ORGANIZOVANI KRIMINALITET POJAM

57.

Pod organizovanim kriminalitetom se podrazumeva vrsta delikvencije privrednog tipa i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. REKLES to je vrsta i strukturirana forma zajednikog kriminalnog ponaanja sa sasvim odreenom poslovnom organizacijom ija se struktura izraava u sindikatima i ostalim organizovanim hijerarhijama kriminalnog sveta. 3 vrste sadraja: - povezanost s vlau, - ostvarivanje kriminalnog profita, - pretenzija na ekonomski i politiki uticaj u drutvu

Prva grupa - definicija je pretena i vezuje se za delovanje organizovanih

i poluorganizovanih grupa i drugih oblika udruivanja kolektivnog vrenja krivinih dela u sprezi sa predstavnicima lokalne ili viih stepena dravne vlasti, odnosno njenih organa i institucija. U nauci se organizovani kriminalitet definie kao nezakonita delatnost kriminalnih organizacija, koji pored organizovanosti hijerarhije, planiranja i podele zadataka ima neke veze sa organima vlasti ili sa delovima dravne organizacije ili njenih institucija.

Druga grupa naunika u definisanju organizovanog kriminaliteta ne

iskljuuje vezanost delovanja i za javne institucije i organe vlasti , ali smatraju da se pod tim pojmom mogu podrazumevati i zloinaka udruenja, koji nemaju u strukturi veza i ovu komponentu ve je dovoljno postojanje kriminalne organizacije sa vrstom kriminalnom strukturom ... i profitnim ciljem.

Postoji definicija da organizovani kriminalitet ini delatnost svake

organizacije ili grupe ljudi ukljuene u kontinuiranu ilegalnu delatnost s primarnom svrhom stvaranja profita bez obzira na dravne granice.

Postoji i trea grupa shvatanja kompromisna izmeu dva predhodna.

Prema njima u pitanju je organizovana delatnost zasnovana na liderstvu, disciplini, planiranju sa pretenzijama obezbeenja odreenog statusa i uticaja u politikim i ekonomskim strukturama drutva.

OBELEJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

58.

Savremenu kriminalnu delatnost ini sticaj anahronog i savremenog od trgovine ljudima iz profitabilnih razloga, a radi seksualnog iskoriavanja: tgovina narkoticima i orujem , pranje novca. Takva pojava nije mimoila ni Srbiju posebno kada su u pitanju poslovi privatizacije velikih firmi telekomunikacionih, energetskih i drugih sistema zloupotrebe s bankarskim, kreditnim i investicionim sredstvima, sredstvima tednje, krijumarenje naftom, orujem i automobilima.

Specifinosti:
1. organizovani kriminalitet je delatnost udruenih kriminalaca ili

grupacija koji su se ujedinili na ekonomskoj osnovi,

2. organizovani kriminalitet podrazumeva konspirativnu zloinaku

delatnost organizaciju koja uz pomo hijerarhijskih postavljenih struktura kordinira planiranje i ostvarivanje nezakonitih akcija ili postizanje zakonitih ciljeva uz pomo nezakonitih sredstava,
3. organizovani kriminalitet ne ograniava se samo na nezakonite

delatnosti i injenje nezakonitih usluga - kao i delatnosti, kao to je pranje novca, 4. organizovani u grupe zloinci koriste u svom poslu raznovrsne mere, koje mogu biti prikrivene ili prefinjene ili grube direktne i otvorene. - Posebnosti i univerzalnost i meunarodni karakter, mnotvo raznovrskih oblika povezanost s vlau i drugim institucijama od drutvenog uticaja, kombinacija koruptivnih i nasilnih metoda u radu kriminalni profit kao krajnji cilj. Univerzalnost i meunarodni karakter pojave ispoljava se u obimu i rasprostranjenosti pojave organizovanog kriminaliteta. Druga karakteristika je raznovrsmost oblika delatnosti. U delatnost organizovanog kriminaliteta spadaju dve vrste poslova: - Prvo, to su zabranjene vrste delatnosti i - Drugo, uee u oblasti ekonomije, Trea odlika jeste specifinost naina i metoda kriminalne orijentacije. Ona se sastoji u osobenostima sauesnitva u formi koju ne poznaju drugi oblici kriminaliteta povezanost sa strukturama vlasti, privrednim,

administrativnim, finansijkim i politikim strukturama kriminalnih organizacija. Ima rasnoliku svrsishodnost: - obezbeenje na nivou dravnih tela, - privrednih i finansijskih institucija, - odluka od znaaja za kriminalnu delatnost, - stvaranje sopstvenih obavetajnih izvora u policijskim, pravosudnim i drugim dravnim organima. Profitni cilj je primaran kod kriminalnih grupa i organizacija, ali nije uslovljen sa motivom nelegalnog pribavljanja ogromnih novanih, materijalnih i drugih sredstava. KRIVINO-PRAVNA PRIRODA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 59

Za odreivanje krivino-pravne prirode organizovanog kriminaliteta od znaaja su 3 posebna dokumenta: - Komiteta za organizovani kriminalitet meunarodnog udruenja efova policije i - Komiteta eksperata saveta evrope UN

Prvi je odredio 4 bitne odlike organizovanog kriminaliteta:

1. strukturna organizacija,

2. postojanje formalno organizovane i disciplinovane grupe iji lider nije lino ukljuen u vrenje krivinih dela, 3. kontinuirano pribavljanje profita, 4. pripadnici takvih kriminalnih grupa kao primarni izvor primanja imaju obezbeenje ilegalnih dobara ili usluga, kao to su droga, kockanje, lihvarenje ili druge aktivnosti koje opstaju zahvaljui ljudskim porocima. Drugi je definisao kriterijume, kojima se identifikuju organizovane kriminalne grupe. Obavezni kriterijumi su: - saradnja 3 ili vie pojedinaca, - dugorona saradnja ili saradnja na neodreeni period, - sumnja na vrenje ozbiljnih krivinih dela, - cilj da se zadobije bogastvo ili mo. Neobavezni kriterijumi su:

da svaki uesnik ima jasno odreenu ulogu ili zadatak- primeni brutalnu silu ili druga sredstva za zastraivanje, - treba da proiri uticaje na politiare, medije, upravu, kriminalistike slube, pravosudne organe, - treba da koristi trgovinske ili privredne strukture, - umea se u pranje novca i ostvari meunarodnu saradnju
-

Odreena grupa mora da ispunjava sve obavezne kriterijume i najmanje dva neobavezna da bi vaila za organizovanu kriminalnu grupu. Ukoliko su od 7 ispunjena 4 neobavezna kriterijuma re je o kriminalnoj organizaciji, a ukoliko su svi zastupljeni moe se govoriti o najviem stepenu organizovanosti mafiji. Prema Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta organizacija kriminaliteta se dovodi u vezu sa vrenjem odreenih krivinih dela: - protiv ustavnog ureenja ili bezbednosti RS, - protiv ovenosti i meunarodnog prava, - falsifikovanja i pranja novca, - neovlaene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, - nedozvoljene trgovine, - nedozvoljene trgovine orujem i municijom ili eksplozivnim materijama, trgovine ljudima, - razbojnitva i razbojnike krae, - davanja i primanje mita, iznuda i otmica i.t.d. Prema izmenama i dopunama ZKP iz 2002. godine da bi se radilo o organizovanom kriminalitetu moraju biti ispunjena 4 kumulativna uslova: 1. da postoji sumnja da je krivino delo izvreno, 2. da je delo rezultat organizovanog delovanja vie od dva lica, 3. da je grupa organizovana s ciljem vrenja krivinih dela, 4. da dela izvravaju radi sticanja dobiti ili moi.

Pored tih uslova moraju biti ispunjena jo tri od sl. Uslova: - da je svaki lan kriminalne grupe imao unapred odreeni zadatak ili ulogu, - da je delatnost kriminalne organizacije planirana na due vreme ili neogranieno, - da se delatnost organizacije planira i vri u meunarodnim razmerama,

- da pri vrenju delatnosti primenjuju nasilje ili zastraivanje ili postoji spremnost za njihovu primenu, - da se pri vrenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture, - da se koristi praje novca ili nezakonito steena dobit, - da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku vlast, medije, izvrnu ili sudsku vlast. Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju oganizovanog kriminala iz 2003. godine moraju da postoje dva kuulativna uslova da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalom: 1. da je za to delo predviena kazna zatvora od 4 i vie godina i 2. da je delo poinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna i nije organizovana radi neposrednog vrenja krivinih dela. UINIOCI ORGANIZOVANOG KRIMINALA 60. Uinioci organizovanog krminala se mogu podeliti na one od: meunarodnog i - nacionalnog znaaja.
-

Meunarodni faktori utiu kroz procese globalizacije, brisanje granica i nedovoljno bezbedan razvoj internacionale, posebno finansijske kontrole, razvoj internet tehnike i sl. Uzroci u nerazvijenim zemljama su i u anominim stanjima, drutvenoj dezorganizaciji i pojavi sive ekonomije. Kriminalnim organizacijama ide na ruku pokretljivost prevoznih sredstava, brza komunikacija i razmena informacija, nedovoljna saradnja policijskih i sudskih organizacija na meunarodnom nivou. NAPOMENA: Nacionalni 90. godine ukljuivanje u Evropske intergacije (neujednaena zakonodavstva), kretanje ljudi i kapitala i sl. Posebno u naoj zemlji sankcija, ekonomska kriza, siva ekonomija, sprega organizovanog kriminala sa predstavnicima lokalne i viih organa vlasti, promena vlasnika kapitala i sl.

ODLIKE I TIPOVI KRIMINALNIH STRUKTURA Za razliku od drugih kriminalnih grupa i sauesnitva, kriminalne organizacije imaju vei stepen jedinstva i kriminalnih osobenosti.

61.

Karakteristike:
- visok stepen drutvene opasnosti, - transnacionalni karakter s velikim brojem uesnika i jakim stepenom unutranjih veza, - profesionalnalizacija metoda rada, - sloena mrena struktura delova i hijerarhijski ureene organizacije, - obiajna stroga unutranja pravila odnosa, - visok stepen sigurnosti organizacije i bezbednosti pripadajuih lanova, - dinaminost u funkcionalnim delovima sistema i sposobnost prilagoavanja optim, politikim, socijalnim i ekonomskim uslovima kriminalnog delovanja, - princip izdvajanja rukovodnih od operativnih delova u okviru kriminalne organizacije. Prema stepenu unutranje vrstine i nainu delovanja organizovanog kriminala, postoje 4 tipa kriminalnih organizacija:

Prvi je tradicionalni , koji ine mafijake porodice organizovane po

principu hijerarhije sa strogim unutranjim pravilima ivota i normi ponaanja. Drugi tip ine tzv. profesionalne organizacije koje nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja i pravila kao predhodne. One se bave kraom automobila, falsifikovanjem novca, razbojnitvima, iznuivanjem , reketiranjem. Trei tip su organizacije ija se delatnost odraava na meunarodnom planu. Takve su trijade i jakuze. etvrtoj grupi pripadaju internacionalne teroristike organizacije. Razlikuju se pojmovi: -kriminalna grupa, -organizovana kriminalna grupa i -kriminalna organizacija. Kriminalna grupa je svaka spontano ili sporazumno organizovana grupa radi vrenja krivinih dela u nekom obliku sauesnitva. Organizovana kriminalna grupa podrazumeva udruivanje troje ili vie ljudi radi izvravanja neogranienog broja krivinih dela.

Kriminalna organizacija je zatvorena sredina strogih unutranjih

pravila odnosa posebne subkulture. Najvii stepen kriminalne organizacije je mafija. Poseduje pozicije monopola, izbornu i ekonomsku mo. Postoje tesne koruptivne veze s vladajuim strukrurama vlasti. Meu najpoznatije organizacije Italijanske mafije spadaju: - Koza Nostra, - Andrangete i Kalabrije i - Kamora iz Napulja. U tradicionalne mafijake organizacije spadaju: a) Italijanska KOZA NOSTRA, b) Japanske JAKUZE i c) Kineske TRIJADE KOZA NOSTRA lanovi mogu biti i najblii roaci ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. Ona je orijentisana na preprodaju droge, iznuivanje, organizovanu prostituciju i dr. JAKUZE lanovi su poznati po viebrojnim tetovaama. Bave se bankarskim poslovima, graevinarstvom , nekretninama, pekulacijama na berzi, kockom , prostitucijom i dr. TRIJADE bave se poslovima organizovane prostitucije, ilegalne kocke, zelenaenja, krijumarenja imigranata i trgovinom narkotika. Posle raspada SSSR-a nastala je RUSKA MAFIJA bavi se ilegalnim prometom droga, oruja i nuklearnog otpada, organizovanom prostitucijom i dr. ALBANSKA MAFIJA intezivno se bavi poslovima terorizma, ilegalnim prebacivanjem imigranata, krijumarenjem i preprodajom oruja, kradenih automobila, organizovanom prostitucijom, pranjem novca preko sopstvenih i legalnih banaka.

Nigerijska mafija je veoma bitna.

VRSTE KRIMINALNE AKTIVNOSTI Kriminalne delatnosti se najee svrstavaju u delikte ilegalne trgovine: organizovanu prostituciju i kocku i reket, pranje novca i ostale oblike.