemu je često u upotrebi i njegova desna tipka. Svaki pritisak na desnu tipku biće posebno naglašen. Strelica miša na platnu menja oblik i veličinu u skladu s odabranim alatom i debljinom crta za crtanje. Alati služe za crtanje različitih oblika. Alat se bira pre crtanja nekog objekta jednim klikom miša.

126
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Slika 117. Ekran programa za crtanje Paint

Alati za crtanje su: • • • • • • • • • • • • • • • • Slobodan izbor Označavanje Sprej Tekst Brisač boje Gumica Ispuniti bojom Kriva linija Crta Kružnica Višeugao Lupa Olovka Izaberi boju Debljina crte Paleta boja/nijanse

127
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica

Ispuniti bojom je alat za bojenje zatvorenih površina u boju prednjeg platna. Osim toga. Crta omogućava povlačenje ravnih crta. horizontali i dijagonali. Ona briše sve likove (tj. prazna kružnica odre ena je debljinom crte za crtanje i odabranom bojom. Naravno. Kad ispišete jedan red teksta. Označavanje služi za pravougaono izrezivanje crteža ili jednog njegovog dela. Brisač boje .bojom pozadine zamenjuje boju koja je u prednjem planu. 128 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Tim alatom možete brzo odstraniti sve neželjene boje iz crteža. Na debljinu gumice utičete izborom debljine crte za crtanje. već morate pritisnuti Enter. Dobar je za senčenje likova. pravilna ili izdužena (elipsa). Gumica je prava gumica. Sprej ostavlja na platnu tačkice odabrane debljine crtanja i to u boji prednjeg plana. Kao i kod četvorougla. Pri upotrebi prvo kliknite na A. Greške možete brisati tipkom Backspace. Ako prethodno zadržite pritisnutu tipku Shift. Za ispunjenu kružnicu možete postaviti i boju ispune koju preuzima ivica kružnice. potom na meni Tekst i dijaloški okvir Fonts. mrlje su prozirnije. možete povlačiti savršeno ravne crte po vertikali. Po napisanom tekstu ne možete se kretati strelicama da biste ga ispravili ili promenili. što novopečenim slikarima zagorčava život. kliknite na platnu gde želite pisati tekst. u protivnom ćete crtati umesto brisati. boja pozadine mora se slagati s bojom platna. uzorak-bojom možete prebojiti neki lik obojen čistom bojom. boje) do boje pozadine. Što brže pomičete miša.Subotica . Kružnica može biti prazna ili ispunjena. Možete je dva puta pravo kriviti po volji. Kad ste odabrali stil pisma. Izrezani objekat je isečak. a nakon toga ona preuzima debljinu crte za crtanje u boji prednjeg plana i ukruti se zbog čega neuvežbani korisnici imaju teškoća. Tekst je alat za pisanje u Paint-u. Kriva linija je namenjena stvaranju neravnih zakrivljenih likova. Kod crtanja krugova i kružnica sve nacrtane likove možete brzo izbrisati ako desnu tipku miša pritisnete pre nego što otpustite levu tipku.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slobodan izbor služi za izrezivanje nepravilnih oblika crteža ili dela crteža. pokazivač se ne prebacuje sam u novi red.

Boja se bira pre crtanja. Meni File Meni File sadrži uglavnom iste naredbe kao i većina tih menija u drugim programima.služi za otvaranje novog dokumenta. mogu pojaviti boje ili nijanse (od bele do crne). Olovka je alat za crtanje linija. Page Setup . Print . a može se odabrati za prednji plan i za ispunu.View. Pomoću tog alata možemo odabrati koliko puta želimo povećati deo crteža (1x. ivica će mu biti u boji pozadine. Traka menija U traci menija programa Paint nalaze se sledeće naredbe za pozivanje menija: Datoteka File. Ure ivanje . Save As . Važna je i za prazne i za ispunjene likove. Print Preview .koristimo za postavu stranice koju želimo ispisati.Info. 129 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ako crtate prazan višeugao. ivica će mu biti u boji prednjeg plana i debljine crte za crtanje. Lupa je alat za povećavanje dela crteža.služi za skladištenje dokumenta na mesto gde je i prethodno sačuvan.služi za spremanje dokumenta na neko novo mesto na disku.naredba za izlazak iz programa. Set As Background .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Višeugao je alat za brzo crtanje grafikona. Debljina crte bira se jednim klikom na potrebnoj crti. Dvostrukim klikom poziva se naredba Edit colors iz menija Options.služi za pregled pre štampanja. ona ne deluje naknadno.služi za postavljanje izra ene slike kao pozadine na radnoj površini.Pick. Exit . a to su: New . a desnom tipkom boja ispune. 2x.služi za preuzimanje dokumenta sa skenera ili kamere. Levom tipkom miša odre uje se boja iz prethodnog plana. zavisno od vrste monitora koji imate. te za alate poput Gumice i Spreja. Odaberi . Open .Edit. Paleta boja/nijanse U paleti se. From Scanner or Camera .naredba za štampanje dokumenta. Pogled . Boja se bira jednim klikom miša. Opcije . Crtate li ispunjen višeugao. Debljinu treba odrediti pre crtanja. a biće ispunjen bojom prednjeg plana. skica i sl.Options i Informacije . Može biti prazan ili ispunjen. Najbolji je postupak spajanja ako tačno postavite strelicu miša na polazište i kliknete. Odaberi boju je alat za izbor boje koju želimo koristiti u sledećem radu na crtežu. tlocrta.služi za otvaranje već postojećeg dokumenta koji se nalazi na disku. 8x). Izbor je vidljiv u pokazivaču boja prednjeg plana i ispune. Save .Subotica .

koristimo za ponavljanje prethodno izvršene naredbe. Paleta boja Slika 119.tom se naredbom vraćamo korak unazad.Subotica . Paste From .koristi nam kada želimo nešto izrezati. Cut .služi za lepljenje slike s drugoga mesta na računaru.tu naredbu koristimo kada želimo na odabrano mesto zalepiti ono što smo kopirali naredbom Copy. Copy . Repeat . Meni File i Edit 130 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .služi za odabir i označavanje celog teksta.tom naredbom kopiramo označeni deo na crtežu. Paste . Clear Selection .omogućuje kopiranje na neko drugo mesto. Select All . Slika 118.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Meni Edit Meni Edit služi za ure ivanje slike koju izra ujemo. a sadrži: Undo . Copy to .služi za brisanje označenog dela teksta.

Color box . Tako mu možemo odre ivati širinu i visinu. Meni Image koristi se za obradu slike koju nacrtamo. da ono što je crno postane belo i sl. Meni Clear Image služi za jednostavno brisanje svega što smo prethodno crtali. Meni Stretch/skew omogućava razvlačenje slike vodoravno ili uspravno. 131 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Zoom In .prikazuje crtež u formatu slike. Meni Help služi kao pomoć u radu sa Microsoft Paintom.prikazuje red sa alatom ili ga uklanja. te sve njegove funkcije i alati koji se javljaju u toj programskoj aplikaciji. tj. te vodoravno ili uspravno zakrivljenje slike. te birati merne jedinice i boje. prikazuje celi crtež.prikazuje statusnu liniju ili je uklanja. Meni Flip/rotate okreće odre eni deo slike vodoravno ili uspravno. Meni Edit Colors omogućava nam da zamenimo sve boje na crtežu.naredba koja se koristi za fino ure ivanje crteža do najsitnijih kvadratića (piksela). Piksel je najmanja jedinica slike na monitoru. 180.naredba za izlazak iz Zoom i na. te ima mogućnost rotiranja slike pod nekim uglom (90. Help topics služi kao vrsta rečnika i pretraživač svih pojmova s kojima se susrećemo u Paintu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 120. U Meniju About Paint navedene su osnovne programske karakteristike te aplikacije. Meni Colors omogućava detaljniji izbor boja.prikazuje red sa bojama ili ga uklanja. U tom je meniju objašnjen ceo alat za crtanje. Status bar . Meni View Meni View sadrži: Tool box . View Bitmap . Zoom Out . Meni Attributes omogućava nam da menjamo platno za crtanje po svojim potrebama. 270 stepeni).Subotica .

Meni Image Slika 122. Okvir Edit Colors Slika 125.Subotica . Okvir Attributes Slika 126. Okvir Flip/rotate Slika 123. Meni Colors 132 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 121. Okvir Stretch/skew Slika 124.

CorelDRAW Najpopularniji vektorski program za crtanje je CorelDraw. Navešćemo neke od osnovnih alata. komandi i efekata u programu CorelDraw. Osim rada sa vektorskom grafikom. Osnovni ekran CorelDraw-a predstavljen je na slici br.2. Okvir Help Slika 128. Pomoćni alati za merenje i crtanje • Upotreba lenjira • Podešavanje jedinica mere • Upotreba komande Snap To • Upotreba vodećih linija za crtanje Crtanje linija • Alati za crtanje linija • Crtanje linija alatom Freehand • Crtanje linija alatom Bézier • Crtanje umetničkih sadržaja • Crtanje linija alatom Pen • Crtanje linija alatom Polyline Tool • Alat za dimenzionisanje Kreiranje osnovnih oblika • Crtanje pravougaonih oblika • Crtanje elipsastih oblika • Crtanje poligona • Crtanje zvezdastih oblika • Crtanje spirale • Crtanje mreže grafičkog papira • Crtanje preddefinisanih oblika • Crtanje alatom Smart Drawing 133 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 127. 129.Subotica . Okvir About Paint 8. on ima solidne alate za obradu slika (bitmape) i rad sa tekstom. On je namenjen grafičkim dizajnerima i svima koji žele da kreiraju kvalitetne crteže.

) • Alati za oblikovanje • Korišćenje alata za preoblikovanje (Shape) • Korišćenje alata Nož (Knife) • Korišćenje alata Gumica za brisanje (Eraser) • Korišćenje alata Smudge • Korišćenje alata Crop Kontura i popunjavanje objekata • Režimi boja • Osobine kontura i načini primene • Promena osobina konture upotrebom linije osobina • Promena osobina konture upotrebom alata Outline • Promena osobina konture upotrebom dijaloga Outline Pen • Popunjavanje objekata • Popunjavanje objekata jednom bojom • Popunjavanje objekata prelivima boja • Popunjavanje objekata šablonima • Popunjavanje objekata teksturama • Popunjavanje objekata PostScript teksturama Efekti • Efekat pretapanja • Efekat konturnih linija • Efekat distorzije 134 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Osnovne komande za rad sa objektima • Selektovanje objekata • Pomeranje objekata • Transformisanje objekata • Interaktivne transformacije objekata • Korišćenje alata za slobodno transformisanje • Podešavanje redosleda objekata • Grupisanje objekata • Zaključavanje objekata • Kopiranje i isecanje objekata • Dupliranje objekata • Poravnavanje i raspore ivanje objekata • Komande za poništavanje izmena (Undo i Redo) Oblikovanje objekata • Komande za oblikovanje • Komanda Unija (Weld) • Komanda Opsecanje (Trim) • Komanda Presek (Intersect) • Komanda Pojednostavljivanje (Simplify) • Komanda "Prednji bez zadnjeg" (Front Minus Beck) • Komanda "Zadnji bez prednjeg" (Beck Minus Front) • Komanda Kreiranje novog objekta (Creates a new object..Subotica ..

Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • Efekat stvaranja dubine pomoću senki • Efekat omotača • Efekat izvlačenja • Efekat providnosti • Efekat perspektive • Efekat PowerClip Rad sa tekstom • Kreiranje teksta u CorelDRAW-u • Umetnički tekst • Paragraf tekst • Formatiranje teksta • Formatiranje teksta pomoću linije osobina • Formatiranje teksta pomoću dokera Character i Paragraph Formatting • Formatiranje teksta sa više kolona • Ugra ivanje objekata u tekst • Zaobilaženje objekata tekstom • Povezivanje okvira teksta • Postavljanje teksta na putanju • Postavljanje teksta u zatvoren oblik Slika 129. Ekran programa za crtanje CorelDraw i paleta sa alatkama (Toolbox) 135 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

tako e.. PhotoShop ima izuzetne alate za fotomontažu fotografija (slika br. BMP. Ekran programa za obradu fotografija PhotoShop i paleta sa alatkama (Toolbox) 136 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 130. namenjen grafičkim dizajnerima i svima koji žele da njihove fotografije izgledaju kvalitetno.) on poseduje i solidan alat za vektorsko crtanje i rad sa tekstom. TIF. 131).Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 8. PDF. Osnovni ekran PhotoShopa sa primerom kreiranja reklamnog plakata predstavljen je na slici br. PhotoShop Najpopularniji program za obradu fotografija je PhotoShop.. 130) i ogroman broj filtera kojima možemo postići izuzetne vizuelne efekte (slika br. Osim rada sa fotografijama (svih ekstenzija. On je. JPG.3. Slika 130.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 131. Rad sa sekcijama • Pravougaona sekcija • Okrugla sekcija • Sekcija Magic Wand • Sekcija lasom • Sekcija pojedine boje • Inverzna sekcija • Kopiranje i umnožavanje sekcija • Tansformacija sekcija Rad sa slikama • Promena veličine slike • Promena veličine podloge (Canvas Size) • Korekcija slike komandom Auto Level • Kontrast i osvetljenje • Korekcija jakih kontrasta • Replace Color • Spot Heading Brush Tool • Retuširanje slike alatom Clone Stamp • Korekcija crvenih očiju Crtanje i bojenje • Crtanje linija • Crtanje okruglih oblika • Crtanje pravougaonih oblika • Crtanje mnogouglova 137 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Ekran programa za crtanje CorelDraw Navešćemo neke od mogućnosti ovog programa.Subotica .

bojenje površina. Da li je Paint rasterski ili vektorski program? Šta su pikseli? Alati za crtanje u Paint-u Program za crtanje CorelDRAW Program za obradu fotografija PhotoShop 138 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . PITANJA 129. 131.Subotica . rad sa tekstom. 132. 133. 130.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Rad sa slojevima (Layer-ima) • Pravljenje novog sloja • Vidljivost sloja • Providnost sloja (Opacity) • Stapanje više slojeva u jedan Rad sa filterima • Artistic • Blur • Brush Stokes • Distort • Noise • Pixelate • Render • Sharpen • Sketch • Stylize • Texture • Pattern Maker • Vanishing Point Isecanje slike...

Subotica .. Title Slide sa naslovom i podnaslovom (1. 139 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Strelicu (pokazivač) miša pomaknite udesno i potražite Microsoft Office. Click to add subtitle i upišite tekst). na Standardnoj paleti alatki.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 9. na Task Pane. From exsisting presentation.. Task Pane koji ubrzava naš rad. birate New. From design template. prozor desno.. levi prozor sa dve kartice: (Outline i Slide).. birate polje Open. From AutoContent wizard. a zatim Create a new prezentation. Raspored prozora u PowerPointu Radna površina PowerPointa je podeljena na 3 celine: 1. Click to add title i 2. 4. 2. i Photo Album. na Task Pane pet ponu enih opcija: Blank prezentation.. Za izrada nove prezentacije imate 4 ponu ene opcije: 1. a potom ikonu Microsoft Office PowerPoint 2003 u listi programa. npr.. 2. te kliknite na nju. 3. MICROSOFT OFFICE: PowerPoint 2003 Uvod u PowerPoint Pokretanje programa PowerPoint Kliknite na naredbu Start u levom uglu ekrana i pomaknite miša prema gore do opcije All Programs. a zatim opciju Text Layout (Task Pan). centralni deo ili radnu površinu i 3. iz menia File birate New.. Na vrhu se nalazi opcija Getting Started.. Prvi (Naslovni) slajd u prezentaciji birate na Standardnoj paleti alata New. U mnoštvu ponu enih tipova slajdova izaberite.

• Kliknite na meni Insert i odaberite opciju New slide. započnite izradu vaše prezentacije klikom na Title Slide i upišite naslov. Text Box se može povećavati/smanjivati pomoću kružiča na njegovom okviru ili rotirati ’’zelenim’’ kružićem.Subotica . Primetite da se strelica miša promenila u znak +. 2. Dodavanje novog slajda Novi slajd možete dodati na više načina. Postupak je sledeći: 1. Zatim kliknite na drugo polje i upišite. • Pritisnite istovremeno tipke Ctrl i M. svoje ime i ono što želite da bude sadržano u podnaslovu. pa i u nacrtanom polju. 140 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kliknite na ikonu Rectangle . Izgled osnovnog prozora programa PowerPoint sa prvim (naslovnim) slajdom i Text Layout Stvaranje naslovnog slajda Kako je prvi slajd prezentacije obično naslovni slajd. U meniju Insert odaberite opciju Text Box (kursor se pretvara u mali mač i razvucite okvir). Sa palete Drawing odaberite ikonu Text Box. Kliknite ovde i upišite podnaslov (Click to add title i Click to add subtitle). Kliknite na prvo polje i upišite naziv svoje prezentacije. Umetanje polja s tekstom Tekst možete umetnuti bilo gde na slajdu. odnosno. • Kliknite na ikonu New slide koja se nalazi na Formatting Toolbar-u.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 132.na paleti Drawing. npr. Dodavanje teksta na slajd 1. Otvoriće se Slide Layout dialog box i sada ćete moći odabrati format svog sledećeg slajda.

ili kliknite na ikonu Copy .na liniji sa alatima. Odaberite naredbu Copy iz menija Edit. držeći pritisnutu levu tipku miša. onda ono nije označeno. Dvostruko kliknite na označenu ivicu polja. (Sigurno ćete primetiti da tekst prelazi granice polja). Možete prilagoditi veličinu polja tekstu. Odaberite opciju Text Box i polje Word wrap text in AutoShape. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Font u kojem možete promeniti vrstu. Kliknite na nacrtano polje desnom tipkom miša i iz objektnog menija izaberite naredbu Add text. 2. 1. 4. ili obratno. Kopiranje polja (ili bilo kojeg objekta) Obično je jednostavnije nacrtati jedno polje. Kliknite OK. Označite tekst. Upišite tekst u polje. Odaberite opciju Paste iz menija Edit. 4. 3. Kliknete na njega i pomičite ga držeći pritisnutu levu tipku miša. Kliknite bilo gde na slajd i. ili istovremeno pritisnite tipke Ctrl i V. ili istovremeno pritisnite tipke Ctrl i C. pojaviće se kursor koji treperi unutar polja.Subotica . ili kliknite na ikonu Paste . držeći pritisnutu levu tipku miša. kliknite na meni Format i odaberite opciju Font. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Format AutoShape.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. izbrišite ga tipkom Delete i upišite novi. Ako strelica u polju treperi. Kliknite i. razvucite pravougaono polje. 5.na liniji sa alatima. podesiti ga kako želimo i onda ga jednostavno kopirati i zameniti tekst. 3. 141 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Zatim pomaknite kopirano polje gde želite pomeranjem miša po polju dok se strelica ne promeni u četvorosmernu strelicu. Označite polje klikom bilo gde na njegovu ivicu. razvucite pravougaono polje. veličinu teksta polju. • Promena veličine polja: kliknite na polje i stavite strelicu miša na jedan od kvadratića označene ivice polja. veličinu i boju slova. • Promena veličine slova: označite tekst.

. pomaknite miš i otpustite tipku. Slika 133.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Dodavanje Clip Arta Važno je da prezentacija privuče pažnju posmatrača (dece). sliku možete povećati. 1. premeštati.Subotica . To se može postići umetanjem slika i animacija. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Clip Art. Izaberite neku od opcija iz spiska i pomaknite strelicu miša na slajd. ili dvostruko kliknite na polje na slajdu gde je ikona sa sličicom. Kliknite na mesto gde želite nacrtati željeni lik i. smanjivati.. Kliknite na ikonu Insert Clip Art. Meni izbora slike za prezentaciju pomoću opcije From File. smanjiti. sledite strelicu udesno i odaberite Clip Art. Dodajte novi slajd čiji je format prikazan ikonom kao na slici. Opcija AutoShapes vam omogućava stvaranje raznih oblika. Dodajte novi Blank slide. Ako je potrebno. Nacrtani lik možete povećavati. držeći pritisnutu levu tipku miša. ili iz menija Insert odaberite opciju Picture. 2. 142 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Dvostruko kliknite na željenu sliku. 1. premestiti. Strelica će se promeniti u znak +. Crtanje raznoraznih likova Na slajdu možete dodati linije i polja raznih oblika pomoću opcije Drawing sa linije alata koja se nalazi na dnu ekrana...

Kliknite OK. klikom na objekat. 4.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. 4 Slika 134. Kliknite na polje Color i odaberite željenu boju. Kliknite na One Color i pomičite strelicu miša do Light. Menjanje boje objekta 143 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kliknite na nju i odaberite ikonu Arrow style . Iz Shading Styles odaberite željenu pozadinu. Ako želite promeniti izgled strelice. Dvaput kliknite na objekat da se otvori dijaloški okvir Format AutoShape. Menjanje boje objekta Boju objekta možete promeniti na sledeći način. a zatim klikom na strelicu uz ikonu Fill Color . Opcija Arrow služi za crtanje raznih vrsta strelica. Kliknite na lik i odaberite opciju Shadow ili 3-D. Kliknite na opciju Fill Effects.u liniji alata. 3. Boju objekta možete promeniti. Opcija Line služi za crtanje linija. Odaberite polje Colors and Lines. Kliknite OK. Opcije Shadow i 3-D služe za senčenje i dodavanje trodimenzionalnih efekata objektima iz Autoshapea. 2. 3.Subotica . tako e. Strelicu nacrtajte kako je gore opisano. te kliknite na polje koje želite. Postupak je isti kao i pri crtanju strelica.na liniji alata za crtanje (slika). Odaberite jedno od ponu enog. 5. 1.

Grafička se oznaka javlja ispred rečenice. 4. Ako želite stvoriti podlistu. 1. Postupak za izradu animacija je sledeći: 1. zatim Animation Schemes i u polju Apply to selected slides izabrati šemu. Primenjene šeme se odnose na ceo slajd. 3. U dnu prozora Slide design ima 3 dugmeta: 1. Nemojte pretrpavati Slide tekstom kao što je ovaj pretrpan. Animacija slajda pomoću šema Iz menia Slide Show birate sledeće naredbe: Animations Schemes. Kada prona ete željenu grafičku oznaku. Prvo upišite naslov slajda. Slika 135. 5. 3. Natrag se vraćate istim pritiskom na tipke Tab i Shift.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Bulleted slide Dodajte novi slajd s grafičkim oznakama (Bulleted slide). desni prozor Slide Design. već samo istaknite ono najvažnije u vašem izlaganju. Kliknite na polje dodaj tekst (Add text) i upišite prvu rečenicu. a ne ceo tekst odjednom. Apply to All Slides (primena animacije na sve slajdove).. ili kliknite na ikonu Decrease Indent.Subotica . kliknite OK. o Natrag se vraćate zajedničkim pritiskom na tipke Tab i Shif. 2. 144 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . ili sa ikonom Increase Indent. na početku svakoga reda podliste pritisnite tipku Tab (na tastaturi) onoliko puta koliko vam je potrebno. Kliknite ovde i upišite naslov Kliknite ovde i upišite frazu (nešto što želite istaknuti) Podlistu stvarate pritiskom na tipku Tab. Play (puštanje izabrane animacije).. Animacije se mogu koristiti i tada kada želimo da se delovi slike pojavljuju u različito vreme. Pojavljuje se novi red s grafičkim oznakama. (Bilo bi poželjno da koristite isti format naslova za sve slajdove). njezine boje i veličine. ili kliknite na ikonu Decrease Indent u liniji Formating. Ako želite promeniti izgled grafičke oznake. možete videti kako izgleda izabrana šema). 2. kliknite na meni Format i odaberite opciju Bullet. Uputstvo za promenu naslovne stranice Izrada animacija Animacije se obično koriste na slajdovima koji imaju odvojene redove teksta (Bullet) i za koje je potrebno da publika vidi red po red teksta. (u AutoPreview. Pritisnite tipku Enter. Tako ćete otvoriti dijaloški okvir Bullet koji vam omogućava biranje vrste grafičke oznake. Slide Show (pokretanje projekcije slajda).

Da bi opcije animacije bile aktivne. Exit (izlaz teksta sa slajda) i 4. Slika 137. Animacija naslova (tekstova) se odvija na sledeći način. Slika 136. mora se selektovati svaki element na slajdu koji treba da se animira. Mothion Path (put kretanja). Specifična animacija i Custom Animation na Task Pan-u 145 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Animacija slajda pomoću šema i Slide Design na Task Pan-u 2. Emphasis (naglašavanje teksta). 2. a u prozoru Task Pane aktivirate opcija Custom Animation. a zatim iz padajućeg menija odaberite jednu od 4 opcije: 1. birate opciju Custom Animation. kliknite na dugme Add Effect na prozoru Custom Animation. Custom (specifična) animacija Iz menija birate Custom Animation. 3.Subotica . Entrance (ulazak teksta). Selektujte tekst koji želite animirati.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Ako želimo za svaki (pojedinačan) element na slajdu posebnu šemu.

Advance slide (posle klika miša i automatski nakon postavljenog vremena). Ovde imate 3 ponu ene mogućnosti: 1. Modity transition (podešava brzinu i zvuk). Prelaz izme u slajdova i Slide Trasition na Task Pan-u 146 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 3. Prelaz izme u slajdova za vreme prezentacije To se radi u prikazima (Normal i Slide Sorter). odnosi se na celu prezentaciju. Naredba. 2. Iz menija Slide Show odaberite opciju Slide Trasition. Slika 139.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 138. Apply to All Slides. Rad na prezentaciji i rad sa opcijom Custom Animation 3. Apply to selected slides (način prelaza izme u dva slajda).

Subotica . Design Templates. 4.. Presentations. pod sekcijom Template. 5. 3. Design Templates i 3. Odaberite temu i kliknite OK.. Taj prozor vam omogućava da izaberete jednu od preddefinisanih tema izgleda prezentacije. 2.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Template 1. Otvoriće se poznati prozor s početka. Slika 140. menja se sadržaj desnog polja koje pokazuje kako tema izgleda. U Task Pan-u (New Presentation). Nastavak priče je poznat.. U dijaloškom okviru imate 3 kartice: 1. 7.. General.. birajte opciju On my computer. 2. Task Pen i biranje opcije On my computer. sa izgledom dijaloškog okvira New Presentation Slika 141. Odaberite npr. Kako klikćete s teme na temu. Iz menija File odaberite opciju New. 6. Izgled okvira New Presentation i sadržaj kartice Presentations 147 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Kliknite na jednu od ponu enih tema..

Notes Page: pokazuje jedan slajd i omogućuje Vam pisanje napomena. ili pritisnite desno usmerenu strelicu. Slide Sorter: omogućuje Vam da vidite više slajdova odjednom. Za povratak na prethodni slajd pritisnite levo usmerenu strelicu. Slide Show: pokazivanje prezentacije. Autoshapes u PowerPoint-u 136. Za prekid prezentacije pritisnite Esc. Za prelaz na idući slajd kliknite mišem.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pregled prezentacije Prezentacija se može pregledati na 5 različitih načina pomoću sledećih ikona koje se nalaze u meniju View ili u levom donjem uglu monitora: • • • • • Slide View: najbolji pogled pri izradi slajdova.Subotica . PITANJA 134. PowerPoint 135. Vrste pregleda slajdova u PowerPoint-u 148 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Outline View: pokazuje samo tekst.

slobodna navigacija). kružna. • MM predstavlja integraciju različitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji. • Aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka.korisnicima je omogućen nadzor nad aplikacijom ako je dodata struktura hiperveza . • Navigacija (navigation) je način kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju. • Hipermedijski sistem sastoji se od čvorova (nodes. • Interaktivnost omogućava korisniku biranje. hot words. čvorovi su sa drugim čvorovima povezani vezama. Hipermedija (HM) • Hipermedija (hypermedia) . relationships) . • Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.vrsta dijaloga korisnika i aplikacije.linkove do drugih dokumenata. hot links). grafike. concepts) i veza (links. • Standardno pregledanje informacija kod hipermreže: ako više veza izvire iz nekog čvora.kolekcija primitivnih čvorova sa vezama koji predstavljaju odnose me u njima. hyperlinks. zvuka.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 10. • MM je informacija predstavljena ili spremljena u kombinaciji teksta. • Čvor obično predstavlja jedinstven koncept. odlučivanje. u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućava pristup tim medijima. 149 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . animacije i videa objedinjenih računarom. animacije ili videa.dolazi od latinskih reči multus (mnogi) i medium (medij). • Hipermreža (hiperweb) .Subotica . ali i povratno uticanje na program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacionih putanja u hipermedijskom programu. zvuk i video). hijerarhijska.model podataka zasnovan na čvor-veza paradigmi (node-link paradigm). • Veze su hiperveze (hyperlinks.nelinearna metoda organizovanja i prikazivanja informacija u obliku teksta koji na sebi ima veze . gde se čitav opisani proces ponavlja.hipermedija. Interaktivnost • Interaktivnost . Hipertekst (HT) • Hipertekst (hypertext) . • Čitalac hiperteksta stvara svoj vlastiti put pretraživanja i čitanja. • Interaktivna multimedija . tada se bilo koja veza može odabrati kako bi se prešlo kroz hipermrežu do odredišta te veze. • Ukratko: multimedija + hipertekst = hipermedija. • Vrsta navigacije odre ena je korišćenjem modelom pri izgradnji aplikacije (linearna.naglašava netekstualne komponente dodate hipertekstu (animaciju. MULTIMEDIJA Multimedija (MM) • Reč multimedija (multimedia) .

hiperveza. Nivoi interaktivnosti razlikuju se: 1.nastala kao hipertekstualni sistem. • kod globalne mreže (www): statičnost hiperveza (<A> ili sidrenje (anchor) oznake uključene u HTML dokumente).istovremeno pregledanje aplikacije od više korisnika unutar kompanije. Nedostaci hipermedijskog modela i moguća rešenja Nedostaci: • nedostatak čvor-veza modela podataka: ne odvaja strukturu hipermedijalne baze podataka od stvarnog sadržaja. Back. Forward. • razvoj računarskih mreža . rešavanje testova ili kvizova. po stepenu kontrole koju ima korisnik. crtanje. • alati koji omogućavaju rešavanje problema. • inteligentni alati koji menjaju sadržaj informacija na osnovu posmatranja ponašanja korisnika (agenti). povratne informacije: nova strana na osnovu izbora hiperveze.globalna hipermedija (hiperveze povezuju čvorove na računarima bilo gde na internetu).. • www . Nivoi na primeru internetskih aplikacija: 1.. simulacije i dr.Subotica .). ikone. škola.globalna mreža: . .klijentsko/poslužiteljski model. • posebno značajno korišćenje interneta.. kreiranje novih iskustava: • jednostavno kliktanje (navigacija). • alati koji omogućavaju komunikaciju (sinhronu i asinhronu). dodavanjem multimedijalnih elemenata postaje hipermedijalni sistem .. www-a kao globalnog mrežnog hipermedijalnog sistema.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što su mape. URL. problem: dezorijentisanost korisnika prilikom kretanja kroz hipermedijalni prostor ili sindrom ’’izgubljenosti u hiperprostoru’’ (lost in hyperspace). funkcija pregleda (Home.. • pretpostavka da će korisnikova interpretacija ponu enog znanja biti smislenija od autorove. 2. 3. po programskom kreiranju novih iskustava za korisnika. po stepenu povratnih informacija koje nudi program i 3. složenost izrade i održavanja www aplikacija raste proporcionalno s brojem dokumenata i veza me u njima 150 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . domaćinstava. HTML.. 2. računanje. History. nivo kontrole korisnika: navigacija korišćenjem menija.. rezultat pretraživanja.. tj. dugmad s tekstom ili simbolima. itd.HTTP. Globalna hipermedija ili mrežni hipermedijalni sistemi: • u početku singularni pristup neumreženoj hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obično na CD-ROM-u). . problem: stvaranje i održavanje strukture hipermreže.

nastaje www kao hipertekstualni sistem na internetu.globalna hipermedija. • ideja zaživela tek 80-ih godina prošloga veka kada se tehnologija dovoljno razvila da omogući njeno ostvarivanje. esej Vannevara Busha ’’As We May Think’’ opisuje mašinu ’’memex’’ pomoću koje korisnik ima mogućnost čuvanja podataka. Jscript). ostale tehnologije temeljene na klijentu (client-side technology): ActiveX. ASP (Active Server Pages). Java servleti. VBScript. • 1990. Ted Nelson uvodi reč hipertekst i predvi a društvo u kojem će hipertekstualni dokumenti biti uobičajeni poput knjiga i časopisa. Pore enje CD-ROMA i interneta • • • • • • • • • • Prednosti CD-ROM-a veća brzina prenosa primena zvuka i videa brže i ugodnije pregledanje mogućnost povezivanja na internet kvalitetnija grafika Ograničenja CD-ROM-a nije moguće ažuriranje zahteva fizičku distribuciju ograničena količina i cena koja zavisi od količine nije moguća komunikacija • • • • • Prednosti interneta besplatno dostupne informacije globalni pristup moguća komunikacija lako ažuriranje nije potrebna fizička distribucija Ograničenja interneta • brzina veze • ograničena primena videa • lošiji kvalitet grafike • potrebna veza preko nekog ISP-a Kratak istorijski pregled: • začeci hipermedije . 151 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Java appleti tehnologije temeljene na servisnoj usluzi (server-side technology): CGI skripte. Apple Macintosh računar sa WIMP (Window-Icon-Mouse-Pointer) korisničkim interfejsom . stilskih uzoraka (style sheets). JSP (JavaServer Pages). • 1984.ideje o stvaranju radnog i obrazovnog okruženja sličnog ljudskom mišljenju. nezavisnost veza o sadržaju . te kreiranja i koriščenja hipertekstualnih veza me u njima po načelu asocijativnog indeksiranja. • 1945. • 1985. • prilagodljiva hipermedija. • 1989. PHP. ASP. Rešenja: • nove web tehnologije za stvaranje dinamičnih i interaktivnih mrežnih stranica DHTML (Dynamic HTML) tehnologije .sve su veze prisutne u dokumentu u isto vreme (ne vodi se računa o individualnim osobinama korisnika).Subotica . skriptnih jezika (JavaScript. NET .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO (broken links problem). veka. prva specifikacija multimedijalnog PC za Windows platformu . • 60-ih godina 20. nastaje prvi grafički pretraživač NCSA Mosaic . • 1993.kombinacija HTML-a.HyperCard program za razvoj hipermedijalnih aplikacija.dopunjena 1991. nastaju Microsoft Windows.

• odrasli . hard disk. magnetno-optički ure aji. • on-line prodaja. • videokonferencije.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Primena multimedije i hipermedije: • prikladne u svim područjima gde je potreban pristup elektronskim informacijama. Na javnim mestima: • hoteli. katalozi. finansijskih mogućnosti. trgovački centri. kuglica za praćenje. muzeji i slično. U obrazovanju: • obrazovne ustanove najprikladnije mesto za primenu multimedije. zip. CD-ROM čitači i snimači. gde kiosci samostojeći računari nude prolaznicima informacije i pomoć. skeneri. grafičke table (tablets).Subotica . simulacije. štampači. ROM. U poslovanju: • poslovne multimedijalne aplikacije: marketing. • obrazovanje na daljinu. prezentacije. 152 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • način upotrebe multimedije u obrazovanju: uključivanje studenata u izradu multimedijalnih aplikacija. te zvuk koji vrlo često zamenjuje ili nadopunjuje tekst (npr. • izlazni ure aji: monitori. • obuka zaposlenih. digitalne kamere. • opšte pravilo: vrlo brzi računari sa velikom radnom memorijom i tvrdim diskom. • deca predškolske i niže školske dobi . Kućna upotreba: • PC računari. Multimedijalni računarski sistem: • računarski sistem za razvoj (autori) i za pregledanje (korisnici) multimedijalnih aplikacija. te 75% ako ih je vidio. tač-skrin monitori. • komunikacioni ure aji: modem. 40% ako ih je video i čuo. Hardware: • memorija i ure aji za čuvanje podataka: RAM.izbor zavisi od ličnih sklonosti. projektori. • čovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako ih je samo čuo. videoure aji. reklame.važna grafika i animacija. sistemi za raspoznavanje glasa (mikrofon). DVD (Digital Versatile Disc). čuo i aktivno koristio. • samostalni ure aji za zabavne i edukativne sadržaje koji mogu biti priključeni i na televizor (Playstation.slike-fotografije upotpunjene tekstom i videozapisom. autobuske i željezničke stanice. pri učenju čitanja). vrste sadržaja koji će se koristiti u aplikaciji. ISDN adapter. internet. Nintendo. • preovladavaju platforme Windows i Macintosh . disketa. Xbox i sl). • ulazni ure aji: tastatura. miš. zvučnici.

1995.Microsoft Windows. 16 boja 640x480. 1993.x Win 3.brži razvoj hardvera od razvoja specifikacija.1/95 • nakon 1995.Subotica . 16m boja MPEG-1 Ne Ne 352x240/288 @ 30/25 fps OS Win 3.priključak na internet. • 3-D modelovanje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO MPC standardi: • ’’Multimedia PC (MPC)’’ standard utemeljili Multimedia PC Marketing Council . • opisuje IBM-ov kompatabilni personalni računar s minimalnom specifikacijom za dostavljanje multimedijalnih MS-Windows aplikacija. Softverski alati: • sistemski softver . • alati za crtanje.12 MB Hard disk 30 MB 160 MB 540 MB CD-ROM 1x 2x 4x Zvučna kartica 8-bit 16-bit 16-bit. wave table.x OS Win 3. CPU 386SX 25 Mhz 486SX 75 MHz PentiumTM RAM 2 MB 4-8 MB 8 . Multimedijalna konfiguracija MPC-1 MPC-2 MPC-3 Godina 1991. MIDI Video kartica 640x480. Slika 142. nema službenih preporuka . • obavezni element današnjih MPC-a . • obrada zvuka. 64k boja 600x800. slikanje i obra ivanje grafike. • multimedijalni autorski alati. • obrada teksta. 153 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . • animacija i video.

Zvuk: • dve vrste zvučnih datoteka: dadoteke u talasastom obliku ili digitalizovane audiodadoteke (digital audio) i MIDI dadoteke.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Osnovni multimedijalni elementi Grafika: • važna za vizuelni doživljaj multimedijalne aplikacije.. veličine.. • najveći zahtevi za dodatnim hardverom za ubrzavanje (videokartice. stilovi. dužinom i uglovima (crte. • neke tehnike: o tweening . • bitmape . • tekst bitan za interakciju i navigaciju kroz aplikaciju: meniji.brzo prikazivanje sekvenci crteža .potrebno napraviti samo odre ene kadrove sekvenci.sadrže skadištena MIDI uputstva za reprodukciju zvuka koje se šalju na sintetizator zvučne kartice.objekat (ćelija) koji deluje kao da se kreće po sceni pozadine. pravougaonici. ili vektorska (draw grafika).Subotica . 154 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . o morphing .).zvučni talasi unose se u računar u analognom obliku i preko zvučne kartice se pretvaraju u digitalni oblik.fotorealistične slike i za složene crteže koji zahtevaju fine detalje.kao film sačinjen od niza kadrova neznatno različitih slika koje kao i kod animacije brzo prikazane u nizu stvaraju iluziju pokreta. • vektorska grafika . boje.kadrova (frames). kružnice. • fontovi. kartice za videokompresiju) i memorijom za čuvanje podataka. • MIDI dadoteke . ključne reči. • obično statična pozadina i lik . • digitalizovane audiodadoteke .za grafičke oblike koji se mogu matematički izraziti koordinatama.jedna se slika preobražava u drugu. Animacija: • animacija . a softver dovršava me ukorake. dugmad. • privid pokreta postiže se crtanjem objekata u različitim položajima u svakom kadruizgleda da se objekat pomera kada se kadrovi istovremeno prikazuju odre enom brzinom. • hipertekst i označavanje hiperveza. • bitmape (paint ili rasterska grafika). Video: • video . Tekst: • polja s tekstom za prezentovanje sadržaja aplikacije. poligoni.

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 143.Subotica . Multimedijalni računar 155 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

141.Subotica Pojam multimedija Osnovni elementi multimedije Pojam hiperteksta Pojam hipermedija Pojam interaktivnosti . 138. 139.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slikе 144. Primer multimedijalnog programa sa hipertekstom i hipermedijom PITANJA 137. 145 i 146. Formе organizovanja obuke predškolske dece i budućih vaspitača Slikе 147. 140. 156 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

MICROSOFT OFFICE: EXCEL 2003 Program za grafoanalitičku obradu podataka EXCEL spada u jedan od najboljih programskih paketa za tabelarnu i grafoanalitičku obradu podataka (slika). korisnik je mora učiniti aktivnom (strelica se dovodi u ćeliju u koju se želi nešto upisati). Pokazivač ćelije može se pomerati mišem ili tastaturom.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 11. a u indikatoru adrese pojavljuje se nova adresa aktivne ćelije. Pomeranje pokazivača ćelije mišem Za aktiviranje nove ćelije pokazivač miša (beli krstić) treba postaviti bilo gde na ćeliju i kliknuti. 157 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . kreirane u drugim Office ili Windows programima. Tada će se pokazivač ćelije premestiti u ćeliju. NAREDBE FILE MENIJA pravljenje nove radne sveske odabrati naredbu NEW i pritisnuti levu tipku miša otvaranje postojeće radne sveske odabrati naredbu OPEN i pritisnuti levu tipku miša spremanje radne sveske odabrati naredbu SAVE ili SAVE AS i pritisnuti levu tipku miša štampanje radne sveske odabrati naredbu PRINT i pritisnuti levu tipku miša izlaz iz EXCEL programa odabrati naredbu EXIT i pritisnuti levu tipku miša Aktivna ćelija Pre upisa podataka u ćeliju. Excel je integrisani aplikativni program u koji se mogu unositi tekstovi. U krajnjem levom uglu linije za formule nalazi se indikator adrese Name Box.Subotica . Jednostavnost i fleksibilnost koje se korisniku pružaju prilikom izvršavanja operacija u Excelu samo su neke od prednosti koje nudi taj grafički orijentisani sistem. Korisnik tako može dokumente ra ene u Wordu i tablice ra ene u Accessu direktno umetati u dokumente ra ene u Excelu. slike ili dadoteke.

Da bi se u ćeliju upisao podatak. Ako korisnik upisuje negativan broj. Ako se upisuju brojevi kao tekst (na primer poštanski broj). upisati tekst ili broj. Broj se u ćeliji automatski poravnava udesno. treba: 1. 3. Podatak koji se upisuje prikazaće se i u ćeliji i u liniji formule. Kao tekst može se uneti bilo koja kombinacija slova i znakova.Subotica . 2. vreme. Izgled EXCEL-ovog osnovnog ekrana Pomeranje pokazivača ćelije tastaturom tipka: → ili Tab ← ili Shift + Tab ↑ ↓ Ctrl + Home pokazivač ćelije pomera se: na ćeliju s desne strane na ćeliju s leve strane na ćeliju jedan red iznad na ćeliju jedan red ispod na prvu ćeliju (A1) Pravila za unos podataka Vrste podataka koje možete uneti u tablicu su: tekst. pre prvog unesenog znaka treba upisati jednostruki navodni znak ( ’ ) = (’10000). Tekst se u ćeliji automatski poravnava ulevo. brojevi. 158 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Jednostruki navodni znak ’’prefiks’’ je poravnanje koji Excelu kazuje da znakove koji slede tretira kao tekst i da ih u ćeliji poravnava ulevo. ili pritisnuti tipku Enter.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 148. u liniji formule kliknuti na ikonu Enter ( ). formule i funkcije. izabrati ćeliju u koju se želi nešto upisati. datumi. ispred njega treba upisati minus ili ga zaokružiti zagradama.

Cut . dodavati ili uklanjati.štampanje radne sveske.automatsko sabiranje. Nakon pokretanja programa javlja se uobičajen izgled ekrana kao na slici 149.umetanje nakon Cut/Copy. ^).prikaz radne sveske pre štampanja. Print Preview . treba kliknuti na ikonu Cancel u liniji formule ili pritisnuti tipku Esc. Spelling . Sort Descending .brisanje označenog dela tablice. Vežba. na kraju.sortiranje od Z do A.kopiranje označenog dela tablice. a da bi se nešto moglo računati. Format Painter . ili strelice za navigaciju. nakon čega se pojavljuje rezultat (slika 150. Zatim treba upisati tekst i brojeve.snimanje radne sveske. pritisnite Enter.Formule se upisuju u polja radi izračunavanja podataka koji se nalaze u drugim poljima.). 159 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .provera pravopisa (za engleski jezik. Repeat . na kraju reda treba pritisnuti tipku Enter. Open . decimalne tačke.stvaranje grafikona (pomoću čarobnjaka).Subotica . Operatori koji se koriste u formulama slični su uobičajenim matematičkim operacijama (+.. Formule mogu sadržavati operatore. otvara se dijaloški okvir. –. zatim upišite znak jednakosti (=) koji Excelu kazuje da ćete uneti formulu i. /. Print . Prikaz ikona u liniji alata: New Workbook . npr. Chart Wizard . Text Box .. Ekran može izgledati i drugačije jer se pojedini njegovi elementi mogu menjati. *. Pomoću opcije File > Open.sortiranje od A do Z. Prvo označite ćeliju.otvaranje radne sveske.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Pri upisu brojeva moguće je uneti brojeve od 0 do 9. Save . Undo .alat za funkcije. AutoSum . Ako se korisnik predomisli i ne želi uneti upisani tekst ili broj u ćeliju.ure enje teksta.. Pri upisivanju. Paste . U vrednosti koje se unose mogu se uključiti zarezi. Drawing . znak % i zagrade ( ). reference ćelija i konstante. ili strelicom obeležiti ikonu Microsoft Excel i pritisnuti Enter. a zatim kliknuti na ikonu Create New Folder i upisati naziv kataloga.pokretanje Draw aplikacije. Copy .kopiranje odabranog formata ćelije. znak dolara $.stvaranje nove radne sveske. Na taj način se omogućava da se napisani dokumenti automatski smeštaju u katalog C:\My Documents\Vežba. odnosno.poništenje učinka Undo naredbe. Osnovna namena Excela su tabelarna izračunavanja. Treba odabrati stavku My Documents. treba zadati formule. Paste Function .poništenje učinka poslednje naredbe. 153). Formula se unosi upisivanjem ili označavanjem adresa ćelija. Sort Ascending .. Program za unos podataka Pokrenuti program Microsoft Excel iz programskoga paketa Microsoft Office.

Oznake u EXCEL-ovoj tablici Slika 150. Sortiranje podataka i izračunavanje srednjih vrednosti pomoću formule Average Slika 151. Izbor funkcije Slika 152. Spremanje dokumenta 160 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 149.

korisnik može upotrebiti ugra ene funkcije Excelovog programa (kojih ima vrlo mnogo). ili da navodi adrese svakog polja. • odabere se opcija Rows iz menija Insert i klikne se na nju levom tipkom miša.Subotica . Excel poseduje vrlo koristan alat za funkcije (Insert Function) pomoću kojeg se vrlo lako umeću funkcije u tablicu (slika 151). tipke → ← Backspace Ins Del Tab Ctrl → Ctrl ← Shift -Tab Home End Enter Esc delovanje pomiče pokazivač ćelije ulevo pomiče pokazivač ćelije udesno pomiče pokazivač ulevo i briše jedan znak ulazak u opciju Insert ili Overwrite briše znak na mestu pokazivača pomiče pokazivač za pet znakova udesno isto delovanje kao Tab isto delovanje kao Shift Tab pomiče pokazivač za pet znakova ulevo pomiče pokazivač na prvi znak podatka pomiče pokazivač iza poslednjeg znaka podatka upisuje u polje podatak sa ulazne linije poništava izmene na ulaznoj liniji i vraća originalne podatke 2. u samoj ćeliji. formula će se pojaviti i u radnom prozoru. U sledećoj tablici prikazan je popis tipki koje se mogu upotrebljavati pri ure ivanju (edit). Otvoriti datoteku Tablica. Red se umeće na sledeći način: • strelica se pomakne na red iznad kojeg se želi umetnuti novi red. Za promenu sadržaja bilo kojeg polja pomaknuti pokazivač na dato polje i pritisnuti F2 (ure ivanje . već samo rezultate izračunavanja. 4. Sačuvajte tablicu pod nazivom Tablica. Ako se klikne na ćeliju. 161 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 5. tj. ako se pritisne i funkcijska tipka F2. što vrlo lako možete promeniti: • pomaknuti pokazivač na željeno polje. Širinu kolone korisnik može promeniti i tako da strelicom miša deluje na zaglavlje kolona. 3.xls. a jedna je od njih funkcija za sabiranje SUM. Primena na prethodnom primeru = SUM(A1:A4). zbir četiri broja (10+20+30+40).xls i učitati sačinjenu tablicu. Excel u normalnom režimu rada ne prikazuje formule koje se nalaze u ćelijama. u polju A5 upišite formulu =A1+A2+A3+A4 i pritisnite Enter. formula će se pojaviti na paleti alata (edit formula). • odabrati opciju Format > Column > Width i upisati željenu širinu kolone (slika).INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Da biste prikazali. Ure ivanje tablica 1.edit). Zatvoriti dokument. Program Excel početno postavlja širinu kolona tablice na 8 znakova. osim što se tada koristi naredba Insert > Column. Nove kolone se umeću na isti način kao i novi redovi. Umesto da piše svoje formule. npr.

Operacija sabiranja 8. Opcija Undo može se upotrebiti više puta uzastopno. pozitivan množenje.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 6. + *. Naredba Move uvek prilago ava formule njihovom novom mestu. Umesto toga Excel osigurava da kopirane formule zadrže početno značenje. OR & Slika 153. Postavite strelicu na polje (obeležite polazno polje ili polja) koje želite kopirati. Odaberite opciju Copy iz menija Edit. deljenje oduzimanje. Kopiranje podataka kao što su brojevi. katkada i nekoliko desetina adresa polja (C1+C2+C3+. Brisanje delova tablice dosta je rizična operacija jer je moguće da korisnik slučajno izbriše pogrešan deo. 7.. 162 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . / –. operator opis stepen negativan. Označite odredišno polje na koje se kopira i pritisnuti Enter. Formule se kopiraju na isti način kao i podaci. Osnovna razlika izme u formula i funkcija ogleda se u tome što funkcija na sažet način predstavlja formulu. u Excelu (u meniju Edit) ugra ena je opcija Undo kojom korisnik može vratiti izbrisani deo tablice. samo što Excel ne kopira original formule. Uklanjanje reda iz kolone postiže se aktiviranjem opcije Delete iz menija Edit. 12. = <. + >. samo što korisnik treba koristiti naredbu Move ili Copy iz osnovnog menija Edit. čiji se veći deo često i ne vidi na monitoru.Subotica . 9. > # NOT # AND. U našem primeru funkcija SUM zamenjuje ispis vrlo dugačke formule. = <. ILI povezuje dva zaglavlja ^ –. 10. čak i one s apsolutnim adresama.Cn) u jednostavan zapis SUM(C1:Cn). sabiranje veće od ili jednako manje od ili jednako manje od ili veće od logičko NE logičko I. Na sreću. 11. Pomicanje podataka u tablici slično je kopiranju. Uklanjanje reda i kolone utiče na tablicu.. zaglavlja i datumi jednostavna je operacija.

Slika 154. 15. Excel nudi velik broj različitih operatora. Zatim treba izabrati naredbu Insert > Chart (umetni > grafikon). ili kliknuti na oznaku za pokretanje čarobnjaka za grafikon. • matematičke funkcije. Grafikoni 1. Oba načina kreiranja grafikona daju iste rezultate. U dosadašnjim primerima pokazali smo upotrebu osnovnih aritmetičkih operatora. Kreiranje grafikona i štampanje Grafikoni prvenstveno omogućuju vizuelno predstavljanje podataka iz tablice. Te se funkcije razvrstavaju u sedam grupa: • računske i skupne funkcije. • funkcije za rad sa nizovima. 14. a birate ih zavisno od vrste podataka i načina na koji ih želite predstaviti (slika 154). Chart > Wizard. Excel nudi daleko više funkcija nego što će ih prosečan korisnik u svom radu koristiti (slika). • funkcije za finansijske izračune. 163 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Operatori uveliko utiču na rezultate izračunavanja u formuli. Excel nudi velik broj različitih vrsta grafikona i njihovih kombinacija. • funkcije za izračunavanje datuma i vremena.Subotica . • ostale funkcije. • logičke funkcije. Za kreiranje grafikona potrebno je obeležiti područja ćelija (polja) koja sadrže naslove i numeričke podatke.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 13.

Izgled pojedinih objekata na grafikonu. Klikom na naredbu Finish grafikon se prikazuje preko radnog lista na osnovu kojeg je kreiran. Pokretanjem opcije Page Setup korisniku se omogućuje da odredi izgled štampanja. Tu se korisniku nude opcije Subtype (promena podvrste grafikona). Opcija Print Preview služi za prikazivanje izgleda stranice na monitoru. onako kako će izgledati nakon štampanja. korisnik može pomerati i okretati ceo grafikon. 7. Dodatne izmene i fino oblikovanje grafikona moguće je učiniti pomoću opcije Fomat > 3 . Options (uključuje i isključuje iscrtavanje bočnih linija). te izbor štampača (slika). Pre svakog štampanja dokumenta nužno je obeležiti raspon štampanja. Excel u meniju File poseduje četiri opcije koje se koriste pri štampanju. U otvorenom dijaloškom okviru (Chart > Wizard) korisnik odre uje vrstu grafikona.Subotica . Print Area (područje štampanja). kao što su naslovi ili legenda. izgled legende. naslov i slično. zaglavlje i slično. 4.Time se ujedno ponovno namešta raspon odre en na prethodnom štampanju. 3. Series Order (promena rasporeda serija podataka na grafikonu). a mogu mu se promeniti i dimenzije. Perspective) (slika). Posebno lepo izgledaju trodimenzionalni grafikoni. Da bi istaknuo pojedine detalje. Korisnik bira aktuelni raspon polja (ćelija) za štampanje. može se menjati tako što se klikne na njih. 8. 164 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .D Area Group. 10. te odre ivanjem parametara (Elevation. Print Preview (provera izgleda štampanja) i Print (štampanje). a pre slanja na štampač. ili preko menija koji se dobija desnim klikom na neutralnu površinu grafikona. Štampanje nije moguće bez opcije Print Area. Klikom na sam grafikon pokreću se ručke pomoću kojih se grafikon može premestiti. margine. 9. To su: Page Setup (postava stranice). 5. Rotation. 6. To se čini preko menija Format Chart Area (klikom desne tipke miša na grafikon) i izborom 3-D View. U opciji Print korisnik odre uje stranice koje želi štampati.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 2. Drop Lines (odre uje razmak izme u serija podataka i dubinu grafikona) i slično.

namena 143. Excel. Postavka stranice za štampanje PITANJA 142.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Slika 155. Kreiranje grafikona i štampanje 165 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

a na američkim univerzitetima početke umrežavanja obeležava entuzijazam programera i skromna novčana podrška. razmatrajući mogućnost stradanja vitalnih komunikacionih postrojenja u eventualnom atomskom ratu. Me utim. 166 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . mogla funkcionisati bez obzira na oštećenja nekih svojih delova. bilo da su to personalni računari ili mreže. PrepNet.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 12. odlučila je stvoriti mrežu koja bi. veka. zahvaljujući dobro razvijenim protokolima. SuraNet itd) u jednu jedinstvenu mrežu u kojoj svi priključeni korisnici. američka vojska. Tako je nastala mreža na osnovu prvih istraživanja pod nazivom ARPA-Net (Advanced Research Projects Agency Net). postoji još jedna teorija nastanka globalnog umrežavanja. godine neke organizacije uključuju u trend komercijalnog umrežavanja (na primer Dow Jones News). Tako su se već postojeći kanali i programi koristili za razmenu elektronske pošte. NearNet. kada se uvidelo da skupi računari većinu svog vremena provode ’’neiskorišćeni’’. kada su u Americi počela istraživanja na umrežavanju računara preko telefonskih linija.Subotica . Prema toj teoriji. veka. Prva nastojanja umrežavanja računara na globalnom nivou datiraju još početkom 70-ih godina 20. a isto tako i povezivanje više pojedinačnih (lokalnih) mreža (na primer EARN. INTERNET Internet je veza više individualnih računara primenom protokola TCP/IP. dele istu šemu adresiranja. koja je s vremenom rasla i prvobitno se koristila za razmenu elektronske pošte (e-mail). Sami koreni interneta potiču iz 60-ih godina 20. da bi se kasnije pojavili konferencijski sistemi zasnovani na programima koji su stavljeni u javno vlasništvo. NFSnet. Tek se 1974.

Da bi se ostvarila veza i uključenje u mrežu.File Transfer Protocol. • WWW . slike. 167 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .elektronska pošta (polazni servis na internetu). Komplet enciklopedije Britanika Internet danas predstavlja mrežu koja spaja milione računara.Wide-area Information Server.Subotica . pristup multimedijalnim dokumentima interneta korišćenjem koncepta hiperteksta. World Wide Web (www) . zvučni zapisi. dok 90-ih godina internet ostvaruje mesečni rast razmenjenih poruka za oko 20%.. Početni kapacitet mreže od 56000 bita u sekundi nije uspeo zadovoljiti takav rast mreže.servis koji daje osnovne informacije menadžerima.globalna ili svetska mreža. servis (program) koji omogućava pretragu više baza podataka odjednom.). ta je mreža dobila i simboličan naziv internet (svetska mreža ili mreža svih mreža). bazama podataka. • WAIS .Internet Relay Chat. Sl. servis koji omogućava razgovor dva korisnika mreže u isto vreme (u realnom vremenu). 156. ovo desetleće za internet donosi i razvoj velikog broja komercijalnih servisa s različitim namenama. ne samo u SAD. • IRC . Brzina prenosa.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO U 80-im godinama prošloga veka.. • NEWS . Švajcarska) u centru za visokoenergetsku fiziku. • FTP . pristup bibliotekama datoteka (elektronske knjige. pa je taj kapacitet proširen i stalno raste. izgledala bi ovako: prenos cele enciklopedije Britanika trajao bi oko 2 sekunde. u CERN-u (Conseil European Pour la Recherche Nucleaire. • Gopher . njime se znatno može unaprediti poslovno komuniciranje. Ovaj servis je nastao u martu 1989.World Wide Web. jedan je od najmla ih servisa na Internetu. na primer. nego i u Europi. Internet odlikuje veliki broj mogućnosti. Osim promene i stalnog rasta brzine prenosa. • Finger . moguć je i prenos spomenutih datoteka. Nabrojaćemo neke od njih: • E-mail . informacionim servisima. Zbog smanjenog utroška vremena. Često se javlja pod skraćenicom www. • TELNET .servis koji pruža osnovne informacije iz sveta i mnogi drugi servisi (novosti). treba imati odgovarajući hardver i softver.servis koji omogućava pristup drugim računarima. U poslednje je vreme i najpopularnija. Japanu i Australiji. a danas je veći od 2 milijarde bita u sekundi.servis koji omogućava jednostavno kopiranje tekstualnih datoteka i programa. Elektronska pošta (e-mail) je osnovni servis na internetu.

što znači da se iz dokumenta mogu pozivati i drugi dokumenti. Protokol kojim korisnik komunicira sa www serverom naziva se HTTP. To kretanje po internetu sve je popularnije. Internet Explorer pokrećemo dvostrukim klikom na njegovu ikonu. Pojaviće se dijaloški okvir Add Favorite u čijem se okviru Name nalazi adresa trenutne web stranice. Kliknemo na željenu adresu u popisu nakon čega se učita izabrana web stranica. Kada se nalazimo na takvoj stranici. na osnovu SGML standarda (Standard Generalized Markup Language). Kliknemo na dugme > OK. dok server potom izvršava nalog na korisnikovom računaru. u NCSA institutu (National Centre for Supercomputing u Chicagu). Adrese mrežnih stranica koje često posećujemo možemo spremiti u datoteku Favoriti. nalazi neka podcrtana (istaknuta) reč. npr. Dokumenti koje koristi globalna mreža su obične tekstualne datoteke sa specijalnim dodatkom sekvenci za formatiranje teksta i ispisa. Ako tražimo podatke o odre enoj temi. a sistem je osmislio s ciljem da fizičarima na lak način predstavi informacije dostupne preko interneta. Nakon otvaranja prozora programa za pretraživanje interneta. a za potrebe www prezentacija i dokumenata prilago en je i pojednostavljen. a da toga nismo ni svesni. U prozoru Internet Explorera nalaze se: naslovna traka s imenom programa Microsoft Internet Explorer i imenom trenutne web stranice. Internet Explorer je program za pretraživanje interneta. kliknemo na dugme Favorites na alatnoj traci i u sadržaju datoteke izaberemo adresu web stranice. Prve www verzije napravljene su 1990. to znači da je ona spojena s nekim drugim dokumentom. alatna traka. ili klikom na ikonu tog programa koja se nalazi na Taskbar-u. primera radi. Danas su. na NeXT računarima. kliknemo na dugme > Add. otvorimo meni Favoriti i kliknemo na naredbu Add To Favorites. Primeri formatiranja teksta su: naslov.Subotica . Jezik HTML je nastao 1991. Tek je razvoj programa za pristup ovom servisu (posle nazvan www browser). traka s ponudom. ili kliknemo na dugme > Favorite na alatnoj traci: kada se s leve strane prozora pojavi oznaka Favorites. Links ili Media. Na taj se način pregledom jednog dokumenta putuje kroz mrežu. pokrenućemo automatsko pretraživanje mreže. Taj sistem omogućava da povezani dokumenti budu raspodeljeni na više računara u mreži. razvijeni i bolji programi za pristup tom servisu. pomoću kojih možemo pronaći veze za lokacije po odre enim kategorijama (zabava. Ako se klikne na nju. a žargonski se naziva surfovanje u mreži (Net Surfing). Hyper Text Transfer Protocol.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Tvorac globalne mreže je Tim Beerners-Lee. pridoneo da on danas postane jedan od najpopularnijih i najkorišćenijih servisa na internetu. Kao polaznu osnovu pri kreiranju tog servisa uzeo je hipertekst. Sledeći put kada želimo pristupiti toj web stranici. Kliknemo na dugme > Search. To znači da se svi podaci nalaze na serverima na mreži. Google. a ne znamo adresu. WWW servis organizovan je na načelu korisnik .server. pojavi se polazna stranica. automatski se pristupa sadržaju dokumenta koji je povezan s tom rečju. adresno polje s adresom stranice koju smo upravo posetili. programu Mosaic (u verzijama za X i MS Windows) koji je razvijen 1993. Jezik u kome se formatira ispis (jezik kojim se pišu www dokumenti) naziva se HTML (Hyper Text Markup Language). me utim. naglašeno. Lokacijama na mreži možemo pristupiti tako da kliknemo na meni > Favorites. a zatim na Chanels. a s leve strane prozora pojavi 168 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Samo pisanje mrežnih dokumenata sastoji se u izradi obične tekstualne datoteke. sport. tako da se aktiviranjem povezane reči pristupa dokumentu koji je na nekom udaljenom računaru: time se ujedno kreće kroz mrežu. Ako se u tekstu izvornog dokumenta. a korisnik preko posebnih softverskih programa šalje nalog serveru kojim potražuje neki dokument. itd). Servis www zasnovan je na sistemu hiperteksta. ili krstarenje hipersvemirom (Cruising Hyperspace). tako da je danas jedan od najboljih softvera za pristup NetScape koji je razvila kompanija CommerceNet.

kabelski. ili ADSL mreže servisa Telekoma Srbije). Videćete početnu stranicu . Neki podaci mogu biti i automatski upisani. ili se možemo vratiti na početnu lokaciju klikom na dugme Home. Sledite uputstva koje dobijete od provajdera. Izgled programa za pretraživanje interneta (Internet Explorer-a) Kako se koristiti programom za pretraživanje interneta (Internet Explorerom) Ako imate u računaru ugra en modem i vezu s internetom (telefonsku liniju). kliknemo na dugme > Next i izaberemo drugi mrežni pretraživač (AltaVista. Slika 157. pomoću internet Explorera možete surfovati internetom (pretraživati ga). U okvir za tekst upišemo šta želimo tražiti i kliknemo na dugme > Search.Subotica . Kao prvo. 169 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Zatim se pojavi popis adresa povezanih s traženim pojmom. Google. kliknite Start > Internet. Nju vam može dati vaš odabrani provajder internetskih usluga (ISP). Njime pregledate globalnu mrežu (www). Windows će vas povezati s ISP-om i pojaviće se prozor Internet Explorera. Klikom na pojedinu adresu pozivamo njezinu mrežnu stranicu.home page (osnovna postavka je MSN Microsoft network). Pre korišćenja svih prednosti interneta. odnosno. Cuil itd) i ponovimo postupak pretraživanja na isti način. Dial-up ili stalna konekcija preko SBB. Pomoću dugmeta na alatnoj traci možemo se kretati napred (Forward) ili natrag (Back) po web lokacijama. Učinite ovako: 1. treba uspostaviti vezu. Ako program ne prona e ono što tražimo. ISDN ili DSL) i veza s internetom. Možete se poslužiti i čarobnjakom za povezivanje na internet. internetske stranice. upišite svoje korisničko ime (user name) i lozinku (password). tražite odre ene teme i nameštate sigurnosne postavke pristupa internetu. Yahoo. 2. Nakon uspostavljanja internetske veze možete pokrenuti Internet Explorer. internetskih usluga (npr. potreban vam je modem (analogni.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO se traka za pretraživanje. Način uspostavljanja veze zavisi od vrste veze i od provajdera. Kliknite dugme Connect (priključci). Izbor pretraživača na traci Search Slika 158.

1971: Američki informatičar Rej Tomlinson poslao prvi e-majl posredstvom APRANET-a.7 miliona računara. a godinu dana kasnije razvio prvi program za slanje i prijem elektronske pošte. 1985: Na mrežu priključeno 2. Ove godine pristup internetu preko mobilnog telefona imaće 600 miliona ljudi. Rusija (29 miliona). 1989: Tim Berners Li razvio u CERN-u (centar za istraživanje elementarnih čestica) u Ženevi tehničke standarde globalne kompjuterske mreže (World Wide Web). 2001: Osnovana ’’slobodna enciklopedia’’ Wikipedia. 2006: Na internet priključeno 395 miliona računara. što je dvostruko više nego 2006. Istraživački centar CERN omogućio javnosti da koristi globalnu kompjutersku mrežu. Slede SAD sa 163 miliona korisnika (16. prvi personalni računar.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Zanimljivosti: Od prvog kompjutera do svetskog sistema 1969: Povezivanje nekoliko američkih naučnih instituta u jedinstvenu APRANET (preteča interneta. Japan sa 60 miliona korisnika. odnosno. fakulteta. 1981: IBM predstavlja ’’Personal Computer 5150’’. 2008: Milijarda na internetu. 2003: Osnovan ’’Skype’’. u svetu je bilo ukupno 1. 2004: Lansiran ’’Facebook’’.6 miliona računara.000).8% od ukupnog broja korisnika u svetu.730. 1999: Na internet priključeno 43 miliona računara.Subotica . poput obuke. postaje standard. Do ovog podatka je došla kompanija ’’ComScore’’ u svom istraživanju. U korisnike interneta su uračunate osobe starije od 15 godina koje se sa internetom povezuju od kuće. u decembru 2008.6 miliona). povezala se sa IBM-om radi istraživanja poslovnih aplikacija u mreži. koristiće redovno internet u 2009.0. 170 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . 1981: Na APRANET je priključeno 213 računara.000 račnara. Na internet priključeno 110 miliona računara.000 računara. Francuska (34 miliona). zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji. dizajna ili sofisticiranih simulacija. Indija (32 miliona). Velika Britanija (36. 2005: Tim O’Rajli stvorio Web 2.007. Osnovan ’’YouTube’’. Nemačka (37 miliona). 2007: Kompanija ’’Apple’’ izbacila na tržište prvi ’’iPhone’’. 1993: Zahvaljujući prvom grafičkom brauseru ’’Mosaic’’ i laici mogu da koriste internet.000 korisnika interneta. odnosno. Doba interneta: gotovo četvrtina svetske populacije. može da se uporedi sa intranetom neke velike kompanije). itd. 1990: Na mrežu priključeno 313. Kompanija sa sedištem u San Francisku ’’Imotiv sistems’’. Najveći broj korisnika nalazi se u Kini (179. Polovina njih će kupovati online. ili sa radnog mesta.1000. Amerikanac Fred Koen programira prvi kompjuterski virus.5 milijarda ljudi. godini. 17.2%). 1983: Protokol TCP/IP. proizvo ač opreme koja omogućuje kontrolu igrice mislima. 1998: Lari Pejdž i Sergej Brin osnovali ’’Google’’. Na internet priključeno 36. Na mrežu priključeno 171. 1. koji identifikuje računare na mreži. program za telefoniranje preko interneta. Posebno obratiti pažnju na: Igre uma.

149. Pojam internet-a Ko je Tim Beerners-Lee? Naziv protokola na internetu Mogućnosti koje pruža internet Pretraživači interneta.. 147. 145. 146. navesti neke! Protokol kojim korisnik komunicira sa www serverom naziva se.Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 144. 148.. 171 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

Klasifikacija modela. koju je naveo Vujo Knežević. polazište temeljeno na preradi informacije.Subotica . Shannon i W. bez učešća njenog primaoca. idejama. odnosno. E. Najmanje su zastupljeni radovi iz oblasti nastave i učenja zasnovani na semantičkom pristupu teoriji informacija. Pažnja se posvećuje odre ivanju količine informacija koju sadrži vaspitna poruka. na količinu informacija. Glavna je zamerka takvom proučavanju vaspitne poruke ta što ona ne 172 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Navešćemo neke dostupne i zanimljive rezultate tih istraživanja. polazište temeljeno na subjektivnoj informaciji. a koja zavisi od kombinacije slova u tekstu. komunikacioni i algoritamski model. On omogućava razmatranje svih relevantnih pitanja kao što su cilj. na temelju merenja objektivne informacije. a može se uspešno koristiti u proučavanju problema nastave i učenja. TEORIJA INFORMACIJA Teorija informacija ili informatika. uključujući sve lične i psihološke činioce koji omogućuju proučavanje svih diferencijalnih uticaja informacija na primaoca. polazište temeljeno na didaktičkoj informaciji i 4. Zanimanje pedagoških nauka za teoriju informacija datira zapravo još od nastanka teorije informacija. postala je predmet iztraživanja mnogih naučnih grana. Taj pristup zanemaruje sadržajnosmisaonu stranu poruke. Semantički koncept teorije informacija primenjen je na istraživanje značenja informacije i reakcije primaoca. kao što je već istaknuto. Ti se radovi temelje na zakonima. polazište temeljeno na objektivnoj informaciji. redundantni. odnosno. što odgovara realnom životu u vaspitanju i učenju. tako e. odnosno. grane pedagoških nauka. Weawer 1949. Velik broj pedagoških radova temelji se na sintaktičkom konceptu teorije informacija koji je Vujo Knežević usistemio u četiri modela: informacioni. Postoje. metodama i sredstvima simboličke logike i logičke matematike. menjanje strukture niza odražava se na njegovu funkciju. Osnovnu ideju razradili su C. informacionog modelovanja strukture i funkcije vaspitnog sadržaja ima četiri različita polazišta i to: 1. Po njima. Najveći broj radova o primeni teorije informacija u svim drugim naukama temelji se na sintaktičkom pristupu.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 13. bavi se problemom kibernetičko-informatičkog pristupa učenju i vaspitanju. Taj se pristup najviše primenjuje i u radovima sa područja didaktike. To zapravo znači da količina informacija zavisi od različitih kombinacija slova u tekstu. te pronalaženje metoda i instrumenta za merenje značenja informacije. praktični rezultati i vrednost informacije za korisnika. radovi koji proučavaju pragmatični koncept teorije informacija. pa tako i pedagogije. Pragmatični aspekt teorije informacija daje najopštiji nivo za proučavanje informacija. Prvi informacioni model proučavanja vaspitanja i učenja. definisanje smisla informacije. U osnovi proučavanja vaspitnog sadržaja. 3. pretpostavka je da se u stohastičkoj strukturi teksta (vaspitne poruke) nalazi objektivna mera koja bi vredela za svakog primaoca. 1) Proučavanje vaspitnog sadržaja temeljeno na objektivnoj informaciji zasniva se na posmatranju nastave kao procesa koji se odvija pomoću niza simbola (znakova). godine. Osnovna problematika kojom se bave njihovi autori odnosi se na tumačenje logičko-semantičkog ’’problema značenja’’. Ovde ističemo da su pojedini vidovi teorije informacija primenjeni na istraživanje fenomena informacije u području nastave i učenja. 2. Teško je nabrojati sve moguće uzajamne veze pedagoške nauke i teorije informacija.

dvofunkcionalna. što se ne proučava veza izme u vaspitnog sadržaja i njegovog primaoca. a posebno je značajno znanje koje on poseduje u vezi sa sadržinom vaspitne poruke. te uvo enjem novoga pojma estetske vrednosti informacije. a manja količina subjektivne informacije izražava dečije znanje. za odre ivanje subjektivne količine informacije koju sadrži vaspitna poruka. odnosno. Bez detaljnijeg upuštanja u suštinu tog značajnog. odnosno. reč je o razlici mere subjektivne informacije pre i posle učenja. presudnu ulogu imaju primateljeve intelektualne. Sve te činioce Shannon je pokušao obuhvatiti svojom metodologijom za odre ivanje subjektivne informacije. možemo konstatovati da ta metoda nije pogodna za proučavanje vaspitne poruke. a izražava se estetskom informacijom. po Weltneru. da informacija sadržana u poruci zavisi i od onoga ko tu poruku prima. Shannonov je metod za pedagoške potrebe prilagodio nemački kibernetičar Klaus Weltner (citirano prema knjizi V. inteligencija. Empirijska istraživanja subjektivne informacije. odnosno. U proučavanje vaspitnih poruka Weltner je uveo i dva nova pojma: didaktičku informaciju i didaktičku transinformaciju. Didaktička transinformacija predstavlja razliku izme u onoga što treba naučiti i naučenoga. pol. odnosno. itd. se može unaprediti pomoću modela didaktičke informacije i transinformacije. njeno oblikovanje u didaktičkom (metodičkom) smislu. U predškolskom vaspitanju. primerice. Weltner je i sam usavršavao svoju metodu na temelju modela didaktičke informacije i transinformacije. U takvoj interpretaciji veća količina subjektivne informacije izražava veću zabludu . otvorenih pitanja zavisi li subjektivna informacija od subjektivnih karakteristika primaoca (deteta) kao što je prethodno poznavanje sadržaja. po Weltneru.neznanje. Didaktička informacija je stepen poznavanja neke sadržine. 173 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . oblik i drugo. subjektivna je informacija. forma. Tako e. Takav je metodološki pristup opterećen i odre enim nedorečenostima poput. Kneževića). odnosno. Prema tome. odnosno. ’’od stepena očekivanosti nekog saopštenja’’. Shannon je zaključio da objektivna metoda koju je on postavio ne uključuje subjektivne karakteristike primaoca poruke.Subotica . stepen obrazovanja. pa je on označava kao meru znanja ili neznanja. 2) Proučavanje vaspitanja sa stajališta informacionih modela temeljeno na subjektivnoj informaciji u središte pažnje postavlja vezu izme u elemenata poruke i primaoca.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO uključuje primaoca. Uočavajući navedene i druge nedorečenosti u pogledu mogućnosti da subjektivna informacija bude mera znanja. Odraz je objektivne strukture vaspitne poruke i funkcija je subjektivne strane deteta. 3) Metoda za merenje subjektivne informacije. U sklopu toga. kako navodi Weltner. pri čemu se koriste statistički postupci. Weltner je subjektivnu informaciju sveo na ’’didaktički pokazatelj usvojenosti informacije’’. uzrast. Tako je Weltner problem subjektivne informacije doveo u vezu s verovatnošću i izrazio je pomoću sledeće formule: Ng Xsub = f(p) = f N Prema Weltneru. motivacione. emotivne i druge karakteristike. rezultat različitosti interpretacije poruke. veću količinu objektivne informacije. mera razlike izme u subjektivne i estetske informacije. naime. empirijskog poduhvata pretvaranja objektivne u subjektivnu informaciju. odnosno. postoji razlika u količini informacija koja je. subjektivna informacija izražava odnos izme u pogrešnih (Ng) i mogućih (N) predvi anja. Polazna je pretpostavka ta da informacija poruke ne zavisi samo od statističke strukture niza. nego i od znanja primaoca. informacija u vaspitnoj poruci zavisi i od subjekta-primaoca. Weltnera su dovela do zaključka da na subjektivnu informaciju utiče način strukturiranja i interpretiranja poruka kao što su na primer stil. kada se saopštava poznata poruka.

Svi ti radovi imaju značajan teorijski doprinos i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. bilo gde i u bilo koje vreme. Obrazovanje na daljinu postalo je glavni oblik učenja i način držanja predavanja širom sveta. računarska baza obrazovanja.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Sva navedena i druga proučavanja vaspitanja i učenja zasnovana na teoriji informacija imala su za cilj ’’subjektivizovati objektivnu informaciju’’. Uslovi savremenog obrazovanja nametnuli su mnogo ozbiljniji pristup upravljanju procesima sticanja znanja. a svoja istraživanja nije temeljio samo na bihejviorističkom S . Elektronsko učenje (engl. Već se duže vreme u naučno-stručnim krugovima i u neposrednoj praksi govori o novim obrazovnim konceptima i radi na njima.Subotica .subjekt (dete) (radovi H. To je najviši organizaciono-tehnološki proces rada koji se zasniva na informaciji. elektronsko obrazovanje i internetske tehnologije Obrazovanje na daljinu temelji se na tehnologijama. Takav je pristup opravdan kada se odnosi na nastavu kao komunikacioni proces. Te vrste obrazovanja koriste računarski sistem za čuvanje i slanje obrazovnih lekcija.reakcija) pristupu koji su postavili američki naučnici. posredna mogućnost uspostavljanja analogije preko informacionog modela. Nude se rešenja poput elektronskog učenja.deteta. Nekoliko tipova računarskog obrazovanja prethodilo je WBT-u. da bi se otkrila zbivanja u procesu učenja (američki naučnici) i modeliranje tipa analogije na relaciji računar . 4) Problematika odnosa dete . što je po nekim autorima jedno te isto.R (stimul . zahvaljujući razvoju nove tehnologije nazvane WEB-OSNOVA. a najčešća su: računarske pomoćne instrukcije (CAI). tradicijama i tehnikama iz sva tri područja. Franka). Naziv WBT često je korišćen da opiše upotrebu WEB tehnologije u obrazovanju.primalac. Učenje pomoću računara bilo je predmet velikih istraživanja. Značajan doprinos radeći na tom problemu dao je Helmar Frank. U periodu od hiljadu godina ljudska bića su se udruživala da bi učila i sticala znanja. pre ili kasnije našli svoju primenu u obrazovanju. Analogija se ostvaruje pomoću osnovnog modela komunikacionog procesa: izvor (pošiljalac) .vaspitne sadržine (iako je to prvenstveno psihološki proces) proučavana je i s informatičkog stajališta. Može se učiti iz otkrića i grešaka koje su napravljene u sva tri područja. One imaju različita imena.kanal . Do sada smo bili zavisni od odre enh i tačnih mesta i termina. računarska baza instrukcija i računarska baza školovanja (CBT).WBT (Web Based Training) kao otvorene platforme za elektronsko učenje. izbilo pitanje: Mogu li teorija informacija i kibernetika objasniti zbivanja u detetovoj glavi u procesu prijema i usvajanja informacija? Odgovor je bio da mogu: postoji. ali nije dovoljan za proučavanje procesa učenja. naime. Ipak su pronalasci za koje se pokazalo da pojednostavljuju vaspitno-obrazovni proces i čine ga uspešnijim. uopšteno promatrano. Obrazovanje na daljinu. To su istraživanja i razvoj sistema pod nazivom CBT (Computer Based Training) . Ali danas su internetske tehnologije nadišle prostorna i vremenska ograničenja. mnogi zagovaraju sisteme učenja na daljinu. Frank je pretpostavio da je posredstvom S . informacionim sistemima i informatičkim tehnologijama. Navešćemo samo neka. Škola kao ustanova za sticanje znanja. termin WEB osnova obrazovanje: WEB osnova je paket češći unutar fakulteta. Informatizacija predstavlja novu društvenu epohu koja iz osnova menja život i ljudski rad. oduvek je u izvesnoj meri kasnila za najnovijim naučnim otkrićima. Radovi sa tog područja imali su podlogu u informacionom pristupu analiziranja ulazno-izlaznih veličina. Dakle.R procesa moguće ustanoviti neke invarijantne pokazatelje o psihičkom stanju primaoca . e-learning) više je od pretvaranja postojećeg nastavnog materijala u multimedijalnu sadržinu za distribuiranje preko interneta ili 174 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . U prvi plan je. Uskoro će svako biti u mogućnosti naučiti bilo šta. naravno.

Za većinu fakulteta (škola) prvi je korak ka elektronskom učenju izrada celokupnog sadržaja koji će biti dostupan na internetu ili intranetu. pa je situacija slična onoj 175 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . a studenti ih preuzimaju web pretraživačem. JAVE. Poznajemo kooperativno. bez obzira na to doprema li se kompletna datoteka na ’’studentov’’ računar za lokalnu upotrebu. poučavanja ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom računarskih tehnologija. Profesor ima mogućnost interakcije i prilago avanja reakcije na studentove akcije. Prelazak na elektronsko učenje ne znači odbacivanje postojećeg obrazovnog sadržaja. pripremljenog za distribuiranje na disketama. U načelu. (Word omogućava da se dokument sačuva u HTML formatu). Alternativno. a mnogo manji sinhrono. ali za njega ne postoji jedinstvena definicija. • nastavni sadržaj u obliku. ili svaka druga datoteka namenjena štampanju. sadržaj se može menjati u web format za distribuiranje preko web pretraživača (čitača). tzv. • kontinuirani ili streaming mediji. Veći deo komunikacije odvija se asinhrono. On ne omogućava upravljanje procesom obuke. mogu se dopremati korišćenjem. tj. Vrsta sadržaja koja se može distribuirati online može se svrstati u četiri kategorije: • ’’papirni’’ sadržaj. Upotreba tehnologije koja omogućuje interakciju sa studentima. jer to zavisi od organizacije učenja. one u kojima je naglasak na obrazovanju (učenju i podučavanju). kompakt disku ili preko lokalne računarske mreže. izvršnog kursa (engl. Potpune mogućnosti elektronskog obrazovanja mogu se ostvariti preko prihvatanja odgovarajućeg modela. ne garantuje da će do interakcije zaista i doći. tzv. To je upravljanje i distribuiranje obrazovanja unutar konteksta online obrazovnog modela. a najčešće se sreću dve grupe definicija: 1. 2. a posebno računarskih mreža temeljenih na internetskim tehnologijama. Korišćenje internetskih tehnologija (TCP/IP mrežnih protokola): sadržine za učenje postavljene su na web serveru. one u kojima je naglasak na tehnologiji (na ’’e’’). streaming) softvera. • web sadržaj. To je najosnovniji oblik online distribucije. tj. Wordovi dokumenti. kolaborativno i kombinovano učenje. Adobe Acrobat dadoteke. RealVidio. E-obrazovanje je bilo koji oblik učenja. jer ne omogućava odgovarajuću podršku. MP3 audio. striming (engl. Profesor mora planirati redosled bitnih interakcija. Definicije obično zavise od profesije i iskustva autora. Implementacija modela elektronskog učenja ne mora obuhvatiti izmenu celokupnog nastavnog sadržaja. authoring) kao što su Authorware. a može uveliko poboljšati vrednost postojećeg obrazovnog materijala fakulteta (škole). ali za većinu firmi (škola) koje se profesionalno bave obrazovanjem nije pogodan.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO intraneta. To obično obuhvata izradu web stranice koja sadrži materijal za obuku ili resurse koje ’’student’’ može preuzeti. U ovom poglavlju ukratko će se razmotriti modeli koji podržavaju elektronsko učenje i teme koje se mogu realizovati za takvo obrazovanje. itd. Uobičajene su definicije: E-obrazovanje je izvo enje obrazovnog procesa pomoću informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). NetShow. ToolBook i drugi. ili se korisniku priključenom na internet distribuira stranica-po-stranica. Kontinuirani mediji (video i audio) koji zahtevaju odre enu vremensku sekvencu da bi stvorili značenje. od HTML-a do Shockwavea. svaka se elektronska datoteka može online distribuirati. courseware) koji se distribuira korišćenjem tradicionalnih alata za autorstvo (engl.Subotica .

ILT) obuhvata oblike neposredne komunikacije. ako to infrastruktura (propusna moć) omogućava. Da bi elektronsko učenje bilo uspešno. • nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursevima. Okruženje obuhvata katalog 176 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog korisnika (za studente. To znači beleženje svih studentskih aktivnosti povezanih s obukom koje će se potom koristiti za razne izveštaje.student i odeljak koji se upisuju moraju biti u mogućnosti pristupiti obuci. potrebna je ekvivalentna online infrastruktura koja se koristi za upravljanje i administraciju klasičnog obučavanja. Slično.korisnici treba da imaju pristup funkcijama i resursima koji odgovaraju njihovim ulogama u obrazovnom procesu.Subotica . • testiranje i ocenjivanje . kao multimedijalni kurs.CBT). Ključna je prednost online distribucije mogućnost upravljanja u realnom vremenu ukupnim obrazovnim procesom. kategorija obrazovanja pomoću instruktora (Instructor Led Training . što zahteva dva ili više učesnika u istoj prostoriji u istom trenutku. osim materijala na disketi i kompakt disku. U sledećoj tabeli navedene su neke važne funkcije elektronskog učenja i način klasičnog obrazovanja koji one mogu uspešno koristiti. ili kao jednostavan web (HTML) sadržaj ili. priručnici i videoprezentacije ostavljeni u centru za obuku. učestvovanja u nastavi i postavljanja pitanja svojim predavačima. Takva infrastruktura zahteva sledeće: • proces registracije .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kada su knjige. instruktore i voditelja obuke). Potpuno oblikovani sistemi za obrazovanje pružaju mogućnost upotrebe mnoštva alata koji dopunjuju klasične aktivnosti u obrazovanju. Kategorija obrazovanje pomoću računara (Computer Based Training . Funkcije elektronskog učenja Klasično obučavanje komunikacija ’’Papirno’’ obučavanje CBT ILT Upisivanje * * * * Odre ivanje termina Zadaci * * * Asinhrona Distribuiranje komunikacija sadržaja * * * * * Sinhrona * * * Osnovni se kurs distribuira online. Važno je postići to da se sistem za elektronsko učenje može koristiti čak i tada ako se sadržaj ne namerava online distribuirati. • okruženje koje podržava obuku . Na taj način voditelji mogu pratiti napredovanje studenta tokom kursa jer se sve nalazi u bazi podataka. To omogućava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeležene i praćene. a učenik prepušten vlastitoj knjižari i opremi. obuhvata i upotrebu medija kao što su video i audiotraka. Time se treba omogućiti nadzor aktivnosti.studenti treba da imaju mogućnost me usobne komunikacije. • mehanizam nadzora sigurnosti . • praćenje procesa obrazovanja. te bazu podataka za upravljanje i administriranje s mogućnošću pravljenja raznovrsnih izveštaja. • proces upisivanja .merenje uspešnosti u obrazovanju.

Podrška instruktora omogućava se preko privatnog foruma unutar kojeg studenti mogu direktno postavljati pitanja instruktoru i dobijati odgovore elektronskom poštom. Javna oglasna tabla i instruktor omogućuju online komunikaciju izme u učesnika. Javna elektronska oglasna tabla omogućava grupnu komunikaciju. student treba imati svoj identifikacioni broj. tako e. PITANJA 150. Da bi pristupio sistemu. Osnovne informacije su dostupne kako bi se učesnici mogli sami adekvatno pripremiti. Tehnološki najzahtevnija i najskuplja verzija elektronskog učenja je virtuelna nastava u realnom vremenu koja koristi videokonferenciju preko mreže. ili offline (elektronska pošta). teško planirati obuku u tačno odre eno vreme (sinhrona virtualna nastava). beleške o obuci i priručnike koji se distribuišu online. U terminu za čas učesnici se prijavljuju na sistem. 151. Iako oprema krajnjeg korisnika (učesnika) nije više skupa. Student treba pristupiti sistemu. Podržano je preliminarno (kvalifikaciono) testiranje kako bi instruktor mogao proceniti predznanje učesnika. Jednom snimljena digitalizovana prezentacija može se koristiti neograničen broj puta bez novih investicionih troškova. Testiranje i ocenjivanje mogu biti podržani za vreme časa i u planiranim intervalima posle časa. prednosti i mane Pojam i suština obrazovanja na daljinu 177 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Šta je objektivna informacija u nastavnom procesu? Šta je subjektivna informacija u nastavnom procesu? Učenje i računar.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kurseva. 152. Učesnici zatim mogu postaviti pitanja na koja prezentator odgovara online (konferencije u realnom vremenu). zakup propusnog raspona potrebnog za tu vrstu nastave još je vrlo skup (?). ’’Čas’’ može posetiti neograničen broj učesnika.Subotica . Komunikacija i vežbe mogu se izvoditi kao i kod drugih modela. nekim je firmama i ustanovama. Pre ’’žive’’ nastave instruktor može usmeriti kurs prema specifičnim potrebama grupe na osnovu rezultata testiranja. videti plan obuke i preuzeti obuku u svoje vreme. Vežbanje (’’domaći zadaci’’) i ocenjivanje. čime se olakšava administracija obuke. tako da za njih to nije pogodan model. Osim toga. lozinku i web adresu. spisak studenata sa podacima o njima. Video streaming tehnologija može se koristiti za digitalizaciju ’’žive’’ prezentacije (uključujući i PowerPoint prezentacije) i distribuciju preko mreže. Učesnici se prijavljuju na kurs prema planu koji je online postavljen. zbog prirode posla. Materijal za obuku treba biti na raspolaganju studentima preko interneta/intraneta. te izme u učesnika i instruktora. se obavljaju online. 153.

To načelo vredi i za digitalne filmove. Pojavom prvih animacionih programa tipa Flash. glasi: ’’Obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima’’. odnosno. sadržajne komponente i komponente korisničkog interfejsa. Jedna od definicija. te istraživanjima na planu teorija učenja. dugmad. jasno pokazuje da je to najnapredniji oblik programiranja. Tako se pod pojmom obrazovnoga softvera podrazumevaju i gotovi računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastavnih sadržaja. dodirivanjem mišem osetljivih tekstualnih mesta. slikovni elementi.. koja po mišljenju autora te studije jednostavno i dobro odre uje spomenuti pojam. npr. likove da govore i hipertekst je postao hipermedija. i nije se govorilo o multimediji. na žalost. te upravljati filmom pomoću manipulacije slikovnih elemenata u filmu.. čine realne prostore prohodnima (upotrebljivima) i toj stvarnosti dodaju podatke. Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association. započinje hipertekst. srednja škola.usdla. Tako. 178 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . u obliku postavljenog trodimenzionalnog grafikona kao ’’Annotation der Realita’’.. tako e. psihologiji i pedagogiji. a time i postupak (radnju). zato što fizički svet predstavljaju u obliku videa. Novije verzije digitalnih filmova. označavala kao interaktivni videodisk ili kao interaktivna videodisk tehnologija. www. objektno orijentisanog programiranja koje. itd) svima onima koji to žele i to na način i u vreme koje ne remeti preostale dnevne aktivnosti. npr. primerice Apples Quick Time VR. dok virtualna stvarnost u potpunosti veštački generiše prohodne prostore kao animacije.polovinom 80-ih godina prošloga veka. One su za pokretanje miša navigacioni prostor: raspolažu osetljivim površinama koje pri kontaktu s mišem daju podatke. Softver u području obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni softver. Pitanje može li tradicionalni obrazovni sistem odgovoriti spomenutim zahtevima je potvrdno! Iskustva govore da je to moguće zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških rešenja u procesu učenja. Proizvodi koji rade pomoću te tehnike označavaju se kao stvarnost obogaćena virtualnom stvarnosti (virtual reality). Ovde se želi izvesti definicija multimedije i hipermedije iz najnaprednijeg stanja razvoja. na neki način dostignut već u multimediji i obrnuto.Subotica . ili se granaju prema drugim filmovima. U objektno orijentisanom svetu računarskih programa u jednom pogledu su jednaki tekstovi. U vreme kada su hteli kombinovati videodisk s programom. se temelje na objektno orijentisanom načelu. nije povezano s multimedijom. pre svega. te odre enu organizaciju nastave i učenja. U posljednjih nekoliko godina dolazi do intenzivnog razvoja raznih modela obrazovnog softvera zahvaljujući. i to u skladu s objektno usmerenim načinom mišljenja.org) definiše pojam učenja na daljinu kao ’’dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu’’. sličan način rada bio je primenjen i za grafiku: miš je pokretao slike. ali se mislilo na nju. ili šalju poruku (message) drugim objektima. PERSPEKTIVE INFORMATIZACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA Odlika Savremenog informatičkog društva je da je omogućilo permanentno obrazovanje i nakon redovnog školovanja (osnovna.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO 14. to su sve objekti koji dodirom isključuju Skript. Ovi zahtevi su uslovili organizaciju obrazovnih aktivnosti nezavisno od mesta i vremena. a obuhvata programske jezike i alate. Taj se opis može razumeti kao rezultat modernog. a video na drugom. fakultet. jedini je cilj bio integrisati film i program na jednom monitoru. temeljenu na logici. program se pojavljivao na jednom monitoru. novim hardverskim rešenjima i razvoju softverskih alata za projektovanje. pre svega. Ta se tehnologija tada .

Multimedijalne aplikacije mogu se klasifikovati. Iskustva u nekim razvijenijim zemljama govore da se obrazovni softver projektuje i razvija pod značajnim uticajem nauke. ili prema didaktičkim konstruktivnim načelima. učenje uz rad (learning by doing). Bodendorf (1990) razlikuje programe prema njihovim interakcionim metodama u pomoći (učenje kroz upućivanje). Desktop Conferencing). • prostornu kompoziciju. otkrivanjem). Naučnik Gloor (1990) razlikuje četiri kategorije multimedijalnih programa prema didaktičkoj primeni. igre za učenje i simulacije. • proceduralnu kompoziciju. Ovde je nabrojano sve što ima neposredne veze s multimedijom. U opsežnoj literaturi u svetu postoje vrlo različiti pristupi klasifikaciji obrazovnog softvera u hipermedijskom sistemu. Conferencing) i infrastrukturne učinke (Services). pri čemu je 179 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Desktop Video. Schulmeister razlikuje nekoliko vrsta multimedijalnih programa učenja. ili prema stepenu nadzora učenika (Schulmeisteer. • desktop videosistemi. Gibbs i Tsichritzis (1994) klasifikuju sledeće tipove multimedijskih aplikacija: • interaktivni videodisk. Osim toga. • multimedijalne autorske sisteme.Subotica . prezentacije. interakcije i integracije banke podataka. predlažu da se multimedijalne aplikacije klasifikuju prema vrsti kompozicije. • multimedijalni produkcioni alati. tako e. inteligentni dijalog (sokratovsko učenje). te na alate (autorski sistemi. To su: pasivni tutor (vodič). • multimedijalni mail-sistem. Kriterijum nadzora učenja kao parametar za skaliranje metoda učenja nije ništa novo. učenje kroz samoupravljanje (samoučenje). Micro Discovery Activities. Browser). • vremensku kompoziciju. na hardverske učinke (videodisk.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kao i programi koji pomažu i usmeravaju individualnu fazu učenja. Application Tools. • kompoziciju temeljenu na komponentama. a za ilustraciju navodimo sledeći primer. Microworlds. rešavanje problema. • multimedijalni operacioni sistemi. • semantičku kompoziciju. aktivni tutor (vo eno učenje). na sadržajne i funkcionalne učinke (igre. prema stepenu nadzora učenja koji programi dopuštaju. što je posledica razvoja informacione nauke u obrazovanju. To su: Drill & Practike (dril i vežbanje). • multimedijalni servisi. Parametre Based Simulations. simulacija (učenje pronalaženjem. sinhronizacije. Ferguson razlikuje multimedijalne oblike učenja na skali. Training (učenje kroz vežbu). Programming Enviroments. • multimedijalne prezentacije. • elektronske igre. • hipermedija . Mail. Ona se deli na ispremeštane operacione sisteme. pri čemu pod kompozicijom podrazumevaju sledeća obeležja: • mehanizam. Gibbs i Tsichritzis. Obrazovni softver sadrži različite nastavne programe namenjene odre enim korisnicima. to su: Drill & Practic. igra (zabavno učenje). Tutorials. Tutorials. ITS’s. • desktop konferencijski sistemi.pretraživač (browser). 1989).

ali ne i stvaranje ličnih hipertekstova. Učenje se odvija u malim koracima s učestalim povratnim informacijama. Zbog toga što su ti sistemi u osnovi ograničeni hipertekstualni oblici. • kiosk sistemi.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO kriterijum razlikovanja teorijski jednak: stepen interakcione slobode kojom učenik raspolaže u odnosu na program stepena nadzora. Korišćenjem računara na najrazličitije načine. a učeniku nude više mogućnosti za ličnu navigaciju. zaključcima učenika i nizu koraka pri učenju učenika te prednosti još više umnožiti. kao i onemogućavanjem svakog prestiža u korišćenju računara. • prezentacije. s čvrsto ocrtanim elementima (jedinicama) učenja. • hipertekstualni sistemi. a razlike u povlašćenom položaju znatno bi se smanjile. Direktna pomoć omogućena je nadgledanjem učenikovog rada preko računara. koji svakom učeniku omogućavaju napredovanje u skladu sa znanjem kojim raspolaže. • interaktivni programi. Učenici koji iz bilo kojeg razloga ne mogu zadržati pažnju na nekom zadatku duže od nekoliko minuta bez direktnog nadzora. uslužni programi i drugo. Jedan takav tip softvera označava se kao kognitivni alat i pripada klasi interaktivnih programa. naročito ako učenici rade u malim grupama i ako su podstaknuti ne samo da opisuju svoje postupke nego da ih i komentarišu. njegovim uključivanjem u svakodnevni školski život. npr. Vrlo dobri rezultati već su postignuti tutorskim sistemima bez upotrebe pojmova iz područja veštačke inteligencije. Utvr eno je da računar može motivisati i one učenike kod kojih su se sve druge metode pokazale neuspešnima ili manje uspešnima. Računari bi trebalo da budu indirektna i direktna pomoć nastavnicima u omogućavanju individualizovanog rada učenika. Neki prototipovi tutorskih sistema pri radu razvijaju model o tome šta učenik radi i prikazuju učeniku liniju rasu ivanja koja se koristi. Indirektnu pomoć pružaju inteligentni tutorski sistemi i simulacije. Kiosk sistem i Guided Torus su sistemi. koji obavlja program preko učenika. Poboljšanja tutorskih sistema unaprediće proces učenja i učenje učiniti potpunijim i pogodnijim. To bi trebalo da bude neka vrsta pomoći u razvoju metakognitivnih sposobnosti. • simulacije. zasnovani na ramovima/okvirima). ipak.Subotica . radi najviše s okvirima/ramovima (Frames). Programi za dril i vežbanje nastali su na bihejviorističkom modelu. Korišćenje takvog alata rezultiralo bi uspešnijim razvojem veština rešavanja problema. Hipertekstualni sistemi omogućuju aktivno opho enje s informacijama. što je inače teško postići na neki drugi način. muških i ženskih grupa. mogle bi se mnogo lakše preovladati informacionim alatom. Moguće je. • kursevi. isključeni su svi alati. bez nastavnikovog vo enja u sitnim pojedinostima njihovog rada. • Guided Torus. To su: • programi za dril i vežbanje. te bi razlike nestale. tako e. a naglasak je na programu učenja. da će tutorski sistemi zasnovani na dijalogu. Razvoj simulacionog softvera i dostupnost mernih instrumenata na bazi računara omogućuju učenicima da individualno ili u malim grupama razvijaju svoju intuiciju i maštu. mogu dati neke primedbe. Ovde se. iako je to još rano reći. katkada će potrošiti ceo čas ili više koncentrišući se na programiranje ili koriščenje računara u druge svrhe. • elektronske knjige. oni ne daju toliko slobode u učenju kao hipertekst. tj. na koje učenik ne utiče. Razlike izme u grupa. Aktivnost 180 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . Tip softvera koji je označen kao kurs (Courseware).

s pravom. simulirano upotrebom računara može snažno motivisati učenike da se zanimaju za učenje svojih kolega. Tako e se može očekivati da će pristup tekućim informacijama u različitim raspravama biti snažan podsticaj učenicima koji nerado traže informacije u bibliotekama. na način ocenjivanja. • priroda učenja putem društvene interakcije uz upotrebu računara. • na radu na instrukcionom dizajnu i modelima učenja. što bi koristilo i drugim aktivnostima. • na specijalnim programima za prikupljanje i analizu tekstualnih i numeričkih podataka za izgradnju i izvo enje simulacija. 181 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . preko 2-3 sata nedeljno. na raspored različitih aktivnosti učenja. U sledećim desetlećima. dijalogu. na društveno-radne nastavne oblike. Nastavnicima je potrebno vreme i podrška u vo enju eksperimenata da bi usvojili nove nastavne rutine. Jedan računar u učionici može koristiti nastavnikovoj demonstraciji i biti svojevrsna centralizovana aktivnost. na način raspodele zadataka. uključujući one zasnovane na računarskim modelima. Očekujemo.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO na računaru može povećati motivaciju. • raznovrsnost sistema simbola i jezika upotrebljenih u interakciji s računarom i njihovo prilago avanje učenju. Jedna od najuočljivijih promena koju računar unosi u učionicu je nov organizacioni oblik učionice. U tome se mogu uočiti pedagoške osnove za razvoj obrazovanja na daljinu i razlozi za njihovu implementaciju u našu praksu. Sve će više nastavnika shvatiti da njihova uloga voditelja postaje važnija negoli ikada. uloga nastavnika i priroda naučnog obrazovanja će se menjati. • oblici računarskog iskustva koji pomažu u izgradnji pojmova i procesa nauke. Ako ima nekoliko računara u učionici. a drugi za pisanje. simulacije. do neograničenog vremena. • na istraživanju sistema virtualne stvarnosti u funkciji unapre ivanja obrazovnog procesa i sistema. programiranje i dr. Predočavano je da bi uvo enje simuliranih eksperimenata na računaru praćenih tekućim eksperimentima moglo povećati zanimanje. Ako svaki učenik ima slobodan pristup računaru. kao i na kompjuterski baziranim instrumentima. posebno kako se učenje može poboljšati psihologijom i pedagogijom zasnovanom na računarskom modelu. nastavnik neće morati prilago avati aktivnosti zavisno od dostupnosti računara. jedan ili više može služiti za prikaz ili analizu podataka. Ako je učenicima omogućen širok pristup bazi podataka. • na jeftinim i univerzalnim instrumentima za merenje. kao što već postoje neke inicijative na tom planu. • na bazama podataka koje sadrže opis i procenu obrazovnog softvera i primedbe na aplikacije iz učionice. Dalji razvoj bi trebalo zasnivati na sledećem: • na inteligentnim tutorskim sistemima i simulacijama. upravljanje i prikaz.Subotica . za projektovanje. nastavnik i udžbenik više neće biti glavni izvor znanja. da se u obrazovnoj politici i strategiji obavezno na u istraživački programi koji bi potpomogli ostvarivanje takvih poduhvata. Buduća istraživanja bi trebalo da se zasnivaju na sledećem: • računarska teorija mišljenja i učenja. Široka upotreba računara utiče na način komunikacije u učionici. Na kraju. društveno me udelovanje. jer bi učenici odmah počeli razvijati važne pojmove i pretpostavke. Upotreba računara u nastavi zavisi i od njihove dostupnosti. vidovima rasu ivanja i učenja. prolazeći kroz faze primene računara u kojima će se pristup učenika računaru kretati od nekoliko minuta nedeljno.

razvoj sadržaja podržanih nastavnim planom i programom.Subotica . Projekti bi trebalo da obuhvataju opsežna istraživanja hardverskih i softverskih prototipova.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO • • • na razvoju autorskih sistema. to se doga a uglavnom usput i zahvaljujući velikoj upornosti pojedinih istraživača. te profesionalni razvoj nastavnika. na razvoju i primeni elektronskih udžbenika. Zanimljivosti: Monitor sa 3 ekrana Apple. na ostvarivanju koncepata obrazovanja na daljinu i razvoju informatičkih tehnologija i softverske podrške. Iako bi takve projekte prvenstveno trebala podržati vlada kao elemente strategije u politici razvoja obrazovanja neke zemlje. nažalost. Sve zemlje bi trebale biti podstaknute da odrede dugoročne primenjene projekte radi povezivanja osnovnih istraživanja i razvojnih prototipova sa nastavnom praksom. pa i naše. kružni monitor 182 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača . koji na taj način dokazuju važnost tog segmenta modernizacije obrazovanja.

Subotica . model kompjutera 183 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Mobilni telefon/kompjuter sa ekranom na razvlačenje Samsung.

Subotica . olovka sa 1.INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Elektronske novine Mp3 player Nokia.3 MB memorije koja pamti vaš zapis 184 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .

Perspektive informatizacije vaspitaja i obrazovanja 155. Instrukcioni dizajn i modeli učenja 185 Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača .Subotica .INFORMATIKA I RAČUNARSTVO PITANJA 154.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->