P. 1
Petrologija

Petrologija

|Views: 926|Likes:
Published by Stefan Rončević

More info:

Published by: Stefan Rončević on Oct 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/05/2013

pdf

text

original

 

1  

Ko smo i odakle smo? Da li je Kosmos oduvek postojao ili je rođen ? Ako je rođen, kako i zašto ? Kada je vreme počelo i šta je bilo pre toga? Ko smo mi i odakle smo došli? Ovo su samo neka od pitanja svakog čoveka na planeti Zemlji na koja, za sada, ima samo deo odgovora. Može li nauka odgonetnuti deo pomenutih tajni? Astronomi su razvili hipotezu koja objašnjava nastanak Svemira. Edwin Hubble je još 1929 godine utvrdio zakonomernost između udaljenosti pojedinih galaksija i brzina kojom se udaljavaju od nas iz koga sledi da je svim galaksijama bilo potrebno isto vreme za kretanje od početnog do današnjeg položaja. Veliki prasak je najviše prihvaćena hipotezu na osnovu koje se smatra da je Svemir stvoren pre oko 13,7 milijardi godina iz jedne tačke koja je počela da se širi (Sl.1). Veliki prasak se dogodio u nemerljivo kratkom vremenu iz tačke nemerljive gustine. Za samo 10-38 sekundi nakon Velikog praska, pri temperaturi od 1029 K, usled fluktuacije u vakumu koja ubrzava širenje stvorio se Svemir koji je za neverovatnih 10-34 sekundi ‟narastao‟ od 10-15 m do veličine koja odgovara deset miliona prečnika Sunčevog sistema. Proces zvuči kao eksplozija zbog čega je i nazvan Veliki Prasak. Treba imati u vidu da Veliki
Sl.1. Veliki prasak.

prasak nije eksplozija već događaj stvaranja svemira, trenutak kada je počelo da otkucava vreme, kada je stvorena materija, energija i sa njima prostor. Hipoteza Velikog Praska nije zadnji odgovor o nastanku Svemira ali ona sadrži sve relevatne naučne činjenice koje trenutno znamo o Svemiru. Hipoteza ne objašnjava zašto se dogodio prasak, ne predviđa koliko ima materije u svemiru i u kakvom je obliku ali daje odgovore na Hablov zakon, kosmičko mikrotalasno zračenje, prisustvo i količinu lakih elemenata u Svemiru itd. Iz Velikog praska ‟iznedrio‟ se Svemir koji se odmah nakon stvaranja počeo da hladi i širi noseći sa sobom svemirsku materiju. U okviru nukleosinteze nastao je vodonik u čijem jezgru je jedan proton oko koga se okreće jedan elektron. Ovaj element ima najprostiju atomsku strukturu u prirodi. Zbog velike zastupljenosti u Kosmosu i pomenute ‟ proste‟ strukture smatra se da je vodonik prvi element rođen u Svemiru. Kasnijim, nuklearnim reakcijama nastali su helijum i litijim koji su sa vodonikom, verovatno prvi ‟šetali‟ Svemirom. Svi drugi elementi, od berilijuma do urana u to vreme nisu postojali. Stvarani su kasnije kada su rođene prve galaksije odnosno zvezde koje su imale svoju nukleosintezu.

 

2  

Zvezde su “svetleće lopte” gasa koje crpe svoju energiju nuklearnim fuzionim procesima uzrokovanim snažnom gravitacijom iz vrelog jezgra. Stvorene su oko milijardu godina nakon Velikog praska (sl.2). Čovek je dete zvezda. Šta se to dogodilo da se većina elemenata iz Zvezda nalaza u nama a i u vama ? Da li je to igra u Svemiru koja je trajala ili traje od vremena njegovog nastanka.? Upitajmo se po ko zna koji put, kako je nastao život? Da li se ‟rodio„ na planeti Zemlji ili ga je u svome repu donela
Sl.2. Mesto gde se rađaju zvezde

ledena kometa došla iz beskraja. Naš dom, planeta Zemlja je jedino mesto u Svemiru za koje znamo da može živeti čovek. Vanzemaljci, ako postojite, javite se. Adresa na koju nam možete pisati a i slati poklone je galaksija Mlečni put, na njegovoj periferiji Sunčev sistem gde je naša kuća, planeta Zemlja. Sunčev sistem Sunčevi sistem je nastao hlađenjem gasne nebule, opšte prihvaćene hipoteze proistekle još od ideja I. Kant-a (1724-1804) i P. Laplace (1749-1827) (Sl.3). Hlađenjem nebule, tj. oblaka prašine i gasa, čestice se sakupljaju, slepljuju, rastu i počinju da kreću. Stvara se gravitaciona energija koja povećava masu tela i ubrzava rotaciju. Nebula se skuplja, povećava se ugaona brzina čestica i oblak prašine i gasa dobija oblik diska. Usled gravitacije u središnjem delu nebule materijal se sabija pod sopstvenom težinom postajući gušći i topliji jer se gravitaciona energija u tim uslovima pretvara u toplotnu. Kada se dostigne temperatura za nuklearnu fisiju atomi vodonika prelaze u helijum oslobađajući ogromnu količinu energije. I rodila se nova zvezda, Sunce, za koju je utrošen najveći deo nebule. Za njeno stvaranje bilo je potrebno oko 10 miliona godina.

Sl.3. Nastanak sunčevog sistema

 

3  

Ostatak nebule, tj. prašine i gasa se vrti oko Sunca a centrifugalna sila ih sprečava da “uđu” u tek rođenu zvezdu. Tako je Sunce u fazi sopstvenog rađanja „odguralo“ višak gasova i prašine. od kojih će nastati planete, asteroidi i komete. Planete su nastale od ostatka nebule istovremeno sa stvaranjem Sunca ili odmah nakon njega (Sl.4). Prašina i komadi stena unutar diska se sudaraju, slepljuju i narastaju stvarajući sve krupnija tela od kojih se stvaraju planete koje su u početku rasle brzo, sa vremenom proces je bio sporiji. Njihovo vreme nastanka je kraće od Sunca. Zavisno od položaja, tj. udaljenosti od Sunca nastale su dve grupe planeta: terestične (stenovite) planete koje su stvorene bliže Suncu. Izgrađene su od silikata koji grade stene po kojima su i dobili ime. Narastanje i slepljivanje komada i stena i čestica prašine koje su formirale terestične planete dogodilo se posle odlaska gasova iz unutrašnjeg dela diska. Zato su terestične planete suromašnije gasovima u odnosnu na Sunčev sistem i gasovite planete. U terestičnu grupu planeta koje se nazivaju i unutrašnje planete jer su bliže Suncu spadaju: Merkur, Venera, Zemlja i Mars.

Sl.4. Planete sunčevog sistema

Daljim hlađenjem nebule lakši elementi, gasovi “napistili” su područje blizu Sunca zbog visoke temperature i male gravitacije i formirali gasovite planete koje su mnogo veće od terestičnih planeta. Izgrađene su od gasova i njihovih jedinjenja, H, C, N, O itd. U grupu gasovitih planeta koje se nazivaju i sploljašnje jer se dalje od Sunca u odnosu na terestične planete spadaju: Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Sunčev sistem se sastoji od jedne zvezde, Sunca, 9 planeta, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, 63 meseca i velikog broja kometa, asteroida i međuplanetarnog prostora. Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u približno u istoj ravni koja se naziva ravan ekliptike. Orbite svih planeta, osim Merkura i Plutona su skoro kružne.

Zemlja i Mesec su ”blisko vezani”. ultramafitskih uklopaka iz Zemljinog omotača itd. Nijedna druga planeta. „mesečevim okeanima .. Mesec je pretrpeo značajno stapanje u ranoj fazi nastanka. Vremenom je materija narastala stvarajući Mesec dok nije dobio današnju veličinu i oblik. U snažnom sudaru materijal iz omotača izbačen je u orbitu oko Zemlje. što odgovara starosti “rane” Zemlje. Još jedno od pitanja koje čeka odgovor? Veliki doprinos poznavanju Sunčevog sistema dali su i geolozi. Ispitivanjem stena. Veliki broj kratera na Mesecu nastao je udarom meteorita koji su stari oko 3. Gabroanortoziti sa Meseca su stari oko 4.5 milijardi godina. ZEMLJA Razvoj tehnologije i novih analitičkih metoda omogućio je bolje razumevanje stvaranja Zemlje i planeta Sunčevog sistema.5 do 5 milijardi godina. Mesečeva kora sastoji se iz anortozita koji je nastao kristalizacijom i “isplivavanjem” plagioklasa na površinu u tzv. mehanizam solarne gasne nebule najbolje objašnjava stvaranje naše planete. osim Zemlje. Koliko su bila velika tela koja su udarala na površinu Meseca ? Eksperimenti su pokazali da se udarom meteorita stvaraju krateri 10 do 15 puta veći od tela koje ga je napravilo. Nastanak Zemlje Obrazovanje Zemlje je deo procesa nastanka Sunčevog sistema. Mada postoje brojni modeli stvaranja.45 milijardi godina. Ova teorija se slaže sa činjenicom da Mesec ima vrlo malo jezgro od gvožđa a ukupnu gustinu kao i Zemljin omotač. da je osiromašen gasovitim elementima i srednje volatilnim elementima i ima identičan izotopski sastav kiseonika kao i Zemlja.   4   Zemlja ima jedan prirodni satelit. Krater širine od 200 do 300 km stvara telo prečnika 10 do 30 km? Ako je Mesec bombardovan sa meteoritima zašto ne i Zemlja? Krateri na Zemlji postoje ali ih je zntnao manje nego na Mesecu. Najstarije stene na Zemlji nastale su pre oko 4 milijardi godina. Zemlja i planete Sunčevog sistema obrazovane u približno isto vreme. pre oko 4.9 milijardi godina. Kako je nastao Mesec? Smatra se da je nebesko telo veličine oko 1/10 mase Zemlje (veličine Marsa) udarilo u Zemlju dok je ona narasla do polovine današnje veličine a posle stvaranja njenog jezgra. minerala. Svi ovi podaci ukazuju da su Sunce. Najstarija stena na Mesecu je 4. Mesec. uz astronomska. meteorita.morima“. Slična starost dobijena je i proučavanjem meteorita.4 do 4. hemijska i geofizička istraživanja stvorene su nove hipoteze o nastanku i razvoju Zemlje i Sunčevog sistema. nema tako veliki prirodni satelit u odnosu na njenu veličinu. . fizički i hemijski jer imaju zajedničku istoriju stvaranja.

ugljendioksida.   5   Kao što je pomenuto transformacijom gasne nebule u disk. Nazvan je gvozdena katastrofa. Ovaj proces je oslobodilo i dodatnu količinu toplote za potpuno stapanje unutrašnjeg dela naše planete. Gravitacionim silama između č estica prašine formirani su komadi stena. bliže Suncu stvorene se planete koje su izgrađene od Fe. podaci dobijeni na živim vulkanima i. Na. Ca Si. Prečnik Zemlje je 6370 km ali je mali deo nje dostupan direktnom osmatranju. omotač i kora. akrecija. proces poznat kao hladno narastanje. Najdublji rudnici su oko 2500 m. Na osnovu . podaci ispitivanja stena i minerala sa površine. K itd koji se javljaju u elementarnom stanju ili grade silikate tj. Ni. Zemlja je stvorena od mešavine prašine gasa. podaci o sastavu meteorita. čvršće i gušće a površina ravnija. U procesu narastanja tela su vremenom postajala veća i sve više privlačila komade stena i prašinu iz nebule i tako brže rasla stvarajući planetozimale. pa su planetozimale bivale sve veće. na Zemlji. naša planeta bi bila spržena. Kako su rasle povećavala se i sila gravitacije. Geofizička proučavanja ukazuju da je jezgro velike gustine. Da je Sunce manje. Samo u pogodnim uslovima stvorio se život. omogućio intenzivnu eroziju. Unutrašnje. frakcionisanje i diferencijacija zbog č ega je Zemlja dobila koncentričnu građu koju čine slojevi različitog hemijskog i mineralnog sastava i fizičko mehaničkih osobina. terestične planete. (Sl. Mg. Na planetama gde nema atmosfere. koji je promenio sastav prvobitne atmosfere. Zbog toga se za proučavanje sastava Zemlje i Zemljine kore koriste geohemijski podaci. da je Sunce veće. Rastojanje planeta od Sunca odredilo je u kom obliku su ostali gasovi: kao atmosfera na Veneri. ispod površine. između 2900 i 6370 km. dubine i veće je od Marsa. azota i uz tektonske pokrete. Na osnovu petroloških. tj. stene zbog č ega se nazivaju terestične. mrtva planeta. i leda. “uglačanija”. pa je njihova prvobitna morfologija ostala sačuvana. geohemijskih i geofizičkih proučavanja utvrđeno je da Zemlja ima slojevitu građu koju čine jezgro. Kada je gravitaciono polje postalo dovoljno jako da izazove sabijanje u unutrašnjosti Zemlje gravitaciona energija je prešla u toplotnu koja je bila dovoljna da stopi gvožđe koje je bilo u stenama koje je potom tonulo ka središnjem delu. Na. Atmosfera i voda su presudno uticale na stvaranje i održavanje života na našoj planeti. Co. Al. izdvajanjem slobodnog kiseonika. O. naravno. Međusobnim sudaranjem planetozimale su se razbijale ili grupisale sve dok se nije utrošio oblak prašine i gasa blizu orbite Zemlje. U toku stvaranja naše planete vršilo se razlaganje. kojima pripada i Zemlja delom su zadržale gasove od kojih su formirale atmosferu. Zemlja bi bila mračna. stenovite planete.5) Jezgro Jezgro je središnji deo Zemlje. kao atmosfera i voda na Zemlji ili samo kao ledene kape na Marsu. podaci geofizičkih ispitivanja. a najdublja bušotina je oko 12 km. do 13 g/cm3. nema ni erozije.

Postoje hipoteze da je jezgro nastalo migracijom rastopa Fe i Ni pri čemu su silikati. kao što je pomenuto. U jezgru ima i malo sumpora zbog jakog afiniteta ovog elementa prema gvožđu. izgrađeno je od Fe i Ni. Unutrašnje jezgro je. Rastop sa Fe i Ni je verovatno u “grudvama” gravitaciono dospeo u jezgro u ranoj fazi nastanka Zemlje. Struktura Zemlje spoljašnje jezgro (između 2900 km i 5200 km) koje gradi 30. Kroz njega prolaze seizmički talasi na osnovu čega se pretpostavlja da je čvrsto. oko 10 miliona godina nakon kolapsa solarne nebule. iznad njega “isplivavali” stvarajući omotač i koru. i iznose i do nekoliko km za godinu.8 mase Zemlje. Predpostavlja se da je formiranje jezgra trajalo oko 500 miliona godina. Temperature na granici spoljašnjeg i unutrašnjeg jezgra je 4000-50000C a na granici sa Donjim omotačem 3000-40000C. sumpora. Zbog vrlo visokih pritisaka. zbog vrlo visokih temperatura i konvekcionih strujanja koja su znatno intenzivnija nego u omotaču. oko 360 Gpa u središnjem delu i 330 Gpa. silicijuma. Za pomenute procese neophodna je spora termalna difuzija i dugo vreme formiranja.7% mase Zemlje i Sl. Zemljino jezgro se deli na unutrašnje jezgro (između 5200 km 6370 km dubine) koje gradi samo 1. Spoljašnje jezgro je takođe izgrađeno od Fe i Ni ali kroz njega ne prolaze seizmički talasi ukazujući da je tečno. koji imaju višu tačku stapanja i manju gustinu. verovatno zbog prisustva male količine lakih elemenata. Ovaj deo jezgra verovatno se nalazi blizu tačke stapanja što odgovara temperaturi od oko 50000C u središnjem delu i 4000-50000C na granici sa spoljašnjim jezgrom. pomenuti metali su u čvrstom stanju. U prilog pomenom je i podataj da sumpora u zemljinom omotaču ima manje nego što očekujemo. kieonika. Sumpor je siderofilan elemenat i u jezgro se „provukao“ sa gvožđem i niklom. ali ne i silikate ili okside. na granici sa spoljašnjim jezgrom. Magnetno polje Zemlje najverovatnije se stvara u spoljašnjem jezgru.5.   6   hemijskog sastava hondrita pretpostavlja se da je izgrađeno od legure Fe i Ni u odnosu 16:1 ali je termodinamičkim proračunima utvrđeno da je manje gustine. U stopljenim metalima koji su bolji provodnici toplote . Sastav gvozdenih meteorita ide u prilog ovoj pretpostavci jer sadrže sulfide (troilit).

Kapljice magmi. jer su u tečnm stanju. Najviše podataka dobijeno je seizmičkim ispitivanjima. Na osnovu hemijskog. Hot spot magme Novija proučavanja ukazuju da i u Donjem omotaču ima magmatizma. O sastavu Donjeg omotača zaključeno je i na osnovu kosmohemije. Parcujalnim stapanjem u Donjem omotaču nastaju kapljice magmi koje se zbog manje gustine. O obliku i veličini kapljica (pluma) i mestu odakle potiču postoje različiti podaci. O sastavu Donjeg omotača znamo indirektno. retkih ksenolita u bazaltnim lavama i eksperimentalnih proučavanja na mineralima i stenama na visokim pritiscima i temperaturama. perovskitskim strukturama. Zbog toga se sa porastom dubine verovatno povećava samo gustina minerala. meteorita. odnosno 67% mase Zemlje. izdižu.   7   od silikata koji grade omotač konvekcionim strujanjem stvara se električna struja koja generiše magnetno polje. To se objašnjava prisustvom jednog ili više elemenata sa manjim atomskim brojem. neophodnu za utvrđenu brzinu seizmičkih talasa koji prolaze kroz donji omotač. Omotač Omotač gradi oko 84% volumena. U gornjem delu. na osnovu brzina brzina P i S talasa koje zavise od gustine i sastava sredine kroz koju prolaze. dodirnuli. stene koja gradi donje delove gornjeg omotača. Smatra se da je na granici Donji omotač Spoljašnje jezgro pritisak oko 100 Gpa a temperatura od 3000 do 40000C. probijaju litosferu i postaju izvori magmi iz kojih nastaju okeanska ostrva ili bazalti unutar kontinentalnih ploča. Ovaj prelaz verovatno uzrokuje skok u brzini seizmičkih talasa na 670 km. Na osnovu malih brzina seizmičkih talasa utvrđeno je prisustvo stopljene faze u Donjem a i u Gornjem omotaču. nusu moguće dalje strukturne transformacije minerala koji se javljaju u najgušćim pakovanjima. Pretpostavlja se da ispod 670 km. Do sada ga nismo videli. Prema seizmičkim podacima kapljica magme ispo Islanda je plitka.2% mase Zemlje. sve do granice sa spoljašnjim jezgrom. odnosno mineralnog sastava i fizičkog stanja. Donji omotač je deo Zemlje između 670 i 2900 km dubine i gradi 49. deli se na donji omotač i gornji omotač. . dok je ispod Havaja na znatno većoj dubini. Utvrđena je i prostorna povezanost između zona sa vrlo niskim brzinama seizmičkih talasa i toplih tačaka Anomalija niskih brzina koja je utvrđena ispod Južnog Pacifika i Afrike ukazuje na prisustvo kapljice prečnika od 1000 do 2000 km. Eksperimentalna proučavanja pokazuju da samo asocijacije sa dominantnim vrlo gustim. Spoljašnje jezgro je za oko 8-15% manje gustine od unutrašnjeg. na granici sa Gornjim omotačem pritisak je 23 Gpa a tempetatira od 1600 do 18000C Geofizički podaci ukazuju da je Donji omotač za oko 5% gušći od granatskog lerzolita. imaju odgovarajuću gustinu. sumpora i/ili kiseonika. Razlike u sastavu gornjeg i donjeg omotača rezultat su geoloških procesa koje je kroz istoriju stvaranja prošla Zemlja.

Astenosfera je zona malih brzina seizmičkih talasa. do 125 km u . ali se taj "gubitak" nadoknađuje stvaranjem nove okeanske litosfere u područjima razmicanja ploča (okeanskim riftovima).6. subdukcionim zonama i transformnim rasedima. omogućava kretanja okeanske i kontinentalne litosfere koje po njoj “plivaju”. dubine do Moho diskontinuiteta koji se nalazi samo 20 do 60 km. strukture i fizičkomehaničkih svojstava deli na okeansku litosferu i kontinentalnu litosferu. Prema geofizičkim podacima na granici spoljašnje jezgro-donji omotač gustina je 10 g/cm3. zbog prisustva magmatskog rastopa. U sastav Gornjeg omotača ulazi i deo okeanske i kontinentalne litosfere. Smatra se da je ova “ljuska” Zemlje izgrađena od stena ultrabazičnog sastava sa olivinom i piroksenom kao dominantnim mineralima . Debljina okeanske litosfere varira od oko 50 km u zoni š irenja ploča. pošto je polutečna. Na taj način ona se stalno obnavlja u dubljim delovima omotača. prema pojedinim autorima glavni izvor kapljica magmi. Sl. ispod nas (Sl. Astenosfera. dok je ispod okeanske litosfere deblja. Litosfera je deo Zemlje iznad astenosfere. tj izgrađena je od parcijalno stopljenih stena.   8   Pomenimo i parcijalno stapanje na granici spoljašnjeg jezgra i donjeg omotača na dubini 2900 kmkoje gradi zonu širine oko 200 km. Okeanska litosfera u subdukcionim zonama biva "pojedena". Naziva se “D sloj” koji je mešavina stopljenih metala iz spoljašnjeg jezgra i minerala sa vrlo gustim kristalnim pakovanjem iz donjeg omotača. koju grade gornji deo gornjeg omotača i kora i može se posmatrati kao mozaik ploča koje su ograničene okeanskim riftovima. do 100 km. Ispod kontinentalne litosfere astenosfera je debljine oko 30-50 km. On “hrani” tople tačke i omogućava magmatizam u pomenutim tektonskim sredinama Gornji omotač Gornji omotač je deo Zemlje od 670 km. Okeanska litosfera se nalazi ispod okeanskih područja u kojima je razvijen okeanski tip kore. U području razmicanja okeanske i kontinentalne litosfere astenosfera se nalazi na znatno manjim dubinama. “D” sloj koji je.6) Gradi 18% mase naše planete. Gornji omotač Litosfera se na osnovu mineralnog i hemijskog sastava.

Prinos toplote u Donjem i Gornjem omotaču dolazi i od konvekcionih strujanja. pritisak 270 bara po kilometru dubine. U stabilniim područjima van tektonske aktivnosti geotermalni gradijent je nizak. glina. Pomenimo da je u kontinentalnoj kori gde je prosečna gustina stena 2. ali se prosečan porast temperature u kontinentalnim delovima Zemlje kreće oko 1000C po kilometru dubine dok je u okeanskim područjima znatno viši. odnosno kore. zbog njegovog velikog volumena.0 g/cm3 pa je pritisak nešto veći. čiji je poluperiod raspadanja nekoliko milijardi godina Ova hipoteza pretpostavlja da su izotopi ovih elemenata usled geohemijskih svojstava (oksifilni elementi) akumulirani bliže površini Zemlje. Th i K. magmatzma. metamorfizma ili sedimentacije. Svaka geološka sredina ima određen geotermalni gradijent.   9   područjima dalje od razmicanja ploča gde je starija. . Toplota koju daje omotač je. Razlike u odnosu temperature i dubine u okeanskoj i kontinentalnoj kori i gornjem delu gornjeg omotača postoje. Bez toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi.3 g/cm3 pritisak po kilometru dubine 330 bara.7 g/cm3. U najvećem delu okeanska litosfera je debljine oko 100 km. “dugo živećih” elemenata U. Primarna toplota naše planete stvorena je kada se gravitaciona energija transormisala u kinetičku a ova u toplotnu koja je omogućila narastanje Zemlje i stvaranje jezgra od gvožđa u kome je još uvek “zarobljena”. granit. nema tektonike. Geotermalni gradijent je porast temperature stene sa dubinom i važan je za razumevanje geoloških procesa u Gornjem omotaču. kalcijumom i alkalijama: gnajseva. Smatra se da je izvor toplote u gornjem omotaču i kori najvećim delom od radioaktivnih. Debljine je od oko 80 km do 200 km. Uglavnom je izgrađena je od metamorfnih. Zbog niske termalne provodljivosti stena i velikog prečnika Zemlje (6370 km) malo se toplote provelo od jezgra do omotača. frikcionog zagrevanja. Geotermalni gradijent ne može se univerzalno primeniti jer bi se po njemu dobile nerealno visoke temperature u dubljim delovima okeanske kore i omotača. sedimentnih i kiselih magmatskih stena bogatih silicijom. mikašista. ali se geotermalni gradijenti različitih geoloških sredina ujednačavaju na dubini od oko 200 km. krečnjaka itd. samo oko 300C po kilometru dubine. peščara. dok je u okeanskoj kori prosečna gustina stena 3. Izvor toplote u Zemlji Zemlja je velika toplotna mašina koja “gura” sve geološke procese. oko 300 bara po kilometru dubine.5 milijardi godina. koja je znatno manja. Radioaktivno raspadanje pre 4. kada je Zemlja rođena bilo je šest puta a u Arhajiku “samo” tri puta veće nego danas. do nekoliko stotina stepeni po kilometru dubine. egzotermnih reakcija itd. slična onoj koju daje kontinentalna kora. prisustva “kapljica” magmi. adiabatske dekompresije. uglavnom u kontinentalnoj kori. U gornjem omotaču prosečna gustina stena je 3. aluminijom. Kontinentalna litosfera se nalazi ispod kontinenenata i znatno je starija od okeanske litosfere. astenosfere.

Konvekciona strujanja u omoču. njihovo zagrevanje i stapanje kada se stvorena magma i zagrejane stene kao lakše tektonskim pokretima izdižu i ponovo vraćaju na površinu. Teorija tektonike ploča koja bazira na konvekcionom strujanju. jednoslojni model (A) i dvoslojni model (B) Konvekciona strujanja u mnogim tektonskim sredinama prouzrokuju i magmatsku aktivnost. I mi se svakoga dana srećemo sa konvekcionim strujanjima kuvajući kafu kada zagrejana. Subdukcija omogućava podvlačenje. hladniji vazduh tone a lakši. toplija voda kao lakša isplivava na površinu a hladnija tone ka dnu. I dok energija iz unutrašnjostu stvara planinske vence i okeane dotle Sunce. pri č emu je mesto riftova i subdukcionih zona određivano položajem i . postaju teže i proces se ponavlja. smeštaj "hladnijih i težih" stena na velikim dubinama. U početku se smatralo da se ploče litosfere kreću kao ”pasivni putnici” na astenosferi. One se hlade. voda i vazduh svojom energijom eroduju kako bi Zemlju bila ravna. Ova neprekidna borba unutrašnjih i spoljašnjih sila omogućava život kakvog poznajemo na Zemlji. Konvekciono strujanje je prihvatljivo i za objašnjenje mehanizma kretanja stena. ponekad i vremenske nepogode.   Sl. Pomenimo Golfsku struju gde voda. Sličan proces je cirkulacija vazduha u atmosferi.   10   Unutar Zemlje kretanje termalne energije je važno za razmatranja geoloških procesa. podrazumeva kretanje okeanske ili kontinentalne litosfere po astenosferi. Gušći. njihovo razmicanje. “putuje” više hiljada kilometara. jezerima morima i okeanima kretanje vode je važno za njihov opstanak.7. topliji se izduže stvarajući jako strujanje. U velikim basenima.7) i generalno se vezuje za fluide. stvaranje magmatskih i metamorfnih stena itd. podvlačenje ili sučeljavanje. Pomenimo hlađenje okeanske litosfere kada ona postaje gušća i teža zbog čega se podvlači pod lakšu kontinentalnu litosferu ili pod okeansku litosferu i dospeva u topli i manje gusti omotač. zbog razlike u temperaturi. Konvekciona strujanja i tektonska akivnost omogućavaju neprekidno kretanje delova naše planete. Konvekciona strujanja u omotaču Kretanje uzrokovano razlikom u temperaturi naziva se konvekciono strujanje (SL. konvekcionog strujanja. Toplija voda je lakša a hladnija teža zbog čega dolazi do njenog kretanja tj. Osim temperature konvekciono strujanje u stenama zavisi i od razlike u njihovoj gustini.

jedan sloj ispod 670 km.   11   veličinom konvekcionih strujanja u omotaču. to je porast brzine seizmičkih talasa sa dubinom prouzrokovan povećanjem gustine istih minerala na većem pritisku. Mohorovičićev diskontinuitet (ime dobio po istaknutom hrvatskom naučniku A. mineralnog sastava i strukture. mesta i načina pojavljivanja. Teorijska i laboratorijska proučavanja o konvekcionim strujanjima se slažu sa dvoslojnim strujanjem u omotaču. Po jednoj. u Donjem omotaču a drugi iznad 670 km. Nastanak i razvoj zemljine kore Kora je jedinstvena karakteristika Zemlje. KORA Kora je deo Zemlje iznad Mohorovičićevog (u literaturi se čes to koristi i skraćeni naziv Moho) diskontinuiteta koji je odvaja od omotača. 2. koja je u okeanskoj kori 7 km/sec. U jednoslojnom modelu strujanje se javlja u celom (donjem i gornjem) omotaču a u dvoslojnom modelu konvekciono strujanje se javlja u dva sloja. Na osnovu hemijskog. u kontinentalnoj kori 6 km/sec. Bez dovoljne količine toplote unutar Zemlje nema kretanja ploča litosfere ili dizanja kapljica magmi. I kao što rekosmo nebi bilo života na Zemlji. koji mogu biti ostaci starije okeanske kore. po drugoj.5 km. Postoje dve hipoteze o konvekcionom strujanju: jednoslojni model strujanja i dvoslojni model strujanja. Gnajsevi pak sadrže odlomke komatita i bazalta (amfibolita). Novija. nema magmatzma vulkanima. razlikujemo tri tipa kore: a. Smatra se da nijedna planeta Sunčevog sistema nema koru koja je slična ili identična zemaljskoj. intenzivnije ako je veća razlika u temperaturi i gustini stena. u Gornjem omotaču. drugačijim mineralnim sastavom stena iznad i ispod Moho diskontinuiteta. Postoje dve hipoteze o postojanju Moho diskontinuiteta. Moho diskontinuitet je ispod okeanskog dna na dubini od 2 do 12 km. a u gornjem omotaču oko 8 km/sec (sl. Konvekciona strujanja u omotaču su važna za razumevanje geoloških procesa na nažoj planeti. . ali većina geofizičkih ispitivanja ukazuje na jednoslojno strujanje u omotaču.9 milijardi godina. gnajsevi gde je na osnovu sadržaja izotopa utvrčeno da su nastali pre 3. metamorfizma ili tektonike. Najstariji sačuvani ostaci kontinentalne kore. okeansku koru.1 km. c. potvrđuju pretpostavku da su i same ploče aktivni učesnici ovih procesa.8-3. Konvenciono strujanje u omotaču je. gde gradi zonu širine oko 0. Mohorovičiću ) je određen naglim porastom brzine seizmičkih P-talasa. gde gradi zonu širine oko 0. kako pomenusmo.1). prihvaćena saznanja. dok je ispod kontinenata od 20 pa čak i do 80 km. kontinentalnu koru.

od nekoliko mm do desetak cm za godinu.   12   Okeanska kora Okeanska kora se javlja u područjima okeana (Pacifik. utvrđena u okeanskoj kori. Okeanska kora Ispod okeanske kore nalaze se tektonitski peridotiti. Ø sistema subparalelnih dijabaznih dajkova (sheeted dykes complex) sa karakterističnim zamrznutim rubovima. Pomenute magnetne karakteristike su paralelne osama srednjeokeanskih riftova i otkrivene su u svim okeanima (sl. dajkova i hijaloklastičnih vulkanskih breča. slojevite građe i izgrađena od sledećih vrsta stena (od podine ka povlati): Ø kumulatnih ultrabazičnih i bazičnih zrnastih stena u kojima se ponekad javljaju manja tela diorita i albitskih granita.0 km/sec. Erupcijom lava u područjima riftova bazalti zadobijaju namagnetisanje Zemljinog magnetnog polja „zamrzavajući“ njegov položaj u trenutku izlivanja. Širine ”magnetnih traka” su različite unutar svakog okeana. Debljina ovog paketa je do 2 km. Kontinentalna kora Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu sa kontinentalnom korom. Dva najvažnija faktora su omogućila njeno stvaranje: . podređeno pločastih izliva.5-7. Ø Paketa sedimentnih stena. Ø jastučastih (pillow) lava. da varira s vremenom.7 km/sec. 2.5 do 3 m.4-5. Atlantski okean itd. Prelazna zona između dajkova i jastučastih (pillow) lava. Debljina dajkova je od 0. Debljina ovog dela okeanske kore je do 2 km. širenjem. Prosečna debljina ovog dela okeanske kore je do oko 5 km. zavisno od brzine razmicanja ploča. Daljim razvojem. odnosno najviši delovi omotača.) i debljine je od 2-12 km (Sl.8).0 km/sec. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u zoni subparalelnih dajkova i zoni sa pillow lavama je 4. Ujednačenog je sastava. koje se nalaze iznad.3). rožnaca i klastičnih stena (dominiraju peliti) koji č ine povlatni deo okeanske kore. pokazuju da je brzina širenja duž centralnih riftnih zona različita. Magnetna svojstva. Debljina sedimenata može biti i do 1 km. rifta (ploča) izlivaju se nove mase bazaltnih magmi sa reversnim polaritetom u odnosu na prethodno formirane. širine je od 50-100 m. Brzina seizmičkih (Vp) talasa u ovom paketu je 1.8. Sl. a brzina seizmičkih (Vp) talasa je 6.52.

  "Donji sloj". Alfred Vegener je tragično izgubio život na Grenlandu. "Gornji sloj". On je pretpostavio da je pre oko 200 miliona godina postojao samo jedan kontinent Pangea (sva zemlja) koji je tektonskim pokretima komadan u manje delove. ali je predloženi mehanizam kretanja za većinu naučnika tog vremena bio neprihvatljiv. ne dokazavši svoju hipotezu. Hess (1962) je . okeanskoj kori. godine naučno obrazložio nemački geofizičar i meteorolog Alfred Wegener u radu Stvaranje kontinenata i okeana. veće gustine. Najstarije stene kontinentalne kore su u Enderby Land-u na Antartiku (3. manje gustine. vulkanska aktivnost i područja zemljotresa. iznad Moho diskontinuiteta.9). izgrađen je od oko 90% magmatskih. različite gustine i sastava (Sl. Kontinentalna kora Prisustvo detritičnog cirkona u nekim Arhajskim metamorfisanim sedimentnim stenama ukazuje da je na Zemlji postojala i starija kontinentalna kora koja verovatno nije sačuvana. izgrađen je od visokometamorfisanih i dehidratisanih metamorfnih stena kiselog i bazičnog sastava (beli i crni granuliti. Granica između ova dva sloja naziva se Konradov diskontinuitet. Po ovom autoru kontinenti se kreću po čvrstoj podlozi. Sl.9. Ako ovaj detritični cirkon dolazi iz kiselih magmatskih stena ”ostrva” kontinentalne kore postojala su i pre 4 milijardi godina. kada su otkriveni okeanski grebeni i riftne zone. Stene okeanskog dna nisu bile starije od 160 miliona godina. TEKTONIKA PLOČA Ideja da se kontinenti kreću postojala je još u 17. Pedesetih godina ovog veka. uglavnom kiselih (granitskih) stena i metamorfita (gnajseva) i oko 10% sedimentnih stena (dominiraju peščari i krečnjaci). Kontinentalna kora može biti debljine i do 80 km. Izgrađena je od dva "sloja".8 milijardi godina). veku. ploče. godine.9 milijardi godina) i u jugozapadnom Grenlandu (3. amfiboliti). novembra 1930. ali je ovu hipotezu tek 1915. pod uticajem gravitacije Meseca. detaljno su proučavani Atlantski i Pacifički okean. koje su putovale do sadašnjih položaja. Pretpostavlja se da su najraniji graniti nastali u zonama subdukcija ili tonjenjem vlažne okeanske kore koja pri malom stepenu stapanja daje granitsku magmu.   13   Ø Zemlja ima značajnu količinu vode i Ø verovatno je jedina planeta u kojoj je bilo kretanja ploča većih razmera u značajnijem vremenskom periodu.

Na obodima kontinenata su područja podvlačenja (subdukcije) kada se okeanska ploča podvlači pod okeansku ili kontinentalnu ploču. riftom. novim istraživanjima i uz pomenute hipoteze. Sl. astenosfere. Pravac i brzina njihovog kretanja određuje se na osnovu položaja transformnih raseda. dok se Pacifička ploča duž severne i zapadne granice smanjuje. dok se u subdukcionim zonama smanjuje. Tako na primer. Granice ploča takođe menjaju svoj položaj. Ploče su izgrađene od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička ploča. Ova Hesova hipoteza u literaturi je poznata kao Širenje okeanskog dna (Sea floor spreading). da postane neaktivan ili da nastane na drugom mestu. ploče koje “plivaju” po astenosferi. jer u područjima subdukcije ona se parcijalno do stapa. određeni su kombinacijom navedenih granica. Antartička i Afrička ploča su najvećim delom ograničene riftovima. Južnoamerička ploča itd. Rift može iznenada da promeni pravac pružanja.) ili samo od stena okeanske litosfere (Pacifička ploča). Prema teoriji tektonike ploča. tj. stvorena je teorija tektonike ploča. leži čvrsta okeanska ili kontinentalna litosfera koje su podeljena na brojne delove. zbog čega se povećavaju (narastaju). subdukcijom. granica bočnog kretanja Veličina i oblik ploča. Ploče se ne kreću istom brzinom. kretanja. mesta razmicanja (odvajanja) kontinenata gde dolazi do izdizanja omotača i izlivanja magmi koje formiraju novu okeansku koru. merenjem sa satelita itd. Vegenerovog koncepta kretanja kontinenata i Hessove ideje o širenju okeanskog dna. tj. 10. ponekad iznenada prestaju ili se pojavljuju.   14   višegodišnjim proučavanjima okeanskog dna podmornicom otkrio da se u njihovim centralnim delovima javljaju riftovi. Kasnih šezdesetih godina. Naca ploča i Pacifička ploča su odvojene granicom razmicanja. Dodavanjem nove magme u riftnoj zoni ona se povećava. Veličina ploče se tokom vremena menja. ploče menjaju svoj oblik i veličinu. Subdukcija i transformni rasedi takođe migriraju. Granice kretanja ploča . Kao što je pomenuto konvekciona strujanja u omotaču glavni su mehanizam kretanja ploča. Zavisno od vrste granica. kao i njihov međusoban odnos. a Naca ploča od Južnoameričke ploče granicom podvlačenja. koja je polutečna. preko gornjeg dela omotača. gde biva ”pojedena” (parcijalno do potpuno stopljena). Ø granica podvlačenja ili subdukcija i Ø transformni rased.10) postoje tri tipa granica ploča: Ø granica razmicanja ili rift. GRANICE PLOČA Zavisno od načina kretanja (Sl. zbog č ega veličina i zapremina Zemlje ostaju isti. narastaju ili se smanjuju.

odnosno srednjeokeanski rift koji deli kontinent na dve nove ploče. subdukcije.12).) i pripadaju tzv. U toku geološkog vremena. Naca. U pojedinim područjima srednjeokeanski grebeni zauzimaju polovinu površine okeanskog dna. Transformnim rasedima često su podeljeni na segmente. stvaranje planinskih pojaseva itd. Ona je danas osnova geologije i prihvaćena je od većine geologa koji u okviru svojih istraživanja prave modele koji baziraju na konceptu teorije tektonike ploča (Sl. ostrvski i vulkanski lukovi. Daljim razvojem riftne doline unutar kontinenta stvara se nova okeanska kora. duž zona podvlačenja. Južnoamerička. pojedini okeanski riftovi su se više puta otvarali i zatvarali. položaj vulkana. nova kora u srednjeokeanskom riftu može nastati samo ako se ista količina stena. slabi zemljotresi. Pošto je veličina Zemlje ista. kolizija kontinentalnih ploča. zemljotresa na Zemlji. Razmicanjem unutar kontinenata stvaraju se kontinentalni riftovi u kojima se izliva bazaltna magma koja formira vulkanske kupe ili vulkanske ploče (platoe) koji su mnogo manje veličine u odnosu na okeanska područja. međutim. Pacifik). . Veoma retko mogu biti i iznad nivoa mora (Island).11). unese u dubinu Zemlje. Javljaju se u svim okeanskim basenima. Većina ploča. U njima se javljaju plitki.   15   U okeanskim područjima granica razmicanja naziva se i srednjeokeanski rift ili okeanski rift u kome se izliva velika količina bazalta koja pomera (izgurava) “staru” okeansku koru na obe strane rifta stvarajući novu koru i srednjeokeanski greben. Arabijska. Filipinska. Srednjeokeanski grebeni imaju izražen reljef (morfologiju) i brojne vulkanske strukture koje su se razvile u toku stvaranja nove okeanske kore. Ploče srednje veličine su: Karibska. Sadašnja dinamika kretanja kontinenata započela je pre oko 200 miliona godina otvaranjem Atlantskog i Indijskog okeana. koja se nalazi u bazi Pacifičkog okeana i izgrađena je samo od stena okeanske litosfere i pripada grupi okeanskih ploča. Pacifička. Kokos i Skotia Teorijom tektonike ploča objašnjavaju se mnogi geološki oblici i procesi: srednjeokeanski riftovi. Crveno more je klasičan primer ovakvog razmicanja gde se Arabijska ploča odvojila od Afričke. izgrađena je od stena kontinentalne i okeanske litosfere (Afrička. Evroazijska. jer se žarišta nalaze na malim dubinama. Dužine su i preko 20 000 km (Atlantski okean. uz istovremeno smanjenje Pacifika Srednjeokeanski grebeni su ogromni podvodni planinski venci izgrađeni od bazalta koji su izlivani u riftovima. Najveća je Pacifička ploča. kontinentalnim pločama. koji se još uvek povećavaju. Afrička. Istočno-afrički rift je primer početka razlamanja (riftovanja) kontinenta Afrike uz intenzivnu vulkansku aktivnost. širine 1500 do 2000 km i visine 2 do 3 km iznad okeanskog dna. Južnoamerička itd. Australijska i Antarktička (Sl. Na Zemlji postoji sedam velikih ploča: Severnoamerička.

Strelicama su označeni karakteri kretanja Granica podvlačenja ili subdukcije je mesto gde se jedna ploča podvlači (subdukuje) pod drugu. Ø okeanske ploče pod kontinentalnu ploču. Položaj ploča na Zemlji. verovatno zbog kidanja ili deformacije subdukovane ploče. bez vulkanske aktivnosti (rift Rio Grande. 11. Ta područja nazivaju se i subdukcionim zonama. i Ø kontinentalne ploče pod kontinentalnu ploču. kada dolazi do sudara tj. .   16   Neki riftovi u kontinentalnim područjima se ne razviju potpuno (tzv. Sl. Ugao subdukcije menja se sa dubinom. pasivni riftovi) kada se stvaraju samo riftne doline (grabeni). graben Rajne itd.). sučeljavanja ploča i stvaranja kolizionih ili sutur zona (Himalaji). Podvlačenje može biti: Ø okeanske ploče pod okeansku ploču.

Veličina. Položaj okeanskog rova se menja s vremenom. Okeanski rov je uska zona.   17   Karakter granice podvlačenja zavisi od sastava stena. širine nekoliko desetina km i dužine nekoliko stotina km. Položaj granica ploča na preseku Gornjeg omotača i kore Podvlačenjem okeanske ploče pod kontinentalnu ploču stvara se aktivna kontinentalna margina i okeanski rov a na kopnenom delu vulkanski ili magmatski luk. Duž subdukcione zone javljaju se jaki i duboki zemljotresi (Beniof seizmička zona). ugla i brzine subdukcije. Okeanskih rovova najviše ima u Pacifiku gde se nalazi i Marijanski rov se najvećom dubinom okeana na Zemlji (oko 11 km). dubine preko 10 km. Podvlačenjem okeanske ploče pod drugu okeansku ploču stvara se okeanski rov (trench). zbog čega se menja i položaj ostrvskog luka. položaj i morfološka svojstva okeanskog rova su veoma slični ili identični kao i kod podvlačenja okeanske ploče pod okeansku ploču. U . a od plutonskih stena granodioriti. obično je od 100 do 200 km. Udaljenost ostrvskog luka od okeanskog rova zavisi od ugla subdukcije.12. U vulkanskom luku dominiraju andeziti. Sl. a na ploči koja se nalazi iznad formira se ostrvski luk sa bazaltnim vulkanizmom koji je paralelan pružanju okeanskog rova.

malo područje sedimentacije (uzan kontinentalni šelf). bazične i alkalne stene unutar kontinentalnih riftova. i praktično je bez vulkanizma i zemljotresa (Istočne obale Severne i Južne Amerike). Pomenimo da se u područjima subdukcionih zona.   18   subdukcionim zonama javljaju se jaki zemljotresi (Beniof seizmička zona) koji počinju u okeanskom rovu i idu duž subdukcione zone duboko u područje omotača. bez njihove destrukcije ili narastanja. javljaju i aktivne kontinentalne margine. pre sučeljavanja. odnosno turbiditni sedimenti. Imaju izraženu morfologiju. koji je granica između Pacifičke i Severnoameričke ploče. Ural itd. Apalaške planine. . Tako su nastali Himalaji. Najintenzivniji geološki procesi javljaju se na granicama ploča. kontinentalnu padinu i abisalnu zaravan na kojima se stvaraju flišni. U njima se. stvara i većina magmatskih stena: bazalti srednjeokeanskih riftova. bez široke kontinentalne padine i abisalne zaravni. sučeljavanja kontinentalnih ploča i stvaranja sutur zone sa jakim metamorfizmom i magmatskom aktivnošću. Intenzivnom tektonikom dolazi do međusobne kolizije. Pasivna kontinentalna margina se javlja daleko od zona subdukcije. Sučeljavanjem i kolizijom povećava se debljina kontinentalne kore uz vrlo složenu tektoniki i intenzivnog magmatizam kada se stvaraju ogromni planinski venci. zbog intenzivnih tektonskih pokreta. tj. Transformi rasedi su specifična horizontalna kretanja ploča subparalelna do paralelna smeru širenja rifta. Alpi. Sudarom dve kontinentalne ploče nema subdukcije zbog male gustine stena koje ulaze u njihov sastav. Najpoznatiji i najbolje proučeni primer ovakvog raseda je San Andreas transformni rased. morao biti okeanski prostor koji je subdukovan ispod jedne od kontinentalnih ploča. Duž nekih transformnih raseda javljaju se plitki zemljotresi ili vulkanska aktivnost. Pasivna kontinentalna margina ima širok kontinentalni šelf. Smatra se da je između dve kontinentalne ploče. Transformni rased može biti i granica ploča. u području bez tektonske aktivnosti. uz složenu tektonsku aktivnost. vulkanske i intruzivne stene ostrvskih i vulkanskih lukova itd.

Najčešće se javljaju kao jedinjanja: kvarc. Sl. Kristali kvarca Minerali koji imaju ekonomski značaj nazivaju se rudni minerali. bubrežasti agregati (Sl. retko su izgrađeni samo od jednog elementa: samorodno zlato. kada ima dovoljno prostora za njihov razvoj. kalcit. zlata.1. 2. One grade rudna ležišta metala i nemetala: olova cinka. kada se stvaraju nepravilni do delimično pravilni oblici: zrnasti.1). zemljasti. U prirodi se javljaju kao tela pravilnih oblika koje nazivamo kristalima. U toku kristalizacije često se stvara nekoliko minerala istovremeno kada nastaju kristalne druze ili kristalni agregati. CaCO3. bakra. Bubrežasti limonit Sl. bez slobodnog. igličasti. peska itd. . K2OxAl2O3x6 SiO2. ljuspasti.   19   Minerali Minerali Minerali su tela određenog hemijskog sastava. Amorfni minerali najčešće nastaju pri brzoj kristalizaciji. glina. ili hidrotermalnih rastvora pri laganoj kristalizaciji. Nastaju iz rastopa (magme). ortoklas.2). ili amorfno. dijamant. kada su nepravilnog oblika. sumpor. SiO2. vlaknasti. Kristali su potpuno razvijeni oblici minerala. prizmatični. koji su pravilnih formi (Sl. srebra. fizičkih osobina i strukture. grafit itd. samorodni bakar. praznog prostora. Većina amorfnih minerala tokom vremena prelazi u kristalno stanje.

  20   Granični elementi kristala Minerali kristališu u pravilnim kristalima ako su svi uslovi za njihov nastanak ispunjeni. Stepen simetrije kristala je definisan brojem elemenata simetrije koji se svrstavaju u 32 simetrijske klase (Sl. Rogljevi su granični elementi kristala koji se formiraju na dodirima triju ivica ili najmanje tri granične pljosni. Ivice su granični pravolinijski elementi na dodirima dveju pljosni. Granični elementi kristala Pljosni su ravne površine kojima su kristali ograničeni sa svih strana. Kristali se javljaju u prostim oblicima. 3. Rogljevi na kristalima mogu biti trostrani. Ivica Rogalj Pljosan Sl. kada su pljosni različitih oblika. pravougaone. oblika romba i dr oblika romba i dr. kvadratne. ivice i rogljevi. osa simetrije i centar simetrije. složenog rombododekaedar. kada su ograničeni samo jednom vrstom pljosni ali i u složenim. Primer prostog oblika je kocka ili oktaedar. lagana kristalizacija i dovoljno prostora. trougaone. Simetrija kristala Pravilno razvijeni kristali imaju simetriju sa sledećim elementima: ravan simetrije. Pljosni mogu biti različitog oblika. Svaka klasa sadrži sedam mogućih . mogu biti oštre i tupe.4). četvorostrani i dr. Zavisno od položaja pljosni. Na kristalu se javljaju simetrično raspoređeni granični elementi: pljosni.

 

21  

oblika kristala istog stepena simetrije koji se analitički svode na sedam koordinatnih sistema: Øteseralna sistema ima najviši stepen simetrije, tri jednake i međusobno upravne kristalografske ose. Osnovni oblici ovog sistema su kocka, oktaedar i tetraedar. Minerali ovog sistema su praktično izotropni; Ø tetragonalna sistema ima tri međusobno upravne kristalografske ose od kojih su dve horizontalne jednake dužine dok je treća, vertikalna osa, duža ili kraća. Karakteristični oblici kristala su tetragonalna prizma, tetragonalna bipiramida i dr Ø heksagonalna sistema ima četiri kristalografske ose: tri ose su jednake dužine i njihovi kraci međusobno zaklapaju ugao od 60o dok je četvrta osa, upravna; na njih, kraća ili duža. Kristali su anizotropni. Najvažniji kristalni oblici su heksagonalna prizma heksagonalna bipiramida i drugi;

Sl. 4. Simetrije kristala

 

22  

Ø romboedarska sistema ima isti osni krst i raspored osa kao heksagonalni sistem, ali je niži stepen simetrije. Najvažniji oblik je romboedar; Ø rombična sistema ima tri kristalografske ose nejednake dužine koje su međusobno upravne. Najvažniji oblici su rombična prizma i rombična bipiramida; Ø monoklinična sistema ima tri nejednake kristalografske ose, dve su međusobno upravne, a treća je u odnosu na njih kosa zbog čega ima nizak stepen simetrije. Monoklinični sistem ima samo jednu ravan simetrije i centar simetrije. Najvažniji oblici su monoklinična prizma i monoklinična bipiramida; Ø triklinična sistema ima takođe tri nejednake kristalografske ose, koso položene jedna prema drugoj. Stepen simetrije je veoma nizak - kristalni oblici ovog sistema imaju samo centar simetrije. U prirodi se kristali retko javljaju u prostim oblicima. Obično se nekoliko oblika kombinuje među sobom, tako da na jednom kristalu imamo više oblika koji pripadaju jednom sistemu. Kristali se mogu javiti i kao blizanci (Sl.5). Ova pojava nastaje kada dva kristala iste forme međusobno srastaju ili prorastaju. Polisintetički blizanci nastaju višestrukim prorastanjem ili srastanjem kada se obrazuju različiti oblici, lastinog repa, kolenasti oblici itd.

Sl.5. Blizanci ortoklasa.

 

23  

Fizičke osobine minerala Minerali pokazuju izotropna ili anizotropna fizička svojstva. Kod izotropnih minerala fizičke osobine u jednoj individui su u svim pravcima jednake. Amorfni minerali su najčešće izotropni. Kod anizotropnih minerala fizička svojstva se u različitim pravcima različita. Nju imaju iskristalisali minerali, izuzev onih koji kristališu teseralno. Makroskopska odredba minerala (odredba golim okom) bazira na njihovim fizičkim svojstvima. To su boja minerala, ogreb, sjajnost, cepljivost, prelom, tvrdina, gustina, elastičnost, toplotne osobine, magnetne osobine, električne osobine, radioaktivne osobine i fiziološke osobine. Boja minerala Ova fizička karakteristika proizilazi iz ponašanja minerala u odnosu na svetlost. Minerali se javljaju u boji talasne dužine onog dela spektra koji nije apsorbovan. Neki minerali svetlost propuštaju, drugi je odbijaju, treći apsorbuju itd. Minerali koji propuštaju svetlost su providni minerali, a oni koji odbijaju svetlost neprovidni ili metalični minerali. Boja nije stalna i postojana osobina. Mali broj minerala ima stalnu idiohromatsku boju (grčki: sopstven, boja) boje koja potiče od boje materije od koje je mineral izgrađen. Mnogo veći broj minerala ima alohromatsku boju koja potiče od sitnih mehaničkih primesa ili inkluzija u kristalu. Na primer kvarc, koji je tipičan bezbojan mineral, može biti alohromatski obojen žuto (citrin), ljubičasto (ametist), mrko (čađavac), itd. (Sl.6 )
Sl.6. različito obojeni kristali kvarca

Pseudohromatske boje nastaju površinskim raspadanjem minerala ili hemijskim reakcijama na površinama kristala Ogreb minerala Ova osobina često se naziva i boja praha jer ovu boju mineral ima kada ga mehanički zdrobimo (sprašimo). Ogreb je značajna fizička osobina koja služi za razlikovanje minerala iste boje, ali im je boja praha različita (Sl.7). Hematit, oksid gvožđa,

Sl. Ovo je za providne minerale najveća sjajnost. . To su pirit (sulfid gvožđa) (Sl. Ogreb minerala Sjajnost minerala Ova osobina je sposobnost minerala da jače ili slabije odbija svetlost. Metalična slajnost pirita Ø dijamantska sjajnost je karakteristična za minerale sa velikim indeksom prelamanja svetlosti.7. To je značajna fizička osobina jer pomaže pri makroskopskoj odredbi minerala i pri vrlo malim dimenzijama zrna. Ime je dobila po mineralu ugljenika..8. ispod 1 mm.   24   može biti različito obojen ali mu je ogreb uvek crven (njegova prava idiohromatska boja). Sjajnost minerala je različita: Ø metaličnu sjajnost imaju minerali koji jako odbijaju svetlost. na primer liskuna. Karakteristična je za minerale metala po kome je i sjajnost dobila ime. Sl.8). galenit (sulfid olova) itd. Ogreb se ispituje kada se mineral zagrebe nožem ili se pak mineralom para po hrapavoj porcelanskoj pločici. dijamantu.

prizmatska cepljivost i sl.). liskuni (Sl. 9. Sedefasta sjajnost muskovita Cepljivost minerala Ova osobina minerala se manifestuje kada neki kristal izložimo udaru ili pritisku kada se deli u komade po ravnim površinama koje se nazivaju ravni cepljivosti. 10. minerali sa neravnim površinama preloma.konstantne površine. Cepljivost je osobina koja ukazuje na postojanje pravaca u mineralu po kojima je kohezija između molekula slabija. Pošto je cepljivost uvek paralelna postojećim ili mogućim pljosnima na kristalu. Ø sedefastu sjajnost imaju minerali koji se javljaju u liskama.oktaedarska cepljivost. hloriti i svilasta sjajnost. Mineral kalcit ima tri pravca cepljivosti .   25   Ø staklasta. koju imaju vlaknasti minerali. Staklasta sjajnost kvarca Sl.10). tj. Ø masnu sjajnost imaju minerali koji nemaju cepljivost. ona se i naziva po tim pljosnima . Sl.tada kažemo da ima dve ili više ravni cepljivosti. Za svaki mineral ravni cepljivosti su određene . amfinoli. 9. Mineral se može cepati i po više ravni . kod providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja (Sl.

Minerali grupe liskuna imaju savršenu cepljivost. neravan.   26   Jedna od važnih karakteristika minerala je i intenzitet cepljivosti. što je karakteristično kod anizotropnih minerala. iverast. Prelom minerala Osim cepljivosti. minerali imaju još jednu deljivost koja se ne vrši po ravnim površinama . Lome se najčešće školjkasto ili neravno. Tvrdina minerala Tvrdina je otpor minerala prema paranju. nesavršene do nejasne. Postoji i skala cepljivosti koja ide od vrlo savršene. Kod izotropnih i amorfnih minerala tvrdina je u svim pravcima ista. što je u prirodi česta pojava. itd. Karakterističan je za pojedine minerale. Osim što može imati nekoliko pravaca cepljivosti u okviru jednog kristala neki minerali imaju i različit stepen cepljivosti u raznim pravcima. Prelom može biti različit: ravan. koji može biti različit i u okviru jednog minerala. Pomenimo da ima minerala koji nemaju cepljivost. Neke minerale možemo zaparati noktom dok se drugi ne mogu parati ni nožem. Prelom imaju i amorfni minerali. Mosova skala tvrdine . granati itd. jasne. kvarc. Tvrdina minerala može se meriti.prelom minerala Ova osobina je izražena kod minerala koji imaju slabo izraženu cepljivost ili je nemaju. zemljast. katkad i značajan za determinaciju. š koljkast. preko savršene. koji nemaju cepljivost. Tvrdina istog minerala u različitim pravcima može biti različita.11. Postoji prirodna skala tvrdine minerala koju je predložio naučnik Mos i koja se po njemu naziva Mosova skala tvrdine(Sl.11) Po toj skali minerali prema kojima se određuje stepen tvrdine su sledeći: Sl.

Toplotne osobine minerala Prostiranje toplote zavisi od unutrašnje građe minerala. od koje zavisi skupljanje i širenje minerala. Elastičnost.5 . i Ø mekši minerali ostavljaju ogreb na mineralima veće tvrdine. Treća grupa obuhvata minerale koji pri savijanju ostaju trajno deformisani . itd.   27   Pri ovoj determinaciji treba znati da: Ø minerali iste tvrdine međusobno ne paraju. Amorfni minerali imaju istu elastičnost u svim pravcima. Ø minerali tvrdine 3. Određuje se različitim metodima (piknometar.5 mada ima i znatno lakših. Elastičnost minerala Elastičnost je osobina minerala da trpi plastične deformacije i da se po prestanku sile koje su je izazvale vraća u prvobitno stanje. a ako pliva ima manju gustinu. Određivanje gustine vrši se i pomoću tečnosti poznate gustine. U ovu grupu spada kvarc. kao i gustina materije je gustina jedinice zapremine i zavisi od hemijskog sastava i unutrašnje strukture minerala. Ø minerali tvrdine 8.). Ovu osobinu imaju minerali glina. odnosno gušćih minerala. aerometar.za njih kažemo da su plastični. Postoje minerali sa jako izraženom elastičnošću. 4 i 5 paraju se nožem. Kod kristalnih minerala elastičnost je raznim pravcima različita. dok je u kristalografski identičnim pravcima ista. Minerali veće tvrdine su otporniji prema fizičkom raspadanju Za određivanje tvrdine nepoznatog minerala treba njegovu tvrdinu uporediti sa tvrdinom minerala iz Mosove skale. na primer liskuni. halit (kuhinjska so). dok drugi toplotu propuštaju. Gustina minerala kreće se od 2. zavisi od unutrašnje strukture minerala. Ako mineral u tečnosti potone. 9 i 10 seku staklo. Kako pri terenskoj determinaciji minerala nemamo uvek pri ruci minerale Mosove skale. kod . kao i cepljivost. nasuprot njima su minerali sa niskim stepenom elastičnosti za koje kažemo da su krti ili neelastični. Ø minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo. gustina mu je veća od gustine tečnosti. ako lebdi. Precizna merenja tvrdine obavljaju se instrumentima.3. odredbu tvrdine možemo izvršiti na sledeći nacin: Ø minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom. Ima minerala koji toplotu zadržavaju zbog čega se zagrevaju (metalični minerali). Toplotna provodljivost. Gustina minerala Gustina minerala. gustina mu je ista ili približno ista.

mineral će do potpunog prelaska u čvrsto stanje emitovati svu količinu toplote . Električne osobine minerala Neki minerali su dobri provodnici elektriciteta. Prilikom obrnutog procesa . Minerali koji su loši provodnici toplote i elektriciteta koriste se kao izolatori.   28   teseralnih i amorfnih minerala je ista u svim pravcima. koje zapažamo neposredno čulima. Prenošenje toplote je značajna osobina od koje zavisi fizičko raspadanje minerala. Minerali pri topljenju apsorbuju toplotu sve do trenutka dok im i poslednja čestica ne pređe u tečno stanje. Utrošena količina toplote naziva se latentna toplota topljenja. Kod amorfnih minerala ne postoji određena tačka topljenja već oni preko faze omekšavanja prelaze postupno u tečno stanje. geološkoj disciplini koja se bavi određivanjem geološke starosti stena. odnosno starost stene u kojoj se mineral nalazi. Tačka topljenja zavisi od procentualnog učešća pojedinih komponenata u smeši. Ova osobina minerala koristi se za elektromagnetnu separaciju pojedinih minerala iz peska. Radioaktivni minerali sadrže uran i torijum koji se vremenom raspadaju emitujući radioaktivne zrake. Minerali koji kristališu u drugim kristalografskim sistemima su toplotno anizotropni. miris i opip. Kod drugih se ova osobina otkriva pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet).koja se naziva latentna toplota kristalizacije. Zagrevanjem do temperature kada mineral prelazi u rastopp naziva se tačka topljenja minerala. . Količina produkata raspadanja vremenom se povećava. Radioaktivne osobine minerala Radioaktivnost se javlja zbog prisustva radioaktivnih elemenata u rešetki kristala. oksid gvožđa. Ovaj metod koristi se u geohronologiji. u procesu flotacije ili iz zdrobljenih koncentrata. kada ih nazivamo magnetičnim mineralima.hlađenja rastopa i kristalizacije. Najpoznatiji magnetični mineral je magnetit. može se izračunati starost radioaktivnog minerala. Ove osobine za pojedine minerale veoma su karakteristične. spadaju ukus. Fiziološke osobine minerala U fiziološke osobine minerala. i tek onda će početi da se dalje hladi. Pojedini mineralu ispoljavaju električne osobine prilikom zagrevanja (piroelektricitet ili pojava razlike u naponu između različitih delova kristala). ali ima i takvih koji elektricitet ne provode nego služe kao izolatori. Magnetna svojstva minerala Mali je broj minerala koje privlači magnet. Poznavajući brzinu raspadanja određenih radioaktivnih minerala i koristeći preostatak raspadnutog minerala.

oni koji su dobri provodnici toplote imaju hladan opip i dr. na primer. drugi odaju miris na sumpor (neki sulfidi. mirišu na beli luk. Polimorfizam i izomorfizam Polimorfizam je osobina da se jedan mineral javljaju u više morfoloških oblika tj. Opip je kod nekih minerala veoma karakterističan: talk. Izrazito slan ukus ima mineral halit (NaCl). gorkoslanu silvin itd. Grafit je jedan od najmekših minerala u prirodi.   29   Ukus kod nekih minerala veoma je karakterističan. Ovu osobinu imaju lako rastvorljivi minerali. Miris imaju minerali koji sadrže organske materije (sa bitumenom). zbog prisustva amonijačnih jedinjenja u njima. minerala.12). Atomi ovog elementa mogu biti poslagani tako da im elementarna ćelija bude š estostrana prizma ili oktaedar. levo i dijamant. desno Različit oblik kristalne rešetke uzrokuje kod ova dva minerala velike razlike u fizičkim osobinama i oblicima. crne je boje. oblik) je osobina da minerali različitog hemijskog sastava imaju iste ili slične morfološke i fizičke karakteristike. ima izvanrednu sjajnost i jedan je od najtvrđih minerala u prirodi. bezbojan ili različito obojen. praškast i neprovidan Dijamant je proziran. 12. Specifičan miris emituju gline. Izomorfizam (grčki: isti. imaju mastan opip. naročito pri udaru). . U prvom slučaju stvara se mineral grafit a u drugom dijamant (Sl. azbest i dr. Najmarkantniji primer polimorfizma je ugljenik. Sl. Minerali arsena. Grafit.

kalcit oko gejzira) ili posredstvom živih organizama (izdvajanje i obaranje amorfne silicije. Hidrotermalni rastvori cirkulišu duž pukotina. višim ili nižim PT uslovima. Na kopnu se pod uticajem atmosferilija. srebro zlato itd. granate.magme. Značajno područje stvaranja minerala je kopnena i vodena sredina na površini Zemlje. koje nazivamo metamorfnim mineralima. Tople vode iz magme nazivaju se hidrotermalni rastvori sadrže elemente koji u toku kristalizacije magme nisu ušli u sastav bitnih.) Povećanjem pritiska i temperature zbog tektonskih pokreta. beril. Minerali u pomenutim uslovima se talože iz prezasiženih rastvora (kuhinjska so u moru. liskune itd. bakar. opala. plagioklasi. koji su izomorfne smeše natrijumovog alumosilikata. minerali u postojećim stenama trpe promene morfološke. najčešće matičnih magmatskih stena odakle potiču gde se deponuju gradeći žice debljine i do desetak metara. leda i temperaturnih razlika stene hemijski i fizički razaraju kada nastaju minerali koji grade sedimentne stene. silikatnih minerala: olovo. Pomenimo neke od njih: turmalin. albita (Na2OxAl2O3x6SiO2) i kalcijumovog alumosilikata. Izomorfizam je češći kod minerala koji nastaju na visokim temperaturama. anortita (CaO$Al2O3x2SiO2). Pomenuti metali najčešće se javljaju kao sulfidi ili samorodni elementi. svuda gde se hladila i kristalisala magma. . topaz. ispod 5 km. Ova genetska grupa minerala je značajna jer se najveći deo rudnih minerala kristaliče iz hidrotermalnih rastvora. kalceona. Pri stvaranju metamorfnih minerala značajnu ulogu imaju voda ili CO2 koji potpomažu metamorfne procese. strukturne ili hemijske kada se stvaraju novi minerali stabilni u novim. Postanak minerala Minerali kristalizacijom iz tečnog usijanog rastopa . nazivamo magmatskim mineralima koji su stvarani u toku cele geološke istorije Zemlje. Ako se voda u magmi ohladi bez reakcije sa novonastalim mineralim iz nje kristališu hidrotermalni minerali koji se javljaju na temperaturama od oko 4000C pa sve do ispod oko 1000C. vazduha. feldspati. kretanja stena u dubljim delovima Zemlje. U završnoj fazi kristalizacije magme bogate bogate vodom može doći do reakcije novonastalih minerala i vode kada nastaju novi. liskuni i dr.   30   Primer za pojavu izomorfizma su široko rasprostranjeni petrogeni minerali. snega. dubine ili pod uticajem tople magme. vode. karbonata itd. Primeri magmatskih minerala su kvarc. krupni minerali u pegmatitskoj fazi. cink.

Minerali koji ulaze u sastav stena nazivaju se petrogeni minerali. U narednom tekstu prikazaćemo osnovna svojstva najvažnijih petrogenih minerala na osnovu kojih se može odrediti vrsta stene. Prema hemijskom sastavu dele se na silikate. Ca. kiseonika. Vezivanje kiseonika i silicijuma u silikatima . oko 100. Fe. tetraedara silicijuma) koji grade različite osnove na koje se vezuju pomeniti katjoni (Sl. K.   31   Sistematika minerala Broj minerala koji grade Zemljinu koru i omotač je veliki. Silikati Silikati su jedinjenja silicijuma. 13. Mg itd. karbonate. okside itd. Ima preko 2500 mineralnih vrsta i oko 7000 podvrsta i neprekidno se otkrivaju novi. 13) Sl. Na. Broj minerala koji bitno učestvuju u građi stena je mali. Iako mali broj elemenata ulaze u njihov sastav u priridi se javlja veliki broj silikatnih minerala zbog specifičnog vezivanja silicijuma i kiseonika (tzv.

koja su zavisno od dužine i načina transpotra različito zaobljena. plavo.   32   Kvarc Kvarc je po hemijskom sastavu silicijum dioksid (SiO2). fibrozni varijetet kvarca naziva se kalcedon. morion. Javlja se u zrnima veličine do 2 mm. Na pljosnima je staklastog sjaja a na prelomnim površinama masne. Kristal kvarca granodiorita i kvarcdiorta. Zanimljivo je da kristali kvarca iz hidrotermalnih rastvora mogu biti veličine i preko 1 metra. karbonatima gradeći predivne druze. Nastaje iz niskotrmperaturnih hidrotermalnih rastvora. zeleno. gde razlikujemo više varijeteta: žuti citrin. crni. Osnovna ćelija ovog minerala ima oblik tetraedra.. Kvarc se javlja u različitim bojama.14). gorski kristal. neravnog je preloma (Sl. zinka. bakra itd. Postaje magmatski. Najlepši kristali kvarca nastaju iz hidrotermalnih rastvora kada se ovaj mineral javlja sa sulfidima metala. Kristališe direktno iz magme. U metamorfnim stenama kvarc nastaje rekristalizacijom postojećih SiO2 minerala ili stvaranjem novih minerala. Krt je. . Sl. pri čemu se silicijum nalazi u centru a joni kiseonika grade rogljeve. Količina vode u ovom amorfnom silicijskom mineralu varira zmeđu tri i dvadesetak procenata. crvenkasto pa čak i šareno (Sl. Kvarc se u ovim stenama javlja i u zrnastim agregatima. 14. bezbojan i providan. Ovaj mineral javlja se kao prelazna forma pri rekristalizaciji amorfnog koloidnog SiO2 u kvarc. gustine 2. Vrlo često se javlja različito obojenim trakama kada ga nazivamo ahat koji se koristi kao poludragi kamen. ametist. Često sadrži primese zbog kojih je različito obojen: žuto. Bitan je mineral sastav kiselih magmatskih stena: granita. pri čemu se silicijum dioksid oslobođa metamorfnim reakcijama. Fizičke osobine kalcedona su kao kod kvarca. Veoma je osetljiv na pritiske.15). 7. Otporan prema fizičko-hemijskom raspadanju zbog čega ulazi u sastav peska i peščara gde je najčešće bitan mineral. kvarcmonconita. najbolje u rečnoj i marinskoj sredini. U ovim stenama javlja se u zrnima veličine oko nekoliko milimetara. Vlaknasti. Nema cepljivost. ljubičasti. najmanje u pustinjama gde je nastao eolskom erozijom. Tvrdine je. olova. metamorfno i hidrotermalno.7 gr/cm3.6 do 2. Opal je po sastavu je SiO2xnH2O.

Direktno se stvara i oko gejzira ili kiselih toplih voda. na prelomnim površinama smolaste. Najčešće se javljaju kao blizanaci. S Sl. Obično grade izomorfne smeše: ortoklas i albit u ograničenim količinama. fizičkih i optičkih karakteristika.5. uglavnom na niskim temperaturama. Opal se najčešće javlja u bubrežastim.5 do 6.5. Feldspati su minerali velike tvrdine. Školjkastog je preloma. Sjajnosti je staklaste.6 gr/cm3.5 i 2. prosti ili složeni. Ova grupa minerala daje materijal za stvaranje oko 70% mase sedimentnih stena. gustine između 2. Feldspati su grupa minerala srodnog hemijskog sastava. i važan su faktor u formiranju kore raspadanja. 30% metamorfnih i oko 10% sedimentnih stena.   33   Idiohromatski je bezbojan ili mlečno beo. Opal Opala ima ga i u sedimentnim stenima kada ulazi u sastav rožnaca. bliskih strukturnih. Pomenućemo najvažnije minerale iz grupe feldspata. U prirodi se retko sreću kao potpuno čisti minerali. Imaju jednu savršenu i drugu slabije izraženu cepljivost.4 do 2. Feldspati Feldspati su veoma značajni i vrlo rasprostranjeni petrogeni minerali. 15. Tvrdine je od 5. između 6 .6. natrijuma (albit) i kalcijuma (anortit). oko 1000C. masne. Izomorfnu smešu albita i anortita nazivamo plagioklasima ili kalk-alkalnim feldspatima jer sadrže alkalije (natriju) i kalciju. Grade oko 60% magmatskih. kalija i natrija. Bezbojni su do beli. kada ih nazivamo polisintetičkim blizancima. skramama i prevlakama Nastaje izlučivanjem iz hidrotermalnih rastvora. . grozdastim i jedrim masama. (ortoklas). u tanjim pločicama providni. Izomorfnu smešu ortoklasa i albita nazivamo alkalnim feldspatima jer u njihov sastav ulaze alkalije. staklaste sjajnosti. ortoklas i plagioklase. dok se albit i anortit mešaju neograničeno. krt.5 gr/cm3. Prema hemijskom sastavu feldspati su alumosilikati kalijuma. Zanimljivo je da opal nastaje i pri raspadanju bazičnih i ultrabazičnih stena i pri njihovoj serpentinizaciji. gustine od 2.

kaolinit.17). sericit a pri potpunoj transformaciji u minerale glina. kada je udružen sa muskovitom. zbog prisustva oksida gvožđa može biti crven (avanturin) ili zelen (amazonit). granodiorita. turmalinom itd. Albit spada u kisele plagioklase i javlja se u kiselim magmatskim stenama i njihovim vulkanitima (Sl. granita. Oligoklas i andezin su prelazni ili intermedijarni plagioklasi i javljaju se u prelaznim ili intermedijarnim magmatskim stenama. CaOxAl2O3x2SiO2. 16.16). kvarcmonocita. idiomorfnim kristalima veličine i preko deset santimetara kada stene imaju porfiroidnu strukturu. anortita. Ortoklas se javlja i u metamorfnim stenama. albita Na2OxAl2O3x6SiO2 i kalcijskog plagioklasa. Ima dve dobro izražene cepljivosti koje zaklapaju prav ugao. Kristali ovog minerla obično su pravilno razvijeni.   34   Ortoklas Ortoklas je monoklinični kalijski feldspat (Sl. sijenita. Najčešće je bele boje. 17. hidrotermalnih rastvora ili atmosferilija ovaj mineral prelazi u sitnoljuspičasti muskovit. biotitom. Pod uticajem toplih. gnajsevima gde je takođe bitan mineral. Kristal ortoklasa Sreće se i u pegmatitima. aplita i pegmatita. Sl. Nastaje magmatski i metamorfno. Grade izomorfne smeše natrijskog feldspata. U pomenutim stenama javlja se u zrnima veličine nekoliko milimetara. Plagioklasi Plagioklasi su bitni sastojci najvećeg broja magmatskih stena i veoma su značajni za njihovu sistematiku. Sl. Kristali albita . Ortoklas je bitan mineral dubinskih kiselih magmatskih stena. ponekad i u krupnim. dioritu i kvarcdioritu i njihovim vulkanitima.

Kristal anortita Liskuni Liskuni su silikati u kojima su SiO4 tetraedri povezani međusobno u jednoj ravni.5. 18) Pri hidrotermalnim preobražajima kiseli plagioklasi prelaze u sericit i zeolite a bazični u coisit ili prenit. 18. KAl2(AlSi3O10) (OH)2. Muskovit Muskovit je po sastavu kalijski alumosilikat sa vodom. Tvrdine oko 2. U ovu grupu minerala spadaju muskovit i biotit. 19. tj kristaliušu iz vlažnih magmi (magmi bogatih vodom).19). S Sl. Savršene su cepljivosti. metamorfnih stena. Kada su liske sitne (veličine ispod 1 mm) nazivamo ga sericitom.7 do 2. Bezbojan je i u tankim listićima providan. Za stvaranje liskuna neophodna je voda. Sl. Kristališu monoklinično. Ime ovog minerala potiče od italijanskog naziva za Moskvu (Mosca) jer je preko Moskve vršen izvoz muskovita. ljuspice su veoma elastične. Javlja se u listastim agregatima različite veličine (Sl.   35   Bazični plagioklasi se javljaju u bazičnim magmatskim stenama stenama gabrovima i njihovim vulkanskim stenama. Javljaju se kao bitni minerali kiselih magmatskih stena. gnajseva i mikašista. Liskuni imaju različit hemijski sastav ali slične ili identične fizičke i morfološke karakteristike. Muskovit . Pri površinskom raspadanju bazični plagioklasi se kalcitišu a kiseli prelaze u kaolinske minerale. 8 gr/cm3. Na površinama cepljivosti ima sedefast sjaj. Pomenućemo najvažnije : muskovit i biotit. sedimentnih stena. peščara. U ovu grupu spadaju labrador. u liskama do pločastim oblicima. granita i granitoida. gustine od 2. bitovnit i anortit (Sl.

Javlja se kao bitan sastojak aluvijalnih i eluvijalnih nanosa. Biotit Biotit je po sastavu izomorfna smeša hidratisanih kalijsko-gvožđevitog alumosilikata i kalijsko-magnezijskog alumosilikata. Retko se sreče u bazičnim magmatskim stenama U metamorfnom ciklusu biotit se javlja kao sastojak mnogih i regionalno i kontaktno metamorfnih stena: gnajseva. Nastaje magmatski i genetski je vezan za kisele i intermedijarne magmatske stene. jezera mora ili kontinentalnoj. Zato se biotit veoma retko javlja u nanosima. ostale fizičke osobine kao kod muskovita. iz kiselih magmi bogatih vodom i najčešće poslednji kristališe. granite. vodenoj. Muskovit je glavni mineral nevezanih klastičnih sedimenata psamita (peska) koji se koristi u građevinarstvu. pustinje itd. Sl. . za raliku od muskovita. mikašista. Pri metamorfnim procesima. Boje je tamnomrke do crne (Sl. amfibolita. Često je udružen sa biotitom. kvarcdiorite. kvarcmonconite. rečni tokovi. Biotit Biotit. u kontaktno metamorfnim stenama rekristalizacijom ilita (minerala glina) uz prinos gvožđa. U prisustvu vode. pri fiziško hemijskom raspadanju nije stabilan mineral. najvećim delom za pravljenje maltera. atmosferilija ili hidrotermalnih rastvora gvožđe u biotitu prelazi u više valentno stanje (fero u feri) kada se transformiše u hlorit uz uslobađanje limonita. rekristalizacijom minerala glina i sedimentno kada se već formiran muskovit transportuje i taloži u razlučitim sredinama. U regionalno metamorfnim uslovima nastaje reakcijom muskovita (sericita) i hlorita). kornita. Krupnije liske muskovita koriste se u elektroindustriji kao izolacioni materijal. granodiorite. Najviše ga ima u kiselim magmatskim stenama granitima i njihovim vulkanskim ekvivalentima.20). koji su kratko transportovani i brzo taloženi. aridna područja. peščara. diorite i njihove vulkanske ekvivalente gde javlja kao glavni petrogeni mineral. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2. U pegmatitima liske ovog minerala mogu biti i veličine do 1 m.   36   Muskovit postaje magmatski. 20. Muskovit je veoma otporan na fizičko hemijska raspadanja zbog čega može biti daleko transportovan od mesta nastanka.

 

37  

Hlorit Hlorit gradi grupu minerala koja će ovde biti prikazana zajedno. Po sastavu je hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvožđa (Sl.21). Deo aluminije može biti zamenjen trovalentnim gvožđem i hromom a magnezije i fero-gvožđa manganom i niklom. Hlorit kristališe monoklinično u pločastim ili lističastim agregatima, katkad sitnoljuspičastim ili zrakastim. Ima savršenu cepljivost ali su mu ljuspice neelastične. Boje su zelene boje, u svim nijansama, sjajnosti staklaste. Male je tvrdine, od 1,5 do 2,5, gustine 2,6 do 3.3 gr/cm3.

Sl. 21. Hlorit

Hlorit se javlja u magmatskim i metamorfnim stenama. U magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku količinu vode u magmi ili na račun raspadanja biotita, amfibola i piroksena. Pri metamorfnim procesima hlorit se stvara pri niskim PT uslovima, temperature od 200 do 4000C i pritisci do 5 Kbara U površinskim uslovima hlorit gubi gvožđe i prelazi u minerale glina, najvećim delom u monmorijonit. Serpentini Serpentini su hidratisani silikati magnezijuma i gvožđa i ne sadrže aluminiju. Serpentini nastaju raspadanjem olivina i drugih magnezijsko-gvožđevitih silikata bez aluminije, piroksena na srednjim do niskim temperaturama (Sl.22). Tvrdine su oko 2.5, gustine 2.55 gr/cm3. Regionalnim metamorfizom mogu nastati samo u određenim dubinskim nivoima. Upotrebljavaju se kao izolacioni materijal ili kao sirovina za izradu vatrostalnih materijala.
Sl. 22. Serpentin

 

38  

Minerali glina U izgradnji sedimentnih stena litosfere, u kori raspadanja i u zemljištu na kome rastu biljke, jedan od najzastupljenijih komponenata je grupa minerala koji su obuhvaćeni pod zajedničkim nazivom minerali glina. Najvećim delom nastaju raspadanjem feldspata u površinskim uslovima, ili dejstvom toplih, hidrotermalnih voda na pojedine grupe magmatskih stena. Male su tvrdine, 1-2, gustine oko 2.6 gr/cm3 Mada u grupi minerala glina razlikujemo nekoliko vrsta pomenućemo najvažnije: kaolinit, monmorionit i ilit. Kaolinit je po hemijskom sastavu aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Usled gustog pakovanja jona u rešetki kod ovog minerala ne postoji mogućnost infiltracije vode i drugih materija u rešetku, zbog č ega kaolinit ne menja zapreminu, tj ne bubri i ne vrši izmenu jona. U pedološkom smislu kaolinit je neaktivan mineral. Boje je bele (Sl.23), ili zbog primesa različito obojen žuto, crveno do braon, zbog oksida gvožđa, zeleno, mrko do crno kada je pigmentiran organskom materijom. U listićima je sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Suv kaolinit lako se prstima drobi u sitan prah.
Sl. 23. Kaolinit

Kaolinit, nastaje preobražajem feldspata, ili liskuna koji su bitni minerali magmatskih stena (granita, kvarcmonconita, granodiorita itd) i metamorfnih stena (gnajseva, mikašista i drugih stena koji sadrže feldspate). Ovaj mineral se takođe stvara i sedimentno, u vlažnim klimatskim uslovima, u kiseloj sredini pa se često sreće u barskim i jezerskim slatkovodnim sedimentima. Klimatski uslovi za nastanak kaolinita u kori raspadanja moraju biti vlažni, jer se u suvim uslovima ovaj mineral razlaže dajući slobodne hidrokside. Monmorijonit Monmorijonit je hidratisani alumosilikat, Al2Si4O10(OH)2xH2O pri čemu je deo aluminijuma zamenjen sa Mg i/ili gvožđem. Kristališe monoklinično. Bele je boje, usled primesa može biti svetlo zelen do sivozelen. Javlja se u u fino zrnastim agregatima ili listićima (Sl.24).

 

39  

Monmoriojonit sadrži slabo vezane molekule vode zbog čega menja zapreminu, bubri. Ova međuslojna voda može se izgubiti zagrevanjem već na oko 100 - 200oC bez poremećaja u strukturi, ali se može isto tako lako i vratiti nazad. Monmorijonit nastaje površinskim raspadanjem stena, tufova, ili bazičnih magmatskih stena. Stvara se u alkalnoj sredini, najčešće marinskoj sredini iz rastvora bogatih natrijumom, zemnoalkalijama i dvovalentnim gvožđem. Naslage monmorijonita nastale alteracijom bazičnih ili neutralnih tufova nazivaju se bentoniti
Sl. 24. Bentonit

Ilit Ilit je po strukturi sličan liskunima, po hemijskom sastavu bliži je mineralima glina (Sl.25). Nastaje preobražajem feldspata, degradacijom muskovita u alkalnoj srediniili rekristalizacijom glinovitih minerala Ilit se od muskovita razlikuje po manjem sadržaju kalije koja je zamenjena hidroksidnom grupom. Bezbojan je, ali od oksida gvožđa ili drugih primesa može biti žut, zelen ili mrk. Ilit je važan sastojak glinaca, laporaca i zemljišta.

Sl. 25. Ilit Pirokseni Pirokseni spadaju u grupu inosilikata gde su SiO4 tetraedri povezani u trake ili beskonačne nizove. Po hemijskom sastavu su silikati kalcijuma, magnezijuma i gvožđa i ne sadrže vodu. Javljaju se u kratko stubičastim agregatima, katkad kao monokristali ili blizanci. Imaju savršenu cepljivost a tragovi cepljivosti zaklapaju ugao od 90o. Tvrdine su

Augit . andezita. Nastaje magmatski i metamorfno. gabrova. Augit se transformiše u amfibole bez aluminije. gustine 3. Transformiše se u amfibole bez aluminije. U magmaskim stenama najčešće se javljaju u peridotitima (ultrabazične stne) i gabrovima (bazične stene) gde su glavni minerali. Augit je kalcijsko-magnezijsko-gvožđevi piroksen i sadrži aluminiju (Sl.27).26) i hipersten. Kristališu monoklinično i rombično ali su monoklinični pirokseni mnogo značajniji od rombičnih piroksena. U rombične piroksene spadaju enstatit. Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentin. Sl. Pirokseni su bele boje. 27. aktinolit. hlorit a pri površinskim uslovima u kalcit. Bronzit Monoklinični pirokseni su po hemijskom sastavu kalcijsko-magnezijsko -gvožđevi silikati. zelene. Nastaju magmatski i metamorfno. do crne. augit i alkalni pirokseni. preko raznih nijansi zelene. opal i okside gvožđa. U regionalnom i kontaktnom (retko) metamorfizmu stvara se pri visokim PT uslovima. bazalta. Sl. U magmatsih stenama može biti bitan mineral diorita. Diopsid je kalcijski piroksen i uglavnom se javlja u metamorfnim stenama nastalim na vrlo visokim pritiscima i temperaturama.2 do 4 gr/cm3. ultrabazičnih stena itd. Boje je svetlozelene. Staklastog do smolastog sjaja. Varijeteti bogatiji aluminijumom su svetlo zeleni dok su bogatiji gvožđem tamno zeleni do crni. 26. Među njima najvažniji su diopsid.   40   5 – 6. U metamorfnim stenama nastaju na visokim i vrlo visokim pritiscima i temperaturama. iznad 5000C i pritiscima preko 5 kbara. bronzit (Sl.

Od alkalnih piroksena najčešći su jadeit i omfacit. tamno zelene do crne. tvrdine 5. Nastaju magmatski gde se javljaju u alkalnim dubinskim i vulkanskim stenama i metamorfno u uslovima visokog stepena metamorfizma.5 . amfibolita.gvožđeviti silikat. kod magmatskih stena.28) .29). Mg. Aktinolit Hornblenda hidratisan kalcijsko . sjajnosti staklaste ili smolaste i savršene cepljivosti (Sl. Aktinolit je hidratisani magnezijsko . u uslovima kontaktnog metamorfizma i regionalno metamorfno. Ca2Mg5(OH)2Si8O22. 28. pri niskim pritiscima i temperaturama. Nastaje magmatski i metamorfno. Sl. gustine 3 do 3. kao i metamorfnih stena. staklaste do smolaste sjajnosti. tvrdine od 5 do 6. prelaznog do bazičnog plagioklasa i drugih metamorfnih minerala..magnezijsko – gvožđeviti alumo silikat sa vodom. Bitni su minerali kiselih i prelaznih magmatskih stena. Javlja se u fibroznim agregatima. . beo ili siv. kvarcmonconita. Fe alumosilikati sa vodom. u regionalno metamorfnim stenama nastaje na srednjim do visokim PT uslovima gradeći stenu amfibolit. Fizičke osobine su slične augitu. Savršene cepljivosti.   41   Alkalni pirokseni sadrže alkalije. Hornblenda je zelene do tamnozelene boje ponekad crne. Bezbojan je. Javljaju se u stubičastim. Boje su zelene. Redovan je sastojak metamorfnih stena ali se javlja i kao sekundarni sastojak u magmatskim stenama kada nastaje raspadanjem piroksena.6. Ovaj mineral najčešće se javlja u pritkastim do stubičastim. diorita itd. intermedijarnim i bazičnim stenama. Pomenućemo tremolit. igličastim kristalima. Nastaju magmatski i metamorfno. Staklaste sjajnosti. izgrađenu od hornblende. kristalima.5 gr/cm3 . Bitan je mineral u kiselim. Nastaje preobražajem piroksena uz prisustvo vode (uralit). aktinolit i hornblendu. granodiorita. U uslovima površinskog raspadanja a je stabilan ali se lako drobi. Kristališu rombično i monoklinično koji su znatno češći. boje zelene do tamno zelene (Sl. Amfiboli Amfiboli su Ca. Tremolit je hidratisan kalcijsko magnezijski silikat. pre svega natriju po čemu su i dobili ime.

29. tvrdine 6. Olivini Olivini su bitni minerali sastojci ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena Mogu nastati i kontaktno metamorfno kada se uz magneiju i gvožđe javlja i kalcija (stvara se mineral montićelit).30) Sl.3 gr/cm3. minerale glina itd. kalcit a pri procesima površinskog raspadanja u kalcit. Fe. ali nikada sa alkalijama. Kristališu rombično u kratkostubičastim agregatima ali se najčešće javljaju kao zrnasti agregati nepravilnog oblika. Vrlo su slabe cepljivosti. opal. Al. epidot. 30. tamnozelene do crne boje (Sl. limonit. gustine od 3.2 do 4. Sjajnosti su staklaste.5 . Sl. . dejstvom hidrotermalnih rastvora ili pod uticajem atmosferilija prelaze u serpentin.7. uz višak olivina nad piroksenima nastaje i magnezit. maslinastozelene. Bele su svetlozelene. Olivini su nestabilni minerali. Ca.   42   Pod uticajem hidrotermalnih rastvora hornblenda prelazi u hlorit. Raspadanjem serpentina. ređe talk i azbest. Po hemijskom sastavu olivini su silikati magnezijuma (forsterit) i gvožđa (fajalit). na prelomnim površinama masne. Na niskim temperaturama. Hornblenda Olivini Olivini pripadaju grupi nezosilikata koji imaju slobodne SiO4 tetraedre koji su vezani sa Mg.

Disten nastaje regionalnom metamorfom glina pri srednjim do visokm PT uslovima na račun glinovitih sedimenata.6 gr/cm3. tvrdine od 6 do 7. ž ute do svetlozelene. gustine oko 3. često se koncentriše u nanosima. Sjajnosti je staklaste do svilaste sjajnosti. termalnom metamorfozom glinovitih sedimenata. savršene cepljivosti. gustine 3.33). Javlja se u stubičastim kristalima. tvrdine na raznim pljosnima.1 gr/cm3. Boje je bele ružičaste do zelene. Sl. Sjajnosti je staklaste do sedefaste. od od 4 do 7. Silimanit se najčeđće javlja u igličastim kristalima koji su obično grupisani u agregate (Sl. andaluzit i silimanit koji kristališu rombično. retko kontakno metamorfno.32). gustine 3.5 do 3. U uslovima površinskog raspadanja je stabilan. Silimanit Andaluzit kao primese može da sadrži okside gvožđa i mangana (Sl. katkad veoma krupnim kristalima savršene cepljivosti. 32. Tvrdine oko 7.   43   Alumosilikati U grupu alumosilikata spadaju: disten koji kristališe triklinično. Disten. 31. Boje je bele. Javlja se u tabličastim. izduženim. Nastaje kontaktno metamorfno termalnom .2 gr/cm3. Disten često sadrži malo feri-gvožđa i hroma zbog čega je plave boje (Sl. Jasne cepljivosti i staklaste sjajnosti. Silimanit nastaje regionalnom metamorfozom glina u istim i sličnim uslovima kao i disten sa kojim je č esto udružen. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prealzi u sericit. Alteracijom ovaj mineral prelazi u minerale glina. Sl.31).

najčešće kiselog sastava (granita). zelene. Kristališu teseralno. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe .7. Nemaju cepljivost. ili pegmatitima (almandin). Dejstvom hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit. Calcijski granati. grosular i andradit nastaju na kontaktu karbonatnih stena i kiselih. Velike su tvrdine: 6.   44   metamorfozom glinovitih sedimenata na kontaktu sa magmom. Neki od njih sadrže mangan i hrom.5 . sreću se i u magmatskim stenama. Pritisci pri ovom tipu metammorfizma su do 3 kbara a temperature do oko 650-7000C. Andaluzit Granati Granati su veoma rasprostranjeni minerali. Magnezijsko gvožđeviti granati (pirop i almandin) nastaju regionalno metamofno pri srednjim do visokim PT uslovima. granitskih magmi. gvožđa i kalcijuma.5 do 4 gr/cm3. često u lepim. pravilnim kristalima kada se koriste se i kao poludragi kamen. Po sastavu su alumosilikati magnezijuma. Granati su otporni minerali zbog č ega se javljaju i u nanosima.5. Zavisno od sastava boja im varira od žute. gustine 3. crvene do crne (Sl.34) . U kiselim magmatskim stenama mogu biti akcesorni minerali. 33. peridotitima (pirop). S Sl.

hornblende. plave do ružičaste (Sl. sreće se u rečnim nanosima i raznim vrstama zemljišta.5 – 8.   45   Epidot i coisit Epidot i coisit su po sastavu kalcijsko. 35. Zeleni .36). međutim. mamgnezijsko. tvrdine 6. Pri površinskom raspadanju je otporan. katkad veoma krupnim. Od primesa može biti. Boje je plave do plavozelene. Epidot može biti i primarni magmatski mineral u kiselim magmatskim stenama. Sl. bazičnih plagioklasa uz prinos gvožđa. Kristališe heksagonalno i često se javlja u pravilinim. Boje je svetlosive. nastaje preobražajem preobražajem feromagnezijskih minerala sa sadržajem aluminije. gvožđeviti alumo silikati sa vodom. Zavisno od sadržaja gvožđa boje je žutozelene do crne. Isličnih fizičkoh svojstava kao i epidot.5.2 gr/cm3. različito obojen te razlikujemo nekoliko varijeteta. često se javlja i u jedrim. granitima. . Savršene je cepljivosti. Nastaje preobražajem bazičnih plagioklasa ima ga i u metamorfnim stenama niskog stepena metamorfizma.35). Epidot kristališe monoklinično u stubastim kristalima. kristalima.6 do 2.smaragd i plavi -akvamarin koji spadaju u drago kamenje. sitnozrnim do zemljastim agregatima (Sl. Epidot (levo) i coisit (desno) Epidot je uglavnom sekundaran mineral. gustine 2. tvrdine 7. granata. Beril Beril je po hemijskom sastavu berilijum alumosilikat. jedrim agregatima. gustine oko 3. javlja se u izduženim kristalima ili sitnozrnim.35). Sreće se i u regionalno i kontaktno metamorfnim stenama nastalim pri niskim uslovima stepena metamorfizma.9 gr/cm3(Sl. Kristalliše rombično. Sjajnosti su staklaste. Coisit je kalcijski alumosilikat sa vodom koji sadrži do 5% Fe2O3.

Beril Turmalin je složenog hemijskog sastava. alkalija i OH grupe.1 gr/cm3. koja varira od bezbojne. Javlja se u trigonalnim. žutomrke do crne. ali se može definisati kao boro-alumo-silikat magnezijuma i gvožđa sa sadržajem kalcije.   46   Nastaje u pegmatitima uz prisustvo velike količine lakoisparljivih komponenata. Prema raspadanju je otporan. S S Sl. ponekad veličine i preko 10 cm. preko zelene. sreće se i kao sporedni mineral u kiselim magmatskim stenama. 3 do 3. Može da sadrži oko 15 elemenata što se odražava na boju. S Sl. gustine. 36.5. Turmalin . (Sl. ali se dugim dejstvom atmosferilija zamućuje i na kraju prelazi u kaolinit. 37. Postaje pegmatitski. Spada u grupu otpornih minerala. Velike je tvrdine 7-7. izduženim kristalima. zbog č ega ga nalazimo i u nanosima Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. Nema cepljivost.37).

U magmatskom ciklusu javlja se u ultrabazičnim stenama gde obrazuje značajna ekonomska ležišta i u bazičnim stenama gde je. transformacijom minerala koji sadrže gvođe. Kristališe teseralno. praškastim nagomilanjima koja su koncentrisana duž ravni cepljivosti ili duž prslina i pukotina. Kristališe heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim jedrim masama (Sl. pirokseni.5 . Pomenućemo okside i hidrokside gvožđa i aluminijuma. Nastaje magmatski. mada može biti i metalno siv do crn. tvrdine oko 6. dejstvom atmosferilija prelazi u hematit i limonit. Sl. magnetičan (Sl. Magnetit je po sastavu FeOxFe2O3. metalične sjajnosti.krv). posebno zemljišta. amfiboli. Pri raspadanju otporan i često gradi magnetitske nanose. U površinskim uslovima. hematit i limonit. zajedno sa ilmenitom sporedan mineral. liskuni (biotit) kada se javlja u sitnozrnim.2 gr/cm3. Hematit . Najčešće je crvene boje po čemu je dobio ime (grčki: . sedimentno i metamorfno pa je primer minerala koji nastaje u svim uslovima. 39. Raspadanjem prelazi u limonit.39). Sjajnosti je metalne tvrdine oko 6. Magnetit nastaje i kao sekundarni mineral. Metalne sjajnosti. gustine 5. Postaje magmatski.5. crnog ogreba. bez cepljivosti. olivini. U kontaktnom metamorfizmu javlja se na kontaktu krečnjaka i kiselih magmatskih stena kada obrazuje rudna ležišta.6. Tvrdine 5. Ogreb mu je uvek crven. Oksidi i hidroksidi gvožđa Od oksida i hidroksida gvožđa prikazaćemo magnetit. u skarnovima (Kopaonik). Magnetit Hematit je po sastavu Fe2O3. Sl. kontaktno metamorfno. hidrotermalno pa čak i hidatogeno ako su uslovi oksidacioni.   47   Oksidi i hidroksidi Oksidi i hidroksidi su važni sastojci stena. 38. često se sreće u lepim pravilnim oktaedrima.38). Crne je boje.

41.7 do 4. Al2O3. Sl. Sreću se i magmatski (javljaju se u pegmatitima kiselih magmatskih stena) pa čak i hidrotermalno pri okolurudnim promenama stena obično vezanih za ležišta bakra. zlata. Korund .41). Korund je oksid aluminijuma. prevlakama. zemnoalkalijama. Amorfan je javlja se u skramama. bez cepljivosti. safir i crveni rubin koji su skupoceno drago kamenje.40.3 gr/cm3. Kristališe trigonalno. Može da obrazuje veće mase kada predstavlja rudu gvožđa S Sl. koncentrišu se u nanosima. gustine oko 4 gr/cm3. Postaje raspadanjem svih minerala koji sadrže gvožđe. Pomenuti minerali su velike je tvrdine. gustine 2. olova i cinka. Pri raspadanju su otporni.40). Tvrdine je od 2 do 4. staklaste sjajnosti. Prisutan je u svim stenama sa gvožđem koje su površinski alterisane dejstvom atmosferilija. gvožđem i magnezijom. Preloma je neravnog. korund i boksite. katkad u lepim oblicima (Sl. Limonit Oksidi i hidroksidi aluminijuma Iz ove grupe minerala prikazaćemo najvažnije predstavnike. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno metamorfozom glinovitih sedimenata siromašnih alkalijama. Idiohromatski je bezbojan ali od primesa može biti različito obojen: plavi. bubrežastim agregatima i zemljastim masama (sl.   48   Limonit Limonit je po sastavu Fe2O3xH2O. 9.

5. Sl. Rastvara se tek u zagrejanoj hlorovodoničnoj kiselini. laporaca. hidrargirit. U površinskim uslovima kalcit se lako rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se transportuje i obara kada se dostignu povoljni uslovi. Najynačajniji među njima su kalcit i dolomit. gustine. Burno reaguje sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom. tvrdine 3. Može biti ružičast.9 gr/cm3.44).43) ali gradi i agregate u kojima su zrna nepravilnog oblika. 43. posebno gvožđa) i osnovna su sirovina za dobijanje aluminijuma. Boksit Karbonati su značajna grupa petrogenih minerala. gustine oko 2. i mermera. gustine 2. Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma (CaCO3). . Boje je bele (Sl. po čemu se razlikuje od kalcita. ako sadrži organsku materiju tamnosiv do crn. Tvrdine 3. kristalizacijom iz prezaćenih rastvora sa kalcijum karbonatom.6 gr/cm3. Tvrdine su oko 2. snižavanjem temperature ili absorpcijom CO2 koje biljke uzimaju biljke apsorbuju. Mogu nastati i hidrotermalno. Nastaju površinskim raspadanjem glina u krečnjacima koje nazivamo lateriti ili terra rossa. Kalcit je bitan sastojak krečnjaka. Kalcit nastaje i kao sekundarni mineral po silikatima. po čemu se lako razlikuje od drugih karbonata. Javlja se u pločastim kristalima (Sl. amfibolima. Ima savršenu cepljivost i staklastu sjajnost. džipsit. 42. Sjajnosti je staklaste i savršene cepljivosti.7 do 2. U ovu grupu minerala spadaju dijaspor.4 gr/cm3. liskunima itd. Nastaje taloženjem iz vode koja sadrži lako rastvorljiv Ca(HCO3)2. gde ulazi u sastav ljuštura životinja ili biljaka. Kristališe romboedarski. plagioklasima. zbog karakteristične crvene boje. pri čemu sadržaji kalcijuma i magnezijuma variraju.   49   Boksiti su hidroksidi aluminijuma različitog sastava zbog promenljive količine vode i primesa. 2. Karbonati Sl. zelen. (Sl. Kalcit Dolomit je po sastavu CaCO3xMgCO3. Bezbojan je i u tankim kristalima staklasto providan.42). crven.5-4. biogeno.

MgCO3. Siderit . gustine od 3 do 3. 44. Pb. Značajniji je kao rudni nego petrogeni mineral. Tvrdine 4. tj. Najčešće gradi žice debljine do nekoliko desetina santimetara u peridotitima (tzv. Ostala svojstva kao i kod prethodno pomenutih karbonata.5 gr/cm3. S Sl. Sl.5 do 4. javlja se u sitnozrnim. FeCO3. 45). Tvrdine je 3. olivina uz prisustvo CO2. jedrim agregatima sa karakterističnim školjkastim prelomom (Sl. zajedno sa drugim karbonatima i mineralima glina. žute do mrke boje (Sl.5 do 4 gr/cm3. Stvara se i sedimentno. kada je udružen sa kalcitom ili hidrotermalno kada je asociran sa sulfidima Fe. 45. Zn. Boje je bele. Služi za proizvodnju vatrostalnih opeka. ili sedimentno. Najviše se stvara metasomatski pri dijagenetskim procesima dejstvom Mg rastvora na kalcijum-karbonatske stene. Magnezit Siderit je karbonat gvožđa. gustine 3. U površinskim uslovima (kora raspadanja) transformiše se u limonit. žični magnezit) ili slojeve. Dolomit gradi stenu koja se takođe naziva dolomite. Sl. Cu itd.5.46). 46. Nastaje transformacijom ultrabazičnih stena.   50   Postaje na razne načine. Dolomit Magnezit je magnezijumov karbonat. Nastaje dejstvom hidrotermalnih rastvora ili hladnih voda bogatih sa CO2 na minerale sa visokim sadržajem Fe.

Najčešće se stvara u sonim ležištima.47). Kristališe rombično i javlja se u zrnastim i jedrim masama. Kristališe monoklinično. U stenama su manje zastupljeni od karbonata.3 gr/cm3 . 2. Nastaju hidrotermalno na niskim temperaurama kristalizacijom iz prezasićenih rastvora ili sedimentno.   51   Sulfati Sulfati su soli sumporne kiseline. u morskoj sredini. Savršene cepljivosti. Sitnozrni agregati lepe bele boje zovu se alabaster. Savršene je cepljivosti. Beo je ili providan do bezbojan. 48. Nastaje taloženjem iz hidrotermalnih rastvora. gustine 2. . Gips je kalcijum sulfat sa vodom. i ako su uslovi povoljni javlja se u veoma lepim kristalima ili blizancima. u pustinjskim oblastima (Sl. CaSO4x2H2O. bez vode. sa lepim staklastim sjajem (Sl.48). cinka i bakra. Sl. gutine 2. obaranjem iz prezasićenog jonskog rastvora u morima. takođe evaporacijom kada se stvaraju predivni kristali koji se nazivaju pustinjska ruža. ali su č esto prisutni u kori raspadanja. Najznačajniji sulfati su gips i anhidrit. bele boje i sedefastog sjaja. Anhidrit je sulfat kalcijuma. Tvrdine je 3. 47. pustinjska ruža Gips se sreće se i u laporcima i glincima kada gradi konkrecije koje nastaju delovanjem sumporne kiseline na karbonate u tim stenama. Ima ga i u oksidacionoj zoni rudnih ležišta olova. najčešće isparavanjem. Manje su zastupljeni od karbonata. Gips Sl. CaSO4. Gips.3 gr/cm3. Ponekad gradi žice ili skrame koje si nastale dejstvom ponirućih površinskih voda. Primanjem vode prelazi u gips. Zagrevanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Male je tvrdine.

Nastaje kao mineral sonih ležišta. Pomenućemo samo halit .6. zelenkastocrnog ogreba Tvrdine 6 . 49). Obično nije čist. bez cepljivosti. bezbojna. Sl. Jako rastvorljiva u vodi i higroskopna. Kristališe teseralno u vidu kocki ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so (Sl.   52   Haloidi Ova grupa ima veliki broj minerala koji imaju mali značaj u gradnji stena ali su neki od njih važni za život čoveka. Halit je kuhinjska so. Halit. sadrži primese koje utiču na fizičke i fiziološke osobine ovog minerala. gustin 2. kuhinjska so Sulfidi Sulfidi su značajnu grupa. Javlja se u kristalima oblika kocke (Sl. 50. staklaste sjajnosti. naročito među metaličnim mineralima. Pirit je po sastavu je FeS2. bisulfid gvožđa. Boje je mesinganožute. retko javljaju kao petrogeni minerali. Spada u najrasprostranjenije sulfide u prirodi i nastaje na sve načine. a usled prisustva primesa Mg slanogorkog ukusa. Slanog je.2 gr/cm3.5 gustine 5 3 gr/cm . metalne sjajnosti. 49.50) ili zrnastim masama i agregatima. magmatski. metamorfno i sedimentno u širokom opsegu pritisaka i temperatura. Savršene je cepljivosti. Pirit . U stenama se najčešće javlja pirit.kuhinjsku so koja se koristi u ljudskoj ishrani. ređe kao produkt vulkanskih eskalacija. U površinskim uslovima brzo se razlaže u limonit kada se stvara sumporna kiselina koja izbeljuje stene Sl. ružičasta ili zelena. Tvrdine 2. bela. po sastavu natrijum hlorid (NaCl).

Dijamant Grafit je ugljenik koji kristališe heksagonalno u tabličastim kristalima. Sl. 1-2. Dijamant je ugljenik koji kristališe teseralno.5 gr/cm3. Grafit . Crne je boje (Sl. ljuspastim agregatima ili gustim masama. gustine 2.51). katkad u vrlo lepim oblicima (Sl. pri dodiru prlja prste. a kao mineral velike tvrdine koristi se i za izradu kruna za bušenje. Izotropan. Primarno se javlja kao magmatski mineral. male tvrdine. Providan ili prozračan i maksimalne tvrdine 10. 52.   53   Elementi Napomenuli smo da se mali broj elemenata u prirodi sreće u slobodnom stanju gradeći samostalne minerale. Metalnog sjaja. Savršena cepljivost. savršene cepljivosti.2 gr/cm3. 51. 52). U zoni površinskog raspadanja veoma je stabilan i koncentriše se u nanosima. ugljenik i sumpor.elemenata koji su bitni sastojci stena. U ovoj grupi pomenu’emo najčešće i najvažnije. Sl. Grafit nastaje metamorfozom sedimenata sa visokim sadržajem organske materije. U stenama je takođe mali broj minerala . gustine 3. Ima važnu primenu kao dragi kamen.

male tvrdine. Sl. Najčešće nastaje oko solfatara ili termalnih vrela.   54   Sumpor Samorodni sumpor.53). cinka itd. od 1. kristališe rombično ali se češće javlja u skramama. prevlakama ili zemljastim masama. Boje je ž ute (Sl. 53. Krt je.5. bakra. gustine oko2. Velike mase mogu se razviti organogeno. Nalazimo ga i u dubljim delovima oksidacione zone rudnih ležišta sulfida metala. olova. Sumpor .5 do 2.

Ako njihovo prisustvo na utiče na odredbu vrste stene spadaju u grupu sporednih ili akcesornih minerala. peščar. dunit od olivina.1. andezit. Zemljina kora. hidroksidi.1). karbonati. Rudno ležište . eklogit itd. mermer (levo) i polimineralna stena. oksidi. kvarcit od kvarca itd. Različitog su hemijskog sastava: silikati. Monomineralna stena. Ako određuju vrstu stene pripadaju grupi bitnih ili glavnih minerala. nevezana (pesak) ili plastična (glina). andezit (desno) U priodi postoji preko 3000 minerala ali samo oko stotinak njih grade stene. Ako je izgrađena od jednog minerala naziva se monomineralna stena: mermer je izgrađen samo od kalcita.   55   OSNOVNI POJMOVI O STENAMA Stena je prirodna zajednica jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i strukture. U prirodi postoje i druge mineralne asocijacije koje ne pripadaju stenama. već mineralnim i rudnim ležištima (Sl. litosfera i Gornji omotač izgrađeni su od stena. Sl.2. Stena izgrađena od više minerala naziva se polimineralna stena (Sl.2). Minerali koji grade stene su petrogeni minerali. Stena može biti čvrsta (granit). U ovu grupu spadaju granit. Sl.

Cr2O3 i dr. zatim CO2. Ime dobija prema vodećem korisnom mineralu ili metalu koji se iz njega dobija (ležište bakra. Metode ispitivanja stena Osnovne podatke o stenama dobijamo na terenu gde se utvrđuje i opisuje njihov način pojavljivanja. Magma najčešće sadrži preko 90% teškoisparljivih i ispod 10% lakoisparljivih komponenata. cinka kada nastaju rudna ležišta pomenutih metala (Sl. tj.   56   Mineralna i rudna ležišta u odnosu na stene su manja. odnosno okeanskoj i kontinentalnoj kori. promena. FeO. Kad god je moguće. magme su vlažne. MAGMATSKE STENE Magmatske stene nastaju hlađenjem i kristalizacijom minerala iz magme. K2O. Magme potiču iz ognjišta koje se nalaze u gornjem omotaču. Uzrok kretanja magme iz ognjišta i njihovog smeštaja u pliće nivoe ili izlivanje na površinu su tektonski pokreti. H2O (najvažnija). izotopska starost itd. fluidalni rastop silikatnog sastava. Magme koje sadrže male količine lakoisparljivih komponenata ili su bez njih su suve magme. fluoride teških metala i dr.i Ø lako isparljive komponente koje se u prirodnim uslovima. manje viskozne. HF. HCl. SO3. fizičko mehaničkim svojstvima itd. Ako je sadržaj lakoisparljive komponente povećan. sedimentne i metamorfne. olova. Sve stene se dele na: magmatske. H2S. Podela stena Stene se dele prema različitim kriterijumima: mineralnom ili hemijskom sastavu. gipsa. U njima je sadržaj pojedinih minerala ili elemenata i do nekoliko hiljada puta veći u odnosu na prosečnu količinu u Zemljinoj kori i omotaču. P2O5. SO2. U lako isparljive komponente spadaju voda. uz korišćenje lupe i sone kiseline (za karbonate). TiO2. Magma Magma je zagrejani.3). Na2O. olova i cinka. Detaljna mineraloška i hemijska proučavanja vrše se u laboratorijama gde se na odgovarajućim instrumentima određuje mineralni i hemijski sastav stene na osnovu čega se utvrđuju uslovi njenog nastanka. teksturna i strukturna svojstva. u gasovitom ili tečnom stanju. smeštaja. MgO. iznad oko 5%. U petrologiji su najčešće koristi podela prema načinu nastanka. Al2O3. CaO. određuje se mineralni sastav stena. hloride. Ako mineralno ležište ima ekonomski značaj naziva se rudno leđište. odnos prema okolnim stenama itd. . U sastav magme ulaze: Ø teško isparljive komponente koje se tope na visokim temperaturama: SiO2. okeanskoj i kontinentalnoj litosferi. MnO. dijamanta itd. Hlađenjem lakoisparljive komponente u magmi stvaraju se hidrotermalni rastvori u kojima se često nalaze sulfidi bakra. Uzimaju se sveži i representativni uzorci stena kako bi se dobili tačni podaci njihovog sastava. više pokretljive.).

tj. HF itd.4). sinklinale ili duž raseda. antiklinale. Magme bogate vodom. temperature i količine lakoisparljive komponente u rastopu. SO3. Pritisak u magmi Pritisak u magmi koji se javlja zbog prisustva lakoisparljive komponente je unutrašnji pritisak. Lava je magma koja je prešla dugačak put od magmatskog rezervoara do površine gde se izlila. fumarole. Sa padom temperature i pritiska i odlaskom lako isparljive komponente magma počinje da kristališe. takođe su nastali hlađenjem lakoisparljive komponete u magmi. solfatare i gejziri koji oslobađaju velike količine sumpora. Temperatura magme Magme koje dolaze iz unutrašnjosti Zemlje imaju temperature između 900o i 1400oC. eksplozivne erupcije koje mogu razoriti i sam krater vulkana (Sl. Unutrašnji pritisak ima veliki uticaj na smeštaj magmi u okolne stene ili način njenog izlivanja. hidrotermalnih rastvora. SO2. dubine na kojoj se magma nalazi. HCl. On se menja zavisno od toka kristalizacije magme. Oslobađanjem lakoisparljive komponente iz lave nastaju eksplozivne erupcije . Sl. Sl. zbog velikog unutrašnjeg pritisaka imaju veliku moć prodiranja i znatno se lakše utuskuju od suvih magmi u strukture okolnih stena. Procese koji od jedne homogene magme pri kristalizaciji i očvršćavanju daju različite vrste stena nazivamo diferencijacija magme.3. Njena temperatura varira i prosečno iznosi između 800 i 12000C. tektonskih zona. Kada se vlažnne magme izliju na na površinu zbog naglog pada pritiska lakoisparljiva komponenta se oslobađa stvarajući snažne. Pirit (žuto) je nastao iz hidrotermalnih rastvora Fizička svojstva magme Na visokoj temperaturi i pritisku magma je homogen silikatni rastop koji često sadrži i zametke kristala. 4.   57   Eskalacije.

Viskozitet magme Viskozitet magmatskog rastopa je otpor koji magma pruža prema tečenju. ali se ovaj termin koristi kada se tačan oblik intruzivnog tela ne zna. Na površini Zemlje spoljni pritisak je jedan bar. Viskozitet zavisi od temperature. Bazične magme (siromašne silicijom) su slabo viskozne. dubine na kojoj se nalazi i tektonske građe terena gde je magma smeštena (Sl. a na dubini od oko 10 km je oko 2600 bara. Padom temperature u magmi povećava viskozitet ali se sa povećanim sadržajem lakoisparljivih sastojaka on bitno smanjuje. Kisele magme (bogate silicijom) su viskozne. Spoljašnji pritisak zavisi i od vrste tektonskih pokreta. Sa porastom spoljnjeg pritiska povećava se viskozitet rastopa. 5. hemijskog sastava magme i odnosa sadržaja teško i lako isparljive komponente u rastopu. stresom. najveći je u područjima sa usmerenim pritiskom.5) Pluton je opšti naziv za sva intruzivna tela. Izlivanjem na površinu ponašaju se kao guste mase i teško su pokretljive zbog čega obrazuju vulkanske kupe. Način pojavljivanja magmatskih stena Oblik ohlađenog magmatskog tela zavisi sastava magme i uslova kristalizacije. Sl.   58   Pritisak koji se javlja kao posledica dubine na kojoj se magma nalazi. Brzina kretanja bazičnih lava može biti i preko 10 km na čas. odnosno težine stena iznad i oko magmatske mase je spoljašnji pritisak. tj. pokretljive. brzo teku zbog čega obrazuju prostrane pločaste slivove. Magme sa većom količinom silicijuma i aluminijuma imaju veći viskozitet od magmi bogatih oksidima magnezijuma i gvožđa. Oblici magmatskih tela .

kao na primer Vezuv u Italiji. petostranu ili šestostranu izdeljenost čije su duže ose upravne na površinu hlađenja (Sl. Ako je stenska masa izdvojena u ploče ili bankove koji su paralelni sa granicom magmatske mase kažemo da je lučenje pločasto ili bankovito Stubasto lučenje ima četvorostranu. pri č emu stubovi stoje upravno na površinu sliva. izdeljivanja magmatskog tela usled kontrakcija stenske mase za vreme njenog hlađenja. Stubasto lučenje. Telo je male debljine i velike dužine prostiranja. kada lava izliva iz centralnog dovodnog kanala (krater vulkana). Debljina sila varira od nekoliko desetina centimetara pa do preko kilometra..6). kada lava izliva duž pukotina ili sistema paralelnih pukotina (izlivi andezita u Istočnoj Srbiji itd. Rudnik) Lučenje magmatskih stena Lučenje je pojava izdvajanja. Sil je konkordantan pluton ili konkordantna žica pločastog oblika. viskoziteta magme. Erupcije lava delimo na: Ø centralne. Dajk ili žica je diskordantno magmatsko telo nastalo utiskivanjem rastopa po postojećoj pukotini ili rasedu. Lece kod Medveđe itd. kada se lava izliva na velikim površinama (Kopaonik. Lakolitske intruzije obično se javljaju u grupama. Sl. 6.   59   Batolit je magmatska intruzija ogromnih dimenzija Lakolit je konkordantna sočivasta intruzija.). Izlivne stene nastale vulkanskim erupcijama imaju oblik slivova koji zavisi od površine terena po kojoj se lave izlivaju. Rumunija . Stubasto lučenje karakteristično je za izlivne stene a naročito je č esto kod slivova bazičnih stena. tipa dovodnog kanala itd. Ø linearne. Ø arealne.

voda. 7. Ovo lučenje je važno kod eksploatacije kamena i dobijanja velikih blokova. Kuglasto lučenje je retko (Sl. Stvaraju se prizmatična tela različitih dimenzija (sl. Paralelopipedsko lučenje. sneg. Ako je stena duže vremena izložena uticaju atmosferilija. 8. Kuglasto lučenje. Karakteristično je za izlivne stene i pliće. Izdvojeni komadi imaju oblike koncentrično građenih kugli. Ovo lučenje je teško primetiti kada je stena sveža.7).   60   Paralelopipedsko ili prizmatsko lučenje nastaje usled sistema pukotina hlađenja koje su međusobno paralelne. kuglasto lučenje je jasnije. Sl. Ovako lučene stene se dejstvom egzogenih sila (sunce. Boranja Nepravilno ili poliedarsko lučenje javlja se kada se sistemi pukotina hlađenja ukrštaju ili stoje pod kosim uglom. vetar) lako se raspadaju u uglaste odlomke različitih dimenzija.8). Kopaonik . S Sl. sa karakterističnim ljuspastim raspadanjem. periferne delove intruzija.

ivičnjaka. To je zbirni pojam za teksturu i strukturu magmatskih stena. Oni su znatno manje veličine i grade osnovnu masu u kojoj leže fenokristali Osnovna Fenokristali masa Sl. Zrnastu strukturu imaju dubinske magmatske stene gde je kristalizacija magme tekla lagano. Zrnasta (levo) i porfirska (desno) struktura . na jednmom mestu tako da su svi minerali iskristalisali u zrnima približno iste veličine (Sl. Stubasto lučenje može biti povoljno kada su stubovi deblji i većih dimenzija. Srukture magmatskih stena Strukturu stene određuju oblik.9). od ostatka rastopa koji je dao fenokristale nastaju minerali. koji zbog naglog pada temperature brzo kristališu. za njegovu obradu (izradu kocki. Porfirska struktura je karakteristična za stene su izlivene na površini gde su minerali kristalisali u dve faze. kada se lava izlije na površinu.   61   Dobro lučen kamen od je velikog značaja za eksploataciju. spomenika.). 9. oblaganje itd. mlađoj fazi. krupnoća i način srastanja minerala koji su posledica toka kristalizacije magme. Sklop magmatskih stena Sklop stene je odraz toka kristalizacije magme i uslova pod kojima je stena. tj. Najpovoljnijim se smatraju prizmatična i paralelopipedna lučenja a nepovoljnim kuglasta i poliedarska. U drugoj. Kod magmatskih stena razlikujemo zrnastu i porfirsku strukturu. Krupni. pravilnost. obično idiomorfni kristali minerala nastali laganom kristalizacijom u dubini nazivaju se fenokristali.

Mikroliti. Fluidalna tekstura je posledica tečenja magme ili lave za vreme njene konsolidacije. 10. Šljakasta tekstura Ako se šupljine kasnije ispune sekundarnim mineralima. 1 1.12) Mandole su obično ispunjene kalcitom.10).11) S l . Sl. orijentisani su u pravcu tečenja lave. Mandolasta tekstura . hlađenja magme. obrazuje se mandolasta tekstura (Sl. amfiboli. Škriljava tekstura nastaje dejstvom pritisaka u toku ili posle konsolidacije. dijabaza i spilita. Posledica je procesa kristalizacije minerala. i mesta u kome je magma smeštena i hlađena. Ako je mehura u steni preko 20% vol. 12. procenata obrazuje se šljakasta tekstura (Sl. Škriljava tekstura u granitu sitni kristali u osnovnoj masi i fenokristali (mikro snimak). pirokseni. zeolitima i kalcedonom. Gasovi mogu biti lakoisparljiva komponenta koja je primarno bila u magmi ili zahvaćena morska voda u toku submarinskih erupcija. Mehuraste i mandolaste teksture karakteristične su za submarinske izlive bazalta. hloritom. Kada su svi sastojci u steni ravnomerno raspoređeni stena je masivne ili homogene teksture.   62   Teksture magmatskih stena Tekstura je prostorni raspored minerala u steni. Mehurasta tekstura nastaje odlaženjem gasova iz lave u toku njenog hlađenja pri čemu zaostaju š upljine. biotit kod ove teksture su orijentisani upravno na pravac dejstva pritiska (Sl. Pritkasti i ljuspasti minerali. Sl.

66% SiO2. koji određuju vrstu stene (kvarc. strukturi i mestu postanka stena dao je Rosenbusch. Ø žične i Ø izlivne . sa 52 . davne 1890 godine. bazični plagioklas i piroksen u gabru itd. odnosu sadržaja alkalija (K2O+Na2O) i silicije (SiO2) ili međusobnom sadržaju pojedinih mikroelemenata. sa 45 . Prema ulozi koju imaju u magmatskim stenama minerali se dele na: Ø glavne ili bitne.   63   Principi klasifikacije magmatskih stena U petrologiji postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju magmatskih stena.52% SiO2 i Ø ultrabazične stene. ali za detaljna proučavanja magmatskih stena nedovoljni. Hemijske metode klasifikacija magmatskih stena baziraju na hemijskom sastavu. atmosferilija itd. dejstvom hidrotermalnih rastvora. koji grade do 5% vol. Ø sporedne ili akcesorne minerale. cirkon. Hemijski principi klasifikacije stena Hemijske i mineraloško-hemijske klasifikacije su kompletnije ali su za praktična terenska proučavanja manje pogodna. Mineraloški principi klasifikacije stena Mineraloški principi klasifikacije su najednostavniji. tj. koja je kasnije dopunjavana (Sl. sadržaju SiO2. Ø bazične stene.13). stene i ne utiču na odredbu vrste stene (apatit. magnetit. Ø hemijske klasifikacija koje baziraju na hemijskom sastavu stena i Ø klasifikacija po mestu stvaranja i načinu pojavljivanja stena.). direktnom kristalizacijom iz magme i Ø sekundarne. sfen. Najčešće se koriste: Ø mineraloška klasifikacija koja bazira na stvarnom mineralnom sastavu stena. koji su nastali raspadanjem primarnih minerala.). sa manje od 45% SiO2 Podela magmatskih stena prema mestu stvaranja i načinu pojavljivanja Jedna od najčešće prihvaćenih podela magmatskih stena bazira na mineralnom sastavu. hromit itd. Prema vremenu nastanka i značaju koje imaju. Ovaj autor je magmatske stene podelio na Ø dubinske. minerali se dele na: Ø primarne minerale. Prema sadržaju silicije (sadržaju SiO2 u stenama) magmatske stene se dele na: Ø kisele stene koje sadrže preko 66% SiO2 Ø intermedijarne stene. koji su nastali u toku stvaranja stene. alkalnni feldspat u granitu.

Izgrađena je od kvarca. Hlađenje magmi koje daju ove stene je brzo. Podela magmatskih stena prema mestu postanka Magmatske stene se. načinu pojavljivanja. vulkanske (efuzivne ili ekstruzivne. obično duž pukotina lučenja ili. retko. ili kako ih još nazivamo intruzivne ili plutonske. alklnog feldspata i bojenih minerala. Nastaju u završnoj fazi kristalizacije kada se ostatak magme utisne u matičan pluton. Žične stene su bočni ogranci dubinskih magmatskih stena. mineralnom i hemijskom sastavu i strukturi dele na: Ø grupu granita.   64   Dubinske magmatske stene. koja pripada kiselim magmatskim stenama. 13. Žične magmatske stene se avljaju u ž icama po č emu su i dobili ime. zbog čega imaju porfirsku strukturu. prema mestu stvaranja. . koja varira od nekoliko cm pa do nekoliko desetina metara. u okolne stene. Grade batolite lakolite itd. kako se još nazivaju) stene nastaju izlivanjem lave na površini ili u morima (submarinske erupcije). Imaju znatno veću dužinu u odnosu na debljinu. Izlivne. Sl. nastaju hlađenjem magme i laganom kristalizacijom u dubini zbog č ega imaju zrnastu strukturu.

bojenim mineralom i bez slobodnog kvarca. retko piroksena) U ovim stenama može se javiti i muskovit. bojenog minerala i bez slobodnog kvarca. Ø grupa diorita. Zbog ove osobine koja je česta u magmatskim stenama. izgrađena je od kvarca. olivina i piroksena. alkalni amfiboli i pirokseni. Izgrađena je od bazičnog plagioklasa. Najčešći su dvoliskunski graniti. koja pripadaju raznim grupama magmatskih stena. intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. muskovitski granit. Kao i grupa monconita spada u grupu intermedijarnih stena. Ø grupu monconita. Praktični značaj imaju i vulkanska stakla. Prema sadržaju SiO2 spada u intermedijarne stene. koja pripada intermedijarnim stenama sa alkalnim feldspatom. izgrađena je od kvarca. Prikazaćemo je kao posebnu grupu stena. . Ove stene izgrađene su samo od bojenih minerala. dvoliskunski granit. U ovim stenama se mogu javiti feldspatoidi. Granit je kisela magmatska stena izgrađena od alkalnog feldspata (ortoklasa. izgrađena od podjednake količine alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa.14).zrno jer se minerali koji grade ove stene javljaju u zrnastim agregatima. kvarc i feldspate. Takođe spada u kisele stene. labradora. sa muskovitom i biotitom (Sl. intermedijarni plagioklas. bez slobodnog kvarca. u kojoj su bitni minerali kvarc. Ø grupa granodiorita. amfibolski granit itd. izgrađena od intermedijarnog plagioklasa i bojenog minerala. u tehničkim priručnicima mnoge zrnaste stene različitog sastava nazivaju se graniti. koja ne sadrži salske minerale. GRUPA GRANITA Dubinske stene Graniti Ime su dobili po latinskoj reči granum . Ø grupa kvarcdiorita. kvarca i bojenog minerala (biotita i/ili hornblende.   65   Ø grupu kvarcmonconita. mikroklina). Prema hemijskom sastavu pripada intermedijarnim stenama. Graniti dobijaju naziv prema vodećem bojenom ili karakterističnom mineralu: biotitski granit. podjednakog sadržaja alkalnog feldspata i intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. bitovnita i bojenog minerala. nema kvarca i Ø grupu peridotita. Ø grupu gabrova pripada bazičnim magmatskim stenama. Kao i grupa granita spada u kisele stene. koji preovlađuje nad alkalnim feldspatom i bojeni minerali. Ø grupa sijenita.

stepenica. hornblenda) oni se oksidišu dajući limonit koji impregniše stenu mrkocrvenom bojom. Ceru. Graniti su otporne stene ali dugotrajnim dejstvom atmosferilija oni podležu raspadanju. 15. Ove stene se upotrebljavaju kao građevinski materijal. Eksploatišu se na više mesta: Bukulji. (Sl. Daljom alteracijom granita zamućuju se feldspati koji se sericitišu a nakon toga prelaze u minerale glina. Kuglasto lučeni graniti su nepovoljni za obradu. Od granita se prave kocke za puteve. itd. Gorjane Ako u granitu ima minerala sa gvožđem (biotit. lučenje je paralelopipedno pločasto ili nepravilno. grus. najčešće kaolinit. za horizontalno i vertiklano oblaganje itd. teksture su masivne.14. kamen za gradnju ivičnjaka. Granit Bukulje Graniti su zrnaste strukture. Procesi počinju po obodu zrna feldspata i kvraca kada slabe kohezione sile i stenska masa dovodi u rastresito stanje tzv. U .   66   Sl. kod Vršca. Granitski grus. naročito ako su sitnozrni i povoljno lučeni.15) Sl.

izgrađene od kvarca i alkalnog freldspata. Ima ih u Istočnoj Srbiji (Gornjane). jedini minerali koji nisu podlegli raspadanju su kvarc i muskovit. Nemaju ekonomskog značaja. Javljaju se u žicama. Raspadanje kao kod granita. uvek svetlije od matičnog plutona koga redovno prate. Žice su debljine od nekoliko santimetara do. uglavnom ortoklasa i ne sadrže bojene minerale. Zahtevima ove industrije odgovaraju apliti sa minimalnim količinama minerala koji nose gvožđe. Žične magmatske stene Granitporfiri su žične stene koje imaju isti mineralni sastav kao i matična plutonska stena. granit. po mogućnosti sa što većim sadržajem kalijskog feldspata. Svaki granitski pluton ima žične pratioce. ortoklasa. Apliti Apliti su takođe žične stene. . ponekad svetlosive. 16. Sl. debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko metara. Boje su bele. najviše. pola metra. U našoj zemlji graniti su vrlo rasprostranjeni stene. ako je bio prisutan. obično oko 0.   67   masi. na Bukulji. Aplitska žica u granitu Bukulje Najznačajnija primena aplita je u industriji porcelana i keramike.16). kod Vršca. sitnozrne. zrnaste strukture. na Staroj planini itd.5m do 1m koje presecaju matični pluton ili su intrudovane u okolne stene. Strukture su porfirske ili porfiroidne sa krupnijim. Granice aplitskih žica prema okolnoj steni su oštre (Sl. idiomorfnim zrnima kalijskog feldspata. koja podseća na pesak. mikroklina ili albita.

uz sve granitske masive. po čemu se lako raspoznaju od drugih stena (Sl. U Africi. minerali kalaja. gore desno. Ceru itd. spodumena. na primer.Žica pegmatita sa kristalom berila. berila. . Obično su krupnozrne stene. muskovita. kvarca itd. turmalina. molibdena itd. na Bukulji.17). nađeni su berili dužine preko 2 m. berila. Pegmatiti Pegmatiti su stene koje nastaju od ostatka granitskog rastopa koji je bogat lakoisparljivim komponentom. granata i kvarca i minerala koji su nastali dejstvom lakoisparljive komponente na već postojeće. Pegmatiti sadrže korisne minerala i služe i kao sirovina za dobijanje liskuna feldspata.   68   U našoj zemlji apliti su veoma česti. 17. kasiterit. Bukulji. pomenute. Ceru. Boranji itd. Kopaoniku. Vidojevici Željinu. topaza. Ponekad sadrže kristale impozantnih razmera. biotita. Pegmatiti se javljaju kao pratioci granita na Pasjači. U pegmatitima se javljaju i uranski minerali. Većih pojava aplita ima u okolini Stalaća. epidot itd. u jednom kristalu feldspata u Švedskoj radio je majdan nekoliko godina. Sl. Pegmatiti su izgrađeni od ortoklasa ili mikroklina.

bez fenokristala. ružičaste (Sl. Ako su rioliti izlivani pre mezozoika nazivaju se kvarcporfiri. Mađarska U grupu riolita spadaju vulkanska stakla. blizu Sicilije. Sl. epidota. sfena. Boje su sivo-bele. Među njima razlikujemo obsidijan. tamnosiva i crvenkasto-mrka. coisita. neiskristalisale stene. Nastale su naglim hlađenjem granitske magme na površini u kojoj nije započela kristalizacija minerala. Strukture su porfirske. kalcita. i ponekad sa reliktima primarnih bojenih minerala (uglavnom piroksena) koji leže u alterisanoj sitozrnoj osnovnoj masi izgrađenoj od istih minerala. izgrađene od fenokristala kvarca. 18. sanidina i bojenih minerala. O ovim stenam biće reči u posebnom poglavlju. kao fenokristal može se javiti albit. Strukture su porfirske. albita i niskotemperaturne asocijacije bojenih minerala. često i sa hidroksidom gvožđa . kada stenu nazivamo albitskim riolitom. U ovim stenama umesto sanidina. biotita i hornblenda koji leže u osnovnoj masi izgrađenoj od sitnih kristala istih minerala ili stakla. dok su vulkanska stakla (naglo hlađena. Kvarckeratofiri su stene izlivane u morima pre kenozoika. hlorita.18). neiskristalisala lava) crna.   69   Izlivne stene Rioliti su izlivne vulkanske stene granitske magme. Riolit. gde su veoma rasprostranjene. pehštajn. plovućac Često se za ove stene sreće i naziv lipariti po Liparskim ostrvima. bimštajn. izgrađeni od fenokristala kvarca.

zbog prisustva pojedinih varijeteta alkalnih feldspata (Sl.19). . Paraćinska glavica GRUPA KVARCMONCONITA Dubinske stene Kvarcmonconiti Kvarcmonconiti su dubinske magmatske stene svetlosive do tamnosive boje. katkad zelenosive i crvenkaste. zatim planparalelne. krupnih dimenzija. štokovi. retko kuglaste itd. Kvarckeratofiri su u našoj zemlji izlivani pre kenozoika. kod Prijepolja itd. retko kuglasto koje se javlja u perifernim delovima intruzije.19. šliraste. Najčešće lučenje kvarcmonconita je pločasto i bankovito. apatit i sfen Teksture su masivne. veličina zrna kao kod granita. lakoliti. ortoklasa i mikroklina i intermedijarnog plagioklasa. Sl. najčešće biotita ili hornblende. zbog oksida i hidroksida gvožđa (Sl. škriljave. podjednake količine alkalnog feldspata. Kvarckeratofir. Strukture su zrnaste. Javljaju se kao batoliti. Od sporednih minerala u ovim stenama javljaju se cirkon. često šupljikave i mandolaste. Kvarcmonconiti su izgrađeni od kvarca.20).Ima ih u Istočnoj Srbiji. kod Sene. zbog prisustva hlorita i epidota do crveno mrke. Teksture su masivne.   70   Boje su zelene. trijasu i juri. u paleozoiku. oligoklasa ili andezina i bojenog minerala.

U okviru ovog kursa nemaju značaja zbog čega u narednim opisima stena neće biti prikazane. otporni prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus. Masiv gradi prostrani lakolit i praćen je velikim brojem aplitskih i pegmatitskih žica. hornblenda ili augit. Osnovna masa stene može biti holokristalasta. Naročito su karakteristični krupni fenokristali sanidina. oko Trepče. južnom Kopaoniku. za horizontalno i vertikalno oblaganje itd. Kvarclatiti su u našoj zemlji javljaju na Rogozni. (Sl. Pomenimo da žične stene prate sve magmatske masive. Cer Kvarcmonconiti su. hipokristalasta i staklasta.   71   Sl. Fruškoj gori itd. Kvarcmonconit. srednjeg i sitnog zrna. Izlivne stene Kvarclatiti se javljaju u većim masama. na Kotleniku. ivičnjaka. Lučenje kvarclatita je najčešće stubasto kada se obrazuju stubovi različitih dimenzija i oblika koji stoje upravno na površinu hlađenja sliva.21) Osim sanidina kao fenokristali.20. izlivima. javljaju se kvarc. . ploča. apatit i cirkon. biotit. Srbovcu. gde je polifazno utiskivan. Zbog svojih dobrih mehaničkih svojstava koristi se kao tehnički i arhitektonski kamen. kao i graniti. Upotrebljava se za izradu kocki. kupama. Zvečana i Sokolice. intermedijarni plagioklas (oligoklas ili andezin). Najveća masa kvarcmonconita je na planini Cer. To su stene sive boje i izrazite porfirske strukture. Njihov mineralni sastav i struktura je isti kao i matičnih stena odakle potiču. Kao sporedni sastojci sreću se sfen. veličine i do 10 cm. naročito ako je povoljno lučen.

Srbovac Zbog izrazito porfirske strukture. cirkon. ako su sveži. hornblende. Starijih vulkanskih stena iz grupe kvarcmonconita nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku.22). teško obrađuju. Uz ove stene. limonit i drugi. a od sekundarnih sericit. Od sporednih minerala javljaju se: sfen. po obodu masiva. izgrađene od kvarca. epidot.   72   Sl. kalcit. pa se. 21. uglavnom koriste za nasipanje puteva. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina) koji dominira nad alkalnim feldspatom (ortoklasom. mikroklinom) i bojenih minerala: biotita. ortit. Lako podležu raspadanju. sreću se kvarcmonconiti i kvarcdioriti. monokliničnog piroksena (Sl. apatit itd. GRUPA GRANODIORITA Dubinske stene Granodioriti su dubinske magmatske stene. . pri čemu fenokristali sanidina ispadaju iz stene. kvarclatiti imaju ograničenu upotrebu kao građevinski kamen. krupnih fenokristala sanidina. Kvarclatiti se lako lome u nepravilne komade. Kvarclatit. hlorit.

Željinu. Od sporednih minerala sreću se sfen. ali su malo bogatiji intermedijarnim plagioklasom. Besnoj Kobili itd. Granodioriti su česte stene. cirkon. Od granodiorita Boranje sagrađena je glavna pošta i banka u Beogradu. kao i graniti. hornblende. Kopaoniku. Gorjanu. hlorit. Granodiorit.   73   Sl. Starijih vulkanskih stena iz grupe nema jer su ove stene stvarane u kenozoiku. Ove stene su. limonit i drugi. a od sekundarnih sericit. ortit. Najveći kamenolomi su na Boranji (Radalj) i na području Surdulice. apatit itd. Surdulici. izgrađene od kvarca.22. Na većini pomenutih lokaliteta vrši se eksploatacija granodiorita. uglavnom kao arhitektonskog kamena za vertikalna i horizontalna oblaganja. intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa ili andezina). Po mineralnom sastavu. GRUPA KVARCDIORITA Dubinske stene Kvarcdioriti Kvarcdioriti su intermedijarne stene. Javljaju se na Boranji (zapadna Srbija). kalcit. epidot. i bojenog minerala. kvarcmonconiti i granodioriti otporne prema površinskom raspadanju ali pri dugotrajnom razaranju prelaze u grus.23). Izlivne stene Kvarclatiti Kvarclatiti su vulkanske stene granodiorita. Boranja Fizičko mehanička svojstva i način raspadanja kao i kod prethodno opisanih granita i kvarcmonconita. biotita i augita (Sl. strukturi i načinu pojavljivanja identične su prethodno opisanim kvarclatitima iz grupe kvarcmonconita. Zbog svojih dobrih .

Besne Kobile itd.23. Kvarcdiorit. ploča. hornblenda. Varijeteti ove stene izdvojeni su na osnovu vodećeg bojenog minerala:. ivičnjaka. To su stene izražene porfirske strukture i često fluidalne teksture. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se kvarcporfiriti. Boranje. Lučenje dacita je pločasto i stubasto. andezin) i bojeni minerali. starom nazivu za Rumuniju gde su dosta zastupljeni. intermedijarni plagioklasi (oligoklas. Kao fenokristali javljaju se: kvarc.   74   mehaničkih karakteristika koriste se kao tehnički i građevinski kamen. biotit. naročito ako su dobro lučeni i sitnog do srednjeg zrna. Izlivne stene Daciti su mlade izlivne stene kvarcdiorita. Upotrebljavaju se za izradu kocki. piroksen koji leže u holokristalastoj do vitrofirskoj osnovnoj masi. . Sl. za tucanik itd. biotitski dacit. amfibolski dacit itd. Ime su dobili po Daciji. Boje su različite. uglavnom sive do mrke. Slovenija Kvarcdioriti se javljaju kao marginalne facije (po obodu masiva zbog bržeg hlađenja u odnosu na središnji deo magme u rezervoaru) oko granodiorita Surdulice. zavisnosto od vrste i količine bojenog minerala i kristaliniteta osnovne mase. Sitnozrni varijeteti ovih stena koriste se i kao dekorativni kamen.

Daciti Slavkovice GRUPA SIJENITA Dubinske stene Sijeniti Sijeniti su znatno manje zastupljene stene od granita. kao kod granita. Sl.25). ponekad i kuglasto. Kadinoj Luci.24). Najveći kamenolomi su u Slavkovici. . titanit i cirkon. Za razliku od granita ne sadrže slobodnog kvarca. Kao sporedni sastojci javljaju se magnetit. granita. To su svetlosive. okolini Surdulice i Džepu (Momin Kamen). Zagrađu. kada je nepovoljan za eksploataciju. retko albita i bojenog minerala. najčešće hornblende. zatim biotita i augita. ortoklasa ili mikroklina. kvarcmonconita. bankovito. Ime su dobili po mestu Syene-Asuan u Egiptu. Krupnoća zrna varira. Strukture su zrnaste. u Ibarskoj dolini i kod Surdulice. kao i tucanik.   75   Najveće pojave ovih stena su na Rudniku. na zapadnim padinama Kopaonika. Teksture masivne. Primena sijenita ista kao i kod granita. kvarcmonconita i granodiorita i kvarcdiorita.24. ivičnjaka. Daciti se upotrebljavaju se za izradu kocki. Sijeniti su intermedijarne stene izgrađene od alkalnog feldspata. kod Slavkovice (Sl. koji određuju varijetet stene (Sl. apatit. granodiorita ili diorita Lučenje sijenita najčešće je pločasto. sive ili crvenkaste stene koje grade manje mase ili bezkvarcne facije po obodima granitoidnih masiva. lomljeni kamen itd.

25. te se ovaj kamen zbog lepog izgleda koristi za oblaganje i popločavanje trgova. Na ovom lokalitetu sijeniti su crvene boje usled primesa ferigvožđa koje pigmentira ortoklas. Kao bezkvarcna facija sijenit se javlja i uz granite Stare Planine. Izlivne stene Trahiti su izlivne stene sijenita. sivkastobele do bele boje. Ako su izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiri. 26. izgrađena samo od sanidina. hornblende i augita koji leže u sitnozrnoj do staklastoj osnovnoj masi. U našoj zemlji trahiti ab trahit su malo zastupljeni. gde se ova stena javlja kao bočna facija hercinskog Gorjanskog granita. Sadržaj bojenih minerala u trahitima može biti mali ili da izostaju kada stena dobija belu boju i postaje monomineralna. Brestovačka banja . Tanda Najveće pojave sijenita su kod Tande u Istočnoj Srbiji. Sl.26). albitski trahit. Veličina zrna i povoljno lučenje omogućavaju eksploataciju.   76   Sl. Sijenit. Albitskih trahita ima u okolini Brestovačke Banje u istočnoj Srbiji (Sl. strukture porfirske sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala: biotita. Boje su sive.

manjih pojava. koji leže u alterisanoj osnovnoj masi izgrađenoj od hlorita. epidota. najčešće piroksena. Valja Strž .26). Ime su dobili po planini Monconi u Tirolu. hlorita i relikata bojenih minerala. u paleozoiku. genezi i načinu pojavljivanja veoma su slični kvarckeratofirima od kojih se razlikuju po odsustvu kvarca kao bitnog sastojka. hornblende. najčešće hipidiomorfno zrnaste. i bojenih minerala. dubinske stene izgrađene od približno jednake količinu kalijskog feldspata (ortoklasa ili mikroklina) i intermedijarnog plagioklasa (oligoklasa i andezina). ima i nekoliko drugih. izlivne stene sijenita sa primarnom. sericita. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. kalcita itd.   77   Keratofiri su submarinske. U našoj zemlji javljaju se gde i kvarckeratofiri. a sa povlačenjem alkalnog feldspata u diorite. magnetit i sfen. Sa povlačenjem plagioklasa monconiti prelaze u sijenite. sa krupnim kristalima alkalnog feldspata. GRUPA MONCONITA Dubinske stene Monconiti su prelazne. retko piroksena i bez slobodnog kvarca. Monconit. Izlivane su pre kenozoika. Po sastavu. izgrađeni od fenokristala albita. Način pojavljivanja i strukturno-teksturne karakteristike iste kao i kod ranije prikazanih kvarcmonconita. Strukture su zrnaste.27. niskotemperaturnom asocijacijom minerala. Strukture su porfirske. Sl. ponekad i porfiroidne. U našoj zemlji monconiti se javljaju u Istočnoj Srbiji (masiv Valja Strž) (sl. biotita. trijasu i juri.

hiperstenski diorit. izgrađene od intermedijarnog plagioklasa (andezina ili oligoklasa) i bojenog minerala hornblende. Krupnoća zrna varira kao i kod granodiorita. Latiti Zlota GRUPA DIORITA Dubinske stene Dioriti Dioriti se dubinske intermedijarne magmatske stene. zelene. sfen i ponekad cirkon. Način pojavljivanja ovih stena i opšte karakteristike sklopa su kao kod kvarclatita. Tekstura stene uglavnom masivna. Sl.29). hornblende i piroksena koji leže u sitnozrnoj. biotitski diorit itd.28. magnetit. raspadanje i grus kao kod granita. Strukture su porfirske. andezina koji su međusobno pojednako zastupljeni. Lučenje i . To su stene tamnosive. Strukture su zrnaste.   78   Izlivne stene Latiti Latiti su vulkanske stene monconita. na Zlotu (Sl. ponekad i porfiroidne. Ime dobijaju prema najzastupljenijem bojenom mineralu: augitski diorit. u Istočnoj Srbiji. masivne teksture.28) i na Fruškoj Gori. izgrađene od fenokristala sanidina. i bojenih minerala: biotita. retko staklastoj osnovnoj masi. biotita i hiperstena(Sl. sivozelene. Od sporednih sastojaka najčešći su apatit. augita. U našoj zemlji latiti su konstatovani uz kvarclatite Kopaonika. ponekad i tamnozelene boje.

Dioriti se retko javljaju kao samostalni masivi. fontane itd. andezina i biotita. raspadanje isto kao i kod granita i granitoida. kvarcmonconita i granodiorita. stepenište na Kalemegdanu. . Uz biotit često se javljaju i augit a katkad hornblenda i olivin. deo hotela Moskva. masivne teksture. Izgrađena je od intermedijarnog plagioklasa. bogata biotitom. Kersantita ima u Ripnju (Sl. zbog čega je ovde prikazujemo. Ima ih uz gabre Deli Jovana u istočnoj Srbiji i na Staroj planini. sa malom količinom alkalnog feldspata. Dioriti su u Srbiji retke stene. Sl. Ako se umesto biotita javi hornblenda stenu nazivamo spesartit. Strukture je zrnaste. Boje je tamno zelene do sivozelene. Tehničke osobine i primena takođe kao kod granita.   79   način pojavljivanja kao kod granita. Sitnozrni varijeteti lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen za oblaganje. Usled velikog sadržaja bojenih minerala kersantit je relativno nestabilnna stena i podleže površinskom raspadanju.30) kod Beograda gde se i eksploatisao. Lučenje i način pojavljivanja. Diorit. Bugarska Kersantit Kersantit je žična stena diorita.29. skupštine. Korišćena je za gradnju važnih objekata u Beoradu. Javlja se u žicama debljine do i preko desetak metara. Obično su kao facija bez kvarca po obodu granodiorita. retko gradi manje mase.

Kopaoniku itd. . postaju sivožute. u Zapadnoj Srbiji. kriptokristalastoj ili staklastoj osnovnoj masi. U ovim stenama su i značajna ležišta bakra. Andezita ima i u okolini Trepče. biotita augita. Bor i Majdanpek. javljaju se olovo. izgrađeni od fenokristala intermedijarnog plagioklasa. sitnozrni i povoljno lučeni koriste se građevinski kamen. arsen. hiperstena. cink srebro. fenokristalima hornblende. 30. sivozelene do sivocrvene. živa itd. Andeziti izlivani pre kenozoika nazivaju se porfiriti. Najveće mase su u Timočkom magmatskom kompleksu u Istočnoj Srbiji (Sl. Andeziti su kod nas rasprostranjene stene.31). idiomorfnim. na Rudniku. Andeziti se javljaju sa krupnim. antimon. Javljaju se kao veliki izlivi. tamnozelene ili sivozelene boje. veličine i preko 10 cm. Ako su sveži. Andeziti su masivne teksture. oglavnom oksidacijom. Strukture su porfirske. ponekad i olivina koji leže u mikrokristalastoj. č esto sa stubastim i bankovitim lučenjem. Ripanj Izlivne stene Andeziti su izlivne stene diorita.   80   Sl.Kersantit. piroksena i biotita. Ljubovije. Andeziti su i nosioci mnogih sulfidnih mineralizacija. boje tamnosive. andezina i bojenih minerala hornblende. koje pri raspadanju. Osim pomenutog bakra.

magnezijumom i gvožđem.32). Veliki Krivelj GRUPA GABRA Dubinske stene Gabro je bazična dubinska stena. Od jablaničkog gabra izgrađen je spomenik Neznanom Junaku na Avali i popločana Knez Mihajlova ulica. Andezit.31. labradora. Gabro je izgrađen od bazičnog plagioklasa. kod Bogutovačke Banje.   81   Sl. tamnozelene. Najveća masa ovih stena je na Deli Jovanu u Istočnoj Srbiji. Ove stene dobro se glačaju i imaju lep izgled. pojava se naziva labradorizacija. Kada su pravilno paralelopipedno ili bankovito lučeni. najčešće dijalaga. zelene ponekad i crne boje. Gabro se javlja i uz peridotite koje i presecaju ili pokazuju postupne prelaze kada se nazivaju gabro-peridotiti. Maljenu. Zrnaste su strukture. bitovnita i monokliničnog piroksena. ponekad trakaste i planparalelne. To su stene zelenosive. Bazični plagioklas često svetluca u plavičastoj boji. sa ujednačenm krupnoćom zrna (Sl. srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su cenjen arhitektonski kamen. siromašna silicijom i alkalijama a bogata kalcijom. . lučenja pločastog. Teksture su masivne. Takvih pojava ima na Zlatiboru. javljaju se i rombični pirokseni. Priboja i itd. bankovitog do nepravilnog. olivini itd. U našoj zemlji gabro je rasprostranjena stena.

 

82  

Sl.32. Gabro, Priboj

Izlivne stene Bazalti su izlivne stene gabra. Strukture su porfirske, izgrađeni od bazičnog plagioklasa, labradora, biovnita i monokliničnog piroksena, augita, često sadrže i olivin. Od sporednih minerala javljaju se ilmenit, magnetit, titanit i apatit a od sekundrnih kalcit, epidot i oksidi gvožđa.. Bazalti su sitnozrne stene, najčešće crne boje i školjkastog preloma. Lučenje im je pločasto i stubasto, pri čemu stubovi dužim osama stoje upravno na površinu hlađenja. Javljaju se i kao silovi i ploče. Kada su izlivani pod morem mogu biti lučeni i kao pillow lave. Bazaltska lava, koja je slabo viskozna, tj. tečna osim slivova gradi i ploče koje mogu biti veoma debele, naročito ako su erupcije polifazne. Tada pokrivaju ogromne prostore gradeći platoe. Najveći je na poluostrvu Dekan u Indiji gde je sloj lave debeo 3000 m, a pokriva površinu od 650.000 km2. Sličnih pojava ima i u Kolumbiji, Sibiru, Mongoliji. Tekstura bazalta je najčešće masivna ili fluidalna, česte su mehurasta, šljakasta i mandolasta. Obično se pri udaru školjkasto prelama. Bazalt se koristi kao građevinski kamen, za gradnju puteva ili kao ukrasni, arhitektonski kamen. Staklasti bazalti u Mađarskoj se upotrebljavaju za izradu staklene vune - odličnog izolacionog materijala (fabrika na Balatonu). Bazalta, kao izliva pillow jurske starosti ima kod Prijepolja, Č ačka, Kragujevca. Mladih izliva bazlava ima na na Rudniku, Kopaoniku, kod Sjenice (SL.33) itd.

 

83  

Sl.33. Bazalti, Sjenica

Dijabazi Dijabaz je izlivna i žična stena gabra koja ima ofitsku strukturu gde se između pritki plagioklasa javlja monoklinični piroksen. Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Teksture su masivne. Javljaju se kao manje mase, nepravilnog oblika, ploče, silovi, dajkovi, žice, debljine od nekoliko santimetara pa do nekoliko desetina metara. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, labradora, bitovnita, i monokliničnog piroksenom. U ovim stenama mogu se javiti olivin, hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Imajući u vidu da ove stene nastaju u submarinskim izlivanjem bojeni minerali su često hloritisani, kalcitisani, epidotisani zbog č ega stena zadobija karakteristični zelenu boju. Kada su sveži, povoljnog lučenja i strukture (veličine zrna) dijabazi se koriste se za izradu spomenika, kao dekorativni kamen ili za gradnju puteva. Najveće mase dijabaza u Srbiji stvorene se u mezozoiku (srednjoj Juri) i pripadaju ofiolitima Dinariskog ofiolitskog pojasa i Vardarske ofiolitske zone. Dijabaza ima na Maljenu, Ž dralici kod Kragujevca, na Maljenu, oko Prijepolja, Petrovaradina (Sl.34), Novog Pazara

 

84  

Sl. 34. Dijanazi, Petrovaradin.

Spiliti Spiliti su sitnozrne, često afanatične stene, zelene boje koje grade slivove, najčešće konsolidovane kao pillow lave (Sl.35). Izgrađeni su od nisko temperaturne asocijacije minerala: albita, hlorita, kalcita, epidota, sfena i relikata monokliničnog piroksena. Postoji nekoliko hipoteza o njihovom nastankuovih stene. Spiliti su česte stene, posebno u mezozoiku.

Sl.35. Spilitske pillow lave, Bistrica

Zlatibor Ove stene grade donji deo okeanske i kontinentalne kore. Ø harcburgite. aluminijom. Kao bitni minerali u ovim stenama javljaju se olivini. izgrađene od olivina i rombičnog piroksena. Sl. monoklinični i rombični pirokseni. odnosne okeanske i kontinentalne litosfere i gornji omotač. pikotit i magnetit koji mogu formirati i značajna rudna ležišta. rombičnog i monokliničnog piroksena. feldspatoide i kvarc. izgrađene od olivina. Peridotiti ne sadrže feldspate. retko hotnblenda i biotit (Sl. Od sporednih minerala najčešći su hromit i magnetit. Na osnovu sadržaja bitinih minerala peridotiti se dele na: Ø dunite. izgrađene od olivina i monokliničnog piroksena. alkalijama i kalcijom a bogate magnezijom i gvožđem.   85   GRUPA PERIDOTA Peridotiti su ultrabazične stene. Ø lerzolite. Pojedini autori smatraju da peridotiti ne pripadaju magmatskim stenama jer su to čvrste. Peridotiti.36). U peridotitma se javljaju ležišta magnetita. izgrađene samo od olivina. platine. iskristalisale stene koje su u gornje delove Zemljine kore ili na površinu dovedene isključivo tektonskim pokretima. . siromašne silicijom. Ø verlite. Osim navedenih bitnih minerala u ovim stenama se kao sporedni minerali javljaju hromit. hroma.36.

37) koji ponekad grade i rudna ležišta. u peridotitima Šumadije (okolina Čačka). Delimično ili potpuno alterisani peridotiti dobijaju zelenu. Golešu itd. Žice magnezita u serpentinisanom peridotitu. Obično su serpentinisani. Najveće pojave su na Zlatiboru i Maljenu u zapadnoj Srbiji. Naglim padom temperature kada se lava izlije na površinu magmatski rastop u kome nije počela kristalizacija minerala očvrsne kao staklo (Sl. Ako su sveži peridotiti su tamnozelene do ž ućkasto zelene boje. tamnozelenu pa čak i crnu boju. Čajetina Azbest ima u Korlaću (Ibarsko-Kopaonički masiv) a pojave magnezita na Golešu. staklastog do masnog sjaja i veoma jedri. posebno azbesta. . pehštajn i perlite. Vulkanska stakla mogu su različitog hemijskog sastava i strukturno-teksturnih karakteristika. VULKANSKA STAKLA Vulkanska stakla nastaju vrlo brzim hlađenjem lave. Boje su različite.38). na Kopaoniku. talka i magnezita (Sl. Peridotiti su vrlo retko sveže stene. Najčešće prihvaćena klasifikacija ovih stena je prema sadržaju vode gde se vulkanska stakla dele na obsidijan.   86   Lučenje ovih stena je nepravilno. Ove stene su najznačajnije u gradnji ofiolitskih masiva Dnaridskog ofiolitskog pojasa i ofiolita Vardarske zone. Peridotiti su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. 37. zavisno od sastava i stepena svežine. na Zlatiboru itd. Sl. Površinski raspadnuti peridotiti jako su ispucali i ispresecani žicama opala i magnezita. Sekundarni minerali peridotita takođe su ekonomski značajni. Stena je zbog velike zapreminske težine a i zbog nedovoljne otpornosti na atmosferske uticaje veoma nepodesna. Zbog lepe tamnozelene boje i često trakaste građe peridotiti se ponekad koriste kao ukrasni kamen za unutrašnju dekoraciju. Upotreba peridotita u građevinske svrhe je ograničena.

do 30 puta. Dok obsidijan u sastavu ima do 1% vode. U našoj zemlji pojava vulkanskog stakla ima u okolini Vranja. Perliti i plovućci. gume i boja. u pehštajnu je može biti i do 10 %. crvene i zelene. Lipari. naročito kada sadrži veoma retke fenokristale kvarca ili feldspata. Procenat kristala u staklu smanjuje sposobnost ekspanzije. Vulkansko staklo. Imaju primenu i u industriji hartije. Boje su različite: tamnosive. 38. prirodno nabubrela vulkanska stakla. Pehštajn je vulkansko staklo riolitskog sastava i smolastog sjaja. Vulkanska stakla veoma su rasprostranjena. Ove šupljikave stene koje plivaju po vodi (po čemu su i dobile ime) nastale su hlađenjem lave koja je u završnoj fazi konsolidacije bila obogaćena lakoisparljivim komponentom. Na tankim ivicama je prozračan.   87   Obsidijan je naziv vulksnska stakla sastava od riolita do andezita sa sadržajem do 1% vode. kao i stakla sa velikom količinom vode koriste se u građevinarstvu kao ekspandirajući materijali za proizvodnju elemenata male specifične težine a sa dobrom akustičnom. Sl. Stena je karaktersitične crne boje i glatkog školjkastog preloma. U Jeloustonskom parku izlivi vulkanskog stakla zauzimaju površinu od 260 km2. Perliti su stakla koja pored ostalih komponenata sadrže i hidratacionu vodu. U vulkansom staklu se ponekad uočava i smer tečenja lave. U grupu perlita spadaju i plovućci. toplotnom i mehaničkom izolacijom. Od dispergovanog hematita može imati crvenkastu boju. mrke. U tankim presecima je prozračan.   . Kvalitetnim staklima smatraju se ona koja se pri zagrevanju odlikuju sposobnošću višestrukog povećanja zapremine.

ledom ili gravitacijom. Stene Zemljine kore izložene su dejstvu površinskih sila. i pri relativno malim pritiscima. Površinsko raspadanje Površinsko raspadanje je skup procesa pri kojima stena biva razarana.25oC. najveći deo čine magmatske i metamorfne sene. radu vode i vetra podležu tzv. Ø taloženje /sedimentacija i Ø dijageneza (litifikacija. Prenos se najčešće vrši vodom. Fizičko raspadanje je najjače na ogoljenim terenima. Od prvobitno kompaktnih stena nastaju trošne i rastresite mase koje bivaju duže ili kraće transportovane. Ø transport. vetrom. bez humusa i vegetacije. Ø lomljenja i trenja prilikom transporta vodom. do oko 100oC. Površinsko raspadanje može biti fizičko. Ø kristalizacijom soli u mikroprslinama stena. sedimentnih i metamorfnih stena. pri čemu fizičko raspadanje znatno olakšava hemijske procese i obratno. a hemijsko u pokrivenim terenima. promeni u temperaturi. Iako su različiti. Ø delovanje talasa duž obala. međutim. Ø rastom korenja biljaka. kada stena gubi samo čvrstinu i hemijsko kada stena menja mineralni i hemijski sastav. Ø zamrzavanjem vode u kapilarima Ø mehaničko struganje stena usled kretanja glečera. Vrsta i brzina površinskog raspadanja zavisi od sastava i strukture stene. površinskom raspadanju. Fizičko-hemijski uslovi pri kojima se stvaraju sedimentne stene znatno su niži u poređenju sa uslovima nastanka magmatskih ili metamorfnih stena. Stvaraju se na temperaturama od oko . od karaktera fizičko-hemijskih uticaja kojima je izložena i dužine trajanja procesa. Zemljina kora. atmosferilija.   88   SEDIMENTNE STENE Sedimentne stene nastaju fizičkim i hemijskim raspadanjem ranije stvorenih magmatskih. ova dva procesa u prirodi najčešće deluju zajedno. izgrađena je samo od 5% od sedimentnih stena. Stvaranje sedimentnih stena obuhvata sledeće procese: Ø površinsko raspadanje. bogatih vodom. od 1 bara na površini pa do nekoliko stotina bara u depresijama ispunjenim vodom (najviši pritisci su u okeanskim područjima). Fizičko raspadanje stena. abrazija. ili kako se još često naziva mehaničko raspadanje nastaje: Ø kolebanjima dnevnih temperatura. očvršćavanje. .

kada se hlade. Kristalizacija i hidratacija soli javlja se i u urbanim sredinama. bez vegetacije i humusa gde je najjača insolacija (uticaj sunčeve toplote) i po pravilu je izrazitiji na tamnim stenama. morfologije terena. Rast korenja biljaka Koreni biljaka svojim rastom vrše pritisak na zidove pukotina stene u koje se utiskuju (Sl. tj. Intenzitet fizičkog raspadanja uzrokovan kolebanjima dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja zavisi i od geografske dužine i širine. nadmorske visine. debljine humusnog sloja itd. debljine humusnog pokrivača itd. Iako pritisak nije veliki dugotrajnim delovanjem. Tako se stvaranju naponi koji omogućavaju ili potpomažu fizičko raspadanje stena. koreni biljaka mehanićki dezintegrišu stenu. pokrivenosti vegetacijom. Ovaj tip raspadanja naročito je intenzivan na ogoljenim terenima (pustinje). temperatirna razlika je znatno viša. Stalnim ponavljanjem ciklusa zagrevanja i hlađenja stvaraju se mikroprsline u površinskom delu stene koje su paralelne ili upravne na površinu zagrevanja.   89   U područjima rasednih i tektonskih zona stene su polomljene i zdrobljene pa je fizičko raspadanje stena intenzivnije. Zbog uticaja dnevnih i sezonskih temperaturnih kolebanja minerali u stenama se različito šire i skupljaju (tamniji više a svetliji manje) stvarajući različito linearno i zapreminsko širenje i nehomogeno naponsko polje.9). Najviša je u toku sunčanih dana kada stene najviše upijaju toplotu a najmanja noću ili pred zoru kada je stene oslobađaju. u pustinjskim predelima. Temperaturna kolebanja stena odvijaju se do par desetina centimetara dubine zbog č ega se njihovo mehaničko razaranje dešava najvećim delom na samoj površini terena. . U Africi. u stenama ugrađenim u različite objekte. insolacija Uticaj dnevnih kolebanja temperature na površinsko raspadanje zavisi od mineralnog sastava i strukture stene. kao i hidratacijom drugih soli povećava se zapremina i stvaraju naponi koji dovode do dezintegracije stene. morfologije terena. uz ostale procese. klime. U našoj zemlji razlike u temperaturi zagrejanih stena mogu biti i više od 500C. Temperatura vazduha i stena koje se zagrevaju nije stalna. klime. Kristalizacijom soli u mikroprslinama stena Kristali imaju veću zapreminu od rastvora iz koga su kristalisali zbog čega se kristalizacijom i hidratacijom soli povećava njihova zapremina. Zbog ovih procesa slabe i kohezione sile između zrna minerala. Prelaskom anhidrita u gips. Ako nema dovoljno prostora za novostvorene kristale u pukotinama stena stvaraju se naponi koji uzrokuju ili pomažu fizičko raspadanje stena. pokrivenosti vegetacijom. Kolebanje dnevnih temperatura.. nadmorske visine.

Sl. I korenje bilja dezintegriše stene Zamrzavanje vode u kapilarima Fizičko raspadanje stene može biti i zbog smrzavanja vode u mikroprslinama i kapilarima stena. Ovaj tip fizičkog raspadanja je intenzivniji ako se postupak zamrzavanja i odmrzavanja vode u kapilarima više puta ponavlja. Rad morskih talasa. abrazija .40. Zapremina vode se pri zamrzavanju povećava za oko 9%. u zonama velikih vodenih strujanja ili brzog kretanja vodene mase (Sl. abrazija Površinske vode razaraju stene naročito u obalnim područjima gde je dejstvo talasa najintenzivnije. Delovanjem talasa duž obala. Kod poroznih stena ovaj pritisak može da nadjača kohezione sile i dovede do trenutnog prskanja stenske mase. kada se stvara led koji na temperaturi od -200C vrši pritisak do 2 kb.40). Javlja se u predelima sa naglim smenjivanjem visokih i niskih temperatura u toku dana i sa dovoljnom količinom atmosferskog taloga.   90   Sl.39.

mostova. majdana kamena. Sl. gde su padavine u vidu snega a normalna temperatura ispod 0oC. U ovim oblastima nema tekuće vode (sem lokalno). jer ove čestice lebde u vodi. delimično do potpuno zaobljenu. Fizičko raspadanje je mehaničko struganje stena pri pokretima lednika. transportuju samo vodeni tokovi velike snage i brzine. 41. Veliki je broj primera klizanja i kretanja č itavih brda i njihovog mehaničkog i hemijskog razaranja zbog čovekove nebrige i neodgovornosti. Nivalna klima javlja se u polarnim područjima ili na visokim planinama (Sl. Regioni sa nivalnom klimom .41). š ljunak pesak. Najdalje se transportuju i talože u mirnim vodama. Čovekova aktivnost ubrzava mehaničko razaranje stena.   91   Mehaničkim dejstvom vode stene se razbijaju u velike blokove. narčito u područjima većih inženjersko-građevinskih i eksploataciono-geoloških radova. Ø prašinu i mulj. klaste finog zrna. Ø sitniju frakciju. tj. koju nose reke srednje brzine toka. puteva. koje nose sporog toka. planinski potoci i reke. Mogu biti veoma daleko transportovane. površinskih kopova metala koji su izgrađeni na terenima sa izraženom morfologijom a neadekvatno zaštićenih od erozije. pa je hemijsko raspadanje bez značaja. tunela. Fizičko raspadanje zavisi i od količine padavina i temperature. U fazama otapanja i zamrzavanja moguće je razorno dejstvo mraza. nakon toga transportuju i zaobljavaju u sve sitnije komade. tj klime gde razlikujemo četiri regiona: Ø regioni sa nivalnom klimom. brana. Ovako razdeljene komade stena nazivamo mehanički detritus u kome razlikujemo: Ø krupnije i nezaobljene komade (klaste) koje nose.

Sl. hemisko podređeno. vegetacija je slaba. Hemijsko raspadanje je intenzivno a fizičko podređeno. 43. Humidna klima javlja se u tropskim područjima i područjima tajgi. 43). Vegetacija je bujna što uslovljava stvaranje debelog humusnog pokrivača (Sl.42)..   92   Ø regioni sa humidnom klimom imaju veću količinu vodenog taloga od količine vode koja ispari. humusni pokrivač mali ili odsutan. osim povremeno. prikuplja se u depresijama ili otiče u more. 42. Fizičko raspadanje je intenzivno. Voda teče po površini terena. Sl. U ovim oblastima nema tekuće vode. Regioni sa aridnom klimom . Količina atmosferskog taloga manja je od količine vode koja ispari. Područja sa aridnom klimom su pustinjska i polupustinjska područja (Sl. Regioni sa humidnom klimom Ø regioni sa aridnom klimom Temperature u ovim područjima su visoke.

Postoje minerali koji su veoma otporni na hemijsko raspadanje i koji praktično trajno ostaju nerastvoreni. humidni uslovi. Intenzitet hemijskog raspadanja zavisi i od površine stene koja je izložena dejstvu razaranja. raznih kiselina. bez obzira na sastav teže podleže hemijskom (i fizičkom) raspadanju nego neravna stenska masa sa prslinama. takođe imaju značajnu ulogu u hemijskom raspadanju.   . Hemijsko raspadanje stena Hemijsko raspadanje je proces rastvaranja minerala u stenama pod uticajem vode. Voda je. Za hemijsko raspadanje stena važna je i temperatura vode. Kvarc koji nastaje na niskim temperaturama i jedan je od poslednjih minerala kristalisalih u kiselim magmama. veoma je stabilan. granitoidima i granitima. Stabilnost silikatnih minerala na hemijske promene obrnuta je temperaturi njihovog stvaranja. peridotita i gabra. Humidne kiseline koje se stvaraju pri razlaganju biljnih ostataka u kori raspadanja. Fizičkim i hemijskim raspadanjem od kompaktne stene obrazuju se: Ø ostatak raspadanja ili mehanički detritus koji predstavlja odlomke stena nastalih fizičkim razarenjem i transportuje se zavisno od veličine čestica i snage transportnog sredstva. šljunak. granati itd. hlora itd. pesak. gravitacije kada se stvaraju klasti različite veličine drobina. i periodi sa malo padavina aridni uslovi. Rastvaračka sposobnost raste sa povećanjerm temperature (osim za gasove). redovnog i značajnog prisustva najvažniji rastvarač u prirodi. sadržaja ugljene kiseline. kod karbonata. Olivini i pirokseni. Rastvaračku sposobnost vode zavisi od sadržaja OH jona. hlorite. gasova i organske materije. ove kiseline napadaju i silikate i u dugom vremenskom periodu vrše njihovo razlaganje. Fizičko i hemijsko raspadanje se menja i međusobno obnavlja omogućavajući najpotpuniju kombinaciju ova dva tipa raspadanja. Iako su slabe. bez alumijske amfibole. njene kiselosti. kiseonika. Sezonska klima je karakteristična za tople priobalne pojaseve. kristališu na visokim temperaturama. Kompaktna i uglačana stenska masa. vetra. kamena so. prašina i glina i Ø rastvor raspadanja u kome su rastvoreni minerali i koji se mogu transportovti daleko od mesta odakle potiču. lako podležu fizičkom i hemijskom razaranju. liskuni. Minerali stvoreni u kasnijim stadijumima magmatskog ciklusa stabilniji su od minarala kristalisalih na visokim temperaturama. tj. zbog bipolariteta molekula. bitni minerali ultrabazičnih i bazičnih stena. kiseonika. vode. kao što je pomenuto.   93   Ø regioni sa sezonskom klimom su oblasti u kojima se smenjuju periodi sa mnogo padavina. feldspata itd. Pojedini minerali se brzo i lako rastvaraju. sulfati dok je kod drugih proces rastvaranja znatno duži. U reakciji sa vodom prelaze u serpentine. Rastvorljivost minerala je različita. kvarc.

. Krupnozrni materijal. č esto biva donešen u mora. Materijal srednjeg zrna. Razoreni stenski materijal kreće se niz padinu stvarajući sipare. Materijal transportovan vodom i istaložen na mestu gde snaga transportnog sredstva prestaje naziva se aluvijalni nanos koji je klasirani po krupnoći. Transport klastičnog materijala ledom vrši se u polarnim oblastima ili na vrlo visokim planinama. Transport materijala u većim vodenim basenima vrši se dejstvom talasa. najviše nekoliko metara na dan. odlomci stena i rastvor raspadanja transportuju se gravitacijom. javlja se u gornjem toku brzih reka. teže se kotrljaju po dnu međusobno se sudarajući zbog čega se stalno zaobljavaju. Transport zavisi od specifične gustine. površinskog i hemijskog raspadanja. vetrom i ledom u nova. Komadi stena koji su kratko transportovani gravitacijom nazivaju se eluvijalni nanos. Taloženjem materijala transportovanih vetrom stvaraju se eolski sedimenti koji su dobro sortirani. Uloga vetra kao transportnog sredstva naročito je značajna u oblastima sa oskudnom vegetacijom i sušnom klimom (pustinje i stepe). Transport materijala tekućom vodom zavisi od brzine vodenog toka i karaktera fragmentiranog materijala. gde i danas. Transport glečerom je spor. sitniji komadi i i glinovita frakcija. blokovi stena. oblika i veličine komada stena i minrala. niža područja: Gravitacioni transport klastičnog materijala Vrši se na strmim padinama brda i planina. Na svom putu glečer po dnu i bočno. Dužina i brzina transporta zavisi od nagiba padine. Pri transportu najsitnije čestice plivaju ili lebde u vodi. podvodnih tokova i gravitacionog kliženja sutnozrnog do muljevitog materijala.   94   Transport i sedimentacija Nakon. značajna je i za prenošenje finozrnog vulkanskog materijala koji je erupcijom izbačen na velike visine. Pri tome specifično lakša zrna mogu biti i krupnija a specifično teža sitnija. vodom. ljuspičastog i pločastog oblika. Transport klastičnog materijala vetrom prenose se velike količine klastičnog materijala različite krupnoće. planinskim potocima i bujicama. na nekima od njih. stapanju glečera. Po zaustavljanju tj. strujanja. stepena pošumljenosti i intenziteta fizićkog razaranja. sa strane odlama komade stena različite krupnoće i sastava. Teže se transportuju čestice veće specifične gustine. Kod snažnih vetrova. zajedno se talože blokovi stena. iznad preko 3000 m. nezaobljenih su ivica i homogenog sastava. naročito u pustinjskim oblastima vetar kotrlja krupniji materijal po površini i njegovim nagomilavanjem obrazuje dine. Nema zaobljavanja materijala niti sortiranja po krupnoći. lakše manje specifične težine. Sedimenti nastali kretanjem leda nazivaju se glacijalni sedimenti. kuglastog oblika. ima glečera. zapremine i do nekoliko destetina kubnih metara koje voda ne može da nosi. šljunak. nose reke srednje brzine dok najsitniji materijal putuje vrlo daleko. Glečeri transportuju i veoma krupne blokove stena. Nisu klasirani po krupnoći. obično heterogenog sastava jer sakuplja materijal sa celokupnog područja sliva. Zrna veće tvrdine teže se zaobljavaju od zrna manje tvrdine. manje zaobljeni u odnosu na aluvijalne sedimente i heterogenog sastava.

Ø oko toplih izvora gde se CO2 gubi iz vrlo zagrejanih rastvora zbog manjeg spoljnjeg pritiska. aluminijum. Ø isparavanjem rastvarača. karbonati. izlučuju se nakon isparavanja rastvarača. hidroksidi. Odlomci stena nakon prestanka transporta se vezuju sitnijim materijalom i postaju čvrste stene. gips i anhidrit. sulfati putuju kalijum. Ca(HCO3)2 koji se taloži: Ø dejstvom organizama iz morske vode koji rastvoreni kalcijum karbonat koriste za gradnju ljuštura. jonskih ili koloidnih rastvora se događa istovremeno sa njihovim obaranjem. Ako vode sadrže CO2. Taloženje koloidnih rastvora nastaje i isušivanjem ili mehaničkim razbijanjem naelektrisanog omotača.) talože se kao slojevi stvarajući sona ležišta. Dijageneza (očvršćavanje) Dijageneza ili očvršćavanje obuhvata niz procesa u kojima se bez značajnijeg povećanja pritiska ili temperature rastresiti sediment ili hemijski talog prevodi u kompaktnu sedimentnu stenu. Ø hemijskim taloženjem usled smanjenog sadržaja CO2. mali. Sulfati kalcijuma. Očvršćavanje hemijskih sedimenata. zbog čega se pomenute soli javljaju u sonim ležištima nastalim u toplim lagunama.   95   Transport i sedimentacija rastvorenog materijala Ratvoreni materijal transportuje se kao jonski ili koloidni rastvor.halit. Kao jonski rastvori. Pomenimo i obaranje kalcijum karbonata. Izlučivanje iz koloidnih rastvora vrši se koagulacijom. zatim KCl. uklanjanjem pojedinih elemenata koji su povećavali rastvorljivost ili isparavanjem rastvarača. promene pritiska gasova koji povećavaju rastvorljivost itd. gvožđe. Da bi se izlučile soli iz vode neophodna je prezasićenost rastvora koja se u prirodnim tekućim vodama obično ne ostvaruje. silicijum. promene vrednosti pH. Taloženje jonskih rastvora je usled prezasićenja pojedinih komponenti koje se neprekidno dovode u rastvor. u zatvorenim basenima (lagunama) u kojima je isparavanje intenzivno a priliv rastvarača. Ø oko slapova i vodopada gde biljke uzimaju CO2 iz kalcijumbikarbonata kada prelazi u nerastvorni kalcijumkarbonat koji stvara naslage bigra. vode. Izlučivanje soli nastaje isparavanjem rastvarača. Do taloženja dolazi i usled promene temperature vode. Ova jedinjenja (NaCl . Brzina očvršćavanja zavisi od nekoliko faktora: postojanja slabog pritiska koji vrši zbijanje čestica (smanjenja međuprostora zrna a time i . pošto se ukloni zaštitni naelektrisani omotač od molekula vode koji sprečava koagulaciju. magnezijum a kao koloidi. u obliku hidroksida. natrijum kalcijum. kalcijum lako prelazi u rastvor u jonskom stanju u vidu lako rastvorljivog bikarbonata. Ovo se najčešće događa dovođenjem suprotno naelektrisanih koloidnih čestica ili delovanja jakih elektrolita ako su prisutni u rastvoru. Na i K sulfati i sl.

poluzaobljena (subzaobljena). Naveli smo četiri stadijuma kroz koje stenska masa prolazi do nastanka čvrste sedimentne stene. istiskivanje vlage ili dehidratacije sedimenta čime se gubi plastičnost i vlažnost u sedimentu. Dijageneza može biti dugotrajan process zbog čega u prirodi srećemo sve prelaze od nevezanih preko poluvezanih do vezanih sedimentnih stena. Na primer.44). amorfne i organogene. Strukture sedimentnih stena dele se na: klastične. . Klastične strukture karakteristične su za sedimentne stene izgrađene od fragmenata cementovanih prirodnim vezivom. način vezivanja zrna i ispunjenost prostora. Zrna u klastičnim sedimentima prema obliku mogu biti: nezaobljena (uglasta). tj. Klastična struktura kod konglomerata (vezanog šljunka). itd.   96   manje zapremine sedimenta.obrazuju se direktno pri taložennju. kristalaste. veličina i oblik zrna koji su posledica procesa koji su omogućili njeno stvaranje. cirkulacija vode sa rastvorenim solima koje se izlučuju u međuprostore vezujući zrna i stvarajući kompaktnu stenu. Strukture sedimentnih stena Pod strukturom sedimentne stene se podrazumeva međusoban odnos. Sl. 44. poluuglasta (subuglasta). zaobljena i dobro zaobljena (okrugla ili ovalna)(Sl. kod hemijskih taloga č vrste sedimentne stene postaju bez izdvojenog stadijuma dijageneze . Sklop sedimentnih stena Sklop sedimentnih strns podrazumevama strukturu i teksturu. uzajamne odnose sastojaka. kod nekih glina nema transporta. kod osulinske drobine obavljeni su samo raspadanje i sedimentacija. ali se kod pojedinih sedimentnih stena neki stadijumi "preskočeni" ili nisu dostignuti.

Ø psamitske (srednjezrne klastične strukture) sa veličinom klasta između 0. Karakterišu se trakastom građom i bubrežastim oblicima. Sl.05 i 2 mm.   97   Prema veličini fragmenata (granulometrijskom sastavu) klastične strukture delimo na: Ø psefitske (grubozrne klastične strukture) sa veličinom zrna preko 2 mm gde spada šljunak. gde spada pesak. sa veličinom zrna ispod 0.005 mm. . Ø Kristalaste strukture imaju stene gde su zrna minerala međusobno neposredno srasla. Naročito su česte kod brzo izlučenh silicijskih sedimentnih stena. Amorfne strukture su nestabilne i kod starijih tvorevina prelaze u kriptokristalaste ili mikrokristalaste. silicijski.005 i 0. glinoviti. Pomenuti klasti „vezani“ su prirodnim cemetnom koji je različitog sastava: karbonatni. Srastanje zrna može biti po ravnim površinama ili nazubljenim površinama (Sl.45). i u steni može biti različito zastupljen. Ø alevritske (sitnozrne klastične strukture) sa veličinom zrna od 0. gde spada prašina. od nekoliko procenata pa do preko 50% njene mase. Neke klastične sedimentne stene mogu biti izgrađeni od klasta različite veličine.05 mm. Poroznost (sposobnost upijanja vode) ove grupe sedimentnih stena zavisi od količine veziva i načina vezivanja odlomaka stena i minerala. laporoviti i gvožđeviti. Kristalasta struktura (mikro snimak) Ø Amorfne strukture sreću se kod gelnih sedimenata. i Ø pelitske (finozrne klastične strukture). gde spadaju gline.45.

Sl.47). Ove strukture sreću se č esto kod karbonatnih. gvožđevitih i aluminijskih sedimentnih stena. oblik i veličina često utiču na opšti izgled stene. Dimenzije tih tvorevina su različite. fosfatnih.46. . Oolitska struktura Ø Organogene ili biogene strukture definisane su prisustvom većih količina organskih (fosilnih) ostataka (Sl. Amorfna struktura Ø Oolitske i sferolitske strukture su specifični strukturni varijeteti hemijskih sedimenata (sedimentnih stena) i karakterišu se kuglastim i elipsoidalnim tvorevinama gde se kao centar kristalizacije (izlučivanja) obično javlja zrno peska ili fosil. Ako su veličine preko 2 mm zovemo ih pizolitima.   98   Sl. Ooliti su koncentrično slojevite građe (Sl. 47.48) čiji vrsta.

48. Sloj ispod ispitivanog sloja čini njegovu podinu a iznad sloja povlatu ili krovinu. Slojevi mezozojskih krečnjaka. Slojevi u najvećem broju slučajeva imaju veliko horizontalno i malo vertikalno prostiranje.49. Prema debljini sloja razlikujemo. banke debljine 60-200 cm. Sl. slojeve debljine 5-60 cm. Zbog ove osobine sedimentne stene se često i nazivaju slojevite stene. i masivne sedimentne stene gde su slojevi debljine preko 2 metra.49). Sloj je geološko telo koje ima ujednačen sastav i koje je ograničeno paralelnim ili subparalelnim graničnim površinama (slojnim površinama ili površinama slojevitosti). ploče debljine 5-50 mm. Ostaci organizama u krečnjaku (mikrosnimak) Teksture sedimentnih stena Tekstura je određena rasporedom č estica u masi sedimentne stene i ispunjenošću prostora. Boljetinska reka . liske debljine ispod 5 mm. Jedna od osnovnih teksturnih karakteristika sedimentnih stena je slojevitost (Sl. Po prostiranju slojevi se istančavaju ili isklinjavaju.   99   Sl.

50): Ø klastične sedimentne stene. ali poreklo materijala vulkansko.   100   Slojevitost može biti gradaciona kada se veličina odlomaka stena i minerala smanjuje od njegove podine ka povlati.   Podela sedimentnih stena Prema načinu postanka sedimentne stene delimona tri velike grupe(Sl. Podela sedimentnih stena . 50. priobalnih i lagunskih sedimenata. Kosa slojevitost nastaje u vezi sa prekidom ili variranjem u sedimentaciji na nagnutim površinama. Laminacija je smenjivanje materijala različite krupnoće ili boje u istom sloju. mehaničke sedimente. Sl. koje nastaju taloženjem iz rastvora i Ø organogene sedimentne stene u čijem stvaranju presudnu ulogu imaju biljni ili životinjski organizmi. vulkanoklastične stene. ili terigene sedimente koji nastaju od odlomaka stena i minerala Ø hemijske sedimentne stene. č esta je kod eolskih. Uz sedimentne stene prikazaćemo i jednu grupu stena koje su po načinu nastanka sedimenta.

Imajući u vidu specijalan položaj vulkanoklastičnih stena. krupnoće zrna od 0. Eksplozijom vulkana usled odlaska lakoisparljive komponente stvaraju se odlomci stena. one će biti prvo prikazane. Ovoj grupi pripadaju drobina i breča. čija krupnoća zrna prelazi 2 mm.005-0. najrasprostranjenije sedimentne stene Zemljine kore. Podela klastičnih sedimentnih stena bazira na veličini klasta (kao i klastična struktura) na osnovu kojih su podeljeni na: Ø psefite. krupnoće zrna između 0. krupnoće zrna ispod 0. Vulkanoklastične stene Grupa vulkanoklastičnih stena genetski je vezana za magmatske stene jer materijal za njihovo stvaranje potiče direktno iz vulkana (nije bilo faze raspadanja a transport je specifičan) ali su ove stene po načinu pojavljivanja.   101   Klastične sedimentne stene Klastične sedimentne stene.05 mm.005 mm. nastale su transportom i sedimentacijom odlomaka stena i minerala. Ove grupi stena pripadaju pesak i pešćar. Eksplozivnom erupcijom vulkana stvaraju se vulkanski aglomerati. gde pripada glina. breče i tufovi . prašina Ako je razbijeni materijal čvrst (već iskristalisana lava) komadi su uglastih oblika. U narednim poglavljima daćemo prikaz važnijih grupa klastičnih sedimentnih stena. uslovima stvaranja i po morfološkim karakteristikama klastične sedimentne stene.51. Ø psamite. šljunak i konglomerat. Ø pelite. Ø alevrite. prašine i Vulkanske bombe kapljice lave različite Vulkanska veličine i oblika (Sl. jer čine prelaz između magmatskih i sedimentnih stena.05-2 mm. 51). Vulkanski pepeo Sl. gde spada prašina i alevrolit.

bombe i blokovi padaju najbliže vulkanskom krateru. Obično su vezane sitnozrnim vulkanskim materijalom krupnoće peska i pepela. Pošto su bombe koje izgrađuju aglomerate izbacivane dok je magma bila u tečnom ili polutečnom stanju. . one imaju koncentričnu građu i oblik kapljice. Pod vulkanskom prašinom podrazumevaju se čestice ispod 0.53).52).   102   Od polutečne lave formiraju se fragmenti oblika kapljica. pesak. Sl. zbog stalne rotacije lave u toku hlađenja. Uglasti fragmenti preko 32 mm nazivaju se blokovi. međutim. Fragmenti krupnoće između 32 i 4 mm su vulkanski lapili a ispod 4 mm vulkanski pesak i vulkanski pepeo. (Sl. Ovako vezane vulkanske breče nazivamo lavobreče. Lapili. Vulkanske breče i aglomerati Od vulkanskih blokova i nezaobljenog grubozrnog materijala obrazuju se vulkanske breče. Vulkanska breča.25 mm. 52. Često se.Vulkanski aglomerat je po načinu pojavljivanja i postanka veoma sličan vulkanskoj breči ali su kod njega fragmenti zaobljeni. Najkrupniji fragmenti. Ako je vezivo od vulkanskog pepela breču nazivamo tufobreča. pepeo i prašina mogu biti nošeni vetrom veoma daleko od vulkana. a zaobljeni (oblika kapljice) vulkanskim bombama. Šumnik Nagomilavanjem vulkanskih bombi nastaju stene koje nazivamo vulkanskim aglomeratima (Sl. vulkanske breče vezuju tako što nagomilani blokovi bivaju zaliveni kasnije izlivenom lavom.

Vrlo se često.meka. Gore desno vulkan sa erupcijom pepela. Pošto se daleko transportuju često se talože u basenima gde se delimično mešaju sa sitnozrnim klastičnim stenama. Ime nosi prema prirodi stene koja je fragmentirana. 54. Vezivanjem vulkanskog pepela i prašine obrazuju se vulkanski tufovi ili samo tufovi. riolitski tuf. kvarclatitski tuf. Naslage tufa u Grškoj (Santorini). Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena. međutim.   103   Vulkanske bombe Vulkanska prašina i pepeo Sl. rastresita peskovita masa (stena). . minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla (Sl. Santorini Sitniji vulkanoklastični materijal se dalje transportuje.54). Nošen vetrom.Vulkanski aglomerat. 53. vodom može otići vrlo daleko. na primer: andezitski tuf. dole levo detalj stene. Ove stene imaju mnogo veće rasprostranjenje nego vulkanske breče i aglomerati. Ime su dobili ime po italijanskoj reči tufo . Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. itd. Sl. Tada su kompaktni i teško se razlikuju od normalnih lava te ih mnogi istraživači na terenu determinišu kao lave. događa da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. kako ih uobičajeno nazivamo. Obično se javljaju u slojevima.

Stvaranje drobine. Veličina odlomaka je veća od 2 mm. drobinu i šljunak i vezane. Alterisani tufovi. Sa mesta stvaranja ovaj materijal se gravitaciono (Sl. breča i konglomerat Drobina Drobina se stvara mehaničkim drobljenjem stena na padinama brda. aglomerata. Slovenija . Količina vulkanskog materijala u ovim stenama jako varira. mada se može naći kod svih stena. tufova i tufita veoma su česte. za proizvodnju insekticida. peskom. boja. Alpi. olovki. od 30 -90%. Srećemo ih u skoro svim vulkanskim centrima. pretvoreni u minerale glina upotrebljavaju se u livarstvu i rudarstvu. Sl. Pojave vulkanskih breča.   104   Najčešće promene tufova su silifikacija i pretvaranje u glinovite minerale. na Rudniku. sapuna. industriji guma. Jačina nošenja im je vrlo promenljiva.4 -2) i lako se obrađuju a dobar su izolator. U Srbiji značajnih pojava tufova i tufita ima u Timočkoj eruptivnoj oblasti. u Ibarskoj dolini.55) ili uz kratktrajne bujice spušta u niža područja pri čemu transport nije dug. zatim u industriji cementa. Psefiti U okviru ove grupe stena prikazaćemo važnije predstavnike: nevezane. Drobina se najčešće javlja u terenima izgrađenim od krečnjaka i dolomita. Tufovi mogu poslužiti i kao dobar građevinski materijal ako su dobro vezani. Novonastale stene izgrađene od vulkanoklastičnog a delom i od sedimentnog materijala i nazivaju se tufiti.55. šljunkom. od Ušća na severu do Zvečana. Zbog toga odlomci stena imaju uglaste ivice i slabo su sortitani pa se u drobini zajedno sreću blokovi preko jednog metra i fragmenti veličine par centimetara. hartije itd. Porozni su i laki (zapreminska težina svega 1. Kada vulkanski pepeo i prašina padnu u basen u kojem se vrši normalna sedimentacija tada se meša sa glinovitim materijalom. zatim na Radanu (područje Leca). na planini Rogozni.

Cement u brečama može biti donešen sa strane ili je nastao rastvaranjem materijala same drobine. nalaze i fragmenti skeleta i ljuštura organizama. nastale vezivanjem grubozrnog nezaobljenog vulkanoklastičnog materijala i Ø kontaktne. nastale lomljenjem okolnih stena ili perifernih partija plutona i potom zahvaćenih magmom. osim fragmenata stena. 56. . kod raznih vrsta intruzija i dr.   105   Drobina može ukazati na sastav terena koji se iznad nje nalazi. breče delimo na: Ø padinske. naročito ako je teren pokriven ili vrlo strm. (o kojima je bilo reči). Takve breče u kojima preovlađuju organski fragmenti nazivaju se lumakelama. Ova nevezana stena ima lokalnu primenu za nasipanje i izgradnju podloga puteva. Arilje Ø vulkanske. odnosno prema geološkom procesu koji dovodi do fragmentiranja. Prema mestu postanka. Sastoji se od nezaobljenih fragmenata stena i vezivne materije.56). Tektonska breča. nastale drobljenjem materijala fragmentiranog na rasednim površinama (SL. nastale u priobalskim regionima mora ili jezera usled razornog dejstva talasa. kada su nastale od padinskog (siparskog) materijala. U brečama se. Ø obalske. Odlomci stena su nezaobljeni i slabo sortirani najčešće vezani karbonatnim vezivom. Ø tektonske. Sl. a neke breče su sastavljene isključivo od takvih fragmenata. To su najčešće ljušture školjki ili fragmenti kostiju. Breča Breča je drobina vezana ili cementovana nekim od prirodnih veziva.

Najkrupnije fragmente. Krupan šljunak obuhvata valutice između 0.1 m i 25 mm. pepeljara. Breča ima i kod Visokih Dečana u Metohiji i u selu Banjici kod Gostivara (mermerne breče). Sl. Morača . serpentinske. Kao i kod drobine i ovde preovlađuje homogeni materijal. Nalazimo ga u rečnim koritima sadašnjih (Sl. pribora za pisanje. kamini i dr. Najviše se cene dobro cementovane mermerne. Veličina valutica i stepen zaobljenosti variraju. Prema načinu pojavljivanja breče su u najvećem broju slučajeva neslojevite stene. Šljunak Šljunak je zaobljeni materijal u kojem krupnoća valutica prelazi 2 mm. sa lepim šarama skladnih blagih boja u sivim i crvenkastim tonovima. Najcenjenija breča je iz sela Ropočevo kod Sopota (u blizini Beograda). naročito za dekorativne svrhe. jer fragmenti od kojih je breča nastala nisu dugo transportovani. Oblik valutica šljunka zavisi od dužine transporta i vrste stena.57) ili nekadašnjih reka (srednji i gornji tokovi) i priobalskim regionima mora i jezera. Breče imaju raznovrsnu primenu u građevinarstvu. vaza itd. koturaste i druge valutice. mermerne.1m do 1 m nazivamo krupicama. heterogene itd. jajaste. u prečniku nazivamo blokovima. šljunak srednjeg zrna između 10 mm i 25 mm i najzad sitan šljunak između 2 mm i 10 mm. vrlo dobro vezana. One se uglavnom koriste za oblaganje (arhitektonski kamen) i izradu ukrasnih predmeta (kamena galanterija). Šljunak. U našoj zemlji breče koje se eksploatišu ima na više mesta. Materijal od 0. Brečama se oblažu stepeništa. zbog čega se pri istoj dužini transporta javljuju kuglaste. preko 1 m. Obično su masivne teksture jer nisu stvarane u vodenoj sredini nego na kopnu. 57. naročito ako su lepih boja.   106   Podela breča vrši se i na osnovu sastava fragmenata na: krečnjačke. To je mermerna breča. Koliko je breča uspešan dekorativni materijal svedoči i podatak da se u nedostatku skupih prirodnih breča proizvode i veštački materijali sa izgledom breče. serpentinske i krečnjačke breče. dolomitske.

lednika i vulkana. Istočna Srbija. šareni. 58. sivi. Najveću primenu šljunak ima u izradi betona i posteljica savremenih puteva. Oni sadrže valutke sa strijama tragovima (brazdama) trenja o korito glečera.Konglomerat. Mogu biti beli. Konglomerat Šljunak cementovan nekim od prirodnih veziva daje stenu konglomerat. silicijskog. Moravi. Savi. Krupnoća valutica i stepen zaobljenosti su kao kod šljunka. Klasiranja po krupnoći kod šljunka su česta pojava. jer ima sposobnost relativno brzog sleganja. Šljunak je heterogenog sastava. sitniji i dobro zaobljen materijal ukazuje na dug transport i udaljeno mesto primarnog izdanka. Glacijalni konglomerati nastaju radom leda i imaju i posebno ime tiliti (nevezani til). Kopneni se stvaraju radom reka. laporovitog itd.58). Dunavu. naročito glinovitih primesa. naročito kada je u rekama širokog slivnog područja koja eroduju različite vrste stena. Postoji i podela konglomerata prema sredini stvaranja: kopneni. crveni (kada su vezani gvožđevitim cementom) (Sl. Konglomerat je stena koja se sastoji od zaobljenih krupnih fragmenata stena koji su vezani prirodnim vezivom različitog sastava: karbonatnog. jezerski i marinski. odnosno morima u njihovim priobalnim Sl. Drini itd. Najkvalitetniji šljunak je onaj koji se sastoji od valutica kvarca i kristalastih stena. vetra. Š ljunka ima i u primorju ali se za građevinarske svrhe mora oprati od morske vode odnosno odstraniti so. Krupnoća valutica betonskog šljunka ne sme da pređe veličinu pesnice Šljunak se u našoj zamlji eksploatiše u velikim rekama. (gore levou krštena slojevitost) . Boja konglomerata zavisi od boje fragmenata i vrste veziva.   107   Ukoliko je materijal krupniji bliži mestu odakle potiče manje je zaobljen i obrnuto. Jezerski i marinski konglomerati nastaju u jezerima. Da bi se šljunak upotrebio za beton mora se osloboditi nečistoća. Šljunak prikupljen sa terena jednolične litološke građe je homogenog sastava.

59. Stepen zaobljenosti zrna zavisi od dužine transporta i vrste stena. turmalin i dr. stepena. granat. jezerski i marinski. Pesak. Psamiti U ovu grupu klastičnih sedimentnih spadaju pesak i peščar.05 . Dunav Eolski pesak nastaje radom vetra gde su komadi kvarca oštrijih ivica u odnosu na isti mineral stvoren radom vode.2 mm. apatit. Imaju ograničenu primenu. . rutil. Konglomerati se označavaju i prema geološkoj formaciji u kojoj leži. Najzastupljeniji minerali su kvarc i muskovit koji se javlja u sitnim. Ujednačenost valutica uglavnom postoji mada ima konglomerata gde sortiranosti nema. pesak je homogenog sastava. srednjezrni pesak od 0. Kao i ostali dugo transportovani klastični sedimenti. zavisno od sastava valutica i cementa.5 mm i sitnozrni pesak od 0. U nanosima koji nisu pretrpeli dug transport javljaju se i feldspati uglavnom albit i ortoklas koji su delimično kaolinisani. Po načinu postanka pesak delimo na eolski. načina vezivanja. Prema veličini zrna razlikujemo krupnozrni pesak sa prečnikom zrna od 0. Osim pomenutih minerala u pesku se koncentrišu i zrna drugih otpornih minerala: cirkon.5 . na primer crveni konglomerati u permu. Rečni pesak nastaje u rekama sa umerenim tokom vode i u jezerima i morima gde nema jakih vodenih strujanja ili talasa. (sl. Ove stene se javljaju kao slojevi debljine i preko desetak metara. rečni.0.05 mm i 2 mm. Sl.25 mm. odnosno minerala.25 . stepena obradivosti itd. ili verukano konglomerati i dr.0. magnetit.   108   delovima. Pesak Pesak je sitnozrni nevezani materijal.59). zaobljenih zrna čiji prečnik varira između 0. sjajnim ljuspicama.

Tako razlikujemo kvarcne. svetlosiv ili žućkast zbog prisustva limonita. hloritske. glaukonitske. limonitski (gvožđeviti). Ljig . Peščari su uglavnom javljaju u slojevima razližite debljine (Sl. 60. limonitske. Štetne komponente su oksidi gvožđa i minerali glina. srednjezrne i sitnozrne peščare. Sl. i peščari su veoma rasprostranjene stene. te razlikujemo krupnozrne. podređeno feldspata. U našoj zemlji u nanosima Peka i Timoka ima samorodnog zlata. Upotrebljivost im je ograničena i zavisi od vrste cementa. sastava i veličine zrna. Debljina slojeva peska je između 5 i 10 metara.   109   Pesak je česta stena koja se javlja u slojevima različite debljine. Pesak je beo. silicijski. Najveće količine peska koriste se u građevinarstvu za pravljanje maltera. Peščari su stene izgrađene od zrna kvarca. granat. Često se veličina zrna i mineralni sastav menjaju i horizontalno i vertikalno u okviru serije ili samog sloja. Kvarcnog peska staklarca ima u Rgotini kod Zaječara i kod Valjeva. Slojevi peščara u sekvenci fliša.60). ili crvene peščare kada im je vezivo limonitsko. laporoviti. ljuspica muskovita. zatim u livarstvu za kalupe i u industriji stakla. Čitavi odeljci pojedinih geoloških formacija izgrađeni su od peščara ( veći deo perma u istočnoj Srbiji). organski (bituminozan) itd. Krupnoća zrna i stepen zaobljenosti variraju isto kao kod peska. koji su vezani prirodnim cementom različitog sastava: karbonatni. dolomitski. ilmenit. Kao i pesak. litoklastične (ako sadrže dosta odlomaka stena) peščare. U njemu se mogu koncentrisati monacit. Pesak za prouzvodnju stakla mora biti veoma čist i da sadrži preko 98% SiO2. glinoviti. Pesak može biti obogaćen raznim korisnim mineralima. dijamanti itd. Podela peščara najčešće se vrši na osnovu sastava veziva ili mase ili sastava minerala. Peščari Pesak vezan prirodnim cementnim daje peščar. karbonata itd. zlato. magnetit.

Najpoznatiji su peščari iz Belih Voda kod Kruševca. sa povečanjem zrna klasta. karbonati i minerali glina i retko odlomci stena. U ovu grupu stena spada i Les Alevrit Alevrit (prah) je nevezani sediment izgrađen od finih čestica veličine od 0. narožito onih koji se upotrebljavaju za oblaganje građevinskih objekata. Transportuje se vodom ili vetrom. Stvara se u stepskim područjima sa bujnom. Primena alevrolita je ograničena. liskuna. U njen sastav ulaze isti minerali koji su navedeni kod praha: kvarc. ili za izradu kamenih ploča. Veće pojave su zapažene u istočnoj Srbiji. niskom vegetacijom (najčešće visokom travom) koja zaustavlja prašinu nošenu vetrom. karbonata. Najzastupljeniji mineral u ovim stenama je kvarc. liskuni. santimetara. feldspati. Sadržaj glinovite materije smanjuje građevinsku vrednost peščara. Alevroliti su slojevite stene. minerali glina.61). Alevriti U grupi alevrita najvažniji predstavnici su: nevezani Alevrit (prah) i vezani Alevrolit. Najotporniji su kvarcni peščari sa silicijskim vezivom ali se oni teško obrađuju.Les. Peščara koji se eksploatiču ima na više mesta. Slankamen . karbonati. Les Les je vezana sedimentna stene nastala cementovanjem eolskog alevritskog materijala (Sl. minerala glina i dr.005 do 0. Slojevi veće debljine mogu se koristiti kao građevinski kamen.05 mm.U sastav praha ulaze čestice kvarca. feldspat. feldspata. do 50-ak. Alevrolit Alevrolit je vezana sitnozrna klastična stena nastala očvršćavanjem čestica praha. ali su slojevi male debljine. Sl. Vezivo u ovim stenama najčešće je karbonatno ili glinovito. Po spoljnjem izgledu liče na peščare u koje često. prelaze. 61. liskun. iz Ostružnice kod Umke itd.   110   Najpovoljniji materijali za građevinske potrebe (oblaganje i zidanje) su sitnozrni peščari sa karbonatnim vezivom.

. hidroliskuni (ilit). Iako les smatramo alevrolitom. U lesu se. Les se pod prstima drobi. zatim u Zemunu itd. Peliti Ovoj grupi stena pripadaju: nevezane. Gline i glinci Glina je plastični poluvezan sediment nastao dijagenezom mulja (Sl. bez opasnosti za odronjavanje. Glinci. Mulj. Pod uticajem pritisaka ili intenzivnim isušivanjem glina gubi plastičnost i prelazi u čvrstu slojevitu stenu koja se naziva glinac. Naslaga lesa ima u Mačvi i Vojvodini. kao primese. les može preći u lesnu ilovaču koja se upotrebljava u ciglarskoj industriji kao sirovina za izradu svih vrsta građevinskih opeka. rastvaraju jedan deo kalcijum karbonata koga deponuju na dnu cevčica stvarajući konkrecije koje nazivamo lesnim lutkicama. ipak se mora reći da je stepen cementacije slabiji u odnosu na alevrolit. To je najfinija frakcija klastičnog detritusa koji se veoma dugo transportuje vodom. sadrže i hidrokside gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. Zbog toga les lako propušta površinske vode koje cirkulišući kroz stenu. Gline često. Korisne lesne naslage u Banatu. Male količine mangana boje stenu zalenkasto. na Titelskom bregu. Gline i glinci su veoma rasprostranjene sedimentne stene. Gline i vezane. I pored ovakvih dijagenetskih karakteristika les je tlo na kome se može graditi jer podnosi velika opterećenja. vezanom stenom. Glina predstavlja srednji stadijum u dijagenezi muljevitog materijala. Ovaj pelitski materijal se vezuje isušivanjem ili istiskivanjem vode pod pritiskom gornjih slojeva. mogu zasecati potpuno vertikalni odseci. Tek veoma dugim ispiranjem površinskim vodama koje odnose karbonatnu materiju a koncentrišu glinovitu. Mulj Mulj je nevezana glina taložena u miroj vodi. što je značajno. imaju veliko rasprostranjenje i debljinu preko 40 metara. poluvezane. Među mineralima glina najvažniji su kaolinit. Druga teksturna karakteristika je odsustvo jasno izražene slojevitosti. Sastoje se od minerala glina i raznih primesa. monmorijonit i drugi aluminijski silikati. Od sporednih sastojaka diminira kvarc. tj. žuto ili mrkocrveno ili organske supstance (naročito bitumiju) koje steni daju tamnosivu pa i crnu boju. Ova osobina je posledica njegove cevaste građe zbog koje lako propušta vodu (za razliku od glina koje vodu zadržavaju). u okolini Beograda kod Višnjice (gde postoje brojne ciglane).   111   Les ima izraženu cevastu građu sa nizom vertikalnih šupljina. nastalih truljenjem biljaka koje su bile obložene prašinom.62).

Glina. 62. Upotrebljava se u ciglarskoj industriji. U nekim krajevima naše zemlje narod je identifikuje sa bentonitskom glinom To je glina sa velikom sposobnošću za upijanje masti te su je nekada upotrebljavali u suknarstvu po čemu je i dobila ime. često sadrže primese kvarca. ako sastav gline nije strogo standardizovan.15%. Prema mestu postanka gline delimo na rečne. industriji šećera i dr. Titel Prema mineralnom sastavu razlikujemo sledeće vrste glina: Ø kaolinitske ili vatrostalne gline. livačkoj industriji. . Koriste se u industriji fine keramike. Za industrijske potrebe bentonitske gline moraju imati bar 80% monmorijonita. Peskovita ilovača je nečista glina sa velikim sadržajem peska kao klastičnog komponenta. Ø ilovača je nečista glina koje sadrži pesak i kalcijum karbonat. Ø uma ili suknarska zemlja takođe je monmorijonitska glina.obično 5 . barske jezerske i marinske. Onečišćene su šljunkom. sadrži kalcijom karbonat . Debljina slojeva je mala. Nastaju u rekama sa mirnim tokom.   112   Sl. Ø rečne gline su retke. izmenama vulkanskog pepela . Uma obično sadrži povećanu količinu magnezijuma i kalcijuma. tekstilnoj industriji. koje su izgrađene od kaolinita. Ø laporovita glina.tufova. Ø barske gline se obično javljaju kako sočiva male debljine. kao š to je pomenuto. peskom i organskom materijom. Ø bentonitske gline su po sastavu monmorijonitske gline koje nastaju.

Nosivost glina je mala i ove stene podnose samo minimalna opterećenja. muskovit. Kod nas su zapaženi u istočnom delu moravskog jezerskog basena i u nekim drugim neogenim jezerskim basenima Srbije. Ø uljni škriljci su pelitske stene koje sadrže preko 10% organske materije. Zato se glinovita zemljišta pre gradnje trebaju elektrohemijski konsolidovati. Gline pripadaju kaolinitskom tipu. U hemijske sedimente spadaju. cirkon i dr. Vreme i mesto taloženja ovih sedimenata zavise od koncentracije rastvora. Ø šljunkovita ilovača (lednička glina) nastaje od najsitnijeg materijala koji nije transportovan vodom nego ledom. Sem pelitskih čestica u ovom sedimentu ima i krupnijeg detritusa. Ležište je obrazovano u priobalskom delu tercijarnog basena. Ø crvenica ili terra rossa je pelitska stena koja se javlja u područjima gde ima krečnjaka. temperature. biotit. Gline. Pomenimo da se na slojevima gline često stvaraju klizišta koja mogu da ugroze sve građevinske objekte. Ime je dobila zbog karakteristične crvene boje koja potiče od povećanog sadržaja gvožđa. rutil. Uz okside i hidrokside gvožđa i minerala glina u ovim stenama koncentrišu se često i boksiti (sirovina za dobijanje aluminijuma). Slojevitost je česta. pritiska i dužine trajanja procesa. To su tamnosive. Klasiranje materijala po krupnoći veoma je slabo. Kod nas pojava terra rosse i boksita ima u krečnjačkim terenima u području Zlatibora. Zbog kraćeg transporta i manjeg dejstva vode heterogenog je sastava. Ledničke gline nisu slojevite stene. Ø marinske gline stvaraju se u dubokomorskom i priobalnom region gde nema uticaja talasa. Sloj gline debeo je 3-11 metara i leži skoro horizontalno u pliocenskim sedimentima.   113   Ø jezerske gline su slojevite i mogu imati znatno rasprostranjenje. bigar mermerni oniks. . Ova ležišta daju dobre vatrostalne kaolinitske gline. visoko su vatrostalne a rezerve su znatne. tamnomrke ili žutomrke stene nastale u većim jezerima i močvarama. Sadržaj krupnije frakcije u glini raste prema obalskoj liniji. Kod hemijskih sedimenata nema one proizvoljnosti u mineralnom sastavu koja se uočava kod klastičnih sedimentnih stena. sedimenti sonih ležišta. U ležištu Metriš u Istočnoj Srbiji osnovni mineral je kaolinit uz koji se javljaju kao primese kvarc. Hemijske sedimentne stene Hemijske sedimentne stene nastaju obaranjem iz pravih ili koloidnih rastvora. ali se marinske gline javljaju i kao sočiva. koriste se kao sirovina za proizvodnju keramike i u vatrostalnoj industriji. po čemu je dobila ime. ako su čiste. slična lesu. U priobalnom delu materijal je slabije sortiran. silicijske sedimentne stene i gvožđevite sedimentne stene. Dubokomorske gline obično imaju veliko horizontalno rasprostranjenje i ujednačen sastav. kerogena. Pojave ovakvih glina ima kod Aranđelovca.

Naročito je korišćen u gradnji naših srednjevekovnih manastira. usled intenzivnog raspršivanja u sitne kapljice.   114   Bigar Bigar je karbonatna stena koja se izlučuje iz vodenih rastvora sa sadržajem bikarbonata.63. najčešće žuta kao ćilibar. Mermerni oniks je jedra stena. Sopotnica Prema mestu postanka bigar može biti jezerski. najviše oko vodopada gde je obilna vegetacija (Sl. kod mesta zvanog Sige i u izvorišnom delu Ljiga.64). kod Niške Banje. Zato je bigar šupljikava stena. Bigar je dobar građevinski kamen. ili je pak . asimriraju (udišu) CO2 zbog č ega se izlučuje kalcijum karbonat koji ih oblaže. zatim u selu Brasina u okolini Loznice. Obično je prozračna u vrlo lepim bojama. ili kako ga u narodu nazivaju siga je neslojevita stena šupljikave teksture.63). Bigar. ređe od aragonita. Izgrađen je od kalcita. žutozelena ili zelena. rečnog bigra ima kod manastira Bigar u okolini Pirota. Sl. Stena se stvara dejstvom biljaka koje iz vode. Jezerskog bigra ima i na odsecima Kitke i kod Svetozareva. karakteristične trakaste građe (Sl. Stvaranje bigra. Stvara se oko hladnih slatkih voda. Kada je kompaktna i trakaste građe zove se travertin. rečni i izvorski. Lako se obrađuje i prima malter te se upotrebljava za gradnju kuća. Mermerni oniks Mermerni postaje oko toplih i hladnih izvora čije vode sadrže kalcijum bikarbonat.

evaporati Naslage soli nastaju taloženjem iz rastvora i to obično u zatvorenim basenima i lagunama. Mermerni oniks je skupoceni ukrasni kamen koji služi za oblaganje i izradu kamene galanterije. Aridna i žarka klima ubrzavaju proces stvaranja ovih stena. .tj. gips i anhidrit koji se najčešće javljaju kao slojevi ili proslojci koji se smenjuju sa glinama. Obaranje iz rastvora nastupa kada se poveća koncentracija rastvorenih soli u morskoj vodi . mangana i magnezijuma u ovim stenama. Najvažniji minerali sonih ležišta su halit (kuhinjska so). 65). Vrlo se lako glača i upotrebljava u dekorativne svrhe. Pojave mermernog oniksa su konstatovane na Venčacu kod Aranđelovca i kod Sijarinske Banje gde se i danas može pratiti stvaranje ove stene. industriji hartije itd. Sl.   115   crvenkasto bela ili siva. gips kao vezivni materijal. kada je priliv nove slane ili slatke vode bude manji od isparavanja (Sl. Naslage anhidrita i gipsa ima u okolini Kragujevca. Sijarinska banja Naslage soli . Pojave soli su retke ali ali je praktičan značaj ovih stena veliki. Mermerni oniks.64. poljoprivredi. Halit se upotrebljava u prehrambenoj industriji. u hemijskoj industriji. što zavisi od sadržaja gvožđa.

Sl. 66.   116   Sl.66). . 65. U marinskim područjima prilikom submarinskih izlivanja bazične lave predaju se moru velike količine gvožđa iz kojih nastaju hematitska eskalaciono-sedimentna rudišta. Iz vodenih rastvora pri povoljnim uslovima izlučuje se sitnoljuspasti hematit a u redukcionim uslovima iz vode koja sadrži CO2 stvara se siderit. Stvaranje sedimentnog gvožđa. Stvaranje soli isparavanjem morske vode na obali. Italija Gvožđevite sedimentne stene Gvožđevite sedimentne stene se talože kao hidroksidi i silikati gvožđa koji se obično obaraju kao ooliti (Sl. Zlatibor.

Krečnjaci Krečnjaci su najrasprostranjenije karbonatne stene i jedne od najrasprostranjenijih sedimentnih stena uopšte. Ova stena obično ne sadrži i fosile. krečnjaci i dolomiti. Sl. Može biti i žuta do crvena kada ima okside gvožđa. Od zoogenih sedimenata najvažniji su. Katkad su čitave geološke formacije izgrađene samo od krečnjaka. koralnim grebenima (Sl. Obično se smenjuje sa argilošistima (delimično metamorfisanim glinovitim stenama). naročito u paleozoiku. a delimično i nafta i asfalt. silicijski sedimenti (rožnaci) itd. Najveće mase krečnjaka stvaraju se u plitkom moru. To je slojevita stena. preloma je ravnog i školjkastog.67).   117   Lidit ili silicijski škriljac Lidit je rasprostranjena sedimentna stena. Boje je tamnosive do crne jer sadrži organsku materiju. Ovoj grupi stena pripadaju i pisaća kreda. najčešće tankopločasta. To je jedra i čvrsta stena. mesto gde se najviše stvara krečnjaka . ali o ovim stenama neće biti reči jer se one detaljno proučavaju u nauci o kaustobiolitima. verovatno prvo istaložen kao kalcedon. U organogene (fitogene) sedimente takođe spada ugalj. a kao primese i organsku materiju i grafit. Katkad sadrži i malo opala. Organogene sedimentne stene Organogene sedimentne stene nastaju taloženjem ljuštura mikro ili makroorganizama (zoogeni sedimenti) ili od ostataka biljaka (fitogeni sedimenti). Koralni greben. Lidit je izgrađen od sitnozrnih agregata kvarca koji je. 67.

Oni se u steni zapažaju nekada i golim okom. Prelom im je neravan a katkad i izrazito školjkast. mangana i magnezijuma. industriji gvožđa i čelika. 68. sive ili sivobele boje. organsku materiju itd. koji sadrže do 40% MgCO3. gvožđevite krečnjake. bituminozne krečnjake ili smrdljive krečnjake. naročito za pravljenje spomenika. Sl. Slojeviti krečnjaci. zrna peska. Izgrađeni su od kalcita ali su retko čisti. Koriste se i kao kamen za zidanje zgrada i pravljenje kreča. sa do 5% glinovitih minerala. Krečnjak je dobar građevinski materijal. Pomenimo da ove stene mogu nastati i kao hemijski ili klastični sedimenti. kada šušti. Krečnjak se lako rastvara u hladnoj sonoj kiselini (HCl). Sadrže primese gvožđa. brahiopodski. kada im se zrna jedva vide golim okom. Stara planina .   Krečnjaci se primenjuju u građevinarstvu. fosfora i sumpora. Jedri krečnjaci lepih boja upotrebljavaju se kao ukrasni kamen. gvožđa. poljoprivredi.68) ili mogu biti neslojeviti kada ih nazivamo masivnim krečnjacima. hipuritski. sa sadržajem oksida gvožđa koji stenu pigmentiraju crvenkasto. sive do skoro crne boje koji sadrže organsku materiju itd. zatim gline. Prema primesama ove stene delimo na: glinovite krečnjake. Organogeni krečnjaci redovno imaju ostatke fosila. Krečnjak se dodaje kao topitelj u visokim metalurškim pećima pri topljenju gvožđa. hemijskoj industriji itd.   118   Javljaju se kao slojevi različite debljine (od tankopločastih do bankovitih krečnjaka) (Sl. litotamnijski i dr. Boja je različita u zavisnosti od primesa. Uglavnom su jedri ili sitnokristalasti. koji sadrže zrna kvarca kao komadi stena prinet u vreme njihovogstvaranja. sive boje sa 5 . Često dobijaju ime prema karakterističnom fosilu. u čiju ljušturu je ugrađivan kalcijum karbonat. cefalopodski. dolomitične krečnjake. Ovi krečnjaci prema zahtevima industrije treba da su što bogatiji kalcijom uz niske sadržaje magnezije.25% glinovite supstance.. laporovite krečnjake. peskovite krečnjake.

Eksploatišu se u Beočinu. U poljoprivredi se koriste trošni i meki krečnjaci i krečnjaci u mlevenom stanju. mangana i hroma. gde postoje i fabrike za proizvodnju cementa. siliciozne. boje uglavnom sive. bituminozne. Čisti dolomiti su retki. glinovite. kod Užica. Sl. kao i kod krečnjaka. Laporci Laporci su mešovite stene izgrađene od kalcita i minerala glina koji se istovremeno talože u marinskim i jezerskim basenima (sl. To su finozrne stene. gvožđevite. obično sadrže primese prema kojima razlikujemo.70). Pirota itd. sivožute boje koje se obično javljaju u slojevima male debljine. Čisti . Golupca. Eksploatišu se na više kamenoloma.69). Beočin Dolomiti Dolomiti su su karbonatne stene izgrađene od minerala dolomite (Sl. Ogromna mase krečnjaka nalaze se u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji. kod Novog Popovca itd. peskovite i druge dolomite. laporovite. Laporci se upotrebljavaju za dobijanje cementa. U našoj zemlji krečnjaci su veoma rasprostranjeni. Laporci. 69. Sadržaj gline u steni varira od 20 do 60%. U industriji stakla štetnim supstancama smatraju se oksidi gvožđa. Kosjerića.   119   U hemijskoj industriji koriste se samo visokokvalitetni krečnjaci kao i u industriji šećera gde sadržaj kalcijum karbonata mora biti veći od 95%.

veoma sitnozrn. Izgrađena je od mikroskopski sitnih karbonatnih ljušturica. u hemijskoj industriji itd. Služe i kao sirovina za dobijanje veštačkog đubriva. minerale glina i organsku materiju. ili kao primese. grade velike masive. Ima ih na Zlatiboru. Obično je slojevita. ali se može javiti i u poluvezanim pa čak i rastresitim praškastim masama jer se lako drobi.008 . Sl. 70. naime. zelenkasta ili crvenkasta.10 mm.0. kao i krečnjaci. Alpi.   120   dolomiti sadrže oko 45% MgCO3. Ove stene imaju veliko rasprostranjenje. Primena dolomita je kao i kod krečnjaka. Postaje u moru ali je ima i u slatkim jezerima. Trijaski dolomiti. Dolomiti mogu nastati i kao hemiijski sedimenti. Ova stena može biti Može biti i hemijski talog. od primesa često žu ćkasta. kada su ostaci organizama retki. foraminifera. često su udruženi i sa krečnjacima od kojih se razlikuju po mlečno beloj boji i načinu raspadanja. pri raspadanju lome u veoma sitne komade oštrih ivica. jako porozan i higroskopan. Ponekad sadrži zrna peska kao klastičnu frakciju. Pisaća kreda je bele boje. Dolomit. kod Jarandola. Dolomiti se. čija veličina varira između 0. područje Braneškog polja. . Slovenija Pisaća kreda Pisaća kreda je karbonatni organogeni sediment. Lako razlikovanje vrši se i pomoću sone kiseline jer su krečnjaci rastvorljivi a dolomiti nerastvorljivi u hladnoj razblaženoj HCl (rastvaraju se tek u toploj kiselini kada penušaju). Pečenjem se dobijaju razne vrste kreča. Pranjana itd.

rastresita. međutim. Sl. koja po spoljnjem izgledu podseća na pisaću kredu. Javlja se ponekad u slojevitim masama koje su često i trakaste. slabo provodi toplotu.9). lakova. kao dodatak sredstvima za čišćenje i poliranje metala. u pastama za zube. Od nje se. lako razlikuje jer se ne rastvara u sonoj kiselini. Dijatomejska zemlja je meka.71. Dijatomejska zemlja. za izradu gita i dr. Debljina sloja ke oko 2 metra. sa sadržajem SiO2 iznad 70% i malom zapreminskom težinom. zvuk i elektricitet i visoko je vatrostalna. boja. sitnih zrna kvarca i organske materije. Bele je boje. U ovom sedimentu č este su primese glina. Jako je porozna i male zapreminske težine (0. gume. sapuna. svetlosiva ili tamnosiva.71). zelena. Pojave su konstatovane u okolini Titovog Užica i oko Kragujevca Dijatomejska zemlja Dijatomejska zemlja je silicijski sediment koji je izgrađen od sitnih ljušturica i skeleta algi. Najveće količine pisaće krede stvarane su u geološkoj periodi kredi koja je po ovoj steni dobila i ime. Otporna je orema kiselinama. ali zbog sadržaja raznih primesa može biti ž uta. U našoj zemlji ima je u selu Baroševac kod Lazarevca gde je bele boje i veoma čista (Sl. linoleuma.4 -0. Stena je higroskopna. katkad i praškasta. dijatomeja. plastičnih masa. Baroševac . Kod nas je pisaća kreda malo rasprostranjena i uglavnom nije dobrog kvaliteta. Primenjuje se kao punilo u industriji hartije. Upotrebljava se u izolacione svrhe.   121   Koristi se za izradu krede za pisanje u fabrikaciji gume i linoleuma. gramofonskih ploča. Za ove potrebe mora biti čista. slabo vezana stena.

Od primesa gvožđa. tanki slojevi ili proslojci u marinskim glinovitim. Izgrađeni su od opala. Istočna Srbija . To su kompaktne. kalcedona ili kvarca. crveni (levo) i crni (desno). U našoj zemlji najviše su stvarane u trijasu. Tom prilikom se morskoj vodi predaju velike količine silicije koju organizmi koriste za stvaranje ljuštura. U rožnacima se često nalaze ostaci mikroorganizama. Rožnaci. ili se obaraju kao hemijski talog. jedre stene vrlo različite boje. Najveće količine rožnaca stvaraju se u vreme submarinskih izlivanja bazaltnih lava. dobijaju žutu. laporovitim i karbonatnim sedimentima. Gore desno ostaci radiolarija. juri i kredi gde se javljaju kao proslojci u krečnjacima.72. smeđu. Ponekad grade i samostalne mase kada ih nazivamo radioalriti. koje su obično neravnomerno raspoređene u steni. pre svega radiolarija i silicispongija. žutomrku ili crvenomrku boju.   122   Rožnaci Rožnaci su silicijske stene koje se javljaju ka konkrecije. crvenu. Sl.

ona se menja prilagođavajući se novim uslovima. Temperature u ovom metamorfizmu kreću se od 2000 do 8000C a pritisak od 2-10 kbar. Usmereni pritisak (stres) ima značajnu ulogu samo u gornjim delovima litosfere. Ova vrsta metamorfizma vezana za najviše pritiske i temperature naziva se ultrametamorfizam. soli. Često se javlja na velikom prostoru. Stene se prilagođavaju novim uslovima menjajući svoj mineralni i hemijski sastav i sklop: strukturu i teksturu. vode koji se dešavaju na Zemljinoj površini ili maloj dubini ne pripadaju metamorfnim procesima. Stvaraju se novi minerali stabilni u uslovima nižeg stepena metamorfizma. stena nastala metamorfozom gabra itd. para metamorfne stene nastaju metamorfozom sedimentnih stena. Vrste metamorfizma U Zemljinoj kori usled temperaturnog gradijenta. Uticaj atmosferilija. sastava stene. stene su zagrejane a zbog težine gornjih slojeva izložene pritiscima. Intezitet metamorfnih promena zavisi od pritiska. Orto metamorfne stene nastaju metamorfozom magmatskih stena. klime. tj. leda. Ako se matemorfizam dešava na velikim područjima naziva se regionalni dinamotermalni metamorfizam. Ako su neka magmatska ili sedimentna stena samo delom metamorfišu. Dejstvom tektonskih pokreta povećavaju se pritisci i temperature. Stoga je u primarno čvrstim stenama teško utvrditi početak metamorfnih promena. kada se uočavaju reliktne strukture. Kada pritisak i temperatura dovoljno porastu stene se delimično do potpuno stapanju kada se stvaraju migmatiti. Sedimentne stene su uglavnom osetljivije na uticaj metamorfizma od magmatskih stena obzirom da su nastale na nižim pritiscima i temperaturama. temperature.   123   METAMORFNE STENE Metamorfizmom je niz fizičko-hemijskih procesa u steni nastalih u uslovima drugačijim od onih na kojima je stvarana. bez značajnijih promena u mineralnom i hemijskom sastavu onda se njen naziv dobija tako što se na ime primarne stene dodaje prefiks meta. tj. povrčine i nekoliko desetina kvadratnih kilometara. . Najvažniji faktori metamorfnih promena stena su pritisak. temperatura i fluida promenjene delimo ih na orto i para metamorfne stene. sa porastom dubine. Retrogradni metamorfizam ili dijaftoreza je metamorfizam obrnut prethodno opisanom. Sve stene nisu podjednako osetljive na metamorfne promene. stena nastala metamorfozom peščara. na primer metapeščar. Kada metamorfna stena nastala u područjima visokih pritisaka i temperatura tektonskim pokretima dođe u pliće nivoe gde su niži pritisci i temperature. temperatura i prisustvo fluida i gasova. metagabro. Prema poreklu stena koje su pod uticajem pritisaka. njene strukture i teksture i prisustva fluida.

73): Ø facija zelenih škriljaca obuhvata stene metamorfisane pri niskim temperaturama i relativno niskim pritiscima. Pri ovom tipu metamorfizma stene se mehanički drobe. staurolit. aktinolit. ortoklas. almandin. serpentin. disten.   124   Kataklastični metamorfizam se javlja u područjima tektonskih zona i velikih raseda. Karakteristični minerali su granati. hornblenda itd. diopsid. aragonit. Ø facija glaukofanskih škriljaca karakteriše se niskim temperaturama i vrlo visokim pritiscima. Karakteristični minerali su hlorit.. Ø epidot-amfibolitska facija obuhvata stene stvorene pri nešto povišenim pritiscima i temperaturama u odnosu na predhodnu faciju. Karakteristični minerali u stenama ove facije su hornblenda. muskovit. aktinolit itd. Novi termodinamički podaci dobijeni laboratorijskim proučavanjima pojedinih metamorfnih minerala omogućili su i direktna izračunavanja temperature i pritiska na kojima su oni stvarani. ribekit itd. almandin. Podela metamorfnih stena bazira na stepenu promena koje je pretrpela koji se definiše mineralnom facijom: Mineralna facija obuhvata stene stvorene pod sličnim PT uslovima pri čemu je samo određeni hemijski sastav stene uslovio i stvaranje određene asocijacije metamorfnih minerala. Neophodne su hemijske analize minerala koje se rade na elektronskoj mikrosondi. tj. bez značajnije promene u mineralnom sastavu. Kontaktno metamorfne stene imaju posebne facije. Svaka facija se karakteriše užim intervalima pritisaka i temperatura (Sl. Ø granulitska facija obuhvata stene nastale na visokim pritiscima i temperaturama. Prvo pojavljivanje biotita ukazuje na početak ove facije. disten itd. biotit. Kontaktni metamorfizam javlja se intrudovanjem. dolomit. Specifične mineralne asocijacije ove facije su: glaukofan. lavsonit. Na taj način uslovi metamorfizma. tj. Kao kritični minerali u ovoj faciji javljaju se amfiboli (hornblenda) i intermedijarni plagioklas. plagioklasi. utiskivanjmagme ili izlivanjem lave kada u kontaktu sa okolnim stenama predaje toplotu ili sa njima reaguje. pirop. diopsid. silimanit. andezin. hlorit. . kalcit. Karakteristični minerali ove facije su albit. talk. pritisci i temperature mogu se direktno izračunati. Pojava bazičnijeg plagioklasa označava početak amfibolitske facije. hipersten itd. Ø amfibolitska facija obuhvata stene nastale pri visokim pritiscima i temperaturama. jadeit. epidot.

U okviru homeoblastičnih struktura razlikujemo: Ø lepidoblastičnu strukturu koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni. Struktura nastale rastom. hloriti. 73. Singenetske strukture nastale su metamorfnim procesima koji je dao stenu. Reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena koje su više ili manje preinačene. Metamorfne facije regionalnog i kontaktnog metamorfizma Sklop metamorfnih stena Sklop podrazumeva strukturu i teksturu stene Strukturu stene određuje oblik. odredbu stena od koje su nastali itd.Na primer blastoporfirska struktura je struktura nastala metamorfozom neke vulkanske stene koje imaju porfirsku strukturu. talk itd) (Sl. vreme nastanka minerala. nastale istovremeno kada i metamorfne stena i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene. . Blastične strukture metamorfnih stena delimo na dve grupe: Ø reliktne strukture kod kojih se zapaža primarna struktura stene i Ø singenetske strukture. novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene nazivaju se blastičnim strukturama. blastezom.74). Naziv strukture dobija se tako š to se na naziv primarne strukture doda prefik s blasto. veliučina i način srastanja minerala koji su nastali u toku metamorfnih procesa.   125   Sl. oznavanje strukturno-teksturnih osobina metamorfne stene značajno je za odredbu stepena metamorfizma. blastopsamitska struktura se javlja kod stena nastalih od peščara koji imaju psamitsku strukturu itd.

  126   Sl. Porfiroblastična struktura . feldspati. Lepidoblastična struktura Ø Ø granoblastičnu strukturu kod koje se minerali javljaju u zrnima.76). Sl. kod magmatskih stena.75). 75. karbonati itd)(Sl. 74. Porfiropblasti mogu biti veoma krupni. od nekoliko santimetara pa do više od 1 metar. Struktura podseća na porfirsku. obično izometričnog oblika ( kvarc. amfibola i piroksena (Sl.Granoblastična (levo) i nematoblastična (desno) struktura Ø porfiroblastična struktura kada se u steni javljaju krupni minerali koji “leže” u masi izgrađenoj od sitnozrnijih minerala. po kojoj je i dobila ime (Sl. nematoblastičnu strukturu kada je stena izgrađena od pritkastih minerala. 75) i Sl. 76.

77). Ove strukture nazivamo klastičnim strukturama.78). veličine do par milimetara. ako je stena izgrađena od kvarca. Druga grupa struktura nastaje drobljenjem dela ili čitave mase stene. felspata i liskuna. Ubrana tekstura . Teksture metamorfnih stena Prema načinu rasporeda sastojaka razlikujemo sledeće teksture: Ø škriljava tekstura. gde su minerali međusobno paralelno orijentisani. kažemo da je tekstura plisirana. Folijacija je kada su minerali orijentisani u jednoj ravni (Sl. Škriljava stena lako se cepa u ploče i table različite debljine.. Sl. zavisno od mineralnog sastava mogu imati više struktura istovremeno (granoblastičnu i lepidoblastičnu.   127   Metamorfne stene. Ako su nabori veoma mali. Ø ubrana tekstura je vrsta škriljave teksturegde minerali grade sisteme nabora (Sl. Ubrane teksture nastaju i dejstvom usmerenih pritisaka u plićim nivoima regionalnog metamorfizma. 77. Škriljava tekstura Ova tekstura nastaje dejstvom usmerenih pritisaka i karakteristična je za pliće nivoe regionalnog metamorfizma. nematoblastičnu i granoblastičnu. lineacija kada su minerali orijentisani duž nekog pravca. ako je izgrađena od plagioklasa i amfibola itd. Deljivost na ploče ne mora biti samo posledica parelelne orijentacije sastojaka već i zbog tankih paralelnih pukotina koje su nastale u toku metamorfizma. na primer klivaža. Sl.78. lineare.

Klasifikacija regionalno metamorfnih stena Različiti su kriterijumi za podelu regionalno metamorfnih stena: prema stepenu metamorfizma. Stene su škriljave teksture. stepenu kristaliniteta itd. gde minerali grade nagomilanja. Jedna od često korišćenih klasifikacija bazira na teksturi gde se stene regionalnog metamorfizma dele na škriljave i masivne metamorfne stene.79) Sl. trake koje se međusobno razlikuju. Ako nastaje u područjima usmerenih pritisaka stena zadobija škriljavu teksturu kada se stvara mermerni škriljac. po kojoj su dobili i ime. Okcasta tekstura Ø bobičava tekstura ima “bobice” koji predstavljaju porfiroblaste ili grupe porfiroblasta pojedinih minerala koji leže u sitnozrnoj osnovi stene. (Sl. Grupa škriljaca Grupa škriljaca obuhvata srednjezrne do krupnozrne stene srednjeg do visokog kristaliniteta.   128   Ø trakasta tekstura. . Ove teksture se najčešće javljaju u metamorfnim stenama nastalim na većim dubinama. teksturi. strukturi. usmerenog ili hidrostatičkog mogu biti masivne ili škriljave Pomenimo mermer koji je masivna stena. Ova tekstura je karakteristična za metamorfne stene nastale na većim dubinama i za kontaktno metamorfne stene. Ø masivna tekstura je kada su sastojci. Ova tekstura je karakteristična za kontaktno metamorfne stene. bez orijentacije. obično kvarca ili feldspata. Ø okcasta tekstura sadrži "okca" pojedinih minerala. Oštra granica između ove dve grupe stena ne postoji jer stene određenog sastava zavisno od vrste pritisaka.79. mineralnom sastavu. Stene prve grupe nazivamo kristalasti škriljci a druge grupe kao masivne metamorfne stene. mineralna zrna homogeno raspoređeni u prostoru. naročito su česte u migmatitima. Za stenu ovakve teksture kažemo da ima homogen sklop.

Hloritski škriljci su niskog stepena metamorfizma. leukoksen. ima ih i u mezozoiku. u okviru ofiolita kada su nastali u toku zatvaranja okeanskog prostora. Povljenu.80) nastaju metamorfozom bazičnih magmatskih stena. bazalta. aglomerata. Hloritskih škriljaca u okviru ofiolita ima na Zlatiboru. metapeščarima. Izgrađeni su od hlorita. Hloritski škriljci su č este stene. i laporaca. Ram . vulkanskih breča. području Vlasine. ako dominiraju hlorit i sericit. kalcit. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. Ako u steni ima najviše hlorita nazivamo je hloritski škriljac. na Šari itd. keratofira itd kada su orto porekla. tufova i vulkanskih breča kada su para porekla. Javljaju se u Drinskom paleozoiku. kada su orto porekla. ako je najzastupljeniji aktinolit. Hloritski škriljci (Sl. Teksture su škriljave. Ove stene nastaju metamorfozom bazalta. hlorit. metamorfozom stena okeanske kore. hloritsko-sericitski š kriljac. u Istočnoj Srbiji itd. naročito ako imaju malo kvarca. zatim epidot. aktinolit. piroklastita. aktinolitski škriljac itd. ponekad i manganov granat. Hloritski škriljci paleozojske starosti najčešće su asocirani sa filitima. albita i kvarca. tufova odnosna dolomitično-laporovitih sedimenata kada su para porekla. kvarc itd. U našoj zemlji su paleozojske starosti. i piroklastičnih stena. Ime dobijaju prema vodećem mineralu. Veoma su mekane stene. cojsit. Hloritski škriljci su karakteristične zelene boje zbog čega se č esto nazivaju i zelene stene ili zeleni škriljci (greenschists). Strukture su lepidoblastične. retko masivne. spilita. spesartin. (80) Hloritski škriljci.   129   Najvažniji minerali grupe škriljaca su filosilikati ili inosilikati: muskovit. stilpnomelan. kod Rama na Dunavu. aktinolit. Kučajskom teranu. termolit. Brezovici. epidot. dijabaza. Sl. U ovim stenama često se sreću: sericit. Od feldspata najčešći je albit. kristalastim krečnjacima. retko ortoklas. cojsit. spilita.

albita. tremolita. Zelene su do sivozelene su boje. cojsita i ponekad kvarca i hlorita. hartije. kao i zelene stene sa kojima su č esto udružene. epidota. karbon). piroklastičnih stena (tufova. kozmetike itd. Nastaju metamorfozom bazičnih stena. bazalta. kada su nastali zatvaranjem okeanskog prostora. 81. spilita (orto porekla). Paleozojske su starosti (rifeo kambrijum.   . U ovioj steni mogu se javiti i hlorit. niskog stepena metamorfizma.     130   Aktinolitski škriljci Aktinolitski škriljci su takođe stene srednjeg do visokog kristaliniteta. ima ih i u mezozojskim ofiolitima. Sadržaj kvarca u njima jako varira.(Sl. Izgrađene su od talka. Talkni škriljci su sirovina za dobijanje industrijskog talka koji ima raznovrsnu primenu u keramičkoj industriji. metamorfozom stena okeanske kore. Uglavnom prate serpentinite. škriljave teksture. Sa porastom stepena metamorfizma prelaze u amfibolite. magnetit.Pojedini autori smatraju da su prilikom stvaranja ovih stena važnu ulogu imali i hidrotermalni rastvori. lepidoblastične strukture a škriljave često i plisirane teksture. Aktinolitski škriljci nastaju u uslovima facije zelenih škriljaca. Strukture su nematoblastične sa elementima granoblastične. Od sporednih minerala karakterističan je leukoksen. Aktinolitski škriljci. vulkanskih breča i aglomerata i dilomitičnih laporaca (para porekla). hromit itd. Sl. dijabaza.. Spadaju u grupu tipskih orto stena. Zelenkaste su boje. industriji guma. Paraćinska glavica Talkni škriljci (talkšisti) To su stene niskog stepena metamorfizma. ponekad mogu biti visokog kristaliniteta. Izgrađeni su od aktinolita.81). kalcit. Nastale su regionalnom metamorfozom peridotita i serpentinita.

Kuća pokrivena filitom . albit. rifeo-kambrijum. rekristalisana organska materija. Cepaju se lako po ravnima škriljavosti. zemljastog preloma i škriljave teksture. zbog čega imaju karakterističan svilast sjaj. Na ravnima škriljavosti. ravne ploče. Najviše ih ima u Drinskom paleozoiku.83. gde su i na nekoliko mesta eksploatisani kao krovni škrilci (Golija).82). koji je znatno manje zastupljen. Ljuspice sericita imaju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. Osim sericita i kvarca u ovim stenama sreću se hlorit. niskog kristaliniteta i dobro izražene škriljave teksture (Sl. metaalevrolitima i zelenim stenama. Ako ove stene sadrže do 10% bituminozne koji imaju potencijalno veliki značaj kao energetska sirovina. koje su zbog prisustva sericita uvek sjajne. biotit. Filiti su rasprostranjene stene. Ivanjica karakterističan za filite jer još uvek sadrže minerale glina dok je količina sericita u njima uglavnom mala. nemaju sjaj koji je Sl. Filiti. Filiti nastaju metamorfozom glinovitih stena. na jugu Srbije itd. često ubrane ili plisirane. Starosti su paleozojske. Struktura filita je lepidoblastična. 82. devon. Izraz argilošist se sve ređe upotrebljava u metamorfnoj petrologiji Filiti su se koristili za pokrivanje krovova kuća zbog čega su nazivani i krovni škriljci (Sl. Najčešće su asocirani sa metapeščarima. Između glinaca i filita postoji prelazna grupa stena argilošisti. Ako sadrže materije nazivaju se uljani škriljci Sl. ima ih i u Istočnoj Srbiji (Kučaj). Tada obrazuju tanke. Izgrađeni su od sericita i kvarca. Teksture su škriljave. karbon.83) . tamnosive do crne boje.   131   Filiti Filiti su sitnozrne stene. i retko. Stene pelitske do metapelitske strukture.

često se kidaju u tanke ploče. Otporni su prema hemijskom raspadanju ali lako podležu mehaničkom raspadanju. kordijerit. metamorfnim terenima. srednjeg i visokog kristaliniteta. Mikašisti su izgrađeni od liskuna. povlačenjem kvarca u liskunske škriljce. Gnajsevi Gnajsevi su stene srednjezrne do krupnozrne stene. Sl. To su tipične para stene. distena. Retko su trakaste teksture. Povlačenjem liskuna mikašisti prelaze u kvarcite. .84). Najviše ih ima u Srpsko-makedonskom teranu. na temperaturama iznad 550 stepeni i pritiscima većim od 5 kilobara. 84. Pomenuti minerali često se javljaju i kao porfiroblasti. Lebane Mikašisti su lepdoblastične strukture. Od ostalih aluminijskih minerala koji su karakteristični za ove stene treba pomenuti disten. čiji sadržaj u steni varira.   132   Mikašisti Mikašisti su rasprostranjene stene. staurolit. sa elementima granoblastične i porfiroblastiče. u epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. Mikašisti. U našoj zemlji se javljaju u kristalastim. Izrazito su škriljave stene. tj. sreću se i varijeteti sa porfiroblastima granata. silimanit. visokog stepena kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. tj. temperaturama iznad 5500C i pritiscima preko 5 kbara. alkalne feldspate itd. U područjima gde se mikašisti javljaju blizu granitskih intruzija česte su pojave K-feldspata koji je metasomatski prinet u stenu. staurolita itd. Mikašisti koji sadrže feldspate pokazuju prelaze ka gnajsevima. nastaju metamorfozom glina na srednjem i visokom stupnju metamorfizma. granate. epidot amfibolitskoj i amfibolitskoj faciji. muskovita i/ili biotita i kvarca kao osnovnih sastojaka (Sl.

kordijerit itd. Tekija. Vranje. 85. okcaste.85). Vršac. Duž ravni škriljavosti olakšana je cirkulacija vode čime je proces fizičkog i hemijskog raspadanja znatno intenzivniji.staurolit. naročito kod odredbe stena od kojih su nastali. zrnastu strukturu. Gnajsevi imaju različitu strukturu i teksturu. reliktnu. Medveđa . tj. Bujanovac. Kvarc je obično najzastupljeniji mineral u ovim stenama. podređeno kvarca iz rastopa koji vode poreklo iz okolne granitske intruzije. Ponekad se umesto liskuna javlja hornblenda ili piroksen. Postoje svi prelazi između orto i para gnajseva što kod proučavanja ovih stena stvara velike teškoće. Teksture su škriljave. prinosom alkalnog feldspata. Javlja se u zrnima različite krupnoće koja redovno pokazuje mehaničke deformacije. Gnajsevi. Najčešće strukture su granoblastična i lepidoblastična. disten.   133   Izgrađeni su od kvarca. Paragnajsevi nastaju preobražajem peščara ili feldspatizacijom. Sitnozrni gnajsevi slabije izražene škriljavosti koriste se kao građevinski kamen. veći nego kod granita. masivne. Orto gnajsevi nastaju metamorfozom granita i njima srodnih magmatskih stena. kada imaju sačuvanu. naročito ako su izražene škriljave teksture. muskovita i biotita (Sl. Ima ih u kristalastim terenima Srpsko-makedonskog terana (Stalać. ortoklasa ili mikroklina i liskuna. Golubinje itd. ubrane itd. Lebane. Gnajsevi mogu biti orto i para porekla. Liskuni u gnajsevima obično pokazuju jasnu planarnu orijentaciju. trakaste. Sl. Ponekad pokazuju postupne prelaze ka granitima. Od regionalno metamorfnih minerala u gnajsevima se javljaju: granati. zatim porfiroblastična i nematoblastična. silimanit. Gnajsevi nisu otporne stene. Gnajsevi su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. u Istočnoj Srbiji. alkalnog feldspata.

bitovnita. blastoporfirska. Javljaju se u Proterozoiku i Starijem Paleozoiku. najvećim delom u toku zatvaranja okeanskog prostora. Boje su zelene. pa se prilikom njihovih proučavanja mora biti izuzetno obazriv.   134   Amfiboliti Amfiboliti su stene visokog kristaliniteta i visokog stupnja metamorfizma. labradora. ako sadrže krupna zrna granata. kada se smenjuju nagomilanja svetlih feldspata (intermedijarnog ili bazičnog plagioklasa) sa partijama tamnih. u asocijacji sa drugim metamorfnim stenama. 96. Amfiboliti su izgrađeni od amfibola. koje ukazuju na primarni sastav i poreklo stene od kojih su amfibolita nastali. hlorit. Teksture su škriljave ili masivne. . Sl. a od sekundarnih kalcit. hornblende i intermedijarnog do bazičnog sastava. zelenih do crnih amfibola ili piroksena. naročito prilikom definisanja primarne stene od kojih su nastali. strukturu itd. Amfiboliti imaju nematonblastičnu strukturu. ilimenit i magnetit. cojsit. andezina. Amfiboliti. Ovih stena ima i u ofiolitima gde se nastale metamorfozom bazičnih stena iz okeanske kore na visokim pritiscima i temperaturama. tamno zelene do crne (Sl. ako su prisutni. Sreće se i trakasta. epidot. sa elementima granoblastične i porfiroblastične. blastopsamitska itd. Tulare Amfiboliti su stare stene.86). U ovim stenama mogu se javiti granat. piroksen. Nastaju metamorfozom bazaltoidnih magmatskih stena (orto amfiboliti) ili na račun bazičnih tufova i laporaca (paraamfiboliti). U amfibolitima se ponekad uočavaju i dobro sačuvane reliktne strukture. Od sporednih minerala karakteristični su sfen. gnajsevima. leukoksen itd. mikačistima itd. Međusobno se teško razlikuju jer imaju isti ili sličan hemijski sastav. blastoofitska.

temperaturama do 5000C i pritiscima iznad 8 kilobara. hromnog piroksena i pojedini autori ih ne svrstavaju u grupu eklogita već ih nazivaju granatskim piroksenitima. Nastaju na znatno nižim temperatura u odnosu na obične eklogite. zbog velikog sadržaja granata. kvarc. suvim sistemima). glaukofanom. U eklogitima Ogošta. Izgrađene su od piropa. Ekologiti se javljaju kao sočiva u gnajsevima (tzv. rutil. kod Bujanovca granati su veličine ljudske šake. na temperaturama iznad 7000C i pritiscima većim od 8 kbara. Sl. magnetit itd. kada granat uklapa piroksen. u eklogitskoj faciji. Struktura eklogita je granoblastična sa elementima porfiroblastične i pojkiloblastične. Tekstura ovih stena je. Tulara itd. Običnih eklogita ima kod Bojnika (Lebane) i na Poslinskim planinama. debljine od nekoliko santimetara do preko jednog metra u gnajsevima i mikašistima.97). kod Lebana. Izgrađeni su od granata i omfacita (natrijskog piroksena)(Sl. Eklogiti su teške stene. naročito ako su masivne teksture. Veoma retko grade veće. Rasprostranjeni su u Srpsko-makedonskom teranu gde se javljaju kao proslojci. Nastaju metamorfozom bazičnih stena u odsustvu vode (u tzv. . na vrlo visokim pritiscima i temperaturama. Praćeni sa asocijacijom metamorfnih minerala karakterističnih za područja visokih pritisaka i niskih temperatura: lavsonitom.97. Ove stene javljaju se i kao žice u peridotitima. u okolini Bujanovca. Masivne metamorfne stene Eklogiti Eklogiti su masivne metamorfne stene. ribekitom itd. U ovim stenama mogu se javiti male količine plagioklasa. hornblenda. ili kontinentalnu litosferu. Od granata javlja se almandin ili pirop (retko) koji su obično idiomorfno razvijeni i veoma krupni. biotita i kvarca. samostalne masive. Kao sporedni sastojci prisutni su sfen. specifične gustine preko 3. Eklogit. Bojnik. Eklogiti se javljaju i u subdukcionim zona.   135   Amfiboliti mogu biti dobar građevinski materijal. Nastali su podvlačenjem okeanske litosfere pod okeansku. kao što je pomenuto. masivna. obični eklogiti) kada su nastali metamorfozom bazičnih stena koji su izlivene ili intrudovane u sedimente.

kvarc. distena. nastali metamorfozom kiselih magmatskih stena. Mermeri su granoblastične strukture. Crna boja mermera potiče od organske materije i veoma je nepostojana. dekorativni kamen. plavkasti. crvenkasti.98). nastali metamorfozom bazičnih magmatskih stena ili. Mermeri Mermeri su stene masivne teksture nastale regionalnom metamorfozom krečnjaka i dolomita. mangana mogu biti zelenkasti. hemijskoj industriji itd. granitoida ili klastičnih sedimentnih stena. kamen u vajarstvu. kao sporedni minerali javljaju muskovit. silimanita. hlorit. zupčasto do mozaično srasla. Od akcesornih minerala sreću se klinopiroksen. sivi itd. U mermerima se. strukture granoblastične sa elementima porfiroblastične. Crni granuliti asocirani su sa amfibolitima. . Sitnozrni mermeri su najbolji kao dekorativan kamen i za izradu skulptura. Boje su crne. Štetne primese su pirit. Upotrebljavaju se kao arhitektonski. Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa. To su temperature iznad 8000C i pritisci preko 8 kilobara. oksida i hidroksida gvožđa. Boja mermera zavisi od njegove čistoće. kvarc. sa elementima porfiroblastične. peščara. Pri obradi mermera. Mermeri su u našoj zemlji veoma rasprostranjene stene. Ako su čisti bele su boje i saharoidnog sjaja (sl. kvarc i organska materija. kao što je pomenuto masivne. magnetit rutil.   136   Granuliti Granuliti su stene koje nastaju pri veoma visokim pritiscima i temperaturama (slično eklogitima). izgrađeni su od kalcita ili dolomita. sečenju i poliranju veoma je važna veličina zrna i način njihovog srastanja. Zrna pomenutih minerala su obično izometrična. Od sporednih minerala č esti su rutil i cirkon. Strukture su granoblastične. Usled sadržaja primesa. Teksture su. Prema mineralnom sastavu dele se na dve grupe: Leukokratni ili beli granuliti. granata. retko grade veće mase Melanokratni ili crni granuliti. grafit itd. masivne teksture Javljaju se kao trake. Izgrađeni su od ortoklasa. mogu nastati i termokontaktno. ortopiroksena i granata. sočiva u gnajsevima (leukokratni granuliti). Krečnjački mermeri znatno su više rasprostranjeni. Sadržaj muskovita može biti veliki ako je mermer nastao metamorfozom glinovitog krečnjaka. sočiva u gnajsevima. albit. silimanitom). Mermere bogate liskunima koji lokalno imaju elemente lepidoblastične strukture nazivamo cipolini. bele boje. Javljaju se kao trake. tufoznih do laporovitih sedimenata. ali postoje i škriljavi mermeri kada ih obično nazivamo mermernim škriljcima. piroksena i kvarca. retko grade veće mase. magnetit. Ove stene asocirane su sa amfibolitima. kada muskovit nije stabilan i zamenjuje se kalijskim feldspatom i aluminijskim silikatima (distenom.

hidrokvarciti i dr.) ali petrografski pojam kvarcita obuhvata samo metamorfne stene nastale od peščara i rožnaca. sivi. Kvarciti su monomineralne stene izgrađene od kvarca. grafit. Teksture su masivne mada ima i škriljavih kvarcita. zbog primesa.   137   Najpoznatija nalazišta mermera su Venčac. Osim navedenih nalazišta postoje brojne manje pojave ovih stena koje se lokalno eksploatišu. Ponekad mogu imati sačuvanu strukturu kvarcnih peščara (blastopsamitsku). Mermeri. Kao sporedni sastojci u kvarcitima se javljaju disten. Kvarciti su granoblastične strukture.99) ali su najčešće. kod Aranđelovca i kod Batočine. silimanit. epidot i dr. 99. Sl. Kvarcna zrna su u ovim stenama često zupčasto srasla š to steni daje veliku čvrstinu. To su izrazito para stene nastale metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom ili od rožnaca. Kvarcit. mrki ili crni. Pojavom liskuna prelaze u kvarc-mikašiste.98. Čisti kvarciti su bele boje (Sl. U tim slučajevima primarna klastična zrna kvarca su nešto krupnija a rekristalisala silicijska vezivna masa obrazuje sitnozrne vence oko primarnih zrnca (heteroblastična struktura). Venčac Kvarciti Kvarciti su metamorfne stene u kojima kvarc čini više od 80% mase stene. U tehničkoj literaturi ovim stenama se pribrajaju i mnoge druge silicijske stene (dijagenetski stvoreni kvarciti. Užice . Sl.

zonarne zbog naglog pada temperature od kontakta sa magmom ili lavom do neizmenjene stene. Između magme i okolnih. Prema karakteru promena kontaktni metamorfizam može biti izohemijski i alohemijski.   Termokontaktni metamorfizam i termokontaktne stene Stene termokontaktnog metamorfizma razvijaju se u kontaktnim oreolima oko dubljih ili plićih intruzija ako nije došlo do privođenja materija iz magme u okolne stene. Kontakne promene su intenzivnije ukoliko je veća razlika u hemijskom sastavu magme i okolnih stena. manje su iskristalisale i bogatije su lakoisparljivom komponentom. Ovaj metamorfizam naziva se i termometamorfizam. U građevinarstvu primena im je ograničena. Kontaktno metamorfne stene nemaju škriljavost. tj. Izohemijski metamorfizam podrazumeva promene pod uticajem toplote magmatskog tela bez hemijske reakcije sa okolnom stenom. Gnjilana i Vranja Kontaktni metamorfizam i kontaktno metamorfne stene Kontaktni metamorfizam podrazumeva promene na okolnim stenama pod uticajem magme i lave. Pojava kvarcita u našoj zemlji ima na više mesta. Alohemijski metamorfizam gde dolazi do reakcije magme i okolnih stena. i okolnih stena jer u području gde su smeštene imaju veću toplotu latentne kristalizacije od bazičnih magmi. gde spadaju kontaktno metasomatske stene. Termometamorfizam je intenzivniji na kontaktu kiselih magmi. koji su praktično neprobojne sredine za migraciju komponenti iz magme. . nezagrejanih ili delom zagrejanih stena usled temperaturnog gradijenta) formira se zona u kojoj se obrazuju nove stabilne asocijacije minerala nastale u novonastalim uslovima. Eksploatišu se u rejonu Gostivara. Takođe je utvrđeno da diskordantne intruzije imaju šire kontaktne oreole od konkordantnih jer je veća reakcija intruzije (magme) sa okolnim stenama kada ona seče veći broj površina slojevitosti ili škriljavosti. Termometamorfizam se javlja na kontaktu magmatski intruzija različitog sastava. Ovaj metamorfizam lokalnog značaja i ograničen je na zonu kontakta oko magme gde se stvaraju ove stene. jer su zbog velike čvrstine jako teško obrađuju.   138   Kvarciti se koriste u metalurgiji za pravljenje dinasa. uglavnom glinovitih sedimenata. ali su često trakaste tj. naročito kao građevinskog kamena. kontaktni uticaj uslovljen je samo privođenjem toplote u okolne stene. U hemijskoj industriji primenjuju se u izradi različitih materijala otpornih prema kiselinama. od bazičnih do kiselih magmi i klastičnih. vatrostalnih opeka. tj. Veličina i sastav kontaktnog oreola zavise od vrste magme i sastava okolnih stena.

Ø zona pegavih škriljaca i Ø zona nepromenjenih stena. ponekad porfiroblastične. glinovitih stena. andaluzita. Ø zona bobičavih škriljaca. ali vrlo siromašnih vodom i na kontaktima svih magmi sa glinovitim sedimentima koji predstavljaju sredine praktično neprobojne za migraciju materije iz magme. premineralizacije. Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se pojas izmenjenih stena u kojem se vide pojave rekristalizacije.100) Prema stepenu metamorfizma odgovaraju temperaturama iznad 6000C stepeni i pritiscima do 3 kbara. pri čemu nema promene u hemizmu stena. Termometamorfizam se sreće kod bazičnih intruzija visoke temperature. Ø zona kornita. kordijerita i feldspata. pri čemu nema promene u njihovom hemijskom sastavu. odmah iza zone injekcionih i mešanih stena. muskovita (sericita). Strukture su granoblastične (koja se često naziva i kornitska). granita i jako termometamorfisanih glinaca širine par a najviše nekoliko desetina metara. Teksture su masivne ili trakaste. rekristalizacija postojećih i kristalizacija novih minerala. feldspata (ortoklas.   Korniti Korniti si termokontaktne stene koje nastaju na samom kontaktu magme i okolnih. Osnova stene (matriks. kordijerita. tj. Radalj. izmena strukturno -teksturnih karakteristika stena. tamne boje i veoma tvrde.100. izmena strukturno-teksturnih karakteristika stena. kada se u stenijavljaju porfiroblasti andaluzite. prelazni do bazični plagioklas). Najbolje razvijeni termokontaktni oreoli suna kontaktu kiselih magmi i glinaca gde se razvijaju sledeće zone: Ø zona injekcionih. (Sl.   139   Pri termokontaktnom metamorfizmu stvara se zona izmenjenih stena. U ovim stenama sreću se i granati. Izgrađeni su od biotita. mešanih stena. augita. Sl. kvarca itd. Korniti su obično sitnozrne stene. kvarca. hornblende. Kornit. kao se često naziva) izgrađen je od sitnih zrna feldspata. .

101. Treba napomenuti da se bobičavi škriljci mogu sresti i na samom kontaktu kada temperatura magme nije dovoljno visoka za potpunu rekristalizaciju pelitskih stena (pri čemu su stvoreni bobičavi škriljci umesto kornita). liskuna itd. leže pomenuti minerali.   140   biotita. naročito ako su nastali metamorfozom peščara. Bobice obično predstavljaju porfiroblaste kordijerita. Zona kornita udaljavajući se od kontakta postepeno prelazi u zonu bobičavih škriljaca. andaluzita. uočavaju se i reliktne strukture. feldspata. bobičave teksture (Sl. Ove stene idući ka obodu oreola postepeno prelaze u stene koje nisu metamorfisane pod uticajem temperature magmatskog plutona.   Bobičavi škriljci Bobičavi škriljci su stene porfiroblastične stene. Radalj. Sitne ljuspe sericita daju steni folijativan sklop. Boranje itd. Udaljavajući se od kontakta veličina bobica i kristalinitet osnove se smanjuju pa se u steni javljaju samo začeci porfiroblasta. sačuvani klasti kvarca. kao porfiroblasti.101). Korniti se javljaju u kontaktnom oreolu Kopaonika. feldspata itd. Potpuno razvijen kontaktni oreol sa pomenutim zonama razvijen je na Kopaoniku i Boranji. .   Sl. U kornitima koji su udaljeniji od kontakta. pege koje leže u sitnozrnoj osnovnoj masi kada stenu nazivamo pegavi škriljac. ponekad nepotpuno razvijenih a koji leže u sitnozrnoj lepidoblastičnoj osnovi (to su ustvari filiti sa porfiroblastima pomenutih minerala). Bobičavi škriljac. u kojoj. Termokontaktnom metamorfozom karbonatnih stena stvaraju se mermeri koji su obično krupnozrni i lako se troše (osipaju).

Skarnovi Nastaju na kontaktu kiselih. . zavisno od mineralnog sastava. Stene stvorene prilikom metasomatskih procesa su skarnovi. bele. masivne do trakaste teksture (Sl. Metasomatski procesi pritom se odvijaju u oba smera. vrši sa okolnim stenama razmenu lakoisparljivih i teškoisparljivih sastojaka.102).   141   Kontaktno metasomatske stene Kontaktno metasomatske stene nastaju tako što magma. magnezijum i gvožđe (zavisno od sastava karbonata). Zavisno od sastava magme i vrste karbonata skarnovi imaju raznolik mineralni sastav. Boje su. graintskih magmi bogatih lakoisparljivom komponentom i krečnjaka. pri čemu se menjaju okolna stena i magmatska stena (uglavnom spoljni delovi). ponekad i crne. Najintenzivnija kontaktna metasomatoza vrši se između kiselih vlažnih magmatskih stena i karbonatnih stena. Udaljavanjem od kontakta opada i temperatura zbog čega se javlja i zonarnost u mineralnom sastavu. Reakcije su pritom složenije i intenzivnije ako je razlika u hemizmu između magme i okolnih stena veća. osim predavanja toplote.102. Skarnovi su srednjezrne do grubozrne stene. zelene. crvene. Jaram. ušli u reakciju sa magmom. Sl. Za stvaranje skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata a calcijum. Skarnovi.

  142   Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav.). Od sporednih sastojaka sadrže hromit. magnezit. talk. Ove stene su često ispresecane žicama hrizotila. Prilikom stvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio CO2 iz karbonata. magnetita itd. hedenbergita. na primer formirana skarnovska ležišta sa magnetitom na kontaktu granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište. retko nematoblastične porfiroblastične i pojkiloblastične. volastonita. ponekad i amornu siliciju i kalcit koji su prneti u stenu. mogu se stvoriti magnetit. Skarnovi su nosioci orudnjenja. U unutrašnjoj zoni skarnova. Preobražaj peridotita u serpenzinite nastaje i pod uticajem hidrotermalnih rastvora ili regionalnom metamorfozoma u prisustvu vode kada nastaju velike mase stena ovih stena. Strukture su granoblastične. Serpentiniti su izgrađeni su serpentina koji ima mrežastu građu ako je nastao od olivina ili je rešetkast kada je nastao od piroksena. aktinolit. diopsida. malo volastonita i granata. neposredno uz kontakt. . prenita itd. volframit i molibdenit i obrazovati rudna ležišta. kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. a od sekundarnih azbest. Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokom intruzijama mogu biti izgrađeni od augita. Serpentiniti su masivne teksture. granata (grosularsko-andraditskog tipa). Serpentinizacija i serpentiniti Serpentiniti su stene koje nastaju dejstvom vode na peridotite.) koje se obično dešavaju na kraju procesa konsolidacije intruzivnog tela ili neposredno posle toga. cojsit. ima i škriljavih. zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu javlja zonarnost u rasporedu određenih minerala koji grade skarnove. feldspata. magnetit. Boje su tamno zelene. Autometamorfizam Pod pojmom autometamorfizam podrazumevaju se promene na stenama nastale uticajem sopstvenih lakoisparljivih sastojaka (H2O. zelene do šarene. CO2 itd. Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji. Ako je voda primarno bila u peridotitima na temperaturama od oko 4000C ona reaguje sa olivinom stvarajući serpentin. Pri tome se. plagioklas (albit do andezin). vezuvijana. Serpentiniti su obično jako polomljeni zbog tektonskih procesa koji su ih doveli i sadašnji položaj. Sadržaj vode u peridotitima je mali zbog čega ovaj tip serpentinizacije nema značaja. Takve stene nazivamo skarnoidi. olova. epidot. azbesta i drugih sekundarnih minerala. Tako su. Prikazaćemo neke važnije autometamorfne procese koji dovode do stvaranja značajnih kompleksa autometamorfnih stena ili do izmena interesantnih kao prospekcijski kriterijum za istraživanje pojedinih metala (bakra. cinka itd. Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit. Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi.

  143   Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. kao što je pomenuto veoma česte. usled procesa serpentinizacije. Rad u serpentinitima je veoma težak. prolazi velika količina vode otežavajući eksploataciju u rudnicima i velika su opasnost za rudare. kao punilo. Deli Jovan. koje su. povećavaju zapreminu zbog č ega se drobe i lome. U našoj zemlji serpentiniti su veoma rasprostranjene stene. azbesta i magnezita. putnički i železnički saobraćaj. kod Donjeg Milanovca. Samo jedre partije serpentinita lepih boja upotrebljavaju se kao dekorativni kamen. Paleozojskih serpentinita ima u Istočnoj Srbiji. Serpentiniti su nepovoljne stene kao građevinski kamen jer su jako ispucale. U njima se javljaju ležišta talka. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti. . zatim u kozmetici. elektro i mašinskoj industriji. Paraćinska Glavica itd. Uglavnom su jurske i kredne starosti. Duž pukotina ovih stena. Talk se koristi kao sirovina za industriju guma. Javljaju se kao članovi ofiolita Dinarida i Vardarske zone Najveće mase serpentinita su na Maljenu i Zlatiboru.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->