P. 1
57-61 ORGANIZOVANI KRIMINALITET

57-61 ORGANIZOVANI KRIMINALITET

|Views: 583|Likes:

More info:

Categories:Types, Business/Law
Published by: Gordana Runjić Milanka Deže on Oct 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/14/2014

pdf

text

original

ORGANIZOVANI KRIMINALITET – POJAM

57.

Pod organizovanim kriminalitetom – se podrazumeva vrsta delikvencije „privrednog tipa „ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. REKLES – to je čvrsta i strukturirana forma zajedničkog kriminalnog ponašanja sa sasvim određenom poslovnom organizacijom – čija se struktura izražava u sindikatima i ostalim organizovanim hijerarhijama – kriminalnog sveta. 3 vrste sadržaja: - povezanost s vlašću, - ostvarivanje kriminalnog profita, - pretenzija na ekonomski i politički uticaj u društvu

Prva grupa - definicija je pretežna i vezuje se za delovanje organizovanih
i poluorganizovanih grupa i drugih oblika udruživanja – kolektivnog vršenja krivičnih dela u sprezi sa predstavnicima – lokalne ili viših stepena državne vlasti, odnosno – njenih organa i institucija. U nauci se – organizovani kriminalitet – definiše kao nezakonita delatnost kriminalnih organizacija, koji – pored organizovanosti – hijerarhije, planiranja i podele zadataka – ima neke veze sa organima vlasti ili sa delovima državne organizacije ili njenih institucija.

Druga grupa naučnika u definisanju – organizovanog kriminaliteta – ne
isključuje vezanost delovanja – i za javne institucije i organe vlasti , ali smatraju da se pod tim pojmom mogu podrazumevati i zločinačka udruženja, koji nemaju u strukturi veza i ovu komponentu – već je dovoljno postojanje kriminalne organizacije – sa čvrstom kriminalnom strukturom ... i profitnim ciljem.

Postoji definicija da – organizovani kriminalitet – čini delatnost svake
organizacije ili grupe ljudi – uključene u kontinuiranu ilegalnu delatnost – s primarnom svrhom stvaranja profita – bez obzira na državne granice.

Postoji i treća grupa shvatanja – kompromisna između dva predhodna.
Prema njima – u pitanju je organizovana delatnost – zasnovana na liderstvu, disciplini, planiranju – sa pretenzijama – obezbeđenja određenog statusa i uticaja u političkim i ekonomskim strukturama društva.

OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA

58.

Savremenu kriminalnu delatnost čini sticaj anahronog i savremenog – od trgovine ljudima iz profitabilnih razloga, a radi seksualnog iskorišćavanja: tgovina narkoticima i oružjem , pranje novca. Takva pojava nije mimoišla ni Srbiju – posebno kada su u pitanju poslovi privatizacije velikih firmi – telekomunikacionih, energetskih i drugih sistema zloupotrebe – s bankarskim, kreditnim i investicionim sredstvima, sredstvima štednje, krijumčarenje naftom, oružjem i automobilima.

Specifičnosti:
1. organizovani kriminalitet je delatnost udruženih kriminalaca ili

grupacija koji su se ujedinili na ekonomskoj osnovi,
2. organizovani kriminalitet podrazumeva konspirativnu zločinačku

delatnost – organizaciju koja uz pomoć hijerarhijskih postavljenih struktura kordinira planiranje i ostvarivanje nezakonitih akcija ili postizanje zakonitih ciljeva uz pomoć nezakonitih sredstava,
3. organizovani kriminalitet ne ograničava se samo na nezakonite

delatnosti i činjenje nezakonitih usluga - kao i delatnosti, kao što je pranje novca, 4. organizovani u grupe – zločinci koriste u svom poslu raznovrsne mere, koje mogu biti prikrivene ili prefinjene ili grube – direktne i otvorene. - Posebnosti i univerzalnost i međunarodni karakter, mnoštvo raznovrskih oblika – povezanost s vlašću i drugim institucijama od društvenog uticaja, kombinacija koruptivnih i nasilnih metoda u radu – kriminalni profit – kao krajnji cilj. Univerzalnost i međunarodni karakter pojave – ispoljava se u obimu i rasprostranjenosti pojave organizovanog kriminaliteta. Druga karakteristika je raznovrsmost oblika delatnosti. U delatnost organizovanog kriminaliteta spadaju dve vrste poslova: - Prvo, to su zabranjene vrste delatnosti i - Drugo, učešće u oblasti ekonomije, Treća odlika – jeste specifičnost načina i metoda kriminalne orijentacije. Ona se sastoji u osobenostima saučesništva u formi koju ne poznaju drugi oblici kriminaliteta – povezanost sa strukturama vlasti, privrednim,

administrativnim, finansijkim i političkim strukturama kriminalnih organizacija. Ima rasnoliku svrsishodnost: - obezbeđenje na nivou državnih tela, - privrednih i finansijskih institucija, - odluka od značaja za kriminalnu delatnost, - stvaranje sopstvenih obaveštajnih izvora u policijskim, pravosudnim i drugim državnim organima. Profitni cilj je primaran kod kriminalnih grupa i organizacija, ali nije uslovljen sa motivom nelegalnog pribavljanja ogromnih novčanih, materijalnih i drugih sredstava. KRIVIČNO-PRAVNA PRIRODA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 59

Za određivanje krivično-pravne prirode organizovanog kriminaliteta – od značaja su 3 posebna dokumenta: - Komiteta za organizovani kriminalitet međunarodnog udruženja šefova policije i - Komiteta eksperata saveta evrope UN

Prvi je odredio 4 bitne odlike organizovanog kriminaliteta:
1. strukturna organizacija,

2. postojanje formalno organizovane i disciplinovane grupe – čiji lider nije lično uključen u vršenje krivičnih dela, 3. kontinuirano pribavljanje profita, 4. pripadnici takvih kriminalnih grupa – kao primarni izvor primanja imaju obezbeđenje ilegalnih dobara ili usluga, kao što su droga, kockanje, lihvarenje ili druge aktivnosti koje opstaju zahvaljući ljudskim porocima. Drugi je definisao kriterijume, kojima se identifikuju organizovane kriminalne grupe. Obavezni kriterijumi su: - saradnja 3 ili više pojedinaca, - dugoročna saradnja ili saradnja na neodređeni period, - sumnja na vršenje ozbiljnih krivičnih dela, - cilj da se zadobije bogastvo ili moć. Neobavezni kriterijumi su:

da svaki učesnik ima jasno određenu ulogu ili zadatak- primeni brutalnu silu ili druga sredstva za zastrašivanje, - treba da proširi uticaje na političare, medije, upravu, kriminalističke službe, pravosudne organe, - treba da koristi trgovinske ili privredne strukture, - umeša se u pranje novca i ostvari međunarodnu saradnju
-

Određena grupa mora da ispunjava sve obavezne kriterijume i najmanje dva neobavezna – da bi važila za organizovanu kriminalnu grupu. Ukoliko su od 7 – ispunjena 4 neobavezna kriterijuma – reč je o kriminalnoj organizaciji, a ukoliko su svi zastupljeni – može se govoriti o najvišem stepenu organizovanosti – mafiji. Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa – u suzbijanju organizovanog kriminaliteta – organizacija kriminaliteta se dovodi u vezu sa vršenjem određenih krivičnih dela: - protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti RS, - protiv čovečnosti i međunarodnog prava, - falsifikovanja i pranja novca, - neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, - nedozvoljene trgovine, - nedozvoljene trgovine oružjem i municijom ili eksplozivnim materijama, trgovine ljudima, - razbojništva i razbojničke krađe, - davanja i primanje mita, iznuda i otmica i.t.d. Prema izmenama i dopunama ZKP iz 2002. godine – da bi se radilo o organizovanom kriminalitetu – moraju biti ispunjena 4 kumulativna uslova: 1. da postoji sumnja da je krivično delo izvršeno, 2. da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica, 3. da je grupa organizovana s ciljem vršenja krivičnih dela, 4. da dela izvršavaju radi sticanja dobiti ili moći.

Pored tih uslova moraju biti ispunjena još tri od sl. Uslova: - da je svaki član kriminalne grupe imao unapred određeni zadatak ili ulogu, - da je delatnost kriminalne organizacije planirana na duže vreme ili neograničeno, - da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama,

- da pri vršenju delatnosti primenjuju nasilje ili zastrašivanje ili postoji spremnost za njihovu primenu, - da se pri vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture, - da se koristi praje novca ili nezakonito stečena dobit, - da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, medije, izvršnu ili sudsku vlast. Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju oganizovanog kriminala iz 2003. godine – moraju da postoje dva kuulativna uslova da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalom: 1. da je za to delo predviđena kazna zatvora od 4 i više godina i 2. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa – koja nije kriminalna i nije organizovana radi neposrednog vršenja krivičnih dela. UČINIOCI ORGANIZOVANOG KRIMINALA 60. Učinioci organizovanog krminala se mogu podeliti na one od: međunarodnog i - nacionalnog značaja.
-

Međunarodni faktori utiču kroz procese globalizacije, brisanje granica i nedovoljno bezbedan razvoj internacionale, posebno finansijske kontrole, razvoj internet tehnike i sl. Uzroci u nerazvijenim zemljama su i u anomičnim stanjima, društvenoj dezorganizaciji i pojavi „ sive ekonomije“. Kriminalnim organizacijama ide na ruku pokretljivost prevoznih sredstava, brza komunikacija i razmena informacija, nedovoljna saradnja policijskih i sudskih organizacija na međunarodnom nivou. NAPOMENA: Nacionalni – 90. godine uključivanje u Evropske intergacije (neujednačena zakonodavstva), kretanje ljudi i kapitala i sl. Posebno u našoj zemlji sankcija, ekonomska kriza, siva ekonomija, sprega organizovanog kriminala sa predstavnicima lokalne i viših organa vlasti, promena vlasnika kapitala i sl.

ODLIKE I TIPOVI KRIMINALNIH STRUKTURA Za razliku od drugih kriminalnih grupa i saučesništva, kriminalne organizacije imaju veći stepen jedinstva i kriminalnih osobenosti.

61.

Karakteristike:
- visok stepen društvene opasnosti, - transnacionalni karakter s velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza, - profesionalnalizacija metoda rada, - složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uređene organizacije, - običajna stroga unutrašnja pravila odnosa, - visok stepen sigurnosti organizacije i bezbednosti pripadajućih članova, - dinamičnost u funkcionalnim delovima sistema i sposobnost prilagođavanja opštim, političkim, socijalnim i ekonomskim uslovima kriminalnog delovanja, - princip izdvajanja rukovodnih od operativnih delova u okviru kriminalne organizacije. Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načinu delovanja organizovanog kriminala, postoje 4 tipa kriminalnih organizacija:

Prvi – je tradicionalni , koji čine mafijaške porodice organizovane po
principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravilima života i normi ponašanja. Drugi tip – čine tzv. profesionalne organizacije koje nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja i pravila kao predhodne. One se bave krađom automobila, falsifikovanjem novca, razbojništvima, iznuđivanjem , reketiranjem. Treći tip – su organizacije čija se delatnost odražava na međunarodnom planu. Takve su trijade i jakuze. Četvrtoj grupi – pripadaju internacionalne terorističke organizacije. Razlikuju se pojmovi: -kriminalna grupa, -organizovana kriminalna grupa i -kriminalna organizacija. Kriminalna grupa je svaka spontano ili sporazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. Organizovana kriminalna grupa podrazumeva udruživanje troje ili više ljudi radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela.

Kriminalna organizacija je zatvorena sredina strogih unutrašnjih
pravila – odnosa posebne subkulture. Najviši stepen kriminalne organizacije je – mafija. Poseduje pozicije monopola, izbornu i ekonomsku moć. Postoje tesne koruptivne veze s vladajućim strukrurama vlasti. Među najpoznatije organizacije Italijanske mafije spadaju: - Koza Nostra, - Andrangete i Kalabrije i - Kamora iz Napulja. U tradicionalne mafijaške organizacije spadaju: a) Italijanska „KOZA NOSTRA“, b) Japanske „JAKUZE“ i c) Kineske „TRIJADE“ KOZA NOSTRA – članovi mogu biti i najbliži rođaci – ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. Ona je orijentisana na preprodaju droge, iznuđivanje, organizovanu prostituciju i dr. JAKUZE – članovi su poznati po višebrojnim tetovažama. Bave se bankarskim poslovima, građevinarstvom , nekretninama, špekulacijama na berzi, kockom , prostitucijom i dr. TRIJADE – bave se poslovima organizovane prostitucije, ilegalne kocke, zelenašenja, krijumčarenja imigranata i trgovinom narkotika. Posle raspada SSSR-a – nastala je RUSKA MAFIJA – bavi se ilegalnim prometom – droga, oružja i nuklearnog otpada, organizovanom prostitucijom i dr. ALBANSKA MAFIJA – intezivno se bavi poslovima terorizma, ilegalnim prebacivanjem imigranata, krijumčarenjem i preprodajom oružja, kradenih automobila, organizovanom prostitucijom, „pranjem novca“ – preko sopstvenih i legalnih banaka.

Nigerijska mafija je veoma bitna.
VRSTE KRIMINALNE AKTIVNOSTI Kriminalne delatnosti se najčešće svrstavaju u delikte ilegalne trgovine: organizovanu prostituciju i kocku i reket, pranje novca i ostale oblike.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->