P. 1
PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE

PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE

5.0

|Views: 6,404|Likes:
Published by Rade Glomazic
Autor:
Doc. dr Vuk Raičević

Stručni saradnici:
mr Slobodan Spasić i mr Rade Glomazić
Autor:
Doc. dr Vuk Raičević

Stručni saradnici:
mr Slobodan Spasić i mr Rade Glomazić

More info:

Published by: Rade Glomazic on Oct 23, 2011
Copyright:Traditional Copyright: All rights reserved

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

06/30/2014

pdf

Vuk Raičević

PRavo industRijske svojine

Novi Sad, 2010

Doc. dr Vuk Raičević PRavo industRijske svojine Izdavač: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad Za izdavača: Prof. dr Marko Carić Recenzenti: Dr Miroslav Vrhovšek Profesor emeritus, naučni savetnik i dugogodišnji sudija i predsednik Saveznog suda Dr Zoran Miladinović Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Korektura i lektura: Svetlana Velimirović Korice: Tanja Dukić Prelom: Arpad Terek Štampa: Alfa-graf NS, Novi Sad Tiraž: 500 ISBN 978-86-6019-010-1

Učen čovek uvek u sebi ima bogatstvo. (Latinska izreka)

Knjigu posvećujem sinovima Marku i Milošu i ćerkama Mileni, Marini i Mariji.

Dugujem posebnu zahvalnost stručnim saradnicima mr Slobodanu Spasiću i mr Radu Glomaziću.

Predgovor
Pre samo nekoliko decenija, svet je većini ljudi zauvek ostajao nepremostivo ogroman i najvećim svojim delom nepoznat. Putovanja su bila skupa i duga. Znanje je bilo zabeleženo na papiru i teško ga je bilo podeliti. Na mnogim mestima, telefonske usluge nisu postojale. Van velikih gradova, pristup stranoj kulturi i umetnosti bio je ograničen. Inovacije koje ubrzano nadiru i njihovo globalno usvajanje promenili su naš pogled na svet. Mi smo sada povezani – fizički, intelektualno, društveno i kulturno – na načine koje je bilo nemoguće i zamisliti. Možemo da za nekoliko sati pređemo kontinente. Sa skoro bilo koje tačke na planeti možemo da imamo pristup informacijama, da se vidimo i da razgovaramo, da biramo muziku, da snimamo i šaljemo fotografije koristeći uređaj koji je dovoljno mali da možemo da ga smestimo na dlan ruke. Ova univerzalna povezanost, koju podržava mreža i bežična tehnologija, ima veliki uticaj na budućnost. Pošto udaljenost više ništa ne predstavlja, mi nismo ograničeni fizičkim mestom na kome se nalazimo – i koristi su nebrojene.1 Godine 2009. i 2010. predstavljale su plodonosno vreme nacionalnog zakonodavstva u oblasti prava industrijske svojine u kom periodu je doneto nekoliko novih zakonskih propisa: Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Zakon o oznakama geografskog porekla, Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola, Zakon o pravnoj zaštiti novih biljnih sorti. Istovremeno, ekonomski aspekti industrijske svojine dobijaju sve više na značaju, jer temelj ekonomije zasnovane na znanju, čemu naše „globalno selo” teži, počiva na intelektualnom kapitalu. Validacija ljudske misli i pronalazaštva točak je napretka civilizacije ka održivijem i pravednijem sutra, u kome tehnologija znanja rađa socijalnu dobrobit pojedinca i društva. Upravo je zaštita i ovaplođenje intelektualnog kapitala mesto gde se prepliću sile prava i ekonomije. O značaju ove materije govori i to da je adekvatna zaštita prava intelektualne svojine, koja po značaju od 35 pravnih tekovina Evropske unije zauzima sedmo mesto, neizbežan uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

1

Frensis Geri, sadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Iz ne samo tih razloga, važnost trenutka nametnuo mi je, pomalo zaboravljeno, istraživačko zadovoljstvo, ali i akademsku obavezu stvaranja udžbenika za studijsko bavljenje oblašću prava industrijske svojine, kako kod nas tako i na međunarodnom nivou. Knjiga nije pisana za svakog, ali jeste na način koji je razumljiv svakom. U nameri da moje saznajne granice o ovoj fascinantnoj oblasti pomerimo unapred, ali bez pretenzije dobijanja kvalifikativa strogog naučnog dela, bio sam vođen opredeljenjem da drugačijim konceptom u prenošenju znanja podstaknem čitaoca da stekne naviku prepoznavanja proizvoda intelektualne svojine, sa kojima se svakodnevno susrećemo, i pre svega u njima uživamo. Ne zaboravite, intelektualna svojina osnov je kreiranja svih drugih vrednosti. Kako čitati pravo industrijske svojine? Jednostavno rečeno, sa razumevanjem. I to ne samo razumevanjem pravnih propisa per se, već njihove spone sa primenljivošću rezultata ljudskog stvaralaštva. Nadamo se da ćete uvideti da je industrijska svojina takvo polje na kojem se, poput atletike, zbrajaju mnoge pravne, ekonomske, tehnološke, etičke discipline ili atelje svih umetnosti. U izlaganju sadržaja nastojao sam da lišim tekst uobičajenih nepotrebnih i suvišnih reči, smatrajući da nema potrebe za korišćenjem veštačkih sintagmi, pokušavajući da sa što manje reči prenesem na čitaoca što više tačnih i nadasve zanimljivih informacija. Udžbenik sadrži 11 tematskih delova, pri čemu su grane prava industrijske svojine poređane u sledstvenu logičku celinu, koja se kreće od objašnjenja pojma do prikaza primera iz prakse. Posebna pažnja posvećena je primerima (čiju dostupnost u velikoj meri dugujem kolegama iz Zavoda za intelektualnu svojinu) koji snagom svoje indukcije povezuju teoriju sa njenom materijalizacijom u stvarnom svetu. Verujemo da odabrani citati ne samo oplemenjuju štivo, već ukazuju i na širinu zastupljenosti i dubinu prodora industrijske svojine u sve segmente naših života. Zahvaljujem se prijateljima i saradnicima na brižnim sugestijama i strpljenju, a pogotovo stručnjacima Zavoda za intelektualnu svojinu, pre svih Branki Totić i Draganu Vasiljeviću, bez čijeg neuslovljenog doprinosa ovaj udžbenik ne bi ni izbliza bio ovako sadržajan. Autor U Beogradu, decembar 2010.

Sadržaj
deo i intelektualna svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1. Pojam intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2. Pojam i podela prava intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2.2. Istorija autorskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Pojam i podela prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. Značaj industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. Ratio zaštite intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 6. Odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

deo ii Patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. Pojam pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2. O pronalazaštvu: od ideje do pronalaska. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. Pojam patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.1. Pojam tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.2. Pojam tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 3.3. Rešenje tehničkog problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 3.4. Tehnički napredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 5. Patent kao informacija o inovacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 6. Priroda patentnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 6.1. Prirodnopravna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.2. Ugovorna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.3. Teorija nagrade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 6.4. Teorija podsticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 7. Vrste pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.1. Primarna klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 7.2. Sekundarna klasifikacija pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 9. Uslovi patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 9.1. Novost pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

VIII

SADRŽAJ 9.2. Inventivni nivo pronalaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 9.3. Industrijska primenljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Intelektualna dobra koja nisu pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.1. Otkrića, naučne teorije i matematičke metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 11.2. Estetske kreacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 11.4. Programi računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11.5. Prikazivanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Ljudsko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Izuzeci od patentabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 13.1. Pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu . 54 13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju u tom postupku; . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 13.3. Biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Postupak za priznanje prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.1. Pokretanje postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 14.2. Sadržina prijave za priznanje patenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 14.3. Podela prijave patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 14.4. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 14.5. Ispitivanje patentnih prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 14.6. Prava iz prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Sadržina prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 15.2. Nuđenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.3. Stavljanje u promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 15.4. Upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.5. Negativna ovlašćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 15.6. Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Sertifikat o dodatnoj zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Ograničenja prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.1. Izuzeci od isključivih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.3. Pravo ranijeg korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 17.4. Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja . . . . . . . . 85 17.5. Ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 17.6. Prinudna licenca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Poverljivi pronalasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Pronalasci iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Promet prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

10. 11.

12. 13.

14.

15.

16. 17.

18. 19. 20.



IX
21. Trajanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22. Vrednovanje patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 23.1. Oglašavanje patenta ništavim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 24. Ponovno uspostavljanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 25. Povreda prava na patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.1. Neposredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 25.2. Posredna povreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26. Građanskopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 26.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 26.2. Carinsko-pravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 27. Krivičnopravna zaštita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 28. Komunitarni patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 29. Patenti i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 30. Mali patent / Korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.1. Predmetnost malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 30.2. Prijava malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.3. Postupak priznanja malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 30.4. Trajanje malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 30.5. Uloga malog patenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 30.6. Komunitarni korisni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mašinstva: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 32. Patentiranje biotehnoloških pronalazaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 33. Primer patentne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 34. Primer prijave za mali patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

deo iii Žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

1. Pojam žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 3. Znakovi koji mogu biti žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 3.1. Verbalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 3.2. Grafički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3.3. Muzički znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.4. Trodimenzionalni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 3.5. Složeni znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastični znakovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 3.7. Žig i boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4. Vrste žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.1. Individualni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.2. Kolektivni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.3. Žig garancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4.4. Sekundarna podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

X
5. 6. 7. 8.

SADRŽAJ Uloge žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Pro zaštite znaka žigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Žig i simboli: , i SM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Žig i ostali znaci obeležavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.1. Žig i robna marka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.2. Žig i znak kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 8.3. Žig i trgovačko ime / poslovno ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 8.4. Žig i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.5. Žig i brend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 8.6. Žig i ime internet domena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 8.7. Žig i pečat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.8. Digitalni vodeni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 8.9. Vremenski žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9. Načela prava na žig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 9.1. Dokazivanje upotrebe žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 9.2. Relevantna javnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 10. Rešerš žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 11. Osnov nastanka prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.1. Nastanak prava na žig upotrebom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 11.2. Nastanak prava na žig registracijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 12. Postupak za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.1. Pokretanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 12.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.4. Povraćaj u pređašnje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 12.5. Odustanak od prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 12.7. Naknadna izmena izgleda znaka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.8. Prigovor trećeg lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13. Zaključivanje postupka za priznanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.1. Odbijanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.2. Priznanje žiga u celosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 13.3. Priznanje žiga delimično . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 14. Registar žigova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 15. Sadržina i obim prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 15.1. Reprodukcija žiga u delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 16. Iscrpljenje (konzumacija) prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 17. Ograničenje prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 18. Međunarodno registrovanje žiga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 18.1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.2. Postupak za međunarodno registrovanje žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 18.3. Datum međunarodne registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 18.4. Važenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

™®



XI
18.5. Teritorijalno proširenje međunarodnog žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19. Promet prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.1. Prenos prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 19.2. Licenca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 19.3. Franšiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 19.4. Zaloga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20. Prestanak prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 20.1. Posebni slučajevi prestanka žiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 21. Oglašavanje žiga ništavim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 22. Povrede prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 23. Zaštita prava na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 23.1. Sadržaj tužbe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 23.2. Privremena mera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 23.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 23.4. Zaštita olimpijskog simbola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 24. Komunitarni žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 25. Singapurski ugovor o žigovnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 26. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 27. Međunarodna klasifikacija roba i usluga radi registrovanja žigova prema Ničanskom aranžmanu (Ničanska klasifikacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 28. Primeri iz inostrane sudske prakse. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 29. Primeri iz domaće sudske prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

deo iv industRijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
1. 2. 3. 4. 5. 6.

Pojam industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 Važnost industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 Tehnička funkcija kao prepreka zaštiti dizajna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 Uslovi za zaštitu industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 6.2. Individualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 6.3. Novost i individualnost sastavnog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 7. Industrijski dizajn koji se ne može zaštiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 8. Tajnost dizajna i pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 9. Dizajn i „digitalni svet” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 10. Subjekt prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.2. Opis industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232 11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 12. Pojedinačna i višestruka prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 13. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 14. Dizajn i ostala prava industrijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

XII

SADRŽAJ 15. Međunarodno registrovanje industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 15.1. Zahtev sadrži sledeće bitne elemente: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 15.2. Datum podnošenja međunarodne prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 16. Sadržina prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 17. Pravo ranije upotrebe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 18. Dizajn stvoren u radnom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 19. Trajanje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 20. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 21. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 22. Promet prava na industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 23. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 24. Oglašavanje ništavim registracije industrijskog dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 25. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 26.1. Privremena mera i obezbeđenje dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva . . . . . . . . . . 245 26.3. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 27. Komunitarni dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 28. Lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 29. Sudska praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 30. Najbolji YU dizajni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 31. Primeri prijava dizajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

deo v oznake geogRafskog PoRekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
1. Pojam oznaka geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 1.1. Ime porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 1.2. Geografska oznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 2. Elementi oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.1. Geografsko područje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 2.2. Ljudski faktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 2.3. Posebnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.4. Veza proizvoda i područja porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 2.5. Distinktivnost proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 3. Razlika između imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 4. Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 6. Uloge oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 7. Razlozi za zaštitu oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 8. Obaveznost korišćenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 9. Oznaka geografskog porekla i oznaka porekla („made in”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270 10. Oznake geografskog porekla i etikete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 11. Simbol kao oznaka porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 12. Naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

XIII
Tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 „Nepravi” (ili fantastični) i pseudogeografski nazivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 Oznake geografskog porekla i žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 Uslovi za pravnu zaštitu (pozitivni uslovi zaštite) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 Nazivi koji se ne mogu zaštititi oznakama geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Poreklo sirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Vina sa oznakom geografskog porekla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 20.1. Obeležavanje vina sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 21. Rakija i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 21.1. Označavanje rakije i drugih alkoholnih pića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 21.2. Rakija i alkoholna pića kao dobra od opšteg interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 22. Postupak zaštite u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla . 285 22.2. Pravo prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 22.3. Sadržaj prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.5. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 22.6. Redosled ispitivanja prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . 293 22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake i obrnuto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 23. Trajanje prava na oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 24. Teritorijalno važenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 25. Međunarodno priznanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 26. Izmena podataka o specifičnim osobinama proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 27. Korišćenje registrovanog imena porekla i geografske oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 28. Zabrana korišćenja oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 29. Oznaka geografskog porekla i lično ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 30. Promet prava oznaka geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 31. Prestanak oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 31.1. Prestanak statusa ovlašćenog korisnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 32. Povreda oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33. Zaštita prava na oznaku geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 33.1. Privremene mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 33.2. Krivičnopravna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 34. Komunitarne oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 35. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 36. Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinu: . . 305 37. Primer izvornosti crnogorskog sira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

XIV

SADRŽAJ

deo vi toPogRafije integRisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311
1. 2. 3. 4. 5.

Pojam topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 Predmet zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 Uloga topografije integrisanih kola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 Mesto topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 Nastanak prava topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 5.1. Razlozi nastanka prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 6. Subjekti zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7. Postupak zaštite topografije integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 7.1. Rokovi za traženje zaštite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.2. Sadržina prijave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 7.3. Ispitivanje prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 8. Trajanje prava na topografiju integrisanih kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 9. Sadržina prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 10. Ograničenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 11. Iscrpljenje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 12. Promet prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 13. Poništaj prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 14. Povreda prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 15. Zaštita prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 15.1. Tužba za osporavanje prava na zaštitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 16. Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 17. Primer opisa topografije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328

deo vii nove biljne soRte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Pojam biljne sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 Pojam priznanja biljne sorte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 Opravdanost zaštite novih biljnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 Istorijski osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 Uslovi za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.1. Novost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.2. Različitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.3. Stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 5.4. Uniformnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5.6. Ime sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6. Postupak priznavanja sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 6.1. Zahtev za priznavanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 6.2. Ispitivanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 7. Upis u registar i povezane radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 8. Prava na novu biljnu sortu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 9. Brisanje sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 10. Posebna ovlašćenja Ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 1. 2. 3. 4. 5.

 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

XV
Trajanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 Ograničenja prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 Poništavanje i ukidanje prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 Inspekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 Biljne sorte u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Međunarodna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348 Izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349

deo viii know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351

1. Pojam know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 2. Elementi know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.1. Tajnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 2.2. Prenosivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 2.3. Tehnički karakter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 3. Važnost know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 4. Know-how i poslovna tajna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 5. Good will . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 6. Know-how i patenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 7. Tradicionalno znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 8. BOOT / BOT kao poseban know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 9. Promet know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 10. Zaštita know-how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 11. Know-how i ekonomija znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

deo iX PRavo konkuRencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
1. 2. 3. 4. 5. Pojam konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 Ratio zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 Savršena konkurencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 Monopol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 Pojam nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 5.1. Elementi nelojalne konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 6. Pojam, načela i klasifikacija trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 7. Nepoštena tržišna utakmica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 7.1. Špekulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.2. Piramidalna trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 7.4. Koncentracije učesnika na tržištu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 7.5. Obmanjujuće poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.6. Nepošteno poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 7.7. Ropska imitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 7.8. Uzimanje reputacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 7.9. Besplatno jahanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 7.10. Antikorupcijsko pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386

XVI

SADRŽAJ

8. Spoljnotrgovinski promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.1. Antidampinške mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 8.2. Kompenzatorne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.3. Mera za zaštitu od prekomernog uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388 8.4. Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9. Zaštita konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 9.1. Komisija za zaštitu konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 9.2. Strukturne i mere ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.3. Postupak zbog povrede konkurencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391 9.4. Mere zaštite konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 9.5. Mera procesnog penala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 9.6. Ovlašćenja tržišnog inspektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 10. Pravo konkurencije Evropske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 11. Primer izveštaja tržišne inspekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 12. O nacionalnoj konkurentnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398

deo X umesto zaključka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 deo Xi odabRani izvoRi PRava industRijske svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .417

1. Izvori međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 418 2. Zakonodavstvo EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420 3. Zakonodavstvo Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 1. Monografije, udžbenici, radovi: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 2. Internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432

bibliogRafija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425

deo i

intelektualna svojina

Prava intelektualne svojine kao da su samo reči koje ne uspevaju da izazovu nikakvo uzbuđenje. Na pomen prava intelektualne svojine, tačnije patenata, žigova, poslovnih tajni, autorskih prava, integrisanih kola, većina ljudi ostaje ravnodušna. Zašto? Zato što to treba prevesti u nešto vidljivo, konkretnije i razumljivije. Timoti Trejner1

1 Predsednik Međunarodne asocijacije za borbu protiv piraterije.

2

INTELEKTUALNASVOJINA

1. Pojam intelektualne svojine
Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu, suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni simbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.2 Intelektualna svojina se odnosi na: 1) književna, umetnička i naučna dela 2) izvođenja umetnika izvođača, fonograme i emitovanje putem radija, televizije ili satelita 3) pronalaske u svim oblastima ljudske delatnosti 4) naučna otkrića 5) industrijske uzorke i modele 6) fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgovačke nazive 7) zaštitu od nelojalne konkurencije 8) sva druga prava u vezi sa intelektualnom aktivnošću na polju industrije, nauke, književnosti i umetnosti.3 Intelektualna svojina je komercijalna primena maštovite misli usmerene ka savladavanju tehničkog ili umetničkog izazova. Ona ne govori samo o proizvodu, već o posebnoj ideji koja iza njega stoji, načinu na koji je ona
2 Iz WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. Dostupno na web stranici Svetske organizacije za intelektualnu svojinu: www.wipo.int 3 Iz Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (Convention establishing the World Intellectual Property Organization). Usvojena na Stokholmskoj konferenciji o intelektualnoj svojini 14. jula 1967. na francuskom, engleskom, španskom i ruskom jeziku. Original je deponovan u arhivi Vlade Švedske. Stupila na snagu 26. aprila 1970. Jugoslavija je ratifikovala ovu konvenciju i primljena je u članstvo WIPO 11. oktobra 1973. Konvencija je objavljena u Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori br. 31/1972. Iz preambule Konvencije: „...želeći da unaprede zaštitu intelektualne svojine u svetu kako bi podstakle stvaralačku aktivnost...”.

POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE

3

izražena i osobenosti njenog imenovanja i opisivanja.4 Idris Kamil5 će je nazvati Pepeljugom nove ekonomije.

2. Pojam i podela prava intelektualne svojine
Pravo intelektualne svojine je sui generis pravo kojim se regulišu odnosi u društvu koji nastaju povodom stvaranja i korišćenja rezultata intelektualnog napora čoveka. Predmeti intelektualne svojine razvrstavaju se u dve osnovne kategorije: 1) industrijska svojina 2) autorska prava i srodna prava. Osnovna zajednička nit prava industrijske svojine i autorskog prava leži u širem predmetu pravne zaštite: oba prava štite rezultate intelektualnog stvaralaštva. Tvorac i autor dela imaju subjektivno pravo, sličnog opsega. Razlika između ove dve podgrupe prava intelektualne svojine može se najlakše objasniti na sledeći način: pravo industrijske svojine ili pronalazačko pravo pruža pravnu zaštitu stvorenim tvorevinama na polju tehnike i industrije, dok autorsko pravo daje pravnu zaštitu stvorenim delima iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke. Razlika se lako da videti i u trenutku nastanka prava. Tako se nastanak prava industrijske svojine vezuje za trenutak donošenja akta kojim nadležni organ ili institucija u državi priznaje određenom licu, fizičkom ili pravnom, pravo koje je traženo. Suprotno tome, autorsko subjektivno pravo nastaje u trenutku nastanka dela.

2.1. Pojam autorskog prava i srodnih prava
Autorsko pravo je skup pravnih normi kojima se regulišu prava stvaraoca umetničkih, književnih i naučnih dela. Ono je podeljeno, iako ne dosledno svuda, na objektivno i subjektivno autorsko pravo. Prvo reguliše odnose i pojave u vezi sa stvaranjem i korišćenjem autorskog dela, pruža zaštitu autoru i njegovom delu, i naslednicima i korisnicima autorskog dela. Drugo, subjektivno, štiti autorovu ličnost, njegovo ime i ugled, i daje autoru pravo
4 Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 10. 5 Nekadašnji generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

4

INTELEKTUALNASVOJINA

iskorišćavanja i raspolaganja delom, kao i pravo da ostvaruje naknadu od lica kojima ustupi iskorišćavanje svoga dela. Srodna prava obuhvataju prava interpretatora, proizvođača fonograma, proizvođača videograma, proizvođača emisija, proizvođača baze podataka i prvog izdavača slobodnog dela. Da bi se rezultat duhovnog stvaralaštva smatrao autorskim delom, po našem zakonodavstvu, trebalo bi da bude originalan (što je prilično subjektivna kategorija) i u nekoj izražajnoj formi (izražavanje sadržine). Autorska prava štite: književna, pisana dela (publicistička dela, brošure, članci, recenzije, enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke), govorna dela (predavanja, govori, besede), muzička dela (sa i bez reči), filmska kinematografska i televizijska ostvarenja, dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska, kao i folklorna dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela (geografske i topografske karte), fotografije, makete, skice, računarske programe u izvornom, objektnom, izvršnom kodu itd. Ovakvo pravo znači ekskluzivno pravo autora da koristi ili da ovlasti drugog da koristi njegovo autorsko delo (rezultat njegovog ličnog rada). Reprodukcija takvih dela, kao što su kopiranje, štampanje, javno izvođenje ili adaptacija, zabranjena je, ukoliko nije data saglasnost autora. Autorsko pravo pruža direktnu ekonomsku korist autoru sve vreme njegovog života i produžava se do 50 godina nakon smrti autora (70 godina na teritoriji našeg zakonodavstva). Čovek se svakodnevno susreće sa velikim brojem književnih, umetničkih, muzičkih autorskih dela. Muzička dela snimljena, emitovana ili izvođena u javnosti štite se do 100 godina. Autohtono i tradicionalno znanje, folklor, kultura samo su neki od najnovijih primera dosega prava intelektualne svojine.

2.2. Istorija autorskog prava
Od svog postanka, čovek je prevalio veliki put. Kao akter promena, on je pravio krupne korake na putu stvaranja svoje održivosti. Celokupna dosadašnja poznata geneza humanoidnih bića opstajala je zbog asimilacije znanja prethodnika. Homo sapiens, Homo faber, Homo politicus, Homo economicus, Homo tehnologicus, Homo humanis, Homo ecologicus danas, čuvari su evolucije i pokretači razvoja. Njihova biološka konstitucija bila je i ostala obdarena tako prefinjenim potencijalima da je mogla i može postići duhovnost. Njihova duhovnost bila je i ostala stvaralačka. Duhovnost, socijalnost

POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE

5

i nikada umirujući intelekt ljudi mogu se sagledati kao postulati sinergizma čovečanstva. Svest čoveka, koja se rađala, menjala i razvijala u svoj širini civilizacijskih tokova, kao i njegova socijalna i emocionalna inteligencija, nastajale su kao protivteža problemu znanja koje je oduvek opterećivalo čovečanstvo. Zahvaljujući neznanju, a želeći da zna i ume, čovek je stvarao.6 Posmatrajući danas dugački i višeslojni niz rezultata ljudskog stvaralaštva, izgleda kao da kroz višedimenzionalnu prizmu posmatramo spojene istoriju, sadašnjost i budućnost naše konstantne pomičnosti, uviđajući da je čovek svojim radom i stvaranjem novog oduvek bio biocentričan – okrenut ka životu. Priroda je bila dvostruko blagotvorna prema čoveku: podarila mu je mozak, a potom i obilje fizičkih i bioloških resursa na zemlji. Čoveku je preostalo samo da počne da stvara svet koristeći mozak i prirodne resurse oko sebe. Život se pobrinuo da čoveku ne manjkaju ni kreativnost ili imaginacija. Opskrbljen svim ovim instrumentarijem, čovek je započeo stvaranje različitih artikala i proizvoda za svoje potrebe, komfor i ugodnost. U prvo vreme, ljudski pronalasci i kreacije potpadali su pod državno dobro. To su bila javna dobra7. Svako je mogao da koristi i kopira ove izume i nova rešenja bez ikakvih ograničenja, uzdržanosti ili plaćanja. Da bismo spoznali kako se i zašto stvaralo pravo intelektualne svojine, moramo razumeti da se ono bavi pronalascima. A pronalazak, kao rezultat duhovnog stvaralaštva, i kao predmet puno vekova kasnije uobličenog prava intelektualne svojine, vraća nas u daleku prošlost. Niko pouzdano ne zna kada je nastao prvi pronalazak i šta je to bilo, ali priča o pronalascima, koji su vodili svet kroz istoriju i doveli ga na prag posthumanističkog, postinformatičkog društva, sa sigurnošću izaziva strahopoštovanje prema izumiteljskim delima naših predaka, ali i savremenika. Pronalasci stoje kao nemi tekst proizvodnje života. Antičko doba, svojim poimanjem pojava i odnosa, izgradilo je mnoge stubove razvoja društva i potonjih država. Dok pronalazačka delatnost nije bila dovoljno društveno afirmisana, jer potreba unapređivanja proizvodnje nije bila značajan element društvene svesti antičkog doba, na umetnost i književnost se veoma blagonaklono gledalo, te su autori umetničkih i književnih dela uživali određena prava. Ona su, ipak, više bila skup povlašćenog
6 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R: Čovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pravo, teorija i praksa, Novi Sad 2010, str. 95. 7 Od latinskog Res publica, što znači dobro od javnog značaja.

6

INTELEKTUALNASVOJINA

statusa u društvu i pred vladarem, i moralnih prava autora da obeležava svoje delo imenom i da ga predstavlja javnosti. Pronađeni keramički predmeti nose imena i oznake autora, proizvođača tih predmeta. Već tada kršila su se autorska prava, na šta pažnju skreće rimski pesnik Marcijal8, koji pesnike koji pod svojim imenom objavljuju javnosti tuđe pesme naziva plagiarusima – kradljivcima ljudi. Danas plagijat znači objavljivanje tuđeg rada pod svojim imenom. Priznanje intelektualne svojine u antičkom dobu bilo je pitanje ugleda i časti, te pravo ne prepoznaje instituciju materijalne naknade. Ipak, u pojedinim slučajevima, neka vrsta honorara sledila je autorima od lica naručilaca umetničkih i književnih dela, koja se nazivala honorarium, i bila je preteča današnjeg autorskog honorara. Izraz mecena, što znači lice koje pomaže umetnike, bilo je prezime najpoznatijeg zaštitnika umetnika i književnika u doba Rimskog carstva. Književna dela i tada su se umnožavala u tzv. bibliopolima i librarijusima. Bibliopoli su bile prve izdavačke kuće. Autor je predavao svoj rukopis bibliopolu, za to dobijao honorarijum, istovremeno gubeći pravo svojine nad delom, čiji je vlasnik postajao bibliopol. Iako je rimsko pravo u kasnijim fazama razvoja pružalo zaštitu autorima robnih znakova i davalo mogućnost autoru pravo tužbe zbog uvrede časti (ličnopravna priroda zaštite), a pojam bestelesnih stvari bio poznat, autor nije imao pravo na proizvod svog intelektualnog rada nezavisno od materije na kojoj je takav rad napisan ili urađen. Autoru je ostajalo priznanje i čast što se njegovo delo umnožava i prodaje. Rukopis se umnožavao prepisivanjem od strane robova – prepisivača. Aktivnost se sastojala iz tri dela u tri spojene prostorije. U prvoj bi čitač glasno čitao tekst stotinama prepisivača, u drugoj su stručnjaci za pravopis i gramatiku ispravljali greške, dok su se u trećoj povezivale i koričile knjige, ako se rukopis izdavao u obliku knjige, ili lepile stranice papirusa, ukoliko se delo izdavalo u rolni papirusa. Cena knjige i ugled bibliopola zavisili su od kvaliteta prepisanog teksta. Srednji vek, često nazivan i najmračniji vek ljudske istorije, nije doneo veliko pomeranje u shvatanju prava intelekualne svojine. Feudalno društveno-ekonomsko ustrojstvo i Katolička crkva kočile su razvoj građanstva. Međutim, jedna od glavnih prekretnica za razvoj predmeta ove grane pra-

8 Marcus Valerius Martialis, Latinski pesnik, rođen u godinama Stare ere 38–41.

POJAmIPODELAPRAVAINTELEKTUALNESVOJINE

7

va dogodila se pred osvit Novog veka. Nemac Johan Gutenberg9 izmislio je 1439. godine prvu štamparsku mašinu. Štampanje i izdavanje knjiga postaje privredna delatnost u usponu, a knjiga ozbiljan tržišni proizvod sa prometnom vrednošću. Autorima se još uvek ne pruža imovinsko-pravna zaštita u smislu današnjeg autorskog prava, već tek pravo da i dalje nose lično priznanje i ubiru određenu naknadu samo u trenutku predaje rukopisa izdavaču. Ime izdavača često je bilo u prvom planu na štampanom materijalu, mnogo vidljivije od imena autora. Štaviše, po izdavanju knjige od strane prvog izdavača, ostali izdavači mogli su neometano izdavati isti rukopis bez traženja ičije saglasnosti ili plaćanja naknada. Od 16. veka, vladari su počeli davati prvim izdavačima posebne beneficije, u formi javne isprave, nazvane privilegijama, kojim su štampari i izdavači sticali isključivo pravo štampanja i izdavanja nekog dela na određeni broj godina. Iako je privilegija, kao forma objektivnog autorskog prava zasnovana na dozvoli za obavljanje privredne delatnosti, nastala radi zaštite interesa štampara i izdavača, a ne autora, ona je predstavljala prvi oblik pravne zaštite u pravu intelektualne svojine, označivši početak uspostavljanja reda i poretka na polju autorskog prava, sa još uvek brojnim manama. Godine 1445. data je prva privilegija štamparu Manucu iz Venecije da štampa jedno Aristotelovo delo na grčkom jeziku. Prvi Zakon o privilegijama, koji priznaje izdavačima, ne i autorima, isključivo pravo štampanja i izdavanja jednog dela za određeno vreme, donet je u Italiji 1603. godine. Nedostatak postojanja subjektivnog autorskog prava, zasnovanog na pravu i moralne i imovinske svojine autora i na sadržaju svoga dela i materijalu na kome je delo urađeno, počeo se otklanjati davanjem privilegija autorima. Zanimljivo je da je jedna od prvih poznatih privilegija odobrena autorima bila lična privilegija unukama La Fontena10 za štampanje i izdavanje La Fontenovih Basni, data od strane Kraljevskog saveta Francuske. Bila je to jedna od prvih naznaka utemeljenja naslednog autorskog prava. I tako dolazimo do važne 1710. godine i Zakona Ane Stjuart11. Ovaj zakon engleske kraljice Ane Stjuart
9 Johann Gutenberg (Johannes Gensfleisch zur Laden zur Guttenberg), 1398–1468, nemački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomičnih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane reči i brži protok znanja u renesansnoj Evropi. 10 Jean de la Fontaine (1621–1695) francuski pesnik i basnopisac. 11 Ana od Velike Britanije (6. februar 1665–1. avgust 1714) kraljica Engleske, Škotske i Irske.

8

INTELEKTUALNASVOJINA

prvi put priznao je autoru pravo na delo, kao isključivo pravo u trajanju od 14 godina od objavljivanja rada, sa mogućnošću produženja na još 14 godina, ako je autor bio živ u vreme kada je prvi period od 14 godina istekao. Ovaj prvi zakonski tekst iz oblasti autorskog prava u Engleskoj primenjivao se sve do 1911. godine kada je zamenjen Zakonom o autorskom pravu. Jedna od najvećih civilizacijskih tekovina, Francuska građanska revolucija12, krajem 18. veka, ostavlja za sobom i dekrete kojima autorsko pravo karakteriše kao najsvetliji i najličniji oblik svojine, i pruža autorima doživotno isključivo pravo iskorišćavanja i raspolaganja svojim delima, a njihovim naslednicima ista prava u trajanju od 10 godina od smrti autora. Pravo intelektualne svojine započinje svoj razvoj, kao posebna grana prava, u drugoj polovini 19. veka.13

3. Pojam i podela prava industrijske svojine
Pojam industrijska svojina prvi put upotrebljen je u francuskom Zakonu o patentima iz 1791. godine. Pravo industrijske svojine je sistematizovan skup pravnih normi kojima se regulišu tri grupe društvenih pojava i odnosa: 1) u prvu grupu spadaju rezultati duhovnog stvaralaštva čoveka, koji se u literaturi nalaze pod jednim zajedničkim imenom – pronalasci. Oni se štite u jednom od sledećih oblika: patent, mali patent, dizajn, nove biljne sorte, topografija integrisanih kola i know-how. 2) u drugu grupu spadaju znaci razlikovanja, a to su robni i uslužni znaci – znaci koji služe za razlikovanje jednog proizvoda ili usluge od drugih, istih ili sličnih proizvoda ili usluga, i nazivi za obeležavanje geografskog porekla proizvoda – znaci za obeležavanje porekla proizvoda. Oni se štite u sledećim oblicima: robni i uslužni žigovi, i oznake porekla proizvoda.
12 Francuska građanska (buržoaska) revolucija započela je 1789. godine, a trajala do 1795, po nekima i 1799. godine. Najveće dostignuće toga procesa jeste ukidanje feudalnih odnosa u Francuskoj i u velikom broju ostalih evropskih zemalja. 13 Istorijski osvrt na pronalaske i razvoj prava industrijske svojine, drugog sastavnog dela prava intelektualne svojine, dajemo respektativno u kasnijim delovima udžbenika koji govore o posebnim granama prava industrijske svojine.

ZNAčAJINDUSTRIJSKESVOJINE

9

3) treću grupu čine istupanja i odnosi privrednih subjekata na tržištu, a u vezi sa obavljanjem određene privredne delatnosti. Oni se štite u obliku prava o zaštiti konkurencije ili o suzbijanju nelojalne konkurencije. Ova grupa predstavlja na izvestan način dopunu pravu intelektualne svojine.

3.1. Pravo u objektivnom i subjektivnom smislu
Poput ostalih prava, i pravo industrijske svojine uvek posmatramo u objektivnom i subjektivnom smislu. Pod pravom u objektivnom smislu podrazumeva se skup različitih normi koje uređuju uslove i postupak zaštite nematerijalnih dobara u oblasti industrijskog stvaralaštva: sticanje prava, sadržinu prava, ograničenja, zaštita, trajanje i prestanak prava. U subjektivnom smislu, pod pravom industrijske svojine smatra se konkretno subjektivno pravo određenog lica, titulara, na predmetu zaštite, a koje se stiče na osnovu normi objektivnog prava.

4. značaj industrijske svojine
Kreacija uma, kao što su pronalasci, korisni modeli, topografije integrisanih kola, biljne sorte, know-how kao praktična primena ideja, igraju bitnu ulogu u stvaranju novog, dodatog suštinskog kvaliteta roba, određenih njihovim tehnološkim karakteristikama. Druge intelektualne tvorevine, poput industrijskog dizajna i dela primenjene umetnosti, služe kao osnova za nadogradnju formalnog kvaliteta nekog proizvoda, određenog putem njegovog novog vizuelnog, estetskog izgleda. Komercijalni simboli kao žigovi, poslovna imena ili oznake geografskog porekla, koriste se za razvijanje tržišnog i marketinškog kvaliteta roba i usluga, tako što ih međusobno razlikuju, ili razlikuju kompanije ili geografske regione iz kojih oni potiču, ili odakle potiče njihova reputacija, dobar glas ili trgovačka vrednost. Materijalna dobra, poput zemljišta, rada i kapitala, dugo su korišćena kao merilo ekonomskog zdravlja, ali to više nije slučaj. U ekonomiji savremenog društva novi pokretač bogatstva su dobra zasnovana na znanju.14 Jedin-

14 Wallman, S.M.H: In Pursuit of Intellectual Capital, foreword to Hidden Value – Profiting from the Intellectual Property Economy, London 1999, p. 9.

10

INTELEKTUALNASVOJINA

stvena ekonomska funkcija svih prava intelektualne svojine jeste prisvajanje ekonomskih koristi od privrednog iskorišćavanja nematerijalnih dobara.15 U poslednjoj deceniji bili smo svedoci velikog širenja kompanija – broj ugovora o spajanju i preuzimanju preduzeća rastao je po godišnjoj stopi od 42%, a njihova ukupna vrednost je u 2000. godini dostigla cifru od 2,3 triliona američkih dolara. Razlozi za sklapanje takvih poslova su višestruki, a u njih spadaju prednosti povezane sa povećanjem ekonomskog opsega i pristupom novim tržištima. Prema Izveštaju o svetskim ulaganjima za 2000. godinu (World Investment Report 2000), druga glavna motivacija za spajanje firmi i kupovinu neke postojeće kompanije, nije organski rast kompanije već dobijanje strateških prednosti, kao što su istrživanje i razvoj ili tehničke poslovne tajne, patenti, čuvene marke, posedovanje lokalnih dozvola i licenci, i mreže za snabdevanje i raspodelu.16 Istorija je svedok da su pronalasci, kao rezultat inteligencije i invencije, lako prelazili sa jednog na drugi narod. Potvrda tome su sporazumi o trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu.17 Takav osnovni međunarodni je i sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine .18

5. Ratio zaštite intelektualne svojine
Kao posledica bestelesne prirode intelektualnih vrednosti, ne postoje prirodna ograničenja ili vremenska i prostorna ograničenja, iskorišćavanja njihovog otelovljenja, simultano ili sukcesivno od strane više lica bilo gde u svetu. I dok s jedne strane stvaranje i iskorišćavanje intelektualnih vrednosti
15 Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 4. 16 Izvor: Rivetta and Kline, „Rembrants in the Attic”; World Investment Report 2000: „Cross-Border Mergers and Acguisitions and Development”, UNCTAD, 2000. (navedeno prema Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 36) 17 Videti više kod: Pušonja, M., „Tehnologija dominacije”, Beograd 2001, p.p. 14–19. 18 Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS. Usvojen je 15. aprila 1994. u zaključnom delu Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora o carinama i trgovini (GATT), a stupio je na snagu 01. januara 1995. Ovaj sporazum je neposredno vezan za Svetsku trgovinsku organizaciju i države članice STO su istovremeno i članice TRIPS-a. Iz preambule: „..priznajući da su prava intelektualne svojine privatna prava...”.

RATIOZAšTITEINTELEKTUALNESVOJINE

11

kao bestelesnih stvari zahteva znatno povećane investicione troškove, vreme, značajan napor i rizik u toku faze istraživanja razvoja i proizvodnje, sa druge strane te stvari relativno je lako i jednostavno imitirati. Ako se imitacija ne sprečava, stvaralac ili inovator takvih intelektualnih vrednosti ne može da povrati, sa odgovarajućim profitom, svoje kapitalne investicije na tržištu i izgubiće svoju ekonomsku motivaciju i sredstva za dalje inoviranje. Cilj zaštite je da se stvori tržišni mehanizam putem pravnog sprečavanja mogućnosti slobodnog korišćenja tih bestelesnih stvari od strane trećih lica u komercijalne svrhe. Omogućujući vraćanje investicije sa odgovarajućim profitom na tržištu, zaštita prava intelektualne svojine promoviše: 1) progres tehnologije, ekonomije, kulture, diverzifikaciju i nadgradnju kvaliteta proizvoda zasnovanih na kreacijama ljudskog uma 2) materijalnu i moralnu nadoknadu stvaraocima 3) otkrivanje kreacija uma sa ciljem da ih učini postupno dostupnim javnosti za eksperimentalne svrhe, a kad istekne zaštita i za svrhe proizvodnje 4) transfer tehnologije, uglavnom kroz davanje licenci.19 Primer: Prva zabeležena povreda intelektualnih prava desila se 557. godine u Irskoj. Prvi, modernim rečnikom rečeno pirat, bio je monah po imenu Kolumba. On je iz obližnjeg manastira, bez odobrenja, prepisao Psaltir. Kada je to otkriveno, nastojnik manastira zatražio je od Kolumba načinjenu kopiju, međutim, monah koji je snabdevao više manastira prosvećenim rukopisima i drugim verskim književnim radovima, odbio je da mu da. Nastojnik se obratio kralju Dijarmatu, koji je, izričući presudu protiv Kolumba, rekao: „Svakoj kravi njeno tele, svakoj knjizi njena kopija”. Kolumba se, odbijavši i dalje da vrati kopiju knjige, priključio pobunjenicima i učestvovao u bitci kod Koldrumana, u kojoj je kralj Dijarmat poginuo.20 Zaštita intelektualne svojine zasnovana je na jednom broju principa usmerenih na osiguranje poželjnog balansa između privatnih i javnih interesa, isključivih prava i slobodne konkurencije. Osnovni princip u tržišnoj ekonomiji jeste sloboda konkurencije, odakle sledi da je slobodno korišćen javni domen pravilo, a intelektualna svojina izuzetak. Intelektualna svojina kao privatno pravo dostupna je samo pod određenim uslovima, za nova,
19 Marković, M.: Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2006, str. 2. 20 Ganc, Dž., Ročester, Dž.B.: Pirati digitalnog doba, Beograd 2007.

12

INTELEKTUALNASVOJINA

originalna, neočigledna ili distinktivna dela intelektualne kreacije21, koja prevazilaze javni domen i intelektualnu svojinu drugih. Praktična posledica ove situacije jeste to da tržišno pravo slobodne upotrebe informacija u javnom domenu i nezaštićenih tehničkih (funkcionalnih, utilitarnih) karakteristika u oblasti javno dostupnih generičnih proizvoda koji nisu podobni za zaštitu, ili za koje je zaštita istekla, obično je prihvaćeno i ohrabreno, pod uslovom da ne postoji verovatnoća zabune vezana za izvor proizvoda, i da prisvajanje ne može biti kvalifikovano kao potpuno kopiranje ili ropska imitacija dostignuća koja ima distinktivne karakteristike. Sa tim u vezi, reverzibilno inžinjerstvo uobičajeno je praktikovano u industriji za javno dostupne, nezaštićene proizvode konkurenata, sa ciljem da se prouči tehnologija otelovljena u proizvodu i eventualno prozvede konkurentni proizvod bez narušavanja pravila protiv nelojalne konkurencije. Drugi važan princip jeste ograničenje zaštite kreacija uma i komercijalnih simbola. Intelektualna svojina ne štiti ideju kao takvu, u apsolutnom smislu, već samo specifičan izraz te ideje (putem autorskog prava) ili praktičnu primenu ideje (znanja, informacije u korisnom proizvodu). Sa druge strane, smatra se zakonitim konkurentnim ponašanjem, a i ohrabruje se, dalje razvijanje patentiranog pronalaska za derivativni novi proizvod ili proces koji ne vređa patent već proizvodi iste ili bolje rezultate od patentiranog pronalaska (tzv. pronalaženje ili dizajniranje oko).22 Pravna zaštita intelektualne svojine je esencijalni elemenat za promovisanje investicija u istraživanju i inovacijama, međunarodnom trgovanju i investicijama, zaštiti potrošača i sveukupnom ekonomskom rastu.

21 Prof. Baltezarević, V. nazvaće kreativce retkim zverima, često neshvaćenim i progonjenim, spemnim da iskorače ispred svog vremena, da remete društvene ravnotežu, ugrožavaju navike i ponašanje po utvrđenom redu, da budu i spaljivani zbog svojih javno izrečenih ideja, jer misao je znala i da ubije, ali bez čijeg kopanja po poznatom u potrazi za nepoznatim, današnji svet ne bi izgledao isto. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, p. 4) 22 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use.

ODNOSPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINEPREmADRUgImgRANAmAPRAVA

13

6. odnos prava industrijske svojine prema drugim granama prava
U ulozi jedne od najmlađih grana prava, pravo industrijske svojine postoji i razvija se u vrlo izraženoj sprezi sa nekoliko starijih grana prava, pre svega: 1) građanskim pravom: nastavši u okrilju građanskog prava, u slučaju pravnih praznina pri tumačenju prava industrijske svojine, deluju propisi građanskog prava; takođe, prava industrijske svojine deluju erga omnes, i pretežno se štite u građanskim parnicama 2) upravnim pravom: postupci sticanja prava pred nadležnim državnim organom upravnog su karaktera 3) privrednim (trgovinskim) pravom: svrha pravne zaštite industrijske svojine jeste njena potonja industrijska primenljivost i ekonomsko iskorišćavanje; najčešći akti povrede prava industrijske svojine vode poreklo od privrednih lica i njihove prakse nelojalne konkurencije 4) krivičnim pravom: primena krivično-pravne zaštite u slučaju povrede prava radnjama predviđenim u krivičnim zakonicima 5) radnim pravom: situacije u kojima intelektualne tvorevine nastaju u radnom odnosu ili u vezi sa radnim odnosom 6) stvarnim pravom: pored brojnih razlika (industrijska svojina je nematerijalno dobro nad kojim se ne može zasnovati državina kao faktička vlast nad stvarima, subjektivna prava industrijske svojine su vremenski ograničena), obe grane prava imaocu pružaju apsolutni i isključivi karakter 7) obligacionim pravom: na promet prava industrijske svojine primenjuju se pravila obligacionog prava.

deo ii

Patent

„Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru genija.” Abraham Linkoln23

23 Abraham Lincoln (1809–1865), 16. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

16

PATENT

1. Pojam pronalaska
Kako je patent zaštićen pronalazak, za razumevanje patentnog sistema trebalo bi poći od objašnjenja pojma pronalaska. Karakteristična je izjava po kojoj je opšte poznato šta je to pronalazak, ali da još niko nije uspeo da ga jasno definiše.24 Teorijsko-literalni raspon definisanja pronalaska kreće se od kolokvijalnog do patentnopravnog, koji će naposletku jedini i biti predmet našeg interesovanja. U kolokvijalnom (svakodnevnom jeziku) smislu, pronalazak je svako novo saznanje o spoljnom svetu koje ima karakter objektivne novosti. Još jedno uopšteno i široko postavljeno shvatanje pronalaska kaže da je on znanje o nečemu što pre nije viđeno ili je bilo nepoznato.25 Nemačka sudska praksa videla je pronalazak kao učenje (uputstvo) za plansko korišćenje savladivih prirodnih sila, izuzev onih koje upravljaju aktivnostima ljudskog razuma, radi neposrednog proizvođenja uzročno predvidljive posledice.26 Autori, koji u tehničkom karakteru pronalaska vide njegovo osnovno razdvajanje od ostalih tvorevina intelektualnog stvaralaštva, navode da je pronalazak duhovna tvorevina ili novo saznanje koje može kroz korišćenje prirode proizvesti nepoznat rezultat, koji na jedinstven i napredan način zadovoljava ljudsku potrebu.27 Korišćenje prirode je delovanje na polju materijalnih pojava, koje se materijom, energijom, prostorom i vremenom razlikuje od polja ljudskih predstava, koje se može tumačiti kao duhovno, misleno i koje ne podleže prirodnim zakonima. Upravo je tehničko svojstvo ono što pronalazak približava patentnopravnoj predmetnosti. Naime, u smislu prava na patent, neophodan elemenat patenta jeste njegov tehnički karakter; drugim rečima, zahteva se da pronalazak bude otelotvorenje određene tehničke ideje ili ideje koja pripada svetu tehnike. U tom kontekstu valja razumeti član 11. Zakona o patentima i tehničkim unapređenjima iz 1960. godine: pronalazak predstavlja novo rešenje određenog tehničkog problema koje se može primeniti u industrijskoj
24 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 76. 25 Kutlača, Đ., Semenčenko, D., „Koncept nacionalnog inovacionog sistema”, Beograd 2005, str. 62. 26 Marković, S., „Patentno pravo”, Beograd 1997, str. 63. Po autoru, osnov ovakve definicije postavljen je u odluci nemačkog Saveznog suda u predmetu Rote Taube iz 1969. godine. 27 Bernhardt, W., Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Auflage, Munchen 1973. (navedeno prema Fišer, S. „Patent kao subjektivno pravo”, Novi Sad 2007, str. 36).

OPRONALAZAšTVU:ODIDEJEDOPRONALASKA

17

ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti.28 U uporednoj pravnoj literaturi nailazimo i na određenje pronalaska kao „na individualnom radu zasnovana primena tehničke ideje sa naprednim dejstvom”.29 Ovakvo definisanje pronalaska govori nam da je pronalazak krajnji, materijalizovani oblik, rezultat rada pronalazača, često individualca, da je njegova dominantna osobina tehnička, i da je cilj pronalaska napredak (društva). Iako većina današnjih nacionalnih patentnih zakonodavstava ne daje definiciju pronalaska per se, pravna literatura nudi nam i sledeće razgraničenje: pronalazak je novi konkretni način primene naučnih otkrića u industriji, za koji se može dobiti svedočantsvo o društvenoj korisnosti (npr. patent), za razliku od drugih oblika tehničkih inovacija (npr. racionalizacija proizvodnje, usavršavanje tehnološkog postupka, itd.) koji ne ispunjavaju uslove za priznanje pravne zaštite u vidu patenta, ali predstavljaju doprinos tehničkom napretku i poboljšanju procesa proizvodnje.30 Kao što je istorija naroda pokazala, pored duhovnog razvoja, pronalasci i ostvarenja kulture predstavljaju glavni izvori društvenog i ekonomskog razvoja čovečanstva. Ishrana, zdravlje, komunikacije i druge potrebe od osnovnog značaja za opstanak ljudske vrste, napredovali su, napreduju i nastaviće da napreduju kroz pronalaske i stvaralaštvo.31

2. o pronalazaštvu: od ideje do pronalaska
„Krajnji je cilj čovekov da potpuno ovlada materijalnim svetom i potčini prirodne sile ljudskim potrebama. To je težak zadatak pronalazača koga često ne shvataju i ne priznaju. Ali, on zato nalazi ogromne naknade u zadovoljstvu koje u njemu budi stvaralački rad i u saznanju da pripada onom naročito povlašćenom krugu ljudi bez kojih bi ljudski rod već davno iščezao u teškoj borbi s nemilosrdnim silama prirode.” Nikola Tesla
28 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 68. 29 Hubmann H.: Gewerblicher Rechtsschutz, 1962. (navedeno prema Fišer, S. „Patent kao subjektivno pravo”, Novi Sad 2007, str. 36). 30 Janjić, M: Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1982, str. 9. I dodaje: Zakoni prirode pružaju velike mogućnosti za njihovu konkretnu primenu u oblasti tehnike, pa su i mogućnosti razmišljanja o pronalascima veoma velike. 31 Aprad Bogš, bivši generalni sekretar Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

18

PATENT

Pronalazaštvo bismo mogli zamisliti kao fascinantan put čoveka kroz život: u mladosti je pun ideja, u srednjim godinama realizuje ideje, u starosti uživa plodove svog stvaralaštva. To se podudara sa pogledom na pronalazaštvo kao trofazni proces: razmišljanje, uobličavanje ideje, realizacija pronalazačke ideje.32 Sedeći na fondu globalnog znanja i okružen granicama prirode, pronalazač razmišlja o svojim mogućnostima. Ideja je rezultat razumevanja problema. Problem se može shvatiti kao nedostatak zadovoljenosti čovekovih potreba, vrednosti ili interesa.33 U smislu patentnog prava, predmet razmišljanja je problem tehničke prirode. Na kraju razmišljanja stvaralac uobličava ideju – način kako rešiti postavljeni problem, modalitet delovanja koji nije satkan samo od puke genijalnosti pronalazača, već i od prikupljenih raspoloživih tehničkih znanja.34 Intelektualno stvaralaštvo pretvara se (ne uvek) u materijalizaciju ideje. Materijalizovani oblik ideje trebalo bi razumeti kao opredmećeni pronalazak (proizvod ili postupak) koji u objektivnoj stvarnosti rešava konkretan problem. Uz to, u smislu patentnog prava, on mora biti takav da se može ponavljati, odnosno multiciplirati neograničeno u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji.35

3. Pojam patenta
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, ima inventivni nivo i industrijski je primenljiv.36 Pronalazački rad, koji nije doveo do nastanka pronalaska, ne može ni u kom obliku biti predmet patenta. Patent nije sam pronalazak, već pravo kojim se štiti predmet patentibilnog pronalaska. Odmah valja skrenuti pažnju na to da se patent, ni po jednom nacionalnom zakonodavstvu, ne može dobiti za stvari koje su čoveku potrebne za njegovu puku egzistenciju, kao što su hrana, voda, vazduh, već samo za ono što može poboljšati sam kvalitet življenja.
32 Op. cit. str. 10. 33 Nesvesno ili nedirektno angažovanje pronalazača na rešavanju problema Stepanović-Graić, S. nazvaće periodom inkubacije, u radu Ideja kao predmet prava intelektualne svojine, u publikaciji Pravni život, br. 11/05, Beograd 2005, str. 1000. 34 Uobličavanje ideje Sladović, E. u naslovu Patentno pravo, Zagreb 1925, str. 17. nazvaće stvaranje slike ideje pomoću duševne inicijative, ili period iluminacije. 35 Opširnije o pronalazaštvu vidi kod: Lasica,  M.:  Pronalazaštvo i inovacije u Jugoslaviji, Beograd 1992. 36 Po članu 2. zakona o patentima (Službeni list SCG, br. 32/04).

POJAmPATENTA

19

Kako je pronalazak u oblasti tehnike biće patentnopravnog pojma pronalaska, što znači da se patent ne može dodeliti bilo kom pronalasku, važno je bliže objasniti svu tehničku determinisanost pronalaska.

3.1. Pojam tehnike
U smislu patetnog prava, tehnika je deo materijalnih pojava, kojima čovek svesno deluje na živu i neživu prirodu, potčivajući je svojoj kulturi življenja. Nekada se pojam tehnike svodio samo na fiziku i hemiju, zbog nesumnjivog postojanja prirodnog kauzaliteta (uzročnosti) između ljudske aktivnosti i promene u fizičkom svetu. Nezaustavljiv razvoj društva, sa motorom u vidu naučnih istraživanja, proširio je pojam tehnike i na živu prirodu, te se danas potencijalno patentabilnim pronalascima smatraju i oni koji sadrže biološki materijal, odnosno odnose se na polje biotehnologije (biljne sorte, životinjske vrste, mikroorganizme, ćelijske kulture itd.). Iz istog razloga, pojam tehnike u određenim zemljama poput SAD-a i Japana danas obuhvata i računarske programe i poslovne metode.

3.2. Pojam tehničkog problema
Prepoznavanje tehničkog problema u smislu prava na patent nije nimalo lak zadatak. Pravilna postavka tehničkog problema uobičajeno se pokušava formulisati u obliku pitanja: kakva tehnička sredstva i u kakvim međusobnim odnosima mogu biti uzrok željenog efekta. Kada je reč o proizvodu iz oblasti mašinstva, takvo uopšteno pitanje može biti: kakvu konstrukciju i/ili sklop, odnosno sastav, mora imati proizvod kako bi zadovoljio tražene osobine u pogledu funkcionalnosti, upotrebljivosti i pogodnosti za proizvodnju. Korisno je zapamtiti da određenje problema ne sadrži sredstva koja se koriste za njegovo rešenje.37 Kompletno definisanje tehničkog problema nemoguće je bez uvida u stanje tehnike, kategorija šira od pojma tehnike, o čemu se kasnije biti više reči.

37 Bureš, A.: Šta se može štititi patentnom u oblasti mašinstva i kako sastaviti prijavu za dobijanje ove zaštite, publikacija Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str 59–73.

20

PATENT

3.3. Rešenje tehničkog problema
Pronalazak koji ne služi ničemu ne može biti predmet iole ozbiljne rasprave, samim time ni objekt patentne zaštite. Jednom priznat, patent predstavlja uputstvo o tehničkom rešavanju određenog tehničkog problema. Literatura poznaje zanimljivu raspravu o tome da li se tehnički problem može rešiti netehničkim sredstvima i obrnuto, da li tehnička sredstva mogu rešiti netehnički problem. Zbog važnosti razumevanja tematike, navodimo izvod u celosti. Reč je o jednoj vrlo raširenoj zabludi po kojoj npr. pronalazak dodatka za poboljšanje ukusa jela, pronalazak sredstva za lečenje, pronalazak načina za sastavljanje delova jednog predmeta radi dobijanja lepšeg izgleda tog predmeta, predstavljaju primere za tehničke načine rešavanja netehničkih problema. Izvor zablude je previđanje činjenice da npr. lečenje konkretne bolesti podrazumeva neophodnost definisanja biohemijskog (dakle, tehničkog) mehanizma u čovečijem telu, koji pronalazak (ukoliko se primenjuje) mora da aktivira i tako dovede do biohemijskih posledica koje se u medicini smatraju lečenjem. U tom smislu, sa stanovišta patentnog prava, problem nije lečenje bolesti, već aktiviranje spoznatog tehničkog procesa u organizmu, koje će nužno dovesti do određenih željenih biohemijskih posledica. Pitanja zdravlja, ukusa, estetike, prijatnosti, sreće, apsolutno ne pripadaju patentnopravnom pojmu pronalaska, već pripadaju mehanizmu ljudske motivacije za pronalazaštvo.38 To znači da i problem i njegovo rešenje moraju biti iz oblasti tehnike. Dalje, pronalazak kao rešenje tehničkog problema mora biti takav da pruža društvu korisnost makar in abstracto, ako ne i in concreto. Pružajući korisnost zadovoljavajući određenu društvenu potrebu novim tehničkim sredstvima, pronalazak dobija smisao in vivo. Taj smisao mora biti vidljiv i dokaziv.39 Tehnička korisnost pronalaska ne znači da i sam cilj njegove upotrebe mora biti tehnički.40
38 Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 66. 39 Na primer, pronalazak novog hemijskog jedinjenja nema nikakav smisao ako se ne zna čemu to jedinjenje služi i koje su objektivne prednosti korišćenja tog jedinjenja u odnosu na sva druga. (op. cit. str. 67). 40 Na primer, pronalazak uređaja za prečišćavanje vode koristan je za celu zajednicu, a pre svega, utiče na zdravlje i dobrobit društva (izvor Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 40); takođe, novi uređaj za kočenje povećava bezbednost

ISTORIJSKIOSVRT

21

3.4. Tehnički napredak
Interesantno je da svrha pronalaska nije relevantna za pojam patenta. Ipak, ako pronalazak nema primenu, on ne može biti patentiran. Potrebno je da primenljivost bude industrijska, da predstavlja novo rešenje određenog tehničkog problema i da počiva na tehničkoj inovaciji41. To je objektivna strana pronalaska. Nasuprot njoj, subjektivna strana, u smislu volje pronalazača, ekonomskih očekivanja pronalazača ili njegova percepcija svrsishodnosti veze problem–rešenje, nije predmet regulacije patentnog prava. Važno je imati na umu da sam napredak nije uslov patentabilnosti pronalaska42, ali je od značaja kada se ceni nivo inventivnosti pronalaska, što jeste uslov njegove patentne zaštite.

4. istorijski osvrt
Priča o pronalascima i rudimentarnim formama patentnog prava vraća nas u 500. godinu pre nove ere. Tada je u grčkoj koloniji Sibaris, na jugu Italije, važilo običajno pravo po kome je kuvar ili poslastičar u slučaju da pronađe novi recept za pripremanje nove vrste jela imao monopol nad tim jelom narednih godinu dana. Srednjovekovni feudalizam i nagli razvoj zanatske, robne proizvodnje i trgovine nagonili su proizvođače i trgovce da osmišljavaju nove modele proizvodnje, nove proizvode, nove načine pakovanja i obeležavanja svojih proizvoda. Oni manje kreativni imali su pomoć u brojnim istraživačima i izumiteljima. Smatrajući da su došli do nečeg novog, obraćali su se vladaru sa molbom da zaštiti njihov pronalazak i korišćenje istog. Vladar, ili pak neko u
ljudi i imovine u saobraćaju (izvor Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 52). 41 inovacija je pronalazak preveden u proizvod ili postupak koji se može plasirati na tržištu. U savremenoj ekonomiji, upravljanje inovacijama je zasnovano na dobrom poznavanju patentnog sistema. Neki od glavnih razloga zašto preduzeća uvode inovacije uključuju sledeće: unapređenje proizvodnog procesa u cilju smanjenja troškova i poboljšanja produktivnosti, predstavljanje novog proizvoda koji zadovoljava potrebe potrošača, zadržavanje konkurentnosti i povećanje udela na tržištu, osiguranje da nova tehnologija zadovolji aktuelne i nastajuće potrebe poslovanja, sprečavanje tehnološke zavisnosti od tehnologija drugih preduzeća. 42 Prema Konvenciji o komunitarnom patentu.

22

PATENT

njegovo ime, cenio je novost, primenljivost i korisnost pronalaska, i u slučaju pozitivnog odgovora odobravao privilegije prvom pronalazaču ili prvom korisniku novog pronalaska ili nove delatnosti. Privilegije su se nazivale litterae patentes (otvorena pisma) i preteča su današnjeg patenta, kao oblika pravne zaštite pronalaska. Vladari su uglavnom davali privilegije, jer je korisnik privilegije bio obavezan da deo prihoda daje vladaru za sve vreme trajanja privilegije. Pravo volje vladara bilo je u punom jeku i primeni. Prvu poznatu privilegiju odobrio je 1315. godine češki kralj za napravu za odvođenje vode iz rudnika. Privilegija se sastojala u pravu na desetinu prihoda rudnika sve dok rudnik bude u pogonu. Postojale su dve vrste privilegija: 1) pronalazačke privilegije – dodeljivane pojedincima koji su sami pronašli novo rešenje nekog tehničkog problema, koje se moglo primeniti u domaćoj proizvodnji. Pronalazačke privilegije imale su dvojaku svrhu: da pruže pravnu zaštitu pronalascima i da demonopolizuju privredni život.43 2) uvodne privilegije – priznavane licima koja su u domaću proizvodnju uvodili novine iz inostranstva, i koja nisu morala, a često nisu ni bila pronalazači. Engleski kraljevi su od 14. veka pozivali zanatlije iz Italije, Flandrije i Holandije da znanjem unaprede zaostalo zanatstvo Engleske tog doba. Prvu uvodnu privilegiju dao je 1331. godine engleski kralj Edvard III flamanskom tkaču Johanu Kempeu za prenošenje tkačkog znanja. Iako je vladar imao monopol nad odobravanjem privilegija, one se nisu dodeljivale potpuno proizvoljno, jer se vremenom izgradilo običajno pravo u vezi sa priznavanjem privilegija, pa se tražilo da pronalazak ispuni sledeće uslove: 1) vremensko prvenstvo traženja privilegije 2) postojanje novosti na teritoriji važenja privilegije (današnji institut relativne novosti)

43 U vezi sa ovim, profesor Marković, S. opravdano postavlja jedno intrigantno pitanje: Ako je pronalazačka privilegija u vidu isključivog prava na privredno korišćenje pronalaska predstavljala jednu vrstu monopola, kako to da je jedna od funkcija privilegija mogla biti demonopolizacija privrednog života?

ISTORIJSKIOSVRT

23

3) izvodljivost pronalaska, koja se dokazivala praktičnom demonstracijom 4) korisnost pronalaska. U naprednoj Mletačkoj republici postojalo je stalno telo pod nazivom Provveditori del Commun, koje je postupalo po pitanjima privilegija. Njegova jednoobrazna praksa dovela je 1474. godine do prvog pisanog dokumenta (Venecijanski dekret), koji je sadržao neke od temeljnih principa savremenog patentnog prava: novost i primenljivost pronalaska u proizvodnji, načela formalnosti i teritorijalnosti, vremensku ograničenost trajanja zaštite, sankcije za povredu prava, institut prinudne licence.44 U Engleskoj, koja je bila preplavljena monopolskim cenama i ekstra profilima, sukob parlamenta i krune povodom monopola u trgovini robe široke potrošnje rasplamsao se 1601. godine kada je kraljica Elizabeta I, pod pritiskom parlamenta, donela proklamaciju kojom je obećala ukidanje privilegija za trgovinu osnovnim životnim namirnicama.45 Na prvi zakon čekalo se do 1623. godine i Statute of Monopolies kralja Jakova Stjuarta I. Ovde je važno dati sledeći komentar: Pomenuti propis nije donet da bi se regulisala pravna zaštita pronalazaka, iako je ustanovio instituciju patenta kao oblika pravne zaštite pronalaska, već je značio pokušaj zauzdavanja veoma jakih i rasprostranjenih monopola, koji su sazrevali na plodnom tlu sistema privilegija, i koji su dovodili do ometanja slobodne trgovine i veštačkih nestašica roba. Ipak, i pored toga što je imao prizvuk antimonopolskog opšteg prav44 Prema Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 7, koji u nastavku prenosi zanimljiv citat iz preambule pomenutog dekreta: U našem gradu žive ili povremeno dolaze zbog njegove veličine i slave mnogi ljudi iz raznih krajeva, vrlo oštra uma, koji su sposobni izmisliti i pronalaziti razne ingeniozne izume. Kad bi se odredilo da drugi koji su njihova dela i umeća koja su videli ne mogu oponašati i tako njima oduzimati čast, bio bi to poticaj i drugim ljudima da izoštre svoj um i da izmisle stvari koje će biti na nemalu korist i prednost za našu državu. Galileo Galilej se 1594. godine obratio mletačkoj vlasti povodom traženja privilegije za pronalazak uređaja za transport vode: „Pošto nije primereno da ovaj pronalazak koji pripada meni i koji sam ja otkrio uz ulaganje velikog truda i novca, bude za svakog slobodan, molim da niko izuzev mene ili mojih naslednika, odnosno mojih ili njihovih pravnih sledbenika, ne sme da pravi moj navedeni instrument. (navedeno prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 15) 45 Engl. Proclamation for the reformation of many misdemeanous committed by Patentees of certain Priviledges and Licencees to the general good of all her Majesties loving subject. (Prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 52)

24

PATENT

nog akta, a ne prvog zakona o patentima, on je predvideo isključivo pravo prvog i pravog pronalazača na upotrebu pronalaska na period od 14 godina. Svojevrsnu prekretnicu na polju građanskog prava dugujemo jednom događaju i jednom pravnom dokumentu: Francuskoj revoluciji (1789) i Ustavu SAD (1787). Nakon toga, do prvog zakona o patentima na oba kontinenta nije se još dugo čekalo. Prvi je donet 1790. godine pod nazivom Zakon o patentima (prvi u svetu), a drugi godinu dana kasnije, pod istim nazivom u Francuskoj. Poseban značaj francuskog akta oslikava se u njegovom zastupanju prirodnopravne teorije o intelektualnoj svojini, tekovinu koja je do danas ostala konstantna u kontinentalnom pravu. Na prvi patentno-pravni spis naši prostori čekali su do 1920. godine i Uredbe o zaštiti industrijske svojine, kojom je izvršena unifikacija ove materije na celoj teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Period nakon Drugog svetskog rata ispunili su: 1) Zakon o pronalascima i tehničkim unapređenjima iz 1948. (skrojen po ugledu na propise Sovjetskog Saveza i u skladu sa tada vladajućim modelom društvenog uređenja, državnog socijalizma – etatizma, predvideo je patentnu zaštitu samo stranim pronalazačima, papir pronalazačko svedočanstvo domaćim pronalazačima, i isključivo pravo države da privredno iskorišćava pronalazak) 2) istoimeni zakon iz 1960. (u novom ruhu društvene svojine predvideo je patent kao jedino pravo zaštite pronalaska, ali je bio nemoćan pred dvema veoma izraženim pojavama: prva, broj pronalazaka domaćih organizacija udruženog rada bio je praktično nevidljiv u odnosu na pronalaske prijavljene na ime pojedinca, i u odnosu na broj stranih patenata (neopravdana pasivnost domaćih preduzeća pravdana je ideološkim uverenjem da patentni sistem dovodi do tehnološke kolonijalizacije u kojoj se našla naša zemlja), i druga, procenat nekorišćenih patenata u jugoslovenskoj industriji iznosio je neverovatnih 99,8% od svih registrovanih46) 3) Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja iz 1981. godine (takođe, slabo podsticajan, te je doživeo nekoliko revizija).

46 Prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 39.

PATENTKAOINfORmAcIJAOINOVAcIJAmA

25

Golgota domaćeg patentnog zakonodavstva završena je 1995. godine Zakonom o patentima SRJ.

5. Patent kao informacija o inovacijama
Najveći izvor znanja na svetu može se pronaći u patentima. EPO47 Začuđujuće, ali na našim prostorima retko ko posmatra patente kao izvor informacija. Patenti su ne samo izvanredni izvor tehničkih informacija, već i izvor komercijalne inteligencije, koja je od vitalne važnosti u poslovanju i maksimizaciji konkurentske prednosti. U tom kontekstu, patentni sistemi su za biznis mnogo bitniji nego jednostavno dobijanje patentnih prava, jer su informacije o patentima sve više u centru strategija o inovacijama, nezavisno od veličine biznisa. Mnoge cost-effective strategije koje koriste patente mogu da privuku biznis investicije, pronađu potrošače i partnere, identifikuju protivnike i smanje troškove istraživanja. Zaštita originalnih ideja i inovacija postala je esencijalna u današnjoj ekonomiji zasnovanoj na znanju.48 Velike korporacije, mali biznisi i start-ups (poslovanja u nastajanju) koriste patentne informacije kako bi već na početku osigurali da njihove ideje, pogotovo one u procesu nastajanja i razvijanja, ne budu uzaludne. Patentna informacija obuhvata: 1) tehničku informaciju u vezi sa predmetom, proizvodom ili postupkom korišćenjem opisanim u primerima, nacrtu ili formulama u patentnom dokumentu 2) informaciju o pravnom statusu važenja patenta 3) bibliografsku informaciju u vezi sa publikovanim patentnim dokumentom.49

47 European Patent Organisation EPO – Evropska patentna organizacija. 48 Zato često tajnost označavamo kao neprijatelja patenata. Bez sistema patentne zaštite javnost ne bi nikada ili bi suviše kasno upoznala pronalazak, jer bi pronalazači, zainteresovani da prikriju pronalazak oklevali da ih iznesu u javnost i tako bi ovu tajnu mogli da odnesu sa sobom u grob. A. Bertland: La propriete intellectualle, Livre II, Marque et brevets, dessins et modeles”, Paris 1995, str. 89 (navedeno prema: Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 151) 49 Definicija patentne informacije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

26

PATENT

Patentnu dokumentaciju čine štampani ili izloženi opisi pronalazaka sa pripadajućim nacrtima, primerima, formulama, tabelama (primarna dokumentacija), patentni bilteni i druge publikacije koje izdaju nadležni organi za intelektualnu svojinu (sekundarna dokumentacija). Kao najznačajniji izvor patentnih informacija, patentna dokumentacija ima sledeće karakteristike: 1) patentni dokumenti sadrže najnovije tehničke i tehnološke informacije; publikovanje tehničkih i tehnoloških informacija u patentnoj dokumentaciji je tri do pet godina ranije u odnosu na nepatentnu literaturu i druge izvore informacija 2) patentni dokumenti sadrže informacije koje se često ne mogu naći u drugoj literaturi; preko 70% tehničkih rešenja prikazanih u patentnim dokumentima ne može se naći na drugom mestu50 3) patentni dokumenti ukazuju na novost i tehnološka unapređenja u svetu; iz patentne prijave može se sagledati razvoj u određenoj oblasti 4) patentni dokumenti imaju unificiranu strukturu 5) patentni dokument označen je klasifikacionim simbolom; to omogućava pretraživanje patentne dokumentacije po oblastima tehnike 6) patentna dokumenta sadrže ime i adresu podnosioca prijave, vlasnika patenta i pronalazača.51 Međunarodna klasifikacija patenata (IPC)52 glavni je hijerarhijski sistem koji se koristi za klasifikaciju i pretraživanje patentnih dokumenata. Ona služi i kao instrument za uređivanje zbirki patentnih dokumenata, zatim kao osnova za selektivnu diseminaciju informacija i kao osnova za utvrđivanje stanja tehnike u datoj oblasti tehnike. Sedmo izdanje Međunarodne

50 Postoji procena da svega 10–20% tehničkih informacija sadržanih u patentnoj dokumentaciji prodre u tzv. primarnu naučno-tehničku literaturu, kao što su monografije, udžbenici, časopisi. Prema tome, ko prati samo primarnu tehničku literaturu, ostaje uskraćen za 80–90% postojećih tehičkih informacija. 51 Vukajlović, M.: Patentne informacije na internetu sa primerima iz oblasti mašina za pakovanje, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 185. 52 Engl. International Patent Classification – Strasbourg Agreement (1971). zakon o potvrđivanju strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 42/09).

PATENTKAOINfORmAcIJAOINOVAcIJAmA

27

klasifikacije patenata sastoji se iz 8 sekcija, koje su podeljene na 120 klasa, 628 potklasa i približno 69.000 grupa. Pomenute sekcije su: Sekcija A: Tekuće životne potrebe Sekcija B: Obrade i prerada; saobraćaj i transport Sekcija C: Hemija i metalurgija Sekcija D: Tekstil i papir Sekcija E: Građevinarstvo i rudarstvo Sekcija F: Mašinstvo; osvetljenje; grejanje; naoružanje; miniranje Sekcija G: Fizika Sekcija H: Elektrotehnika.53 Između 15 i 25% svih istraživačkih napora uzaludno je zato što (nepoznato programerima) su ti pronalasci već patentirani. Skoro 70 miliona patentnih dokumenata koji se nalaze u javnoj bazi podataka Evropskog zavoda za patenta predstavljaju ogroman potencijal za otkrivanje tehničkih informacija. Analiza patenata spada u jednu od metoda „čitanja budućnosti”.54 Patentna dokumentacija sadrži informacije od kritične važnosti za analizu konkurentskog intelidžensa. Naime, između ostalog, patentna dokumentacija sadrži i citate, gde se navode svi drugi patenti na kojima je zasnovan dati patent ili na osnovu kojih je usavršen. Patenti koji se najviše navode u drugim patentima imaju najveću vrednost. Jedna od tehnika analize patentne aktivnosti zasniva se na praćenju učestalosti citiranja patenata tokom vremena. Kompanije koje imaju najveći broj citiranja sopstvenih patenata u stanju su da najpotpunije iskoriste svoju tehnologiju. One se drže strategije pionira. S druge strane, kompanije koje najviše citiraju patente drugih imaju strategiju imitatora.55 Osim provere da li je pronalazak patentibilan, blagovremeno i uspešno pretraživanje baza podataka o patentima obezbeđuje veoma korisne informacije i saznanja o: istraživačkim i razvojnim aktivnostima aktuelnih i budućih konkurenata, trenutnim trendovima u odgovarajućoj oblasti tehnike, tehnologijama pogodnim za licenciranje, potencijalnim snabdevačima, poslovnim
53 Videti: www.wipo.int/classifications/en/ipc/index.html 54 Prema rečima Leonarda Falda, pionira konkurentskog intelidžensa. (Leonard Fuld, Competitive intelligence) 55 Više u vezi sa rečenim vidi kod Radun, V.: Konkurentski intelidžens, Beograd 2008.

28

PATENT

partnerima ili izvorima istraživanja, potencijalnim tržišnim nišama u zemlji i inostranstvu, relevantnim patentnima drugih, kako bi obezbedili da patent ne povređuje tuđe patente (sloboda poslovanja), relevantnim patentima koji su istekli i tehnologijama koje su u javnom domenu i mogućim novim razvojnim trendovima postojećih tehnologija. Naučnici su podeljeni oko toga da li se patenti mogu svrstati u naučna dela. Oni koji to negiraju, polaze od toga da je patent rezultat inventivnog rada, a to, po njihovom mišljenju, nema kvalitativna svojstva, obeležja, indikacije i performanse naučnog dela.56 Drugi tvrde da u određenim situacijama i slučajevima patenti mogu imati status naučne dokumentacije, jer su važan izvor naučnih, tehnoloških i tehničkih informacija, i da se u pojedinim podzakonskim aktima koji regulišu naučnoistraživačku delatnost, a naročito segment koji se odnosi na njenu delatnost, patenti ubrajaju u naučna dela.57

6. Priroda patentnog prava
Literatura poznaje četiri velike teorije o prirodi patentnog prava: prirodnopravnu teoriju, teoriju nagrade, ugovornu teoriju i teoriju podsticaja.58

56 Naučno delo je delo koje je nastalo kao rezultat naučnog istraživanja primenom naučnih metoda, koje pokriva dotad nepoznate činjenice i odnose, i objašnjava zakonitosti među pojavama. (prema Borojević, S.: Metodologija eksperimentalnog naučnog rada, Novi Sad 1984, str 35). Naučno delo je rad koji sadrži značajan doprinos naučnoj problematici ili njenom shvatanju, napisan tako da bilo koji kvalifikovani istraživač, na osnovu datih informacija, može: a) ponoviti eksperiment i postići opisane rezultate sa jednakom tačnošću ili unutar granica eksperimentalne greške, ili b) ponoviti autorova opažanja, analize, teorijske stavove i doneti mišljenje o njegovim pronalascima. (prema Žugaj, M: Temelji znanstveno istraživačkog rada, Varaždin 2006, str. 309). 57 Kao što to čini Pravilnik o naučnoistraživačkoj delatnosti Republike Srpske, Službeni glasnik Republike Srpske, Banja Luka, br. 48 iz 2002. godine. (navedeno prema Komarčević, M., Komarčević, Ma., Živojinović, M: Metodologija izrade i dizajniranja naučnostručnih dela, Bijeljina 2009, str. 28) 58 Prema Machlup, F: Die Wirtschaftlichen Grundlagen des Patentrechts, str. 377. Ostale teorije, koje se ne bave samo razumevanjem patentnog prava, već uopšte prava intelektualne svojine, su npr. Kolerova teorija nematerijalnih dobara, Pikarova teorija intelektualnih prava, Plesanova teorija prava misli; dok su Rubijeova teorija klijentele i Rotondijeva teorija avijamenta primer dveju teorija koje u fokus interesovanja stavljaju ekonomsku stranu patentnog prava.

PRIRODAPATENTNOgPRAVA

29

Odmah ističemo da one nisu a priori međusobno isključive, već drugačije tumače razloge postojanja patentnog prava i odnos društva prema njemu.59

6.1. Prirodnopravna teorija
U osnovi prirodnopravne teorije nalazi se shvatanje da isključiva vlast pronalazača nad sopstvenim pronalaskom ima svoj izvor u nadzakonskom ili prirodnom pravu čoveka na rezultate svog rada. Po ovoj teoriji, patent ima karakter građanskog subjektivnog prava, on je vrsta svojine na nematerijalnom dobru, koje nastaje samim činom nastanka pronalaska, u čemu se i ogleda pravna veza između patenta i pronalazača kao lica koje je sopstvenim intelektualnim naporom stvorilo pronalazak, dok akt priznanja patenta od strane nadležnog organa ima tek deklarativni značaj. Prirodnopravna teorija je postavila osnov danas opšteprihvaćenog načela patentnog prava da izvorno pravo na patent pripada samo pronalazaču, ali nije afirmisala obavezu zaštite.

6.2. Ugovorna teorija
Po ugovornoj teoriji, koja je još prisutna iako u modifikovanom obliku, u delu anglo-američke i francuske teorije, pravo na patent je dvostrano teretni ugovor kojim se država obavezuje da pronalazaču pruži isključivo subjektivno pravo na privredno iskorišćavanje pronalaska, a pronalazač se obavezuje da objavi svoj pronalazak i tako pruži svoj doprinos tehnološkom razvoju društva. Značaj ove teorije, pored toga što vidi patent kao informaciju bez koje nema tehnološkog napretka društva, jeste u afirmaciji stanovišta da nije moguće sačuvati pronalazak u tajnosti i istovremeno dobiti zaštitu za njega, već je neophodno napraviti izbor: tajnost ili patent.

6.3. Teorija nagrade
Teorija nagrade vidi u patentnom sistemu mehanizam koji pronalazaču daje neku vrstu nagrade za njegov doprinos tehnološkom napretku. Realizacija tako postavljene pravičnosti sastoji se u pronalazačevom vremenski ograničenom i pravno obezbeđenom statusu isključivog korisnika patentiranog pronalaska. Ovoj teoriji upućuju se dva toliko ozbiljna prigovora da
59 Predstavku teorija o prirodi patentnog prava neki autori otvaraju pitanjem zašto društvo odobrava patentni monopol (npr. Besarović, V.)

30

PATENT

zaslužuju našu pažnju. Prvi kaže da tehnološki napredak neumoljivo teče gonjen civilizacijskim kolektivizmom za opstanak i da je rezultanta mnoštva pojedinaca koji su vekovima pripremali naučne i tehničke ideje, koje je pronalazač uspeo da finalizira i pretoči u pronalazak, i postavlja pitanje da li je pravedno da se nagradi samo pojedinac. Drugi prigovor ukazuje na nesrazmeru između koristi pronalaska za društvo i ekonomske koristi od pronalaska za pronalazača. Tržište obično pronalaske koji su manjeg društvenog značaja nagrađuje izdašno, a one od epohalnog značaja za društvo daleko skromnije.

6.4. Teorija podsticaja
Teorija podsticaja počiva na stanovištu da patentno pravo stimuliše pronalazaštvo,60 a da ekonomsko iskorišćavanje pronalaska ima domino efekat na povraćaj investicije. Otuda ova teorija podržava izuzimanje investitora pronalazačke delatnosti ili nosioca prava na patent iz ravnopravne tržišne utakmice sa konkurencijom: on dobija privremeni monopolski položaj u pogledu pirvrednog iskorišćavanja pronalaska, a konkurencija gubi mogućnost imitiranja pronalaska i ostvarivanja prednosti koju bi u suprotnom mogla steći jer ne bi morala da u cenu svoje robe ili usluge uračunava investiciju u pronalazak.61

60 U Nemačkoj je utvrđeno da oko 21% patentiranih pronalazaka ne bi bilo stvoreno (u to vreme, na taj način i kod tih subjekata) da nema patentnog sistema. Mereno prema broju patentiranih pronalazaka koji ne bi nastali da nema patentnog sistema, najmanju zavisnost istraživanja i razvoja od patentnog sistema pokazuje mašinska industrija (3%), a najveću hemijska industrija (36%). U SAD postoji procena da bi između 52,4 i 33,3% preduzeća manje izdvajalo za istraživanja i razvoj da nema patentnog sistema. (izvor: Marković, S.: Patentno pravo, str. 30 i fusnota br. 80) 61 Sa ekonomske tačke gledišta, značajno je sledeće zapažanje: Postoji veliki broj slučajeva u kojima privredni subjekt ima tržišnog motiva da investira u pronalazak, iako nije ili ne može biti zaštićen patentom. Tu se radi o kalkulaciji sa tzv. vremenskom zadrškom, sa kojom reaguje konkurencija pojavljujući se na tržištu sa imitacijom pronalaska. Ukoliko je ta vremenska zadrška dovoljno duga, subjekt koji je investirao u pronalazak može, zahvaljujući faktičkom monopolu na tržištu, ostvariti ekonomski cilj – povraćaj investicije i profit. Dužina vremenske zadrške zavisi od složenosti pronalaska i nivoa tehnološkog razvoja na kojme su konkurenti. Logično je da je vreme zadrške, koje je potrebno za ostvarenje ekonomskog cilja subjekta koji je investirao u pronalazak, obrnuto proporcionalno veličini njegove investicije (op.cit. str. 30 i fusnota 79).

VRSTEPRONALAZAKA

31

„Zasnovan čvrsto na principu zaštite i nagrade pronalazaču, patentni sistem godinama ohrabruje one koji maštaju i eksperimentišu u garažama, na univerzitetima i laboratorijama velikih kompanija. Od takvih istraživanja na granicama saznanja potekao je potok pronalazaka i otkrića koji su kreirali nove tehnologije i obnavljali stare, dajući sve više i više narodu, bolji posao, i čineći mnogo za prosperitet i dobrobit celog sveta.”62

7. vrste pronalazaka
Podela pronalazaka važna je iz razloga pravnih posledica klasifikovanja pronalaska jednoj grupi. Uporedna teorija drugačije razvrstava pronalaske, ali oni se u osnovi dele na pronalaske proizvoda i pronalaske postupka. Pronalazak primene, iako često stoji kao treća grupa pronalazaka u ovoj primarnoj i najvažnijoj podeli, može da se svede pod pronalazak postupka. Sekundarna podela, koja je pretežno rezultat tumačenja zakona, poznaje pronalaske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni i dopunski), pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenošenja, kao i individualni, kolektivni i zavodski pronalazak. U svakom slučaju, svaka klasifikacija pronalazaka zasniva se na objektivnim tehničkim svojstvima pronalaska.

7.1. Primarna klasifikacija
Primarna klasifikacija pronalazaka zasnovana je na razlikovanju prostornog i vremenskog određenja fizičkih pojava. Prostorno određenje fizičkih pojava ukazuje na to da se radi o stvarima, proizvodima, materijama, koje zahvataju određeni prostor (pa će to biti pronalasci proizvoda). Vremensko određenje determiniše se postupcima, radnjama i fazama (pronalasci postupka). 7.1.1. Pronalazak proizvoda Pronalazak proizvoda odnosi se na spoljni oblik i/ili strukturu proizvoda. Njega karakteriše prostorni raspored i međusobna veza između sastavnih elemenata proizvoda, kao i njihove fizičko-hemijske karakteristike. Struktura proizvoda može se sastojati i od već poznatih elemenata, ali njihova kombinacija mora biti nova. Podela na pokretne i nepokretne stvari,
62 Dvajt Ajzenhauer (1890–1969), američki vojskovođa i 34. predsednik SAD.

32

PATENT

kao i na krajnje i poluproizvode irelevanta je za patentno pravo, koje ne pravi razliku. Takođe, iako je teorija podeljena po pitanju toga da li proizvod mora biti telesna stvar, u smislu patentnog prava, nevažno je da li je proizvod čvrsto telo, gas ili tečnost.63 7.1.2. Pronalazak postupka Pronalazak postupka predstavlja veći broj i tačno određen sled ljudskih radnji koje se preduzimaju sa ciljem postizanja određenog rezultata u vidu tehničkog efekta. Takav redosled radnji se vrši sa ili na poznatim predmetima. Razlikujemo tri vrste pronalazaka postupka: proizvodni postupak, radni postupak i postupak primene. Proizvodni postupak je niz međusobno povezanih radnji kojim se menja polazni materijal u cilju dobijanja novog proizvoda. Polazni materijal može biti u obliku čvrstog, tečnog i gasovitog supstrata, odnosno u obliku materije u bilo kom agregatnom stanju, podrazumevajući pod tim i energetske forme i talase, kao što su naizmenična struja i magnetna polja.64 Novonastali proizvod takođe mora biti materijalne prirode, ali ne mora imati telesnu formu. Primeri proizvodnog postupka: vakuumiranje katodnih cevi u elektronskoj industriji (jer je vakuumirana cev različit proizvod od cevi iz koje nije izvađen vazduh); štavljenje kože (uštavljena koža proizvod je efekta postupka štavljenja).65 Radni postupak je postupak u kome se, delujući na polazni materijal, ne dolazi do novog različitog proizvoda, već samo nastaju određene promene u spoljnom izgledu, stanju ili položaju polaznog materijala. Radnje uticaja na polazni materijal mogu biti merenje, upravljanje, transportovanje, ispitivanje, regulisanje, razvrstavanje, podizanje tereta, pakovanje itd. Primer radnog postupka je popravka naprslog i neupotrebljivog bloka motora. Uticaj
63 Konzervativno shvatanje ne vidi u svetlu, zvuku ili energiji proizvode u smislu patentnog prava, nezavisno od toga da li je fizička priroda ovih fenomena korpuskularna (telesna) ili ne. Savremenije shvatanje zalaže se za mogućnost da i bestelesni fizički fenomeni budu proizvodi u smislu patentnog prava ukoliko imaju tržišnu vrednost i ako se mogu staviti u promet. (Bernhardt/Krasser: Lehrbuch des Patentrechts, Muenchen 1986, i Klauer/Moehring: Patentrechtskommentar, tom I, Muenchen 1971; prema Marković, S: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 75) 64 Lindenmaier: Das Patentgesetz, Keln 1973; navedeno prema Varga, S: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 63. 65 Izvor primera: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 76.

VRSTEPRONALAZAKA

33

postupka popravke polaznog materijala nije do te mere kvalitetan da se može govoriti o novom proizvodu. U praksi je često tanana granica između proizvodnog i radnog postupka, a razlikovanje se svodi na shvatanje pojma komercijalnog proizvoda. Uzmimo za primer hemijsko čišćenje: ako je reč o industrijskom postupku koji se odvija u fazi pripreme tekstila za dalju obradu, onda je u pitanju proizvodni postupak, stoga što je prečišćen tekstil komercijalni (polu)proizvod različit od neprečišćenog tekstila. Suprotno, ako je pak reč o uslužnoj delatnosti hemijskog čišćenja odevnih predmeta od tekstila, u pitanju je radni postupak jer se očišćena kravata ne može smatrati za komercijalni proizvod koji je različit od kravate sa flekom.66 Zanimljivo je da se kao radni postupak kvalifikuje prečišćavanje vazduha (zato što čist vazduh još uvek nije komercijalni proizvod), dok je prečišćavanje vode proizvodni postupak jer čista voda ima komercijalnu cenu koštanja. U radni postupak spadalo bi i prečišćavanje izduvnih gasova, kao i sagorevanje otpada, iako se menja supstrat polaznog materijala. Možemo očekivati da će se opseg proizvodnog postupka proširivati kako tehnologija prerade otpada bude napredovala u smislu dobijanja novih finalnih i poluproizvoda. Ovo su samo neki od pokazatelja veoma prisutnih ekonomskih aspekata u pravu industrijske svojine. Pronalaske radnog postupka ne bi trebalo poistovećivati sa pronalascima iz radnog odnosa, o kojima će kasnije biti reči. Postupak primene znači tehničko uputstvo o mogućnosti novog načina primene određene poznate stvari ili poznatog postupka za postizanje nove tehničke svrhe.67 Primer: supstanca X koristi se kao konzervans u prehrambenoj industriji; spoznaja mogućnosti uspešne primene te iste materije kao aktivne supstance za proizvodnju određenog leka jeste pronalazak primene.68 Razlog zašto su se pronalasci primene svrstavali kao podvrsta pronalazaka postupka leži u shvatanju da nema primene bez ljudskog delovanja.

66 Op. cit. str. 77. 67 Za razliku od Zakona o patentima iz 1996. godine, važeći Zakon o patentima iz 2004. godine ne tretira ovu kategoriju pronalaska. Mišljenja smo da bi zakonodavac trebalo da uvaži praksu i da predvidi da predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod ili postupak ili primena proizvoda. 68 Izvor primera: Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 88.

34

PATENT

7.2. Sekundarna klasifikacija pronalazaka
Kao što smo rekli, sekundarna podela, koja nije univerzalnog karaktera i stvar je praktičnog tumačenja normi patetnog prava, obuhvata pronalaske kombinacije i agregacije, zatim nezavisni i zavisni (osnovni i dopunski), pronalazak funkcije, pronalazak izbora, pronalaske prenošenja, kao i individualne, kolektivne i zavodske pronalaske. 7.2.1. Pronalazak kombinacije i agregacije Osnova ove podele jeste teorija energetskih odnosa između elemenata pronalaska, po kojoj ovo pitanje zauzima jedno od centralnih mesta u klasifikaciji pronalazaka.69 Pronalazak kombinacije je pronalazak koji se sastoji od više elemenata koji daju jedinstven tehnički efekat. Dok kombinacija predstavlja celinu koja je kvalitativno različita i od pojedinačnih elemenata od kojih je sastavljena i od njihovog prostog zbira, dotle se tehnički efekat postiže jedino jedinstvenim delovanjem elemenata. Najčešći primeri kombinacije su hemijska jedinjenja i legure. S druge strane, pronalazak agregacije zbir je ciljno-funkcionalno povezanih dva ili više elemenata, pri čemu svaki od elemenata zadržava svoju funkciju. Olovka (sastavljena od drvene držalje i grafitne mine), mešavina supstanci (npr. boja i lak za stvrdnjavanje boje), uveličavajuće staklo sa ugrađenom lampom, primeri su pronalaska agregacije. Iako se ne može uzeti kao pravilo, praksa kaže da pronalasci agregacije ređe zadovoljavaju uslov inventivnog nivoa. 7.2.2. Zavisan i nezavisan pronalazak Odgovor na to da li se pronalazak može koristiti samostalno ili nezavisno od nekog drugog pronalaska određuje pripadnost jednoj od ovih dveju grupa. Za razliku od nezavisnog, zavisan pronalazak ne može se upotrebiti, a da se istovremeno ne aktivira i neki drugi, stariji pronalazak koji je već patentiran. Nije retko da se u literaturi nezavisan pronalazak poistovećuje sa osnovnim, a zavisan sa dopunskim pronalaskom. Svrha dopunskog pronalaska ogleda se i u sticanju dodatnih prednosti u tržišnoj utakmici kroz periodično izbacivanje poboljšanih verzija već
69 Kumm, A.: System des patentrechtlichen Erfindungsschutzes, Baden-Baden 1962 (navedeno prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 78)

VRSTEPRONALAZAKA

35

postojećeg proizvoda. Dešava se da pronalazači podnesu prijavu za sticanje patenta čim se pronalazak pokaže kao dovoljno novo rešenje određenog tehničkog problema, a potom nastave sa istraživanjem, koje ih dovede do poboljšanog pronalaska. Upravo ta poboljšana verzija predstavlja dopunski pronalazak. Jedan osnovni pronalazak može biti preteča više dopunskih. Dopunski pronalazak ima značaj i za održavanje prednosti u tehnološkoj trci kada konkurencija dođe do tehnologije za proizvodnju osnovnog pronalaska.70 Dopunski patent najviše se javlja u oblastima gde je razvoj pronalazaštva posebno izražen (npr. hemijska industrija, proizvodnja lekova). Praktična važnost ove podele jasno se vidi u slučaju kada su nosioci patenta za nezavisan i zavisan pronalazak različita lica. Tada nosilac prava na zavisan pronalazak ne može upotrebljavati svoj pronalazak bez prethodno pribavljene saglasnosti nosioca prava na nezavisan pronazalak. 7.2.3. Pronalazak izbora Pronalazak izbora je konkretno izdvojen pronalazak iz celine više tehničkih vrednosti, kombinacija ili sredstava, koja su poznata stanju tehnike, često pod jednim opštim nazivom, a koji predstavlja nov način rešavanja određenog tehničkog problema. Primer: poznato je da klasa hemijskih supstanci, označena sa Y, nalazi primenu u zaštiti bilja od štetočina; naknadno je spoznato da konkretna hemijska supstanca Y1, kao pripadnik klase Y, daje najbolje rezultate kao sredstvo za suzbijanje krompirove zlatice; primena supstance Y1 je nov pronalazak izbora, jer se njena podobnost za suzbijanje krompirove zlatice zasniva na jednom svojstvu koje nije zajedničko za celu klasu hemijskih supstanci Y.71 Znajući da je novost uslov patentabilnosti, kod ovog pronalaska postavlja se jedan logički izazov: kako može biti nov deo, ako je celina poznata? Logika nas uči da umesto kao „deo prema celini” pronalaske izbora posmatramo kao „posebno prema opštem”, a posebnost opšteg može sadržati nešto novo u odnosu na opšte kojem pripada.72
70 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 67. 71 Izvor primera: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 80. 72 Ovde je potrebno podsetiti se osnovnih logička alata zaključivanja: indukcije i dedukcije. Dedukcija je zaključivanje od opšteg ka posebnom, ona jeste pouzdana (tačna), ali nema saznajnu vrednost pošto je zaključak već implikovan u premisama. Primer silogizma: Svi ljudi su smrtni. Sokrat je čovek. Sokrat je smrtan. Kada je pojam opšteg formiran na bazi jedinstvenih svojstava svih posebnih jedinica, izvesno je da spoznaja

36

PATENT

7.2.4. Pronalazak prenošenja Kada se jedno određeno tehničko sredstvo, poznato u jednoj oblasti tehnike, nepromenjeno primeni u nekoj drugoj oblasti tehnike, radi se o pronalasku prenošenja. To bi bio slučaj ako se bi, primera radi, tehničko rešenje za osigurače koji u padobranstvu čuvaju konopce od pucanja zbog naprezanja, nepromenjeno primenilo na jedriličarsku ili alpinističku opremu. Za razliku od pronalaska izbora, pronalazak prenošenja nema upit nad novošću, ali često rezultira u nedovoljnoj inventivnosti u smislu patentnog prava. 7.2.5. Individualni, kolektivni i zavodski pronalazak Ova klasifikacija počiva na određenju subjektiviteta pronalazača. Individualni pronalazak je pronalazak pojedinca. Ovde valja skrenuti pažnju da individualni pronalazak ne znači uvek samo jedno fizičko lice u svojstvu pronalazača, jer individualni pronalazak može postojati i u slučaju kada je više pronalazača došlo do istog pronalaska, ukoliko je svako od njih to učinio samostalno i nezavisno od drugih. Kolektivni pronalazak je rezultat zajedničkog rada više pronalazača. Zavodski pronalasci su pronalasci koji se stvaraju postepeno, neosetno, u procesu rada, pri čemu nije moguće odrediti jedno ili više lica kao autore ostvarenog pronalaska.73 Zavodski pronalazak je relativno arhaična kategorija u patentnom pravu, zamenjena izuzetno važnom kategorijom pronalaska stvorenim u radnom odnosu, s obzirom da je gotovo uvek moguće utvrditi ko je pronalazač.

opšteg podrazumeva i spoznaju posebnog, pa se ni ne može govoriti o novosti posebnog u odnosu na opšte. S druge strane, često se dešava pogrešno zaključivanje po sledećoj šemi: A, B i C su posebne konkretizacije opšte pojave D; A ima svojstva 1 i 2; B ima svojstva 1 i 2; znači, C mora imati samo svojstva 1 i 2. Ovakvo zaključivanje je pogrešno, jer ako je jedna pojava konkretizacija opšte, to nikako ne mora značiti da su sva svojstva opšte pojave identična sa svim svojstvima njenih posebnih konkretizacija. Ovo iz razloga što je ovakvo zaključivanje ili indukcija nepouzdan metod, zato što proizlazi iz popularne greške u zaključivanju koja se u logici naziva pars pro toto ili zamena dela za celinu. Primer silogizma: Kinezi su ljudi niskog rasta. Hu Min je Kinez. Hu Min je niskog rasta. (ibidem) 73 Janjić, M.: Pravni režim pronalazaka stvorenih u radnom odnosu, Beograd 1965, str. 64. (navedeno prema Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 69)

PRONALAScIKOJImOgUbITIPATENTAbILNI

37

8. Pronalasci koji mogu biti patentabilni
Patentabilni pronalazak jeste proizvod ili postupak.74 Proizvod može biti uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal. To su tipični slučajevi proizvoda. Pod uređajem, kojeg bi trebalo razumeti u najširem smislu, misli se na alat, aparat, mašinu. U supstance i kompozicije75 spadaju hemijska jedinjenja i elementi, legure i smese.76 Pod biološkim materijalom podrazumeva se materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu (npr. mikroorganizam, sekvenca gena, biljna ili životinjska ćelijska kultura). Drugim rečima, to su proizvodi koji se sastoje od žive materije. Predmet pronalaska može se odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal 2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen 3) biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehničkim postupkom, čak iako je prethodno postojao u prirodi.77

74 Po članu 5. Zakona o patentima. Iako ne u potpunosti terminološki usklađen, ovaj član suštinski odgovara odredbama Konvencije o priznavanju evropskih patenata i Direktive EU br. 98/44/EZ o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije. 75 Interesantno je sledeće zapažanje: „Iako nije od suštinskog značaja, ostaje bez zadovoljavajućeg odgovora pitanje šta je zakonodavca opredelilo da koristi reči „supstanca” i „kompozicija”, kad se zna da je „supstanca” opšti pojam za hemijsku materiju (tako da nikakva dalja nabrajanja nisu potrebna), a da reč „kompozicija” uopšte nema definisano značenje u domaćoj hemijskoj terminologiji”. (Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 75) 76 Spornost da li smesa, kao proizvod koji se sastoji od nekoliko zasebnih komponenti koje se odvojeno pakuju i prodaju, i koje korisnik mora da pomeša da bi dobio određen tehnički efekat, razrešena je stavom da patetno pravo ne traži vremensko i prostorno jedinstvo elemenata pronalaska, te da time patentabilnost važi i za višekomponentne lepkove, lakove, lekove itd. 77 Ovde je reč o biotehnološkim pronalascima. Smatramo da bi ovaj izraz trebalo izbeći u novoj legislativi, jer on nije sadržan niti u Konvenciji o evropskom patentu, niti u Direktivi EU o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.

38

PATENT

9. uslovi patentabilnosti
U svim zakonskim propisima nalazimo dve grupe uslova – uslovi koje pronalazak treba da ispuni da bi dobio patentnu zaštitu i uslovi koje treba da ispuni prijavilac da bi ostvario pravo na patent. Prvu grupu uslova nazivamo materijalnim uslovima, s obzirom na to da se oni odnose na materijalnu sadržinu pronalaska. Uslovi koji se odnose na postupak ostvarivanja pravne zaštite i dobijanje patentne isprave koja služi kao dokaz o postojanju patenta i pravu određenog lica na patent, nazivamo formalnim uslovima. Materijalne uslove možemo nazvati i pozitivnim, zakonskim uslovima, jer samo pronalazak koji ispunjava sve pozitivne zakonske uslove može da postane patent. Materijalnopravni uslovi patentabilnosti pronalaska su novost, inventivni nivo i industrijska primenljivost. Nije dovoljna ispunjenost jednog ili bilo koja dva od ovih uslova već se traži kumulativnost njihovog ispunjenja, i to na dan podnošenja prijave, odnosno na dan priznanja prvenstva prijave. Dokazivanje ispunjenosti uslova patentabilnosti nije obaveza podnosioca patentne prijave. Zavod za intelektualnu svojinu, po službenoj dužnosti, pokušava radnjama ispitivanja da dokaže suprotno – da pronalazak ne ispunjava makar jedan od navedenih uslova.

9.1. Novost pronalaska
Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.78 Novost pronalaska nije ograničena vremenom, prostorom ili načinom objavljivanja tehničkih informacija, tako da se, u smislu patentnog prava, traži da novost bude apsolutna.79 Subjektivno mišljenje pronalazača ili podnosioca prijave da je pronalazak nov nema nikako dejstvo.
78 Član 8. Zakona o patentima, koji novost negativno definiše: ono što nije obuhvaćeno stanjem tehnike. Zakonodavac često koristi negativnu formulaciju pravnih pojmova iz razloga što je apsolutno nemoguće da predvidi i nabroji sve radnje ili uslove pozitivnog određenja nekog pojma. 79 Prinicip apsolutne novosti uveden je Konvencijom o evropskom patentu sa ciljem da se dobije „jak” patent koji se neće moći lako napadati i poništavati u drugim zemljama. Ranije preovlađujući koncept relativne novosti zasnivao se na tome da se novost cenila u odnosu na teritoriju jedne države, u odnosu na tačno određena dokumenta ili u odnosu na dokumenta određene starosti. (prema: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 47). Ovaj princip primer je sazrevanja i unifikacije patentnog prava

USLOVIPATENTAbILNOSTI

39

9.1.1. Stanje tehnike Stanje tehnike obuhvata sve tehničko znanje koje je opšteprihvaćeno i dostupno javnosti na bilo koji način pre datuma podnošenja prijave pronalaska, i sve tehničko znanje koje je na isti dan sadržano u svim ranije podnetim prijavama pronalaska. To znači da će se jedan pronalazak smatrati novim ako se dokaže da je različit od svih tehničkih rešenja ikada prihvaćenih i objavljenih, i različit od svih tehničkih rešenja koja sadrže već podnete prijave pronalazaka, a čije ispitivanje, iz bilo kog razloga, još uvek nije završeno. Povučene prijave pronalazaka sasvim logično ne ulaze u stanje tehnike. Tehničke informacije, koje čine stanje tehnike, mogu biti objavljene (učinjene pristupačnim javnosti) pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način, koji omogućava saznanje kako je rešen određen tehnički problem. U praksi to znači da stanje tehnike obuhvata samo one informacije koje su objavljene na takav način da ih prosečan stručnjak iz odgovarajuće oblasti može realizovati. Utvrđivanje stanja tehnike najčešće se svodi na tehničke informacije objavljene u pisanom dokumentu ili u obliku nekog drugog zapisa na telesnom nosaču (vizuelni, zvučni, magnetni ili optički zapis u digitalnoj formi) ili na tehnička znanja ostvarena u proizvodu ili postupku, zato što je uvek problematično dokazivanje postojanja tehničkog znanja objavljenog usmenim putem ili upotrebom. Saopštavanje usmenim putem vrši se prenosom informacije. Praksa je saglasna da se informacija smatra objavljenom ako ju je njen izvorni imalac saopštio na takav način, takvom mestu i u takvo vreme da je postojala
u Evropi i većem delu sveta. Nasuprot tome, patentno pravo SAD donekle još uvek podržava relativnu novost pronalaska odredbom koja kaže da su radnje, kojima su tehničke informacije objavljene u formi drugačijoj od pisane, relevantne za utvrđivanje novosti pronalaska samo ako su se desile u SAD. (prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 98). Zemlje koje su u ranijim zakonskim propisima zastupale koncepciju relativne novosti (stanje tehnike teritorijalno ograničeno) sad su je uglavnom napustile. Istina, većina njih zadržala je jedan pravni institut koji je tesno vezan za shvatanje o relativnoj novosti. To jc uvozni patent, koji postoji u Belgiji, Španiji, Turskoj i nekim zemljama Latinske Amerike. Uvozni patent je patent stečen u inostranstvu, koji se prijavljuje i odobrava iako ne ispunjava uslov novosti (jer je već patentiran u drugoj zemlji i time ušao u stanje tehnike u svetu), pod uslovom da traje najviše odnoliko vremena koliko traje u zemlji porekla tj. zemlji koja ga je odobrila. (prema: Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 74)

40

PATENT

objektivna mogućnost da za nju sazna neodređeni krug lica, koja su u prilici da istu informaciju komuniciraju dalje. U situaciji kada pribavilac informacije nije razumeo informaciju, bilo zato što nije tehnički obrazovan ili je čuo informaciju na jeziku koji ne zna, on neće moći da istu dalje komunicira. Tehnička informacija smatra se sastavnim delom stanja tehnike čak i ako niko nije saznao za nju, ukoliko je postojala objektivna mogućnost za to. Interesantno je da se objavljivanjem informacije smatra i slučaj kada lice, kome je informacija saopšteno u poverenju uz obavezu njenog čuvanja u tajnosti, namerno ili nehatno istu prenese trećem licu, nezavisno od toga da li je treće lice pri tom bilo savesno ili nesavesno.80 Činjenje dostupnoj javnosti tehničke informacije upotrebom podrazumeva radnje demonstracije postupka, izlaganja proizvoda, primene u lične svrhe, komercijalnog ponašanja imaoca informacije itd. Međutim, praktična ograničenja su brojna. Ako na osnovu uvida u proizvod ili dokument prosečan stručnjak ne može da zaključi kako funkcioniše predmetni proizvod ili ne može da reprodukuje isti, onda takva informacija ne ulazi u stanje tehnike.81
80 Zanimljivi su primeri Nemačke sudske prakse u vezi sa tretiranjem prećutne saglasnosti ili obaveze čuvanja tehničke informacije. Npr. ako imalac informacije toleriše ulazak nepozvanih trećih lica u prostoriju u kojoj se nalazi mašina, čiji spoljni izgled otkriva tu informaciju, onda ne postoji prećutna obaveza trećih lica da čuvaju tajnu, iako na vratima prostorije piše da je neovlašćenim licima ulaz zabranjen. Zatim, npr. u slučaju nezavisnog stručnog savetnika kojem je određeni proizvod poveren na testiranje radi davanja mišljenja o njegovim tehno-ekonomskim performansama, može se poći od pretpostavke da je on prećutno obavezan na čuvanje tajne o tom proizvodu (to je situacija u kojoj se radi o licu koje je saznalo informaciju kao pripadnik profesije u kojoj čuvanje tajne predstavlja profesionalni standard). Dalje, npr. ako se pregovori o zaključenju ugovora o isključivoj licenci tajnog tehničkog znanja okončaju bez uspeha, onda, u nedostatku izričito ugovorene obaveze pribavioca informacije da nastavi da istu čuva u tajnosti, ta informacija postaje dostupna javnosti i kao takva deo stanja tehnike. (Navedeno prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 100) 81 Primera radi, opis biološkog materijala samo po sebi ne čini stanje tehnike, nego je neophodno i deponovanje takvog materijala u nadležnu depozitnu ustanovu. Vidi: budimpeštanski sporazum o međunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja (Službeni list SRJ, br. 3/93). I dodatno: Vlahović, S., Đenović, O.: Primena Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja u Jugoslaviji, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 147–156.

USLOVIPATENTAbILNOSTI

41

Izbegavanje dvostrukog patentiranja jeste smisao i važan cilj zakonske odredbe po kojoj stanje tehnike obuhvata i sadržaj svih ranije podnetih, a još uvek neobjavljenih domaćih prijava pronalazaka. Značajno odstupanje važi za razumevanje novosti na polju farmacije i medicine. Zakonodavac i praksa učinili su određene ustupke pred pritiskom i značajem ovih oblasti u smislu da pružaju mogućnost patentiranja supstance ili kompozicije već sadržane u stanju tehnike, ukoliko njihova primena u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili u postupku lečenja nije deo stanja tehnike. Ovakvo pravno rešenje, u literaturi često nazivano „farmaceutska odredba”, omogućava da se određeni farmaceutski proizvod, kao pronalazak primene, zaštiti ako se prvi put primenjuje u hirurgiji, lečenju ili dijagnostici, iako sama hemijska supstanca ili kompozicija kao takva već postoji. Drugim rečima, radi se o prvoj medicinskoj indikaciji ili prvoj primeni pronalaska leka u svrhu lečenja. Otkrivanje pronalaska može proći bez štetnih posledica. Tako, nov je i onaj pronalazak koji doduše jeste bio sadržan u stanju tehnike u periodu do šest meseci pre podnošenja prijave, ali zbog ili kao posledica očigledne zloupotrebe u odnosu na podnosica prijave ili njegovog pravnog prethodnika, ili izlaganja pronalaska od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na izložbi koja je zvanično priznata u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama82, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnošenja prijave, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od četiri meseca od dana podnošenja prijave to i dokaže podnoseći odgovarajuću potvrdu.83 Zloupotreba, u smislu patentnog prava, tumači se kao neovlašćeno delovanje nekog lica bez saglasnosti i znanja pronalazača. Takvo objavljivanje pronalaska ne mora biti protivpravno, ali jeste neovlašćeno, ako npr. savesno lice sazna od nesavesnog lica za pronalazak i objavi ga, s tim što je nesavesno lice za pronalazak saznalo na nezakonit način.

82 Franc. Convention concernant les Expositions internationales, Paris 1928. Videti zakon o potvrđivanju konvencije o međunarodnim izložbama Republike Srbije (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 105/09) 83 Član 9. Zakona o patentima. U istom se navodi da uverenje da je izložbi ili sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Republike Srbije.

42

PATENT

9.2. Inventivni nivo pronalaska
Drugi uslov patentabilnosti pronalaska jeste njegov inventivni nivo. Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizilazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.84 Suština ovog uslova jeste to da stručnjak ne bi mogao da dođe do istog rešenja problema, koje sadrži pronalazak koji se želi patentirati, na očigledan način koristeći stanje tehnike, odnosno koristeći samo postojeća opšteprihvaćena tehnička znanja. U tome je i logika inventivnosti: kvalitativni iskorak čoveka u nova primenjena znanja. Naravno da se takav pomak oslanja na sva postojeća tehnička znanja sveta, ali inventivan, on nudi novo, do tada neviđeno, rešenje određenog starog ili novog tehničkog problema. Na višoj instanci, on predstavlja civilizacijski napredak. Postupak ocenjivanja inventivnog nivoa sastoji se od tri faze: 1) određivanje najbližeg stanja tehnike 2) utvrđivanje objektivnog tehničkog problema koji bi trebalo rešiti 3) razmatranje da li je pronalazak bio očigledan stručnjaku.85 Stanje tehnike kod ispitivanja inventivnog nivoa postavljeno je uže nego kod uslova novosti. U smislu inventivnog nivoa, stanje tehnike obuhvata samo one tehničke informacije koje su opšte pristupačne na dan podnošenja, odnosno dan prvenstva prijave koja se ispituje. Tehničke informacije sadržane u podnetim domaćim prijavama izuzete su iz ispitivanja. Istaknimo na ovom mestu bitnu razliku između novosti i inventivnog nivoa pronalaska: kriterijum novosti ne dozvoljava da rešenje problema sadrži već poznate tehničke elemente, dok uslov inventivnosti, prihvatajući kombinaciju već poznatih komponenti, zahteva da njihov efekat bude do tog trenutka nepoznat. 9.2.1. Principi zaključivanja Dok ocenjuje inventivni nivo pronalaska, prosečan stručnjak upoređuje pronalazak sa stanjem tehnike u celini, zasnivajući svoje zaključivanje na dva principa: mozaičkom posmatranju stanja tehnike i zabrani retrospekcije.

84 Po članu 10. Zakona o patentima. 85 Iz Smernica za ispitivanje patetnih prijava pri Evropskom zavodu za patente. Ceo tekst dostupan na engleskom jeziku na veb-sajtu: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/ guidelines.html

USLOVIPATENTAbILNOSTI

43

Mozaičko posmatranje stanja tehnike podrazumeva mogućnost kombinovanja informacija sadržanih u stanju tehnike, s tim što se mogu kombinovati samo ona tehnička znanja koja su relevantno povezana sa problemom koji se rešava i za koje važi neoboriva pretpostavka da ih je prosečan stručnjak imao u vidu. Zabrana retrospekcije eliminiše ispitivanje pronalaska kao da je on već poznat stručnjaku. To znači da se stručnjak-ispitivač mora staviti u poziciju prosečnog stručnjaka koji zna tehnički problem, ali ne i njegovo rešenje. Nivo inventivnosti nije zadovoljen ako stručnjak, u postupku ispitivanja nivoa inventivnosti pronalaska, dođe do istog rešenja. Suprotno tome, ukoliko on ne bi došao do istog rešenja ili bi došao do drugog rešenja, onda pronalazak ima zahtevani inventivni nivo. Ispitivač nema diskreciono pravo da odlučuje o inventivnom nivou, već obavezu da na osnovu metoda objektivnog ispitivanja zaključi o postojanju ili izostaknu inventivnog nivoa. Postupak ispitivanja, stoga, mora biti lišen svih mogućih subjektivnih elemenata, što u praksi nije jednostavno, između ostalog i zbog toga što ispitivač, zbog dostupnosti informacija, uvek više zna od prosečnog stručnjaka koji je merilo konkretizacije standarda stručnjaka u odnosu na određeni pronalazak. 9.2.2. Indicije Kada se postavi pitanje u odnosu na koje aspekte se vrednuje inventivni nivo pronalaska, kao odgovor navode se brojne pozitivne i negativne indicije, koje per se nisu dokazi za postojanje inventivnog nivoa, već služe kao okolnosti koje na posredan način mogu da ukažu na inventivni nivo pronalaska. Pozitivne indicije su: a) znatan tehnički napredak, b) dugo postojeća ali nezadovoljena društvena potreba za pronalaskom, c) savladavanje predrasude u stanju tehnike, d) duži period neuspešnog nastojanja stručnog saveta da reši problem, e) privredni uspeh pronalaska, f) savladavanje naročitih teškoća, g) „slepilo za očiglednost rešenja”. Negativne indicije su: a) ponavljanje ili paralelno prijavljivanje istog rešenja od strane više nezavisnih pronalača na različitim mestima i b) ekvivalentno rešenje.

44

PATENT

9.3. Industrijska primenljivost
Treći zakonski uslov patentabilnosti pronalaska posledica je razgraničenja pronalazaka na primenljive ili upotrebljive (oni koji se mogu realizovati) i neprimenljive ili neupotrebljive (one koji se ne mogu realizovati). Kako je svrha patenta tehnički napredak, samo postojanje pronalaska bez mogućnosti da se materijalizuje ili koristi u privrednom životu, značilo bi ostajanje u sferi teoretskog. Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.86 Pronalazak je privredno primenljiv ako se može pretvoriti u proizvod ili upotrebiti u bilo kojoj privrednoj delatnosti.87 Industrijski način primenljivosti pronalaska podrazumeva i laboratorijski način. Pronalazak treba da bude primenjiv u industriji ili drugoj privrednoj ili neprivrednoj delatnosti. Širinu privredne primenjivosti trebalo bi tumačiti u duhu Pariske konvencije (član 1. stav 3), koja predviđa da industrijska primenljivost obuhvata pored industrije i trgovinu, poljoprivredu, prerađivačku industriju, kao i sve fabričke i prirodne proizvode. Pronalazak mora biti neposredno, praktično primenljiv radi proizvodnje robe ili pružanja usluga, u cilju obezbeđenja tržišnog položaja njegovog nosioca. Međutim, s tim u vezi, veoma je važno da se industrijska primenljivost tumači restriktivno, što je i zakonodavac imao na umu, a to je dovoljnost mogućnosti primene pronalaska, što ne povlači nužnost da on zaista i bude primenjen. Dalje, eventualni komercijalni uspeh pronalaska, kada jednom se nađe na tržištu, apsolutno je irelevantan sa stanovišta patentnog prava, zato što je pronalazak tehničko upustvo. Konačno, uslov primenljivost (onako kakav je sadržan u većini nacionalnih zakonodavstava) ne sme se poistovećivati niti dovoditi u vezu sa pojmom korisnosti, iako je korisnost inherentna
86 Član 13. Zakona o patentima. 87 Prema članu 57. konvencije o evropskom patentu. Ovim je značajno proširen koncept privredne primenljivosti u odnosu na određenja koja su ranije postojala u nizu evropskih zemalja. To je bila posledica činjenice da je uslov privredne primenljivosti služio kao zajednički imenitelj za određene posebne nepisane socijalne zahteve kao što je korisnost pronalaska. Tako je npr. patentabilnost pronalaska giljotine za muve ili miševe bila problematična po ranije važećem nemačkom pravu, dok je danas izvesno da takvom pronalasku ne bi mogla da se ospori inventivnost (navedeno prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 135).

SUbJEKTIZAšTITE

45

samom pronalasku, sa tehničkim napretkom koji se pronalaskom realizuje, niti sa ostvarenjem bilo kog socijalnog očekivanja u odnosu na pronalazak.88

10. subjekti zaštite
Pravo na sticanje patenta ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik. Izuzetno, u slučajevima koje predviđa zakonodavac, pravo na sticanje patenta ima pronalazačev poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu.89 Ovu zakonsku odredbu trebalo bi razumeti tako da se izvorno pravo na zaštitu pronalaska priznaje isključivo pronalazaču, kao originalnom subjektu zaštite, što i jeste smisao pronalazačkog prava i patentnog sistema. Ostala navedena lica su derivativni (izvedeni) sticaoci prava. Pronalazač90 je lice koje je stvorilo pronalazak. Važno je razumeti sledeće: trenutkom nastanka pronalaska ostvaruje se materijalna veza između pronalazača i njegovog pronalaska, čime pronalazač postaje nosilac ličnopravnih i imovinskopravnih aspekata svog pronalazačkog rada. Njemu pri88 Od ovoga suštinski se razlikuje patentno pravo SAD, koje kao uslov patentabilnosti postavlja zahtev da pronalazak treba da bude koristan. Korisnost ima osnov i u Ustavu SAD koji predviđa da se patentnopravna zaštita pruža samo korisnim veštinama. „Ako je novost mozak pronalaska, onda se može reći da korisnost predstavlja njegove mišiće.” (Miller, Davis). Praktična korisnost pronalaska empirijski je proverljiva, a opšta korisnost odnosi se na opšti privedni razvoj društva. (navedeno prema: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad, str. 65. i fusnota 117) 89 Prema članu 12. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi zakonodavac trebalo da odgovori na pitanje kome pripada pravo na zaštitu pronalaska u situaciji kada dva ili više lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog; takođe, sudbina eventualnih pronalazaka do kojih bi došla lica zaposlena u nadležnom državnom organu za intelektualnu svojinu zanimljiv je pravni izazov zakonodavcu. 90 Indikativno je gledište u vezi sa sledećom terminologijom koje daje prof. Miladinović, Z.: Izraz patentirati ne znači pronaći ili stvoriti već zaštititi pronalazak koji je stvoren. Stoga je izraz pronalazač neadekvatan u patentnom pravu jer je pronalazač onaj ko nešto pronađe. Izrazu pronalazač sasvim bi odgovarao izraz stvaralac pronalaska, jer je to lice koje je svojim intelektualnim radom došlo do novog rešenja određenog problema, odnosno koje je stvorilo određeni novi porizvod ili postupak dobijanja nekog novog proizvoda, a ne lice koje je nešto pronašlo. (navedeno u: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 46)

46

PATENT

pada pronalazačko pravo. Međutim, on još uvek nije subjekt zaštite prava na patent. To postaje tek podnošenjem prijave nadležnom organu. Nastanak pronalaska je pravna činjenica, koja nema obeležja nijednog pravnog posla.91 S obzirom na to da na traženju tehničkih rešenja može učestvovati više lica, time i ući u krug potencijalnih nosilaca prava na pronalazak, određivanje kruga supronalazača ili razlikovanje supronalazača od lica koja su pružala samo tehničku pomoć pronalazaču prilikom stvaranja pronalaska92, jedno je od najtežih praktičnih pitanja u patentnom pravu.93 Da bi neko lice bilo supronalazač, ono mora u okviru zajedničkog rada da da samostalan duhovni doprinos inventivnom rešavanju određenog tehničkog problema. Supronalazač je i onaj ko izradi teorijske osnove, otkrije prirodne pojave i povezanost među pojavama, ako je iz takve osnove, pojave ili povezanosti razvijeno tehničko rešenje problema, odnosno pronalazak. Lica koja su obezbedila materijalna sredstva i prostor, lica koja su po uputstvu pronalazača ili supronalazača vršila određene radnje poput eksperimenata, merenja i slično, lica koja su pomogla postavljanju ali ne i rešavanju problema, lica koja su pronalazač ili supronalazači konsultovali, ne mogu biti supronalazači. Pravo na zaštitu pronalazaka imaju i domaća i strana fizička i pravna lica. Strana fizička i pravna lica uživaju zaštitu na teritoriji Srbije kao domaća fizička i pravna lica ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva. Naime, u međunarodnim ugovorima kojima se reguliše patentno pravo predviđa se načelo nacionalnog tretmana. Sadržaj ovog načela je da su strani državljani i strana pravna lica izjednačeni u pravima i obavezama sa domaćim
91 Što je od velike važnosti pri određivanju kruga lica koja moga biti pronalazači. S obzirom na to da nastanak pronalaska nije pravni posao, to za stvaranje pronalaska nije potrebna poslovna sposobnost, te pronalazač može biti kako punoletno i poslovno sposobno lice, tako i maloletno, staro ili duševno bolesno lice. Druga je stvar što poslovno nesposobna lica patent kao subjektivno pravo mogu steći, tj. pokrenuti i okončati postupak, samo preko punomoćnika. (prema: Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 63) 92 Član 12. Zakona o patentima predviđa odredbu po kojoj se pronalazačem ne smatra lice koje je pronalazaču pružalo tehnničku pomoć. Ovo je jedina zakonska smernica u utvrđivanju supronalazača. 93 Jedan američki sud je u svojoj odluci u predmetu „Mueller Brass Co. v. Reading Industries” iz 1973. godine konstatovao da je koncept zajedničkog pronalaska „jedan od najmutnijih koncepata u mutnoj metafizici patentnog prava”. (cit. prema Marković, S.: Patentno pravo, str. 140, fusnota 1)

INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI

47

državljanima i domaćim pravnim licima. Prihvatanje načela nacionalnog tretmana i njegova primena u zemljama članicama predstavlja jednu od najvećih tekovina međunarodnog prava intelektualne svojine. Usvajanjem ovog načela otklanjaju se negativne implikacije načela teritorijaliteta u oblasti patentne zaštite.94

11. intelektualna dobra koja nisu pronalasci
Određena intelektualna dobra jednostavno se ne smatraju pronalascima, i to je stav koji zauzimaju sva nacionalna zakonodavstva. U spisku koji nije konačan, naš zakonodavac naročito je izdvojio sledeća dobra koja ne smatra pronalascima: 1) otkrića, naučne teorije95 i matematičke metode 2) estetske kreacije 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova 4) programi računara 5) prikazivanje informacija.96

11.1. Otkrića, naučne teorije i matematičke metode
Otkriće je neprimenjeno znanje (i to je osnovna razlika u odnosu na pronalazak koji je primenjeno znanje), odnosno teorijski dokazana i praktično proverena spoznaja objektivno već postojećih ali nama još uvek nepoznatih prirodnih zakonomernosti, pojava, fenomena, istina o fizičkom svetu.97 Otkrića kao opšta saznanja, koja prethode svakom pronalasku i koja u opštoj formi već postoje, pripadaju celom čovečanstvu98 i njihovo eventualno izjed94 95 96 97 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 91. Videti Poper, K.: Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd 1973. Po članu 5. Zakona o patentima. Ženevski sporazum o međunarodnoj registraciji naučnih otkrića iz 1978. godine, u članu 1. kaže da je naučno otkriće priznanje fenomena, svojstava ili zakonitosti uopšte, do sada nepriznatih ali podobnih proveri. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 65) 98 Kao što su zakon gravitacije Isaka Njutna oko 1680. godine, zakon krvotoka ili smera kretanja krvi Vilijema Harvija oko 1628, zakon relativiteta Alberta Ajnštajna 1919.

48

PATENT

načavanje sa pronalaskom značilo bi mogućnost polaganja apsolutnog prava od strane pojedinca na slobodu korišćenja otkrića, što je potpuno neprihvatljivo i suprotno razvoju društva. Zbog toga nijedno nacionalno zakonodavstvo ne odobrava zaštitu naučnih otkrića kao takvih.99 Međutim, činjenica da savremeno patentno pravo dozvoljava patentiranje hemijskih materija i mikroorganizama sve više relativizuje razlike između otkrića i pronalaska u smislu da patent nad hemijskom materijom ili nad mikroorganizmom znači zaštitu materije kao takve, odnosno svih oblasti i načina njene primene, bez obzira da li je pronalazač za njih znao ili ne, što takvom pronalasku daje širinu naučnog otkrića. Usko tumačenje ovakvih izuzetaka i pretežno razgraničenje otkrića i pronalaska naći će se pred ozbiljnim ispitom pod sve većim pritiskom novih tehnologija, koje su već učinile američko patentno zakonodavstvo prilično pragmatičnim. Naučne teorije ili teorijska saznanja takođe su duhovne tvorevine, kao i matematičke metode i metode kojima se dolazi do teorijskih saznanja. Ujedno one nisu tehničke prirode. To ne znači da se patentabilni pronalasci ne mogu zasnivati na npr. matematičkim metodama.100

11.2. Estetske kreacije
Estetika, kao dojam lepog, nikada nije ni bila patentabilna jer joj manjka praktična vrednost. Svrha estetike je komunikacija, a ne tehničko rešenje problema. Ali, sama estetika nije prepreka patentu ako proizvod, pored toga što izaziva subjektivan osećaj lepog, sadrži i neka određena kvalitativna svojstva. Na primer, ako bi struktura neke nove tkanine bila takva da se može koristiti u oblasti građevinarstva kao podni izolator, što se postiže njenim
godine. (Massadie, G: Les grandes decouvertes de la science, Bordas 1988; prema Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 153) 99 Autor naučnog otkrića ima isključivo pravo na autorsko delo u kome opisuje svoje otkriće. 100 Skraćeni metod deljenja ne bi mogao biti patentiran, ali može se patentirati računar konstruisan tako da funkcioniše u skladu sa tim metodom. Takođe, matematički metod za projektovanje električnih filtera nije patentibilan; međutim, filteri koji su projektovani u skladu sa ovim metodom ne bi bili isključeni iz zaštite patentom. Ili primer za naučne teorije: fizička teorija poluprovodljivosti ne bi bila patentibilna; ali, novi poluprovodnički uređaji i postupci njihove proizvodnje mogu biti patentirani. (Iz Metodologije Zavoda za postupanje u oblasti rešerša i ispitivanja prijava patenata)

INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI

49

zagrevanjem do određene temperature, onda bi takva tkanina mogla biti patentibilna.101 Postupak proizvodnje estetske kreacije može sadržati tehničku inovaciju, te prema tome i biti patentiran. Na primer, dijamant može imati neki naročito lep oblik (koji sam po sebi nije patentibilan) proizveden novim tehničkim postupkom, koji bi se mogao patentirati. Isto tako, nova tehnika štampanja knjige kojom se dobija naročit prelom, koji ima estetski efekat, može biti patentirana, zajedno sa knjigom kao proizvodom tog postupka. Opet, neka supstanca ili kompozicija definisana tehničkim karakteristikama, koja služi za dobijanje posebnog efekta u pogledu mirisa ili ukusa, na primer, za duže održavanje mirisa ili ukusa ili za njihovo naglašavanje, može takođe biti patentirana.

11.3. Planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova
Ovakva uputstva za mentalnu upotrebu ispoljavaju se u umnim i emotivnim reakcijama ljudi, upućuju na rešavanje konkretnih problema, ali su limitirana izostankom tehničkog karaktera, zbog čega se izuzimaju iz pojma pronalaska. Primeri: uputstvo za vođenje knjigovodstva, učenje stranih jezika, rešavanje šahovskih problema, matematičkih zadataka, itd. I ovde američki zakonodavac prvi pravi iskorak i dozvoljava patentiranje uputstava za obavljanje poslova, tzv. poslovnih metoda. Proboj poslovnih metoda u patentni sistem povezan je sa kompjuterskim programima.102
101 Izvor: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 43. 102 Najnovija tendencija u međunarodnom patentnom pravu jeste proširivanje patentne zaštite na poslovne metode (postupke) u najširem značenju. Proboj je učinjen, naravno, u američkom pravu odlukom Apelacionog suda SAD u sporu State Street Bank &Trust Co. protiv Signature Financial Group koja je značajno uticala na pramenu klime u stručnim krugovima vezanim za patentnu zaštitu. Predmet spora bio je kompjuterizovani poslovni sistem koji je predviđao da se sredstva iz zajedničkih fondova plasiraju u Investment portfolio u obliku partnerstva kako bi se ostvarile različite adminstrativne i poreske pogodnosti. Prvostepeni sud odbio je zahtev tužioca za zaštitu kompjuterizovanog postupka za korišćenje zajedničkih fondova u obli ku patenta jer je reč o stvari koja se ne smatra pronalaskom u smislu patentog prava. Inače, poslovne metode kao što su knjigovodstveni postupci i strategije upravljanja i ulaganja nisu se mogle zaštiti u obliku patenta, zbog nedostatka tehničkog karaktera. Taj nedostatak prevaziđen je zahvaljujući kompjuterima jer se svi ti postupci sada nalaze u kompjuterskim programima odnosno imaju tehnički karakter. Navedeni sud se u obrazloženju svoje odluke pozvao na koristan i praktičan aspekat poslovnih metoda (postupaka) kao osnovu za

50

PATENT

11.4. Programi računara
Računarski program103 nije pronalazak, već autorsko delo, koje se štiti autorskim pravom. Konvencija o evropskom patentu u članu 52, stav 3. isključuje računarski program iz pojma pronalaska, ako se traži patent za sam program. U evropskoj doktrini preovlađuje stanovište da su računarski programi autorska dela.104 Stav evropskog patentnog sistema oličenog u nemačkoj sudskoj praksi kaže da računarski program nije nužno usmeren na svet tehnike (iako se služi tehničkim sredstvom u liku računara) zato što on sadrži programski algoritam koji rešava određene probleme postavljene kao logičko-matematičko-organizacione probleme. Rešavajući tako definisane probleme, stručnjak ne koristi samo kompjuter već i sopstvena intelektualna sredstva, kao što je logika.105

patentnu zaštitu, navodeći da svi postupci uključujući i poslovne mogu da budu zaštićeni patentom ako ispunjavaju predviđene uslove. U poslovnim krugovima ističe se i argument u korist proširenja patentne zaštite na poslovne metode (što praktično znači napuštanje tehničkog karaktera pronalaska) da se kompanije na Internetu razlikuju pre svega po poslovnim metodima. Broj patenta kojima se štite pronalasci iz oblasti finansija se svake godine udvostručava u SAD, a pored poznatih finansijskih institucija među imenima nosioca patenta nalazimo i Internet kompanije. S obzirom na dolazeći talas poslovnih metoda iz SAD, verovatno da se evropsko patentno pravo neće moći još dugo odbraniti od proširivanja patentne zaštite i na poslovne postupke, ali ukoliko se to desi, trebalo bi razmišljati o roku pravne zaštite kraćem od roka koju uživa patent. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 71) 103 Evo kako je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu odredila računarski program: niz instrukcija koje su, po njihovom fiksiranju na neki mašinski čitljiv materijalni nosač, sposobne da na mašinu za obradu informacija deluju tako da ona izrazi, izvede ili postigne određenu funkciju ili zadatak ili rezultat. 104 Prema članu 10. TRIPS-a: računarski programi, bilo u izvornom ili u izvršnom kodu, štite se kao književna dela na osnovu Bernske konvencije o zaštiti književnih i umetničkih dela iz 1971. godine. (engl. Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works). Videti i Direktivu Saveta EU br. 91/250/EEC iz 1991. godine o pravnoj zaštiti kompjuterskih programa. (31991L0250 Council Directive 91/250/EEC of May 1991 on the legal protection of computer programs) 105 Pitanje tehničkog karaktera računarskog programa može se uporediti sa uputstvom koje sadrži program telesnih vežbi za mršavljenje, s tim što se vežbe izvode na određenoj gimnastičkoj spravi. Iako je gimnastička sprava tehnička stvar, vežbe za mršavljenje time ne postaju tehničko uputstvo, jer je veza između tog uputstva i gimnastičke sprave akcidentalna, a ne nužna. (prema: Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 71)

INTELEKTUALNADObRAKOJANISUPRONALAScI

51

Ovakav a priori stav evropske prakse da računarski programi nemaju tehnički karakter poznaje dva značajna izuzetka koja omogućuju patentabilnost računarskih programa. Prvi se odnosi na slučaj kada se programom rešava određen tehnički problem vezan za funkcionisanje samog računara. S obzirom na to da se tehnički problem ne može rešavati netehničkim sredstvima, računarski program postaje tehničko uputstvo. Radi se o operativnim sistemskim programima koji ne samo da upravljaju osnovnim funkcijama računara, već i optimizuju vršenje tih funkcija, npr. smanjuju vreme potrebno za obradu informacija (upravo taj kvalitativni tehnički efekat presudan je osnov patentabilnosti). Drugi izuzetak odnosi se na softver za automatsko upravljanje i regulaciju. Ono što automatskom upravljanju daje patentabilnu odoru jeste postojanje neposredne uzročne veze (a to znači bez direktne intervencije čoveka i njegovih intelektualnih sposobnosti) između tehničkih sredstava, koja se koriste u softveru, i tehničkog efekta, koji čini rešenje tehničkog problema. Ono oko čega nema dilema jeste to da su računarski programi pružili poslovnim metodama nedostajući tehnički karakter, bar u praksi američkog zakonodavstva. Razlog zašto američko i japansko pravo pružaju patentnu zaštitu računarskim programima nije samo u tome što je patent „jači” od autorskog prava, već i u ekonomskom aspektu. Nećemo pogrešiti ako kažemo da ekonomija (i njene krilatice poput investicionog kapitala, privatne svojine, profita) u priličnoj meri kreira patentno zakonodavstvo SAD.106

11.5. Prikazivanje informacija
U informacije spadaju ostale intelektualne tvorevine čija je svrha komunikacija ili davanje ljudima određenih informacija, i koje nemaju uputstvo za rešavanje praktičnih problema. Stoga se niti takva informacija, niti njeno prikazivanje ne može uzeti za pronalazak. Međutim, ako prikaz informacija sadrži nove tehničke karakteristike, nosač informacija ili postupak ili aparat za prikazivanje informacija može sadržati patentibilan predmet. Za razliku od sadržaja informacija, raspored ili način prikazivanja može pred-

106 Svakodnevno podnošenje patentnih prijava od strane velikih američkih kompanija naziva se strateško pozicioniranje. Inače, zakonodavstvo SAD dozvoljava patentiranje softvera, i to od 1952. godine i Dekretom o patentima (Patent Act). Više o ovome vidi na veb-stranici Zavoda za patente i žigove SAD: www.uspto.gov

52

PATENT

stavljati patentibilnu tehničku karakteristiku.107 Ovu kategoriju prevashodno čine određena autorska dela, koja se, kako smo već istakli, štite odredbama autorskog i srodnih prava.

12. ljudsko telo
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkriće nekog od njegovih elemenata, uključujući i sekvence ili delimične sekvence gena, ne smatra se pronalaskom.108 Ovakva zakonska odredba u istom članu doživljava modifikaciju u smislu da elemenat izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući i sekvence109 ili delimične sekvence gena, može biti patentabilan, čak iako je struktura tog elementa identična strukturi prirodnog elementa. Razlog zbog kojeg se jedan takav element ne isključuje iz patentibilnosti a priori jeste to što on može biti rezultat tehničkih postupaka koji se koriste za njegovu identifikaciju, prečišćavanje i klasifikaciju i za njegovu proizvodnju van ljudskog organizma, što predstavlja tehnike koje samo ljudi mogu izvesti, a priroda ne.110

107 Primeri takvih tehničkih karakteristika: telegrafski aparat ili sistem za komunikacije koji koristi određeni kod za prikaz znakova (impulsno-kodirana modulacija), merni instrument projektovan tako da proizvodi određeni oblik grafičkog prikaza kojim se predstavlja izmerena informacija, gramofonska ploča koja sadrži brazde određenog oblika za pravljenje stereo zapisa. 108 Po članu 6. Zakona o patentima, koji je usklađen sa Direktivom EU o biotehnološkim pronalascima. Zbog specifičnosti biotehnologije i socioloških implikacija, zakonodavstvo Evropske Unije donelo je razna podzakonska akta koja bliže regulišu ovo polje naučnotehnološkog istraživanja. Tako u Direktivi EU 98/44/EC pod nazivom Biotehnološka Patent Direktiva (eu directive 98/44/ec biotech Patent directive) iz 1998. godine stoji: otkrića u vezi sa pojedinim ljudskim, životinjskim ili biljnim genima ili sekvencama gena i njihove funkcije mogu se patentirati; ljudsko telo kao celina u bilo kojoj fazi nastanka i razvoja ne može se patentirati, kao ni kloniranje čoveka, postupci koji vode ka ljudskom kloniranju, i korišćenje embriona u industrijske ili komercijalne svrhe. (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br.5–6, Novi Sad 2010, str. 371) 109 Od latinskog sequi – slediti, pratiti, ono što dolazi posle čega. 110 Prema direktivi eu br . 98/44/ez o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije.

LJUDSKOTELO

53

Time je na neki način učinjen ustupak farmaceutskoj industriji, čime patentno pravo drži korak sa razvojem na polju istraživanja i pronalaženja lekova za razne bolesti, sposobne da desetkuju čovečanstvo. Naime, značajan broj lekova spravljen je od elemenata koji su izolovani iz ljudskog tela. Elemenat je moguće proizvesti i tehničkim postupkom identifikacije, purifikacije, klasifikacije i reprodukovanja izvan ljudskog tela. Smatra se da je takav humani biološki materijal, izolovan, purifikovan i pripremljen za tehničku primenu, različit od humanog biološkog materijala u stanju u kojem se nalazi u svojoj prirodnoj sredini.111 Zakonsku formulaciju da se iz zaštite isključuju predmeti ili aktivnosti samo u meri u kojoj se prijava patenta odnosi na taj predmet ili aktivnost kao takve, trebalo bi razumeti tako da je eventualna kombinacija patentabilnih i nepatentabilnih elemenata – potencijalno patentabilna. Na primer, otkriće X-zraka nije patentabilno. Međutim, njihovo korišćenje u određene svrhe ili konstrukcija uređaja za njihovu proizvodnju može biti patentabilna. Isto bi važilo i za pronalazak zasnovan na matematičkoj formuli (koja kao takva nije predmet prava na patent) ako on dovodi do rešenja tehničkog problema.112

111 U poslednjih nekoliko godina, istraživači sve uspešnije razumevaju funkcionisanja ljudskog tela i imunog sistema. Biotehnologija je već obezbedila spasilačke lekove kao što su insulin, i eritropoetin, herceptin, a izgledi da se pronađu i lekovi za trenutno neizlečive bolesti prilično su ostvarivi. Revoluciju u terapijskom inženjeringu doneo je pronalazak matičnih ćelija srpskog doktora i genetičara Miodraga Stojkovića. One su osnovne ćelije koje se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste ćelija, kao što su ćelije srčanog mišića, crvena krvna zrnca ili ćelije kože. U kasnijoj fazi života, ove ćelije popravljaju oštećena tkiva. Međutim, s vremenom, ćelije iz našeg tela gube vitalnost i dejstvo im je slabije jer stare zajedno sa nama. Biotehnologija je ovde pronašla strateško mesto formiranjem banki matičnih ćelija, čime je omogućeno njihovo zamrzavanje i upotreba po potrebi (za lečenje poremećaja krvi, metabolizma, imuniteta itd). Kako farmaceuti tvrde, matične ćelije mogu lečiti 75 teških i donedavno neizlečivih bolesti, kao što su maligna oboljenja i urođene bolesti. Neće zvučati nimalo senzacionalistički ako ovo otkriće proglasimo za senzacionalističko. Više o ovome vidi u naslovu Patentiranje biotehnoloških pronalazaka, na kraju poglavlja. 112 Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 44.

54

PATENT

13. izuzeci od patentabilnosti
Iz patentnopravne zaštite su izuzeti113: 1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu 2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja 3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje.

13.1. Pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu
Ovu u uporednom pravu opšteprihvaćenu odredbu, valjalo bi razumeti na sledeći način: ono što vređa javni poredak ili moral jeste komercijalna upotreba pronalaska, a ne sam pronalazak. To znači da se za pronalazak, čija je komercijalna upotreba zabranjena, može steći patent. Ovakvo restriktivno tumačenje podrazumeva da to što se pronalazak u nedostatku zakonske zabrane patentiranja može upotrebiti u nedozvoljene svrhe ne može biti osnov za odbijanje patentne zaštite. To je zbog toga što se pronalazak može upotrebiti kako na dozvoljen, tako i na nedozvoljen način (npr. oružje, otrov, postupak otvaranja zaključanih sefova). Zabrani podležu samo ovi drugi. Pitanje kojem se patentno pravo ne bavi jeste da li bi proizvodnja ili promet takvog proizvoda uopšte ugledali svetlost dana.114 U pronalaske čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu naročito spadaju:
113 Član 7. Zakona o patentima. 114 Ako se pronalaskom za koji se traži zaštita patentom definiše mašina za umnožavanje čije karakteristike obezbeđuju bolju preciznost reprodukcije, a otelovljenje tog aparata može sadržati dodatne karakteristike (za koje se ne traži zaštita, ali su za stručnjaka očigledne) čija je jedina svrha da se omogući da mašina takođe reprodukuje sigurnosne niti u novčanicama, koje su neverovatno slične sigurnosnim nitima u pravim novčanicama, aparat za koji se traži zaštita patentom bi obuhvatao aparat za proizvodnju falsifikovanog novca, što bi moglo da se podvede pod ovu zakonsku odredbu. Međutim, nema razloga da se mašina za umnožavanje, onakva za kakvu se traži zaštita patentom, izuzme od patentibilnosti, pošto bi njena poboljšana svojstva mogla biti korišćena za mnoge prihvatljive svrhe.

IZUZEcIODPATENTAbILNOSTI

55

1) postupak kloniranja ljudskih bića 2) postupak za promenu genetskog identiteta germitivnih ćelija ljudskih bića 3) korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe 4) postupak izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.115 Zakonska regulativa Evropske unije o kloniranju i eksperimentisanju na matičnim ćelijama u svim svojim zakonima, konvencijama i odlukama njenih posebnih tela strogo zabranjuje bilo kakvo eksperimentisanje sa ljudskim embrionima. Tako Rezolucija o kloniranju ljudi, usvojena 1998. godine u Evropskom parlamentu, u preambuli C kaže: „Kloniranje ljudskih bića, bez obzira na to da li se sprovodi na eksperimentalnim osnovama, u kontekstu lečenja neplodnosti, preimplantacione dijagnostike, u svrhu transplantacije tkiva, ili iz bilo kog drugog razloga, smatra se neetičkim, moralno odvratnim, u suprotnosti sa poštovanjem ličnosti i kao teško narušavanje fundamentalnih ljudskih prava, te zbog toga ne može ni pod kojim uslovima biti opravdano niti prihvaćeno”. U tački 1. ove Rezolucije piše da svaka individua ima pravo na sopstveni genetski identitet, te da stoga kloniranje ljudi mora biti zabranjeno. Ovim se direktno osuđuje i zabranjuje korišćenje ljudskih embriona u svrhu lečenja neplodnosti ili transplantacije tkiva, a to su upravo dve osnovne delatnosti genetičkog inženjeringa.116

115 U članu 27. TRIPS-a stoji: Članice mogu isključiti iz patentabilnosti pronalaske čije bi sprečavanje komercijalne eksploatacije na njihovoj teritoriji bilo neophodno da bi se zaštitio javni red i moral, uključujući zaštitu života ili zdravlja ljudi, životinja ili biljaka, ili da bi se izbeglo ozbiljno narušavanje životne sredine; ovo pod uslovom da se isključenje ne sprovodi samo zato što je eksploatacija zabranjena nacionalnim zakonom. Članice takođe mogu isključiti iz patentabilnosti: a) dijagnostičke, terapeutske i hirurške metode lečenja ljudi ili životinja, b) biljke i životinje, osim mikroorganizama, i suštinski biološke postupke za proizvodnju biljaka ili životinja, osim nebioloških i mikrobioloških postupaka. 116 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br.5–6, Novi Sad 2010, str. 379.

56

PATENT

13.2. Pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuju u tom postupku117
S obzirom na to da su iz patentabilnosti isključeni pronalasci koji se neposredno primenjuju na živom telu čoveka ili životinje, oni koji se primenjuju na delovima odvojenim od čoveka ili životinje, kao što su krv, kost, organ, uzorak za biopsiju, mogu biti patentabilni. Analiza izvađene ljudske krvi i vršenje istraživanja na njoj može biti patentibilno, dok se ispitivanje krvi koja se putem dijalize vraća u čovekov organizam ne može patentirati. Hirurški postupak ne ograničava se samo na klasičan način rada pomoću skalpela, već i na najmodernije metode, poput traheoskopije, kateterizacije, primene vantelesnog krvotoka. Ne smatra se hirurškim postupkom npr. zakivanje potkovica kopitarima, skidanje sloja kože sa pete, depilacija, sečenje noktiju. Trebalo bi razlikovati postupak lečenja, koji se uvek odnosi na određenu bolest, od postupka za ishranu, dezinfekciju, higijenu, kozmetiku, ublažavanje i otklanjanje tegoba itd. Iz patentne zaštite nisu isključeni postupci npr. zatezanja stare kože, farbanje kose, utvrđivanje i sprečavanje začeća, ubrzanje rasta kod životinja, veštačko oplođenje, sprečavanje hrkanja. Najzad, isključenost postupka lečenja ili dijagnostikovanja ne odnosi se na proizvod koji se koristi u tim postupcima (npr. proteze, medicinska pomagala, EKG-aparati,

117 Viševekovnom antropocentričnom stavu čoveka prema celokupnoj prirodi koja ga okružuje, pa time i prema životinjama, proizaišlom iz jevrejsko-hrišćanske religije da je Bog stvorio čoveka kao krunu zemaljskog života, a podupretom Pavlovim poklicima u Prvom korintskom pismu „Sve što se prodaje na pijaci mesa jedite i ne istražujte da ne biste opteretili savest’’, dodatni vetar u leđa dao je francuski matematičar i filozof Dekart, svojim čuvenim cogito ergo sum. Duh se reducira na mozak čoveka, a ostatak sveta je mrtva materija. Po njemu, životinja nije ništa drugo do automat koga on upoređuje sa časovnikom od točkića i opruga. Borci za prava životinja zahvaljuju se Dejvidu Hjumu, engleskom filozofskom empiričaru, koji je prvi javno govorio da i životinje osećaju gotovo sve emocije kao i čovek, te su interesi životinja sami po sebi vredni zaštite. (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, str. 373).

IZUZEcIODPATENTAbILNOSTI

57

pejsmejker, lekovi), čime je implicitno potvrđena patentabilnost pronalazaka lekova.118

13.3. Biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak119 za dobijanje biljke ili životinje, osim:
1) biotehnološkog postupka koji se odnosi na biljku ili životinju, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na određenu biljnu sortu ili životinjsku rasu; 2) mikrobiološkog ili drugog tehničkog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom.120
118 Za pronalazak leka karakteristično je da se on privredno iskorišćava u formi proizvoda koji se sastoji od određene supstance i koji se u određenom pakovanju sa određenim uputstvom za upotrebu pušta u promet od strane proizvođača. Činjenica da pri pomisli na lek prvo pomislimo na njegovu pojavnu formu, zavodi nas da stavimo znak jednakosti između onog što taj proizvod u fizičkom i hemijskom smislu jeste i onog čemu služi. Ta konfuzija stvari i njene svrhe, izvor je velikih nesporazuma u patentnom pravu. Da bismo jedan proizvod mogli smatrati lekom, nephodno je da znamo da on, kad se primeni na ljudski ili životinjski organizam, ima tehnički efekat koji se medicinski smatra lečenjem. Znači, lek je samo onaj proizvod koji se primenjuje i kada se primenjuje za lečenje ljudi ili životinja. Kada se taj isti proizvod primeni u neku drugu svrhu, više o njemu ne govorimo kao o leku. Iz ove nesporne činjenice zaključujemo da u osnovi prirode pronalaska leka stoji njegova primena za lečenje. (smatra Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 186 i fusnota br. 66). Vidi: zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Službeni glasnik RS, br. 30/10). Takođe, vidi veb-stranicu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije: www.alims. gov.rs 119 Postupak proizvodnje biljaka ili životinja je „bitno biološki postupak” ako se u celosti sastoji iz prirodnih postupaka kao što su ukrštanje ili selekcija. Primer: postupak ukrštanja, međusobnog ukrštanja (inter-breeding), ili selektivnog ukrštanja, na primer, konja, kojim je obuhvaćena samo selekcija radi priploda i uzgoja životinja određenih karakteristika, bio bi bitno biološki, te, stoga, ne bi bio patentibilan. S druge strane, postupak za tretiranje biljke ili životinje radi poboljšanja njenih osobina ili prinosa ili da bi se pospešio ili suzbio njen rast, ne bi bio bitno biološki, pošto je suština ovog pronalaska tehnička, iako je u njemu sadržan biološki postupak. Primer: metod orezivanja drveta ili tretiranje zemljišta tehničkim sredstvima radi suzbijanja ili poboljšanja rasta biljaka ne bi bio izuzet od patentibilnosti. 120 Kompanije koje se bave transgenetskim ispitivanjem na životinjama i biljkama tvrde da je patentna zaštita od prevashodnog značaja jer stimuliše izuzetno skupa istraživanja, obezbeđujući im monopolska patentna prava nad postignutim rezultatima. Patent za životinje obuhvata životinje sa posebnim nizovima gena, kakvi ne postoje u prirodi,

58

PATENT

14. Postupak za priznanje prava na patent
Postupak za priznanje prava na patent je upravni postupak121 koji se pokreće i vodi pred nadležnim organom za poslove u vezi sa zaštitom pronalazaka, a to je Zavod za intelektualnu svojinu. Valja znati da je postupak za priznanje prava na patent po pravilu dugotrajan, formalan, zahtevan i skup.122

14.1. Pokretanje postupka
Postupak za sticanje prava inicijalno se pokreće podnošenjem pismene prijave Zavodu za intelektualnu svojinu. Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta. Jednom prijavom može se tražiti priznanje patenta za više pronalazaka samo ako su ti pronalasci međusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazačku zamisao.123 Podnosilac prijave može biti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, domaće ili strano. Domaće fizičko i pravno lice ne može da traži zaštitu pronalaska u inostranstvu pre nego što podnese prijavu Zavodu i to tek po proteku roka od tri meseca od dana podnošenja prijave. Ukoliko je više lica radilo na stvaranju jednog pronalaska, oni zajednički podnose prijavu. Zanimljivo je da Zavod ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu. Naš zakonodavac je pošao od oborive pravne pretpostavke da je podnosilac prijave pronalazač, odnosno supronalazač, tj. da ima pravo na zaštitu.124
i koji tim životinjama daju posebne karakteristike. U farmaceutskoj industriji koriste se životinje dobijene genetskim inženjeringom u proizvodnji lekova (hormon ljudskog rasta, insulin), pa je zainteresovanost ovih kompanija za dobijanje patenta za životinje izmenjene genetskim inženjeringom veliko. (navedeno prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 70) Upravni postupak detaljno uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, dok upravne sporove reguliše Zakon o upravnim sporovima. Pošto sadrži posebne odredbe u vezi sa upravnim postupcima koji se odvijaju pred Zavodom, Zakon o patentima je i materijalni i procesni zakon. Pronalazač može (iako se to veoma retko dešava) odlučiti da svoj pronalazak otkrije javnosti (što se zove odbrambeno obelodanjivanje) i tako mu obezbedi mesto u „javnom dometu”, sprečivši sva druga lica da bilo kada i bilo gde prijave taj pronalazak. Jedinstvo pronalaska predviđeno je članom 22. Zakona o patentima. Svojstvo pronalazača se pretpostavlja i u pravima drugih evropskih zemalja. U anglosaksonskom pravu, podnosilac prijave čak garantuje da je on i pronalazač. U suprotnom, on ne može da podnese prijavu za priznanje prava. Ovde se dakle radi o

121

122 123 124

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

59

Tokom postupka za zaštitu pronalaska nadležni organ neće dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo ovlašćenje (tajnost patentne prijave kao načelo patentnog prava). Prijava koja se podnosi Zavodu može se podneti faksom s tim da u roku od mesec dana stigne u uobičajenoj pismenoj formi. Prijava može biti i na stranom jeziku, s tim što podnosilac mora u roku od dva meseca da dostavi prevod Zavodu na srpski jezik. Prijavu, koja ima pravnu prirodu akta u upravnom postupku, podnosi fizičko ili pravno lice, koje činom podnošenje prijave stiče pravo prvenstva i pravo da se ipunjenost uslova ceni prema datumu podnošenja prijave.

14.2. Sadržina prijave za priznanje patenta
Prijava za priznanje patenta mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje patenta 2) opis pronalaska 3) jedan ili više zahteva za zaštitu pronalaska patentnom 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajućem slučaju 5) apstrakt. 14.2.1. Zahtev za priznanje patenta Zahtev za priznanje patenta sadrži izričito naznačenje da se traži priznanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazaču, odnosno napomenu o izjavi da pronalazač ne želi da bude naveden u prijavi, i naziv pronalaska koji odražava njegovu suštinu.125 U slučaju da pronalazač ne želi da njegovo ime bude naznačeno, podnosilac prijave dužan je da u roku od tri meseca od podnošenja prijave dostavi izjavu o tome. Ukoliko podnosilac prijave nije pronalazač ili nije jedini pronalazač, dužan je da u prijavi navede imena svih pronalazača i da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave podnese izjavu o osnovu sticanja
zakonskoj neoborivoj pretpostavci u korist pronalazača. Iz tog razloga, podnosioci prijave u Velikoj Britaniji i SAD mogu da budu samo fizička lica – pronalazači ili autori koji, po dobijanju prava, ugovorom o cesiji prenose svoje pravo na druga pravna ili fizička lica. 125 Član 24. Zakona o patentima.

60

PATENT

prava na podnošenje prijave. U takvoj pismenoj izjavi o pravnom osnovu sticanja prava na podnošenje prijave, nije dovoljno samo navesti vrstu pravnog osnova već i bliže podatke (npr. presuda – koji sud je doneo, poslovni broj i datum, stranke i slično, ugovor – kad je zaključen, gde, između koga i slično, ostavinsko-nasledno rešenje suda itd). Naziv pronalaska trebalo bi da jasno i sažeto izražava tehničku suštinu pronalaska. Naziv ne sme sadržati komercijalne nazive, žigove, imena, šifre ili skraćenice koje se uobičajeno koriste za pojedine proizvode i slično. Ispitivač bi mogao da pregleda naziv u svetlu svog tumačenja opisa pronalaska i patentnih zahteva uključujući i odgovarajuće izmene i dopune. Naziv može biti izmenjen i za vreme suštinskog ispitivanja, tj. prilikom pripreme teksta priznatog patenta. 14.2.2. Opis pronalaska Opis pronalaska mora biti potpun i jasan jer je njegova funkcija da stručna javnost bude obaveštena o nastalom pronalasku i da prepozna društveni kontekst u kojem se pronalazak pojavljuje. Pronalazak mora biti tako opisan da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti.126 Drugim rečima, pronalazak mora biti opisan u kontrastu prema stanju tehnike koje je prijaviocu poznato, tako da se odmah mogu uočiti novine i prednosti pronalaska u odnosu na stanje tehnike. Ako to nije očigledno iz tehničkog opisa pronalaska, prijavilac mora da naznači i koja se društvena potreba zadovoljava predmetnim pronalaskom, tj. koja je njegova svrha.127
126 Ako se pronalazak odnosi na živ biološki materijal koji se ne može opisati na način predviđen Zakonom, onda će se smatrati da je taj uslov zadovoljen deponovanjem tog živog, reproducibilnog materijala u ovlašćenu ustanovu u kojoj će se on čuvati i održavati i biti na raspolaganju zainteresovanim stručnjacima. Kako je Srbija ratifikovala Budimpeštanski sporazum o deponovanju mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja, to će se u našoj zemlji priznavati depoziti izvršeni ne samo kod nas već i u drugim zemljama. 127 Pre skoro sedam decenija, tada poznata svetska glumica Hedy Lamarr i njen saradnik Goerge Antheil dobili su od američkog Patentnog zavoda patent za uređaj za radijsko navođenje torpeda koji bi koristio danas aktuelnu tehniku preskačućih frekvencija za radijsko navođenje torpeda koje bi bilo teško otkriti, ali i ometati radijske signale. Možda nazajnimljivije od svega jeste to da je pored Lamarrove, glumice, koautor patenta, Antheil po zanimanju bio – koncertni pijanist. Sama ideja uopšte nije bila besmislena, samo je bila daleko ispred svog vremena. Patent nije iskorišćen tokom Drugog svetskog rata, a tek je 1962, tri godine nakon isteka patenta, tokom Kubanske krize,

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

61

Opis pronalaska sadrži sledeće delove: 1) naziv pronalaska, koji mora da bude isti kao u zahtevu za priznanje patenta 2) oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, uz navođenje oznake po Međunarodnoj klasifikaciji patenata, ako je podnosiocu prijave poznata 3) definisani problem za čije se tehničko rešenje traži zaštita patentom 4) stanje tehnike (prikaz i analiza poznatih rešenja definisanog problema), izloženo u obimu u kome je podnosiocu prijave poznato, a koje je neophodno za razumevanje pronalaska i ispitivanje prijave, uz navođenje patentnih dokumenata i drugih izvora koji se odnose na opisano stanje tehnike 5) izlaganje suštine pronalaska tako da se tehnički problem i njegovo rešenje mogu razumeti, kao i navođenje novosti pronalaska u odnosu na stanje tehnike 6) kratak opis slika nacrta, ako ih ima 7) detaljan opis najmanje jednog od načina ostvarivanja pronalaska, uz navođenje primera izvođenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji 8) način industrijske ili druge primene pronalaska ako nije očigledan iz opisa pronalaska ili iz prirode pronalaska.128 Još jednom valja naglasiti da komercijalna upotreba pronalaska nije relevantna za otkrivanje pronalaska, pa o njoj ni be trebalo pisati u bilo kom dokumentu koji se predaje nadležnom organu za ispitivanje uslova priznanja prava na patent ili mali patent.

američka mornarica napravila prvi torpedo koji koristi ovu tehniku navođenja. Kada je svoj izum pokušao objasniti američkim mornaričkim glavešinama, George Antheil je pokušao da kao analogiju, koristi primer iz konstrukcije koncertnog klavira. Odmah je shvatio da je to bila greška. „Moj bože, mogao sam ih čuti kako međusobno govore: Morali bismo ugurati čitav klavir u torpedo!” Ideja je tada odbačena jer se mornarici činilo da bi takav uređaj bio previše kabast da stane u torpedo (analogija sa klavirom stvarno nije bila dobra), a tek 20 godina kasnije postalo je jasno da su glumica i pijanist znali o čemu govore. (Baltezarević, V.: Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 86) 128 Član 5. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka (Službeni list SCG, br. 62/04)

62

PATENT

14.2.3. Patentni zahtevi Patentni zahtev, koga poznaju gotovo sva savremena nacionalna zakonodavstva, nastao je u američkom pravu tokom 19. veka. Patent deluje samo prema pronalasku koji je definisan u patentnom zahtevu. Takva definicija je zakonska pretpostavka za sticanje zaštite, tim pre što za određivanje obima zaštite nije odlučujuće šta je pronalazač pronašao već šta je tražio da se zaštiti. Interesantno je viđenje veze između titulara patenta i društva iz diskusije povodom donošenja švajcarskog Zakona o patentima 1907. godine: „Od lica koje traži patent, ne zahteva se mnogo, ako ono na obavezujući način, jasno i određeno kaže u čemu vidi bit pronalaska. U tome se sastoji prirodna protivusluga društvu koje mu dodeljivanjem patenta garantuje isključivo pravo na pronalasku.”129 Znači, pored toga što verbalno definiše pronalazak za koji se traži zaštita (patentni zahtev je definicija pronalaska), određuje granice njegove patentnopravne zaštite, patentni zahtev predstavlja i neposrednu informaciju drušvu o pronalasku. Patentni zahtev sastoji se od preambule u kojoj se navode predmet pronalaska i bitne tehničke karakteristike, naznačeni deo sa početnim izrazom „naznačen time” i tehničkim svojstvima čija se zaštita traži. Takoreći, on rekonstruiše strukturno-funkcionalne i tehničke karakteristike pronalaska. Važno je voditi računa o tome da patentni zahtev i opis pronalaska budu međusobno usklađeni, i da sadrže iste termine, mere i merne jedinice, zato što se opis i nacrt pronalaska koriste za tumačenje patentnih zahteva. Zahtev mora biti precizno, koncizno i jasno određen, kako bi isključio netačna tumačenja, iz kog razloga se ne smeju upotrebljavati izrazi koji imaju dva ili više značenja.130 To znači da se prilikom formulisanja patentnog zahteva moraju, u osnovi, primenjivati formalno-logička pravila definisanja pojmova, odnosno tzv. genusni metod.131 On počiva na dve činjenice: prva, da se jedan pojam može definisati samo uz pmoć drugih pojmova; drugi, pojmovi se, s obzirom na stepen njihove apstrakcije, nalaze u međusobnom hijerarhijskom odnosu. Struktura ovakve definicije podrazumeva postojanje dva elementa:
129 Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 77. 130 Takođe, pogrešno je koristiti neke opisne izraze umesto preciznih pojmova, npr. umesto reči „toplo” mora se navesti tačna temperatura. 131 Prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 168.

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

63

najbliži rodni pojam (genus proximum) sa kojim se značenjski izjednačava pojam koji je predmet definisanja u patentnom zahtevu, i specifična razlika (differentia specifica) po kojoj se pojam koji je predmet definisanja u zahtevu razlikuje od najbližeg rodnog pojma. Apstraktnoj definiciji pronalaska doprinosi razvoj naučnih saznanja i zakonitosti, koje omogućavaju saznanje unutrašnjih veza između koncepta pronalaska i očekivanih rezultata, iako pronalazač nema za cilj upoznavanje naučnih zakonitosti koje čine osnovu pronalaska, zbog toga što je njegova delatnost stvaralačka, a ne spoznajna.132 Imajući u vidu da patentni zahtev određuje obim patentne zaštite pronalaska, logično je da će prijavilac težiti da zahtev formuliše na što apstraktniji način, kako bi njime obuhvatio što veći broj različitih materijalnih konkretizacija svog pronalaska. Toj težnji patentno pravo suprotstavlja tri bitna ograničenja: neophodnost da patentni zahtev bude podržan u opisu pronalaska, zatim materijalne uslove za patentiranje pronalaska i zabranu patentiranja naučnih otkrića i teorija. Patentni zahtev formuliše se u jednoj rečenici i, po pravilu, sadrži: 1) uvodni deo, u kome se navodi naziv pronalaska, a zatim one tehničke karakteristike koje u međusobnoj kombinaciji pripadaju prethodnom stanju tehnike, a koje su neophodne za definisanje karakteristika pronalaska za koje se zahteva zaštita 2) karakteristični deo zahteva, kome prethodi izraz naznačen time, u kome se navode nove tehničke karakteristike pronalaska za koje se u međusobnoj kombinaciji ili u kombinaciji s tehničkim karakteristikama stanja tehnike zahteva zaštita patentom. Tipologija patentnih zahteva prema kategoriji pronalaska: U zavisnosti od toga koji se pronalazak definiše u patentnom zahtevu, patentni zahtevi se dele na one za pronalazak proizvoda, one za pronalazak postupka, one za pronalazak primene, i one za pronalazak leka.133
132 Poluga je dugo bila upotrebljivana, a da se nije znalo za princip fizike na kojem se zasniva njeno delovanje; voda je dugo vremena podizana pumpama, a da nije se nije znalo za Toričelijev princip na kojem se zasniva ta pojava. (prema Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 74) 133 Potencijal uspavanog tržišta za nove lekove doveo je kompaniju Pfizer do preuzimanju licence od hrvatske kompanije Pliva koja je bila vlasnik patenta na azitromicin. Najdžel Kigan, analitičar Daiwa instituta za evropska istraživanja u Londonu, procenio je da su

64

PATENT

14.2.4. Nacrt Nacrt je skup svih slika. Slika se po pravilu daje u formi tehničkog crteža, osim kada je drugi način neophodan za prikazivanje pronalaska (na primer: fotografije metalografskih struktura, mikrofotografije tkiva i ćelija i drugo). Nacrt se prilaže na posebnim listovima. Slike se izrađuju prema pravilima tehničkog crtanja, u ortogonalnoj projekciji s potrebnim brojem preseka, a ako je to neophodno – u aksonometriji, izometriji i sl. Slike mogu da se izrade i u vidu šema, uz korišćenje simbola standardizovanih za odgovarajuću oblast tehnike. Grafikoni, algoritmi i dijagrami smatraju se slikama.134 14.2.5. Apstrakt Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska i služi isključivo za tehničko informisanje. Praksa nas opominje da apstrakt, zbog zahteva sažetosti, ne bi trebalo da sadrži više od 150 reči. Apstrakt ne sme sadržati navode u vezi sa proizvoljnim svojstvima i vrednostima pronalaska, kao ni navode u vezi sa teorijskim mogućnostima primene. Inače, apstrakt je potpuno irelevantan za pitanja sadržine i obima patentne zaštite, kao i za pitanje
naknade od prodaje konačnog proizvoda i zarada od prodaje neupakovanog azitromicina kompaniji Pfizer iznosila više od 75% operativne dobiti Plive u 1999.godini. Plivu, najunosniju kompaniju u Hrvatskoj i najveću farmaceutsku kompaniju u Srednjoj Evropi, sada smatraju prvom centralno-evropskom „u kući izrasloj” multinacionalnom kompanijom. Nekada je bila entitet koji se borio za opstanak. Sve se to izmenilo nakon otkrića azitromicina. Pliva je prijavu za ovaj pronalazak, čiji su pronalazači Slobodan Đokić i Gabrijela Kobrehel, podnela 1981. godine Saveznom zavodu za patente SFRJ. Danas je azitromicin najprodavaniji antibiotik u svetu. Licenca za lek ustupljena je kompaniji Pfizer, koja ga prodaje kao zithromax. Prodaja zithromaxa u 1998. godini premašila je milijardu dolara. Velika zarada koju je ostvarila nakon dogovora o licenci omogućila je Plivi brzo širenje u Hrvatskoj, Poljskoj i Rusiji. Zadivljujuće je da se sve dogodilo samo zato što su naučnici kompanije Pfizer 1981. godine slučajno naišli na Plivin patent dok su pretraživali patentnu dokumentaciju USPTO (Zavod za patente i žigove Sjedinjenih Američkih Država). (Idris, K: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 75) 134 Jedino pitanje koje može izazvati teškoće jeste to, da li je tekstualna sadržina nacrta apsolutno neophodna. Kada se radi o šemama kola, sa praktičnog stanovišta, može se se smatrati da su blok dijagrami i algoritmi, kao i pojmovi prihvaćeni za označavanje funkcionalnih celina kompleksnih sistema (na primer „magnetna memorija”, „integrator brzine”), neophodni, ako pomažu da se šema brzo i jasno shvati. (Iz Metodologije Zavoda za postupanje u oblasti rešerša i ispitivanja prijava patenata, videti na: http:// www.zis.gov.rs/sr/patenti/patenti_propisi.html)

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

65

ispunjenosti uslova dovoljne opisanosti pronalaska. Ali, on ima važnu ulogu kao instrument za rešerš u datoj tehničkoj oblasti. Na kraju, da zaključimo, prijava ne sme da sadrži: 1) navode ili slike protivne zakonu ili moralu 2) navode koji omalovažavaju proizvode ili postupke bilo kog trećeg lica ili kvalitet i značaj prijave ili patenta, odnosno malog patenta tog lica. Poređenje sa stanjem tehnike, samo po sebi, ne smatra se omalovažavanjem. 3) navode koji očigledno nisu ni značajni ni potrebni. Ako se nešto od ovoga, ipak, nađe u prijavi, Zavod će to prilikom objavljivanja izostaviti.135

14.3. Podela prijave patenta
Ako se jedna prijava kojoj je priznat datum podnošenja odnosi na više pronalazaka koji nisu međusobno povezani istom pronalazačkom idejom, podnosilac prijave može sam ili na zahtev Zavoda da iz te prijave (prvobitna prijava) izdvoji jedan ili više pronalazaka i da za svaki od njih podnese izdvojenu prijavu (da podeli prvobitnu na dve ili više samostalnih prijava). Podela prijava dozvoljena je do donošenja rešenja po prijavi patenta. Izdvojena prijava može imati za predmet samo ono što je sadržano u prvobitnoj prijavi i zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uživa pravo prvenstva te prijave.136

135 Prema članu 12. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka. 136 U patentnom pravu SAD postoji sistem privremene prijave. To znači da podnosilac može da podnese prijavu sa pojednostavljenim formalnostima (bez patentnog zahteva) i ukoliko u roku od godinu dana od podnošenja te prijave dopuni prijavu, kao datum prvenstva uzeće se datum podnošenja privremene prijave. Rok pravne zaštite patenta koji traje 20 godina će se, međutim, računati od datuma podnošenja dopunjene prijave. To znači da podnošenjem privremene prijave, podnosilac obezbeđuje sebi prioritet u odnosu na druge prijavioce za isti pronalazak (i to na osnovu konvencijskog prioriteta) ali ne skraćuje period zaštite. Pored toga, za godinu dana od podnošenja privremene do podnošenja dopunjene prijave, prijavilac ima vremena da proceni da li se prijavljeni pronalazak komercijalno isplati tj. da li da se izloži velikim troškovima koja zahteva dopunjena prijava, s obzirom da uživa zaštitu od podnošenja privremene prijave, prijavilac svoje proizvode iznosi slobodno na tržište od tog trenutka.

66

PATENT

14.3.1. Dopunska prijava Dopunska prijava podnosi se u slučaju da podnosilac prijave ili nosilac patenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave. Na osnovu dopunske prijave može se steći dopunski (zavisni) patent, i to tek nakon i ako se prizna osnovni (nezavisan) patent. Rok za podnošenje dopunske prijave ne postoji, ali rok za podnošenje zahteva da dopunski patent postane osnovni iznosi tri meseca od datuma prestanka važenja osnovnog patenta ili od pravosnažnosti rešenje kojim je poništeno priznanje osnovnog patenta. Odricanjem od osnovne prijave patenta obustavlja se i postupak po dopunskoj prijavi. 14.3.2. Izmene prijave u toku postupka Eventualne izmene prijave u toku postupka moguće su jedino ako se njima ne proširuje predmet zaštite, tj. ako one ne zadiru u ukupan tehnički informacioni sadržaj prijave. To znači da nije dozvoljeno proširivati opis pronalaska novim sadržinskim elementima, da nije dopušteno menjati patentne zahteve tako da izlaze izvan okvira sadržine prvobitnog opisa, i da nije validna promena imena pronalaska tako da novo ime obuhvati i elemente koji su izvan sadržine prvog opisa. Zato je najvažnije u prvom turnusu precizno i sveobuhvatno popuniti patentne spise. Dozvoljene izmene ili dopune, koje se mogu uraditi samoinicijativno ili na poziv Zavoda, tiču se preformulacija, stilskih i formalnih doterivanja, i eventualnog sadržinskog sužavanja patentnih zahteva. Ako se na poziv Zavoda nedostatak ne otkloni ili ako se dopunom ili izmenom prijave proširi predmet zaštite, zahtev se odbija. U slučaju da Zavod, iz nekog razloga, prihvati proširenje predmeta zaštite, zainteresovano lice ima mogućnost da traži poništaj proširenog dela u postupku delimičnog oglašavanja ništavim rešenja o priznanju patenta.

14.4. Pravo prvenstva
Pravo prvenstva je pravni institut kojim se daje prednost u ispitivanju onom pronalazaču koji prvi podnese prijavu, odnosno čija prijava nosi raniji datum podnošenja. Prior tempore potior jure (Prvi u vremenu, prvi u pravu) daje prednost pronalazaču nad svim ostalim podnosiocima prijava koja bi se odnosila na isti pronalazak. To je izuzetno važno kad dva ili više pronalazača, nezavisno jedan od drugog, stvore isti pronalazak. Datum na prijavi sa-

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

67

drži dan i čas (astronomsko merenje vremena) kada je Zavod primio prijavu. Ispitivač ne ispituje da li je pravo prvenstva punovažno. Ovom, prilično logičkom, redosledu ispitivanja podnetih patentnih prijava suprotstavlja se donekle pravo međunarodnog prvenstva. Međunarodno pravo prvenstva pruža prednost u Republici Srbiji licu koje je u nekoj državi članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije podnelo urednu prijavu za bilo koji oblik zaštite pronalaska ili njegovom pravnom sledbeniku. Pravo prvenstva računa se od datuma podnošenja te (ranije) prijave, ako se zadovolje i ostali materijalnopravni i procesnopravni uslovi. Prijava je uredna ako joj je priznat datum podnošenja prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, ili u skladu sa međunarodnim ugovorima između tih članica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave. Kako Zavod ex officio ne vodi računa o pravu prvenstva (niti bi službenik Zavoda to ikako i mogao znati), podnosilac te prijave mora u pismenoj formi u roku od dva meseca od dana podnošenja prijave Zavodu zatražiti pravo prvenstva. Da bi zahtev za priznanje prava prvenstva bio punovažan, potrebno je kumulativno ispunjenje narednih uslova: 1) ranija prijava mora biti podnesena u državi članici Pariske unije Svetske trgovinske organizacije 2) ranija prijava za koju se traži pravo prvenstva mora biti podnesena od strane podnosioca prijave u Srbiji ili njegovog pravnog prethodnika 3) ranija prijava mora biti podnesena najkasnije 12 meseci137 pre datuma podnošenja prijave u Srbiji 4) ranija prijava mora biti „prva prijava”138 podnesena u vezi sa istim pronalaskom na koji se odnosi prijava podnesena u Srbiji.
137 Reč je o prekluzivnom roku. 138 Prva prijava je prijava u kojoj je po prvi put obelodanjen bilo koji deo ili ceo predmet prijave podnesene u Srbiji. Ona je osnov za priznanje prava prvenstva. Ukoliko se utvrdi da prijava na koju se odnosi zahtev za priznanje prava prvenstva, nije prva prijava u ovom smislu, već da je određeni deo predmeta ili celokupan predmet obelodanjen u nekoj još ranijoj prijavi koju je podneo isti podnosilac prijave ili njegov pravni prethodnik, zahtev za priznanje prava prvenstva je ništavan ukoliko je predmet već obelodanjen u toj ranijoj prijavi. Korisno je znati i sledeće: Kasnija prijava koja ima isti predmet zaštite kao i prvopodneta prijava u istoj državi smatraće se prvom prijavom za

68

PATENT

Podnosilac prijave dužan je da dostavi i prepis prve prijave overene od strane nadležnog organa države članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije. Rok je tri meseca, i on teče od dana podnošenja zahteva za priznanje prava prvenstva i nije prekluzivan rok materijalnog prava, što znači da je moguće tražiti povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka iz opravdanih razloga. Ukoliko isti podnosilac prijave ima više ranije podnetih prijava u jednoj ili više država članica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, on ima mogućnost da zahteva priznanje višestrukog prava prvenstva. Institut višestrukog prava prvenstva deo je međunarodnog patentnog prava. Kao i u prethodnom slučaju, i ovde najranija prijava mora biti podnesena najviše 12 meseci pre datuma podnošenja prijave u Srbiji. Za predmet prijave u Srbiji biće priznat datum prava prvenstva najranije prijave kojoj je priznato pravo prvenstva, a kojom je taj predmet obelodanjen. Zahtev za priznanje jednog ili višestrukog prava prvenstva može se odnositi samo na one karakteristike pronalaska koje su opisane u bilo kom delu prijave, odnosno prijava čije se pravo prvenstva zahteva. Ako se izvesne karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u patentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, dovoljno je, da bi bilo priznato prvenstvo, da se iz svih sastavnih delova prijave ove karakteristike mogu utvrditi.139 Dejstvo prava prvenstva ogleda se u tome da se datum prvenstva smatra kao datum podnošenja prijave za zaštitu pronalaska. Ali, pravo prvenstva nije od značaja samo u smislu davanja prednosti ranije podnetoj prijavi. Znajući da stanje tehnike obuhvata sve tehničko znanje koje je opšteprihvaćeno i dostupno javnosti na bilo koji način pre datuma podnošenja prijave pronalaska, punovažnost prava prvenstva dobija na važnosti pri određivanju datuma koji predstavlja granicu tehničkog znanja u odnosu na koje se vrši ispitivanje patentibilnosti pronalaska.
određivanje prava prvenstva pod uslovom da je na dan njenog podnošenja prva prijava povučena, da se od nje odustalo ili je odbačena, a da nije bila dostupna javnosti i nije bila osnov nekog prava i ako ranije nije poslužila kao osnov za priznanje prava prvenstva. Na osnovu prve prijave, u tom slučaju, ne može se više zahtevati pravo prvenstva. 139 Konvencija o evropskom patentu, Ugovor o patentnom pravu i Pravilnik za sprovođenje tog ugovora predviđaju pravo obnove prava prvenstva, mogućnost ispravljanja i dopune zahteva za priznanje prava prvenstva. Smatramo da bi predmetne odredbe i naš zakonodavac trebalo da usvoji.

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

69

Pojedina nacionalna zakonodavstva poznaju institut period milosti (delais de grace). To je pravo pronalazača da, pre podnošenja prijave za priznanje patenta, čini dostupnim sadržinu svog pronalaska javnosti, u ograničenom vremenu, a da takvo njegovo ponašanje ne utiče na novost prijavljenog pronalaska.140

14.5. Ispitivanje patentnih prijava
U uporednom pravu postoje tri sistema ispitivanja novosti pronalazaka: 1) sistem prethodnog ispitivanja 2) sistem odloženog ispitivanja 3) sistem registracije. Po sistemu prethodnog ispitivanja, ispitivanje se vrši po službenoj dužnosti, bez posebnog zahteva, podnošenjem prijave za priznanje patenta. Faza ispitivanja prijave prethodi fazi donošenja rešenja o priznanju (ili odbijanju) prava na patent. Prednost ovog sistema ogleda se u tome da podnosilac prijave ima izvesnost u pogledu novosti pronalaska čiju pravnu zaštitu traži. Nedostaci ovog sistema su visoki troškovi i gubitak vremena, te se on polako napušta u korist sistema odloženog ispitivanja. Po sistemu odloženog ispitivanja, novost pronalaska ispituje se samo na izričit zahtev, odnosno u slučaju kada podnosilac zahteva ima nameru ili već koristi taj pronalazak u proizvodnji. U tom slučaju, on će biti spreman da podnese troškove ispitivanja. Takođe, pošto se ispituje daleko manji broj pronalazaka nego po sistemu prethodnog ispitivanja, aparat za ispitivanje je manje opterećen i postupak kraće traje.
140 Opravdanje za ovakvo ponašanje pronalazača nalazi se u činjenici da, pronalazači često objavljuju rezulatate svojih istraživanja u stručnim časopisima, na kongresima, razmenjuju svoja iskustva sa drugim pronalazačima. Predlaže se da taj period iznosi 6 meseci pre podnošenja prijave za priznanje patenta (iako ima i predloga da iznosi 12 meseci) s tim što pronalazač mora uz prijavu da podnese i izjavu da se koristio periodom milosti. Datum prvenstva ostaje isti: datum podnošenja prijave za patent. Pronalazači iznose još jedan dopunski argument za uvođenje ovog instituta – objavljivanje pronalaska često je uslov da se nađu sredstva kojima će se finansirati zaštita pronalaska. Treba reći da se u nekim sektorima privrednog života objavljivanje novog pronalaska ne može čak ni izbeći (na primer, prezentacija nove poljoprivredne mašine). Ovaj institut poznaju zakonodavstva SAD, Kanade, Nemačke. (navedeno prema: Besarović, V.: Intelektualna svojina, str. 86)

70

PATENT

Treći sistem, sistem registracije, predviđa da se novost pronalaska ne ispituje već se na osnovu prijave patent automatski izdaje. U slučaju da zaštićeni pronalazak ima nedostatke, zainteresovana lica mogu da pokrenu spor kod nadležnog suda. Nedostatak ovog sistema jeste neizvesnost podnosioca prijave u pogledu kvaliteta prijavljenog pronalaska, pogotovu ako taj pronalazak upotrebljava ili ima nameru da upotrebljava u proizvodnji.141 Po prijemu prijave patenta, ispituju se uslovi za priznanje datuma podnošenja prijave. Utvrđivanje datuma podnošenja prijave izdvojeno je u poseban institut i razdvojeno od formalnog ispitivanja, i to iz dva razloga: prvo, utvrđivanje datuma podnošenja prijave je pretpostavka za pristupanje formalnom ispitivanju prijave, i drugo, određen datum podnošenja prijave se prizna ili ne ili u trenutku podnošenja prjave, dok se formalnim ispitivanjem utvrđuje da li prijava uopšte ispunjava uslove da se uzme u suštinsko (materijalno) razmatranje. U slučaju da uslovi priznavanja datuma podnošenja nisu ispunjeni (naznačenje da se traži priznanje patenta, ime i prezime podnosioca prijave, i opis pronalaska), Zavod poziva podnosioca da u roku od dva meseca od datuma prijema obaveštenja otkloni uočene nedostatke. U tom slučaju, kao datum podnošenja prijave uzima se dan kada je podnosilac otklonio nedostatke. Ako on to propusti da uradi, pravna posledica propuštanja jeste zaključak kojim se prijava odbacuje. Ako se u prijavi patenta poziva na nacrte koji nisu sadržani u prijavi, Zavod poziva podnosioca da iste dostavi u roku od dva meseca. Tada će se datumom podnošenja prijave smatrati datum prijema nacrta. Pravna posledica nedostavljanja biće stav Zavoda da se podnosilac na njih nije ni pozvao. 14.5.1. Formalno ispitivanje Nakon utvrđivanja datuma podnošenja prijave započinje faza formalnog ispitivanja. Cilj formalnog ispitivanja jeste ocena da li se prijava može objaviti. To će biti slučaj ako na sledeća pitanja službenik Zavoda pronađe afirmativne odgovore: 1) da li je plaćena taksa za podnošenje prijave 2) da li je, u odgovarajućem slučaju, dostavljeno uredno punomoćje zastupnika, odnosno izjava o zajedničkom predstavniku
141 Op. cit. str. 88.

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

71

3) da li je u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi 4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva 5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave 6) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena preko zastupnika koji ispunjava zakonske uslove da bude zastupnik 7) da li prijava sadrži sve zakonom propisane delove i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju uslove 8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska. Ukoliko prijava ne ispunjava ulove za objavu, podnosilac se poziva da u roku koji nije kraći od 60 i nije duži od 90 dana otkloni nedostatke, ili se suočava sa negativnom meritornom odlukom – odbacivanjem prijave. Prijava se objavljuje u službenom glasilu142 Zavoda po proteku 18 meseci od dana podnošenja, odnosno dana zatraženog prvenstva. Na zahtev podnosioca, prijava se objavljuje i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma njenog podnošenja. 14.5.2. Suštinsko ispitivanje uslova patentabilnosti Po objavljivanju prijave, podnosilac mora podneti zahtev za suštinsko ispitivanje uslova patentabilnosti, ukoliko želi nastavak postupka zaštite svog pronalaska.143 Suštinsko ispitivanje obuhvata ispitivanje da li je pronalazak: 1) patentibilan 2) izuzet od patentabilnosti 3) međusobno povezan sa ostalim pronalascima za koje je podneta jedna prijava (jedninstvo pronalaska) 4) opisan jasno i potpuno

142 Glasnik intelektualne svojine. Dostupan na web adresi: www.zis.gov.rs 143 Zahtev je neophodan, jer je praksa pokazala da jedna trećina odustane od zahteva.

72

PATENT

5) tehničko rešenje određenog problema, da li je nov, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljiv.144 Suštinsko ispitivanje sprovodi se u granicama postavljenih patentnih zahteva.145 Međunarodno prihvaćen standard je da su za određivanje obima prava (obima zaštite) merodavni patentni zahtevi,146 a ne opis pronalaska. Opis služi za tumačenje zahteva, u slučaju potrebe. Međutim, ostaje problem koji rađa sledeća iskustvena situacija: Nijedan svesni prevodilac patenta ne podražava pronalazak strogo se pridržavajući njegove jezičke definicije u patentnim zahtevima, već nastoji da prikrije da koristi tuđi patentirani pronalazak, tako što: unosi nebitne varijacije nekih elemenata zaštićenog pronalaska, odnosno dodaje nove nebitne elemente, ili zamenjuje neke elemente njihovim tehničkim ekvivalentima.147 Praktično je pitanje da li će i koliko sud uvažiti pravnopolitičku celishodnost pružanju patentu jednog razumnog obima zaštite koji prelazi okvir stroge jezičke definicije.148

144 korisnost pronalaska ne ispituje se ni u jednom trenutku. Primera radi, šta bi se ispitivalo kod kese? Izgled, boja – ne. Razgradivost – ne, jer nema uticaja na izvršenje funkcije. Nosivost – ne, iz istog razloga. Držač – da, i to njegove materijalno-geometrijske osobine, jer to može predstavljati nov tehnički detalj koji određuje funkciju kese. 145 Ono što je katastarski list u pravu svojine, to je patentni zahtev u patentnom pravu – granica prava. 146 Restriktivno tumačenje patentnih zahteva (u njihovom doslovnom smislu) opravdava se interesom opšte pravne sigurnosti. ekstenzivno tumačenje prenebegava formalizam određujući obim zaštite u srazmeri sa inventivnim doprinosom pronalazača, i počiva na tzv. tripartitnom učenju: obim zaštite prostire se i na opštu pronalazačku ideju ako prosečni stručnjak može da je, bez sopstvenog pronalazačkog napora, izvede iz tehničkog sadržaja patentne prijave i ako sama ta ideja ispunjava uslove patentibilnosti. 147 tehnički ekvivalenti strukturno su različiti elementi koji imaju istu funkciju, koji se mogu međusobno zameniti bez promene u sistemu, na primer dugmad i rajsferšlus. Doktrina patentnog prava kaže da se u restriktivnom tumačenju patentnih zahteva ne može izaći izvan okvira patentne zaštite modifikacijama pronalaska pomoću tehnički ekvivalentnih rešenja. 148 Protokol o tumačenju člana 69. Konvencije o izdavanju evropskih patenata predviđa sledeće: Obim zaštite ne treba tumačiti u smislu da je određen uskim i doslovnim značenjem teksta patentnih zahteva, a da opis i nacrti služe samo da otklone nejasnoće u patentnim zahtevima. Njega ne treba tumačiti ni tako da patentni zahtevi služe samo kao smernica, a da zaštita obuhvata i ono što je, po mišljenju stručnjaka koji je ispitao opis i nacrte, nosilac patenta hteo da zaštiti. Obim zaštite treba određivati između tih krajnosti, tako da se istovremeno obezbedi pravična zaštita nosiocu patenta i razuman

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAPATENT

73

Podnosilac prijave, koji je za isti pronalazak podneo prijavu i u drugoj državi, može Zavodu dostaviti overeni prevod rezultata suštinskog ispitivanja dobijenih u toj državi.149 To ne znači da Zavod neće ispitivati pronalazak. Po okončanju suštinskog ispitivanja, Zavod dostavlja podnosiocu predlog konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji i ostavlja mu rok od 30 dana da se saglasi. Podnosilac koji nije saglasan dužan je navesti razloge zbog kojih ih ne prihavta i dostaviti tekst izmenjenih patentnih zahteva. Prihvatajući to, Zavod donosi rešenje o priznanju patenta. U suprotnom, donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je bio dostavljen na saglasnost. Zavod ne može priznati veću zaštitu od one koja je tražena, ali ne može priznati ni predmetno različitu, tj. manju zaštitu od one na koju podnosilac pristaje. Prijava se može podneti ponovo. Nosiocu patenta izdaju se isprava o patentnom pravu i patentni spis, podaci o priznatom patentu upisuju se u registar patenata i objavljuju u prvom narednom broju službenog glasila Zavoda, računajući od datuma donošenja rešenja o priznanju patenta. Samo rešenje o priznanju patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava (u službenom glasilu Zavoda), a važi od datuma podnošenja prijave.150
stepen sigurnosti trećim licima. (navedeno prema: Vuković, S.: Komentar zakona o patentima, Beograd 2004, str. 63) 149 Član 45. Zakona o patentima. 150 Predlagač novog zakona o patentima predlaže važnu novinu u vidu instituta rešeršnog izveštaja o stanju tehnike, koji bi se izdavao pre objave prijave pronalaska. Evo kako je objasnio potrebu za uvođenjem njegove obavezne izrade: Prema važećem zakonu, postupak suštinskog ispitivanja predmeta prijave se pokreće nakon objave prijave patenta, a na zahtev podnosioca prijave, najkasnije u roku od šest meseci od datuma objave ili u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka. U praksi, vreme za dobijanje prvog rezultata ispitivanja na osnovu koga se podnosilac prijave između ostalog informiše o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska traje duži vremenski period. Naime ovakva informacija se, prema važećem zakonu, dobija nakon objave prijave, odnosno kada prijava postane dostupna javnosti i predmetni pronalazak uđe u stanje tehnike, što znači da podnosilac tek nakon dostavljanja prvog rezultat ispitivanja dobija mogućnost da prijavu izmeni u skladu sa nalazima ispitivača o patentibilnosti pronalaska koja se bazira na rešeršu stanja tehnike po predmetu pronalaska. Predložene odredbe imaju za cilj da se skrati vreme u kome podnosilac prijave dobija prvu informaciju o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska za koji je podneo prijavu, tako što će se izveštaj o rešeršu izraditi za formalno urednu prijavu, pre objave, a na osnovu zahteva podnosioca prijave koji se mora podneti u roku od mesec dana od dana prijema poziva za podnošenje zahteva za izradu izveštaja o rešeršu od strane nadležnog organa.

74

PATENT

14.6. Prava iz prijave
Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent, a koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta. Ukoliko patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala (uslovno sticanje prava iz prijave).

15. sadržina prava na patent
Pronalazač ima moralna i imovinska prava u vezi sa pronalaskom. Moralno pravo pronalazača podrazumeva navođenje njegovog imena i svojstva pronalazača u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama. Pravo pronalazača da njegovo ime bude poznato i navedeno u dokumentima važi i nakon isteka zaštite pronalaska. Ovo je jedino moralno pravo koje se priznaje u uporednom patentnom pravu. Pravo na naznačenje imena je ličnopravni aspekat pronalazačkog prava, i kao takvo nije prenosivo. U sferi imovinskih prava, nosilac patenta, odnosno malog patenta, ima isključivo pravo (pozitivna ovlašćenja): 1) da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zaštićen patentom 3) da raspolaže patentom.151
Na navedeni način postići će se efikasnost postuka, a podnosioci prijave će biti u povoljnijem položaju, jer je omogućeno da, ukoliko smatraju potrebnim, izvrše korekciju patentnih zahteva pre objave prijave, kao i da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka, kao što su: podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van teritorije Republike Srbije ili za ulaganje sredstava u proizvodnju predmentog pronalaska. Neki od dokumentacionih centara za međunarodni rešerš su: Međunarodni patentni institut u Hagu – IIB, Međunarodni centar za patentnu dokumentaciju u Beču – INPADOC, Centralni naučnoistraživački institut za patentne informacije u Moskvi – CINIPI, Japanski patentni informacioni centar – JAPATIC. (opširnije o tome videti kod: Dulović, M.: Upoznavanje i zadovoljavanje potreba korisnika patentnih informacija, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 203–214). 151 Raspolaganje patentom podrazumeva raspolaganje kako samom stvari, tako i pravom svojine na stvari. U ovome se ogleda analognost ovlašćenja nosioca prava na patent sa ovlašćenjima nosioca prava svojine na telesnoj stvari. Nabrojana pozitivna ovlašćenja odnose se u celini i na mali patent.

SADRŽINAPRAVANAPATENT

75

Konkretno, radnje korišćenja i raspolaganja patentiranog proizvoda i/ ili postupka podrazumevaju mogućnost titulara da: 1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe 2) primenjuje postupak koji je zaštićen patentom 3) nudi postupak koji je zaštićen patentom 4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentnom.152 Obrazložimo ukratko radnje iz korpusa imovinskih prava pronalazača.

15.1. Proizvodnja patentiranog proizvoda
Po prirodi stvari, mogu se proizvoditi samo proizvodi, ne i postupci. Iako se pod proizvodnjom često podrazumeva celokupni proces izrade nekog proizvoda ili spravljenja određene stvari ili oblikovanja proizvoda iz materija i predmeta koji nemaju osobine proizvoda koji se proizvodi, u smislu patentnog prava, proizvodnja je radnja koja znači početak proizvodnje bitnih elemenata proizvoda. Početnom radnjom proizvodnje smatra se bilo koja aktivnost koja ima objektivnu usmerenost na realizaciju specifičnih elemenata patentiranog pronalaska. Dok sve faze proizvodnje uživaju pravnu zaštitu, ako su preduzete u vreme važenja patenta, potrebno je distancirati ih od pripremnih radnji za proizvodnju koje nisu obuhvaćene patentnom zaštitom (npr. izrada crteža). S obzirom na to da je tanana linija razgraničenja između pripremnih radnji i početnih radnji proizvodnje, praksa ovo faktičko pitanje rešava u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Takođe, patentno pravo ne zahteva da je proizvodnja u celini završena ili da je proizvod dobio konačni oblik. Ipak, neophodno je da je proizvodnja izvršena u tolikoj meri da se na onome što je materijalno proizvedeno može raspoznati bit zaštićenog pronalaska.153

152 Imovinska prava pronalazača određena su principom numerus clausus (ograničenost broja), što znači da radnja koja nije nabrojana od strane zakonodavca ne spada u domen imovinskog prava pronalazača. 153 Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 18.

76

PATENT

15.2. Nuđenje
Nuđenje obuhvata radnje koje imaju za cilj da podstaknu treća lica da pribave proizvod. U smislu patentnog prava, i za razliku od obligacionog poimanja ponude, nuđenje mora sadržati tehničke informacije neophodne pribaviocu da proizvede zaštićeni proizvod. Nije važno ko inicira nuđenje, niti koliki je broj ljudi kojima se nešto nudi, niti na koji konkretan način se ona odvija, ako ima za predmet patent, a za cilj promenu držaoca ili vlasnika. A, može se nuditi kako proizvod koji još nije stavljen u promet, tako i proizvod koji još nije ni proizveden. Nuđenje sa elementom inostranosti može se svrstati u nekoliko grupa: 1) ponuda proizvoda u cilju uvoza u zemlju 2) ponuda proizvoda u cilju izvoza u inostranstvo 3) ponuda u zemlji, koja se odnosi na proizvod u inostranstvu, u cilju dalje isporuke u inostranstvo.154 Nuđenje postupka koji je zaštićen patentom ostvaruje se radnjom kojom se trećem licu stavlja u izgled faktička moć primene postupka (postupak se ne može proizvoditi, ali može se nuditi i upotrebljavati). Za radnju nuđenja nije relevantno da li je kasnije došlo do primene postupka, jer se nuđenje iscrpljuje u trenutku kada se trećem licu stvori objektivna mogućnost da primeni postupak. Nuđenje postupka može se izvršiti na nekoliko načina: 1) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu; (ovo je teorijska mogućnost jer je teško zamisliti da bi neko platio naknadu za podatke koji su dostupni javnosti uvidom u patentni spis) 2) ponudom postupka opisanog u patentnom spisu, kada je patent teško dostupan ili malo poznat 3) ponudom postupka koji je u patentnom spisu opisan samo u meri koja je neophodna za njegovo laboratorijsko izvođenje.

15.3. Stavljanje u promet
Pod stavljanjem u promet podrazumevamo voljne radnje vlasnika patenta usmerene na faktičko omogućavanje trećem licu da uđe u raspolaganje
154 Op. cit. str. 23.

SADRŽINAPRAVANAPATENT

77

predmetom pronalaska. Za ostvarenje prometa nužno je da se radi o već proizvedenom pronalasku, jer se samo nad njim može preneti stvarna moć raspolaganja, odnosno državina radi korišćenja. Da li će raspolaganje trajati stalno ili privremeno, irelevantno je pitanje. Opšteprihvaćen je stav da za stavljanje u promet nije potrebno sticanje svojine.155 Stavljanje u promet ne podrazumeva tranzit.

15.4. Upotreba
Upotreba je primena patentiranog pronalaska u skladu sa njegovom namenom, odnosno njegova svrsishodna upotreba. Proizvod se može upotrebljavati ili trošiti, jer, ako je namena proizvoda potrošnja, onda se to izjednačava sa upotrebom. Na primer, sagorevanje pogonskog goriva, korišćenje eksplozivnih materija, veštačkih đubriva, materijala za potpalu.156 Upotreba ne podrazumeva radnje kontrole funkcija ili ispitivanja već ekonomsko iskorišćavanje. Primena postupka znači radnju koja dovodi do ostvarenja pronalaska, tj. rezultata koji je cilj postupka. Kao radnje upotrebe postupka ne smatraju se proizvodnja uređaja ili sredstava koji služe za izvođenje postupka, isprobavanje uređaja, izvođenje postupka u cilju njegovog poboljšanja, izvođenje postupka u cilju provere njegove praktične izvodljivosti.157 Prava na postupak prostiru se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom.

15.5. Negativna ovlašćenja
U ostvarivanju svog isključivog prava na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, a s obzirom da na to upisom u registar patenata i dobijanjem patentne isprave, nosilac stiče erga omnes pravo koje može da ističe prema svim trećim licima koja nisu ovlašćena da iskorišćavaju njegov prona-

155 Ukoliko bi došlo do prenosa svojine na dosadašnjeg zakupca, to se ne smatra stavljanjem u promet, jer nije došlo do promene u mogućnosti iskorišćavanja. S druge strane, ako lopov pokloni trećem licu zaštićeni predmet, to je stavljanje u promet. (izvor primera: Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 118) 156 Izvor primera: Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999, str. 27. 157 Opširnije o sadržini patenta za proizvod, apsolutnom i relativnom dejstvu patenta za proizvod, sadržini patenta za postupak, sadržini patenta za postupak proizvodnje videti kod: Vlašković, B.: Sadržina i povreda patenta, Kragujevac 1999.

78

PATENT

lazak, nosilac patenta ima pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovu saglasnost (negativna ovlašćenja): 1) da proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe 2) da primenjuje postupak koji je zaštićen patentom 3) da nudi postupak koji je zaštićen patentom 4) da proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom 5) da nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za iskorišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.158

15.6. Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije
Član 53. Zakona o patentima definiše sadržinu prava kod patenata iz biotehnologije. Prava korišćenja, proizvodnje, stavljanja u promet i raspolaganja važe i za biotehnološke materijale, biotehnološke pronalaske. Biotehnološki pronalazak je pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji ili sadrži biloški materijal, ili na postupak pomoću kojeg je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen. Ako se patent odnosi na proizvod koji sadrži ili se sastoji od genetske informacije, pomenuta prava odnose se i na svaki drugi materijal koji sadrži taj proizvod, pod uslovom da je u njemu sadržana genetska informacija koja vrši svoju funkciju, osim ljudskog tela. Takođe, ukoliko se patent odnosi na postupak koji omogućava proizvodnju biološkog materijala koji ima specifična svojstva kao rezultat biotehnološkog pronalaska, onda ista prava u nesmanjenom obimu važe i za biološki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i za svaki drugi biološki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmnožavanjem

158 Prema članu 52. Zakona o patentima.

SERTIfIKATODODATNOJZAšTITI

79

ili umnožavanjem neposredno dobijenog biološkog materijala, i koji ima ta ista svojstva.159 Pravo ne obuhvata biološki materijal dobijen razmnožavanjem ili umnožavanjem biološkog materijala stavljenog u promet od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, ako je on nužna posledica primene radi koje je biološki materijal stavljen u promet, pod uslovom da dobijeni materijal nije kasnije korišćen za drugo razmnožavanje ili umnožavanje.160

16. sertifikat o dodatnoj zaštiti
Sertifikat o dodatnoj zaštiti predstavlja vid dodatne zaštite za sledeće dve kategorije patenata: 1) lekovi za ljude i životinje 2) sredstva za zaštitu bilja. Uslov za sticanje sertifikata o dodatnoj zaštiti jeste da se radi o leku ili sredstvu čije stavljanje u promet iziskuje obavezno prethodno pribavljanje dozvole od strane nadležnog organa za stavljanje tih proizvoda u promet na teritoriji Republike Srbije.

159 Ne bismo pogrešili ako bismo postinformatičko društvo preimenovali u biotehnološko. Rifkin nas je na sumraku prošloga veka pitao da li će bioindustrijska priroda zameniti pravu prirodu. Debate o opravdanosti, prihvatljivosti i granicama biotehnologije i genetskog inženjeringa sve su učestalije. Navođenje argumenata strana koje se čuju oduzelo bi previše i vremena i prostora. No, Rifkinovo predviđanje poziva na oprez: „Opet će nova nauka, kao i svaka prethodna, ubediti u sigurnost da je ono što radi prirodno, opravdano i neizbežno. I kad nove tehnologije budu široko prihvaćene, na svaku će se kritiku pravca novog života i izgleda sveta gledati kao na sumnjičavu. Svaka prilika za ozbiljnu raspravu biće izgubljena. Shvatanje života kao snopa informacija i živog bića kao vrlo posebnog skupa podataka koji traje određeno vreme staviće bioinženjering u srž prirode. Biotehnologija će biti samo logičan produžetak načina na koji sama priroda deluje.’’ (Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, str. 384) 160 Na primer, ako je zaštićen soj kvasca a jedna pivara ga nabavi radi primene u postupku proizvodnje piva, nosilac patenta ne može se pozivati na povredu ako u procesu proizvodnje piva dolazi do razmnožavanja tog kvasca. (prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 95)

80

PATENT

Ratio sertifikata je da se produži zaštita za farmaceutske pronalaske za period u toku koga nosioci prava nisu mogli ekonomski da iskorišćavaju patent zbog toga što je bilo neophodno da pribave administrativnu dozvolu za promet proizvoda na tržištu, imajući na umu da dobijanje dozvole zna dugo da traje (po nekim statistikama, 11 godina), što značajno skraćuje vek trajanja prava na patent. Ipak, trajanje sertifikata ograničeno je na maksimum 5 godina od isteka zakonskog roka trajanja patenta. Sertifikat pruža nosiocu ista prava kao i patent.161 Komunitarno pravo sadrži dva propisa u vezi sa ovim institutom: Uredbu EU o sertifikatu o dodatnoj zaštiti medicinskih proizvoda162 i Uredbu EU o ustanovljavanju dodatnog sertifikata zaštite za preparate za zaštitu bilja.163 Prema Uredbi EU o sertifikatu o dodatnoj zaštiti medicinskih proizvoda, medicinski proizvod je svaka supstanca ili kombinacija supstanci za lečenje ili prevenciju bolesti ljudi ili životinja, ili se koristi u dijagnostičke svrhe ili za obnavljanje ili promenu psiholoških funkcija kod ljudi ili životinja. Proizvod je aktivan sastojak ili kombinacija aktivnih sastojaka medicinskog proizvoda. Za izdavanje sertifikata neophodno je kumulativno ispunjenje četiri uslova: 1) proizvod mora biti zaštićen patentnom 2) važeću dozvolu o plasmanu proizvoda na tržište mora doneti nadležni organ 3) proizvod ne sme već biti predmet sertifikata 4) dozvola mora biti prva dozvola za stavljanje na tržište proizvoda. Dodatna zaštita lekova tumači se kao sui generis pravo industrijske svojine, a ne samo kao puko produžavanje trajanja patenta.164
161 Sertifikat o dodatnoj zaštiti regulišu članovi 77–86. Zakona o patentima, ali je zakonodavac predvideo da oni stupe na snagu tek danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Neki autori (npr. Besarović, V.) smatraju da je to zbog toga što ovaj institut ne odgovara domaćoj farmaceutskoj industriji, odnosno industriji proizvodnje fitosanitarnih sredstava. 162 council Regulation (eec) no . 1768/92 of 18 june 1992 concerning the creation of a supplementary protection certificate for medicinal products, oj l182 163 Regulation (ec) no . 1610/96 of the european Parliament and of the council of 23 july 1996 concerning the creation of a supplementary protection certificate for plant protection products, oj l198 164 Opširnije o ovome vidi u monografiji: Građansko pravo, intelektualna svojina – harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 149 EU(VI), Institut za

OgRANIčENJAPRAVA

81

Po Uredbi EU o ustanovljavanju dodatnog sertifikata zaštite za preparate za zaštitu bilja, sredstva za zaštitu bilja su: aktivne supstance ili preparati koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci, u obliku u kome se dostavljaju korisniku, a sa namenom da: 1) štite biljke ili biljne proizvode protiv opasnih organizama ili da spreče aktivnosti takvih organizama 2) utiču na životni proces biljaka, osim za ishranu (npr. regulatori biljnog rasta) 3) očuvaju biljne proizvode, osim ako ne spadaju u konzervanse 4) uništavaju korove 5) uništavaju delove biljaka ili sprečavaju neželjen rast bilja.165

17. ograničenja prava
Pravo na patent ograničeno je sledećim institutima: izuzecima od isključivih prava, iscrpljenjem prava nosioca patenta, pravom ranijeg korisnika, ograničenjem prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja, ograničenjem prava u vezi sa biološkim materijalom i prinudnom licencom.

17.1. Izuzeci od isključivih prava
Isključiva prava nosioca patenta ne odnose se na: 1) primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izrađenog prema pronalasku u lične i nekomercijalne svrhe; Kako je svrha prava na patent ekonomsko iskorišćavanje pronalaska,
uporedno pravo, Beograd 2004, p.p. 137–140. 165 Supstance i aktivne supstance su hemijski elementi i njihova jedinjenja u prirodnom obliku ili proizvodi, uključujući i nečistoće koje nastaju iz proizvodnog procesa. Aktivne supstance mogu biti i mikroogranizmi, u koje spadaju i virusi čija je opšta ili posebna funkcija da utiču na neškodljive organizme ili na biljke, delove biljaka ili biljne proizvode. Biljke su žive biljke ili njihovi delovi, što obuhvata i sveže voće i seme. Biljni proizvodi su proizvodi u neobrađenom stanju ili oni koji su prošli osnovnu pripremu kao što je mlevenje, sušenje, presovanje, koji se dobijaju iz biljaka. Neškodljivi organizmi su paraziti biljaka ili biljnih proizvoda koji pripadaju životinjskom ili biljnom svetu, kao i virusi, bakterije i mikroplazme ili drugi patogeni organizmi.

82

PATENT

radnje koje se preduzimaju, a nisu namenjene privrednoj konkurenciji ili tržištu, izuzete su iz zaštite. Uslovi lične i nekomercijalne upotrebe ili primene moraju biti kumulativno ispunjeni.166 2) radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i razvoja koje se odnose na predmet zaštićenog pronalaska, uključujući radnje potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili životinjama, ili medicinski proizvod; Ovaj važan izuzetak načinjen je kako bi se društvu ostavio preko potreban prostor na dalji tehničko-tehnološki napredak koji i proizilazi iz konstantnog istraživanja novih razvojnih alata, mogućnosti i rešenja. Oduzimanjem toga, društvo bi se stavilo u pasivan položaj klečenja pred vlasnicima patenata, u kome bi i sama pomisao na razvoj bila luksuz i nonsense.167 Ovo ograničenje odnosi se samo na polje tehničkog i tehnološkog istraživanja, ne i na ona koja imaju prefiks ekonomski ili socijalni. 3) neposrednu i pojedinačnu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinačnog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.168 Ratio legis ovog izuzetka čini jasan i društveno opravdan etički imperativ da se ne dozvoli bilo kom licu, pa i nosiocu prava na patent, da spreči pružanje lekarske pomoći i lečenja. Ovim se brani lekarska sloboda garantovanjem slobode lekarske recepture169, kada lek predstavlja zaštićeni proizvod ili proizvod proizveden u zaštićenom postupku. Ipak, ne sme se smetnuti sa uma nekoliko postojećih ograničenja, precizno definisanih, što nameće obavezu uskog tumačenja: lek se mora spravljati u apotekama od strane farmaceuta, mora biti pojedinačan lek, mora se izdati na pojedinačan recept i to licu koje ga je donelo.

166 Ukoliko bi se patentirani pronalazak proizvoda upotrebljavao u školi ili crkvi, to ne bi spadalo u ovaj izuzetak jer i pored toga što se radi o nekomercijalnoj upotrebi, ona izlazi iz lične sfere pojedinca. (izvor primera Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad, str. 128) 167 Prof. Miladinović Z. smatra da bi u društvu nastala „paraliza” intelektualnog stvaralaštva ako bi se nosiocu patenta to ekskluzivno pravo priznalo bez ikakvih ograničenja. 168 Po članu 59. Zakona o patentima. 169 Prema Fišer, S.: Patent kao subjektivno pravo, Novi Sad 2007, str. 130. i fusnota 179.

OgRANIčENJAPRAVA

83

17.2. Iscrpljenje (konzumacija) prava nosioca patenta
Iscrpljenje prava nastaje u trenutku kada nosilac prava na patent stavi zaštićeni proizvod u promet ili to nastupi uz njegovu saglasnost. Kad se nađe u prometu na jedan od dva pomenuta načina (ili od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost) proizvod postaje tržišna roba u ponudi. Time se konzumira pravna moć nosioca prava na prvo stavljanje proizvoda u promet i ostvarivanje ekonomske dobiti. On više nema uticaja na tok i način upotrebe tog proizvoda. Sticalac tog proizvoda ostvaruje pravo svojine i može slobodno da ga upotrebljava i njime raspolaže. Ovaj niz događaja bi trebalo razumeti tako da se stavljanjem proizvoda u promet ostvaruje svrha patentne zaštite i da novi sticalac odnosnog proizvoda logično ulazi u stvarnopravnu svojinu nad tim proizvodom. Kumulativni uslovi ispunjenja iscrpljenja su: da je proizvod stavljen u promet voljom nosioca prava (animus domandi), da je stavljen u promet na domaćoj teritoriji, odnosno na teritoriji važenja patenta (princip teritorijalnosti), da se odnosi na konkretan proizvod (načelo specijalnosti) i da se pod stavljanjem u promet podrazumevaju samo radnje koje dovode do trajnog otuđenja proizvoda (npr. zakup ne bi bio osnov za iscrpljenje prava).

17.3. Pravo ranijeg korisnika
Raniji korisnik je savesno (bona fide) lice koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave već bilo otpočelo upotrebu zaštićenog pronalaska u proizvodnji ili koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takve upotrebe. To lice ima pravo da nastavi korišćenje pronalaska isključivo u proizvodne svrhe, u svom sopstvenom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.170 Ovim izuzetkom štite se privredni interesi ranijeg korisnika. Uslovi za sticanje prava ranijeg korisnika kumulativno su postavljeni: lice mora biti u državini pronalaska, mora biti savesno, korišćenje zaštićenog pronalaska u proizvodnji mora biti otpočeto ili pripremne radnje završene (jedina dozvoljena radnja je proizvodnja predmeta pronalaska, odnosno

170 Član 61. Zakona o patentima. Pravo ranijeg korisnika je originalno pravo, jer nije izvedeno iz prava nosioca prava, što znači da ne postoji nikakva pravna veza između ta dva lica.

84

PATENT

njegovo izvođenje ako je u pitanju ponalazak postupka171), radnja korišćenja mora se preduzimati kao samostalna privredna aktivnost u sopstvenom interesu (ne po nalogu ili za račun drugog), i korišćenje ili pripremne radnje moraju trajati u trenutku patentne prijave (eventualno proizvodnja sezonskih proizvoda dopušta izvesne prekide koji odgovaraju ritmu odvijanja takvih delatnosti). Raniji korisnik ne bi mogao preneti svoje pravo korišćenja pronalaska na drugog, osim ukoliko zajedno sa pravom prenosi i preduzeće, odnosno deo preduzeća u kome je pripremljeno ili otpočelo korišćenje tog pronalaska.

17.4. Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja
Patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zaštićenog pronalaska, a koji sačinjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno služe isključivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje pripada nekoj od država članica Pariske unije ili članice svetske trgovinske organizacije, kada se ono privremeno ili slučajno nađe na teritoriji Republike Srbije.

17.5. Ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom
Ako poljoprivredni proizvođač nabavi zaštićen biljni reprodukcioni materijal od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, on može koristiti taj materijal za ponovnu setvu ili sađenje na svom imanju, s tim što se tako dobijeni proizvodi ne mogu prodavati. Takođe, zaštićeni životinjski reprodukcioni materijal, nabavljen od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, proizvođač sme koristiti za razmnožavanje životinja ili umnožavanje reprodukcionog materijala, s tim što od tako dobijenih proizvoda ne može imati komercijalnu dobit.172

171 Ovo ne znači da raniji korisnik nema pravo na nuđenje ili stavljanje u promet, jer ako ne bi bio ovlašćen da i njih preduzima, onda prethodne vršene pripremne ili proizvodne radnje ne bi imale smisao ni svrhu. 172 Za razumevanje pojma reprodukcionog materijala bilja videti deo o novim biljnim sortama.

OgRANIčENJAPRAVA

85

17.6. Prinudna licenca
Slika patenta zaključanog u nekoj fioki ili garaži nije kompatibilna sa slikom društva koje zadovoljava svoje interese razvoja. Stoga je prinudna licena (rus cogens – prinudne norme) kazneni odgovor zakonodavca ako titular prava ne vrši svoje pravo. Nevršenje radnje nastaje već neizvršavanjem neke od radnji koje čine sadržinu prava na patent ili izvršavanjem u nedovoljnom obimu. Zainteresovano lice, koje može da dokaže da je pokušalo da dobije ovlašćenje nosioca prava da koristi patent pod razumnim ekonomskim uslovima i rokovima, a da takvo ovlašćenje nije dobilo u razumnom roku, ima pravo da Zavodu podnese zahtev za dodelu prinudne licence. Drugi osnov njegove aktivne legitimacije jeste raspolaganje tehnološkim mogućnostima i proizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska. Još jedan conditio za davanje prinudne licence može biti dokaziva činjenica da bez korišćenja tog pronalaska, u celini ili delimično, nije moguće ekonomsko iskorišćavanje drugog pronalaska (zavisni pronalazak) koji je kasnije zaštićen na ime drugog lica. U ovom slučaju, zloupotrebe prava od srane nosioca prava na pronalazak, titulus podnošenja zahteva ima samo nosilac kasnijeg patenta, pod uslovom da isti predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog značaja u odnosu na raniji patent, i da nosilac ranijeg patenta ima pravo na unakrsnu licencu za korišćenje kasnijeg patenta. Zahtev se može podneti tek istekom kraćeg od dva alternativno postavljena roka: četiri godine od dana podnošenja prijave ili tri godine od od dana priznanja patenta. Karakteristike prinudne licence su to da može biti samo neisključiva (nosilac može i drugima davati licence, dok imalac prinudne licence ne sme za istu davati podlicencu)173, da su njen obim i trajanje ograničeni svrhom za koju je data, da važi samo za domaće tržište, da se može prenositi jedino kod statusnih promena (zajedno sa preduzećem ili delom preduzeća u kome se koristi). Nosilac prava na zaštićeni pronalazak može sprečiti prinudnu licencu ako dokaže postojanje opravdanih razloga koji su ga onemogućili da uopšte
173 zadiranje instituta prinudne licence u isključivost subjektivnog prava na patent ide samo u meri kojom se stvaraju uslovi da ne dođe do potpunog ili neprihvatljivo dugog ekonomskog vakuuma.

86

PATENT

koristi ili nedovoljno koristi pronalazak. Opravdanost razloga faktičko je pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju.174 Nadležni organ ceniće i okolnosti koje su dovele do prinudne licence a potom prestale da postoje uz malu verovatnoću ponovnog nastanka u cilju odlučivanja da li takvu prinudnu licencu ukinuti ili ne.175 Okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ekonomsku vrednost prinudne licence ceniće sud ukoliko se nosilac patenta i nosilac prinudne licence ne dogovore oko visine i načina plaćanja naknade176, koja je postavljena kao obaveza na teret nosioca prinudne licence. Prinudna licenca može imati oblik prinudne licence u javnom interesu i prinudne licence u korist oplemenjivača biljaka. 17.6.1. Prinudna licenca u javnom interesu Prinudna licenca u javnom interesu daje se ako je korišćenje zaštićenog pronalaska neophodno zbog nacionalne ili druge izuzetne potrebe ili je pronalazak korišćen u smislu nelojalne konkurencije. Iako je nemoguće predvideti sve nacionalne i druge izuzetne potrebe, zakonodavac taksativno pominje zaštitu zdravlja i ishranu stanovništva, zaštitu javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj.177 Javni interes ne postavlja uslov prethodnog traženja ovlašćenja od nosioca prava na zaštićeni pronalazak, koji će samo biti obavešten o postupku izdavanju prinudne licence. Ovu licencu izdaje Savet ministara178, u čiju nadležnost spada i odlučivanje o ukidanju prinudne licence, pri čemu, a ceneći konkretne
174 Vis maior po pravilu spada u opravdane razloge. 175 Smatramo da bi domaći zakonodavac mogao da u kontekstu ovog instituta implementira i član TRIPS koji predviđa da se za tehnologiju poluprovodnika prinudna licenca može dati jedino radi javne nekomercijalne upotrebe ili kako bi se ograničila nelojalna konkurencija. 176 Videti Zakon o parničnom postupku. 177 Zapažanja su autora da bi ex lege ferenda pojam potreba, koji nije doslovno pravni pojam i izaziva teškoće i teoriji i praksi u određenju, mogla zameniti pojmom neprilike ili nužde, koje bi se mogle preciznije odrediti u smislu vanrednih okolnosti koje javni interes stavljaju iznad i ispred privatnih. Analogno-silogistički tome, i pojam interesa je zahvalniji za određivanje od pojma potreba. 178 Na ovom mestu neophodno je terminološko usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima Republike Srbije, jer je važeći Zakon o patentima zakon bivše državne zajednice SCG. S obzirom na određenje javnog interesa, smatramo da bi odlučivanje o prinudnoj licenci u javnom interesu trebalo da bude nadležnost Vlade.

POVERLJIVIPRONALAScI

87

okolnosti, on može ostaviti prinudnu licencu na snazi kada je verovatno da će se okolnosti koje su do nje dovele ponovo javiti i ako je to u cilju ispravljanja prethodnog postupanja protivno načelu slobode konkurencije. 17.6.2. Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljaka Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljaka rezultat je usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Biotehnološkom Direktivom EU, s tim što pravo na nju ne polaže samo oplemenjivač biljaka već i nosilac patenta za biotehnološki pronalazak. Naime, kad oplemenjivač biljaka ne može da stekne ili koristi pravo zaštite biljne sorte, a da time ne povredi raniji patent koji se odnosi na biotehnološki pronalazak, on može tražiti prinudnu licencu za korišćenje zaštićenog pronalaska u meri koja je neophodna za korišćenje zaštićene biljne sorte.179 Mutatis mutandis ovo važi i za nosioca patenta za biotehnološki pronalazak. Konstatujemo da je određeno proširivanje primene instituta prinudne licence neophodno u budućnosti pogotovo u oblasti farmacije, odnosno u smislu patenata za farmaceutske proizvode, i to sa svrhom izvoza u zemlje sa problemima javnog zdravlja.180

18. Poverljivi pronalasci
Poverljiva prijava pronalaska jeste ona prijava domaćeg lica za koju se utvrdi da je od značaja za odbranu ili bezbednost države. Takva prijava podnosi se državnom organu nadležnom za pitanje odbrane,181 koji utvrđuje da li se radi o poverljivom pronalasku. U slučaju afirmativne odluke, postupak se nastavlja po posebnim pravilima. U suprotnom, prijava se prosleđuje Zavodu za intelektualnu svojinu na ustaljen postupak ispitivanja patentnih
179 Prema članu 68. Zakona o patentima. 180 Ratio legis ovog kvalitativnog iskoraka suštinski leži u implementaciji Uredbe Saveta EU br. 816/2006 o prinudnim licencama za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja (neophodnost harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske unije) i u odlukama Svetske trgovinske organizacije o implementaciji Deklaracije iz Dohe o Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine i javnom zdravlju od 2001. godine. 181 Po pravilu, to je Ministarstvo odbrane, u određenim slučajevima Ministarstvo unutrašnjih poslova. Inače, predstavnici Ministarstva odbrane učestvuju u javnoj raspravi o nacrtu novog zakona o patentima.

88

PATENT

prijava. Vice versa, ako Zavod utvrdi da se radi o poverljivoj prijavi, ona se ustupa organu nadležnom za pitanje odbrane. Dostavljena prijava u oba slučaja zadržava datum prvog podnošenja. Ukoliko organ nadležan za pitanje odbrane utvrdi u postupku ispitivanja prijave da je ona izgubila svojstvo poverljivosti ili ako je priznati pronalazak prestao da bude poverljiv, prijava, odnosno predmet, dostavlja se Zavodu na dalju redovnu proceduru. Poverljiv pronalazak se ne objavljuje. Isključivo pravo korišćenja i raspolaganja poverljivog pronalaska, bilo kao patenta ili malog patenta, ima organ nadležan za pitanja odbrane, dok pronalazač ima pravo na jednokratnu naknadu182, i to nezavisno od toga da li se njegov pronalazak zaista primenjuje ili ne, koja se određuje posebnim ugovorom.

19. Pronalasci iz radnog odnosa
Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene poslove u vezi sa naučno-tehničkim istraživanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog sa poslodavcem; Pravo na zaštitu ovakvog pronalaska pripada poslodavcu, zato što je reč o službenom pronalasku. Pronalazač zadržava moralna prava, što mu u krajnjoj liniji garantuje i pravo na određenu naknadu od strane poslodavca, čija visina u svakom konkretnom slučaju zavisi i od efekata ekonomskog iskorišćavanja pronalaska. Dejstvo moralnh prava i prava na naknadu ne bi trebalo uzimati kao slabašno jer na osnovu njih pronalazaču sleduje naknada čak i u situaciji prenosa ili ustupanja (licenciranja) prava iskorišćavanja azštićenog pronalaska od strane poslodavca na ime i u korist trećeg lica. 2) pronalazak koji nije službeni, a koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalno-tehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac;183 Ovde je reč o poluslužbenom pronalasku, pa su prava podeljena
182 Uočavamo da bi nova legislativa trebalo da ukine ograničenje u smislu jednokratnosti, jer takvo rešenje podleže proizvoljnosti odlučivanja i ne stimuliše pronalazački rad. 183 Slučajevi pod 1) i 2) predstavljaju oblike sticanja prava ex lege, tj. neposredno po osnovu zakona. Ex lege uglavnom je zastupljen kod prava industrijske svojine koja su nasta-

PRONALAScIIZRADNOgODNOSA

89

na sledeći način: pravo na zaštitu polaže zaposleni, s tim što poslodavac može ekonomski eksploatisati pronalazak, a zaposlenom isplatiti naknadu. Visina naknade određuje se posebnim ugovorom između zaposlenog i poslodavca. Interesantan i opravdan je iskorak zakonodavca koji je ograničio prava pronalazača u smislu da poslodavac ima pravo da spreči objavljivanje pronalaska koji obuhvata neku od proizvodnih tajni poslodavca.184 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, bio pronalazak u smislu službenog ili poluslužbenog. Ovom odredbom sprečava se izigravanje prava poslodavca, koje bi moglo imati ovakav scenario: poslodavac ulaže značajna sredstva u istraživanje, zaposleni koristeći ta sredstva dođe do pronalaska, zaposleni daje otkaz kako bi prijavio pronalazak kao samostalni pronalazač, poslodavac ostaje bez dobiti od iskorišćavanja patenta. Potrebno je znati da je zaposleni dužan da odmah po nastanku pronalaska o tome izvesti poslodavca u pisanoj formi i da mu pruži sve informacije neophodne u postupku pred nadležnim organom za registraciju patenata. Bio pronalazak službeni ili poluslužbeni, pronalazač ima pravo zaštite ako poslodavac ne želi da podnese prijavu patenta, ili ako odustane od već podnesene prijave (situacija kada poslodavac prenosi pravo iz prijave na zaposlenog).185 Ako je pronalazak registrovan na ime zaposlenog, poslodavac ima pravo prečeg izjašnjavanja u roku od šest meseci o tome da li želi da pribavi isključivu licencu za iskorišćavanje pronalaska. Dotle, zaposleni ne može raspolagati pronalaskom.

la u radnom odnosu i u nasleđivanju, kada naslednici preminulih fizičkih lica po sili zakona postaju nosioci određenih subjektivnih prava industrijske svojine. 184 Zaposleni nema pravo da pronalazak koji sadrži poslovnu tajnu prijavi za zaštitu. (Član 110. Zakona o patentima) 185 Korisno je podsetiti na to da je pravo generalna mogućnost ograničena rokom, pa tako propuštanje roka (neostvarivanje prava) ovlašćuje drugu zainteresovanu stranu da stekne to pravo. Ovde, u slučaju da poslodavac propusti rok u kome je dužan da obavesti zaposlenog da li smatra da pronalazak spada u kategoriju službenog ili poluslužbenog, odnosno da li sadrži poslovnu tajnu, pronalazač ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.

90

PATENT

Raspolaganje pronalaskom iz radnog odnosa zabranjeno je i dok se ne reguliše pitanje naknade. Uslovi isplaćivanja naknade mogu se precizirati na tri načina: 1) opštim aktom (opšti kolektivni ugovor o radu, posebni granski kolektivni ugovor o radu, itd186) 2) ugovorom kojim se uređuje ravnopravan odnos između poslodavca i zaposlenog 3) posebnim ugovorom između poslodavca i zaposlenog zaključen a pro po konkretnog pronalaska. Zaposleni se ne može unapred odreći svog prava na naknadu.187 Eventualni spor povlači veštačenje, odnosno presuđivanje suda koji uzima u obzir i doprinos pronalaska povećanju dobiti ili stvaranju ušteda preduzeću. Obaveza čuvanja tajne obavezuje obe strane, i to: dok prijava patenta ne bude objavljena ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javnosti, i ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, kada obaveza čuvanja tajne ostaje na snazi i nakon prestanka radnog odnosa. Pored odredaba Zakona o patentima i ugovorom između između pronalazača i poslodavca, prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se i propisima o radnom pravu.188

20. Promet prava na patent
Promet prava na patent jedno je od najvažnijih pitanja patentnog sistema, ne samo zbog zahteva sigurnosti i nesmetanog odvijanja tzv. saobraćaja prava, već i radi ostvarivanja mogućnosti ekonomskog iskorišćavanja prona-

186 U sistemima u kojima se rad tretira kao roba (kapital znanja), uloga sindikata veoma je važna. 187 Ovde se radi o pravu na naknadu, a ne o pravu na nagradu. Priroda protivvrednosti koju poslodavac duguje zaposlenom uvek je naknada za pravo koje zaposleni ustupa poslodavcu, a ne nagrada, zato što je naknada osnovni postulat radnog prava u vrednovanju rada i učinka rada zaposlenog. 188 Videti: Kulić, Ž.: Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad 2008.

PROmETPRAVANAPATENT

91

laska, što i jeste ishodište prava na patent.189 Pravo na patent, kao imovinski aspekat pronalazačkog prava, predmet je prenosivosti pravnim poslovima i nasleđivanjem.190 Prenos (cesija) se može ticati prava na podnošenje prijave, zatim prava iz prijave, kao i prava na sam patent ili mali patent. Prava se mogu preneti delimično, pri čemu se prenosi idealan (alikvotni) deo prava, ili u celini, kada se menja nosilac prava. Važno je ovde podsetiti na opšteprihvatljiv pravni institut da niko ne može na drugog preneti više prava nego što sam ima, koji bi u smislu patentnog prava valjalo shvatiti kao upozorenje da se aktivna legitimacija za prenos prava na patent na drugo lice aktivira tek nakon sticanja prava na patent. Drugim rečima, prema pravnoj logici, u pravnom prometu može se steći jedno pravo samo ako je lice od koga se stiče bilo titular tog prava.191 Ipak, prenos prava na podnošenje prijave već predstavlja kvazi izuzetak. To je situacija kada pronalazač, pre podnošenja prijave, ugovorom prenese pronalazačko pravo na neko drugo fizičko ili pravno lice. Pronalazač se i pre nastanka samog pronalaska može obavezati npr. ugovorom o istraživanju da će preneti pronalazačko pravo na finansijera istraživanja u trenutku kada (i ako) nastane pronalazak.192 Pravo na podnošenje prijave jedino se može preneti u celini (ne može neko delimično imati pravo na podnese prijavu). Tada pronalazaču ostaje samo pravo na ime, jer je ono moralne prirode i neprenosivo je. Prenos prava iz prijave je pravni posao sa raskidnim uslovom, jer pravo iz prijave može biti i nepriznato. Osnovni pravni posao prenosa prava jeste ugovor o prenosu prava, kod koga je pismena forma ad solemnitatem, a ne ad
189 govorili smo već da bi pravo na patent trebalo u praksi razumeti samo kao sredstvo za dolaženje do cilja prava na patent, a to je njegovo ekonomsko iskorišćavanje. 190 Prema članu 101. Zakona o patentima. Smatramo da bi budućim propisima, a zbog važnosti materije, trebalo nabrojati osnove za prenos prava na patent. 191 Lat. Nemo plus iuris in alium transfere potest quam ipse habet. 192 Radi potpunijeg znanja o prometu i svim oblicima prenosa prava intelektualne svojine neophodno je supsidijarno ovladati propisima kojima se uređuju obligacioni (pre svega Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije) i svojinsko-pravni odnosi, na šta upućuje i sam tvorac patentne legislative. Poznavanje ovih propisa pogotovo je važno radi pravovaljanog razumevanja pojmova odgovornosti (npr. za stvarne i pravne nedostatke), savesnosti, prava trećih itd. Za prava koja nastaju nasleđivanjem potrebno poznavati propise kojima se bliže uređuje nasleđivanje (pre svih Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 46/95).

92

PATENT

probationem, što znači da pismena forma ne služi za dokazivaje ugovora već je bitan uslov postojanja ugovora. Dalje, da bi proizveo dejstvo erga omnes (a ne samo inter partes koji nema deklaratorno dejstvo), ugovor se mora upisati u odgovarajući registar u Zavodu. Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava iz prijave ili iz prava na patent mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ugovora o licenci. Licenca ne znači da su preneta prava, već da su ustupljena ovlašćenja. Ugovor o licenci, kao forma konstitutivnog193 prometa prava, može obuhvatiti pravo iskorišćavanja predmeta ugovora, a može po obimu biti i uže ograničen samo na pravo upotrebe, pravo uvoza, pravo prodaje itd. Najznačajnija podela je podela na ugovor o isključivoj licenci i ugovor o neisključivoj licenci. Ugovor o isključivoj licenci ima najveći domet u prenosu ovlašćenja, jer davalac takve licence ne sme trećim licima više ustupati ista ovlašćenja, niti ih sam može vršiti.194 Pri tom, nosilac isključive licence ima na raspolaganju sva pozitivna i negativna ovlašćenja koja deluju ne samo erga omnes, već i prema davaocu licence.195

21. trajanje patenta
Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave. Za neprekidno važenje patenta važan je institut održavanja prava, što se ostvaruje redovnim izmirivanjem obaveze plaćanja propisanih taksi, najpre za održavanja prava iz prijave (ne zaboravimo da ispitivanje prijave može trajati

193 Za razliku od cesije, o kojoj smo govorili neposredno pre licence, a koja predstavlja translativan način raspolaganja pravima (stupanje pravnog sledbenika u ukupnost ovlašćenja prethodnika), licenca je konstitutivan način, što znači da se njome iz subjektivnog prava industrijske svojine izvodi jedno ili više imovinskopravnih ovlašćenja koja se kao novo subjektivno pravo konstituišu na ime drugog lica – sticaoca licence. (Više o prometu prava na osnovu ugovora o licenci videti kod: Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, p.p. 385–401) 194 Stav je autora da bi u smislu zakona o patentima ex lege ferenda trebalo kao oblik prometa prava predvideti i zalogu, s obzirom na to da se odredbe Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar odnose i na prava intelektualne svojine. Zalogu predviđa i Pravilnik o sprovođenju ugovora o patentnom pravu. 195 Više o ovome vidi Ćemalović, D.: Licenca patenta i žiga – osnovna problematika, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 115–127.

VREDNOVANJEPATENTA

93

godinama), a potom i za održavanje priznatog prava. Obaveza plaćanja taksi pada na teret podnosioca prijave, odnosno nosioca patenta.196 Trajanje dopunskog patenta postavljeno je dvostruko negativno: ne može trajati duže od osnovnog patenta; ako dopunski patent postane osnovni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent.

22. vrednovanje patenta
Postoje mnogi razlozi koji govore u prilog tome da bi preduzeće trebalo da zna vrednost svog patenta. Razlozi obuhvataju: knjigovodstvene razloge, licenciranje, integraciju, prenos prava, kupovinu dobara intelektualne svojine ili prikupljanje sredstava. Kako jedinstveni metod vrednovanja patenta ne postoji, u praksi se najviše koriste sledeći pristupi: Metod prihoda: najčešće korišćeni metod vrednovanja patenta, koji se zasniva na očekivanom prihodu koji nosilac patenta može ostvariti tokom važenja patenta. Metod troškova: utvrđivanje vrednosti patenta putem kalkulisanja troškova razvoja sličnog dobra, bilo interno ili eksterno. Tržišni metod: zasniva se na vrednosti uporedivih transakcija izvršenih na tržištu. Opciono zasnovana metoda: zasnovana na metodama opcione procene vrednosti koje su inicijalno razvijene za procenu vrednosti kapitala. Postoje i faktori koje je teško kvantifikovati, a od značaja za vrednovanje patenta, kao što su jačina patentnih zahteva ili postojanje sličnih zamena.197

196 Mišljenja smo da bi mogućnost plaćanja taksi, čiji iznos nije zanemarljiv, pogotovo razvijenim zemljama sveta, trebalo da imaju i ostala zainteresovana lica, što i predviđa Ugovor o patentnom pravu. 197 Pronalazeći budućnost, publikacija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Dostupna na web stranici: www.zis.gov.rs. Opširnije o metodama vrednovanja patenata vidi: Danski zavod za patente i žigove www.dkpto.dk i Japanski patentni zavod http:// www.jpo.go.jp/

94

PATENT

22.1. Ekonomske teorije funkcije patenata
teorija 1: Patenti podstiču invencije Ovaj teorijski okvir ukazuje da samo ex ante garantovanje i ex post sprovođenje ekskluzivnih prava nosiocima patenata od strane države može da ih podstakne na investiranje u inovacije. Drugim rečima, anticipacija sticanja patenta predstavlja podsticaj za korisne investicije. Međutim, indukovanje inovativnosti ekskluzivnim patentnim pravima moguće je samo po cenu društvenog troška jer je patent jedna vrsta monopola, iako ograničenog. On omogućava nosiocu veće koristi od proizvoda nego u uslovima konkurencije. Istovremeno, monopolska prava nameću zajednici trošak u vidu viših cena i smanjenog outputa. To otvara jedan fundamentalni problem u vezi sa patentom zaštite. Da li intelektualna svojina treba da obezbedi viši nivo nagrada nego što je dovoljno za podsticanje inovacija i, ako treba, zašto? Odgovor na prvo pitanje, prema mišljenju nekih autora negativan je i zbog toga drugo pitanje postaje irelevantno. Patentno pravo bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da bude koncipirano tako da dodeljuje patente jedino za one inovacije koje i onako ne bi bile razvijene. Za one koje bi nastale i bez patenta, zaštita i nije neophodna. Saglasno ovom pristupu, da bi se opravdala patentna zaštita, bilo bi potrebno: najpre, pokazati da je neophodan neki dodatni podsticaj za angažman u inovativnu aktivnost; potom, pod pretpostavkom da je napor neophodan, bilo bi potrebno pokazati i da je patentni podsticaj delotvoran; najzad, na kraju, trebalo bi pokazati i da ne postoji drugi bolji put za dosezanje željenog ishoda. Ali, to je vrlo teško, ako ne i nemoguće. Patentna zaštita, naime, nije jedini mehanizam koji obezbeđuje prisvajanje prinosa od invencija. Na primer, inovatori mogu uživati i preimućstvo inicijalnog poteza u odsustvu patentne zaštite. Pored toga, ekonomski podsticaji nisu jedini podsticaji koji motivišu inovacije. I, najzad, ako bi se pokazalo da ukupan nivo inovativnosti zavisi presudno od ekonomskih podsticaja, državama stoji na raspolaganju i spektar drugih institucija za podsticanje inovativnosti.198 teorija 2: Patenti izazivaju diseminaciju invencija Primaran fokus ove teorije nije više kakva patentna zaštita generiše najviše invencija, nego kako inovatori ubiraju plodove svojih otkrića. Osnovna pretpostavka da je čuvanje znanja u domenu poslovnih tajni moguće i dovoljno
198 Spariousu, T.: Intelektualna svojina i inovativnost – ekonomski aspekti, Beograd 2004.

VREDNOVANJEPATENTA

95

za indukovanje invencija, ali to nije probitačno. Sa društvenog stanovišta, racionalnije je dodeliti intelektualna svojinska prava, a zauzvrat obezbediti obelodanjivanje otkrića. Patenti invencije time postaju dostupne. Najpre kao opšte znanje o otkriću a potom i kao znanje koje može da se primeni u praksi. Drugim rečima, u ovom teorijskom kontekstu patent ima dve uloge: da oglašava postojanje investicije i da olakša njeno licenciranje, odnosno praktičnu primenu. Saglasno tome, glavna uloga patenta upravo je obelodanjivanje informacija i posledično obezbeđivanje njihove široke primene; u odsustvu patenta, informacije bi imale daleko manji opticaj jer bi ostale u domenu poslovnih tajni. Ovaj teorijski okvir, ipak sadrži i indirektne podsticaje za inoviranjem. Naime, kada inovator ima ograničene mogućnosti da sam eksploatiše sve moguće efekte invencije, oportunitet plasmana investicija licenciranjem otvara priliku prisvajanja većih profita, a to predstavlja dodatni podsticaj za inoviranje. Opšte je poznata činjenica da je lakše razumeti atribute novih proizvoda na tržištu nego inicijalne invencije i razvojni rad koji je u njima sadržan. Otuda, domen poslovnih tajni daleko je bezbedniji za procesne nego za proizvodne invencije. Međutim, za društvo, daleko je značajnija diseminacija procesnih invencija. Iz gornje perspektive, glavni domen ove teorije jeste domen procesnih invencija. teorija 3: Patenti indukuju razvoj i komercijalizaciju invencija Ovom teorijom objašnjavaju se naredne faze inovativnog procesa: razvoji komercijalizacija, kao što ime kazuje. Patenti, naime, idukuju investicije potrebne za razvoj i komercijalizaciju invencija. Ova teorija je, zapravo, odavno primenjena u praksi. Na osnovu nje je patent za parnu mašinu produžen, uz obrazloženje da će produžetak podstaći komercijalizaciju invencije. U najprostijoj varijanti, ova teorija podrazumeva sticanje patenta rano u procesu inoviranja, i mnogo potonjeg rada koji je neophodan za dovođenje sirove invencije do njene upotrebne forme. Prema tome, patent u ranoj fazi istraživanja predstavlja svojevrsno osiguranje da će ekonomski efekti inovacija prisvojiti, pod uslovom da je razvoj tehnološki moguć. To je i preduslov za pozitivnu razvojnu odluku. teorija 4: Patenti omogućavaju upravljanje istraživanjima U ovom teorijskom okviru, patentni sistem ne tretira se kao sredstvo za prisvajanje prinosa na investicije u inovacije nego kao tarifni sistem

96

PATENT

efikasne alokacije resursa u razvoj već postojećih invencija. Teorija postulira, zapravo, da široki patenti dodeljeni rano u procesu inoviranja omogućavaju nosiocima patenata da koordiniraju naredna istaživanja i razvoj u okvirima patentnog zahteva (prospekta). Zbog toga se umnogome razlikuje od prethodnih teorija zasnovanih na podsticajima.199

23. Prestanak prava
Pravo na patent prestaje istekom predviđenog zakonskog roka trajanja patenta. Pravo može prestati i pre ovoga roka, i to: 1) neplaćanjem taksi (pravo prestaje narednog dana od dana isteka dodatnog zakonskog roka za plaćanje taksi; neplaćanje takse oblik je konkludentnog odricanja prava) 2) odricanjem od prava (pravo prestaje narednog dana od dana podnošenja pismene overene izjave nosioca patenta da se odriče patenta; da bi to učinio kada je u registru upisano određeno pravo u korist trećeg lica, nosilac mora pribaviti saglasnost lice na čije ime je upisano to drugo akcesorno pravo) 3) smrću, odnosno prestankom postojanja nosioca prava (pravo prestaje danom smrti fizičkog lica koje je nosilac patenta, sem ukoliko nije prešlo na jednog ili više pravnih sledbenika, npr. naslednika, legatara, doživotnog izdržavaoca itd;200 analogno, isto važi za prestanak pravnog lica) 4) ukidanjem patenta (ovo je slučaj uginuća ili nastalih promena na deponovanom uzorku mikroorganizma zbog čega izvođenje patentiranog mikrobiološkog pronalaska više nije moguće; postupak pokreće Zavod ex officio ili na zahtev zainteresovane strane, a pravo prestaje danom koji Zavod odredi kao dan kad je pronalazak prestao da bude izvodljiv201).
199 Više o ekonomskim razlozima zaštite industrijske svojine vidi: Mazzoleni, R., Nelson, R.: Economic Theories about the Benefits and Costs of Patents, Journal of Economic Issues, Vol. XXXII, No. 4, 1998. 200 Proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti regulišu odredbe Zakona o vanparničnom postupku. 201 Za detaljnije videti Pravilnik o sprovođenju Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznanju deponovanja mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja.

PRESTANAKPRAVA

97

To su varijeteti prestanka prava sa dejstvom ex nunc.202

23.1. Oglašavanje patenta ništavim
Oglašavanje patenta ništavim ima snagu prestanka sa dejstvom ex tunc (retroaktinvno). Alternativni razlozi za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta su sledeći: 1) predmet zaštite nije patentibilni pronalazak 2) pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zaštite 3) pronalazak na dan podnošenja prijave nije ispunjavao uslove patentibilnosti u smislu novosti, inventivnosti i industrijske primenljivosti 4) pronalazak nije opisan potpuno i jasno u opisu pronalaska 5) priznat je širi obim prava od obima koji je mogao biti podržan opisom pronalaska na dan podnošenja prijave, odnosno na dan od kog je priznato pravo prvenstva prijave, ili je priznato pravo za izdvojenu prijavu čiji je sadržaj širi od sadržaja prvobitne prijave.203 Postupak pokreće i vodi Zavod na pismeni predlog ovlašćenog predlagača. Ovlašćeni predlagač može biti bilo koje fizičko ili pravno lice koje ima pravni interes da patent bude poništen. Najčešći pravni interes jeste pravo na slobodno ekonomsko korišćenje pronalaska. Zanimljivo je da nosilac patenta nema ovu aktivnu legitimaciju. Nju nema ni sticalac licence ako se ugovorom o licenci odrekao prava na osporavanje prava nosioca patenta. Predlog se može podneti tokom trajanja prava na patent, a ako je uredan, proslediće se nosiocu prava na odgovor. Svi dopisi Zavoda i odgovori na njih dostavljaju se svim strankama u postupku, koje mogu biti pozvane i
202 Ex nunc znači dejstvo pro futuro (u odnosu na budućnost). 203 Po članu 87. Zakona o patentima, čije su odredbe o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju patenta lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku o poništaju rešenja. „Ništavost je najteži oblik nezakonitosti koji može postojati kod rešenja donesenih u upravnom postupku.” (prema Tomić, Z., Bačić, V.: Komentar Zakona o opštem upravnom postupku, Beograd 1988, str. 414) Prilikom donošenja Zakona o patentima 1995. godine (Službeni list SRJ, br. 15/95) izostavljen je institut prigovora, tj. opoziva prava na patent, koji se gotovo nekorišćen u praksi pokazao samo kao nepotrebna komplikacija u postupku zahvaljujući „lebdećem” statusu koji je pravo imalo u roku za njegovo podnošenje. (prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 252)

98

PATENT

na usmenu raspravu ako je njeno održavanje nužno za utvrđivanje činjenica bitnih za donošenje odluke po predlogu. Po predlogu, donosi se rešenje o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju patenta u celini ili delimično, ili se predlog odbija.204 Eventualno oglašavanje ništavim nezavisnog patenta ne znači automatsko poništavanje njemu zavisnih patenata. Protiv rešenja, moguće je voditi upravni spor kod nadležnog suda. I sertifikat o patentnoj zaštiti može se oglasiti ništavim ako je: 1) izdat protivno zakonskim uslovima 2) patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata prestao da važi as dejstvom ex nunc 3) patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, zbog čega proizvod za koji je sertifikat izdat više nije obuhvaćen patentnim zahtevima ili ako nakon prestanka patenta postoje razlozi koji bi takav poništaj opravdali. Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta nema retroaktivno dejstvo na pravosnažne sudske odluke o povredi tih prava, kao ni na ugovore o prenosu prava i ustupanju licence ako i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni. Selektivnost posledica ništavosti izražena u fomulaciji „ako i u kojoj meri su ti ugovori izvršeni” znači da je zaštićen samo onaj deo ugovora koji je izvršen do trenutka nastupanja pravosnažnosti rešenja o ništavosti patenta.

24. Ponovno uspostavljanje prava
Ako podnosilac prijave ili nosilac prava, uprkos dužnoj pažnji koju su zahtevale okolnosti, propusti da, u propisanom roku, preduzme neku radnju u postupku, čija je neposredna pravna posledica gubitak prava iz prijave ili priznatog prava, nadležni organ dozvoliće ponovno uspostavljanje prava, ako podnosilac prijave ili nosilac prava u propisanom roku: 1) podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava i preduzme sve propuštene radnje 2) navede razloge zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme propuštene radnje
204 Zapažanja su autora da bi trebalo dopustiti izjavljivanje žalbe protiv rešenja (zaključka) kojim se odbija ili odbacuje predlog, zato što je to u skladu sa načelom upravnog postupka: dvostepenost u odlučivanju.

PONOVNOUSPOSTAVLJANJEPRAVA

99

3) dostavi dokaz o opravdanosti razloga zbog kojih se zahteva ponovno uspostavljanje prava 4) dostavi dokaz o plaćenoj taksi za predlog za ponovno uspostavljanje prava iz prijave ili priznatog prava kao i dokaz o naknadi troškova.205 Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri meseca od datuma kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je podnosilac predloga kasnije saznao za propuštanje, od datuma saznanja za propuštanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od datuma propuštanja roka ili ako se predlog odnosi na neplaćanje takse za održavanje prava, najmanje 12 meseci od datuma isteka dodatnog roka za plaćanje. Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podneti zbog propuštanja roka za preduzimanje sledećih radnji u postupku: 1) podnošenje predloga za ponovno uspostavljanje prava 2) podnošenje zahteva za produženje roka 3) plaćanje taksi i troškova postupka206 4) podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje patentne prijave 5) sve radnje u postupcima pred nadležnim organom u kojim učestvuje više stranaka 6) dostavljanje prevoda. Svako savesno lice koje je otpočelo korišćenje u proizvodnji pronalaska koji je predmet objavljene prijave, ili koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja u vremenu između gubitka prava i objave podataka o prihvatanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pra-

205 Član 76. Zakona o patentima. 206 Smatramo da bi trebalo omogućiti podnošenje zahteva za ponovno uspostavljanje prava i u slučaju propuštanja roka za plaćanje godišnjih taksi za održavanje prava iz prijave ili priznatog prava, iz razloga što je praksa pokazala da se najveći broj zahteva za povraćaj u pređašnje stanje upravo podnosi zbog neplaćanja godišnjih taksi za održavanje prava. Takođe, mišljenja smo da je neophodno predvideti i institut nastavka postupka, na šta nas obavezuje i Ugovor o patentnom pravu, koji obavezuje zemlju-članicu da nastavi sa postupkom u vezi sa prijavom ili patentom čak i ako ona svojim zakonodavstvom ne propisuje mogućnost produženja roka po zahtevu za produženje roka podnetom nakon isteka roka. Obe ove novine bile bi na korist podnosioca prijave ili nosioca prava.

100

PATENT

vo da nastavi korišćenje pronalaska isključivo u proizvodne svrhe, u svom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.

25. Povreda prava na patent
Povreda prava na patent može biti neposredna i posredna. Objekat povrede prava je subjektivno pravo nosioca prava na patent.207 Radnja povređivanja subjektivnog prava ogleda se u činjenju nemogućim da nosilac prava uživa, tj. koristi svoja prava, ili u stvaranju uslova u kojima je uživanje, tj. vršenje tih prava otežano, ili u izazivanju potencijalno opasne situacije za nastanak stanja povrede prava. Drugim rečima, neposredna povreda prava predstavlja neovlašćenu potpunu ili ropsku reprodukciju pronalaska shodno patentnom zahtevu. Čin prikrivanja povrede prava u smislu da počinilac dodaje pojedina obeležja patentiranom pronalasku, izostavlja nebitna obeležja ili zamenjuje jedan elemenat drugim, takođe spada u neposrednu povredu prava.

25.1. Neposredna povreda
Biće neposredne povrede prava ima sledeće karakteristike: 1) učinjena je bez dozvole nosioca prava (učinilac je neovlašćeno lice) 2) radnja činjenja odgovara sadržini bar jednog isključivog ovlašćenja nosioca prava (videti deo o sadržini prava na patent) 3) odnosi se na pronalazak koji je predmet zaštite (neophodna veza između učinioca, radnje izvršenja i objekta povrede prava) 4) povreda je učinjena na teritoriji važenja prava i u toku trajanja prava 5) radnja izvršenja ne sme biti obuhvaćena nijednim ograničenjem zaštite (videti deo o ograničenjima prava).

207 Povreda subjektivnog prava znači stanje suprotno subjektivnom pravu ili opasnost da takvo stanje nastane. (Za više vidi: Stanković, Vodinelić: Uvod u građansko pravo, Beograd 1996)

gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA

101

25.2. Posredna povreda
Posredna povreda subjektivnog prava je radnja nuđenja i isporučivanja proizvoda koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za korišćenje tog pronalaska, i to od strane neovlašćenog lica kome je poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska. Posrednu povredu možemo shvatiti kao predvorje neposredne povrede patenta. Da bi postojalo biće ove povrede, potrebno je ispunjenje tri uslova, kumulativno: 1) proizvod je objektivno podoban kao sredstvo za neposrednu povredu prava (po prirodi stvari, to su delovi patentiranog proizvoda) 2) odnosi se na važan elemenat tuđeg zaštićenog pronalaska (bitnost elementa procenjuje se iz ugla njegove strukturno-funkcionalne specifičnosti u odnosu na celinu pronalaska) 3) proizvod ne spada u kategoriju tržišno uobičajenih proizvoda (uobičajeni su poznati proizvodi širokog spektra mogućih primena). U izuzetnim slučajevima, obnova ili popravka proizvoda mogla bi se smatrati kao neovlašćena proizvodnja.

26. građanskopravna zaštita
U slučaju povrede prava nastale kao posledica neovlašćenog ili nedozvoljenog preduzimanja bilo koje radnje iz sadržinskog korpusa prava nosioca prava na patent, nosilac patenta (ili podnosilac objavljene prijave) ili sticalac isključive licence imaju pravo na tužbu zbog povrede prava, a tužbenim zahtevom mogu tražiti sledeće: 1) utvrđenje postojanja povrede patenta; Ostaje donekle nejasno zašto bi tužilac ograničio tužbeni zahtev samo na utvrđenje postojanja povrede (tzv. pozitivno utvrđenje), bez postavljanja nijednog drugog zahteva.208 U svakom slučaju, sud se
208 Prof. S. Marković smatra da namera tužioca nije da se potpuno pravno sukobi sa tuženim, već želi na osnovu presude, kojom je utvrđena povreda njegovog prava, da preduzme druge poslovne korake, npr. ponuda u kojoj tužiočevo tolerisanje izvršene povrede prava predstavlja njegov ulog, činidbu ili osnov za određenu pregovaračku poziciju.

102

PATENT

bavi ovim pitanjem jer se ono postavlja kao prethodno sporno pravno pitanje209 uvek kada se podnesi neki drugi tužbeni zahtev, npr. za naknadu štete. Tuženi može uzvratiti protivtužbom i zahtevati da se utvrdi nepostajanje povrede prava (tzv. negativno utvrđenje). 2) zabranu radnji kojima se povređuje patent; Svrha ovog tužbenog zahteva jeste sprečavanje budućih radnji povrede prava. Titulus i ratio trajna radnja povrede prava, povremene radnje povrede prava ili opravdana i ozbiljna opasnost da će se povreda prava ponoviti, bez obzira na to da li se radi o namernom ili nehatnom postupanju. 3) naknadu štete zbog povrede prava; Ovo je jedan od najčešćih tužbenih zahteva čiji je osnov ne samo stvarna šteta već i izmakla dobit. Praksa poznaje tri metode izračunavanja iznosa štete: diferencijalna metoda, metoda analogije sa licencnom naknadom i metoda protivpravne dobiti štetnika.210 Ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, može se zahtevati naknada do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade za korišćenje pronalaska.211 Ovaj tužbeni zahtev pokreće se i u slučaju ugovorne odgovornosti – povrede nekog ugovora.212
209 Videti Zakon o parničnom postupku. 210 Diferencijalna metoda sastoji se u utvrđivanju i novčanom iskazivanju razlike u imovini tužioca, koja postoji kad se uporedi stanje u kojem bi se njegova imovina nalazila da nije došlo do povrede prava sa stanjem u kojem se njegova imovina stvarno nalazi nakon povrede prava. Metoda analogije sa licencnom naknadom sastoji se u obračunavanju iznosa uobičajene licencne naknade koju bi tuženi platio tužiocu da je iskorišćavao pronalazak na osnovu ugovora o licenci. Metoda protivpravne dobiti štetnika zasniva se na ideji da korist koju je ostvario tuženi, povredivši tuđe pravo, pripada tužiocu. (za opširnije o ovome konsultovati Zakon o obligacionim odnosima i Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, p.p. 332–335) 211 U vezi nadležnosti sudova vidi Zakon o uređenju sudova (Službeni glasnik RS, br. 116/08) i Zakon o parničnom postupku. 212 Primer sudske prakse iz naknade štete: Tuženi je u obavezi da naknadi štetu tužiocu, kao imaocu patenta, u slučaju kada tuženi štampa i izda prospekat patenta i izloži na sajmu u reklamne svrhe konstrukciju na koju se patent odnosi, a u prospektu ili na drugi način ne označi pronalazača patenta. Štampanje prospekta i izlaganje konstrukcije predstavlja jedinstven vid korišćenja tuđeg patenta. (Odluka Vrhovnog suda Jugoslavije, Rev. 290–00) Sudska praksa u vezi sa zastarelošću potraživanja naknade štete zbog povrede patentnog prava: Ako je tužba za naknadu štete zbog iskorišćavanja patenta bez ugovora o licenci ili zbog korišćenja pronalaska bez ugovora o iskorišćavanju

gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA

103

4) objavljivanje presude o trošku tuženog (svrha je moralna satisfakcija tužioca) 5) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom patenta213 6) oduzimanje, odnosno uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribora, alata) koji su pretežno korišćeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent.214 Zakonodavac je predvideo još tri tužbe: 1) tužba za utvrđivanje prava na zaštitu (kojom pronalazač, njegov pravni sledbenik ili poslodavac tužbom zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu određenog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak) 2) tužba za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog (predmet ove tužbe može biti ne samo pravo povodom zaštićenog pronalaska, već i pravo povodom pronalaska koji nije prijavljen za zaštitu) 3) tužba za utvrđivanje svojstva pronalazača (pronalazač zahteva da sud utvrdi njegovo svojstvo pronalazača i naloži upisivanje njegovog imena u prijavu patenta, odgovarajuće isprave i registre nadležnog organa, ukoliko je u prijavi patenta ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao pronalazač).

26.1. Privremene mere
Na zahtev tužioca, koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru: 1) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa proizvoda nastalih ili stečenih povredom patenta
pronalaska podneta u toku trajanja patentnog, odnosno pronalazačkog prava, zastarevanje potraživanja naknade štete teče od svake pojedinačne povrede ovih prava. (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 754–06, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije) Vidi, sa primerima, dodatno Novaković, B.: Naknada nematerijalne štete i nedozvoljeno ekonomsko iskorišćavanje patenta, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 129–140. 213 Vidi naročito članove 31–33. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. 214 Po članu 93. Zakona o patentima.

104

PATENT

2) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povređuje patent; 3) zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se povređuje patent.215 U situaciji kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete ili od uništenja dokaza, sud može odrediti privremenu meru i bez prethodnog izjašnjenja tuženog. Sud može naložiti podnosiocu predloga da dostavi dodatne dokaze o izvršenoj povredi patenta, odnosno o postojanju očigledne opasnosti da će patent biti povređen i da naloži polaganje jemstva radi onemogućavanja zloupotrebe ili u slučaju neosnovanosti zahteva.216 Žalba protiv privremene mere nema suspenzivan karakter.217 Na predlog tužioca koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno i da postoji osnovana sumnja da će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od kojeg se dokazi prikupljaju. Pod obezbeđenjem dokaza podrazumeva se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka, kao i zaplena stvari, ispitivanje svedoka i veštaka. Tužba za povredu patenta zastareva u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i učinioca (subjektivni rok zastarelosti) ili u roku od pet godina od dana učinjene povrede (objektivni ili apsolutni rok). Postupak po tužbi je hitan, što znači da se ročište odmah zakazuje po prijemu tužbe u sud. Što se tiče tereta dokazivanja, postoji oboriva pravna pretpostavka koja važi dok se ne dokaže protivno, a koja glasi: ako je predmet povrede patenta postupak za dobijanje novog proizvoda, smatraće se da je svaki identičan proizvod dobijen zaštićenim postupkom. Teret dokazivanja pada na tuženog koji takav proizvod proizvodi.
215 Po članu 94. Zakona o patentima. O privremenim merama vidi detaljnije zakon o izvršnom postupku. 216 Polaganje odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja nameće Direktiva EU za sprovođenje prava intelektualne svojine br.2004/48/EZ. 217 Protiv presude stvarno nadležnog suda u sporu zbog povrede prava intelektualne svojine može se izjaviti i vanredni pravni lek, a to je revizija protiv presude. Revizija se može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. O reviziji odlučuje Vrhovni kasacioni sud. (navedeno prema: Stanković, B: Građansko-pravna zaštita prava intelektualne svojine, u publikaciji Pravo–teorija i praksa, br. 3-4, Privredna Akademija, Novi Sad 2010, str. 113)

gRAđANSKOPRAVNAZAšTITA

105

26.2. Carinsko-pravna zaštita
Carinskim zakonom prvi put su prava intelektualne svojine u domaćem zakonodavstvu dobila carinski tretman. Uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povređuju prava intelektualne svojine utvrđena propisima koji uređuju to pitanje i medunarodnim ugovorima, nije dozvoljen. Carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekinuće carinski postupak i zadržati robu u slučaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju prava intelektualne svojine. Zahtev člana može biti pojedinačan, ako se odnosi na jednu pošiljku robe, ili opšti, i u tom slučaju nosilac prava dostavlja carinskom organu detaljne podatke o originalnoj robi, proizvođačima i distributerima takve robe, kao i sve ostale podatke koje carinskom organu mogu pomoći da identifikuje pošiljke za koje postoji sumnja da povređuju prava intelektualne svojine. Carinski organ može, po službenoj dužnosti, prekinuti carinski postupak i puštanje uvezene ili izvezene robe, ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine. Carinski organ ne odgovara uvozniku ili vlasniku robe za naknadu štete koja nastane zbog zadržavanja robe. Lice koje se sumnjiči za povredu prava dužno je da uvozniku ili vlasniku robe plati naknadu za štetu nastalu zbog zadržavanja robe, ako je do neosnovanog zadržavanja robe došlo na zahtev tog lica.218 Organi državne uprave i organizacije koje vrše javna ovlašćenja imaju posebna ovlašćenja radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.219 Njihova ovlašćenja ulaze u domen proizvodnje, prometa, upotrebe i držanje roba i pružanje usluga kojima se krše pomenuta prava. Osnovni zadatak ovog zakona je obezbeđenje i operacionalizacija sudske građanskopravne i krivičnopravne zaštite prava intelektualne svojine, pogotovo preduzimanje mera za suzbijanje uvoza piratske i krivotvorene robe (tzv. mere na granici). Sudski proces je poslednje, ali ne i retko, sredstvo u odbrani prava na patent, tako da je neophodno da sudije imaju pristojno razumevanje ovog najmoćnijeg prava industrijske svojine.

218 Vidi detaljnije: mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, glava vi, carinski zakon (Službeni glasnik RS, br. 2/2006) 219 Vidi bliže izuzetno važan Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (Službeni glasnik RS, br. 46/06).

106

PATENT

27. krivičnopravna zaštita
Povreda pronalazačkog prava u smislu krivičnog dela protiv patenta ima četiri oblika: osnovni, teži i dva posebna.220 Osnovni oblik postoji kada neko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom. Radnja izvršenja alternativno je postavljena. Objekat radnje su proizvod ili postupak zaštićen patentom. Posledica krivičnog dela sastoji se u povredi imovinskih prava nosioca patenta. Učinilac može biti svako lice sa umišljajem. Predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Teži oblik krivičnog dela postoji ako je osnovnim delom pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara. Reč je o krivičnom delu kvalifikovanom težom posledicom, te se za odgovornost učinioca traži da je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. Za ovaj oblik predviđena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Predmeti iz osnovnog i težeg oblika oduzimaju se i uništavaju. Prvi poseban oblik krivičnog dela postoji ako neko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim suštinu tuđeg prijavljenog pronalaska pre nego što je ovaj pronalazak objavljen na način utvrđen zakonom. Za ovaj oblik propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, alternativno. Drugi poseban oblik postoji ako neko neovlašćeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lažno navede pronalazača. Krivično delo ostvaruje se falsifikovanjem patentne prijave. Kazna za ovo delo, čija posledica je povreda moralnog prava pronalazača, jeste kazna zatvora od šest meseci do pet godina.221

28. komunitarni patent
Prvi dokument Acquis communautair u vezi sa jedinstvenom nadnacionalnom (supranacionalnom) patentnom regulativom na teritoriji Evrope
220 Prema članu 201. Krivičnog zakonika Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 85/05) 221 O ovome: Delić, N.: Krivična dela protiv intelektualne svojine, u publikaciji Nova rešenja u krivičnom zakonodavstvu i dosadašnja iskustva u njihovoj primeni, XLIII Redovno godišnje savetovanje Udruženja za krivično pravo i kriminologiju SCG, Zlatibor-Beograd 2006, p.p. 184–211.

KOmUNITARNIPATENT

107

pojavio se u obliku Konvencije o izdavanju evropskih patenata ili, kako se još naziva, Konvencije o evropskom patent.222 Njome je, između ostalog, osnovana Evropska patentna organizacija, čiji je glavni organ Evropski zavod za patente, sa sedištem u Minhenu.223 Evropska prijava patenta i evropski patent imaju isto pravno dejstvo i tretiraće se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta ili malog patenta i nacionalni patent ili mali patent. Drugim rečima, postupak priznavanja patenta sprovodi se jednom, na jednom mestu, sa pravnim dejstvom koje važi u svim državama-članicama Konvencije. Evropska prijava patenta je prijava evropskog patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskom patentu ili međunarodna prijava podneta na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata.224 Reč je o prijavi za koju Evropski zavod za patente obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznačena Srbija kao zemlja u kojoj podnosilac prijave želi da zaštiti svoj pronalazak. Do 01. oktobra 2010. godine Srbija je bila zemlja proširenog dejstva evropskog patenta. To je značilo da je podnosilac evropske prijave morao podneti zahtev Zavodu o proširenju njegove zaštite i na teritoriju Srbije. Prošireno dejstvo evropskih patenata omogućeno je Sporazumom o saradnji u oblasti patenata.225 Naredni korak ka ustanovljenju komunitarnog patenta bio je Predlog Uredbe Saveta EU o komunitarnom pravu iz 2000. godine.226 On je
222 European Patent Convention (EPC). Vidi tekst Konvencije na: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/html/epc/2000/e/contents.html. Srbija je ratifikovala Konvenciju Zakonom o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od 05.10.1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije od 17.12.1991. i izmenama od 29.11.2000. godine (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10, koji je stupio na snagu 01. oktobra 2010. godine). Zakon sadrži tekst Konvencije na engleskom i srpskom jeziku. Konvenciju dopunjuje Pravilnik o izvršenju Konvencije. 223 Poseti veb-stranicu Evropskog zavoda za patente (EPO): www.epo.org 224 Engl. Patent Law Treaty (Vašington, 1970) Vidi Zakon o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation Treaty – PCT), sa Pravilnikom ugovora o saradnji u oblasti patenata (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 3/96) i novi zakon o potvrđivanju ugovora o patentnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 19/10, koji se primenjuje od 20. avgusta 2010. godine. 225 Ratifikovan Zakonom o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade SRJ i EPO o saradnji u oblasti patenata – Sporazum o saradnji i proširenju (Službeni list SCG – Međunarodni ugovori, br. 14/04) 226 Proposal of Council Regulation on Community Patent, COM (2000)412 final, 2000/0177.

108

PATENT

predvideo komunitarni patent kao jedinstveno pravo industrijske svojine koje će koegzistirati sa evropskim i nacionalnim patentom, s tim što će komunitarni patent važiti samo na teritoriji unutrašnjeg tržišta EU, za razliku od evropskog patenta. U praksi to znači da podnosilac prijave može zahtevati komunitarni patent za celu teritoriju EU i evropski patent za npr. Španiju. Podsetimo da se na evropski patent primenjuju nacionalni i propisi Konvencije o evropskom patentu, dok bi se na komunitarni patent primenjivali propisi o komunitarnom pravu i odredbe Predloga Uredbe o komunitarnom patentu. Pronalazači su slobodni u izboru sistema zaštite. Ono što je interesantno jeste da Predlog Uredbe sadrži drastično smanjivanje troškova zaštite evropskog patenta koji u proseku iznose 30.000 evra. Neka od rešenja sudske zaštite predviđaju stvaranje centralizovanog i specijalizovanog pravosudnog sistema za patenta, prevashodno u pogledu njihove validnosti i falsifikovanja, u liku Komunitarnog suda za intelektualnu svojinu, koji bi imao prvostepeno i žalbeno veće. Ove dve instance rešavale bi pitanja u vezi sa činjenicama i u vezi sa pravom. Nacionalni sudovi ne bi imali mogućnost postavljanja prejudicijelnih pitanja u pogledu važenja komunitarnog patenta. Sporove iz oblasti konkurencije rešavalo bi Prvostpeno veće Suda Pravde EU. S početkom primene Konvencije o evropskom patentu (01. oktobra 2010. godine), domaći zakonodavac dobija obavezu da buduću patentnu legislativu uskladi sa Konvencijom.

29. Patenti i energija
Debatu o klimatskim promenama prati 1.259 prijava u Evropskom zavodu za patente u 2009. godini u oblasti snage vetra i vode, fotonaponske, solarne, termalne energije i biomase samostalno, odnosno 27% porasta u odnosu na prethodnu godinu. Vetar, kao obnovljiv izvor energije, dugo je bio oblast istraživanja koji je generisao znatan broj aplikacija za patente; 70% ovih zahteva podneseno je od strane građane SAD, Nemačke i Danske, sa približno trećinom njih iz kompanije General Electric. Polovina zahteva za fotonaponsku tehnologiju podneta je od strane japanskih i američkih kompanija, među kojima prednjače: Sanyo, Sharp, Micron Technology i Sony. Vodeći aplikant na polju zahteva za snage vode je Openhydro. Patentni zahtevi za tehnologiju biomase konstantno rastu u poslednjoj deceniji. Red

mALIPATENT/KORISNImODEL

109

podnosioca prijava predvode Shell i Insitut Francais du Petrole. Broj zahteva za solarnu energiju u 2009. godini skočio je sa 39% na 199%, sa trećinom podnetih zahteva koji dolaze iz nemačkih kompanija, uključujući i vodećeg zahtevaoca Bosch. Tehnologija čistih energija ključ je za borbu protiv klimatskih promena.227 U Srbiji, prisutna su patentirana eko-organska đubriva proizvedena po jedinstvenoj tehnologiji, koje pored funkcije hrane za biljku, imaju i određene zaštitne efekte (stimulacija zemljišnih bakterija azoto-fiksatora i fosforomineralizatora, biljni antifriz, repelent za zečeve, odbojnost za lisne vaši itd.) na biljkama.

30. mali patent / korisni model
30.1. Predmetnost malog patenta
Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo. Nivo inventivnosti jedna je od glavnih razlika između patenta i malog patenta, koji jeste rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka, ali nema inventivan nivo koji se zahteva za patent. Mali patent namenjen je samo za pronalaske u vidu rešenja koja se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.228 Tehnički karakter pronalaska ničim se ne dovodi u pitanje. On je i dalje conditio sine qua non pravne zaštite. Za razliku od oblikovanja koje se vrši u estetke svrhe, da bi se ostvario estetski efekat, a koje je predmet zaštite dizajnom, malim patentnom štiti se takvo oblikovanje nekog predmeta kojim se rešava određen tehnički problem i koji ima upotrebnu, praktičnu svrhu (npr. novi oblik izolatora za visoki napon, novi oblik crepa ili drugog građevinskog elementa, novi raspored elemenata na elektroinstalacionoj tabli, kojim se rešava pitanje prostora ili načina za lakše održavanje instalacija, novi
227 Za više o patentima i čistoj energiji videti studiju: Patents and Clean Energy, bridging the gap between evidence and policy, u izdanju UNEP, EPO i ICTSD, 2010. Dostupna na web stranici: www.epo.org 228 Član 134. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi trebalo izvršiti izjednačavanje inventivnog nivoa malog patenta sa inventivnim nivoom patenta, radi neophodne jednoznačnosti, kao i da bi trebalo iz predmetnosti zaštite malim patentom izostaviti pojam konfiguracije koji je prilično širok i neodređen.

110

PATENT

oblik kućišta mašine itd.). Drugim rečima, dok patent štiti pronalazačku ideju, dotle korisni model štiti novu, privredno primenljivu formu. Mali patent je prvi put uveden u domaću legislativu 1995. godine Zakonom o patentima (za šta nije bilo konsenzusa), u cilju pružanja zaštite tzv. malim pronalascima.229 Tvorci malih pronalazaka najčešće su fizička lica i mala preduzeća. Uporedna praksa, pored malog patenta, koji danas postoji u vrlo malom broju zemalja, poznaje još dva instituta koji štite tehničke pronalaske koji ne dosežu onaj nivo inventivnosti propisan za patente, a to su: korisni model (franc. modele d’utilite), koji preovlađuje u svetu, i sertifikat o korisnosti (certificat d’utilite).230

30.2. Prijava malog patenta
Prijava malog patenta može da sadrži samo jedan nezavisan zahtev i najviše dva zavisna zahteva. Njome se ne može tražiti zaštita za jedinstvo pronalaska, niti se može podneti kao dopunska prijava.231 Ipak, trebalo bi predvideti i zakonsku mogućnost izdvajanja prijava, tj. podelu na dve ili više samostalnih prijava, u slučaju da podneta prijava nema jedinstvo pronalaska. Podnosilac prijave ima mogućnost da se predomisli tokom postupka ispitivanja prijave i da podnese zahtev za pretvaranje prijave malog patenta
229 Opravdanost uvođenja malog patenta (engl. petty patent) ovako je objasnio nekadašnji direktor instituta za patentno pravo, autorsko pravo i pravo konkurencije u Minhenu, Maks Plank: „Postojaće još uvek potreba za jednim malim tehničkim zaštitnim pravom za pojedinačne pronalazače, malu i srednju industriju, za pronalaske kratkog veka, kojima je neophodna brza zaštita od podražavanja. To mora biti jedno zaštitno pravo koje se može steći jednostavno i jevtino, i za koje ne dolazi u obzir skupo i dugotrajno ispitivanje ispunjenosti uslova za zaštitu”. (navedeno prema Marković, S.: Patentno pravo, Beograd 1997, str. 22) 230 Prvi zakoni o patentima Japana nisu, iz nacionalno-protekcionističkih razloga, dozvoljavali zaštitu strancima. Po pristupanju Pariskoj konvenciji o zaštiti industrijske svojine 1899, i nastanku obaveze primene principa nacionalnog tretmana, Japan je morao otvoriti svoj patentni sistem i strancima. Pošto je Japan tada bio nerazvijena zemlja, ubrzo se pokazalo da nije moguće istovremeno zadovoljiti dva pravnopolitička i razvojna cilja: a) imati visoke standard za priznanje patentne zaštite, b) obezbediti zadovoljavajuću zastupljenost domaćih lica među titularima japanskih patenata. Zato se pristupilo uvođenju korisnog modela kao oblika zaštite za tvorevine koje se mogu opredmetiti u zanatstvu i čiji su stvaraoci uglavnom domaća lica. (navedeno prema Marković, S.: Korisni model – uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege ferenda, Beograd 1992, str. 15) 231 Po članu 45. Uredbe o postupku za pravnu zaštitu pronalazaka.

mALIPATENT/KORISNImODEL

111

u prijavu patenta ili dizajna, bilo da je sam shvatio da mu drugi oblik zaštite više odgovora, bilo na sugerisanje ispitivača da iskoristi institut pretvaranja jer postoji objektivno očekivanje da prvobitno zatraženo pravo neće biti ostvareno. Pretvorena prijava zadržava datum podnošenja prvobitno podnete prijave, čime se zadržava i eventualno pravo prvenstva.

30.3. Postupak priznanja malog patenta
Niži inventivni nivo malog patenta oslobađa ga suštinskog ispitivanja, što znači da se za mali patent ne sprovodi postupak materijalnog ispitivanja predmeta prijave u odnosu na traženu novost, inventivnost i industrijsku primenljivost. U postupku po prijavi malog patenta, koja se ne objavljuje, vrši se samo formalno ispitivanje prijave, nakon čega, ukoliko su formalni uslovi ispunjeni, Zavod donosi rešenje o priznanju malog patenta.232 Ovde je korisno osvrnuti se na javnu raspravu u vezi sa donošenjem novog zakona o patentima, i to na deo o predlogu uvođenja suštinskog ispitivanja prijave pronalaska. S obzirom na to da se, po pozitivnim normama, mali patent priznaje ukoliko su ispunjeni formalni uslovi, uvođenje instituta materijalnog ispitivanja novosti, inventivnosti i industrijske primenljivosti pronalaska, kao dodatnog ispitivanja malog patenta, značilo bi postojanje dve vrste malog patenta: priznati mali patent i ispitani mali patent.233 Priznati mali patent ostao bi neispitano pravo (kako se u praksi često naziva) i njegov nosilac ne bi imao pravo tužbe, dok bi ispitani mali patent značio kvalitativno viši nivo pravne zaštite, čiji bi titular posedovao potvrdu o ispitivanju i time osnov za pokretanje građanskopravne zaštite svog pronalaska.

232 Prema članu 135. Zakona o patentima. Zapažanja su autora da bi škrtost važećeg zakonodavstva a pro po postupka po prijavi malog patenta trebalo proširiti odredbama o mogućnosti i pravilima otklanjanja nedostataka iz prijave (pre svega u opisu, patentnom zahtevu i nacrtu) u razumnom roku, o obrazloženoj sadržini rezultata ispitivanja u smislu navođenja razloga zbog kojih se eventualno odbija priznanje malog patenta, o posledici propuštanja podnosioca prijave da odgovori na rezultat ispitivanja. 233 Uočavamo da razlozi za ovu novinu imaju ekonomsko razjašnjenje: želja zakonodavca da spreči nosioca prava na priznati mali patent da svoje neprovereno pravo koristi i tako što pokreće često skupe građanskopravne sporove u kojima od suda traži nalaganje privremenih mera prestanka ekonomskog iskorišćavanja pronalaska od strane drugog lica. Kako je mali patent priznato, ali neispitano pravo, praksa poznaje primere zloupotrebe prava i kočenje proizvodnje ili privrednog prometa predmetnog pronalaska.

112

PATENT

Uporedno pravo postavlja nekoliko uslova za nastanak malog patenta: novost, inventivnost, tehnički napredak, unapređenje svrhe predmeta, privrednu primenljivost.

30.4. Trajanje malog patenta
Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa mogućnošću produženja trajanja za dva puta po dve godine, tako da je maksimalan rok trajanja pronalaska priznatog malim patentom 10 godina. Zahtev za produženje trajanja prava podnosi nosilac prava najkasnije šest meseci pre isteka roka trajanja. Prvo produženje roka trajanja moguće je samo ako je prethodno izrađen izveštaj o stanju tehnike.234 Još jedan od znakova koji ukazuju na to da je patent pravo mogućnosti i pravo prevencije, a ne pravo koje deluje po automatizmu i koje se pretpostavlja ili podrazumeva, jeste i odredba koja predviđa obavezu podnosioca prijave, odnosno nosioca prava ili drugog zainteresovanog lica da zahteva izradu izveštaja o stanju tehnike, što je, kako se vidi, uslov produženja važenja prava.

30.5. Uloga malog patenta
Uporednopravna praksa ukazuje na četiri uloge malog patenta u sistemu zaštite industrijske svojine: 1) jedina zaštita za male pronalaske 2) supsidijerna zaštita za pronalaske 3) brza zaštita za pronalaske 4) dodatna zaštita za pronalaske.235

30.6. Komunitarni korisni model
Pokušaj harmonizacije evropskog zakonodavstva na polju malog patenta ogleda se u Predlogu Direktive EU o približavanju pravnih režima zaštite pronalazaka putem korisnog modela.236 Rekli smo već da je mali patent
234 Član 138. Zakona o patentima. 235 Detaljnije vidi: Marković, S.: Korisni model – uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege ferenda, Beograd 1992, p.p. 65–73. 236 Proposal for directive to harmonize national law of protection of inventions by utility models, com 309 final, of 25 june 1999

PRImERIPATENTNIhZAhTEVAIZObLASTImAšINSTVA:

113

zaštićeni pronalazak manjeg inventivnog nivoa. Tako, Direktiva predviđa da pronalazak sadrži inventivni nivo ako prijavilac jasno i ubedljivo dokaže, u prijavi tehničkog unapređenja, a u poređenju sa postojećim stanjem tehnike, da je njegovo rešenje ili posebno efikasno u olakšavanju primene ili korišćenja, ili je praktično, ili sadrži industrijsko preimućstvo. Zanimljivo je, inače, da pojedini nacionalni sistemi u EU dodeljuju mali patent samo za tehnički napredak koji je trodimenzionalan, čime postupke koji nemaju materijalan oblik ostavljaju van zaštite. Predviđena dvostruka zaštita podrazumeva da isti pronalazak može biti predmet prijave za patent i za tehničko unapređenje, i to simultano ili sukcesivno. Mali patent je korisna privremena zaštita dok nosilac prava ne ispuni zahteve za sticanje prava na patent (npr. njegov pronalazak još uvek nema dovoljan nivo inventivnosti za patent). Pronalazač može i kumulativno steći obe zaštite, pod izgovorom da želi da bude dobro zaštićen. Međutim, kako ne bi imao preveliku moć, Predlog ostavlja državama-članicama alternativno ili da predvide da korisni model prestaje sticanjem patenta ili da preduzmu odgovarajuće mere da spreče titulara da, u slučaju povrede prava, pokrene postupke po oba osnova. To znači da titular kome nije „prošla” zaštita malog patenta ne može da podnese tužbu za zaštitu patenta, vice versa.

31. Primeri patentnih zahteva iz oblasti mašinstva:
1 . slučaj: Uređaj za sečenje listova duvana na mašini za izradu cigara, naznačen time, što se list predviđen za formiranje omotača cigare, pre uvijanja raseca nepomičnim nožem sa pritisnutim valjkom, koji se pokreće preko ovog noža, a postavljen je neposredno ispred valjka za oduzimanje. analiza: U ovom patentnom zahtevu sve što je navedeno pre reči „a postavljen je” definiše postupak koji objašnjava funkcionisanje konstrukcije. Ovim je povređeno pravilo prema kome patentni zahtevi iza izraza „naznačen time”, a koji se odnose na konstrukciju, ne smeju da sadrže i opis načina funkcionisanja te konstrukcije. Ovaj način funkcionisanja treba dati u prethodnom opisu ili eventualno u prvom delu patentnog zahteva. Poznato je da se jedan isti zadatak može rešiti na više načina, a u ovom slučaju ista funkcija može se ostvariti sa više uređaja čija se konstrukcija međusobno razlikuje. Zbog toga se u jednom patetnom zahtevu ne može štititi činjenica da

114

PATENT

jedno konstrukciono rešenje obavlja navedenu funkciju. Osim toga, navedeni postupak nije ni nov, pošto se na isti način rasecaju i druge vrste listova, na primer hartije, folija i slično. 2 . slučaj Držač okruglih profila, naznačen time, što se sastoji iz četvrtaste ploče iz lima na kojoj zaobljene držače profila čine delovi valjkaste površine za držanje profila koja je dobijena savijanjem delova ploče nastalim prozorom oblika i napravljenim po sredini ploče. analiza: Navođenjem načina izrade predmeta pronalaska neposredno iza dela patentnog zahteva, koji se donosi na njegovu konstrukciju, povređeno je pravilo prema kome patetni zahtevi iza izraza „naznačen time” ne smeju sadržati suvišne oznake i obeležja da ne bi nastala njihova mnogoznačnost. Takođe, ako neko proizvede ploču istog oblika iz veštačke materije npr. brizganjem, pri čemu ova ne mora imati četvrtasti oblik već npr. oblik elipse, postaviće se pitanje da li se ovim vređa patent sa navedenim patentnim zahtevom. Iz ovih razloga patentni zahtevi koji se odnosi na konstrukciju ne smeju sadržati napred navedene suvišne odlike (koje se npr. odnose na način izrade). 3 . slučaj Mašina za pranje rublja sa prekidnim tokom sredstva za pranje „naznačena time” da ima obrtno kolo centrifugalne pumpe za prekidni tok, koje je sasvim potopljeno u sredstvo za pranje, a nije tokom pranja rublja u direktnom dodiru sa rubljem. analiza: Ovakvom definicijom patentnog zahteva povređeno je pravilo prema kome se u patetnim zahtevima ne može ostvariti zaštita kroz negaciju. Navedena odlika je ovde zbog svog oblika definicije kroz negaciju neodređena, pošto objašnjava koju odliku pomenuto kolo ne poseduje. U ispravnoj definiciji patentnog zahteva upravo treba navesti odlike tehničkog sredstva koje omogućuju ostvarenje zadatog cilja. 4 . slučaj: 1) Metalna noga uređaja, naznačena time da ima trn koji je na svom gornjem kraju izveden u obliku prirubnice, a na donjem kraju ima

PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA

115

deo oblika lopte koji je uležišten u ležištu sa kotrljanjem koje je umetnuto u čauru oblika navrtke navrnutu na trn. 2) metalna noga prema zahtevu 1) naznačena time da ima omotač trna od tapljenog stakla, od furnira na drvetu, od sintetičkih smola i sl. analiza: Ovako definisan drugi patentni zahtev nije u neposrednoj zavisnosti sa prvim patentnim zahtevom. Ovim je povređeno pravilo da drugi naredni patetni zahtevi treba bolje da objasne prvi patentni zahtev ili da sadrže konstrukcione elemente ostalih varijanti konstrukcionog rešenja pronalaska. Osim toga, ovako definisani patentni zahtev nema uslova za zaštitu patentom na osnovu definisanih kriterijuma koji se odnose na primenu poznatih materijala u svrhe u koje nisu do sada korišćeni, a na osnovu poznatih osobina ovih materijala. U slučaju kad bi ovaj patentni zahtev zadovoljavao uslove za dobijanje zaštite patentom, morao bi biti priključen posebnoj prijavi sa sopstvenim opisom, prema pravilu da se za svaki pronalazak (jedinicu pronalaska) podnosi zasebna prijava radi dobijanja patenta.237

32. Patentiranje biotehnoloških pronalazaka
Savremena biotehnologija podrazumeva skup tehnika koje se koriste u cilju organskih promena određene biološke materije (ćelija ili linija biljnih i životinjskih ćelija, enzima, plazmida i virusa), promena u mikroorganizmima, u biljkama ili životinjama, ili u izazivanju promena neorganskih materija biološkim putem. Sinergizam prirodnih i inženjerskih nauka u izučavanju primene organizama, ćelija, njihovih delova kao i molekulskih analoga u procese dobijanja proizvoda za dobrobit čovečanstva sjedinio se u naučnu oblast sa najvećim prilivom investicionog kapitala modernog doba globalizacije pod pojmom biotehnologija. Sve započinje 1972. godine sa pronalaskom rekombinovanog molekula DNK i otvaranjem širokog spektra primene ovog revolucionarnog otkrića. Interes su brzo pronašle kompanije započevši tržišnu trku razvojem informacionih tehnologija koje su im pružile mogućnost za realnu obradu podataka dobijenih iz biotehnoloških eksperimenata. Biotehnologija se
237 Preuzeto iz: Bureš, A.: Šta se može štititi patentom u oblasti mašinstva i kako sastaviti prijavu za dobijanje ove zaštite, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 59–73.

116

PATENT

razvijala u dva smera: tradicionalna biotehnologija, koja se okrenula oplemenjivanju biljaka i životinja konvencionalnim metodama, korišćenju mikroorganizama za procese fermentacije i proizvodnju važnih enzima, i savremena biotehnologija koja obuhvata oblast genetičkog inženjerstva i kloniranje. Dostignuća iz oblasti biotehnologije predstavljaju neophodnu osnovu za razumevanje, dijagnostiku i terapiju čovekovih bolesti kao i savremeno razumevanje medicine. Dok kloniranje predstavlja način razmnožavanja bez oplodnje kod viših životinja (i čoveka) sa primenom u dijagnostičke i terapijske svrhe, genetički inženjering je tehnika koja obavlja plansko isecanje gena (transgena) kao nosioce osobina iz jednog organizma i njegovo presađivanje u drugi, što predstavlja novu biološku revoluciju u nauci. Na ovaj način, raskrčen je put i stvorene su mogućnosti nastanka genetički modifikovanih organizama tj. transgenih biljaka, životinja ili mikroorganizama sa genomom obogaćenim transgenom korisnijim za čoveka. Tehnike genetičkog inženjeringa zasnovane na rekombinaciji DNK i zadirući u genetički kod čoveka otvaraju mogućnost upravljanja životom na nivou njegovog nastanka, promenom genetičke garniture i novom evolucijom ljudske vrste. Genetika kao nauka započela je svoju ekspanziju kada je 40-ih godina dokazano da je dezoksiribonukeinska kiselina (DNK) genetički materijal koji služi kao prenosilac genetičkih informacija, čime su otvoreni putevi razvoja molekularne biologije a posebno molekularne genetike. Poseban razvoj biotehnologije postignut je uvođenjem novih postupaka za manipulisanje genetičkim materijalom, odnosno razvojem genetičkog inženjerstva. Otkrivene i usavršavane su tehnike koje obuhvataju rekombinantnu DNK, transfer gena, manipulacije i transformacije embriona, stvaranje novih sorti biljaka i novih rasa životinja itd. Biotehnologija je razvijana u laboratorijama, gde su nastajali proizvodi koji su primenu mogli da nađu u medicini, poljoprivredi i proizvodnji hrane, što je navelo da se industrija i njeni istraživački razvojni centri kasnije uključe u finansiranje i realizaciju projekata i da se rezultati istraživanja sa nivoa laboratorije prevedu na industrijski nivo. Iz navedenog, usledile su i neminovne promene patentnog sistema čime je uvedena mogućnost za patentnu zaštitu biotehnoloških pronalazaka i uvođenje sistema sortne zaštite za nove biljne sorte. Komercijalizacijom biotehnoloških rezultata nastali su do sada proizvodi koji su našli uspešnu primenu u: • farmaciji (proizvodnja antibiotika, vakcina, monoklonskih antitela, regulacionih proteina)

PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA

117

• agrikulturi biljaka (dobijanje novih sorti, uključujući i transgene biljke, uz poboljšanje odrađenih karakteristika biljaka) • agrikulturi životinja (ishrana životinja, prevencija i lečenje bolesti, stimulisanje rasta, genetičko poboljšavanje životinjskih rasa, dobijanje transgenih životinja) • hrani (dobijanje proizvoda uz primenu izmenjenih mikroorganizama ili novim tehnologijama – sirevi, mlečni napici, alkoholna pića, aminokiseline, enzimi, proteini; dobijanje hrane bez primene pesticida i veštačkih đubriva) • energetskim sirovinama (konverzija biomase, dobijanje nafte, benzina) • korišćenju mikroorganizama u rudarstvu • dobijanju različitih hemikalija različitih namena • očuvanju životne sredine (korišćenje mikroorganizama za uklanjanje nafte iz vodotokova, prerada drugih toksičnih materija) • elektronici (biosenzori, biočipovi). Kubanska biotehnologija Ugovor između Smith Kline Beecham i kubanskog Finlay Isntituta dao je anglo-američkoj farmaceutskoj grupaciji svetska prava prodaje patentirane vakcine za meningitis B razvijen u Institutu Finaly. Veruje se da je ta vakcina jedina delotvorna protiv meningitisa B, bolesti koja se širi uglavnom među decom i ima stopu smrtnosti do 19%. Iako je ova bolest sada praktično iskorenjena na Kubi, ona još uvek preti populaciji u velikim delovima sveta. Nakon epidemije meningitisa tokom 80-tih godina, vakcina je izvožena u Argentinu, Brazil i Kolumbiju, gde se pokazala pouzdanom i delotvornom u sprečavanju izbijanja novih epidemija meningitisa. Prodaja vakcine pomogla je Kubi da otplati svoje dugove tim zemljama. Ova vakcina samo je jedno od mnogih postignuća kubanske malo poznate ali veoma napredne biotehnološke industrije. Danas je Kuba vodeći izvoznik biotehnoloških proizvoda sa godišnjom prodajom od čak 290 miliona dolara. Kuba ima međunarodne patente na 66 farmaceutskih preparata proizvedenih u Institutu za genetički inženjering i biotehnologiju, Institutu za molekularnu imologiju, u Nacionalnom biomedicinskom institutu i Institutu Finlay.

118

PATENT

Kubanski naučnici razvijaju i druge proizvode za borbu protiv raka, kolere, tifoidne groznice, denga groznice bakterije pneumokokus i SIDS. Biotehnološka istraživanja proširena su na oblasti poljoprivrede i industrije, na vakcinu za zaštitu stoke od krpelja, useve koji su genetičkim inženjerstvom stekli otpornost na štetočine i industrijske enzime za smanjenje potrošnje energije. Uspeh biotehnološke industrije na Kubi je najvećim delom ishod značajnog vladinog ulaganja u biotehnološke ustanove, istraživanja i obrazovanje. Kuba ima 1,8 naučnika i inženjera na 1.000 stanovnika, što je visoka srazmera čak i kad se uporedi sa industrijalizovanim zemljama, i 222 istraživačka središta sa ukupno 34.000 zaposlenih. Transgene biljke Razvoj molekularne biologije i biotehnologije biljaka omogućio je ugrađivanje gena poreklom iz bilo kog organizma, ili sintetičkog gena, u genom biljke uz dobijanje biljaka sa izmenjenim svojstvima. Biotehnološki eksperimenti prve generacije (u periodu od 1984. do 1993. godine) bili su ograničeni na transfer pojedinačnog strukturnog gena u biljku radi promene određenog svojstva: rezistentnost na viruse, bakterije, insekte ili druge štetočine, hebricide, čime su ostvareni veći prinosi i povećan sadržaj hranljivih materija u proizvodima. Eksperimenti druge generacije složeniji su i uključuju upotrebu regulatornih transgena koji mogu aktivirati kompletan biosintetski put ili modifikovati razviće određenog tipa ćelija ili čitavog biljnog organa. Transgene biljke postale su isplativ sistem sa proizvodnju biomolekula, pa je u tom smislu uveden pojam „biljka kao bioreaktor” za proizvodnju farmaceutskih proizvoda: citokina, hormona, monoklonskih antitela, enzima, vakcina. Genetičkim promenama dobijene su i transgene životinje, a kao najsloženija i najkontraverznija oblast je „ksenografte”, gde se razvijaju životinjske rase koje mogu da daju organe za transplataciju ljudima. Najpoznatije prve sorte transgenih biljaka potiču iz 1996. godine i to su: transgeni kukuruz, pamuk i krompir u koje je ugrađen Bt-gen iz Bacillus thuringiensis odgovoran za sintezu Bt-toksina efikasnog protiv štetnih insekata, zatim transgena soja, kukuruz i uljana repica otporni prema raznim herbicidima, kao i FlavrSavr paradajz sa odloženim sazrevanjem.

PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA

119

Za razvoj biotehnoloških metoda238 zaslužna su i velika ulaganja u istraživanja transgenih biljaka od strane država i multinacionalnih komanija.239 Transgene biljke su se za kratko vreme proširile u komercijalnoj proizvodnji, najviše u SAD (oko 60% od ukupne svetske površine pod transgenim biljkama), Argentini (20%), Kanadi, Brazilu, Kini itd. Značaj specifičnosti razvoja biotehnologije zahtevao je uređenje zaštite intelektualne svojine. Iako pronalasci iz oblasti žive materije nisu isključivo bili isključeni iz patentabilnosti, oni se nisu smatrali patentabilnim, bilo zato što nisu bili „tehnički” (kako se smatralo u Evropi) ili zato što su bili „proizvodi prirode” (tumačenje u SAD). Kako se pod pronalaskom, kao i danas, podrazumevalo novo tehničko rešenje određenog problema koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo i dovoljno otkriveno javnosti u pismenoj formi da bi ga prosečan stručnjak iz te oblasti mogao reprodukovati, tako su pronalasci koji su se zasnivali na upotrebi mikroorganizama ili biološkog materijala teško mogli da ispune takve zahteve. Međutim, u narednim godinama, nove tehnologije sve češće su koristile izmenjene mikroorganizme, pa je problem dovoljnog otkrivanja mikroorganizama u svrhe patentibilnosti razrešen uvođenjem sistema depozita uzoraka u ustanovama prema Budimpeštanskom sporazumu. Zakonodavstvo SAD, za razliku od evropskog, ne pravi bitnu razliku između tradicionalnih biljnih sorti i proizvoda od tradicionalnih biljaka s jedne, i transgenih sorti biljaka i proizvoda od njih s druge strane. Jedno od najvažnijih pitanja iz oblasti zakonske regulative transgenih biljaka odnosi se na obeležavanje. Suprotno od prava SAD koje ne obavezuje na obeležavanje

238 Metode savremene biotehnologije jesu in vitro tehnike nukleinskih kiselina, uključujući i rekombinantnu dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK) i direktno unošenje nukleinskih kiselina u ćelije ili organele i fuzija ćelija iznad taksonomskog nivoa familije, koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i nisu tehnike koje se koriste u savremenom oplemenjivanju i selekciji (klasične metode). 239 Ameršem (Amersham) je klasičan primer novog sveta bioloških istraživanja. Početni elementi kompanije poticali su iz Severne Evrope, Britanije, Švedske, Norveške i SAD, ali on je apsorbovao saveze sa komplementarnim organizacijama širom sveta uključujući i Japan. Ameršem je 2003. godine zapošljavao 9.500 ljudi, od kojih su 5.000 sa fakultetskom diplomom, a 1.400 njih su doktori nauka. Svaka od sastavnih delova Ameršema bile su važne kompanije u svom polju sa izuzetnom prošlošću koje su se ujedinile sa ciljem da zauzmu vodeće mesto u molekularnoj medicini koja pomaže da se dođe do proizvoda za dijagnostiku i testiranje i do terapija zasnovanih na genima koji se prave prema pojedinačnom genetskom profilu svakog pacijenta. (Olins, V.: O brendu)

120

PATENT

transgenih proizvoda, pravo EU Direktivom 2001/18/EC nalaže obeležavanje ovih proizvoda u svim fazama proizvodnje i stavljanja u promet. Genetički modifikovanim organizmom240, prema našem pravu, koje je po ovom pitanju potpuno usaglašeno sa pravnom regulativom EU, ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma, dok se semenski i reproduktivni materijal ne smatraju genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Kao prednosti transgenih biljaka nad tradicionalnim biljnim sortama najčešće se navode: veći prinosi, otpornost na štetočine, tolerancija prema adverznim uslovima spoljne sredine, nesmanjeni kvalitet. Kao opasnosti po čoveka, ističu se: alergentnost, toksičnost, opasnost da transgenska biljka postane opasan korov u poljoprivredi i/ili da se proširi u prirodnom habitatu, opasnost da transgenska biljka prenese preinačene gene na divlje srodnike koji bi mogli postati opasni korovi, opasnost od prelaska marker gena za otpornost na antibiotike iz transgene biljke u druge mikroorganizme što bi dovelo do nastanka „supermikroorganizama” otpornih na antibiotike korišćene u humanoj ili veterinarskoj medicini. Trgovina biotehnološkog materijala Trgovina reprodukcionim materijalom stvorila je potrebu regulisanja odgovarajućeg vida zaštite intelektualne svojine na poseban način, što je raširilo saradnju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i Svetske trgovinske organizacije. Usvajanjem Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, donesena je veoma važna odredba koja se odnosi na patentabilnost koja navodi da će se patenti dodeljivati za pronalaske, bilo proizvode bilo postupke, u svim oblastima tehnologije, ukoliko su novi, uključujući i inventivan nivo, i pogodni su za industrijsku primenu. Patenti će se koristiti i patentna prava uvažavati bez diskriminacije u odnosu na mesto pronalaska, oblast tehnologije i to da li je proizvod uvezen ili lokalno proizveden. Trgovina materijalom nastalim procesima biotehnologije mora
240 Genetički modifikovani organizmi nastaju saznanjem da su osnovni principi i mehanizmi nasleđa, struktura, replikacija, translacija i transkripcija DNK, sinteza i funkcija proteina, živih bića na Zemlji istovetni.

PATENTIRANJEbIOTEhNOLOšKIhPRONALAZAKA

121

biti regulisana Ugovorima za pristup genetičkim resursima i podeli dobiti u kojima varijable važne za kategorizaciju odredaba o intelektualnoj svojini mogu da se svrstaju u tri kategorije: 1) materijali (genetički resursi) – treba uzeti u obzir vrstu genetičkog materijala, zbog razlike ugovora za transfer životinjskih genetičkih resursa za hranu ili poljoprivredu, gde se tajne zanata možda šire koriste nego i transfer mikroorganizama, koje je prema važećim međunarodnim standardima moguće patentirati 2) učesnici tj. tipovi nosilaca udela 3) primene tj. tipovi prenosa i korišćenja. Tipove genetskog materijala koji se prenose moguće je razlikovati po većem broju kriterijuma: 1) Stepen poboljšanja i inovacija koje je uneo čovek, gde je sa gledišta intelektualne svojine najznačajnija dinstinkcija između materijala koji je poboljšan ljudskom inovacijom i kod koga to nije slučaj. Inovacija koju je uneo čovek može biti formalna i neformalna, kako je definisano u FAO Kodeksu ponašanja za biotehnologiju (International Code of Conduct on Plant Biotechnology). 2) Taksonomsko poreklo, gde zajedničke specifičnosti genetičkog materijala biljnog, životinjskog, mikrobijalnog ili drugog porekla može uticati na odredbe ugovora o pristupu i podeli dobiti. 3) Uslovi pribavljanja značajni su za pravni status prenetih genetičkih resursa na nivou međunarodnog sporazuma i tradicionalnih znanja povezanih sa tim resursom, u zavisnosti od toga da li je pristup ostvaren ex situ ili in situ. 4) Pravni status genetičkih resursa u međunarodnom sporazumu najvažniji je u odnosu na odredbe ugovora o intelektualnoj svojini o pristupu i podeli dobiti.241
241 Za opširnije videti sledeće korišćene naslove: Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad 2010, p.p. 367–390; Berenji, J.: Stanje i perspektive transgenih biljaka u Evropi, u zborniku radova konferencije EnE05 Životna sredina ka Evropi, Beograd 2005; Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 99; i naročito Jovanović, S.: Zaštita intelektualne svojine u oblasti biotehnologije, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 157–172.

122

PATENT

33. Primer patentne prijave

PRImERPATENTNEPRIJAVE

123

124

PATENT

PRImERPATENTNEPRIJAVE

125

126

PATENT

PRImERPATENTNEPRIJAVE

127

128

PATENT

PRImERPATENTNEPRIJAVE

129

130

PATENT

34. Primer prijave za mali patent

PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT

131

132

PATENT

PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT

133

134

PATENT

PRImERPRIJAVEZAmALIPATENT

135

deo iii

Žig

Zaštita žigova je pravno priznavanje psihološke funkcije simbola. Tačno je da našim životima upravljaju simboli i nije manje tačno da vođeni njima kupujemo robu. Džastis Feliks Frankfurter242

242 Justice Felix Frankfurter (1882–1965), sudija Vrhovnog suda SAD.

138

ŽIg

1. Pojam žiga
Žig je svaki registrovani znak243 kojim se obeležavaju proizvodi, odnosno robe i usluge u prometu. Koristi se da bi se robe i usluge koje proizvodi i pruža jedno fizičko ili pravno lice razlikovale od istih ili sličnih roba i usluga bilo kog drugog privrednog subjekta. Namera upotrebe (lat. bona fide – u dobroj nameri) znaka u pravnom prometu preduslov je stvaranja prava na žig244. Bez namere ulaženja u terminološku, etimološku ili semiotičku raspravu o značenju znaka, recimo da je znak (lat. signum) apstraktna oznaka sa određenim značenjem, koja stoji kao zamena za konkretnu stvar i koja se logički može povezati sa tom stvari. Registrovani znak povlači određena prava titulara (korisnika) prava na žig, pa tako Zakon o žigovima Republike Srbije245 vidi žig kao pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Pravo na žig u subjektivnom smislu značilo bi pravo titulara žiga da upotrebljava žig u pravnom prometu. U objektivnom smislu, to je skup pravnih propisa kojima se uređuje sticanje i zaštita prava na registrovani znak u prometu roba i usluga. Opisivan kao alat tržišne komunikacije, korišćen od proizvođača da privuku potrošače, žig olakšava prepoznavanje roba i usluga, te se i u stranoj pravnoj literaturi tumači kao registrovani znak koji individualizuje robe
243 Kao sinonimi reči „znak”, u literaturi se javljaju „oznaka” i „marka”. Smatramo da je „znak” najadekvatniji termin koji bi trebalo koristiti kada se govori o ovoj grani prava, iz razloga što „oznaka” može izazvati zabunu sa oznakama geografskog porekla, dok „marka” nije pravno prepoznata kategorija. 244 U pravnoj literaturi, sreću se pojmovi „pravo na žig”, „pravo žiga”, „žigovno pravo”. Suštinskih razlika u značenju nema. 245 zakon o žigovima Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 104/2009) je lex specialis u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ br.33/97 i 31/2001 i Službeni glasnik RS br.30/2010 – Zakon o izmenama Zakona o opštem upravnom postupku) zbog toga što je priznanje žiga upravni postupak koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu, te se na sva pitanja koja se tiču postupka za priznanje žiga, a koja nisu regulisana Zakonom o žigovima, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

ISTORIJSKIOSVRT

139

i/ili usluge jednog privrednog lica i distincira ih od konkurentskih proizvoda. To su ujedno i dve osnovne uloge žiga: da jedinstveno (ekskluzivno) obeleži jedan proizvod i da ga učini različitim od svih ostalih. Primeri (konkurentskih) žigova: Coca-Cola i Pepsi-Cola; Ford i Peugeot; Nike i Adidas; Easy Jet i Rayan Air; Apple i IBM; Versace i Louis Vuitton; Yahoo i Google. Iako su žigovi deo intelektualne svojine, autoru žiga uobičajeno se uskraćuje neformalna titula pronalazača ili intelektualnog stvaraoca.246 Sve što važi za robe, važi mutatis mutandis i za usluge.

2. istorijski osvrt
Počeci obeležavanja roba znakovima razlikovanja vezuju se za antičko doba i keramičke predmete koji su nosili oznake autora, najčešće u obliku njihovog imena. Prve obeležene umetničke radove/predmete pratila su i prva podražavanja. Rimsko pravo pružalo je autorima robnih znakova zaštitu ličnopravne prirode. Lex Cornellia de fabris predviđao je krivičnopravnu zaštitu za imena ličnosti, Ius civile tužnu actio iniuriarum u slučaju nedozvoljene upotrebe tuđeg imena, a tužbu actio doli u slučaju da iz takvog ponašanja nastane imovinska šteta. Razvoj trgovine pojačao je potrebu za regulisanjem prava na upotrebu znakova za obeležavanje robe. To pravo proizvođači i trgovci dobijali su od vladara u obliku privilegija – povlastica. S početka novog veka statuti cehovskih (esnafskih) udruženja proizvođača sadržali su odredbe o pravu proizvođača da proizvode obeležava znakom. Štaviše, upotreba je bila obavezna, pa su pored cehovskog znaka (preteča kolektivnog žiga) trgovci koristili i sopstvene znakove (trgovačke žigove) kako bi učinili proizvode pogodnim za lako razlikovanje. Francuska buržoaska revolucija prethodila je prvim zakonima (lex specialis) koji su regulisali pravnu zaštitu robnih žigova. Bili su to Zakon o manufakturama, fabrikama i radionicama iz 1803. godine, koji je predviđao
246 Pravna literatura podeljena je po pitanju da li je žig rezultat intelektualnog stvaralaštva. Dok jedni smatraju da kod izbora znaka dolazi do izražaja maštovitost i kreativnost, i u tom smislu znak jeste rezultat stvaralaštva njegovog autora (Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 144), dotle drugi tvrde da se žigom ne štiti intelektualno stvaralaštvo jer za znak nije bitno da li je tvorevina ili ne, već je važna njegova funkcija označavanja (Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 139).

140

ŽIg

zaštitu za prijavljene znakove i sankcije za imitaciju tuđih, i Zakon o pravnoj zaštiti fabričkih i trgovačkih žigova iz 1857, prvi akt koji je za osnovni predmet imao pravnu zaštitu žigova.247 I pored prednjačenja u industrijskom razvitku, Engleska svoj prvi Zakon o žigu dobija tek 1875. godine, iz razloga što se pravo na isključivu upotrebu robnih znakova branilo postojećim principima common low, preciznije govoreći tužbom pod nazivom passing off, za čiji uspeh je tužilac morao da dokaže potojanje kvalifikovane upotrebe: da je žig poznat kao znak za obeležavanje njegove robe i da postoji neovlašćeno podražavanje od strane konkurencije.248 Slika i prilika Srbije u drugoj polovini 19. veka kao industrijski nerazvijene zemlje, koja je svoju ekonomiju zasnivala na trgovini, rezultirala je 1884. godine usvajanjem Zakona o fabričkim i trgovačkim žigovima Kraljevine Srbije, prvog domaćeg propisa iz oblasti intelektualne svojine. Zakon se oslanjao na francusku pravnu školu i preuzeo odredbe Pariske Konvencije o zaštiti prava industrijske svojine. Važio je do 1961. godine i stupanja na snagu Zakona o robnim i uslužnim žigovima FNRJ, koga je kasnije zamenio Zakon o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja SFRJ iz 1981. godine.

3. znakovi koji mogu biti žig
Zakonodavac pretežno ne određuje limitativno koji znakovi mogu biti žigovi, već tek exempli causa. Tako, po Zakonu o žigovima, znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacije tih znakova, muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i slično. Završetkom nabrajanja „i slično” zakonodavac se evidentno uzdržao od pokušaja da predvidi sve moguće izglede znaka, ostavivši tako praksi da rešava u svakom konkretnom slučaju da li prijavljeni znak može biti zaštićen žigom (zaštićen kao žig). U uporednom pravu sreću se i formulacije da žig mogu biti i uređaji, brendovi, etikete, imena, potpisi, reči, oblici proizvoda, pakovanja, boje, mirisi, zvukovi, pokreti, i kombinacije navedenog, sve pod uslovom posedovanja moći distinktivnosti i podobnosti da vizuelno, auditivno ili na neki drugi
247 Više o istorijskom razvoju prava na žig videti kod Roubier, P.: Le droit de la propriete industrielle, Paris, 1954. 248 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 37.

ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg

141

način odvajaju robe ili usluge jednog lica od roba ili usluga drugog učesnika u privrednom prometu na određenoj teritoriji. Domaća praksa razlikuje znakove po spoljašnjem izgledu (formi) i svrstava ih u pet kategorija: verbalni (govorni), grafički, trodimenzionalni, muzički i složeni.

3.1. Verbalni znak
Ako se sastoji od reči (domaćih i/ili stranih), slova (latiničnih, ćiriličnih i/ili drugih), akronima249, brojeva (arapskih i/ili rimskih), internet adresa ili njihovih kombinacija, znak se naziva verbalni, a praksa takav sastav elemenata naziva verbalizam. Verbalni žigovi, u teoriji nazivani i „žigovi u reči”, iskazuju se govorenjem (putem glasova), a imaju i vizuelni izraz. Verbalni znakovi dele se na znakove u reči i verbalizme koji nemaju značenje. Reči su utvrđeni glasovni skupovi koji nose određene asocijacije i u svesti slušaoca stvaraju određene predstave, pa stoga poseduje neko značenje. Verbalizmi koji nemaju značenje često se pogrešno nazivaju fantastičnim pojmovima da bi se naglasio njihov apstraktan karakter.250 Primer:

Pojedini autori upotrebu stranih reči potpuno opravdano vide kao posledicu sve razvijenije međunarodne trgovine i kulturološko-komunikacione povezanosti između zemalja.251 Žig automatski štiti sve transkripcije252 i prevode registrovane reči na bilo koji jezik. Žig „house” uživaće zaštitu i kao „kuća” i obrnuto; „SONY” je zaštićen i kao „СОНИ”. Ova kategorija žigova obuhvata i slogane. Slogan je kratka, jezgrovita misao, po pravilu lauditivnog karaktera, kojom se izražava jedna celovita
249 Akronim je skraćenica. Npr. JAT (Jugoslovenski aero-transport), WTO (World Trade Organization). 250 Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 17. 251 Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 144. 252 Transkripcija (lat. transcriptio) je prepisivanje koje teži vernom reprodukovanju izvornog teksta, pri čemu se menja jezički medijum, odnosno pismo, i vodi se računa o izgovoru. Ukoliko se radi o prostom prenošenju znakova iz jednog konvencionalnog pisma u drugo, kada se slova jednog pisma zamenjuju odgovarajućem ili najpribližnijem slovu drugog pisma, bez obzira na izgovor, onda je reč o transliteraciji.

142

ŽIg

ideja koja nosi određenu, najčešće reklamnu poruku. Biće podoban za zaštitu žigom ukoliko svojim lauditivnim značenjem posredno ukazuje na određena svojstva i kvalitet robe, odnosno usluga na koje se odnosi, tj. ima metaforičko značenje. Primeri: „Keep walking!”, „Odlično je, od Gavrilovića je!”, „Svi tupe, IMPA oštri!”, „Daje ti krila!”, „Just do it!”, „Life tastes good!”, „Do more, feel better, live longer!”, „Uđeš, izađeš i gotovo!”, „Svetsko, a naše!”, „Pekabeta-čuvar kućnog budžeta!”, „Mislim, nemo’ se ljutiš!”.253

3.2. Grafički znak
Figurativni ili grafički znak sastoji se od slika, crteža, fotografija i boja, njihovih kombinacija ili njihovih kombinacija sa verbalnim znacima, otisnuti na nekoj dvodimenzionalnoj površini, koji se opažaju čulom vida, i imaju egzaktno ili apstraktno značenje. Takav sastav elemenata naziva se grafizam. I verbalni znak može biti predstavljen posebnim grafizmom, koji se naziva logotip. Iako poseduje elemente verbalnog znaka, logotip se svrstava u kategoriju grafičkih znakova, jer je grafički element najčešće onaj segment na kojem se temelji njegova distinktivna vrednost.254 Primeri: slova Wolkswagen, slika bebe na dečijem sapunu Merima, slika devojčice na keksu Bambi. Primer: kombinacije slova sa logotipom (World Wide Fund for Nature)

253 Kao izvori primera korišćena Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima, i Informator o radu Zavoda za intelektualnu svojinu iz 2010. godine. Dostupne na veb stranici: www.zis.gov.rs 254 Prema Popović, S.: Zaštita robnih i uslužnih žigova u jugoslovenskom pravu sa osvrtom na međunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu, Institut za uporedno pravo, Beograd 1969, str. 103.

ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg

143

3.3. Muzički znak
Muzički žig su muzičke fraze ili melodijske sekvence, nezavisno od vrste, trajanja, harmonije, ritma, lirike, visinu tona, izražene muzičkim tonovima (notnim pismom) i zapisane na notnom papiru. Važno je praviti razliku između uobličenog niza tonova, koji se štiti ovom kategorijom žiga (muzičke fraze koje se mogu prikazati notnim pismom), i zvuka koji je širi pojam od muzičkog tona, ali nije muzika, ne može biti zapisan notama, pa kao takav ne može ni biti registrovan kao žig.255 Muzički žig se u prometu spoznaje putem čula sluha. Žigom zaštićena melodija obuhvata sve njene instrumentalne transkripcije, nezavisno od toga na kom je instrumentu odsvirana. Praksa, ipak, savetuje podnosioca prijave muzičkog žiga da naznači i naziv instrumenta na kojem je muzička fraza odsvirana, iz razloga što bi njena eventualna transkripcija na nekom nesrodnom instrumentu256 mogla kod potrošača da stvori drugačiji auditivni utisak. Primer muzičkog žiga u svetu: melodija NOKIA (karakterističan niz tonova kako zvoni NOKIA)

3.4. Trodimenzionalni znak
Trodimenzionalni žig je telo u prostoru, odnosno telo koje se ispoljava u tri dimenzije. Prvi put uveden je u naše zakonodavstvo Zakonom o žigovima iz 1995. godine. Žig predstavlja simbol proizvoda ili usluga koji asocira svest potrošača ukazujući mu na poreklo proizvoda ili usluga koje obeležava, i na taj način čini sredstvo kojim se proizvođač obraća potrošaču. Navedenu funkciju ima svaki žig, pa i trodimenzionalni. Ovde bi neizostavno trebalo uzeti u obzir vezu između modela i trodimenzionalnog žiga koja se ogleda u njihovoj identičnoj pojavnoj formi i različitim funkcijama koje ta prava industrijske svojine vrše u privrednom prometu, na šta nam ukazuje njihova zaštita koja je regulisana međusobno različitim propisima, uz obostrano uvažavanje principa zaštite.
255 Zvuk koji ne može biti registrovan kao žig je udar groma, šum vode, cvrkut ptica, zvuk violine, škripa automobilskih guma itd. Austrijski zavod za patente u Beču, nadležan i za žigove, odbio je prijavu kojom se tražilo priznanje zvuka koji proizvodi motor Harley-Davidson kao žig. Međutim, kompanija Harley-Davidson uspela je da u SAD zaštiti brujanje svog čuvenog motora kao zvučni žig. Zbog toga što ne može svaki zvuk, koliko god bio jedinstven, biti zaštićen žigom, evropska praksa koristi pojam muzički žig. 256 Pod pojmom muzičkog instrumenta, uporedna praksa prihvata sve ono što može da proizvede zvuk određene ili neodređene visine, uključujući i računar.

144

ŽIg

Primeri: Mercedesova zvezda, flaša Coca-Cola, znak Rols Roys-a, udubljenje na đonu cipela Kickers, trouglasti oblik čokolade Toblerone.

3.5. Složeni znak
Verbalni i/ili grafički i/ili trodimenzionalni znakovi sastavljeni daju složeni žig, koji predstavlja najbrojniju formu žiga.

3.6. Sugestivni, proizvoljni, slobodni i fantastični znakovi
U daljoj tipologiji znakova, razlikujemo sugestivne (koji sugerišu na određeno svojstvo proizvoda), proizvoljne (koji niti opisuju niti sugerišu na neku karakteristiku proizvoda, reči čije značenje nije skoro ni u kakvoj vezi sa proizvodom na koji se odnosi), slobodne (uobičajeni, koji se smatraju opštim dobrom), fantastične ili izmišljene (znakovi bez ikakvog konkretnog značenja, stvoreni radi označavanja određene robe ili usluge). U smislu žigovnog prava, znak mora biti vidljiv (vizuelno opažen), podoban da se grafički predstavi i distinktivan (različit od svih postojećih žigova). Iako većina nacionalnih zakonodavstava ograničava šta može biti proglašeno žigom (pre svega iz praktičnih razloga, jer se svaki registrovani žig mora staviti na uvid javnosti u štampanom obliku), sve veći broj zemalja dozvoljava registraciju do danas neoubičajenih ili nepoznatih formi znakova, prateći tako globalna pomeranja na kreativnom, dizajnerskom i marketinškom polju stvaranja. Tako, uporedno pravo

ZNAKOVIKOJImOgUbITIŽIg

145

industrijske svojine kao žig štiti i znak u mirisu257, znak u jednoj boji, hologram.258 Primer: Sjedinjene Američke Države su prva država koja je 1990. godine kao žig priznala mirisni znak: sveži cvetni miris koji podseća na Plumeria cvetove za proizvod – konac za šivenje i vezenje prediva. Devet godina kasnije, Apelacioni odbor Zavoda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta Evropske Unije podržao je priznanje za žig mirisnog znaka: miris sveže košene trave, koji se odnosio na određene teniske loptice.259 U Argentini je u januaru 2009. godine zaštićen prvi mirisni žig – L’Oreal, za robu pod klasom 3 Ničanske klasifikacije.260

3.7. Žig i boje
U Srbiji, zakonodavac nije predvideo mogućnost zaštite žigom znaka u jednoj boji. Ovo proizilazi iz zakonske formulacije člana 4, stava 2. Zakona o žigovima, u kome se traži da znak bude sačinjen od „rasporeda boja”. Prilikom zaštite žiga važno je imati na umu da zaštita društvenog interesa uvek prevagne u odnosu nad pojedinačnim, pa postoje primeri gde se zaštita žigom jedne boje ili određene kombinacije boja mora odbiti zbog potrebe da te boje ili njihova kombinacija ostanu slobodne u prometu.261
257 Razlog što domaći zakonodavac nije uvrstio znak u mirisu koji može biti žig jeste nemogućnost da se miris verodostojno opiše, odnosno grafički predstavi (prema Totić, B.: O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima. Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, str. 242). Po drugom autoru, prvi razlog je nemogućnost da se miris grafički predstavi, a grafičko obeležavanje (prikazivanje crtežom ili pisanim znakovima) zakonski je uslov zaštite znaka. Moguć je pokušaj da se miris opiše rečima, ali bi efekti toga bili arbitrarnost i nedovoljna egzaktnost, što pravni standardi ne dozvoljavaju. Drugi razlog odnosi se na efemernost ovakve forme. Miris brzo izvetri, njegov intenzitet opada vremenom, što za posledicu ima promenjen ukupan utisak o onome što se percipira. (prema Marić, V.: Forma žiga, str. 14). 258 Vidi Singapurski ugovor o žigovnom pravu na kraju poglavlja. 259 Izvor primera: WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. 260 WIPO magazine, No. 2, 2010. 261 Razlog ovome trebalo bi tražiti u opasnosti da eventualna zaštita jedne boje može dovesti do brzog iscrpljivanja raspoloživih boja, čiji je broj ograničen. Dalje, zaštita tzv. funkcionalnih boja, kao što je narandžasta za zaštitna odela, bila bi društveno neprihvatljiva, jer bi jedan proizvođač mogao steći monopol nad tom bojom i spečio sve druge proizvođače zaštitnih odela da koriste narandžastu boju. O funkcionalnom karakteru jedne boje mora se suditi u kontekstu proizvoda ili usluga za koje je takav znak

146

ŽIg

Ponekad razlozi pravičnosti nalažu drugačija rešenja, kada je opravdano da jedna boja može da se zaštiti žigom. Ovaj izuzetak odobrava se kada jedna boja dostigne takav nivo prepoznatljivosti na određenom ekonomskom prostoru da potrošači počinju da je poistovećuju sa određenom vrstom proizvoda. Tako se pravni presedan desio i u našoj praksi kada je Zavod priznao žig u jednoj boji. Reč je o ljubičastoj boji „Milka” čokolade. Žig pripada kompaniji Kraft Foods, švajcarskom proizvođaču konditorskih proizvoda, i to samo za čokolade.262 Ovo je redak izuzetak od opšteg pravila da znak mora biti sačinjen od rasporeda boja, i kao takav bi ga trebalo usko tumačiti, u smislu opšteg pravnog principa da se izuzeci moraju usko tumačiti.263

prijavljen i od presudnog je značaja za donošenje pravilne odluke o distinktivnosti znaka sačinjenog iz boja, jer ono što je funkcionalna boja u jednom slučaju, u nekom drugom to ne mora da bude. Boja određenog proizvoda predstavlja i rezultat proizvodnog procesa pa kao takva ne može biti zaštićena. Proizvođač piva ne bi mogao žigom da zaštiti zlatnožutu boju tog napitka, jer bi u tom slučaju svi proizvođači morali da promene nešto u tehnologiji proizvodnje kako njihova piva ne bi imala spomenutu boju. (navedeno prema Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 252; Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 83) 262 Međunarodni žig broj IR644464 sa pravom prvenstva od 29. maja 1995. godine. Evo kako je stručnjak ispitivač Zavoda to objasnio: Po mišljenju Zavoda spomenuto preduzeće postupilo je mudro kada je na tržište plasiralo čokoladne proizvode u ljubičastim pakovanjima. Ovo je bio potpuno originalni potez u kontekstu navedenih prehrambenih proizvoda i ni u jednoj varijanti ne može da se tretira kao funkcionalna boja, jer ne postoji nijedan prehrambeni proizvod čija je boja ljubičasta. U vreme kada je Milka plasirana, na tržištu konditorskih proizvoda gotovo da nije bilo proizvoda zapakovanih u ljubičastu ambalažu, što je kompaniji Kraft Foods omogućilo da se umnogome razlikuje od konkurencije. Jednom osvojeno tržište više nije moglo da uzdrma monopol nad ljubičastom bojom, koja je zahvaljujući uspešnom marketingu i kvalitetu proizvoda Milka, vrlo brzo prerasla u dekorativnu funkciju i postala simbol čokoladnih proizvoda u čitavom svetu. Švajcarski proizvođač zatražio je zaštitu za veoma uzak krug proizvoda sa namerom da se ljubičasta boja združi sa tačno određenim proizvodom. 263 Iz Rimskog prava: Exeptionis sunt strictissimae interpretationis.

VRSTEŽIgA

147

4. vrste žiga
Zakon o žigovima u članu 2. raspoznaje tri osnovne vrste žiga: individualni, kolektivni i žig garancije (ili sertifikacioni).

4.1. Individualni žig
Individualni žig јe pravno zaštićen znak koјi u prometu koristi nosilac, odnosno vlasnik žiga. Ukoliko drugačije nije napomenuto, kada se priča o žigu obično se misli na individualni žig. Nosilac individualnog žiga јe fizičko ili pravno lice, na čiјe ime јe žig registrovan u Zavodu za intelektualnu svoјinu Republike Srbije.

4.2. Kolektivni žig
Po Zakonu o žigovima, kolektivni žig znak je pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača ili davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti – članovi tog udruženja. To praktično znači da je razlog za ustanovljenje kolektivnog žiga povezanost pravnih lica (udruženja, kooperative). Nosilac kolektivnog žiga je jedno određeno pravno lice, ali njegova specifičnost leži u načinu korišćenja: pored nosioca, mogu da ga koriste sva pravna lica sa kojima je titular prava na kolektivni žig na neki način povezan (statusno, organizaciono) i to pod uslovima iz obaveznog akta o kolektivnom žigu. Pravni subjekat, koji koristi kolektivni žig, može obeležavati svoje druge proizvode posebnim (svojim) žigom. Primer: Turkish Airlines kao član Star Alliance Group koristi i svoj i žig grupe

148

ŽIg

4.3. Žig garancije
Žig garancije znak je koji koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih privrednih društava (zakonska definicija). Ovaj žig mogu koristiti svi privredni subjekti, bez obzira na to da li čine odnosni oblik udruživanja, čiji proizvodi imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije, odnosno čiji proizvodi ispunjavaju standarde propisane od strane vlasnika sertifikacionog žiga264. Važno je zapamtiti da je neophodan preduslov za žig garancije da se podnosilac prijave smatra kompetentnim da overi proizvod na koji se žig odnosi. Primer: ISO 9000265 Primer: Woolmark

4.4. Sekundarna podela
Praksa u daljoj podeli razlikuje robni i uslužni žig, nacionalni i nadnacionalni (međunarodni), deskriptivni i nominativni, notorni i čuveni ili renomirani, rezervni, defanzivni ili baražni žig. Ovakve podele zahvalne su za usvojiti ih, jer pokazuju širinu primenljivosti i prisutnosti žiga u svakodnevnom pravnom prometu.
264 U ulozi vlasnika žigova garancije mogu se pojaviti državni organi, privredne komore, instituti itd. 265 ISO je akronim za International Standard Organization (Međunarodna organizacija za standardizaciju). Standardizacija je delatnost koja se bavi unifikacijom, tipizacijom i ujednačavanjem sredstava za rad, proizvoda i usluga, u cilju postizanja optimalnih rešenja u proizvodnji, raspodeli i potrošnji, vodeći računa o sigurnosti i funkcionalnosti. Standardi su naučno utemeljeni tehnički dokumenti, koji određuju vrste, tipove, stepene proizvoda, njihov kvalitet, metode testiranja, pakovanja, transporta, definišući mere, termine, simbole i druge vrednosti. Više o standardima i kvalitetu videti na veb-stranici Zavoda za standardizaciju: www.iss.rs

VRSTEŽIgA

149

Robni žig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje roba. Robni žig stavlja se na robu (telo stvari) ili njeno pakovanje (ambalažu) pa je vezan za telesne stvari.266 Uslužni žig je znak koji se koristi u prometu za razlikovanje usluga.267 Po članu 6 sexies Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine u zemlje Unije štite uslužne žigove čak i bez registrovanja. Uslužnim žigom može se zaštititi i, na primer, naziv turističke manifestacije. Nacionalni žig je znak za koga je odobrena zaštita na teritoriji organa koji je odobrio zaštitu, dok je nadnacionalni žig registrovan i zaštićen na teritoriji više država. Deskriptivnim ili opisnim žigom označava se neko svojstvo robe. Nominativni žig sadrži ime nekog lica ili naziv imanja. Imena koja se izgovaraju na isti način, ali se drugačije pišu, nazivaju se omonimi i mogu izazivati zabunu. Korisno je odmah istaći da znak koji sadrži lik ili lično ime lica se može zaštiti samo po pristanku tog lica. Isto tako, znak koji sadrži lik ili lično ime umrlog lica može postati žig ako pristanak daju roditelji, supružnik ili deca umrlog. Znak koji sadrži lik ili lično ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštiti žigom uz dozvolu nadležnog organa i pristanak supružnika i srodnika do trećeg stepena srodstva. Notorni žig je znak koji je poznat bitnom delu relevantne javnosti, u smislu da ga taj krug ljudi povezuje sa određenim robama i uslugama. Važno je znati da se relevantnim delom javnosti smatraju stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga. Čuveni ili renomirani žig je znak koji je opštepoznat. Ne postoji opšteprihvaćena definicija čuvenog žiga. Praksa u jednom delu uporednog prava smatra da znak postaje čuven ako preko 70% stanovništva jedne zemlje zna da se njime obeležava određeni proizvod. Ostali kriterijumi za procenu
266 U anglosaksonskoj pravnoj literaturi pojam „trademark” stoji generalno za žig, ali i za robni žig. Čine ga trade mark (robni žig) i service mark (uslužni žig). Zbog ovakve terminološke konstrukcije termin trademark odnosi se i na robni i na uslužni žig, a ono što važi za robni, mutatis mutandis, važi i za uslužni žig. 267 Usluge su neopipljiva stvar (engl. intangible). Uslužni žig se tako ne lepi na uslugu, već ukazuje na to da određene vrste usluga pruža određeno lice na određeni način. Npr. Holiday In pruža određenu grupu hotelskih usluga određenog kvaliteta; Kontiki pruža određenu grupu turističkih usluga određenog kvaliteta. Uslužni žig saopštava se prilikom vršenja usluga, stavlja na predmete kojima se vrše usluge ili na reklamni materijal.

150

ŽIg

čuvenosti žiga mogu biti: jedinstvenost na tržištu, izvestan stepen originalnosti, cenjenost od strane potrošača, dužina, obim i geografsko područje upotrebe znaka, dužina, obim i geografsko područje registracije znaka, tradicija i vrednost koja se vezuje za znak, visina reputacije priznata od strane nadležnih vlasti itd.268 Primer: NIKE SWOOSH

Rezervni žig je znak čija se upotreba tek planira u bliskoj budućnosti. Ovo je situacija kada u trenutku podnošenja prijave za registraciju žiga podnosilac još uvek ne proizvodi naznačenu robu ili ne pruža naznačenu uslugu. Domaća praksa poznaje rezervni žig zbog toga što Zavod ne proverava da li podnosilac prijave za registraciju žiga u momentu podnošenja prijave zaista i poseduje proizvod na koji se predmetni znak odnosi. Zakonodavac nije predvideo da Zavod po službenoj dužnosti proverava da li podnosilac prijave u trenutku podnošenja prijave za priznanje žiga već proizvodi robu ili pruža uslugu na koje se prijavljeni znak odnosi, pa samim time Zavod to ni ne radi u praksi. Eventualna provera ovoga zahtevala bi angažovanost velikog broja ljudi, umnožila troškove, produžila vremensko trajanje postupaka pred Zavodom itd. S obzirom na to da regulativa tržišta ne vidi ovo kao problem ili propust, o ovome se i ne raspravlja u praksi ili literaturi. Defanzivni ili baražni žig je znak koji se registruje bez namere da se koristi, već samo u cilju sprečavanja drugih lica da isti znak prijave za obeležavanje svojih proizvoda. Ovaj žig, koji se još naziva i mrtvim, posledica je sistema registracije, koji ne traži prethodnu upotrebu znaka. Naše važeće zakonodavstvo predviđa obavezu korišćenja žiga, kao i mogućnost gubitka prava na žig ukoliko se isti ne koristi neprekidno duže od 5 godina.269

268 O čuvenim žigovima videti više kod Bošković, M.: Teorija čuvenih žigova, u publikaciji Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 65–85. 269 Rokovi neupotrebe žiga, zbog čega nastaje gubitak prava na žig, u inostranim zakonodavstvima se kreću od jedne do najviše pet godina.

ULOgEŽIgA

151

5. uloge žiga
Praksa potvrđuje da žig ima četiri osnovne uloge ili svrhe u pravnom prometu: 1) Identifikaciona svrha: žig označava poreklo proizvoda i ukazuje na proizvođača robe ili na lice koje pruža uslugu; ova uloga predstavlja smisao postojanja žiga i jedina je koja je zaštićena zakonom.270 2) Svrha razlikovanja: žigom obeleženi proizvodi razlikuju se od neobeleženih ili drugim žigom obeleženih proizvoda.271 3) Reklamna svrha: žig je moćno marketinško sredstvo jer ga potrošači vezuju kako za određenu vrstu i kvalitet proizvoda, tako i za određenog proizvođača; prepoznatljiv žig šalje poruku potrošaču da proizvod na koji se odnosi može ispuniti njegove preferencije (potrebe, vrednosti, interese); ova uloga, takođe i izuzetno, trpi direktnu pravnu zaštitu kada su u pitanju čuveni žigovi. 4) Garantna svrha: žig je garancija konstantnosti u kvalitetu, poreklu, sastavu, načinu proizvodnje i ostalim karakteristikama robe ili usluge na koje se žig odnosi. Olakšavanje potrošaču da donese odluku o izboru proizvoda na tržištu i pružanje podsticaja preduzeću da ulaže u razvoj i isporuku robe ili usluga sa kvalitetom kakav potrošači žele su dve osnovne makroekonomske funkcije žiga. Uloge žiga predstavljaju neke od razloga pro zaštite znaka. Primer: Vlasništvo nad žigom može biti odlučujući činilac kod donošenja odluka o spajanju preduzeća ili njihovoj kupovini. Na primer, indijski proizvođač čaja, Tata Tea, nedavno je kupio firmu Tetley Ltd. iz Velike Britanije, uz izjavu da je jedan od osnovnih razloga za tu kupovinu bilo dobijanje svetski poznate marke, kao i mreže za globalnu distribuciju. Kupovina firme Tetley omogućila je da Tata Tea proširi poslovanje i dobije globalno prepoznatiljivi žig za prodaju svojih proizvoda u čitavom svetu.272

270 Žig Longines je najstariji živi žig, koji ima zavidnih 120 godina postojanja. 271 U periodu od nastanka Zavoda za intelektualnu svojinu 1920. do 2010. godine u Srbiji registrovano je oko 61.500 žigova, što je ubedljivo najviše od svih grana industrijske svojine. 272 Izvor: Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 36.

152

ŽIg

6. Pro zaštite znaka žigom
Pravna zaštita znaka koјim se u prometu obeležavaјu robe ili usluge niјe zakonska obaveza, već јe odluka o njegovoј pravnoј zaštiti prepuštena slobodnoј volji onoga koјi znak koristi. Privredni subјekat koјi koristi svoј znak u prometu neće trpeti nikakve pravne sankciјe zbog toga što ga niјe zaštitio žigom. Pa ipak, pravna zaštita znaka žigom uvek јe dobrodošla, јer nudi broјne koristi za njegovog vlasnika. Kao najčešće spominjani razlozi, navode se sledeći: 1) isključivo pravo vlasnika da žigom obeležava svoјe robe i usluge u prometu na teritoriјi zemlje u koјoј јe zaštita priznata (direktna konkurentna prednost) 2) isključivo pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka za obeležavanje slične ili istovrsne robe i usluga u prometu na teritoriјi zemlje u koјoј јe zaštita priznata (direktna ekonomska dobit)273 3) lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim organom, vlasništva nad žigom – na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu, ili nekog drugog akta koјi za teritoriju Republike Srbije donosi Zavod za intelektualnu svoјinu.274

7. Žig i simboli:

Gotovo svakodnevno nailazimo na simbole poput , i SM, pre svega na polju stranih i međunarodnih žigova, prisutnih i kod nas. Ovi simboli nemaju pravni značaj i njihova upotreba nije obavezna. Njihova uloga je infromativna i preventivna. Simbol obično se koristi za još uvek neregistrovani robni žig. To je ujedno i neformalno obaveštenje da postoji javni zahtev da se znak koga prati ovaj simbol zaštiti kao žig (robni). Simbol SM znači neregistrovani uslužni žig. I u ovom slučaju, simbol je neformalno obaveštenje da postoji javni zahtev da se znak koga prati ovaj simbol zaštiti kao žig

™, ® i sm

™®

273 Primera radi, vrednost žiga kompanije Vol Dizni, koji čini 54% vrednosti kompanije, iznosio je u 2001. godini 33 milijarde $. Više o vrednostima žigova poznatih kompanija vidi na: www.interbrand.com. 274 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Diverzitet (ne)žigova, u publikaciji Pedagoška stvarnost, br. 7–8/2010, Novi Sad 2010, str. 550–568.

ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA

153

(uslužni). Simbol (izgovara se „krug r”) je upozorenje javnosti da je žig registrovan i da je njegova upotreba pravno regulisana. Ovaj simbol sme pratiti jedino registrovane žigove. Upotreba uz neregistrovan žig delo je prevare.

®

®

8. Žig i ostali znaci obeležavanja
Radi celovitog razumevanja žiga, neophodno je napraviti nesumnjivu razliku između žiga i sličnih pojmova, sa kojima se žig u govoru često meša, a u praksi dolazi u koliziju, kao što su: robna marka, znak kvaliteta, trgovačko ime, brend, pečat.

8.1. Žig i robna marka
Pojmovi žig i robna marka označavaju isto, s tim što je pojam robna marka pravno neadekvatan. Izraz robna marka odomaćila se u svakodnevnom govoru, ali trebalo bi imati na umu njenu legalnu neispravnost.

8.2. Žig i znak kvaliteta
Znak kvaliteta oznaka je određenih svojstava proizvoda koji nosi ovaj znak. On vizuelno može podsećati na žig, pošto se nalazi na proizvodu, ali to svakako nije, jer je njegova predmetnost drugačija. Da bi određeni proizvod mogao nositi znak kvaliteta, koji se obeležava simbolima „ZK”, njegov proizvođač mora ispunjavati propisane norme i standarde proizvodnje, porekla, kvaliteta (što sirovina, što krajnjih proizvoda), sastava, pakovanja, plasmana itd. Zbog toga se u delovima uporednog prava, koji ne ustanovljavaju žig garancije kao vrstu žiga, znak kvaliteta u funkcionalnom smislu podudara sa žigom garancije. Inače, znak kvaliteta daju samo organizacije koje su upisane u sudski registar za delatnost ispitivanja i proveravanja kvaliteta određenih roba i usluga, a mogu da ga u pravnom prometu koriste samo pravno lice koje sa registrovanom organizacijom ima ugovorni odnos o korišćenju znaka kvaliteta. Primer: Zelena jabuka znak je kvaliteta za zdravu hranu.275
275 Znak kvaliteta Zelena jabuka govori da se radi o visokokvalitetnom proizvodu bez tragova pesticida i njihovih derivata, veštačkih boja, konzervansa, teških i toksičnih metala. U njima je radioaktivnost daleko ispod granice dozvoljene pravilnicima o životnim

154

ŽIg

8.3. Žig i trgovačko ime / poslovno ime
Postoji važna razlika između žiga (engl. trademark – trgovačka marka) i trgovačkog imena (engl. trade name). Trgovačko ime se koristi za identifikaciju preduzeća ili poslovanja i služi kao firma (ime) kompanije ili naziv poslovanja. Trgovačko ime je pun naziv preduzeća, kao na primer: Intermedia Ltd” i predstavlja identitet tog preduzeća. Ono se često završava sa ad, doo, kd (Ltd, Inc – u engleskom govornom području) ili sa nekom sličnom skraćenicom, koja obeležava oblik pravnog statusa preduzeća. Preduzeće može imati različite žigove. Na primer, preduzeće Intermedia Ltd. može prodavati neke od svojih proizvoda kao Intell, a druge kao Mediatell. Preduzeća mogu koristiti određen žig da bi identifikovala sve svoje proizvode ili određeni asortiman proizvoda ili samo jednu posebnu vrstu proizvoda. Međutim, trgovačko ime može i da funkcioniše kao žig u zavisnosti od konteksta u kojem se koristi. Ako se trgovačko ime koristi u značenju širem od pukog imena preduzeća i tako pravi razliku između proizvoda odnosnog preduzeća i proizvoda ostalih lica u prometu, onda se ono može odrediti kao žig. Navodimo primer u originalu, kako bismo izbegli eventualna nerazumevanja kao posledicu prevoda: „You can get your traveler’s checks from American Express” – trgovačko ime, ali „You can get your American Express traveler’s checks here” – žig. U sukobu prava na firmu i prava na žig, literatura prednost daje prvom, odnosno trgovačkom imenu. Ovu tvrdnju možemo uzeti za tačnu jedino u slučaju kada su svi elementi na strani poslovnog imena (ili kako se to kaže u praksi: kada je sve čisto). Elementi, koje u svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležni sud, mogu biti: način i vreme sticanja, način korišćenja, ponašanje privrednih subjekata itd. Utvrđivanje ovih elemenata uključuje i ispitivanje savesnosti stranaka u sporu, a to je vrlo kompleksno pitanje kojim se bavi sud.

namirnicama za prehrambene proizvode namenjene prometu. Takav proizvod i posle tehnološke obrade čuva korisne materije. Ova oznaka kvaliteta dodeljuje se na godinu dana, uz mogućnost produženja, nakon prelazne ocene komisije sastavljene od stručnjaka iz oblasti medicine, biologije, mikrobiologije, hemije, tehnologije, i sl., a predmet analize su izgled, ukus, boja, energetska i biološka vrednost, zdravstvena ispravnost, sanitarno-higijenski uslovi u proizvodnim pogonima i dizajn amablaže.

ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA

155

Pariska konvencija predviđa da firma (poslovno ime ili ime ako je u pitanju fizičko lice koje obavlja neku delatnost) uživa jaču pravnu zaštitu u odnosu na žig bez obzira na to da li je registrovana ili ne.276

8.4. Žig i lično ime
Lično ime (ime i prezime fizičkog lica) je apsolutno neprikosnoveno u pravnoj zaštiti, zato što je pravo na svom ličnom imenu kao ličnom dobru, ne samo civilizacijska tekovina već i garancija najviših pravnih akata savremene države. Samo pristanak dat u pismenoj formi fizičkog lica može dovesti do mogućnosti (pod uslovom da su i drugi uslovi ispunjeni) registrovanja znaka koji bi sadržao njegovo ime. Znak koji sadrži lično ime umrlog lica može biti predmet u postupku za priznanje žiga samo po pristanku roditelja, supružnika ili dece umrlog. Odobrenje se traži i za upotrebu, kao deo znaka, ličnog imena istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, s tim što odobrenje mora u formi dozvole dati nadležni organ, a supružnik i srodnici do trećeg stepena srodstva u formi pristanka.277 Lično ime, u pravnom jeziku, odnosi se i na prezime i na ime u užem smislu reči. Nisu retki slučajevi sukoba žiga i ličnog imena. Ženskim imenima često se obeležavaju proizvodi iz domena kozmetike ili donjeg veša. Primer: krema za sunčanje Sunčica ili čarape Nevena. U ovakvom slučaju, imena će se smatrati izmišljenim, jer je nemoguće utvrditi identitet osobe čije se ime koristi.

8.5. Žig i brend
Žig je daleko više pitanje ekonomskog pozicioniranja i profitiranja, nego pravne bezbednosti, zato što je prepoznatljiv žig pola brenda. Prepoznatljiv žig doprinosi stvaranju brenda, ali među njima postoje velike razlike. Iako smo lišeni jedne usaglašene definicije brenda, on bi se mogao shvatiti kao određeni vrednosni sistem koji potrošač roba ili korisnik usluga nosi prema određenom proizvođaču i njegovim proizvodima. Brend se često u literaturi i svakodnevnom govoru poistovećuje sa imidžom jednog privrednog subjekta u očima javnosti.

276 Član 8. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine. 277 Član 5. Zakona o žigovima Republike Srbije.

156

ŽIg

Primer brendova: Vogue, Starbacks, Juventus, Hennessy Cognac, Polo, Levi’s. Brend je u savremenom globalističkom svetu postao opšte prisutan društveni i kulturni fenomen sa neverovatnom snagom i moći. Stvoren je od strane ljudi koji su se bavili marketingom u velikim kompanijama kako bi prodali proizvode. Danas je pomerio svoje granice od svog trgovačkog porekla i proširio se na sport, modu, putovanja, umetnost, region, naciju. Njihova suština ogleda se u izgradnji i očuvanju poverenja i ispunjavanju obećanja. Veliki brendovi veoma su fleksibilni. Na to nam ukazuje mogućnost nekog brenda da se potpuno odvoji od proizvoda/usluga sa kojima je prvobitno bio asociran, kada dolazi do „proširivanja brenda”.278

8.6. Žig i ime internet domena
Ime internet domena moglo bi se shvatiti kao firma pravnog lica u virtuelnom kibernetičkom prostoru. Kao ilustracija, može poslužiti veb-adresa koncerna Bambi Banat ad. www.bambi.rs predstavlja jedan alfanumerički znak kojim ulazimo u sajt izlog proizvođača konditorskih proizvoda. Ime domena se sastoji od prefiksa (www), radikala (bambi) i sufiksa (rs). Radikal je najvažniji i, što je od posebnog značaja, najdistinktivniji deo imena domena, i često odgovara žigu pravnog lica. Mogućnosti interneta i praksa doveli su do toga da ne samo što se žigovi registruju i kao imena domena, već se i imena domena, pod uslovom sticanja dovoljnog nivoa prepoznatljivosti, sve više štite kao žigovi. Zbog brojnosti učesnika u prometu na globalnom nivou i nepostojanja teritorijalnih granica u sajber prostoru, praksa je zatrpana
278 „Proširivanje brenda je direktna posledica priznavanja činjenice da je brend pravi kapital jedne kompanije”. (Jean-Noel Kapferer, profesor marketinga na HEC fakultetu za menadžment u Parizu). Fenomen brenda doveo je do društveno-kulturnog preobražaja koji je pružio iluziju mogućnosti. Njegov značaj potvrđuje rasprostranjenost konsultantskih kuća za brending i komunikacije čiji pristup problemu mora biti multidisciplinaran. One moraju da uključe grafički dizajn, nove medije i informacione tehnologije, dizajn okruženja, pitanja ponašanja, istraživanje i sl. Glavni zadatak ovakvih usluga je delotvoran rad, vidljiv na tržištu. Brend je prisutan na tržištu da bi zarađivao novac i u komercijalnom svetu zamenio je reči identitet, imidž, ugled i druge. Ako posmatramo brend kao imovinu, on poput patetnta ili drugog oblika intelektualne svojine zaslužuje da poseduje svoju ekonomsku vrednost. Brendovi mogu da zanemare ili da iskoriste poreklo svojih proizvoda i njihove nacionalne osobine. „Brendovi i brending su najznačajniji darovi koje je trgovina poklonila popularnoj kulturi.” (Olins, V.: O brendu)

ŽIgIOSTALIZNAcIObELEŽAVANJA

157

sporovima između titulara imena domena i titulara prava na žig, a međunarodno pravo još uvek traga za pravičnim a priori stavom prema pravima industrijske svojine na internetu. Primer: Francuska sudska praksa pruža nam odlične primere takvih sporova. U sporu Alice, preduzeće Alice, osnovano 1934. godine, koje se bavi marketingom, zaštitilo je 1975. žig „Alice” u Francuskoj u kategoriji usluga marketinške agencije. Drugo preduzeće sa istim trgovačkim imenom osnovano je kao akcionarsko društvo 1996. i bavi se stvaranjem softvera, razvojem, eksploatacijom i održavanjem informatičkog, elektronskog i elektromehaničkog materijala. Akcionarsko društvo Alice titular je žiga „Alice d’ Isoft”, zaštićenog u kategorjii informatičkih proizvoda i usluga. Alice A.D. registrovalo je ime domena alice.fr zbog čega je prvoosnovano preduzeće Alice pokrenulo spor sa zahtevom da ime domena bude oduzeto, da trgovačko ime bude promenjeno i da se akcionarskom društvu Alice zabrani da koristi znak „Alice” u bilo kojoj formi. Prvostepeni sud nadležan za građanske sporove veće vrednosti u Parizu presudio je u korist tužioca zasnivajući odluku na činjenici da je preduzeće tužllac mnogo ranije osnovano. Ova presuda bila je snažno kritikovana u francuskoj pravnoj teoriji. Odluka je preinačena u žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Parizu. Sud je smatrao da korišćenje imena domena alice.fr od strane akcionarskog društva Alice ne može dovesti do rizika od zabune u javnosti uzimajući u obzir različita polja aktivnosti dvaju preduzeća (marketing/kompjuterski programi). Sud je zaključio da o sporu treba da se odluči primenom pravila „Prvi u vremenu, jači u pravu”. Presuda je potvrđena pred trećim većem Prvostepenog nadležnog suda nadležnog za građanske sporove veće vrednosti u Parizu.279
279 Do legitimne konkurencije može doći i između preduzeća aktivnih na geografski različitim tržištima. Spor Payline to dobro odslikava. Francusko preduzeće SG2 pružalo je usluge bezbednog plaćanja na Internetu pod nazivom „Payline”. SG2 je zaštitilo taj znak kao svoj žig u Francuskoj 1996. Naredne godine, znak je zaštićen i kao komunitarni žig. Nemačko preduzeće Brokat otvorilo je svoj internet sajt na adresi brokat.de, koji je bio dostupan i iz Francuske. Na sajtu je postojao poddomen brokat.de/payline. Pošto je u junu 1997. saznalo da nemačko preduzeće Brokat nudi istu uslugu na Internetu pod istim nazivom, SG2 je podnelo tužbu zbog povrede prava na žig putem reprodukcije protiv preduzeća Brokat. Sud je zaključio da je veb-sajt preduzeća Brokat bio dostupan u Francuskoj, te da je stoga šteta nastala na francuskoj teritoriji. Sudije su presudile na štetu Brokata, nalažući mu da više ne koristi žig „Payline”, naročito ne na internetu. Ovakva presuda naišla je na oštre kritike. Čini se da francuski sud nije razumeo da je i nemačko preduzeće moglo dobiti presudu u svoju korist pred nemačkim

158

ŽIg

8.7. Žig i pečat
Zakon o žigovima, već u članu 3, izričito kaže da se žigom ne smatraju pečat, štambilj i službeni znak za obeležavanje dragocenih metala (službeni znak za obeležavanje dragocenih metala naziva se punc). U govoru i literaturi često pominjani pojmovi vodeni ili suvi žig predstavljaju pečat, a ne žig u smislu odredaba žigovnog prava.

8.8. Digitalni vodeni žig
Digitalni vodeni žig predstavlja način zaštite autorskih prava nekog rada u digitalnom formatu kao što je slika, audio ili video-snimak. Digitalni vodeni žig obično je sačinjen od određenog broja bitova umetnutih u rad u vidu poruke koja nosi informaciju o autorskim pravima, i uglavnom je nevidljiv za ljudsko oko, mada može biti vidljiv. Nevidljiv vodeni žig mnogo je veći izazov za naučnike. U 18. veku počinje da se koristi na novčanicama i važnim dokumentima kao sredstvo zaštite od falsifikovanja. Konačno, brzim razvojem interneta i pronalaskom digitalnih kopija digitalni vodeni žig intenzivno počinje da se upotrebljava početkom poslednje decenije 20. veka.280 Digitalni vodeni žig (ili samo vodeni žig) nije žig u smislu žigovnog prava.

sudom. To bi dovelo do absurdne situacije, jer nijedno od preduzeća ne bi moglo da koristi svoj žig kao ime domena. Zbog ovakve presude pravilo „Prvi u vremenu, jači u pravu” ironično je nazvano „Ko prvi tuži, dobija spor”. Takođe, utisak je da su francuske sudije zanemarile činjenicu da je znak registrovan na imenu domena .de, što jasno ukazuje na nacionalnost preduzeća. (presude su dostupne na sajtovima www.juriscom. net i www.legalis.net) Više o sporovima između žiga i internet domena videti kod Popović, D.: Imena internet domena i pravo intelektualne svojine, Beograd 2005. Takođe, na veb-stranici Registra nacionalnog internet domena Srbije www.rnids.rs 280 Da bi se jedan digitalni podatak zaštitio neophodno je da sadrži permanentno zapisanu informaciju o autorskim pravima. Umetanje digitalnog žiga u podatak, kao što je na primer umetanje informacije o autoru ili vlasniku neke slike menjanjem jednog broja piksela iste, omogućava zaštitu i sigurnost iste od zloupotrebe i bespravnog korišćenja. Dobar vodeni žig mora da ispuni nekoliko prilično suprotnih zahteva kao što su tačnost, što se odnosi na nevidljivost promena na originalnom podatku za običnog posmatrača, izdržljivost, u odnosu na neke mehaničke ili tehničke zahteve medija na kom se nalazi, i sigurnost, koja garantuje besprekornu zaštitu od pokušaja nezakonitog uklanjanja ili uništavanja.

NAčELAPRAVANAŽIg

159

8.9. Vremenski žig
Vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u to vreme, odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi. Elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video-zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.281 Vremenski žig nije žig u smislu žigovnog prava.

9. načela prava na žig
žiga: Pravo na žig počiva na nekoliko načela od važnosti za razumevanje 1) Načelo specijalnosti je veza između žiga i proizvoda na koji se odnosi: žig ne može postojati mimo robe ili usluge na koje se odnosi; podnosilac prijave za registraciju žiga je u obavezi da u trenutku podnošenja prijave naznači tačno na koje konkretno vrste robe i/ili usluge će se registrovani znak odnositi282; isto, dejstvo žiga prostire se samo na korišćenje registrovanog znaka za određenu klasu proizvoda. Direktna posledica ovog načela jeste da nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da sličan ili čak isti znak koristi za obeležavanje
281 Više o tome vidi u Zakonu o elektronskom dokumentu. 282 Sve robe i usluge podeljene su u klase prema međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (tzv. Ničanska klasifikacija), koja sadrži 34 klase roba i 11 klasa usluga. U postupku po prijavi za priznanje žiga primenjuje se poslednja važeća verzija Ničanske klasifikacije roba i usluga (IX izdanje Ničanske klasifikacije). Ovim izdanjem Ničanske klasifikacije, usluge koje su ranije bile svrstane u klasu 42, podeljene su u nove tri klase i to: 43, 44 i 45. Srbija je usvojila Ničansku klasifikaciju Zakonom o potvrđivanju ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi regsitrovanja žigova (Zakon je stupio na snagu 03.04.2010. godine).

160

ŽIg

robe ili usluge druge vrste. Izuzetak od ovog pravila predstavlja pravna zaštita čuvenog žiga, čiji nosilac može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje roba ili usluga bilo koje vrste. 2) Teritorijalno načelo: Pravo na žig ograničeno je teritorijom zemlje čiji je nadležni organ registrovao žig. Nosilac prava na žig sa pravnim dejstvom u Srbiji ne može se suprostaviti priznanju istog znaka za istu vrstu robe na teritoriji druge države podnetog od strane drugog lica. Izuzetak od ovog načela čini Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova, po kome pravna lica svake zemlje ugovornice mogu obezbediti zaštitu svojih žigova u svim ostalim zemljama ugovornicama ovog aranžmana via postupak međunarodnog registrovanja žiga.283 3) Načelo vremenske neograničenosti: Po Zakonu o žigovima, pravo na žig traje 10 godina, od datuma podnošenja prijave, ali može se neograničeno puta produžavati, svaki put na novih deset godina, plaćanjem propisane administrativne takse. 4) Načelo uzajamnosti: Strana pravna i fizička lica uživaju ista prava kao i domaća pravna i fizička lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora ili načela uzajamnosti, koje dokazuje lice koje je se na uzajamnost poziva. Uzajamnost bi značila da su stranom licu u Srbiji priznata ista prava kao državljaninu Srbije ili pravnom licu iz Srbije u državi tog stranog lica. Ovo načelo naziva se još i princip reciprociteta. 5) Načelo proporcionalnosti (poznatosti i obima zaštite): Što je žig poznatiji, to je veći obim njegove zaštite. 6) Načelo saslušanja stranke: jedno od osnovnih načela upravnog postupka, koje kaže da se pre donošenja rešenja stranci u postupku mora pružiti mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja. 7) načelo obavezne upotrebe Načelo obavezne upotrebe je načelo od posebnog značaja. Jednom priznat žig mora se upotrebljavati, i to na takav način da se može okarakterisati kao ozbiljno korišćenje. Šta podrazumeva pod ozbiljnim korišćenjem,
283 Član 1. Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova.

NAčELAPRAVANAŽIg

161

zakonodavac nije eksplicitno objasnio, formulacijom da se pod korišćenjem žiga smatra i korišćenje žiga u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje žiga na robi ili pakovanju robe namenjenim isključivo izvozu.284 S druge strane, zakonodavac ne smatra sledeće radnje korišćenjem žiga: reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe ili korišćenja usluga na koje se znak odnosi; zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi; plaćanje taksi radi produženja važenja žiga.285 Parametri koje praksa uzima u obzir pri određivanju stepena ozbiljnosti upotrebe žiga tiču se obima i vremenskog perioda korišćenja žiga. Upotreba žiga jeste stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje, nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili skladištenje u svrhu stavljanja u promet, kao i obavljanje usluga pod zaštićenim znakom. Razlozi za neupotrebu žiga u neprekidnom periodu od pet godina od dana registrovanja žiga ili od dana poslednje upotrebe žiga mogu biti opravdani i neopravdani. U istom članu, zakonodavac je pružio formulaciju opravdanog razloga za nekorišćenje žiga, a to je okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca prava (viša sila) i predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što su odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja važi za robe ili usluge na koje se odnosi žig. Promociju znaka praksa tumači kao upotrebu, iz razloga što saznanje o njemu u javnosti pretežno dolazi putem kanala medijske promocije, čak i ako nije bilo faktičke upotrebe tog znaka.

9.1. Dokazivanje upotrebe žiga
U eventualnom sporu obaveza dokazivanja da je žig bio u upotrebi pada na teret nosioca žiga ili lica koje je on ovlastio da koristi žig. Dokazi korišćenja žiga mogu biti: dokumenta koja govore u prilog prometa odnosne robe ili usluge (npr. fakture, porudžbine, finansijski bilansi), dokumenta koja potvrđuju prisutnost u medijima (npr. sekundaža reklamiranja u elektronskim medijima, oglasi u štampanim medijima, fotografije panoa sa out-door medija, fotografije product placement286-a, itd), dokumenta koja pokazuju
284 Po članu 64. Zakona o žigovima. 285 Član 64. Zakona o žigovima. 286 Product placement je smeštanje proizvoda sponzora u medijsku formu koja je vidljiva gledaocima.

162

ŽIg

stepen upoznatosti javnosti o datom proizvodu (npr. rezultati ankete) i slično što se ceni u svakom konkretnom slučaju.

9.2. Relevantna javnost
Važno je skrenuti pažnju da se pod javnošću u smislu ove grane prava podrazumevaju relevantni krugovi učesnika u pravnom prometu. Ovo je još jedna situacija od značaja čije je tumačenje zakonodavac prepustio praksi da rešava. Praksa relevantnost učesnika u prometu određuje neodvojivo od prirode roba i usluga, kao i načina njihovog stavljanja u promet. Relevantan krug učesnika u prometu obuhvata one učesnike kojima je proizvod namenjen i učesnike koji rade sa odnosnim proizvodom. Tako proizvod može biti namenjen potrošačima uopšte (prosečni potrošač, stvarni i potencijalni korisnici proizvoda) i može biti namenjen užim ili širim specijalizovanim krugovima, koje čine stručnjaci. Kao što smo rekli, relevantne učesnike čine i lica uključena u distributivne kanale proizvoda (direktna ili in situ prodaja potrošačima, prodaja isključivo preko dilera, kataloška prodaja itd). Pored dokazivanja upotrebe žiga, relevantnost javnosti ima veliki uticaj i na utvrđivanje sličnosti između znakova, što je jedno od suštinskih pitanja priznanja prava na žig, ali o ovome ćemo govoriti kod ispitivanja sličnosti znakova.

10. Rešerš žiga
Postupku za priznanje žiga prethodi jedna fakultativna radnja, na koju ima pravo potencijalni podnosilac prijave za priznanje žiga. Ta radnja naziva se rešerš žiga i znači predupravno proveravanje da li je znak istovetan ili sličan onom iz prijave potencijalnog podnosioca već prijavljen ili zaštićen. Ustanovljen iz krajnje praktičnih razloga, kako se potencijalni podnosilac prijave ne bi izlagao nesvrsishodnom finansijskom trošku i vremenskom trajanju samog postupka (u slučaju očekivane odluke Zavoda o odbijanju prijavljenog znaka zbog već postojećeg zaštićenog), rešerš žiga omogućuje zainteresovanom licu da pismenim putem (bez stroge forme, ali navodeći izgled znaka koji bi da zaštiti i brojeve klasa) zatraži od Zavoda informaciju u vezi sa određenim znakom ili određenim pravnim licem. Zavod mu dostavlja registarski izvod koji sadrži listu prijavljenih ili registrovanih znakova koji su po mišljenju Zavoda slični znaku koji bi zainteresovano lice da prijavi.

OSNOVNASTANKAPRAVANAŽIg

163

Mišljenje Zavoda, koliko god da ne ostavlja prostor za kasnije priznanje znaka, ni na koji način ne sprečava to lice da podnese prijavu. Primer zahteva za rešerš žiga: „Molimo da izvršite pretragu za znak „Lomax” za proizvode u klasi 25. Ničanske klasifikacije”; „Molimo da nas obavestite da li je na ime privrednog društva X zaštićen ili prijavljen znak Z”.

11. osnov nastanka prava na žig
Uporedno pravo poznaje dva osnova nastanka prava na žig: 1) nastanak prava na žig upotrebom 2) nastanak prava na žig registracijom.

11.1. Nastanak prava na žig upotrebom
Osnov nastanka prava na žig u ovom sistemu je prva upotreba znaka u pravnom prometu, od koje se traži da bude stvarna, ozbiljna i u bona fide nameri. Akt registracije ima čisto deklarativno značenje. Radi uživanja pravne zaštite, vlasnik mora prijaviti žig, ali u sukobu dva ista ili slična žig, zaštitu stiče onaj koji je prvi bio upotrebljen. Ovaj osnov postoji u zemljama anglosaksonskog prava (SAD i Velikoj Britaniji), zatim Brazilu, Švajcarskoj, Italiji, itd.

11.2. Nastanak prava na žig registracijom
Ovo je u svetu preovlađujući osnov nastanka prava na žig u kome konstitutivno dejstvo ima registracija žiga i njegov upis u Registar žigova. Prisutan je u većini evropskih država: Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Švedskoj, Mađarskoj, Španiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srbiji itd. Zastupnici ovog sistema daju mu prednost nad prvim zbog toga što pruža veću sigurnost jer počiva na činu nadležnog državnog organa, nosi precizan datum i upisan je u javne knjige. Prvu upotrebu, iako u smislu lojalne konkurencije deluje pravičnija, neuporedivo je teže dokazivati od registracije. Institut obaveznog i ozbiljnog korišćenja žiga donekle približava ova dva osnova.

164

ŽIg

12. Postupak za priznanje žiga
Postupak za priznanje žiga je upravni postupak koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu, po odredbama Zakona o žigovima i Uredbe o postupku za priznanje žiga.287 Postupak za priznanje žiga se u praksi sastoji iz nekoliko faza: 1) pokretanje postupka ili podnošenje prijave 2) ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga 3) zaključivanje postupka. Koliko vremena prođe od trenutka podnošenja prijave za žig do početka njenog ispitivanja relativno je pitanje, jer u svakom konkretnom slučaju zavisi od kompletnosti ili manjkavosti podnete dokumentacije i dinamike realizacije prepiske ispitivača sa stranama u postupku. Ipak, za to vreme podnosilac prijave može u prometu koristiti prijavljeni znak.

12.1. Pokretanje postupka za priznanje žiga
Smatra se da je postupak pokrenut činom predaje podneska u pisanoj formi Zavodu.288 Prijavu može podneti svako fizičko ili pravno lice, koje poseduje poslovnu sposobnost i državljanstvo Republike Srbije, odnosno registrovano je da poslovnu delatnost obavlja na teritoriji Republike Srbije. I strana fizička i pravna lica imaju ista pomenuta prava, s tim što ih mora zastupati domaći advokat ili zastupnik koji je upisan u Registar zastupnika koji vodi Zavod. 12.1.1. Sadržaj prijave za priznanje žiga Da bi prijava bila upisana u Registar prijava za priznanje žigova289, i tako se izbegao prigovor Zavoda o nekompletnosti prijave već na samom startu procesa, prijava mora sadržati sledeće bitne delove: 1) zahtev za priznanje žiga (naznačenje da se traži priznanje žiga)
287 Uredba o postupku za priznanje žiga (Službeni list SCG br. 28/05) 288 Važeće zakonodavstvo ne predviđa osnov podnošenja prijave telegrafski, telefaksom ili mejlom. 289 Registar prijava za priznanje žiga je javna knjiga, koju vodi Zavod, i ona sadrži sve relevantne podatke od značaja za ispitivanje formalnih i materijalnih uslova za priznanje žiga.

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

165

2) znak koji se želi zaštititi žigom 3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi 4) dokaz o uplati takse za prijavu.290 Zanimljivo je da Zavod ne proverava tačnost podataka iznetih u prijavi.291 Prijava može sadržati zahtev za priznanje samo jednog žiga, koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe ili usluga. Prijava koja sadrži više znakova biće odbijena kao neuredna, a podnosilac pozvan da uradi ispravku, odnosno u prijavi ostavi samo jedan znak. Zahtev za priznanje žiga podnosi se u propisanom broju primeraka i sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica) 2) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika 3) podatke o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave 4) naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivan, žig garancije, trodimenzionаlni ili muzički žig 5) naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji 6) transliteraciju znaka 7) opis znaka, ako podnosilac prijave želi da dodatno objasni izgled znaka, ili njegovo značenje 8) naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge prema Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova
290 Visinu taksi za raznovrsne radnje državnih organa propisuje Vlada na osnovu Zakona o republičkim administrativnim taksama. 291 Po članu 3. Uredbe o postupku za priznanje žiga, Zavod nije ovlašćen da proverava tačnost podataka iznetih u prijavi. Praktično to Zavod nadomešćuje kasnije kada u postupku proverava po službenoj dužnosti sve formalne i materijalne uslove za priznanje žiga, odnosno sve relativne i apsolutne razloga za odbijanje priznanja žiga. Uostalom, za davanje netačnih podataka odgovara lice koje je takve podatke dalo, što je već predmet drugih pravnih propisa.

166

ŽIg

9) podatke o zatraženom pravu prvenstva 10) naznačenje da se ne traže isključiva prava na nedistinktivnom delu znaka (disklejmer)292. Znak koji se želi zaštititi žigom mora biti jasno predstavljen, tj. reprodukovan. Verbalni znak trebalo bi upisati računarom ili pisaćom mašinom, figurativni urađen na kvalitetnom papiru, muzički ispisan notnim pismom, na notnom papiru (predstavljanje u obliku zvučnog talasa, odnosno krivulja treperenja nije dozvoljeno). Znak u boji mora biti predstavljen u boji ili kombinaciji boja, koje pri tom moraju u zahtevu biti tačno navedene tako da odgovaraju priloženom izgledu znaka. Interesantno je da izgled znaka u trenutku podnošenja prijave ne mora da ispunjava sve formalne zahteve, koji se ispituju u potonjoj fazi postupka. Spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, označava se i svrstava prema Ničanskoj klasifikaciji, navođenjem najpre broja klase, a potom robe ili usluge obuhvaćene tom klasom. Svaka roba ili usluga može biti klasifikovana u samo jednu klasu. Praksa kaže da će prijava biti validna ako se navede samo naslov klase, bez broja klase, ili ako se ne navede klasa uopšte, već jedino robe ili usluge. Suprotno, nenavođenje bilo kakvih roba ili usluga povlači prigovor Zavoda. Navođenje roba i/ili usluga važan je elemenat popunjavanja prijave, jer se spisak roba, odnosno usluga, naknadno ne može proširivati.

12.2. Pravo prvenstva
Važno je razumeti da prihvatanje prijave za priznanje žiga od strane Zavoda u stvari znači prihvatanje datuma podnošenja prijave, što u smislu prava prvenstva (ili prava prioriteta) ima veliki uticaj u gotovo svim granama prava, pa tako i u žigovnom pravu, i to iz dva razloga:
292 Disklejmer (engl. disclaimer) je zanimljiva institucija prava na žig. Iako naizgled komplikovana za razumeti, njena svrha je da spreči zabunu ili sumnju da neko pomisli da vlasnik žiga polaže ekskluzivno pravo na neke nedistinktivne delove znaka, koji sami po sebi nisu podobni za zaštitu (jer su deskriptivni ili generični), ali jesu bitni za znak u celini. Uključivanje takvog elementa u zaštitu žigom, neopravdano bi proširilo obim zaštite žigom do primene isključivog monopolskog prava nad tim elementom, te će u takvom slučaju Zavod tražiti od podnosioca prijave da se zabeleškom odrekne takvog prava. Npr. u slučaju znaka Jumbo’s Red Wine, disklejmer bi trebalo uspostaviti na rečima Red Wine zajedno, jer one čine imenicu Crveno Vino. U suprotnom, postojala bi zabunu da nosilac ovog znaka ima monopolsko pravo na upotrebu reči Crveno Vino.

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

167

1) pravo prvenstva daje prioritet podnosiocu prijave da će njegova prijava imati prioritet u fazama ispitivanja ispunjenosti uslova za priznanje žiga nad svim drugim prijavama koje se odnose na isti ili sličan znak za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga (princip ispitivanja po redosledu dospeća293) 2) od prihvaćenog datuma podnošenja prijave teče trajanje žiga. 12.2.1. Izuzeci od prava prvenstva Pravo prvenstva nije apsolutno i njemu gotovo celokupno uporedno pravo, uključujući i naše važeće zakonodavstvo, suprotstavlja nekoliko izuzetaka. Na pravo međunarodnog prvenstva može da se pozove lice koje je podnelo urednu prijavu za priznanje žiga u jednoj od zemalja članica Pariske unije294 ili Svetske trgovinske organizacije295, a potom u roku od šest meseci od tog datuma podnese prijavu za priznanje istog znaka i za istu vrstu robe ili usluge u Republici Srbiji.296 Takav zahtev uzima se u obradu „preko reda”. Uslove urednosti prijave određuje zasebno svako nacionalno zakonodavstvo. Pravo prvenstva u ovom slučaju računaće se od datuma podnošenja prijave u odnosnoj zemlji. Kasnija sudbina predmetne prijave u odnosnoj zemlji ne utiče na stečeno pravo prvenstva u Srbiji. Pravo sajamskog prvenstva sleduje licu koje je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebilo taj znak za obeležavanje robe ili usluge na izložbi ili sajmu medunarodnog karaktera u Srbiji ili nekoj od država Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije. Izložbeno prvenstvo ne pripada licu automatski već samo na njegovo decidno traženje u prijavi, a važi od dana prve upotrebe tog znaka.

293 Princip ispitivanja po redosledu dospeća je standardizovan institut upravnog prava. 294 Parisku Uniju čini 150 država koje su ratifikovale Parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine. Jugoslavija (sada Srbija kao pravni sledbenik) članica je Unije od 1921. godine. Inače, Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica Pariske konvencije 1883. godine. 295 Svetska trgovinska organizacija je vodeća međunarodna organizacija koja se bavi ustanovljavanjem opštih uslova trgovine između zemalja članica. Najveći doprinos Svetske trgovinske organizacije na polju intelektualne svojine jeste Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. 296 Po članu 4. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.

168

ŽIg

12.3. Izuzeci od principa ispitivanja prijava po redosledu dospeća
Pravo predviđa i prekoredna rešavanja prijava za priznanje žiga (po hitnom postupku), i to u sledećim situacijama297: 1) kada je u vezi sa znakom iz prijave pokrenut sudski spor, inspekcijski nadzor ili carinski postupak, a na zahtev suda, nadležnog organa tržišne inspekcije ili carinskog organa 2) kada je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ukoliko se na njega primenjuje Madridski aranžman (primena Madridskog aranžmana znači da predmet zahteva za međunarodno registrovanje može biti samo registrovani nacionalni žig) 3) kada je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju. Primer: kada se traži prijava za priznanje žiga koji se odnosi na farmaceutske i veterinarske preparate i pesticide. Razlog ovome je odrednica zakonodavstva da zahtevi za stavljanje leka i pesticida u promet moraju sadržati naziv tog leka, odnosno pesticida. To praktično znači da se takav zahtev ne može podneti pre priznanja žiga koji se odnosi na taj lek ili pesticid, a koji po pravilu sadrži ime leka, tj. pesticida.298 Korisno je zapamtiti da nisu svi proizvodi iz klase 5 Ničanske klasifikacije (u koju spadaju farmaceutski i veterinarski preparati i pesticidi) osnov za prekoredno odlučivanje, pa se ono ne može pokrenuti u slučaju kada se prijavljeni znak odnosi na, primera radi, materijal za zavijanje, flastere, materijal za plombiranje zuba itd.299

12.4. Povraćaj u pređašnje stanje
Kada je reč o ispunjavanju formalnih uslova, koji se tiču urednosti prijave i njenog sadržaja, praksa se pokazuje prilično fleksibilnom i strpljivom,
297 Član 22. Zakona o žigovima. 298 Osnov za ovu hitnu registraciju jeste član 29. zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (Službeni glasnik RS br. 30/2010), kao i odeljak vi zakona o zaštiti bilja (Službeni glasnik RS br. 101/2005). 299 Postoji jedan izuzetak od zakonskog pravila da se lek ne može registrovati ako naziv leka nije registrovan žigom, a to je slučaj kada se lek prodaje pod generičnim terminom, npr. paracetamol je lek koji nosi generični pojam.

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

169

te tako podnosilac prijave, čak i ukoliko ni u roku od mesec dana ne ispravi prijavu onako kako mu je naloženo od strane stručnjaka-ispitivača Zavoda, pa mu prijava bude odbačena, ima mogućnost da traži aktiviranje pravnog leka povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) i u roku od tri meseca od dana kada je primio obaveštenje da mu je prijava odbačena (ispitivač u formi zaključka konstatuje da je prijava odbačena) istu ispravi i usmeri postupak u pravcu koji se može završiti u njegovu korist.

12.5. Odustanak od prijave
Kako pravo nije moranje, podnosilac prijave ima mogućnost da u bilo kom delu postupka odustane od prijave, u celini ili delimično. Delimično odustajanje znači odustajanje od nekih vrsta roba ili usluga na koje bi se odnosio prijavljeni znak. Naravno, ukoliko je u Registru prijava upisano određeno pravo u korist nekog trećeg lica, za odustajanje od prijave potrebna je pismena saglasnost tog trećeg lica. Odustankom od prijave postupak se obustavlja. Razlozi odustajanja od prijave mogu biti raznovrsni: odustajanje od proizvodnje roba ili pružanje usluga, saznanje o postojanju ranije prijavljenog ili zaštićenog istog ili sličnog žiga, nedostatak novca za plaćanje taksi itd.

12.6. Ispitivanje materijalnih uslova za priznanje žiga
Po utvrđivanju urednosti prijave (formalno ispitivanje) započinje druga faza postupka za priznanje žiga, a to je ispitivanje distinktivnosti i podobnosti znaka da bude zaštićen žigom. Ispitivanje materijalnih uslova trebalo bi da da odgovor na tri suštinska pitanja od značaja za dalju sudbinu prijavljenog znaka: 1) da li je znak distinktivan 2) da li je podoban za razlikovanje robe ili usluge u prometu 3) da li je bitno različit od svih ranije registrovanih žigova i prijavljenih znakova. Ispitivanje materijalnih uslova, koje se obično naziva suštinskim, počiva na principu ukupnosti prijavljenog znaka i spiska roba ili usluga na koje se odnosi; drugim rečima ispituju se i znak i naznačene robe i usluge. Baze podataka: Prvi korak u svakom ispitivanju, pa tako i ovom, jeste pretraživanje postojećih baza podataka, tj. nacionalne baze registrovanih

170

ŽIg

žigova, baze prijavljenih znakova i međunarodne baze podataka (ROMARIN). Pretraživanje figurativnih i složenih znakova, koji u sebi sadrže grafičko rešenje, vrši se prema Bečkoj klasifikaciji figurativnih elemenata.300 Verbalni znaci porede se po zvučnosti (auditivno), po izgledu (vizuelno) i po značenju (semantički). Postojanje sličnosti po jednom od osnova ne znači i sličnost znakova. Dovoljna je razlika u značenju za različitost znakova. Grafički znaci porede se u celosti izgleda, ali i motiva. Primer: slika pume i slika geparda su, prema presudi Suda pravde EU, slične, jer stvaraju sličan utisak na potrošača, pa kada se odnose na isti ili slične proizvoda mogu da dovedu do zabune u prometu. Prilikom upoređivanja verbalnog i grafičkog znaka, polazi se od pravila da će se dva znaka smatrati sličnima u slučaju kada je značenje reči identično sa značenjem slike. Kod složenog znaka poređenju podležu samo distinktivni elementi znaka, te se najpre sagledava koji deo je distinktivan, a koji nije, jer samo distinktivni imaju funkciju razlikovanja proizvoda u prometu. Nedistinktivni elementi nemaju nikakav značaj. Faktori od značaja su raspored distinktivnih i nedistinktivnih elemenata, korišćenje istog ili sličnog tipa slova, iste ili slične kombinacije boja, utisak koji se ostavlja na učesnike u prometu. Moguće je da se dva znaka sastoje iz distinktivnih verbalizama koji semantički izražavaju suprotnost ili analogiju ideja (primer: Black horse i Silver horse). Takvi znaci su slični, jer ukoliko se odnose na istu ili sličnu robu, upravo ta suprotnost ili analogija ideja može kod učesnika u prometu da stvori pogrešnu predstavu da se radi o proizvodima istog proizvođača ili da između različitih proizvođača postoji neki oblik poslovne povezanosti. 12.6.1. Ispitivanje znakova Ispitivanje prijavljenog znaka dugotrajan je i kompleksan proces, koji zahteva stručnost, profesionalnost i informisanost ispitivača. Pri određivanju stepena distinktivnosti znaka ili njegove sličnosti sa ranije registrovanim žigovima, ono što se faktički ispituje jeste da li između roba i usluga na koje se odnose znaci postoji identičnost ili sličnost. Istovetnost i sličnost su rela-

300 zakon o potvrđivanju bečkog sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova. Pristup određenim bazama podataka može se ostvariti preko veb-stranice Zavoda za intelektualnu svojinu.

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

171

tivni razlozi za odbijanje zaštite, te se ispitivanje znakova praktično svodi na otkrivanje relativnih razloga za odbijanje zaštite.301 Zakonodavac je, što je i uobičajeno u uporednom pravu, pravno-tehničkom metodom negativne enumeracije nabrojao u članu 5. znakove koji se ne mogu zaštititi žigom, i podelio ih na relativne i apsolutne razloge. Relativne razloge za odbijanje zaštite čine sledeći znaci: 1) Znak koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe ili usluga; istovetni znaci su oni koji su isti u svim svojim elementima i koji se odnose na istu vrstu robe ili usluge. 2) Znak koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe ili uslugu, ili ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe ili usluga, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti, nastane zabuna u relevantnom delu javnosti koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom. Odbijajući razlog nastupa ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da su znaci slični302 (da nisu dovoljno distinktivni) 2) da se odnose na istu ili sličnu vrstu robe ili udluga 3) da je reč o takvom stepenu sličnosti da postoji mogućnost stvaranja zabune u prometu.303
301 Relativni razlozi za odbijanje zaštite jesu oni koji nastaju iz kolizije prijavljenog znaka, koji se ispituje, sa ranije prijavljenim znakom ili registrovanim žigom ili pak nekim drugim pravom intelektualne svojine trećeg lica. Nazivaju se relativnim zato što su otklonjivi. 302 Kod ispitivanja sličnosti znakova postoji značajna razlika između domaće prakse i dominantne u Evropskoj Uniji. Naime, dok Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije ispituje sličnost znakova po službenoj dužnosti, dotle širom Evrope postoji sistem opozicije (engl. opposition system) u kome nadležni organ uopšte ne ispituje sličnost prijavljenih znakova već se od nosilaca žigova traži aktivna zainteresovanost za njihove žigove u smislu da se od njih očekuje da budu upoznati sa novim prijavljenim znakovima drugih lica protiv kojih mogu da podnesu zahtev za osporavanje žiga u slučaju da procene da je sličan njihovom ranije registrovanom. 303 Ocena sličnosti po kriterijumu mogućnosti nastanka zabune zasniva se na oceni sličnosti na osnovu reagovanja učesnika u prometu. Pri tom uvek se mora imati u vidu kojim krugovima učesnika u prometu je namenjena roba obeležena znakom koji je predmet analize. Naime, ukoliko se radi o specifičnoj vrsti robe namenjenoj stručnjacima iz određene oblasti (npr. neke posebne vrste tehničke robe iz klase 9 ili druge robe koja ne spada u robu široke potrošnje) smatraće se da postoji manja mogućnost nastanka

172

ŽIg

Za postojanje sličnosti nije potrebno da je zabuna nastala već je dovoljno da postoji verovatnoća nastanka zabune u prometu (Direktiva Saveta Evropske unije br. 40/94 iz 1993. godine o žigu). Mogućnost nastanka zabune postoji u sledećim slučajevima: kada učesnici u prometu zamenjuju same znakove, tj. kada su oni u toj meri slični da ih uopšte ne mogu razlikovati ili kada ih teško mogu razlikovati; kada učesnici u prometu na osnovu nekih zajedničkih odlika posmatranih znakova smatraju da je jedan modifikacija drugog, pa na osnovu toga izvlače pogrešan zaključak da robe, odnosno usluge obeležene tim znacima potiču od istog lica, ili da se lica koja ih koriste nalaze u nekom obliku poslovne povezanosti. 3) znak koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga, znaku drugog lica koji je poznat u Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine – opštepoznati znak304 4) znak koji, bez obzira na robu ili usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod učesnika u prometu u Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (čuveni žig), jer bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji 5) znak koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska ili druga prava industrijske svojine; znak ne sme sadržati element koji je autorsko delo, verbalizam koji je naslov nekog književnog dela,
zabune u prometu, jer se kupovini ove robe pristupa sa većim stepenom pažnje. Sa druge strane, kada je reč o robi široke potrošnje, koja je namenjena najširim krugovima učesnika u prometu, veća je mogućnost nastanka zabune, jer se ova roba kupuje sa manjim stepenom pažnje. 304 Apelacioni sud u Hagu utvrdio je da se znak LEGO za igračke koristi veoma ekstenzivno i u širokim razmerama i da uživa visoku reputaciju i široku notornost, zbog čega se smatra nesumnjivo poznatim u smislu člana 6bis Pariske konvencije. Stoga je zaključio da znak LEGO koji se koristi za označavanje sistema za navodnjavanje vređa žig LEGO za igračke. Prema stanovištu suda, u situaciji kada istovremeno egzistiraju dva žiga pod nazivom LEGO, ali za različitu vrstu robe, u javnosti bi mogla da bude stvorena asocijacija na nesumnjivo poznati i renomirani žig LEGO kojim se označavaju igračke, a iz ove asocijacije bi proizišao zaključak da između vlasnika ovih znakova postoji određena poslovna ili neka druga vrsta povezanosti. (izvor primera: Bošković, M.: Teorija čuvenih žigova, u publikaciji Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 80)

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

173

grafizam koji je reprodukcija umetničkog dela. Znak koji bi sadržao geografski naziv, koji je zaštićen oznakom geografskog porekla, a podnosilac prijave nije ovlašćeni korisnik te oznake geografskog porekla, povređivao bi pravo na oznaku geografskog porekla. Važno je skrenuti pažnju da se samo registrovana, odnosno zaštićena prava industrijske svojine mogu suprostaviti ovakvom znaku. Primer: znak „Crna mačka beli mačor bend” prijavljen za usluge iz klase 41 (razonoda, kulturne aktivnosi, usluge kojima je cilj zabavljanje drugih lica) bio bi odbijen jer je „Crna mačka beli mačor” naziv poznatog domaćeg filma. 12.6.2. Ispitivanje podobnosti znaka U ispitivanju podobnosti znaka, predmet ispitivanja je usklađenost spiska roba i usluga na koje se odnosi sam prijavljeni znak sa sadržinom i značenjem samog znaka. Znak je podoban za razlikovanje proizvoda jednog pravnog lica od proizvoda drugog pravnog lica u prometu ukoliko ne zadovoljava neki od apsolutnih razloza za odbijanje zaštite305. apsolutni razlozi dominiraju članom 5. Zakona o žigovima, potpuno usaglašeni sa Pariskom konvencijom, TRIPS-om, Direktivom EU o žigovima i Uredbom EU o žigovima. To su redom: 1) Znak koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima; znakom protivnim javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima vređaju se nacionalna, verska i druga osećanja. Značenje takvog znaka nije u skladu sa moralnom normom. Primer: Prijava žiga Che Guevara odbijena je zbog povrede morala i postojanja političke orijentacije. Žig Kenjara kod nas verovatno ne bi dobio zaštitu, dok je u Keniji to registrovani žig kafe kompanije NesCafe. 2) Znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu; ovo je jedan od najvažnijih uslova, jer je distinktivnost znaka, iz koje proizilazi njegova funkcija razlikovanja roba i usluga u prometu, jedno od glavnih obeležja žiga.
305 Apsolutni razlozi su oni koji su neotklonjivi, ili se mogu otkloniti jedino uz dostavljanje odgovorajuće argumentacije ili dokaza. Po oceni prakse, samo su tačke 1, 3 i 6 u stavu 1, članu 5. Zakona o žigovima pravi apsolutni razlozi.

174

ŽIg

a)

b) c) 3)

Tačnije, razlog njegovog pravnog postojanja. Osnovni kriterijum utvrđivanja distinktivnosti jeste jačina doživljaja njegove snage obeležavanja i razlikovanja roba i usluga od strane učesnika u prometu. Nedistinktivni znakovi su: generični znaci (opšti pojmovi, opšta značenja, opšti simboli ili oblici) Primer: krug, tačka, crta, flaša, kocka, lopta bez ikakvog dodatnog distinktivnog elementa znaci koji se sastoje od jedne boje (po domaćem zakonodavstvu) razvodnjeni znaci (znaci koji su izgubili distinktivnost i koji se mogu zaštiti žigom jedino uz dodavanje nekog distinktivnog elementa) Znak koji isključivo predstavlja trodimenzionalni oblik određen prirodom robe ili oblikom robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata306; ovim se uvodi dvostruko odbijanje: znakova čiji je oblik isključivo određen prirodom robe, i znakova čiji je oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata. Standard „isključivosti” znači da se traži da oblik znaka jedino i samo određuje priroda robe na koju se odnosi. Drugim rečima, ukoliko bi oblik znaka bio delimično određen prirodom robe, a delimično nečim drugim što se ne može pripisati prirodi robe, taj znak bi mogao biti ocenjivan kao eventualno distinktivan. Primer proizvoda čiji je oblik isključivo određen prirodom robe: voće, povrće, žitarice, rude, minerali, lekovito bilje itd. Znak oblika jabuke, koji bi određivao istu takvu robu, smatran bi nepodobnim za zaštitu, jer predstavlja generičan pojam.307 Oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata je svaki oblik kojim se ispunjavanja tehnička funkcija označenog

306 Podudara se sa Direktivom o žigovima EU, koja predviđa još jednu zabranu: žigom se ne može zaštititi telo koje se sastoji isključivo od oblika koji daje bitnu, osnovnu vrednost proizvodu. 307 Odbijanjem zaštite takvom znaku sprečilo bi se uspostavanje monopola u korist jednog lica, fizičkog ili pravnog, da stekne pravo na onaj oblik proizvoda koji taj proizvod, izložen samo dejstvu prirodnih sila, jedino i može da ima. U suprotnom, eventualno ustanovljenje takvog monopola značilo bi nemogućnost svih drugih učesnika u prometu da se takvim oblikom služe kako bi potrošačima rekli ponešto o karakteru proizvoda koje na tržištu nude, što je svakako društveno neprihvatljivo. (Marić, V.: Forma žiga, str. 49)

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

175

proizvoda. S obzirom na to da tehnička funkcija proizvoda predupređuje sve njegove osnovne odlike, u koje spada i oblik, ona uzrokuje nužnost oblika, a nužnost oblika je generičan oblik jer je svojstven svim proizvodima određene vrste.308 Primer par exelance trodimenzionalnog znaka, čuvenog po distinktivnosti, koji ne ispunjava navedene uslove odbijanja zaštite žigom, jeste Mercedesova zvezda.309 4) Znak koji isključivo označava vrstu robe ili usluge, njihovu namenu, vreme i način proizvodnje, kvalitet, cenu, količinu, masu i geografsko poreklo; ovo su opisni znaci, lišeni distinktivnosti jer opisuju proizvod umesto da ga individualizuju. Zaštita deskriptivnih znakova uskraćuje se da bi se izbeglo ustanovljenje monopolskog prava u korist jednog lica nad informacijama u vezi sa vrstom ili svojstvima roba i usluga.
308 Sudska praksa u vezi sa trodimenzionalnim žigom vraća nas u 1994. godinu kada je kompanija Remington Consumer Products tražila da britanski Zavod poništi odluku o priznavanju trodimenzionalnog žiga u obliku brijača sa karakterističnim rotirajućim nožem kružnog oblika kompanije Philips Electronics, usvojenu 1985. na osnovu tadašnjeg Zakona o žigovima Velike Britanije iz 1938. godine. Na odluku prvostepenog suda da se priznati žig poništi jer čini jedino oblik neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata, kompanija Philips obratila se drugostepenom sudu u Engleskoj uz tvrdnju da oblik robe ne treba da bude isključen iz zaštite trodimenzionalnim žigom ukoliko on nije ujedno i jedini oblik za dobijanje takvog tehničkog rezultata. Drugostepeni sud obratio se za pomoć Evropskom sudu pravde u vezi sa tumačenjima Direktive EU o žigovima. Evropski sud pravde odbacio je tvrdnju kompanije Philips uz obrazloženje mogućnosti sticanja monopola na samu funkciju proizvoda ukoliko bi se takav argument prihvatio, jer bi jedan podnosilac prijave, hipotetički posmatrano, mogao da registruje sve oblike neophodne za dobijanje takvog tehničkog rezultata. Evropski sud naglasio je da je cilj Člana 3(1)(e) Direktive EU o žigovima sprečavanje zaštite trodimenzionalnim žigom onih tela čija bi zaštita bila mnogo podesnija putem modela ili patenta, čime se štite sami proizvodi, a ne good will koji se štiti žigom. U tumačenju ove norme, presudna su dva stava: definisanje funkcije koju određeno telo u prometu zaista i vrši kao i tehnička funkcija označenog proizvoda. Kako se tehnička funkcija nekada može postići različitim oblicima a ne samo jednim, svaki oblik se mora posmatrati kao opšte dobro koje pripada svim učesnicima u prometu podjednako. Svaka vrsta monopola nad takvim oblicima mora biti isključena iz zaštite. 309 Mercedesova zvezda nije oblikovana prirodom robe niti je njen oblik takav da služi dobijanju nekog tehničkog rezultata, ona nije vezana za oblik samog proizvoda, niti proizvodu daje osnovnu, bitnu vrednost. (Prema: Marić, V.: Forma žiga, Beograd 2003, str. 64)

176

ŽIg

5)

6)

7) 8)

Primeri: Vrsta robe: „wine” za vino, „popcorn” za kokice (čak i verbalni znak namerno ispisan pogrešno „popkorn” neće se smatrati distinktivnim) Kvalitet: „premium”, „light” za blage cigarete ili za pivo Količina: brojevi, bilo u rečima ili brojevima koji upućuju na količinu Namena: „baby” za hranu za bebe, „za kuhinju” za sredstva za čišćenje Cena: „cheapest” (najjeftinije) Geografsko poreklo: ime mesta, lokaliteta, regiona ili države u kojoj se proizvode naznačene robe ili pruža naznačena usluga (npr. „livanjski sir”, „leskovački” za proizvode od mesa i mesne prerađevine”) Vreme proizvodnje: „fresh each day” za povrće ili voće Vreme pružanja usluga: „24 hour banking”310 Znak koji je uobičajen za označavanje određene vrste robe ili usluga; ovo su uobičajeni znaci prisutni u svakodnevnom govoru ili dobrim poslovnim običajima. Primeri: reči NET i NETWORK za kompjutere; slovo „L” za škole za obuku vozača; CASH AND CARRY, za određeni način kupovine robe; grozdovi ili vinova loza za vino. U ovu kategoriju spadaju i nekada zaštićeni žigovi koji su vremenom postali uobičajeni za označavanje određene vrste proizvoda, praktično sinonimi za te proizvode. Primeri: kaladont, grisini, imalin, magnetofon. Znak koji svojim izgledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu geografskog porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe ili usluge; ovi znaci nazivaju se prevarnim i praksa se sa njima često susreće. znak koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podržava znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije

310 Izvor primera: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima.

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

177

9) Znak koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol; razlog za nepriznavanje zaštite žigom takvog znaka leži u činjenici da su nacionalni i religijski simboli deo nacionalne i svetske kulturne baštine i da na njima niko ne može uspostaviti monopol, niti ih iskorišćavati u komercijalne svrhe. Primeri: krst, Beli anđeo, Bogorodica, Isus Hrist U postupku ispitivanja podobnosti prijavljenog znaka, ispitivač je dužan da koristi sva raspoloživa sredstva kako bi došao do bližeg saznanja o nekom pojmu koji je predmet prijave za priznanje žiga. 12.6.3. Ispitivanje roba i usluga U smislu žigovnog prava, što su znaci sličniji, robe i usluge moraju se više razlikovati. Za ispitivanje roba i usluga, relevantne su jedino formulacije sadržane u spisku roba i usluga na koje se odnose ispitivani znaci.311 Kod svakog konkretnog slučaja u obzir se uzimaju svi kriterijumi ispitivanja sličnosti roba, odnosno usluga, kao što su: 1) priroda robe ili usluga na koje se prijavljeni znak odnosi Prirodu robe određuju njen sastav, način na koji proizvod funkcioniše, agregatno stanje robe, njen izgled (dizajn), vrednost i slično. Ako je vrsta robe pojmovno šire određena, pripadnost njoj ne znači automatski da se radi o sličnim proizvodima. Tako, iako kolači i meso spadaju u prehrambene proizvode, oni između sebe nisu
311 Veoma značajna je i pravilna gramatička interpretacija formulacije navedene u spisku roba i usluga, kako bi se odredilo koje robe odn. usluge su obuhvaćene predmetnim spiskom. Posebno treba voditi računa o pravilnom tumačenju termina kao što su „naročito”, „naime” i sl., koji se često koriste da bi se označila veza određenog proizvoda sa nekom širom kategorijom proizvoda. Izraz „naročito” (ili „na primer”, „kao što su” i sl.) označava da su na taj način navedeni proizvodi samo primeri proizvoda uključenih u određenu klasu i da se zaštita ne ograničava samo na njih. Na primer, ukoliko spisak robe glasi: odeća, naročito pantalone, suknje, košulje, takav spisak treba tumačiti tako da se ne odnosi samo na pantalone, suknje i košulje, već na odeću uopšte, pri čemu su ovi odevni predmeti navedeni samo kao primer. Sa druge strane, izraz „naime” (ili „isključivo” i sl.) treba tumačiti tako da se spisak robe za koju se traži zaštita odnosi samo na te posebno nabrojane robe odn. usluge. Na primer, ukoliko spisak robe glasi: farmaceutski preparati, naime lekovi za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, takav spisak treba tumačiti tako da se spisak robe odnosi samo na lekove za lečenje kardiovaskularnih oboljenja (izvor: Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima).

178

ŽIg

2) 3)

4)

5)

6)

slični. Isto tako, bicikli i automobili, iako spadaju u širu kategoriju vozila, neće se smatrati sličnima. U slučaju da je vrsta proizvoda dovoljno usko određena, može biti reči o sličnim. Sva alkoholna pića smatraju se međusobno sličnim (rakija, votka, vinjak). Isto pravilo važi i za bezalkoholna pića (sokovi, mineralna voda). mesto proizvodnje namena roba i usluga; namena proizvoda najvažniji je kriterijum za određivanje sličnosti roba i usluga. Namena proizvoda je ona namena koja je svojstvena tom proizvodu, bez obzira na to što on može imati i druge namene. Slični proizvodi imaju iste namene (isti cilj). Primer sličnih roba: veterinarski lekovi i nutricionistički dodaci hrani za životinje; farmaceuske supstance i flasteri; odeća i obuća. Primer različitih roba: specijalni softver integrisan u aparat za dijalizu i multimedijalni softver. načini korišćenja (ili funkcionisanja); Primer: mašine i mašinski alati različiti su od ručnog alata; magnetske trake ne smatraju se različitom robom od magnetskih poluprovodnika. način na koji se robe ili usluge stavljaju u promet; oblici stavljanja u promet: direktna prodaja izlaganjem roba, kataloška prodaja, prodaja putem telefona, prodaja posredstvom dilera, prodaja preko kućnih promocija itd., utiču na utvrđivanje nivoa različitosti proizvoda. međusobna zamenljivost roba i usluga; još jedan važan indikator sličnosti roba i usluga jeste međusobna zamenljivost ili komplementarnost roba i usluga. Zamenljivi proizvodi, zlato i bižuterija, slični su. Komplementarni proizvodi su oni proizvodi među kojima postoji bliska funkcionalna veza u smislu da se odvojeno ne mogu koristiti ili da su veoma važni jedan drugom za upotrebu. Takvi proizvodi se po pravilu uzimaju za slične. Primeri: papir i olovka, satovi i kutije za satove, cigarete i pribor za pušače, kravata i košulja, hardver i softver. Zašto su hardver i softver slični, iako su im i priroda i namena različite? Zato što su oba neophodna u izvršavanju jedinstvene funkcije, a to je rad računara. Izuzeci, kao i u svim slučajevima ispitivanja distinktivnosti znakova i roba i usluga, su posledica doživljaja potrošača. Postojanje ili

POSTUPAKZAPRIZNANJEŽIgA

179

nepostojanje direktnih veza između znakova ili između porizvoda u njihovoj svesti čini naizgled slične znakove, odnosno proizvode različitim, i obratno. 7) uobičajena mesta prodaje robe ili pružanja usluga; ako se robe uobičajeno prodaju na istim prodajnim mestima, postoji opravdani razlog da se veruje da se radi o sličnim proizvodima. Ipak, u velikim supermarketima prodaje se roba gotovo svih vrsta i zbog toga za većinu robe široke potrošnje kriterijum mesta prodaje neće biti odlučujući. Međutim, ako se radi o robi koja se prodaje u specijalizovanim prodavnicama, kao što su na primer fungicidi i preparati za zaštitu bilja koji se prodaju u biljnim apotekama, onda će ovaj kriterijum biti od presudnog značaja. Iako je reč o namenski različitim proizvodima, činjenica da imaju iste kanale prodaje, da ih potrošači mogu naći u istim specijalizovanim prodavnicama može da navede potrošače da zaključe da roba potiče od istog proizvođača. 8) kategorizacija učesnika u prometu; Važno je zapamtiti da uslovi za priznanje žiga moraju biti ispunjeni u vreme donošenja rešenja o priznanju žiga.

12.7. Naknadna izmena izgleda znaka
Naknadna izmena znaka ili spiska robe i usluga je moguća je jedino ako se ne radi o bitnoj izmeni. Šta znači bitna izmena, faktičko je pitanje koje utvrđuje ispitivač u Zavodu u svakom konkretnom slučaju. Zakonodavac kaže da je bitna izmena svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka. Naknadna promena spiska proizvoda dozvoljena je samo u smislu njegovog sužavanja i preciziranja.

12.8. Prigovor trećeg lica
Svako zainteresovano lice može uložiti prigovor na priznanje žiga. Pozivajući se na bilo koji relativni ili apsolutni razlog za odbijanje zaštite, ono prigovor može uputiti Zavodu u bilo kojoj fazi postupka. Prigovor nema obavezujuću snagu, ali može ukazati ispitivaču na do tada njemu nepoznate okolnosti od značaja za odlučivanje o prijavljenom znaku. Ispitivač neće opštiti sa podnosiocem prigovora, jer ovaj drugi nije stranka u postupku.

180

ŽIg

12.9. Saglasnost vlasnika suprostavljenog žiga
Ukoliko je osporena zaštita prijavljenog znaka, podnosilac prijave može zatražiti saglasnost vlasnika ranije registrovanog žiga, zbog kojeg potonji znak nije prošao na ispitivanju iz razloga istovetnosti ili sličnosti, da se prijavljeni znak ipak registruje kao žig. Ovakva saglasnost uglavnom nema realnog efekta, i ispitivač kao zaštitar ne samo prava nosioca ranije registrovanog žiga, već i javnog interesa (interesa potrošača), nije u obavezi da je prihvati.

13. zaključivanje postupka za priznanje žiga
Suštinsko ispitivanje završava se jednim od tri moguća ishoda: 1) odbijanje zaštite 2) priznanje žiga u celosti 3) priznanje žiga delimično.

13.1. Odbijanje zaštite
Odbijanje zaštite posledica je nedostatka nekog od suštinskih elemenata. Ovim se postupak okončava, a nezadovoljna strana, ako smatra da je oštećena, može podneti žalbu Vladi Republike Srbije u roku od 15 dana od dana prijema odluke o odbijanju zaštite znaka žigom. Odbijanje ne nastupa automatski činom utvrđivanja neispunjenja uslova, već tek nakon što podnosiocu bude pružena prilika da se o tome izjasni ili, kako kaže praksa, da se argumentovano usprotivi mišljenju Zavoda. Sudbina prijavljenog znaka zavisiće delom i od kvaliteta odgovora podnosioca na stav Zavoda. U slučaju da podnosilac ne odgovori na primedbe ili ne odgovori u propisanom roku (pravno sredstvo koje može da upotrebi podnosilac), registracija se odbija.

13.2. Priznanje žiga u celosti
Priznanje žiga u celosti najpovoljniji je ishod za podnosioca prijave. Zavod zaključkom konstatuje da su ispunjeni svi uslovi za priznanje zaštite i istim poziva podnosioca da platu taksu za sticanje žiga u celini. Po uplati takse, novostečeni žig upisuje se u Registar žigova, nosiocu prava izdaje isprava o žigu, koja ima karakter rešenja u upravnom postupku, a priznato

REgISTARŽIgOVA

181

pravo objavljuje u narednom broju Glasnika intelektualne svojine, u izdanju Zavoda. Pravnu zaštitu uživaju svi elementi zajedno koji sačinjavaju jedan žig.

13.3. Priznanje žiga delimično
Žig može biti priznat i delimično, samo za određene proizvode sa spiska roba i usluga, za koje se utvrdi da ispunjavaju sve uslove zaštite. U takvom zaključku Zavoda, podnosilac prijave poziva se da plati delimičnu taksu.

14. Registar žigova
Registar žigova najvažnija je javna knjiga koju vodi Zavod i po okončanju postupka u njega se upisuju: 1) registarski broj žiga i datum upisa priznatog prava 2) poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odnosno ime i adresa fizičkog lica 3) datum podnošenja prijave i Ž-broj (broj pod kojim je žig zaveden) 4) podaci o priznatom pravu prvenstva: datum izložbenog ili sajamskog prava prvenstva, datum i broj prijave koja je poslužila kao osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je ta prijava podneta 5) izgled zaštićenog znaka 6) spisak robe i usluga na koje se zaštićeni znak odnosi 7) datum do kog žig važi, kao i podaci o produženju važenja žiga 8) podaci o promenama koje se odnose na žig, prenos prava, licenca, zaloga, franšiza; statusne promene nastale kod nosioca žiga, korisnika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe ili usluga i drugi podaci značajni za pravni status žiga 9) podaci o razdvajanju žiga312
312 Žig koji je registrovan za više vrsta roba ili usluga može se na zahtev nosioca žiga u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija tako što će razdvojiti spisak roba, odnosno usluga. Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

182

ŽIg

10) podaci o prestanku žiga, kao i osnov prestanka žiga 11) podaci o međunarodnom registrovanju žiga, ukoliko je nacionalni žig osnov za međunarodno registrovanje žiga.

15. sadržina i obim prava na žig
Sadržinu prava na žig titular313 može ispoljavati pozitivno i negativno. To znači da obim prava ovlašćuje korisnika žiga na pozitivne (činjenje) i negativne (zabrane) radnje. Sadržina činjenja obuhvata pravo na: 1) obeležavanje proizvoda žigom 2) stavljanje žigom obeležene robe u promet (nuđenje robe) i njeno skladištenje u te svrhe 3) obavljanje usluga pod žigom 4) uvoz i izvoz robe sa žigom 5) upotrebu žiga u poslovanju i reklamiranju. Sve to nosilac žiga ima pravo da zabrani drugim licima, uključujući i zabranu da neovlašćeno koriste: 1) istovetan znak za iste robe ili usluge 2) istovetan znak za slične robe ili usluge (ako postoji verovatnoća nastanka zabune u relevantnom delu javnosti i verovatnoća dovođenja tog znaka sa već priznatim žigom). Pravo nosioca žiga da zabrani stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe novina je u odnosu na prethodni zakon. Po ranijem zakonskom rešenju, nosialc žiga nije imao pravo da zabrani korišćenje žiga na sredstvima za obeležavanje robe ukoliko se ona nisu nalazila na samoj robi. Pretpostavka za zaštitu žiga jeste jedinstvo (veza) žiga, robe i njenog pakovanja, odnosno sredstva za obeležavanje robe. S obzirom na to da npr. etikete, nalepnice, zatvarači za flaše, krivotvoreni u Srbiju radi njihovog kasnijeg stavljanja na robu stvaraju pretpostavku opasnosti
313 U slučaju da autor žiga nije ujedno i nosilac prava na žig, njegova prava regulišu se autorskim ili ugovorom o delu, i to je najčešće pravo na naknadu. Moralno pravo mu, naravno, niko nikada ne može uskratiti, a u ovom slučaju, moralno pravo bilo bi pravo da se do kraja života izjašnjava za autora žiga, i da od strane drugih bude prepoznat kao autor žiga.

IScRPLJENJE(KONZUmAcIJA)PRAVANAŽIg

183

njihove upotrebe, novo zakonsko rešenje, koje ubraja i ove radnje u ovlašćenja nosioca žiga, značajno doprinosi preventivnoj pomoći u borbi protiv krivotvorenja žiga.314

15.1. Reprodukcija žiga u delu
Interesantno pravo nosioca žiga jeste i njegovo pravo da reprodukcija žiga u enciklopediji, rečniku ili sličnom delu, objavljenom bilo u štampanoj bilo u elektronskoj formi, bude praćena naznakom da je reč o zaštićenom znaku (oznaka ®) kako se ne bi kod čitaoca stvorio utisak da je reč o generičnom terminu.

16. iscrpljenje (konzumacija) prava na žig
Domet obima isključivog prava na žig skraćuje se institutom iscrpljenja ili konzumacije prava, koji kaže da nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žiga od strane drugog lica koje je nosilac ovlastio da određenu vrstu robe, obeležene tim žigom, stavlja u promet bilo gde u svetu. Drugo ovlašćeno lice se ne može pozvati na iscrpljenje prava ukoliko postoji opravdan razlog na strani nosioca žiga da se suprostavi daljem stavljanju ili obavljanju u promet žigom označene robe ili usluge. Opravdanost razloga ceni se u svakom konkretnom slučaju.315

17. ograničenje prava na žig
Bitna ograničenja prava na žig su postojanja u privrednom prometu poslovnih imena, kolektivnog i žiga garancije, kao i čuvenog žiga. Ako je neko lice na savestan316 način i pre nosioca žiga steklo pravo da identični ili sličan znak koristi za obeležavanje svojih proizvoda, a taj znak čini njegovo poslovno ime, onda nosilac žiga nema pravo da mu to uskrati.

314 Prema Vuković, S.: Komentari zakona o intelektualnoj svojini, Beograd 2010, str. 362. 315 Kao opravdan razlog član 40. Zakona o žigovima navodi kvar ili drugu bitnu promenu stanja robe nakon njenog prvog stavljanja u promet. 316 Nesavesnost može biti osnov osporavanja žiga.

184

ŽIg

Dalje, nosilac žiga ne može da ograniči drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima317 upotrebljava u prometu: 1) svoje ime ili adresu (rekli smo da je pravo na firmu jače od prava na žig, pod uslovom da je firma stečena na zakonit način) 2) naznačenje vrste, kvaliteta, namene, količine, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva proizvoda 3) žig, kada je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene proizvoda, posebno kada je reč o rezervnim delovima ili priboru.318 Osnovno ograničenje prava na žig jeste odsustvo prava nosioca žiga da zabrani drugom licu da isti sličan znak koristi za obeležavanje roba ili usluga druge vrste. Otuda je izuzetno važno utvrđivanje sličnosti i razlika među proizvodima na koje se neki znak odnosi. Bitno je istaći da je od ovog osnovnog ograničenja izuzet nosilac čuvenog žiga, koji može zabraniti bilo kom licu da istovetan ili sličan znak upotrebljava za označavanje bilo koje robe ili usluge. Opasnost od povezivanja tih roba ili usluga sa stvarnim nosiocem čuvenog žiga i trpljenje štete stvarnog nosioca čuvenog žiga toliko je velika da gotovo sva nacionalna zakonodavstva pružaju najveću moguću zaštitu čuvenom žigu, i vice versa, pravna teorija nema upita nad njenom opravdanošću.

18. međunarodno registrovanje žiga
Svrha međunarodnog priznanja žiga nije samo njegova zaštita izvan dospeća nacionalnih zakonodavstava, već uživanje iste zaštite kao da je priznat na osnovu domaće prijave, odnosno prijave neposredno podnete nadležnom organu inostrane države (tzv. naznačene zemlje). Međunarodno registrovanje žiga posebno je regulisano Madridskim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova i Protokolom uz
317 O dobrim poslovnim običajima videti u propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi. 318 Nema povrede prava na žig ako jedan proizvođač automobila napiše u uputstvu da se kao odgovarajući delovi mogu koristiti i delovi drugih proizvođača, navodeći njihove zaštićene znake, npr. ako „Zastava” navede da se za njene automobile mogu koristiti svećice „Boš” ili „Šampion” ili akumulator „Trepča” ili „Varta” (po Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 183).

mEđUNARODNOREgISTROVANJEŽIgA

185

Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova.319 Ovim paralelnim, ali nezavisnim ugovorima omogućava se licu, koje poseduje aktivnu legitimaciju za međunarodnu registraciju žiga320, da zaštiti žig u svim zemljama Posebne unije putem registrovanja žiga kod Međunarodnog biroa za intelektualnu svojinu, a preko podnošenja prijave nacionalnom zavodu ili drugom nadležnom državnom organu za pitanja industrijske svojine.

18.1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga
Osnov za međunarodno registrovanje žiga može biti nacionalni žig koji je registrovan u zavodu zemlje porekla ili domaća prijava podneta zavodu zemlje porekla, u zavisnosti od toga da li se na konkretan zahtev za međunarodno registrovanje žiga primenjuje Madridski aranžman ili Madridski protokol. U tom smislu, u našoj praksi važe sledeća pravila: 1) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio samo zemlju ili zemlje koje su članice isključivo Madridskog aranžmana, na zahtev za međunarodno registrovanje žiga će se primenjivati isključivo Madridski aranžman. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig . 2) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio isključivo zemlju ili zemlje članice Madridskog protokola, na zahtev za međunarodno registrovanje žiga će se primenjivati isključivo Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može biti bilo prijava za priznanje žiga ili već registrovani žig. 3) Ako je prijavilac u zahtevu naznačio bar jednu zemlju članicu Madridskog aranžmana (bez obzira na to da li ta zemlja jeste ili nije u isto vreme i članica Madridskog protokola) i bar jednu zemlju članicu Madridskog protokola, na prijavu će se primenjivati i Madridski aranžman i Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig.

319 madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 2/74) ratifikovalo je 56 zemalja članica, dok je Protokolu uz Madridski aranžman (Službeni list SRJ – međunarodni ugovori br. 2/97) pristupilo 82 države članice. Sve ove države čine tzv. Posebnu uniju. 320 Član 1, stav 3. Madridskog aranžmana, i član 2, stav 1, tačka i Madridskog protokola.

186

ŽIg

Zanimljivo je da se zaštita žiga ne može tražiti odvojeno za Holandiju, Belgiju i Luksemburg, već jedino za sve tri države zajedno kao celinu Beneluks.321

18.2. Postupak za međunarodno registrovanje žiga
Lice iz Srbije sa aktivnom legitimacijom za međunarodnu registraciju žiga pokreće pred Zavodom postupak podnošenjem posebne prijave koja sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica) 2) adresu za korespodenciju ako je ima 3) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika 4) broj i datum prijave i registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje 5) podatak o zatraženom pravu prvenstva 6) izgled znaka (znak mora potpuno da odgovara onom iz domaće prijave) 7) naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji 8) naznačenje da li je u pitanju prijava za individualni žig, kolektivni žig, žig garancije, trodimenzionalni žig ili muzički žig 9) transliteraciju znaka 10) prevod znaka na francuski jezik, ako je znak moguće prevesti 11) naznačenje prethodnih međunarodnih registracija (broj i datum registracije) koje se odnose na isti znak, ukoliko ih ima 12) spisak roba i usluga na francuskom jeziku (spisak roba i usluga može biti uži od spiska koji je naznačen u domaćoj prijavi, nikako širi, a podnosilac može naznačiti da za pojedine robe ili usluge ne traži zaštitu u jednoj ili više zemalja) 13) naznačenje zemalja za koje se traži zaštita.

321 Po Uputstvu o postupku međunarodne zaštite žigova Zavoda.

mEđUNARODNOREgISTROVANJEŽIgA

187

Po utvrđivanju ispunjenosti svih uslova, Zavod prosleđuje Međunarodnom birou322 na posebnom obrascu zahtev za međunarodno registrovanje žiga. Upis žiga u Međunarodni registar ne znači da je žig automatski priznat u svim naznačenim zemljama, već da je samo završeno formalno ispitivanje prijave.323 Međunarodni biro obaveštava sve naznačene zemlje o prijemu prijave za međunarodnu registraciju žiga, koja tek sada u svakoj zemlji zasebno ulazi u fazu ispitivanja materijalnih uslova, izjednačena sa domaćom prijavom, po pravilima zakonodavstava naznačenih država.

18.3. Datum međunarodne registracije
Prijava za međunarodnu registraciju žiga nosi datum prijema u nadležni organ zemlje porekla, ukoliko je Međunarodnom birou ona dostavljena u roku od dva meseca od dana prijema iste u nadležni organ zemlje porekla. U slučaju zakašnjenja, međunarodna registracija nosi datum prijema u Međunarodni biro. Kada se na zahtev za međunarodno priznanje žiga primenjuje Madridski aranžman, prijava može biti tretirana kao preuranjena, ako je podneta u vreme dok nacionalni žig još nije registrovan. Rekli smo da Madridski aranžman traži da predmet međunarodnog ispitivanja bude samo već registrovani nacionalni žig. Tada nadležni organ zemlje porekla neće žuriti sa prosleđivanjem prijave Međunarodnom birou, već će čekati domaću registraciju žiga, čiji datum postaje stvarni datum međunarodne registracije.324

18.4. Važenje međunarodnog žiga
Međunarodni žig važi 20 godina od datuma međunarodnog registrovanja i može se neograničen broj puta produžavati uz plaćanje propisanih taksa. On je tokom prvih 5 godina trajanja zaštite zavisan od pravne sudbine nacionalnog žiga koji je bio osnov za međunarodnu registraciju. To znači da ako bi pravna zaštita nacionalnom žigu u zemlji porekla prestala iz nekog razloga, prestala bi i međunarodna zaštita. Međutim, po proteku roka od pet
322 Bureau International de l’Organisation Mondiale de la Propriete Intellectuelle, sa sedištem u Ženevi. 323 Skraćeni postupak formalnog ispitivanja prijava za međunarodno registrovanje žiga i jeste bio cilj nastanka pomenutih međunarodnih dokumenata. 324 Međunarodno registrovani žig objavljuje se u mesečnoj publikaciji Međunarodnog biroa „Les marques internationales”.

188

ŽIg

godina, međunarodna registracija postaje nezavisna od registracije u zemlji porekla, što znači da ona u svakom slučaju ostaje na snazi čak i onda ako bi nacionalnom žigu u zemlji porekla prestala pravna zaštita.

18.5. Teritorijalno proširenje međunarodnog žiga
Po okončanju međunarodne registracije, nosilac žiga može podneti zahtev za teritorijalno proširenje važenja međunarodnog žiga na one zemlje koje iz nekog razloga nije prvobitno naznačio, i to za sve ili za deo roba ili usluga na koje se odnosi već registrovani međunarodni žig.

19. Promet prava na žig
Promet prava na žig je izuzetno pravno pitanje od velikog značaja za ekonomsku stranu prava industrijske svojine. Praksa pokazuje da je pravo privrednog iskorišćavanja žiga stvarni cilj registracije žiga i prometa prava nad njim. Valja zapamtiti da zbog svog karaktera i načina upotrebe, kolektivni i žig garancije ne mogu biti predmet prometa prava na žig. Ni moralna prava po svojoj prirodi ne mogu biti predmet prometa. U smislu prometa prava na žig, na sva pitanja koja nisu regulisana Zakonom o žigovima, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni325 i svojinskopravni odnosi. Promet se odvija u sledećim oblicima: 1) prenos prava (ugovor o prenosu prava) 2) ustupanje prava (ugovor o licenci ili franšizi) 3) konstituisanje zaloge (založno pravo).

19.1. Prenos prava
Nosilac prava na žig ima pravo da ugovorom o prenosu (cesija) svoj korpus prava ili njegov deo prenese na drugoga. To znači da on, bilo u statusu nosioca prava na žig ili podnosioca prijave za priznanje žiga, može preneti žig, odnosno pravo na žig na drugo lice. Prenos prava može obuhvatiti sve ili samo neke robe i usluge. U slučaju delimičnog prenosa, broj roba i usluga

325 Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije

PROmETPRAVANAŽIg

189

nakon prenosa između prenosioca i sticaoca mora biti jednak broju roba i usluga iz sadržine žiga.326 Prenos prava na žig je po pravilu dobrovoljna radnja koja počiva na pretpostavci savesnosti ugovornih strana, zaključuje se u pismenoj formi327, ali može biti i posledica statusne promene328 nosioca žiga (koja i dalje može biti dobrovoljna), sudske ili administrativne odluke (npr. odlukom Vlade). Kako je žig imovinsko pravo, eventualni rezultat sudskog spora koji za predmet ima imovinske odnose (npr. spor u vezi sa deobnim bilansom privrednog društva) u kojima rešava i o vlasništvu na žigu, može biti promena nosioca žiga.329 Upis prenosa prava u odgovarajući registar proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima, odnosno erga omnes (prema svima). Činom prenosa prava na dugoga, prethodni nosilac ili vlasnik žiga gubi sva prava raspolaganja žigom, u onom obimu u kome je prenos izvršen. Ugovor o prenosu prava nosi raskidni uslov ako je predmet prenosa pravo iz prijave za priznanje žiga. U zavisnosti od toga da li će Zavod priznati znak kao žig ili ne, ugovor može biti punovažan ili se raskida, pri čemu ugovorne strane zajednički snose pretrpljenu štetu. Zakonodavac upis prenosa prava na žig izrazito neće odobriti u dva slučaja: 1) ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu, osim ako se sticalac prava odrekne zaštite za one proizvode u odnosu na koje postoji mogućnost zabune330

326 Važna je član 9ter stav 1. Madridskog aranžmana: U slučaju delimičnog prenosa međunarodnog žiga, svaka zemlja ugovornica može da odbije takav prenos ako su robe i usluge obuhvaćene u tako prenetom delu slične onima za koje žig ostaje i dalje registrovan u korist prenosica. 327 Forma je veoma bitan uslov za pravno dejstvo i punovažnost ugovora. 328 Pod statusnom promenom privrednog lica podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje (Videti zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS br. 125/04). Za industrijsku svojinu važna je odredba ovog Zakona po kojoj privredna lica ne mogu vršiti statusne promene suprotne zakonima kojima se uređuje zaštita konkurencije. 329 U skladu sa ugovorom o žigovnom pravu (iz 1994), član 11. 330 Član 6 quarter stav 2 Pariske konvencije: Zemlje Unije nisu obavezne da smatraju važeći onaj prenos žiga čija bi upotreba od strane sticaoca bila takva da dovodi u zabludu javnost, naročito u pogledu porekla, vrste ili bitnih svojstava proizvoda na koje se žig stavlja.

190

ŽIg

2) ako se prenos prava odnosi samo na neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe ili usluge koje se prenose bitno slične robama ili uslugama koje su obuhvaćene žigom.

19.2. Licenca
S obzirom na to da je pravo iskorišćavanja žiga suština prava industrijske svojine (a ne puko posedovanje vlasništva nad njim), za šta je dovoljno eksploatisati ustupljena prava, licenciranje je najzastupljeniji oblik prometa prava na žig. Licenca je dvostrano teretna (onerozna) obligacija. Njome vlasnik ili nosilac prava na žig (davalac licence) ustupa u celosti (isključiva licenca) ili delimično pravo korišćenja žiga drugom licu (korisnik licence). Po pravilu, davaocu licence, koji i dalje zadržava sva do tada stečena prava, pogotovo pravo kontrole korišćenja žiga, za ustupljeno pravo pripada ugovorena naknada. Ravnotežu ovom pravu kontrole kvaliteta od strane davaoca licence jeste obaveza korisnika licence (i ona je po pravilu eksplicitno sadržana u samom ugovoru) da obezbedi traženi kvalitet svojih proizvoda kako bi ih mogao obeležavati licenciranim žigom, pri čemu je dužan da obeležavanje vrši oznakom „proizvodnja po licenci”, zbog obaveze tačnog obaveštavanja potrošača.331 Licenca može važiti neograničeno ili samo za određenu teritoriju i ne može trajati duže od perioda važenja žiga. Licencom se ne može ustupiti pravo korišćenja žiga za robe ili usluge za koje žig nije registrovan, niti je dozvoljena konverzija (zamena postojećih roba i usluga novim). Licenca žiga je u praksi najčešće deo tzv. šireg licencnog ugovora, kao što je ugovor o franšizi ili nekog drugog obligacionog odnosa poput ugovora o udruživanju kapitala, ugovora o ulaganju sredstava, raznih ugovora iz oblasti trgovinskog prava itd.332
331 Organizacija koja je stekla licencu na žig može taj žig upotrebljavati samo ako obezbedi isti kvalitet robe ili usluga i ako vidno i jasno naznači na robi njeno poreklo, odnosno pri vršenju usluga vršioca usluga. Ova ima za cilj da zaštiti potrošače od toga da ne budu dovedeni u zabludu o poreklu robe ili usluga, i da im omogući da pod jednim žigom mogu dobivati uvek robu istog kvaliteta, nezavisno od toga da li je žig bio predmet ugovora o licenci ili ne. 332 Jedna od najčešćih restriktivnih klauzula u ugovoru o licenci žiga naziva se klauzula o vezanoj kupovini. Njome se primaocu licence nameće obaveza kupovine sirovina, poluproizvoda i drugih sastavnih delova od davaoca licence, a po cenama koje davalac odredi i koje su po pravilu znatno iznad prosečnih svetskih cena. Za više o ovome vidi: Ćemalović, D.: Licenca patenta i žiga, u okviru Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, p.p. 115–127.

PRESTANAKPRAVANAŽIg

191

19.3. Franšiza
Za razliku od licence, ugovorom o franšizi davalac franšize ne ustupa samo pravo korišćenja žiga, već i know-how, čime je njegov stepen kontrole veći nego u slučaju licence. Neki od najvećih davalaca franšiza u svetu su McDonalds, Pizza Hut, Nando’s, Hayat, Intercontinental (beogradski je pre nekoliko godina izgubio pravo na franšizu, pa je iz svoje firme morao da odstrani prefiks inter), Hertz itd.

19.4. Zaloga
Žig ili pravo iz prijave može se naći u prometu i kao zaloga.333 Poverilac stiče založno pravo (pravo potraživanja prema dužniku) upisom u Registar zaloge, koji vodi Agencija za privredne registre.

20. Prestanak prava na žig
Pravo na žig prestaje protekom deset godina, ako se ne plati taksa za produženje važenja.334 Razlozi prestanka i pre isteka ovoga roka su: 1) odricanje prava od strane nosioca žiga (žig prestaje dan nakon predaje izjave o odricanju); odricanje ne proizvodi pravno dejstvo ako je dato bez saglasnosti lica na čije ime je u registru žigova upisano neko pravo 2) odluka suda ili nadležnog organa (žig prestaje danom određenim u odluci) 3) prestanak postojanja pravnog lica ili smrt fizičkog lica, nosioca prava na žig (žig prestaje danom prestanka postojanja ili smrti); izuzetak je slučaj kada žig pređe na pravne sledbenike tog lica (pravno lice može prestati likvidacijom ili stečajem, a i statusnom promenom: podela lica, pripajanje drugom licu, spajanje sa drugim licem).
333 Tada se primenjuju odredbe zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 57/03, 61/05 i 64/06). 334 Domaći zakonodavac ne gleda blagonaklono na prestanak žiga, te obavezuje Zavod da obavesti lice u čije ime je u registru žigova upisano neko pravo da taksa nije plaćena, te da ovo lice može u prvih šest meseci u godini u kojoj započinje naredni period zaštite platiti taksu i tako produžiti važenje žiga na novih deset godina (član 58. Zakona o žigovima).

192

ŽIg

20.1. Posebni slučajevi prestanka žiga
Žig može prestati u bilo kom vremenu svog trajanja u sledećim situacijama: 1) ako se ne koristi (obavezu upotrebe objasnili smo ranije u tekstu – videti načelo obavezne upotrebe) 2) ako je zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika žig postao generičan naziv robe ili usluge za koju je registrovan; Ovakva situacija može nastati kada se nosilac žiga ne protivi korišćenju ili registraciji žigova koji su bitno slični njegovom, a koristi ih više lica, tako da protekom dužeg vremenskog perioda335 žig postane sinonim, odnosno generičan naziv za vrstu robe koja se njime obeležava, gubeći tako distinktivnost koju je posedovao u momentku priznanja. 3) ako je zbog načina korišćenja žig postao prevaran u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe ili usluga (o prevarnim znacima pisali smo kod apsolutnih razloga za odbijanje zaštite) 4) ako je žig postao protivan moralu ili javnom poretku. Prestanak žiga nema dejstvo na zaključene ugovore o prometu prava na žig, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je nosilac žiga bio savestan, kao ni na dejstvo eventualne sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja rešenja o prestanku žiga bile pravosnažne.

21. oglašavanje žiga ništavim
Na predlog zainteresovanog lica ili javnog (državnog tužioca) tužioca, Zavod ispituje da li su u vreme registovanja žiga bili ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za priznanje žiga. Predlog za oglašavanje ništavim nekog žiga, u smislu postojanja relativnih uslova za odbijanje zaštite, može podneti samo nosilac ranijeg prava, koji neće imati to pravo ako je tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predloga znao za upotrebu kasnijeg žiga od strane save-

335 Pojam „duži vremenski period” određuje se u svakom konkretnom slučaju.

POVREDEPRAVANAŽIg

193

snog nosioca, i nije se tome protivio. Njegova nesavesnost i nečinjenje lišavaju ga aktivne legitimacije za podnošenje predloga za oglašavanje žiga ništavim.336 Tokom postupka, ispitivač u Zavodu vrši prepisku i razmenjuje podatke sa predlagačem i nosiocem žiga sve dok ne pribavi potrebne navode i dokaze na osnovu kojih može doneti odluku. On može stranke u postupku pozvati i na usmenu raspravu da bi pribavio dodatne dokaze saslušanjem stranaka. U slučaju utvrđivanja nedostatka nekog uslova, Zavod donosi rešenje kojim oglašava ništavim rešenje o priznanju žiga, ili međunarodne registracije, u celini ili samo za neke robe ili usluge.

22. Povrede prava na žig
Povreda žiga ili prava iz prijave od strane bilo kog učesnika u prometu je radnja: 1) neovlašćenog korišćenja žiga; Poseban tip povrede čuvenog žiga naziva se razvodnjavanje žiga. To je upotreba čuvenog žiga od strane neovlašćenog lica, kojom se ne toliko izaziva verovatnoća nastanka zabune, koliko se vrši erozija jedinstvenosti takvog žiga. U slučaju razvodnjavanja, neovlašćeno lice koristi čuveni žig za obeležavanje neistovrsnih proizvoda (npr. koristi Mercedesovu zvezdu za obeležavanje odeće), čime bledi osećaj ekskluzivne povezanosti čuvenog žiga i robe ili usluge na koje se odnosi. Prvi zakon koji je naročito pružio zaštitu čuvenim žigovima od razvodnjavanja je Zakon o žigovima SAD iz 1946. godine, poznat pod nazivom The Lanham Act. 2) podražavanja žiga 3) dodavanja znaku reči „tip”, „način”, „postupak”. Radnje neovlašćenog korišćenja žiga identične su sadržini prava na žig, s tim što ih čini lice koje nije za to ovlašćeno.
336 Član 60. Zakona o žigovima dodaje: „Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 5. stav 1. tačke 8) i 9) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloza za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.”

194

ŽIg

23. zaštita prava na žig
Povreda prava na žig osnov je građanskopravne zaštite. Zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe koja je conditio sine qua non utvrđivanja povrede. O važnosti ove grane industrijske svojine govori i to da o povredama prava na žig odlučuje Viši sud prvostepeno.337 Aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe imaju nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isključive licence, korisnik kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije (dvoje poslednjih to mogu uraditi samo uz saglasnost nosioca kolektivnog, odnosno žiga garancije). Tužba se može podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, najkasnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena. Svaki proizvod koji nosi bespravno jedan fabrički ili trgovački žig, ili jedno trgovačko ime, biće uzapćen pri uvozu u onim zemljama Unije u kojima ovaj žig ili ovo trgovačko ime imaju pravo na zakonsku zaštitu. Isto tako, uzapćenje će se izvršiti u zemlji u kojoj je bespravno stavljanje žiga ili imena izvršeno ili u zemlji u koju proizvod bude uvezen. Uzapćenje će se vršiti na zahtev bilo javnog tužioca, bilo ma koje druge nadležne vlasti, bilo jedne zainteresovane strane, fizičkog ili pravnog lica, prema unutrašnjem zakonodavstvu svake zemlje. Vlasti nisu obavezne da izvrše uzapćenje u slučaju tranzita. Ako zakonodavstvo jedne zemlje ne usvaja uzapćenje pri uvozu, uzapćenje će biti zamenjeno zabranom uvoza, ili uzapćenjem u unutrašnosti zemlje. Ovo će se primeniti u slučaju neposredne ili posredne upotrebe neke lažne oznake koja se odnosi na poreklo proizvoda ili identitet proizvođača, fabrikanta ili trgovca. Smatraće se u svakom slučaju kao zainteresovana strana, i to bilo fizičko ili pravno lice, svaki proizvođač, fabrikant ili trgovac, koji učestvuje u proizvodnji, fabrikaciji ili trgovini toga proizvoda, i koji je nastanjen, bilo u mestu lažno naznačenom kao mesto porekla, bilo u okolini u kojoj se to mesto nalazi, bilo u lažno označenoj zemlji, bilo u zemlji u kojoj je upotrebljena lažna oznaka porekla.338
337 Slučaj Polaroid Corpn v Polarad electronics Corpn iznedrio je određene pokazne kriterijume za sudove u SAD prilikom utvrđivanja da li postoji mogućnost dovođenja u zabludu nekonkurentnih proizvoda. Ti faktori su: snaga tužiočevog žiga, stepen sličnosti između tužiočevog i tuženikovog žiga, bliskost proizvoda, mogućnost da raniji vlasnik premosti jaz, trenutna konfuzija i tuženikova dobra vera u prisvajanju tužiočevog žiga, kvalitet tuženikovog proizvoda, sofisticiranost kupaca. (navedeno prema Bošković, M.: Teorija čuvenih žigova, u Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 65–85) 338 Prema članu 9. i 10. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.

ZAšTITAPRAVANAŽIg

195

23.1. Sadržaj tužbe
Tužbom se u hitnom postupku može zahtevati: 1) utvrđenje povrede prava (krivac odgovara za štetu po opštim propisima o naknadi štete) 2) prestanak povrede prava (privremena mera) 3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava 4) uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava 5) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka (ukoliko je povreda učinjena namerno, može se zahtevati naknada do trostrukog iznosa oubičajene licencne naknade) 6) objavljivanje presude o trošku tuženog 7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava (i o njihovim distributivnim kanalima). Spor po tužbi da se utvrdi povreda prava na žig, da se zabrani dalje upotrebljavanje odnosne ambalaže, reklamnog i drugog materijala, da se naloži uništenje zaliha ambalaže i materijala, kao i uništenje odnosnih klišea, povlačenja iz prometa robe u takvoj ambalaži i objavljivanje pravosnažne presude – predstavlja posebnu vrstu privrednih sporova: spor radi zaštite prava industrijske svojine, a ne spor za naknadu štete. Stoga, ako se stranke nisu drukčije ugovorile, za presuđenje takvih sporova mesno je nadležan samo sud koji je opšte mesno nadležan za tuženo preduzeće, a ne pored njega i sud koji je posebno mesno nadležan za suđenje u sporovima za naknadu štete.339 Pravo nosioca žiga da traži zabranu ne samo uvoza i izvoza robe pod zaštićenim znakom, nego i njen tranzit, jeste novo zakonsko rešenje, koje omogućava pokretanje mehanizma zaštite kada do povrede prava na žig dođe tokom tranzita robe, dajući ovlašćenje sudovima da u postupku građansko-pravne zaštite propisuju određivanje privremene mere i obezbeđenje dokaza.340
339 Iz sudske prakse: Vrhovni privredni sud, slučaj 919/66. 340 Vidi jedan od najvećih sudskih sporova u vezi sa pravom na žig BUDWEISER između Anheuser-Busch, Inc. (SAD) i Budweiser Budvar National Corporation (Češka Republika) . http://www.answers.com/topic/budweiser

196

ŽIg

23.2. Privremena mera
Privremena mera važan je institut u zaštiti prava na žig, koji deluje u smislu zaustavljanja svih aktivnosti koje povređuju pravo. Zahtev za određivanje privremene mere sudu podnosi lice koje učini verovatnim da je njegov žig ili pravo iz prijave žiga povređeno ili da će biti povređeno.341 U slučaju postojanja opravdane sumnje da će dokazi o povređivanju prava ili nameri povređivanja prava biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može pristupiti obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica (lat. inaudita altera partes) od koga se dokazi prikupljaju. Jedino što tom licu ostaje jeste da traži od suda sredstvo obezbeđenja u odgovarajućem novčanom iznosu na teret tužioca ako se zahtev pokaže neosnovanim. Roba sa krivotvorenim žigom podrazumeva svu robu, uključujući i ambalažu, koja bez ovlašćenja nosi žig identičan žigu valjano registrovanom za takvu robu, ili žigu koji se po svojim bitnim svojstvima ne može razlikovati od takvog žiga, i koji shodno tome na osnovu zakona zemlje uvoza vređa prava vlasnika žiga.342 Ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo intelektualne svojine, nadležni organ (tržišna i druge inspekcije, poreski inspektori, poreska policija i Republička radiodifuzna agencija): 1) privremeno oduzima svu zatečenu robu i sredstva kojim je povređeno pravo intelektualne svojine 2) privremeno zabranjuje povrediocu da obavljanja svoju poslovnu delatnost, kojom se povređuje pravo intelektualne svojine 3) uzima uzorke predmetne robe radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine i radi obezbeđivanja dokaza o tome 4) podnosi prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno prekršajnom organu.343 Nadležni organ u obavezi je da o povredi prava intelektualne svojine i preduzetim merama bez odlaganja obavesti nosioca prava, a nosilac prava je
341 Po članu 75. Zakona o žigovima. 342 Kako robu sa krivotvorenim žigom definiše Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. 343 Videti zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine (Službeni glasnik RS, br. 46/06), koji omogućava neposredno angažovanje administrativnih organa u hitnom postupku zaštite prava intelektualne svojine priznatih zakonima i međunarodnim ugovorima.

ZAšTITAPRAVANAŽIg

197

dužan da u propisanom roku pokrene postupak za zaštitu svog prava pred nadležnim sudom. Preduzete mere traju do dostavljanja odluke suda u postupku koji je nosilac prava pokrenuo. Postupak pred nadležnim organom može da bude iniciran i zahtevom nosioca prava, o kome je nadležni organ dužan da odluči u roku od 15, a u hitnim slučajevima u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva. Da bi se obezbedilo efikasno sprečavanje povreda prava, sudske vlasti ovlašćene su da nalože da se roba za koju su utvrdili da predstavlja povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povuče iz trgovinskih tokova na način kojim se neće naneti šteta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa postojećim ustavnim zahtevima, uništi. Sudske vlasti ovlašćene su i da nalože da se sirovine i alati, čija je preovlađujuća upotreba bila u stvaranju roba kojima se vrši povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih tokova na način koji će svesti rizik od daljih povreda prava na najmanju moguću meru. Pri razmatranju takvih zahteva, uzeće se u obzir srazmera između ozbiljnosti povrede i naloženih pravnih sredstava, kao i interesa trećih lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim žigom, jednostavno uklanjanje nezakonito stavljenog žiga nije dovoljno, osim u izuzetnim slučajevima, da bi se omogućilo puštanje robe u promet. Članice mogu od primene gornjih odredaba izuzeti male količine robe nekomercijalne prirode sadržane u ličnom prtljagu putnika ili poslate u malim pošiljkama (princip de minimis344 uvoz). Članice će propisati pokretanje krivičnog postupka i kažnjavanje barem u slučajevima svesnog krivotvorenja žiga ili piratstva autorskih prava koja se vrše na komercijalnoj osnovi. Pravna sredstva koja stoje na raspolaganju uključiće kaznu zatvora i/ili novčane kazne koje su dovoljno visoke da služe kao mera odvraćanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjuju za krivična dela odgovarajuće težine. U odgovarajućim slučajevima, raspoložive mere uključivaće i oduzimanje, zaplenu i uništavanje robe koja vređa pravo i svih materijala i pribora koji su se preovlađujuće koristili pri izvršenju krivičnog dela. Članice mogu predvideti pokretanje krivičnog postupka i kažnjavanje i u drugim slučajevima povrede prava intelektualne svojine, posebno kad se povreda vrši svesno i na komercijalnoj osnovi.345
344 Vidi vezu sa pravom konkurencije. 345 Prema članu 46, 60. i 61. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.

198

ŽIg

23.3. Krivičnopravna zaštita
Povreda žiga sankcionisana je i krivičnim pravom kao dela protiv privrede, u kojem su sledeće radnje prepoznate kao krivična dela: 1) pravljenje ili pribavljenje lažnih, ili preinačenje pravih znakova u nameri da se upotrebe kao pravi ili da se daju drugom na upotrebu (zaprećena je kazna zatvora do tri godine, odnosno od jedne do osam godina ukoliko vrednost žiga prelazi 1.500.000 dinara) 2) obmanjivanje kupaca i korisnika usluga tuđim žigom, ili unošenje pojedinih obeležja tuđeg žiga u svoj znak (kažnjava se novčano ili kaznom zatvora do tri godine) 3) nabavljanje, proizvodnja, perada, stavljanje u promet, davanje u zakup ili skladištenje u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđim žigom ili obeležjima tuđeg žiga u cilju prodaje (propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina) 4) organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika u vezi sa nabavljanjem, proizvodnjom, peradom, stavljanjem u promet, davanjem u zakup ili skladištenjem u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđim žigom ili obeležjima tuđeg žiga u cilju prodaje, ili pribavljanje imovinske koristi iznad 1.500.000 dinara (predviđena je kazna zatvora od jedne do osam godina) 5) pravljenje lažnih žigova kojima se žigošu zlato ili drugi plemeniti metal, drvo, stoka ili kakva druga roba sa svrhom upotrebe, ili preinačenje istih, ili njihova upotreba kao pravih (kažnjava se novčano ili kaznom zatvora do tri godine).346 Lažni znakovi i predmeti sa lažnim znakovima oduzimaju se.

23.4. Zaštita olimpijskog simbola
Kao jedan od najpoznatijih simbola sveta, olimpijski simbol uživa posebnu zaštitu, koju pojačava i međunarodni dokument nazvan Najrobijski ugovor o zaštiti olimpijskog simbola, od 1981. godine. Po njemu, svaka država strana ovog ugovora, obavezna je da odbije ili poništi registraciju žiga i da odgovarajućim merama zabrani korišćenje, u vidu žiga ili drugog znaka, u komercijalne svrhe, svakog znaka koji se sastoji od olimpijskog simbola ili
346 Vidi članove 226–245. Krivičnog zakonika.

KOmUNITARNIŽIg

199

sadrži olimpijski simbol, kakav je definisan u Povelji Međunarodnog olimpijskog komiteta, izuzev uz saglasnost Međunarodnog olimpijskog komiteta.347 Povelja Međunarodnog olimpijskog komiteta definiše olimpijski simbol kao znak koji se sastoji od pet povezanih krugova: plavog, žutog, crnog, zelenog i crvenog, poređani tim redom s leva na desno. Simbol se sastoji od samih olimpijskih krugova, bez obzira na to da li su u jednoj ili više boja. Dozvoljena je upotreba olimpijskog simbola u masovnim medijima u cilju informisanja o olimpijskom pokretu i njegovim aktivnostima.

24. komunitarni žig
Komunitarni žig u acquis communautair regulisan je najpre Direktivom EU br. 89/104 o harmonizaciji prava država članica u oblasti žigova348, zatim Uredbom Saveta EU br. 40/94 o komunitarnom žigu349, koja je zamenjena Uredbom br. 3288/94 od 22. decembra 1994. godine. Poslednja uredba zasniva se na Rimskom ugovoru i tumačenju Suda Pravde da EU može na osnovu odredbi Osnivačkog ugovora stvarati nove oblike industrijske svojine koji će imati primat nad nacionalnim pravima. Uredba sadrži materijalne i procesne norme o komunitarnom žigu, koji se od nacionalnog razlikuje po tri karakteristike: 1) mora biti registrovan kod Biroa za harmonizaciju u unutrašnjem tržištu 2) proizvodi dejstvo na celokupnoj teritoriji EU 3) unitarni karakter ogleda se u jedinstvenoj procedure koja se odvija samo pred jednim organom.350 Ulogu evropske agencije odgovorne za registraciju žigova i dizajna u 27 zemalja članica EU ima Kancelarija za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta.351
347 Le Comite International Olympique 348 first council directive no . 89/104/eec of 21 december 1988 to approximate the laws of the member states relating to trade marks. 349 council Regulation ec no . 40/94 of 20 december 1993 on the community trade mark. 350 Opširnije o komunitarnom žigu vidi: Građansko pravo-Intelektualna svojina – Harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, Institut za uporedno pravo, Beograd 2004, str. 119–122. 351 office for harmonization in the internal market, vidi http://oami.europa.eu

200

ŽIg

Pomenimo i Uredbu Saveta br. 3295/94 o merama u cilju zabrane stavljanja u slobodan promet, izvoza, reizvoza i stavljanja pod suspenzivan režim piratskih i falsifikovanih proizvoda. Ova uredba bila je osnov za nacionalna zakonodavstva da predvide veća ovlašćenja carinskih organa u borbi protiv unošenja proizvoda sa lažnim žigovima na zajedničko tržište EU i mere za uništavanje zaplenjene fraudolozne (prevarne) robe, uz strogo lišavanje ekonomske dobiti odgovornih lica. Dejstvo uredbe mutatis mutandis važi i za ostale grane industrijske svojine, pre svega patent i dizajn. Njeno donošenje pratila je reforma javne administracije i carinskih službi.

25. singapurski ugovor o žigovnom pravu
Singapurskim ugovorom352 uveden je niz novih rešenja koja su posledica sve masovnijeg korišćenja informacione tehnologije u postupku zaštite žigova i prelaska određenih zavoda na elektronsko poslovanje. Za razliku od Ugovora o žigovnom pravu iz 1994, koji se primenjuje samo na žigove koji se sastoje od vidljivih znakova i koji izričito propisuje da se ne primenjuje na hologramske žigove i na žigove koji se ne sastoje od vidljivih znakova, Singapurski ugovor o žigovnom pravu se primenjuje na sve žigove koji se sastoje od znakova koji po nacionalnom zakonu države članice mogu biti predmet registracije žiga. Singapurski ugovor uvodi sledeće kategorije žiga: hologramski žig, pokretni žig, pozicioni žig, žig koji se sastoji od nevidljivog znaka.

26. izazovi
U svetlu globalnih, pre svega tehnoloških, promena u marketingu i privredi, tri velika izazova sa kojima se susreće žig su: 1) sve veća tehnološka složenost proizvoda
352 Ostale novine vidi u Zakonu o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10) Engl. Singapore Treaty on the Law of Trademarks, Regulations under the Singapore Treaty of the Law of Trademarks and Resolution by the Diplomatic Conference Supplementary to the Singapore Treaty on the Law of Trademarks and the Regulations thereunder.

mEđUNARODNAKLASIfIKAcIJARObAIUSLUgARADIREgISTROVANJAŽIgOVAPREmANIčANSKOmARANŽmANU 1

2) preovlađivanje interneta kao kanala za marketing i distribuciju 3) isticanje žiga kao globalne marketinške i kulturne pojave.353

27. međunarodna klasifikacija roba i usluga radi registrovanja žigova prema ničanskom aranžmanu (ničanska klasifikacija)
Robe: klasa 1: hemijski proizvodi koji se upotrebljavaju u industriji, nauci, fotografiji, poljoprivredi, hortikulturi i šumarstvu; neprerađene veštačke smole, neprerađene plastične materije; đubriva; smeće za gašenje vatre; preparati za kaljenje i zavarivanje; hemijske spustance za očuvanje namirnica; materije za štavljenje; lepljive spustance koje se upotrebljavaju u industriji. klasa 2: boje, firnajzi, lakovi, sredstva za zaštitu od rđe i truljenja drveta; materije za bojenje; sredstva za nagrizanje; sirove prirodne smole; metali u obliku listova i praha za slikare, dekoratere, štampare i umetnike. klasa 3: sredstva za beljenje i druge spustance za upotrebu u perionicama; preparati za čišćenje, poliranje, ribanje i nagrizanje; sapuni; parfimerija, eterična ulja, kozmetika, losioni za kosu; paste za zube. klasa 4: industrijska ulja i masti; maziva; jedinjenja za skupljanje prašine vlaženjem i vezivanjem; goriva (uključujući i motorna tečna goriva) i materije za osvetljavanje; sveće i fitilji za osvetljavanje. klasa 5: farmaceutski i veterinarski preparati; sanitarni preparati za medicinsku upotrebu; dijetetske supstance prilagođene za upotrebu u medicini, hrana za bebe; flasteri, materijali za zavijanje; materijali za plombiranje zuba, zubarska smola; dezinfekciona sredstva; preparati za uništavanje štetočina; fungicidi, herbicidi. klasa 6: obični metali i njihove legure; metalni građevinski materijali; metalne prenosne građevine; materijali od metala za železničke šine; neelektrične žice i kablovi od običnog metala; bravarski proizvodi; mali metalni
353 Više o ovome vidi: Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 141–149. Takođe, o trendovima videti veb-stranicu Međunarodne asocijacije za žig www.inta. org i njenog časopisa The Trademark Reporter.

202

ŽIg

gvožđarski proizvodi; cevčice i cevi od metala; sefovi; proizvodi od običnih metala koji nisu uključeni u druge klase; rude. klasa 7: mašine i mašinski alati; motori i pogonske mašine (osim za suvozemna vozila); mašinske spojnice i transmisioni elementi (osim za suvozemna vozila); poljoprivredne sprave; inkubatori za jaja. klasa 8: ručni alati i sprave (kojima se ručno upravlja); pribor za jelo; hladno oružje; žileti. klasa 9: aparati i naučni instrumenti, pomorski, geodetski, fotografski, kinematografski, optički, za vaganje, merenje, signalizaciju, kontrolu (inspekciju), spasavanje i nastavu; aparati i instrumenti za provođenje, prekid, transformaciju, akumulaciju, regulisanje i kontrolu elektriciteta; aparati za snimanje, prenos i reprodukovanje zvuka ili slike; magnetni nosioci podataka, diskovi za snimanje; automatske mašine i mehanizmi za aparate koji se pokreću novcem ili žetonom; registar kase, računske mašine, oprema za obradu podataka i kompjuteri; aparati za gašenje požara. klasa 10: hirurški, medicinski, zubarski i veterinarski aparati i instrumenti; veštački udovi, oči i zubi; ortopedski artikli; hirurški materijali za zašivanje. klasa 11: aparati za osvetljavanje, grejanje, proizvodnju pare, kuvanje, hlađenje, sušenje, ventilaciju, snabdevanje vodom i za sanitarne svrhe. klasa 12: vozila; aparati za kretanje po zemlji, vazduhu ili vodi. klasa 13: vatreno oružje; municija i projektili; eksplozivi; sredstva za vatromet. klasa 14: dragoceni metali i njihove legure i proizvodi od dragocenih metala ili sa prevlakom od njih, koji nisu uključeni u druge klase; nakit, bižuterija, drago kamenje; časovničarski i hronometrijski instrumenti. klasa 15: muzički instrumenti. klasa 16: hartija, karton i proizvodi od njih, koji nisu uključeni u druge klase; štampane stvari; knjigovezački materijal; fotografije; kancelarijski materijal; lepila za kancelarijske i kućne potrebe; umetnički materijali; kičice; pisaće mašine i kancelarijski rekviziti (izuzev nameštaja); materijali za obuku i nastavu (izuzev aparata); plastični materijal za pakovanje (koji nije uključen u druge klase); štamparska slova; klišei. klasa 17: guma, gutaperka, kaučuk, azbest, liskun i proizvodi napravljeni od ovih materijala koji nisu uključeni u druge klase; poluprerađeni

mEđUNARODNAKLASIfIKAcIJARObAIUSLUgARADIREgISTROVANJAŽIgOVAPREmANIčANSKOmARANŽmANU 3

plastični proizvodi; materijali za podbijanje (podloške), zaptivanje i izolovanje; savitljive nemetalne cevi. klasa 18: koža i imitacija kože, proizvodi izrađeni od ovih materijala koji nisu uključeni u druge klase; životinjska koža; koferi i putne torbe; kišobrani, suncobrani i štapovi za hodanje; bičevi, saračka i sedlarska roba. klasa 19: građevinski materijali (nemetalni); čvrste nemetalne cevi za građevine; asfalt, crna smola i bitumen, nemetalne prenosne građevine; spomenici, koji nisu od metala. klasa 20: nameštaj, ogledala, okviri za slike; proizvodi (koji nisu obuhvaćeni drugim klasama) od drveta, plute, trske, rogoza, vrbovog pruća, roga, kosti, slonovače, kitove kosti, školjki, ćilibara, sedefa, morske pene i zamene svih ovih materijala, ili od plastike. klasa 21: kućne ili kuhinjske sprave i posude (koje nisu od dragocenih metala ili sa prevlakama od njih); češljevi i sunđeri; četke (izuzev kičica); materijali za pravljenje četki; artikli koji se koriste pri čišćenju; čelična vuna; neprerađeno ili poluprerađeno staklo (osim stakla koje se koristi u građevinarstvu); staklarija, porcelan, fajans, grnčarija i lončarija koja nije uključena u druge klase. klasa 22: užad, kanapi, mreže, šatori, nadstrešnice od cirade, cirade, jedra, vreće (džakovi) i torbe (koje nisu uključene u druge klase); materijali za punjenje madraca (osim od gume ili plastike); sirove vlaknaste tekstilne materije. klasa 23: pređa i konac, za tekstilnu upotrebu. klasa 24: tekstil i tekstilni proizvodi koji nisu obuhvaćeni drugim klasama; prekrivači za krevete i stolove. klasa 25: odeća, obuća, pokrivala za glavu. klasa 26: čipka i vez, trake (pantljike) i gajtani; dugmad, kopče i petlje, špenadle i igle; veštačko cveće. klasa 27: tepisi, asure, prostirke i otirači, linoleum i drugi materijali za pokrivanje podova; prekrivači za zidove (netekstilni). klasa 28: igre i igračke; gimnastički i sportski artikli koji nisu obuhvaćeni drugim klasama; ukrasi za jelke. klasa 29: meso, riba, živina i divljač; mesne prerađevine; konzervisano, sušeno i kuvano voće i povrće; želei, džemovi, kompoti; jaja, mleko i mlečni proizvodi; jestiva ulja i masti.

204

ŽIg

klasa 30: kafa, čaj, kakao, šećer, pirinač, tapioka, sago, zamena kafe; brašno i proizvodi od žitarica, hleb, kolači, poslastice, sladoledi; med, melasa, kvasac, prašak za pecivo; so, senf; sirće, sosovi (kao začini); začini; led. klasa 31: poljoprivredni, vrtlarski i šumarski proizvodi i zrnevlje koji nisu uključeni u druge klase; žive životinje; sveže voće i povrće; seme, prirodne biljke i cveće; hrana za životinje, slad. klasa 32: pivo, mineralne i sodne vode i druga bezalkoholna pića; pića od voća i voćni sokovi; sirupi i drugi preparati za proizvodnju pića. klasa 33: alkoholna pića (izuzev piva). klasa 34: duvan; artikli za pušače; šibice. usluge: klasa 35: oglašavanje; vođenje poslova; poslovno upravljanje; kancelarijski poslovi. klasa 36: osiguranje; finansijski poslovi; novčani (monetarni) poslovi; poslovi vezani za nepokretnosti. klasa 37: građevinsko konstruisanje; popravljanje; usluge instaliranja (instalacione usluge). klasa 38: telekomunikacije. klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladištenje robe; organizovanje putovanja. klasa 40: obrađivanje materijala. klasa 41: obrazovne usluge; pripremanje obuke; razonoda; sportske i kulturne aktivnosti. klasa 42: naučne i tehnološke usluge i istraživanje i projektovanje u vezi navedenih usluga; usluge industrijske analize i istraživanja; projektovanje i razvoj kompjuterskog hardvera i softvera; pravne usluge. klasa 43: usluge obezbeđivanja hrane i pića; privremeni smeštaj. klasa 44: medicinske usluge; veterinarske usluge; higijenska zaštita i nega lepote za ljude ili životinje; agrikulturne, hortikulturne i šumarske usluge. klasa 45: individualne i društvene usluge koje pružaju drugi radi zadovoljavanja potreba pojedinaca; usluge obezbeđenja radi zaštite imovine i lica.

PRImERIIZINOSTRANESUDSKEPRAKSE

205

U većini zemalja traži se da u popunjenoj prijavi za registraciju žiga navedete robu i usluge za koje želite da registrujete žig i da ih grupišete po klasama prema sistemu klasifikacije žigova. Sistem klasifikacije žigova omogućava uredno vođenje podataka o registrovanim žigovima u odnosu na vrste roba ili usluga. To omogućava jednostavnije pronalaženje informacija u bazama žigova, što je od suštinske važnosti za registraciju žiga za sve klase za koje imate nameru da koristite žig. Najćešće korišćen sistem za klasifikaciju je međunarodni sistem za klasifikaciju žigova (tzv. Ničanska međunarodna klasifikacija roba i usluga) koji ima 34 klase za robe i dodatno 11 klasa za usluge.

28. Primeri iz inostrane sudske prakse
Primer 1: Slučaj povrede žiga Wunderbaum (osveživači za kola u obliku jelkice) od strane neimenovanog proizvođača koji je proizvodio osveživače za kola u vidu stilizovanog četinarskog drveta. Sud je dosudio povredu prava registrovanog žiga s obzirom na postojanje konceptualne sličnosti. Primer 2: Trgovinski sud u Briselu je 2008. godine doneo odluku o povredi prava registrovanog žiga Levi Strauss koji se karakteriše sa štepom kojim u sredini dominira oblik stilizovanog galeba raširenih krila. Belgijska firma Bleu Stores, koja se bavi proizvodnjom tekstila, prodavala je farmerke na čijim su džepovima umesto štepa postavljeni cirkoni, čineći oblik sličan pomenutom žigu. Povreda prava postoji, po odluci suda, zbog mogućnosti zamene iako nisu identični. Sud je zabranio dalje kršenje prava i odredio kaznu Bleu Storesu za svaki budući slučaj povrede, dok je sva roba trebala da se povuče sa tržišta. Blue Stores je kažnjena sa dodatnih 25 miliona evra. Primer 3: Kompanija Rolex izgubila je spor sa kompanijom E-Bay oko prodaje satova pomenute marke koje su skupe imitacije originala. Obrazloženje Višeg i Državnog suda u Nemačkoj za odluku da E-Bay ne narušava pravo Rolex žiga odnosi se na ulogu E-Bay samo kao posrednika a ne kao počinioca ili učesnika u povredi prava registrovanog žiga. Primer 4: Kompanija Lindt&Sprungli je 2000. godine podnela zahtev za registraciju trodimenzionalnog žiga čokoladnog zeke, koji je već naredne godine

206

ŽIg

zaštićen. Odmah nakon toga kompanija Lindt&Sprungli pokrenula je mnoge sudske sporove protiv velikog broja preduzeća koji proizvode slične proizvode. Međutim, Hauwirth se obratio sudu tvrdeći da se čokoladne zeke uvijene u foliju od zlata više decenija proizvode i da su deo uskršnjeg kolorita, kao i da je oblik zeca od čokolade uslovljen tehnološkim procesom te je stoga većina čokoladnih zeka sličnog izgleda. Sud je doneo odluku u korist kompanije Hauwirth, s obrazloženjem da je kompanija Lindt&Sprungli imala lošu nameru da monopoliše nešto što je veoma rasprostranjeno i popularno.

29. Primeri iz domaće sudske prakse
Primer 1: Zamenljivost žiga postoji čim postoji mogućnost da će do zabune na tržištu doći ubuduće, bez obzira na to što se zabuna na tržištu do sada efektivno nije dogodila. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 167/90) Primer 2: Postoji povreda zaštićenog robnog žiga kada je upotrebljena ista ili slična karakteristična reč, bez obzira na različite boje i oblike robnih žigova. (VPS, Sl. 1496/69) Primer 3: U pogledu okolnosti da li su dva žiga slična ne može da bude merodavno mišljenje veštaka slikara, koji daje svoje mišljenje o sličnosti sa stanovišta svoje struke, pa može da uoči okolnosti koje običan kupac ne može zapaziti kada ne obraća na to osobitu pažnju, već je bitno ono što prosečan kupac može zapaziti. (Vrhovni privredni sud, Sl. 131/68) Primer 4: Spor o podržavanju tuđe oznake ima se rešiti po principima nelojalne utakmice s obzirom na to da preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme ali i ovlašćenje da svoju firmu upotrebljava kao robni žig. Prvostepeni sud usvojio je konačni zahtev tužioca preduzeća „Josip Kraš” time što je poništena firma tuženog za njegov pogon i naziv „Kras” i tužilac ovlašćen da izvod prvostepene pravosnažne presude objavi u dnevnoj štampi jednokratno na trošak tuženog. Vrhovni privredni sud odbio je žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Među strankama nije bilo sporno:

PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE

207

1. da je tužilac nakon osnivanja uveden u registar privrednih organizacija od okružnog privrednog suda 1950. godine i to sa firmom „Josip Kraš”, tvornica čokolade, bombona i keksa 2. da na svoje proizvode koje pušta u promet, stavlja kao robni znak „Kraš” 3. da je tuženi registrovao u 1967. godini kod okružnog privrednog suda svoj pogon tvornica keksa i vafla „Kras”, te da od tog vremena za obeležavanje svojih proizvoda na ambalaži koristi robni znak u reči „Kras”. Tužilac smatra da na ovaj način, tuženi, obeležavajući svoje proizvode koji su inače isti sa delom njegovih proizvoda, i njihovim puštanjem u prodaju, vrši delo nelojalne utakmice te da označavanjem svoje robe sa rečju „Kras” dovodi u zabludu potrošače o poreklu robe i direktno vređa njegovo pravo na firmu pa i na robni znak, pa je predložio da sud presudom zabrani tuženom dalje obeležavanje njegovih proizvoda, koji se puštaju u promet sa robnim znakom „Kras” i da se ta reč briše iz njegove firme. Tuženi se protivio tuženom zahtevu. Smatra da je isti neosnovan jer da su reči „Kras” i „Kraš” potpuno različite pa da kao robni znak ne bi bile sposobne da dovedu u zabludu neposredne potrošače o poreklu robe. Ovo tim pre, smatra tuženi, što uz ovaj robni znak na omotu (ambalaži robe), stoji pun naziv njegove firme i kao dodatak firme i pun naziv pogona. Neposredni potrošači, smatra dalje tuženi, mogu na prvi pogled jasno da razlikuju o kojoj i čijoj robi se radi a time se izbegava svaka pometnja na tržištu. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih činjenica, kao i na osnovu neospornih dokaza a posebno neposrednog uvida u omote u kojima i tuženi i tužilac pakuju i puštaju u promet svoje proizvode, našao da postoji sličnost u imenu pod kojim stranke obeležavaju i puštaju u promet svoje proizvode, a ta sličnost može da dovede do zaune na tržištu o poreklu robe, pa je, primenjujući odredbe člana 173. stav 2. člana 176. stav 1. člana 178. i odredbe člana 179. Osnovnog zakona o preduzećima, našao da je tužbeni zahtev osnovan. Ispitujući prvostepenu presudu, a u vezi sa razlozima iznetim u žalbi, Vrhovni privredni sud izvršio je neposredan uvid u omote – ambalažu, pod kojim stranke obeležavaju i puštaju u promet svoje proizvode, pa je došao do istih rezultata do kojih je došao i prvostepeni sud, usled čega je usvojio i razloge i stanovište prvostepenog suda po ovom sporu.

208

ŽIg

Prema članu 173. Osnovnog zakona o preduzećima, firma jednog preduzeća mora se jasno razlikovati od firme drugog preduzeća iste ili srodne delatnosti. Prema stavu 2. člana 176. istog Osnovnog zakona, s obzirom na to da preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme a i ovlašćenje da svoju firmu upotrebljava kao robni žig, to je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je ovaj spor rešavao po principima nelojalne utakmice, pošto je našao da tuženi upotrebom i korišćenjem skraćenog dela imena u reči „Kras” oponaša tužiočevu oznaku u reči „Kraš”. Nema sumnje da robni znaci „Kras” i „Kraš”, bez obzira na to što jedna označava prezime a druga strukturu zemljišta, po svojoj vizualnosti i zvučnosti imaju takve sličnosti da i kod neposrednog potrošača/kupca mogu izazvati zabunu, tim pre što on nije uvek u prilici da oba znaka istovremeno upoređuje. Kad se ima u vidu i da je roba koja se obeležava istovetna, keks, i da su ove reči na većini omota ispisane u elipsi, to je jasno da bi bila potrebna posebna koncentracija pažnje prosečnog i potencijalnog kupca da bi uočio razliku o poreklu odnosne robe. Treba još ukazati i na sledeće: i u jednom i u drugom slučaju robni znaci označavaju se pismom latinice, pa pored sličnosti u akustici i načinu obeležavanja po vizualnosti, karakteristično je još i to da se obe reči na kraju završavaju sličnim slovima latinice Š i S, gde se kvačica (jedna vrsta predglasa), na slovu Š bez veće pažnje često iz vida gubi, pa to još više ukazuje na to da prosečan kupac ne može da obrati pažnju pri kupovini u tolikoj meri da bi mogao jednostavnim pogledom na omot utvrdi poreklo robe. Čitav izgled i mesto na omotu tuženog gde on stavlja robni znak „Kras” jasno pokazuje da je tuženi hteo da oponaša robni znak tužioca, pa je usled toga Vrhovni privredni sud prvostepenu presudu potvrdio a žalbu odbio kao neosnovanu. Oznaka punog naziva (firme) tuženog na samom omotu bez ikakvog je uticaja na rešenje ovog spora jer je taj naziv odštampan na bočnoj strani omota i bez veće pažnje nije uočljiv. Ono što opredeljuje kupca upravo je oznaka koja je na omotu naročito istaknuta a to je reč „Kras”. S obzirom na judikat prvostepene presude, tuženi je dužan da u datom roku iz svoje firme briše reč „Kras” jer je ova reč upotrebljena u oponašanju tužiočevog robnog znaka i time je počinjeno delo nelojalne utakmice prema tužiocu. (Vrhovni privredni sud Sl. 2745/68). Primer 5: Od prosečnog kupca ne traži se da do saznanja o poreklu robe koju hoće da kupi dođe putem upoređivanja robnog znaka, kojim je roba snabdevena, sa zaštićenim robnim znakom drugog preduzeća koji taj znak

PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE

209

podržava. Ako taj znak na prvi pogled zavodi kupca da se radi o robi tog drugog preduzeća, tada postoji sličnost između znaka i podržavanog žiga, pa se ovom poslednjem mora dati sudska zaštita. (Vrhovni privredni sud, Sl. 311/67) Primer 6: Zaštićeni robni žig koji se sastoji od reči „Malon” i kojim su obeleženi proizvodi od sintetičkog plastičnog materijala, nije slična i sa zaštićenim robnim žigovima drugog preduzeća koji se sastoji od reči „Makrolon” odnosno od reči „Dralon” i kojima su obeleženi proizvodi od slične vrste materijala. (Vrhovni privredni sud, Sl. 673/66) Primer 7: Kada je data zaštita žiga u reči za označavanje robe proizvoda prehrambenih artikala, ne može se drugoj firmi dati niti zaštititi istovetni znak za robu pojedinačno označenu, a koja spada u grupu prehrambenih proizvoda. (VPS, U. 1/65) Primer 8: Nosilac registrovanog žiga nema pravo na zaštitu ako znaci ili reči pod kojima pušta proizvode u promet označavaju isključivo mesto proizvodnje, kvalitet ili vrstu robe, ili su uobičajeni za označavanje vrste robe u prometu. Usled toga, naziv „Fruškogorski biser” kao verbalna oznaka za obeležavanje vinskih proizvoda, nema pravo na zaštitu. U postupku je utvrđeno da je bivša firma B.M. iz Z, zaštitila dva žiga, i to jedan 1933. godine, koji se sastoji iz natpisa „Fruškogorski biser” i slike stilizovanih grozdova iznad jednog štita, i drugi 1940. godine, koji se sastoji takođe iz natpisa „Fruškogorski biser” i slike stilizovanog grozda iznad jednog štita u kombinaciji bele, zlatne, crvene i zelene boje; da je prvi žig zaštićen za obeležavanje vina, a drugi za obeležavanje vina, penušavog vina, rakije i drugih alkoholnih pića; da su rešenjem nadležnog organa oba žiga u 1946. godini preneta na tužioca; da su žigovi još uvek u važnosti i da tuženi proizvodi i pušta u promet vina i penušava vina pod imenom „Fruškogorski biser”. Radi zaštite registrovanog žiga, tužilac je podneo tužbu i predložio da se tuženi obaveže da obustavi dalju upotrebu žiga pod imenom „Fruškogorski biser” i da svoje buduće proizvode ne sme nazivati ovim imenom. Tuženi je naveo da je ranije u dva maha poslovao zajedno sa tužiocem pod jednom istom glavnom direkcijom i da su zajednički proizvodili vino

210

ŽIg

pod nazivom „Fruškogorski biser”; da i posle toga proizvodi i pušta u promet vino pod imenom „Fruškogorski biser”, jer taj naziv označava pojam jedne vrste vina, a ne njegovu određenu vrstu, pa stoga ovaj naziv ne može biti zaštićen. Pored toga, naveo je da njegove etikete nisu identične sa zaštićenim žigom sem natpisa. Prvostepeni sud odbio je tužbeni zahtev. Vrhovni privredni sud potvrdio je prvostepenu presudu. „Znaci ili reči koje se upotrebljavaju za razlikovanje proizvoda u prometu, a koji mogu biti i natpisi, ne mogu se zaštititi ako ti znaci ili reči, pored ostalog, označavaju i isključivo mesto proizvodnje robe, njen kvalitet ili vrstu, kao ni oni znaci ili reči koje su uobičajene za označavanje izvesnih vrsta robe u prometu.” Polazeći od revizionih navoda da je po ovoj pravnoj stvari sporno samo to da li tužilac kao nosilac registrovanog žiga ima isključivo pravo na upotrebu naziva „Fruškogorski biser” za obeležavanje svojih vinskih i drugih alkoholnih proizvoda u prometu, treba uzeti da je za pravilnu ocenu spornog odnosa bitno šta se podrazumeva pod nazivom „Fruškogorski biser”, da li jedan određeni proizvod ili pak vrsta, kategorija jednog proizvoda. U sprovedenom postupku, prvostepeni sud utvrdio je da su biseri kategorija specijalnih vina, a da su „Fruškogorski biser” uža kategorija te vrste vina i, prema tome, da zaštitom žiga pod ovim imenom nije zaštićen i sam naziv za ovakvu vrstu vina. Vrhovni privredni sud smatra da je ovakvo stanovište prvostepenog suda pravilno. Iz iskaza saslušanog veštaka proizilazi da vina i druga alkoholna pića koja se puštaju u promet pod imenom „Fruškogorski biser” nemaju nikakvu osobenost i da ovu vrstu vina može proizvoditi svaki proizvođač. Iz toga proizilazi da je ovaj naziv uobičajen na jednom određenom području za označavanje jedne vrste vina i, prema tome, reči: „Fruškogorski biser” kao naziv za jednu određenu kategoriju vina ne mogu biti zaštićene kao isključivo pravo za obeležavanje jednog određenog proizvoda. Bez obzira na to, dakle, što žig čija se zaštita traži ne odgovara onom žigu koji tužilac danas upotrebljavaza obeležavanje svojih proizvoda, što proizilazi iz priloženih etiketa, kao i bez obzira na to što se taj žig ne odnosi i na zaštitu verbalne oznake „Fruškogorski biser”, već na etiketu kao žig u celini, tužilac nema pravo na zaštitu koju traži, pošto se naziv „Fruškogorski biser” upotrebljava kao generički pojam za označavanje jedne vrste alkoholnih proizvoda. Zbog toga

PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE

211

ovaj naziv, uzet sam za sebe ne može biti zaštićen kao žig za obeležavanje u proizvodnji i prometu onog proizvoda čije ime inače generično označava. (Vrhovni privredni sud, Sl. 161/57) Primer 9: Nije povređeno pravo prvenstva robnog znaka i zaštite grafičkog rešenja ukupne ambalaže, iako postoji izvesna sličnost u idejnim rešenjima, ali koja se ne uočava na prvi pogled, dok je razlika očita. Ako se pored ideje sličnosti grafičkih rešenja ukazuje i na sličnost oblika, načina pakovanja i težine proizvoda, tada se povreda interesa proizvođača mora ceniti, polazeći od odredaba propisa o nelojalnoj konkurenciji. (Vrhovni sud CG, Pž. 151/90) Primer 10: Uslov ostvarenja zaštite nosioca žiga po tužbi zbog povrede žiga je njegovo korišćenje, jer ako nosilac žiga zaštićeni znak ne koristi, tada u prometu ni ne može nastati zabuna u vezi sa upotrebljenim znakom koji je isti ili bitno sličan zaštićenom. (Pž. 1274/07) Primer 11: Za građanskopravnu zaštitu prava na žig dovoljna je i sama činjenica neovlašćene upotrebe tuđeg žiga, pa je nosilac prava legitimisan da zaštitu traži i od učinioca koji je bio u stvarnoj zabludi. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 478/95) Primer 12: Preuzimanjem robe na prevoz bez prethodne provere dokaza o vlasništvu, proizvođaču ili uvozniku robe sa zaštićenim znakom vrši se povreda žiga, jer se tako izvršenim prevozom omogućava realizacija neovlašćenog stavljanja u promet robe obeležene zaštićenim znakom. (Vrhovni sud Srbije, Gž. 15/07) Primer 13: Postupak tuženog da u svoje ime i bez ikakve konsultacije sa tužiocem koji je izdavač stručnog časopisa iz 1995. godine, podnese prijavu za priznavanje žiga za znak, odnosno za reč koja predstavlja naziv jednog stručnog časopisa protivan je načelu savesnosti i poštenja, jer se takvim nelojalnim postupkom vređaju prava i interesi tužioca, zbog čega tužilac, čiji je pravni interes time povređen, ima pravo da u smislu odredbe člana 66. Zakona o žigovima (Sl. list SCG, br. 61/04, 7/05) ospori takav žig, odnosno da traži

212

ŽIg

da sud njega proglasi podnosiocem žigovne prijave. (Presuda Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gž. Br. 162/06 od 21.12.2006.) Primer 14: STALNO ARBITRAŽNO VEĆE pri Registru nacionalnog Internet domena Republike Srbije (RNIDS), u Beogradu, u sastavu predsedavajućeg arbitražnog veća Dušana Stojkovića, dipl. pravnika i članova arbitražnog veća mr Mirele Bošković, dipl. pravnika i dr Ljiljane Rudić-Dimić, dipl. pravnika, u arbitražnom postupku po tužbi tužioca „C.G.D.”, koga zastupa advokat V.S., iz Beograda, protiv registranta „W.B.L.”, koga zastupa zakonski zastupnik direktor K.N., radi prenosa registracije „.rs” domena „danone.rs”, u Registru nacionalnog internet domena Srbije, donelo je dana 24.11.2009. godine, sledeću ODLUKU I – USVAJA SE TUŽBENI ZAHTEV RADI PRENOSA REGISTRACIJE .RS DOMENA, po tužbi tužioca „C.G.D.” , koga zastupa advokat V.S., iz Beograda, protiv registranta „W.B.L.”, koga zastupa zakonski zastupnik direktor K.N., radi prenosa registracije „.rs” domena „danone.rs”, u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). II – OVLAŠĆUJE SE Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), da u skladu sa članom 19. stav 8, Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, obavi prenos registracije „danone.rs” domena sa registranata, „W.B.L.” na tužioca „C.G.D.”. O b r a z l o ž e nj e Tužilac je 15.07.2008. godine, podneo Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), tužbu radi prenosa registracije „.rs” domena, sa devet numerisanih priloga, urednim punomoćjem za zastupanje i predlogom spiska arbitara, ističući da je od strane registranta izvršena neovlašćena registracija domena „danone.rs”. Sporni domen „danone.rs” registrovan je 12.03.2008. godine na ime registranta. Tužilac je 24.07.2009. priložio dopunu tužbe u kojem je naveo da je znak „DANONE” zaštićen i sledećim žigovima: žigom broj 639073 „DANONE” (u reči), međunarodno registrovanim za

PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE

213

Srbiju, i žigovima broj 757567 „DANONE”, broj 849889 „DANONE”, broj 649535 „DANONE”, broj 482337 „DANONE”, (u grafizmu), međunarodno registrovanim za Srbiju, o čemu je priložio dokaz u vidu izvoda iz Romarin baze međunarodno registrovanih žigova Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Tužilac je u dopuni tužbe dostavio i dodatne dokaze o prisutnosti proizvoda tužioca obeleženih znakom „DANONE”, na tržištu Republike Srbije. U navodima tužbe, tužilac je istakao da je isti nosilac velikog broja žigova kojima se štiti znak „DANONE”, koji se upotrebljava za obeležavanje robe koju tužilac proizvodi, kao i za pakovanja te robe, u reklamnim kampanjama, i koji je vidno istaknut u supermarketima i prodavnicama prehrambene robe širom sveta. Tužilac je u tužbi istakao da se na tržištu Republike Srbije prodaje pet vrsta proizvoda obeleženih znakom „DANONE” (activia, actimel, danonino, fruitmania, fantasia), za koje priložio dokaze u prilogu 3. i 4. u vidu računa za kupljene proizvode i fotografija navedenih proizvoda. Tužilac je u tužbi dalje naveo da znak u reči „DANONE”, koji predstavlja deo njegovog poslovnog imena i pod kojim proizvodi i stavlja u promet svoje proizvode, u Srbiji zaštitio žigovima nacionalno i međunarodno registrovanim na njegovo ime. To su žig broj Ž-2000-29 (48326) DANONE u važnosti do 18.01.2010, žig broj 172526 DANONE u važnosti do 31.10.2013. i žig broj 228184 DANONE u važnosti do 02.02.2010. (i priložio dokaz o toj okolnosti u vidu potvrda Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, u prilogu broj 5). U tužbi se navodi da je registracijom domena „danone.rs” registrant je koristio znak na koji ne polaže nikakva prava i registrovao ga kao ime svog domena, čime je onemogućio tužioca da na svoje ime registruje nacionalni Internet domen sa tim nazivom i da na njemu postavi prezentaciju putem koje bi vršio reklamiranje svojih proizvoda među potrošačima na teritoriji Srbije, i sa istima komunicirao na srpskom jeziku. U tužbi se navodi da legitiman interes tužioca za korišćenje spornog „.rs” domena ogleda se u činjenici da tužilac, kao velika svetska kompanija, reč „DANONE” već 20 godina koristi u svom poslovanju, između ostalog i kao deo naziva domena registrovanih u drugim zemljama, i koju je na svoje ime zaštitio žigovima i u Republici Srbiji. Tužilac je u tužbi takođe istakao da između njega i registranta ne postoji, niti je postojao, bilo kakav pravni posao kojim bi se regulisalo eventualno ustupanje prava na upotrebu znaka u reči „DANONE”, te smatra da na strani registranta ne postoji legitiman pravni interes za korišćenje domena koji se sastoji od reči „DANONE”. U prilog nepostojanju legitimnog pravnog

214

ŽIg

interesa na strani registranta je i činjenica da njegovo poslovno ime u sebi nema sadržanu reč „DANONE”, niti registrant faktički posluje pod tim imenom, kao i to da od trenutka njegove registracije pa do danas (period od skoro mesec dana) registrant nije koristio navedeni domen. Tužilac je u tužbi istakao da je registrovanjem spornog domena registrant postupio u suprotnosti sa članom 8. Opštih uslova o registraciji .rs domena koji propisuje da podnošenjem zahteva za registraciju .rs domena u okviru „.rsTLD” registra, registrant posebno izjavljuje i tvrdi da, prema svom najboljem znanju i svom iskrenom uverenju, registraciji traženog domena ne vređa tuđe pravo intelektualne svojine, te da su svi podaci navedeni u registraciji istiniti i potpuni. Pored toga, podnošenjem zahteva za registraciju, registrant izjavljuje da ne postupa protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, kao i da „.rs” domen neće koristiti protivno ovim načelima. Povodom registracije domena „danone.rs”, tužilac se obratio registrantu pismom upozorenja da se istim povređuju žigovi Tužioca, i ponudio mu da se sporni domen prenese na ime Tužioca, a da registrantu budu nadoknađeni realni troškovi registracije. Između tužioca i registranta vođena je prepiska (o čemu je tužilac priložio dokaz u prilogu broj 8), iz koje se vidi da je registrant tražio za prenos registracije domena na tužioca 9.900,00 evra. Tužilac je u prilogu broj 9. priložio i cenovnik preuzet sa Internet prezentacije privrednog društva TippNet doo, koje je registar za predmetni domen, a iz koga se vidi da je cena godišnjeg zakupa .rs domena 2.300,00 dinara plus PDV od 18%. Tužilac je u tužbi posebno naveo da su, uzimajući u obzir sledeće činjenice, ispunjeni svi uslovi predviđeni članovima 16. i 17. Pravilnika za donošenje odluke o prenosu registracije domena „danone.rs” sa registranta na tužioca: 1. da je sporni domen identičan znaku u reči „DANONE” zaštićenom tužiočevim žigovima 2. da registrant nema pravo i legitiman interes da koristi sporni domen; da je registrant sporni domen registrovao protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, na taj način postupajući suprotno odredbama člana 8, st. 1 „Opštih uslova registracije .rs domena” 3. da je registrant registrovao sporni domen sa isključivim ciljem da ga po ceni koja mnogostruko prevazilazi cenu zakupa domena, proda tužiocu.

PRImERIIZDOmAćESUDSKEPRAKSE

215

Predložio je da Arbitražno veće donese odluku o prenosu registracije „danone.rs” domena sa registranata, „W.B.L.”, na tužioca „C.G.D.”. Statutarni zastupnik registranta K.N. je dana 31.08.2009. Registru nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS) poslao u elektronskom i štampanom obliku odgovor na tužbu, u kojem se izjasnio da prihvata nadležnost Arbitražnog suda pri RNIDS, i uzimajući u obzir činjenični osnov tužbenog zahteva i priložene dokaze, priznao tužbeni zahtev. Zastupnik registranta je u nastavku skrenuo pažnju na činjenicu da registrant nije zloupotrebljavao zaštićeni žig „DANONE” jer pod domen „danone.rs” nikad nikakav sadržaj nije postavljen, i naveo da bez namere da osporavaju navode iz tužbe i dalje odugovlače arbitražni postupak, a svesni posledica priznanja tužbenog zahteva, čekaju meritornu odluku Arbitražnog suda. Arbitražno veće je, ceneći sve navode iz tužbe, dopune tužbe i priloženih dokaza, kao i priznanje tužbenog zahteva iz odgovora na tužbu registranta od 31.08.2009, bez daljeg raspravljanja, donelo odluku kao u dispozitivu, bez održavanja usmene rasprave a u skladu sa članom 14. Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije rs. domena. U skladu sa članom 11. stav 3, Pravilnika o o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, arbitražno veće konstatuje da tužilac nema pravo na povraćaj naknade plaćene na ime troškova arbitražnog postupka, bez obzira na njegov ishod. Na osnovu člana 64. Zakona o arbitraži („Službeni glasnik RS”, br. 46/2006), i člana 19. st. 6. i 7. Pravilnika o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, ova arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Arbitražna odluka ima snagu pravosnažne presude redovnog suda Republike Srbije. U Beogradu, 24. novembra 2009. godine. Preuzeto sa veb-stranice Registra nacionalnog internet domena Srbije.

deo iv

industrijski dizajn

Lepota je uklanjanje suvišnosti. Mikelanđelo

218

INDUSTRIJSKIDIZAJN

1. Pojam industrijskog dizajna
Dizajn je oblik, izgled, forma predmeta. Svaki predmet u prostoru postoji u svom obliku, onakav kakvim ga opažamo. Izgled je rezultat oblikovanja tela predmeta. „Dizajn je inteligencija koja je postala vidljiva.”354 Dizajn je deo primenjene umetnosti koji se bavi organizacijom vizuelnih elemenata  (linija, boja, oblika) u dvodimenzionalna (npr. vizitkarte) ili trodimenzionalna rešenja (npr. ambalaža). Dizajn poštuje upotrebnu vrednost predmeta i prilagođava estetiku upotrebljivosti, prati sociološka kretanja kroz vreme i prostor. Nekada je nošenje različite odeće smatrano nepristojnim, dok se barokne cipele danas smataraju smešnim i nemogućim za nošenje. Dizajn se u savremenom društvu uglavnom pojavljuje u sve složenijoj komunikaciji (npr. grafički dizajn časopisa, plakata, knjiga, sajtova itd). Danas je ustaljena podela na grafički, industrijski (koji obuhvata i modni dizajn), dizajn enterijera i multimedijalni dizajn. Grafički dizajn bavi se dizajnom ambalaže, korporativnim dizajnom, dizajnom kompletnog vizuelnog identiteta, grafičkom opremom knjige, dizajnom različitih vidova grafičke promocije, i najviše sarađuje sa štamparijama. Industrijski dizajn je dizajn upotrebnih predmeta: od bele tehnike, preko automobila do nameštaja i sitne kancelarijske opreme. Dizajn enterijera, usko povezan sa arhitekturom, osmišljava izgled unutrašnjih prostora ili dekoriše već postojeće. Multimedijalni dizajn, kao nova grana dizajna, za predmet ima reklamu i veb-dizajn. Modni dizajn, jedna od najprofitnijih grana dizajna u današnje vreme, okrenut je dizajnu odevnih predmeta, često i stajlingu tj. stilizovanju. Nastanak dizajna kreće od apstraktne ideje, ali, kako ćemo istaći kasnije u tekstu, ideja kao takva ne može biti predmet zaštite ove grane industrijske svojine, već mora biti pretočena u vidljivu, opipljivu estetsku formu, koja čini spoljašnji izgled predmeta. Tako bi i trebalo shvatiti reči da je dizajn svestan napor usmeren uspostavljanju zamišljenog reda.355 Da bi bio industrijski dizajn, takav dobijeni red mora da ispunjava određene uslove, koje prilično ujednačeno postavljaju sva nacionalna zakonodavstva. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu definiše industrijski dizajn kao konačni ornamentalni izgled uobličen za masovnu reprodukciju.
354 Šarl-Eduar Žanero-Gri (franc. Charles-Edouard Jeanneret-Gris), švajcarski dizajner (1887–1965). 355 Viktor Papenek, austrijski dizajner (1927–1999).

POJAmINDUSTRIJSKOgDIZAJNA

219

Takav originalan i inventivan rezultat kreativnog procesa dizajniranja uključuje sve ukrasne i stricto sensu upotrebno konkretno-nefunkcionalne i ornamentalno-estetske komponente predmeta.356 U smislu prava intelektualne svojine, industrijski dizajn357 je spoljašnji izgled proizvoda, celog ili njegovog dela, koji može biti dvodimenzionalan ili trodimenzionalan, određen vizuelnim karakteristikama, pre svega oblikom, linijama, šarama, konturama, bojama, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom.358 Objasnimo najvažnije kategorije industrijskog dizajna: Spoljašnji izgled proizvoda je ukupan vizuelni utisak359 koji proizvod ostavlja na informisanog potrošača ili korisnika. Iako dizajn nekog proizvoda može imati tehničke ili funkcionalne osobine, on se odnosi samo na spoljni izgled gotovog proizvoda, odvojen od bilo kojeg tehničkog ili funkcionalnog aspekta, i samo kao takav (znači, primarno estetski izgled360) može biti predmet industrijske svojine. Vizuelnost i estetičnost izgleda nastaju upotrebom, koja uključuje i kombinaciju, elemenata kao što: oblici, linije,

356 Janev, I.: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Institut za političke studije, Beograd 2009, str. 262. 357 Novi zakon o pravnoj zaštiti dizajna Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 104/09) uveo je terminološku izmenu u odnosu na prethodni zakon iz 2004. godine odredivši kao predmet zaštite „industrijski dizajn” umesto do tada važećeg termina „pravo na dizajn”. Ovo sužavanje opsega pojma dizajna na industrijski dizajn važno je jer samo dizajn koji ispunjava propisane uslove može biti industrijski dizajn i tako štićen. Ostali dizajni mogu predstavljati umetničko delo i štititi se autorskim pravima, eventualno. Ovo ne isključuje mogućnost da industrijski dizajn ne bude umetničko delo. Primeri umetničkog dela koje nije industrijski dizajn: fotografija, skulptura, slika, film, omot ploče, tetovaža itd. Primeri umetničkog dela koje može ujedno biti i industrijski dizajn: dizajn lampe, dizajn ogledala, dizajn mobilnog telefona, dizajn šešira itd. Prethodni Zakon o zaštiti dizajna iz 2004. godine izvršio je objedinjavanje modela i uzoraka u dizajn. Uporedna praksa i međunarodni dokumenti (poput Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) i dalje poznaju podelu dizajna na modele i uzorke. 358 Po članu 2. Zakona o pravnoj zaštiti dizajna; enumeracija nije iscrpna. 359 industrijski dizajn ostavlja utisak koji se doživljava samo okom posmatrača . utisak doživljen drugim čulom nije relevantan za ovu granu prava industrijske svojine . 360 Estetika je nauka o lepom, ali za industrijski dizajn nije od značaja da li je predmet nekome lep ili ne, već da se odnosi samo na spoljašnji izgled.

220

INDUSTRIJSKIDIZAJN

šare, konture, dezeni, boje, teksture, materijali361. Dizajn može sadržati i reči ili fraze zajedno sa pomenutim elementima, a samo reči ili fraze jedino ako njihova kombinacija nema značenje. U suprotnom, mogla bi se podneti prijava za registraciju žiga. Dvodimenzionalna tvorevina je slika ili crtež, koji se ručno ili mašinski može naneti na određenu površinu, odnosno na telo proizvoda. Kod dvodimenzionalnog dizajna, površina proizvoda je od značaja. Primeri: šara na tekstilu, tapetama, tepisima itd. Trodimenzionalna tvorevina je oblik tela određenog proizvoda u prostoru i slike na njegovoj površini. Geometrijsko telo zaštićeno dizajnom jeste forma u prostoru koja predstavlja novi oblik industrijskog ili zanatskog proizvoda. Oblik tela zaštićen dizajnom u stvari je prototip ili nulta serija budućeg industrijskog ili zanatskog proizvoda koji će se po njemu izrađivati/proizvoditi. Primeri: usisivač, automobil, stona lampa, telefonski aparat, okvir za naočare, kamera, avion, sat, minđuše, lopta, četkica za zube, svećnjak itd. Informisani potrošač ili korisnik jeste fizičko lice koje se redovno susreće sa proizvodom o kojem je reč. Proizvod je industrijski ili zanatski predmet.362 Industrijski i zanatski predmeti su artikli koji se mogu serijski proizvoditi. Tu se ubrajaju i delovi koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanje proizvoda, grafički simboli i tipografski znaci, ali ne i kompjuterski programi. Složeni proizvod je proizvod sastavljen od više zamenljivih delova, koji omogućavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. U nekim zemljama, ručni radovi isključeni su iz grupe predmeta koji se mogu registrovati kao industrijski dizajn, jer se oni ne dobijaju industrijskom proizvodnjom, odnosno ne umnožavaju se na industrijski način (nisu tzv. proizvodni artikli).

361 Iako se izgled sastoji od ovih komponenti, one se kao takve i pojedinačno ne štite, jer bi to dovelo do monopolskog položaja. To pogotovo važi za materijale: drvo, plastika, žica, somot, vuna i ostali materijali ne mogu biti predmet zaštite. Izuzetno, ako je izbor materijala takav da njegova kakvoća utiče na spoljni oblik proizvoda, onda i taj vizuelni efekat (a ne materijal po sebi) biva obuhvaćen predmetom zaštite. (Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 175). 362 Zavod za intelektualnu svojinu Kanade, primera radi, izričito implicira da se industrijski dizajn može odnositi samo na gotov predmet. Videti: www.cipo.ic.gc.ca

PREDmETZAšTITE

221

2. Predmet zaštite
Važno je odmah razumeti da predmet zaštite industrijskim dizajnom nije sam proizvod već dizajn proizvoda, njegov oblik ili forma, drugim rečima spoljašnji izgled proizvoda. Industrijskim dizajnom se, primera radi, štiti specifičan izgled džezve za kafu, drugačiji od svih poznatih, a ne sama džezva kao proizvodni predmet. Da bi se dizajn džezve za kafu smatrao potencijalnim industrijskim dizajnom, on ne sme biti takav da menja funkciju džezve, a to je kuvanje kafe. Ako bi džezva za kafu kuvala kafu na drugačiji način od dosadašnjeg, sama džezva bi se, eventualno, mogla zaštititi kao patent, bez obzira na njen izgled.363 Ovakav karakter industrijskog dizajna, prisutan u celokupnoj uporednoj praksi, da se zaštita odnosi samo na dizajn predmeta, a ne i na sam predmet, direktna je posledica logičkog opredeljenja zakonodavca da ne dozvoli imaocu prava industrijskog dizajna sticanje monopolskog prava na izradu i eksploaciju tog predmeta. U našem gore pomenutom primeru to bi značilo da bi subjekat prava imao ekskluzivno ili isključivo pravo proizvodnje, korišćenja i prometa samo džezve za kafu registrovanog specifičnog izgleda, ne sprečavajući time ostale proizvođače da nesmetano proizvode džezve za kafu bilo kog drugačijeg izgleda, a iste funkcije.

3. istorijski osvrt
Nastanak propisa o dizajnu smešten je u 15. veku i čini deo priče o razvoju tekstilne industrije u zapadnoj Evropi. Cehovska udruženja u gradovima zemalja bogatim tradicijom proizvodnje tekstilnih tkanina donosila su uredbe o ovlašćenom korišćenju uzoraka tkanina proizvedenih u cehovskoj korporaciji i neovlašćenom korišćenju uzoraka tkanina proizvedenih u konkurentskim.364 Stazu ka zakonskoj regulativi trasirala je Naredba Lionskog konzulata o zaštiti uzoraka na svili 1711. godine. Prvi zakonski akt napisan je u Francuskoj 1787. godine pod nazivom Zakon o zaštiti uzoraka, koji
363 Primer instituta kumulacije zaštite, kada se industrijski dizajn javlja kao dopunjujuća zaštita, zbog kompatibilnosti sa ostalim pravima intelektualne svojine. Kumulaciju zaštite predviđa i, primera radi, Uputstvo 98/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o pravnoj zaštiti dizajna. 364 Cehovi su bili prva zanatska interesna udruženja.

222

INDUSTRIJSKIDIZAJN

zbog lobiranja tekstilne industrije, kojoj nije odgovarala obaveza prethodnog objavljivanja uzorka kao uslov sticanja zaštite, nikada nije stupio na snagu. Devetnaest godina kasnije, u istoj državi, donet je Zakon o zaštiti tekstilnih uzoraka.365 Prvi propis kod nas bio je Zakon o zaštiti mustri i modela iz 1884. godine, po uzoru na nemačko pravo, objavljen u Srpskim novinama. Usledio je Zakon o modelima i uzorcima FNRJ iz 1961, te još jedan pod istim nazivom 1995. godine. Pojam industrijski dizajn skovao je 24-godišnji američki arhitekta, Frenk Lojd Rajt, u govoru pod nazivom Umetnost i zanatstvo mašine, na sastanku društva za umetnost i zanatstvo u Čikagu 1901. godine, u kome je istakao, za to vreme, futurološku ideju: zanatski i umetnički oblikovan proizvod trebalo bi proizvoditi industrijski.

4. važnost industrijskog dizajna
Dobar industrijski dizajn povećava vrednost proizvoda, čini ga primetnijim od strane potencijalnih korisnika, pojačava brend, zadovoljava preference kupaca, razlikuje proizvod od konkurentnih proizvoda na istom tržištu, čini da proizvod stekne komparativnu prednost u zadržavanju udela na istom ili pak penetraciji na novo tržište, ostvaruje pravičan povraćaj sredstava uloženih u kreiranje, proizvodnju i marketing dizajna određenog proizvoda itd. Pravedno korišćenje industrijskog dizajna ohrabruje lojalnu konkurenciju i poštenu kupoprodajnu praksu. Registracijom i zaštitom, nosilac prava štiti dizajn od neovlašćenog kopiranja i imitiranja (oponašanja) od strane trećih lica, čime obezbeđuje svoje prihode od isključivog korišćenja svog dizajna. Zaštitom industrijskog dizajna pravno ili fizičko lice ne može sprečiti druge da proizvode konkurentne proizvode, ali ih može sprečiti da prave identične proizvode koristeći tako (besplatno) kreativnost i znanje autora. U literaturi dominira nesumnjivo stanovište da ekonomska vrednost spoljnog izgleda proizvoda ima izuzetan značaj na tržištu, u smislu da, pored

365 Više o tome vidi kod: Greffe, P., Greffe, F.: Traite des dessins et modeles, Paris, 2000; Troller, A.: Immaterialguterrecht, Basel, 1962.

TEhNIčKAfUNKcIJAKAOPREPREKAZAšTITIDIZAJNA

223

funkcije i cene, treći aspekat koji prodaje proizvod jeste njegov izgled.366 U svetu proizvoda oblik je ono što prvo zapažamo. Što je tržište razvijenije, to je uticaj necenovnih faktora konkurentnosti veći. Po teoriji marketinga, kao prva tri rangiraju se: kvalitet, dizajn i tehnološka svojstva proizvoda. Vice versa, kombinacija lošeg dizajna i kvaliteta je recept za lagano, ali sigurno propadanje.367

5. tehnička funkcija kao prepreka zaštiti dizajna
Tehnička funkcija predstavlja nesavladivu prepreku, u bilo kom obliku, registraciji industrijskog dizajna. Tako, ako je spoljašnji izgled proizvoda isključivo određen tehničkom funkcijom tog proizvoda, dizajn se ne može zaštiti. Razlog je sledeći: eventualnom registracijom takvog izgleda, titularu zaštite dala bi se mogućnost da jedino on sme da proizvodi tu vrstu proizvoda, odnosno dobio bi zaštitu proizvoda kao takvog, a ne samo njegovog oblika.368 Primeri predmeta čiji je oblik diktiran tehničkom funkcijom predmeta: kaiš, cipela, crep, građevinski blok, sečivo, žilet, šraf, pertle za cipele, razglednice, fotografske reprodukcije umetničkih dela, geografske, auto, nautičke

366 Kako je to video Varga, S.: U uslovima oligopola, cenovna konkurencija je ograničenog dometa, čak je i nepoželjna, pa čak i riskantna, jer može dovesti do rata cenama i uništenja tržišnih subjekata. Zbog toga oligopolisti pribegavaju drugim, necenovnim oblicima konkurencije, a jedan od njih je diferencijacija proizvoda, odnosno razlikovanje proizvoda iste vrste po osnovu dizajna, tj. spoljnog izgleda i oblikovanja. (Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 153) 367 Rečima Blagote Žarkovića, u predgovoru knjige Manigodić, M.: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988: Sada imamo takvu situaciju da nam se iz godine u godinu povećava procenat robe vraćene iz uvoza zbog neodgovarajućeg kvaliteta. Ukupna vrednost robe vraćena 1987. godine iznosila je 30,6 miliona dolara, a vraćena je iz 49 zemalja. Još je rasprostranjenija bonifikacija (snižavanje) cena, da nam partneri ne bi vraćali robu zbog lošeg kvaliteta od ugovorenog i zbog nezadovoljavajućih drugih faktora konkurentnosti, kao što je dizajn. Kad se te dve stavke saberu, naša izvozna šteta po osnovu kvaliteta i dizajna, možda je i veća od vrednosti izvoza „Juga” u SAD, što se smatralo našim poslom stoleća. 368 Član 25.1 TRIPS-a nalaže zemljama članicama Svetske trgovinske organizacije da uskrate zaštitu industrijskim dizajnom onim oblicima koji su uslovljeni tehničkom funkcijom predmeta na koji se odnose.

224

INDUSTRIJSKIDIZAJN

i druge mape, planovi za krojenje ili izradu raznih predmeta, tehnički planovi i skice, kalendari, sertifikati i diplome, čestitke, etikete, markice itd.369 Takođe, industrijskim dizajnom ne može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda koji mora da bude reprodukovan u svom tačnom obliku i dimenzijama kako bi se omogućilo da bude mehanički povezan sa, ili postavljen u, oko ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod može da obavlja svoju funkciju. Primeri: utičnica i utikač, ključ i brava, vrat sijalice i sijalično grlo. Zahtev da dizajn ne bude isključivo određen tehničkom funkcijom predmeta ne znači da se za zaštitu ne traži njegova upotrebljivost.370 Upotrebljivost možemo posmatrati ambivalentno: prvo, sam dizajn mora biti takav da se može masovno proizvoditi, odnosno da ga mogu u neizmenjenom stanju sadržati proizvodi u serijama; drugo, sam proizvod mora obavljati određenu namenu.371

6. uslovi za zaštitu industrijskog dizajna
Da bi stekao mogućnost zaštite, industrijski dizajn mora biti nov i posedovati individualno obeležje.372

6.1. Novost
Novost373 znači da isti industrijski dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje istog (identičnog) industrijskog

369 Artikli koji sadrže štampu. 370 Važeći Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna izričito ne traži primenljivost, za razliku od Zakona o uzorcima i modelima SFRJ iz 1981. godine, koji je kao jedan od uslova postavljao industrijsku ili zanatsku primenljivost prijavljenog uzorka ili modela. 371 Japanski zakon o dizajnu kaže da se dizajn koji nije upotrebljiv za masovnu proizvodnju ni ne može smatrati industrijskim dizajnom, već samo estetska kreacija koja bi eventualno mogla da se zaštiti kao autorsko delo. (izvor: WIPO Handbook). 372 Član 3. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. 373 Po domaćem zakonodavstvu, novost ispituje Zavod za intelektualnu svojinu po službenoj dužnosti, što je u suprotnosti sa sistemom opozicije koji je na snazi u EU i po kome se novost ispituje po prigovoru zainteresovanog lica, što može biti nosilac ranije registrovanog industrijskog dizajna.

USLOVIZAZAšTITUINDUSTRIJSKOgDIZAJNA

225

dizajna. Traži se da novost bude apsolutna, odnosno nova u odnosu na sve poznate dizajne u svetu.374 Zanimljiva je formulacija Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna koja kaže u članu 4. da industrijski dizajni ostaju identični ako se razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne. Dizajn ne mora biti nov u celosti i može se sastojati od elemenata koji su poznati. Međutim, bitno je i neophodno da su oni iskombinovani na takav način da se odaje utisak novog.

6.2. Individualnost
Individualnost375 podrazumeva nesumnjivu različitost ukupnog utiska koji industrijski dizajn ostavlja na informisanog korisnika od utiska bilo kog drugog industrijskog dizajna. Ta različitost u očima korisnika, koja proističe iz individualnosti dizajna, mora postojati pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna ili pre dana priznatog prava prvenstva drugog industrijskog dizajna. Pri utvrđivanju novosti, a pre svega individualnosti industrijskog dizajna, mora se istaći objektivna ograničenost sa kojom se autor susreće u dizajniranju izgleda predmeta. Ponekad je sloboda u stvaranju oblika proizvoda bitno ograničena namenom koju ima sam predmet, drugim rečima njegovim tehnološkim i funkcionalnim osobinama. Tako, kišobran možemo da dizajniramo na mnogo načina kada je reč o bojama, slikama i tako dalje, ali u pogledu oblika nemamo previše slobode jer njegova funkcija zahteva strogo poštovanje njegovih kontura.376

374 U jednom manjem broju zemalja postoji sistem depoa, gde nacionalni zavod ne ispituje novost prijavljenog dizajna (modela ili uzorka), već ga samo registruje, što je brži i jeftiniji način sticanja pravne zaštite, ali i daleko pravno rizičniji, jer je epilog saznanja o postojanju identičnog ranije registrovanog dizajna sudski spor i očekivani gubitak i zaštite i uloženih sredstava. (Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 133). 375 Individualnost ne bi trebalo izjednačavati sa originalnošću, iako dodirne tačke postoje. 376 Izvor primera: Damnjanović, K., Marić V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 297.

226

INDUSTRIJSKIDIZAJN

6.3. Novost i individualnost sastavnog dela
Industrijski dizajn, koji je primenjen na proizvodu ili je sadržan u proizvodu koji čini sastavni deo složenog proizvoda nov je i individualan, ako: 1) sastavni deo koji je ugrađen u složeni proizvod ostaje vidljiv tokom redovne upotrebe složenog proizvoda (redovna upotreba znači upotreba od strane krajnjeg korisnika, isključujući održavanje, servisiranje i popravljanje proizvoda) 2) vidljive karakteristike sastavnog dela, takođe, ispunjavaju uslove novosti i individualnosti. 6.3.1. Dostupnost javnosti Dostupan javnosti znači da je industrijski dizajn objavljen, izložen, korišćen u prometu roba i usluga ili na drugi način otkriven pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna ili datuma prvenstva, ako je ono traženo. Izuzetak je slučaj kada u redovnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast (relevantna javnost) saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna.377 Industrijski dizajna nije postao dostupan javnosti ako je otkriven licu pod uslovom čuvanja tajnosti. Još jedan slučaj kada se ne smatra da je nastupila dostupnost javnosti jeste ako je industrijski dizajn otkrio autor, njegov pravni sledbenik ili treće lice na osnovu informacije dobijene od autora ili njegovog pravnog sledbenika, ili na osnovu radnje preduzete od strane jednog od njih, i to pod uslovom da je od trenutka otkrivanja do trenutka podnošenja prijave (ili zatraženja prava prvenstva) prošlo manje od 12 meseci. Takođe, razlog za nenastupanje dostupnosti javnosti je i zloupotreba dizajna od strane autora ili njegovog pravnog sledbenika, ako je navodna dostupnost nastupila kao posledica te zloupotrebe.378
377 Praktično, to znači da izlaganje industrijskog dizajna nerelevantnoj javnosti (npr. transport novog modela automobila železnicom do sajamske hale gde će biti izložen, ili do poligona za ispitivanje, ili prezentacija dizajnerskog rešenja kao reference u poslovnim pregovorima sa licima iz oblasti različite od oblasti u koju spada industrijski dizajni itd) samo po sebi ne dovodi do automatskog gubljenja novosti industrijskog dizajna. 378 Ovakve akte autora, koji ne dovode do nastupanja instituta dostupnosti javnosti, predviđa i uputstvo 98/71/ec evropskog parlamenta i saveta ministara eu o pravnoj zaštiti dizajna, što je jedan od najvažnijih dokumenata Evropske unije u vezi sa komunitarnim industrijskim dizajnom.

INDUSTRIJSKIDIZAJNKOJISENEmOŽEZAšTITI

227

6.3.2. Vidljivost proizvoda Proizvod koji predstavlja telo industrijskog dizajna mora biti vidljiv oku korisnika (potrošača) za vreme njegove uobičajene upotrebe. Tako, oblik rezervoara za gorivo na motorciklu može biti predmet zaštite, ali ne i oblik rezervoara za gorivo u automobilu, jer nije vidljiv prilikom korišćenja složenog proizvoda, u ovom slučaju automobila.379

7. industrijski dizajn koji se ne može zaštiti
Pravna zaštita ne može se pružiti industrijskom dizajnu ako: 1) se njegovim objavljivanjem ili upotrebom krše javni poredak ili prihvaćena moralna načela 2) se njime povređuju autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica 3) sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, religiozne ili nacionalne simbole.380 Industrijski dizajn koji predstavlja ili sadrži lik nekog lica, može da se zaštiti samo uz saglasnost tog lica, a ako je u pitanju lik umrlog lica, samo uz pristanak njegovih roditelja, bračnog druga i dece. U slučaju da predstavlja ili sadrži lik istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, dizajn može biti predmet zaštite uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do trećeg stepena srodstva.

8. tajnost dizajna i pravo prvenstva
Tajnost dizajna pre podnošenja prijave za registraciju je od presudne važnosti. Tako, dizajn koji je predstavljen javnosti u bilo kojoj marketinškoj formi, više ne ispunjava uslov novosti, potreban za zaštitu. Ipak, on i tada može biti zaštićen ukoliko nacionalno zakonodavstvo priznaje institucije poput prava prvenstva ili grace perioda (sajamsko pravo prvenstva).
379 Izvor primera: Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 176. 380 Član 9. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna; reč je o relativnoj smetnji koja se može otkloniti davanjem saglasnosti od strane nadležnog organa.

228

INDUSTRIJSKIDIZAJN

Pravo prvenstva je pravo podnosioca prijave da će u postupku ispitivanja uslova za priznanje prava na industrijski dizajn njegova prijava imati prioritet u odnosu na sve kasnije podnete prijave od strane drugih lica za isti spoljašnji izgled. Međunarodno pravo prvenstva (još se naziva konvencijsko pravo prvenstva) daje prednost prijavi podnetoj u nekoj državi članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije.381 U skladu sa obavezom zemlje članice na pružanje tretmana najpovlašćenije nacije, podnosilac prijave može biti lice iz bilo koje zemlje sveta ukoliko je podneta uredna prijava sa dejstvom u zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije.382 Da bi se takvoj prijavi u Srbiji pružilo pravo prvenstva, ona mora biti podneta u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. Sajamsko pravo383 prvenstva pruža mogućnost podnosiocu prijave, koji je u roku od tri meseca pre dana podnošenja prijave izlagao industrijski dizajn na domaćem sajmu ili izložbi međunarodnog karaktera, ili u nekoj od zemalja članica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, da prijavom traži pravo prvenstva od dana izlaganja tog industrijskog dizajna.384 Sajamsko pravo prvenstva se u nekim zakonodavstvima naziva grace period. To je period najčešće od šest meseci do godine dana od dana kada je dizajn objavljen, otkriven ili izdat, i u kome nosilac prava može proizvode predmetnog dizajna prodavati, izlagati na trgovinskim sajmovima ili izložbama, ili publikovati u katalogu ili brošuri, pa i reklamirati, i to sve pre podnošenja prijave za zaštitu dizajna, s tim što prijavu mora podneti pre isteka grace perioda. Upotreba dizajna u tajnosti pre registracije može se obezbediti ugovorom o poverljivosti ili poslovnom tajnom.

381 Po članu 25. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, koji odgovara članu 4. Pariske konvencije. 382 Videti Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju uzoraka i modela. Engl. Hague Agreement Concerning the International Deposit of Industrial Designs. 383 TRIPS koristi termin „pravo na sajamski prioritet”. 384 Član 26. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, po kome Privredna komora Srbije izdaje uverenja o međunarodnom karakteru sajmova i izložbi održanim u Srbiji.

DIZAJNI„DIgITALNISVET”

229

9. dizajn i „digitalni svet”
Kao posledica tehnologizacije sveta i sve veće digitalizacije svakodnevno korišćenih predmeta koji nas okružuju, zaštita industrijskim dizajnom se u uporednom pravu proširuje i na druge vrste dizajna, te obuhvata proizvode kao što su: elektronske „ikonice” na radnoj površini računara, koje su generisane računarskim kodovima, zatim dirke na tastaturi, grafika na monitorima računara i mobilnih telefona itd.385 Savremeni dizajn često se pravi uz pomoć računara. Kompjuterski dizajn otvara pitanje ko polaže titulus na zaštitu. Dominantan pristup rešavanju ovakve situacije shvata računar kao svako drugo pomoćno sredstvo (alat) koje dizajner može koristiti u radu. Osoba koja je odgovorna za upravljanje računarom i davanje instrukcija računaru u vezi sa izradom dizajna jeste autor dizajna i polaže pravo na zaštitu.

10. subjekt prava na industrijski dizajn
Pravo na zaštitu industrijskog dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu. Opštepoznata i prihvaćena gotovo u svim nacionalnim zakonodavstvima odredba o formalnom i materijalnom reciprocitetu iz međunarodnog privatnog prava predviđa da strana fizička i pravna lica uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti. Još jedna standardna pravna norma određuje da postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

11. Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn
Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn pokreće se prijavom za priznanje prava na industrijski dizajn.386 Prijava sadrži: 1) zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn
385 Publikacija „Dopadljiv izgled: uvod u industrijski dizajn za mala i srednja preduzeća”. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu. Dostupna na veb-stranici Zavoda. 386 Detaljnije vidi u Uredbi o sadržini registra prijava i registra industrijskog dizajna, sadržini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu prava na industrijski

230

INDUSTRIJSKIDIZAJN

2) opis industrijskog dizajna 3) dvodimenzionalan prikaz industrijskog dizajna.

11.1. Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn
Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn sadrži sledeće bitne elemente: 1) podatke o podnosiocu prijave 2) podatke o autoru industrijskog dizajna ili izjavu autora da ne želi da bude naveden u prijavi (autor ovo pravo izuzeća može koristiti tokom celog roka trajanja prava na industrijski dizajn; vice versa, autor tokom postupka zaštite i celog roka trajanja prava može povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registrima i drugim ispravama) 3) naznačenje da li se prijava odnosi na jedan ili više industrijskih dizajna (do 100 proizvoda, slika ili crteža iz iste klase međunarodne klasifikacije industrijskih dizajna) 4) stvaran i kratak naziv dizajna (kratak i stvaran, a ne komercijalan, naziv proizvoda, npr: „medicinski jastuk”, a ne „medicinski jastuk San”, „stolna lampa”, a ne „stolna lampa Svetlost”, ili „šara za automobilsku gumu”, a ne „šara za automobilsku gumu Sigurnost”)387 5) pravni osnov za podnošenje prijave, ako autor nije podnosilac prijave. Važno je znati da se prijavom može tražiti odloženo objavljivanje prava na industrijski dizajn koje nalaže Zavodu za intelektualnu svojinu da objavi ovo pravo tek po isteku 12 meseci od datuma donošenja rešenja o priznanju prava.

11.2. Opis industrijskog dizajna
Opis industrijskog dizajna trebalo bi da sadrži kratak opis ukupnog spoljašnjeg izgleda predmeta ili njegovih delova: površinu tela, oblik, sliku
dizajn, i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa (Službeni glasnik RS, br. 43/10) 387 Izvor primera: Uputstvo o načinu sastavljanja i podnošenja prijave za priznanje prava na dizajn. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

POSTUPAKZAPRIZNANJEPRAVANAINDUSTRIJSKIDIZAJN

231

ili crtež koji se može preneti na taj proizvod. Takođe, opis sadrži i novost proizvoda, kao i njegovu namenu. Podaci o konstrukciji, funkciji ili funkcionalnim prednostima predmeta ne navode se u opisu. Spoljni oblik i njegovi delovi opisuju se geometrijskim pojmovima. Nije dozvoljena naknadna izmena prikaza industrijskog dizajna u prijavi tako da se on po obimu i sadržini bitno razlikuje od onog koji je određen već dostavljenim opisom.388

11.3. Dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna
Prikaz, koji može biti podnet kao fotografija ili nacrt, i koji sadrži samo predmet zaštite, bi trebalo da jasno prikaže sve detalje industrijskog dizajna i da ispuni sve propisane zahteve u smislu kvaliteta prikaza. Fotografije koje se prilažu moraju biti profesionalnog kvaliteta, bez podloge, dobijene na osnovu negativa ili dijapozitiva, i moraju imati ravne uglove. Predmet zaštite mora biti prikazan na neutralnoj i jednobojnoj osnovi i ne sme imati senke. Ako se predmet zaštite prikazuje na fotografiji, ona ne sme da bude: 1) instant – fotografija 2) retuširana fotografija (tušem, mastilom ili korekturnom tečnošću) 3) fotografija koja nije podobna za ofset reprodukovanje 4) fotokopija. Nacrti se podnose u originalu i moraju biti profesionalnog kvaliteta, izvedeni uz pomoć pribora za tehničko crtanje ili uz pomoć računara na kvalitetnom, belom neprovidnom papiru. Linije moraju biti vidljive i pune. Predmet zaštite mora da bude prikazan u perspektivi (aksonometrijski), s tim što može sadržati senke i senčenja radi isticanja reljefa. Ako se predmet zaštite prikazuje na nacrtu, on ne sme: 1) da bude tehnički crtež kojim se predmet prikazuje u preseku, a naročito koji sadrži osne linije i dimenzije 2) da sadrži objašnjenje ili legende na predmetu zaštite ili pored njega 3) da bude nepogodan za ofset – reprodukovanje.

388 Ovim se sprečava nelojalna konkurencija i namera podnosioca prijave da naknadno proširi obim priznatog prava.

232

INDUSTRIJSKIDIZAJN

Ako se jednom fotografijom ili nacrtom ne mogu prikazati sva nova spoljna obeležja predmeta zaštite, dostavlja se onoliko fotografija ili nacrta koliko je neophodno da se prikažu sve nove karakteristike predmeta zaštite. Zanimljivo je da ako se zahteva pravo na dvodimenzionalni industrijski dizajn, kao prikaz može se dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzorak) prijavljenog dizajna389, s tim što se traženi prikaz u vidu fotografije ili nacrta mora dostaviti u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave. Proizvodi koji su podložni kvarenju ili koji mogu biti opasni za skladištenje, neće biti prihvaćeni kao uzorci.

12. Pojedinačna i višestruka prijava
Prijava može da obuhvati jedan (pojedinačna) ili više dizajna (višestruka prijava). 1) Pojedinačna prijava odnosi se samo na izgled jednog proizvoda, koji može da bude sastavljen od jednog elementa ili od više elemenata povezanih međusobno neraskidivom vezom. Primeri jednog dizajna: kostim (pantalone, sako i prsluk), fen za kosu i njegovi dodatni delovi kao pribor, svećnjak itd. 2) Višestruka prijava odnosi se na izgled više proizvoda koji nisu međusobno povezani neraskidivom vezom, odnosno različiti su jedni u odnosu na druge, uz uslov da su svrstani u istu klasu međunarodne klasifikacije za industrijski dizajn. Primeri različitih dizajna: divan (kauč) i jedna ili više fotelja, servis za ručavanje, čaj i kafu, sveća i svećnjak itd.390 Podnosilac prijave koja sadrži zahtev za priznanje prava na više dizajna može da podnese zahtev za razdvajanje svoje višestruke prijave na više pojedinačnih ili višestrukih izdvojenih prijava.391
389 Uporedno pravo, koje ne predviđa sistem deponovanja prijava industrijskog dizajna, već ispitivanje novosti industrijskog dizajna, propisuje ovu odredbu pod uticajem zahteva tekstilne industrije, kojoj je omogućeno dobijanje zaštite uz razumne troškove (Član 21. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, član 25. TRIPS-a). 390 Izvor primera: Uputstvo o načinu sastavljanja i podnošenja prijave za priznanje prava na dizajn. 391 U praksi, često se dešava da se podnosi višestruka prijava industrijskog dizajna koja sadrži više predmeta zaštite koji pripadaju različitim klasama po međunarodnoj

REDOSLEDISPITIVANJAPRIJAVA

233

13. Redosled ispitivanja prijava
Prijave se uobičajeno ispituju po redosledu određenom datumom i satom njihovog podnošenja. Prijava rešava se po hitnom postupku samo u dva slučaja: 1) u slučaju sudskog spora, pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda, nadležnog organa tržišne inspekcije ili carinskog organa392 2) u slučaju da je podnet zahtev za međunarodnu registraciju industrijskog dizajna.

14. dizajn i ostala prava industrijske svojine
Ukoliko je došlo do funkcionalnog ili estetskog (inovativnog) poboljšanja proizvoda, za novi proizvod može se podneti prijava za zaštitu patentom ili malim patentom, a u određenim slučajevima (kada funkcija nije očigledna na proizvodu) i kao poslovna tajna (know-how). Primer mobilnog telefona: Elektronske komponente mobilnog telefona mogu se zaštiti patentom, ukoliko ispunjavaju sve propisane uslove, dok se dizajn istog mobilnog telefona može registrovati kao industrijski dizajn. Prijava za zaštitu više prava može se podneti istovremeno. S tim u vezi, prijava za priznanje prava na industrijski dizajn može se do okončanja
klasifikaciji industrijskog dizajna. Više o ovome videti u lokarnskom aranžmanu o ustanovljenju međunarodne klasifikacije industrijskih uzoraka i modela, aneks II. (www.wipo.int/classifications/en/locarno/about/) 392 Davanje ovlašćenja carinskim organima da zatraže hitan postupak novina je u odnosu na prethodni zakon. Time je izvršeno usklađivanje sa odredbama glave vi carinskog zakona Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 58/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 63/06 – ispr. dr. zakona) koja uređuje mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. Članovima 240–247. Carinskog zakona daje se ovlašćenje carinskom organu da, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, prekine carinjenje i zadrži robu ako postoji sumnja da se njenim uvozom, tranzitom ili izvozom povređuju prava intelektualne svojine. Kako ovim radnjama može biti povređen i industrijski dizajn, za koji još nije odlučeno po prijavi za registraciju, nephodno je da postupak po toj prijavi bude okončan po hitnom postupku, te da se odluči o priznanju zaštite. Ovakva odluka predstavlja prethodno pitanje, zbog toga što od ishoda postupa pred Zavodom zavisi dalje postupanje carinskog organa.

234

INDUSTRIJSKIDIZAJN

postupka pretvoriti u prijavu za priznanje patenta ili malog patenta. To će biti slučaj kada se u ispitivanju prijave ustanovi da se ona odnosi na tehničko rešenje nekog problema, a ne na izgled proizvoda.393 Strana zakonodavstva podeljena su između zabrane i dozvole ovakve kumulativne zaštite. U ovim drugima, nije redak slučaj da se pojedini dizajni štite i autorskim pravom, poput dizajna tekstila i tkanina. U određenim slučajevima, dizajn pakovanja nekog proizvoda smatra se karakterističnom osobinom proizvoda na koji se odnosi, te takav dizajn pakovanja može biti registrovan i kao trodimenzionalan žig. Primer: trouglasti oblik čokolada Toblerone. Dizajnom se najbolje regulišu odnosi autora dizajna i proizvođača, jer se delo iskorišćava industrijski, u velikim serijama, a proizvođač nije dužan da vodi računa o moralnim pravima autora koja bi ga sputavala u proizvodnji i prodaji proizvoda, kada bi odnos bio regulisan po osnovu autorskog prava.394

15. međunarodno registrovanje industrijskog dizajna
Kako je Republika Srbija članica Haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju modela i uzoraka, fizička lica koja su njeni državljani ili imaju prebivalište na teritoriji Srbije i pravna lica koja imaju sedište ili ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće na teritoriji Srbije, mogu da svoj industrijski dizajn zaštite i u inostranstvu, tako što će preko Zavoda podneti prijavu za međunarodno registrovanje dizajna Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Međunarodna zaštita može se ostvariti u onim zemljama koje su članice Haškog sporazuma. Apsolutni uslov jeste prethodna domaća prijava.395
393 Vezu sa ostalim granama intelektualne svojine i sam zakonodavac predviđa odredbom da industrijski dizajn zaštićen po Zakonu o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna uživa zaštitu i na osnovu zakona kojim se uređuje autorsko pravo od datuma kada je takav dizajn nastao, odnosno kada je izražen u određenoj formi. 394 Kako je to video na str. 29. Manigodić Milenko, autor prvog domaćeg naslova o pravnim pitanjima industrijskog dizajna: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988. 395 Međunarodno registrovanje industrijskog dizajna odvija se prema odredbama haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju modela i uzoraka. Zakon o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna,

mEđUNARODNOREgISTROVANJEINDUSTRIJSKOgDIZAJNA

235

15.1. Zahtev sadrži sledeće bitne elemente:
1) 2) 3) 4) 5) 6) ime i prezime podnosioca prijave, odnosno naziv firme podatke o punomoćniku ime i prezime autora, ako želi da bude naznačen u prijavi ako se radi o višestrukoj prijavi, broj predmeta zaštite za koje je zaštita zatražena tačan naziv proizvoda (bez opisa) na koji se dizajn odnosi na engleskom ili francuskom jeziku kratak opis (do 100 reči) dizajna na engleskom ili francuskom jeziku koji se odnosi samo na one karakteristike koje se pojavljuju na nacrtu ili fotografiji, uključujući i boje, bez opisivanja tehničkih karakteristika i namene proizvoda na koji se dizajn odnosi zemlje u kojima se traži zaštita broj i datum domaće prijave, odnosno registarski broj dizajna za koji se podnosi zahtev za međunarodno prijavljivanje prioritet prema članu 4. Pariske konvencije ako je dizajn bio izložen na sajmu ili izložbi međunarodnog karaktera, naziv, mesto održavanja izložbe i datum prvog izlaganja naznaku da se traži objava u boji naznaku da li se traži odlaganje objave za period za koji se traži odlaganje.396

7) 8) 9) 10) 11) 12)

15.2. Datum podnošenja međunarodne prijave
Kad se međunarodna prijava podnosi direktno Međunarodnom birou, datum podnošenja prijave je datum kada je Međunarodni biro primio međunarodnu prijavu. Kad se međunarodna prijava podnosi preko zavoda ugovorne strane podnosioca, datum podnošenja prijave određuje se kako je i propisano. Kad međunarodna prijava koju primi Međunarodni biro sadrži takvu nepravilnost koja za sobom povlači nepriznavanje datuma podnošenja
usvojenog na diplomatskoj konferenciji od 02. jula 1999. (Službeni list SRJ, br.3/93, dodatak). 396 Po Uputstvu za međunarodnu registraciju industrijskog dizajna, Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

236

INDUSTRIJSKIDIZAJN

međunarodne prijave, kao datum podnošenja prijave smatraće se datum kada je Međunarodni biro primio ispravku te nepravilnosti.397

16. sadržina prava na industrijski dizajn
Pravo na industrijski dizajn mogu polagati autor dizajna i nosilac prava, ukoliko to nije sam autor. Autor industrijskog dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo jeste pravo autora da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu. Imovinsko pravo jeste pravo uživanja ekonomskih koristi od iskorišćavanja zaštićenog industrijskog dizajna. Obim prava određen je sadržinom opisa industrijskog dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu. Praksa poznaje brojne slučajeve kada autor industrijskog dizajna nije ujedno i nosilac prava na industrijski dizajn. U takvim situacijama, forma ekonomske koristi koju uživa autor određuje se ugovorom između njega i titulara prava. Titular prava na industrijski dizajn ima isključivo pravo ekonomskog korišćenja zaštićenog dizajna, što podrazumeva:398 1) industrijsku i zanatsku izradu proizvoda sa registrovanim dizajnom 2) upotrebu takvog proizvoda u privrednoj delatnosti 3) skladištenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet 4) stavljanje u promet takvog proizvoda 5) uvoz, izvoz ili tranzit399 takvog proizvoda. Isključivo pravo znači i pravo nosioca prava da ista uskrati svakom trećem licu.

397 Član 9. Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna. 398 Taksativno navođenje radnji ekonomskog iskorišćavanja industrijskog dizajna rezultira u lakšem i preciznijem određenju povreda prava. 399 Novina Zakona o pravnoj zaštiti dizajna u članu 39. u odnosu na prethodna zakonska rešenja. Ovim je sadržina prava značajno proširena, a mehanizam zaštite značajno unapređen, jer nakon uvođenja ove novine neovlašćeni tranzit proizvoda sa zaštićenim industrijskim dizajnom predstavlja povredu prava, a sudovi imaju ovlašćenje i mehanizme da propisuju privremene mere i mere obezbeđenja dokaza, o čemu će kasnije biti više reči.

PRAVORANIJEUPOTREbE

237

17. Pravo ranije upotrebe
Pravo ranije upotrebe je institut kojim se štite određena prava savesnog lica, koje je otpočelo korišćenje istog industrijskog dizajna ili je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takve upotrebe, pre datuma priznatog prava prvenstva prijave u zemlji. Savesno lice može industrijski dizajn koristiti isključivo u proizvodne svrhe, u svom privrednom društvu ili radionici, ili tuđem privrednom društvu ili radionici za sopstvene potrebe. Ovaj instutut u slučaju odloženog objavljivanja, o kome smo već govorili, pruža zaštitu licu koje je na savestan način otpočelo korišćenje industrijskog dizajna u proizvodnji, čime eventualno povređuje pravo na registrovani industrijski dizajn. Pravo ranije upotrebe ne dozvoljava savesnom licu prenos prava, osim ako zajedno sa pravom prenosi i privredno društvo ili radionicu, ili ogranak u kojem je pripremljeno ili otpočelo korišćenje tog industrijskog dizajna.400

18. dizajn stvoren u radnom odnosu
Članom 47. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna zakonodavac nas upućuje da se na dizajn stvoren u radnom odnosu primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.401

19. trajanje zaštite
Pravo na industrijski dizajn u Republici Srbiji traje 25 godina od dana podnošenja prijave za priznanje industrijskog dizajna Zavodu za
400 Razlog postojanja ovog instituta trebalo bi tražiti u situacijama kada se industrijski dizajn preklapa sa malim patentom ili korisnim modelom, u smislu da u predmetu prijave industrijskog dizajna mogu biti skriveni neki tehnički ili fukcionalni elementi, koji mogu promaći oku ispitivača, ako nisu očigledni na prvi pogled. 401 Videti deo o patentima stvorenim u radnom odnosu. Ovde navodimo isečak iz francuskog prava na dizajn: poslodavac ima pravo svojine nad materijalnim predmetima koji su zaštićeni, ali ne i pravo na duhovnu tvorevinu koja pripada autoru dizajna, što znači da poslodavac neće moći da proizvodi predmete u cilju njihove komercijalizacije niti da ih prilagođava bez saglasnosti autora. (Schmidt–Szalenjski, J. Droit de la propriete industrielle, Paris 1996, str 155; navedeno prema Besarović, V. Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 134)

238

INDUSTRIJSKIDIZAJN

intelektualnu svojinu. Isti period važenja predviđaju i propisi EU. Rok trajanja od 25 godina sasvim je razumljiv jer u vremenu brzih tehnoloških i estetskih promena dizajni brzo sazrevaju i postaju staromodni.

20. ograničenje prava
Ograničenje prava znači da titular prava na industrijski dizajn ne može da zabrani trećem licu radnje: 1) učinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe 2) umnožavanja u svrhu podučavanja ili citiranja.402 Ove radnje moraju biti u skladu sa praksom lojalne konkurencije, mora biti navedeno odakle je dizajn preuzet i ne smeju ugrožavati normalno iskorišćavanje dizajna. Pravo na industrijski dizajn se, poput mnogih drugih, može ograničiti i zarad nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja. Tako, ono ne deluje prema licu koje upotrebljava proizvode nastale na osnovu zaštićenog dizajna, a koji čine deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila ili služe isključivo za potrebe broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja članica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, kada se ono privremeno ili slučajno nalazi na teritoriji Srbije.

21. iscrpljenje prava
Iscrpljenje prava znači da titular prava na industrijski dizajn nema pravo da zabrani trećim licima dalje raspolaganje proizvodom koji sadrži zaštićeni industrijski dizajn ili proizvodom koji je oblikovan prema zaštićenom industrijskom dizajnu, kada je on kupljen u legalnim tokovima prometa. Time se omogućuje paralelni uvoz. Paralelni uvoz je situacija kada se na tržištu pojavi proizvod, autentičan i legalno stavljen u promet od strane nosioca prava na industrijski dizajn, ali koji nudi njegov konkurent. S obzirom na to da se takav proizvod nalazi na tržištu bez saglasnosti nosioca prava, on
402 Ovo su tradicionalni slučajevi ograničenja prava, koje nabraja i član 13. Uputstva 98/71/ EC Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o pravnoj zaštiti dizajna.

PROmETPRAVANAINDUSTRIJSKIDIZAJN

239

predstavlja konkurenciju njegovom proizvodu ili ekskluzivnom distributeru tog proizvoda. Važno je znati da se ovde ne radi o povredi prava na industrijski dizajn, već o povredi nekog obligacionog odnosa između nosioca prava i trećih lica, ili o povredi carinskih propisa, ukoliko ti proizvodi nisu u zemlju ušli legalnim trgovinskim tokovima.403 Izuzetak se javlja u slučaju postojanja legitimnog interesa nosioca prava da se suprostavi daljem stavljanju u promet ovakvog proizvoda, pogotovo ako je došlo do kvara ili druge promene svojstva proizvoda.404

22. Promet prava na industrijski dizajn
Promet prava na industrijski dizajn suštinski se ne razlikuje od prometa prava na ostalim pravima industrijske svojine. Tako je i prenos prava na registrovani industrijski dizajn rezultat ugovora o prenosu prava (licenca, zaloga), statusne promene nosioca prava, odnosno podnosioca prijave ili sudske ili administrativne odluke. I ovde je upis u registar conditio sine qua non dejstva erga omnes ili zasnivanja založnog prava, u slučaju ugovora o zalozi. Pravna regulacija zaloge prava na industrijski dizajn nepotpuna je bez propisa kojima se uređuju bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskopravni odnosi.

23. Prestanak prava
Pravo na industrijski dizajn prestaje: 1) ako nosilac prava propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava (ako je pravo predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u korist trećeg lica, onda će to lice biti obavešteno od strane nadležnog organa da taksa nije plaćena i da je može platiti u roku od šest meseci od početka godine za koju se uplaćuje taksa, i time održati važenje upisanog prava)
403 Nije reč o povredi prava na industrijski dizajn već obligacionopravnog odnosa zato što nosilac prava može druge da spreči u preprodaji robe koja uključuje ili je proizvedena prema njegovom zaštićenom industrijskom dizajnu jedino ugovorom, a ne na osnovu svojinskog prava. 404 Ovim se omogućava nosiocu prava da čuva svoj ugled.

240

INDUSTRIJSKIDIZAJN

2) ako se titular prava odrekne prava (pravo prestaje narednog dana od dana predaje podneska o odricanju; u slučaju da je pravo predmet predmet licence, zaloge ili nekog drugog prava u korist trećeg lica, titular ne može da se odrekne svog prava bez pismene saglasnosti tog lica) 3) na osnovu sudske ili odluke nadležnog organa (danom koji je određen tom odlukom) 4) prestankom postojanja pravnog lica ili smrću fizičkog lica koje je nosilac prava (pravo prestaje danom prestanka pravnog, odnosno smrti fizičkog lica, osim ako je pravo prešlo na njihove pravne sledbenike).

24. oglašavanje ništavim registracije industrijskog dizajna
Zainteresovano lice ili javni tužilac mogu, za sve vreme trajanja zaštite, podneti pisani predlog Zavodu za oglašavanje ništavim registraciju industrijskog dizajna, ukoliko smatraju da u vreme registrovanja nisu bili ispunjeni svi uslovi za priznanje indsutrijskog dizajna, što moraju obrazložiti u vidu navođenja razloga zbog kojih se predlaže oglašavanje ništavim, uz prilaganje potrebnih dokaza. Čak i da predlog za oglašavanje ništavim manjka, predlagač će imati mogućnost dopune, jer će ga Zavod uputiti na to. U suprotnom, donoće zaključak o odbacivanju predloga, protiv koga se može izjaviti žalba. Ako je predlog potpun, Zavod poziva protivnika predlagača da se izjasni, što se može desiti i u usmenoj raspravi. U slučaju uspeha predloga, po okončanju spora Zavod donosi rešenje o delimičnom ili potpunom oglašavanju ništavim registrovanog industrijskog dizajna, što se i objavljuje u službenom glasilu u roku od tri meseca od pravosnažnosti odluke. Oglašavanje ništavim nema dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja rešenja bile pravosnažne, kao ni na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence (institut zabrane retroaktivnog delovanja zakona) ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvrše-

POVREDAPRAVA

241

ni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava na industrijski dizajn savestan.405

25. Povreda prava
Povreda prava je svako neovlašćeno iskorišćavanje registrovanog industrijskog dizajna, neovlašćeno objavljivanje predmeta prijave, kao i podražavanje zaštićenog dizajna. Pri povredi prava, registrovani dizajn može biti upotrebljen u celosti ili delimično. Radnje povrede sankcionišu se kao privredni prestupi, ako ih učini privredno društvo ili odgovorno lice u takvom društvu, i kao prekršaji, ukoliko ih izvrši fizičko ilce ili preduzetnik.

26. zaštita prava
Aktivnu legitimaciju za tužbu zbog povrede prava na industrijski dizajn imaju podnosilac prijave, nosilac prava i sticalac isključive licence. Tužilac ima pravo da se usprotivi ne samo očiglednim imitacijama ili tzv. „ropskim kopijama” svog dizajna, već i kreacijama nastalim potpuno nezavisnim radom drugog autora koje su identične ili bitno slične zaštićenom dizajnu.406 Tužba se mora podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena. Tužbom se može zahtevati407: 1) utvrđenje povrede prava 2) prestanak povrede prava 3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava 4) uništenje ili preinačenje alata i opreme pomoću kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava,
405 O pravu trećeg savesnog lica govori član 73. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna koji predviđa da pravo koje je treće savesno lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave ili nosioca prava prestaje danom upisa novog nosioca prava, odnosno podnosioca prijave u odgovarajući registar. 406 Prema: Marković, M.: „Zaštita industrijskog dizajna”, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 268. 407 Po članu 62. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.

242

INDUSTRIJSKIDIZAJN

naknada imovinske štete i opravdanih troškova postupka naknada moralne štete za autora objavljivanje presude o trošku tuženog davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava (sud može da naredi licu koje je izvršilo povredu zaštićenog industrijskog dizajna ili prava iz prijave da pruži informaciju o trećim licima koja su učestvovala u povredi zaštićenog industrijskog dizajna ili prava iz prijave i o njihovim distributivnim kanalima408). Kada je reč o povredi prava iz prijave, predmetni postupak po tužbi sud će prekinuti do odluke Zavoda o priznanju industrijskog dizajna. Na odgovornost lica koje povredi pravo na industrijski dizajn primenjuju se opšta pravila o naknadi štete. U slučaju namerne povrede prava, tužilac može, umesto naknade imovinske štete, da zahteva naknadu u visini trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koju bi primio za korišćenje dizajna. Visine novčanih kazni utvrđuju se Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.

5) 6) 7) 8)

26.1. Privremena mera i obezbeđenje dokaza
Na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može da odredi privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta kojim se vrši povreda, sredstava za proizvodnju tih predmeta, odnosno meru zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda. Privremene mere su tzv. mere edž parte, koje se hitno preduzimaju radi otklanjanja mogućnosti nastanka neposredne ili bliske štete. U zakonskoj regulativi, privremenu meru uobičajeno prati obezbeđenje dokaza. Tako je i u slučaju indistrijskog dizajna, kada na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegov zaštićeni industrijski dizajn ili pravo iz prijave povređeno, odnosno da može doći do povrede, ili da postoji opasnost od nastanka neotklonjive štete i da postoji opravdana sumnja da će dokazi o tome biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti, sud može da pristupi obezbeđenju dokaza bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od koga se dokazi prikupljaju. Radnje obezbeđenja dokaza su pregled prostorija,
408 Prema članu 70. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.

ZAšTITAPRAVA

243

vozila, knjiga, dokumenata, zaplena predmeta, ispitivanje svedoka i veštaka. Kako prethodno obaveštenje lica od koga se dokazi prikupljaju nije potrebno, sudsko rešenje o određivanju obezbeđenja dokaza uručuje se u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, kada to bude moguće.409 Rok za tužbu zbog povrede prava iznosi tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najdalje pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena.

26.2. Osporavanje prava na industrijski dizajn i spor za priznanje autorstva
Aktivna legitimacija za tužbe za osporavanje prava na industrijski dizajn i priznanje autorstva pripadaju autoru industrijskog dizajna ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno licu koje sebe smatra autorom. Prva se može podneti do isteka roka važenja industrijskog dizajna, druga nije vremenski ograničena. Prvom se zahteva od suda da utvrdi da je tužilac nosilac prava, drugom da je tužilac autor dizajna.

26.3. Krivičnopravna zaštita
Neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna kao krivično delo protiv intelektualne svojine predviđeno je članom 202. Krivičnog zakonika.410 Krivično delo ima dva oblika: osnovni i posebni. Osnovni oblik krivičnog dela postoji kada neko na svom proizvodu u prometu neovlašćeno upotrebi, u celini ili delimično, tuđi prijavljeni, odnosno zaštićeni dizajn proizvoda. Zaštitni objekt jeste pravo na dizajn kao subjektivno i isključivo pravo na spoljašnji izgled proizvoda. Objekt radnje je dizajn, koji je tuđ i prijavljen. Radnja izvršenja je neovlašćena upotreba u prometu tuđeg zaštićenog dizajna. Pod neovlašćenom upotrebom u prometu podrazumeva se industrijska i zanatska izrada proizvoda za tržište, na osnovu primene zaštićenog dizajna, upotreba takvog proizvoda u privrednoj delatnosti, skladištenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet, ponuda takvog proizvoda radi stavljanja u promet, stavljanje u promet takvog proizvoda i uvoz i izvoz takvog proizvoda. Posledica krivičnog dela sastoji se u povredi imovinskih prava nosioca dizajna, tj. u povredi prava na eko409 Član 67. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. 410 krivični zakonik Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 85/05).

244

INDUSTRIJSKIDIZAJN

nomsko iskorišćavanje zaštićenog dizajna. Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice. Krivica podrazumeva umišljaj, koji, pored drugih bitnih obeležja bića krivičnog dela, obuhvata i svest o tome da se radnja izvršenja preduzima neovlašćeno u odnosu na tuđ dizajn proizvoda. Za ovaj osnovni oblik krivičnog dela propisane su novčana kazna i kazna zatvora do tri godine, alternativno. Proizvodi sa tuđim dizajnom se oduzimaju. Posebni oblik krivičnog dela postoji kada neko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg dizajna pre nego što je objavljen na način predviđen zakonom. Radnja izvršenja može se ostvariti na dva načina: ili tako što se neovlašćeno objavi, odnosno prvi put saopšti predmet prijave tuđeg dizajna ili tako što se predmet prijave tuđeg dizajna na drugi način učini dostupan javnosti, npr. njegovim izlaganjem ili korišćenjem u prometu robe i usluga. Radnja krivičnog dela preduzima se bez dozvole podnosioca prijave za priznanje prava na dizajn, i to pre nego što je predmet prijave dizajna objavljen na način utvrđen zakonom. Učinilac, takođe, može biti svako lice. Kao i kod osnovnog oblika, za krivicu je neophodan umišljaj. Za ovaj poseban oblik krivičnog dela propisane su novčana kazna i kazna zatvora do jedne godine, alternativno.

27. komunitarni dizajn
Evropska unija regulativu komunitarnog dizajna postiže sa dva dokumenta: Direktivom o pravnoj zaštiti dizajna iz 1998.411 i Pravilnikom o komunitarnom dizajnu iz 2002. godine.412 Acquis communautaire dizajna još uvek postoji paralelno sa nacionalnom pravnom zaštitom, uz nameru evropskog zakonodavca da komunitarni dizajn postepeno prevlada i u budućnosti postane uniformisani oblik sticanja prava na industrijski dizajn. Domaći propisi su u najvećoj meri suštinski usklađeni sa međunarodnim konvencijama i evropskim direktivama. Zanimljivo je, ipak, da Pravilnik o komunitarnom dizajnu poznaje i neregistrovani dizajn. To je dizajn koji je učinjen dostupnim javnosti na način da su zainteresovani krugovi lica mogli da se upoznaju sa njegovim izgledom, čija se novost utvrđuje prema
411 Engl. Directive No. 98/71/EC of the European Parliament and of the Council, of 13 October 1998 on the Legal Protection of Designs 412 commission Regulation (ec) no 2245/2002 of 21 october 2002 implementing council Regulation (ec) no 6/2002 on community designs

LOKARNSKIARANŽmANOUSTANOVLJENJUmEđUNARODNEKLASIfIKAcIJE...

245

trenutku koji neposredno prethodi prvom pojavljivanju, a zaštita traje tri godine. Neregistrovani dizajn uživa užu zaštitu, pa se tako identični dizajn, nastao radom nezavisnog dizajnera, ne smatra delom kopiranja. Krajnja instanca u postupku zaštite komunitarnog dizajna je Sud pravde EU.413

28. lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele414
Lista klasa: 1. Prehrambeni proizvodi 2. Odevni predmeti i galanterija 3. Predmeti za putovanje, koferi, suncobrani i lične stvari koje nisu na drugom mestu navedene 4. Četkarski proizvodi 5. Tekstilna roba, veštački i prirodni pločasti materijali 6. Nameštaj 7. Roba za domaćinstvo koja nije navedena na drugom mestu 8. Alati i metalna roba 9. Pakovanja i kontejneri za transport i manipulisanje robom 10. Časovnici i satovi i drugi merni instrumenti, instrumenti za signalizaciju i proveru 11. Predmeti za ukrašavanje 12. Sredstva za transport ili podizanje 13. Oprema za proizvodnju, distribuciju ili transformaciju električne energije 14. Oprema za snimanje, komunikaciju ili prikupljanje informacija 15. Mašine koje nisu na drugom mestu navedene 16. Fotografski, optički i bioskopski aparati
413 Vrhovni sud Evropske unije, sa sedištem u Luksemburgu. Engl. Court of Justice of the European Union. O radu suda videti: www.curia.europa.eu 414 Arrangement de Locarno instituant une classification internationale pour les dessins et modeles industriels. Srbija je članica Aranžmana od 1973. godine. (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 51/74)

246

INDUSTRIJSKIDIZAJN

17. Muzički instrumenti 18. Kancelarijska i oprema za štampanje 19. Kancelarijska i oprema za pisanje, umetnički i nastavni materijali 20. Oprema za prodaju i reklamiranje, znaci 21. Igre, igračke, šatori i sportska oprema 22. Oružje, pirotehnička roba, oprema za lov i ribolov i uništavanje gamadi 23. Oprema za distribuciju tečnosti, sanitarija, grejanja, oprema za ventilaciju i klima-uređaji, čvrsta goriva 24. Medicinska i laboratorijska oprema 25. Građevinski i konstrukcioni elementi 26. Aparati za osvetljavanje 27. Duvan i oprema za pušenje 28. Farmaceutski i kozmetički proizvodi, elementi i aparati za kupatila 29. Uređaji i oprema za zaštitu od vatre, za prevenciju nesreća i za spasavanje 30. Artikli za negu i brigu o životinjama 31. Mašine i alati za pripremu hrane i pića koji nisu na drugom mestu navedeni 32. Grafički simboli i logotipovi, površne šare, ukrasi

29. sudska praksa
slučaj 1: Da bi se telo moglo zaštititi, ono mora biti novo u smislu Zakona, a da bi bilo novo – mora se od poznatih i zaštićenih modela bitno razlikovati po spoljnim obeležjima, od kojih i zavisi njegova funkcionalnost. (Viši privredni sud Srbije, Pž. 1453/ 92) slučaj 2: Zaštita modela može se dati za spoljni izgled samog tela ako se po svojim spoljnim obeležjima bitno razlikuje od onih oblika tela koja su poznata, pri čemu je bez uticaja okolnost da li je to telo manje težine od drugih upotrebljavanih tela istog oblika. (VPS-U. 6/70)

NAJbOLJIYUDIZAJNI

247

slučaj 3: Zaštita prava zaštićenog i registrovanog modela može se ostvariti putem tužbe jedino pod uslovom ako su za to ispunjeni opšti uslovi za ostvarivanje prava, u koje spadaju naročito očuvanje prava na zaštitu plaćanjem propisane takse. Ako vlasnik zaštićenog modela ne plati propisanu taksu u određenom roku, gubi pravo na model. U tom slučaju, ne postoji pravni interes za tužbu za poništaj prava na model, jer je to pravo ugašeno, pa se za slučaj podnošenja tužbe ova ima odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa, a ne presudom odbijati tužbeni zahtev. (Vrhovni privredni sud Sl. 1448/70 i Viši privredni sud u Beogradu, P. 4129/69) slučaj 4: Ne smatra se da je model nov, ako je lice koje traži zaštitu tog modela već ranije izlagalo ili prikazivalo model. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1065/68) slučaj 5: Suština zaštite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom učinku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koje se u poslovnom prometu smatra za originalno i tako značajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh. Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnološko svojstvo, već su bitni samo njegov oblik i estetski izgled. (Vrhovni privredni sud Sl. 1762/68) slučaj 6: Zaštita modela odnosi se u prvom redu na funkcionalnost samog tela, a vrsta materijala od kog je model izgrađen po pravilu je od sporednog značaja. (Vrhovni privredni sud, Sl. 364/66)

30. najbolji Yu dizajni
Interesantan je poduhvat Goroslava Kelera, uglednog teoretičara i kritičara dizajna, koji je u zagrebačkom časopisu Start 1987. godine objavio antologiju: Dvaeset pet najboljih u YU dizajnu. On nije rangirao dizajnere, već njihova dela, dobro oblikovane industrijske proizvode. Zavređuje da ta lista ostane zabeležena i u ovoj knjizi. Na prvom mestu Kelerove antologije jugoslovenskog dizajna slavljena je i nesporna Stolica REX, čiji je autor prof. Niko Kralj, a proizvođač Stol iz Kamnika. Dalje slede: 2. Vizuelna identifikacija Ljubljanske banke (Peter Skalar), 3. Telefonski aparat TEA 80 (Davorin Savnik), 4. Skije Elan (dizajnerski tim proizvođača), 5. Vanbrodski motori

248

INDUSTRIJSKIDIZAJN

TOMOS (dizajnerski tim proizvođača), 6. Automobil YUGO (dizajnerski tim proizvođača), 7. Džepni elektronski računar DB 801 (Davorin Savnik, Digitron), 8. Elektronska vaga Skala (Vladimir Robotić, Digitron), 9. Fotelja-krevet Neptun (Institut Meblo), 10. Uredski stolovi MODRES (Marjan i Mladen Orešić, Jadran), 11. Sistem kioska K-67 (Saša Janez Mehtig), 12. Serija fotelja GONDOLA-POČIVALNICI (Oskar Kogoj, Meblo), 13. Asortiman deserta SLATKI DOŽIVLJAJ (dizajnerski tim Kraša), 14. Asortiman voćnih sokova Fruktal (SM Delo), 15. Odevni perdmeti Mura (dizajnerski tim proizvođača), 16. Skijaške cipele Alpina (dizajnerski tim proizvođača), 17. Lovački borbeni avioni Orao i Galeb, 18. Asortiman staklenih čaša (Franc Papež, staklaranHrastink), 19. Kućni aparati bele tehnike Gorenje, 20. Programirane tokarlice–strugovi Prvomajska (Jasna Mihelčić i Institut Prvomajska), 21. Asortiman nameštaja za kupatilo KOLPA SAN (dizajnerski tim Novolesa), 22. Brodogradnja (naša celokupna brodogradnja, po Keleru, ima visok kvalitet oblikovanja), 23. Kompjuter Triglav (Dizajn studio MAX Iskra), 24. Kožna galanterija Toko (dizajnerski tim proizvođača) i 25. Igračke CICIBAN (Oskar Kogoj). Preuzeto iz Manigodić, M.: Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Beograd 1988, str. 7.

PRImERIPRIJAVADIZAJNA

249

31. Primeri prijava dizajna

250

INDUSTRIJSKIDIZAJN

PRImERIPRIJAVADIZAJNA

251

252

INDUSTRIJSKIDIZAJN

PRImERIPRIJAVADIZAJNA

253

Primer slika trodimenzionalnog dizajna.

254

INDUSTRIJSKIDIZAJN

PRImERIPRIJAVADIZAJNA

255

Primer slike dvodimenzionalnog dizajna

deo v

oznake geografskog porekla

Niko pri zdravoj pameti neće da kupi italijanski viski, a kad smo već kod toga, ni škotsko maslinovo ulje.415

415 Olins, V.: O brendu, Thames&Hudson, UK 2004, str. 136

258

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

1. Pojam oznaka geografskog porekla
Čineći jednu od najinteresantnijih grana intelektualne svojine, oznake geografskog porekla predstavljaju znake razlikovanja koji upućuju na područje sa koga potiče proizvod. One daju do znanja potrošaču da, dolazeći iz specifičnog geografskog područja, proizvod ima posebna svojstva, čime ih korisnik jasno i brzo diferencira od svih ostalih istih ili sličnih proizvoda na tržištu. Oznake geografskog porekla ukazuju na direktnu vezu između kvaliteta proizvoda i karakteristika područja proizvodnje. Upravo karakteristike područja neposredno uslovljavaju da proizvod poseduje takva obeležja da može biti obeležen oznakom geografskog porekla. Drugim rečima, takav proizvod crpi svoju prepoznatljivost (visoki stepen tipičnosti i reputacije) iz posebnih prirodnih i/ili ljudskih determinanti (osobina) određenog područja. „Za škotski viski kaže se da svoje posebne osobine duguje prirodnim osobinama lokalne vode i tla i nasleđenoj genijalnosti onih koji ga destiluju. Bez obzira koliko na to pametni bili, proizvođači japanskog viskija Santori (Suntory) ne mogu da naprave viski kao što ga prave u Škotskoj.”416 Primeri oznaka geografskog porekla: „Bordo” za vino proizvedeno u regiji Bordo u Francuskoj, „Havana” za duvan uzgajan u regionu Havane na Kubi, „Tekila” za alkoholno piće proizvedeno u posebnim oblastima Meksika u kojima raste biljka agava, primarna sirovina za spravljanje ovog pića, „Toskana” za maslinovo ulje proizvedeno u ograničenim oblastima Italije, „Rokfor” za sireve proizvedene u istoimenom regionu u Francuskoj, „Konjak” za vrstu rakije koja se pravi u okolini grada Konjaka u Francuskoj, „Parmezan” za tvrdi sir koji se proizvodi u italijanskom gradu Parmi i okolini. Naš zakonodavac nije pružio definiciju oznaka geografskog porekla417 već je dao određenje potkategorija oznaka geografskog porekla, a to su: 1) ime porekla 2) geografska oznaka.

416 Isto, str. 135. 417 Po članu 22. Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine: Geografske oznake su oznake koje identifikuju određenu robu kao robu poreklom sa teritorije članice, ili regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

POJAmOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA

259

1.1. Ime porekla
Ime porekla418 označava geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, a čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući i prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema potpuno odvijaju na određenom ograničenom području.419 Uslovi proizvodnje, prerade i pripreme proizvoda su u slučaju imena porekla postavljeni kumulativno. Bitno obeležje imena porekla je da se uvek radi o geografskom nazivu zemlje, regiona ili lokaliteta. Primeri domaćih zaštićenih imena porekla: goveđa užička pršuta, sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir, kladovski kavijar, valjevski duvan čvarci, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, homoljski med, ariljska malina, svrljiški belmuž.

1.2. Geografska oznaka
Geografska oznaka420 je oznaka koja definiše određeni proizvod kao proizvod poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proizvoda suštinski mogu pripisati njegovom geografskom poreklu i čija se proizvodnja i/ili, prerada i/ili priprema odvijaju na određenom ograničenom području.421 Za razliku od imena porekla, za priznanje geografske oznake traži se ispunjenje makar jednog od uslova. Primeri domaćih zaštićenih geografskih oznaka: Vršačko šampion vino, Voda Vrnjci, Apatinsko jelen pivo, Bujanovačka mineralna voda Aqua Heba, Mineralna voda Duboka, Knjaz Miloš Bukovačka Banja. Za razliku od imena porekla koje se uvek sastoji isključivo od geografskog naziva, geografska oznaka može da bude i oznaka koja nije geografski naziv, ali koja upućuje na određenu zemlju, region ili lokalitet (npr. Apatinsko jelen pivo). Određenje imena porekla i geografske oznake našeg zakonodavca potpuno se podudara sa formulacijama Uredbe Saveta EU 510/2006 o zaštiti
418 419 420 421 engl. Appelation of origin; franc. Appelation d’origine Član 3. zakona o oznakama geografskog porekla (Službeni glasnik RS, br. 18/2010). Engl. Geographical indication Član 4. Zakona o oznakama geografskog porekla

260

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

geografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda422, što je, između ostalog, i rezultat procesa harmonizacije zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije.

2. elementi oznaka geografskog porekla
Fundamentalnost oznake geografskog porekla počiva na kvalitetnoj interakciji pripadajućih elemenata koji zajedno daju proizvodu jedinstvene osobine. Ovi elementi razlikuju se od sredine do sredine, bivaju nazivani ili interpretirani drugačije s obzirom na istorijske i socio-kulturološke dimenzije pojedinih područja, ali da bi jedan proizvod mogao biti obeležen oznakom geografskog porekla, ti elementi moraju biti prisutni i međusobno uslovljeni. I pored terminoloških, katkad i semantičkih razlika, što rađa razne nedoumice pri pokušaju tačnog prevoda određenih pojmova sa jednog na drugi jezik, te još uvek prisutne neujednačenosti tretiranja ove grane industrijske svojine na internacionalnom nivou, uporedna praksa, ipak, zahteva stepenovanu korelaciju sledećih bitnih elemenata: 1) geografsko područje (fizička geografija) 2) ljudski faktor (kulturna geografija) 3) posebnost proizvoda 4) veza proizvoda i područja porekla 5) distinktivnost proizvoda.

2.1. Geografsko područje
Prvi i osnovni uslov da bi proizvod mogao da nosi oznaku geografskog porekla jeste njegovo poticanje iz određenog geografskog područja423. To područje, koje može biti zemlja424, region ili lokalitet, mora biti specifično. Specifičnost područja mora počivati na objektivno datim (postojećim) prirodnim (fizičkim) karakteristikama, kao što su:
422 engl . council Regulation (ec) no 510/2006 on the protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products and foodstuffs. 423 Termin „geografsko područje” shvatiti kao generični pojam za sve oblike geografskih celina. 424 Cejlon (Šri Lanka) za čaj, Kuba za duvan.

ELEmENTIOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA

261

1) klima (temperature, broj sunčanih dana, količina padavina, ruže vetrova itd.) 2) zemljište (vrsta tla, salinitet, hemijski sastav itd.) 3) vazduh (vlažnost, maglovitost, nivo zagađenosti itd.) 4) topografija (izgled terena, sastav terena, izloženost terena, nadmorska visina, udaljenost od naseljenih mesta itd.) 5) vode (prisutnost površinskih tokova, snaga proticanja, čistoća, kvalitet, dubina podzemnih voda itd). Francuska praksa, inače vodeća u svetu po pitanju oznaka geografskog porekla, koristi zanimljiv termin: Terroir. Terroir je ograničeno geografsko područje definisano ljudskom zajednicom, koja je tokom vremena izgradila niz specifičnih osobina, znanja, veština, na osnovu sistema interakcije između fizičkih i bioloških svojstava životne sredine i ljudskih faktora, što daje originalne i specifične lokalne proizvode, lako prepoznatljive i sa svetskom reputacijom. 425

2.2. Ljudski faktor
Specifičnost područja proističe i iz tipične (nasleđene)426 proizvodne kulture koja je nastajala duži vremenski period, a kao rezultat čoveka da na odabrani način koristi prirodne uslove toga područja, kao što su: 1) odabir biljaka i životinja (autohtonost vrsta, ukrštanje)

425 Decenijama, vodi se polemika o tome koji činioci su najbitniji za kvalitet grožđa, odnosno vina. Predstavnici evropskog vinogradarstva, odnosno „starog vinskog sveta”, stalno ističu lokaciju na kojoj se gaji loza kao presudnu za klasifikaciju vina po kvalitetu, pozivajući se na dvomilenijumsko iskustvo i vraćajući se u doba Rimljana. Najjače dokaze i objašnjenje teroara povlače iz Francuskog zavoda za zaštitu geografskog porekla, iza kojeg stoji viševekovna tradicija i iskustvo spajanja sorti loze sa podnebljem. Kritičari iz Novog sveta često opisuju teroar (terroir) kao naučno nedokazan i u službi samog sebe. Za njih, on je samo sredstvo zahvaljujući kojem neki proizvođači iz Starog sveta uspevaju da postave neke norme, ekskluzivne franšize i steknu ekonomski primat. Zbog toga i ne iznenađuje aktuelnost debate o korelaciji teroar vs. klimatski uslovi, kao i specifičnim karakteristikama vina između proizvođača takozvanog Starog (Evropa) i Novog vinskog sveta (SAD, Australija, Južna Afrika, Latinska Amerika). (izvor tekstova o vinarstvu i vinogradarstvu: http://winestyle.rs/2010/broj–21/) 426 Zadatost prirodnih osobina područja i društvenih činilaca per se oduzimaju oznakama geografskog porekla karakter intelektualnog stvaralaštva.

262

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

2) način obrađivanja ili gajenja (fertilizacija, unapređenje zemljišta, gustina zasada, irigacija, veličina zasada, zaštita od bolesti, ishrana životinja, držanje životinja) 3) način žetve ili berbe (vreme, metode, sortiranje) 4) način proizvodnje (sušenje, fermentacija, kuvanje). Ljudski faktor obuhvata i znanje i veštine pravljenja i proizvodnje određenih proizvoda ili pružanja određenih usluga, kao što su: tradicija, majstorstvo, umešnost zanatlija, znanje koje se prenosi sa generacije na generaciju, poznavanje specifične tehnike, primena posebne tehnologije, dobro čuvana tajna, talenat proizvođača, rigoroznost vežbanja i osposobljavanja stručnjaka, druga znanja duboko ukorenjena u određeno područje. Proizvodi čiji je poseban kvalitet rezultat ljudskog faktora (know-how): švajcarski sat, pirotski ćilim, persijski tepih, češki kristal, paška čipka. U najvećem broju slučajeva, proizvod sa oznakom geografskog porekla delo je kombinacije prirodnih i ljudskih činilaca.

2.3. Posebnost proizvoda
Tražena posebnost i kvalitet moraju postojati objektivno, a ticati se ukusa, boje i mirisa (tzv. organoleptičke karakteristike), arome, sastava, teksture, veličine, oblika, načina proizvodnje, kako svih korišćenih sirovina, tako i završnog proizvoda. Odmah valja napomenuti da ispunjavanje higijenskih standarda ne igra nikakvu ulogu u dosezanju posebnosti i kvaliteta, jer takvi standardi važe za sve proizvode.

2.4. Veza proizvoda i područja porekla
Ovaj elemenat je suštinski. Nesumnjivo mora postojati činjenična427 (kvalitetna) veza između proizvoda i karakteristika područja porekla, u smislu da prirodni uslovi i/ili ljudski faktor isključivo ili bitno uslovljavaju posebne osobine proizvoda. Korelacija se izvodi iz činjenice da se priprema i/ili prerada i/ili proizvodnja odvijaju na tačno određenom ograničenom području. Ovaj uslov podrazumeva da drugačiji prirodni uslovi ili ljudski faktor ne mogu biti odgovorni za stvaranje istog proizvoda.
427 Činjenica je stanje koje dokazano, objektivno postoji, ono što je nezavisno od bilo kog mišljenja, suprotno pretpostavci.

RAZLIKAIZmEđUImENAPOREKLAIgEOgRAfSKEOZNAKE

263

Primer: plavi sir Rokfor (Roquefort) pravi se od posebne sorte ovaca i sazreva u prirodnim pećinama nedaleko od grada Roquefort-sur-Soulzon u francuskoj regiji Aveyron, gde ga oblože spore gljive Penicilium roqueforti iz familije Trichocomaceae, koja raste u tim pećinama.

2.5. Distinktivnost proizvoda
Da bi mogao biti obeležen oznakom geografskog porekla, proizvod mora zadovoljiti i za industrijsku svojinu neizbežan uslov: da bude distinktivan. Distinktivnost proizvoda direktna je posledica njegove posebnosti, koja mu dodeljuje takvu reputaciju da ga čini različitim od svih ostalih proizvoda iz iste klase (familije). U smislu ove grane prava, reputacija je pozitivno mišljenje koje o određenom proizvodu imaju relevantne ekspertne grupe koje čine proizvođači, trgovci, potrošači. Važno je istaći da karakteristike koje proizvodu daju posebnost i različitost moraju biti konstantne u vremenu.

3. Razlika između imena porekla i geografske oznake
Ime porekla viša je kategorija od geografske oznake. Zakonodavac i praksa postavljaju strožije uslove za ustanovljenje imena porekla u odnosu na geografsku oznaku. Ime porekla se, u određenim slučajevima, može sastojati i iz naziva koji nisu administrativno geografski nazivi zemlje, regiona ili lokaliteta, dok geografske oznake mogu isključivo biti nazivi geografskih područja. Oznaka geografskog porekla koja, iz određenog materijalnog ili formalnog uslova, nije mogla biti registrovana kao ime porekla, može biti ustanovljena kao „niže” pravo, odnosno geografska oznaka. Drugim rečima, sva imena porekla su geografske oznake, ali nisu sve geografske oznake imena porekla. Za sticanje imena porekla, proizvodnja, prerada i priprema proizvoda moraju se kumulativno i potpuno odvijati na određenom području, dok pravo na geografsku oznaku traži da se makar jedna od pomenutih aktivnosti sprovodi na odnosnom području. Proizvod sa oznakom imena porekla vrhunskog je kvaliteta.428
428 Ima primera proizvoda koji nose obe oznake. Npr. penušavo vino Šampanjac (franc. Champagne) nosi geografsku oznaku jer se proizvodi u istoimenoj francuskoj regiji, i

264

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

4. istorijski osvrt
Romansko pravo polje je najranijeg razvoja prava upotrebe oznake porekla robe. Francuska pravna praksa je u prvoj polovini 19. veka donela prvi zakon protiv zloupotrebe trgovačkog imena i oznake porekla robe, već tada napravivši kategorijalnu razliku između imena porekla i oznake porekla. Anglosaksansko pravo je za to vreme, a to se nije mnogo promenilo ni kasnije, zaštitu oznakama geografskog porekla pružala institutom sertifikacionog žiga. Srbija je najvećim tokom svoje moderne pravne istorije propisima o nelojalnoj konkurenciji obezbeđivala zaštitu ovoj grani industrijske svojine. Lex specialis nastao je tek 1995. godine Zakonom o geografskim oznakama porekla. Francuska pravna teorija je do današnjih dana ostala najviše uvažavana u oblasti geografskih oznaka porekla, a francuski praktičari najcitiraniji.429

5. Pravo u subjektivnom i objektivnom smislu
Pravo zaštite oznake geografskog porekla u objektivnom smislu podrazumeva skup pravnih normi koje regulišu uslove i sadržinu zaštite koju uživaju subjekti prava koji određeni proizvod mogu zaštititi imenom određenog geografskog područja sa koga taj proizvod potiče. Pravo zaštite oznake geografskog porekla u subjektivnom smislu znači skup posebnih isključivih ovlašćenja titulara zaštite (ovlašćenog korisnika) u pogledu označavanja određenog proizvoda u smislu označavanja njegovog originalnog geografskog porekla.

6. uloge oznaka geografskog porekla
Sumirajući uloge oznaka geografskog porekla, koje proističu iz načina na koji ih ovlašćeni korisnici upotrebljavaju, a potrošači doživljavaju, uporedna praksa ih svodi na nekoliko osnovnih, i to: 1) označavanje porekla proizvoda

ime porekla, jer jedinstven kvalitet vuče upravo iz tog regiona. 429 Videti: Auby, J. M., Plaisant, M: Le droit des appellations d’origine, Paris, 1974.

ULOgEOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA

265

2) garancija kvaliteta proizvoda430 3) reklamna ili promotivna funkcija431 4) očuvanje kulturnog identiteta područja porekla proizvoda (očuvanje tradicionalnog načina proizvodnje, tradicionalnog načina konzumiranja proizvoda, očuvanje populacije u ruralnim područjima) 5) socio-ekonomska dobit za proizvođače i lokalnu zajednicu.432 Primer: Tekila, meksičko piće, stekla je prepoznatljiv identitet, koji je često ojačan bocama oblikovanim prema nekim od karakteristika meksičkih simbola. Međutim, malo ljudi zna da je tekila zaštićena kao geografska oznaka porekla od 1977. godine i da se proizvodi samo u ograničenoj meksičkoj oblasti gde raste njena primarna sirovina – agava, biljka slična kaktusu. Predsednički dekret kojim je tekila priznata kao geografska oznaka porekla objavljen je 13. oktobra 1977. i odnosila se na četiri meksičke države (kasnije na pet) koje su imale isključivo pravo da proizvode ovo piće. Zaštita tekile omogućila je njenim proizvođačima da prodaju svoje porizvode širom sveta i da osiguraju da se nijedan drugi proizvod napravljen od alternativnih sastojaka ne može prodavati kao tekila. Danas se svake godine proizvede i širom sveta proda više od 190 miliona litara tekile, sa porastom od 83% za poslednjih pet godina. Štaviše, tekila direktno upošljava 36.000 Meksikanaca, uključujući i poljoprivredne radnike, tehničare i druge, a posredno su zaposleni i mnogi drugi – u prevozu, distribuciji i srodnim delatnostima. Tekila je 1978. godine ustanovila svoj međunarodni status registracijom na osnovu Lisabonskog sporazuma kojim rukovodi WIPO. Prodaja tekile dalje se povećavala kao posledica registracije i Sporazuma o uzajamnom priznanju koji su 1998. godine potpisali Meksiko i EU u cilju uzajamnog poštovanja geografskih oznaka porekla, jer su proizvođači mogli da garantuju kvalitet proizvoda i spreče da se ime koristi za proizvode od drugačijih sastojaka što bi moglo umanjiti ugled originalnog meksičkog proizvoda i prevariti potrošače.
430 Oznaka geografskog porekla znači da je proizvod autentičan, da se odlikuje posebnim kvalitetom, da je zdravstveno bezbedan i da je prošao složenu proceduru priznavanja. 431 Cena proizvoda koji nosi oznaku geografskog porekla je i do 80% veća od cene standardnih istovrsnih proizvoda. (engl. Premium price) 432 Od proizvoda koji su zaštićeni geografskim oznakama porekla, među kojima dominiraju vina, sirevi i žestoka alkoholna pića poput konjaka i armanjaka, Francuska zarađuje oko 20 milijardi evra godišnje, dok je oko 140.000 farmi umreženo u proizvodnju tih proizvoda.

266

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

Zaštita je značila da je proizvodnja tekile poslata isključivo pravo meksičkih proizvođača, a reputacija proizvoda može se povećati zajedničkim naporom svih proizvođača tekile koji imaju zajednički interes da prave proizvod poznat u čitavom svetu.433

7. Razlozi za zaštitu oznaka geografskog porekla
Danas u svetu egzistira oko 10.000 proizvoda sa oznakom geografskog porekla, od čega zemlje u razvoju daju svega 10%. Jedan od razloga neravnopravnog učešća zemalja u razvoju leži u činjenici da tamošnji lokalni proizvođači manjkaju u: 1) znanju dostizanja i održavanja određenog kvaliteta proizvoda 2) organizaciji proizvodnje 3) marketinškim i tržišnim veštinama 4) svesti o potrebi proaktivne pravne zaštite. Oznake geografskog porekla multiciplirano pozitivno utiču na proizvodnju, zaposlenost i distribuciju prihoda unutar regije iz koje potiče određeni proizvod sa oznakom geografskog porekla. Zaposlenost ne dozvoljava egzodus ruralnih područja. Diferencijacija proizvoda predstavlja odličan alat za tržišno penetriranje, dok očuvanje tradicionalne proizvodnje sprečava standardizaciju svih proizvoda ili usluga. Sve veći broj zemalja u razvoju uviđa da njihovi proizvodi sa oznakom geografskog porekla stvaraju bogatstva i daju dodatu vrednost u razvijenim državama. Uporedo s tim, siromašne zemlje stiču konkurentsku prednost u sektorima koji zahtevaju intenzivnu radnu snagu, kao što su poljoprivreda i zanatstvo. Dalje, zahtev da se proizvodnja proizvoda ili usluga sa oznakom geografskog porekla mora obavljati u tačno određenom području, onemogućava delokalizaciju, što znači da velike i moćne kompanije ne mogu jednostavno aproprijacijom preneti tehnologiju proizvodnje negde drugde. Jedna studija pokazuje da od svih grana prava intelektualne svojine, oznake geografskog porekla najbolje asimiliraju upravljanje bioresursima i tradicionalnim znanjem, što je kulturološko obeležje mnogih starosedelač433 Izvor: Tequila Regulatory Council, navedeno prema Idris, K.: Intelektualna svojina – moćno sredstvo ekonomskog razvoja, Beograd 2003, str. 151.

RAZLOZIZAZAšTITUOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLA

267

kih i lokalnih ekonomija.434 Ni zaštita zivotne sredine nije van dosega: drvo Argan, koje se koristi u proizvodnji marokanskog ulja Argan, sprečava dezertifikaciju (širenje pustinje). Proizvodnja i tržište proizvoda sa oznakom geografskog porekla stvaraju ekonomiju obima (economies of scale) u prilog malih proizvođača. U smislu alata za razvoj biznisa, geografske oznake porekla pokretač su stvaranja klastera i lokalne, ruralne integracije ne samo proizvođača, već i trgovaca, distributera, prevoznika, izvoznika. Kolektivnost (kvazi-monopol) prava na oznakama geografskog porekla podrazumeva da proizvođači i stejkholderi zajedno određuju standarde proizvodnje, podižu zajedničku menadžment platformu, vode računa o pitanjima kvaliteta, prave zajedničke marketing strategije i sl.435 Primer: Australijsko iskustvo sa vinom dobar je primer strateške upotrebe geografskih oznaka porekla za unapređenje lokalne industrije. Prepoznavanje Australije kao zemlje kvalitetnih vina dovelo ju je do sklapanja ugovora o vinu sa EU. Jedna vinarska kompanija upotrebila je „marketinšku sličicu” kao oznaku australijskog vina kako bi pogurala izvoz svojih vina u Veliku Britaniju sa 5.000 kutija u 1986. godini do milion kutija u 1994. Ona je naredne godine proglašena za najprodavaniju vinsku marku u Ujedinjenom kraljevstvu, premašivši čak i francuska i kalifornijska vina.436 Dalje, imitacija proizvoda sa geografskom oznakom porekla nanosi velike gubitke vlasnicima prava, i finansijske i u smislu reputacije. Konstantnost pokušaja tzv. „slobodnog jahanja” (vidi kod prava konkurencije) od strane imitatora nameće potrebu za adekvatnom pravnom zaštitom. Slabljenju autentičnosti proizvoda i moći potrošača da povezuje proizvod sa tačno određenim geografskim područjem doprinose i sami proizvođači kada kvalitetom podređene proizvode nude pod oznakom geografskog porekla ili

434 Vidi: UNCTAD Biotrade Initiative, http://www.biotrade.org/. United Nations Conference on Trade and Development (Konferencija UN o trgovini i razvoju), www.unctad. org 435 Opširnije vidi: Organization for an International Geographical Indications Network, www.origin-gi.com. Takođe, Evans, G. E., Blakeney, M.: Protection of geographical indications after doha: quo vadis?, Journal of International Economic Law, http://www. geographicindications.com/JIEL%20july2006%20GI.pdf 436 Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 151.

268

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

pak slične proizvode bez oznake ali pod prepoznatljivim imenom plasiraju na nova tržišta.

8. obaveznost korišćenja
Niko nije u obavezi da koristi oznake geografskog porekla, čak i u slučaju da proizvodi robu ili pruža usluge iste vrste u području koje je zaštićeno ovom granom industrijske svojine. Pravo upotrebe oznaka geografskog porekla apsolutno je fakultativno. Tek po sticanju statusa ovlašćenog korisnika prava na oznake geografskog porekla počinje obaveza strogog pridržavanja svih ustanovljenih, i pretežno visoko postavljenih, standarda za proizvode i/ili usluge sa geografskim poreklom.

9. oznaka geografskog porekla i oznaka porekla437 („made in”)
Vrlo je važno oznake geografskog porekla ne poistovećivati sa, tek naizgled, sličnom kategorijom – oznakom porekla robe. Oznaka porekla robe samo pruža informaciju o tome gde je proizvod proizveden (ili pak delovi sklopljeni), bez ikakvih indikacija o kvalitetu ili posebnim svojstvima proizvoda. Stoga, oznaka porekla robe („made in” – „proizvedeno u”) nije nikakva garancija porekla, načina proizvodnje ili kvaliteta proizvoda na koji se odnosi. Znakovi (često u praksi nazivani etiketama) „Made in China”, „Product of the USA”, „Swiss Made” ili „Proizvedeno u Srbiji” samo ukazuju na poreklo proizvoda. Oznaka „made in” poput žiga pored informativnog ima i značajna simbolička svojstva, pa se može govoriti o tri nivoa njegovog mogućeg tržišnog značenja i simbolike: identitet, imidž i goodwill zemlje porekla. Prepoznaljivost znaka podrazumeva uspostavljanje izvesnog pozitivnog stava kod potrošača, posredstvom prepoznatljivog proizvoda (švajcarska čokolada stvara pozitivan odnos prema Švajcarskoj, francusko vino prema Francuskoj, kao

437 Engl. Indication of source; franc. Indication de provenance.

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAIETIKETE

269

što bi fruškogorska vina, vina sa peska mogla da budu dobra polazna osnova za stvaranje pozitivnog brenda naše zemlje).438

10. oznake geografskog porekla i etikete
S druge strane, u obeležavanju proizvoda koriste se etikete koje upućuju na poseban kvalitet ili osobine proizvoda, ali ne moraju automatski da znače i geografsko poreklo439. Npr. u Francuskoj, crvena etiketa je oznaka superiornog kvaliteta. U uporednoj praksi etiketa „bio” oznaka je za proizvod dobijen na organski način. Reč etiketa je francuskog porekla (etiquette) i znači mali natpis na hartiji ili drugom materijalu koji se stavlja na robu ili ambalažu robe, sa ciljem da potrošača informiše o kvalitetu, ceni, načinu upotrebe, načinu čuvanja ili održavanja robe.440

11. simbol kao oznaka porekla
Oznake geografskog porekla ne moraju se sastojati samo od reči, već mogu sadržati i simbole. Simbol nosi neverbalnu poruku o poreklu proizvoda. Primeri: Ajfelova kula za Pariz, sombrero za Meksiko, Bridge Tower (čuveni londonski most) za London, Materhorn (vrh u Alpima) za Švajcarsku, kengur za Australiju.
438 „Na uspešan brend gledaće se kao na ključno nacionalno dobro. Nijedna zemlja neće moći da ignoriše način na koji je ostatak sveta vidi.” (Olins, V.: O brendu) 439 Oznake geografskog porekla nisu ni oznake posebnog svojstva u smislu člana 39. Zakona o trgovini. Oznake posebnog svojstva su oznake robe ili usluge kojima se one ističu u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom testiranju. Oznaka geografskog porekla nije ni deklaracija. Deklaracija je dokument koji sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa prirodom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji porekla (kao zemlja porekla može se navesti EU), datumu proizvodnje, roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu ili klasi, upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe. Ona može sadržati i podatke na stranom jeziku, žig, bar kod (ili GTIN identifikaciju). Mora se nalaziti na robi, odnosno njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot), ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), istaknuta uočljivo, odnosno u katalogu koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine. (prema članu 40. Zakona o trgovini, o kome više u delu o konkurenciji) 440 Prema Kukoleča, S.: Organizaciono poslovni leksikon, Beograd 1996.

270

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

12. naziv proizvoda sa oznakom geografskog porekla
Oznakom geografskog porekla prevashodno se štiti poreklo proizvoda, zbog čega ona najčešće nosi naziv područja odakle potiče proizvod koji je njome obeležen. Iz tog razloga, u literaturi se govori o geografskom nazivu proizvoda.441 Geografski naziv čini tako deo naziva proizvoda pod kojim se on plasira na tržište. Primer: Kladovski kavijar je komercijalno ime proizvoda, i sastoji se od geografskog naziva (kladovski) koji upućuje na geografsko poreklo, i naziv proizvoda (kavijar) koji upućuje na vrstu proizvoda.442
441 Što ne znači da proizvod ima dva imena. 442 Samo se s proleća u Dunavu mreste morune, mamutske ribe Sredozemnog mora. Velike i po nekoliko metara, teške pola tone, katkad i više, trome od ikre koje u sebi nose i umorne od dugog puta koje su prešle sledeći iskonski zov, dolaze u toplu vodu Dunava da donesu život. Razume se, niže od Đerdapa 2, hidrocentrale koja je Srbiji donela svetlo, a morunama mrak, skraćujući njihov put mrešćenja za oko hiljadu kilometara. Ali u prolećnim danima, kad voda dostigne temperaturu od 17 stepeni, veliki mrest počinje i uzvodno od hidrocentrale. U prostranim bazenima Stanka Birucića, već tri godine, živi hiljadu moruna i isto toliko jesetri. Kad dostignu polnu zrelost, a to je još za oko tri godine, one će davati najluksuzniju poslasticu na svetu – crni kavijar. Pre nego što je hidrocentrala pregradila reku, kladovski crni kavijar bio je nadaleko čuven. Onda je morunama presečen put i nestalo je kavijara uzvodno od Negotina. Zašto je crni kladovski kavijar najbolji na svetu? Zato što pomenute morune plivaju dve hiljade kilometara i nemaju grama sala. Iako u bazenima, one plivaju u autotrakama ili akvaputevima. One to ne znaju i voda ih laže. Plivaju neumorno danju, noću, sve u krug, a misle da idu uzvodno. Nemaju mesta da se okrenu, jer kad bi mogle, shvatile bi da su u zatvoru. Pre par godina, kada je izvozio kavijar za Ameriku, Birucić je, kao i mnogi drugi, dobijao kavijar od jesetre i morune na veoma surov način. Ženke koje su išle uzvodno na mrešćenje lovili su u Donjem Dunavu i uglavnom retko je koja preživela ceđenje ikre iz utrobe. Evropska unija zabranila je dobijanje kavijara na taj način. Priznaje se samo onaj dobijen iz akvakulture. Zato se sada, po novim uslovima, ikra uzima stimulacijom hipotalamusa ili operacijom. Za dvadeset kilograma ikre, koliko u proseku ima, ubijana je cela riba od sto, dvesta kila. Poslednjih godina, one se operišu. U Iranu, morune se i po pet puta operišu. Napravi se mali rez, izvadi ikra, a riba vrati u bazen. Cena kladovskog kavijara, iz akvakulture, procenjuje se na 2.000 dolara po kilogramu. Ruski i iranski (koji se izvozi u 50 tona godišnje) kavijari su masni, jer oni ribe vade iz Kaspijskog i Sredozemnog mora. Ribe slabo plivaju, masne su. Iako je za spravljanje kavijara potrebna samo so, recept je najtraženija tajna. Rusi kriju recept. Ali, opet, Iranci ništa nisu krili. Kod njih je sve državno, pa valjda zato. Kladovski kavijar pravi se po njihovom receptu. Vidi o ovome vidi: http://brendovisrbije.com/vesti/operacija-kavijar.html

TRADIcIONALNI,ISTORIJSKIIhOmONImNINAZIVI

271

13. tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi
Ukoliko ispunjavaju uslove za pravnu zaštitu (o kojima će kasnije biti više reči), i tradicionalni, istorijski i homonimni nazivi mogu biti predmet oznake geografskog porekla. Tradicionalni naziv je opštepoznat naziv proizvoda iz određenog područja, postavši takav dugom upotrebom u prometu, iako u sebi može da ne nosi geografski naziv određene zemlje, regiona ili lokaliteta. Primer: Šljivovica kao naziv rakije od šljive koja se proizvodi u Šumadiji443, Čačanka kao naziv rakije od šljive sorte Čačanka, stvorene u Čačku, ali koja se proizvodi širom Srbije444, Kastro za kubanske cigare, Feta za meki sir iz Grčke, Njeguški pršut, Bermet. Istorijski naziv (arhaični) jeste naziv koji više nije u svakodnevnoj upotrebi, ali jasno ukazuje na poreklo proizvoda ili usluga. Bohemia je istorijska regija, koja se danas nalazi u Republici Češkoj, i koja danas u celom svetu predstavlja geografsku indikaciju proizvoda iz ove evropske zemlje, pogotovo češkog kristala. Homonimni nazivi su u pisanom ili izgovorenom obliku identični ili gotovo identični nazivi dva ili više mesta odakle potiče proizvod. U slučaju homonimnih naziva, zaštita takvih geografskih naziva priznaje se svim zainteresovanim licima na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tretiranja proizvođača na tržištu i istinitog obaveštavanja potrošača, osim u situaciji koja može izazvati zabunu u javnosti o tačnom geografskom poreklu proizvoda ili usluge.445

14. „nepravi” (ili fantastični) i pseudogeografski nazivi
Postoje i „nepravi” geografski nazivi proizvoda, koji sadrže geografski pojam ali ne upućuju na geografsko poreklo tako označenog proizvoda. Primeri: Eskimko za sladoled, Mont Blanc za nalivpero, Atlantic za sapun, Mars za čokolade.

443 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 165. 444 Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 275. 445 Ibid, član 22. sporazuma TRIPS.

272

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

Pseudogeografski nazivi su oni koji označavaju ime proizvoda iz nekog područja, ali stvarno nemaju nikakve veze sa tim područjem. Primeri: frankfurtske kobasice, nazvane po mesaru Frankfurteru, a ne po gradu Frankfurtu, bečka šnicla, ruska salata, pomfrit (na engl. french fries) itd. Fantastični i pseudogeografski nazivi ne mogu biti registrovani kao oznake geografskog porekla, jer nemaju veze sa stvarnim područjem porekla proizvoda.

15. Proizvodi i usluge sa oznakama geografskog porekla
Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni, poljoprivredni, prehrambeni, industrijski (šefildski čelik) i proizvodi domaće radinosti (čipka iz Notingema, svila Kancheepuram iz Indije) i usluge.446 Prirodni proizvod je proizvod čiji je poseban kvalitet rezultat prirodnog faktora, npr.: brački i venčački mermer, granit, vode (izvorska, mineralna, oligomineralna). Poljoprivredni proizvodi su primarni i proizvodi prvog stepena njihove prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji koja obuhvata proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, pčela, gajenje pečuraka, puževa, začina i lekovitog bilja, stakleničku i plasteničku proizvodnju itd.447 Prehrambeni proizvod je supstanca, prerađena ili delimično prerađena, a namenjena za ishranu ljudi ili se opravdano može koristiti za ljudsku upotrebu. Prehrambeni proizvod jeste i piće, guma za žvakanje ili bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje.448 Proizvodi domaće radinosti su predmeti kod kojih preovlađuje ručni rad i koji imaju estetsko obeležje izraženo narodnom umetnošću. Domaćom radinošću smatraju se procesi: pletenja, tkanja, kukičanja tj. heklanja i necovanja (izrada čipke, stolnjaka, ukrasnih detalja, odevnih predmeta i sl.), vez raznih tekstilnih proizvoda, izrade suvenira, narodnih nošnji i predmeta sa
446 Po članu 2. Zakona o oznakama geografskog porekla, koji sadrži jednu novinu u odnosu na stari Zakon o oznakama geografskog porekla (Službeni list SCG br. 20/06), a to su prehrambeni proizvodi. 447 Po zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 41/09) 448 U futoškom svežem i kiselom kupusu (registrovano ime porekla pod brojem 50) sadržana je vekovna tradicija, jedinstveni mikroklimatski uslovi i umeće ljudi koje se vekovima prenosi sa generacije na generaciju.

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLAIŽIg

273

narodnim vezom, izrade proizvoda drvne domaće galanterije (vretena, oklagije, drvena korita i sl.), kao i ručne izrade predmeta od sitnih otpadaka od kože, tekstila, klirita itd.449 Inostrana praksa pokazuje da oznake geografskog porekla mogu, pod određenim uslovima, nositi sledeći tipovi proizvoda: žive životinje, mlečni proizvodi, jaja ptica, prirodni med, morski plodovi, prerađevine (možda je izraz proizvodi bolji – engl. preparations) od mesa i ribe, zatim povrće, biljke, korenje i gomolje koje mogu služiti kao hrana, jestivo voće, prerađevine od voća i povrća, kafa, čaj, začini, žitarice, šećer, grah kokoa, duvan, kaučuk, prirodna smola, pića od biljnih ekstrakata, piva i druga fermentisana pića, vina i druga alkoholna pića, proizvodi nastali ručnim radom itd.450 Pariska konvencija u članu 1, stav 3. kaže: Industrijska svojina podrazumeva se u najširem značenju i odnosi se ne samo na industriju i trgovinu u pravom smislu te reči, već i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealije, listove duvana, voće, stoku, rude, mineralne vode, piva, cveće, brašna.

16. oznake geografskog porekla i žig
Dok žig ukazuje na poreklo proizvoda u smislu proizvođača, dotle oznaka geografskog porekla ukazuje na poreklo proizvoda u smislu geografskog područja. Za razliku od individualnog žiga, zbog svog „nepotpuno” isključivog karaktera, oznaka geografskog porekla može imati više ovlašćenih korisnika koji su u praksi omogućeni da koriste istu oznaku za isti proizvod. S tim u vezi, kada se govori o odnosu žiga i oznaka geografskog porekla, uglavnom se misli na sertifikacioni i/ili kolektivan žig. Iz razloga dodatne zaštite, lica, čiji proizvod potiče sa određenog geografskog područja i poseduje tražena karakteristično-kvalitativna svojstva, mogu se udružiti u neku od formi pravnog lica i registrovati ime geografskog
449 Bezdanski damast je geografska oznaka registrovana 2010. godine pod brojem 54. Reč je o starom zanatu – tkanju na drvenim razbojima iz 19. veka – koji kao jedinstven u svetu proizvodi tekstil (svileni damast) u Bezdanu, nedaleko od Sombora. 450 Izvor: Guide du demandeur indications geografique, Institut national des appelations d’origine, France. Nacionalni institut za oznake geografskog porekla i kvalitet u Parizu jedan je od najvećih i najrespektabilnijih zavoda u svetu za ovu granu industrijske svojine. Vidi: www.inao.gouv.fr

274

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

područja kao kolektivni žig. S obzirom na to da je oznaka geografskog porekla jače pravo, na eventualno takav žig primenjivaće se pravila koja važe za oznaku geografskog porekla. U nekim zemljama, geografsko poreklo se može zaštititi jedino sertifikacionim žigom (npr. SAD).451 Primer: „Bordo” i „Šampanj” mogu koristiti svi uzgajivači vina u regiji Bordo i Šampanj, ali jedino pravno lice „Moe&Šandon” može nazvati svoj šampanjac „Moe&Šandon®” i zaštititi žigom. U slučaju kolizije ranije registrovanog žiga i nove oznake geografskog porekla, zbog njihove identičnosti ili sličnosti, jače je pravo prvo stečeno, odnosno pravo na žig neće trpeti ograničenja ako je žig prijavljen i/ili upotrebljavan u dobroj veri.

17. uslovi za pravnu zaštitu (pozitivni uslovi zaštite)
Da bi poreklo proizvoda ili usluge bilo zaštićeno oznakom geografskog porekla, neophodno je da budu zadovoljeni određeni materijalno-pravni (odnose se na proizvod) i formalno-pravni uslovi (odnose se na postupak). Pozitivni uslovi zaštite proizilaze iz načela specijalnosti452, koji važi kod svih znakova razlikovanja, i oni glase ovako: 1) Proizvod sa oznakom geografskog porekla mora poticati sa označenog geografskog područja; usluga sa oznakom geografskog po451 Iz različitog pristupa shvatanju upotrebne vrednosti industrijske svojine, primetna je značajna razlika između SAD i EU. Praksa u SAD svedoči da je tamošnja zaštita industrijske svojine stavljena u svrhu njene komercijalne eksploatacije globalno, te je žig i više nego dominantni oblik zaštite svih modela komercijalnih imena (uključujući i oznaka porekla), s obzirom na to da žigovi pripadaju pojedincu ili korporaciji (važna napomena: korporacija ima status fizičkog lica pred zakonima SAD), koji njima mogu kao jedini vlasnici trgovati slobodno. Stoga, SAD brane stanovište da je međunarodna registracija oznaka geografskog porekla žigom krajnje zadovoljavajuća. Nasuprot tome, Evropska unija zastupa stav da se pojedinačni proizvođači ne mogu baviti prometom oznaka geografskog porekla (što bi mogli sa žigom) jer oznake pripadaju samom području odakle potiču proizvodi ili usluge, i imaju javno-pravni karakter (za razliku od žiga, koji ima privatno-pravni karakter). Takođe, po praksi u EU, nije moguće da proizvođač preseli proizvodnju proizvoda sa oznakom geografskog porekla iz jednog područja u drugi i da pri tom zadrži naziv prvog područja u obeležavanju proizvoda (za razliku od žiga koji prati svaku promenu domicila proizvodnje). 452 načelo specijalnosti kod oznaka geografskog porekla ne trpi izuzetke.

NAZIVIKOJISENEmOgUZAšTITITIOZNAKAmAgEOgRAfSKOgPOREKLA

275

rekla mora biti pružana na označenom geografskom području. (geografska veza proizvoda i geografskog područja) 2) Proizvod mora posedovati specifična kvalitativna svojstva karakteristična za konkretnu vrstu proizvoda sa označenog geografskog područja; usluga mora posedovati specifična kvalitativna svojstva karakteristična za konkretnu vrstu usluge na označenom geografskom području. (različitost od istih ili sličnih proizvoda koji potiču iz drugog geografskog područja) 3) Označeno geografsko područje mora imati prepoznatljive prirodne faktore, odnosno tipične prirodne uslove (npr. klimatske prilike, salinitet zemljišta, broj sunčanih dana) neophodne za proizvodnju određenog proizvoda i/ili pružanje određene usluge (npr. zdravstveni turizam); u označenom geografskom području ljudski kapital mora biti tako organizovan (npr. veština ljudi ili način proizvodnje, tradicija) da pruža posebnost u proizvodnji određenog proizvoda i/ili pružanju određene usluge. (uzročna veza svojstava proizvoda i odlika geografskog područja) Kvalitet proizvoda sa geografskim poreklom najčešće je rezultat zajedništva prirodnih i ljudskih (društvenih) činilaca. Poseban uslov za zaštitu jeste odsustvo svih tzv. negativnih uslova zaštite.

18. nazivi koji se ne mogu zaštititi oznakama geografskog porekla
Oznakom geografskog porekla ne može da se zaštiti naziv (negativan uslovi zaštite): 1) čije je objavljivanje ili upotreba protivno javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima (izuzetak su geografska područja koja u imenu sadrže ime nekog sveca ili reč koja bi mogla biti provokacija moralnim načelima – takva područja su toponimi (imena mesta), a ne izbor nekog lica) 2) koji predstavlja ime zaštićene biljne sorte ili životinjske vrste, ukoliko može da stvori zabunu kod potrošača u pogledu stvarnog porekla proizvoda (ovakvi nazivi moraju ostati slobodni za upotrebu)

276

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

3) čiji izgled ili sadržaj može da stvori zabunu kod potrošača u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, načina proizvodnje ili drugih karakteristika proizvoda 4) koji je istovetan ili bitno sličan ranije registrovanom žigu, ukoliko, s obzirom na reputaciju, poznatost i dužinu upotrebe tog žiga postoji mogućnost nastanka zabune kod potrošača u pogledu proizvođačkog porekla proizvoda 5) koji predstavlja tačan naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa kog proizvod potiče, ali koji kod potrošača izaziva lažnu predstavu da proizvod potiče iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta 6) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generičan, odnosno uobičajen naziv za označavanje određenog proizvoda. Primeri: „Dižonski senf” je tip senfa koji vodi poreklo iz francuskog grada Dižona; međutim, vremenom, on je počeo da označava izvestan tip senfa koji se proizvodi na mnogim mestima; stoga je „dižonski senf” danas generička oznaka i odnosi se na tip proizvoda, pre nego na mesto nastanka. Znači, ako se ime nekog mesta koristi kao oznaka posebnog tipa proizvoda, pre nego li oznaka porekla tog proizvoda, onda termin više ne funkcioniše kao geografska oznaka. Kolonjska (engl. cologne, što je i naziv nemačkog grada Kelna) je danas generičan termin za određenu vrstu toaletne vode, bez obzira na to da li se pravi u regiji grada Kelna ili ne. Iako sa istorijom geografskog porekla, potrošnja sira čedar u SAD toliko je velika da je sir čedar postao uobičajen naziv, koji zbog toga ne može biti zaštićen. Specifičniji naziv ovog proizvoda, kao što je „West Country farmhouse Cheddar cheese”, registrovan je oznakom geografskog porekla. Nasuprot, sir feta u EU nije proglašen za generični pojam, pa je i zaštićen oznakom geografskog porekla. Zbog neuravnotežene pravne prakse u zemljama sveta, postoje situacije kada je isti naziv u jednoj državi prihvaćen kao oznaka geografskog porekla, a u drugoj nije. Npr. Šampanjac, za koga smo rekli da se u Francuskoj može proizvoditi samo u regiji Šampanj i uz određene standarde kvaliteta, u SAD ga smatraju „polugeneričnim” nazivom koji na teritoriji SAD mogu nositi i penušava vina koja se proizvode van francuske regije Šampanj.

POREKLOSIROVINA

277

7) koji nije zaštićen, ili je prestao da bude zaštićen u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.

19. Poreklo sirovina
Rekli smo da oznake geografskog porekla traže da se priprema, prerada i proizvodnja u celosti odvijaju na određenom ograničenom području, koje predstavlja područje porekla proizvoda i čiji se naziv štiti. Poreklo sirovina453 važno je odstupanje od toga, čime je zakonodavac proširio mogućnost registracije oznaka geografskog porekla i kad sirovine za proizvodnju potiču sa područja šireg ili različitog od područja prerade.454 Tako, proizvod može nositi oznaku geografskog porekla ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi: 1) dokazano tradicionalno obeležje, visoka reputacija i dobra poznatost proizvoda 2) ograničenost područja proizvodnje sirovina 3) postojanje posebnih uslova za proizvodnju sirovina 4) sistem inspekcijske kontrole ispunjenosti tih posebnih uslova. Praksa traži i bitnu sličnost prirodnih uslova između područja proizvodnje sirovina i područja prerade istih. U slučaju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, sirovinama se smatraju samo žive životinje, meso i mleko.455 Zbog velike praktične važnosti, koja suštinski menja sadržaj i obim prava na oznake geografskog porekla, objasnimo uvođenje odredbe o poreklu sirovina: Potreba uvođenja ove odredbe proizilazi iz činjenice da u slučaju nekih proizvoda za koje postoji interes da budu zaštićeni imenom porekla, sirovine koje služe za proizvodnju tih proizvoda potiču sa područja koje je širo ili različitog od područja prerade. U pojedinim regionima, više ne postoje autohtone rase životinja čije se meso, odnosno mleko koristi kao sirovina za proizvodnju prehrambenog proizvoda koji se želi zaštititi. Imajući u
453 Nova zakonodavna odredba u odnosu na prethodni Zakon o oznakama geografskog porekla (Službeni list SCG, br. 20/2006) 454 Član 7. Zakona o oznakama geografskog porekla. 455 Saglasno Uredbi Saveta EU 510/06 o zaštiti geografskih oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode.

278

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

vidu to da je u Srbiji sve više regiona u kojima se gube autohtone rase životinja, postoji realna opasnost da u dogledno vreme strogom primenom definicije imena porekla više ne bi bilo moguće nazive tih geografskih lokaliteta zaštititi imenom porekla, iako ta oznaka ima dokazano tradicionalno obeležje i izuzetnu reputaciju, a to bi nanelo ogromnu štetu našim poljoprivrednim potrošačima. Primena ovakvih sirovina moguća je samo ako postoji sistem inspekcijske kontrole ispunjenosti posebnih uslova, čime se praktično onemogućava korišćenje sirovina koje potiču iz regiona čiji prirodni uslovi nisu odgovarajući uslovima na datom području ili genetski modifikovanih sirovina.456

456 Za Srbiju, imidž autohtonog proizvoda ostao je potpuno ekonomski nevalorizovan. Najtragičniji gubitak nije zapostavljanje pojedinih tehnologija proizvodnje, već gubitak adekvatne sirovinske osnove, poreklom od autohtonih rasa domaćih životinja. Tako, na primer, danas je veoma teško izatkati pravi pirotski ćilim, jer pirotske pramenke gotovo da i nema. Pirotska pramenka (engl. Pirot’s Zackel) najviše se gaji u brdsko-planinskom regionu Stare i Suve planine. Od njene iako grube vune vekovima se izrađuju čuveni pirotski ćilimi. Danas je originalnost ovog lokalnog proizvoda pod pitanjem, jer se za njegovo tkanje često koristi finija vuna meliorisanih, pa i stranih rasa ovaca. I mleko pirotske ovce poznato je po jednom autohtonom proizvodu – staroplaninskom kačkavalju (zaštićeno ime porekla, reg. br. 54). Budući da su proizvodi sa tradicionalnom tehnologijom izrade i geografskim poreklom izuzetno cenjeni i traženi na platežno sposobnim tržištima, na kojima je prodor sa konvencionalnim proizvodom sve teži, očuvanje životinjskih genetičkih resursa je imperativ. Primeri dobre prakse su Italija – mocarela sir od bivoljeg mleka, i Mađarska – mesne prerađevine od mangulice. Iako je Mađari smatraju svojom, mangulica je nastala od šumadinke, kada je još 1833. godine knjaz Miloš mađarskom vlastelinu, palatinu Jozefu, poklonio dva nerasta i 10 krmača. Na imanju Kiš Jeno stvorena je mangulica odgajivanjem u boljim uslovima nege, smeštaja i ishrane, pa je dobijena i produktivnija rasa svinje. Neke od prednosti autohtone mangulice u odnosu na plemenite rase svinja su: otpornost na nespecifične uzročnike bolesti, prilagođenost na kontinentalnu klimu, u mesu i masti sadrži znatno veću količinu LDL holesterola ili tzv. pozitivnog holesterola, koga u terapijske svrhe mogu koristiti i ljudi sa povišenim nivoom holesterola u krvi. Od mangulice se proizvodi meso i mast vrhunskog kvaliteta. Jedna od najvećih domaćih farmi mangulice nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, gde je introdukovano i nekoliko drugih autohtonih rasa životinja. (Opširnije o ovome videti kod Stojanović, S., Đorđević-Milošević, S.: Autohtone rase domaćih životinja u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd 2003, i na veb-stranici: www.zasavica.org.rs)

VINASAOZNAKOmgEOgRAfSKOgPOREKLA

279

20. vina sa oznakom geografskog porekla
Odredbe Zakona o oznakama geografskog porekla ne primenjuju se na vino i rakiju i druga alkoholna pića u delu u kome su sticanje i sistem zaštite, kao i ostvarivanje prava korišćenja oznake geografskog porekla na tim proizvodima uređeni posebnim propisima. Zakon o vinu457 uređuje označavanje vina sa geografskim poreklom, dok Zakon o oznakama geografskog porekla uređuje međunarodnu registraciju oznaka geografskog porekla vina. Zakonom o vinu i Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima zaštita oznaka geografskog porekla je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tako proizvođač može da proizvodi vino sa geografskim poreklom ako prethodno pribavi rešenje Ministarstva o priznavanju oznake za to vino sa geografskim poreklom. Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire od grožđa vinskih sorti vinove loze. Vino sa geografskim poreklom spada u mirna vina, a deli se na regionalna i kvalitetna vina sa geografskim poreklom, koja se dalje razvrstavaju na kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom, i vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom.458

457 zakon o vinu Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 41/09). Zanimljivo je da su pomoć našem zakonodavcu u donošenju regulative pružili stručnjaci iz španske regije Rioha, čuvene po vinogradarstvu. 458 Ovakva kategorizacija vina vrši se u odnosu na sorte vinove loze od kojih se proizvodi vino, pa tako: regionalno vino proizvodi se od grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, odnosno sorti dobijenih ukrštanjem sorti vrste Vitis vinifera L i drugih vrsta iz roda Vitis, poreklom najmanje 85% iz istog vinogradarskog regiona; kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom se proizvodi grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L sa izraženim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona; vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L, sa naročito izraženim karakteristikama za sortu ili sorte, poreklom iz istog vinogradarskog rejona. Zajednički uslov je da se proizvodnja i prerada grožđa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona (po članu 8. Zakona o vinu).

280

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

20.1. Obeležavanje vina sa geografskim poreklom
se: Vino sa geografskim poreklom nosi evidencionu markicu, a označava 1) oznakom geografskog porekla, 2) tradicionalnom oznakom 3) priznatim tradicionalnim nazivom. 20.1.1. Oznaka geografskog porekla Oznake geografskog porekla su geografska oznaka i oznaka kontrolisanog geografskog porekla. Da bi vino nosilo geografsku oznaku (naziv regiona), ono mora posedovati kvalitet, ugled i druge specifične karakteristike koje se pripisuju njegovom geografskom poreklu, mora biti proizvedeno od najmanje 85% grožđa iz tog regiona, mora biti proizvedeno u tom regionu i mora biti proizvedeno od jedne ili više sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L459, odnosno sorti dobijenih ukrštanjem sorti vrste Vitis vinifera L i drugih sorti iz roda Vitis. Oznaku kontrolisanog geografskog porekla (naziv rejona ili vinogorja) nosi vino čiji su kvalitet i svojstva uslovljeni isključivo datim rejonom ili vinogorjem sa prirodnim i ljudskim faktorima, proizvedeno (uključujući i grožđe) samo u datom rejonu, i to od jedne ili više sorti vinove loze vrste Vitis vinifera L. Naziv rejona ili vinogorja trpi dodatak u vidu naziva lokaliteta (potesa) ili vinogradarske oaze, ukoliko grožđe potiče sa tog potesa ili oaze. 20.1.2. Tradicionalna oznaka Tradicionalne oznake su oznake kvalitetne kategorije (geografska indikacija, kontrolisano poreklo i kvalitet, i kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet) i dodatna oznaka. Geografska indikacija (akronim GI) stoji za regionalno vino, kontrolisano poreklo i kvalitet (KPK) za vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom, a oznaka kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet (KGPK) za vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim poreklom i kvali-

459 Vitis vinifera je latinski naziv za vinovu lozu, a L predstavlja podrod Vitis labrusca.

RAKIJAIDRUgAALKOhOLNAPIćASAgEOgRAfSKImPOREKLOm

281

tetom. Oznake kvalitetne kategorije navode se jedino uz oznaku geografskog porekla. Dodatna oznaka znači da vino poseduje posebne osobine ili je proizvedeno posebnim načinom proizvodnje. Praksa poznaje sledeće dodatne oznake: mlado vino, sopstvena proizvodnja, arhivsko (ili rezerva) vino, vino od grožđa proizvedenog organskom metodom, kasna berba, probirna berba, odabrane bobice suvarak, itd. Dodatna oznaka navodi se jedino uz oznaku geografskog porekla i oznaku kvalitetne kategorije. 20.1.3. Priznati tradicionalni naziv Priznati tradicionalni naziv može nositi vino sa tradicionalnim načinom proizvodnje na određenom vinogradarskom području, posebnim svojstvima i dokazanim nepromenjenim, dugogodišnjim kvalitetom.

21. Rakija i druga alkoholna pića sa geografskim poreklom
Rakija je alkoholno piće proizvedeno destilacijom fermentisanog kljuka, matičnog soka, komine ili pikea voća, grožđa, jestivih šumskih plodova i drugih sirovina poljoprivrednog porekla sa minimalnim sadržajem etanola 15% v/v (volume to volume) i sa sačuvanim specifičnim senzornim osobinama koje potiču od sirovine od koje je proizvedena. Druga alkoholna pića dela se na žestoka alkoholna pića i ostala alkoholna pića. Žestoka alkoholna pića su alkoholna pića proizvedena od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, odnosno mešanjem etanola poljoprivrednog porekla, rakije i destilata poljoprivrednog porekla, odnosno mešanjem drugih žestokih pića, rakije i destilata poljoprivrednog porekla uz dodatak dozvoljenih aditiva, zaslađivača, boja i aroma sa minimalnim sadržajem etanola 15% v/v.460 Ostala alkoholna pića su ona koja se proizvode po specifikaciji koju donosi proizvođač, odnosno obezbeđuje uvoznik.

460 Po članu 6. zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima (Službeni glasnik RS, br. 41/09) po kome su izuzetak od minimalnog sadržaja etanola likeri od jaja kod kojih je minimalni sadržaj etanola 14% v/v.

282

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

21.1. Označavanje rakije i drugih alkoholnih pića
Rakija i druga alkoholna pića označavaju se geografskom oznakom porekla, tradicionalnom oznakom i ostalim oznakama. Slično ostalim proizvodima sa oznakom geografskog poreklom, tako se geografskom oznakom porekla rakije i drugih alkoholnih pića obeležavaju rakija i druga alkoholna pića čiji se kvalitet, reputacija ili druge karakteristike mogu suštinski pripisati geografskom području sa koga potiču. Geografska oznaka porekla može nositi i ime koje nije administrativni naziv nekog područja, ako je dugom upotrebom postalo opštepoznato kao oznaka za rakiju ili drugo alkoholno piće sa tog područja (tradicionalna oznaka) ili ukoliko se radi o istorijskom nazivu toga područja.461

21.2. Rakija i alkoholna pića kao dobra od opšteg interesa
Važno je i zanimljivo da zakonodavac rakiju i druga alkoholna pića sa oznakom geografskog porekla prepoznaje kao dobra od opšteg interesa Republike Srbije. Takvo određenje ima značajnu implikaciju u smislu da ti nazivi ne mogu protekom vremena postati generični ili uobičajeni za obeležavanje određene rakije ili nekog alkoholnog pića. Zakonodavac posebno određuje sledeća specifična pića, ukoliko su proizvedena na određenom području u Srbiji i ispisana ćiriličnim ili latičnim pismom, kao dobra od opšteg interesa i zaštićena oznakom geografskog porekla: Šljivovica, Lozovača iz Pomoravlja, Vršačka lozovača, Timočka lozovača, Smederevska lozovača, Vršačka komovica, Župska komovica, Jastrebačka komovica, Šumadijski čaj, Lincura iz Šumadije, Pirotska lincura, Travarica iz Homolja, Travarica iz Toplice i Klekovača iz Bajine bašte. Međunarodnu prepoznatljivost i zaštitu u kategoriji rakija i drugih alkoholnih pića sa geografskim poreklom (ekskluzivitet u smislu zemlje porekla), između ostalih, imaju: uzo (zemlje porekla Grčka i Kipar), grapa (Italija), sangrija (Španija i Portugal), klarea (Španija) itd.

461 Ostalim oznakama mogu se označavati rakija i druga alkoholna pića sa posebnim karakteristikama kvaliteta i godinama starenja, a njihova upotreba može biti samostalna ili zajedno sa geografskom oznakom porekla i tradicionolnom oznakom (član 15. Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima).

POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI

283

22. Postupak zaštite u srbiji
Zaštita oznake geografskog porekla, kao upravni postupak, objedinjuje dva različita postupka: 1) Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla (preduslov za sticanje prava) 2) Postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla (sticanje prava). Postupak za registraciju oznake geografskog porekla pokreće se ukoliko se pred Zavodom prvi put ustanovljava oznaka geografskog porekla. Dalje, ako je oznaka geografskog porekla već registrovana i zabeležena u registru koji vodi Zavod, zainteresovana strana može pokrenuti postupak za priznanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla. Bez ustanovljene oznake geografskog porekla nema ni zaštite, ni prava.462

22.1. Nosilac prava pokretanja postupka za registrovanje oznaka geografskog porekla
Nosioci aktivne legitimacije za pokretanje postupka za registraciju imena porekla ili geografske oznake mogu biti: 1) domaća fizička ili pravna lica koja na određenom geografskom području proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog geografskog područja 2) udruženja lica koja na određenom geografskom području proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog geografskog područja, privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zaintere-

462 U svetu još uvek vlada diverzitet paralelnih sistema registrovanja i zaštite oznaka geografskog porekla, što otežava unifikaciju njihovih zaštita na međunarodnom nivou. Uporedna praksa na nacionalnom nivou sagledava nekoliko načina (sistema) zaštite: 1. zaštita posebnim pravnim propisima, koja se zasniva na odlukama nadležnih organa (primer Republika Srbija, Rusija, Češka); 2. zaštita pravnim propisima koji regulišu nelojalnu konkurenciju; 3. zaštita kroz pravne mehanizme kolektivnog i sertifikacionog žiga (primer SAD); 4. zaštita na osnovu neposredne primene zakonodavnih pravila i odluka jurisprudencije, tzv. sudski sistem (primer Francuska).

284

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

sovani za zaštitu imena porekla ili geografske oznake u okviru svojih aktivnosti463 3) strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji porekla, kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora464 (bilateralnih i multilateralnih). Da bi neko lice moglo podneti prijavu za registrovanje oznake geografskog porekla Zavodu, neophodno je da se ono u tom trenutku već nalazi u procesu obavljanja privredne aktivnosti na odnosnom geografskom području i da proizvodi određenu robu ili pruža određene usluge koje mogu biti predmet prava na oznaku geografskog porekla. To znači da se ne može tražiti oznaka geografskog porekla za proizvode koji će se tek proizvoditi, ili za one vrste proizvoda koji nisu pravom obuhvaćeni kao proizvodi koji mogu biti obeleženi ovakvim oznakama. Važno je znati da prijava može da se odnosi samo na jednu oznaku geografskog područja i samo na jednu vrstu proizvoda (načelo specijalnosti).

22.2. Pravo prvenstva
Zbog karaktera prava na oznake geografskog porekla, princip prvenstva podnošenja prijave nema značaja za uživanje prava oznake geografskog porekla. Pravo oznaka geografskog porekla ne priznaje se u interesu pojedinca. Jednom ustanovljena za određeni proizvod ili uslugu, oznaka geografskog porekla postaje dostupna svakom ko proizvodi taj proizvod ili nudi odnosnu uslugu na datom geografskom području, a čiji proizvodi ili usluge ispunjavaju standarde predviđene u postupku registrovanja. Zato se kaže da su oznake geografskog porekla kolektivno pravo. Kolektivnost donekle krnji isključivost i ekskluzivnost ove grane industrijske svojine. Isključivost, doduše, znači da samo onaj ko stekne status ovlašćenog korisnika može uživati ova prava, a ekskluzivnost da samo onaj
463 Kako je zakonodavac obrazložio, ovim se obezbeđuje da ustanovljenje oznaka porekla ne zavisi samo od znanja i volje proizvođača konkretnih proizvoda. 464 Najvažniji multilateralni ugovori su: Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine – TRIPS, Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine, Lisabonski sporazum o zaštiti oznaka geografskog porekla i njihovom međunarodnom registrovanju, i madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima.

POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI

285

ko zaista proizvodi po traženim standardima i u naznačenom geografskom području polaže prava da svoje proizvode ili usluge distancira od drugih oznakom geografskog porekla. Ipak, s obzirom na to da sadržina i obim prava oznaka geografskog porekla jednog proizvođača ne sprečavaju druge da takođe apliciraju za istu sadržinu i obim prava, pravo prvenstva nema značaja.

22.3. Sadržaj prijava
Prijava za registraciju oznake geografskog porekla sadrži: 1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake 2) opis geografskog područja 3) podatke o specifičnim karakteristikama proizvoda. 22.3.1. Zahtev za registrovanje imena porekla Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake, sadrži sledeće bitne elemente: 1) podatke o podnosiocu prijave 2) geografski naziv koji se štiti 3) vrstu proizvoda koji se obeležava određenim geografskim nazivom 4) geografski naziv područja ili mesta iz koga potiče proizvod koji se obeležava određenim geografskim nazivom 5) naziv sertifikacionog tela465 koje vrši kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda.466 22.3.2. Opis geografskog područja Opis geografskog područja sadrži podatke o geografskom području sa koga potiče proizvod i obuhvata:

465 Sertifikaciona tela su organizacije, instituti ili ustanove, javnog ili privatnog karaktera, ovlašćene od strane nadležnog ministarstva (u Srbiji je to najčešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i akreditovane od strane nacionalnog akreditacionog tela da vrše kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. Isti zahtev je sadržan u Uredbi Saveta EU 510/06 za teritoriju EU. 466 O akreditovanju i sertifikovanju oznaka geografskog porekla u svetu vidi: www.globalgap.org

286

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

1) bliže određenje granica tog područja (u praksi se veoma retka dešava da se prirodne granice geografskog područja poklope sa administrativnim granicama)467 2) geografsku mapu tog područja 3) podatke o geografskim i ljudskim faktorima koji prouzrokuju specifične karakteristike, kvalitet ili reputaciju proizvoda u pitanju. 22.3.3. Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju prijava geografske oznake, podnose se u vidu specifikacije koja sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave geografske oznake i licu ovlašćenom da ga predstavlja 2) oznaku koja se štiti 3) opis načina proizvodnje proizvoda (neophodno je jasno prikazati glavne etape u proizvodnom procesu koje daju proizvodu distinktivna svojstva; opis načina proizvodnje na neki način uspostavlja standarde za sve buduće ovlašćene korisnike; stoga se on mora zasnivati na kriterijumima koji su primenljivi, proverljivi i pogodni za kontrolu), 4) podatke o kvalitetu ili posebnim svojstvima proizvoda, ili podatke o stečenoj reputaciji468 5) podatke o uzročnoj vezi između kvaliteta, ili reputacije, ili drugih posebnih svojstava proizvoda i opisanog geografskog područja, kao i dokaz da proizvod potiče sa opisanog geografskog područja (ovo je ključan deo prijave, jer se opravdava veza između proizvoda, njegovih specifičnosti i navedenog geografskog imena, koje se traži za zaštitu; tri pojma su od posebne važnosti: kvalitet, reputacija i drugo posebno svojstvo proizvoda ili proizvodnog procesa; ukoliko ovde
467 Granica geografskog područja određuje se preciznim navođenjem naselja i prirodnih geografskih objekata (planine, planinski venci, reke, visoravni i slično), koje omogućava da se dato područje razgraniči od drugih područja (član 21, stav 2. Zakona o oznakama geografskog porekla) 468 Dodajmo da se reputacija sastoji iz tri elementa: istorije, reputacije u prošlosti i reputacije danas. Istorija znači da proizvod ima dugu istoriju u određenom geografskom području. Reputacija u prošlosti jeste istorijat samog proizvoda koji ne bi bio takav da nije tekao u određenom području. Današnja reputacija znači mesto i važnost proizvoda u industriji područja odakle dolazi.

POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI

287

izneti podaci ne pokažu suštinsku i kvalitetnu vezu između prirodnih i društvenih činilaca geografskog područja i proizvoda, prijava nema izgleda za potvrdan odgovor) 6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potiče sa naznačenog geografskog područja 7) odredbe o načinu obeležavanja proizvoda. Ako je u pitanju prijava imena porekla, podaci se podnose u vidu elaborata koji sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave imena porekla i licu ovlašćenom da ga predstavlja 2) geografski naziv koji se štiti 3) podatke o ustaljenom načinu i postupku proizvodnje proizvoda (npr. kod proizvodnje bazirane na uzgoju životinja: rase životinja, način uzgoja, kao što je ishrana, sisanje, vreme prestanka dojenja, uzrast pri klanju, zasrevanje, klasifikacija zaklanih životinja itd.; kod proizvodnje zasnovane na biljkama: vrste biljaka, vreme sejanja i žetve, period žetve, metode žetve, način ostave, prevoz, čvrstoća, slad itd.; za ostale proizvode: opis sirovina, opis proizvodnog procesa itd.), 4) podatke o posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda 5) podatke o uzročnoj vezi između posebnih svojstava i kvaliteta proizvoda i opisanog geografskog područja, kao i dokaz da proizvod potiče sa opisanog geografskog područja 6) podatke kojima se dokazuje da proizvod potiče sa naznačenog geografskog područj 7) dokaz o izvršenoj kontroli sirovina 8) odredbe o načinu obeležavanja proizvoda 9) podatke o količini proizvoda koja se proizvede u toku jedne godine.

22.4. Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda
Kontrola kvaliteta i posebnih svojstava novina je važećeg zakonodavstva. Zaštita domaćih oznaka geografskog porekla na nivou EU uslovljena je postojanjem pravno uređenog sistema kontrole kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. Svrha kontrole je da se utvrdi da li postoji usaglašenost ili

288

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

podudarnost kvaliteta i posebnih karakteristika proizvoda, načina proizvodnje i porekla sirovina sa podacima o tome koji su sadržani u specifikaciji i elaboratu. Ovakvu kontrolu trebalo bi razlikovati od kontrole zdravstvene ili sanitarne ispravnosti proizvoda koje se vrše u postupku redovnog inspekcijskog nadzora i koje su uređene drugim posebnim propisima. Kada je u pitanju vino, kontrola proizvodnje grožđa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrola same proizvodnje, ispitivanje kvaliteta i ocenjivanje469 vina sa geografskim poreklom, u nadležnosti su Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preciznije Odeljenje za vinarstvo i vinogradarstvo470, ili kontrolne organizacije (sertifikaciona tela) kojoj se mogu poveriti ovi poslovi.

22.5. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika
Prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika mogu da podnesu fizička ili pravna lica, kao i udruženja tih fizičkih i pravnih lica, koja na određenom geografskom području proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog geografskog područja. Prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika sadrži: 1) zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla 2) dokaz o obavljanju određene delatnosti na određenom geografskom području 3) dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda od strane sertifikacionog tela navedenog u prijavi za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake. 22.5.1. Zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla Zahtev za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla sadrži sledeće bitne elemente: 1) podatke o podnosiocu prijave
469 Ocenjivanje vina pretežno se radi degustacijom, koja se naziva senzornom analizom, i kojom se ispituju, analiziraju i ocenjuju organoleptička svojstva (miris i ukus) vina. 470 Videti: http://www.minpolj.gov.rs/index.php?stranica=kom_clanak&naredba=lista&id_ kategorija=268

POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI

289

2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

geografski naziv koji se štiti oznakom geografskog porekla vrstu proizvoda koji se obeležava oznakom geografskog porekla naziv područja ili mesta odakle proizvod potiče način obeležavanja proizvoda izgled geografske oznake ili imena porekla naznačenje specifičnih karakteristika proizvoda naznačenje da li se prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika odnosi na ime porekla ili na geografsku oznaku 9) naziv sertifikacionog tela koje vrši kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda. 22.5.2. Dokazi o obavljanju određene delatnosti Dokazi o obavljanju određene delatnosti, odnosno proizvodnji određenog proizvoda na određenom području mogu biti odgovarajuće potvrde i rešenja izdati od nadležnih organa. 22.5.3. Dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda Dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda jeste sertifikat o izvršenoj kontroli kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda, izdat od strane sertifikacionog tela, koje je u zahtevu za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake i zahtevu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla, navedeno kao organizacija koja vrši kontrolu proizvoda, kojim se potvrđuje da kontrolisani proizvod poseduje sva ona posebna svojstva i kvalitet koji su navedeni u podacima o specifičnim karakteristikama proizvoda.

22.6. Redosled ispitivanja prijava
Kod ispitivanja prijava po klasičnom redosledu podnošenja, utvrđenog prema datumu podnošenja, postoje dva slučaja, kada se prijava rešava po hitnom postupku: 1) u slučaju postupka pokrenutog pred sudom, carinskim organom ili organom inspekcijskog nadzora, na zahtev suda, carinskog organa ili nadležnog inspekcijskog organa (ovaj postupak najčešće se

290

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

pokreće radi sprečavanja obeležavanja proizvoda lažnim oznakama porekla, te otuda i njegova hitnost) 2) ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje oznake geografskog porekla, odnosno zahtev za registrovanje oznake geografskog porekla na nivou EU.

22.7. Ispitivanje uslova za priznanje oznaka geografskog porekla
U postupku ispitivanja uslova za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake, Zavod je u obavezi da o ispunjenosti tih uslova pribavi mišljenje organa državne uprave nadležnog za oblast u okviru koje su proizvodi, odnosno usluge koji se štite imenom porekla, odnosno geografskom oznakom. Pri donošenju ovakve odredbe, zakonodavac se vodio namerom da obezbedi veću kompetentnost u ocenjivanju specifikacije, odnosno elaborata. U domaćoj praksi, to je najčešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nadležni organ dužan je da traženo mišljenje dostavi u roku od 60 dana od dana kada mu je zatraženo. Ono što je zanimljivo jeste to da ukoliko nadležni organ traženo mišljenje ne dostavi u roku, Zavod će ispunjenost uslova za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake ispitivati bez pribavljenog mišljenja.471 Mišljenje nadležnog organa ne traži se u postupku po međunarodnim prijavama imena porekla podnete na osnovu Lisabonskog aranžmana.

22.8. Pretvaranje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake i obrnuto
Zakon o oznakama geografskog porekla predvideo je članom 29. mogućnost da podnosilac prijave imena porekla ili geografske oznake može tražiti preinačenje prijave imena porekla u prijavu geografske oznake, i obrnuto, do okončanja postupka. U postupku ispitivanja ispunjenosti uslova za priznavanje imena porekla, ako uoči da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje imena porekla, ali da su
471 Kao posebno važno nameće se pitanje šta biva ako jedan od proizvođača unapredi tehnologiju proizvodnje, poboljša kvalitet proizvoda i reši da izvrši promenu traženih standard kvaliteta u registru Zavoda. Kako to utiče na sve ostale ovlašćene korisnike oznaka geografskog porekla?

POSTUPAKZAšTITEUSRbIJI

291

ispunjeni uslovi za priznavanje geografske oznake, sam Zavod obavezan je da predloži podnosiocu prijave imena porekla da se ta prijava smatra prijavom geografske oznake i da se postupak nastavi po pravilima postupka za tu vrstu prijave i određuje rok u kome je podnosilac prijave dužan da se izjasni. Takođe, važi obrnuto.

22.9. Pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake i obrnuto
Ako je u toku postupka po prijavi za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika došlo do pretvaranja prijave imena porekla u prijavu geografske oznake, ili obrnuto, podnosilac prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika koja se odnosi na ime porekla, odnosno geografsku oznaku čije je pretvaranje izvršeno, dužan je da podnese zahtev za pretvaranje prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla u prijavu za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake, ili obrnuto. Pretvorena prijava zadržava datum podnošenja prvobitno podnete prijave. Zavod je u obavezi da bez odlaganja obavesti sve podnosioce prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika, koja se odnosi na određeno ime porekla ili geografsku oznaku, da je podnet zahtev za pretvaranje prijave imena porekla, odnosno geografske oznake.

22.10. Epilog ispitivanja: priznanje prava ili odbijanje prijave
Po okončanju postupka ispitivanja, Zavod donosi: 1) u slučaju negativnog mišljenja o ispunjenosti uslova: rešenje o odbijanju prijave ili rešenje o odbijanju prijave za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika 2) u slučaju pozitivnog mišljenja o ispunjenosti uslova: rešenje o priznavanju imena porekla ili geografske oznake, ili rešenje o priznanju statusa ovlašćenog korisnika. Pozitivna rešenja prati objavljivanje u službenom glasilu Zavoda, izdavanje isprave o priznatom statusu ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla i upis prava u odgovarajući registar.472
472 Zavod vodi 8 registara u vezi sa oznakama geografskog porekla, i to: registar prijava imena porekla, registar prijava geografskih oznaka, registar prijava za priznanje statusa

292

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

Lice kome je odbijena prijava za ustanovljene oznake geografskog porekla ima pravo da ponovo podnese prijavu. Lice kome je odbijena prijava za priznanje statusa ovlašćenog korisnika može i dalje proizvoditi i stavljati u promet svoj proizvod, ali ne i označavati proizvode oznakom geografskog porekla. Protiv odluka Zavoda stranka koja smatra da je oštećena ima pravo žalbe Vladi Republike Srbije. Uvođenje prava na žalbu i žalbenog postupka tvorevina je važećeg Zakona.473

23. trajanje prava na oznake geografskog porekla
Registrovana oznaka geografskog porekla važi od dana upisa u odgovarajući registar.474 Njeno trajanje vremenski je neograničeno. Obrazloženje neograničenog trajanja imena porekla i geografske oznake dolazi iz njihovog karaktera i vezanosti za nepromenljivost geografskog područja.475 Status ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla traje tri godine od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlašćenih korisnika oznake

ovlašćenih korisnika imena porekla, registar prijava za priznanje statusa ovlašćenih korisnika geografskih oznaka, registar imena porekla, registar geografskih oznaka, registar ovlašćenih korisnika imena porekla i registar ovlašćenih korisnika geografskih oznaka. Njihovu sadržinu uređuju član 11. Zakona o oznakama geografskog porekla i Uredba o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla. Registri su javne knjige i dostupni na uvid svim zainteresovanim licima. 473 Prethodna praksa pokazala je da su se sudovi u upravnim sporovima uglavnom bavili utvrđivanjem procesnih nedostataka, presudama nisu zamenjivali upravni akt koji se vraćao Zavodu, dok stranka nije imala pravo žalbe. Ovom novinom realizuje se jedno od osnovnih načela upravnog postupka: dvostepenost u odlučivanju, što vodi ka efikasnijoj upravnoj kontroli nad zakonitošću odluka Zavoda. Time se primenjuje i član 214. Zakona o opštem upravnom postupku, koji kaže da se protiv odluka organa uprave može izjaviti žalba samo kada je to zakonom predviđeno. 474 To je bitna razlika u odnosu na sva ostala prava industrijske svojine koja važe od dana podnošenja prijave. Osnov ove razlike leži u kolektivnom karakteru prava na oznake geografskog porekla. 475 U vezi sa ovim, klimatske promene nesumnjivo će predstavljati veliki izazov za ovu granu industrijske svojine u budućnosti.

TERITORIJALNOVAŽENJEPRAVA

293

geografskog porekla. Može biti obnavljan neograničen broj puta, sve dok traje odgovarajuće ime porekla, odnosno geografska oznaka.476

24. teritorijalno važenje prava
Oznaka geografskog porekla pravo je teritorijalnog karaktera, što znači da važi na teritoriji zemlje u kojoj je ustanovljena. Međutim, zemlje potpisnice Lisabonskog aranžmana o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju imaju mogućnost da prošire pravnu zaštitu i na teritorije država članica ovog sporazuma.

25. međunarodno priznanje
Međunarodno priznanje oznake geografskog porekla može pred nacionalnim Zavodom pokrenuti svaki ovlašćeni korisnik ili podnosilac prijave za sticanje statusa ovlašćenog korisnika. U postupku međunarodne zaštite, Srbija pripada grupi zemalja koje primenjuju odredbe Lisabonskog aranžmana o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju. Sve države potpisnice ovog ugovora imaju obavezu da štite međunarodno priznatu oznaku sve dok ona uživa zaštitu u zemlji porekla, osim ako u prvih godinu dana nakon prijema zahteva od strane Međunarodnog biroa (kome se prethodno obratio nacionalni nadležni organ) ne izjave da odbijaju zaštitu oznake geografskog porekla u pitanju. Sva treća lica koja se na teritoriji tih zemalja zateknu u korišćenju te oznaku biće upozorena da s njom prekinu u roku ne dužem od dve godine od dana objave njene međunarodne registracije. O važnosti zaštite oznake geografskog porekla na nacionalnom nivou govori i činjenica da oznaka kojoj je priznata zaštita u nekoj od zemalja članica Lisabonskog aranžmana ne može u toj državi postati generična, sve dok je zaštićena u zemlji porekla.477 Slično, Madridski sporazum predviđa da
476 Obnavljanje statusa ovlašćenog korisnika na svake tri godine posledica je pokušaja zakonodavca da obaveže ovlašćene korisnike da, ako žele da zadrže taj status, konstantno vode računa o kvalitetu proizvoda i proizvodnog procesa. Obnova statusa prolazi kroz iste kriterijume provere kao i prva prijava za sticanje tog statusa. 477 Više o ovome videti u članovima 1-8. lisabonskog aranžmana (franc. arrangement de lisbonne concernant la protection des appellations d’origine et leur enregistrement

294

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

regionalne oznake porekla za vino i proizvode od vinove loze ne mogu da postanu generične.

26. izmena podataka o specifičnim osobinama proizvoda
Još jedna novina u odnosu na stari zakon iz 2006. godine posledica je naučnih i tehničkih dostignuća, a u nekim slučajevima i primene obavezujućih veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih mera, koje su prouzrokovala određene promene u pogledu specifičnih karakteristika proizvoda, i to nakon priznanja oznake geografskog porekla. Aktivnu legitimaciju da podnesu zahtev za odobrenje izmene ili dopune padataka imaju lica koja mogu pokrenuti postupak za registrovanje oznaka geografskog porekla i ovlašćeni korisnici. Zavod će odobriti zahtev ukoliko se takvom promenom ne menjaju osnovna hemijska, fizička i organoleptička svojstva proizvoda.

27. korišćenje registrovanog imena porekla i geografske oznake
Pravo da koriste registrovano ime porekla i geografsku oznaku imaju samo lica kojima je priznat status ovlašćenih korisnika tog imena porekla, odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovarajući registar. Ovlašćeni korisnici imena porekla polažu isključivo pravo da svoj proizvod obeleže oznakom „kontrolisano ime porekla”.478 Dalje, ovlašćeni korisnici geografske oznake kojom se obeležava proizvod čije specifične karakteristike se odnose na kvalitet ili posebna svojstva, imaju isključivo pravo da svoj proizvod obeležavaju oznakom „kontrolisana geografska oznaka”. To znači da oni mogu upotrebljavati ime porekla i geografsku oznaku na ambalaži, katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude, uputstvima, računima, poslovnoj prepisci i dru-

international). Ovaj multilateralni ugovor do sada je ratifikovalo 27 zemalja, a na snazi je 817 oznaka geografskog porekla. 478 Pojmovna konstrukcija kontrolisano ime porekla potiče iz italijanske terminologije u tri kvalitetno različita varijeteta: denominazione di origine (DO), denominazione di origine controllata (DOC) i denominazione di origine controllata i garantita (DOCG).

ZAbRANAKORIšćENJAOZNAKE

295

gim oblicima poslovne dokumentacije, kao i prilikom uvozu i izvoza proizvoda obeleženih oznakom geografskog porekla.

28. zabrana korišćenja oznake
Proizvođaču i uvozniku vina zabranjuje se da: 1) upotrebljava oznake, nazive, slike, crteže i sl. koji bi mogli da dovedu u zabludu potrošače u pogledu porekla vina i kvalitetne kategorije 2) prevodi oznake za vina sa geografskim poreklom 3) upotrebljava reči „sličan kao”, „vrsta”, „tip”, „stil”, „postupak”, „kao”, „ukus” i sl. odnosno bilo koji sličan izraz koji upućuje, odnosno podseća na oznaku za vina sa geografskim poreklom 4) navodi sastojke ili osobine vina koje ono nema 5) navodi podatke o posebnim osobinama, a koja imaju druga vina 6) koristi bilo koji drugi postupak koji dovodi potrošača u zabludu o pravom poreklu, odnosno kvalitetu vina 7) upotrebljava priznatu oznaku, iako navode istinsko poreklo vina, ali ne poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za korišćenje te oznake i stavljanje tog vina sa geografskim poreklom u promet iz date godine berbe.479 Vino koje na deklaraciji sadrži, odnosno sastoji se od imena naziva i oznake geografskog porekla ne može se zaštititi žigom ako bi njegovo korišćenje dovelo do bilo koje od pomenutih zabranjenih radnji. Ako trgovačko ime vina sadrži neposredno ili posredno naziv geografskog obeležja, takvo trgovačko ime ne sme se upotrebljavati i ako je vino zaista proizvedeno na datom vinogradarskom području, čiji je naziv neposredno ili posredno sadržan u trgovačkom imenu vina, ako nema rešenje o priznavanju oznake geografskog porekla i rešenje o ispunjenosti uslova za korišćenje te oznake i stavljanje tog vina sa geografskim poreklom u promet iz date godine berbe. Rešenje o priznavanju oznaka za vina sa geografskim poreklom neće uticati na valjanost registrovanog žiga ili na pravo na korišćenje žiga koji je identičan ili sličan priznatoj oznaci za vino sa geografskim poreklom, uko-

479 Po članu 44. Zakona o vinu.

296

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

liko je žig prijavljen ili registrovan u dobroj veri, pre donošenja rešenja o priznavanju oznake vina sa geografskim poreklom.

29. oznaka geografskog porekla i lično ime
U slučaju identičnosti ili sličnosti oznake geografskog porekla i ličnog imena, ovlašćeni korisnik ne može sprečiti bilo koje lice da u svom poslovanju koristi svoje lično ime ili ime svog prethodnika u poslu, sem ako to lice koristi lično ime na način kojim se potrošači dovode u zabunu.

30. Promet prava oznaka geografskog porekla
Prava oznaka geografskog porekla apsolutno su neprenosiva, te ne mogu biti predmet bilo kakvog ugovora o prenosu ili ustupanju prava, ustanovljenju zaloge, i slično. Ista zabrana stoji i ako je oznaka predmet prijavljenog žiga.480 Ovo važi zbog toga što je jedini način pribavljanja prava na oznake geografskog porekla sticanje statusa ovlašćenog korisnika oznake koja je prethodno priznata u odnosnoj zemlji. Ovde je korisno podsetiti se na obavezujuću vezanost ovlašćenog korisnika i geografskog područja porekla proizvoda.481

31. Prestanak oznake geografskog porekla
Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka prestaje da važi samo ako joj prestane zaštita u zemlji njenog porekla, i to na dva načina:
480 Član 60. Zakona o oznakama geografskog porekla: Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka ne može da bude predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i slično. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog žiga, takav žig ne može da se prenosi, ustupa, daje u zalogu i slično. 481 Geografska oznaka porekla Sremska kobasica ili Sremski kulen ne bi mogli da se proizvode, na primer, u Užicu ili Leskovcu ili pak Užička svinjska ili Užička goveđa pršuta u Novom Sadu. Takođe, ni Nikšićko pivo ne bi smelo da se proizvodi bilo gde izvan Nikšića. (prema: Dragojević, Z.: Geografske oznake porekla u svetlu vlasničke transformacije, u publikaciji Intelektualna svojina za sve – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 89)

PRESTANAKOZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

297

1) sudskom odlukom 2) proglašenjem ništavosti. Oznaka može prestati na osnovu sudske odluke ako zainteresovano lice tužbom pokrene postupak za utvrđenje da je određena geografska oznaka postala generičan, odnosno uobičajen naziv za određeni proizvod, a u postupku se to i dokaže.482 Registrovana geografska oznaka koja je u svojoj zemlji porekla registrovana i zaštićena kao ime porekla ne može da bude proglašena generičnim, odnosno uobičajenim nazivom za određeni proizvod, sve dok takva zaštita traje u zemlji porekla. Oznaka prestaje i ako se oglasi ništavom zbog otkrića da u vreme podnošenja prijave nisu bili ispunjeni svi predviđeni uslovi za ustanovljenje oznake.483

31.1. Prestanak statusa ovlašćenog korisnika
Status ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla prestaje i pre isteka roka od tri godine pod sledećim uslovima: 1) ako se ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla odrekne svog statusa (status prestaje narednog dana od dana predaje Zavodu podneska o odricanju) 2) propuštanjem obnove statusa 3) ako je prestalo ime porekla, odnosno geografska oznaka, na osnovu odluke nadležnog organa (danom određenim tom odlukom) 4) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje ima status ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla (danom prestanka, odnosno smrti, osim ako taj status nije prešao na pravne sledbenike pravnog lica).484 Prestanak statusa ovlašćenog korisnika može uslediti i ako na zahtev zainteresovanog lica Zavod utvrdi da su prestali da postoje uslovi za zadržavanje statusa, o čemu donosi rešenje o ukidanju rešenja o priznavanju statusa (slučaj ex tunc prestanka).

482 Slučaj ex nunc prestanka. 483 Slučaj ex tunc prestanka (dejstvo od samog početka). 484 Slučajevi ex nunc prestanka.

298

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

32. Povreda oznake geografskog porekla
Povredom oznake geografskog porekla smatraju se radnje lica koja nemaju status ovlašćenih korisnika oznake geografskog porekla, ako ona: 1) koriste registrovano ime porekla, odnosno registrovanu geografsku oznaku za obeležavanje proizvoda na koje se ta oznaka geografskog porekla ne odnosi, ukoliko su ti proizvodi slični proizvodima koji se obeležavaju registrovanom oznakom geografskog porekla, ili ukoliko se takvim korišćenjem narušava reputacija zaštićene oznake geografskog porekla 2) kopiraju ili podražavaju, registrovanu oznaku geografskog porekla, kao i da koriste prevod, transkripciju ili transliteraciju registrovane oznake geografskog porekla, čak i ako se toj oznaci geografskog porekla, dodaju reči „vrsta”, „tip”, „način”, „stil”, „imitacija” i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda 3) koriste na pakovanju, reklamnom materijalu ili dokumentima lažne ili prevarne oznake o geografskom poreklu, prirodi ili kvalitetu proizvoda, koje mogu da stvore zabunu u pogledu porekla proizvoda 4) vrše bilo koje druge radnje koje mogu da stvore zabunu u prometu u pogledu stvarnog porekla proizvoda.485

33. zaštita prava na oznaku geografskog porekla
U slučaju povrede oznake geografskog porekla, tužilac može tužbom da zahteva (tzv. tužbeni zahtevi): 1) utvrđenje povrede 2) prestanak povrede 3) uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda 4) oduzimanje, uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda (ako je to neophodno za sprečavanje povrede)
485 Povrede oznaka geografskog porekla su privredni prestupi, odnosno prekršaji, ako ih izvrše fizička lica. Stoga se na određivanje visine kazne primenjuju odredbe Zakona o privrednim prestupima i Zakona o prekršajima.

ZAšTITAPRAVANAOZNAKUgEOgRAfSKOgPOREKLA

299

5) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka 6) objavljivanje presude o trošku tuženog 7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi.486 Lice koje povredi registrovano ime porekla ili geografsku oznaku odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda učinjena namerno, tužilac može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne štete i izmakle dobiti. Nosioci aktivne legitimacije za tužbu su ista lica koju mogu podneti prijavu za priznavanje imena porekla i geografske oznake, zatim ovlašćeni korisnici, i javni, odnosno državni tužilac. Rok za podnošenje tužbe iznosi tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca (subjektivni rok zastarelosti), a najkasnije pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena (objektivni rok zastarelosti prava na podnošenje tužbe).

33.1. Privremene mere
Privremene mere su od velikog praktičnog značaja u zaštiti oznaka geografskog porekla. Određuje ih sud, na zahtev lica koje učini verovatnim da je registrovana oznaka povređena ili da će biti povređena, a najčešće se takve mere sastoje u oduzimanju ili isključenju iz prometa proizvoda kojima se vrši povreda, sredstava za proizvodnju tih proizvoda i zabrani nastavljanja započetih radnji kojima se vrši ili bi se mogla izvršiti povreda. Privremena mera se može tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede, ukoliko se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere. Zaplenu proizvoda obeleženih oznakama kojima se povređuje pravo pogotovo uređuje Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima: 1) Svi proizvodi koji nose lažnu ili prevarnu oznaku kojom se jedna od zemalja na koju se ovaj Sporazum primenjuje, ili mesto koje se u njima nalazi, direktno ili indirektno označavaju kao zemlja ili mesto porekla, biće zaplenjeni pri uvozu u svaku od pomenutih zemalja.

486 Zakonodavac je ovakve tužbene zahteve obrazložio neophodnošću efikasne borbe protiv krivotvorenih proizvoda i počinilaca.

300

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

2) Zaplena će biti izvršena i u zemlji u kojoj je lažna ili prevarna oznaka porekla stavljena, ili u koju su proizvodi koji nose lažnu ili prevarnu oznaku uvezeni. 3) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju zaplenu prilikom uvoza, takva zaplena biće zamenjena zabranom uvoza. 4) Ako zakoni neke zemlje ne dozvoljavaju niti zaplenu prilikom uvoza, niti zabranu uvoza, niti zaplenu unutar zemlje, do trenutka dok se zakoni shodno ne promene, te mere biće zamenjene tužbama i sredstvima dostupnim u takvim slučajevima državljanima po zakonima te zemlje. 5) U odsustvu bilo kakvih posebnih sankcija koje osiguravaju suzbijanje lažnih ili prevarnih oznaka porekla, primenjivaće se sankcije predviđene odgovarajućim odredbama zakona koji se odnose na žigove ili trgovačka imena. 6) Zaplena se vrši na traženje carinskih organa koji će odmah obavestiti zainteresovano fizičko ili pravno lice da može, ako to želi, da preduzme odgovarajuće korake u vezi sa zaplenom izvršenom kao mera zaštite; međutim, javni tužilac ili svaka druga nadležna vlast može tražiti zaplenu bilo na zahtev povređene strane ili po službenoj dužnosti; postupak će tada slediti svoj redovan tok. 7) Vlasti neće biti obavezne da izvrše zaplenu u slučaju tranzita.487

33.2. Krivičnopravna zaštita
Povreda oznaka geografskog porekla sankcionisana je i krivičnim pravom kao dela protiv privrede, u kojem su sledeće radnje prepoznate kao krivična dela: 1) pravljenje ili pribavljenje lažnih, ili preinačenje pravih oznaka u nameri da se upotrebe kao prave ili da se daju drugom na upotrebu (zaprećena je kazna zatvora do tri godine, odnosno od jedne do osam godina ukoliko vrednost žiga prelazi 1.500.000 dinara) 2) obmanjivanje kupaca i korisnika usluga tuđom oznakom geografskog porekla, ili unošenje pojedinih obeležja tuđe oznake u svoju (kažnjava se novčano ili kaznom zatvora do tri godine)
487 Članovi 1. i 2. Madridskog sporazuma.

KOmUNITARNEOZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

301

3) nabavljanje, proizvodnja, perada, stavljanje u promet, davanje u zakup ili skladištenje u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđom oznakom geografskog porekla ili obeležjima tuđe oznake u cilju prodaje (propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina) 4) organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika u vezi sa nabavljanjem, proizvodnjom, peradom, stavljanjem u promet, davanjem u zakup ili skladištenjem u većoj količini ili vrednosti robe sa tuđom oznakom geografskog porekla ili obeležjima tuđe oznake u cilju prodaje, ili pribavljanje imovinske koristi iznad 1.500.000 dinara (predviđena je kazna zatvora od jedne do osam godina). Predmeti sa lažnim oznakama geografskog porekla oduzimaju se. 488

34. komunitarne oznake geografskog porekla
Acquis communautaire u oblasti geografskih oznaka porekla spada u domen zajedničke poljoprivredne politike EU i počiva na Uredbi Saveta EU 510/2006 o zaštiti geografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.489 Ona je predmetno unapredila prethodnu uredbi istoimenog naziva i broja 3081/92 iz 1992. godine. Dodajmo i to da se proizvodi i usluge sa geografskom oznakom porekla na teritoriji Evropske unije štite i ugovorima EU sa trećim zemljama u oblasti uvoza i izvoza. EU od trećih zemalja insistira na recipročnoj zaštiti njenih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda i na primeni identičnih međunarodnih sistema (standarda) kontrole kvaliteta.

35. izazovi
Nije neosnovano zaključiti da autohtoni, autentični proizvodi zaštićeni geografskim oznakama porekla čine jedan od najsnažnijih resursa budućeg privrednog razvoja.490 Pojačana svest o životnoj sredini i shvatanje direktne
488 Vidi dela protiv privrede u Krivičnom zakoniku. 489 Council Regulation (EC) No 510/2006 on the protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products and foodstuffs. 490 Zaključuje Zoran Dragojević, vodeći domaći stručnjak ispitivač za oznake geografskog porekla, u članku Geografske oznake porekla u svetlu vlasničke transformacije, u publikaciji Intelektualna svojina za sve – Plan za uspeh, Beograd 2005, str. 87–98.

302

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

veze između zdravlja i bezbednosti proizvoda zasnivaju koncept eko-vinogradarstva i organskog vinarstva.491 Dok se vina i ostala žestoka pića relativno dobro štite, u čemu prednjače odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, što je samo još jedan pokazatelj nadmoćnosti Svetske trgovinske organizacije, dotle je zaštita prehrambenih i ostalih poljoprivrednih proizvoda manje izvesna, često iz političkih i socijalnih razloga. Međunarodni pristup regulaciji prava na geografske oznake porekla nije koherentan, već je često fragmentiran i preklapajući u smislu postojanja različitih režima zaštite. Najveći broj država, među kojima sve članice EU, ima posebne ili sui generis sisteme, ali nije mali broj ni onih u kojima se ova grana industrijske svojine štiti žigovnim pravom ili propisima o nelojalnoj konkurenciji. Poseban izazov budi tradicionalno znanje. Međuvladin Komitet za intelektualnu svojinu, genetičke resurse, tradicionalno znanje i folklor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu492 stoji na zaključku da upravo geografske oznake porekla imaju najveću odgovornost u očuvanju i zaštiti tradicionalnih znanja, koja i same asimiliraju.493 Evropski trendovi idu u pravcu zaštite usluga geografskim oznakama porekla. Klimatske promene neminovno će tek otvoriti spektar izazova kako za proizvođače proizvoda sa geografskim oznakama porekla, tako i za zakonodavce.

36. spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u zavodu za intelektualnu svojinu:
Reg. br. 3 Goveđa užička pršuta – ime porekla (ip)
491 Za detaljnije vidi: Organska poljoprivredna proizvodnja, monografija Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2005, str. 149–174. Takođe, na http://www.ecovin. org/de/index.htm 492 The WIPO Intergovernmental Committee on Intellectual Property and Genetic Resources, Traditional Knowledge and Folklore (IGC) 493 Opširnije o izazovima i studijama slučaja videti u publikaciji: Guide to Geographical Indications – Linking Products and Their Origins, UN International Trade Centre, Geneva 2009.

SPISAKOZNAKAgEOgRAfSKOgPOREKLAREgISTROVANIhUZAVODUZAINTELEKTUALNUSVOJINU: 3 0 3

Reg. br. 4 Svinjska užička pršuta – ip Reg. br. 5 Užička slanina – ip Reg. br. 6 Sremski kulen – ip Reg. br. 7 Sremska domaća kobasica – ip Reg. br. 8 Sremska salama – ip Reg. br. 9 Požarevačka kobasica – ip Reg. br. 10 Rtanjski čaj – ip Reg. br. 11 Krivovirski kačkavalj – ip Reg. br. 12 Homoljski ovčiji sir – ip Reg. br. 13 Homoljski kozjii sir – ip Reg. br. 14 Homoljski kravlji sir – ip Reg. br. 15 Banatski rizling – geografska oznaka (go) Reg. br. 16 Jagodinska ružica – go Reg. br. 17 Vršačko šampion pivo – go Reg. br. 23 Kosovsko polje (Amselfeld, Field of the black bird, Champ de merle) – ip Reg. br. 24 Kosovsko vino (Amselfelder) – ip Reg. br. 25 Prizren – ip Reg. br. 26 Metohija (Metohy)- ip Reg. br. 27 Kladovski kavijar (Caviar of Kladovo) – ip Reg. br. 28 Voda Vrnjci – go Reg. br. 29 Apatinsko jelen pivo – go Reg. br. 36 Bujanovačka mineralna voda AQUA HEBA – go Reg. br. 37 Pirotski ćilim – ip Reg. br. 38 Sirogojno – go Reg. br. 40 Mineralna voda Duboka – go Reg. br. 41 Biserno ostrvo, muskat krokan – ip Reg. br. 42 Knjaz Miloš Bukovička banja – go Reg. br. 44 Petrovska Klobasa (Petrovačka kobasica) – ip Reg. br. 45 Leskovačko roštilj meso (za pljeskavice i ćevapčiće) – ip Reg. br. 46 Valjevski duvan čvarci – ip

304

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

Reg. br. 47 Bermet – ip Reg. br. 48 Svrljiški kačkavalj – ip Reg. br. 49 Karlovački rizling – ip Reg. br. 50 Futoški sveži i kiseli kupus – ip Reg. br. 51 Homoljski med – ip Lisabonski aranžman Reg. br. 52 Ariljska malina – ip Reg. br. 53 Svrljiški belmuž – ip Reg. br. 54 Bezdanski damast – go494 Reg. br. 55 Staroplaninski kačkavalj – ip Ukupno 40 domaćih oznaka geografskog porekla. Reg. br. 1 Dingač – Hrvatska Reg. br. 2 Postup – Hrvatska Reg. br. 18 CESKO BUDEJOVICKE PIVO – go Reg. br. 19 BUDEJOVICKE PIVO – BUDVAR – go Reg. br. 20 BUDEJOVICKE PIVO –go Reg. br. 21 BUDEJOVICKY BUDVAR – go Reg. br. 22 BUD oglašen ništavnim – go Reg. br. 30 Crnogorski krstač – ip Lisabonski aranžman Reg. br. 31 Crnogorski vranac – ip Lisabonski aranžman Reg. br. 32 Crnogorski sovinjon (Crnogorski souvignon) – ip Reg. br. 33 Crnogorski kabernet (Crnogorski cabernet) – ip Reg. br. 34 Crnogorski merlo (Crnogorski merlot) – ip Reg. br. 35 Crnogorski šardone (Crnogorski chardonnay) – ip Reg. br. 39 Njeguški pršut – go Reg. br. 43 Crnogorska lozova rakija – ip Ukupno 14 oznaka geografskog porekla registrovanih na ime stranih lica. Ukupno 54 registrovane oznake geografskog porekla u Zavodu.
494 O Bezdanskom damastu vidi: www. novitet-dunav. co. rs

PRImERIZVORNOSTIcRNOgORSKOgSIRA

305

37. Primer izvornosti crnogorskog sira
Na primeru izvornosti crnogorskog sira možemo pojasniti značenje navedenih elemenata koji ističu proizvod koji se štiti oznakom geografskog porekla. Oznaka izvornosti (autohtonosti) sira Navedeni oblik zaštite mogu ostvariti sirevi čiji je kvalitet uslovljen tradicijom proizvodnje kroz određeno istorijsko vreme, u tačno određenom istorijskom periodu, u tačno određenoj geografskoj regiji ili kraju. Razlika između sireva iste vrste uslovljena je klimom, vrstom zemljišta, položajem, prirodnom vegetacijom, vrstama biljaka, načinu držanja muznih grla. Uz navedene uslove presudan faktor za priznavanje zaštite autohtonosti sira je tradicija i nezamenljivo iskustvo koje se prenosi generacijama. Proizvođači sira mogu zatražiti zaštitu izvornosti (autohtonosti) jedino ako je ispunjena većina sledećih zahteva: 1) da se sir proizvodio u prošlosti 2) da se i danas proizvodi na isti način 3) da se veština izrade i znanje prenose s generacije na generaciju 4) da je proizvodnja mleka organizovana u tačno određenoj regiji (kraju) ograničene veličine 5) da je sir karakterističan za regiju (kraj) u kojoj se proizvodi 6) da ima svoju originalnost i autentičnost 7) da su specifične (tipične) karakteristike sira uslovljene autohtonošću rase 8) da je ukus sira određen prirodnim načinom hranjenja, biljnim pokrivačem pašnjaka 9) da je mleko od vlastitih životinja ili poznatog porekla. Pojam jedinstveni ili tradicionalan način proizvodnje, koji je jedan od presudnih kriterijuma u priznavanju zaštite podrazumeva: 1) proizvodnju sira uglavnom od sirovog mleka 2) korišćenje prirodne autohtone mikrobne kulture 3) prirodne uslove zrenja

306

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

4) jedinstven oblik ili posebne dodatke siru, uglavnom ručnu izradu i druge specifičnosti po kojima se dotični sir razlikuje od sireva proizvedenih u drugim geografskim regijama. Autohtoni sirevi uglavnom se proizvode od sirovog mleka zato što je tada kraće vreme zrenja, a ukus sira izraženiji dok se tekstura menja. Tekstura i ukus autohtonih sireva rezultat su izuzetno složenog sastava, biohemijskih reakcija uslovljenih zajedničkim delovanjem populacija bakterija, enzima mleka i sirila, kao i od sekundarne mikrobiološke populacije tokom izrade i zrenja sira. U većini slučajeva, autohtonu mikrobiološku populaciju čine heterogene vrste bakterija mlečne kiseline, a dominantnost određene vrste uslovljena je vrstom mleka i poreklom. Specifičnost ukusa pojedine vrste autohtonog sira posledica je i sezonskog (paša ili seno) uticaja, ali i samog geografskog područja na kome se proizvodi, što omogućava odrđivanje porekla nekih vrsta sireva po ukusu. Evropska unija je 1993. godine usvojila Propis (br. 2081/92), kojim su propisani kriterijumi za dobijanje oznake kvaliteta: izvornost (PDO) i geografsko poreklo (PGI) poljoprivrednih proizvoda i kultura. Propisom (br. 1804/99) proširena je zaštita i na proizvode garantovanog tradicionalnog specijaliteta (TSG) koji imaju specifične karakteristike zbog načina izrade ili tradicionalnog sastava, a nezavisne u određenom prostoru. Zaštita specifičnih poljoprivrednih proizvoda ovim oznakama dozvoljena je i zemljama koje nisu članice. Za Francusku, Italiju, Grčku i Španiju, koje su zaštitile najveći broj svojih autohtonih sireva, izdvajaju se prema nacionalnom značenju: Cantal, Comte, Reblochon, Gorgonzola, Grana Padano, Parmigiano, Reggiano, Pecorino Romano, Feta, Kasseri, Graviera Agrafon, Graviera Kritis, Mahon, Queso de La Serana i dr. Crna Gora je specifično područje, veoma bogato autohtonom proizvodnjom mlečnih proizvoda, u kojoj se proizvode različiti varijeteti sireva, masla, kajmaka i sl. Sirevi predstavljaju veći deo te proizvodnje tako da se može reći da se svaki kraj u Crnoj Gori prepoznaje po svojoj vrsti sira. Zbog geografske raznolikosti i specifičnosti područja, Crna Gora ima uslove za proizvodnju različitih vrsta autohtonih sireva pa je njihovo očuvanje i zaštita od velikog značaja. Crna Gora zbog svojih reljefnih karakteristika i klimatskih različitosti kulture i tradicije predstavlja riznicu narodnog sirarstva. Pored komercijalnih razloga i zaštite potrošača od obmana, svrha zaštite izvornosti geografskog porekla i garantovane tradicionalne specifičnosti je, po novim Propisima, da podstiče oblik ekstezivne poljoprivredne

PRImERIZVORNOSTIcRNOgORSKOgSIRA

307

proizvodnje u zemljama članicama EU, jer doprinosi zaštiti životne sredine, biološkoj raznovrsnosti i razvitku ruralnih područja. Na ovaj način, štiti se etnografsko blago i specifičnost određenog kraja. njeguški sir Da bi neki mlečni proizvod zvanično nosio oznaku autohtoni, on treba da, pored jasne definicije, ispuni uslove da je: 1) proizveden od odgovarajućeg mleka 2) ostvarena zaštita imena porekla 3) ostvarena zaštita geografske oznake. Za dobijanje oznaka potrebno je pripremiti određenu dokumentaciju sa nizom materijala kao što su: 1) podaci o geografskom području sa odgovarajućim mapama 2) oznake za obeležavanje proizvoda 3) način obeležavanja i upotreba geografske oznake porekla i sl. Njeguški sir je autohtoni crnogorski sir koji pripada skupi tvrdih sireva, proizvedenih iz sirovog ovčijeg, kravljeg ili mešanog mleka. Autohtonost proizvodnje svojstva Njeguškog sira predstavlja temelj oznake zaštite njegovog geografskog porekla. Njeguški sir sačuvan je na malom području, sa odgovarajućom tehnologijom i kvalitetom što mu omogućava, da kao specifičan, proizvod nosi posebno ime Njeguški. Originalni Njeguški sir proizvodi se u širem području planine Lovćen, u mestu Njeguši sa dugom istorijskom tradicijom. Postoje podaci iz 1907. godine da je sir koji se pravi u Njegušima najboljeg kvaliteta u Crnoj Gori. Viševekovna proizvodnja ovog sira, njegov izražen kvalitet, mogućnost dugog održavanja i transportabilnost, uslovili su da on postane jedan od zastupljenijih mlečnih proizvoda na tradicionalnoj crnogorskoj trpezi. Po svom pikantnom ukusu i prijatnom mirisu može se svrstati u delikatesne sireve. Geografski položaj i odlike regije Njeguši Kraška regija predstavlja zaravan dubokog krša sa škrapama, vrtačama, jamama, pećinama i kraškim poljima u svom reljefu, gde dominira čist krečnjak u odnosu na dolomit. Surovost prirode ublažavaju dolovi i uvale. Područje Lovćena izloženo je uticaju dva vetra: buri (hladan i suv vetar sa severa, koji duva sa kopna na more) i jugu (dominantnom vetru na Lovćenu koji ide uporedo sa prolećnim i jesenjim padavinama). Glavna karakteristika

308

OZNAKEgEOgRAfSKOgPOREKLA

lovćenske vegetacije je njena izrazita vertikalna raščlanjenost sa pet vegetacionih pojaseva, koja je posledica prisustva mediteranske i evrosibirske vegetacijske regije na relativno malom visinskom prostoru. Uticaj Jadranskog mora na klimu Lovćena, najbolje ilustruju velike godišnje količine padavina (Ivanova korita spadaju u zone sa najvećom količinom snežnog pokrivača na području bivše Jugoslavije). Privređivanje u Njegušima Njeguši raspolažu sa bogatim pašnjacima, pristojnim zemljišnim fondom i oduvek su se ljudi bavili zemljoradnjom i stočarstvom. Uslovi držanja ovaca i koza dozvoljavaju da tokom cele godine životinje borave na njeguškim pašnjacima, a u ekstremnim vremenskim uslovima sklanjaju se u štale. Zbog velikog broja stoke, kojoj je davana posebna pažnja, Njeguši su oduvek bili poznati po mlečnim proizvodima i mesu. Nekada, njeguški sir je podmirivao i značajne potrebe stranog tržišta – Kotora, Dubrovnika, Dalmacije, Trsta i Venecije, što je predstavljalo značajnu ekonomsku stavku u njeguškim domaćinstvima, dok su danas količine proizvodnje znatno smanjene. Izvod preuzet od Ćirić, G.: Specifičnosti oznaka geografskog porekla i osobina njeguškog sira, magistarska teza, Novi Sad 2008.

deo vi

topografije integrisanih kola

Um je taj koji nas čini bogatim. Endrju Karnegi495

495 Andrew Carnegi (1835–1919), američki industrijalac i filantrop. Filantropija (od grčkih reči phileo – težim za nečim, i anthropos – čovek) je odraz želje da se pomogne drugim ljudima bez očekivanja lične koristi.

310

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

1. Pojam topografije integrisanih kola
Topografija496 je na bilo koji način prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveza u integrisanom kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola. Integrisano kolo497 je gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu materijala.498 S obzirom na to da se ova grana industrijske svojine odnosi na oblast elektronike, neophodno je učiniti kratka objašnjenja osnovnih pojmova. Topografija ili šema, kako se još u literaturi naziva499, izvorno je geografski pojam koji znači površinsku konfiguraciju nekog terena i predstavlja raspored elemenata (u slučaju geografije, fizičko-geografskih elemenata) tog prostora. Pojam integrisanog kola obuhvata sve složene elektronske komponente čiju strukturu određuje topografija. Integrisano kolo možemo zamisliti kao malu elektronsku spravu koja ima određenu funkciju. Često se u literaturi integrisano kolo naziva čip. Čip predstavlja veoma umanjenu (minijaturnu, do 3 cm²) pločicu koja je napravljena od keramike. Na nju su „fotopostupkom” nanete električne komponente zajedno sa kontaktima. Ona predstavlja električno kolo koje služi tome da obavlja funkciju koja je potrebna u integralnom kolu. Na prostoru čipa može biti smešten višemilionski broj tranzistora. Aktivni element može biti tranzistor, dioda, tiristor, a pasivni kondenzator, otpornik itd. Elektronska funkcija ne mora biti jedina funkcija ovakvog proizvoda.
496 Engl. Layout design (iako sličnost sa dizajnom nije samo terminološke prirode, topografiju u smislu integrisanih kola ne bi trebalo mešati sa industrijskim dizajnom). 497 Engl. Integrated circuits 498 Član 2. zakona o zaštiti topografija integrisanih kola (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/09). Domaći zakonodavac odredio je topografiju integrisanog gola identično kao i vašingtonski ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima (Washington Treaty on Intellectual Property in respect of Integrated Circuits – IPIC Treaty) iz 1989. godine, koji predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih dokumenata na polju pravne regulative ove grane industrijske svojine. 499 Janev, I.: Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, str. 218–219.

PREDmETZAšTITE

311

Iz zakonske definicije integrisanog kola izostavljena je karakteristika materijala od kojeg se danas izrađuju integrisana kola, tj. poluprovodnik. Razlog zbog kog je to učinjeno jeste da se ne bi nepotrebno sužavao obim zaštite, jer se s obzirom na brzi razvoj tehnologije može očekivati pojava materijala koji će zameniti poluprovodnike. Poluprovodnik, element koji pokazuje neku otpornost prolasku elektične struje, od koga se najčešće prave integrisana kola je silicijum.500 Sam proizvod može biti u završenom obliku ili kao međuproizvod. Završeni oblik podrazumeva proizvod koji u potpunosti ispunjava svrhu radi koje je izrađen, tj. obavlja određenu funkciju u obliku u kome je proizveden i pripremljen za prodaju na tržištu. Međuproizvod podrazumeva takođe gotov proizvod za tržište kod kojeg su potrebne dorade (konačna povezivanja u gornjim slojevima) radi prilagođavanja za posebnu upotrebu.

2. Predmet zaštite
Topografija integrisanih kola predstavlja reljefni trodimenzionalni prikaz elemenata, kreiran od strane nekog lica, i upravo se taj intelektualni napor stavlja pod zaštitu. Stoga, važno je odmah uočiti da predmet zaštite nije integrisano kolo kao takvo, već topografija integrisanog kola. Topografija integrisanog kola je nematerijalno dobro, za razliku od samog integrisanog kola koje je materijalni proizvod. Topografija se prenosi na čip. Zakon ne štiti tehnologiju koja se koristi u proizvodnji topografije ili integrisanog kola, informacije koje se čuvaju u integrisanom kolu, niti ideje, postupke, procese, sisteme, metode rada, koncepte, principe ili otkrića, bez obzira na način na koji su opisani ili objašnjeni.501

500 Osobina poluprovodnika da provodi električnu struju otkrivena je 30-tih godina 20. veka. Amerikanac Džulijus Edgar Lilinlefd (Julius Edgar Lilienfeld) dobio je 1926. godine patent za originalno upravljanje provođenja poluprovodnika primenom električnog polja. Inače, kao poluprovodni materijal koriste se i germanijum, galijum, arsenid. Provodne osobine poluprovodnika menjaju se u toku izrade integrisanog kola dopiranjem, tj. unošenjem nečistoća u obliku atoma elemenata kao što su bor, fosfor, arsenik ili aluminijum, ili se vrši oksidacija. (navedeno prema: Dudić, D.: Zaštita topografija integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 192) 501 Prema članu 3. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola.

312

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

Zakonodavac predviđa zaštitu one topografije koja je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i koja u vreme nastanka nije bila opštepoznata među stvaraocima i proizvođačima integrisanih kola.502 Kombinacija opštepoznatih elemenata i međuveza nije smetnja zaštiti, ukoliko nastala topografija, posmatrana u celini, predstavlja kreativnu novinu. Stvaralački rad mora sadržati određenu kreativnu visinu koja se meri uloženim intelektualnim naporom pri stvaranju topografije. Tako, predmet zaštite može biti svaka topografija koja ne predstavlja potpunu kopiju postojećih, što se ceni u svakom pojedačnom slučaju. Takva formulacija ostavlja mogućnost zaštite i topografije nastale samo nadogradnjom već postojeće, što se naziva reverzibilni inženjering503, ukoliko je novostala topografija dovoljna originalna ili nova504, odnosno ako u vreme nastanka nije poznata drugim stvaraocima i proizvođačima.

3. uloga topografije integrisanih kola
Topografija ima dvostruku ulogu: da smanjuje dimenzije integrisanih kola i da poboljšava njihove funkcije. Smanjujući dimenzije integrisanih kola smanjuje se i trošak materijala za njihovu proizvodnju, dok se povećava polje njihove primene. Znajući da se na jednom čipu veličine 1 cm² može ugraditi hiljade elektronskih elemenata, njegova ekonomska funkcija se triplira. Integrisana kola upotrebljavaju se u tako velikom broju proizvoda, da bi njihovo nabrajanje bio Sizifov posao. U svakom slučaju, nećemo pogrešiti ako kažemo da se današnja celokupna sofisticirana tehnologija zasniva na tako majušnoj stvari – čipu. Posebno važnu primenu integrisana kola pronašla su

502 Po članu 4. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. 503 Reverzibilni inženjering predstavlja projektovanje obrnutog smera gde se polazeći od već postojćeg prostornog, odnosno fizičkog proizvoda realizuje izrada 3D CAD modela datog proizvoda. Jedna od osnovnih svrha ove vrste inženjeringa jeste proizvodnja geometrijskog modela na osnovu kog je moguće napraviti poboljšanu verziju prototipa a samim tim i povećanje funkcionalnosti proizvoda. Drugim rečima, reverzibilni inženjering omogućava usavršavanje već postojećeg fizičkog proizvoda izradom i izmenama njegovog elektronskog oblika (modela). 504 Novost ne bi trebalo shvatiti kao apsolutnu novost, koja se traži npr. kod patenata, već kao originalnost u smislu da nova topografija ne može biti čista kopija postojeće, već mora sadržati originalnu kombinaciju elemenata.

mESTOTOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

313

u računarskoj industriji (npr. proizvodnja matičnih štampanih ploča505), sa kojom se od njenog nastanka paralelno ubrzano razvijaju i unapređuju.

4. mesto topografije integrisanih kola
Pravna teorija dugo je pokušavala da topografiji integrisanih kola pronađe mesto u porodici intelektualne svojine, dok ona nije postala sui generis prava industrijske svojine. Napori su se kretali u pravcu razumevanja u čemu se ova najmlađa grana industrijske svojine suštinski razlikuje od autorskog, patentnog i prava na dizajn. Osobenost topografije integrisanih kola je prilično lako shvatljiva. Za pripadnost autorskom pravu, nedostaje joj moralna komponenta koja znači pravo autora da se suprotstavi svakoj izmeni, doradi ili preradi svog dela. Ako bi autor topografije imao ovo ovlašćenje, to bi dovelo do blokiranja daljeg razvoja topografija koje upravo nastaju na osnovu nadgradnje jedne nove topografije nad pravno zaštićenom ranijom topografijom (već pomenutim reverzibilnim inženjeringom). Pri tom, ne radi se o intelektualnoj tvorevini iz oblasti nauke, književnosti ili umetnosti. Topografije se od dizajna razlikuju jer su elementi topografije nevidljivi golim okom, što je uslov za pravnu zaštitu dizajnom. Bliskost patentu je najizraženija i ona se ogleda u činjenici da je topografija integrisanih kola novo, tehničko rešenje određenog tehničkog problema i da se može industrijski proizvoditi. Ono što joj nedostaje jesu dovoljna novost i nivo inventivnosti.506
505 Matična štampana ploča najvažnija je štampana ploča u računaru. Drugačije se naziva i osnovna ploča. U zavisnosti od njene konstrukcije i modela, na njoj se najčešće nalaze: mikroprocesor (procesor), ROM, određen broj konektora koji služi za „ubadanje”, tačnije konekciju drugih štampanih ploča koje imaju određenu funkciju (zvučna karta, tv karta, RAM memorija itd.). Matična štampana ploča služi da objedini i uskladi sve elemente računara i omogući njihov rad. Sve više savremene matične ploče počinju da integrišu neke komponente u sebe koje su se ranije konektovale na nju (grafika, zvuk). 506 Jedno od objašnjenja može zvučati ovako: Sa povećanjem broja elemenata integrisanog kola, odnosno stepena integracije, povećalo se učešće računara u izradi topografija primenom posebnih programa kojima je bilo moguće smestiti ogroman broj elemenata na malom prostoru. Kako se kod pronalazaka, za koje se daje zaštita patentnom, upravo razmeštaj elemenata integrisanog kola, tj. način njihovog međusobnog povezivanja ceni, kada se ceni inventivni nivo pronalaska, element inventivnosti kod topografija – trodimenzionalnog rasporeda – ne može se ceniti kao stvaralački rad jer taj posao obavlja računar. Inženjersko-pronalazački rad u projektovanju postoji jedino u kreiranju unutrašnje strukture integrisanog kola izborom osnovnih logičkih kola. Kako

314

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

5. nastanak prava topografije integrisanih kola
Prvi sui generis zakon u ovoj oblasti donet je 1984. godine u SAD pod nazivom Zakon o zaštiti poluprovodničkog čipa507, da bi već godinu dana kasnije u Japanu donet Zakon o zaštiti šeme veza poluprovodničkog integrisanog kola508. Evropa je odgovorila Direktivom Saveta EU 1986. godine o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda,509 u čijoj preambuli je istaknuto da poluprovodnički proizvodi igraju povećanu ulogu u sve većem broju industrija i da je tehnologija poluprovodnika od fundamentalne važnosti za industrijski razvoj Evrope, da fukcionisanje ovih proizvoda u velikoj meri zavisi od topografija, a da razvoj topografija zahteva značajne investicije u resursima, finansijama, tehnici i ljudima, i da različitost postojeće pravne regulative topografija u zemljama članicama Evropske Zajednice ima direktne negativne posledice na funkcionisanje zajedničkog tržišta. Na konferenciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu 1989. godine u Vašingtonu usvaja se Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima. Cilj donošenja Vašingtonskog ugovora bilo je uspostavljanje i harmonizacija međunarodnog sistema pravne zaštite topografije integrisanih kola. Iako je njime uveden celovit pojam integrisano kolo, zbog nedovoljnog broja ratifikacija, još uvek nije stupio na snagu. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine još potpunije reguliše ovu materiju i obavezuje države članice Svetske trgovinske organizacije da nacionalnim zakonodavstvom obezbede zaštitu stvaraocima topografija integrisanih kola.

je ova faza zasnovana na empirijskim pravilima, tako dobijena topografija retko ima element novosti. (navedeno prema: Dudić, D.: Zaštita topografija integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, Beograd 2000, str. 194). Za više o projektovanju integrisanih kola videti: Vraneš, R., Ranđić, S., Simić, D,. Marković, P.: Uvod u projektovanje VLSI (very large scale integration) kola, Nauka, Institut Mihailo Pupin, Beograd, 1995). 507 Engl. Semiconductor Chip Protection Act of 1984 508 Engl. Act Concerning the Circuit Layout of a Semiconductor Integrated Circuit 509 engl . council directive of 16 december 1986 on the legal protection of topographies of semiconductor products (87/54/eec); Franc. Directive du Conseil du 16 décembre 1986 concernant la protection juridique des topographies de produits semi-conducteurs (87/54/CEE). Tekstove pravnih akata EU na polju industrijske svojine videti na: http://www.wipo.int/wipolex/en/profile.jsp?code=EU (WIPO Database on Intellectual Property Legislative Texts – European Community)

NASTANAKPRAVATOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

315

Kod nas je 1998. bila godina donošenja prvog Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola.510

5.1. Razlozi nastanka prava
Ni topografije integrisanih kola nisu izuzetak kada su u pitanju razlozi nastanka prava. I u ovoj grani industrijske svojine dominantni razlozi donošenja legislative ekonomske su prirode. Dok kreacija nove topografije uključuje veliku investiciju, dotle se kopiranje iste može uraditi po ceni delića investicije. Ponekad se kopiranje može uraditi i fotografisanjem svakog nivoa integrisanih kola i potom na bazi fotografija pripremiti maske za proizvodnju. Mogućnost takve krađe je glavni pokretač uvođenja pravne regulative u ovu oblast.511 Prva integrisana kola pojavila su se početkom 60-tih godina prošloga veka u razvijenim industrijskim zemljama, koje su i same bile pokretači donošenja odgovarajućih sui generis propisa kojima bi sprečile velike gubitke usled nepostojanja adekvatne pravne zaštite. U tom vremenu, južnokorejska elektronska industrija plaćala je više za intelektualnu svojinu opredmećenu u topografijama nego što je uložila u nekretnine i opremu.512 Kopiranje tehnološke informacije koju sadrži topografija nanelo bi ogromne štete tvorcu tehnologije, odnosno prifitabilnom znanju. To bi nesumnjivo obezvredilo investicije u topografije i kapital uložen u integrisana kola. U ovom smislu, informacija se neposredno javlja kao faktor proizvodnje, i potrošnje. Iz tog razloga, zaštita je neophodna.513 Proizvodnja integrisanih kola u svetskim razmerama skočila je sa 5 milijardi dolara u 1978. godini na vrednost 20 milijardi samo šest godina kasnije. U 1992. godini zabeležena je prodaja integrisanih kola od preko 70 milijardi dolara. Borba protiv piratstva postajala je sve žustrija i konkretnija.514

510 Službeni list SRJ, br. 12/98. 511 WIPO Handbook, str. 119. 512 Prema Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 326 (navedeno prema Ferry, N., Hurstel, D. La protection juridicue des semiconduductereurs, JPC, E 1986 II, no.1480) 513 Izvor: TRIPS sporazum 514 Prema Dudić, D.: Zaštita topografija integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 194)

316

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

6. subjekti zaštite
Pravo na zaštitu topografije pripada njenom stvaraocu, odnosno njegovom pravnom sledbeniku. U izuzetnim slučajevima, u ulozi subjekta zaštite može se pojaviti stvaraočev poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je topografiju kreiralo više stvaralaca, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Za topografije nastale u radnom odnosu primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju pitanja prava na zaštitu pronalaska stvorenih u radnom odnosu. Drugim rečima, primenjuju se odredbe zakona o patentima.515 Topografije nastale u radnom odnosu dele se na one koje su stvorili zaposleni koji izvršavaju svoju redovnu radnu obavezu, tj. posebno naloženi zadatak i one koje ne spadaju u ovu kategoriju, a odnose se na delatnost preduzeća, odnosno nastale su korišćenjem radnih sredstava i informacija preduzeća. Prva kategorija topografija pripada poslodavcu i on ima pravo da ostvari zaštitu. Druga kategorija pripada stvaraocu, a poslodavac ima neisključivo pravo korišćenja topografije. Ovako regulisana imovinska prava omogućavaju široko korišćenje topografije: pružaju stvaraocu, koji je stvorio topografiju van svojih redovnih obaveza, da istu slobodno nudi na tržištu, i pravo poslodavca da istu koristi, izuzev ako se radi o poslovnoj tajni kada poslodavac ima isključivo pravo korišćenja.516

7. Postupak zaštite topografije integrisanih kola
Postupak zaštite topografije integrisanih kola upravni je postupak koji pokreće i vodi Zavod517 na podnesak podnosioca prijave, čije se pravo na zaštitu ne proverava u trenutku podnošenja prijave. Kao i kod ostalih grana industrijske svojine, i ovde postoji oboriva javna pretpostavka (praesumptio iuris tantum) da podnosilac prijave ima titulus za to. Oborivost ove pretpostavke dolazi od mogućnosti zainteresovane strane da podigne tužbu za
515 Prema članu 6. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. 516 Iz obrazloženja zakonodavca uz predlog zakona iz 2009. godine. Kompletan tekst obrazloženja videti na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=90717 517 U SAD registrovanje topografija integrisanih kola vrši Ured za autorska prava, u Japanu je nadležan Ministar za međunarodnu trgovinu i industriju, u Holandiji – Ured za industrijsku svojinu, u Finskoj – Nacionalni upravni ured za patente i registrovanje, dok je u Češkoj Republici, Španiji i Slovačkoj za to predviđen Zavod za patente.

POSTUPAKZAšTITETOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

317

poništaj prava, tužbu za osporavanje prava itd. Za svaku topografiju podnosi se posebna prijava. Prijava se podnosi u pismenom obliku, neposredno ili poštom. Prijava se može podneti i telefaksimilom, pod uslovom da se u roku od mesec dana od dana njenog prijema, dostavi u propisanom obliku.518 Odluke Zavoda konačne su i protiv njih se može voditi upravni spor. Domaće lice može da traži zaštitu topografije u inostranstvu nakon proteka roka od tri meseca od dana podnošenja prijave nadležnom organu u zemlji prebivališta.

7.1. Rokovi za traženje zaštite
Uporedno pravo ujednačeno je u rokovima u kojima se može tražiti zaštita topografije integrisanih kola, i predviđa dva alternativna modaliteta: 1) rok od dve godine od datuma prve komercijalne upotrebe odnosne topografije bilo gde u svetu 2) rok od 15 godina od dana njenog nastanka ukoliko nije komercijalno upotrebljena.519

7.2. Sadržina prijave
Zahtev za priznanje prava na topografiju sadrži, naročito: 1) podatke o podnosiocu prijave: prezime, ime i adresu, ako je u pitanju fizičko lice, odnosno naziv i sedište ako je u pitanju pravno lice 2) podatke o stvaraocu topografije, ako podnosilac prijave nije stvaralac: prezime, ime i adresu ili naznačenje da stvaralac topografije ne želi da bude naveden u prijavi (ličnopravno ovlašćenje na naznačenje svog imena ima stvaralac; ukoliko ne želi da bude naveden u prijvi, stvaralac o tome daje izjavu) 3) naziv topografije, koji treba da odredi i funkciju i opseg primene proizvoda u koji se topografija ugrađuje, odnosno naziv i svrhu integrisanog kola koje može biti izrađeno korišćenjem topografije za koju se traži zaštita
518 Vidi Uredbu o postupku zaštite topografija integrisanih kola (Službeni list SRJ, br. 44/98, 47/98) 519 Pojam komercijalne upotrebe dosta široko se tumači, kao bilo kakva distribucija topografije ili integrisanog kola, bilo nezavisno, bilo kao deo drugog proizvoda, za komercijalne, ali ne i privatne svrhe.

318

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

4) podatke o punomoćniku, ako je prijava podneta preko punomoćnika: prezime, ime i adresu, ako je punomoćnik fizičko lice, odnosno naziv i sedište ako je u pitanju pravno lice 5) datum nastanka topografije, ako topografija nije bila komercijalno upotrebljena ili datum i mesto prve komercijalne upotrebe topografije ili integrisanog kola izrađenog prema toj topografiji, bilo gde u svetu, ako je taj datum raniji od datuma podnošenja prijave 6) broj prijave ili registrovanog prava ako je ranije tražena zaštita za isti predmet (pravom na topografiju, dizajnom, patentom ili malim patentom) 7) listu priloga podnetih uz zahtev za priznanje prava na topografiju.520 Zahtev prate sledeći prilozi, između ostalog: 1) opis topografije, koji se sastoji od: a) naziva topografije, koji mora da bude isti kao u zahtevu za priznanje prava b) uvodnog dela opisa, kojim se identifikuje topografija u celini ili njeni delovi, a koji se sastoji od jasnog i sažetog teksta sa pozivanjem na prikaz topografije c) opisa elektronske funkcije koju treba da obavlja integrisano kolo izrađeno prema topografiji za koju se traži zaštita d) naznačenja da li je topografija originalna u celini ili su originalni samo njeni delovi, sa identifikacijom delova topografije koji su originalni e) navoda o nameravanoj upotrebi topografije, odnosno o svrsi integrisanog kola izrađenog prema toj topografiji. 2) prikaz topografije, koji otkriva njenu strukturu grafički, crtežima i/ili fotografijama: a) slojeva integrisanog kola pripremljenog za proizvodnju b) radnih maski koje se koriste u proizvodnji integrisanih kola.
520 Član 5. Uredbe o sadržini registra prijava i registra topografija i sadržini zahteva za priznanje prava na topografiju u postupku za pravnu zaštitu topografija integrisanih kola (Službeni glasnik RS, br. 45/10).

POSTUPAKZAšTITETOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

319

3) 4) 5)

6) 7) 8) 9)

Ako je primerak integrisanog kola deponovan, može se priložiti računarski zapis slojeva integrisanog kola pripremljenih za proizvodnju. Računarski zapis predstavlja slojeve integrisanog kola zabeležene u kodiranom obliku. primerak integrisanog kola izvedenog prema topografiji za koju se traži zaštita, ako je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno dokaz o prvoj komercijalnoj upotrebi topografije ili integrisanog kola izrađenog prema toj topografiji prikaz topografije čiji delovi predstavljaju poslovnu tajnu (podnosilac prijave može pri podnošenju prijave tražiti da se delovi priloga, koji predstavljaju poslovnu tajnu, ne mogu saopštiti ni činiti dostupnim trećim licima, pod uslovom da su ostali delovi priloga dovoljni za identifikaciju topografije521) izjava o datumu nastanka topografije izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave, ako podnosilac prijave nije stvaralac ili nije jedini stvarala izjava stvaraoca, ako ne želi da bude naveden u prijavi izjava o zajedničkom predstavniku, ako ima više podnosilaca prijave.522

521 Po članu 13. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. 522 Član 6–8. Uredbe o sadržini registra prijava i registra topografija i sadržini zahteva za priznanje prava na topografiju u postupku za pravnu zaštitu topografija integrisanih kola (Službeni glasnik RS, br. 45/10). Razlog da se prikaz topografije ne objavi u celini jeste da se relativna javnost i konkurencija onemoguće da u celini saznaju sadržaj topografije, kako bez plaćanja naknade imaocu prava ne bi mogli samostalno da proizvedu i praktično koriste integrisano kolo predmetne topografije. Ovo predstavlja odstupanje od opšteg pravila u zaštiti industrijske svojine, po kojem nema pravne zaštite ukoliko je predmet zaštite tajan. (Varga, S.: Pravo industrijske svojine, str. 179 i fusnota 378) Od obaveze čuvanja poslovne tajne postoji sledeći, zakonom predviđen, izuzetak: razgledanje prijavljenje ili zaštićene topografije dozvoljeno je na osnovu sudske odluke, ukoliko je to neophodno da bi se donela odluka o povredi prava, odnosno o osporavanju prava na zaštitu. Inače, poverljive topografije, od značaja za odbranu ili bezbednost države, ne objavljuju se i za njih važe zakonske odredbe koje se odnose na poverljive pronalaske. (član 26. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola)

320

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

7.3. Ispitivanje prijava
Ispitivanje prijave za priznanje prava na topografiju prolazi kroz nekoliko logičkih faza i liči umnogome na proces koji obavljaju ispitivači-stručnjaci u ostalim granama industrijske svojine. Nakon utvrđenja da je predmet prijave topografija u smislu pozitivnog zakonodavstva, ispituju se rokovi i način podnošenja prijave, plaćenost predviđenih taksi, i sadržina prijave i priloga. U slučaju ispunjenosti svih uslova, Zavod donosi rešenje o priznanju prava. U suprotnom, donosi se zaključak kojim se prijava odbacuje. Podnosilac prijave moći će u razumnom roku da otkloni nedostatke iz prijave jedino ako ispitivanje pokaže da se ne radi o topografiji. Ukoliko to ne uradi, donosi se rešenje o odbijanju zahteva za priznanje prava. Po priznavanju, pravo na topografiju upisuje se u registar topografija, nosiocu prava izdaje se potvrda o zaštićenoj topografiji, a istodobno pravo obelodanjuje se u službenom glasilu Zavoda. Podsećamo da su registri javne knjige, otvorene na uvid javnosti, te da svako ima pravo da razlega prijavu i dobije kopiju zahteva i priloga.

8. trajanje prava na topografiju integrisanih kola
Pravo na topografiju integrisanih kola nastaje danom podnošenja uredne prijave za priznavanje prava na topografiju integrisanih kola ili danom prve komercijalne upotrebe topografije, u zavisnosti od toga koji je datum raniji. Pravo na topografiju prestaje istekom kalendarske godine u kojoj se navršava deset godina od dana početka trajanja prava. Pošto tehnološka ostvarenja brzo zastarevaju, usvojeni rok trajanja prava razuman je i opšteprihvaćen. Vašingtonski Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima predviđa minimalan rok trajanja prava od 8 godina, dok je Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine taj rok produžio na deset godina (što je danas opšteprihvaćeno u nacionalnim zakonodavstvima). Direktiva EU o zaštiti topografija propisuje i to da se period zaštite od 10 godina računa od dana prve komercijalne upotrebe, datuma podnošenja uredne prijave nadležnom organu ili od dana u kome je nastala topografija.

SADRŽINAPRAVA

321

9. sadržina prava
Nosilac prava na topografiju integrisanih kola ima isključivo pravo da: 1) umnožava zaštićenu topografiju u celini ili njene bitne delove (bitni delovi su oni koji predstavljaju neophodne karakteristike topografije) 2) proizvodi integrisana kola koja sadrže zaštićenu topografiju ili njene bitne delove 3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi način komercijalno upotrebljava primerke zaštićene topografije ili njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima se sadržana zaštićena topografija ili njeni bitni delovi.523 Nabrojana prava uživa i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, ako ista ispunjava propisane uslove.

10. ograničenje prava
Isključivo pravo na topografiju integrisanih kola ograničeno je pravom na umnožavanje (reprodukovanje) zaštićene topografije u lične, nekomercijalne svrhe, u svrhu nastave, analize i istraživanja. Reverzibilni inženjering predstavlja i poseban slučaj ograničenja isključivosti prava, koje za cilj ima stimulisanje poboljšanja postojećih topografija. To se postiže time što se postojeća topografija koristi bez plaćanja naknade nosiocu prava, što, recimo, nije slučaj sa korišćenjem ranije zaštićenog patenta. Ovo ograničenje proističe iz prakse proizvođača integrisanih kola da pre izrade novih prvo pregledaju postojeće topografije radi njihove analize i kreiranja novog sličnog integrisanog kola. Takve analize omogućavaju stvaranje
523 Prema članu 17. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola, i u nastavku: Za uvoz odnosno izvoz integrisanih kola u kojima je sadržana zaštićena topografija, a koja se nalaze na Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene ili na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme donete u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (Službeni list SCG, br. 7/05 i 8/05-ispravka) neophodna je dozvola nadležnog ministarstva. Ovaj zakonski stav nas upućuje da postoje robe čiji je spoljnotrgovinski promet na režimu dozvole, u kome slučaju se nosilac prava na topografiju ne može pozivati na neobaveštenost ili neznanje o kojoj vrsti integrisanih kola i tehnologije se radi, već ima pravo i obavezu da proveri.

322

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

integrisanih kola istih električnih i fizičkih karakteristika kao i prethodna, pa su konkurentna na tržištu. Tipična poboljšanja odnose se na: povećanje odnosa signal/šum, veću stabilnost na temperaturne promene, smanjenje veličine integrisanog kola, smanjenje broja radnih maski itd.524

11. iscrpljenje prava
Ovlašćenje nosioca prava na topografiju da pušta u promet primerak topografije iscrpljuje se u trenutku u kome takva topografija postaje svojina drugog lica. Novi vlasnik topografije, koja je legalno stavljena u promet, stiče pravo da njome, kao predmetom svojine, slobodno raspolaže (stavlja dalje u promet, uvozi, na drugi način komercijalno upotrebljava) i takvo raspolaganje neće se smatrati povredom prava jer je isključivo ovlašćenje izvornog (prethodnog) nosioca prava na komercijalnu upotrebu topografije iscrpljeno u pogledu tog konkretnog primerka topografije ili integrisanih kola u koje je ona ugrađena.

12. Promet prava
Pravo na topografiju može biti u celini ili delimično predmet prenosa na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu nasleđivanja. Pojedina ili sva ovlašćenja iz prava na topografiju mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.525 Kako suštinu odnosa u pravnom prometu prava intelektualne svojine regulišu drugi zakonski propisi kojima se uređuju obligacioni i svojinsko-pravni odnosi, upis prenosa prava u registar Zavoda nema konstitutivno već samo deklarativno dejstvo, ali da bi imali dejstvo prema trećim licima ugovori, na zahtev jedne od ugovornih strana, moraju biti upisani u Registar topografija. Tim pre, što će se nosiocem prava na topografiju smatrati lice koje je poslednje upisano u pomenuti registar. Dosledno pridržavanje odredbi o prenosu prava čini promet prava bezbednijim i bržim.526
524 Japan je jedna od retkih zemalja koja ne dozvoljava reverzibilni inženjering. 525 Član 21. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola. 526 U novembru 1997. godine Texas Instruments platio je zaprepašćujućih 395 miliona dolara za Amati Communications, malu kalifornijsku kompaniju koju je osnovao profesor Koifi (Coiffi) sa univerziteta Stanford. Cifra je mnoge iznenadila jer je izgledala

PONIšTAJPRAVA

323

13. Poništaj prava
Zainteresovana strana ima mogućnost da traži poništaj prava nosioca prava na topografiju. Poništaj se traži podneskom koji sadrži predlog za poništaj rešenja o priznanju prava na topografiju, obrazloženje i potrebne dokaze. Zavod poništava rešenje (prestanak sa dejstvom ex tunc)527 ako utvrdi da u trenutku donošenja istog: 1) predmet zaštite nije bila topografija u smislu zakonske odrednice 2) topografija nije ispunjavala uslove za zaštitu (npr. bila je opštepoznata) 3) prijava nije bila podnesena u zakonskom roku 4) nosilac prava na topografiju nije imao pravo na zaštitu (npr. nepostojanje uzajamnosti u slučaju stranih lica) ili nije imao zastupnika (takođe se odnosi na strano lice kao nosioca prava) 5) podneti prilozi nisu imali propisanu sadržinu 6) podneti prilozi nisu odgovarali integrisanom kolu priloženom uz zahtev za priznanje zaštite.528 Postupak po kome Zavod postupa po prijemu zahteva za poništaj, a koga može pokrenuti i po službenoj dužnosti, analogan je postupku koji se vodi za poništavanje drugih prava industrijske svojine. Ukoliko podnosilac predloza za poništaj u toku postupka odustane od svog zahteva, Zavod može nastaviti postupak po službenoj dužnosti. Iz razloga pravne sigurnosti, pokrajnje visoka u poređenju sa godišnjom prodajom i finansijskom situacijom Amati Communications. Zašto bi velika kompanija za poluprovodnike platila tako visoku cenu za malu početničku firmu iz Silicijumske doline? Odgovor je jednostavan. Amati Communications je držala 25 patenata iz tehologije DSL (Digital Subscriber Line), koje je kompanija Texas Instruments smatrala glavnim za svoj ulazak na DSL tržište. Tih 25 patenata pokrivalo je neke važne oblasti tehnologije modema sledeće generacije koje je Američki institut za nacionalne standarde usvojio kao standard za DSL. Posedovanje patenata firme Amati Communications omogućilo je da Texas Instruments zauzme vodeće mesto u novoj tehnologiji, kao i izglede za značajnu dobit od davanja licenci za tu tehnologiju drugim preduzećima. (izvor primera Idris, K.: Intelektualna svojina – moćno sredstvo ekonomskog razvoja, Beograd 2003, str. 36) 527 Pravo na topografiju može prestati i dejstvom ex nunc u slučaju odricanja od prava, i smrti nosioca prava – fizičkog lica, odnosno prestankom pravnog lica, ukoliko pravo nije prešlo na pravnog sledbenika. 528 Prema članu 22. Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola.

324

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

ništaj rešenja o priznanju prava na topografiju nema retroaktivno dejstvo na pravosnažne sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava ili ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava bio savestan.

14. Povreda prava
Povreda prava na topografiju integrisanih kola postoji ako neko lice neovlašćeno529: 1) umnožava zaštićenu topografiju u celini ili njene bitne delove (npr. ova povreda nastaje kada se zaštićena topografija umnoži grafičkim predstavljanjem slojeva topografije u cilju proizvođenja integrisanog kola ili na kompjuterskoj traci) 2) proizvodi integrisana kola koja sadrže zaštićenu topografiju ili njene bitne delove 3) uvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet ili na drugi način komercijalno upotrebljava primerke zaštićene topografije ili njenih bitnih delova, ili integrisana kola u kojima su sadržana zaštićena topografija ili njeni bitni delovi.530 Povredom prava ne smatra se korišćenje integrisanog kola od lica koje je nabavilo integrisano kolo od drugog i koje u tom trenutku nije znalo ili nije moglo znati (savestan sticalac) da je u njemu sadržana zaštićena topografija.531 Međutim, od trenutka kada je to lice saznalo ili steklo mogućnost da sazna da integrisana kola sadrže zaštićenu topografiju, ono ima obavezu da nosiocu prava plati naknadu za korišćenje tih kola. Visina naknade odre-

529 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine nalaže obavezu zemalja potpisnica da proglase nezakonitim ove radnje ako se vrše bez dozvole titulara prava. 530 Koliko Japan vrednuje oblast tehnologije pokazuje i to da japanski Zakon o zaštiti šeme veza poluprovodničkog integrisanog kola definiše povredu prava na poluprovodničko integrisano kolo i šemu veza kola kao kriminalni akt. 531 Ovaj izuzetak od odgovornosti za povredu prava u skladu je sa Vašingtonskim Ugovorom o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima i Direktivom EU br. 3295/94 o pravnoj zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.

ZAšTITAPRAVA

325

đuje se u visini koju bi nosilac prava dobio za slobodno ugovorenu licencu za tu topografiju.532 Praktično, ovde se radi o jednoj vrsti prinudne licence.

15. zaštita prava
Građanskopravna zaštita sastoji se u mogućnosti nosioca prava na topografiju ili sticaoca isključive licence na zaštićenoj topografiji da nadležnom sudu podnese tužbu zbog povrede svojih isključivih prava, a kojom, u hitnom postupku, može zahtevati: 1) utvrđivanje povrede prava (u nastupu po ovom tužbenom zahtevu sud naročito vodi računa o institutima ograničenja i iscrpljenja prava), 2) prestanak povrede prava 3) naknadu imovinske štete: stvarne štete i izgubljene dobiti (ako je povreda prava učinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, tražiti naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade koja bi bila plaćena da je korišćenje topografije bilo zakonito) 4) objavljivanje presude o trošku tuženog. Tužba se može podneti u roku od godinu dana od dana saznanja za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od dana učinjene povrede.

15.1. Tužba za osporavanje prava na zaštitu
Tvorac topografije ili njegov pravni sledbenik može osporavati pravo na zaštitu licu koje je zajedno sa njim podnelo prijavu za zaštitu topografije, odnosno koje se vodi kao nosilac prava, ako smatra da to nije istina. Rok za upotrebu ovog pravnog leka ograničen je rokom trajanja zaštite topografije. Afirmativan ishod znači upis tužioca u odgovarajući registar kao podnosioca prijave, odnosno nosioca prava, što se potom, kao i svaka odluka o pro-

532 Reč je o uobičajenoj pravnoj normi da se naknada za nenamerno korišćenje stvari, kojom je izvršena povreda prava, određuje u visini naknade koju bi nosilac prava dobio da je tu stvar nudio slobodno po tržišnoj ceni. (videti vezu sa tužbenim zahtevom broj 3 u zaštiti prava)

326

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

meni nosioca prava na bilo kojem pravu intelektualne svojine, objavljuje u službenom glasilu Zavoda.

16. izazovi
U Srbiji za sada ne postoji široka proizvodnja visokosofisticiranih proizvoda iz domena integrisanih kola u kojima se primenjuje topografija integrisanih kola. Primena topografije integrisanih kola zahteva visoko razvijenu tehnologiju proizvodnje proizvoda u kojima su komponente povezane topografijom integrisanih kola, a koji se ugrađuju u satelite, rakete dalekog dometa, računare sa velikom memorijom, pejsmejkere i sl. Domaća industrija koja bi mogla da primenjuje topografije integrisanih kola u LSI (Large Scale Integration) ugašena je sa nemogućnošću da tu tehnologiju primeni.533

17. Primer opisa topografije:
Darko Draganić 18000 Niš Zaječarska 10 Naziv monografije: Kolo za spregu linije pretplatnika Identifikacija monografije: Kolo za spregu linije pretplatnika, obavlja sve funkcije snabdevanja: obezbeđuje energiju televonskom aparatu i
533 Procenjuje se da razvoj novog integrisanog kola košta oko 100 miliona dolara. (prema Dudić, D.: Zaštita topografija integrisanih kola, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd 2000, str. 194) Veza sa konkurencijom: Informaciona tehnologija ne svodi se samo na kompjutere. Ona se mora shvatiti široko, kako bi obuhvatila informacije koje kompanije stvaraju i koriste, isto kao i širok spektar sve više konvergentnih i povezanih tehnologija za obradu informacija. Informatička revolucija utiče na konkurenciju na tri posebno važna načina time što: menja strukturu industrije, a čineći to menja i pravila konkurencije, stvara konkurentsku prednost pružajući kompanijama nove mogućnosti da nadmaše svoje konkurentne, rađa čitave nove poslove, koji često nastaju iz već postojećih aktivnosti kompanije. Videti strategije razvoja telekomunikacione i informacione privrede i društva u Republici Srbiji. Dostupne na veb-stranici Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo: http://www.mtid.gov.rs/dokumenta/propisi,_zakoni_i_strategije.49.html

PRImEROPISATOPOgRAfIJE:

327

omogućava zvonjenje. Ostvaruje pretvaranje na žicu 2/4 i sadrži indikatorske tačke koje otkrivaju koja potiče od pretplatnike Opis elektronske funkcije Funkcija periferije digitalnog uključivanja. – Osim toga što stvarno pretvaraju govorni signal iz analognog u digitalni, kola pretplatničke linije takođe filtriraju signal da ograniče njegovu širinu opsegsa, izvršavaju pretvaranje na žicu 2/4 i napajaju telefonski aparat naizmeničnom strujom za zvonjenje. Zvonjenjem mora da se otkrije signalizacija inicirana od strane pretplatnika i treba da se preduzmu mere da se ispita pretplatnička linija i pretplatnički aparat. Tretnutno su ove izuzetno složene funkcije podeljene na tri modela: jednokanalni kodek, filter i KSLP (Koloza spregu linije pretplatnika). Jednokanalni kodek. – Jednokanalni kodek izvršava pretvaranje govornog signala od analognog na digitalni, i u suprotnom pravcu, sa digitalnog na analogni. Problemi koje treba rešiti pri izradi jednokanalnog kodeka ilustruju onu svrstu zahteva koje proizvođačima delova za poluprovodnike nameće telefonska industrija u pogledu nivoa tehnološkog razvoja. Pošto je integracija u velikom obimu (IVO) očigledno jedino praktično rešenje, pri odabiranju načina kodiranja kao osnovu treba uzeti mogućnosti koje nudi IVO kao i njegova ograničenja. Ovaj pristup očigledno vodi ka načinu kodiranja bit po bit (po jedinici informacije), koji je takođe poznat kao metod prpcenjivanja ili interakcije. Sa uzorkom intervala od 125 US, ovaj postupak zahteva sat i vreme reakcije što se može postići vrlo prihvatljivo ako se koristi na primer, MOP (metal-oksid poluprovodnik) delovi za IVO. Princip pretvaranja iz analognog u digitalni: iz registra se dobija jedan digitalni broj koji se onda pretvara u odgovarajući analogni napon pomoću digitalno-analognog pretvarača. Ovaj analogni napon koji se stvara u potpunosti u okviru uređaja upoređuje se na analognom ulazu sa veličinom ulaza koja se kodira, tj. procenjuje se. Uređaj za upoređivanju saopštava registru da li je interno stvorena analogna vrednost veđa ili manja od ulaza, i digitalna vrednost u registru se onda usklađuje, tj. koriguje prema potrebi. Ovaj postupak ponavlja se nekoliko puta i svaki put se digitalna vrednost koriguje na viši stepen tačnosti. Posle ukupno osam ponavljanja, analogni ulaz i interno generisani analogni napon su dovoljno precizno usaglašeni i broj memorisan u registru sada predstavlja digitalni ekvivalent napona analognog ulaza.

328

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

Najkritičniji elemenat u okviru kodeka, i najteži za izradu je digitalno-analogni pretvarač koji određuje preciznost i stabilnost kodeka. Mreža P-2P koristi uključne utisnute struje da pretvara vrednost digitalnog broja na svakom mestu u analognu informaciju. Kodek napravljen u firmi SIMENS ima izuzetnu osobinu otporne mreže koja je sačinjena od poluprovodničkih delova. Ona se sastoji od mreže tranzistora visoke preciznosti sa efektom polja u ambijentu kola u kome se isti potencijal primenjuje na svaki pojedinačni tranzistor bez obzira na njegov status uključenja. Stoga je moguđe da se postigne odnos podele napona koji je precizan od traženih 0,5% uz korišćenje znatno manjeg područja površine silikona nego kod „realnih” silikonsko difuznih otpornika. Slika 3 pokazuje ovu šemu, najkritičniji deo kodeka. Svaki otpor P stvara jedan tranzistor, a otpor 2P dva tranzistora koji imaju iste dimenzije kao prvi i povezani su u nizu. Stvarni kodek nije tako jednostavan kao ovaj prikazan u osnovnoj šemi kola. On zahteva i kontrolu redosleda nekoliko puferskuh registara, kola za procenu za A ili U, kola za sprečavanje mešanja razgovora i kola za uzrokovanje i zadržavanje. Detaljnija šema kola prikazana je na slici 4. Druga Specifična osobina SIMENS kodeka je raspodela subkompleksa na dva čipa, gde je gornja polovina delova na MOP čipu, a donja polovina na bipolarnom čipu. Ova raspodela omogućava da se za svaku funkciju izabere najpovoljnija tehnologija što znači da nijedan od čipova nije opterećen od svojih fizičkih granica. Ovde su prednosti mali zahtevi u pogledu područja površine silikona, mala potrošnja energije i visoka pouzdanost. Kodek sa dva čipa iz firme SIMENS konstruisan je za kodirranje dva govorna kola. On može da se uključi na A ili U i oba čipa postavljena su zajedno u kućište sa dvostrukom šupljinom sa 28 pinova. Filter. – Govorni signal treba da budu ograničeni po opsegu pre nego što stignu do uređaja za kodiranje. Takođe u suprotnom pravcu, signali analognog izlaza generisani u uređaju za kodiranje moraju da prođu kroz jedan niskopropusni filter radi otklanjanje neželjenog zvuka. Oba ova zadatka izvršava niskopropusni filter od 4-kHz (filter za slanje i prijem). Od nekoliko postojećih metoda za primenu, jedan je naročito pogodan za aplikaciju kod poluprovodnika i integrisanih kola: S uključeni filter. On se sastoji od integratora poezanih u kaskadu. U zavisnosti od vrste kola, ovi intergratori funkcionišu kao induktori ili kondenzatori, i stoga mogu da se koriste da simuliraju klasične LC filtere.

PRImEROPISATOPOgRAfIJE:

329

Integrator je pojačivač sa povratnom spregom preko jednog kondezatora i sa otpora pada P. O. elemenata koji su potrebni za integrator, pojačivač i u izvesne tolerancije, kondezatori, mogu se pzoizvoditi u monolitnoj silikonskoj tehnologiji. Otpor P, koji još ne može ekonomično da se integriše, obezbeđuje uključeni kondenzator. Pošto se prekidači takođe lako integrišu, integrator može sada da se primenjuje u potpunosti u monolitnim integrisanim kolima kao što je prikazano na desnoj konfiguraciji na slici 5b. Jasno je da nije od značaja apsolutna veličina kondenzatora već pre odnos „kondenzatora otpora” prema „kondenzatoru površine sprege”. Ova činjenica vrlo dobro pogoduje za integracije velikog obima. Integratori kakvi su opisani, koji rade naizmenično kao kondezatori i indikatori, čine jednu potpuno monolitnu integraciju kada su povezani. Kod SIMENS konstrukcije koriste se dva filtera, poslatni i primitni, intergrisani na jednom čipu, i ceo sklop postavljen je u jedno kućište sa 16 pinova. Dok su kodek i filter neophodni za jedan konkurentski digitalni sistem uključivanja, kolo za liniju sprege pretplatnika može lako da obavlja funkciju kao što je trafo sa središnim izvodom, omski otpornici napajanja i releji za priključivanje struje za zvonjenje. Simensovo kolo za spregu linije pretplatnika koristi metod napajanja prilagođen za integraciju velikog obima. Najprikladniji metod za pretvaranje na žicu 2/4 koristi mostno kolo. Izvod u okviru strujnog izvora, koji signalizira da li se struja šalje ili ne, predstavlja indukcionu tačku. Kada se sve sagleda, zaključuje se da pojedini delovi u okviru Kola za spregu linije pretplatnika imaju veoma visoke zahteve, naročito u pogledu stabilnosti uzdužnog napona. Zahteva se mreža P2P visoke preciznosti, što znači da neki stepeni otpora treba da budu precizni do vrlo uskih tolerancija, u ovom slučaju 0,1%. Zahtevi u pogledu kodeka mogu da se zadovolje korišćenjem silikonske tehnike, ali to više nije moguće za zahteve u pogledu preciznosti ovako visokog reda veličine. Stoga je za Kolo linije sprege pretplatnika odabrana sledeća primena: strujni izvori i pojačivači najpre se naprave u standardnoj bipolarnoj tehnologiji na silikonu, posle čega se proizvode otpornici visoke preciznosti dodavanjem slojeva nikl-hrom. Celo kolo se onda laserski trimuje (podešava). NAZNAČENJE O ORIGINALNOSTI MONOGRAFIJE. – Topografija nije u celini originalna. Radi se o usavršavanju SIMENSOVE EWSD monografije. Originalni su kodek i filter.

330

TOPOgRAfIJEINTEgRISANIhKOLA

SVRHA INTERGRISANOG KOLA izrađenog prema predmetnoj topografiji jeste smanjenje potrebne energije: Simens kodek iz 1975. godine zahtevao je 200mW, dok ovaj razvijen 1979/80 troši samo 65mW po kanalu. Filter iz 1977 – 200mW, dok ovaj iz 1979/80. samo 70mW. Niš, 20.4.2000. Primer preuzet iz: Miladinović, Z.: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 334–337.

deo vii

nove biljne sorte

Egzaktan je podatak da smo najbolje rezultate u plasmanu intelektualne svojine u razvijenom svetu ostvarili upravo stvaranjem novih sorti poljoprivrednog bilja. Todor Gajinov534

534 Bivši predsednik Ustavnog suda Vojvodine, u članku: Pravni režim intelektualne svojine u stvaranju novih sorti poljoprivrednog bilja – kritički osvrt na neka rešenja u legislative, Pravni život br. 11/1996, Beograd 1996.

332

NOVEbILJNESORTE

1. Pojam biljne sorte
Sorta poljoprivrednog bilja je skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji je definisan izražavanjem osobina koje su posledica datog genotipa ili kombinacije genotipova i izdvojen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od datih osobina i koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za razmnožavanje bez promena.535 Poljoprivredno bilje obuhvata domaće i strane sorte ratarskog i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze. U smislu prava industrijske svojine, trebalo bi praviti razliku između sorte i vrste. Sorta, za razliku od vrste, nije taksonomska jedinica u botanici.536 Sortu možemo shvatiti kao skup gajenih biljaka zajedničkog porekla, koje se razlikuju od srodnih biljaka po nekim naslednim osobinama značajnim za potrebe šumarstva, hortikulture ili poljoprivrede.537 Sortu karakteriše i njeno obeležje upotrebljivosti. Ona obuhvata populacije, klonove, linije, rodove, hibride i podloge biljnih vrsta.538 Skrećemo pažnju na to da se kapacitet intelektualnog dobra nove biljne sorte izvlači is sledećeg logičkog gledišta: iako je biljna sorta skup gajenih biljaka, a ne nematerijalna priroda, kreiranje biljne sorte jeste intelektualni stvaralački rad, biljna sorta je logička apstrakcija u odnosu na biljne
535 Kako biljnu sortu određuje zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja (Službeni glasnik RS, br. 30/10), koji u Republici Srbiji uređuje uslove i postupak za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti u registar i održavanje sorti poljoprivrednog bilja. Definicija je celovito u skladu sa određenjem sorte u Međunarodnoj konvenciji o zaštiti novih biljnih sorti (international convention for the Protectoin of new varieties of Plants), najvažnijem međunarodnom dokumentu u ovoj grani prava industrijske svojine, koju je Republika Srbija ratifikovala zakonom o potvrđivanju međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti (Službeni glasnik RS, br. 19/10), što je bio uslov da država pristupi Međunarodnoj uniju za zaštitu novih biljnih sorti (International Union for the Protection of New Varieties of Plants – UPOV). UPOV je akronim izveden iz francuskog naziva organizacije: Union internationale pour la protection des obtentions vegetales. Videti: www.upov.org 536 Botanika je nauka o biljnom svetu, a njene taksonomske jedinice su redom, po stepenu opštosti: vrsta, rod, familija, red, klasa, divizija. (taksonomija znači klasifikacija, razvrstavanje) 537 Prema Tucović, A.: Genetika sa oplemenjivanjem biljaka, Beograd 1973, str. 232. 538 Kako je sortu, kao korisno-tehničku jedinicu, video ranije važeći Zakon o priznavanju novostvorenih, odobravanju uvođenja u proizvodnju stranih i zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja (Službeni list SFRJ br. 38/80, 82/90 i Službeni list SRJ br. 28/96).

POJAmPRIZNANJAbILJNESORTE

333

individue koje je čine; biljne individue konkretizuju sortu, tj. čine corpus mechanicum sorte, a biljna sorta pojavljuje se kao uputstvo o postupku stvaranja biljnih individua specifičnih osobina.539

2. Pojam priznanja biljne sorte
Priznanje sorte poljoprivrednog bilja podrazumeva priznanje novostvorene sorte i odobravanje njene proizvodnje i prometa. Pod priznavanjem, smatra se i odobravanje proizvodnje strane sorte ratarskog i povrtarskog bilja.540

3. opravdanost zaštite novih biljnih sorti
Kao i kod ostalih grana industrijske svojine, zaštita istraživanja i kreativnosti u oblasti biljnih sorti jeste strateška aktivnost. Odgajivači moraju da investiraju u stvaranje novih sorti koje zadovoljavaju zahteve tržišta (tržište Evropske unije broji oko 500 miliona ljudi). Nove biljne sorte sa poboljšanim prinosima, povećanim kvalitetom i boljom otpornošću na štetočine i bolesti uvećavaju kvalitet i produktivnost u agrokulturi, hortikulturi i šumarstvu, dok istovremeno minimalizuju pritisak na životnu sredinu. Ogroman napredak proizvodnje u agrokulturi u različitim delovima sveta značajno je zasnovan na poboljšanju biljnih sorti. Štaviše, uzgajanje biljaka ima koristi koje prevazilaze povećanje proizvodnje hrane. Rast novih poboljšanih sorti povećava vrednost i tržišnu moć useva. Pored toga, program uzgajanja cvetnih biljaka može biti izuzetno značajan za zemlje koje ih izvoze (npr. Holandija). Uzgoj i eksploatacija novih sorti postaju odlučujući faktor u poboljšanju ukupnog ruralnog ekonomskog razvoja. Takođe, razvoj određenih sorti od posebnog značaja može da ukloni pretnju za njihov opstanak u prirodi, kao što je slučaj sa lekovitim biljem.
539 Marković, S.: Intelektualna svojina na biljnim sortama, u publikaciji Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 2, Beograd 2000. 540 Interesantno je da se odredbe Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja ne odnose na sorte sveća, lekovitog, aromatičnozačinskog i ukrasnog bilja, smeše trava za parkove, sprečavanje erozije zemljišta i sportske terene, i micelije jestivih i lekovitih gljiva.

334

NOVEbILJNESORTE

Dok proces uzgoja biljaka zahteva značajna ulaganja u smislu novca i vremena, jednom izbačena, nova biljna sorta može biti lako ponovno proizvedena lišavajući uzgajivača mogućnosti da bude nagrađen za svoja ulaganja. Jasno, uzgajivači mahom ne žele da provode godine dajući značajne ekonomske investicije za razvoj novih biljnih sorti ukoliko ne postoji pravna zaštita i finansijski benefit za njihov angažman (najpre povraćaj investicije, a potom i ekonomsko iskorišćavanje). Iz tog razloga, efikasni sistem za zaštitu biljnih sorti esencijalan je za ohrabrivanje uzgajivača da investiraju u uzgoj biljaka. Regulisanjem oblasti priznavanja domaćih novostvorenih i odobravanja uvođenja u proizvodnju stranih sorti poljoprivrednog bilja, a u okviru nacionalne politike uređenja i obezbeđenja sistema zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštite i unapređivanja biljnog i životinjskog sveta541, postiže se to da do proizvođača, odnosno korisnika sorti, mogu doći samo sorte za koje je ispitivanjem utvrđeno da imaju dobru upotrebnu i proizvodnu vrednost.

4. istorijski osvrt
Izvori ograničenog dometa obezbeđenja ove materije bili su Zakon o priznavanju novostvorenih, odobravanju uvođenja u proizvodnju stranih i zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja i Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog i šumskog bilja.542 Godina 2005. donela je dva važna, ali međusobno ne u celosti usaglašena akta: Zakon o sadnom materijalu543 i Zakon o semenu544. Prvi je doneo regulaciju ispitivanja sorti voćaka, vinove loze i hmelja, a drugi regulaciju ispitivanja ratarskog i povrtarskog bilja. Inače, prva institucija koja se bavila kontrolom i unapređivanjem kvaliteta reprodukcionog biljnog materijala osnovana je u Nemačkoj 1869. godine, dok je prvi zakonski akt o proizvodnji i prometu reprodukcionog materijala donet u Čehoslovačkoj 1921. godine.
541 Ustavni osnov za donošenje Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja sadržan je u članu 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta. 542 Službeni list SRJ, br. 12/98 i 37/02. 543 Službeni glasnik RS, br. 18/05. 544 Službeni glasnik RS, br. 45/05.

USLOVIZAPRIZNAVANJESORTE

335

5. uslovi za priznavanje sorte
Da bi biljna sorta mogla da se prizna, ona mora, na dan podnošenja zahteva za priznanje i tokom trajanja ispitivanja, kumulativno zadovoljiti nekoliko kvalitativno postavljenih uslova, tj. mora biti: nova, različita, stabilna i uniformna. Kvalitet se prenosi i na sledeći uslov priznavanja, a to je da se traži da sorta ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (materijalni uslovi zaštite). Spisak neophodnih uslova završava se zahtevom da je ime sorte u skladu sa propisanim zahtevima (formalni uslov zaštite).

5.1. Novost
Sorta je nova ako njen reprodukcioni ili ubrani materijal nije stavljen u promet od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost u svrhu ekonomskog iskorišćavanja, i to: 1) na teritoriji države domicila (zemlja u kojoj je podnesena prijava) tokom perioda dužeg od jedne godine pre datuma podnošenja prijave 2) na teritoriji izvan države domicila tokom perioda dužeg od četiri godine pre datuma podnošenja prijave, odnosno šest godina ako se radi o drvenastim vrstama i vinovoj lozi.

5.2. Različitost
Ako se sorta razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje opštepoznate sorte. Opštepoznatost obuhvata sorte upisane u registar sorti poljoprivrednog bilja i sorte iz referentne kolekcije. Referentna kolekcija je zbirka sorti jedne biljne vrste specifičnih morfoloških osobina545 koja služi u oceni novih sorti na svojstva različitosti, stabilnosti i uniformnosti.

5.3. Stabilnost
Stabilnost sorte ogleda se u nepromenjenosti njenih bitnih osobina nakon svakog ciklusa umnožavanja, nezavisno od toga da li je u pitanju višestruki ili ciklus pojedinačnog umnožavanja. Umnožavanje obuhvata kako

545 Kriterijume za određenje ovih osobina propisuje Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti.

336

NOVEbILJNESORTE

razmnožavanje putem prirode, tako i uz pomoć čoveka (kalemljenje kod vegetativnog, hibridizacija kod seksualnog razmnožavanja).546

5.4. Uniformnost
Sorta se smatra uniformnom ukoliko je prisutna dovoljna ujednačenost u njenim bitnim oosbinama, jer se određena odstupanja mogu očekivati zbog osobenosti umnožavanja. Uniformnost odgovara pojmu homogenosti.

5.5. Proizvodna i upotrebna vrednost
U proizvodne i upotrebne vrednosti spadaju prinos, kvalitet proizvoda i druge osobine od uticaja na povećanje obima proizvdnje ili poboljšanje kvaliteta.

5.6. Ime sorte
Sorta može nositi ime u obliku zamišljenog naziva ili koda, odnosno šifre. Naziv neće biti prihvaćen ako je identičan nazivu sorte registrovane u zemljama članicama Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti547 za istu ili blisku vrstu, tj. vrste koje pripadaju istoj klasifikacionoj grupi.

6. Postupak priznavanja sorte
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine prepoznaje tri tipa zaštite: 1) patentni sistem 2) sui generis sistem

546 Hibridne sorte kukuruza i drugih prehrambenih ili industrijskih biljaka zahtevaju da svaka generacija bude proizvedena od strane čoveka putem ukrštanja tzv. hibridnih linija. (prema Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 192) 547 Zakonodavac predviđa da ministar ispred Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva podzakonskim aktom u vidu pravilnika bliže propisuje način određivanja imena sorte. Videti Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za priznavanje sorte, kriterijumima za određivanje naziva sorte i sadržini registra sorti poljoprivrednog bilja. Isti u prilogu br. 1 sadrži spisak bliskih vrsta.

POSTUPAKPRIZNAVANJASORTE

337

3) kombinacija patentnog sistema i sui generis prava zaštite novih biljnih sorti.548 U uporednoj pravnoj praksi dominira sui generis sistem jer većina novih biljnih sorti ne zadovoljava nivo inventivnosti koji se traži za patentnu zaštitu. Upravni organ u Republici Srbiji nadležan za sprovođenje postupka priznavanja sorte je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a u okviru njega Odeljenje za priznavanje sorti.549 Aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za priznavanje sorte, kojim otpočinje postupak, ima vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik. Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti govori o oplemenjivaču550, kao licu koje može podneti zahtev za zaštitu prava omplemenjivača.

6.1. Zahtev za priznavanje sorte
Nosilac aktivne legitimacije istu aktivira trenutkom podnošenja zahteva za priznavanje sorte, koji sadrži, između ostalih, i podatke o551: 1) biljnoj vrsti (srpsk i latinski naziv) 2) predloženom imenu ili oplemenjivačkoj oznaci sorte 3) izvornom materijalu sorte, imenu i poreklu sorte, a kod ukrštanja i podatke o roditeljima i metodu ukrštanja

548 SAD su 1930. godine donele Towensend – Purnell Act ili Zakon o patentu za biljke. Siniša Varga dodaje: Uputstvo o stvaranju biljne sorte nije dovoljno da prosečan inženjer poljoprivrede stvori datu biljnu sortu, već on mora raspolagati i reproducionalnim materijalom (inbriding linijama i drugim polaznim materijalom), pošto ne postoji garancija da će ponavljanjem postupka kojim je sorta stvorena nastati biljne individue koje pripadaju datoj sorti. Sledi da je postojanje biljne sorte kao intelektualnog dobra zavisno od postojanja biljnih individua posebnih genotipksih i fenotipskih karakteristika. Iz toga sledi da se zaštita biljne sorte ne uklapa u patetno-pravni režim. (Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 95) SAD 1970. godine usvajaju i Zakon o zaštiti biljnih sorti. 549 Videti: http://www.sorte.minpolj.gov.rs/ 550 Oplemenjivač je: a) lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo sortu, b) lice koje je poslodavac napred navedenog lica ili po čijem ovlašćenju je napred navedeno lice postupalo po odnosnom zakonu, ili c) pravni sledbenik prvog ili drugog navedenog lica. 551 Videti: Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za priznavanje sorte poljoprivrednog bilja, kao i dokumentaciji koja se uz taj zahtev prilaže.

338

NOVEbILJNESORTE

4) podnetom zahtevu za priznavanje sorte u drugim zemljama, sa podatkom o nazivu zemlje i godini ponoštenja zahteva za priznavanje sorte 5) činjenici da li je urađen DUS test u nekoj od zemalja članica UPOV, i ukoliko jeste, podatak o nazivu te zemlje 6) činjenici da li je sorta priznata i, ukoliko jeste, podatke o nazivu zemlje, imenu i godini 7) činjenici da li je sorta zaštićena i, ukoliko jeste, podatke o nazivu zemlje, imenu i godini 8) specifičnim svojstvima sorte, a ako ta svojstva nisu predviđena tehničkim upitnikom, i podatke o tipu, sezoni gajenja, grupi zrenja u našim uslovima, otpornosti na bolesti i štetočine i slično 9) cilju selekcije, odnosno nameni sorte 10) činjenici da li je sorta genetički modifikovana (genetički modifikovana biljna sorta je sorta čiji je genetički materijal, deo koji sadrži naslednu informaciju, promenjen metodama savremene biotehnologije).552 Zahtev se podnosi za svaku vrstu posebno, a podaci koji se odnose na poreklo izvornog materijala i opis procesa stvaranja sorte tretiraju se kao službena tajna.

6.2. Ispitivanje sorte
Postupak ispitivanja sorte započinje obaveštavanjem podnosioca zahteva da će sorta, pošto je zahtev procenjen urednim jer je ispunio formalne uslove, biti ispitivana i da u tu svrhu podnosilac dostavi potrebnu
552 Ovo je jedan od razloga zašto se za priznavanje sorti genetički modifikovanog bilja primenjuju i odredbe zakona o genetički modifikovanim organizmima (Službeni glasnik RS, br. 41/09). Moderna biotehnologija nalazi sve veću primenu u poljoprivredi. Jedan od ciljeva moderne biotehnologije je razvoj genetički modifikovanih biljaka sa karakteristikama koje im daju otpornost na nepovoljne vremenske uslove, otpornost na insekticide, herbicide, bolesti. Primenom ove tehnologije razvijaju su biljke koje imaju bolji prinos i veću nutritivnu vrednost. Ovim karakteristikama biljaka povećava se prinos useva, a smatra se i kvalitet poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Zagovornici biotehnologije veruju da će primena genetički modifikovanih biljaka rešiti problem gladi u svetu. Takođe videti: Kartagena protokol o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

POSTUPAKPRIZNAVANJASORTE

339

količinu semena ili sadnog materijala sorte radi ispitivanja. Ispitivanje se vrši na oglednom polju i u laboratoriji, a traje dve godine za sorte ratarskih i povrtarskih kultura, odnosno od dve do šest godina za sorte voćaka, vinove loze i podloga, u zavisnosti od biljne vrste. Cilj ispitivanja jeste dolaženje do činjenice da li sorta ispunjava propisane uslove za priznavanje. To znači da je ispitivanje proces kojim se utvrđuje različitost, stabilnost i uniformnost sorte, kao i njena proizvodna i upotrebna vrednost. Različitost, stabilnost i uniformnost sorte se određuje testom koji se zove DUS. Proizvodna i upotrebna vrednost sorte ispituje se u testu nazvanom VCU.553 Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti teče paralelno sa jednom ili više sorti standard. Sorta standard je sorta iz registra sorti poljoprivrednog bilja i koja se proizvodi na domaćoj teritoriji, i koja se naročito ističe po svojim proizvodnim i upotrebnim vrednostima, pa zbog toga služi kao standard u postupku priznavanja sorte. Postojanje sorte standard nije neizbežno, jer ukoliko se za pojedinu vrstu bilja, tip unutar vrste ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, onda se ispitivanje obavlja bez nje.554 Ispitivanje vrši ovlašćeno pravno lice, koje se naziva izvođač ogleda. Komercijalna važnost novih biljnih sorti uslovljava da se ispitivanje vrši pod šifrovanim oznakama, što je službena tajna. Rezultati ispitivanja DUS testova urađeni u nekoj državi članici Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti priznaju se kod nas.555 Ispitivanje se završava obradom podataka u skladu sa opštepriznatim matematičko-statističkim metodama, i ima dva međusobno isključiva ishoda: donošenje rešenja o priznavanju sorte ili o odbijanju zahteva za priznavanje sorte.

553 VCU test ne sprovodi se na sortama povrtarskog bilja, izuzev krompira. 554 Pravilnike o načinu ispitivanja svih sorti (strna žita, kukuruz, industrijsko bilje, krmno bilje, povrće, voće, vinova loza) donosi nadležni ministar, i ona se objavljuju na internet stranici Odeljenja za priznavanje sorti. 555 Zbog klimatskih uslova i uslova zemljišta, nije u svakoj zemlji moguće gajiti svaku sortu, zbog čega države sklapaju bilateralne ugovore radi međusobnog poveravanja suštinskog ispitivanja sorti pojedinih biljnih vrsta i uzajamnog priznavanja rezultata ispitivanja. Tako, ako je reč o priznanju zaštite za novu sortu banane, očigledno je da holandski nadležni organ nema izbora nego da se osloni na ispitivanje obavljeno u nekoj drugoj zemlji u kojoj je moguće uzgajati i ispitivati tu sortu. (prema Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 193)

340

NOVEbILJNESORTE

7. upis u registar i povezane radnje
Priznata sorta, domaća ili strana556, upisuje se u registar sorti poljoprivrednog bilja, a uzorak semena ili sadnog materijala dostavlja se nadležnom ministarstvu. Dostavljanje uzorka semena ili sadnog materijala je važan čin u obavezi vlasnika sorte ili njegovog ovlašćenog zastupnika, odnosno održavaoca sorte557, zato što se oni čuvaju kao standardni uzorci koji se koriste za kontrolu istovetnosti sorte. Nedostavljanje uzorka povlači brisanje sorte iz registra.

8. Prava na novu biljnu sortu
Upis sorte u registar daje pravo subjektu zaštite (najčešće to je vlasnik558 sorte, ali može biti i njegov pravni sledbenik ili održavalac sorte) da seme i sadni materijal te sorte stavlja u promet kao sortni. Seme poljoprivrednog bilja prdstavlja generativni ili vegetativni deo biljaka (seme žita, industrijskog, krmnog, povrtarskog, lekovitog, aromatičnog, začinskog bilja, cveća, krtole, lukovice, češnjevi, rasad, micelije jestivih i lekovitih gljiva) koji se koristi za umnožavanje i proizvodnju poljoprivrednog bilja.559 Sadni materijal obuhvata sadnice koje služe za podizanje voćnjaka,

556 Odomaćena sorta je autohtona domaća i odomaćena strana sorta, a strana sorta je sorta priznata u UPOV uniji. 557 Održavalac sorte je lice ovlašćeno da održava sortu. Održavalac odomaćenih sorti, koga postavlja Ministarstvo, stara se o sorti po opštepriznatim metodama i garantuje za stabilnost, uniformnost i osobinu raznolikosti sorte tokom održavanja. Status održavaoca, pa samim time i pravo koje proizilazi iz tog statusa, može se izgubiti u slučaju da kontrola pokaže nedozvoljenu promenu katakteristika sorte. 558 Uzgajivač, engl. breeder 559 zakon o semenu Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 45/05). U nastavku: Kvalitet semena jeste sortna originalnost (sortnost) i genetička čistoća, sadržaj vlage, klijavost, čistoća, vlaga, zdravstveno stanje semena, kao i prilagođenost semena za setvu, sadnju ili razmnožavanje. Sortno seme jeste seme sorti koje se nalaze u registru sorti poljoprivrednog bilja, uključujući i roditeljske komponente i sve kategorije semena proizvedene umnožavanjem predosnovnog semena sorti, a sertifikovano je kao sortno seme. Nesortno seme jeste seme čija je proizvodnja odobrena i kontrolisana, a sertifikovano je kao nesortno seme (seme cveća, aromatično, lekovito i začinsko bilje).

PRAVANANOVUbILJNUSORTU

341

vinograda i hmeljarnika, kao i reprodukcioni sadni materijal koji služi za proizvodnju sadnica.560 Naročito, on ima imovinskopravna ovlašćenja da reprodukcioni materijal (seme i sadni materijal): 1) proizvodi i reprodukuje (stvaranje biljne sorte može trajati i do 15 godina) 2) kondicionira za reprodukciju 3) nudi na prodaju 4) izvozi i uvozi 5) skladišti (u svrhu proizvođenja, nuđenja, uvoza, izvoza) 6) raspolaže (prenosi ugovorom u celini ili delimično).561 Pravo obuhvata i raspolaganje sledećim sortama: 1) koje su u osnovi izvedene od zaštićene sorte, kada zaštićena sorta u osnovi nije izvedena 2) koje se ne mogu jasno razlikovati od zaštićene 3) čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.562
560 zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 18/05). U nastavku: Reprodukcioni sadni materijal za proizvodnju sadnica jeste seme za proizvodnju generativnih podloga, vegetativne podloge, korenjaci, korenov izdanak, zrele i zelene reznice, kalem grančice, vijoke, živići jagoda i meristem koji potiču od predosnovnih, osnovnih i sertifikovanih matičnih stabala, čokota ili žbunova sorata i podloga. 561 Zanimljivo pitanje postavlja situacija kad pravo na patent i pravo na novu biljnu sortu interferiraju na istom zaštićenom proizvodu. Na primer: Jedno lice pronađe gen koji biljkama daje otpornost na hladnoću, a drugo lice koristeći se tim genom stvori novu sortu jagode. Ili: jedno lice stvori novu sortu ječma, a drugo lice hemijski obrađuje reprodukcioni materijal te sorte i time dobija biljke ječma koje imaju određenu dodatnu korisnu osobinu. Ako pretpostavimo da pronalazači gena, odnosno postupka za hemijski tretman semena ječma patentiraju svoje pronalaske, a stvaraoci novih sorti jagode i ječma zaštite te sorte pravom sortne zaštite, postavlja se pitanje kako će jedni i drugi koristiti svoje pronalaske? 562 Prema članu 14. Zakona o potvrđivanju međunarodne konvencije o zaštiti novih pravni sorti. U nastavku: Sorta je izvedena ako a) je pretežno izvedena iz inicijalne sorte ili iz sorte koja je i sama pretežno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadržava osnovne karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte, b) se jasno razlikuje od inicijalne sorte, i c) je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju

342

NOVEbILJNESORTE

Sva prava koja se odnose na seme i sadni materijal, odnose se i na ubrani materijal uključujući i cele biljke i delove biljaka, i na svaki proizvod dobijen direktno od ubranog materijala. Reći ćemo kasnije da brisanje sorte iz registra za posledicu proizvodi gubitak prava da se seme i sadni materijal stavljaju u promet kao sortni. Izuzetno, titular prava može prozvoditi seme i sadni materijal tih sorti najduže dve, odnosno da uvozi i stavlja u promet najduže tri godine od dana brisanja, osim ako nije dostavio uzorak ili ako sorta nije zadržala istovetne osobine.

9. brisanje sorte
Sorta za koju je doneto rešenje o priznavanju sorte, odnosno strana sorta voćaka i vinove loze koja je upisana u registar sorti briše se iz tog registra, ako: 1) to zatraži podnosilac zahteva 2) je isteklo deset godina od dana upisa sorte ratarskog i povrtarskog bilja u registar sorti 3) održavalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte 4) u toku održavanja sorte, sorta nije zadržala istovetne osobine. Odomaćena sorta briše se iz registra sorti, ako: 1) održavalac sorte ne obezbeđuje održavanje sorte na način koji garantuje očuvanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte 2) održavalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte 3) se za tri godine od dana stupanja na snagu Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja ne utvrdi održavalac sorte za odomaćene sorte ratarskog i povrtarskog bilja
osnovnih osobina koje su posledica izražavanja genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte, osim razlika koje prozilaze iz samog čina izvođenja. Primera radi, izvedene sorte mogu nastati selekcijom prirodnih ili indukovanih mutanata, ili samoklonalne varijante, selekcijom individualne jedinke od od biljaka inicijalne sorte, povratnim ukrštanjem ili transformacijom nastalom genetičkim inženjeringom.

POSEbNAOVLAšćENJAmINISTARSTVA

343

4) se za pet godina od dana stupanja na snagu Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja ne utvrdi održavalac sorte za odomaćene sorte voćaka i vinove loze.563 Brisana sorta može se ponovo upisati u registar ako vlasnik sorte ili njegov ovlašćeni zastupnik podnese zahtev za ponovni upis sorte najkasnije u roku od godinu dana od datuma brisanja i ako se za tu sortu uradi novi DUS test.

10. Posebna ovlašćenja ministarstva
Zbog sve većeg značaja u agroindustriji i proizvodnji hrane, zakonodavac je ovlastio ministarstvo da dodatno ispituje proizvodne vrednosti sorti poljoprivrednog bilja radi davanja preporuka za njihovo gajenje u različitim agroekološkim uslovima, kao i da uvozi određene količne semena i sadnog materijala sorte koja nije upisana u registar naročito u svrhu oplemenjivanja, naučnoistraživačkog rada, demonstracionih ogleda, predispitivanja sorte.564

11. trajanje prava
Pravo stvaraoca sorte, odnosno oplemenjivača traje minimum 20 godina od dana sticanja prava, odnosno minimum 25 godina za drvenaste vrste i vinovu lozu (višegodišnji zasadi).

12. ograničenja prava
Javni interes nameće mogućnost da se ovlašćenja odgajivača sorti ograniče u vidu prinudne licence i prinudne licence u javnom interesu, a da se iz korpusa isključivih prava oplemenjivača izuzmu su aktivnosti koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe, radnje koje se
563 Po članovima 24–25. Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja. 564 Članovi 30–31. Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednih bilja. I dodaje: Ukupna količina semena ratarskog i povrtarskog bilja za koju se može odobriti uvoz ne može biti veća od količine koja je potrebna za setvu na površini od 1 ha, a ukupna količina sadnog materijala sorti voćaka i vinove loze ne može biti veća od količine potrebne za sadnju na površini od 1 a.

344

NOVEbILJNESORTE

preduzimaju u eksperimentalne svrhe, i izuzetno aktivnosti koje se čine u cilju oplemenjivanja drugih sorti. Poštujući propise kojima se regulišu sigurnost tržišta i prava trećih lica u prometu roba, pravo stvaraoca sorte iscrpljuje se u trenutku kada on samostalno ili preko ovlašćenog lica otuđi reprodukcioni ili ubrani materijal u korist trećeg savesnog lica, ali samo u cilju konačne upotrebe, što znači da kupac nema pravo na dalju reprodukciju te sorte ili na izvoz reprodukcionog materijala sorte u zemlju koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada.

13. Poništavanje i ukidanje prava
Pravo se može oglasiti ništavim ako se utvrdi da uslovi za zaštitu nisu bili ispunjeni u danu dodeljivanja prava ili ako je pravo dodeljeno licu koje na to nije imalo pravo. Pravo se može i ukinuti (ukida se odluka o dodeljivanju prava) ako se utvrdi da zahtevi uniformnosti i stabilnosti nisu ispunjeni, ako oplemenjivač ne dostavi nadležnom organu dokaze o održavanju sorte, ako se ne plaća naknada za održavanje sopstvenog prava, ili ako oplemenjivač ne predloži drugo podesno ime za sortu, ako je naziv sorte ukinut nakon sticanja prava.

14. inspekcija
Inspekcijski nadzor poveren je fitosanitarnom inspektoru, koji proverava: 1) da li izvođač ogleda ispunjava uslove za ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji 2) da li izvođač ogleda ispitivanje sorti vrši u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima 3) da li se sorta stavlja u promet pod imenom pod kojim je upisana u registar sorti 4) da li su sorte koje se nalaze u prometu upisane u registar sorti 5) korišćenje sorte koja je brisana iz registra sorti

bILJNESORTEUEVROPI

345

6) da li se sorta održava na način koji obezbeđuje očuvanje istovetnih osobina sorte 7) da li pravno lice koje vrši kontrolu održavanja sorte ispunjava uslove za obavljanje kontrole održavanja sorte 8) da li se za proizvodnju semena upotrebljava sorta koja je upisana u registar sorti. U upravnom nadzoru nad sprovođenjem zakona, inspektor je ovlašćen rešenjem da: 1) privremeno zabrani proizvodnju, doradu i korišćenje semena sorti koje nisu upisane u registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u proizvodnji duže od dve godine od dana njihovog brisanja iz registra sorti 2) privremeno zabrani stavljanje u promet semena sorti koje nisu upisane u registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u prometu duže od tri godine od dana njihovog brisanja iz registra sorti 3) oduzme i uništi seme koje se proizvodi, dorađuje, koristi ili stavlja u promet suprotno odredbama zakona 4) naredi izvođaču ogleda koji vrši ispitivanje sorti da u određenom roku otkloni uočene nedostatke u pogledu uslova i načina obavljanja ispitivanja sorte 5) naredi pravnom licu koje vrši kontrolu održavanja sorte da u određenom roku otkloni uočene nedostatke u pogledu uslova i načina obavljanja kontrole održavanja sorte.565

15. biljne sorte u evropi
Najvažnija evropska institucija za zaštitu biljnih sorti (biljnih varijeteta) jeste Evropska kancelarija za biljne sorte.566 Jedinstven sistem pravne zaštite biljnih sorti na teritoriji Evropske unije zasnovan je na osnovnom komu565 Zanimljiv osvrt na mesto i ulogu isnpektorata vidi detaljnije kod: Joldžić, V.: Ekološko pravo, opšti i poseban deo – primer Srbije kao države u tranziciji, Beograd 2008, str. 455–466. 566 Engl. Community Plant Variety Office. Vidi: www.cpvo.europa.eu

346

NOVEbILJNESORTE

nitarnom pravnom dokumentu pod nazivom Uredba EU o komunitarnom pravu biljnih sorti iz 1994. godine.567 Po njemu, kompletna botanička taksonomija podleže mogućnosti zaštite. Pravo priznavanja imaju i vlasnici sorti van EU, koji pokrivaju oko 20% od skoro 3.000 godišnjih prijava upućenih Kancelariji. Statistički gledano, broj godišnjih prijava čini biljne sorte najprogresivnijom granom industrijske svojine. Od toga čak 60% otpada na kategoriju cvetnih biljaka (ornamentika), a po 20% na industrijske, i voće i povrće. Period zaštite obuhvata uobičajeno 25 godina, osim za vinovu lozu, krompir i drvenasto bilje, koje se štite pet godina duže. Ono što je zanimljivo jeste da se ova vrsta zaštite ne može kombinovati sa nacionalnom zaštitom ili patentom.

16. međunarodna zaštita
Osnovni dokument u pogledu prava na nove biljne sorte kao sui generis oblik zaštite industrijske svojine jeste pomenuta Međunarodna Konvencija o zaštiti novih biljnih sorti iz 1961. godine (nazivaju je i Konvencija o sortnoj zaštiti)568. Iako stvorena radi ujednačavanja nacionalnih propisa i priznavanja određenih minimalnih prava stranim državljanima, pod istim uslovima kao i domaćim oplemenjivačima, konvencija ne pruža mogućnost da se jednom prijavom zaštiti nova biljna sorta u svim zemljama članicama Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, već odgajivač odabira države u kojoj želi posebnom prijavom registrovati novu biljnu sortu. Na osnovu konvencije, odgajivači novih biljnih sorti stiču pravo da slobodno tržišno razmenjuju reprodukcioni materijal, proizvode nastale upotrebom zaštićenih sorti, tehnologije (know-how) gajenja. Članstvo u Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti omogućuje domaćim proizvođačima pristup velikom broju zaštićenih sorti, koje su do sada bile nedostupne, a koje se odlikuju boljim prizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti i štetočine, uz po-

567 Council Regulation (EC) No 2100/94 of 27 July 1994 on Community plant variety rights 568 Konvencija je rezultat Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, a njeno ratifikovanje je bio jedan od preduslova za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

IZAZOVI

347

većanje ekonomičnosti proizvodnje i uz istovremeno smanjenje potreba za zemljištem i drugim ulaganjima.569

17. izazovi
Genetički biljni resursi hrane i poljoprivrede igraju sve veću ulogu na polju bezbednosti hrane i ekonomskog razvoja. Kao integralna komponenta poljoprivrednog biodiverziteta, ovi izvori su najvažniji za održivu poljoprivrednu proizvodnju i osiguranje života velikog broja ljudi koji zavise od poljoprivrede. U svetu gde je oko milijardu ljudi svakodnevno gladno, sa očekivanjem porasta tog broja na devet milijardi do 2050. godine, biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu imaće glavnu ulogu u smanjenju siromaštva i nesigurnosti hrane u svetu. Efekti dugotrajnog neinvestiranja u poljoprivredu, bezbednost hrane i ruralni razvoj, uprkos cenama hrane i finansijsko-ekonomskoj krizi, dovode do povećanja gladi i siromaštva u mnogim zemljama u razvoju. U 21. veku, poljoprivreda će se suočiti sa mnogim izazovima. Ona mora da proizvede više hrane i vlakana kako bi se zadovoljila potražnja rastuće svetske populacije, koja mahom naseljava urbane sredine, a oslanja se na smanjene ruralne radne snage. Ona mora da proizvede više sirovina za potencijalno veliko bio-energetsko tržište i da doprinese ukupnom razvoju u zemaljama u razvoju, usvajanjem efikasnijih i održivih proizvodnih metoda. Prirodni resursi se, takođe, suočavaju sa sve većim pritiskom na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Miskantus je višegodišnja, visokoproduktivna biljna vrsta, poreklom iz jugoistočne Azije. Naziv Miscantus potiče od grčkih reči mischos – nožica i
569 Sistem zaštite biljnih sorti koji predviđa UPOV pruža selekcionaru nove sorte (u mnogim slučajevima to je napredni farmer) isključiva prava da koristi svoju sortu i ohrabruje ga da ulaže u biljnu selekciju, doprinoseći razvoju poljoprivrede, hortikulture i šumarstva. Ovaj sistem ima jednu važnu osobenost, poznatu kao izuzeće selekcionara, koja dozvoljava da se sve zaštićene sorte koriste za razvoj novih sorti bez obaveza prema prvom proizvođaču, osim u izvesnim posebnim slučajevima. To omogućava zajedničko napredovanje u razvoju novih biljnih sorti izgradnjom kombinovanog progresa učinjenog od strane pojedinaca. Još jedna važna osobina UPOV sistema zaštite je tzv. farmerska privilegija, po kojoj farmeri mogu da ostave požnjeveni materijal zaštićene vrste za dalju upotrebu na svome imanju, sve dok poštuju interese selekcionara. (Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 106)

348

NOVEbILJNESORTE

anthos – cvet. Vrste roda Miscanthus zbog svoje visoke produktivnosti, godišnje obnovljivosti, niske emisije polutanata i mogućnosti gajenja na nekvalitetnim zemljištima predstavljaju visok potencijal biomase u funkciji alternativnog izvora energije. Pored toga, promena klime preti da se poveća broj gladnih još dalje u budućnosti, i stvaranje novih i teških izazova za poljoprivredu. Dok će se efekti klimatskih promena tek osetiti u punom dosegu, postoji opšta saglasnost da ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, njihov uticaj budući će biti ogroman. Nove biljne sorte mogu biti sirovine za poboljšanje sposobnosti useva da odgovore na klimatske promene. Integrisani pristup ovom izazovu ukazuje na potrebu da se obezbedi široka raznolikost gajenih biljaka, uključujući i divlje srodnike, u pristupačnim sistema očuvanja, i da se povećaju kapaciteti za oplemenjivanje biljaka i isporuku semena širom sveta.570

570 The Second Report on the State of the World’s Plant Genetic Resources for Food and Agriculture for the Global Plan of Action for the Conservation and Sustainable Utilization of Plant Genetic Resources for Food and Agriculture. Opširnije o ovoj i sličnim temama videti internet stranicu Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (food and agriculture organization of the united nations) www.fao.org

deo viii

know-how

Znati nije dovoljno, mora se i primeniti; želeti nije dovoljno, mora se i uraditi. Brus Li571

571 Bruce Lee (rođen Lee Jun-fan; 1940–1973), kineski glumac, instruktor borilačkih veština i filozof.

350

KNOW-hOW

1. Pojam know-how
Iako nije uređeno normama objektivnog prava, know-how se ubraja u prava industrijske svojine,572 iz sledećih razloga: reč je o rezultatu intelektualnog rada njegovog stvaraoca, nematerijalnom dobru, duhovnoj tvorevini, koja se može industrijski primeniti, ekonomski izraziti, pravno preneti na drugog, na osnovu koje nosilac know-how postavlja isključivost (faktičku, pa i svojinskopravnu) prema drugima u smislu njegove primene u svojim poslovnim operacijama, u kojima se materijalizuje. Pokušaj prevođenja ovog pojma često se završi trivijalno, pa ga čitamo kao: znanje i iskustvo, znati kako, umeti kako, znati kako nešto uraditi, praktično znanje, akumulirana praktična veština, posebno znanje.573 Kako god bilo, sve to doprinosi njegovom razumevanju, iako je najkorisnije ne prevoditi ga, već prihvatiti u njegovom odomaćenoj anglosaksonskoj (s obzirom na to da je izvorno nastao u američkoj poslovnoj praksi) odori: knowhow. Analitičnost (nabrajanje karakteristika) i deskriptivnost (nabrajanje oblika)574 u naporima da se definiše, takođe, ukazuju na heterogenost mišljenja o tome šta bi ovaj pojam mogao značiti i obuhvatiti.575 Uprkos različitim gledištima, know-how bismo mogli definisati kao informaciju razvijenu ili akumuliranu kroz neku delatnost, koja je korisna u poslovnim operacijama. Ili, kao određena znanja i iskustva koja se primenju-

572 Mada ima autora koji ga ne svrstavaju u industrijsku svojinu, smatrajući da nije osnov isključivog prava, te ga nazivaju „priveskom” intelektualne svojine. (Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 307). Imalac know-how nema pravo na know-how, kao ostali nosioci prava industrijske svojine, ali ga poseduje. (Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 117). Ili, know-how je tek dopunsko znanje potrebno za primenu pronalaska. (Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, st. 193) mišljenja smo da je know-how, kao znanje, nesumnjivo inkorporirani deo ostalih grana industrijske svojine, pre svega patenata, ali da mu to automatski ne oduzima samostalnost, jer često uvid u npr . patentnu dokumentaciju nije dovoljan da bi se pronalazak primenio . 573 Ni inostrana teorija nije odolela prevođenju know-how, koga susrećemo kao savoir-faire u francuskom, wissen-wie u nemačkom, ili bezpatentna licenca u ruskom govornom području. (Janjić, M.: Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1982, st. 15) 574 Varga, S.: Pravo industrijske svojine, Novi Sad 2007, str. 183. 575 Krulj, Lj.: Pravna zaštita know-how, Beograd 1986, str. 16.

POJAmKNOW-hOW

351

ju u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji i privrednom životu uopšte.576 Ili, kao skup znanja i veština koje poseduje određeno lice. Know-how obuhvata ona znanja koja nisu formalno-pravno zaštićena propisima o industrijskoj svojini.577 U dokumentima Evropske unije srećemo sledeće određenje know-how: kao posebno znanje koje predstavlja paket nepatentiranih praktičnih informacija, koje proizilaze iz iskustva i testiranja od strane dobavljača, i koji je tajan, značajan i prepoznatljiv. Tajnost podrazumeva da posebno znanje, kao celina ili precizna konfiguracija i zbir svojih delova, nije opšte poznato niti lako dostupno. Značajan znači da posebno znanje sadrži informaciju koja je neophodna kupcu za korišćenje, prodaju ili preprodaju ugovorenih roba ili usluga. Prepoznatljivost znači da posebno znanje mora biti opisano na razumljiv način da bi bilo moguće proveriti da li ispunjava kriterijume tajnosti i značajnosti.578 Informaciju bi trebalo razumeti kao sadržajno tehničko uputstvo kako nešto uraditi. Dešava se da ni najveći stručnjaci, iako poseduju životno i radno iskustvo, potreban alat i teorijsko i praktično znanje iz određene oblasti, nisu u stanju da reše konkretan problem jer nemaju znanje o tome kako sve elemente primeniti u dobitnoj kombinaciji, kombinaciji koja se samo što rešava problem i može se ponoviti nebrojeno puta sa istim rezultatom, već često predstavlja nov i inovativan način „rađenja stvari” (engl. way of doing business). Drugim rečima, nedostaje im know-how. Informaciju ne bi trebalo poistovećivati sa talentom, koji je vezan za ličnost i nije prenosiv, niti sa nosačem informacije, koji predstavlja telesnu stvar koja nosi informaciju (tehnička dokumentacija), a ni sa drugim materijalnim oblicima saopštavanja.579 Informacija može biti i jedan jedini podatak, ali je takvo određenje uglavnom sadržinski nedovoljno za pojam know-how.

576 Verona, A.: Pravo industrijskog vlasništva, Zagreb 1978, str. 124. 577 Reći će Strumf, H. u: Der Know-how Vertrag, Hajdelberg 1977, str. 27. 578 Uredba o sprovođenju Konvencije o evropskom patentu zajedničkog tržišta. (engl. Implementing Regulations on the Convention for the European patent for the Common Market, No. L401 30/12/1989 P.0028-0033) 579 Primera radi, kada lice A uz naknadu prenosi svoju poslovnu tajnu licu B, predajući mu tehničku dokumentaciju ili preuzimajući obavezu pružanja tehničke pomoći, suština te transakcije nije predaja dokumentacije ili tehnička pomoć već prenos poslovne tajne. (prema Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 308)

352

KNOW-hOW

S obzirom na to da se know-how, zbog svoje kompleksnosti, uglavnom stiče u radnoj sredini, i da su njegovi nosioci ljudski resursi, postavlja se pitanje pravnog poimanja know-how zaposlenih u preduzeću. Jedno od stanovišta iz domaće prakse kaže da se know-how smatra industrijskom svojinom preduzeća samo ukoliko je preduzeće obavezalo ugovorom zaposlene da čuvaju tajnost know-how za sve vreme radnog odnosa i nakon prestanka radnog odnosa.580 Ako zaposleni skupi postojeće znanje iz određene oblasti, koje je iskustveno, ali ne i sistematizovano, već prisutno kod poslodavcu, i prilagodi ga upotrebi u konkretnim poslovnim operacijama, on nije stvorio novi know-how.

2. elementi know-how
U svojstvu osnovnih gradivnih elemenata know-how pojavljuju se: 1) tajnost 2) prenosivost 3) tehnički karakter.

2.1. Tajnost
Tajnost know-how ogleda se u činjenici da ga ne zna ceo svet.581 Know-how poznat je samo određenom krugu ljudi, koji su ili njegovi stvaraoci ili oni koji su ovlašćeni, po bilo kom osnovu, da ga primenjuju. Tajnost, bila apsolutna ili relativna (kada informaciju koja čini know-how zna više međusobno nezavisnih lica ili postoje znatne teškoće dolaženja do nje), osnova je ekonomske vrednosti know-how jer bez njega nosilac nema prednost u odnosu na konkurente, koju crpi upravo iz znanja koje nije dostupno drugim zainteresovanim licima. Želja za prevazilaženjem te prednosti i sticanjem istodobnog znanja jeste motiv za plaćanje naknade za dobijanje know-how.582

580 Vidi Marković, S.: Jedan pogled na intelektualnu svojinu u procesu privatizacije, u publikaciji Privreda i pravo, Beograd 1997, str. 711. 581 Chavanne, A.: Droit de la propriete industrielle, Paris 1976, pp. 174. 582 Vrednost know-how dokazuje se činjenicom da se svake godine milioni dolara plaćaju da bi se steklo pravo njegovog korišćenja. (Fabre, R.: Le know-how, sa reservation en

ELEmENTIKNOW-hOW

353

U suprotnom, da je poznat, prenos know-how uz naknadu ne bi imao nikakvog smisla.

2.2. Prenosivost
Razvijanje sopstvenog know-how je dugotrajan, težak, po pravilu skup i neizvestan proces. Ali, u znanje se ne mora ulagati, ono se može kupiti. Stoga, preovlađuje drugi modalitet posedovanja know-how, a to je putem transfera know-how (koji se ima na umu kada se kaže transfer tehnologije). Bez mogućnosti prenosivosti, konkretno znanje o nečemu ne može se smatrati know-how u smislu prava industrijske svojine. Korisnost know-how, koja se procenjuje objektivno kao doprinos opštem industrijskom razvoju583, osnov je njegove prenosivosti u privredno-pravnom prometu koji se najčešće realizuje ugovorom o know-how. Ovaj obligaciono-pravni posao između nosioca i sticaoca know-how podrazumeva sledeće radnje: sticalac se obavezuje da plati ugovorenu naknadu, a nosilac da prenese know-how. O ovome vidi više kod prometa know-how.

2.3. Tehnički karakter
Uslov tehničkog karaktera postavlja se kod svih grana industrijske svojine, pa nema odstupanja ni kod know-how. Iako nema dvoumljenja oko činjenice da know-how može obuhvatati znanja različite prirode, pa tako i npr. ekonomska (što ga onda vuče ka poslovnom pravu), uporedna praksa usaglašena je po pitanju toga da je u smislu materijalnih prava industrijske svojine, neophodnost postojanja tehničkih i tehnoloških znanja, conditio sine qua non.584 Taj imperativ omogućava njegovu industrijsku upotrebljivost.585

droit commun, Paris 1976, str. 11; navedeno prema Besarović, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 116) 583 Vidi Deller, A.: On patents, New York 1972, pp. 489. 584 Većina autora staje na stranu pravne teorije koja smatra da know-how ne mora nužno da poseduje tehnički karakter, što se, kao što smo istakli, i ne dovodi u pitanje. Ipak, smatramo da se radi o nepotrebnom i svojevrsnom pleonazmu, jer se polje tehničke primene nekog rešenja u savremenom pravu shvata prilično široko, o čemu smo govorili u delu o patentima. 585 „Znanje koje ima čist naučni interes nije know-how”, uverava nas profesor Božin Vlašković u: Osnovi ostvarivanja pravne zaštite pojedinih vidova industrijske svojine, Beograd 1990, str. 53.

354

KNOW-hOW

Tehničko-tehnološka znanja mogu, primera radi, obuhvatiti proizvodno-tehničke tajne, tehničke postupke, šeme, recepture, analitičke postupke za ispitivanje materijala, ili za ispitivanje pojedinih faza procesa, metod odabira redosleda faza rada itd.586

3. važnost know-how
Efikasnost proizvodnje, efektivnost cenovne politike i dosegnutost superiornih standarda kvaliteta počivaju na know-how. Uspeh industrije na vrlo takmičarski raspoloženom tržištu zavisi od njene mogućnosti da razvije sopstveni know-how ili da legalno dođe u posed tuđeg. To je posebno naglašeno u zemljama u razvoju čija industrija još uvek nije dovoljno jaka da ulaže velike sume novca u sopstvena istraživanja, i u kojima ugovori o prenosu tehnologije ili ugovori o know-how apsolutno dominiraju nad patentima. Značaj know-how u međunarodnim investicijama raste eksponencijalno. Stoga, ne čudi što je Stefan Ladas nazvao know-how službenicom napretka i jezgrom industrijske konkurencije, aurom fascinacije za zemlje u razvoju koje u njemu vide mistični faktor rešavanja ili premošćivanja teškoće prvih koraka u tehničkom i ekonomskom razvoju.587

4. know-how i poslovna tajna
Poslovna tajna može imati oblik proizvodne tajne. Pod proizvodnom tajnom podrazumeva se svaka šema, formula, izum ili informacija koja se primenjuje u poslovanju i kojom se stiče konkurentska prednost nad kompanijama iz istih ili sličnih delatnosti, sve dok konkurentske kompanije ne znaju za nju.588 Tajnost i privredna primenjivost su razlozi za izjednačavanje pojmova know-how i poslovna tajna. Smatramo da je poslovna tajna širi pojam jer može sadržati i informacije koje se tiču npr. odnosa sa klijentima,
586 Verona, A.: Know-how, u publikaciji Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada, Beograd 1978, str. 725. 587 Opširnije vidi na http://www.ladas.com/ (Ladas&Parry Intellectual Property Law Office) 588 Baltezarević, V.: Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 97.

gOODWILL

355

marketinških ideja, strategije, spajanja sa drugim pravnim licem, informacije sa berze itd. što sve nije prevashodni domen know-how. Poslovna tajna ne mora uvek biti oplođena u smislu materijalizacije, odnosno primenljivosti koja dovodi do određenog rezultata. Tako poslovnu tajnu mogu činiti: proizvodi, formule, prepiska, interna poslovna dokumentacija, mašine i njihove izmene, dokumentacija o istraživanju i razvoju, industrijski procesi, obaveštenja o klijentima, pravna pitanja, finansijske i knjigovodstvene informacije, dokumentacija o planovima i strategijama. Primer: Pretpostavimo da jedna kompanija ima kontinuirane operacije livenja visoko kvalitetnih delova čelika. Specifična mašina upotrebljena u liniji može biti poslovna tajna ukoliko je njena konstrukcija privatno vlasništvo. Tačna smeša materijala od koje se pravi odgovarajuća čelična masa može, takođe, da bude poslovna tajna. Međutim, podni razmeštaj mašina pre će biti know-how kao što bi bilo i pravovremeno uvođenje materijala u tehnološki proces. Radnik koji radi godinama na operaciji livenja i kroz iskustvo je stekao potpuno razumevanje najboljeg načina da se produktivnost neprekidnog procesa livenja dovede do najvišeg stepena, poseduje značajni know-how.589 Poslovna tajna potpuno je van javnog domena, dok know-how ne mora biti. Predmet mnogobrojnih poslovnih prezentacija ili demonstracija nije poslovna tajna nego know-how. Know-how ne mora biti ni nov ni jedinstven; bitno je da ima stvarnu vrednost za svog nosioca. S druge strane, može se ispostaviti da držalac poslovne tajne nije imao nikakve koristi od nje, jer se pokazala kao bezvredna. Strateški posmatrano, know-how je manje kritički značajan za neko pravno lice od know-how, jer know-how često ne doseže do nivo poslovne tajne.

5. good will
Još jedan pojam koji bi trebalo razlikovati od know-how jeste good will. Neki ga prevode kao dobar glas, drugi kao poslovna reputacija. Zakon o računovodstvu Republike Srbije iz 1996. godine590 određivao je good will kao vrednost utvrđenu iznad knjigovodstvene vrednosti neto
589 Izvor primera: Unković, D.: Strategija i tehnika zaštite poslovnih tajni, Beograd 1989, str. 16. 590 Službeni list SRJ, br. 28/96.

356

KNOW-hOW

imovine ostvarene prilikom kupoprodaje pravnog lica, pripajanja, spajanja, podele i vlasničke transformacije između nezavisnih učesnika u tim transakcijama, i da je on deo nematerijalnih ulaganja preduzeća koja obuhvataju osnivačka ulaganja, ulaganja u istraživanja i razvoj, patente, licence, koncesije i ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. Ostaje nejasno zašto važeći Zakon o računovodstvu i reviziji ne pominje good will.591 Goodwill predstavlja vrednost preduzeća koje reflektuje svoju komercijalnu reputaciju i na tržištu može biti kapitalizovan u viši profit.592

6. know-how i patenti
U stručnoj literaturi nailazimo na gledišta da su patenti bili visoko cenjeni u vreme Industrijske revolucije i pretežno tokom 20. veka, zato što su proizvodi bili dugog komercijalnog veka, ali da im strateška važnost opada, jer se smena novih ideja i tehnologija ubrzava svakim danom. Uz to, patentni sistem karakteriše i sledeće: 1) na sticanje patenta, u nimalo jevtinom postupku, čeka se i po nekoliko godina 2) tehničke informacije, koje čine srž pronalaska, javno se obelodanjuju trenutkom odoravanja zaštite (čini se da pronalazačima ili podnosiocima prijava najteže pada upravo otkrivanje novostvorene tehnologije) 3) patent je teritorijalno ograničen na zemlju ili zemlje u kojoj je registrovan (teritorijalna ograničenost ne ide u prilog velikim učesnicima globalnog tržišta) 4) vreme, kao kritični faktor, ne ide na ruku nosiocima prava na patent 5) određene tehnologije, poput softvera, se u mnogim zemljama sveta ne mogu zaštiti patentom 6) povraćaj uglavnom velikih finansijskih sredstava ne dolazi brzo

591 Miladinović, Z: Pravo industrijske svojine, Niš 2007, str. 380. 592 Marković, M: Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2007, str. 2.

KNOW-hOWIPATENTI

357

7) istekom zaštite, jednom patentirana tehnologija postaje javna baština.593 Primer: Hemijska formula napitka Coca-Cola jedan je od najboljih primera uspešne poslovne tajne. Tačna formula oduvek je bila poslovna tajna i nikada zaštićena patentom. Sve dok je tako, Coca-Cola neće imati konkurenta. Da je kojim slučajem formula patentirana, ona bi danas bila javno dobro već više od 50 godina. U svom istraživanju nazvanom Patenti, ekonomistkinja Petra Mozer navodi da su neki od najvećih pronalazača na polju napredne tehnologije potekli iz teritorijalno malih zemalja koje nisu imale patentno pravo, kao i to da je tokom 19. veka u državama poput Švajcarske, Danske, Holandije tek jedan od pet pronalazača svoj izum štitio patentom, a da se većina oslanjala na tajnovist.594 Interesantno je videti i sledeće upute koje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu daje poslovnom svetu u publikaciji o patentima, govoreći o prednostima i manama zaštite pronalaska patentom ili poslovnom tajnom. Prednosti zaštite pronalaska kao poslovne tajne uključuju: 1) poslovne tajne ne podrazumevaju troškove registracije 2) zaštita poslovne tajne ne zahteva otkrivanje ili registraciju u državnom zavodu i pronalazak ne mora biti otkriven 3) zaštita poslovne tajne nije vremenski ograničena 4) poslovne tajne imaju trenutni efekat. U slabosti zaštite pronalaska kao poslovne tajne spadaju: 1) ako je tajna otelotvorena kao inovativni proizvod, drugi mogu biti u mogućnosti da putem reverzibilnog inženjerstva (o kome smo pisali u delu o topografijama integrisanih kola) otkriju tu tajnu, posle čega imaju pravo da je koriste 2) zaštita poslovne tajne efikasna je samo protiv nedozvoljenog sticanja, korišćenja ili otkrivanja poverljive informacije
593 Vidi: Unković, D.: Strategija i tehnika zaštite poslovnih tajni, Beograd 1989, str. 5–8. 594 Ball, D.A., McCulloch, W.H.Jr., Geringer, J.M., Minor, M.S., McNett, J.M.: International business, the challenge of global competition, McGraw-Hill Irwin, str. 285. Vidi i: www.mit.edu/moser/www/research.html

358

KNOW-hOW

3) ako je tajna javno otkrivena, moći će da je koristi svako ko joj ima pristup 4) poslovna tajna je teška za sprovođenje, pošto je nivo zaštite znatno slabiji nego za patente 5) poslovnu tajnu mogu patentirati drugi koji mogu nezavisno razviti isti pronalazak na potpuno legalan način.595 Iako se patenti i poslovne tajne mogu smatrati alternativnim načinima za zaštitu pronalaska, oni su najčešće komplementarni jedan drugom, zato što oni koji podnose zahtev za priznanje patenta, u opštem slučaju čuvaju tajnost pronalaska sve dok zavod za patente ne objavi prijavu patenta. Osim toga, mnogo vrednih podataka odn. know-how o tome kako uspešno iskoristiti patentirani pronalazak najčešće se čuva kao poslovna tajna.

7. tradicionalno znanje
Tradicionalno znanje obuhvata: 1) inovacije zasnovane na nasleđu, prenošene s generacije na generaciju u nekom narodu ili na određenoj teritoriji, koje se neprestano razvijaju odgovarajući na promene u životnom okruženju 2) ostvarenja nastala kao ishodišta intelektualnih delatnosti na polju industrije, nauke, književnosti ili umetnosti.596 Tradicionalno znanje, katkad i jedini izvor prihoda lokalnih zajednica u nerazvijenim ili zemljama u razvoju, kao deo urođeničke kulturne baštine često u sebi nosi istoriju, verovanja, estetitku, nauku i tradiciju pojedinih naroda. Na primer, biljke koje se koriste u medicinske svrhe imaju i simboličnu vrednost za zajednicu. Ili, mnoge skulpture, slike i rukotvorine zbog svog dubokog simboličkog ili religioznog značenja stvarane su prema strogim ritualima, koji su ostali nepromenjeni do današnjih dana.597

595 Vidi publikaciju WIPO: Pronalazeći budućnost. 596 Vidi studiju WIPO: Intellectual Property Needs and Expactations of Traditional Knowledge Holders, 2001. www.wipo.int 597 Opširnije o tradicionalnom znanju vidi kod: Idris, K.: Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Beograd 2003, str. 198–222.

bOOT/bOTKAOPOSEbANKNOW-hOW

359

8. boot / bot kao poseban know-how
U poslovnoj sferi razvijenih zemalja, build-own-operate-transfer ili build-operate-transfer (BOOT / BOT) je poseban know-how. To je oblik finansiranja projekata, gde privatno lice dobija koncesije od privatnog i javnog sektora za finansiranje, projektovanje, izgradnju i rad postrojenja koje je navedeno u ugovoru o koncesiji. Ovaj projekat omogućava predlagaču da povrati svoje investicije, operativne troškove i troškove održavanja u projektu. Obeležja BOOT ili BOT su: 1) zajmodavci projekata gledaju pre svega na profit od projekta, kao izvor iz koga će se otplatiti; njihova procena kredita zasniva se na projektu, a ne na kreditnoj sposobnosti entiteta koji se zadužuje 2) bezbednost koju kreditor daje uglavnom je ograničena na projektna sredstva; kao takvo, projektno finansiranje često se naziva „ograničeni regres” finansiranja, jer su zajmodavci dobijali samo ograničeni regres protiv dužnika.

9. Promet know-how
Promet know-how najvažniji je aspekat ove grane industrijske svojine. Know-how prenosi se samostalno ili zajedno sa nekim drugim pravom, kao što je npr. pravo na patent. Dva su najčešća oblika privredno-pravnog prometa u kome je know-how predmet prenosa: 1) ugovor o licenci 2) ugovor o know-how. U kontekstu know-how, ugovor o licenci598 je noseći dvostrano-obavezni pravno-obligacioni dokument, kojim se prenosi pravo na iskorišćavanje predmeta ugovora, radnja koja nije mogućna bez primene know-how, pa se iz tog razloga uporedni prenos i know-how posebno naglašava kao obaveza davaoca licence, i to u formi ugovorne odredbe sa klauzulom o kompletnosti isporučene tehničke dokumentacije. Transfer know-how se, u zavisnosti od prirode konkretnog slučaja, obavlja u vidu predaje tehničke dokumentacije
598 U ulozi i davaoca i primaoca licence mogu se pojaviti i fizička i pravna lica. (detaljnije vidi Kojić, D.: Ugovor o licenci u pravnoj teoriji i poslovnoj praksi, Novi Sad 2001)

360

KNOW-hOW

i drugih tehničkih sredstava ili pružanjem tehničke pomoći. Pod tehničkom dokumentacijom podrazumevaju se svi pismeni dokumenti koji sadrže tehničke informacije u najširem smislu koje se odnose na know-how u pitanju.599 Zajednički poduhvat (joint venture), ugovor između dva ili više pravnih lica koja se udružuju da bi sarađivala na ostvarenju određenog poslovnog cilja, često podrazumeva da jedna strana prenese svoj know-how. Važno je uočiti da prenos know-how ne mora značiti gubitak njegove tajnosti, jer konkretno znanje i dalje ostaje kod prvog nosioca (koji ga i dalje može slobodno i koristiti i prenositi na druga lica), a u interesu je i primaoca know-how da ga ne otkriva trećim licima. Zbog toga što je ugovor o know-how, pravni posao inter personae koji proizvodi samo obligacionopravne posledice, u slučaju da sticalac know-how ili poslovne tajne koristi istu izvan ugovorenih ograničenja, on ne provređuje prenosiočevo pravo na know-how ili poslovnu tajnu, već samo krši svoje ugovorne obaveze. Takođe, primalac know-how ne postaje pravni sledbenik prenosioca.600 Sporazum o transferu tehnologije predstavlja „mešani” sporazum o licenciranju više prava indutrijske svojine, uz transfer odgovarajućeg know-how. Logički uslov punovažnosti i primenljivosti sporazuma jeste to da prenos prava nije sam sebi cilj, već je u vezi sa proizvodnjom ugovorenog proizvoda ili pružanjem ugovorene usluge. Ovakav tip ugovora omogućava, uz saglasnost obeju strana, podelu rizika, ali i dobiti. Prenosilac know-how ima pravo da ugovornom klauzulom obaveže sticaoca da ga obaveštava o načinu na koji koristi know-how.601 Svaki oblik prenosa know-how može biti praćen (ugovornom) obavezom čuvanja tajne, što je i osnovni način zaštite know-how.

599 Prica, R.: Ugovor o know-how, Beograd 1981, str. 126. U nastavku nabraja, primera radi: crteži, planovi, skice, tehnička dosijea, opisi, liste materijala, priručnici za proizvodne i procesne tehnike. Druga tehnička sredstva su predmeti bez kojih know-how nije primenljiv, a koje može da izradi samo lice koje poseduje know-how, npr. uzorci, modeli, alati, mere, kalupi, matrice, prototipovi. 600 Prema Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, str. 310. 601 Više o transferu tehnologije i licenciranju prava intelektualne svojine vidi kod Marković, M.: Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Beograd 2007.

ZAšTITAKNOW-hOW

361

Takozvano „podnošenje ideja” je oblik transfera know-howa kad pojedinci nepovezani sa preduzećem podnose njihove ideje, za koje veruju da su vredne preduzeću i očekujući nagradu za bilo koje korišćenje tih ideja. Sudovi u nekim zemljama ustanovili su četiri pravne teorije za zaštitu podnošenja ideja: 1) ona predstavlja svojinu u smislu da je nova i originalna, da je kompletna i da se koristi bez dozvole stvaraoca ideje 2) kada postoji izričiti ugovor o naknadi za ideju, primenjuje se obligaciono pravo 3) prećutni ugovor može da se zaključi iz ponašanja stranaka u pitanju 4) u odsustvu izričitog ili prećutnog ugovora, kada je korišćena ideja nefer obogatila drugoga na račun stvaraoca ideje, trebalo bi dopustiti povraćaj neosnovano stečenog obogaćenja.602

10. zaštita know-how
Know-how štiti sam sebe svojom osobenošću, odnosno time što nije dostupan drugim licima već samo onim koja su upoznata sa njime.603 Imalac know-how može odlučiti da ga pravno ne štiti, u kom slučaju, takav know-how predstavlja tzv. tajni pronalazak.604 Kako mu nedostaje identitet subjektivnog prava, zbog čega ne uživa neposrednu sudsku zaštitu, know-how uglavnom se štiti propisima o nelojalnoj konkurenciji. Tada je reč o građansko-pravnoj, vanugovornoj zaštiti. Krivičnopravnu zaštitu predviđa Krivični zakonik Srbije, koji odavanje poslovne tajne sankcioniše kao krivično delo protiv privrede, odredbom da osnovni oblik takvog dela postoji kada se drugome neovlašćeno saopšti, preda ili na drugi način učine dostupnim podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu ili se takvi podaci pribavljaju u nameri da se predaju nepozvanom licu. Predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Ako je delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka, propisana kazna je veća i kreće se od dve do 10 godina. Isto delo iz nehata kažnjava se
602 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. 603 Damnjanović, K.: Ugovor o know-how-u i pravila o konkurenciji u pravu EU i domaćem pravu, u publikaciji Pravo i privreda, br. 5–8, Beograd 2001. 604 Smatra profesorka Vesna Besarović u: Intelektualna svojina, Beograd 2005, str. 119.

362

KNOW-hOW

zatvorom do tri godine.605 Konstatujemo da se i ovde radi o poslovnoj tajni, a ne o know-how kao takvom.

11. know-how i ekonomija znanja
Know-how jedan je od stubova ekonomije zasnovane na znanju. Ekonomija znanja se od tradicionalne ekonomije razlikuje u nekoliko značajnih tačaka: 1) ekonomija znanja ne predstavlja ekonomiju retkosti, već ekonomiju obilja, u kojoj informacije i znanje deljenjem ne gube već dobijaju na vrednosti 2) uticaj lokacije je minimizovan, sve više se stvaraju virtuelna tržišta i virtuelne organizacije 3) zakone, prepreke i poreze je veoma teško primeniti na nacionalnoj osnovi; znanje i informacije teku tamo gde su prepreke najniže 4) proizvodi i usluge zasnovane na znanju konkurentnije su od onih u kojima je implementirana manja količina znanja 5) cene i vrednovanje velikim delom zavise od konteksta; tako, iste informacije ili znanje kod različitih ljudi u različitim periodima mogu imati umnogome različitu vrednost 6) znanje je uglavnom zaključano u određene sisteme ili procese iz kojih može biti deljeno onima kojima je potrebno 7) intelektualni kapital, posebno ljudski resursi, odnosno lične kompetencije, postaje glavna komponenta vrednosti u kompanijama zasnovanim na znanju.606

605 Prema članu 240. Krivičnog zakonika. 606 Radun, V.: Konkurencija na nišanu, konkurentski intelidžens, Beograd 2008, str. 46. Vidi i veb-stranicu Global Knowledge Economy www.skyrme.com

deo iX

Pravo konkurencije

„Kad govorite o moći i uticaju, slobodno zaboravite crkvu, zaboravite politiku. Ne postoji moćnija institucija u društvu od biznisa.” Anita Rodik607

607 Anita Roddick, preduzetkinja i pisac.

364

PRAVOKONKURENcIJE

1. Pojam konkurencije
Konkurenciju608 bi trebalo shvatiti kao pravno-ekonomsku kategoriju koja obuhvata strukturu tržišta, uslove obavljanja privrednih delatnosti, broj i ponašanje tržišnih subjekata. Jedni će je nazvati najkorisnijom pojavom u privrednom životu, drugi bitnim uslovom demokratskog političkog poretka zajednice, treći slobodom preduzetništva koja zavređuje ustavnu vrednost. Ne zadržavajući se previše na njenoj nepobitnoj važnosti, razumimo je kao utakmicu609 tržišnih subjekata iste ili slične interesne sfere, u kojoj svako maksimalno nastoji da ostvari svoje interese i pretekne druge konkurente bez obzira na posledice. Sadržinski elementi konkurencije su prisutnost na istom tržištu najmanje dva subjekta koji nude istu ili sličnu robu, pravom zagarantovana sloboda privredne inicijative, individualnost svojine, rivalstvo u cilju osvajanja što većeg dela tržišta.610 U smislu prava industrijske svojine, kada govorimo o konkurenciji, mislimo na privrednu konkurenciju u robno-novčanom obliku privređivanja. Ona može biti savršena i nesavršena, lojalna i nelojalna (dopuštena i nedopuštena), biletaralna i unilateralna, apsolutna i relativna, domaća i međunarodna, cenovna611, konkurencija unutar grane (horizontalna) i između grana (vertikalna) itd.612 Uloge konkurencije u privrednom životu mogu se svrstati u četiri osnovne funkcionalne ravni: 1) efikasno upravljanje privrednim resursima
608 Od lat. Concurrentia, što znači takmičenje, nadmetanje, suparništvo. Commercium bellum est, noscete hostem. Natpis iznad ulaznih vrata jedne trgovačke radnje u starom Rimu značio je: Trgovina je rat, upoznaj neprijatelja. 609 Fenomenologija terminološkog povezivanja konkurencije i sporta veoma je raširena u teoriji i praksi. Dalje: kako se u nekim državama shvata pojam lojalne konkurencije (radi izbegavanja remetenja smisla, nećemo prevoditi): honest trade practices (Belgija), principle of good faith (Španija), professional correctness (Italija) and good morals (Nemačka), principles of honesty and fair dealing ili morals of the marketplace (SAD). (Vidi: WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use) 610 Na našim prostorima često se čuju reči market share (udeo na tržištu), koji se neretko uzima kao merilo konkurentnosti. 611 Cenovna konkurencija od je jedan najzastupljenijih vidova konkurencije. 612 Vidi: Filipović, A., Bejatović, M., Raičević, V.: Konkurencija: pojam, vrste i pravna zaštita, u okviru Pravo – teorija i praksa, br. 7–8/2008, Novi Sad 2008, p.p 51–61.

RATIOZAšTITEKONKURENcIJE

365

2) racionalna raspodela društvenog proizvoda 3) podsticanje i unapređenje privrednog razvoja 4) ograničavanje privredne moći pojedinih učesnika u privrednom prometu.613

2. Ratio zaštite konkurencije
Iskustvo je pokazalo da je koncept laissez faire izvitroperio nadu u samoregulaciju tržišta koja obezbeđuje poštenu tržišnu utakmicu. U kompleksnoj ekonomskoj slici odnosa proizvođača i kupaca, ovi drugi više nisu u mogućnosti da uvek i precizno detektuju radnje nelojalne konkurencije. Kako se kršenje kodeksa poštenog komercijalnog nastupa uglavnom prelama na štetu potrošača, potrošač je u fokusu pravnog intervencionizma u oblasti konkurencije. Krajnji cilj legislative protiv nelojalne konkurencije jeste zaštita prava potrošača.614 Zaštita protiv nelojalne konkurencije prvi put prepoznata je kao deo prava industrijske svojine 1900. godine, kada je na Diplomatskoj konferenciji u Briselu615 urađena revizija Pariske konvencije, a zemlje-članice Unije se složile da nacionalnim propisima zabrane: 1) sva dela koja po prirodi mogu stvoriti zabunu sa konkurentskim pravnim licem, proizvodima, industrijskim ili komercijalnim aktivnostima 2) lažne primedbe izvršene u bavljenju trgovinom koje mogu da diskredituju konkurentsko preduzeće, proizvode, industrijsku ili komercijalnu aktivnost
613 Marković, S.: Pravo intelektualne svojine, Istočno Sarajevo 2007, p. 278. Autor dodaje: Pravnički pogled na konkurenciju otkriva da svi subjekti konkurentskih odnosa nanose ili teže da nanesu svojim konkurentima materijalnu štetu. Ali, budući da je konkurencija dopušten odnos, oštećeni konkurent nema pravo na naknadu štete prema pravilima obligacionog prava. 614 Na šta sve potrošač ima pravo, kojeg se ne može odreći, vidi u Zakonu o zaštiti potrošača. Prof. Baltezarević V. dodaće da je sudbina svakog poslovnog čoveka na tržištu u rukama potrošača. 615 Brussels Diplomatic Conference for the Revision of the Paris Convention for the Protection of Industrial Property

366

PRAVOKONKURENcIJE

3) oznake ili navode čija upotreba u trgovini može dovesti javnost u zabludu o poreklu, načinu proizvodnje, svojstvima, pogodnostima za upotrebu i količini robe. Zaštita prava konkurencije ne počiva na isključivim pravima određenih nosilaca, već na premisi državnog interesa sprečavanja ponašanja koja su suprotna poštenom poslovanju. Suzbijanje nelojalne konkurencije ima za cilj zaštitu slobodne i zdrave privredne utakmice, kao preduslova za dinamičan i održiv privredni razvoj. Svetska trgovinska organizacija u sistemu za sprovođenje intelektualne svojine zahteva prisustvo nekoliko važnih elemenata: snaga sudova da obezbede legalnu pomoć, mogućnost da se zatraži odšteta od prekršilaca, krivične kazne za namerno krivotvorenje prava intelektualne svojine, mere za sprečavanje uvoza krivotvorene i piratizovane robe. Međusobno preplitanje grana prava industrijske svojine u praksi je svakodnevnica. Nije nepoznanica da u se mnogim delovima sveta, pogotovo u privredno najrazvijenim, neometano ekonomsko iskorišćavanje prava na industrijsku svojinu dominantno protežira propisima uperenim protiv nelojalnih tržišnih performansi konkurencije. Patentno, žigovno, i ostala prava bila bi nesumnjivo nekompletna bez propisa kojima se suzbija nelojalna konkurencija. Primera radi, neovlašćeno korišćenje neregistrovanog žiga smatra se kršenjem prava na bazi generalnih principa iz domena zaštite prava konkurencije (vidi o zabuni); takođe, radnje uperene na pronalazak koji još uvek nije obelodanjen i čuva se kao poslovna tajna sprečavaju se i sankcionišu aktima protiv nelojalne konkurencije (vidi o ropskoj imitaciji). U nas osnov zaštite konkurencije nalazimo već u članu 84. Ustava koji propisuje da su zabranjeni akti kojima se se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.616 Zaštita konkurencije predstavlja oblast koja ima neposredan i značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicione aktivnosti, podizanje kvaliteta robe i usluga, uz stvaranje uslova za snižavanje cena, i konačno stvaranje savremene, tržišne ekonomije, osposobljene da se uključi u jedinstveno tržište Evropske unije617 i druge međunarodne tržišne tokove.
616 Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 83/06). 617 Unapređenje propisa o zaštiti konkurencije je potrebno posebno posmatrati u kontekstu evropske integracije Srbije. Prilikom sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji

SAVRšENAKONKURENcIJA

367

3. savršena konkurencija
Savršena konkurencija postoji ako su ispunjeni sledeće uslovi: 1) veliki broj prodavaca i kupaca: brojnost učesnika je uslov postojanja disperzovane, tj. atomizovane ponude i tražnje 2) homogenost roba i usluga: podrazumeva da su robe i usluge iste vrste, namene, kvaliteta, te je kupcu irelevantno od kog prodavca će kupovati 3) parametarski karakter cena: cena je egzogena za sve učesnike na tržištu, što znači da nijedan proizvođač ne može da utiče na prodajnu cenu svog proizvoda 4) slobodan ulazak i izlazak iz grane: podrazumeva slobodnu selidbu resursa i kapitala iz grane nepovoljnijeg privređivanja u granu veće maksimizacije profita 5) potpuna informisanost tržišnih subjekata: informisanost svih učesnika na tržištu o svim elementima i kretanjima na tržištu. Često srećemo uvreženo mišljenje da je savršena konkurencija jedan od uslova za postojanje savršenog tržišta.618 Ekonomski teoretičari smatraju da je koncept savršene konkurencije praktično nemoguć, iz razloga što biznis prirodno teži preteranoj dominaciji, što u sredini brojnih učesnika na strani ponude jednostavno nije izvodljivo via fer plej. Nasuprot savršenoj stoji nekonkurentna tržišna struktura, čiji je najnepovoljniji oblik monopol.

4. monopol
Monopoli su sporazumi između tržišnih aktera kojima se ograničava ili potpuno otklanja međusobna konkurencija i stiče monopolski ili dominantni položaj. U cilju kontrolisanja većeg dela privrednih aktivnosti, ti akteri nameću uslove privređivanja drugim učesnicima na tržištu, ostvarujući

i pridruživanju posebna pažnja će biti posvećena ovoj oblasti, budući da je u samom Sporazumu apostrofirana kao jedna od prioritetnih. 618 Iako ima i takvih primera, smatramo da pojmove savršena konkurencija i savršeno tržište ne bi trebalo izjednačavati.

368

PRAVOKONKURENcIJE

tako ekstra profit.619 Monopol može biti i institucionalni u obliku privilegije za isključivo obavljanje određene privredne delatnosti.620 Monopoli narušavaju tržišni mehanizam, optimalnu raspodelu privrednih faktora i formiranje tržišnih cena. Monopol je nekonkurentna tržišna struktura koja se odlikuje odsustvom efikasne alokacije raspoloživih resursa i maksimizacije društvenog blagostanja zbog: 1) postojanja samo jednog proizvođača 2) postojanja visokih barijera ulasku i izlasku (šest glavnih ulaznih barijera: ekonomija obima, diferencijacija proizvoda621, zahtevi za kapitalom, troškovna inferiornost nezavisno od veličine, pristup distributivnim kanalima, državna politika) 3) nepostojanja bliskih supstituta.622

5. Pojam nelojalne konkurencije
Nelojalna konkurencija predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji ili trgovini.623 Način suprotan dobrim

619 Za više o monopolskom ponašanju vidi Taboroši, S.: Ekonomsko pravo, Beograd 2006, p.p. 227–259. 620 Primeri tzv. pravnih monopola: elektroprivreda, poštanske usluge, železnički transport. 621 Kada je istekao Polaroidov patent za instant fotografiju, u ogromnoj meri smanjena je apsolutna troškovna barijera koju je ovoj kompaniji omogućila zaštićena tehnologija. Stoga ne iznenađuje što se Kodak odmah pojavio na tom tržištu. Diferencijacija proizvoda gotovo da je nestala. (brojne primere videti u Porter, M.: O konkurenciji, Beograd 2008). Diferencijacija se ne vezuje samo za proizvode. Dok je suština operativne efektivnosti postizanje izvrsnosti u pojedinačnim aktivnostima ili funkcijama, suština strategije je u kombinaciji aktivnosti. Kompanija može da nadigra konkurente samo ako može da ostvari i očuva diferencijaciju. Diferencijacija proističe iz izbora aktivnosti i iz načina na koji se one obavljaju. Strateško pozicioniranje znači obavljanje aktivnosti koje su drugačije od aktivnosti koje obavljaju konkurenti ili obavljanje sličnih aktivnosti na drugačiji način. Računica sa superiornom profitabilnošću izgleda ovako: pružanje veće vrednosti omogućava kompaniji da naplati više prosečne jedinične cene, dok veća efektivnost omogućava niže prosečne jedinične troškove. 622 Prema Begović, B., Bukvić, R., Mijatović, B., Paunović, M., Sepi, R., Hiber, D: Antimonopolska politika u SR Jugoslaviji, Beograd 2002, str. 22. 623 Član 10bis Pariske konvencije.

POJAmNELOJALNEKONKURENcIJE

369

poslovnim običajima označava praksu kao što je narušavanje ugovora, narušavanje poslovnog poverenja i navođenje na narušavanje.624 Prvi pomen nelojalne konkurencije desio se u Francuskom građanskom zakoniku (Code Civil) koji je predvideo ovlašćenje svakoga da od drugoga koji mu nanese štetu traži da mu tu štetu naknadi, pod uslovom da je šteta nanesena krivicom. Code Civil je nelojalnu konkurenciju video kao građansko-pravni delikt. Dotadašnje obrise pokušaja zauzdavanja monopolističkog ponašanja na tržištu srećemo u tri akta Rimskog prava: Lex Julia de Annona iz prvog veka p.n.e, Dioklecijanov edikt iz trećeg veka n.e, Zenonova konstitucija iz 483. godine, kojom se htelo ograničiti nedozvoljeno sporazumevanje cena. U srednjovekovnoj Engleskoj, kraljevskom uredbom bila je zabranjena dominacija na tržištu nagomilavanjem velikih količina robe, da bi Magna Carta Libertatum predvidela protivpravnost monopola iz razloga ograničavanja individualnih sloboda.625 Prvi lex specialis koji je ograničava kartele i monopole bio je čuveni Šermanov Antitrustovski zakon626, donet 1890. godine u SAD. Prvi poseban akt u Evropi o suzbijanju nelojalne konkurencije donet je u Nemačkoj 1896. godine. Kraljevina Jugoslavija je 1930. godine donela prvi Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice. Postojanje konkurencije na slobodnom privrednom tržištu realna je neminovnost ali koja ni pod kojim okolnostima ne sme da se ponaša nelojalno. Propisi za sprečavanje nelojalne konkurencije usmereni su sa jedne strane na osiguranje efikasnog delovanja tržišne ekonomije putem očuvanja fer poslovanja i slobodne konkurencije, a sa druge strane, na zaštitu interesa potrošača. „Dok registrovana prava industrijske svojine deluju kao primarna prepreka, pravo nelojalne konkurencije deluje kao sekundarni filter.”627 U pravno-ekonomskoj teoriji zastupljeno je nekoliko zanimljivih doktrina o pojmu nelojalne konkurencije: 1) doktrina cilja: nelojalna konkurencija je i korišćenje dozvoljenog sredstva za ostvarenje nedozvoljenog cilja (npr. širenje negativnih
624 Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. 625 Damnjanović, K., Marić, V.: Intelektualna svojina, Beograd 2009, str. 319 i fusnota 450. 626 Engl. Sherman Antitrust Act. Prof. Baltezarević V. ističe da je Šermanov zakon u stvari donet kao deo protekcionističkog plana, a u cilju prikrivanja učinaka jednog drugog, Carinskog zakona, koji je značajnom delu američke privrede pružio visoku carinsku zaštitu. (Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 29). 627 Bobrovszky, J.: Intelektualna svojina kao sredstvo za kvalitetan razvoj, Glasnik intelektualne svojine br.1, 2003.

370

PRAVOKONKURENcIJE

priča o konkurentu, makar one bile i istinite, ako je cilj pričinjavanje štete konkurentu) 2) doktrina sredstava: nelojalna konkurencija praktikuje se nedozvoljenim sredstvima (npr. prevarna reklama) 3) kombinovana doktrina: nelojalna konkurencija najviše se javlja u sprezi nedozvoljenih sredstava i ciljeva 4) doktrina prosečnog potrošača: nelojalna konkurencija postoji ako prosečan potrošač oceni da je bio u zabuni povodom dva prozvoda iste namene sa istim ili sličnim žigom.628

5.1. Elementi nelojalne konkurencije
Da bi neka radnja mogla biti okarakterisana kao delo nelojalne konkurencija, potrebno je da sadrži sledeće elemente: 1) počinilac: počinilac akta nelojalne konkurencije može biti samo učesnik u privrednom prometu 2) delatnost počinioca: delatnost počionica mora se odnositi na promet roba ili usluga, u zemlji ili inostranstvu 3) postojanje krivice: ponašanje počinioca mora biti takvo da je u suprotnosti sa prihvaćenim dobrim poslovnim običajima629 4) štetna radnja: šteta je nastala ili je mogla nastati u privrednom prometu 5) uzročno-posledična veza: između radnje nelojalne konkurencije i nastale štete 6) oštećeni: oštećeni mogu biti druga pravna lica, konkurentni ili potrošači.

628 Vidi: Milenović, D.: Monopolističko ponašanje, u okviru Privreda i pravo, br. 8/1998, Beograd 1998. 629 Dobre poslovne običaje ne bi trebalo mešati sa savesnošću ili poštenjem. Prvi zabranjuju određeno ponašanje, a drugi obavezuju na pozitivnu činidbu. Više o dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu vidi u Zakonu o obligacionim odnosima.

POJAm,NAčELAIKLASIfIKAcIJATRgOVINE

371

6. Pojam, načela i klasifikacija trgovine
Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe i usluga sa svrhom ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja. Skup osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga čini promet, a on se odvija na tržištu, koje predstavlja institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje. Svojstvo trgovca imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu, ali i: 1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije 2) lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama 3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima 4) ostala fizička lica koja prodaju sopstvene polovne stvari. Trgovina počiva na nekoliko načela: 1) načelo slobodne trgovine (zabranjena su ograničenja slobode obavljanja trgovine); 2) načelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije (jednakost pravnih položaja na tržištu) 3) načelo jedinstvenog tržišta (celovitost tržišta) 4) načelo poštenja (dužnost trgovaca da u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na način koji nije usmeren na nanošenje štete drugim trgovcima ili kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima) 5) načelo stabilnosti i snabdevenosti (zabranjene su radnje izazivanja nestabilnosti i poremećaja u snabdevenosti tržišta) 6) načelo srazmernosti (ograničenja tržišta od strane državnih organa moraju biti srazmerna razlozima)

372

PRAVOKONKURENcIJE

7) načelo saradnje (obaveznost saradnje svih imaoca javnih ovlašćenja u poslovima tržišnog nadzora).630 Trgovinu možemo klasifikovati na sledeći način: prema načinu obavljanja: 1) trgovina na veliko (veletrgovina): prodaja i kupovina radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe 2) trgovina na malo (maloprodaja): prodaja radi zadovoljavanja ličnih ili potreba domaćinstva. prema mestu trgovine: 1) trgovina u prodajnom objektu: prodajni objekti drugačije se nazivaju trgovinski formati, a to su organizacioni-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima: supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar631 2) trgovina van prodajnog objekta: odnosi se na maloprodaju i može imati oblik: a) daljinske trgovine na malo: prodaja putem sredstava komunukacija (elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata) b) trgovine ličnim nuđenjem: neposredna ponuda potrošaču koji nije tražio da mu se učini ponuda, a koji je lično prisutan na mestu ponude („od vrata do vrata”, promocije, demonstracije, degustacije, torbarenje, kolporteri, lično pozivanje potrošača)632 c) ostale trgovine na malo van prodajnog objekta: obavlja se u prenosivim objektima tipa kioska, tezge, štanda, i sa pokretnih sredstava (tzv. ambulantna trgovina).
630 Članovi 4–10. Zakona o trgovini. 631 Reč je o savremenoj nomenklaturi oblika i načina obavljanja trgovine, uspostavljene radi pravilnog praćenja i nadzora nad ispunjavanjem propisanih uslova. 632 Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi ne mogu se prodavati ličnim nuđenjem, sem na posebnim promotivno-prodajnim skupovima (prema članu 18. Zakona o trgovini).

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

373

Postoje i posebne tržišne institucije koje organizuju promet u kome ne mogu učestvovati kao prodavci ili kupci. To su: 1) robna berza: susret kupaca i prodavaca standardizovane i zamenljive (fungibilne) robe 2) sajam, ostale privredne izložbe i tradicionalne manifestacije 3) pijaca i veletržnica: pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga 4) aukcijska kuća i javno nadmetanje: promet nestandardizovane robe, za tuđ račun i putem javnog nadmetanja; prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale učesnike u nadmetanju.633

7. nepoštena tržišna utakmica
Nelojalna konkurencija, ili kako je domaći zakonodavac drukčije naziva, nepoštena tržišna utakmica je radnja trgovca usmerenu protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu).634 Radnje nelojalne konkurencije (tzv. nominantna dela) su, naročito: 1) iznošenje neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu (diskreditovanje) 2) iznošenje podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca

633 U trgovini javnim nadmetanjem ne primenjuju se pravila o poništaju ugovora zbog prekomernog oštećenja prodavca ili kupca, osim u slučaju prevare. Zabranjeno je usaglašeno nastupanje u javnom nadmetanju (po članu 28. Zakona o trgovini). 634 Prema članu 50. Zakona o trgovini, koji određuje nepoštenu tržišnu utakmicu u užem smislu, protiv koje se predviđa privatno-pravna zaštita.

374

PRAVOKONKURENcIJE

3) prodaja robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna635 kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe (dovođenje u zabludu) Dve oblasti u kojima se zabuna najčešće pojavljuje su oznake komercijalnog porekla sa jedne, i izgled robe sa druge strane. To ne prekludira niti ograničava zaštitu drugih karakteristika ili dostignuća protiv izazivanja zabune. Zabuna može, posebno, da bude izazvana u vezi sa: – žigom, posebno čuvenim žigom, bilo da je registrovan ili ne – poslovnim imenom – poslovnim identifikatorom različitim od žiga ili poslovnog imena (etiketa, logo, slogan) – izgledom proizvoda (dizajn, vizuelne karakteristike, trgovačko pakovanje) – predstavljanjem prozvoda ili usluga (uređenje prodavnice) – poznatom ličnošću ili čuvenim izmišljenim likom.636 4) sticanje, korišćenje i odavanje poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu; Osnovni princip zaštite poslovne tajne je da svaki akt ili praksa u toku industrijskih ili trgovačkih aktivnosti koji rezultira otkrivanjem, sticanjem ili korišćenjem od strane drugih, tajne informacije bez saglasnosti lica koje zakonito kontroliše tu informaciju, na način suprotan dobroj poslovnoj praksi predstavlja radnju nelojalne konkurencije. Otkrivanje, sticanje ili upotreba tajne informacije od strane drugih, bez saglasnosti zakonitog držaoca, može posebno da rezultira iz sledećih nezakonitih ili nelojalnih postupaka: a) industrijske ili komercijalne špijunaže (krađa putem provale) b) raskida ugovora (putem dvostrukih pregovora o mogućem izdavanju licence) c) raskida poverljivosti (od strane nelojalnog zaposlenog radnika) d) navođenja na činjenje bilo koje od pomenutih radnji
635 Zabuna (engl. passing off ) je pogrešna predstava da su robe jednog preduzeća u stvari robe konkurenta. 636 WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use, p.p. 138–144.

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

375

e) sticanje tajne informacije od trećeg lica koje zna, ili je bilo dužno da zna, da je takav akt bio uključen u sticanje takve informacije637 5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente. Standard poštenja u konkurenciji razlikuje se od zemlje do zemlje, ali suštinski predstavlja odraz prihvaćenih, delom pisanih delom običajnih, socioloških, moralnih i ekonomskih normi jednog društva. Diverzitet radnji nelojalne konkurencije oslikava i činjenica da dosadašnji napori uporedne prakse, da se u jednoj definiciji predvide svi oblici nelojalnog ponašanja, nisu urodili plodom. Prema starom Zakonu o trgovini, radnje nelojalne konkurencije bile su detaljnije određene: 1) reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu o toj robi, čime se određeni trgovac dovodi ili se može dovesti u povoljniji položaj 2) iznošenje neistina i ocrnjivanje drugog trgovca koji štete njegovom ugledu i poslovanju 3) prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih svojstava robe638 4) prikrivanje mana robe ili dovođenje kupca u zabludu na drugi način 5) preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnog odnosa između drugih trgovaca ili radi sprečavanja, odnosno otežavanja zasnivanja takvih odnosa 6) oglašavanje privredne rasprodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenje druge slične radnje kojom se kupac, odnosno potrošač dovodi ili se može dovesti u zabludu u pogledu cena

637 Op. cit. 638 za materiju prava industrijske svojine od posebne važnosti jer se radi prevashodno o povredama prava na žig i oznake geografskog porekla.

376

PRAVOKONKURENcIJE

7) neovlašćena upotreba zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv, firma, robni žig, uslužni žig, znak kvaliteta, znak porekla i dr) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zaštićene, kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u prometu robe na štetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju 639 8) davanje drugom trgovcu ovlašćenja za korišćenje svojih spoljnih obeležja ako se time stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu 9) neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca 10) pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obećavanjem nagrada ili kakve druge imovinske koristi ili pogodnosti čija vrednost znatnije prevazilazi uobičajene reklamne nagrade.640 Dela nelojalne konkurencije obuhvataju i špekulaciju i piramidalnu trgovinu.

7.1. Špekulacija
Špekulacija predstavlja radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija).

7.2. Piramidalna trgovina
Piramidalna trgovina predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), i to kad prodavac uslovljava kupovinu: 1) obavezom plaćanja članarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom članu mreže 2) obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke
639 ovo su jedna od najčešćih dela povrede prava industrijske svojine. 640 Prema članu 23. Zakona o trgovini iz 1996. godine.

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

377

3) obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu 4) odricanjem od prava na povraćaj kupljene robe/usluga pod razumnim uslovima, iako je kupcu moguće da ih vrati u stanju u kojim ih je primio. Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine. 

7.3. Restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja
Zaštitu konkurencije na tržištu uređuje i Zakon o zaštiti konkurencije641 čiji je cilj ekonomski napredak i dobrobit društva, a naročito koristi potrošača. Član 9. ovog Zakona govori o povredi konkurencije koja predstavlja akte ili radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Te radnje su: restriktivni sporazumi i zloupotreba dominantnog položaja. Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi. Takvi sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito: 1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine 2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije 3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente 4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma
641 Zakon o zaštiti konkurencije (Službeni glasnik RS, br. 51/09)

378

PRAVOKONKURENcIJE

5) dele tržišta ili izvori nabavki. Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu. Zakon o zaštiti konkurencije zabranjuje zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu. Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više. Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako između njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija). Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra: 1) neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja; 2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja 3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente  4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

7.4. Koncentracije učesnika na tržištu
Za pravo konkurencije važan je i pojam koncentracije učesnika na tržištu. Ona nastaje u slučaju:

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

379

1) spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu642 2) sticanja od strane jednog ili više učesnika na tržištu, neposredne ili posredne kontrole nad drugim učesnikom ili više učesnika na tržištu 3) zajedničkog ulaganja od strane dva ili više učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom na tržištu, koji posluje na dugoročnoj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog učesnika na tržištu. Ne smatra se da je nastala koncentracija učesnika na tržištu ako: 1) banka ili druga finansijska organizacija ili društvo za osiguranje, u toku svog redovnog poslovanja, privremeno stekne akcije ili udele, radi dalje prodaje, pod uslovom da ih proda najkasnije u roku od godinu dana od dana sticanja i da ih ne koristi tako da utiče na poslovne odluke učesnika na tržištu u pogledu njegovog ponašanja na tržištu 2) društvo za upravljanje investicionim fondom ili investicioni fond stekne učešće u učesniku na tržištu, pod uslovom da svoja prava zasnovana na tom učešću ostvaruju samo radi očuvanja vrednosti svog ulaganja i pod uslovom da ne utiče na konkurentsko ponašanje tog učesnika na tržištu 3) zajedničko ulaganje ima za cilj koordinaciju tržišnih aktivnosti između dva ili više učesnika na tržištu koji zadržavaju svoju pravnu nezavisnost 4) stečajni upravnik stekne kontrolu nad učesnikom na tržištu. Koncentracije učesnika na tržištu jesu dozvoljene, osim u slučaju ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu ili delu tržišta, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja. Dozvoljenost koncentracije učesnika na tržištu utvrđuje se u odnosu na: 1) strukturu relevantnog tržišta 2) stvarne i potencijalne konkurente
642 Vidi Zakon o privrednim društvima.

380

PRAVOKONKURENcIJE

3) položaj na tržištu učesnika u koncentraciji i njihovu ekonomsku i finansijsku moć 4) mogućnosti izbora dobavljača i korisnika 5) pravne i druge prepreke za ulazak na relevantno tržište 6) nivo konkurentnosti učesnika u koncentraciji 7) trendove ponude i potražnje relevantne robe odnosno usluga; 8) trendove tehničkog i ekonomskog razvoja 9) interese potrošača. Koncentracija mora biti prijavljena (prijava koncentracije naziva se notifikacija) Komisiji za zaštitu konkurencije u slučaju da je:  1) ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Republike Srbije ima prihod veći od 10 miliona evra 2) ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije veći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskoj godini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Republike Srbije imaju prihod veći od po milion evra u istom periodu.  Pri računanju godišnjeg ukupnog prihoda ne računa se prihod koji ti učesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni. Koncentracija koja se sprovodi putem ponude za preuzimanje u smislu propisa kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, mora biti bezuslovno prijavljena. Notifikacija se podnosi u roku od 15 dana od dana izvršenja prve od sledećih radnji: zaključenja sporazuma ili ugovora; objavljivanja javnog poziva, odnosno ponude ili zatvaranja javne ponude; ili sticanja kontrole. Prijava se može podneti i kada učesnici na tržištu pokažu ozbiljnu nameru za zaključenje ugovora, potpisivanjem pisma o nameri, objavljivanjem namere da učine ponudu ili na drugi način koji prethodi zaključenju sporazuma ili ugovora.

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

381

7.5. Obmanjujuće poslovanje
Značaj fer play igre na tržištu prepoznat je i u Zakonu o zaštiti potrošača643 gde se u članu 21, govori o obmanjujućem poslovanju. Zakonodavac, u smislu ovog zakona, pod obmanjujućim poslovanjem smatra poslovanje trgovca kojim navodi potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili na drugi način dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu. Obmana potrošača javlja se u pogledu postojanja ili prirode proizvoda, osnovnih obeležja proizvoda koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizike, način izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, državu proizvodnje i državu porekla žiga, položaja, osobina ili prava trgovca ili njegovog zastupnika koji se odnose na njihov identitet ili imovinu, kvalifikacije i status, svojinskih i prava inteletualne svojine kojima raspolažu. Član 23. ovog Zakona govori o poslovanju koji se smatra obmanjujućim gde kao takvo prepoznaje neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca.644

7.6. Nepošteno poslovanje
Poslovanje je nepošteno: 1) ako je protivno zahtevima profesionalne pažnje 2) ako bitno narušava ili preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje, u vezi s proizvodom, prosečnog potrošača na koga se to poslovanje odnosi ili kome je izložen, odnosno ponašanje prosečnog člana grupe, kada se poslovanje odnosi na grupu. Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojim poslovanjem bitno umanjuje sposobnost potrošača da razborito odlučuje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Ekonomska odluka potrošača je odluka o tome da li, na koji način i pod kojim uslovima da kupi proizvod, da cenu plati u celosti ili delimično, da li da zadrži ili da vrati proizvod, ili da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvodom koje ima po osnovu ugovora, da li da nešto učini ili da se uzdrži od kakvog postupka. Poslovanje koje preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje
643 Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br. 73/10) 644 Posebno vidi članove 21–23. Zakona o zaštiti potrošača.

382

PRAVOKONKURENcIJE

jasno određene grupe potrošača, koji su zbog svoje psihičke ili fizičke slabosti, uzrasta ili lakomislenosti naročito osetljivi na tu vrstu poslovanja ili na dati proizvod, pod uslovom da se od trgovca moglo osnovano očekivati da to predvidi, procenjuje se prema prosečnom pripadniku te grupe potrošača. Ovo se ne odnosi na slučajeve uobičajenog i dopuštenog oglašavanja koje podrazumeva i davanje preteranih izjava ili izjava koje ne treba uzimati doslovno. Nepoštenim se naročito smatra obmanjujuće poslovanje, nasrtljivo poslovanje, kao i povreda dužnosti obaveštavanja u skladu sa ovim zakonom. U nepošteno poslovanje ubraja se i povreda dužnosti obaveštavanja potrošača, kao i povreda dužnosti obaveštavanja potrošača o njegovim pravima u vezi sa: 1) ugovorima na daljinu 2) ugovorima o turističkom putovanju i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti 3) označenjem cena 4) ugovorima zaključenim upotrebom elektronskih sredstava. U nepošteno poslovanje ubraja se i povreda dužnosti obaveštavanja potrošača o njegovim pravima u vezi sa medicinskim proizvodima za ljudsku upotrebu; finansijskim uslugama na daljinu; zajedničkim ulaganjem u prenosive hartije od vrednosti; posredovanjem u osiguranju; životnim osiguranjem i drugim vrstama direktnog osiguranja; prodajom finansijskih instrumenata; prospektom koji se objavljuje u slučaju javne ponude hartija od vrednosti ili njihovog prihvatanja za trgovanje, u skladu sa zakonima kojima se uređuju navedene oblasti.

7.7. Ropska imitacija
Koncept ropske imitacije (engl. slavish imitation) kao jasan akt nelojalne konkurencije razvijen je u nekoliko zemalja Evrope. Ova vrsta nefer slobodnog kopiranja obično se tretira kao izuzetak od opšteg pravila od slobodnog prisvajanja u oblasti proizvoda ili oznaka koje nisu podobne za zaštitu, ili za koje je zaštita prestala na osnovu posebnih propisa, ili gde ne postoji verovatnoća zabune vezana za izvor proizvoda. Obično, nelojalnost se vidi u nedostatku istraživanja, investiranja, kreativnosti i troškova na strani imitatora, koji je jednostavno kopirao dostignuće drugog, uprkos činjenici da su alternativni putevi konkurencije bili efektivno dostupni. Imitirani proizvodi

NEPOšTENATRŽIšNAUTAKmIcA

383

ili oznake moraju da imaju određenu distinktivnost, koja ne sme da proizilazi iz tehničkih karakteristika neophodnih za pravilno funkcionisanje proizvoda, već mora da se odnosi na estetske ili ukrasne karakteristike koje ostavljaju dovoljno prostora za alternativne oblike i dezene. Reverzibilno inženjerstvo za razliku od ropske imitacije, jeste fer korišćenje i legitimno konkurentno ponašanje. Kao što je već istaknuto, reverzibilno inžinjerstvo sastoji se iz ispitivanja ili analiziranja, putem rastavljanja ili dekomponovanja, proizvoda ili materije, sa ciljem da se shvati njena struktura, sastav ili funkcionisanje, i pronađe kako je napravljena ili konstruisana, da bi se naknadno proizvela poboljšana verzija proizvoda ili materije. Rerverzibilno inženjerstvo uobičajeno se praktikuje u industriji u vezi sa proizvodom konkurenata, u svrhu učenja tehnologije koju sadrže, i eventualne proizvodnje konkurentnog (poboljšanog ili različitog, ali ekvivalentnog) proizvoda. Praksa reverzibilnog inženjerstva nije zato, nefer sama po sebi, međutim, proizvod ili drugi rezultat dobijen kroz reverzibilno inženjerstvo može pod određenim uslovima, da predstavlja povredu prava industrijske svojine. Na primer, ako reverzibilni inženjering konkurentnog proizvoda pada pod zahteve važećeg patenta (gde je odgovarajuće, uzimajući u obzir doktrinu ekvivalenata), to bi predstavljalo povredu patenta. Ako patent nije povređen, ali ako se nađe da je način na koji je originalni proizvod kopiran nečastan ili nefer (bez obzira na to da li se reverzibilni inžinjering odigrao), relevantni akti mogu da budu utuživi na osnovu nelojalne konkurencije.

7.8. Uzimanje reputacije
Tip neovlašćenog prisvajanja, koji je poslednjih godina priznat kao suprotan dobroj poslovnoj praksi, jeste neopravdano uzimanje prednosti reputacije ili „prestiža”, tržišnih dostignuća drugih industrijskih ili trgovačkih preduzeća. Na primer, ako je kvalitet ispravno označenog proizvoda ili usluge doveo potrošače do povezivanja žiga sa određenim poreklom ili konstantnim kvalitetom proizvoda, njegova neovlašćena upotreba za drugu robu ili usluge, iako ne izaziva zabunu o njihovom poreklu, može ipak da bude smatrana kao nefer prisvajanje i razvodnjavanje reputacije. Doktrina može i da se primenjuje na izgled proizvoda, ali u takvim slučajevima, izgled mora da bude priznat kao oznaka određenog stepena kvaliteta, imidža ili distinktivnog prestiža. Razne države imaju različite pristupe ovoj vrsti neovlašćenog prisvajanja.

384

PRAVOKONKURENcIJE

7.9. Besplatno jahanje
Besplatno jahanje (engl. free riding) može da bude definisano kao svaki akt koji konkurent ili bilo koji drugi učesnik na tržištu preduzme sa namerom da direktno iskoristi industrijsko ili komercijalno dostignuće trećeg lica u svoje vlastite poslovne svrhe, pri čemu se suštinski ne udaljava od originalnog dostignuća. Zaštita u takvim slučajevima zavisi od više uslova koji variraju od zemlje do zemlje. Kao minimalni preduslov, oznaka ili proizvod moraju da imaju određenu distinktivnost (koja može da bude na nivou nedovoljnom za zaštitu po određenim specifičnim propisima). S obzirom na to da obim zaštite može da zavisi od stepena distinktivnosti, potpuno banalne oznake ili proizvodi obično se ne kvalifikuju za zaštitu protiv čiste imitacije.645

7.10. Antikorupcijsko pravilo
I Zakon o javnim nabavkama doprinosi regulisanju konkurencije: 1) načelom obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima u smislu da naručilac ne može da ograniči konkurenciju među ponuđačima, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova i kriterijuma 2) antikorupcijskim pravilom, u smislu da naručilac mora odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponuđač neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled poklon ili neku drugu korist članu komisije za javne nabavke, licu koje je učestvovalo u pripremi konkursne dokumentacije, licu koje učestvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ono na njih izvršilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili da utiče na postupanje naručioca ili donošenje odluka u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke.646

645 O tipovima nelojalne konkurencije vidi detaljnije u WIPO Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use, p.p. 130–160. 646 Po članovima 9. i 19. Zakona o javnim nabavkama (Službeni glasnik RS, br. 116/08).

SPOLJNOTRgOVINSKIPROmET

385

8. spoljnotrgovinski promet
Spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.647 Direktno ulaganje je osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva, dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Investicioni radovi su projektovanje, građevinski i zanatski radovi, inženjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vrši, odnosno pruža strano lice u Republici Srbiji, odnosno domaće lice u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Mere zaštite spoljnotrgovinskog prometa u smislu prava konkurencije mogu biti sledeće: 1) antidampinške mere 2) kompenzatorne mere 3) mere za zaštitu od prekomernog uvoza 4) mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa.

8.1. Antidampinške mere
Antidampinška mera je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja damping. „Damping” je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni koja je niža od normalne vrednosti sličnih proizvoda u državi ili carinskoj teritoriji izvoza. Normalna vrednost je cena sličnog proizvoda na tržištu države ili carinske teritorije izvoza, utvrđena u normalnim uslovima trgovine u toj državi ili carinskoj teritoriji izvoza, ili u slučaju nedovoljne prodaje na domaćem tržištu, cena koštanja uvećana za prodajne, opšte i administrativne troškove. Vlada uvodi antidampinške dažbine ukoliko utvrdi da postoji: 1) damping
647 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Službeni glasnik RS, br. 36/09)

386

PRAVOKONKURENcIJE

2) šteta za domaću industriju 3) postojanje uzročne veze između dampinga i štete.

8.2. Kompenzatorne mere
Kompenzatorna mera je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja subvencionisanja, koje se vrši u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda. Subvencija je direktan ili indirektan finansijski doprinos ili bilo koja podrška cenama ili dohotku koju vrši Vlada u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda, u korist proizvođača, proizvodnje, izvoza ili transporta tih proizvoda u Republiku Srbiju, čime primaoci subvencije ostvaruju korist. Vlada uvodi kompenzatornu dažbinu, ukoliko utvrdi da postoji:  1) subvencija 2) šteta za domaću industriju 3) postojanje uzročne veze između subvencije i štete.

8.3. Mera za zaštitu od prekomernog uvoza
Mera za zaštitu od prekomernog uvoza uvodi se radi otklanjanja naglog i iznenadnog povećanja uvoza određenih proizvoda. Mera za zaštitu od prekomernog uvoza može se primeniti na neki proizvod samo ukoliko se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako povećanim količinama, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na domaću proizvodnju i pod uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj industriji, koja proizvodi slične ili direktno konkurentne proizvode. Ozbiljna šteta je značajno opšte pogoršanje položaja domaće industrije.  Opasnost od nastajanja ozbiljne štete” nedvosmislena je pretnja da će nastati ozbiljna šteta. Utvrđivanje postojanja opasnosti od nastajanja ozbiljne štete biće zasnovano na činjenicama, a ne na izjavama, nagađanju ili eventualnoj mogućnosti. „Domaća industrija” je ukupna proizvodnja svih domaćih proizvođača sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda, ili onih proizvođača čija ukupna zajednička proizvodnja takvih proizvoda, čini pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda.

ZAšTITAKONKURENcIJE

387

8.4. Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa
Vlada, na predlog ministarstva, može da ograniči količinu i vrednost uvoza radi zaštite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa Republike Srbije na osnovu podataka i mišljenja dobijenih od Narodne banke Srbije. Mera može da se uvede ako je neophodno da se: 1) zaustavi znatno opadanje deviznih rezervi ili spreči neposredna opasnost od znatnijeg opadanja deviznih rezervi 2) uvećaju veoma niske devizne rezerve.

9. zaštita konkurencije
Pravo konkurencije u našem pravnom sistemu obuhvata pravo lojalne konkurencije i antimonopolsko pravo. Antimonopolsko pravo, kao deo ekonomskog prava, predstavlja skup normi kojima se regulišu, odnosno zabranjuju, takva ponašanja privrednih subjekata koja su usmerena na sporazumevanje u cilju narušavanja ili isključivanja konkurentskih odnosa, stvaranjem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja na tržištu. Cilj antimonopolskog prava jeste regulisanje monopolističkih tendencija. Još jedan vid zaštite konkurencije jeste kartelno pravo. Kartelno pravo takođe spada u oblast javnog prava i sadrži pravne norme kojima se reguliše zaštita konkurencije od kolektivnih akata restriktivne poslovne prakse i zabranjuju kartelni sporazumi (udruživanje istorodnih preduzeća). Potrošač čije je pravo ili interes povređen može podneti zahtev nadležnom sudu za pokretanje postupka zabrane nepoštenog poslovanja. Nadležni sud može da: 1) oglasi ništavom svaku nepravičnu ugovornu odredbu u potrošačkom ugovoru i utvrdi da je određeno poslovanje nepošteno 2) naloži trgovcu da bez odlaganja obustavi ugovaranje nepravičnih ugovornih odredaba u poslovanju sa potrošačima i nepošteno poslovanje sa potrošačima 3) utvrdi obavezu trgovcu da o svom trošku ispravi deo oglasa koji se prema smatra nepoštenim poslovanjem 4) naloži trgovcu da u sredstvima javnog informisanja o svom trošku objavi da mu je odlukom nadležnog suda izrečena mera zabrane

388

PRAVOKONKURENcIJE

nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima ili mera nepoštenog poslovanja.

9.1. Komisija za zaštitu konkurencije
Jedna od najvažnijih institucija za borbu protiv nelojalne konkurencije jeste Komisija za zaštitu konkurencije, koja za svoj rad odgovara parlamentu, a u nadležnosti, između ostalog: 1) rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu 2) učestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije 3) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima 4) daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu 5) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zaštite konkurencije 6) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o zaštiti konkurencije u drugim državama 7) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije 8) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj na tržištu, kao i o koncentracijama 9) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije.648
648 Vidi veb-stranicu Komisije za zaštitu konkurencije: www.kzk.org.rs. U svom radu, Komisija primenjuje i sledeće propise: Uredbu o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije (Službeni glasnik RS, br. 89/09); Uredbu o obliku i sadržini službene legitimacije službenih lica Komisije za zaštitu konkurencije (Službeni glasnik RS, br. 89/09); Uredbu o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane (Službeni glasnik RS, br. 107/09); Uredbu o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Službeni glasnik RS, br. 11/10); Uredbu o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Službeni  glasnik RS, br. 11/10);

ZAšTITAKONKURENcIJE

389

9.2. Strukturne i mere ponašanja
Komisija za zaštitu konkurencije određuje mere koje imaju za cilj otklanjanje utvrđene povrede konkurencije, odnosno sprečavanje mogućnosti nastanka iste ili slične povrede. U tu svrhu, Komisija daje nalog za preduzimanje određenog ponašanja ili zabrane određenog ponašanja (mere ponašanja). Ove mere srazmerne su težini utvrđene povrede konkurencije i u neposrednoj vezi sa aktima ili radnjama koje su izazvale povredu. Ukoliko se utvrdi značajna opasnost od ponavljanja iste ili slične povrede kao neposredne posledice same strukture učesnika na tržištu, određuje se mera koja za cilj ima promenu u strukturi radi otklanjanja takve opasnosti, odnosno uspostavljanje strukture koja je postojala pre nastupanja utvrđene povrede (strukturne mere).649 Strukturna mera određuje se samo ako nema mogućnosti za određivanje jednako ili približno delotvorne mere ponašanja ili ako bi određivanje mere ponašanja predstavljalo veći teret za učesnika na tržištu nego konkretna strukturna mera, odnosno ako ranije izrečena mera ponašanja povodom iste povrede konkurencije nije sprovedena u celini. Strukturna mera može da predvidi obavezu razvrgavanja nastale strukture učesnika na tržištu, naročito putem prodaje pojedinih njegovih delova ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa učesnikom na tržištu. 

9.3. Postupak zbog povrede konkurencije
Postupak ispitivanja povrede konkurencije Komisija pokreće ex officio, kada postoji pretpostavka o postojanju povrede konkurencije, ili na osnovu prijave koncentracije ili zahteva za pojedinačno izuzeće, podnete od strane stranke u postupku. Stranka u postupku mora biti učesnik na tržištu.650 Protiv zaključka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna žalba. U ispitnom postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka, obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vrši uviđaj
Uredbu o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom  nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane (Službeni glasnik RS, br. 11/10). 649 Prema članu 59. Zakona o zaštiti konkurencije: mere otklanjanja povrede konkurencije. 650 Svojstvo stranke nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacija i podataka, stručna lica i organizacije čije se analize koriste u postupku, kao ni drugi državni organi i organizacije koji sarađuju sa Komisijom u toku postupka.

390

PRAVOKONKURENcIJE

i privremeno oduzimanje stvari. Komisija se rešenjem izjašnjava o povredi konkurncije, pojedinačnom izuzeću i odobrenju ili zabrani koncentracije. Sastavni deo rešenja je odluka o meri zaštite konkurencije. O privremenim merama i izvođenjem dokaza donosi se zaključak, protiv koga je dopuštena žalba, koja ne odlaže izvršenje. Rešenje kojim je utvrđena povreda konkurencije, kao i zaključak o pokretanju postupka po službenoj dužnosti, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet strani Komisije. Zaključak o pokretanju postupka se ne objavljuje ako predsednik Komisije oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovođenje postupka.  Posebnost postupka zbog povrede konkurencije ogleda se u slučajevima kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije. Tada, Komisija može analizirati stanje konkurencije u određenoj grani privrede ili određene kategorije sporazuma u različitim granama privrede (to se naziva sektorska analiza). Zanimljivo je da pisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacije između stranke protiv koje se vodi postupak i njenih punomoćnika, koja se neposredno odnose na postupak, čine privilegovanu komunikaciju, koja se tretira kao zaštićen podatak.651 Učesnici u koncentraciji dužni su da prekinu sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije.  Po okončanju postupka, Komisija ima dve opcije: da pod posebnim uslovima odobri koncentraciju (uslovno odobrenje) ili naloži mere dekoncentracije, koje podrazumevaju: onkurencije na relevantnom tržištu (mere dekoncentracije) i to naložiti učesnicima da izvrše podelu privrednog društva, otuđe akcije ili udele, raskinu ugovor ili izvrše druge radnje u cilju uspostavljanja stanja pre sprovođenja koncentracije.

9.4. Mere zaštite konkurencije
Učesniku na tržištu odrediće se mera zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, ako: 1) zloupotrebi dominantan položaj na relevantnom tržištu 2) zaključi ili izvrši restriktivni sporazum

651 Za opširnije o postupku Zakon o zaštiti konkurencije.

ZAšTITAKONKURENcIJE

391

3) ne izvrši, odnosno ne sprovede mere otklanjanja povrede konkurencije, odnosno meru dekoncentracije 4) sprovede koncentraciju suprotno obavezi prekida, odnosno za koju nije izdato odobrenje za sprovođenje koncentracije.

9.5. Mera procesnog penala
Učesniku na tržištu određuje se mera plaćanja procesnog penala u iznosu od 500 evra do 5.000 evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije datom u postupku, odnosno nepostupanja po tom nalogu, ako: 1) ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi ili saopšti tražene podatke ili joj dostavi ili saopšti netačne, nepotune ili lažne podatke 2) ne postupi po privremenoj meri 3) ne podnese prijavu koncentracije u roku.652

9.6. Ovlašćenja tržišnog inspektora
Tržišni inspektor je, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da rešenjem izrekne sledeće mere: 1) otklanjanja utvrđene nepravilnosti 2) privremene zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge; Zabranom se nalaže povlačenje iz prometa ili se zabranjuje stavljanje u promet, uključujući nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim robe, odnosno na drugi način onemogućava promet robe koja je predmet zabrane. Roba koja je predmet zabrane može biti određena po vrsti, seriji, komadu, količini, odnosno na drugi način identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet. 3) privremenog zatvaranja prodajnog objekta 4) privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta 5) oduzimanja robe.653

652 U svakom slučaju, procesni penal ne može iznositi više od 10% ukupnog godišnjeg prihoda. 653 Po članu 58. Zakona o trgovini.

392

PRAVOKONKURENcIJE

Mere su navedene prema redosledu priorioriteta u izricanju, odnosno prema težini u odnosu na subjekat kojem se izriču. Na taj način, obezbeđen je maksimalan nivo zaštite prava i interesa trgovaca i sprečavanje zloupotrebe ovlašćenja u postupku inspekcijskog nadzora, usmeravanjem mera prema otklanjanju utvrđenih nedostataka, uklanjanju robe koja ne ispunjava propisane uslove iz prometa, kao i prema prodajnom objektu u kojem su utvrđeni teži oblici povrede propisanih uslova. Najteža mera, oduzimanja robe, izriče se u samo dva slučaja, kada se zatekne u obavljanju trgovine lice koje nema svojstvo trgovca u smislu ovog zakona („divlja trgovina”) ili lice koje obavlja trgovinu van prodajnog objekta, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine van prodajnog objekta, odnosno u situacijama kada nije moguće meru vezati za lice (trgovca) ili prodajni objekat. Oduzeta roba, kao i ona koja ima isto svojstvo (očigledno napuštena, naročito slučaj kod akcija kontrole „ulične trgovine”), prodaje se, uništava ili poklanja u dobrotvorne svrhe.

10. Pravo konkurencije evropske unije
Osnovu prava lojalne konkurencije nalazimo u članu 81. Ugovora o Evropskoj uniji koji zabranjuje dogovore i ustaljenu praksu među preduzećima koji imaju za cilj da ograniče konkurenciju, ili mogu da utiču na trgovinu između država-članica, ili nisu ekonomski opravdani.654 Cilj komunitarnog prava konkurencije nije da antimonopolskim merama obezbedi prisustvo velikog broja nezavisnih preduzeća, već dovoljan broj koji će garantovati potrošačima mogućnost izbora. U komunitarnom pravu važi de minimis izuzetak: dogovor mora da ograničava konkurenciju značajno. Institucije Evropske unije ulaže ogromne napore u očuvanje slobode lojalne konkurencije, kojom se i meri otvorenost zajedničkog tržišta, pre svega u intervencijama prema pregrađivanju tržišta, restriktivnom ponašanju velikih, i ohrabrivanju saradnje među malim i srednjim preduzećima. U ciljevima politike zaštite konkurencije u EU prepoznajemo: dobrobit potrošača, niže cene, bolje proizvodi i usluge, veći izbor, integraciju unutrašnjeg

654 Konsolidovan tekst Ugovora o EU (Treaty on European Union and Treaty on Functioning of EU) vidi na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010 :083:FULL:EN:PDF

PRAVOKONKURENcIJEEVROPSKEUNIJE

393

tržišta655. Nespojiva sa zajedničkim tržištem jeste ona sporazumna656 praksa koja se sastoji u: 1) direktnom ili indirektnom određivanju kupovnih ili prodajnih cena ilid rugih uslova transakcije 2) ograničavanju ili kontroli proizvodnje, izvoza, tehnološkog razvoja ili investicija 3) raspodeli tržišta ili izvora snabdevanja 4) primeni prema trgovinskim partnerima nejednakih uslova za ekvivalentna davanja 5) podređivanju zaključivanja ugovora koji po svojoj prirodi i po trgovačkim običajima nemaju veze sa predmetom tih ugovora. Puna konkurencija ostvariva je u odsustvu, odnosno prihvatljivom postojanju: monopolskih sporazuma, zloupotrebe tržišne moći, spajanjapripajanja preduzeća, državne pomoći. Državna pomoć mora biti takva da ne ugrožava razmene među državama-članicama. Ona se uglavnom daje za regionalne projekte od opšteg ekonomskog značaja za EU, pospešivanje zaposlenosti, prestruktuiranje proizvodnih procesa u određenim privrednim granama, promociju evropske kulturne baštine, i sl. Pojam kompatibilne državne pomoći vezuje se za nediskriminišuća socijalna davanja i otklanjanje posledica izazvanih prirodnim nepogodama.657 Dominantna pozicija podrazumeva efektivnu snagu koja omogućava učesniku da sprečava efektivnu konkurenciju tako što se ponaša nezavisno od konkurenata, klijenata i potrošača. Ovakva pozicija javlja se kada preduzeće usled dela tržišta koje kontroliše, tehničkih znanja, sirovina ili kapitala kojim raspolaže, može da određuje cene, kontroliše proizvodnju i distribuciju značajnog dela proizvoda. Pretpostavka dominacije je 50% pokrivenosti tržišta, ako traje duže. Ostali faktori su: tržišna snaga >40%, udeo sledećeg učesnika na tržištu znatno je manji, superiornija tehnologija ili finansijska moć, velike barijere ulasku, ekonomija obima, vertikalne integracije, diferencijacija
655 O konkurenciji se ne može govoriti van određenog tržišta, koga determinišu proizvod, teritorija i potrošači. 656 Pod sporazumima u smislu prava konkurencije valja podrazumevati svaku saglasnost volja da se koordinira ponašanje na tržištu. Kako forma sporazuma nije presudna, pod lupom se nalaze i tzv. džentlmenski dogovori. 657 Detaljnije o ovome vidi Zečević, S: Pravo konkurencije Evropske unije, Beograd 1999, p.p. 241–259.

394

PRAVOKONKURENcIJE

proizvoda. Dominantna pozicija riskantna je po pitanju slobodne konkurencije zato što predstavlja tako jak ekonomski položaj nekog preduzeća da ono može postaviti prepreku efektivnoj konkurenciji na tržištu EU. O dominantnoj poziciji trebalo bi govoriti sa velikom dozom opreza, jer pravnim licima nije faktički zabranjeno da dođu u situaciju da dominiraju tržištem, već se propisima ustanovljava suštinska zabrana dominantnog položaja.658 Zabranjeni su oni horizontalni dogovori koji se odnose na: fiksiranje cena ili drugih uslova trgovanja, podelu tržišta, klijenata ili izvora, kvote proizvodnje ili ograničavanje tehničkog razvoja, ulaganja i sl, kolektivni bojkot. Nisu svi horizontalni dogovori loši, oni mogu biti i korisni: npr. pooling resursa u borbi protiv većih konkurenata, joint ventures u oblasti istraživanja, „krizni” karteli. Vertikalni dogovori zabranjeni su ako vode ka apsolutnoj podeli teritorije i tržišta, fiksiranju cena u lancu maloprodaje, kada neki subjekt nameće ograničenje, a pritom ima više od 30% tržišta, i tamo gde je konkurencija između brendova slaba. U slučaju nastanka pozicije ili sporazuma koji ugrožava konkurenciju van granica tržišta jedne države članice EU, tada dolazi do primene tzv. mehanizama dvostruke brane, odnosno do simultanog delovanja i nacionalnog i komunitarnog prava, s tim što jedan isti sporazum ili zloupotreba pozicije ne može biti dvostruko sankcionisan, što je u skladu sa jednoobraznom primenom acquis commnunautaire.659

11. Primer izveštaja tržišne inspekcije
Izveštaj o radu sektora tržišne isnpekcije za period 01.01–31.12.2009. godine uvod U skladu sa odredbama člana 13. Zakona o ministarstvima („Službeni Glasnik Republike Srbije”, broj 65/2008), odredbama čl. 38. i 39. Zakona o
658 Opširnije vidi kod: Decocq, A: Droit communautaire des affaires II – Droit communautaire de la concurrence, Les court de droit, Paris 1995. 659 Vidi odluke i tumačenja Evropskog suda pravde u oblasti prava konkurencije na: curia. europa.eu

PRImERIZVEšTAJATRŽIšNEINSPEKcIJE

395

uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni Glasnik RS”, br. 39/96, 20/97, 46/98, 24/99, 33/99, 34/01, 80/02, 101/05), člana 71. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni Glasnik RS”, broj 79/05), člana 104. Zakona o oglašavanju („Službeni Glasnik RS”, broj 79/05), člana 7. tačka 1. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni Glasnik RS”, broj 46/06), člana 84. tačka 6. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni Glasnik RS”, broj 20/09 i 72/09), člana 17. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, tržišni inspektori vrše nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti trgovine, usluga, cena, kvaliteta industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu, zaštite potrošača, oglašavanja, zaštite prava intelektualne svojine, sprečavanju pranja novca u prometu nepokretnosti, bezbednosti proizvoda i utvrđuju ispunjenost uslova za obavljanje privredne delatnosti. Oblasti nadzora: – kontrole kvaliteta i bezbednosti industrijsko-neprehrambenih proizvoda – eliminisanje nelegalne trgovine robom i uslugama – zaštita potrošača – inspekcijska zaštita prava intelektualne svojine – oglašavanje robe i usluga i sprečavanje nelojalne konkurencije – sprečavanje pranja novca kod obveznika koji vrše delatnost posredovanja u prometu nepokretnosti – kontrole označavanja, prometa i deklarisanja organskih proizvoda – utvrđivanje ispunjenosti minimalno tehničkih i drugih uslova u pogledu prostora za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe. kontrole oglašavanja proizvoda i usluga Tržišni inspektori vršeći inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik RS”, broj 79/2005), obavili su kontrole u oblastima prevarnog oglašavanja kao što su:  – neistinito oglašavanje raznih vidova rasprodaje proizvoda

396

PRAVOKONKURENcIJE

– neistinito oglašavanje koje dovodi u zabludu potrošača o kvalitetu, stvarnim svojstvima, skrivenim manama, načinu kupovine (plaćanja i cene) – neistinito oglašavanje posredovanja u izdavanju stanova – neistinito oglašavanje posredovanja u zapošljavanju – neistinito oglašavanje učešća u kvizovima – drugi vidovi oglašavanja u oblasti zanatskih, agencijskih i drugih usluga. kontrole na zaštiti prava intelektualne svojine Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”,broj 46/06), propisano je pored ostalog, da tržišna inspekcija obavlja inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine (dizajn, žig, patent, geografska oznaka porekla, autorska i srodna prava). Postupajući po zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine, tržišna inspekcija je izvršila kontrolu krivotvorenih žigova najpoznatijih svetskih marki („NIKE”, „ADIDAS”, „PUMA”, „NOKIA”, „MILKA” i dr.) i domaćih kompanija, kontrolu autorskih prava na izdanjima piratskih knjiga. U postupku obavljanja navedenih kontrola tržišna inspekcija privremeno je oduzela i zadržala od prometa 108.550 komada krivotvorenih proizvoda i piratskih izdanja knjiga, CD i DVD. Doneto je 31 rešenje o usvajanju zahteva za zaštitu prava intelektualne svojine u 2009. godini.

12. o nacionalnoj konkurentnosti
Nijedna kompanija i nijedna zemlja ne mogu sebi da priušte zanemarivanje potrebe za konkurisanjem. Nacionalna konkurentnost postala je jedna od glavnih preokupacija Vlade i privrede u svakoj zemlji. Međutim, uprkos svim raspravama, razmatranjima i napisima na tu temu i dalje ne postoji ubedljiva teorija koja bi objasnila konkurentnost jedne države. Štaviše, ne postoji čak ni prihvaćena definicija pojma „konkurentnost” kada se primenjuje na državu. Dok je predstava o konkurentnoj kompaniji jasna, predstava o konkurentnoj državi to nije.

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

397

Neki tu vrstu konkurentnosti vide kao makroekonomski fenomen opredeljen takvim varijablama kao što su devizni kursevi, kamatne stope i budžetski deficit. Međutim, Japan, Italija i Južna Koreja doživeli su brz porast životnog standra uprkos budžetskom deficitu; Nemačka i Švajcarska uprkos aprecijaciji valute, a Italija i Koreja uprkos visokim kamatnim stopama. Postoje i mišljenja da konkurentnost zavisi od raspoloživosti jeftine radne snage. Međutim, Nemačka, Švajcarska i Švedska prosperirale su bez obzira na visoke plate i nestašicu radne snage. Osim toga, zar jedna zemlja ne bi trebalo da teži za višim platama svojih radnika kao za jednim od ciljeva koje treba ostvariti podizanjem konkurentnosti? Postoji i mišljenje koje konkurentnost povezuje sa velikim prirodnim bogastvima. Međutim, kako onda objasniti uspeh Nemačke, Japana, Švajcarske, Italije i Južne Koreje, zemalja čiji su prirodni resursi izrazito ograničeni? U poslednje vreme, rado je istican argument da konkurentnost podstiče državna politika: ciljanje usmereno na realizaciju prioriteta, zaštita, podsticanje uvoza i subvencije lansirali su u vrh, i to u svetskim razmerama, japanske i južnokorejske industrije automobila i poluprovodnika, kao i brodogradnju. Međutim, pažljiv pogled otkriva nejednake rezultate. U Italiji, državna intervencija bila je neefikasna, ali ova zemlja ipak je doživela ogroman porast udela u svetskom izvozu – manji je samo od japanskog. U Nemačkoj, država retko interveniše u sektorima koji rade za izvoz. Čak i u Japanu i Južnoj Koreji uloga države bila je umerena u važnim grupacijama kao što su proizvodnja telefaksa, mašina za fotokopiranje i savremenih materijala, kao i u robotici; neki od najčešće citiranih primera, kao što su proizvodnja šivaćih mašina, čelika i brodova, prilično su stari. Konačno, poslednje popularno objašnjenje konkurentnosti jedne zemlje uključuje razlike u načinu upravljanja i odnose između menadžmenta i radnika. Međutim, ovde je problem to što je za različite delatnosti potreban različit pristup menadžmentu. Na primer, uspešna upravljačka praksa na koju se oslanjuju male, privatne, ne mnogo čvrsto organizovane porodične firme u Italiji, koje proizvode obuću, tekstil i nakit, izazvale bi katastrofu ako bi se primenile na nemačke firme koje proizvode automobile i hemikalije, na švajcarsku farmaceutsku industriju, ili na američke proizvođače aviona. Takođe, nije moguće generalizovati odnose menadžmenta i zaposlenih. Uprkos opštem mišljenju da snažni sindikati podrivaju konkurentsku prednos, takvi sindikati deluju u Nemačkoj i Švedskoj, a u obema zemljama postoje kompanije koje spadaju među najbolje u svetu.

398

PRAVOKONKURENcIJE

Jasno je da nijedno od ovih objašnjenja nije potpuno zadovoljavajuće; nijedno nije samo po sebi dovoljno da objasni konkurentski položaj sektora u okvirima jedne zemlje. Svako od njih sadrži deliće istine, a na delu su po svoj prilici šire i složenije snage. Nedostatak jasnog objašnjenja ukazuje na jedno još fundamentalnije pitanje. Šta je pre svega „konkurentna” država? Da li je to ona u kojoj je svaka kompanija ili delatnost konkurentna? Nijedna zemlja ne bi prošla ovaj test. Čak i u japanskoj prvredi postoje veliki sektori koji daleko zaostaju za najboljim svetskim konkurentima. Da li je „konkurentna” zemlja ona čiji devizni kurs čini cene njenih proizvoda konkurentnim na međunarodnom tržištu? Međutim, i Nemačka i Japan doživeli su značajan porast životnog standarda i iskusili duže periode jake valute i rasta cena. Da li je „konkurentna” nacija ona sa velikim suficitom trgovinskog bilansa? Švajcarska ima prilično uravnoteženu trgovinu; Italija hronično pati od trgovinskog deficita – a obema se značajno povećava nacionalni dohodak. Da li je „konkurentna” zemlja u kojoj su troškovi radne snage niski? I u Indiji i u Meksiku plate i troškovi radne snage su niski, ali nijedna od njih ne deluje kao privlačan industrijski model. Produktivnost Jedini značajan koncept konkurentnosti na nacionalnom nivou jeste produktivnost. Najvažniji cilj jedne zemlje jeste da svojim građanima omogućava visok životni standar i njegov stalni rast. Sposobnost da to učini zavisi od produktivnosti s kojom se u određenoj zemlji koriste radna snaga i kapital. Produktivnost predstavlja vrednost proizvodnje koju stvori jedinica radne snage ili kapitala. Ona zavisi i od kvaliteta i od karakteristika proizvoda (što određuje i cenu koja se za njih može naplatiti), kao i od efikasnosti sa kojom se ti proizvodi obezbeđuju. Produktivnost je glavna determinanta dugoročnog životnog standarda u jednoj zemlji, kao i osnovna determinanta dugoročnog životnog standarda u jednoj zemlji, kao i osnovna determinanta nacionalnog dohotka po stanovniku. Produktivnost ljudskih resursa određuje zarade zaposlenih; produktivnost korišćenja kapitala određuje prinos koji će on svojim vlasnicima ostvariti. Životni standard jedne zemlje zavisi od sposobnosti njenih kompanija da dostignu visok stepen produktivnosti i da je stalno povećavaju. Održiv rast produktivnosti zahteva da stalno sama sebe unapređuje. Kompanije u jednoj zemlji moraju neprekidno da povećavaju produktivnost postojećih sektora što poboljšavaju kvalitet proizvoda, dodaju poželjne karekteristike,

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

399

usavršavaju tehnologiju proizvodnje, ili povećavaju njenu efikasnost. One moraju da razviju neophodne spasobnosti za konkurisanje u sve složenijim segmentima industrije u kojima je produktivnost uopšteno visoka. Konačno, one moraju i da razviju sposobnost za konkurisanje u potpuno novim, natprosečno naprednim delatnostima. Međunarodna trgovina i strane invensticije mogu i da unaprede i da ugroze produktivnost u jednoj zemlji. One potpomažu rast produktivnosti time što zemlji omogućavaju da se specijalizuje u delatnostima i industrijskim segmentima u kojima su njene kompanije produktivne, a da proizvode iz sektora u kojima su njene kompanije manje produktivne uvozi. Nijedna zemlja ne može u svemu da bude konkurentna. U idealnom slučaju, ograničeni ljudski i drugi resursi biće usmereni na najproduktivnije upotrebe, u najproduktivniji. Čak i u zemljama sa najvišim životnim standardom ima mnogo delatnosti u kojima su lokalne kompanijene konkurentne. Međutim, međunarodna trgovina i strana ulaganja mogu i da ugroze rast produktivnosti. Oni nacionalnim proizvodnim celinama nameću međunarodne standarde produktivnosti. Jedna delatnost biće potisnuta ukoliko njena produktivnost nije dovoljno veća od produktivnosti stranih konkurenta, čime bi se neutralisale bilo kakve prednosti u pogledu visine lokalnih zarada. Ako zemlja izgubi sposobnost da konkuriše u većem broju visokoproduktivnih delatnosti u kojima su zarade visoke, tamošnji životni standard biće ugrožen. Definisanje nacionalne konkurentnosti kao ostvarivanje suficita trgovinskog bilansa, ili uravnotežene trgovine, samo po sebi neodgovarajuće je. Povećanje izvoza zahvaljujući niskim zaradama i slaboj valuti – i to onda kada zemlja uvozi kopleksne proizvode koje njene kompanije ne mogu konkurentno da proizvode može da uravnoteži trgovinu ili da stvori suficit trgovinskog bilansa, ali će smanjiti životni standard. Konkurentnost ne znači ni otvaranje radnih mesta. Na ekonomski prosperitet odlučujuće utiče vrsta radnih mesta, a ne samo sposobnost da se građani zaposle i ostvare niske zarade. Nastojanje da se objasni „konkurentnost” na nacionalnom nivou stoga je isto što i davanje odgovora na pogrešno pitanje. Ono što u stvari moramo da razumemo jesu determinantne produktivnosti i stopa rasta produktivnosti. Da bi se našli odgovori, moramo da se usredsredimo ne na privredu u celini, već na konkretne delatnosti i segmente industrije. Mi moramo da razumemo kako i zašto se stvaraju komercijalno održive veštine i tehnologija, a to potpuno može da se razume na nivou određenih delatnosti. Proces

400

PRAVOKONKURENcIJE

unapređenja nacionalne produktivnosti zasniva se na mnogobrojnim pokušajima da se u odnosu na strane konkurentne ostvari konkurenska prednost u onim segmentima industrije u kojima se proizvodi i procesi stvaraju i unapređuju. Kada se dobro pogleda bilo koja nacionalna privreda, uočavaju se upadljive razlike u konkurentskoj uspešnosti različitih delatnosti. Prednost na međunarodnom nivou često je koncentrisana u određenom segmentu industrije. Nemački izvoz automobila u ogromnoj meri podrazumeva automobile izuzetnih performansi, dok Koreja izvozi male aautomobile. U mnogim grupacijama i segmentima industrije, konkurent koji poseduju stvarnu međunarodnu prednost locirani su u samo nekoliko zemalja. Povećanje produktivnosti rada ne zasniva se samo na povećanju mase fizičkog rada, već i na količini znanja ugrađenog u neki proizvod. Naučno utvrđeni podatak kaže da je koeficijent produktivnosti stvaralačkog rada 116, ako se koeficijent produktivnosti rutinskog rada označi sa 1.660 Mi stoga tragamo za glavnim karakteristikama zemlje koja svojim kompanijama omogućava da ostvare i održe konkurentsku prednost u određenim oblastima, dakle, tragamo za konkurentskom prednošću nacija. Posebno smo zainteresovani za determinantne međunarodnog uspeha u segmentima industrije i granama s intezivnim korišćenjem tehnologije i veština, a što se nalazi u osnovi visoke produktivnosti koja i dalje raste. Klasična teorija objašnjava uspeh nacija u određenim sektorima zasnovanim na takozvanim faktorima proizvodnje kao što su zemlja, radna snaga i prirodna bogastva. Zemlje stiču komparativnu prednost zasnovanu na faktorima proizvodnje u sektorima koji intezivno koriste obilne faktore. Međutim, klasičnu teoriju su u razvijenim sektorima i privredama zasenile globalizacija konkurencije i moć tehnologije. Nova teorija mora da uzme u obzir to da u savremenoj međunarodnoj konkurenciji kompanije učestvuju s globalnim strategijama koje uključuju ne samo trgovinu već i strana ulaganja. Nova teorija mora da objasni zašto neka zemlja predstavnja privlačnu bazu za kompanije koje konkurišu na međunarodnom nivou. Domaća baza je zemlja u kojoj se stvaraju i održavaju osnovne konkurentske prednosti preduzeća i osnovni proizvodi i proizvodna tehnologija. U njoj se utvrđuje strategija kompanije i u njoj je locirano najviše produktivnih radnih mesta, odnosno, najviše visoko razvijenih veština. Postojanje domaće baze u jednoj zemlji ima najveći pozitivan uticaj na ostale
660 Baltezarević, V. Pravo i intelekt, Beograd 2009, str. 7 i fusnota 4.

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

401

povezane domaće delatnosti, a stvara i druge koristi za privredu zemlje. Iako je vlasništvo nad kompanijom koncentrisano u domaćoj bazi, nacionalna pripadnost akcionara od sekundarne je važnosti. Nova teorija mora da prevaziđe komparativnu prednost kako bi obuhvatila konkurentsku prednost jedne zemlje. Ona mora da odražava složeni koncept konkurencije, koji uključuje segmentirana tržišta, diferencirane proizvode, razlike u tehnologiji i ekonomiju obima. Nova teorija mora da ode mnogo dalje od troškova kako bi objasnila zašto kompanije iz nekih zemalja bolje od drugih ostvaruju prednost zasnovanu na kvalitetu, karekterstikama proizvoda i proizvodniminovacijama. Nova teorija mora da pođe od pretpostavke da je konkurencija dinamična i da se razvija, ona mora da odgovori na sledeća pitanja: Zašto su neke kompanije koje se nalaze u nekim zemljama inovativnije od drugih? Zašto neke zemlje obezbeđuju okruženje koje omogućava kompanijama da brže od svojih stranih konkurenata uvode poboljšanja i inovacije?661 Primer konkurentnosti: Inoviranje u cilju konkurentnosti: Holandska industrija cveća Na holandsku industriju cveća otpada oko 65% svetskog izvoza sečenog cveća, što je neverovatno s obzirom na to da su najvažniji proizvodni činioci u ovom biznisu zemljište i klima. Ko god je bio u Holandiji, zna da tamo i jedno i drugo predstavljaju problem. Holanđani su prinuđeni da „otimaju” zemlju od mora, a klimatski uslovi veoma su nepovoljni. Kako Holanđani, uprkos tome što im nedostaje komparativna prednost u tradicionalnom smislu, uspevaju da budu svedski lider u cvećarstvu? Između ostalog i tako što su u svaku fazu lanca vrednosti uneli inovacije i razvili posebnu tehnologiju, kao i veoma specijalizovane proizvodne činioce koji povećavaju produktivnost resursa i neutrališu prirodne nedostatke. Na primer, za prodaju i distribuciju, Holanđani imaju pet aukcijskih kuća posebno projektovanih za posao sa cvećem. Kompjuterski vođena kolica sa cvećem automatski se dovoze do sale za aukciju. Prodaja se obavlja za nekoliko sekundi. Kupci sede u amfiteatru, a cena na aukcijskom satu pomera se sve dok se prvi kupac ne oglasi elektronskim putem. Šifra tog kupca stavlja se na kolica koja se potom usmeravaju u prostoriju za otpremu i transport. Za samo nekoliko minuta, cveće je utovareno u kamion kojim se
661 Izvor primera Porter, M.: O konkurenciji, Beograd 2008.

402

PRAVOKONKURENcIJE

isporučuje na regionalna tržišta, ili se pakuje u posebne, prethodno rashlađene kontejnere koji se upućuju na obližnji aerodrom Shipol. Dobri aerodromi i putne mreže mogu da postoje i na drugim mestima. Međutim, holandska inovativna, specijalizovana infrastruktura predstavlja konkurentsku prednost. Ona omogućava veoma visoku produktivnost i toliko je uspešna da uzgajivači iz drugih zemalja šalju svoje cveće avionom u Holandiju da se tamo procesuira, prodaje i re-eksportuje. Paradoksalno je to što nestašica nekog univerzalnog ili više osnovnog faktora proizvodnje ponekad može da se pretvori u prednost. Da se do zemlje lakše dolazilo, a da je klima bila povoljna, Holanđani bi konkurisali kao i svi ostali. Umesto toga, bili su prinuđeni na inovacije i razvoj hightech sistema za uzgajanje cveća u staklenicima tokom cele godine. Tu svoju jedinstvenu specijalizovanu tehnologiju koja omogućava veliku produktivnost resursa, kao i konkurentnost, oni i dalje stalno unapređuju. Nasuprot tome, obilje radne snage i prirodnih resursa, ili odsustvo ekoloških pritisaka, mogu kompanije u jednoj zemlji da navedu na neproduktivno trošenje nacionalnih resursa. Konkurisanje zasnovano na jeftinim faktorima proizvodnje koji mogu da se koriste uz manju produktivnost bilo je dovoljno u izolovanoj, ali manje globalizovanoj privredi. Danas, kada nove države, s još jeftinijom radnom snagom i sirovinama, postaju deo globalne privrede, stara strategija više nije održiva.662

662 Izvor primera Porter, M.: O konkurenciji, Beograd 2008.

deo X

umesto zaključka

Promene u ekonomskom i ukupnom životu ljudi tokom poslednjih pola veka, evidentirane su kao posledica eksponencijalnog uvećanja naučnog i tehničkog znanja, uz podršku brze i jeftine elektronske razmene informacija širom globusa. Ekspanzija i razvoj tehnologija, porast broja stanovništva, ubrzana degradacija životne sredine i klimatske promene, neravnomerna raspodela resursa, jaz između bogatih i siromašnih na globalnim razmerama uslovila je hitnu integraciju svih aspekata društva na globalnom, regionalnom, državnom i lokalnom nivou participativnim i usaglašenim politikama i zakonima. Pridev „održivi” postao je tema strategija država i zajednica kao mera, indikator, cilj, svrha boljeg i zdravijeg života u zdravoj životnoj sredini.

404

UmESTOZAKLJUčKA

Održivi razvoj Strategija održivog razvoja Republike Srbije vođena je načelima i principima definisanim u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, 2002. godine.663 Nacionalna strategija održivog razvoja definiše održivi razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoročan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergijski proces koji utiče na sve aspekte života na svim nivoima. Koncept održivog razvoja upravo podrazumeva balansiranje između različitih legitimnih potreba ekonomskog razvoja, visokog standarda življenja i kvaliteta životne sredine jednog društva. On polazi od toga da problemi ne leže u prividno suprotstavljenim interesima društvenog i ekonomskog razvoja i zaštiti prirodne sredine već u upravljanju njima. Održivi razvoj orijentisan je na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno eliminišu ili značajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse. Održivi razvoj podrazumeva i usklađivanje razvojnih aspekata i suprotstavljenosti motiva sadržanih u pojedinim sektorskim programima. Cilj Nacionalne strategije održivog razvoja je da dovede do ravnoteže tri važna faktora, stubova održivog razvoja: održivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnološkog razvoja, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajući ih u jednu celinu podržanu odgovarajućim institucionalnim okvirom. Svaka od ovih dimenzija postavlja svoje ciljeve koji omogućavaju ostvarenje vizije održivog razvoja.664 Ekonomija znanja Novi model ekonomskog razvoja koji prati promene prepoznat je pod idejom „ekonomija zasnovana na znanju”. „Duša ekonomije znanja je neprekidna težnja prema inovacijama, a izvor njene snage je obrazovanje. U današnjem svetu, konkurencija moći država suštinski predstavlja konkurenciju nivoa znanja.”665
663 Fokus Samita bile su životna sredina i siromaštvo. 664 Održivi razvoj na primeru Srbije znači alokaciju resursa na način da je poštovan tripl bottom line kriterijum: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i odgovoran odnos prema okolini. Održivi razvoj respektuje, pre svega, imperativ kompatibilnosti, a kompatibilnost u slučaju Srbije znači stvaranje sistema koji je kompatabilan sa EU. 665 Li Tein, predsednik Akademije društvenih nauka Kine.

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

405

Nivo zaštite znanja u obliku intelektualne svojine omogućava praktično korišćenje i produktivnost intelektualnog kapitala koji danas obuhvata brojne zaštićene elemente. Države koje zakonski i praktično nisu zaštitile intelektualnu svojinu ne mogu računati na pristup ovog izvora znanja. Shodno navedenom, znanje kao nosilac razvoja je uvršćeno kao jedan od osnovnih principa Strategije održivog razvoja Republike Srbije, koji su definisani u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, milenijumskim ciljevima razvoja UN i Startegiji održivog razvoja EU. Kada se sa aspekta održivog razvoja govori o ekonomiji zasnovanoj na znanju, ono ima konotaciju informacije u širem smisu. Privredne aktivnosti, koje spadaju u oblast realne ekonomije i koje se oslanjaju na eksploataciji simbola koje tržište prepoznaje i posebno vrednuje, ali i uslužne delatnosti koje se sastoje u obradi i razmeni informacija, karakteristike su novog ekonomskog održivog modela. Tržišno vrednovanje predstavlja glavni faktor ekonomskog učinka, pa se sve veća pažnja poklanja prikupljanju, analiziranju i prodaji tržišno važnih informacija koje zajedno sa novim tehnologijama i znanjem menjaju institucionalni izgled, strukturu i funkcionisanje tržišta. Znanje može biti manje ili više ekonomski efikasno, u zavisnosti od toga kako je postavljen odnos znanja koje predstavlja javno dobro i znanja koja su privatna dobra. U odnosu na to, sa ekonomskog stanovišta, za društvo i privredu bitno je: 1) da se znanje kao javno dobro što šire i lakše koristi u interesu opšteg napretka i da bude što lakše dostupno svim potencijalnim korisnicima 2) znanje kao privatno dobro trebalo bi da bude efikasno zaštićeno kao intelektualna svojina da bi tržišna prednost bila komparativna i da bi omogućila ostvarivanje dobiti za onog ko ga poseduje. Uspešan ulazak u novu, konkurentsku eru ekonomskih odnosa na globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom planu, shodno prethodno navedenom zahtevu i sve veća ulaganja u istraživanja, razvoj, inovacije i obrazovanje uz podršku institucija koje treba da obezbede uspostavljanje adekvatnog makro i mikroekonomskog okruženja poput onih koje uspostavljaju i šire svojinska prava u društvu. Inovativnost Inovacioni proces se u opštem smislu definiše kao transformacija ideje, kroz upotrebu znanja, u održivi rezultat sa praktičnom primenom, koji

406

UmESTOZAKLJUčKA

ima vrednost. Važno je naglasiti da je: inovacija proces a ne ideja, zato što je ostvarena tek onda kada je ideja transformisana u izlaz (rezultat) koji ima vrednost, i da je održivost inovacije sinonim za njenu integraciju sa svima koji u njoj vrednost prepoznaju, tržištem, kupcima i korisnicima. Podsticaj invotorima za stvaranje novih izuma i dela predstavlja svrhu sistema prava na intelektualnu svojinu. Zauzvrat, društvo dobija protok informacija koji je stabilan i koji pokreće privredni, kulturni i socijalni napredak, pomaže pri ublažavanju siromaštva i obogaćuje naše kulturno nasleđe. Zaključićemo da je kombinacija intelektulne svojine i ljudskih resursa moćna ekonomska snaga u modernoj privredi koja se zasniva na znanju. strategija razvoja intelektualne svojine Pod kišobranom Strategije održivog razvoja razvile su se mnoge druge strategije, no za nas sa aspekta intelektualne svojine, značajna je Strategija zaštite intelektualne svojine koja trenutno postoji samo u vidu nacrta. Globalizacija je nametnula državama, pa i Srbiji, na talasu informacione tehnološke revolucije potrebu da definišu svoje perspektive i izazove na razvojnom putu, kako na regionalnom, tako i svetskom nivou. Danas je, kako smo naveli, kao odgovor na suočavanje sa pritiscima savremenog društva, prepoznata inovacija, kao kompleksan pojam koga čine novine u oblasti: 1) raznih oblika i nivoa znanja (prvenstveno tehnologije, ali i drugi vidovi intelektualnog stvaralaštva) 2) primene znanja u vidu novih proizvoda, industrijskog procesa, usluga, organizacije i upravljanja 3) funkcionisanja tržišta i društva u širem smislu (novi poslovni modeli, novi modeli obrazovanja i sl.). Strategija razvoja intelektualne svojine predstavlja samo segment koji razvija pitanja za stvaranje i primenu inovacija a kao programski dokument sadrži parcijalne vizije inovatine budućnosti. Strategija naznačava pravce, mere, ciljeve kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog razvoja sistema intelektualne svojine, kako bi on bio kompatabilan sa razvojnim interesima zemlje, projektovanih u Strategiji održivog razvoja. Srbija, donošenjem ove Strategije se legitimiše kao država koja prepoznaje razvojnu ulogu i značaj

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

407

intelektualne svojine i to na način koji je učinjen u Evropskoj Strategiji za pametan, održiv i sveobuhvatan rast – EVROPA 2020.666 Nacrt Strategije naglašava i objašnjava važnost intelektualne svojine u „proizvodnji znanja”, gde se podrazumeva da dobra prvo moraju biti stvorena (proizvedena), i da se zatim stavljaju u privrednu funkciju radi ostvarenja dobiti. U strategiji se konstatuje da pravo intelektualne svojine ima nekoliko osnovnih funkcija: 1) stavljanjem u izgled zakonskog monopola na privrednu eksploataciju novih intelektualnih tvorevina (patenti, biljne sorte, topografije integrisanih kola i autorska dela) ono stimuliše proizvodnju tih tvorevina, i na taj način daje doprinos tehnološkom i kulturnom napretku društva 2) obezbeđenjem isključivog prava na korišćenje znakova razlikovanja (žigovi, oznake geografskog porekla i industrijski dizajn) ono smajuje informacionu asimetriju između subjekata koji nude, i subjekata koji traže određenu robu ili uslugu na tržištu, čime se smanjuje transakcioni troškovi, stimulišu ulaganja u kvalitet robe i usluga, pa time doprinosi i efikasnost tržišta 3) olakšavanje prometa prava na korišćenje intelektualnih dobara, tako što postoji zakonski osnov za sukcesiju prava kako inter vivos (putem ugovora) tako i mortis causae 4) olakšanje ekonomske primene zaštićenih intelektualnih dobara. Naime, kada titular prava nema kapacitet ili interes da iskorišćava određeno intelektualno dobro,on može ustupiti ili preneti to pravo onom subjektu koji ima kapacitet i interes za to. Na taj način više intelektualnih dobara nalazi put do primene; 5) privlačenje stranih direktnih investicija, jer kapital traži povoljne uslove za privređivanje što efikasna pravna zaštita intelektualne svojine nesumnjivo ohrabruje. Ekonomija intelektualne svojine Naime, danas roba ili usluga ima vrednost ne samo na osnovu kvaliteta, već i na osnovu idejnog konteksta u kojem se troši. Isti predmet koji zadovoljava određenu ljudsku potrebu treba da ima različitu vrednost u
666 Strategija je usvojena od strane Saveta EU 17. juna 2010.

408

UmESTOZAKLJUčKA

zavisnosti od toga da li potrošač veruje da uz taj predmet nabavlja i dodatno nematerijalno dobro koje se „isporučuje” uz njega (reputacija, društveni prestiž), pa ekonomiju zasnovanu na znanju možemo shvatiti kao ekonomiju zasnovanu na korišćenju nematerijalnih (intelektualnih) dobara. Tako da ekonomija intelektualnu svojinu koristi kao jedno od sredstava svoje politike uz koja se obezbeđuje subjektu, koji je investirao rad i kapital u nastanak novog intelektualnog dobra, isključivo pravo privredne ekploatacije istog, pod određenim zakonskim uslovima i ograničenjima. To se konkretno odnosi na patent, autorsko pravo, pravo zaštite biljnih sorti i pravo zaštite topografije integrisanih kola. Navedena prava predstavljaju državnu intervenciju u tržište, koja za cilj ima, da putem ograničavanja konkurencije, motiviše savremenog čoveka da investira u stvaranje novih intelektualnih dobara. Država primenjuje i druge podsticajne mere za kreiranje intelektualnih dobara, posebno naučnog i tehničkog znanja, čije je zajedničko svojstvo da angažuju i raspoređuju sredstva iz državnog budžeta za ostvarivanje određenih programa istraživanja i razvoja. To mogu biti grantovi koji se daju javnim ustanovama, subvencije privatnim subjektima, javne nabavke putem kojih se naručuju određena istarživanja i razvoj, nagrade i poreske stimulacije. Dobro uređeno tržište sebi za cilj postavlja jake institucije, dobar sistem obrazovanja i zdrav preduzetnički duh koji čine dobru osnovu za obilnu i spontanu produkciju raznovrsnih intelektualnih dobara. Ekonomski koncept intelektualne svojine važan je za Strategiju jer skreće pažnju na važnost privrednog korišćenja intelektualne svojine da bi ona bila sredstvo ekonomskog razvoja, jer ono što pravo intelektualne svojine pretvara u ekonomsku vrednost jeste njegovo korišćenje. Delotvoran sistem zaštite intelektualne svojine predstavlja sastavni deo poslovnog okruženja koji povoljno utiče na razvoj domaće ekonomije zasnovane na znanju, deluje podsticajno na projekte istraživanja i razvoja i razvoj sektora nove ekonomije, pa srpska privreda može od pretežnog neto korisnika zaštićenih intelektualnih dobara postati neto davalac, što povoljno može uticati na njene spoljnotrgovinske performanse.667 Nacrt Startegije polazi od logičnog inovacionog sistema koji podrazumeva kompleksne pakete stimulativnih pravno-institucionalnih uslova za stvaranje novih intelektualnih dobara, njihov transfer i primenu. Strategija
667 O aktuelnostima u vezi sa intelektualnom svojinom i međunarodnom trgovinom vidi: http://www.wto.org/english/tratop_e/trips_e/trips_e.htm

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

409

prepoznaje važnost uspostavljanja partnerske saradničke mreže između države kao finansijera najvećeg dela naučno-istraživačkog rada, javnih naučno-istraživačkih organizacija, odnosno univerziteta kao nosilaca istraživanja i razvoja, i privrede koja istovremeno mora biti i sufinansijer i naručilac i korisnik tih rezultata. Pretpostavka na kojoj Strategija počiva jeste to da će naučno utvrđene funkcije intelektualne svojine učiniti da predložene mere, poboljšavajući kvalitet sistema, proizvedu odgovarajuće pozitivne efekte na nacionalnu ekonomiju i razvoj. Pravni okvir Zakonsko-pravni okvir koji se bavi pitanjima zaštite intelektualne svojine u Srbiji u dugu tradiciju i na osnovu mreže brojnih nacionalnih i međunarodnih propisa možemo konstatovati da odgovara visokim međunarodnim standardima. Međutim, neosporna je potreba za daljim unapređenjem i izgradnjom celovitosti pravne osnove zaštite intelektualne svojine, posebno u kontekstu pristupnja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i daljeg toka proces evropske integracije. Centralni upravni organ za zaštitu intelektualne svojine je Zavod za intelektualnu svojinu, koji sprovodi upravni postupak za sticanje svih prava industrijske svojine, osim prava oplemenjivača novih biljnih sorti, koje se stiču u postupku pred Ministarstvom poljoprivrede. Ovo Ministarstvo, na osnovu aktuelnih propisa ima nadležnost i u vođenju upravnog postupka za zaštitu oznaka geografskog porekla za vino, rakiju i druge proizvode od alkohola. Bitan parametar kvaliteta sistema za priznavanje subjektivnih prava industrijske svojine jeste i zakonitost odluka Zavoda, koja u prvom redu zavisi od stručnosti službenika Zavoda, ali i od postojanja internih procedura kontrole kvaliteta rada. U duhu modernog upravnog prava, a sa ciljem pojačavanja zaštite zakonitosti, uvedena je dvostepenost odlučivanja u upravnom postupku, ali selektivno. Žalbe na odluke Zavoda su dopuštene u svim postupcima izuzev u postupku za priznavanje, prestanak i održavanje patenta, odnosno malog patenta. Žalba nije dopuštena i na odluke Ministarstva poljoprivrede za odluke vezane za pravo oplemenjivača biljnih sorti. Za drugostepenu instancu određena je Vlada, koja nema posebno stručno telo koje bi bilo kompetentno za odluke u drugom stepenu, čime se stvorio osnov za raspravu o kompetentnosti i nezavisnosti drugostepene instance.

410

UmESTOZAKLJUčKA

Problem stručne kompetentnosti u materiji prava intelektualne svojine bitno ograničava prostor za stvarnu zaštitu zakonitosti u ovoj materiji i u upravnom sudskom postupku. Ovo otvara izazove sa kojima se susreće zaštita intelektualne svojine, gde je neophodno usaglasiti ravnopravnost svim podnosiocima zahteva uz potpunu stručnu kompetentnost. Radi poboljšavanja stanja zaštite intelektualne svojine, u Strategiji su predložene sledeće mere: 1) Doneti Zakon o zaštiti tajnih informacija. Svrha ovog zakona je da konsekventno uredi pojam tajne, njenog neovlašćenog otkrivanja, kao i građanske sankcije za takav čin. Iako zaštita tajne ne predstavlja pravo intelektualne svijine u uskompravničkom smilsu, ova materija u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine iz 1994. godine se tretira kao jedan od oblika intelektualne svojine, koji mora imati poseban zakonski osnov zaštite. 2) Doneti nov zakon o patentima. Novim zakonom neophodno je unaprediti postupak sticanja zaštite patenta, regulisati određene posledice koje proizilaze iz punopravnog članstva Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, kao i izvršiti preciznije usklađivanje sa propisima EU. 3) Utvrditi stepen usklašenosti domaćih propisa sa Direktivom EP i Saveta 2004/48/ET od 29.aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine. Budući da prenošenje Direktive u domaći pravni poredak predstavlja bitnu pretpostavku delotvorne zaštite prava intelektualne svojine, potrebno je izvršiti pažljivu analizu domaćih propisa sa stanovišta usklađenosti sa onom direktivom, i definisati odgovarajući metod za njeno potpuno prenošenje i sprovođenje u domaći pravni poredak. 4) Završiti digitalizaciju postojeće dokumentacije; 5) Stvoriti tehničke i organizacione uslove za elektronsko administriranje podesnim prijavama. Krajnji domet tekućeg usavršavana informaciono-komunikacione infrastrukture Zavoda, u cilju povećanja efikasnosti rada, jeste elektronsko-administriranje prijava za sticanje prava industrijske svojine. Pretpostavke za to su instalisanje i implementacija softvera koji omogućava prijem elektronskih prijava za sticanje prava industrisjke svojine, odno-

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

411

6)

7) 8) 9)

10) 11)

12)

sno konvertovanje papirnih prijava u elektronski format i njihovu obradu direktno na računaru. Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu. Zavod ima obavezu da nastavi i unapredi već započete aktivnosti na uvođenju interne kontrole kvaliteta u upravnom postupku, sa perspektivom da stekne odgovarajuće međunarodne potvrde njihove izvršnosti. Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine. Razmotriti problematiku sudske zaštite zakonitosti odluka u upravnom postupku za sticanje, prestanak i održavanje prava industrijske svojine. Radi unapređenja kvaliteta merotornog odlučivanja u upravnim predmetima iz oblasti prava industrijske svojine, potrebno je razmotriti mogućnost da se upravni spor u ovoj materiji inovira institutima koji bi omogućili veću ulogu struke u odlučivanju. Promeniti status Zavoda od organa uprave u državnu agenciju, što podrazumeva i prelazak na režim potpunog ili delimičnog samofinansiranja. Pomoći finansiranje zaštita oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifičnih proizvoda. Vlada će na osnovu konkursa pozvati jedinice lokalne samouprave u Srbiji da prijave svoje projekte zaštite oznaka geografskog porekla poroizvoda i na osnovu unapred postavljenjih kriterijuma, odabrati nekoliko za koje će finansirati izradu stručnog elaborata kao i druge neophodne aktivnosti. Unaprediti metode ekonomske vrednosti intelektualne svojine privrednih subjekta i afirmisati poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom. Intelektualna svojina kao specifično ekonomsko dobro, ima svoju vrednost koja zavisi od niza faktora. Procena te vrednosti je visoko stručan posao koji mora postati deo rutine u iskazivanju vrednosti privrednih subjekata ili pojedinih intelektualnih dobara u svojini tih subjekata.

412

UmESTOZAKLJUčKA

Ljudski resursi Stvaranje savremene zaštite intelektualne svojine i njihova primena nije moguća bez ljudi koji su osposobljeni da na tome uspešno rade. U izgradnji i formiranju takvih ljudskih potencijala podizanje svesti i obrazovanje imaju bitnu ulogu. Pod podizanjem svesti podrazumevaju se mere i akcije koje su usmerene na širi krug ljudi, koji, po pravilu, nemaju neposredne profesionalne ciljeve ili ambicije u toj oblasti. Shvatanje pojma i značaja intelektualne svojine i njen pravne zaštite kao i posledica kršenja prava u ovoj oblasti, značajni su za svakoga, buduči da je u današnje vreme skoro neoguće izbeći kontakt sa ovom problematikom u praktičnom životu. Jedno od obeležja pravne zaštite intelektualne svojine jeste što ona, za razliku od svojine na telesnim stvarima, nije očigledna, pa je visoka javna svest, kao vid preventive, o ovoj problematici važna poluga za unapređenje suzbijanja povreda prava intelektualne svojine. Pogled u budućnost Pitanje izazova prava intelektualne svojine, u stvari je pitanje kako da se osigura budućnost stvaralaštva u digitalnoj eri. Dovoljan je latentni pogled kroz prozor da bismo videli da je globalna ekonomija satkana od rezultata intelektualnog rada. S obzirom na predviđanja futurista kako će planetarni svet izgledati, nećemo preterati ako pravo intelektualne svojine proglasimo za najvažniju granu pravu u budućnosti, odmah iza iskonskog prava na život. Globalizacija je učinila predmete intelektualne svojine svima dostupne (makar informativno), a mogao bi se braniti i stav da je sama globalizacija pokrenuta iz tog razloga. Transfer intelektualne svojine postao je nezaustavljiv. Globalna ekonomija u svojstvu medijatora discipline na tržištu roba, usluga i informacija dobila je ozbiljnog igrača, ako ne i kapitena tima, u korišćenju i raspolaganju mogućnostima koja pruža pravo intelektualne svojine. Mogućnosti su, blago rečeno, ogromne. Stoga, propusti u preciznom definisanju, regulativi i primeni prava intelektualne svojine može u bliskoj budućnosti dovesti do pravog kolapsa prava na međunarodnom planu i prave anarhije u svetu zabave, kulture, medija. Sfere bio- i nanotehnologije, genetskog inžinjeringa, elektronskog poslovanja, neizostavne farmacije i medicine, alternativnog lečenja, multimedijalnih komunikacija, istraživanja kosmosa, virtualne zajednice, vanfizikalne zabave, menadžmenta otpada, proizvodnja novih energetskih resursa,

ONAcIONALNOJKONKURENTNOSTI

413

multidisciplinarno-idejnog kreiranja sutrašnjice, samo su neke od fascinantnih oblasti nove etape života ljudske civilizacije u kojima će izazov biti regulacija upotrebe pronalazaka i ostalih dela ljudskog uma. Pitanja pravedne naknade za intelektualni rad i opravdanosti isključenja ostalih iz ekonomske eksploatacije rezultata intelektualnog stvaranja ostaju posebno zahvalna za debatu. Čovek je upućen da koristi pronalaske drugih ljudi od jutra do sumraka. Život nikad nije ni bio zamisliv niti ostvariv bez upotrebe izuma drugih. Ceneći doprinos pronalazaka i njhovih ostvaritelja razvoju ljudske civilizacije od najosnovnijih potreba do hedonizma, a znajući ozbiljnost štete (nepravde – moralne i materijalne) koji može nastati nedozvoljenim korišćenjem naučnih doprinosa drugih individua, pravo intelektualne svojine se javilo kao garant neometane proizvodnje, prodaje, upotrebe predmeta kako od strane njihovih autora, tako i od strane ostalih ljudi, dajući svima do znanja benefite novih izuma. Stoga je poznavanje prava intelektualne svojine obaveza svakog čoveka.668

668 Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R.: Čovek i pravo intelektualne svojine, u okviru Pravo – teorija i praksa, br. 3–4/2010, Novi Sad 2010.

deo Xi

odabrani izvori prava industrijske svojine

416

ODAbRANIIZVORIPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINE

1. izvori međunarodnog prava
konvencija o osnivanju svetske organizacije za intelektualnu svojinu
Convention Establishing the World Intellectual Property Organization Dostupna na: http://www.wipo.int/treaties/en/convention/index.html

Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine

Convention de Paris pour la protection de la propriete industrielle du mars 1883 Dostupna na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/paris/trtdocs_wo020.html

sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine
Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS Dostupan na: http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/27-trips_01_e.htm

Patent ugovor o saradnji u oblasti patenata
Patent Cooperation Treaty Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/pct/index.html

budimpeštanski sporazum o međunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja
Budapest Treaty on the International Recognition of the Deposit of Microorganisms for the Purposes of Patent Procedure Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/budapest/

strazburški sporazum o međunarodnoj klasifikaciji patenata
Strasbourg Agreement Concerning the International Patent Classification Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classification/strasbourg/

Žig singapurski ugovor o žigovnom pravu
Singapore Treaty on the Law of Trademarks Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/singapore/

madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova

Arrangement de Madrid concernant l’enregistrement international des marques Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/madrid/index.html

IZVORImEđUNARODNOgPRAVA

417

Protokol koji se odnosi na madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova
Protocol Relating to the Madrid Agreement Concerning the International Registration of Marks Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/madrid_protocol/

ničanski aranžman o međunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga radi registrovanja žigova

Nice Agreement Concerning the International Classification of Goods and Services for the Purposes of the Registration of Marks Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classification/nice/

bečki sporazum o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova

Vienna Agreement Establishing an International Classification of the Figurative Elements of Marks Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classification/vienna/

najrobijski ugovor o zaštiti olimpijskog simbola
Nairobi Treaty on the Protection of the Olympic Symbol Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/nairobi/

ugovor o žigovnom pravu

Trademark Law Treaty Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/tlt/

Dizajn haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela
Hague Agreement Concerning the International Deposit of Industrial Designs Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/hague/index.html

lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele
Locarno Agreement Establishing an International Classification for Industrial Designs Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/classification/locarno/

418

ODAbRANIIZVORIPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINE

Oznake geografskog porekla lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju
Lisbon Agreement for the Protection of Apellations of Origin and their International Registration Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/registration/lisbon/

madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima
Madrid Agreement for the Repression of False or Deceptive Indications of Source on Goods Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/madrid/

Topografija integrisanih kola vašingtonski ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima
Washington Treaty on Intellectual Property in Respect of Integrated Circuits Dostupan na: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/washington/

Nove biljne sorte međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti
International Convention for the Protectoin of New Varieties of Plants Dostupna na: http://www.upov.int/en/publications/conventions/index.html

2. zakonodavstvo eu
Patent konvencija o izdavanju evropskih patenata (konvencija o evropskom patentu)
Convention on the Grant of European Patents (European Patent Convention) Dostupna na: http://www.epo.org/patents/law/legal-texts/html/epc/1973/e/ma1.html

Predlog uredbe saveta eu o komunitarnom pravu

Proposal of Council Regulation on Community Patent, COM (2000)412 final, 2000/0177 Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2000:0412: FIN:EN:PDF

ZAKONODAVSTVOEU

419

direktiva eu br . 98/44/ez o pravnoj zaštiti pronalazaka iz oblasti biotehnologije

Directive 98/44/EC of the European Parliament and of the Council of 6 July 1998 on the legal protection of biotechnological inventions Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31998L0044: EN:HTML

uredba eu o sertifikatu o dodatnoj zaštiti medicinskih proizvoda

Council Regulation (EEC) No. 1768/92 of 18 June 1992 concerning the creation of a supplementary protection certificate for medicinal products, OJ L182 Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/consleg/1992/R/01992R176820070126-en.pdf

uredba eu o ustanovljavanju dodatnog sertifikata zaštite za preparate za zaštitu bilja

Regulation (EC) No. 1610/96 of the European Parliament and of the Council of 23 July 1996 concerning the creation of a supplementary protection certificate for plant protection products, OJ L198 Dostupna na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31996R1610: EN:HTML

Korisni model Predlog direktive eu o približavanju pravnih režima zaštite pronalazaka putem korisnog modela

Proposal for Directive to harmonize national law of protection of inventions by utility models, COM 309 final, of 25 June 1999

Žig direktiva eu br . 89/104 o harmonizaciji prava država članica u oblasti žigova
First Council Directive No. 89/104/EEC of 21 December 1988 to approximate the laws of the Member States relating to trade marks Dostupna na: http://oami.europa.eu/en/mark/aspects/direc/direc.htm

uredba saveta eu br . 40/94 o komunitarnom žigu

Council Regulation EC No. 40/94 of 20 December 1993 on the Community trade mark Dostupna na: http://oami.europa.eu/en/mark/aspects/reg/reg4094.htm

420

ODAbRANIIZVORIPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINE

Dizajn uputstvo 98/71/ec evropskog parlamenta i saveta ministara eu o pravnoj zaštiti dizajna
Directive No. 98/71/EC of the European Parliament and of the Council, of 13 October 1998 on the Legal Protection of Designs Dostupno na: http://cyberlawsconsultingcentre.com/wp-content/uploads/c-directive-98. pdf

Pravilnik o komunitarnom dizajnu iz 2002 . godine

Commission Regulation (EC) No 2245/2002 of 21 October 2002 implementing Council Regulation (EC) No 6/2002 on Community designs Dostupan na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:341:0028: 0053:EN:PDF

Oznake geografskog porekla uredba saveta eu 510/2006 o zaštiti geografske oznake i imena porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
Council Regulation (EC) No 510/2006 on the protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products and foodstuffs Dostupna na: http://europa.eu/legislation_summaries/agriculture/food/l66044_en.htm

Topografija integrisanih kola direktiva saveta eu br . 87/54/eec o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda

Council Directive of 16 December 1986 on the legal protection of topographies of semiconductor products (87/54/EEC) Dostupna na: http://www.wipo.int/wipolex/en/details.jsp?id=1410

Nove biljne sorte uredba saveta eu o komunitarnom pravu biljnih sorti
Council Regulation (EC) No 2100/94 of 27 July 1994 on Community plant variety rights Dostupna na: http://ec.europa.eu/food/plant/propertyrights/index_en.htm

ZAKONODAVSTVOREPUbLIKESRbIJE

421

3. zakonodavstvo Republike srbije
Patent zakon o patentima (Službeni list SCG, br. 32/04) Zakon o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 42/09) Zakon o ratifikaciji Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja (Službeni list SRJ, br. 3/93) Zakon o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom ugovora o saradnji u oblasti patenata (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 3/96) Zakon o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 19/10) Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade SRJ i EPO o saradnji u oblasti patenata – Sporazum o saradnji i proširenju (Službeni list SCG – Međunarodni ugvoori, br. 14/04) Zakon o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata od 05.10.1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije od 17.12.1991. i izmenama od 29.11.2000. godine (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10, koji je stupio na snagu 01. oktobra 2010. godine) Žig zakon o žigovima (Službeni glasnik RS, br.104/09) Zakon o ratifikaciji Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 2/74) i Zakon o ratifikaciji Protokola uz Madridski aranžman (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori br. 2/97) Zakon o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/10)

422

ODAbRANIIZVORIPRAVAINDUSTRIJSKESVOJINE

Dizajn zakon o pravnoj zaštiti dizajna (Službeni glasnik RS, br. 104/09) Zakon o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna, usvojenog na diplomatskoj konferenciji od 02. jula 1999. (Službeni list SRJ, br. 3/93, dodatak). Oznake geografskog porekla zakon o oznakama geografskog porekla (Službeni glasnik RS, br. 18/2010) Zakon o vinu (Službeni glasnik RS br. 41/09). Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima (Službeni glasnik RS, br. 41/09) Topografija integrisanih kola zakon o zaštiti topografija integrisanih kola (Službeni glasnik RS, br. 104/09) Nove biljne sorte zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja (Službeni glasnik RS, br. 30/10) Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti (Službeni glasnik RS, br. 19/10) Zakon o genetički modifikovanim organizmima (Službeni glasnik RS, br. 41/09) Pravo konkurencije zakon o zaštiti konkurencije (Službeni glasnik RS, br. 51/09) Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br. 73/10) Zakon o javnim nabavkama (Službeni glasnik RS, br. 116/08) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (Službeni glasnik RS, br. 36/09)

bibliografija

1. Monografije, udžbenici, radovi:
1. 2. Auby, J. M., Plaisant, M. (1974) Le droit des appellations d’origine, Paris. Avramović, N. (2009) Pravo Evropske unije, Privredna akademija, Novi Sad. 3. Baltezarević, V. (2009) Pravo i intelekt, Megatrend Univerzitet, Beograd. 4. Begović, B., Bukvić, R., Mijatović, B., Paunović, M., Sepi, R., Hiber, D. (2002) Antimonopolska politika u SR Jugoslaviji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd. 5. Berenji, J. (2005) Stanje i perspektive transgenih biljaka u Evropi, zbornik radova konferencije EnE05 Životna sredina ka Evropi, Beograd. 6. Bernhardt, W. (1973) Lehrbuch des deutschen Patentrechts, 3. Auflage, Munchen. 7. Besarović, V. (2005) Intelektualna svojina: industrijska svojina i autorsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. 8. Bobrovszky, J. (2003) Intelektualna svojina kao sredstvo za kvalitetan razvoj, Glasnik intelektualne svojine br. 1, Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd. 9. Bok, D. (2005) Univerzitet na tržištu, CLIO, Beograd. 10. Borojević, S. (1974) Metodologija eksperimentalnog naučnog rada, Radnički univerzitet Radivoj Ćirpanov, Novi Sad.

424

bIbLIOgRAfIJA

11. Bošković, M. (2005) Teorija čuvenih žigova, Intelektualna svojina – Plan za uspeh, Beograd. 12. Bureš, A. (2000) Šta se može štititi patentnom u oblasti mašinstva i kako sastaviti prijavu za dobijanje ove zaštite, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 13. Centar za međunarodne i bezbedonosne poslove (2008) Vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Beograd. 14. Chavanne, A (1976) Droit de la propriete industrielle, Paris. 15. Choate, P. (2005) Hot property, the stealing of ideas in an age of globalization, Alfred A. Knopf, New York. 16. Ćemalović, D. (2000) Licenca patenta i žiga – osnovna problematika, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920-2000, knjiga 1, Beograd. 17. Ćirić, G. (2008) Specifičnosti oznaka geografskog porekla i osobina njeguškog sira, magistarska teza, Novi Sad. 18. Damnjanović, K. (2001) Ugovor o know-how-u i pravila o konkurenciji u pravu EU i domaćem pravu, Pravo i privreda, br. 5–8, Beograd. 19. Damnjanović, K, Marić, V. (2009) Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd. 20. Decocq, A. (1995) Droit communautaire des affaires II – Droit communautaire de la concurrence, Les court de droit, Paris. 21. Delić, N. (2006) Krivična dela protiv intelektualne svojine, Nova rešenja u krivičnom zakonodavstvu i dosadašnja iskustva u njihovoj primeni, XLIII Redovno godišnje savetovanje Udruženja za krivično pravo i kriminologiju SCG, Zlatibor–Beograd. 22. Deller, A. (1972) On patents, New York. 23. Dragojević, Z. (2005) Geografske oznake porekla u svetlu vlasničke transformacije, Intelektualna svojina za sve – Plan za uspeh, Beograd. 24. Dudić, D. (2000) Zaštita topografija integrisanih kola, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 25. Fabre, R (1976) Le know-how, sa reservation en droit commun, Paris. 26. Filipović, A., Bejatović, M., Raičević, V. (2008) Konkurencija: pojam, vrste i pravna zaštita, Pravo – teorija i praksa, br. 7–8/2008, Novi Sad. 27. Fišer, S. (2007) Patent kao subjektivno pravo, Monografija, Novi Sad.

mONOgRAfIJE,UDŽbENIcI,RADOVI:

425

28. Fuld, L.M. (1985) Competitor Intelligence: How to Get It, How to Use It, Wiley, NY. 29. Ganc, Dž., Ročester, Dž.B. (2007) Pirati digitalnog doba, Beograd. 30. Gelevski, S. (2008) Upravno pravo, Privredna Akademija, Novi Sad. 31. Greffe, P., Greffe, F. (2000) Traite des dessins et modeles, Paris. 32. Grupa autora (2004) Građansko pravo, intelektualna svojina – harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 149 EU (VI), Institut za uporedno pravo, Beograd. 33. Grupa autora (2001) Uslovi za realizaciju prometa roba i usluga u pravu EU i jugoslovenskom pravu, Institut za uporedno pravo, Beograd. 34. Idris, K. (2003) Intelektualna svojina, moćno sredstvo ekonomskog rasta, Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd. 35. ISAC (2009) Guide to Geographical Indications – Linking Products and Their Origins, Geneva. 36. Jaffe, A.B., Lerner, J. (2004) Inovation and its Discontents, How our broken patent system is endangering innovation and progress and what do to about it, Princeton University Press, Princeton. 37. Janev, I. (2009) Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Institut za političke studije, Beograd. 38. Janjić, M. (1982) Industrijska svojina i autorsko pravo, Nomos, Beograd. 39. Janjić, M. (1965) Pravni režim pronalazaka stvorenih u radnom odnosu, Beograd. 40. Jelisavac, S. (2006) Intelektualna svojina: međunarodna trgovina pravima intelektualne svojine, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. 41. Joldžić, V. (2008) Ekološko pravo, opšti i poseban deo – primer Srbije kao države u tranziciji, Beograd. 42. Jovanović, P. (2000) Upravljanje investicijama, Grafoslog, Beograd. 43. Jovanović, S. (2000) Zaštita intelektualne svojine u oblasti biotehnologije, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 44. Kojić, D. (2001) Ugovor o licenci u pravnoj teoriji i poslovnoj praksi, Novi Sad.

426

bIbLIOgRAfIJA

45. Komarčević, M., Komarčević, Ma., Živojinović, M. (2009) Metodologija izrade i dizajniranja naučno-stručnih djela, Bijeljina, Republika Srpska. 46. Kovačević, D., Oljača, S. (2005) Organska poljoprivredna proizvodnja, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. 47. Krulj, Lj. (1986) Pravna zaštita know-how, Beograd. 48. Kukoleča, S. (1996) Organizaciono poslovni leksikon, Beograd. 49. Kulić, Ž. (2008) Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad. 50. Kumm, A.W. (1962) System des patentrechtlichen Erfindungsschutzes, Verlag fur Angewandte Wissenschaften, Baden-Baden. 51. Kutlača, Đ., Semenčenko, D. (2005) Koncept nacionalnog inovacionog sistema, Institut Mihailo Pupin, Beograd. 52. Landes, W.M., Posner, R.A. (2003) The Economic Structure of Intellectual Property Law, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts. 53. Lasica, M. (1992) Pronalazaštvo i inovacije u Jugoslaviji, Beograd. 54. Manigodić, M (1988) Industrijski dizajn, zaštita modela i uzoraka u zemlji i u inostranstvu, Pronalazaštvo, Beograd. 55. Marić, V. (2009) Sličnost žigova, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd. 56. Marić, V. (2003) Forma žiga, Beograd. 57. Marković, M. (2000) Zaštita industrijskog dizajna, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 58. Marković, M. (2007) Opšti uvod u pravo intelektualne svojine, Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd. 59. Marković, S. (1997) Patentno pravo, Nomos, Beograd. 60. Marković, S. (2007) Pravo intelektualne svojine, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Istočno Sarajevo. 61. Marković, S. (1992) Korisni model – uporednopravna analiza i jugoslovensko pravo de lege ferenda, Beograd. 62. Marković, S. (2000) Intelektualna svojina na biljnim sortama, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 2, Beograd. 63. Marković, S. (1997) Jedan pogled na intelektualnu svojinu u procesu privatizacije, Privreda i pravo, Beograd. 64. Massadie, G. (1987) Les grandes découvertes de la science, (histoire), Bordas.

mONOgRAfIJE,UDŽbENIcI,RADOVI:

427

65. Mazzoleni, R., Nelson, R. (1998) Economic Theories about the Benefits and Costs of Patents, Journal of Economic Issues, Vol. XXXII, No.4. 66. Miladinović, Z. (2004) Subjektivna prava intelektualne svojine, Niš 67. Miladinović, Z. (2007) Pravo industrijske svojine, Pravni Fakultet u Nišu, 68. Miladinović, Z. (2009) Pravo intelektualne svojine. Pravni fakultet u Kragujevcu 69. Milenović, D. (1998) Monopolističko ponašanje, Privreda i pravo, br. 8/1998, Beograd. 70. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj (2009) Održivi razvoj Srbije: naša zajednička budućnost, Beograd. 71. Novaković, B. (2000) Naknada nematerijalne štete i nedozvoljeno ekonomsko iskorišćavanje patenta, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 72. Ognjanović, S. (2010) Obligaciono pravo – poseban deo, Privredna akademija, Novi Sad. 73. Olins, V. (2003) O brendu, Profile, Beograd. 74. Orlić, M. (1993) Zaključenje ugovora, Institut za uporedno pravo, Beograd. 75. Poper, K. (1973) Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd. 76. Popović, D. (2005) Imena internet domena i pravo intelektualne svojine, Beograd. 77. Popović, S. (1969) Zaštita robnih i uslužnih žigova u jugoslovenskom pravu sa osvrtom na međunarodno i uporedno pravo i sudsku praksu, Institut za uporedno pravo, Beograd. 78. Porter, M. (2008) O konkurenciji, FEFA, Beograd. 79. Prica, R. (1981) Ugovor o know-how, Beograd. 80. Radovanov, A. (2009) Obligaciono pravo – opšti deo, Privredna Akademija, Novi Sad. 81. Rahnasto, I (2003) Intellectual Property Rights, External Effects, and Antritrust Law, Oxford University Press, Oxford. 82. Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R. (2010) Čovek i intelektualna svojina, Pravo – teorija i praksa, br. 3–4/2010, Novi Sad.

428

bIbLIOgRAfIJA

83. Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R. (2010) Patentno pravo i biotehnologija, ili ko će prvi patentirati ljudski život?, Pedagoška stvarnost, br. 5–6, Novi Sad. 84. Raičević, V., Spasić, S., Glomazić, R. (2010) Diverzitet (ne)žigova, Pedagoška stvarnost, br. 7–8/2010, Novi Sad. 85. Radun, V. (2008) Konkurencija na nišanu – konkurentski intelidžens, Hisperia edu, Beograd. 86. Roubier, P. (1954) Le droit de la propriete industrielle, Paris. 87. Schmidt-Szalenjski, J. (1996) Droit de la propriete industrielle, Paris. 88. Sherwood, R.M. (1990) Intellectual proprty and economic development, Westvies press, San Francisco. 89. Sladović, E. (1925) Patentno pravo, Zagreb. 90. Spariosu, T. (2004) Intelektualna svojina i inovativnost – ekonomski aspekti, Institut ekonomskih nauka, Beograd. 91. Stanković O., Vodinelić V. (1996) Uvod u građansko pravo, Nomos, Beograd. 92. Stepanović-Graić, S. (2005) Ideja kao predmet prava intelektualne svojine, Pravni život, br. 11/05, Beograd. 93. Stojanović, S., Đorđević-Milošević, S. (2003) Autohtone rase domaćih životinja u Srbiji i Crnoj Gori, Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, sektor za životnu sredinu, Beograd. 94. Strumf, H. (1977) Der Know-how Vertrag, Hajdelberg. 95. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu: priručnici iz edicije „Intelektualna svojina za uspešno poslovanje“: Kako se stvara žig, Dopadljiv izgled, Pronalazeći budućnost. 96. Šuman, J. (1925) Zakonski propisi iz oblasti industriske svojine, Uprava za zaštitu industriske svojine, Beograd. 97. Taboroši, S. (2006) Ekonomsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. 98. Tomić, Z., Bačić, V. (1988) Komentar Zakona o opštem upravnom postupku, Beograd. 99. Totić, B. (2000): O zaštiti znakova razlikovanja u prometu roba i usluga, posebno o žigovima, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd.

mONOgRAfIJE,UDŽbENIcI,RADOVI:

429

100. Troller, A. (1962) Immaterialguterrecht, Basel. 101. Tucović, A. (1973) Genetika sa oplemenjivanjem biljaka, Beograd. 102. UNDP (2003) Environment Governance Sourcebook – Vodič za dobro upravljanje u oblasti životne sredine, UNDP, Beograd. 103. UNEP, EPO (2010) Patents and clean energy: bridging the gap between evidence and policy, Summary of the report, International Centre for Trade and Sustainable Development, Geneva. 104. Unković, D. (1989) Strategija i tehnika zaštite poslovnih tajni, Savremena administracija, Beograd. 105. Varga, S. (2007) Pravo industrijske svojine, Privredna Akademija, Novi Sad. 106. Verona, A. (1978) Know-how, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada, Beograd. 107. Verona, A. (1978) Pravo industrijskog vlasništva, Informator, Zagreb. 108. Vlahović, S., Đenović, O. (2000) Primena Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja u Jugoslaviji, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 109. Vlašković, B. (1999) Sadržina i povreda patenta, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac. 110. Vlašković, B. (1990) Osnovi ostvarivanja pravne zaštite pojedinih vidova industrijske svojine, Beograd. 111. Vraneš, R., Ranđić, S., Simić, D,. Marković, P. (1995) Uvod u projektovanje VLSI (very large scale integration) kola, Nauka, Institut Mihailo Pupin, Beograd. 112. Vrhovšek, M. (2005) Responsibility beforethe law of legal entites in the function strengthening competitiones and ekonomyrelations, Zbornik univerziteta Megatrend 113. Vukajlović, M. (2000) Patentne informacije na internetu sa primerima iz oblasti mašina za pakovanje, Izbor objavljenih radova stručnjaka Zavoda 1920–2000, knjiga 1, Beograd. 114. Vuković, S. (2010) Komentari zakona o intelektualnoj svojini, Poslovni biro, Beograd.

430

bIbLIOgRAfIJA

115. Vuković, S. (2004) Komentar zakona o patentima, Poslovni biro, Beograd. 116. Zečević, S. (1999) Pravo konkurencije Evropske unije, Fakultet za internacionalni menadžment, Beograd. 117. Žugaj, M., Dumičić, K., Dušak, V. (1999) Temelji znanstvenoistraživačkog rada, metodologija i metodika, Fakultet organizacije i informatike, Varaždin. 118. WIPO: Intellectual Property Handbook: Policy, Law and Use. 119. WIPO (2001) Intellectual Property Needs and Expactations of Traditional Knowledge Holders, Geneva.

2. internet adrese
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. www.zis.gov.rs www.srbija.gov.rs www.minpolj.gov.rs www.sorte.minpolj.gov.rs www.mtid.gov.rs www.alims.gov.rs www.rnids.rs www.kzk.org.rs www.iss.rs www.winestyle.rs www.zasavica.org.rs www.brendovisrbije.com www.novitet-dunav.co.rs www.wipo.int www.epo.org www.juriscom.net www.legalis.net oami.europa.eu www.inta.org

2. INTERNETADRESE

431

20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.

www.curia.europa.eu www.inao.gouv.fr www.globalgap.org www.origin-gi.com www.biotrade.org www.unctad.org www.geographicindications.com www.ecovin.org www.upov.org www.cpvo.europa.eu www.fao.org www.ladas.com www.wto.org www.answers.com/topic/budweiser www.uspto.gov www.jpo.go.jp www.dkpto.dk www.cipo.ic.gc.ca www.interbrand.com www.skyrme.com www.mit.edu/moser/www/research.html

432

bIbLIOgRAfIJA

You're Reading a Free Preview

Download