P. 1
47PBAB-87

47PBAB-87

|Views: 473|Likes:
Published by Jason Barton

More info:

Published by: Jason Barton on Oct 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/26/2013

pdf

text

original

PRILOG 1.

1 PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA BETON I ARMlRANI BETON
I ()PSTE ODREDBE
( '\1111. pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri pro1,ldov<lnju, izvodenju i odrsavanju konstrukcija i elemenata od betona i armiranog
l ...
t1llliL.

( •.ir,·dbe ovog pravilnika prirnenjuju 1... 1... 1I<l za hidrotehnicke koustrukcije. 1111" .lrukcije propisano.

sc i na spccijalnc vrste betona i konstrukcija, bctona za kolovozne konstrukcije i slicno, ako

( l.ir!'dbe ovog pravilnika ne odnose se na konstrukcije i clemente od betona i arrni1.'II0)!; betona koji su u eksploataciji izlozeni temperaturi visoj od 120°C, na kon«t.rnkcije i clemente sa krutim celicnim profilima, kao i na konstrukcije i elemente ,,,I lakog betona. ';I~',11r11ost stabilnost elemenat.a i konstrukcija od betona u celini moze se utvrditi i i II .. OSIiOVU teorijskih iii eksperimentalnih dokaz.a, zasnovanih na naucnirn dostignu• III1;L, ako se time obez beduje siguruost utvrdena ovim pravilnikom.

:l

:,
,I

['r ojcktna dokumentacija za elemente ikonstrukcije od betona i arrniranog betona '11,)ra da sadrzi: tehnicki izvestaj, staticki proracun, planove za izvodenje, tehnicke uslove za izvodenje radova sa postupkom oeene i kontrole kvaliteta i projekat osru.u.rnnja i odrzavanja.
I..."Ioiene konstrukcije, projektna dokumentacija ·""Irzi projekat skele, a za montaine konstrukcije

iz stava 1. ovog clana mora da - projekat montaze. od betona i armiranog

I', ,. spravljanja i ugradivanja betona II elemente i konstrukcije I...lolla mora se izraditi projekat be tona.

;,
"I",. uavedene oznake, u smislu ovog pravilnika , imaju sledece znacenje: II V,·lika slova latinicorn
.\1

kao oznake

J'

ruornent savijanja transverzalna sila

3

N - norrnalna S - uticaj

sila

E - modul elasticnosti MB - marka bet ona C - celik A - povrsina preseka o - obim poprecnog presek a D - precnik B - beton J - moment inercije 2) Mala slova latinicom kao oznake

Ii - mehanicki

armiranja koeficijent arrniranja a - norrnalni napon; standardna devijacija T - smicuci napon V - Poasonov 'koeficijent X - koeficijent starenja

fL - koeficijent

4) Slova kao indeksi

T - oznaka za uticaj torzije; oznaka za uticaj od temperature
a - oznaka za arrnaturu b - oznaka za beton 9 - oznaka za stalno opterecenje i - izvijanje, idealni (npr. Abi - idealni betonski presek) k - oznaka za kocku Z - oznaka za uzorak ispitan na zatez anje S - oznaka za skupljanje t - oznaka za vreme, oznaka z a tecenje betona v - oznaka za granicu tecenja (r azvlacenja] celika pri zat.ezanju q - oznaka za granicu tecenja (gujecenja] celika pri pritisku U - oznaka za granicni uticaj (na primer Mu, Nu)

a - odstojanje tezista zategnute armature od ivice preseka a' - odstojanje tezista pritisnute armature od ivice preseka ao - najrnanji zastit.ni sloj betona do armature b - manja strana pravougaonog preseka d' - ukupna visina prescka, debljina ploc.e e - ekscentricitet, oznaka za elast.icnu defor macij u eu - razrnak uzengija I - cvrstoca . lak - karakteristicna cvrstoca celika pri kidanju /bk - karakterist.icna cvrstoca betona pri pritisku /bz - cvrstoca betona pri z at.ez anju IB - r acunska c v rst.ooa betona !k - cvrstoca kocke /be - cvrstoca cilinclra 9 - st.alno opterecenje h - staticka v isina preseka i - poluprecnik inercije

II MATERIJALI
1. AG.REGAT (GRANULAT)

6
Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji ispunjava uslove kvaliteta propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B. B3.100 i JUS B.B2.010. Projektorn betona moze se predvideti upotreba agregata, 1. ovog clana, mora da ispunjava i posebne uslove. Prirodni, neseparisani agregat moze se upot.rebiti najvise MB 15, za ispune , slojeve izravnanja i sl. prema koji osim uslova iz stava beton, do

t - duzina t, - duzina
Sn V-

izvijanja
opt.erecenje

p - korisno podeljeno

proceujena stan dar dna devijacija deforlI1acija-ugib z - krak unutrasnjih sila X - odstojanje neutralne linije od krajnje 3) Grcka slova kao oznake
Q

sarno za nearnnram

pritisnute

ivice preseka

7
Granulometrijski sast.av mesavine obradljivost i zbijenost bctona. agregata mora bit.i takav da osigurava dovoljnu

ugao, koeficijent termicke dilatacije - parcijalni koeficijent sigllrnosti 6 - izduzenje pri kidanju £ - dilatacija Ca - dilatacija celika Cb - clilatacija betona Ai - vitkost
_

"[u i

8
Granulometrijski sastav mesavine agregata utvrduje se ispitivanjem propisanih uslova kvaliteta, nacina i uslova transporta i ugradivanja i od drugih cinilaca koji mogu uticati na kvalit.et betona. i zavisi od bet.ona, kao

Granulometrijski sastav mesa vine agregata utvrden na nacin iz stava 1. ovog dana ne sme se rnenjati bez odgovarajucih dopunskih ispitivanja.

4

5

9
Izuzetno, granulometrijski sastav mesavine agregata moze se odabrati prema propisima 0 jugoslovenskom standardu JUS U.M 1.057 i upotrebiti za beton kategorije B.l bez prethodnih ispitivanja, s tim da najkrupnija frakcija agregata bude velicine od 16 do 32 mm.

4. DODAeI BETONU

14
~a spravljanje betona upotrebljavaju se dodaei betonu koji ispunjavaju hteta prema propisirna 0 jugoslovenskom standardu JUS U.Ml.035.

uslove kva-

10
Velicina najveceg zrna agregata ne sme biti veca od jedne cetvrtine najmanje dimenzije preseka betonskog elementa (kod ploca - od jedne trecine debljine ploce ), niti veca od 1,25 najmanjeg cistog horizontalnog razmaka profila armature.

15
Pre spravljanja betona sa upotrebom dodatak betonu odgovara projektovanoj goslovenskom st.ndardu JUS U.Ml.037. dodataka betonu mora se proveriti betonskoj mesavini, prerna propisu da Ii 0 ju-

2. CEMENT
Za spr avljanje betona upotrebljava se cement dene propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS B.C1.013 i JUS B.Cl.014.

5. BETON
a)

11

KLASIFIKACIJA

BETONA

koji ispunjava uslove kvaliteta utvrJUS B.C1.009, JUS B.Cl.O 11,

16
Kv~litet betona odreduje se projektom konstrukeije, na osnovu tehnickih za izvodenje betonskih radova, kao i uslova za tu konstrukeiju i elemente eksploatacije. uslova u toku

U projektu konstrukcije od betona i arrniranog betona moze se predvideti upotreba specijalnog cementa koji, osim uslova iz stava 1. ovog dana, mora ispunjavati i uslove predvidene projektom konstrukcije. Portland-cement, sa dodatkom prirodnog pucolana vecirn od 15%, moze se upotrebiti samo za izvodenje konstrukcije, odnosno delova konstrukcija od betona i armiranog betona koje su stalno u vodi iii u tlu. Izuzetno, t.aj cement se moze upotrebiti i za druge konstrukcije od betona i armiranog betona ako se prethodnim ispitivanjern betona dokaze da takav beton ispunjava uslove kvaliteta pripisane ovim pravilnikom.

Projektom konstrukeije od armiranog i nearmiranog betona, zavisno od st.atickih eksploataeionih, tehnoloskih i drugih uslova, odreduju se potrebna marka betona (MB) i druga svojstva bet.ona koja uslovljavaju trajnost konstrukeije.
_u_ projektnoj d~kumentaciji mora se nazriaciti klasa betona (za datu konstrukeiju ili elemenat) koja o.buhvata. iii sarno rnarku betona (MB) iii marku betona (MB) druga svojstva bet.ona propisana u clanu 19. ovog pravilnika.

i

Vrsta betona, sastava.

prema

odredbama

ovog pravilnika,

jeste

beton jedne

klase ali drugog

3. VODA

17
uslove utvrdene propisom i Cvrstoca betona pri pritisku ispituje se, prema propisima 0 jugoslovenskim standardima JUS U.M1.005 i JUS U.M1.020, na koekama ivice 20 em koje su cuvane u vodi iii u najmanje 95%-noj relativnoj vlazi, pri temperaturi 20±30C. Karakteristicna cvrst.oca pri pritiskuje vrcdnost 10% svih cvrstoca pri pritisku ispitanog betona Marka beto.na. (MB) jeste normira.na cvrst.oca na karakteristicnoj cvrst oci pri starosti bctona ispod koje se rnoze ocekivati (10%-lIi fraktil). pri pritisku u MPa, od 28 dana. cvrstoca najvise

12
Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava o jugoslovenskom standardu JUS U .M1.058. Izuzetno od odredbe bez dokaza 0 njenoj Morska
cije.

stava I. ovog clana, obicna voda za pice moze se upotrebiti podobnosti za spravljanje betona. samo za spravljanje betona za nearmirane konstruk-

voda se srne upotrebiti

koja se zasniva betona pr i pri-

13
Upotr ebljivost vode za spravljanje nearmiranog betona moze se proveriti uporednim ispitivanjem vremena vezivanja i cvrstoce pri pritisku na uzorcima pripremljenim sa odgovarajucom vodom i destilisanom vodorn, pri cernu razlikc pocetka iii zavrsetka vez ivanja ne smcju bit.i vece od 30 min, a razlike cvrstoce pri pritisku ne smeju biti upre od 10%.

~ proje~tu konstrukeije moze se odrediti karakteristicna tisku , PrJ starosti koja je veca iii manja od 28 dana.

18
Za konstrukeije i elernente od betona 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60. Za armirani beton ne sme se upotrebiti upotrebljavaju marka betona se rnarke betona niza od MB 15. (MB) 10 15 ' ,

7

Konzistencija betona moze se meriti pomocu:

19 Svojstva
_ _ _ _

koja mora imati beton u posebnim uslovima sredine ispituju se i oeenjuju prema sledecim propisima 0 jugoslovenskim standardima: vodonepropustljivost - prema JUS U .Ml.015; otpornost na habanje - prema JUS B.BS.015; otpornost na mraz - prema JUS U.Ml.016; otpornost na mraz i soli - prema JUS.U.Ml.055.

prema standardu JUS.U.MS.054; - sleganja, prema standardu JUS U.MS.050; - r asprostiranja, prerna standardu JUS U.MS.052· - sleganja vibriranjern, prema standardu JUS U .MS.056.
- Vebe-aparata,

Mere konzistencije sveze betonske mase date su u tabeli 2. Tabela 2. Mere konzisteneije Opis (granice) konzisteneije Kruta Slabo plasticna Plasticna Teena (iitka) VEBE (u stepenirna) vise od 11 5 - 10 2-4 manje od I
sveze

betonske mase

20

Cvrstoca betona pri pritisku moze se ispitati i ua probnim telima drugih dimenzija i oblika koja se razlikuju od kocke ivica 20 em, i ona se prer acunava prema tabeli 1 na evrstocu koeke ivice 20 em. Tabela 1. Odnosi cvrstoce pri pritisku normne kocke ivice 20 cm i betonskih tela drugih dimenzija i oblika Odnos evrstoce pri priDimenzije ispitivanog Oblik ispitivanog tela tisku koeke ivica 20 em i tela (u em) ispitivanog tela 0,90 10 . 10 . 10 Kocka 0,95 15· 15 . 15 1,00 20·20·20 1,OS 30·30·30 1,17 10·20 Valjak 1,20 15·30 1,26 20·40 1,02 10·10 1,05 15· 15 1,10 20·20

Mere konzisteneije Sleganje RasprosMera sleganja (u em) tiranje (u em) vibriranjern vise od 1,25 0 do 40 2-5 I,ll 1,24 6 - 10 40 - 50 1,04 - I,XO 11 - IS 50 - 65 do 1,03

b) SASTAV

BETONA

23
U pro~e~tu ~etona, kolicina sastojaka betonske mesavine (agregat, cement, voda i dodaci] lzrae.unava se u masama i apsolutnim zapreminarna, a konacni sastav betona - u kilograrnima.

24
Konzis~encija betona odabira se tako da se raspolozivirn sredstvima za ugradiv . db bii . anje omogueava_ 0 ro Z ijanje betona, sto lakse ugradivanje bez pojave segregaeije i dobra zavrsna obrada povrsme.

21

Betoni se svrstavaju

u dye kategorije:

_ betoni prve kategorije (B.I) mogu se spravljati bez prethodnih ispitivanja, stirn sto se mora upotrebiti kolicina cementa propisana clanom 26. ovog pravilnika Betoni prve kategorije (HI) srneju biti MB 10, 15, 20 i 25 i mogu se ugradivati sarno na gradilistu na kome se spravljaju; _ betoni druge kategorije (B.Il) su MB 30 i vise, kao i be toni sa posebnim svojstvime i transportovani betoni svih marki. Betoni iznad MB 60 su speeijalni betoni, koji se mogu upotrebiti sarno u posebne svrhe. Betoni druge kategorije (B.Il) spravljaju se na OSIIOVU prethodnih ispitivanja U skladu sa clanorn 28. ovog pravilnika. svezeg betona izrazavaju se njegovom obradljivoscu. Konzistencija betona je mera obradljivosti, a razlikuje se kruta, slabo plasticna, plasticna i teen a [zitka).

Usvojeni sastav betona moze se menjati sarno na osnovu statisticki dataka kontrolnih ispitivanja betona.

25

obradenih

po-

Beton B.I

26
Najmanja kolicina cementa klase 35 za betone kategorije B .I svih k onzis t en cij a osirn . .. . _.tk ik .. 1 Zl e, s naj ruprujom frakcijorn 16 do 32 mrn ne sme biti manja od k li_. d t tabeli 3. ,. 0 icme aeu

22 Svojstva

9 8

Tabela 3. Najmanja

koliCina cementa klase 35 za betone B.l

Tabela 4. Vrednosti rezultata prethodnih vana svojstva betona Srednja cvrst.oca pri pritisku Vodonepropustlj iyost Habanje Otpornost na mraz Otpornost na mraz i soli Otpornost na hemijske agresije

ispitivanja

u odnosu na projekto-

MB Najmanja kolicina cementa klase 35 za betone B.I (u kg/m3) 220 10 260 15 300 20 350 25 Za cement klase 45 kolicina cementa data u tabeli 3 moze sc smanjiti za 10%, a za cement klase 25 data kolicina cementa mora se poveca.tt za 10%. Kolicina cementa, u odnosu na kolicine cementa navedene u tabeli 3, mora se povecati za: _ 10% _ ako je najkrupnija frakcija 8 do 16 mm u mesavini; _ 20% - ako je najkrupnija frakcija 4 do 8 mm u mesavini; _ 10% - ako se ugraduje beton tecne (zitke) konzistencije.

h:m > MBp,. + 8,0 (u MPa) Vrnin > Vpr + 2
Hmax Mmin MSmin OK~in

<

>

+ 50 cikl. > M s; + 5 cikl. > Ox :
Mpr

n;

30
Ukupna kolicin.a ceme~lta i zrna agregata manjih od 0,25 mm za bet on kategorije B.1I ne moze biti manja od vrednosti prikazanih u tabeli 5.
.Tabela 5. Kolicina cementa i zrua agregata rnanjih od 0 ,25 rnm Najveca frakcija agregata Najmanja ukupna kolicina cementa i cestica (u mm) manjih od 0,25 mm II kg/m3 betona 4-8 500 8 - 16 425 16 - a2 350 32 - 63 300

27

Za sastav betona kategorije B.l moze se primeniti i postupak betona kategorije B.II odreden u clanu 29. ovog pravilnika.

odredivanja

sastava

31
Beton B.Il Ako_je beton izlozen delo:anju agresivne sredine radi osiguranja trajnosti u takvim sredinama, pn utvrdivauju sastava betona, kao i pri njegovom ugradivanju i negovanju , mor aj u se preduz.eti odgovarajuce mere.

28

Sastav betona kategorije R.ll odreduje se na osnovu prethodnih ispitivanja svezeg i ocvrslog betona spravljenog od predvidenih materijala za predvidene uslove gradenja i namenu konstrukcije. Za prethodna ispitivanja mogu se pripremiti mesavine u laboratoriji iii u fabrici betona. Ako su prethodna ispitivanja obavljena u laboratoriji, odabrani sastav mesavine mora se ponovo ispitati u fabrici betona.

32
Bet~ni izlozeni delovanju rnraza iii mraza i soli moraju se stititi aeriranjem. uvucenog vazduha mora odgovarati vrednostima navedenim u tabeli 6. Tabela 6. Kolicina uvucenog vazduha Najveca frakcija agregata (u mm) Sadrzaj pora (u %) 2- 3 32 63 3-5 16 - 32 5-7 8 - 16 7 - 10 4 -8 Kolicina uvucenog vazduha ispituje se prerna jugoslovenskom standardu .JUS U.M1.031. Kolicina

29

Kriterijumi za izbor sastava betona utvrduju se postupcima tehnicke statistike, odredivanjem gornje i donje granice karakteristicnih vrednosti projektovanih svojstava svezeg i ocvrslog betona. Pri tom treba uzeti u obzir rasipanje rezultata ispitivanja u proizvodnji. Ako se ne raspolaie statistickirn podacima rasipanja rezultata u proizvoduji, vrednosti rezu\tata prethodnih ispitivanja zahtevanih svojstava mor aju se, u odnosu na projektovana svojst va, nalaziti u granicama navedenim u tabeli 4.

11

10

035. proizvodac betona duzan je da pregleda rnaterijal i da evidentira dokumentaciju 0 prijemu materijala. sast. saglasno uslovima projekta konstrukcije.05S.M1. 34 Kontrola kvaliteta sastoji se od kontrole i projekta proizvodnje i kontrole saglasnosti . Ispitivanje se obavlja premajugoslovenskim U.uje proizvodac.036. od uslova pripremanja i ugradivanja betona I od predvidenog trajanja betonskih radova. u odnosu na kolicinu cementa. betona 0 sme biti veta od 0.Ml. prema propisu 0 jugoslovenskom s tim da se u projektu konstrukcije prirnopredaje objekta. u smislu clana 22. V~hCl~a partije zav~sl od ukupne kolicine bet one iste vrste. Sadrzaj prasinastih i glinovitih prema propisu 0 virna projekta konstrukcije betona. transportnih i siri kategorije B. cuva sest meseci. 40 Konzistenciju svezeg betona svake vrste betona proizvodac ispituje proizvodnje betona. Broj uzoraka koji se odnosi na Je IIU par IJU Ako se ispitivanjem utvrdi da cement ne ispunjava zahteve kvaliteta lZ ovog clana.l~ne ele~ mente iIi u vise razlicitih konstruktivmh elemenata na objektu .I obavezna je kontrola saglasnosti mestu ugradivanja i kontrola najmanje kolicine cementa Za beton Uzorci za ispit ivanje frakcija oper acija.Ml. odnosno pro~ramom kontrole be_tona.lna kolicinu be.029. cestica agregata betona ispituje se najmanje jedanjugoslovenskom standardu JUS B.Il obavezna kvaliteta je kontrola porizvodnje saglas- nosti sa uslovima na mestu ugradivanja.v) KONTROLA PROIZVODNJE BETONA 33 Ukupna kolicina hlor-jona 1I armiranom betonu.av agregata betona ispituje se najmanje jugoslovenskom standardu JUS B. JUS 39 ispit. moze se obaviti na najvise 250 cementa iste klase negovanja dopremljenog. prema propisu 0 jugoslovenskom JUS U. Dodaci betonu ispituju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U.051I JUS U.B8. Rezultati ispitivanja sastojaka betona evidentiraju se u dokumentaciji 0 ispitivanju.Cl. Kontrolom kvaliteta betona.037 za svaku sariu prilikom dopremanja dodataka betonu na gradiliste ili ako je vreme odleeavanja dod at aka betonu na gradilistu duze od sest meseci. Jedno ispitivanje bljenog cementa.M 1.88.Ml. Kolicina hlor-jona u betonu sastoji se od zbira vodi.Il .C8. jedanput nedeljno.020.rukcije. prover ava se da Ii su za odredenu partiju betona postignuta projektom proplsana marka betona i druga zahtevana svojstva. Programom ispitivanja frakcija agregata obim ispitivanja agregata betona. mora da odvoji pose ban uzorak cementa i da satndardu JUS B. .odlucuje da li. Standardna konzistencija.ona ne sme biti veci od 30.se tao part ija betona prrma ili odbija po prethodno usvojenom kriterijumu za preuzimanje Pri ispitivanju cementa proizvodac ga. VeliCina partije betona i broj slucajnih uzoraka uzetih u toj part~i odreduju se rt.do vremena predaje ?eto~a izvodai izvod ac betonskih radova ~ od vremena preuzirnanja betona ugradenog betona.052. pri izradi betonskih ispitivanje svojstava ocvrslog betona. ne 38 I'rilikom vizuelno Sastojke prijema svake posiljke sastojaka za beton. a odnosi se n~ betone ugradene u iste ~~nstr~kt.p~oizve~enog u fabrici betona cija proizvodnja zadovoljava uslove ut~rdene u propisima 0 jugoslo~ venskim standardima JUS U. agregata betona uzimaju se po zavrsetku Za beton kategorije B.020 iii najmanje jedanput u toku radne smene.B8. pn cemu jedna par j ne sme da se odnosi na period proizvodnje betona duzi od mesec dana. od pro~isane uce~talostl UZl~anja uzoraka. konzistencija dodatno ispitivati na mestu ugradivanja betona.023.039 i JUS U.M1. hlor-jona u cementu. ovog pravilnika.050.012.ava cementa na posebnom uzorku. Uzorci cementa se ispituju prilikom svake dnevne vrste iii ako je cement odlezao vise od tri meseca. ispituju se prerna propisu 0 mogu se predvideti veca ucestalost 36 pocet ak i kraj jugoslovenskom vezi vanja i stalnost zapremine standardu JUS B.iia jektom konst. moze predvideti cuvanje uzorka cementa do Partija betona je koliCina iste klase i vrste bet on a koja se priprema i ugraduje pod jednakirn uslovima.Ml. ton a ugradenog u elemente objekta u odredenom periodu. svezeg na pocetku tela za standardu moze se betona 13 12 . Ako je to odredeno programom ispitivanja. betona i kontrola na betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno i prilikom prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS B. svake 35 Vlaznost agregata uocljive promene. Poole tog~ se.4%. odnosno upotre- Proizvodac mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B. JUS U. sa 1 liS 0- Granulometrijski prema propisu put nedeljno. dodacima i standardlma JUS B. upotreba takvog cementa se obustavlja i vrsi se potpuno ispitivanje svih flzickornehanickih i hemijskih svojst.~l.d ti bet.CS. sa uslovima kvaliteta odredene u tabeli 3. isporuke t cementa iIi Kontrolu proizvodnje cu betonskih radova do zavrsetka vrse: proizvodae betona .

032. X 2.M1. rneriti i evidentirati po istom postupku kao u fabrici betona. od n rezuitata: mn XI 30. je: = 4 . ispitivanja OSIlOVll od n rezuitata na (MPa). u MPa. 3 ' Sn. k d se racuna sa proce'a 2: M B + 1. temperatura svezeg betona ispituje se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U.II proizvodac ispituje cvrstocu pri pritisku na uzorku koji se uzima za svaku vrstu hetona. O. .ivanja odredeno. 217. devijacijom s.icaje sredine proizvodac obavlja na nacin odreden projektom he tona i prema odgovarajucim propisima 0 jllgoslovenskim standar dima. ispit ivanja srcdiua \I uzima se iz iste mesavine.'_ MPa proizvodi u kolicini vecoj od 1000 m 3 moze se izvrsiti Za svaku vrstu betona koja se u vreme ocenjivanja 1000 m3 vrsi se najmanje 10 ispitivanja. odnosno na mestu ugradivanja betona izvodac betonskih radova mora evident irati podatke karakteristicnih svojstava betona i vreme trajanja transport-a.vaj kriterijum prirnenjujse na partije sa 15 _< 11 njenorn st andard non . kada je poznata standardna devijacija 17 odredena r alllJlm isniti IvanJI'" " . habanja i otpornosti na stetne ut.ata (najmanje no 2: 30): m. : _. x)' 3. ' . Rezultati ispitivanja cvrstoce pri pritisku betona goslovenskom standardu JUS U.n uzastopna rezult a t a ISpliti ' . " . uzorci za ispitivanje betona uzimaju se na svakih 100 m3. Knterijum 2 kl 2: MB + kl 2: I\1B _ kz.. gde je : 43 Uzorke betona za kontrolu proizvodnje uzima proizvodac u fabrici betona. odnosno na svakih U partiji 150 mesavina. uajrnauje jednim ispit ivanjern u jednoj smeni. XI se prema 2: M B + 1.1I par tij I od n rez ul tata. ispituje se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U. ". Uzorak svezeg betona od koga se izraduju sva probna tela potrebna za ispitivanja cvrstoce i drugih svojstava betona \1 B 11 IUn - 2: MB _ 4 (MPa). vr d .melljuje se na vece partije iste vrste bet on a. Partije Cine grupe od tri uzastopna rezultata ispit. 2: M13 -. m3 . Xl.Ml. ISPI Ivane cvrstoce (MPa) od n rezu ltata: e nos I sva 'e pOjeclin€ cvrstoo.051. i to svaki dan kad se beton proizvodi iii na svakih 50 m3 proizvedenog betona. rnarka betona.. 42 Ispitivanje vodonepropustljivosti. u MPa.ick« jednoj partiji. standardna devijacija odredcna vrste betona (nu 2: 30) velikog broja Konzistenciju dopremljenog be tona koja mora odgovarati konzistenciji odredenoj projektom treba kontrolisati vizuelno. sa brojem rezultata _ 11 ::.ivanj a (Xl . gde kl = k2 = 3 ~1Pa 1Il3 ~riterijum primenjuje se ako se raspolaie sa n ~ 15 rezultata ispitivanja cvrstoce na 3.t' k os. I k-. broj rezultata ar iuuet.e betona na osnovu rezultata ispitivanja.i . odnosno na svakih 75 mesavina. a prilikom be touiranja u posebnim uslovima.arit met.)2 I 15 .za vrerne u h 0d avanja proizvodnje. g) 17= Sn - procenjena standardna devijacija ad n rezultata S 1/ _ ispitivanja OCENA POSTIGNUTE MARKE BETONA ocenjuje se odvojeno. betona koja se u vreme ocenjivanja najvise 30 ispitivanja.. od ju- 70v~ kriterijum ~ri. s tim da se uzima slucaj koji daje veci broj uzoraka.Ako je projektom konstrukcije iii programom ispit. ' . Ako je kolicina proizvedenog betona u vreme ocenjivanja cvrstoce pri pritisku veca od 2000 m3. otpornosti na dejstvo mraza.najmanja vred nost od t n uzastopna rezuitata ispitivanja. PO PARTIJAMA . ranijih ispiti ia ist ivanja IS e 44 17 - Na mestu praznjenja iz transportnih sredstava. najmanJavredn t js it. 30. e J '\'(m ~ n_ 1 H _ £. 6 i sa vise uzastopno uzetih uzoraka.icka sredma od t.I' ISpl ma IZ veceg )I'OJa rez ult. kolicina pora u aeriranom svezem betonu svake vrste betona. prcma jednorn od navedenih kriterijuma: Kriterijum ?vaj 1 u skladu sa programom kontrole ' 41 U proizvodnji betona kategorije B. ' . _ 2 I\1Pa . Kriterij lllll 3 ::. proizvodi ocenjuju u kolicini manjoj propisu 0 J:I za uhodanu proizvodnju. 46 Ocena marke betona (MB) vrsi se po partijama.4 (MPa). IvanJa.Ml. 45 14 Kvalitet svake vrst. XIJ: _ . .031.

mogu biti betona _ jedan uzorak od svake isporucene kolicine betona za konstruktivne su znacajni za sigurnost konstrukcije i u koje se ugraduju samo betona. rezultati ispit. JUS U Ml 010 JaUI1JSu re uje se prerna propisuna 0 . ksii I pn a slJa nom betona pri aksi- Z. • U. mora naknadni dokaz 0 kyalitetu betona. Broj uzoraka za ispitivanje cvrstoce betona pri pritisku odreduje se prema uslovima.M1.~spolaze rezultatima ispitivanja betona.najrnanje tri uzorka za jednu betona.: U MPa. 162111 = 0. 52 S~aticki rnodul elasticnosti betona pri jednoaksijalnom pritisku kad J' e t d videno projekt k t kcii ' 0 pre . za ez anju «mst: se vreduost 0.oua pri zatez anju savijanjsm Ibz' ja Inom zatez anju Ib" koriste se vrednosti date izrazorn I ' cvrstoce Ibl.J>. .oce 16k i t.r.vrednosti nosti datih U Labell 7. . I om ons ru 'CIJe.025.Ml. BETONA PRI PRITISKU U TOKU VREMENA se uporednim ispiti- Ako se ne raspolazo rezultatima ispitivanja iz stava 1. elemente koji manje kolicine .ivauja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugradivanja ako je projektom betona to predvideno. (J' Partija betona se prihvata ako je ispunjen prethodno izabran kriterijum iz dana 46.M1. a cuvaju se i pripremaju prema propisu 0 jugoslovenskom st. d) PROMENE CVRSTOCE betona .4) vd . rezultata ispitivanja. e pn IS a v _. v) za beton kategorije B. na a e u 50 Porast .6 + G..7/blm' prslina ' za cvrstocu v .a odnos CVl'sto. -/.andarrlu JUS U .. ovog clana za napon iti k < 0 4/ .1 srednje vrednosti modula elasticnostj beto dt tabe li 8. . Tabela 7. prerna propisirna 0 jugos ovenskom standardu JUS U.d) OC'ENA SAGLASNOSTI SA PROPISANIM BETONA NA MESTU UGRA£lIVANJA USLOVIMA KVALITETA e) CVRSTOCE BETONA PRJ ZATEZANJU betona pri zatez ' dd' . pri zatezanju ± 30o/r 0 vre d- b) za beton spravljen iskljucivo za potrebe objekta. _ 1z b gde je d . jugoslovenskim 47 51 Cvrstoca dardirna 0 Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisauirn uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugradivanja prema programu kontrole. Vreduosti u tabeli 7 odgovaraju izrazu gde je betona na 150 mesavina partiju betona. vanjern na uzorcuna..0G5.ce bet.I koji se proizvodi u pogonu za proizvodnju samo te kategorije betona mora se uzeti broj uzoraka dvostruko vcci od broj a navedenog u Pri cdredivanju gl'anicnog st. z a srednju vrednost cvrstoce betona prr aksijalnorn zatezanj u Ib2m mogu se uzeti vrednosti date u tabeli 7. mogu se USVOJIt.022. propisorn a) za beton dopremljen iz fabrike betona koji zadovoljava ojugoslovenskom standardu .051. .MIOlll JUS U. . Posebna svojst. a prerua prijerna se tr azrt: DEFORMACIJE BETONA PRI KRATKOTRAJNIM DEJSTVIMA betona 17. Vari~acij~ stvaruih . cvrst.' bk.anja pojave . cvrstoce pri pritisku u toku vremena utvrduje 16 17 .ozriaka za douju (0' . . Ako taj kriterijum nije zadovoljen . ovog pravilnika.t .v a Letona ciju odredeno projektom Cvrstoca odredbi pri pritisku dana ispituju se i ocenjuju akoje konstrukcije iii programom utvrduje se na osnovu to za odgovarajucu konstrukz) kontrole. 25{if:. odnosno gradilista.Ml.051: _ za svaku vrstu betona _ jedan uzorak u proseku najmanje jedan uslove utvrdene uzorak za svaki dan betoniranja iii 100 m 3 na objektu.JUS U..M1. 1 tacki a) ovog clana 49 presek a elementa u m: granicu vazenja izraza.I '.. . stan- 48 ito: Ukoliko s~ ne r. a pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prerna propisu 0 jugoslovenskom st andardu . odreduje se eksperirnentalno.)US U. ovog praviluika.visina poprecnog -/.

2. za clemente i konstrukcije koje se nal aze u sredini priblizno stalne vlaznosti i temperature.03 90 0.ona II vremenu t posle prestanka negovanja betona [najmanje prvih sedam dana) f." .16 0. u zavisnosti od dimenzija poprecnog preseka clcmcut.a i relativne vlaznosti srecline..MI. prema uslovima projekta konstrukcij«.30 0. .23 0. starosti hetona. odre dena prema clauu 22. nearmirani beton koji se odrzava u vlaznorn stanju najmanje prvl1 ispiuvanjcrn. o . . vrednost Poasonovog koefielJenta lib 0. korist. usvaja se .0 II. Konacne vrednost i sk upljanja betona date u tabeli 9 odnose se na betone slabo plast.ruk cije u zatvorenirn prostorima maze sc smatrati da se nalaze u sredini sa relativnom vlaznoscu 40% (veoma suva sredina). ·· .56 0. 00: '.avljenim iii ispit.Vrednosti t = 28 dana.08 < 10 40% > 40 < 10 70% I 20 > 40 20 0.(t)/f.i date u tabe li 10.iu vrr-dnosti ate u a c . 0.15 0. .d t b li 9 spravljene sa portland-cementom bez dodataka. '1 .. 54 Modul smicanja betona izracuu ava se prema .lh deformaelJa .15 0. za.it.28 0.10 0.30 0.90 0.38 0.povrsina poprecnog preseka betonskog elementa.63 19 . (too). u em.34 0.15 365 0.73 0.10 0 -- (u %) Srednja debljina preseka element a dm (u em) Zavisnost skupljanja betona od vrernena Vrerne t posle prestanka negovanja £.oo (%0) preseka clementa dm (u em) Relativna vlaznost sredine (u %) u vodi 40% 70% 90% < 10 20 > 40 18 0.10 0.amm vredn. gde je fbk uMPa.uGPa. di d ibli 293 oK (20°C) mogu se . .oru smatra se da su u sredini sa relativnom vlaznosti 70% (srednje vlazna sredina).85 0. zitka.cije betona cq' usvaja .027.05 0. aEb .23 0.20 0.40 0.enr ije. izrazu 55 Za koeficijent terrnicke dilata.SKUPLJANJE I z ) DEFORMACIJE TECENJE ~~isnost J BETONA ZAVISNE BETONA 10.95 0.12 0. • • Relativna vlaznost sredine 57 .' .40 0. 0 .42 0. Vrednosti skupljanja treba povecati za 15% kad je konz isteucija sveze betonske mase.30 0.a.isku lbdt) za 0 govaraJuce . og betona T a bela 9 Konacne vrednosti skup Ijanja nearrrur an skupljanje I Konacne vrednosti Srednja debljina nearmiranog betona f. poprecnog prescka elementa u dodiru sa vazduhom.83 0. Za konstrukcije neposredno iz. 25\//bk + 10. za betone sedam dana i prt temperatufl sre me 0 pri izno . OD VREMENA .35 3 god.45 0. modula elasticnosti betona datil atih u ta b e rI 8 0 dgovaraju starosti betona Srednja debljina prese ka elernenta odredena je izrazom a odredene su izrezom Eb = 9.nad vodene povrsine.obim Ab . _ (t ) za vrerne too nisu odredene Ako konacne vrednostl sk upljanja betona £'00 .05 28 0. (t) i konacnih vrednosti skupljanja f. Tabela == 10-:'.20 0. = Za clemente i konst. m is tog izraza s pretpost.18 0. karakteris'-' .T ' d 28 dana moze se odrediti Modul elasticnosti betona st. gde je: . ovog pravilnika.50 0.48 0." betona ne moze zanemariti. u cm ' . odnosno smanjiti za lfi% kad je konzistencija sveze betonske rnase krur.58 0.07 0.08 0.e . 53 U slucajevirna kad se uticaj poprec~. .' .arosti manje I I v~ee. ticne cvrstoce betona pfl prit. prcma standardirna JUS UM1029 i JUS U. mogu se korist. sto se za znacajne konstrukcije mora potvrditi merenjem.(too) betona (danij'godine] 7 14 0.' .88 0.ostlma k onscenje ~ .i vreclnost.60 0. Zavisnost skupljanja betona od vremena skupljanja i tccenja be ton a od vremena i kouacne vrcdnosti slkupljaknja I propisima 0 jugos ovens 'IIIl i tecenja betona odreduju se ekspemneflLa no. d I lasticnosti betona odredene ovim clanom koriste se pn zatezanJu Vre d nosti rno u a e betona.68 0. dzovarai . 58 se vrednost Za odnose sk uplj anja bct. . Za nezast iceue elemcnte i za clemente i konstrukcije u slobodnorn prost.13 0.icne i plasticne konzist.75 0. relativna vlaznost maze da dostigne 90% (veoma vlaz na sredina).

p(t.8 2.25 0.7 1.3 2.68 0.to). s.Ako konacne vrednosti koeficijenta tecenja betona <.poo <. to) od vremena t ad starosti betona u trenutku optereccnja t 0 Starost betona u trenutku Odnosi koeficijenta tecenja betona u opterecenja to (dani) trenutku vrernena t i konacne vrednosti ~oe~cijenta tecenja <. gde je: Sb(t. za nearmirani beton koji je odrz avan u vlaznorn stanju najmanje prvih sedam dana i pri temperaturi sredine od priblizno 293°K (20°C) mogu se koristiti vrednosti date u tabeli 11.3 3. to) TraJanJe opterecenja (t to) (dani/godine) I 7 14 28 90 365 3 god.80 61 ~: ~~~~~i.1 .1 1.p(t.6 1..4 3.8 0.8 pri pritisku prt za- I r Tabela 12.a i c pnras aja mcna mogu se sahirati. t~) u trenutku vremena t.9 1.6 1.5 1.7 1.73 0. vrcrncna t: O"b(to).2 1.0 0.38 0. to}/<.30 0.8 1. za elemente i konstrukcije koje se nalaze u sredini pribl izuo st.3 2.15 0.0 1.tal. nije eksperimentalno odredena. to) za vreme too nisu eksperimentaino odredene.9 1. u betonu.6 1. naponi u betonu u trenut. to.25 0.9 0.5 3.53-0. pri dejstvu konstantnog napona ad trenutka to.3 2.oua .9 0.anje ~ilatacije tecen!a betona u elementima i konstrukcijama pri naponiJ govalaJu eksploataclOl1lm opterecenjima.30 0.8 3. to) Eb(to) - .6 2.3 3.43 0.(t.7 4.10 0.4 2. Konacne vrednosti koefieijent.2 I Za koeficijente tecenja betona mogu se uzeti iste vrednosti tezanju. odnosno za.0 1.Ja 10 i u trenutku vremena koeficijent tec.to).p(t. 7 0. ~kupna dilatacija bctona u trenutku vremena I usled dejstva napona d trenutk~ to 1 uticaja dcformacij a nezavisnih od napona (skupljanje betona) U llltervalu vrernena (t .1 1.4 2. O"b(t) <.83 365 0.0 2.7 1.1 1.48 0. to) modul elasticnost.8 1. odnosno od starosti hetona u trenutku opterecenja (t .alne vlaznosti i temperature koriste se vrednosti date u tabeli 12.5 1. !: Odredbe clana 57.7 2.8 1.ku opterecen.p(too.6 4.2 1. napona u razlicitim trenucima vre- 6. st.0 2.1 0.poo Relativna vlaznost sredine (u %) 40% 70% 90% u vodi 4.85 28 do 90 0. ~ntcgr~lnog oblika veze napona i dilatacija.1 1. za proraclInavanje utc~eIlJa I skuplJanJa ~etona u elcmentlma i konstrukcijama rnoze se koristiti a gf ars a veza napona 1 dllatacija u betonu u ohliku: ~::sto.6 3.7 0.3 1.7 2.65 0.1 1. bet.0 1. treuu tk u optcrecenja 20 21 .p(t.1 2.5 i.5 1.enja. to) - 60 Ako zavisnost koefieijenta tecenja hetona <.23 0.a tecenja nearmiranog Starost betona u trenutku opterecenja to (dani/ godine) Srednja debljina preseka elementa dm (u em) ::::10 20 > 40 ~ 10 20 > 40 ::::10 20 > 40 ~ 10 20 > 40 S 10 20 > 40 S 10 20 > 40 betona 59 = 7 14 28 90 365 3 godine Konacne vrednosti koefieijenta tecenja nearmiranog betona <. hnearno su zavisne ad napona ° b) dilatacije tcccnja bctona lisl('. to) . to) od vremcna t.4 1.skupljanje betona u intervalu x(t.18 0.9 1. Zavisn~st koeficijenta tecenja hetona <.5 0. Tabeia 11.p(too.3 3.i hetona koeficijent starenja II (I .6 2. ovog pravilnika koje se odnose na skupljanje betona primenjuju se i na tecenje hetona. za srednje debljine presek a clemenata i relativne vlaznosti sredine.6 2. O"b < 4fbk koriste se osnovne pretpostavke hnearne teorije tecenj a betona: -'" a) dilatacije tecenja betona Sb<p(t.8 2.

()slovellsklill stillldi\l'cloill . ('clika k val itcta '2'10.un»: IIIIT2" Silst.1.llog cclika (ilIAR 500/5GO). 10 i 12 llllll. K. 1'1. ~.mJ2.1GO.cue glatke i orcbrc'll<' zICe . il( novuccnf' II ist .ep e nu koji odgovara cv rstoc: celika. r laua.et. 1'2.ak vi d a obezbe dc pot r ebu u sipki i bctonil u st. IS. 19.-b ar a mor aju biti t.O!J] . k' "1.o. 8.\-fi8U/"(J(J Jist! spccij .1l sc koristiti i drugi ohlici i vrst.uruat Zice i sipk.ipki.(.:W II() II1I11 (sl ika Ih) 22 2:1 .' . ('ije su OSOVillP Is ~Jld~lll. a korist. ('"Iib kl'lIZIIU['. .umaturc poprecnug I'r('s('\.. a 65 Rcbrast-a izraduj« zaklapaju (IL\) ud \lso\. 64 ar ruat.iluost cclika I adllt'zijll Zice i sipkc rebrastc . (S.'I("I .uluje zic('. Hi. Glatki Glatka obliku l. u « V(' PO( lIZI\(' .c rehrasLe . 12 i 14 111m (slika la) '2 Oblik . (1IISU_)IIp. a IllO ohli . 12 mm ) iii sipke (cjJ> 12 mm).a od bctoua.vr.MI. l Ii.Illr6(' . od nazi vu« povr siu« poprccllog preseka.roje koji oz prccn ik po duzu ih pet. ar mat.\ ur.Za.etonsk i cclik iSPOl'll<"tlj(' sc u pray ill I sipkalll<l. ye\i(illil i l\l('dll. pr(. 2~) :28. tolcr a nciu. it k orist c se u nazivnim prccuicuna od :).a.i mauja od :/7t. .UdllZllil IlwctusobllO Slika nglm('.Illrezasta . IL\-400j:)()O-1 S(' II pr"(llicillla imaju poprecn a rcbr a neprorncnljivog G.umat.- I'l'Il'Odll() tndog I pOl'r('i'lIa ("lib r(. II se oel glatkog celik. kvalit.I\II. VllCelll' Zlrf~ izracluj I orehr(.'.c za lli-armaturu dati su II t.l g u t v r d en i su JlI- :lice i si pk e mckoe.': . nilr.~ohlll dukt. 1l10g.r-t a (-"lib 240j.. Glatka obliku i)()V}'sina presck a zic(' i sip\.ur a (MAG i ~L\R) i Bi armatura (RiA) Osim celika iz stava 1 ovoi.llpdIIJalllerd.rpa.' rehrilste armaturc HA-'llJO/5002 imaju poprr-r n a rebr a promcnljivog poprcc'llog preseka u ohllkll :.)ll. S astop'(' () I I I' . a rnia .1 koja . su l'oprccllog prcscka. zice kvaliteta celika G80/800. (i.u ra (GA) iicc i sip ki . .l.bra.'). 20.ura (GA) 0<1 llwko['. 2. .' 1IIlilJII \. '2K.('~. 10.. lwt()II. 63 Slika I moze da bude manja od 4% od armature 66 (\IACT d()O/5(iO) Z.ZIC(' SU od ['..o['. mod I)110 upravrn '1I zava .. od liladno -' . IlIcclllsobno sp ojeue prcckarna. anuatur« S" loduzk u. 1><'I. .e c.. 8.ie i SC II u kot urov ima.urn Hi . :\2.htKe. 22.abcli 13 0 It·· " kl)lltrolckvalit('ta··· . 8. .. d n a ca va s. a korist « se II preenicillla oc\ G.c lipovi «('Iika koji se korist. sipkilllIa savijeuuu 1I 67 lli-armat.o\l'cdIIO). fi. I b[>OIU ( u t. visokovrcd nih priroduo tvrdih rebrastih celika (RA)..og ("lib k vaj i t et..('lIici i rastojalljil z ica .)I. 1'2..('.kovann arrnatura '" l' od hi i lice. z na (<I Illr('.IOO/50() II obliku rehl'ast.·. Zice I slpk.hl prd' 'c .oje Sf' od pravih .Zl(.:lIm izraduj« sc U ZilVarelll' .r ajnost konstrukcije i elernenat. :32 i :I(j IIUIl..unuu.(' lu t. (USO I II(d. 1")\TSille I. ok ru "vuceneaduo u]r. hladuo VIIC. .(' razlicite zic(' I .e.a 220j:140 izr. I)('t.· SIO\'II11il Hi I m n ar ava II( a IZI dZUI II (I<-s('\ IIII clcloVllllil Illilillletril oz A l.lvnog prccnika. or! Ilwko['.01l5ko['. od glatkog ('dib (CA). t urm.ehka ako sc ispitivanjem pretho duo doka:«: cia oni ispuuj avaju uslove predvidcne ovim pravilnikorn i da sc njihovom u potre hom olll'zlw(l11jP sig\ll'nost i t. '2'2.slovenskllllstandill'dolllJ\lS U.olls\.tvarene _. I'0lozaj r. 0 I . IU. Pov rsi ua uazivuog prd'nika IIl()~.S li. uobicajene starosti betona pn opt crecenju i istorije eksploatacionih opterecenja armiranobetonskih konstruk cija z a kon acnu vrednost kocficijenta starenja moze se uzeti: III CELIK ZA ARMIRANJE Za arruirauje konst. Ill.i dru TO ' " irem I .J.rukcija i cklllcuata od hetou" korist c sc zice (¢ ::. it koristi SI' II u az ivn u n prc(-lliCIIII<l od :).or! k vn li t. 1.

'" ~a ::l X ~ '" .5 95 7.5 2.llllilllje:W uzoraka ~ 'fl .. :i ~ ~ ~ I r2 ~ :.:w~_:J r: CLC ~~...0 95 8.E! N N ~ ~ 0 -e 8 8 i N ~~ <. 'u E g......75 1. 0 ~~ £i '" 0'2 .gll .. 6 8~ NN :?8 -N Z'6 ~i E- 8 N ~...6 6..ava propisallih za odp.1US U .25 1. . ~ .6:-:il ~g'8~~~ M .Tabela 13. '" ~ -q< '" ..i .~ } z: ~ •~~ g N' .u C betona propisorn i celika 0 odrc(tu. -. ~ '" .len uslov Il(JrInaIIlC raspodde.. .0 12.! ~ ~ E ..9 9. .0 5.l\'ati sve propisane 69 Prianjanje utvrden . ri\zvl.~ 1...(..in jugoSlovPIlSkolll st. ~R t: (5 ~.:.D 0 70 :lice iii sipke koje se nast avljaju zavariV<lnjelll lie smeju ua mr-stu var a imati losija mehanicke svojstva oel svojst..5 5.: .-= :2 ....0 95 3. mora hit.00 Precke Visina Razrnak (v) osovina (c) mm mm 3. '8 '" .c~ .at..:.J 0 ~ ~ ~ 0 cvrstoce celika pri zatezanju fak 0- 0: .~ 2.1(' ispull..J <. ao :a ~ ~ -e . o C • 0" .u Giii'8]~ ..!!.. 71 Karakteristicna ranje utvrduju cv rst.00 1.50 2.::-= . ~ . s a o· E v . C...~ 9 u o:. ..i_g-g S! .5 '" Zo l'! t .. c:..~.0 95 5.. <S <. s ~.5 3..istike..5 4..3 crrr' 0.. :l ..§ .icne ~~ I"I:IIU:.~ ~ "o . ~ g ~~ '.~ Poduznc zice Povrsina Precnik Unutrsnji (A) razrnak (e) (¢) TIP BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA BiA 31 36 40 56 69 80 89 98 113 mm 20 20 20 20 20 20 20 20 23 mm 3.1\11.:~~-g~ -E 0"": e ~~ ~g.~ c .0 8. 1) ·U se ispitivalljelll n<l. Mere Bi celika za armaturu BiA-680/800 -li Sirina ~.1 3. E~ 1 ~ .l(' St' u a gredicallla izlozenim savijalljll nil n ar. ~E ~ . Q " 0 se iz iz raz a E-< E....~~ g ~ DO ~ ..25 0.:~~. 53 ~.!1_c ~ u .8:J t'G .g-< [ v:~ ~ " .Jt.0 95 9...0 ::o~ ..020. ..-a oW ~ !: a -e ~ ~ -e ~ E Z'e E ::! a -e a a :::! -e 0 M . :i. . . t c . c C::=> ~~fj·t~eb ~ ~ ::. Karakteristicna vrecluost rf'zliltata ISl'itivClll..I US C. ~ ~ .~ .I:j c.:~ ~ <...a ispitivClllja .lccnja cT!J' celika za armi. I'rilll('1l011l worije lllat.20 0. rez ul l.~~ . date su u taheli z a izr adu arrnat.8 l1. ~ ..5 95 4.= o !.c u.ematicke e ~ ~ oj N ~ f~~H~ ~... ~ § g_ u u . stat.50 0..or a pri ~ z.D OJ 0:.0 95 (8) mm 2. u c 0 '" a <) karakteristike celika z.0\)0.lednaka iii veca od odgovarajllcih vrednosti odrcdenih II talJ<'li 14. '" ?~ .~ c E ..cz auj u fa. ako .0 95 10.0 0 N r g E 0 ~ :3 m N 0 N ~ lSi":' v- i~ -e ~ g 68 Mehanicke u tabeli 14.= t C .h:6..9 8. .- ~ o~ ~""" 1Sl~ ".~ ~ 0 u E~ ". i '" s :f 5 I ..al..~ ss or '" ~E 0.15 0.a ilfI11i\tmu...alldardu . ~ C ~~ . ~ .0 4.:! ~ d C.. Karaktf'risticne vrednosti rezultata ispitivanja ut.5 3.!!:s .ure ~" '0" ~ t'! ~ ~ 2 ISlllln.vrduju Sl' pod prdpostavkolll da irna 5al110 5% rezu\tata rnanjih od karakterist.t OE.. ~ E1~~: 0-. .J<lcvrstOl'e ('elika pri z atez auj u i granicl' razv\aCf'nja celika. Podesnost zavarivanja utvrdena je jugoslovenskilll stalldardolll i grallica .ovaraj ucu vrstu celika.l. c f~ u a< .IoII: g ..i e 0 ~ ~.0 3."g ~ Karakteristicna dreduje vrednost vrednosti.. tC 0 g C L> 0 u -< . '" -< ::0 ~ ~ . ~ E u u ~ " §~ ~ -!: C.J :. ::=0 I .J <S c: ~ c: 24 25 .6 4.. 14 mora dofiuisane kilo karakteristicne uslove vredelate nosti sa fraktilorn Celik koji se koristi od 5%.0 6. E~ c .' o~ ::.~ggE 8 ~ -c 0:: ~ ~2'§_~~ "! :~~~ ~ 8 -c N E E~ g 2i S S ~~~~~ ~ .I:.... .

sredina od n rezultat. U tom slucaJ~. Ial' . kao I proracun prema granii'nim stanjima deformacija _ za elemente konstrukcija za koje Je propisano ispitivanje probnim opterecenjem prema clanu 278. statickih uticaja II stati C 'I neo d re d el1lm 'k' ' ist .ivanje celika za arrnir anje pre ugradivanja vrsi se utvrdivanjern cvrstoce pri zatezanju lak i graniee razvlaccnja o"v na najmanje 10 slucajno odabranih uzoraka iz svake sku pine celika za kolicinu do 100 t. cvrstoca utvrduju se prema clanu 7l.. I k .aritrneticka vrednost rezult. ovog pravilnika pre ugradivanja vrsi se kontrolno ispitivanje glatkog betonskog celika i rebrastog visokovrednog prirodnog tvrdog celika.ivanja cvrstocc pri zatezanju (.. 74 75 ' elemenata . emente. ovog pravilnika. ' ut. pretpo. jesu sledece: .a ispitivanja cvrstoce pri zatezanju na uzorispitivanja _ procenjena 1I erma.anii " ".'." .vanj'c .karakteristicna lam . ". uvod e se op tercr ccnja ere - procenjena st. zavisno od stanja prslina elementa kao I procenta artruranja preseka. Smatra se da celik ispunjava uslove II pogledu tib osobina ako ni jedna vrednost rezultata ispitivanja nije nepovoljnija od vrednosti propisanih ovim praviluikorn. a ispi ivanja na tata ispitivanja. " . 0 su procenti arnuranja osetrn vodi se rae 'IOU t" cllna leaJ u armature pn odred ivanju krutosti elcmenta. uticaji k -uk . Preseei armiranobeto!lskih elemenata mogu se proracunavati i prerna dopustenim napomma. rem a gralllcl1Im " J ma nosivostr.icne vrednosti.erist. U proracun . Za partije celika sa kolicinorn vecorn od 100 t. na uzorcima: . Kad je broj uzoraka koji se ispituju veci od 10 a manji od 30..za elemente hidrotehnickih konstrukcija i konstruk cij a u vodi iIi II vlaznim ' '" '_ ' I agreSIVI1lI11 sredlllam~. . ovog praviluika. t ' I' .sta. . Kad je broj uzorakajednak iii veci od 30. Ti uticaji mogu se odredivati i zavisno od krutosti neisprskalog betonskog element.' s:s errurna po pravilu s: u racun uvode krutosti. .ata proracunavaju se prema granicnim stanjima nosrvosti I prema ~raIllclllm st.icnih vrednosti lak i O"vk datih u tabeli 14. lomu ' 26 27 . .ivanja: ispitivanja ispitivanja gran ice razvlacenja gran ice razvlacenja . Za proraculla.i odredenc cl " 110 do 118 .. . Preseci ~rmiranobeton~~i~ eleme~. ik a) PRORACUN I MOMENATA GRANICNE SAVIJANJA NOSIVOSTI PRESEKA I NORMALNIH SILA ZA UTICAJE Vrednost i ostalih karak t.vke za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti . bez uzimanja u r acun uticaja arm t ' zat t I Ak '" a ure.I utrcaja granicnih vrednosti momenata i normalnih sila. PRORACUN PRESEKA PREMA GRANICNIM STANJIMA NOSIVOSTI 76 I\onstrukcije i elementi od armirauog betona proracunavaju se p '.. 77 ()sllovne. Izuzetno.. pod uslovorn da se za takve elemente TJroracunaJ' dc ". - 5" = J(o.tabela 15).ta proracun prema granicnirn stanjima prslina i proracun prema gralllclllm stanjirna deforrnacija.anjima upotr ebljivosti.i armiranobetonskih .andardna devijacija gran ice razvlacenja tt rezul- tata ispit ivanja. proracunavaju se po t.P aritrneticka pojedinacna vrednost rezultata sredina u rczultata vrednost rezultata ispit.andardna rez ul- u presec ima mogu se odre d iti i na osnovu rezultat '.a..nta ispltivitllja granicp razvl acenja O"vk odreduje sc IV OSNOVE PRORACUNA 73 Uticaji u presecima armiranobetonskih elemenata i konstrukcija ".' -t. Kontrolno ispit. devijacija cvrstoce pri zatezanju 11 = jUam-Ja. na rnodeljma.:-=~v. Proracun prerna granicnirn stanJI~a IIpotrebljlvo~tl obuhva. ' Ako ne postoje rezultati ispitivanja prema clanu 71. pri zatezanju i granica razvlacenja 72 1. dopusteno je da na svakih pet uzoraka preko prvih 10 uzoraka po jedan rezultat ispitivanja bude n iz i od odgovarajuce karak terist. prema propisnna za opterecenja konstrukcija. osim za egnu e e .icaja betonskih. neophodan je proracun prema granicnim stanjima prslina ..broj rezultata 5 a jednoj partiji (skupini ).pOJ'edinacna O""m - 0". . ovog pravi 'I III a. n . za svaku kolicinu od 10 t preko 100 t uzima se jos po jedan uzorak. onstru tcijama I gde je: lak . Celik za arrniranje ispunjava uslove u pogledu propisane cvrstoce pri zatezanju i gran ice razvlacenja ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja nij.eortji constru 'ella.Karakteristicna iz izraza vrednost rez ult.F n-l st.at ispit. isniti .II erorrnacije () .von prs me cije 811 najvcc» vrednosr.ika celika za armiranje odredenih u tabeli 14 utvrduju se na najmanje sest uzoraka.rnanja od karakterist.

pri cemu se vodi racuna 0 rnogucem rstovremenom delovanju tih uticaja. Ako sopstvena nicne nosivosti prornila. nule i tri za Ea za fa 2: ~ 3%0 0%0 sigurnosti lui p .icaja uzirnaju se vrednosti: 59 1. za 2: 3%0 00/00 Ca ~ 79 Za proracun uticaji: preseka prerna granicnorn stanju nosivosti .raspodela .3SIl.raspodela napona u betonu i celiku usvaja se prema idealizovanirn radnim dijagramima napona . tokom vremena i dr. koeficijent IB = 0. Sigurnost pri granicnorn stanju lorna je zadovoljena ako ie granicna nosij ost preseka. prema teoriji elasticnosti.405uu tezina i stalno opterecenjs deluju povoljno u smislu povecanja (smanjenja granicnih uticaja).koeficijent armiranja zategnutom arrnaturom. po pravilu. p ~ 0.359 1.5Plim momenta Ako su dilatacije celika ca izmedu odreduje se linearnorn interpolacijom.lokaz nosivosti se prema a nosivost propisirna za izgradnju objekat.55fl. ':g . + 1. do 86.8Sp + 1. u zategnutoj . s..lOSp za z.55p + 1.ss. ).2Sg+2. staticbetona. + 2. 25g + 1. 15p s 0° 2: 3%0 /00 20 (1 _ Pgde koeficijenti J1. ako sopstvena Lezina i stalno opterecenje deluju povoljno u smislu povecanja nosivosti preseka pri proracunu granicnih ut. p' . Za staticki neodredene konstrukcije ti uticaji za granicno stanje lorna mogu se odrediti i prema teoriji elasticnosti sa ogranicenom preraspodelom.p' ~ 0.8Sp za e. zavisno od geornetrije preseka i mehanickih karakteristika materijala. plim . veca od nosivosti iii jednaka nosivosti tog preseka za granicne uticaje. e. 55fl. gde je 80 Za odredivanje granicne nosivosti preseka uvode sc granicni uticaji Sile u presecima linijskih nosaca odreduju se.acija (u/c) betona i celika definisanim d. kao i za ostala opterecenja. zoni pri lomu ne prima sile zatezanja. 2: 3%0 1. ovog pravilnika. u proracun se uvode uticaji: gra- moze se vrsiti samo u slucaju ako je u preseku s.uticaji 5p - od sopstvene tezine i stalnog opterecenja.momenti savijanja u najopterecenijim presecima po teoriji elasticnosti smanjuju iIi povecavaju za velicinu 78 gde su za stalno i promenljivo opterecenje 1. kog iIi dinamickog. ukupni granicni uticaji Su odr eduju se posebno za momente savijanja.95g + i. preseku odreduju se izrazima: 1. 8Sp + 1..dilat.65g granicni za Ea za Ea uticaji odredeni izrazirna: s. ~o%o Za stalno i prornenljivo opterecenje. a posebno za normalne sile.beton dilatacija po visini preseka je linearria.koeficijent arrnir anja pritisnutom armaturom.55p + 1. + 1. 82.35fl.a prescka dokazuje se sarno prema uticaji od promenljivih opterecenja: korisnog pokretnog opterecenja. 28 29 .5plim odnosno p.lomu uzirnaju se sledeh Akoje u pitanju slozeno savijanje. 81 lIticaji od seizrnickih sila proracunavaju visokogradnje u seizrnickirn po drucjirna. uticaji od ostalih opterecenja: razmicanja i sleganja oslonaca promena temperature.najveci koeficijent arrniranja. granicni uticaji u + 1. skupljanja 5fl. = 1. - ar miranobctonskih sklonista na dejstvo udarnog talasa eksplozije i preseka vrsi se prema jugoslovenskim propisirna za zastitne objektc.58g kao i za ostala opterecenja. za + 1. = s. i to tako sto se uticaj . opterecenja snegom i opterecenja vetrom.ranicnorn stanju loma l'roracunavanje . dat izrazom plim Preraspodela koeficijent oslonackog arrniranja . s. imaju znacenja: plim p') % Za stalno i promenljivo opterecenje.

)'. 00 I I atacije eehka u granicama· O S£:aSc:v.. . sa granicnorn cvrstocom fB i neutralnom linijom J h d e. <2 oo/·z .rsa. 10 0'_ €v~ 6v = 6"" 0. 00 1 IS 0ci. -. anja prese a za podrucja 1 do 5 (slika 5).5 14 20.. . o Stika 5 2. radni I evrstoeom celika jednakorn graniei ra I _. 100/ << gdee Je f.rii':lli pritisak iii ekscentricni po« rucje .. ona ~b I ce ika fa date . racunska urnanjuje se za 10% u odnosu na vreduosti date u tabeli 15.. gde jc: c"' - 2 Slika 3 Racunska su u tabeli Tabela cvrstoca 15.0'.82 Za proracun preseka prema granicnom stanju nosivosti .g p rrt.0 OUi eb2·J •• 1I11(11! II i! III! !1!1lI111111111 30 31 . k nscenjem dilatacije celika do 10 promila..c uzi ~ _ . ·0 lakna betona (f. koristiti uprosceni dijagram u obliku pravougaonika (slika 3b).' . kao i kod pravougaonih preseka napregnutih na koso savijanje sa normalnom silom iii bez nje.M'"T"T""""'" 84 o ...~ ~ Eel En fs -+----::0..sto sda.5 betona 10 odnosi podrucjse na nearmirani beton. ._ "-. d'..k . aCIJa Ivlcnog B -...0o I (Tv Ea o· 15. Oks~~~JanJe I I savijanje sa normalnom silom sa iskoriscenom i nels orrscenorn nosiv oscu b eons k og preseka (f. . _ 3 50/ ). zatezanje (mali ekseentrieitet). cvrstoce MB pri pritisku pri pritisku podrurjo . 75 c . . V 0 • Za elemente konstrukcije visine preseka manje od 12 em. zv aeenJa (J"v. . Hi samo normalnom silom pritiska uzima se naponsko-deformacijski dijagram (O'b/f... ·1· tricnom normal nom silorn gra . IJ~gram sa grarucnom • .. moze se pri proracunu preseka po granicnoj nosivosti lomu umesto racunskog dijagrama parabola i prava.je fb 1-:3 ..c zuna se bilimearm . fa celllt. 0 nosno 111m dilat. elementc napregnute na cist 0 S3\IJanJe savijanje sa norm I .b) pritisnutog betona u obliku kvadratne parabole. Racunske fB za radni dijagram 40 25.. d 02 I najvecim opuste- = f: 6.. savijanje normalnom silorn.--_...acijama cclika C 100/ a 83 = (J" 00. . _. a 0. • .b )fb BiA MAGi MAR RA GA u intervalu 0° / 00 ~ f. 1 podrucje a brojne vrednosti date podrucje 32- centric cno za t ezanJe r e k scentricno . dil .d. dii . 00. s. prikazanog na sliei 3a. k . d .l . I at acijama eehka f.v _ e a_00.. gde je (Tb Za racunski dijagram celika (J" a /e.l" Ebl = fp 2 00/ ~ = pritisak (mali ekseentrieitet) Zt d ejeO<cbo . a nom SI om I sa cenl1Icne vre uosti dilatacija bet I' su za odgovarajur.. is ---l---rrT.. .vlijanj. j / . CI t '" 'I' .. kod preseka nepravilnih oblika..~il. cvrstoca 5- savijanje s normalnom silom pritiska pri iskoriscenju dilat .Eb2.b ~ 2° /00 au obliku prave E". (4 f.. sa polozajem neutralne linije unutar poprecnog preseka.b < 3 5°/ 0' t . Slika 4 Za.a n apouska st . atacija rvicnog vlak na b eons k og preseka (£:b 3 5°/ ).5 50 60 30 33 parabola i prava podrucje 4- v = = fB (MPa) Racunanje cvrstoce za marku 10 15 20 30 7 10.. fB zavisi od marke betona.. koji su napregnuti na savijanje.. a centr icni 1 00' Kod poprecnih preseka gde je pritisnuta zona betona kruznog iii trougaonog oblika.0 .i ~~vijanje sa normalnom silom sa punim iskoriscenjem I t dil ..) b.lomu.

1'abela Marka Tr napo- t8~----=""'" 6b~-. racunska 16. zavisno od marke betona.<i 17.: ut. fn uma- njuje se za 10% od vrednosti dat.. za b) PRORACUN PRESEKA ZA GRANICNE UTICAJE TRANSVERZALNIH SILA I MOMENATA TORZIJE preseka izlozcuih uticaju transverzalnih sila kao merodavna sila ~ko je Tn(T) > Tr po~rebno je pror acun at.. nom T (T) od d oca Pbfl~mlcanJu r. AI T" ± -t(tg"Yg -h(tg"Yd c. (T) ::.8 30 40 50 Tr 60 (MPa) 1.5 14 21 28 32. Racunske cvrst oce betona parabola II reda = 3. h je .mali ekscentricitet (podrucje 5- b:: u kome J' e b Iruruma Ina smna poprecnog " .3 1.5 20 0.85 Kod dvostruko armiranih preseka uticaj pritisnute armature moze se uzcti pri proracunu nosivosti preseka ako je ta arrnatura povezana uzengijarna ciji razmak ne sme biti veci od 20 cm niti veci od 15 1jJ. Pritom. maksimalne dilatacije pritisnutog betona iznose CbI Cb2 2.i arrnaturu ejstva transverzall1lh sila unutar podrucja gde je Tn(T) z a prihvatanje > r. pri proracunu preseka prema granicnom stanju nosivosti koristiti i dijagram (fb/cb." preseka zategnute armature a Z J'e krak unutras "I 'I . gde je ¢ najmanji precnik poduzue pritisnute armature. 'tJ 'h be je Tn~T) T". za eksce ntricni pritisak . asnjin 51 =-- Tmu = = a.icaja od 87 91 Za proracun armature reset ke sa promenljivim unutar po drucja Za dimenzionisanje nagibo koristi se u kom ' " . ovog pravilnika) vaii CbI ::: 3. Tr nije potrebna nikakva racu osiguranje preseka za prihvatanje uticaja od dejstva transverzaln7~ 90 al armatura a. "Y I a d (fb = 2fn CB (cn _ E:~ ) 2cB gde je teme parabole odredeno granicnom dilatacijom..Cal 86 Umesto proracunskog dijagrama (fb/Cb. Geometrijske velici . prunenjuje se model m pn isuuu etonskih dijagonala. Clan 84.lomu.x" (z . ' unu rasnji sila.50/00. dat u ovorne clanu. 4cb2' 89 VeliCine racunskih cvrstoc ' " . koje se uporeduju sa nominalnirn n re ene su u ta eli 17. na did eu 0 neutralne linije do slika 5..5%0 betona i racunskorn fn date su u Slika 7 dijagram fB pri pritisku za pror acunski 88 15 20 30 40 50 10. definisanog clanom 82.6 k Sl Slika 6 A~o je ispunjen uslov r-.N 6.5 . dopusta se da.5 60 35. dat u obliku kvadratne parabole ovog pravilnika . (slika 3a). 16. za granicna opterecenja pri istovr Ud ' rmaln_a sila Nu odredem kao uticaji . CB cvrstocorn betona pri pritisku fB (slika 6).. Racunske betona (ME) CVl'stoce pri smicanju 15 0.ih u tabeli Ako se pri proracunu preseka koristi dijagram (fb/ Cb.1 1.5 1.C su geornetrijske veliCine prikazane na slid 7.. ernenom ejstvu (clan 80 0 'I ik ) staticka visina preseka a z _ krak t _ iih ' ' vog praVIl1l a . za centricni pritisak..5 cvrstoca Nominalni napon smicanja definisan je izrazorn Tm MB 10' Ie Za elemente konstrukcija (MPa) 7 cija je visina rnanja od 12 ern. moze se gde su transverzalna sila T" moment M i no' . Racunske cvrstoce tabeli Tabela 16. ?' 32 33 . icme "Yg. + tg"Yd) + Nu[tg"Ydtg"Yg)]- + 6.0.

gde se znaccnje uglova a i 8 vidi na slici 10.1'n(T)Jb· U podrucju u kome je ispunjen uslov 31'r transverzalna sila < Tn(T) :$ 51'. gde se uzima daje Umin 45°. U po d rucju g. Ugao nagiba pritisnutih betonskih dijagonala 8 (slika 10) bira se u granicama 25° :$ 8 :$ 55°. predstavljaju ugao nagiba armature U za prijern transverzalnih sila (uzengije i koso povijene sipke). I) 93 gde je: Hvu . > 0. Povrsina dodatne poduzne zategnute armature ~Aa.a. ct g 8) a. < max Tn (T) :$ 31'r. trcba izvrsiti Iinearno (slika 9a). usled delovanja transverzalnih sila. a min u. Potrebna arrnatura. gde je T...._. dd osnovu redukovane racunske transverzalne sile TRu Tmu . redukcija smicuceg napona vrsi se prema clanu 91. + sm a n.C2 (slika 9b). odreduje se izrazom: min Aau = min Jiu .. eu u kome eu predst avlja razmak uzengija.. U slucaju 3T..= T ~Aa = . dijagonal~ Slika 8 b.. horizontalna sila veze na duzini osiguranja nosaca b .de Je 1'. b .. Pri tom je Slika b. 2 Na delu C . redukciju napona r treba izvrsiti prema izrazu odredenom u clanu 91.ukupna sila smieanja. koja se sabira sa postojecorn poduznorn armaturom sracunatom za momente savijanja. < 1'" (T) < 31' (slika 8a) potr ebna arrnatura se izracunava na ei -" \' . ovog pravilnika sarno na delu nosaca C1 . 94 Minimalna povrsina preseka poprecne armature (Aau) u vidu dvosecne uzengije (m = 2) iii visesecne uzengije (m > 2) koja se mora usvojiti na duzini ). u vidu = 0' v ( cos a . i~1 priti5nut~ Slika 10 35 34 . (slika 8b) uzima se racunska = Nominalni srnicuci napon ne sme biti veci od vrednosti 51'. . odreduje se na osnovu obrasca Aa sila.. dok na delu C . horizontalnu silu veze H v treba izracunati za celokupnu duzinu ). na delu nosaca na kome je 1'n(T) > 1'.Ru (ctg8 . (slika 8).Tbu· SIIa Tbu 0 re ena je izrazom = Z Tbu 1 = -[31'.. .C2.(T) < 1'n(T) :$ 51'.Cl smanjenje racunskog smicuceg napona od maksimalne vrednosti do vrednosti 1'.. tj.. ako je 1'n(T) > 1'. ovog pravilnika. Ako u oblasti oslonca dijagram uapona 1'n(T) po karakter~ od~ovar~ slucaju predstavljenom na slici 9a. :I.ctga 20'v ) granica razvlacenja upotrebljenog celika.. za prijem granicnih uticaja od transverzalnih uzengija iii koso povijenih sipki.. tj.2%. Uglovi a i 8. dati u izrazu za povrsinu armature Aa. izracunava se pomocu izraza: ).

~e je MTu torzioni momenat sracunat za granicna opterecenja.5Tr Tr < Tn :::. mora biti ispunjen delovanja transverzalne uslov da je sile Tmu torzionog momenta ~ Kada je Tn :::. dok je 00 zarnisljena debljina zida ekvivalentnog tankozidnog preseka (slika MTHu 1:Aa . 97 Vrednost nominalnog smicuceg napona Tn (MT) iz dana biti veta od 5T.. == 2 A MTu bo' Ugao () mora biti u granieama Vo od 25° do 550. odnosno povrsina omedena poduzno~ torzronom arr~a~ turom.Tn) .. iTv .7Sid /Ll ill~u > Tr..3Tr pri 3Tr < uzengija MTR = --2Aboi7v izracunava se izrazom Trooeu Aa ·eutg () - > --- 2i7" betonskih 96 dimenzionisanje Za preseka izlosenih Tu(MT) torziji merodavan je nomm . U slucaju da je Tn :::. poprecnih preseka je 0 dm/8. dm/8. -I 89 uticaja transverzalnih . Velicine Tr odredene su u tabeli 17. a "0" predstavlja obim srednje 00 :::. 3Tr racunske nu nu = = 36 37 . Pri naponima Tr < Tn :::. = dok je kod supljih preseka 0 0 = {)pri upotrebljenog IT~r ~ M ~-r.. odnosno manje strane 25 cm.b + 1 "5d prema S lei . pri cemu je 6 debljina zida.5Tr mora se racunati sa vrednostima MTbu O. . gde je a. vrednosti transverzalne sile Tmu i torzionog momenta MTRu dobijaju se uzirnanjern u obzir velicina i MTbu koje urnanjuju velicins Tu i MTu. alni III smlCUCI napon . Slika 12 100 U slucaju kombinovanog MT s«. nije potrebna nikakva racunska armatura. g.ofila. rasporedivanjem rea cija - nikakva racunska Ujlllllllllllllllllllllllllllllllill O. Sl a T. ( 99 Povrsina odreduje preseka svih se iz izraza poduznih sipki za prihvatanje torzionog momenta koji se izracunava na osnovu teorije tankozidnih stapo~a zatvo~enih p:. o 98 Povrsina Slika 11 preseka vertikalnih Abo' 00 pri Tn :::. granica linije zamisljenog razvlacenja tankozidnog = 12)._ . proracun se vrsi redukovanim torzionim Velicina MTbu odreduje se iz izraza: (3Tr .Maksimalni razmak uzengija u ovom slucaju preseka. etgO celika. Abo je povrsma oivicena srednjom linijom profila. IZ C ana . dok je () ugao nagiba pritisnutih dijagonala koje odgovaraju modelu prostorne resetke (slika 10). 11 kcii os Ionca na SIr ini X . gde je i7" granica raz vlacenja celika. Za slucaj 3Tr < Tn :::. ne srne biti veci od polovine odnosno staticke visine preseka. nije potrebna nata MTu' U slucaju men tom da je Tn 96.r.Tr... ovog pravilnika arrnatura racunskim za prijem ne sme mornerno- 95 Ublazavanje u proracun '1 u . 0 .. 0 vog pravilnika rnoze se uneti I' . Kod punih 0 !I1THu 2Abo .

Za ~ltkostl 75 < . ovog cl ana. elemente armiranobetonskih konstrukcija vitkost Za prizrnaticne prema izrazu 104 :s 50 :s 0. a Nq normalna stabilnosti :s gde su: hi efektivna duzina izvijanja.i. i M2 - momenti cemu je IM21 > IMd.A. .Aa za prijem uticaja od transverzalne sile. _lllaclJe spo netacnosti . _9. stavom 2 .Ai izvijanja ne vrsi se u slucaju ako je < 25 za.Aa odredenoj prema clanu 93. On se odreduje prerna izrazu ib gde su = !!t gde su: O:E h i flo odgovarajuci moment inercije i povrsina homogenog betonskog dela = poprecnog preseka (ne uzirnajuci u obzir prsline). se dokazati stabilan ravnoteini polozaj spoljasnjih i unutrasnjih sila kad se uzmu u obzir i deformacije elementa (efekti teorije 103 za :it. . uvo deni em enjern d odatne ckscentricnost. preseka. pri 515- e .norma Ina sila od stalnog. posebno. U takvim slucajevirna glavni naponi pritiska sracunavaju se iz srednjeg normalnog napona u kriticnoj zoni i smicuceg napona 102 M. 101 105 Provera stabilnosti od uticaja . e PRORACUN VITKIH ELEMENATA Pritisnuti armiranobetonski elementi i konstrukcije moraju biti provereni na izvijanje zavisno od vitkosti.5 Aj gde su: < 75 . Efekti tecenj a mogu zanemariti ako je se Aj ? II red a ). e/d 2 :1.. Efekti tecenja uzimaju se u proracun u svim slucajevima koji nisu obuhvac .6 MB. izracunata prema clanu 93.0 Ng gde je Ng . prema izrazu ib _ poluprei'. po teoriji granicnog mora se izvrsiti ..A.odgovarajuca odredenog za istu zonu. v) visina poprecnog 106 PREMA GRANICNOJ NOSIVOSTI U slucajevima stab' I ti d I nos IOU kornbi . ovog pravilnika.. . 2Nq sila od ukupno g op t erecenJ3. ra se vrsiti provera icaja lZV1JanJa (efekti teorije II reda) za nai I' .Podnzna dodatna zategnuta armatura t. .tern' ekscentricitet . ovog pravilnika. poduzna armatura se odreduje posebno za uticaje od momenata torzije i. . NE' N NE = Ef·d-' • hi' 71"2 l id = I b + E Eb fa a 38 39 .A. sile sracunat po t eonji I re d a za elastican '" '-. za uticaje momenata savijanja vodeci racuna i 0 armaturi t.ost 25 <..5 e/d23. t' . d . odnosno mora.terecenja.i kontrola glavnog napona pritiska u pritisnutoj zoni prcseka. na krajevima normalne element a sracunati po teo '" rIJI prvog d re a.. .Aj>75 _ 25 Ml < 50 - M2 Pri kombinovanom delovallju torzije I savijanja mora se izvrsit. U slucaju simultanog delovanja torzije i savijanja. Ovako izracunata vrednost glavnog napona pritiska ne sme biti veca od 0. linih ' naJnepovo JIllJe moguce Jill op.Ai odreduje se c/d>2. .i 7~ provera stabilnosti mose se vrsiti priblisnim postupcima ( me 0 a zamenjujuceg stapa iIi zamenjujuce ekscentricnosti]./75 za .nik inercije betonskog dela poprecnog preseka za osu oko koje se presek obrce prilikom izvijanja iii savijanja. dok koji nisu obuhvaceni prethodnim clanom mo _. Ukupna poduzna arrnatura u slucaju simultanog delovanja tih uticaja dobija se superpozicijom dobijenih vrednosti. uzirnajuci i uticaje tccenja betona i geometrijsk se efekti skupljanja mogu zanemariti.Ai 140 provera stanja lorna (teorija II reda}. racuna se nezavisno od poduzne armature za uticaje od momenata savijanja.

ovog gde je: Ok relativno horizontal no pomeranje posmatranog sprata u odnosu na donji sprat usled dejstva horizontalne sile H 1. sile od stalnog opterecenja (Ng). 0: = 1/200 - za sve ostale fB Au racunska nika. betona odredena Clanom 82.za jednospratne njem. ali sarno za proveru stahilnosti elemenata u fazama montaze. uglavnom vertikalnim opterecegde je: = fBV.ekscentricnost netacnosti pri izvodenju . gde je Ii sistemna duzina elementa. U tom slucaju mora se izvrsiti dokaz stabilnosti ne uzimajuci u obzir efekte tecenja betona. ovog pravilnika.iska pri lomu fo za elemente lezista. gde je eo 1.povrsine prema slid 17a i 17b definisane elanom 134. 7-?> .tg 0: . Izuzetno. graProracuni prema granicnim stanjirna prslina i deformacija zasnivaju se na dokazima da sirine prslina i deformacija armiranobetonskih elemenata u toku eksploatacije nisu vece od granicnih vrednosti odredenih zavisno od potrebne trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije objekta. i pri pribliznom .e].isnutog armiranobetonskog metodama elasticne analize konstrukcijskog sistema. 1 k 2./300. ovog pravilnika. clanom 107. racunato sa modulom elasticnosti betona Eb = 1. momenat normalne usled inercije. okvire opterccene slucajeve. moze se dopustiti vitkost Ai ~ 200." ~~ Slika 13 40 41 . ovog pravil- Efektivna dusina izvijanja (kriticna duzina] predstavlja tacaka deformacione linije prit. koja ne moze biti manja od 2 em niti veca od 10 em. od vertikale) moraju se uzeti u obzir i pri proracunu.lid - idealizovani ekscentricnost pravilnika. prikazani ne smeju preci vrednosti racunate prerna sledecern izrazu na slici 17a i 17b ' Za okvire sa pornerljivim cvorovirna dodatni nagib 0:. Za visespratne okvire sa pomerljivirr: i prerna pribliznorn obrascu cvorovima 108 rastojanje izrnedu prevojnih elementa koje se odreduju se moze oclrediti (slikn l:{) vitkost U slucaju linijskog lokalnog biti manja od vrednosti oslanjanja (slika 17a) sila zatezanja pri Iomu ne moze gde se sila Pu odreduje kao granicni utieaj prema clanu 80. za koji je .. PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA UPOTREBLJlVOSTI 110 Proracun prema nicnim stanjima granicnim stanjima upotrebljivosti obuhvata prslina i proracun prema granicnirn stanjima proracun prema deformaeija.tg . dok je h teorijska Netacnosti pri izvodenju (odstupanja tacnom 107 g) LOKALNI NAPONI PRITISKA = 109 Lokalni naponi prit. umesto dodatne ekscentricnosti Eo uzima se t. koja deluje na vrhu konstrukcije. odre dena = Vitkosti > 140 ne dopustaju se. {if. eg - eo .. = 1/150 .xi Ab - zbir svih poprecnih spratna visina. preseka stubova posmatranog sprata.:' s i.:. cvrstoea i Abo .. Uticaj netacnosti izvodenja uvodi se preko pocetne ekscentricnosti.

Tabela 18 Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au u mm Trajanje uticaja Agresivnost stalno i dugotrajno stalno. elemenata u kojima .1 mm.05 0. se na dokazu da najvece deformacije armil'anobetonskih elernenata u toku ekspioatacije.4 Slaba 0. Granicne sirine prslina au arrniranobetonskih. S 0. uredajirna. Ca. izolacijama i slicno.a objekta.' a. ispunjavaju uslov J. b) PRORACUN PREMA GRANICNIM sr ANJIMA DEFORMACIJA 115 Arrnira. posebno radi obezbedenja zastite al'matur: 1 b~t?na od k?rOzlJe.rmat. Koeficijent kp za glatku a.4 mm. Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au = Aa Abz prikazane su u tabeli 18. pau = lp . pregradnim zidovima.je skupljanja i tecenja betona.2 0. oblogama.1 Agresivnost sredine moze biti: "slaba" . a za rebrastu arrnaturu RA 400/500 iznosi 30. ako primenjeni precnik sipki q.l%.2 Srednja 0. Najvecavrednost granicnih sirina prslina au armiranobetonskih se skladists tecnosti i gasovi iznosi 0.za elemente koji su izlczeni vlazi. najvece vrednosti granicnih sirina prslina au srazmerno se mogu povecati najvise do 50% od vrednosti prikazanih u tabeli 18. 113 . hidrotehnickog. elemenata 0d re d uJu. arhitektonskog i drugog projekt.z~ elemente koji su izlozeni jacim korosivnun uticajima. i koeficijenti arrniranja zategnute povrsine betona J. ali najvise do 0. atrnosferskim i korozivnimuticajima.~ne smne prslina ak armiranobetonskih elemenata u toku ekspl?ataCl~e. Treba dokaz ati da najveci ugibi elemenata vmax u toku eksploatacije nisu yeti od granicnih ugiba v" 42 43 . ~e n a osnovu .. ovog pravilnika.a) PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA PRSLINA Armiranobetonski elementi proracunavaju se prema gral11cnm~. pri cemu se uzima u obzir sadejstvo zategnutog bet ona izmedu prslina. ..kara~teri~ti. uklJucujuci neposredni uticaj morske vode i vazduha u blizini mora.Lz(%) pri cemu je vrednost iz !. Koeficijent arrniranja zategnute povrsine betona 1-'% odreduje se zavisno od povrsine zategnute armature Aa i zategnute povrsine betona Abz 11. Proracun prema gl'anicnim stanjim~ deforrnacija zasniva. 114 Proracun prema granicnim stanjima prslina nije neophodan za armiranobetonske elemente sa glatkom armaturom GA 240/360 iIi sa rebrastom armaturom RA 400/500. 111 "~~ka" ."srednja" . atrnosferskim i slabijim korozivnim uticajima. posebno radi obezbedenja kompatibilnosti. Srednja sirina prsline a.abele 18 au ~ -k Za karaktensticnu sirinu prslina ak usvaja se vrednost 70% veca od srednje siri~e prslina a. izrazeni u procentima. Proracun prema granicnim stanjima prslina zasniva se na dokazu d~. uZlrnaJ~~I.1 Jaka 0. obezbedenja eventualne nepropustljivosti elemenata za tecnosti 1 gasove. izbegavanja nepovoljnih psiholoskih utisaka i drugo. ispunama.za clemente u unutrasnjosti objekata koji nisu izlozeni vlazi. deformacija sa opremom.nobetonski elementi proracunavaju se prema granicnirn stanjima deformacija radi obezbeuenja funkcionnlnost] konstrukcije. uzirnajuci u obzir utica.vanje i radi izbegavanja nepovoljnih psiholosk ih i estet. Najvece vrednosti granicnih sirina prslina au iz tabele 18 odnose se na arrniranobetonske elemente sa najmanjim zasritnim slojevima betona propisanim u clanu 135. nisu vece od granicnih deformacija. 112 q. kao i radi obezbedenja potrebnih nagiba za odvodnja.u obzir uticaje skupljanja i tecenja betona u toku vrernena.skih utisaka i drugo. ovog pravilnika i na osnovu posebnih zahtev~ iz proj~ktnog zadatka ili tehnoloskog. koji se nalaze u sredini slabe iIi srednje agresivnosti. dugotrajno sredine i kratkotrajno promenljivo promenljivo 0. tecnim iIi gasavrtim. odreduje se zavisno od srednjeg rastojanja izmedu prslina lp i srednje dilatacije zategnute armature Ca. Za armiranobetonske elemente sa vecim zaStitnim slojevirna betona.2 mm.uru GA 240/360 iznosi 35.stan~ima prslina radi obezbedenja potrebue trajnosti i funkcionalnosti konstrukcije objekta u t~~u eksploatacije. msu vece od granicnih sirina prslina au.

.75 805 2. a.6 13. po dusini elementa i iz srednje dilatacije zategnute armature £... U nedostatku zahteva iz stava 1. krivina /(ll odreduje se u tom slucaju iz srednje dilatacije betona na pritisnutoj ivici tb. armiranobetonskih elemenat. zavisan od odnosa pritisnute I zategnute armature A'a /A a.75 990 930 1. preseke iii pri cemu se za koeficijent ku orijentaciono moze usvojiti vrednost 300 za gredne elemente. ll1U Iznosl povrsine (too=2-1. _..2 : A 118 Proracun prerna gramcmm stanjima deformacija nije neophodan za arrniranobetonske elemente visine poprecnog preseka d . Za isprskali dec elementa. arhitektonskog i drugog projekta objekta. V I-aznu sre dinu i . vrednost 750 za nosace kranskih staza.0.. granicni ugibi Vu 117 295 285 275 armiranobetonskih 465 445 430 420 265 255 245 240 elemenata mogu se odrediti u funkciji raspona Vu 405 335 325 =- ku Vrednosti koeficijenta k m za zavarene armaturne mreze date u tabeli 20 k . pa je 595 560 530 505 485 Granicni ugibi Vu armiranobetonskih elemenata odreduju se tako da bude obezbedena funkcionalnost konstrukcije objekta. .116 Ugibi Koeficijent k/.tabele 20 za dvostruko arrnirane pravougaone prese e na strani Je sigurnosti.75 695 675 3. od 0 1 1 :! ~ J.00 armirani pravougaoni presek Vrsta armature RA 400/500 BiA 680/800 640 375 350 330 310 MAG i MAR 500/560 510 475 445 425 405 385 370 360 345 po duiini elementa. 12 16.. :.e. imajuci u vidu i zahteve iz projektnog zadatka iii masinskog. Vrednosti koeficijenta k/ K(dl)2 prikazan jeu tabeli 19. :!.6 4 "f=112 * I 1/2 :::. oris e se . t . ~ ! ~ ~ Krivina armiranobetonskih elemenata zavisi od stanja prslina. I za ploce koje se proracunavaju kao linijski elementi.a v odreduju se dvostrukom integracijom krivine Tabela 19.50 720 2. prikazan Je jednostruko blik a poprecnog preseka. :I ~ 9." .. Za neisprskali deo elementa. tehnoloskog.00 775 745 2.0 . raspona I i odnosa ekstremnih mornenata savijanja od dugotrajnih i od ukupnih uticaja MgI Mq ako je ispunjen uslov I A' {. J 1 xx.zavisan . za prirodno . Koeficijent km za jednostruko Koeficijent GA 240/360 armiranja Jl (%) 1065 0.. p.25 880 840 1.:i.00 1.ena kOkeficijenta ~~ iz. zavisan od statiekog sistema i opterecenja.~... vrste armature i koeficijenta I za armirani pravougaoni presek u tabeli 20.u Tabela 20.25 2.50 1.. /( po duiini elementa I 'U = JJ i ~ ~ :I. krivina /(1 u preseku odreduje se iz ivicnih dilatacija u betonu dl i d2 za proracunski model preseka bez prsline visine d Koeficijent k arrnirani am.50 0.8 24 J pri cemu treba voditi racuna 0 granicnim uslovirna. krivina /(ll u preseku odreduje se iz dilatacije u betonu na pritisnutoj ivici dI i iz dilatacije u zategnutoj arrnaturi £~l za proracunski model preseka sa prslinorn st aticke visine h. uzirnajuci u obzir sadejstvo zategnutog betona izmedu prslina. ovog clana.8 45 44 . vrednost 150 za konzolne element. Koeficijent uticaja skupljanja i tecenja betona (too. .

ovog clana.2 1..4 4.5 8 10 11. jednovremeno savijanje Tc proracunska gust a armatura ( I) b . koji se istovremeno pojavljuju u preseku.3 4 4.5 6. a za ivicne napone pritiskan~5~o°'::dcavvaJdu td z~hsredisnj~ se't~ 21.. ne budu veci od dopustenih napona datih u tabeli 21.1 1. nosti iz tabele 21 I el1l .5 6 8 12 16 18.5 8. 45. se odreduj u linear nom .2 2. aktivni presek cini eelokupna povrsina betona i eelokupna povrsina armature.1 1.5 1 1. koji se mogu pojaviti u toku gradenja i u toku eksploatacije.lavni naponi savijanje iIi torzija proracunska savijanje i torzija !. Za ukupne uticaje.5 10 11. primenjuje se proracunski model preseka bez prsline iii proracunski model preseka sa prslinom.4 5 0.6 1.e betona 25.= 10 Ea Eb Za proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima.8 3. zidna platna d> 15 em {2} sanducasti preseei s» 12 em pritiska stubovi b < 20 em zidna platna d < 15 em sanducasti preseei d < 12 em Ivicni naponi stubovi b > 12 em pritiska grede O"r pravo savijanje ploce d> 12 em ili koso cisto stubovi b < 20 em savijanje ploce d < 12 em koso slozeno savijanje savijanje iIi Ta konstrukeijska torzija armatura savijanje i torzija jednovremeno ( .5 0. Proracunski model preseka bez prsline predstavlja idealizaeiju naponskog stanja faza I.8 o. aktivni presek cini pritisnuta povrsina betona i eelokupna povrsina armature.atezanja Tb arrnatura . iezavrsno ° imenzrja preseka. ivicne n~pone pritiska prefabrikovanih armiranobetonskih ISlnJ~hl .8 1 1. 122 47 46 . Proracunski model preseka sa prslinom predstavlja idealizaeiju naponskog stanja faza II. Dopusteni naponi u armiranom betonu dati su u tabeli 2l.5 7 6 9 12 14 9 13.5 13 3. uzirnaju se vece vreddd ·11 . re nos I au u tabeli as.t III erpo- za MB ~ 30 za MB Za dopust elemellataene sre dis . dopusteui naponi u armiranorn b~:~mcne te'_l1perature~ skupljanja beo napone pritiska 10%..5 18 20. Osnovne pretpostavke 119 Vrste napona Sredisni 120 Zll proracun preseka armiranobetonskih elemenata prerna dopustenim naponima su: _ preseci ostaju ravni i posle _ beton i armatura ponasaju _ dilatacije betona i armature Za odnos modula elasticnosti se konstantna vrednost deformaeije.4 3. proizvec t . u pOgOlllma b e. naporu .e 0.2 3 16 23 1. se idealno elasticno. Dopusteni naponi u arrniranom betonu (MPa) 3. zbog prisustva prsline.3 3.5 5.8 2. zida sanducastog preseka iii ploce Marka betona (MB) 15 20 30 40 50 60 4.m.manja strana stuba (:1) d .5 2. 55 dopusteni 1acijorn izrnedu dye susedne vrednosti. PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPONIMA Proracun preseka armiranobetonskih elemenata prema dopustenim naponima zasniva se na dokazu da najveci naponi u betonu i u armaturi.9 2.5 1.ark. ~ > 30 a u slucaju kosog slozeuog savjjanja .ons kil prefabrikata. u slucaju pravog slozenog savijanja. opterecenih na sloseno savijanje sa normal nom silom pritiska.5 3.9 1. su kompatibilne.Tabela 21. 123 Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom betonu navedeni su u tabeli 22. armature Ea i modula deformaeije betona Eb uzima n = .3 4.5 4. tona i slicno.. ~ O"b/3 O"b/4 121 Oblasti primene stubovi b> 20 em (1) naponi 0".5 '20.. ukljucujuci i uticaje usled .debljina piatna.6 0. Proracunski model preseka bez prsline (naponsko stanje I) primenjuje se sve dok ivicni naponi zatezanja O"h.5 Za .uslov Proracunski model preseka sa prslinom (naponsko stanje II) primenjuje se kad ivicni naponi zatezanja (J"bz ne zadovoljavaju uslov iz stava 6. u odnosu na ivicne napone pritiska O"b.2 2. 35. ispunjavaju uslov as. ne prihvata normalne napone zatezanja. Pretpostavlja se da eelokupna zategnuta povr§ina betona.

5 5 O. moraju se proracunati najvece vrednosti napona u armaturi usled skupljanja i tecenja betona. dati su u tabeli 23. . -. Zavarene armaturne grede mreze od rebraste ziee MB 20 do MB 30 ploce MAR 500/560 place grede MB > 30 place -place Bi armatura MB 20 do grede BiA 680/800 MB 30 MB>30 ploce ploce Ivicni naponi zatezanja nearrniranih betonskih elemenata. skupljanja betona i slicno dopusteni naponi u armaturi povecavaju se za 20% U odnosu na vrednosti prikazane u tabeli 23.25/. .5 2. Dopusteni ivicni naponi zatezanja u nearmiranom van radnih spojnica. Vrsta armature Oblasti primene DopuAteni naponi u a. opterecenih na slozeno savijanje. Vrsta armature Glatka armatura GA 220/340 Glatka armatura GA 240/360 Tabela 23. Dopusteni naponi u arma. ne smeju biti veci od jedne petine ivicnih napona pritiska.5 do q.2/u Uv 8 0.14 do q. kao i Bi-armature BiA 680/800 nije dopustena.12 ploce plote stubovi grede q..00/500-1. 220 MPa stubovi grede gde je: t1'ad t1'a. Dopusteni naponi t1'ad U rebrastoj arrnaturi RA 400/500-2 dinamieki opterecenih elemenata ograniceni su na 220 MPa.primena glatke armature GA 220/340.oznaka za gornju granicu vazenja izraza.min -. 7t1'a. Dopusteni naponi u glatkoj arrnaturi GA 240/360 dinamicki optereeenih elemenata za sipke precnika rP 5 do rP 12 mm izuose 160 MPa. grede i ploce Dopusteni nap ani u arrnaturi <TJu MP~ 125 Za dinarnicki opterecene armiranobetonske elemente dopustena je samo primena glatke armature GA 240/360 i rebraste armature RA 400/500-2.1: betonu Dopusteni ivicni naponi satezanja od savijanja u nearmiranobetonskom iznose 10% od vrednosti dopustenih ivicnih napona pritiska iz tabele 22. i odreduju se prema izrazu t1'ad 125 160 d< 12 em d> 12 em d d 180 stubovi grede q. koji se istovremeno poja. sa ogranicenjern do 180 MPa za glatku arrnarutu GA 240/360.vljuju u preseku.5 3. Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom Vrste napona Sredisnji naponi pritiska Ivicni naponi pritiska betonu (u MPa) Marka betona (MB) 10 15 20 30 > 30 t1'. ukljucujuci i utieaje usled promene temperature. Ako se ti naponi u armaturi ne proracunaveju. a za sipke precnika rP 14 do rP 36 mm iznose 140 MPa.36 ploce Rebrasta armatura plate stubovi grede MB 20 do MB 30 place ploce < 12 ern :» 12 em 140 160 220 240 240 260 240 260 260 280 RA 400/500 MB > 30 Zavarene armaturne mreze ad glatke ziee MAG 500/560 d < 12 em d> 12 em = 140 + 0.min - place ploce grede d < 12 ern d> 12 em d < 12 ern d> 12 em dopusteni r:apon u armaturi od stalnog i promenljivog opterecenja. rebraste armature RA 4.. a do 280 MPa za rebrastu armaturu RA 400/500. Za ukupne uticaje. obavezno se koristi armature sa granieom razvlacenja t1'v 2: 400 MPa. zavarenih arrnaturnih mresa od glatke iii rebraste zice MAG 500/560 i MAR 500/560. MB> 30 grede place place d:S 12 em d>12em 4R 49 . Ako se za centricno pritisnute elemente za betone MB > 30 koristi glatka armatura GA 240/360. skupljanja betona i slicno. dopusteni naponi u rebrastoj armaturi t1'ad i dopusteni na~)Oni u glatkoj armaturi t1'a dinamicki opterecenih elemenata mogu se poveriti do 10% v' vrednosti datih u tabeli 23.5 6 2 3.turi (u MPa) Oblasti primene 4>5do 4>12 za stubove. a.rmaturi d < 12 em d> 12 em d $12 em d> 12 em d < 12ein d> 12 em (To (u MPa) 250 270 270 290 380 400 400 1. najmanji MB 20 do MB30 place ploce napon u arrnaturi od stalnog i promenljivog opterecenja. Dopusteni naponi u armaturi betonu odnose se samo na preseke 124 Za ukupne uticaje.Tabela 22. ukljucujuci i 'uticaje usled promene temperature.

po teoriji I reda za elastican d . gde su: M) i J\I[2 - d- 3. Dozvoljena sila nosivosti centricno pritisnutog elementa u armiranom betonu odreduje se prema sledecem izrazu Pri odredivanju uticaja u armiranobetonskom preseku vitkih elemenata opterecenih normal nom silom i momentom savijanja uzima se u obzir promena oblika ose pritisnutog elementa. tecenje betona i dr. = 1.1)-' 125' gde je: AI - momenti \. =A * 40000.5 za x. Za odnose najveci ekscentricitet janja stapa uvecan za. 200 dopustaju se pri proveri stabilnosti elemenata u fazama montaie. ' = !.za armirane elemente Ai > 50. e] k ~ 1. e = Aa/Ab).). Stabilnost ekscentricno pritisnutih elemenata iz kombinacija najvece normalne sile ne smeju prelaziti dopustene vrednosti ne proverava se ako je 128 Ai::.Elementi napregnuti (Ad prelaze sledece 126 na centricni vrednosti: pritisak proracunavaju se na izvijanje.odstojanje tacke jezgra od sredista preseka.> -arrniranja (J1.dopusteni sredisnji norrnalni napon u betonu pri izvijanju.".(u.ekscentricitet normalne sile u odnosu na teziste preseka. ( 1-0. Vitkosti 140 < Ai ::. e =~ ei - ukupniekscentricitet pri izvijanju. .. uzet u srednjoj trecini dusine izvieo . na krajevima normalne element a izracunati sile sracunat po teoriji I reda. .dopusteni sredisnji normalni napon u betonu odreden u tabeli 21' (Ti . pri ekscentricitet sistem. povecanje ekscentriciteta jednostavnije konstrukcije izracunava se prema sledecem izrazu: 129 ei za gde je: gde je: . 51 . Naponi u betonu i celiku..-. .najmanje pri izvodenju.za nearrnirane elemente Ai > 35. ako vitkosti .50 presek se mora armirati.5Ai za A' > 75 75 •- A' < 50-25•M2 Ai a. i' cernu je e- IM21 > IM)I. (To b ' N r--_". 25 d~ gde je: e 3. .odgovarajuca visina poprecnog preseka.. Dozvoljene su sledece najvece vitkosti: .4 . 50 • +2.4u.:: 140. ovog pravilnika.5 (MPa).ekscentricitet us led netacnosti + eo . (T = ~f1(T. 135 . napona odredenih u tabelama 21 i 23.za nearrnirane elemente Ai = 70. = = koeficijent 10. - Ii dusina izvijanja elementa. i = poluprecnik inercije betonskog preseka. ~ M) 75 n J1. .5V"k Ie) ::. . 127 Dozvoljena sila nosivosti ekscentricno se prema sledecern izrazu: pritisnutog nearmiranog element a odreduje Izuzet no od odredaba clana 128. skupljanje. k .u.Ai Ai=100 ·U. vodeci racuna i 0 svim dugotrajnim uticajima (stalno opterecenje. koji se dobijaju (stvarno stanje) i povecanog ekscentriciteta.0.za armirane elemente Ai :.pocetni e . Promena oblika utvrduje se po teoriji konstrukcija (teorija II reda). u.

Za proracun se uzima ti9 .(karakteristicna evrstoca}. A~ W~ N" M. Rasprostiranje reakcije oslonaca na sirini oX b+l. 1'0 r koeficijent armiranja podusnom armaturom. koji se javljaju u oblasti oslonca. 132 ~/u. pa nije potrebno obezbedenje armaturom.tr. r"lu. Znatni poprecni O'y naponi. -!..granica gnjecenja podusne armature..najveci utieaji pri eksploateciji od ukupnih opterecenja A.. Ako izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja prelaze vrednosti napona Ta. ovog pravilnib. lC Minimalni procent arrniranja poprecnom armaturom (uzengijama). I"P . i to pocev od mesta gde je T > Ta do oslonca. linijskom nosacu koje dejstvuje nil.koeficijent armiranja spiral nom armaturom. onda se osiguranje armaturom vrsi na celoj dusini elementa nil. Mil -+_. mora iznositi najrnanje 0. Iutl = 10'. Ako su izracunate vrednosti glavnih napona zatezanja manje iii jednake vrednostima napona Ta. 131 ~~ . delu svetlog otvora nosaca (na 0.. .duaina izvijanja. pri prekoracenju Ta napona. Glavni naponi zatezanja armiranobetonskih elemenata opterecenih na savijanje 1 torziju u blizini neutralne linije na najvecern delu linijskih nosaca jednaki su naponima smicanja.. I I . kojoj vladaju jednoznacni glavni naponi zatezanja.Jr.. I I I $: .povriina jesgra betonskog preseka unutar osa spirala. (slika 14). Ublasavanje uticaja transverzalnih sila iz stava 3.. .t.utieaji usled stalnog optereeenja. kao i stubovi sa ekscentrienom normalnom silom ne mogu Be proracuna~ti kao spiralni stubovi nego kao obicni armirani. - dozvoljeni sredisni napon odreden u tabeli 21 (MPa). 130 gde je: lu .. leo::. i 128. bez obzira na to sto u oblasti oslonca naponi mogu biti manji od napona Ta (slika 15). i W. Opterecenje nil. k Ai . primaju se kosim sip kama i uzengijama. Sll iii jednake vrednostima napona Tb sile usled glavnih napona zatezanja.75 d) ne uzima se pri odredivanju transverzalne sile. ako se naponi 0'" pri proracunu glavnih napona zatezanja ne unose u proracun.2% odgovarajuceg betonskog preseka. . . Glavni napon zatezanja ne sme da bude yeti od dopustene granice Te.. tr 'N. a manje. prema izrazima el: 126. I I t Slib 14 Dozvoljena sila nosivoeti spiralno armiranog stuba izracunava se prema izrazu Slika 15 Pri proracunu napona smicanja T uzima se u obzir promena visine nosaca. Na toj duzini glavni naponi zatezanja u potpunosti se prihvataju progusccnom arrnaturom. . A. = 52 53 . uzimaju se pri proracunu glavnih napona zatezanja.: trf. 5d i raspored napona O'y prikazani su na slici 16.. U potpunosti ih prihvata beton.N . Glavni naponi zatezanja (0"2) elemenata opterecenih na savijanje sa uticajem transverzalne sile ne smeju biti veci od dopustenih vrednosti napona Tc dok glavni naponi zatezanja od ciste torzije iii jednovremenog uticaja torzije i savijanja ne smeju biti veci od dopustenih vrednosti Tb. Kada glavni naponi zatezanja prekoracuju vrednosti dopustenih napona rs.. T i Tc datim u tabeli 21. pa se kao takvi uporeduju sa dopustenim naponima Ta.1 Stubovi sa vitkoScu Ai > 50. M.povriina i otporni moment betonskog preseka. ovog clana moze se uneti u proracun uvodenjem oslonackih normalnih napona pri proracunu glavnih napona.

Najmanji zastitni slojevi betona do armature za elemente i konstrukeije agresivnim sredinama. vima. odreduje se zavisno od vrste elementa.za montazne elemente i konstrukeije proizvedene u fabrickim uslo54 55 .5 em .5 em. stubove i ostale elemente konstrukeije..2 . = se.I.. za eleme t ' p . a prema izrazima: Tp .sd 1rT111"T"T11-rT11"TT11""""11111111111! rT'T I 1111111 Slika 17 Slika 16 133 Naponi pria_nj":llja Tp n~.za betone marke manje od MB 25. ljuske i zidove i za rebraste i olaksane meduspratne kon- (To = (T. umereno (srednje) agresivnim sredinama a za najrnanje 1. krajnjim slobodnim osloneima armiranobetonskih elernenata optereeemh na savijanje sa uticajima transverzalnih sila odreduju se zavisno od redu~ov~e t~ansverzalne sile TR. 0. -za 'grede.0 cm « ako Be povrsina betona naknadno obraduje postupeima vaju ostecenja zastitnog sloja betona. koji izazi- d) . kraka unutraAnjih sila i obima svih si~ki u zategnutoj zorn kOJe prelaze preko slobodnog oslonca U.5 + em .ao 1.0. ZASTITNI SLOJ DO ARMATURE N~jmanji zastitni sloj betona do armature.5 em .751bk 140 = 2.ao u slabo = .a (Abo bodo).. ovog pravilnisa.0 em . u slucaju linijskog opterecenja (slika 17a).za elernente bez kose armature oko slobodnog oslonca: To -:ilL.Vtx. U n e sa kosorn armaturom oko slobodnog oslonea. odnosno ugradivanja betona.ni slojevi oetona do armature iz stava L ovog clana povecavaju se za 0. precnika armature i nacina izvodenja.. = Agresivnost sredine odredena je u clanu 113. ukljucujuci i uzengije. ito: nisu povrsini sa istim a) + 0. u arrniranom betonu ne srneju preci vrednosti 134 Dopusteni lokalni n~poni pritiska proraeunate prema izrazu: (To = . . . koje nisu obuhvacene" prvomalinejom ovog stava.. . odnosno konstrukcije posle betoniranja iIi su veoma tesko dostupne kontroli. izvedene betoniranjem na lieu mesta. jesu: .5 em zaelemente i.za ploce. Us~ed lokalnog dejstva opterecenja javljaju se sile cepanja upravno na ravan sile koje s~ moraju prihvatiti ~rm~~urom: U slucaju linijskog lokalnog oslanjanja (slik~ 17a) sila zatez anja ne moze biti manja od vrednosti + + 0. Najmanji zastitni slojevi betonakoriguju Au - povrsina Au bidl geometrijski slicna lokalnoj opterecenoj tezistem kao i povrsina Abo (slika 17). gde su: (T. 1. odreden u tabeli 21 ovog pravilnika. stepena agresivnosti sredine u kojoj se element nalazi. marke betona.za konstrukcije koje se izvode sa klizajucom oplatom.b) v) g) a'ko povrsine elementa. lokalno opter:c~na povrsin. odnosno konstrukcije. - dopusteni sredisni napon u betonu..0- strukcije. naponi prianjanja Tp odrecteni su u tabeli 25. 1.I ~:b. konstrukcije u jako agresivnirn sredinama. au slucaju koneentnsanog opterecenja (slika 17b)j N ajmanji z astit. Dopusteni V PRA VILA ZA ARMlRANJE 1.5 ern za elernentei konstrukcije u.

odnosno u vertikalnoj ravni. Takva armatura zastitnog sloja ne uzima se pri dokazivanju napona. U elementima masivnih betonskih konstrukcija mogu se koristiti i sveznjevi sa vecim zamenjujucim precnicima. odreden prema odredbama dana 135. fifi 137 3.0 ern. Pritom se u istoj ravni mogu postaviti jedan uz drugi najvise dva profila bez medusobnog razmaka (slika 18).. kao i cist vertikalan razmak izmedu paralelnih pojedinacnih profila armature ne sme biti manji od 3. Za odr edivanje najmanjeg zastitnog sloja betona do armature u sveznju . Uzengije se u linijskim elementima po pravilu oblikuju kao zatvorene. a sarno izuzetno kao otvorene. Kad je to neophodno.Korekcija najmanjeg zastituog sloja vrsi se simultano. merodavan je zamenjujuci profil sveznja. pod kojim se podrazumeva fiktivan profil sa povrsinom poprecnog preseka jednakom povrsini preseka armature grupisane u svezanj. a ne sme biti manji od 0. 136 2. Ako je potreban zastitni sloj betona do armature. Zavarene armaturne mreze se ne povijaju. postizanje dobrog kvaliteta sastitnog sloja betona do armature i efikasno prianjanje betona i armature Cist horizontalan. Odredbe ovog clana odnose se i na mesta nastavljanja armature.. merodavan je profil veceg precnika. zatvaraju na 57 139 138 140 . radi omogucavanja smest. mogu se postaviti najvise dye uzengije jedna uz drugu bez medusobnog razrnaka. pojedinacni profili armature mogu se grupisati jedan uz drugi u svesnjeve. Rastojanje te armature u zast.stog iii Bi-celika moze biti prava iii povijena.anja poduzne armature u poprecni presek jace armiranih elemenata. Poduzna armatura od pojedinacnih profila glatkog iii rebrastog celika moze na krajevima imati kuk~ iii moze biti prava. ZaStitni sloj betona do armature ne sme biti manji od precnika tog profila armature. ~ \:. ovog pravilnika. bez kuka na krajevima. Za odredivanje minimalnog cistog razmaka susednihpojedinacnih profila armature razliCitih precnika.fiJ ft <tXJ Slika 18. kao i za odredivanje najmanjeg cistog razmaka izmedu sveznjeva armature.0 cm. zaStitni sloj betona do armature ne sme biti manji od precnika zamenjujuceg profila svesnja armature. ovog pravilnika. Najmanji zaStitni slojevi hetona mogu biti uslovljeni i zahtevima otpornosti pri dejstvu posara iii drugim posebnim zahtevima u slucaju specijalnih konstrukcija iii elemenata i konstrukcija u sredinama neuobicajenog stepena iii karakteristika agresi vnosti. Tako grupisanih profila armature u sveznju moze biti najvise cetiri. Cisto horizontal no rastojanje pojedinacnih profila armature mora biti takvo da omogucava prolazak pervibratora pri betoniranju u sve delove elemenata gde je to neophodno radi efikasnog ugradivanja betona. Tako odreden minimalni cist razrnak izrnedu sveznjeva meri se od stvarnih povrsina profila u susednim sveznjevirna. Uzengije se.8 nominalne velicine najveceg zrna agregata.itnom sloju od spoljne povrsine betona ne moze biti rnanje od 2. DopuSteni nacini grupisanja profila armature u sveinjeve bez medusobnog razmaka U svezanj se mogu grupisati i profili armature raz licitih precnika.0 em. osim kad se koriste za izradu uzengija. OBLIKOV ANJE ARMATURE Poduzna armatura od pojcdinacnih profila glatkog. Taj razmak mora biti najmanje jednak precniku armature. U slucaju grupisanja profila armature u svezanj. po pravilu. veci od 5.. bez medusobnog razmaka u horizontalnoj. u slucajevima kad je nekom drugom armaturom obezbedeno poprecno opasivanje preseka armaturom. uz vodenje racuna 0 obezbedenju uslova za efikasno ugradivanje betona. Zamenjujuci profil sveznja armature odreden je u clanu 138. zastitni sloj mora se arrnirati posebno tankom armaturnom mrezom. ako se ista armatura duz rasp on a elementa koristi za prihvatanje razlicitih uticaja iii ako se na taj nacin postize povoljnije usidrenje armature. a uzima se od stvarnih povrsina profila armature grupisanih u svezanj. U paralelnim ravnima bez medusobnog razrnaka mogu se postaviti najvise dva profila BiA celika jedan uz drugi. Izuzetno. odnosno granicnih stanja. se obezbedili uslovi za efikasno ugradivanje betona. uz posebno dokazivanje da su obez bedeni uslovi efikasnog prianjanja i usidrcnja armature. Najveci dopusteni zarnenjujuci precnik sveznja armature je 44 mm. rebra. Armatura od zavarenih mreza i armatura od Bi-cclika ugraduju se bez kuka na krajevirna. Armatura se povija ako je racionalno da se ista armatura pri prorneni uticaja duz raspona elementa koristi u razlicitim zonama preseka. RASPOREDIVANJE ELEMENATA ARMATURE U PRESECIMA Razmak armature mora biti dovoljan da bi.

</:> krajevirna uzengija 4</:> r/J u < 82) . Zatvaranje uzengija obezbeduje se kukama na mestu zatvaranja.. N a toj i potrebne dodatne duzine profila lih za ispravno oblikovanje kuke. Vrste betonskih celika RA 400/500 MAG i MAR 500/560 ~]:l~T a:f I . Standardne kuke na krajevima uzengija od glatke armature oblikuju se kao kose kuke. povijanjem armature z a 900.. za raz licite vrste betonskih celika dati su u tabeli 24.celika izrazavaju se u desetim delovima milimetra. </:>12 za uzengije od rebraste armature. za ispravno oblikovanje kuke... Tabela 24.9 za uzengije od Bi-celika. zatvorena pravougaona uzengija i potrebne ukupne duzine armature lu za izradu zatvorenih uzengija pravougaonog oblika.tk= { HI> 4. < 12 ." Oi ~~:~+)E)l' :fB t. Najmanji precnici povijanja zlicite vrste betonskih celika poduzne armature uzengija za ra- ° 1=150 141 t. Najmanji precnici povijanja poduzne armature i uzengija mereni na unutrasnjoj konturi povijenih profila.=150 ° 2=100 Slika 20 Standardne kruzne kuke ali ne rnanje je povijanje sliei date su 142 kuke na krajevima glatke poduzne armature su polukruzne kuke. N ajveci precnici profila armature koji se koriste za izradu uzengija u uobicajenim elementima i konstrukcijama su: </:>16 za uzengije od glatke armature. 3) Precnici po duznih zica Bi . 144 Standardne kuke na krajevima rebraste poduine armature su provougaone kuke. ali ne manje od (8. Kad su uzengije po celom obimu zategnute (dejstvo torzije i dr. potrebne dodatne duzine profila Lllku za ispravno oblikovanje kuke..p bez kuka bez kuka Kuke na krajevima D2 6</:>a </:> 20 z ~ poduzue armature 8</:>a </1 20 z > Savijanje i kuke na D3 4¢ . II produzetku krivinc. 2) Zavarene armaturne mreze sa dvostrukim poduznim zicama.0 ern na kraju kukc. Poluse oblikuju povijanjern armature za 180 sa pravim delom duzine 4</:>.. sa pravim delom duiine 5. 0 .0 em na kraju kuke.p.3. sa pravim delom dusine 8. 1) Zavarene armaturne mreze sa jednostrukim poduznirn zicama.p ali ne manje od 8.. 143 145 Standardne kuke na krajevima uzengija od rebraste armature oblikuju se kao pravougaone kuke.1k ={30+s..0 . Na sliei 22 prikazana je standardna pravougaona kuka za krajeve uzengija od rebraste armature. povijanjem armature za 1350. Na slici 19 prikazano glatke po duzue armature i oblik standardne polukruzne kuke. od 4.</:> 4> ~ 101) 6</:> .4>u-~ 16 5</:> ..pu) centimetara na kraju kuke.. sa dimenzijama spoljasnje konture au i bu. ~ 6. sa pravim delom dusine 101> ali ne manje od 8. u produzetku krivine. Na sliei 20 prikazano je povijanje rebraste poduzne armature i oblik standardne pravougaone kuke.... uzengije se zatvaraju s potrebnim preklopom.93) .. </:>10 za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa jednostrukim zicama.0 em 110 130 ZQ I) " 10 } ZQ10"'0~20 ZQ 0> 20 Slika 19 GA 240/360 BiA 680/800 Najmanji precnici povijanja armature D (u mm) ne povija se Povijanje poduzne 15¢> 15¢> 20¢> armature (osim kuka) 10. Na slici 20 date su i potrebne dodatne duzine profila Lllk za ispravno oblikovanje kuke. zatvorena pravougaona uzengija 59 58 . u produzetku krivine.). prema clanu 144.uglovima poprecnog preseka. bez preklapanja... potrebne dodatne duzine Lllk .ocm 110 ZQ 0~10} ZQ I) ~ 10 Q)_'(__ 0. do 147. </18 za uzengije od zavarenih armaturnih mreza sa dvostrukim zicama i </:>6. u produietku krivine.. Na sliei 21 prikazana je standardna kosa kuka za krajeve uzengija od glatke armature. Pravougaone kuke se oblikuju povijanjem armature za 90°.0 em na kraju kuke.

ocm 80. mora biti bar jedna zavarena poprecna ziea. SIDRENJE ARMATURE Sidrenje profila armature moze se vrsiti pravim delom. Sidrenje pravirn de10m moze se izvrsiti na drugi nacin. sa pravim delom duzine najmanje 154>" ali ne manje od razmaka precki (95 mm) na kraju kuke. u slucaju da je za duzinu pravog del a na kraju kuke merodavna velicina 104>u' t. ku- 1 _{a.0Cm-60U u. bilo sa unutrasnje iIi sa spoljasnje strane uzengija. Na slici su date i potrebne dodatne dusine profila flhu za ispravno oblikovanje kuka.1 ku= Js. IS0u 49. uzengija Slika 23 Uzengije od Bi-celika moraju na krajevima imati pravougaone kuke. 61 60 .I 147 100uo(~Ocm --~ I I n -- -or . u produietku krivine.1 -ZQ ZQ 0u :! 10 } 10~~u~16 0u~IO IO~()u~ } 16 au 1 _{2au+2bu+16. odnosno do kraja krivine (slika 23). one na krajevima moraju imati pravougaone kuke. oblikovane povijanjem armature za 90°. udaljena najmanje 2. sa povijanjem profila u petlju i profilima sa zavarenim poprecnim sip kama.5mm} 0u = 5.0 em od kraja uzengije. sto se mora dokazati ispitivanjern. sa propisanirn precnikorn povijanja od 64>"._L I' D3 = ~0u t. ne smeju biti blife od 4cPu od pocetka.Sem 16. Poprecne ziee. dusine ne manje od lOcPu na kraju kuke.o em+ 111()u I. l. stirn da sigurnost sidrenja sipke armature u armiranobetonskim konstrukeijama mora biti najmanje 1. Na pravom delu. sa kukom.9 Slika 24 146 Kad se zavarene armature koriste za izradu uzengija.S0u Ht _~<i: au 1Slika 22 u u -12au+ ha +2 b u+16.20u.50u+9. 4. 2bu+ 100u ZQ ZQ Slika 21 i potrebne ukupne dusine armature lu za izradu zatvorenih pravougaonih sa dimenzijama spoljasnje konture au i bu.S em : I _--~ .O-50u 2bu+ 150u ZQ ZQ s ~0u~12 alu~8} 1 ZQ ZQ 0u4s. sa precnikom povijanja 4cPu.u ~Q ZQ 0u ~ 8 } 8~0u~ 12 :""'j I '{lI! _'l_ _ 4-. u produzetku krivine (slika 24). oblikovane povijanjem armature za 90°.lkU=J 1. ~: 0u t.Na sliei 23 date su i potrebne miminalne dodatne duzine profila fllku za ispravno oblikovanje kuke.8.

3 iii 4 profila duzina usidrenja 1.1 (ja(ef) O'a J . 1.4 puta veca od dusine usidrenja pojedinacne sipke.za sidrenje pravim sipkama bez kuka napregnutim na zatezanje ili na pritisak. Duzina sidrenja armature (I.3 ili 1. se napon prianjanja proracun duzine sidrenja. 1. (ja(el) - aa a - = 1 ..(el) - efektivna dusina sidrenja. za utez anje preseka mora se obezbediti popr ecna armatura. da bi se izbegli nepovoljni uticaji sile cepanja.duzina sidrenja odredena prema clanu 149. Efektivna duzina sidrenja zavisi od tip a usidrenja i stvarnog (efektivnog) napona u arrnaturi i izracunava prema izrazu I 62 s(ef) 150 = a.149' Dusina sidrenja zavisi od polozaja profila u elementu celika. I s . dopusteni napon u armaturi odreden u tablici 23. od vrste Dopusteni naponi prianjanja Tp u uslovima dobre adhezije.mm 63 .) pravog dela bez kuka za glatku armaturu rebrastu armaturu (RA) odreduje se prema izrazu (GA) 152 gde je: i/J . Sidrenje profila zategnute rebraste armature vrsi se pravim delom iii pravim delom sa pravougaonom kukom (90°). Sidrenje profila pritisnute armature po pravilu se vrsi bez kuka.. (/u /u . T_v gde je: I. odnosno uzengije.4 1. Tp Na dusini sidrenja I. duzina usidrenja I.76 0. vrsi se utezanje betona uzengijama. stvarni naponi koji odgovaraju dejstvima u ekspioataciji. Sipke grupisane u sveznjeve (cvasti) sidre se na nacin propisan za sidrenje pojedinacnih sipki. pri betoniranju.(eJ) obezbeduje se poprecna arrnatur a (uzengije) koja moze da prihvati 20% sile u poduznoj arrnaturi koja se sidri. vrednosti naporia prianjanja Tp iz tabele 25 umanjuju se za jednu trecinu za uslove losije adhezije. . arrnatur a kuke ne treba postavljati u blizini slobodne 153 graniea razvlacenja celika.85 0.egnute i za pritisnute sipke na duzini usidrenja 1. (jv - Sidrenje zatcgnute glatke armature pravim sipkama bez kuka ne dozvoljava se.2.80) koji se odnosi na duzinu sidrenja.45 2. . sveznja.67 0. Dopustene vrednosti napona prianjanja adhezije Vrsta celika Tp (u MPa) za uslove dobre Marka betona (MB) 15 20 30 40 50 60 Glatka armatura (GA) 0. uzima.. stay 5.na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za manje od 45° prema horizontali iii na horizontalnu arrnaturu . Dopustene vrednosti napona prianjanja 25. popre cna armatura u zoni sidrenja moze se izostaviti. izuzev u slucajevirna kad se sidrenje sa kukama ne moze izvesti. kao konstantna vrednost za Na duzini usidrenja I. tako da se iz jednog 151 U ostalim slucajevima polozaja armature u preseku.60 0.precnik profila koji se sidri. 1- 10¢ 1- 15 em Tabela 25. koji nisu navedeni u drugom stavu ovog clana. za sidrenje zategnutih sipki sa kukama.u mogu usidr iti najvise dye sipke. sipke iz sveznja treba pri sidrenju raspertiati..98 Rebrasta armatura (RA) 1.koeficijent sigurnosti Tp - = dopusteni racunski napon prianjanja odreden prema tabeli 25 za uslove dobre adhezije iii umanjen za jednu trecinu za losije uslove adhezije.najmanje = 0. Ako su profili koji se sidre ¢ > 16 mm za zat. Ako u zoni sidrcnja postoje uticaji koji uravnoteiuju sile cepanja (oslonacke zone) ili ako je precnik poduzne armature ¢ < 16 mm. odnosno granica a 02. ovog pravilnika.2 1. kao i za sidrenje pritisnutih sipki sa kukama.(e!).75 2. ako se profili te armature pri betoniranju nalaze u donjoj polovini poprecnog preseka elementa iii su udaljene najmanje za 30 em od gornje slobodne p ovrsine elementa. I. od marke betona i precuika profila armature.80 U zoni usidrenja zategnute i prrtisuute armature. u jed nom mest. Po pravilu.nlln a = ~- za uslove dobre adhezije date su u tabeli .min iznosi za zategnute i pritisnute sipke I.5/.10 2.. a odnose se: .na armaturu koja je pri betoniranju nagnuta za 45-90° prema horizontali.92 0.". Kad je u pitanju zategnuta povrsine betona. zavisni su od polozaja armature pri betoniranju. pa je za svesnjeve od 2.

4+2.na sliei 27a prikazano ZIJe. irna dovoljnu duzinu usidrenja (slika 28).8f) gde je: U a(e1) - e Ua(eJ)</> /6k dusina sidrenja odredena prema izrazu iz dana 150. Dusina sidrenja povijene sipke koja prima glavne napone zatezanja racuna se samo na pravom delu. s tim: od kraja Poduzna glatka i rebrasta armatura za prijem sila zatezanja mogu se sidriti tonsku masu.~I'). petlji iii odstojanja ravni petlje e- manja od vrednosti do spoljne povrsine razrnaka betona. zategnute iii mrezaste pritisnute date u tabeli 26. stvarni napon u armaturi na pocetku krivine petlje. osim kad se koristi armature za uzengije.' u beusidrenja se mogu smanjiti na kraju sipke za glatku Mresasta 158 armatura sidri se bez kuka.na sliei 27b prikazano ije. a 1. ovog pravilnika.3 l. 2. r- I y --I I Slika 28 a) Slika 26 ~l b) "j"d. (1.Pri sidrenju petljama. da bi se izbeglo cepanje betona unutar krivine petlje mora ispunjavati sledece uslove: 154 u ravni sidrenja.duzine 156 po duz ne ziec do prve poprecne ziee rznosi a > 2. pravirn delom. mora da zadovolji uslove Duzina sidrenja duzine sidrenja da odstojanje (slika 29). precnik .Scm 5 em (50) Slika 29 64 65 . ovog clana izvodi se obavezno sa kukom armaturu i sa kukom iii bez nje za rebrastu armaturu.5 em a~ b?> iz stava 1. ravni susednih at: Slika 25 zatezanja armature moraju na ne moraju *) za RA sa kukom Slika 27 Kad su u pitanju visoki nosaci arrnatura za prijem sila zatezanja od glavnih napona zatezanja moze se sidriti u pritisnuti deo betona sarno pravim delom sipke i kukom za glatku armaturu (GA) iii samo pravim delom iii pravirn delom i kukom za rebrastu armaturu (RA) ako pravi deo sipke. Ako se sidrenje za 5</>. ovog praviluika (slika 26a) ako se sipka sidri 1I pritisnutoj zoni. a i povijanjern pod uglom od 45°. 157 155 Usidrene sipke od glatke armature za prijem glavnih napona krajevima imati kuke i prave delove. mereno ad sistemne linije. Duaina sidrcnja tog del a iznosi 60% duiine sidrenja odredene 1I clanu 1"49. Sidrenje vrsi povijanjern pod uglom od 45° . gde je: 1. . a usidrene sipke rebraste imati te kuke.(e1) - je mogucc je moguce sidrcnje sidrenje u zatcgnutoj u zategnutoj zoni za dobre uslove adhe- zoni za uslove losije adhez- D?. ako se sipka sidri u zategnutoj zoni (slika 26b).

i: b ~ 5¢ b > 5¢ nastavljanja 20% 1. kao i na srednjim osloncima.0 1. Vrednosti koeficijenata 163 Duzina preklopa tabeli 28. tavljanje ne moze izbeci. najmanje 5 em od iviee nosaca iIi serklaia. Cist razrnak Cist razrnak iz med u <iva od najblize susedn a prepovrsine klapanja II betona jednom prcsck u a Procent nastavljanja preklapanjem u jednom sipki preseku 159 Duzina sidrenja zategnutc i pritisnute Bi-armature iznosi najmanje cetiri osovinska rastojanja preck i za dobre uslove adhezije i pet odstojanja precki za losije uslove adhezije. za duiinu nastavka 0'1 elate su u tabeli 27. sa zavarenom poprecnorn armaturom na delu preklopa ili na bilo koji drugi nacin.<. one se izvodi u podrucjima najrnanjih ..5< ¢i < 12 losiji 5 Tabela 27. stirn da primenjeni nastavak ima sigurnost propisanu ovim pravilnikom. Najveci prescku < 104) a> IO¢ dozvoljeni proeent moze iznosit. Vreelnosti koefieijenata za duzinu nastavka 0'1 Sidrenje mreiaste armature kod povrsinskih nosaca . vrsi se tako da bar jedna poprecna sipka lesi u sirini oslonea.2 50% 1. dleze odred barna 0 nast.1 33% 1.4 u jednom ¢ zategnute armature nastavlja preklapanjem sa profilima 5. odnosno 15¢i./2. Duzina i uslovi sidrenja Jednostruke ziee Uslovi adhezije dobri losiji dobri sipki armature MA od glatkih i orebrenih ziea I Dvostruke iiee ¢i ~ 8. Tabela u obzir pri odr edivanju ~ ~ ~ <l-- 11D(3cm) 26.5 ¢i < 12 Najmanja duzina sidrenja {u em) za MAG i MAR Najmanji broj poprecnih iiea {cvorova} na dufini usidrenja I 'I MAG 3 > 25 > 35 35 45 MAR 2 3 3 4 l Ip Slika 30 3 4 8. i ne moze biti manja od 1.100 (/. po pravilu.da razmak popre cnih iiea uzima veca vrednost: bude veci iIi jeduak 5 em. odnosno 25% za profile «> 16.avljanju armature iz ovog pravilnika. pri cernu se usidrenja s najma- . Nastavljanje zategnute armature vrsi se preklapanjem profila sa kukama i bez kuka.ploca na krajnjim slobodnim osloncima. 66 67 .4 1. ne nastavlja preklapanjem.da se zavareni spojevi uzirnaju njirn brojern iiea (cvorova). Duzina preklapanja ne moze biti manja od duzine sidrenja odredene izrazom u clanu 149. za rebr ast u armat.50% za glatkll Ako se takvo naprezanja. odnosno duzine 5 ¢i. 160 < 16. NASTA VLJANJE ARMATURE Zategnuta armatura se. nasar mat uru qJ < 16. . koji irnaju poprecne nosace iii scrklazc.(en. 162 Procent nastavka pritisnute armature na preklop moze iznositi do 100% ukupne armature u preseku.6 1.2 1 25% 1. ako se mrezasta armatura prekida. ovog pravilnika.uru ako se armatura odnosuo 50% za profile q) :2: lG. nosivih iiea glatke orebrene mrez aste armature odredena je u zategnute glatke armature (GA) i zategnute rebrast e 0'1 ·I. Armatura se moze nastavljati i elektrootpornim zavarivanjem. ali nastavak ne po- 161 Dusina nastavka na preklop armature (RA) iznosi Ip = odnosno 20 cm (slika 30).8 1.3 > 50% 2.

gde je 1> precnik nastavljene armature.:. a najrnanje polovinu armature iz polja za ploce. armature zavarivanjern mora se prethodno dokazati 68 69 .dvostruke zice <p > 6.tu ra mora se prevesti preko slobodnog krajnjeg oslonca iIi krajnjeg oslonea sa delimicnim ukljestenjern od najrnanje trecine ukupne armature u polju za gredne nosace.__4---- Ako se sipke ... Duzirra sidrenja I. preklopa (u em) poprecnih iiea (cvorova) MAR MAG MAR MAG 40 35 4 3 40 35 5 3 40 35 4 3 40 35 4 5 4 50 45 5 50 45 6 5 Duzina 6.. VODENJE PODUZNE ARMATURE 167 Potrebna povrsina podusne armature dus nosaca odreduje se po pravilu prema liniji satezucih sila. k ih .. Ta arrnatura proracunava se iz poprecne sile koja je jednaka trecini ukupne sile u nastavljenoj arrnaturi u jed nom preseku.5<4>:S12 dobri losiji clobri losiji Najmanji broj .-. ovog pravilnika..-2 __ 3 164 .Tabela 28.(en odmerava se od racunski krajnje tacke R. Duzina preklopa nosivih zica mrezaste armature Poduzne ziee u nosivom praveu Precnik <p (u mm) Uslovi adhezije Jednostruke iiee Dvostruke iice Dvostruke iice <p ::.I~Ja pree I .r.e armature 29. Slika 31 168 Poduzna arma. 166 Nastavljanje armature zavarivanjern.:o:.za dobre uslove adhezije i sest rastojanja precki .5 losiji 20 --. a njihov razmak ne sme biti veci od 5cf.staticka visina nosaca..:.za 10sIJe uslove adhezije. Tabela 29 Duzina preklopa nenosivih iiea mreiaste Poprecne zice Precuik ziee Uslovi adhezije data je u tabeli armature Duaina Broj poduzpreklopa (u COl) nih zica ( cvorova) t I I Jednostruke i <P:S 6. Profili armature koji se provode preko ovih oslonaea sidre se sa dye trecine efektivne duzine sidrenja odredene clanom 150.5 8.b.75 ako se glavni naponi zatezanja prihvataju samo uzengijama iIi ako za glavne napone zatezanja nije potrebno osiguranje armaturom. = = = Duzina preklopa glatke i orebrene nenosive zice mrczast. mora se proracunati poprecna armatura (uzengije). au slucaju indirektnog oslanjanja (zona zatezanja u podrucju sidrenja) ta duzina iznosi I.15. Mogucnost dobrog nastavljanja ispitivanjern. cki Dusina preklopa kod Bi-arrnature iznosi najmanje pet OS?VlllS 'I rastoJa. racunajuci tu dusinu od trecine sirine oslonea (slika 32a i 32b). s tim data armatura lie maze bit i munja od armature koja je odredena izrazima iz clana 132. Ako je pri odredivanju velicine pomeranja v presek nosaca promenljive visine. ovog pravilni ka.5 __:d.(ef). 12 dobri losiji <p:S 8.i-. gde je h . racunajuci dusinu usidrenja od kontakta nosaca i oslonea u slucaju direktnog oslanjanja. u racun se uzima korisna visina odgovaraj uceg preseka (slika 31). a v 0.p 2: 16 mm nastavljaju preklapanjern iIi ako se u jednorn preseku nastavlja vise od polovine ukupne armature. Linija zatezucih sila dobija se pomeranjem linijeM/Z za velicinu v (l' • h u pravcu ose nosaca... --------------~-~-L-r-... osim elektrootpornog zavarivanja. 165 t_1 I I r--r. pri cernu se uzengije postavljaju na duzini preklapanja. Velicina pomerene linije v zavisi od efikasnosti armature za prijem glavnih napona zatezanja pa je vrednost v O~ za slucaj da se glavni naponi zatezanja prihvataju kosim gvosdima 5 i uzengijama.. moze se primenjivati sarno ako je propisan postupak zavarivanja u projektu konstrukcije.

oduosno greda mogu se uzeti svetli otvori uvecani za 5%.avci zat. za raspone kontinualnih ploca. Pri nastavljanju vertikalne armature (ankeri stubova) predvidaju se za seizrnicka po drucja nast avci bez kuka.acno utvrdeni konstruk ti vnirn merama. .egnut.isuutu zonu betona potrebnom duzinorn sidrenja. po pravilu.\---LIb/ Islef) Slika 32 a) Dilatacione razdelnice (fuge) rasporeduju se tako da se uticaji usled skupljanja betona. temperaturnih promena iii nejednakog slaganja oslonaca svedu na meru koja ce zadovoljiti postavljene zahteve. I I I I Uticaj neminovnog odstupanja izrnedu usvojenog sistema konstrukcija u statickorn proracunu i stvarnog izvodenja mora se uzeti u obzir pri projektovanju konstrukcija. VI KONSTRUISANJE ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Konstrukcije i elementi ad armiranog betona konstruisu se u skladu sa pretpostavkama usvojenim u statickom proracunu.i zavarivaujem na suceljak. Za kontinualne ploce. Ako su sirine oslonacnih podvlaka. stubova i sl.e armat. podvlaka. Ako se pri proracunu pretpostavi slobodno okretanje na osloncima. dijagram momenata iznad oslonca smc se parabolicno zaobliti (slika 34). ovog pravilnika. 3 b) INDIREKTNO OSLANJANJE 171 I . kao raspon se uzirna svetli otvor uvecan za 5%. Slika 34 Ako rasponi slobodno oslonjenih ploca iii greda nisu t. 169 1. proracuuavaju se kao da se na osloncima mogu okretati. U takvim slucajevima oslonacki prcseci mogu se dimenzionisati prema redukovanim momcntirna savijanja nad osloncima (slika 35). ako je svaki profil direktno vezan uzengijarna sa armaturom u pritisnutoj zoni (slika 33).· uzimaju se kao rasponi osovinska odstojanja zidova. Svaki ugao prclorna mora se utegnuti uzengijama (slika 33). Na duz ini preklopa post avljaju se uzengije na manjern razrnaku nego u samorn st u btl. zidova iii stubova vece od 10% svetlog otvora ploca iii greda. Ako se u jed nom presek u nastavlja vise od polovine armature. 172 Nastavci zategnute armature izvedeni na preklop za ekscentricno pritisnute elemente.urc na prelomima rnoraju se izvoditi urnetanjem pravih sipki . mogu se izvoditi bez kuka. odnosno grede. OSLONCI I UKLJESTENJA Kontinualne ploce i grede.2 1"" I s(ef) DIREKTNO OSLANJANJE . moraju se izvodit. s tim sto se duzina preklopa za glatku armaturu i za armaturu od rebrastog celika odreduje prema clanu 158. koje se sidre II prii. TEORIJSKI RASPONI. prema propisima za izgradnj U objekata visokogradnje u seizmickim podrucjima. nastavci armature Nasr. Slika 35 170 70 71 . i sa tim rasponima izraditi fiktivne scme nosaca za proracun. zategnute sipke armature mogu da slede krivinu prelorna. b) Slika 33 Ako je llgao prelorna veci od 160°.. koji se racunaju po fazi I.

Raspodela opterecenja kroz rastresite slojeve (zastor od tucanika nagibom 2:1. Reakcije clemente koje se prenose sa meduspratne zgrade. + 241 '1 • '1. 173 2. Pri proracunu momenta u polju u krajnjim rasponima ploca iIi greda.. odnosno na rnest.5. 0. osloncima. rebraste tavanice iii tavaniee za supljirn telima rnogu se uzeti 1I proracun kao lokalno ravnomemo podeljena opterecenja na lokalnoj povrsini el . • ". GREDE I GREDE T PRESEKA Grede su linijski nosaci proizvoljnog preseka koji su pretezno napregnuti na savijanje. Najmanji razrnaci pravilnika. LOKALNA RASPODELA OPTERECENJA Koncentrisana opterecenja koja dejstvuju na ploce. sa dejstvom kontinuitet. '+0. odnosno druge po pravilu . " _0.a. ukljestenje na krajnjim osloncima moze se uzeti u obzir sarno ako je konstruktivnim merama obezbedeno i racunski dokazano. pri cemu se mora voditi racuna o kontinuitetu i ukljestenju. razrnak vaze i na -mestirna nastavmomenata u poljima i na sipki poduzne armature ne U zgradama koje su konstrukcijama koji mogu se zanernariti kao st. < b1 . momenti savijanja u okvirnim nastaju usled vertikalnih opterecenja na unutrasnjirn stubovima dok ivicne stubove (kruto vezane sa gredama) treba racunati konstrukcije.1d1 72 73 . b2· Pravo(slika 37) ako 3. Odredbe za najmanje razrnake ljanja armature prekl apanjern. izmedu sipki armatura Na rnestirna najvecih ukljcstenja. konstrukcije na stubove.._ Momenti i transverzalne sile za tavanice od ploca. Ako su rasponi razliciti.ubove okvirne 175 uk rucene vertikalnim platnima. preko dva 176 b1 --1ff -. + 141 Dejstvo kontinuiteta mora se obavezno polja iii ako je odnos raspona susednih " Slika 37 . uzcti 1I obzir ako nosaci idu same polja manji od dye trecine. e2 (slika 37). Grede T preseka su linijski nosaci kod kojih su ploce i grede medusobno kruto povezane i zajednicki sadejstvuju u prijemu statickih uticaja.. a kroz cvrste slojeve (beton i sl.) uzima se sa 177 Optere cenje u srednjoj ravni ploce je lokalno raspodeljeno na povrsini ugaona povrsina opterecenja moze se zameniti krugom iste povrsine je zadovoljen odnos 2/3 b1/b2 < 1. izmedu sipki armature odreduju se prema clanu 137. puno opterecenje svih polja moze se uzet i u proracun sarno ako odnos raspona susednih polja nije manji od dye trecine. uzirnaju se II proracun. Ako se ploce iii grede ojacavaju na osloncima vutama.Za ploce igrede u visokogradnji koje su kruto vezane sa svojim osloneima.~/ -----b. ---- .ima sme iznositi vise od 15 em. racunska korisna visina preseka na mestu ojacanja ne sme biti veca nego sto hi bila da je nagib vute1:3 (slika 36).) sa nagibom 1:l. zajednako podeljena opterecenja dovoljno je odrediti najvece mornente na ivicama oslonaea (preseeiI i II na sliei 36) i prema njima izvrsiti dimenzionisanje preseka. 0. sit nih rebara. i 138. greda i greda T preseka odreduju se za puno optcrccenjc svih polja. ovog 178 Pozitivni proracun srednjim nih ploca 174 mornenti u poljima kontinualnih ploca iii greda ne smeju za uzimanje u biti manji nego sto bi bili da se pretpostavi obostrano puno ukljestenje u poljima. i sl. odnosno jednostrano puno ukljestenje 1I krajnjim poljima odnosiii greda.

koja se UZlll1U 11 proracu n pri dimenziollisanju preseka. odnosno 20 em u slucaju daje 'rmax > 'rb. Na mestima na kojima ukupne gIavne napone zatezanja preuzima armatura. U blizini cvora.isnuto ploce ked greda T preseka (slika 40). moze se koristiti izraz: u armiranobetonskom preseku.gde je I/> precnik n ajt.. 183 Korisna sadejstvujuc. Precnik te armature mora iznositi najmanje 8 mm. ¢6 rnm. postavljaju se zatvorene uzengije s preklopom na dvostruko manjem razmaku od maksimalno potrebnog.i uajmanje 'rmax ~ 'rb odnosno na Na bocnirn stranama greda i greda T preseka cija visina iznosi vise od 50 ern rastojanje poduznih sipki armature moze iznositi najvise 30 cm.25% povrsine pravougaonog preseka greda. Pri dvostrukom arrnira. 182 = Po celoj duzini osiguranja grede moraju imati uzengije na razmaku od dye trecine P.anje si pke p oduzue pritisnute armature.kontinualnim nosacima. 181 b. na dusini nosaca od 0. moze da se odredi teorijski iii ispitivanjem. na mestu oslonaea postavlja se obostrano tako da se pritisnuta armatura usvaja najmanje kao polovina potrebne zategnute armature. Dr 2" '11'" ~ Slika 38 +0 b) 10 dc- rasp on obost rauo slobo dno oslonjene grede.ojanjc koso povijenih sipki i uzengija odreduje se tako da se kosa z. U tom slucaju potrebno je osigurati kraj nosaca pomocu uzengija. 25 .21.min <IJE = 5. Za podeljeua opterecenja odreduje se kao manja vrednost dobijena iz tzraz a: 1) 2) gde je: b. Za takvo usidrenje otvor kuke (Dr) mora se proracunati (slika 38). sirina prit.5h. plocc: nultih t acaka 74 75 . siriua gredc.nc povrsine na delu nosaca gde je ploca pritisnuta.e razmak rebara. gde je I teorijski raspon nosaca. Il. u poIjima i na osloncima. Za proracun minimalnog procenta arrniranja od marke betona. gde su fk i u" marke betona i granica razvlacenja tazrnaku jedne trccme visine preseka. taj procent mora iznositi najmanje 0.nju preseka. Ako sc u grecli koriste viscsecue uzeugij«. Te sipke moraju imati na krajevima kuke i lezati uz bocne strane preseka grede (sipke A na slici 38). 10 o o ~e ~ . Najveci razmak ove armature iznosi najvise 0. Sipke koje se produsuju preko slobodnog oslonca moraju se tako sidriti da bar pocetak kuke pada unutar oslonea za najmanje 3 em. u preseeima u kojima ne postoji gornja arrnat.ur a p ostavlja se dovoljan broj montaznih sipki radi boljeg povezivanja uzengija (slika 39c). odnosno rastojanja moment.179 Sipke gIatke armature (GA) koje su zategnute na krajevima imati kuke. Slika 39 c. broj sipki koje se produzuju preko slobodnog oslonca treba odrediti proracunom.1-0"" statick« visine uosaca ali ne vecern od 30 em u slucaju da je % celika date u MPa. celom duzinorn iii delimicno. Precnik uzcugija mora bit. !ITi1 I U gredama se moraju najmanje dye sipke glavne armature produsiti pravo preko sIobodnih oslonaca.isuut. zavisno 180 Koso povijena armatura mora biti pravilno rasporedena na delu grede na kome treba da se prime glavni naponi zatczanja. najveci razrnak koso povijene armature iznosi ek 3/4h gde je h .ast.20%. uzengije moraju biti na razmaku od 151/>. Ako se proracunom dokaZe da je napon prianjanja veci od dopustenog. b b = b + 20d ~ e = b + 0.atczuca sila sto pravilnije raspodeli na povijene sipke i uzengije. mora iznositi najrnanje 0. U seismicki aktivnim podrucjima kod okvirnih sistema poduzna armatura u gredarna . deb ljiua prjt. moraju Povrsina preseka glavne poduzne armature na mestima najvecih momenata. Ako se upotrebi visokovredni celik sa 0"" 2: 400 MPa. odnosno 30 em kod nosaca gde su najveci r naponi prekoracili granieu 7).ukupna visina nosaca (slika 39).

greda se sme racunati kao simetricna greda T preseka.tri rebra za ukrucenje . ali ni debljina 1.(slika 41). 77 76 . Tavanice sa supljirn telima.elima vaze odredbe clana 185. 5e l 185 Korisna sadejstvujuca sirina pritisnute ploce. Podeona armatura mora biti od najmanje jedne sipke 4> 6 izmedu rebara. odnosi se na nosace T i G preseka.avau ica i t. plocorn iIi bez nje..e 6' = hI +&0 +5d S. i to najmanja 4> 6 na 25 em. ali ne vise od 9 m.dva rebra za ukr ucenje . 0. sa odnosom sa odnosom strana strana popo- Debljina pritisnute ploce sitnorebrast. onda je 4> ~ 4 mm na razmaku od 25 em. = b + 1.nosi vise od 75 em. 0. 10 I. Presek armature obe sipke mora biti jednak preseku armature glavnog rebra. konstrukcija izlozeni pretezno pr itisku. ako je uklonjena svaka mogucnost pomeranja u stranu iii uvrtanja (torzija). Za sitnorebraste tavanice sa supljirn t.anju nisu ispunjene grede sa jednostranorn pr it.5e.0 + 0. Rebra za ukrucenje moraju biti istog preseka kao i glavno rebro i moraju biti armirana sa po jednom sipkorn u gornjoj i donjoj zoni. kod kojih je razmak rebara e ~ 40 em.Ako se pritisnuta ploca nalazi vecim delom sarno sajedne strane grede (nesimetricni T preseei). . najrnanje 1/10 njegove ukupne visine. 4. Ako pretpostavke iz stava 2.jedno rebro za ukrucenje . ovog clana zamenjuju se izrazima: manji od 1/10.25"3 S. ovog clana. uaimajuci u obzir sadejstvo sa prit. 5d. i 2. .za raspone tavanica vece od 9 rn. Za korisnu sirinu pritisnute ploce moze se za podeljena opterecenja uzeti u proracun rnanja vrednost od U pritisnutoj ploci tavanica iz stava 2. ali ne vise od 12 rn. izrazi iz stava ploce. ali lie manje od 4 ern. 5e iii .isnutorn supljeg tela.za raspone t. Sll 187 konst. 0.ih t. proracunavaju se ne ispiti- sledecih 1) 2) (/ = hI + "0 + Sd S. STUBOVI I ZIDOVI 184 Sitnorebraste tavanice i t avanice sa suplji m telirna vinski razmak rebara ne iz. Ako je sadejstvo supljih tela sitnorebraste t avanice dokazano sistematskim vanjima.isuut.avanica od 3 do 6 m. gde je d manja strana stuba. I If imati dovoljan broj poprecnih rebara za ukrucenje. Ako se koristi mrezasta arrnatura (MA). Uzengije u rebrirna tavanica moraju hiti na istom razmaku kao i arrnatur a ploce upravna na rebra i izvode se sa preklopirna koji obez beduju prijern negativnih rnomenata u ploci (slika 42). jedan deo sile pritiska moze se preueti na suplja tela.avanica sa supljim tclima iznositi najmanje 1/10 osovinskog razmaka rcbara. ako se poprecnirn b=bo+12dS.rukcije kod kojih osomora Stubovi precnog BU elementi konstrukcije jzlozeni pretezno pritisku preseka b ::. ovog dana.za raspone tavanice vece ad G m. gde debljina ploce na spoju sa nosacem iznosi ploce manja od 8 em.om plocorn moraju se proracunavati kao grede sa kosim glavnim osovinama preseka (koso savijanjo ) . Ako je odnos debljine ploce i ukupno visine nosaca i 2. ovog pravilnika. \. uvek se predvida armatura upravna na pravac rebara. Tavanice sa supljim telima smeju se izvoditi i bez pritisnute rebrima obez beduje zajednicko dejstvo glavnih rebara. Zidovi su elernenti precnog preseka b > 5d. SITNOREBRASTE TAVANICE I TAVANICE SA SUPLJIM TELIMA 5. ovog clana 0 pomeranju i u vrt. i 186 Slika 40 Sitnorebraste to: Slika 41 tavanice moraju . odredena kao manja vrednost iz izraza datih u stavu 1. LI'I Slika 42 d.

zidovi debljine < 12 em i spiral no armirani stubovi izraduju se u betonu 1\1B ~ 20. U stubovima pravougaouog prese ka Sit vise ad cetiti sipke armature predvid aju se. 189 Ked preseka kod kojih je stvarni napon jednak dozvoljenom arrnitanja ne sme biti manji od 0. da bi se sprecilo lokalno izbocavanje pojedinih sipki armature. odnosno 8 em za montazne zidove. odnosno slicuo obez bedenje od lokalnog izvijanja po duzuih sipki armature. se kao proizvod Ako najveci racunski napon pritiska ne dostigne dopusteni napon betona. predvidaju se uzengije ciji medusobni razrnak ne sme prelaziti 15struki precnik najt anje sipke poduzne armature ni najmanju dimenziju pritisnutog elementa. s tim da se zatvorene uzengije sa zatvaranjern na preklop po kracoj strani na ovoj duzini postavljaju na najvecem razmaku od 7. \[ llm+4oem = : . sa najmanjim precnikorn poduzne armature 5 mm. minimalna debljina zidova povecava se na 12. naponu betona procenat Poduzna armatura centricnog pritisnutog stuba iii zida sracunava minimalnog koeficijenta arrniranja i potrebnog betonskog preseka. Minimalna debljina armiranobetonskih zidova iznosi 10 em za zidova Iivene na lieu mesta. treba izvesti dvojne uzengije u is tom preseku stuba. odnosno 10 cm. Usidrenje se racuna od presek a uzengija i iznosi 25 precnika sipke uzengije.avka po duzne armature. "'1 . U seizrnicki aktivnim podrucjima stubovi Sf' armir aju tako sto se po duzna arrnatura prevodi preko cvorova z a po I m najrnanje (bez nast. Ako ne postoji kontinuitet u meduspratnim konstrukcijama.4 70) ~ 0. na najvecern razmaku ad 15 </>. 50 . kao i u podru cju nast.avljanja na preklop). na duzini od jedan i po put. Minimalna debljina zicla mora se povecati od naznacenih vrednosti ako to proracun zida na izvijanje (izbocavanje) zahteva iii ako to proistice iz pravilnog rasporeda armature u preseku iii kvalitetnog ugradivanja betona..· I 'maxi. It f J 192 1: 190 U prit. .0. armature. pri iskoriscenirn naponima u preseku. . ali ne vise od 30 em. i veze naspramne armature iii dvostruke uzengije. zidovima i platuima. Ako nema mesta za usidrenja. rrun u gde je: = Aa Ab 100 = Ai (& Of. odnosno 20 ern. U spiralno armiranim pritisnutim elementima hod spirale ne srne biti veci od jedne pet. Slika 44 Ako su prese ci stub ova razudeui. Razrnak poduine armature u stub ovima lie sme iznositi vise oel 4(j CIll (slika 44). uzengija na konkavnoj strani mora se prekinuti i usidriti u stub. hez prekiopa. 78 79 .J. a u zidnim nosacima najmanje 8 mm.isnutim linijskim elementima. ~ OJ \ I 0 ·~.povrsina preseka poduzne Ab .merodavna vitkost.povrsina preseka betoua.Stubovi dimenzija < 20 em. . ali ne vise od 15 cm.5 </>.6 ni veri od 6. pored uzengija. Ai . Na ostaloj duz ini postavljaju se norrnalnc uzengije.3% stvarnog betonskog preseka stuba iii noseceg zida.a kraca strana stuba.mCIXs<lcm I I \ j_lmaxt 188 Precnik zice iii sipke poduzne armature u stubovima iznosi najrnanje 12 mm. Razmak tih uzengija iznosi 7.iue precnika betonskog jezgra ni veri ad 8 em (slika 43). ako su zidovi povezani kontinualnim meduspratnim konstrukcijama. ! 0 t.5 </>. .670 Aa . Zidovi se mogu armirati i mrezastom armaturom (MA). iznosi: stu- Slika 43 191 U podrucju stuba u koji se uvoeli sila. odnosno 10 em. postavljaju se zatvorene uzengije na preklop po kracoj strani za prijern poprecnih zatezucih sila. ali ne sme biti manji od 0. minimalni proeent poduine armature u stubu iii zidu moze se smanjiti. Precnik spiralno armiranih stubova mora iznositi najmanje 20 em. Najmanji koeficijent arrnir anja poduzuom armaturom u centricno pritisnutim bovirna.

075% betonskog preseka.alne armature (Aap) sme iznositi najmanje 1/5 povrsine vertikalne armature.avljanje se mora izvoditi z avanvanjem (slika 46). 196 Povrsiua pot.kao ~~ slici 4. Kuke. radi odr zavanja glavne vertikalne armature u odredenom polozaju . N astavci u stubovima obavezno se izvode bez kuka. a prccnik sipke ne srue biti manji od 1/4 maksimalnog precnika vertikalne armature. 1I 194 197 Ako su preseei stubova u dye susedne et ase razlicitih dimenzija. i to za 20 precnika spirale. Pri takvom grupisanju poduine armature. Potrebna povrsina po duzne armature na kraju zida odreduje se statickim proracunom.avci sc izvode zavarivanjem. Najvece rastojanje horizontalne armature lie sme iznositi vise od 30 em. armatura se moze grupisati u uglovima stubova: ~ to po dve.uvlacenjem du. Za zavarene arrnatume mreze ta vreclnost sc moze smanjiti na 0. Za ob~cno arrniranje stubova precnik sipki uzengija.~ precnik glavne armature do 20 mrn. ali u takvom slucaju armatura se rasporeduje . Slika 47 80 81 . a <p 8 mrn . Broj sipki armature okruglim i poligonalnim stubovima. dok druga polovina ide bez nastavka ili sa zavarenim nastavcima.Ako na mestima ukrstanja matura. Slika 46 Kad se izvodi nastavak spirale.6b ". N agib povijanja ne sme biti veci od 1:6.ako je precnik glavne armature veci od 20 mm. ali ne manje od 0. prema slici 48. tri iii cetiri sipke armature (slika 46a). po pravilu.> 20. po obimu stubova treba izvrsiti preklapanje od najmanje 30 precnika spirale. 8 iIi 10 mm. nast. 193 Aa :~ Slika 48 o .rcbne horizont. Ako su razlike u dimenzijama stubova vece. Broj veza po kvadratnom metru zida ne sme biti manja od 4. prrtom . Ako je poduina armatura od sipk i <P ::. a kr ajeve preklopa treba zavrsiti.itni sloj betona najrnanje jednak dvostrukoj debljini sipke po duzne armature iii ako glavna armatura leii unutar podeone armature.Minimalne povrsine po duzne armature u seizrnicki aktivnim podrucjirna utvrdene su propisima za izgradnju objekata visokogradnje u seizrnickim podrucjimao 195 Slika 45 Ako su stubovi jako arrnirani.boko u betonsko jezgro sipki glavne armature. b. arrnatura se moze nastavljati povijanjem iz veceg stuba u manji stub u visini tavaniee. U uglu stuba moze ~~ postavlt~ i po pet sipki. Q. van podrucja za koje je propisano proguscenje uzengija (~ 1 m. tj. prema sliei 49). Ugaone sipke po duzne armature na slobodnim ivicarna zida iii platna obezb eduju se uzengijama. obicno iii spiral no arrni- ne sme biti manji od 6 (slika 47). upotrebljavaju se horizontalna montazna armatura i medusobne veze obeju ravni armature. nast. krajeva uzengija (slika profila glavne armature 45) nije potrebna staticka arpostavljaju se montazne sipke U opterecenirn zidovima i platnima.1 % betonskog preseka sa svake strane zida . U seizrnicki aktivnim podrucjima nastavci poduzne armature preklapaju se u zoni gde su zatezanja manja (van plasticnih zglobova). iznosi 6 mm ako J. nastavak se rnoze izvoditi umetanjem narocite armature koja sluzi za povezivanje sipke gornjeg i donjeg stuba (slika 49). zavisno od debljine precnika 6. ne treba ranim izvoditi. Te veze ne moraju se izvoditi ako precnik poduine armature iznosi najmanje 12 rnm iii ako je zast. Nastavei preklapanjern po spratu izvode se sarno za polovinu armature stuba.

82 83 . stubove jednoetasnih konstrukeija koji nose veliko opt. a jednaka iii veca od 0. ZIDNI NOSACI momenta kratkim uzengija i transverzalnih elementima sila 200 Zidni nosaci su ravni povriiinski nosaci optereceni u srednjoj ravru cija je visina jednaka iIi veca od polovine raspona za nosace na dva slobodna oslonca. b) = 1 1 I X I 1 I 6. Kratki I IL .4 raspona za kontinualne nosace. ar mat. IIorizontalna.ur a 1I ne sme se obliku zatvorenih (slika 50). 1 IV 199 elementi su elementi konstrukcije cija je visina h veta od kraka dejstva spoljne sile. utieaji mogu se primiti sarno horizontal nom armaturom.l-t ~¢U/f) u/e Zidni nisaci proracunavaju se kao povrsinski nosaci napregnuti zidnih nosaca u srednjoj ravni. odnosno koso povijena prekinuti na iviei konzolc iii nosaca.: Slika 50 Momcnti savijanja i transverzaln« sile koje nastaju u takvirn elementirna prirnaju se sistemom horizontalne. odnosno koso povijene armature na osnovu teorijskih dokaza i ispitivanja. KRATKI ELEMENTI " II Ir .erecenje od kranova.rebljava se rnarka betona MB ~ 30. a) I~I: : za h e l za h)l A-A h Slika 49 198 Za stubove donjih etaza visespratnih gradevina. stubove temelja pod masinama i stubove drugih jako napregnutih konstrukcija upot.P. Ako je krak sile manji u odnosu na visinu h . tj. a ~ h (slika 50). Minimalna debljina zidnog nosaca mora se obezbediti ne moze biti manja od 10 em. ili jednaka tom kraku. da ne Pri projektovanju i izvodenju kontinualnih dode do nejednakog sleganja oslonaca. Vertikalna arrnatura izvodi se II 7. ! V r- ~~ Stika 51 Ir//.

odnosno tim sistemom i koso polozenom arrnaturom. U slucaju da se zidni nosac. svoje visine. mogu povecati iIi smanjiti do 25%. PLOCE 204 Ploce su ravni povrsinski nosaci ravno na srednju ravan plocc. 0. izvodi u klizucoj iii pokretnoj oplati. is tog znaka a raalicitih pravaca. Za prijem obesenog koncentrisanog opterecenja iii opterecenja koje se na zidni nosac prenosi linijski (poprecnim zidom. N ajmanja povrsina armature svake rnreze i svakog pravca arrniranja iznosi 0.i moze se zasnivati na homogenom betonskom preseku. u pojedinirn t ackama dejstvuje up- ploce mogu biti oslonjene 202 Razmak okana mreze horizontalne i vertikalne armature ne sme biti veci od dvostruke debljine zida ni veci od 30 em.ako da odgovarajuce sreelnje vrednosti momeuat. U blizini oslonca duz ine uzengija se mogu smanjiti. mora se napona pritisaka u oblastirna zidnog zidnog nosaca na oslonacku konstruk- 205 Naprezanja ploca oslonjenih upravno na pravac raspoua. transverzalne sile i reakcije oslonaca) racunaju se po teoriji elasticnosti.81 za It > I. Te uzengije obuhvataju glavnu armaturu polja i dopiru do gornje ivice nosaca. Za prenosenje raspodeljenog opterecenja predvidaju se vertikalne uzengije dovoljne duzine i precnika. odredeni po linearnoj tcoriji . proveriti prijem kosih zatezucih sila i glavnih nosaca preko kojih se prenosi optcrcccnje sa CIJU. odnosno 0. koje obuhvataju glavnu armaturu (slika 51). a 84 85 . Sile koje nast aju usled glavnih napona zatezanja primaju se sistemom horizontalne i vertikalne armature. po teoriji plasticnosti i po nelinearnoj u plocarna teoriji. stub vecih dimenzija i slicno. Zidni nosaci proveravaju se na preturanje i na izbocavanje pritisnute zone betona. po duznu armaturu radi povecanja Staticki uticaji (momenti savijanja. Glavna poduzna arrnatura iz polja vodi se po citavoj duzini odgovarajuceg raspona i u podrucju krajnjih oslonaca mora se usidriti. koja nastaju obczbeduju se poprecnom (podeonom) armaturom.201 Armatura zidnih nosaca sastoji se od glavne podusne armature i sistema horizontalne i vertikalne armature. Ako se konstrukcija zidnih nosaca upotrebljava se he ton marke ME 2: iii platna 20.o je poprecni zid. Proracun statickih uticaja po teoriji plasticnosti po pravilu vaai za granicna stanja lorna usled incidentnih dejstava (eksplozije. 1I Ako se opterecenje nalazi na donjoj ivici zidnog nosaca. Proracun uticaja po teoriji el asticnost. po visini iii delom kao st. udari i dr. ako ta zona nije posebnirn elementima ukrucena u poprecnom pravcu. linijski male dehljine iii u pojedinim kod kojih opterecenje tackama. Sistem horizontalne i vertikalne armature se postavlja na oba lica zida. Odnosi momenata lorna. 206 Priblizan proracun ploca koje prenose opt. t.a u polju iste trake budu po deseni da zadovoljavaj u uslove ravnoteze. Ploce mogu biti oslonjene Pravougaone (poligonalne) iIi potpuno slobodne. treba primenjivati horizontalne kuke (slika 51a).075% betonskog preseka za MA 500/560. 8.crcccnje u jednorn [HaVeU iii nalna pravea po metodi traka dopustou je sarno kad su ploce opterecene optcrecenjern.sklonista i sl. na jed nu str anu iii na dye suprotne strane. linijski. ali ne smeju biti hare oel 0. konstruisu se i izvode tako da se nosac obez bedi od gnjeceuja betona iii otkidanja uglova na oslonackim lezjstirna. 203 Zone u oblasti oslonca zidnih uosaca. podeljena opterecenja. po pravilu. odnosno do visine jednake rasponu 1 za It > I. u izrazu. dva ortogopodeljenim 207 Ukupna debljina debljina krovnih ploce iznosi uajmanje 7 em za st aticka ploca izuzetno moze biti 5 em.2. sto zavisi od velicine glavnih napona zatezanja u zidnom nosacu (slika 5130 i 51b). U gornjoj sigurnosti ivici zidnog nosaca t. pri cernu se vertikalna armatura izvodi u vidu zatvorenih uzengija. Kod kontinualnih ploca mozc se vrsiti ograniceua preraspodela uticaja tako sto se momenti jedne trake. poprecni zidni nosac. usvajajuci za Poasonov koeficijent vrednosti izrnedu 0 i 0.10% za RA 400/500 i 0. Ako se sidrenje vrsi pomocu kuka. rebrom iIi stubom) na ukupnoj visini iIi na delu visine zielnog nosaca predvida se arrnatur a sposobna za prihvatanje i prenosenje tog opterecenja na zidni nosac. Glavna poduina armatura u polju rasporeduje se po visini zategnute zone preseka na minimalnoj visini do 0.). a primenjuje se kod zastitnih konstrukcija . Za proracun se mogu primeniti staticke i kinematicke metode. umesto h treba staviti 1 (slika 51).125% betonskog preseka za GA 240/360. mora se predvideti armatura za potpuno osiguranje prenosenja obesenog opterecenja izrnedu mesta delovanja opterecenja i gornjeg dela zidnog nosaca.8 It. Za nosace cija je visina h veca od raspona I.15 h. oslanja na cvrst oslonac. mereno od zategnute ivice nosaca u polju.reba predvideti gornje ivice od izbocavanja. kao i razlicitog znaka i istog pravca moraju se nalaziti u granicarna koje obezbeduju punu trajnost i funkcionalnost ploca i pod najnepovoljnijim kombinacijama dejstava i opterecenja u eksploataeiji.

mora se dati poduzna arrnatura iz konstruktivnih razloga.085% za RA i 0. ovog pravilnika (slika Koneentrisano opterecenje P na ploci koja prenosi opterecenje same u jednom pravcu sme se raspodeliti upravno na pravac glavne armature na sirini b3. Taj razmak ne sme iznositi vise od 30 em na rnestima najvecih naprezanja. odnosno rastojanje nultih tacaka momenata. Na mestima na kojima se armatura smanjuje usled smanjenja momenata.1% od betonskog preseka za GA. odnosno veci od 3d ako je ploca opterecena koncentrisanim opterecenjem. moze se uzeti da to odstojanje iznosi 4/5 raspona. ~==a=.075% za MA. U tom slucaju momenti nad osloneima pokrivaju se dodavanjern pravih sipki armature (slika 52b). s tim sto se oko otvora u ravni ploce dodaje i koso polozena armatura. pored potrebne armature za momente savijanja. Podeona arrnatura tih ploca ne sme biti manja od 1/5 preseka glavne armature ni rnanja od 0. 210 gde je: b2 - sirina rasprostiranja koneentrisanog opterecenja je upravna na pravae glavne armature. Poprecna arrnatura duz slobodne iviee.Debljina kojima se krecu vozila treba da iznosi najmanje vozila. Na krajevima sipki treba izraditi kuke. 86 87 . Sipke donje glavne armature. Poduzne sipke uz ivicu debljih polja.15% od betonskog preseka za GA.5d za koneentrisana opterecenja. 0. izost.aviti povijanje armature iz polja.651 Duz slobodne ivice ploce bez oslonca. Povijanje potrebne armature nad slobodnim osloncern moze se zameniti arrnaturom koja je prevedena preko oslonca i tako povijena da moze prihvatiti eveutualne negativne momente (slika 52a alternativa). koja obuhvat. Pri proracunu statickih uticaja u ploci mogu se zanemariti manji otvori. Na krajnjim slobodnim osloncima ploca treba poviti jednu trecinu do jednu polovinu glavne armature i prevesti je preko oslonea u gornju zonu. gde je d ukupna visina ploce. zatvorenih uzengija iii armature ploce upravne na slobodnu ivicu ploce (slika 52c). niti vera od 20 em. Na srcdnjim osloncima ploca moze se. 212 koje se zavrsavaju na slobodnim osloncima. odnosno odstojanja nultih tacaka momenata kod kontinualnih iii ukljestenih ploca. l~ ~ :==:I I ~! =tJ~1 1 ~i bl Slika 52 ~ cl f"31 alternativa Debljina ploca po kojima se same povremeno hod a (radi cescenja i opravki) iznosi 1/40 manjeg raspona. koja se sracunava prema sledecern izrazu: b3 213 52). ako to glavni naponi zatezanja dozvoljavaju. =b 2 + ~I < Aa - A bo - + 0.ali ne manje od 5 em. 209 Razmak podeone armature ne sme biti veci od 4 d ako je ploca opterecena podeljenim opterecenjem. 208 Razmaei izmedu sipki glavne armature u zonama najvecih naprezanja ne smeju biti veci od 2d za jednako podeljena opterecenja.1% za RA i 0. razmak sipki armature ne sme iznositi vise od 40 em. moraju prema odredbama clana 149. u srednjoj ravni ploce koja An &0 - odnos povrsina preseka podeone armature i glavne armature. ovog clana primenjuje se i na obezbedenja otvora u ploci. rasporeduju se i po visini ploce. radi obezbedenja utieaja od skretnih sila oko otvora ploce. koja se sastoji od najmanje po jednog profila u gornjem i donjem uglu. U gornjoj zoni ploce arrnatura se postavlja na najmanji razmak kojim se obezbeduje pravilno razastiranje i ugradivanje betona. najrnanja debljina ploce koja se racuna u jednom iii dva pravca treba da iznosi 1/35 manjeg raspona. plocapo 10 em za putnicka Ako se stanje deformaeija ne dokazuje posebno. sastoji se od uzengija "ukosnica". 0. a 12 em za teretna vozila.a poduznu arrnaturu . Cist razmak izmedu sipki armature ne sme iznositi manje od 4 em. odnosno 1.075% za MA. imati kuke i duzinu usidrenja. Ako odstojanje nultih tacaka nije odredeno statickim proracunom. gde je d ukupna visina ploce. 9. PLOCE KOJE PRENOSE OPTERECENJE SAMO U JEDNOM PRA VCU 211 Ploce koj~ prenose opterecenje same u jednom pravcu moraju imati u zoni najveceg naprezanja presek armature najmanje 0. odnosno ne vise od 40 em u podrucjima uz oslonee. najmanje Stay 1.

215 Za ploce koje prenose opterecenje u dva ortogonalna pravca mo~a se prcdvideti dodatna armatura za prijern momenata uvijanja. armatu~e jednog pravca koja je potrebua u sredini place. 88 89 . Za druge vrste podeljenih . odnosno radijalnih momenata savijanja. 217 • V1Aax Ily "41. I. 11. za svaki pravac.:1 '/4 II :1 :~ 1 I ~I ~ I : I 1>I~ I I: Ly Slika 53 Armatura - 1 -1 : kruznih ploca u sredini ploce izvodi se na nacin prikazan na slici 54. PLOCE KOJE PRENOSE OPTERECENJE ORTOGONALNAPRAVCA U DVA Ploca ciji je odnos strana naleganja 0. 12. 214 i! s Kruzne ploce manjeg raspona moraju se proracunavati i armirati kao kvadratne ploce koje prenose opterecenja u dva pravca. uzirna se. po pravilu. prstenastom i radijalnom armaturam za prijem tangencijalnih. odnosno za sirinu grednog nosaca uzirna se osovinski razrnak stub ova odgovarajuceg pravca. Ako je precnik (strana) kapitela na spoju sa plocom veci od 0. odnosno za pnjem momenata usled dejstva nepredvidenih ukljestenja. pri ce:mu se za proracun i raspored armature u ploci uzima cia je stranica kvadratne ploee a ~ 0. pomocu metode zamenjujucih kontinualnih okvira (kruta veza izmedu ploce i stubova] iIi pomocu metode zamenjujudih kontinualnih grednih nosaca (zglobna veza izmedu ploce i stubova). U proracunu se rnoze usvojiti da je Poasonov koeficijent v = o. I-- Kruzne ploce. Za sirinu rigle okvira.31min. I ~ 111 Aao II < Ly . ali u zonama uajvecih naprez anja ne sme biti manja od 0.10.se pren~a odgovarajucim momentima.75 $ {. prosto oslonjene i ukljestene. ukupno odgovarajuce opterecenje. bez obzira na velicinu kapitela.proracun statickih uticaja pri prirneni pribliznog postupka mora se sprovesti pornocu metode zamenjujucih okvira.Jly S 1.i polo_v. vodeci racuna i 0 najnepovoljnijem polozaju pokretnog (korisnog) opterecenja. 216 . Kruta veza izmedu rigle i stubova prirnenice se i onda kad krutost stubova nije mala 11 odnosu na krutost rigle. i jednakopodeljenim opterecenjem mogu se proracunavati priblisnim postupkom. odnosno grednom nosacu . gde je D precnik krusne ploce. Sirina tih pOJ~e:a ~~dnaka JC cetvrtini manjeg raspona place [slika 53). ako odnos IElly medusobno upravnih osovinskih razmaka stubova zadovoljava uslov 0. odnosno grednog nosaca na pojedine delove (trake) ploce racuna se po teoriji ploca.5 S 2.i~om ~dgov~raJuce. a za visinu se uzima debljina ploce .Ill koncentrisanih opterecenja raspored armature treba izvrsiti prema proracunskim momentima savijanja. Slika 54 Ivicni pojasevi ploce koja prenosi opterecenjc u dva ortogonalna ~r~vca za Jednako podeljena opterecenja mogu se armirat. RaspodeJa statickih uticaja sa zamenjujuceg kontinualnog okvira.0 racunaju se kao ploce koje prenose opterecenja u dva ortogonalna pravca. i ako je nagib konusa iii piramide upisanih u kapitel 11 odnosu na ravan ploce yeti iii jednak 1:11. KRUZNE PLOCE 219 Pecurkaste ploce sa pravougaonirn rasporedom stubova.10% za RA i 0.075% za MA. Armature ploce koja prenosi opterecenje u dva ortogonalna pravca racuna . armiraju se. se uzeti 11 ob'zir kruta veza izrnedu rigle i stubova (slika 55). Pri odredivanju statickih uticaja u zamenjujucem kontinualuom okviru.33.ubova. PECURKASTE PLOCE 218 Pecurkaste ploce su ploce koje se neposredno oslanjaju na stubove sa ojacanom glavom stub a (kapitelom) iii bez ojacanja glave stuba i koje su sa stubovima kruto iii zglobno povezane. gde je fmin kraci osovinski razrnak st. odnosno mora. 9D.

Najmanje 50% armature iz polja mora se voditi pravo. Uticaj ekscentricnog oslanjanja ploce na velicinu napona smicanja na rncstu ivicnih i ugaonih oslonaca (stubova) usled dejstva opterecenja upravnog na plocu ne mora se posebno odredivati ako se napon srnicanja T.inualnih grednih nosaca. u osnovi .5 (c. zadovoljava preseku uslov napon srnicanja T. ovog pravi]- I ds 1 lh~2 preseku I 1" <3 - . Aka je odstojanje ose stubova od ivice ploce manjs ad 0. Okp = dkp . Odredbe clana 212. obim krit.pona smicanja T. za obim kriticnog preseka moze se uzeti meduvrednost kao linearna interpolacija vrednosti kriticnog oblika za unutrasnji i ivicni stub. =-_0 1. 7r - ploca za unutrasnji h. Tb mora se dati za prihvatanje zatezucih sila usled dejstva transverzalne sile Tmax.5 puta od krace strane.5 I". metocle zamenjujucih kont.odnosno 0.. 90 91 .Ako nisu ispuujeui uslovi iz st. ploce za elva usvo- Ako kapitel ima nagib > 1:3 (slika 55b). 220 Ako poprecni presek oslonca (stuba) ima oblik pravougaonika cije su strane bid. odnosno I". ovog clana. Pri proracunu napona smicanja se nalazi u blizini oslonca T treba vodit. . onda se. posebna poprecna arrnatura . u srnislu ovog pravilnika.l . smatra se i svaki krajnji stub cija je osa udaljena odivice ploce uajrnanje za 0. I l=ths odreden prema clanu 220.icaj nesimct. II racun se sme uvesti cia je duza strana najvise 1. se na razrnak duz raspona sipki armature Za obim kriticnog preseka stuba na ivici ploce uzima se 60%. kruznog oblika i da se nalazi na udaljenosti h. pri dimenzionisanju preseka ploce u oblasti kapitela prema momentima savijanja sme se u racun uvesti sarno ona staticka visina koja odgovara nagibu 1:3. bez povijanja.srednja (prosecna) st aticka (korisna) visina pravca armature u kriticnom preseku. proracun se sprovodi pomocu gde je: Tmax - a) t=_> ai' bJ I"".nax. (slika 56). r asporedena prema slici 56b.odnosno 0. 13Vbd./2 od ivice kruznog stuba precnika d. izracunat prerna izrazu u ovom clanu.5 lx. Ako je duza strana pravougaonika veta za vise od 1. Ut.5 Iy. u racun uvodi zamenjujuci krusni stub precnika d. smicanja T arrnatura za prijern zatezucih sila us led dejstva ualazi u granici u kriticnom izracunava 3'1 Ta 2 < T :::: 12 .ava 4. Unutrasnjim stubom. i 214. U zima se da je kriticni presek. 0) \ ~dkP"'ds+hs L b) h. poveca za na. a kod stuba u uglu ploce 30% od obima Okp kriticnog preseka ploce za unutrasnji stub.~l Napon smicanje T !'I • I 'I TC!· prese~ 1 nl 221 Ako u kriticnoru nika. primenjuju ploca.i-i cnog naprezanja ploce usled savijanja u oblasti oko unutrasnjih stubova (eksce ntricno oslanjanje ploce na stubove) moze se zanemariti pri opterecenju koje deluje upravuo n a plocu. t najveca transverzalna cionim opterecenj ima.jmanje 40%. pri odredivanju na.i racuna 0 uticaju otvora u ploci koji ':0:.2 -'V) I Ta rnje potrebna transverzalnc Slika 56 Ako se napon se prema izrazu posebna racunska sile T. ovog pravilnika i najmanji procent armiranja pecurkastih Kod ploca koje se neposredno oslanjaju na stubove bez kapitela i kod ploca opterecenih koncentrisanim opterecenjern mora se ploca u kriticnom preseku obezbediti od probijanja.5 puta veca od krace strane.icnog jena kruznog sila u kriticnom preseka preseku pri eksploatastub. .

4 224 Za odredivanje proracuna moze se uzeti elasticno Il"o velicine uticaja u presecima i deformacijskih velicina.3 = 1.Nije dopusteno stanje pri kome je 1" > 121". Dimenzije i oblik kapitela mogu biti proizvoljni. LJUSKE I POLIEDARSKI POVRSINSKI NOSA~I 223 Ljuske su jednostruko iii dvostruko zakrivljeni povrsinski nosaci male debljine sa ivicnim ukrucenjirna iii bez ivi~nih ukrucenja.4Iy. Srednja vrednost procenta zadovoljavati uslove. Armaturu treba postaviti u srednjoj povrsini ljuske u oblasti 93 . odnosno sigurnost na 10m. Moguce bez obzira na to sto njegova stvarna vrednost. usled skupljanja i tecenja betona. spustanja oslonca). niti manja od 30 cm.4 I.· Granice dopustenih glavnih napona zatezanja u tabeli 21. sracunata janja. 1-'.rukcija .ugiba. Koeficijenti 11 i 12 odreduju se iz izraza c 1"a d i "TO date su u funkciji marke betona gde je I-' srednja vrednost procenta arrniranja preseka ploce gornjom (negativnom) armaturom iz dva upravna pravca na sirini oslonacke trake 0. 92 Armatura Ijuski i . usled rnogucih uticaja (opterecenja. skupljanja i tecenja betona. zanemarenja sekundarnih napona i sekundarnih deforrnacija. prema momentima savi- Za odredivanje velicine uticaja lZ stava·l. kao i usled mogucih odstupanja projektovane krivine pri izvodenju. napregnuti na savijanje. zaRA400j500. kao osnova ponasanje konst. krutosti.5%. smicucih sila i eventualnih momenata savijanja. U ostalim podrucjirna. u" odstupanja pri izvodenju projektovane krivine treba proceniti i uneti u proracun. Potrebna 450 :5 Il" povrsina preseka poprecne armature . Ljuske se mogu racunati i po teoriji loma (teorija plasticnosti) kad se dokazuje sarno kapacitet nosivosti. nast aju od opterecenja u srednjoj povrsini Ijuske iii poliedarskog povrsinskog nosaca usled dejstva normalnih sila. armatura se 13. mose biti i ispod i iznad naznacenih granica. koja ~ postavlja PO~ ~glom lZ izraaa uv/I. zaMA500j560. promena temperature.faza 1. pod pretpostavkom pUllog sadejstva betona u zategnutoj zoni. povrsinski nosaci sastavljeni od ravnih 1. Stabilnost ljuski i poliedarskih nosaca. nisu potrebni staticka provera i osiguranje od prebijanja armaturom preseka ploce van kapitela.SO _ 1· 35Tmax · . vodeci racuna 0 ivicnim smetnjama.0 zaGA240j360. ovog clana mose se primeniti i uprosceni nacin proracuna prema teoriji membrana. 225 Pri dimenzionisanju nosaca ljuske proracunavaju se zatezuci naponi u betonu koji. lzraeunava se A ak Ad. ispituje se na deformisanom sistemu.0.5% :5 JJ :5 25 ·/u/u" :5 1. 226 U ivicnirn elementima Ijuski koji su pretezno odreduje na nacin predviden za grede. Debljina pecurkaste ploce ne sme biti manja od 1/35 veceg odstojanja susednih stubova ako se ne dokazuje stanje deformacija .. armiranja 0. Ako strana [precnik] c kapitela na spoju sa plocom iznosi bar 0. Strana (precnik) preseka stuba ne sme biti manja od 1/20 odgovarajueeg manjeg razmaka stubova. armiranje prerna trajektorijama naponazatez anja moze se zameniti mrezom odgovarajuceg oblika. a koeficijent Il"a iznosi: Qo Qo Slika 57 Poliedarski povrsinski nosaci su prostorni medusobno kruto povezanih ploca. Minimalna debljina 222 Za konstrukcije i elemente iz dana 223. zavisno od oblika. pecurkastih ploca ne sme biti manja od 15 em.4/" i 0. koja se unosi u izraze za 11 12 mora = 1. ovog praviluika mora se proveriti izbocavanje koje nastaje usled elasticnih deformacija i promene oblika.poliedarskih povrsinskih nosaca u jako napregnutim podrucjima treba sto bolje da sledi trajektorije napona zatezanja. Pri tome je I razmak stubova u posmatranom praveu.75Tmax - :5 90° u odnosu na srednju ravan ploce [slika 56b). niti manja od 1/15 spratne visine.

ka iz:odenja konstrukcije i elcmenat. . kao i drugu dokumentaciju predvidenu projektorn.reba da ima najmenje onaj kvalitet koji ima bet. i opremu. najmanje marke MB usidrenja i drugi moraju biti prikazani na detaljnim . transportovani i postavljeni da se spreci njihovo prekomerno naprezanje iii ostecenje. a ne rnoze iznositi ni vise od 20 em.nacin negovanja ugrac1enog betona. MONTAZNI ARMIRANOBETONSKI ELEMENTI transporta i ugradivanja 227 Montaini arrniranobetonski elementi izraduju se od betona.nje i mesanje betona. tako da je cement zaSticen od vlasenja i drugih stetnih uticeja za v~me transporta.ava i da ne dode do d bli .050. a ra- VII IZVOOENJE BETONSKIH RADOVA 231 bvodac konstrukeija i elemenata od betona i arrniranog betona mora voditi dokumentaciju prema OVoOlpravilniku. gradnju prisemnih zgrada. Pr~ poc~t. . kojom dokazuje kvalitet rnaterijala i izvodenja radova. koji sadrzi: .do uredaja za dozira. Projektom montase odreduje se nacin povezivanja ranobetonskih elemenata u toku montaie. . kuke se ne moraju izvoditi pod uslovom da se predvidi dovoljna duzina usidrenja iii preklapanja armature. baraka. od uskladistenja proizvodnjs.i u rasutom stanju moraju se transportovati sredstvima koja se hermetifki zatvaraju. aJI Ojl IspunjavaJu rene propisom 0 Jugoslovenskom stalldardu JUS U. ' .a ad betona i armiranog betona mora se izraditi projekt betona. a u oblasti ivicnih porernecaja zatezanja od momenata i normal nih sila. . . BEl'ONSKI POGONI 233 Za proizvodnju betona ka!egorije B. polosaj i orijentacija u konstrukeiji. :roje~t . .. crtezinla u projektu.M1. JU.. projek t skele. 1. i podupiranja montasnih arrni- Transport. om za 0 vo N~~~dopusteno na istorn mest.' . .program kon~~'ole betona. 235 Cement. arrnatura treba da sledi zone 232 Betonski radovi se izvode prerna projekt. uzoraka 20. na nacin odreden u detaljnim crteiima. a re ata gg na Frakeije agregata.u konstrukcije i projektu betona.nacin organizaeiju Razmak sipki armature u ljuskarna i poliedarskirn povrsinskim nosacirna ne sme preiaziti dvostruku debljinu ljuske. kolicine i tclmicke uslove za projektovane klase betona. . Na svakom momainom armiranobetonskom elementu moraju biti oznaceni gornja strana elementa. i ispitivanje betonske me' savine I .u deponovanje agregata istih nazivnih f kci zhCltog porekla I separaeija.membranskog stanja. a Deponij a frakei: t . uzirnanj« tona po partl]ama. za slozene konstrukeije i elernente od b _ tona I ~~mllranog betona.ja agrega a smesta se na podlogu sa dovoljnirn nagib dd njavanje. k '" .be~ona ne izradllje se za individualnu sup a I slicnih objekata.on elemenata koji se medusobno spajaju. e- 228 Uzad za dizanje. ra cija. ako nije dat u projektu konstrukcije. .program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona. Ako se za arrniranje upotrebi glatki celik precnika sipke 10 rnm. 96 . Svi detalji spojeva.II koriste se ured . transportujll se odvojeno i skladiste tako da se ne zaprljaj d ostanu nepromenjenog granulometrijskog sast.sastav betonskih mesaviua.b .~a sve radne operacije. agreg~ta obuhva. uklapanja. ro jenja zrna.plan ~ont~ze elemenata.plan betoniranja. utv d '. petlje na tim uzadima i drugi elementi sistema za dizanje elemenata moraju se proracunavati na mogucnost stoproeentnog povecanja tesine betonskog elementa koji se diie. uslove 234 mestu 230 Montaini armiranobetouski elementi moraju hiti tako uskladisteni.. betonske masavine . 229 Beton za zalivanje spojeva monteznih armiranobetonskih elemenata t. kao i projekt opla~e za specija ne vrste oplata. 14.

. slozene objekte nadvisenje skele odreduje se proracunorn. odnosno da njihovo mesanje nema stetuih uticaja na svojstva i ujednacenost proizvedcnog betona.zuje se prema porpisu dardu JUS U . . Svaka posiljka cementa treba biti suabdevena . . opiate i armature. Vrece 2.Ml. a za vreme upotrebe hornogenost dodataka mora se stalno odri. ovog pravilnika. SKELE I OPLATE Skele i opiate moraju bit. skela. ako prethodnirn ispitivanjem nije utvrdeno da u pogledu kvaliteta odgovara propisanirn uslovima. . prerna projektu betona. moze poceti po pregledu podloge. bez stetnih sleganja i deforrnacija. oprema i projekti za izvodenje betonskih radova na gradilistu moraju biti uskladeni sa projektom konstrukcije i projektom betona.Ml. negovanja i terrnicke obrade betona.vrsti i klasi cementa. 96 97 . prernazane zastitnirn Betonski pogon mora posedovati izvestaj 0 podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izveStaj 0 jednornesecnom ispitivanju uredaja za dosiranje. i ne sme sterno delovati na materijale koji se naknadno nanose na beton.050. a prema clanu 268. 238 0 jugoalovenskom stanII Podaci 0 projektovanim kolicinama sastojaka koji se doziraju na mesalici rnoraju betonskom pogonu biti istaknuti na vidnorn rnestu. prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U . i osigurati tacnost predvidenu projektom konstrukcije . ORGANIZACIJAI RADOVA PROJEKTI ZA IZVODENJE BETONSKIH podacima 0: 240 znaku proizvoOrganisacija. ne sme delovati na promenu boje povrsine vidnog betona i na vezu izmedu armature i betona. mogu preuzeti opterecenja i uticajekoji nastaju u toku izvodenja radova.Za specijalne i.iti cementi isle vrste i klase iz iste fabrike cementa.vati cement koji je na gradilistu uskladisten duze od tri meseca. prema potrebi. posebno. Ako sredstva za ucvrscivanje opiate prolaze kroz beton. Za proizvodnju temperiranih betona betonski pogon mora biti opremljen na tehnoloski odgovarajudi nacin. 237 245 standardu Oplata mora biti takva da za vreme betonir'anja ne bude gubitaka sastojaka betona. kolicini. 246 Homogenost betonske mesavine doka. treba proveriti njihovu trajnost ako je oplata sastavni dec konstrukcije iii njenog elementa.poreklu. 247 Unutrasnje sredstvom. stranice opiate moraju bib ciste i. Oplatu treba tako izvesti da je moguce Iako skidanje.Ml. 3. sto se dokazuje uporednim ispitivanjima. odnosno firmi. ne smeju stetno delovati na beton. Ne sme se upotreblja. 244 Skele i oplate moraju biti tako izvedene da odgovaraju nacinu ugradivanja. Cement se cuva. vibri- Dodaci betona moraju biti oznaceni prema propisu 0 jugoslovenskom JUS U . 241 Betoniranje . 243 Nadvisenja skele i opiate odreduju se zavisno od objekta i njegove namene i estetskog izgleda. narocito.i take konstruisane i izvedene cia.. Ako je takva oplata iii dec opiate bez uticaja na nosivost konstrukcije. 239 Prernaz opiate ne sme biti stetan za beton. Dodatke betonu sklone sedimentaciji iii segregaciji treba pre upotrebe homogenizovati. 242 236 Cement na gradilistu treba cuvati na nacin i pod slovima koji ne uticu nepovoljno na njegov kvalitet.datumu pakovanja. ranja. treba proveriti da njen uticaj na konstrukciju nije stet an. U istom silosu smeju se uskladist. U slucaju kad oplata i delovi oplate ostaju ugradeni u konstrukciju. treba utovarivati i istovarivati tako da je iskljucena mogucnost vlazenja. bez ostecenja betona..avati. odnosno nazivu i sedistu iii registrovanom daca.034 i uskladisteni prerna uputstvu proizvodaca.028.datumu isporuke. po vrstama.Cement u vrecama transportuje se u pokrivenim transportnim sredstvima. i upotrebljava se za spravljanje betona prema redosledu prijema na gradilistu. Cementi istevrste i klase razlicitih proizvodaca smeju se uskladistiti u istom silosu sarno ako se perthodno dokaze da su medusobno kompatibilni.

ucvrscenja armature u oplati. Transport i usklaclistenje prefabrikovanih arrnaturnih sklopova i mreza treba obaviti tako da se pored navedenog izbegnu deforrnacije i nedopustena razmieanja sipki armature.mehanickih karakteristika: kon. armatura vezuje potrebnim brojem granicuika i po dmetaca odgovarajuceg tipa. graniee rasvlacenja i granice kidanja. isravnavajuci sloj betona.020. se _ 70% propisane marke betona kod ploea i donjih de lava opiate greda. kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbog korozije. Pre pocetka ugradivanja njihove izrade. postavlja na tlo. broja sipki i geometrije ugradene armature predvidene projektom strukeije. predvida se. se postavlja tako da posle njenog opt. masnoca. Nosivost zavarenih sipki dokazuje se ispitivanjern prema jugoslovenskom standardu JUS C. II pogledu: 258 259 251 mora se sapisnicki utvrditi da Ii montirana armatura zado- Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nacin odreden projektorn konarmatura se mora ocistiti od prljavstine. Udaljenost vara od pocetka krivine mora iznositi najmanje 10 <p. 252 z"va1'ivanje nosive armature obavlja se u armirackcm pegcnu. 254 249 255 Za nosive clemente. Armaturu betoniranja koja je uprljana betonom. Pre postavljanja. moze smanjiti adheziju. eementnim rnalterom i alieno.K6. 250 257 Prilikom trausporta i uskladistenja celika ne sme doci do mehanickih ostecenja. Mesta .Nosivost i deformabiluost sp ojnica za mehanicko nastavljanje proveravaju se prethodnim ispitivanjem. Ako projektom konstrukeije nije drukeije odredeno. proracun. " . i slicnog. Zavarivanje gorionikom i kovanjern je zabranjeno. Kad su armaturne sipke zavarene ua druge celicne elemente. . cvrstoca hetona mora da odgovara uslovirna za marku betona odredenu projektom konstrukcije. potrebno je pre ocistiti. beton dovoljno ocvrsne. Pre pocetka betoniranja voljava. Sipke armature mogu se zavari vati ako su savarljive.248 Oplata seskida po fazama. lomova na mestu zavativanja i prljavstine koja.ARMATURA Radi osiguranja projektovanog polozaja u toku ugradivanja betona. Ako se armatura najmanje 5 em.erecenja ostane nadvisenje velicine 1/1000. Kad tehnologija gradenja zahteva podupiranje konstrukeije i posle skidanja opiate. radionici iii na gra- diUAtu. . Ako je betonski element za vreme skidanja oplate optereeen. poSto se pretho dnim ispitivanjern proveri zavarljivost armature i celicnih elemenata. bez potresa i udara. opiate. izvodenje i kontrola takvih varova izvode se u skladu s propisima 0 zavarivanju.K6.).020. kod kojih je slobodna dufina veca od I) Ill.precnika. betona treba proveriti dimenzije skele i opiate i kvalitet 256 cvrsto 4. zidova i vertikalnih delova oplate greda.nastavljanja armature ozuacavaju se u planovima armature. . raspored i nacin po dupiranja moraju se predvideti projektorn betona. ka. za vreme skidanja opiate cvrstoea. prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS C. pumpani beton i 81. 253 Provera zavarljivosti vrsi se zatezanjem i savijanjern epruveta zavarenih spojeva. betona ne sme biti manja od: _ 30% propisane marke betona kod stub ova. Ijuski korozije stzukcije. gde je I·· raspon elementa.da. Duzina i polozaj nastavka arrnaturnih sipki s preklapanjem odreduje se projektom konstrukeije . debljine Pri ugradivanju pocinkovanih celicnih elemenata ne srne doci do kootakta tih elemenata sa armaturom. Speeijalni nacini ugradivanja i specijalni betoni mogu zahtevati posebne uslove za oplatu (podvodni beton. . Nastavljanje arrnatumih sipki zavarivanjem dopusteno je same na pravirn delovima.

i i ubacivati u oplatu na nacin i pod uslovirna koji sprecavaju segregaciju betona. . Za betoniranje u posebnim uslovima rnoraju se osigurati posebne mere zastite betona. Naredni sloj mora se ugraditi za vreme koje osigurava spajanje betona s prethodnim slojem. 7. a beton koji ce istovremeno biti izlozen i delovanju soli za odmrzavenje mora imati i zahtevanu otpornost na mraz i soli za odmrzavanje. 267 261 Pocetna temperatura svezeg betona u fazi ugradivanja ne sme biti niza od +5°C. Ako projektom betona nije drugacije odredeno. moraju se preduzeti mere da takav prekid ugradivanja betona ne utice stet no na nosivost i ostala svojstva konstrukcije. Ako je srednja duevna temperatura vazduha niza od +5°C iii visa od +30°C. Visina slobodnog pada bet on a ne sme biti veca od 1. Bet. kao i drugih mehanickih ostecenja u vreme vesivanja i pocetnog ocvrscavanja. Delovanje dodatka na beton treba proveravati na ternperaturi +5°C i +20°C. Ako prekid ugradivanja nije izveden na nacin predviden u projektu. odnosno elementa. . i da ukloni he ton da bi se dobila povrsina pogodna za nastavljanje pri daljem ugradivanju betona. 268 262 Beton se mora transportovat. negovanje betona mora trajati najmanje sedam dana iii ne manje od vremena koje je potrebno da bet on postigne 60% od predvidene marke betona. Razastiranje betona vibratorom U oplati nije dopusteno.5 m.5. Cement sa dodatkom pucolana po pravilu se ne koristi. Agregat ne sme sadrsati organske primese koje usporavaju hidrataciju cementa. • padavina i tekuee vode. Dodaci ne smeju usporavati proces hidratacije na niskim temperaturama. pre prvih mrazeva treba osposobiti i proveriti opremu koja ce Be koristiti za proizvodnju i ugradivanje betona pri niskim ternperaturama. PROIZVODNJA I UGRADIVANJE BETONA 11POSEBNIM USLOVIMA Ugra. 271 272 6. a donji delom revibrir a. Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktivnim cernentima s nizom standardnom konzistencijorn i brsirn oslobadanjern hidratacione toplote. 270 Beton se ugraduje mehanicki. Upotreba smrznutog agregata nije dopustena. U pogonima u kojima Be predvida proizvodnja i ugradivanje betona pri spoljnim temperaturama nisim +5°C. izvodac radova mora da oCisti povrsinu betona ana mestu prekida a po potrehi.visokih i niskih tempe. povecavati vodopropusnost betona i koroziju celika u betonu.vibracija koje mogu promeniti unutrasnju strukturu i prionljivost betona i armature.5 rn. 100 101 . UGRADIVANJE BETONA Beton se ugraduje pl'ema projektu betona.prebrzog isusivanja. Beton koji ce u eksploataciji biti izloten smrzavanju mora pre prvog smrzavanja imati zahtevanu CVfstocU. potrebno je preduzeti posebne mere za norrnalno ocvrscavanje betona odredene ovim pravilnikom. beton mora biti zasticen od: 273 . . Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtevane cvrstoce. narocito pri viseciklusnorn smrzavanju i odmrzavanju.divanje betona u kalupe iii oplatu pri spoljnim ternper aturama nizim od +5°C iii visim od +30°C srnatra se betoniranjem u posebnirn uslovima.ratura. Najveca udaljenost mesta ugradivanja od mesta konacnog polozaja u zbijenorn stanju ne sme biti veca od 1. NEGOVANJE UGRADENOG BETONA 266 Neposredno posle betouirauja. U konstrukciju se mora ugradivati beton takve konzistencije da se moze kvalitetno ugraditi i zbijati predvidenim mehanickim sredstvima za ugradivanje. Najvisa temperatura svezeg betona koji se ne ugraduje posebnim post upcirna predvidenim za temperirane betone ne sme biti visa od +30°C. sa predvidenorn i dvostrukom kolieinom doziranja. Ako se ugradivanje betona prekida zbog nepredvidenih prilika. ako msu preduzete potrebne mere z a sprecavanje segregacije betona. Ugradivanje hetona u vise slojeva izvodi se tako sto se gornji sloj vibrira. osim ako je tecne (zitke) konzistencije. Svezem betonu ne sme se naknadno dodavati voda.brze izmene toplote izmedu betona i vazduha. promene u sastavu i svojstvima betona. 269 263 264 265 Agregat mora biti otporan na mraz.on se unosi u slojevirna ne visim od 70 ern. 260 Beton Be posle ugradivanja mora zaiitititi da hi se osigurala zadovoljavajuca hidratacija na njegovoj povrsini i izbegla ostecenja zbog ranog i brzog skupljanja.

. Probnorn opterecenju konstrukcije mose se pristupiti posto se pribave dokazi 0 kvalitetu ugradenih komponenata betona.sve ostale konstrukcije za koje je to predvideno projektom. basene. Ako se koriste usporivaci vezivanja i dodaei za povecanje obradivosti. silose. od prefabrikovanih montaznih elemenata koji postupcima.. Ako su rezultati ptobnog opterecenja negativni.krovne konstrukcije raspona veceg od 30 m. obavezno je i Za konstruktivne elemente. ialosenih preteino savijanju. konstru CIJe. .kranske staze aa kranove nosiveeti veee od 5 t. Nacin opterecenja. ovog pravltntke. ne sme doci do naglog hladenja betona. .274 . Polosa] i velicina opterecenja pri probnorn opterecenju odreduju se projektom konstrukcije. I to: XNAKNADNODO~VANJEKVAUTETAUGRABENOG BETONA Naknadno dokazivanje kva. pa se spoljue povrsine betona rnoraju zastit. Posle izvrsenja sanadje.Ml.M 1.046. t:bog malog brojl\ uzoraka. . U protivnom. obavezna je sanacija konstrukcije. • dalekovodne stubove sistema koji se prvi put primenjuju. . koja obuhvata: dokumentaciju 0 2S1 preuz irnanju betona po partijarna.. 282 283 IX PROBNO OPTERECENJE 278 Ispitivanje probnim opterecenjem vrsi se za armiranobetonske kcii . 276 Cement i ostali sastojei betona koji se ugraduje u masivne elemente moraju biti takvi cia temperatura ugradenog betona ni u korn slucaju ne bude visa od +65°C.U U projektu kOl\8trukcije i ako se kvalitet betona ne moie dowati u smislu odredabe. • konstrukcije Kad se u vrlo hladne dane skida oplata iii uklanja toplotna zastita. njihovo delovanje treba prethodno dokazati na uzorcima sa odabranim eementom i ocekivanom temperaturom betona.l 102 . dinamicko opterecenje). standardu JUS U. 284 . a probno opterecenje konstrukeija u visokogradnji . iii arrniranog betona iii montainih arrniranobetonskih elemenata prema odgovarajucern propisu 0 jugoslovenskim standardima.rezetvoare. 0 elemenata izjugoslovenskom _ misljenje 0 kvalitetu ugradenog betona. Takva ispitivanja sprovode se na prototipovima.dQvillE\ma i tfibine u dvoranama. . po pravilu.nibine n~ spMtskim sra. odgovara naeinu optereeenja u eksploataciji (staticko opterecenje.sisteme meduspratnih konstrukeija Se prvi put primenjuju. ako se oni izvode novim tehnoloikim postupeima ili u serijama vecim od 500 komada.048 ako je kvalitet betona podbacio U odnosu ne.M1. .E3. preduzimaju se mere z a hladenje komponenata betona iIi hladenje betona u samom elementu. pregleda dokumentaeije 0 gradenju i verifikacije rezultata IZ evidencije tekuce kontrole proizvodnje sa rezultatima kontrole saglasnosti sa uslovima kvaliteta.iti. iii modelima pre pocetka serijske izrade konstruktivnih elemenata. se sigurnost i Ispitivanje konstruktivnih elemenata do lorna.liteta ugradenog betona sprovcdi se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS U. Utvrdivanje nosivosti prefabrikovanih montaznlh armiranobetonskih Iosenih savija.nju ispitivanjem do loma sprovodi se prema propisu VIII ZAVRSNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCIJI 280 277 Za beton kategorije B. 275 koje se prvi put izvode novim tehnoloskim Pri betoniranju na visokirn prema prethodno utvrdenom temperaturama pocetnu obradljiyost treba odrediti gubitku obradljivosti prilikom transporta i gradnje.mostove raspona veceg od 15 m.050. kvalitet zahtev8.II mora se dati zavrsna oeena kvaliteta betona. 279 Probno opterecenje mostova sprovodi se prema propisu 0 jugoelovenakom standardu JUS U. Na osnovu trajnost zavrsne oceue kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje konstrukcije iii se traii naknadni dokaz kvaliteta batona. obaveeno Be ponavlja probno opteredenje. koje se daje na osnovu vizuelnog pregleda konstrukeije.prema propisu o jngoslovenskom standardu JUS U.047.

131. Ako racunski dokaz sigurnosti konstrukcije ne zadovoljava. kao i ostecenja bitnih za sigurnost konstrukcije.to~sklm konst~ukcijama ("Sluzbeni list br. 133~ i 134. 290 XI ODRZAVANJE OBJEKATA Betonske i armiranobetonske konstrukcije moraju se odriavati u stanju projektom predvidene sigumosti i funkcionalnosti. 5 godina .. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku tri meseca od dana objavljivanja benorn listu SFRJ" . ako postoji mogucnost.za mostove.. godine Beograd od: 287 291 Projektom konstrukcije odreduje se ucestalost kontrolnih pregleda. 288 104 105 . kontrole ugiba glavnih nosivih elemenata konstrukcija pod stalnim opterecenjem. 1?4. 120. koji se sastoje a) b) vizuelnog pregleda gde je ukljuceno snimanje polozaja i velicina prslina i pukotina. 1~~. treba obaviti kontrolu prema tacki b). Ako se na osnovu pregleda pod a) utvrdi da je sigurnost konstrukcije smanjena u odnosu na projektovanu sigurnost.1. Projektorn se predvidaju kontrolni pregledi. . ovog pravilnika mose se pnrnenjivati najduze dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. br: 51/71). Naknadnim proracunorn se proverava da Ii uz postignutu karakteristicnu cvrstocu betona postoji zadovcljavajuca sigurnost koustrukcije u smislu ovog pravilnika. 07-719/1 13. .~erama I uslovima za upetrebu mfezasteI:J.za jayne i stambene zgrade. 132. ~25: 126. smanjiti dopusteno opterecenja. moraju se preduzeti potrebne mere zastite. sigurnost konstrukcije treba proceniti naknadnim proracunom. februara 1986. i cl.rmatlire u armiranobetcnekim konstrukcijarna ("Sluzheni list SFRJ". 32/69) i Pravilnik 0 tehnickim PfopisiIIl~ za upotrebu rebrastog celika za armlrani beton ("Sluibeni list SFRJ" br 69/65 i snu-. br. 2 godine . ovog pravilnika mose se koristiti najduse dye godine od dana stupanja n~ snagu ovog pravilnika.129. 128. 119. treba iii 285 Stupanjem 289 na snagu ovog pravilnika prestaju da vase: Pravi~ik 0 tehnickirn m~ra~a i uslo~i~a za beton i armirani beton ("Sluzbeni iist SFRJ . U uslovima srednje i jake agresivnosti zastitnog sloja armature. 286 Proracunlikl dijagram ai] eb u obliku kvadratne parabole i~ clana 86. Pravilnik 0 tehl11~klm.Ako se naknadnim ispitivanjem dokaze da je karakteristicna cvrstoca pri pritisku na dan ispitivanja manja od trazene rnarke betona (MB). Pravilnik e tehnickim merama lIa upotrebu Bi-celika u arrniranobe. stay 2. konstrukciju sanirati. ukljucujuci i mere sanacije. iii.lS/69 i 14/70).za industrijske objekte. 12. sredine obavezno treha kontrolisati stanje XII PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE Odredbe ovog pravilnika ne prirnenjuju se na objekte cije je projektovanje zavrSeno i cija izgradnja pocinje u periodu od sest meseci posle stupanja na snagu ovog pravilnika. Ako dode do ostecenja konstrukcije. Br. 16/68). Proracun preseka prerna dopustenim naponima iii clana 75. u "Sluz- Rokovi kontrolnih pregleda ne smeju biti dusi od: 10 godina .

07 velicina Ii ne predstavlja "aisternnu duzinu elementa" vee je to "efektivna dusina izvijanja" koja je oznacena sa hi i definisana u clanu 103 Pravilnika BAB 87. 96 Formula koja se javlja u clanu 96 treba da glasi: Tn(MT ) umesto celika za arrnirani beton" u napomeni pod 3. TABELA 14 U tabeli 14. respektivno.--. ".2 UOCENE GRESKE U ORIGINALNOM TEKSTU PRA VILNlKA BAB 87 93 U clanu 93." .. uticaj netacnosti lzvodenja eo treba racunati kao: e 0.Aa treba da glasi: n. formula treba da glasi: Tmu Tn =-b·z umesto 107 ~ clanu 1. formula za izracunavanje n. Dakle. U ovom prilogu ce korisnicima Prirucnika biti naznaceno gde se u Pravilniku BAB 87 nalaze pomenute evidentne greske.. t.Aa umesto n. 107 . imajuci ovo na urnu . s 1.. 99 U clanu 99. ". -2 Uv 95 Tokom izrade Prirucnika za primenu Pravilnika BAB 87 primecene su neke ocigledne greske u originalnom tekstu Pravilnika BAB 87 koji je objavljen u Sluzbenom listu SFRJ br. fir. = fBV A. umesto MTRu treba da pise M1'u u tekstu prvog stava i odgovarajucoj formuli... 11/87.Aa = Tmu (ctgB -2 (Jv ctgo:) = Tnu ( ctgB . "Dopusteni naponi pritiska u nearmiranom naponi pritiska" treba uvesti oznake (Jr i fbk umesto (Jv i betonu" u vrsti "ivicni /k. umesto "Ublazavanje sila Tu iz clana 89 ovog pravilnika . 88 U clanu 88. "Karakteristike da pise: "armaturne mreze" umesto "armature mreze" "Ublazavanje U clanu 95 pocet.) treba = MTu 2Abo ...6· tx. a ne "U slucaju 3· Tr(T) 106 < Tn(T) < 5· T...PRILOG 1.ak prvog stava treba da glasi: uticaja transverzalnih uticaja transverzalnih sila Tu iz claua 87 ovog pravilnika .80' TABELA 2~ U tabeli 22.ctgo: ) .300 hi 92 U clanu 92 pocetak drugog stava treba da glasi: 109 U clanu 109 formula koja se odnosi na prvi stay treba ispravno da glasi: 3· Tr "u slucaju a ne < Tn{T) < 5· Tr···".

. najvecern delu linijskih nosaca.0 em umesto ao 180 = 2. umesto dela recenice: "gde su III: i Uv marke betona i granice razvlacenja . drugi nacin. 0' I J lta(eJ) 0" a J.. stirn da koeficijent sig"urnosti sidrenja sipke armature u armiranobetonskim konstrukcijama mora biti najmanje 1.8..= a ne Ai= 135 . . u clanu 161.. - cvrstoca betona pri pritisku (karakteristicna 131 Prvi stay clana 131 treba da i1asi: "Glavni naponi zatezanja arrniranobetonskih elemenata opterecenih nil.mitt umesto Ie) ~O'. 7'- I..5"i"v=0. cvrstoca): Takcde. I. U clanu 180. Takode. ( l-O'&'V"k 135 . pa se kao takvi upore duju sa glavnirnnaponima Ta. I. I1G(eJ) O"a I.0.. 168 U clanu 168 poslednji deo prvog stava treba da glasi: " s tun da til. u blizini neutralne linije nil. jednaki su naponima smicanja. " Ai . i Tc datim u tabeli 21" .Ai 100·0'.. i 0'" marke betona i granice razvlacenja .Ai 100 150 Prva formulA U clanu 150." 135 U clanu 135 u drugoj forrnuli za ao treba da stoji: ao == 2.75" treba da pise "0 130 U clanu 130 treba da stoji: karakteristicna umesto fhle - !hI. lZ clana 93 ovog pravilnika. treba da pise: I"min". savijanje i torziju.duiina iavijanja" "najmanja dusina usidrenja 167 U clanu 167.(eJ) == .. umesto: "najmanje ti I• (e f) - 0 .min" clanu 150.. treba da glMi I .5" i "0 = 0. 1).." 108 109 . " 148 Poslednja recenica u clanu 148. treba da glasi: "Sidrenje pravim delom mose se isvrsiti nil.127 U clanu 127 druga formula treba da glasi: 0'. umesto: "M/Z" treba da pise "M/z".75". umesto: duiina usidrenja l.dusina izvij anj a" treba da pise: "l. min ' 129 U clanu 129. umesto: "v=O. = 0. " treba da pise "gde su fbi. armatura ne rnoze biti manja od armature koja je odredena izrazima .. sto se mora dokazati ispitivanjem..

.. . Tv" umesto "T> 222 U prvorn stavu clana 222. treba da pise: " . pa hi ispravnaslika u tom slucaju izgledala ovako: (slika 3) 221 U trecern stavu clans 221... Th" 1'2 .... urnesto: "nizirn +5°C" treba da pise "nisim od +5°C" _L TalC t= 'S" <Bern 0 -_:::: -..190 Ispravna slika spiralno armiranog pritisnutog element a iz clana 190 treba da izgleda 240 U prvorn stavu clana 240.i nacrt.. --i --::: ~ t2 269 urnesto U prvom stavu clana 269. urnes to: "usladeni" treba da pise "uskladeni" Q1'i -~ _ .." 110 111 .osiguranje od prebijanja . treba da pise: "T> 1'2 . 195 Na prvoj alici u clanu 195 jasno je da je glavna armatura Aa unutar podeone armature Aap.osiguranje od probijanja .." urnesto " . tako da nije potrebno izvodit..anu vez u izrnedu obe ravni armature u zidu.. Ako bi podeona arrnatura hila postavljeria unutar glavne armature onda bi vezu obe ravni armature bilo neophocino izvoditi.....

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->