Pedagogija MV Skripta

ISPIT ZA LICENCU
PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

P E D A G O G I J A
Nedeljko Trnavac, Jovan orevi

Priredio: Prof. Milo Vasiljevi, dipl.ing el.

Tehnika kola aak, April 2011.god.
LuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc rlredlo: Mllos vasll[evlc 1 | a g e
OPTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE

Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.

Opta pedagogija stavlja akcenat na opte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, kola, metodika)
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didaktiki principi, metode,oblici, ocene)

VASPITANJE

Vaspitanje je svesna, namerna, sistematina i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) linosti.

Vaspitanje je svesno voen proces sa odreenim ciljem, koji se ostvaruje putem odreenih sadraja, a
povezuje pojedince, generacije i drutva.

Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !

Znaaj vaspitanja

Vaspitanje je vano i potrebno zbog:

sve vee koliine znanja
uspene komunikacije meu ljudima
razvoja individualnih karakteristika
afirmacije linosti
obezbeivanje materijalnog i drutvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doivotni proces !

Vaspitanje kao pedagoki proces (razvoja linosti)

Nivoi razvoja linosti:

Usvajanje znanja
Razvijanje psiho-fizikih sposobnosti
Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja linosti:

Kognitivni razvoj (saznajni) obrazovanje
Psihomotorni razvoj (psiho-fiziki)
Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

Racionalna etapa (saznato znanje)
Emocionalna etapa (prihvaeno stavovi)
Voljna etapa (primenjeno postupci)

Hronoloke etape vaspitanja:

Uvoenje mladih u svet odraslih
Pedagoki oblikovana komunikacija ljudi
Mogunosti i granice vaspitanja
inioci razvoja linosti:

Bioloki (unutranji) nasledni: naslee
Socijalni (spoljanji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoki pesimisti: precenjuju naslee, a potcenjuju vaspitanje
Pedagoki optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju naslee

Naslee se ispoljava u vidu gotovih karakteristika linosti genotip
Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke linosti).

Teorije razvoja linosti:

Nativistika shvatanja: precenjuje naslee - bioloki determanizam: plava krv, arijevska rasa,..
Teorija geografskog determinizma: hladni i proraunati severnjaci, topli i temperamentni junjaci
Teorija pedagokog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
Empiristike teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja
Teorija konvergencije: podjednak uticaj naslea i sredine (pokuaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogunosti i granice vaspitanja zavise od:

Naslea
Drutvene sredine, tj. uslova
Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se utie na drutvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (drutveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najdue i
najvanije u poreenju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna drutvena funkcija

Vaspitanje i drutvo

Vaspitanje omoguava razvoj drutva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:

Vertikalni drutveni odnosi prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju
(neprekidni civilizacijski lanac)
Horizontalni drutveni odnosi odnosi ljudi koji ive u istom vremenu (istom drutvenom trenutku)

Treba uzbei upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideoloke, politike i ekonomske svrhe od strane vladajuih struktura.

Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omoguuje prenoenje i bogaenje kulture, a kultura unapreuje proces vaspitanja.

Vaspitanje i rad

Podelom rada, vri se podela vaspitanja na:

Intelektualno vaspitanje
Radno-proizvodno vaspitanje

Koncepcije vaspitanja

Koncepcija podrazumeva pravac i nain vaspitanja.

Nema univerzalno prihvaenih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

Poljak Bogdan Suhodolski:

Pedagogija esencije razmatra ta vaspitanik treba da bude
(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budunosti, ka idealnom,...)
Pedagogija egzistencije razmatra ta vaspitanik jeste
(razliitost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadanjosti,...)

ehoslovak Frantiek Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, drutvo, naslee, bog, pojedinac,...

Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja.

Cilj i zadaci vaspitanja

Cilj vaspitanja je drutveno istorijski uslovljen - svako drutvo kroz vaspitanje saoptava svoje interese.

Cilj vaspitanja je idealno zamiljena linost koja se nastoji razviti kod svakog lana drutva.

U naem drutvu, opti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena linost.

Dva nauno definisana cilja:

Cilj kao statina idealna slika (model) - > normativna pedagogija (ta postii)
Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (ta i kako postii)

Pedagogija se bavi procesom formiranja linosti !

Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje linosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje !

Drutveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene linosti

Nauno tehnoloki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj linosti.

Svestranost, individualnost i specijalnost

Svestranost i specijalnost nisu protivreni.

Visoka specijalnost se moe ostvariti samo na temeljima svestranosti!

Svestranost ne gui individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno proimaju, dopunjuju i
meusobno uslovljavaju.

kolski sistem integrie opte i struno obrazovanje.

Determinante cilja i zadataka vaspitanja

Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa drutvenim potrebama i potrebama ljudi.

Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:

Stepen razvoja pojedinca
Stepen razvoja drutva
Drutveno ureenje
Sistem vrednosti
Tradicija
Razvijenost pedagogije i kolstva
elje, potrebe i interesi vaspitanika

Konkretizacija cilja vaspitanja stvaranje sistema zadataka vaspitanja

Cilj vaspitanja definie TA ELIMO. - > opti cilj

Zadaci vaspitanja definiu TA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - > konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj !

Neophodan je sklad izmeu opteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).

Cilj i zadaci se definiu na razliitim vaspitnim nivoima.
Ono to je cilj na nekom niem nivou, postaje zadatak na viem nivou, a cilj e biti jo uopteniji.

Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doivljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi.

Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podrujima razvoja i stranama vaspitanja

Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:

1. umno i radno vaspitanje
2. drutveno moralno vaspitanje
3. estetsko vaspitanje
4. fiziko zdravstveno vaspitanje

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

usvajanje znanja
formiranje vetina, navika i umenja
razvijanje umnih i logikih sposobnosti
razvijanje stvaralatva
razvijanje radne kulture i navika
osposobljavanje za dalje obrazovanje

2. Zadaci drutveno moralnog vaspitanja:

izgradnja moralne svesti na osnovu moralnih normi
razvijanje moralnih oseanja
usvajanje moralnog ponaanja
razvijanje moralne savesti

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !
3. Zadaci estetskog vaspitanja:

razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti
razvijanje sposobnosti za doivljavanje estetskih vrednosti
razvijanje sposobnosti za stvaranje estetskih vrednosti

4. Zadaci fiziko zdravstvenog vaspitanja:

razvijanje organizma i uvanje zdravlja
sticanje znanja iz fizike i zdravstvene kulture
pravilna upotreba slobodnog vremena
osposobljavanje za sport

Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

vaspitanje se odnosi na linost (razvoj linosti),
vaspitanje je svesna aktivnost,
vaspitanje je meu generacijska pojava
vaspitanje je individualni i drutveni in,
vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na linost,
vaspitanje obogauje nasledne potencijale,
vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,drutvena delatnost
vaspitanje prirodni razvoj, ini promenljivim,
vaspitanje se ostvaruje pomou odreenih sadraja,
vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam
vaspitanje je doivotni proces

PEDAGOGIJA

paidagogus - vodi deteta.

Pedagogija je drutvena nauka o vaspitanju.
Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osnivaa pedagoke nauke.

Tri funkcije pedagogije:
deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),

regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

dinamika (unapreivanje vaspitanja, ...).

Pedagogija se smatra i vetinom (jer postoji vrsta povezanost izmeu pedagoke teorije i prakse).

Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije
Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponaanje i prenoenje radnih iskustava

Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleko (ponaanju na dvoru i viteka etika pravila)

Vaspitanje u novom veku - graanski stale realizuje progresivan razvoj vaspitanja

Industrijska revolucija (kraj XVIII i poetak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

Danas smanjenje potreba za fabrikim radnicima, a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).

Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

Filozofi Sokrat, (vaspita atinske omladine), Platon (razrauje itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom jaanja drave).

Na prelazu u novi vek, eki pedagog Jan Amas Komenski se smatra osnivaem didaktike, a pretea
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno-asovni sistem nastave.

Johan Fridrih Herbart, nemaki pedagog sa poetka XIX veka. Smatra se osnivaem pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoki pokret - herbartijanstvo.
Povukao je razliku izmeu pedagogije kao nauke (teorije) i kao praktine delatnosti (vetine).
Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog karaktera,
zasnovanog na hrianskoj religiji.
Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:
1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda deja priroda)
2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)
3. disciplina (izgraivanje morala)
Herbart je nastavu smatrao najvanijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u ablonizam i formalizam
Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Uinski koji je pedagogiju smatrao vetinom, koja se
ak pribliava umetnosti.

Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalistike epohe. Bavio se, najvie
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.
Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:
U XIX veku dominantan je uticaj nemake pedagogije - nai prvi pedagozi se koluju u Austro-ugarskoj.
Izmeu dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se koluje u Francuskoj.
Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalistike pedagogije.
Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.
Sistem naunih disciplina u pedagogiji
Opta pedagogija prouava opte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet,ciljeve, zadatke..)
Istorija pedagogije prouava istorijski razvoj.
Metodologija pedagokih istraivanja se bavi nauno-istraivakim metodama, tehnikama, ...
Discipline moemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predkolska pedagogija, pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvoenja vaspitanja (porodina, kolska, internatska, vankolska pedagogija,...), itd.

Pedagogija i druge nauke

U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.

Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. graninih naunih disciplina (pedagoka psihologija, pedagoka
sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoka antropologija, ...).

Pedagogija i fizlozofija

Filozofija tei da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: ta je ovek, kakva je njegova priroda i
sutina, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije lei filozofija.

Pedagozi su naroito zainteresovani za filozofske discipline kao to su etika (moralno vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...

Pedagogija i psihologija

Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja.

Do diferenciranja pedagogije i psihologije dolo tek krajem prolog veka.

Danas se opet tei ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoko-
psiholokog pristupa vaspitanju.

Psihologija i sociologija

Vaspitanje je oduvek drutveno uslovljeno i ostvaruje se u odreenim drutvenim strukturama, kao to su
porodica, kola, deja organizacija...

Za pedagogiju su znaajna socioloka prouavanja drutvene strukture, drutvenih odnosa, socijalnih razlika,
a naroito istraivanje iz oblsti sociologije linosti deteta.

Nauno istraivanje vaspitnih pojava - pedagoko istraivanje

Metodologija pedagokih istraivanja

Pod pedagokim istraivanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti, unutranjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.

Metodologija pedagokih istraivanja je deo pedagogije koji prouava naine naunog saznavanja u podruju
vaspitanja.

Specifinosti i tekoe istraivanja vaspitnih pojava
uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava
promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraivanja)
dete kao predmet istraivanja
teka merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagokog istraivanja su: objektivnost, mogunost provere i uporeivanja rezultata sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.

Vrste i tok pedagokih istraivanja

Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagokih istraivanja, su:

fundamentalna (opta),
razvojna (predvianje)
primenjena (praktina)

Pedagoka istraivanja moemo vremenski podeliti na:

istorijska
savremena
prognostika

Na osnovu izvora rezultata:

teorijska
empirijska.

Tok pedagokih istraivanja se definie kroz sledee faze:
- izbor predmeta istraivanja
- odreivanje cilja i zadataka istraivanja
- izbor metoda
- izbor uzorka istraivanja
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- analiza rezultata i izvoenje zakljuaka
- pisanje izvetaja i primena u praksi

Korienje testova znanja

Testove koristimo u radu nastavnika u kolskoj praksi:

standardni testovi - su proli proceduru standardizacije i imaju iru i trajniju upotrebu (formalni),
neformalni testovi sastavljaju ih nastavnici uz pridravanje odreenih kriterijuma.

KOLA I KOLSKI SISTEM

Osnovni inioci sistema vaspitanja

Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - tampa, televizija, internet, putovanja,...

Nekada se sistem vaspitanja odnosio preteno na kole. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija
permanentno, celog ivota i sve je manje lociran u kolama.

Jedan od najvanijih predmeta prouavanja pedagogije danas je kolski sistem. To nije bio sluaj u vreme
statikih kolskih sistema.

Predkolsko vaspitanje

Predkolsko vaspitanje ima veliki znaaj, jer se u tom periodu razvijaju nasleene fizike i psihike osobine.
Istraivanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na poetnom razvoju u detinjstvu.
(Dete je otac oveka Frojd)

Na ovom uzrastu se najvie poklanja panja fizikom razvoju deteta, a intelektualni razvoj podrazumeva
razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih sposobnosti.

Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.

Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se navikava da
prima i daje, da deli, da sarauje, da gubi bez ljutnje,...

Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.

Pripremanje dece za polazak u kolu je zadatak porodice i predkolskih ustanova.
Treba obezbediti psiholoko-pedagoke uslove, tako da polazak u kolu ne predstavlja dramatini trenutak.

Ustanove za predkolsko vaspitanje

Predkolsko vaspitanje se sve vie pomera sa porodice na drutvene ustanove koje u skladu sa svojim
potrebama, interesima i mogunostima, organizuje razne oblike rada sa predkolskom decom (deiji vrtii,
vaspitne grupe pri osnovnim kolama,...).

Zadaci deijih vrtia su fiziki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u kolu kao i pedagoka pomo roditeljima u radu sa decom.
Aktivnosti kojima se ostvaruju predkolski programi vaspitanja su: igra, rad i uenje.

Osnovna i srednja kola

Znaaj i speicifinosti kolskog vaspitanja i obrazovanja

kola je najznaajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja
linosti, u periodu detinjstva i mladosti.

kola je centar prosvete, kulture i naunih dostignua.

Razvoj kole i kolskog sistema

Prvi uitelji su bili vrai, mudri starci, ... Na pojavu kola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove
znanja, vetina i navika da ih vie nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni ivot. Najstarije kole se
javljaju u bogatim drutvima, kao to su Egipat, Atina ...
Uloga crkve je znaajna za pismenost i kolovanje, sve do pojave industrijskog drutva.
U periodu stvaranja industrijskog drutva, u tenji da se razvije nauka, tehnika i trgovina, zatvorena je
konstrukcija klasinog kolskog sistema, koji u sebi ima osnovnu kolu, srednju kolu i fakultet.
Zavisnost kole od drave, zapoinje odrivanjem kolske obaveze i obezeivanjem dravnog finansiranja.
Rad kola se ureuje voljom dravnih organa.
Savremena kola tei afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova kolskih institucija i naina obrazovanja.

Kod Srba primanjem hrianstva i slovenskog jezika u irilici, tokom IX veka u Rakoj poinje da se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Za vreme
turske vlasti kolu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja kola u Vojvodini, prema propisima iz Bea. Konstituisanje kolskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja drave u XIX veku.

Kritika kole i kolskog naina vaspitanja i obrazovanja

Najjai talas kritika kole pojavio se krajem XIX i poetkom XX veka. Kritike moemo rzvrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
zahtev za unifikacijom kola,
shvatajui vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na kolu,
zahtev da se kola vrati prirodi i neposrednog uenja iz prirode...

Vrste kola

kole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju
obavezne i neobavezne kole
kole za opte obrazovanje i strune kole
osnovne, srednje, vie, visoke kole (prema stepenu obrazovanja)
seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
dravne, optinske, privatne (prema osnivau)

Osnovna kola

Osnovna kola je ustanova u kojoj se na organizovan nain ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.

Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom graaninu da bi se uspeno ukljuio u drutveni
ivot i da bi zapoeo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih graana.

Postoji tenja da svi uenici budu u jednakim uslovima.

Drutvo obezbeuje osnovne uslove: kolski prostor i opremu.

Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog kolstva za decu i odrasle ometene u razvoju.

Osnovna kola ima sledee odlike:

daje osnovna, elementarna znanja i umenja
ona je bazina jer je temelj za dalje obrazovanje
ona je besplatna
ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
ona je dravna ustanova i ne moe biti privatno organizovana
ona je odvojena od crkve
nastava je na maternjem jeziku

Srednje kole

Do II svetskog rata osnovna kola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su: egrtske
kole, graanske kole, nia i via gimnazija.
Posle 1945. osnovna kola traje 7 godina, a postoje : nie gimnazije i progimnazije, vie gimnazije,
kole uenika u privredi i uiteljska kola.
Od 1958. osnovna kola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se mogunost
direktnog upisa na fakultete.
Posle 1974. srednje obrazovanje se usklauje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna kola.
Krajem 80.-tih godina ponovo je oivljen tradicionalni sistem srednjih kola: rehabilituje se gimnazija.

Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje kole

U klasinoj organzacionoj emi osnovne i srednje kole postoji podela na:
nastavu,
vannastavni rad i
kulturnu i javnu delatnost kole.

Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj koli.

Savremena kola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa uenicima ve i sa
drugom decom, roditeljima i ostalim graanima. Otvorenost savremene kole se ogleda u njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruenja.

Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju

Na poseban nain i sa posebno kolovanim kadrovima drutvo obezbeuje deci ometenoj u razvoju,
predkolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i ukljuivanje u ivot.

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:
- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poremeajima govora
- sa oteenim vidom
- sa oteenim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca viestruko ometena u razviku

Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim kolama za odreene kategorije ometenosti.

Izolacija ove dece u specijalne kole igoe decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u
redovnim kolama - INKLUZIJA.

Vie kole i fakulteti

Vie kole su vaspitno-obrazovne ustanove strune orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.

Fakulteti su samostlane nauno-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:

obrazuju visokostrune kadrove
organizuju i unapreuju odgovarajuu naunu oblast
formiraju nauni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu vie fakulteta.

kola i njeno okruenje

Vaspitanje u porodici

Porodica je osnovno socijalno okruenje i najznaajniji faktor razvoja i vaspitanja linosti. Porodica definie
kasnija ponaanja deteta u ivotu ! (Dete je otac oveku , Frojd)

Porodica omoguava:
- biloku reprodukciju
- fiziko odranje novoroeneta
- psihiku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izmeu lanova porodice
- roditelji su prvi vaspitai deteta
- u porodici se provodi najvie vremena
- roditelji imaju oseaj najvee odgovornosti za brigu o svojoj deci

Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspean inilac u vaspitanju mladih.

Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je poetni i osnovni, ali ne i najvaniji uslov. Drutvena pomo u
vaspitanju dece je posebno znaajna za siromane porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu
Skraenje radnog vremena i poveanje slobodnog vremena osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.

Slobodno vreme je vreme:
preostalo nakon zavretka svojih radnih obaveza i
kojim samostalno raspolaemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno korienje slobodnog vremena ima za oveka i drutvo viestruki znaaj:
uspostavlja ravnoteu rada i odmora
humanizuje rad
doprinosi poveanju produktivnosti i poveanju standarda ljudi
omoguava poveanje vremena za uenje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi

Po principu dobrovoljnosti, deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama, pa je
neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena).

Drutvena i pedagoka intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da narui osnovno obeleje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

Drutvene i slobodne aktivnosti uenika

Vannastavne i vankolske aktivnosti u koli se odreuju i osmiljavaju putem: uenikih organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti sekcije, sportske ekipe, takmiarski timovi,... na osnovu uenikih sklonosti,
uslova sredine i angaovanja vaspitaa.

Zajednice uenika se formiraju kao odeljenski, razredni i kolski kolektivi (aki parlament).

Slobodne aktivnosti se grupiu u etiri podruja i to:

predmetne i naune
tehnike i radno-proizvodne
kulturno-umetnike
sportsko-rekreativne

Savremena kola najvie panje posveuje nastavi, pa se sve vie istie zahtev drutvenog otvaranja.

Vaspitni znaaj sredstava masovnog komuniciranja

U vaspitanju je sve izraeniji proces ukidanja monopola udbenika, kao dominantnog izvora znanja.
Sve je vei uticaj vanudbenikih i vanuionikih izvora znanja asopisa, tv emisija, filmova, interneta,...

tampa i deija tampa - pored vankolskih, znaajnu vaspitnu ulogu imaju kolski listovi i asopisi
koje stvaraju uenici u kolama. U skoro svim osnovnim i srednjim kolama rade novinarske sekcije.

Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i sredstvo
zabave i razonode.

Radio televizijske emisije - poseban znaaj u vankolskom procesu vaspitanja i obrazovanja

Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.

Vaspitanje i obrazovanje odraslih

Pojam obrazovanje odraslih oznaava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na
kolovanje u periodu detinjstva i mladosti.

Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naroitu vanost imaju sledee institucije: posebne kole za
odrsle, radniki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovalita...

Za odrasle, postoji bogata drutvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, teajevi, seminari,
kongresi, simpozijumi...

METODIKA VASPITANJA LINOSTI

Neophodnost poznavanja linosti vaspitanika

Karakteristike vaspitanja:

svestnost
celishodnost
sistematinost
organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita odreuje:

aktivnosti vaspitanika
sredstva rada
metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoki rad od stihijskog !
Lini karton uenika, koji se vodi za vreme trajanja osnovnog kolovanja, treba da sadri:
- opte podatke o ueniku
- porodine uslove
- fiziki i zdravstveni razvoj uenika
- ponaanje i odnos prema radu uenika u koli
- drutvene aktivnosti i zaduenja u koli
- interesovanja, sklonosti i sposobnosti

Podatke unose: uitelj, odeljenski stareina i nastavnik fizikog vaspitanja, uz konsultovanje kolskog lekara,
pedagoga i psihologa.

Opta pitanja metodike vaspitanja svestrane linosti

Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definie:

pomou ega - sadraji, aktivnosti, sredstava
kako - metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

principi - kojih se principa treba pridravati u vaspitanju

metode - kojim metodama (nainima) ostvariti vaspitni rad

sredstva - pomou kojih sredstava ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didaktike) principe,metode i sredstva.

Opti principi vaspitanja

Principi su opta naela (zahtevi) i preduslov uspenog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su na osnovu:

pedagokog iskustva prethodnih generacija
rezultata pedagokih istraivanja.

Pedagoki principi nisu veni i neporomenljivi, ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i zavise od:

drutvenih zahteva
psiho-fiziolokih karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograniavaju improvizaciju od strane vaspitaa.

Najvaniji pedagoki principi:

princip naune zasnovanosti - naunosti
princip svesne aktivnosti
princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Princip naune zasnovanosti

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka naunom objanjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i ivot oko sebe.

Princip svesne aktivnosti uenika

Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.

Do razvoja linosti se moe doi jedino kroz aktivnost same te linosti. Spoljanji stimulansi i uticaji nee
moi da pokrenu unutranje mehanizme razvoja linosti bez aktivnosti same linosti.

Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji moe sebe da menja.

Potujui ovaj princip, vaspitanik je kreator i uesnik u svom vaspitanju. On utie na izbor sadraja
vaspitanja i on je mera pri izboru metoda i oblika rada.

Princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
Humanost i demokratinost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.

Demokratinost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti poloaj i potovanje linosti).

Demokratinost se odnosi na:
na odnose izmeu vaspitaa i vaspitanika
medjusobne odnose vaspitanika

Vaspitanje se sve vie pretvara, od postupka vodjenja i poduavanja, u sloen sistem medjusobnih
pedagokih komunikacija. Demokratinost je uslov uspenosti tih komunikacija.

Humanost shvatamo kao ovenost (ljubav oveka prema oveku). Ogleda se u meusobnom potovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humanou vaspitaa omoguava se formiranje humane linosti vaspitanika.

Vaspitanje je humana delatnost, jer je posveena oveku i njegovim ciljevima.

Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lano milosrdje. Odustajanje od vanih zahteva u
vaspitanju moe biti znak podcenjivanja uenikovih mogunosti i tetno po njegov razvoj.
Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i drutvenosti. Individualizacija i
socijalizacija nisu u protivrenosti, ve su u dijalektikom jedinstvu i medjuzavisnosti.

Treba se podjednako upravljati i uvaavati line odlike, interese i potrebe linosti, i socijalne odlike, interese i
potrebe okruenja u kojem linost ivi.

Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika,
vaspita treba da odredi pedagoke sadraje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.

Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspitae da svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog uenika.

Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.

Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvaava uenika kao slobodnu i samostalnu linost.

Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve uesnike vaspitanja (porodicu, kolu i druge
vankolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje poveava snagu i mo vaspitanja.

U svakodnevnom ivotu mnoge negativne paralelne pojave tetno utiu na vaspitanika i ponitavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i kola (dovede do unutranjih konflikata).

U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu
sposobnost da selekcionie spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to nee uvek, i u svakom uzrastu eleti,
moi i umeti, pa je pomo odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.

Opte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je nain ostvarenja cilja. To je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.

Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.
Metodama vaspitanja se bave opta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta.

Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvanijim i jedino ispravnim i efikasnim.

Ametodizam - nema osmiljenog i trajnog naina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude ablon, ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvaralaki ponaaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).

Najee vaspitne metode su:

ubeivanje i uveravanje
vebanje i navikavanje
podsticanje
spreavanje

Metoda ubeivanja i uveravanja

Ubeivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgraena ubeenja i uverenja (vrednosti, stavovi i pogledi).

Metoda ubeivanja i uveravanja treba da omogui da vaspitanik svesno, aktivno i kritiki prima nova znanja.

Metoda ubeivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama, pa vaspitanik
esto mora verovati vaspitau. Zbog toga izmeu uenika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko
poverenje.

U savremenom vaspitanju metoda ubeivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od
nastavnika prema ueniku, ve viesmernu komunikaciju u kojima uenici sopstvenom aktivnou dolaze do
ubeenja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naroito bitno za period adolescencije.

Sredstva ubeivanja i uveravanja:

injenice
Saveti i direktne pouke vaspitaa
Pojanjenja nastavnika (vaspitaa) - ono to uenik uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
Predavanja, javne rasprave i polemike u neformalnom vankolskom okruenju
Primeri najjae dejstvo ima primer vaspitaa (roditelja i nastavnika)
Stvaranje ideala usmeravanja uenika prema uzoru (modelu) iz nauke, ivota, istorije, umetnosti,..
Drutveni obiaji, navike i zakoni
Situaciono uticanje - ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja
Upozorenje, kritika i samokritika kao zajednika aktivnost nastavnika i uenika.

Metoda ubeivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...

Metoda vebanja i navikavanja

Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.

Ubeenje je osnova postupanja, ali izmeu ubeenja i praktinog postupanja stoji vebanje i navikavanje.
Metoda vebanja i navikavanja je nain provere ubeivanja i uveravanja u cilju praktinog osposobljavanja.

Ranije je postojao dualizam kole i ivota. kola je definisala ta i kako treba raditi, a vebanje i praktino
osposobljavanje se odvijalo u porodici, ivotnoj i radnoj sredini.

Sredstva vebanja i navikavanja su:

Rad, praksa i lina aktivnost vaspitanika - osnova i sutina vebanja i navikavanja,
Rad u kolektivu kolektivne obaveze i druenje
Igra, zabava i razonoda
kolski reim ivota i rada uenika
Organizovanost procesa vaspitanja - ponavljanja radnje u slinim okolnostima

Metoda podsticanja

Ova metoda se zasniva na optem pedagokom optimizmu i ima za cilj poveanje motivacije kod uenika.
(potovanje i vera u mogunost svakog uenika: Hajde, ti to moe)

Metodu podsticanja primenjujemo:

kada uenik pokazuje uspeh, (pojaavamo njegovu motivaciju)
kada uenik nije uspean, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)
Metoda podsticanja izaziva oduevljenje i uzbuenje kod uenika koje pojaava kvalitet uenja.
Sredstva podsticanja su:
Bodrenje i hrabrenje i vera u uenike mogunosti
Pohvale - vrsta moralne nagrade i najee sredstvo podsticanja
Obeanja - samo ako su realna i ako se izvravaju
Ocene - kada je re o uspehu, podstie ga
Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
Nagrade (knjige, kolski pribor, stipendije, ... novane nagrade - retko).
Takmienja - podstiu na postignua iznad prosenih
Blago i pravino postupanje
Odanost i iskren odnos prema ueniku
Iskustvo i prijatnost uspeha

Metoda spreavanja

Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !

To je pedagoki opravdana intervencija u cilju spreavanja negativnih radnji i oblika ponaanja.

Metoda spreavanja nije represija ili pritisak na linost u razvoju.

Metodom spreavanja onemoguujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ubeenja, stavova i
ponaanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponaanja.

Sredstva spreavanja su:
Znaci neodobravanja i neslaganja sa nainom rada i ponaanjem uenika -najea i najblaa
Primedbe, prigovori i opomene
Kritika - najefikasnija i onemoguava potrebu oveka da bude prihvaen od svoje okoline
Ocene kada je re o neuspehu, sredstvo opomene.
Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom
Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nareenje - po tonu i nainu formulisanja, otrija i
imperativnija sredstva spreavanja
Kazne - ima cilj da uenik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog naina ponaanja.

Zabranjene su telesne kazne, kazne glau, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne koje
omalovaavaju i poniavaju uenikovu linost !

Metoda spreavanja i kanjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera vaspitaa, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.

Nastavnik

Nastavniki poziv je izrazito human. Sve svoje line i profesionalne sposobnosti, znanja i umenja, nastavnici
stavljaju u slubu svoje opredeljenosti da pomau detetu i oveku uopte.

Znaaj i karakteristika nastavnikog poziva

Za nastavnika drutvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najvie poverenja. Lini primer je mono sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika oekuje da svojim osobinama bude primer uenicima i ljudima iz okruenja.

Nastavniki poziv je znaajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umenost i stvaralaki rad i
obavezuje na stalni razvoj i lino usavravanje.

Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopte preneti u praksu.
Narodna poslovica : Nije znanje znanje znati, ve je znanje znanje dati.
Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u koli memorisanja, zbog ega on nije samo predava, ve i vaspita.

Zahvaljujui novim tehnikim i komunikacionim sredstvima, informisanje i poduavanje kao rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a poveava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.

U tradicionalnoj koli nastavnik je dominirajua linost.
U savremenoj koli nastavnik ravnopravno sa uenicima i roditeljima uestvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa kolskim pedagogom i psihologom, jer savremena kola ima sve vie
zaposlenih bez dnevnika u ruci, koji rade sa uenicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode nastavu.

Osobine nastavnikove linosti

1. da ima opte obrazovanje i kulturu,
2. da ima struno obrazovanje temeljno poznaje disciplinu koju predaje
3. da ima psiholoko i pedagoko obrazovanje
4. da vri permanentno usavravanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1. ljudske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...
2. kvalitete discipline: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
3. fizike kvalitete: zdravlje,urednost, privlanost, ...
4. nastavnike kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje uenicima, ...

Nastavnik u funkciji odeljenjskog stareine

Pored izvoenja nastave, najvanija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog stareine.
Za odeljenjskog stareinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod uenika i sa odreenim
drutvenim ugledom meu roditeljima.

Odeljenjski stareina je pedagoki, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:

Pedagoka funkcija:
prati razvoj svakog uenika
podstie formiranje odeljenjskog kolektiva
vaspitni rad sa uenicima, kroz asove odeljenjskog stareine
brine o redovnosti pohaanja nastave

Organizaciona funkcija:

Koordinacija drugih sa uenicima:
koordinira aktivnosti nastavnika prema uenicima,
koordinira aktivnosti kolskog pedagoga i psihologa prema uenicima,...

Saradnja sa roditeljima:
uspostavlja kontakte izmeu kole i roditelja,
prima roditelje i odrava roditeljske satanke,
vri informisanje roditelja
vri pedagoko-psiholoko obrazovanje roditelja,...

Administrativna funkcija
vodi evidenciju o uenicima (knjiga evidencije)
vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
vodi evidenciju o odeljenskim veima i roditeljskim sastancima (zapisnici)

DIDAKTIKA - NASTAVA

PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

Didaktika je pedagoka disciplina koja prouava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i uenja.

Shvatanja o didaktici

didaskein = pouavati, drati nastavu

U 17. veku u Nemakoj, didaktika se pojavljuje kao praktina vetina uenja.
eh Komenski smatra da didaktika nije samo vetinu uenja, ve i vaspitanje.

Poetkom 19. veka Herbart daje znaaj nastavniku i prenoenju znanja na uenike, a ne uenju.

Poetkom 20. veka (Don Djui), daje se znaaj aktivnoj ulozi uenika u nastavnom procesu.

Danas, nastava i uenje nisu vie suprotstavljeni, ve ine jedinstvenu celinu.

Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta):

1. didaktika kao teorija uenja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima, - opti aspekt

2. didaktika kao nauka o uenju i nastavi - nauni aspekt
3. didaktika kao teorija obrazovnih sadraja i nastavnih planova - idejni aspekt
4. didaktika kao teorija uenja i nastave pomou programa i nastavnih maina - tehniki aspekt

Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i uenja), radi uspenog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.

Didaktika i druge nauke

Didaktika je najtenje povezana sa filozofijom vaspitanja.

Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i fiziologijom,
matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim graninim disciplinama.

Istorija pedagogije prouava drutvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.

Sociologija prouava uticaj drutva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.
Pedagoka sociologija (sociologija vaspitanja) je granina disciplina koja prouava uticaj drutva na mlade.

Logika prouava zakonitosti i forme miljenja na kojima se zasniva savremena nastava.

Razvojna psihologija prouava psihiki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoka psihologija se bavi procesom uenja, a didaktika je nauka o nastavi i uenju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbeuje specifine prilaze pojedinim nastavno-naunim disciplinama.
Didaktika je iri predmet od psihologije nastave.

Matematika, elektronika, informatika, iroko se primenjuju u didaktikim istraivanjima.

Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziolokim razvojom uenika razliitih uzrasta, a koji definiu
potrebe i mogunosti uenika.

Nastava kao proces pouavanja i uenja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajednike svim predmetima i uzrastima:

Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integrie u drutvo.

Nastava je rukovoenje procesom uenja, organizovan rad nastavnika sa uenicima koji omoguava
sistematsko usvajanje znanja.

Nastava, sa stanovita aktivnosti nastavnika, je pouavanje, a sa stanovita uenika, uenje.

Funkcije pouavanja:
posredovanje izmeu uenika i gradiva i
voenje procesa uenja ili pomo u uenju

Posredovanjem u pouavanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti uenika, s obzirom na to
da usvajanje zavisi od samih uenika.

Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred uenike, treba da budu
malo iznad njihovog postojeeg nivoa znanja, tako da nastava omoguuje razvoj i vue napred.

Fleksibilnost savremene nastave:

fleksibilnost nastavnih sadraja - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika
fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika

NASTAVA KAO PROCES

Dijalektika procesa saznanja i nastave

Proces saznanja je predstavlja metodoloku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.

Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu znai ovladati nastavnim procesom.

Nastavni proces je odreen ciljem, a zatim strukturiran (raslanjen) prema odreenim zadacima.

Savremeni proces nastava-uenje se sastoji od sledeih elemenata:

stvaranje motiva uenja
upoznavanje uenika sa novim gradivom proces
upravljanje procesima osmiljavanja saznanja
utvrivanje znanja uenika
formiranje vetina i navika
povezivanje teorije i prakse i
kontrola i ocena rezultata nastave.

Dva elementa imaju sutinski znaaj: upoznavanje uenika sa novim gradivom i postupak uoptavanja i ine
proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemoguili saznanje, ali bi ga znatno osiromaili.

Protivrenosti nastavnog procesa:

izmeu nastave kao procesa pouavanja i procesa uenja
izmeu linog iskustva uenika i naunih saznanja
izmeu neophodnosti i mogunosti reavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivrenosti dovodi do procesa usvajanja sve veeg i ireg znanja.
Proces saznavanja

Opti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko miljenja ka praksi.

Posmatranje, kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i osobinama.
Osmiljavanjem opaenih ulnih podataka, dolazi do formiranja optih pojmova. Do potpunog saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno miljenje, pojmovi i opti sudovi provere u praksi.

Nastavni proces moe da podrazumeva:

induktivno saznavanje - uenik polazi od konkretnog ka optem
deduktivno saznavanje - uenik polazi od opteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka optem.

Odnos saznavanja u nauci i u nastavi

Slinosti izmeu naunog i nastavnog procesa:

Sa stanovita uenika, uenje je proces otkrivanja i istraivanja.
Predmet saznanja i istraivanja je stvarnost (prirodna, drutvena, privredna,...)
Najvea slinost je u primenjenim saznajnim procedurama

Razlike izmeu naunog i nastavnog procesa:

Nauno saznanje je otkrivanje novih saznanja, a uenje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima
Nastavni proces je vaspitanje, a nauno saznanje ne.
Razlike su i u obimu znanja koje se stie.

Nastava i vaspitanje miljenja

U savremenoj koli tei se samostalnom sticanju znanja, to zahteva inicijativu i samostalan rad uenika.

Manje se naglaava prenoenje informacija i formiranje navika i vetina, a vie se naglaava proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja miljenja.

Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje miljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni.

Dok je tradicionalni prilaz, traei veliki broj detalja i injenica, nametao pamenje kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvlai opte, sutinske pojmove i na taj nain zahteva
razumevanje, shvatanje i stvaralaku primenu.

Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje miljenja moraju biti neto iznad nivoa razumevanja, ali ne suvie.

Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki kolski predmeti imaju u razvoju miljenja daleko vei znaaj od
drugih, nije tano. kolske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju miljenja. Kod nekih
predmeta je to lake (matematika), a kod nekih tee (istorija).

Decu treba nauiti da misle !

Miljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni rad sveden na
verbalno ponavljanje.

Od nastavnika se ne oekuje da samo uspeno izloi sadraje svojih predmeta, ve i da uenicima omogui
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viih oblika miljenja.

LuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc
Nastava i proces uenja

Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i
Od uenika se oekuje vlastito angaovanje i intenzivan intelektualni rad

Proces uenja moe se sagledati o obliku dijagrama:

Motivisani pojedinac - uenik (1) se suoava sa odreenom
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje,
ispravan, taan odgovor (4) ne prevazie prepreku,

Taan rezultat ne garantuje da je i proces
Insistiranje na procesu traenja odgovora
potencijala, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !

Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):

1. Motivacija unutranji ili spoljanji motivi i potrebe
2. Cilj zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
3. Spremnost mogunosti u odnosu na uzrast
4. Prepreka postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
5. Odgovor odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
6. Pojaavanje pomo u traenju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspenih odgovora
7. Generalizacija objedinjavanje uspenog odgovora sa

Komponente nastavnog procesa

Tradicionalni Didaktiki trougao definie

Savremena pedagogija uoava tri znaajna nedostatka

didaktiki trougao gubi iz vida cilj i uslove
didaktiki trougao predstavlja statiki model
izostavljeni su veoma vani

Procesualna nastava, neophodno sadri

cilj > sadraj

rlredlo: Mllos vasll[evlc
Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost uenika.
Od uenika se oekuje vlastito angaovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje, otkrivanje, stvarala
Proces uenja moe se sagledati o obliku dijagrama:
se suoava sa odreenom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
smetnje, uenik daje istraivake odgovore (2) sve dok neki od njih
ne prevazie prepreku, i ne postigne uspeh (5).
rezultat ne garantuje da je i proces traenja odgovora bio ispravan.
Insistiranje na procesu traenja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):
unutranji ili spoljanji motivi i potrebe
potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
mogunosti u odnosu na uzrast (razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
pomo u traenju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspenih odgovora
objedinjavanje uspenog odgovora sa ranijim uenjem i primena u novim situacij
definie tri komponente nastavnog procesa: uenik
tri znaajna nedostatka ovakvog shvatanja:
gubi iz vida cilj i uslove nastave;
predstavlja statiki model, a nastava se karakterie procesualnou
veoma vani odnosi meu uenicima
, neophodno sadri sledee elemente i posmatra se na relaciji:
sadraj > metoda > organizacija
23 | a g e
.
otkrivanje, stvaralatvo,..)
koja predstavlja smetnju za
sve dok neki od njih,
osti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
(razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
pomo u traenju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspenih odgovora
uenjem i primena u novim situacijama
uenik - nastavnik - gradivo:
a se karakterie procesualnou;
na relaciji:
SADRAJ OBRAZOVANJA

Opte karakteristike

U prolosti - pismenost i raun.

Razvoj nauke i tehnike i industrijsko drutvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadraja i problema i definie
strukturu obrazovanja.

Promena sadraja obrazovanja se ogleda u:

porastu obima znanja
pojavi novih znanja
proirenju primene znanja

Industrijsko drutvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !
Ve u ivotu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehniko-tehnolokih znanja. Zato sadraji savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglaenom upotrebom, umesto sticanja znanja.

Kompjuteri, tehnika i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pamenje detalja.

Jedinstvo opteg, tehnikog i profesionalnog obrazovanja

Pod sadrajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.

Najznaajnije je opte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova drutva u istoj meri.

Tehniko obrazovanje ima opteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema uenika za konkretnu
profesiju, ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).

Tehniko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti,
umenja i navika, ueem uenika proizvodnom radu.

Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van kole - permanentno obrazovanje tokom celog
ivota. Karakteristika savremenog ivota je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i primene.

Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadraja

Tradicionalne teorije

didaktiki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadraj razvija i veba umne sposobnosti
uenika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve uticaj znanja na razvijanje i poveavanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasini jezici (latinski, grki).

didaktiki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadraj daje upotrebna, praktina znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izuavanja teorijskih znanja.

didaktiki utilitarizam (utilitaristiko obrazovanje) - naglaava formiranje korisnih praktinih vetina,
kao priprema za budui profesionalni rad. (utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak znaaj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje teorijskih
znanja i formiranje praktinih vetina.

Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadraja obrazovanja:

Teorija egzemplarizama (egzemplarno uenje) - obrazovni sadraji se grupiu oko odabrane teme,
formirajui ostrva znanja. To je pokuaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U predmetima sa
posebno izraenim linearnim sadrajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne moe se primeniti.

Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadraje grupie u komplekse problema, obuhvaene
razliitim predmetima. Isti problem se razmatra iz vie predmeta, nasuprot sistemskom izlaganju.

Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadraja (izlaganje osnovnih
koncepata, vodeih ideja, kao i organizovanje injenica u odreene oblasti, celine). Neki pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualistikoj nastavi na visokom nivou apstrakcije.

Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi korienja u praksi.
Izbor nastavnih sadraja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadraji moraju imati i saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti uenika.

Nastavni plan

Iz sistema svih znanja, drutvo kroz koncepciju kolskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i sutinsko.

Sadraj obrazovanja se definie u okviru: nastavnog plana, nastavnih programa i udbenika.

Nastavni plan je kolski dokument i sadri:

broj i naziv nastavnih predmeta,
redosled uenja predmeta prema razredima (godinama),
nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predviaju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...

Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije statina i nepromenjiva.

Nastavni plan se utvruje na osnovu:

ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja
uzrasta uenika i njihovih mogunosti
savremenih psiholokih i pedagokih saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa kole. Najvei broj asova u nastavnom planu daje se
uenju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzikom i fizikom vaspitanju (to
se nadoknauje njihovim vankolskim realizovanjem).

Nastavni program

Nastavni program je dokument nastavnika koji sadri ciljeve obrazovanja, didaktike zadatke, sadraj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima uenici treba da ovladaju) i naine realizovanja
nastavnih sadraja tj. osnovna metodika uputstva.

U izradi nastavnih programa uestvuju i vannastavni strunjaci (pedagozi, psiholozi, metodiari, naunici,...).

Pri izboru nastavnih sadraja vodi se rauna: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu uenika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pamenja uenici upotrebljavaju mentalne procese reavanja
problema,...

Nastavno gradivo treba da se logiki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, to definie tri
osnovna sistema programskih sadraja:

linearni raspored - uenik samo jedanput ui neki logiki rasporeen sadraj gradiva.

koncentrini raspored - isti sadraji se obrauju (ponavljaju) vie puta, ali svaki put na proirenoj
osnovi, s veim obimom gradiva i dubljim upoznavanjem sutine u skladu sa uzrastom uenika.

spiralni raspored - oblik izmeu linearnog i koncentrinog rasporeda. Vraamo se na isto gradivo ali
uvek na viem logikom i metodolokom nivou. Procesom sazrevanja uenika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmiljavanjem.

DIDAKTIKI PRINCIPI

Didaktiki principi su opta naela koja odreuju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

Pravila nastave proizilaze iz principa i slue za objanjavanje principa, i ostvarivanje njihove primene na
konkretne sadraje i pojave u nastavi.

U skladu sa nauno-tehnolokim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i didaktikih
principa koji nisu konano i trajno utvreni.

Osnovni didaktiki principi su:

1. princip naunosti nastave;
2. princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika;
3. princip sistematinosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teorije i prakse;
5. princip oiglednosti;
6. princip svesne aktivnosti uenika u nastavi;
7. princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika;
8. princip individualizacije.

Pretpostavka za realizaciju didaktikih principa je kontinuirano angaovanje i nastavnika i uenika.

1. Princip naunosti

Princip naunosti se odnosi na sve ostale principe i sva podruja i aspekte nastave.

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i poverenje za nauku i
sklonost ka naunom objanjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i ivot oko sebe.

Tekoa u sprovoenju principa naunosti je to to ubrzan nauno-tehniki razvoj tzv. eksplozija znanja
prevazilazi mogunosti nastave, pa poseban znaaj dobija izbor sutinskih naunih znanja i nastavnih
sadraja.

2. Princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika

Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizikim sposobnostima, uzrastu i interesovanju uenika.

Prilagoenje znai da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen tekoa koje se nalaze u zoni najblieg
razvoja mogunosti pojedinca, vodei rauna da uenici mogu da prevaziu te tekoe.

Pravila prilagoenosti nastave su:

Pravilo od lakeg ka teem zadatku.

Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadraju.

Pravilo od prostog ka sloenom nastavnom procesu uenja, usvajanja znanja. Znai da treba ii od
onog to se lako ui pa postepeno prelaziti na materijal koji se tee ui.

Pravilo od blie ka daljoj spoznaji, odnosi se na irenje saznajnog vidokruga uenika od bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je znaajna kod uenika najmlaih razreda.

3. Princip sistematinosti i postepenosti u nastavi

Sistematinost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logikim redosledom, to se
postie loginim ralanjivanjem gradiva uz izdvajanje sutine i bitnog.

4. Princip povezanosti teorije i prakse

Teorijska znanja su samo pretpostavka razumevanja prirode i drutva. Reavanje razliitih problema
podrazumeva praktinu primenu teorijskih znanja, to je i krajnji cilj nastavnog procesa.

Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.

U nastavi se mora uspostaviti sklad izmeu teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objanjenja i obrnuto.

Povezivanje teorije i prakse kola treba da vri sistematski, redovno i organizovano (radionice, laboratorije,..)

Praksa moe prethoditi teorijskom prouavanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno potvrivati teoretska
saznanja.

5. Princip oiglednosti

Smisao oiglednosti je da uenicima omogui dodir sa stvarnou.

Oiglednost se postie na osnovu:
ulnih saznanja
ulnog iskustva

Oiglednost se moe oslanjati na tekue ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje uenici imaju od ranije.

Dva naina primene oiglednosti:

Pokazivanje stvarnosti realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna oiglednost
Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) eksperimenti, transformacije, demonstracije

Oiglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opteg, a time i razvoju apstraktnog miljenja.

Nedostatak preterane primene oiglednosti, naroito na mlaem uzrastu, je zadravanje miljenja uenika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog miljenja.

6. Princip svesne aktivnosti uenika u nastavi

Ovaj princip je osnova uenja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge uenika u nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.

Aktivan odnos se ogleda u:
razumevanju sadraja koji se ui
sposobnosti primene znanja u praksi
stvaralakom karakteru uenikovog rada
ueu uenika u kontroli postignutih rezultata

Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti uenika:

Tradicionalni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici pasivni.
Nastavnik je centralna linost u procesu nastave i sredite svih aktivnosti. U takvim okolnostima nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane uenika.

Progresivistiki pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici aktivni.
Insistira se da se aktivnost nastavnika to vie ogranii, da bi se omoguila inicijativa uenicima.

Savremeni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik i uenici aktivni i ravnopravni.
Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pouava, a uenik ii. Obe aktivnosti imaju svoje
posebnosti koje se meusobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).

Aktivan odnos uenika spreava: formalizam, mehaniko pamenje bez razumevanja, nemogunost primene nauenog u praksi,...

7. Princip trajnosti usvajanja znanja, vetina i navika

Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna svojina uenika,
primenjiva u praksi.

Trajnost se postie logikim pamenjem, to podrazumeva razumevanje (utvrivanje logikih veza meu
elementima gradiva).

Manje se insistira na velikim koloinama znanja, a vie na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.

Najtrajnije se pamti sutina - osnovno, bitno i glavno gradivo.

Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u poetku nego u kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).

8. Princip individualizacije nastavnog rada

Princip individualizacije podrazumeva prilagoavanje didaktike aktivnosti nastavnika individualnim
osobinama svakog uenika.

Uenici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogunostima, brzini i stilu uenja, motivaciji,
interesovanjima, dostignuima.

U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim uenicima, orijentiui se na zamiljenog
srednjeg uenika. Najvee tete od ovakvog rada imaju jaki i slabi uenici.

Cilj individualizacije je nauiti uenike uenju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvui
maximum iz svakog uenika.

Individualizovana nastava ne znai individualan rad.
NASTAVNE METODE

Pojam i aspekti nastavnih metoda

Metoda znai nain smiljen i planski (sistemski) postupak u radu

Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski nain upravljanja radom uenika u procesu nastave, koja
odreuje aktivnosti uenika i nastavnika u procesu nastave.

Nastavne metode su naini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.

Pre pojave kole - oponaanje i podravanje.
Pojavom kole - verbalne metode. Re, izgovorena, pisana i tampana, postala je glavni nosilac informacija.

Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podstiu razvoj saznajnih sposobnosti uenika,
miljenja, interesovanja, motiva za uenje,...

Nastavne metode su sline nauno-istraivakim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.

Klasifikacija nastavnih metoda:

metode zasnovane na posmatranju (pokazne metode)

metode zasnovane na reima (verbalne metode)
- monoloke, dijaloke i rad sa knjigom

metode zasnovane na praktinim aktivnostima (praktine metode)
-laboratorijske vebe i praktina nastava

Metode zasnovane na posmatranju pokazne metode

Posmatranje (didaktika aktivnost uenika) je plansko, usmereno i kontinuirano ulno opaanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razliite misaone procese, pa je povezano i sa miljenjem.

U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr.mikroskopom)

Kvantitativna posmatranja - merenje korienjem razliitih pribora i instrumenata (npr. termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednou i jedinicom mere (radi poreenja).

Posmatranje zahteva briljivu pripremu: izbor predmeta, naina i cilja posmatranja.

Pokazivanje (didaktika aktivnost nastavnika)

Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objanjavanju njegovih svojstava.

Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se moe zameniti odgovarajuim nastavnim sredstvima:

dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crtei, grafikoni, ...)
trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve veu primenu imaju film, televizija i raunar, kao dinamina, vizuelna i audio-vizuelna sredstva.

Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angauju misaone procese, jednostavan i zanimljiv nain,
ulna saznanja omoguavaju druga saznanja,...

Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.
Metode zasnovane na reima verbalne metode
Govor je najpristupaniji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.

Rei omoguuju saznavanje, bez dovoenja uenika u neposredan dodir sa stvarnou.

Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, praktinim vebanjem,...

Nedovoljnost i nedostatak ove metode je to moe dovesti do formalizma i verbalizma.

Verbalne metode se dele na:

monoloke metode (opisivanje, prianje, predavanje)
dijaloke metode (razgovor)
rad sa knjigom (metoda itanja ili tekst metoda)

Monoloke metode (monolog)

Monoloka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlae nastavno gradivo uenicima (monolog).

Izraena je aktivnost nastavnika i pasivan poloaj uenika.

Uenici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu panju i samodelatnost.

Didaktike prednosti ove metode su to se gradivo izlae sistematino, pregledno, logiki povezano, za
relativno kratko vreme efikasno sa aspekta nastavnika !

Vrste monolokih metoda:

opisivanje
prianje (pripovedanje) i
predavanje

Opisivanje

Opisivanje je najjednostavniji nain usmenog upoznavanja uenika sa svojstvima i osobinama predmeta
opisivanja. esto je povezano sa pokazivanjem.

Opisivanje u nastavi moe biti:

slikovito opisivanje delova na prostornom principu
analitiko opis svojstva na logikom principu

Prianje (pripovedanje)

Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema prianjem oblikuje kao tok dogaaja - pripovedanje.

Prianje na neki nain zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog ivota i preteno se primenjuje u
mlaim razredima osnovne kole.

Prianje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem, objanjavanjem,
diskusijom, itanjem, postavljanjem pitanja,...ime se inicira aktivnost i miljenje kod uenika.

Uenici ne mogu dugo i paljivo da sluaju, zbog ega prianje mora biti jasno i saeto (kratko i jasno).

Predavanje

Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tumaenje, sa elementima opisivanja i prianja.

Slui za opisivanje sloenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa vie odgovara starijim uenicima.

Karaktrerie ga sistematinost i vrsta logika struktura gradiva, due vremensko izlaganje, intenzivno
angaovanje panje i pamenje, veliku intelektualnu aktivnost i psihiki napor slualaca.

Uspeno predavanje mora da ispuni sledee uslove:

sadraj predavanja prilagoen saznajnim mogunostima uenika;
predavanje sadri sutinske delove problema;
predvideti povremene pauze da se olaka zapamivanje
tokom izlaganja beleiti glavne ideje na tabli.
predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima

Dijaloka metoda (razgovor)

Dijaloka metoda spada u verbalne metode zajednikog rada nastavnika i uenika. Zasniva se na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa uenicima. Nastavnik pokree i vodi, upravlja razgovorom, a uenici
prihvataju i ukljuuju se u njegov tok.

Dijaloka metoda razlikuje se od obinog razgovora svojom usmerenou ka ostvarivanju nastavnog cilja.

Razgovorom nastavnik podstie misaone aktivnosti uenika i na osnovu njihovih odgovora, proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.

Dijalokom metodom se ostvaruje kolektivni proces miljenja - uenici se aktivno ukljuuju u razgovor tako
to sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.

Vrste dijalokih metoda:

Heuristuki razgovor
Katihetiki razgovor
Popularno predavanje
Diskusija

Heuristuki razgovor (genetski razgovor)

Heuristikim razgovorom nastavnik vetim pitanjima usmerava uenike da sami trae reenja postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.

Heuristiki razgovor osposobljava uenike za samostalano uenje i podstie ih na veu aktivnost.

Katihetiki razgovor

katihetika - izlaganje veronauke pomou pitanja i odgovora

Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nauenog kao odgovor na postavljeno pitanje i preteno je
usmeren na treniranje pamenja.

Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija, jezici, ...).

Popularno predavanje

Popularno predavanje - nastavnik postavlja uenicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve veim, irim i potpunijim odgovorima .

Nedostatak popularnog predavanja je to pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni koji trae
odgovore - uenici.

Ova metoda ima primenu u mlaim razredima, najee kao uvodno pripremanje uenika za rad, gde
nastavnik saznaje ta uenici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi.

Diskusija

Diskusuja podrazumeva razmenu miljenja o odreenoj temi ili problemu.

Potrebno je da uenici ve raspolau znaajnim znanjima iz podruja koje se obrauje, pa se primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj koli.

Za uspeno voenje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokratinost, tolerantnost, kultura verbalnog
komuniciranja, spretnost u voenju diskusije,... i uenika, a posebno nastavnika.

Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u askanje.

Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

proveravanje znanja (ta, kako, gde, kada, ...),
objanjavanje informacija (daj mi neki primer, pokuaj da preformulie, ...) i
podsticanje uenika (sumnjam da se to moglo dogoditi, ta bi da si u tom poloaju?, ...).

Zahtevi za korienje dijaloke metode

Zahtevi za nastavnika za uspeno voenje razgovora se dele u dve grupe:

zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)
zahtevi koji se odnose na odgovore uenika (Kakve odgovore traiti ?)

Pitanja nastavnika treba da budu:

jasna, odreena i precizna - razumljiva uenicima,
odmerena (ni suvie iroka, ni suvie uska),
problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti uenika,
ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
postaviti manji broj pitanja
ako uenik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja

Zahtevi koji se odnose na odgovore uenika:

od uenika traiti jasne, tane i argumentovane odgovore,
ne dozvoliti odgovaranje u horu
na teka pitanja, zahtevati odgovore od najboljih uenika

Rad sa knjigom (metoda itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem tampane rei (iz udbenika) i omoguava samostalni rad
(samoobrazovanje).

Da bi se uenici uspeno koristili knjigom, moraju da vladaju vetinom tenog itanja i beleenja proitanog,
zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih uenika.

Udbenici su sistematizovano pisani za prosene uenike, nekima mogu biti teki, a nekima laki.

Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.

Metode zasnovane na praktinom aktivnostima uenika praktine metode

Metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika menjaju poloaj uenika u procesu nastave,
naglaavajui aktivnost i samostalnost uenika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vebanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razliitim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad izmeu
teorije i prakse)

Praktine metode su dinaminije i blie ivotu, pa ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i privlanijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.

Vrste praktinih metoda:

Laboratorijske vebe (laboratorijska metoda)
Praktina nastava (metoda praktinih aktivnosti)

Laboratorijska metoda (laboratorijske vebe)

Ovom metodom se uenici osposobljavaju da samostalno vre eksperimente.

Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:

obezbeenje potrebne opreme, ureaja, aparata i materijala
davanje neophodnih uputstava i napomena uenicima
provera ispravnosti eksperimenta (izvoenjem pre asa)

Ova metoda se iroko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim razredima.

U toku laboratorijskih vebi neophodno je da uenici vode beleke, registruju rezultate, prave skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda (tzv. praktikumi)

Metoda praktinih aktivnosti (praktina nastava)

Cilj ove metode je sticanje znanja i vetina na osnovu praktinih aktivnosti.

Preteno se koristi za ponavljanje i uoptavanje, posle teorijskog izuavanja odreenih nastavnih celina.

Izvodi se u kolskim radionicama ili u vankolskim (proizvodnim, kulturnim i drutvenim) ustanovama.

Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:

opti cilj obrazovanja - kakvog uenika elimo da formiramo
karakter nastavnog predmeta
didaktiki cilj asa pri zapamivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
uzrast uenika kod mlaih uenika: metode pokazivanja, prianja, praktinih radova, ...,
kod starijih uenika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
veliina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u veim odeljenjima (preko 25 uenika) efikasnije dranje lekcija (predavanje)
afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i diskusiji,
trei u korienju praktinih metoda, ...

Programirana nastava i uenje

Sutina programirane nastave: Skiner

Svaki korak u uenju treba da bude to manji. Na taj se nain broj ponavljanja prethodnog znanja moe
poveati do maksimuma, dok e se mogui izvor greaka svesti na minimum.

Presudna je struktura, odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i uih pitanja.

Sutina (toka i strukture) programa je da:

1. uenik se upoznaje sa kratkim sutinskim sadrajem dela nastavnog gradiva
2. od uenika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da rei odgovarajui problem)
3. neposredno posle toga uenik prima informaciju o tanosti odgovora

Svaki korak nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logiki nadovezuje, a svi skupa
funkcionalno uobliavaju nastavnu i logiku celinu.

Programirani udbenik se, od obinog razlikuje po tehnikim reenjima. Obino ima dva tipa stranica:

informacione sa prostorom za davanje odgovora i
stranice sa tanim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomou raunara.

Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave

Prednosti:

individualizacija i odreivanje sopstvenog tempa uenja.
aktivan i samostalan rad uenika, prua pouzdanje i poveava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):

podsticanje verbalnog naina uenja,
nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve uenike.
voeno uenje - ograniava uenika.
nema interakcijskih odnosa nastavnika i uenika.

Programirana nastava nije ispunila oekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.

Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izmeu nastavnika i uenika.

U nastavi postoje etiri komunikacione strukture:

1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka
uenicima (omoguava veliki broj uenika)

2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izmeu nastavnika
i pojedinih uenika;

3. dvosmerna verikalna komunikacija,izmeu nastavnika i
uenika i horizontalna, izmeu pojedinih parova uenika;

4. opta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male
nastavne grupe: od 10 do 12 uenika)

Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u uionici. Preporuuje se raspored u obliku potkovice.

Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema uenicima:

autoritativni - nastavnik je sredite svih aktivnosti, uenici pasivni.

demokratski - nastavnik aktivan i dovodi uenike na nivo aktivnog rada i saradnje, nastavnik sebe
smatra samo jednim od lanova kolektiva.

ravnoduni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za uenike (vie je posmatra nego to je
aktivni inilac).

ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE

Razredno-asovni sistem

Razredni sistem - uenici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)

asovni - sadraj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako rasporeenih i
ogranienih vremenskih perioda - asova.

U razredno-asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenoenju znanja.

Pedagoko-didaktike prednosti: sistematinost, organizaciona jasnost,...

Pedagoko-didaktiki nedostaci: jednak prilaz svim uenicima i orijentacija ka srednjem ueniku,
zapostavlja individualnost i kreativnost,...

Nastavni as

Nastavni as je glavni element razredno-asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.

as je celovit, logiki zaokruen, vremenski ogranien deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom uenika,
tokom kojeg se, zajednikim radom nastavnika i uenika, ispunjavaju odreeni didaktiki zadaci.

Tipovi nastavnih asova

Tip asa je odreen didaktikom funkcijom. Nema istih tipova, sa jednom didaktikom funkcijom.

Didaktiki tipovi asa:

1. asovi za uvoenje u novu oblast uvod
2. asovi za prenoenje novih znanja obrada
3. asovi za uvrivanje znanja utvrivanje i sistematizacija
4. asovi za razvijanje i usavravanje vetina i umenosti vebe
5. asovi za kontrolu znanja i umenja provera

Struktura nastavnog asa

Pod strukturom asa podrazumeva se opis i meusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.

Strukturu asa ine (strukturni) elementi:

cilj asa - sutina
sadraj asa - zavisi od cilja, teine i sloenosti gradiva
nastavna metoda - koja e biti primenjena;
uzrast uenika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;
radni zadaci - posebno pismeni i domai zadaci

Priprema nastavnika za as

Opta priprema (upoznavanje) obuhvata:

prethodno upoznavanje uenika i razreda
upoznavanje sadraja predmeta nastavne discipline
upoznavanje sredstava za rad (udbenika, opreme,...)

Priprema za pojedinane nastavne asove:

analiza cilja
priprema sadraja
didaktiko-metodike pripreme
pripreme vaspitnih mera i postupaka
priprema vremenske strukture asa

Oragizacija nastavnog rada na asu organizacioni oblici asa

Osnovni organizacioni oblici asa:

1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedniki rad svih uenika pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost je
protivrenost izmeu frontalnog prenoenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.

2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki uenik radi na odreenom zadatku sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj nain u najveoj meri uvaava mogunosti i tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonominost.

3. Grupni rad je rad i uenje u grupi (3 -6 uenika). Razred se deli na grupe radi zajednikog reavanja
postavljenih zadataka, pri emu se od svakog pojedinca trai odreen nivo samostalnosti. Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji uenici pomau svoje slabije drugove.

Grupe mogu biti:
Monolitne radne grupe - sve grupe obrauju istu temu
Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izvetaja i
zajednikih diskusija
Partnerski rad - zajedniki rad dva uenika, rad u parovima.
Timska nastava - vie nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema

Drugi oblici organizacije nastavnog rada

Dopunjavaju reavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i obogauju nastavni proces:
domai rad
ekskurzije

Domai rad uenika

Domai rad je povezan sa radom na asu, tako da nastavni as i domai rad ine didaktiko jedinstvo.

Cilj domaih zadataka: ponavljanje, utvrivanje, usvajanje nastavnih sadraja, proirivanje i produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvebavanje i formiranje umenja i navika.

Didaktike funkcije domaih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika

Domai zadaci mogu biti: usmeni (uenje iz udbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili praktini
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).

Pri davanju domaih zadataka treba voditi rauna o raznovrsnosti, nainu izrade, sadraju i obimu zadataka,
a nakon izrade domaih zadataka obavezno vriti proveravanje.

Ekskurzije

Ekskurzija omoguava posmatranje i prouavanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim uslovima.

Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...

Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, tekue i zakljune.

Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i uenika, kao i zakljuni rad
posle obavljene ekskurzije.

Ponavljanje i vebanje u nastavi

Ponavljanje

Ponavljanje - uenje s ciljem utvrivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obraenog nastavnog gradiva.

Vrste ponavljanja:
na poetku kolske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije uenog gradiva);
tekue ponavljanje (na poetku asa, na kraju asa, izvan asova);
ponavljanje posle veih nastavnih celina i
zavrno ponavljanje (na kraju polugodita, a naroito na kraju kolske godine).

Vebanje

Vebanje - sticanje vetina, navika i praktinih umenja.

Vebanja mogu biti:

usmena (konverzacija na stranom jeziku)
pismena (vebanje matematike, fizike,...)
grafika (izrada crtea, ema, tabela, grafikih radova...),
laboratorijska (neophodna naroito u prirodnim naukama)
tehnika (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspenost vebanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.

PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA

Sutina i znaaj procenjivanja

Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvruje i prikazuje uspeh uenika, sagledavaju
njihove mogunosti i vrednosti, ali takoe i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i uenju.

Sutinsko uloga procenjivanja je postizanje to bolje oganizacije i realizacije uenja.

Procenjivanje treba da prati proces uenja, a rezultati procene da odreuju dalji tok uenja: proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevajui njegovo produenje ili dopune i ispravke.

Procenjivanje je proces koji se sastoji od:

poreenje sadanjeg i prolog stanja;
poreenje sadanjeg stanja sa predvienim planom (eljeni efekat)
ukazivanje na naine usavravanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja eljenog efekta

Karakteristike dobre procene su:

- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;
- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog uenja;
- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve i ono to bi uenik mogao postii cilj je motivacija;
- procenu ne vriti na osnovu uenikovog ponavljanja materije koja se ui, ve na otkrivanju
koliko je uenik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
- Procenjivanje povezati sa procesom miljenja, a ne pamenja


Vrste proveravanja

Prethodno proveravanje - na poetku kolske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj mu je da utvrdi
postojee znanje kojim uenici raspolau, a koje je uslov za sledei korak u nastavnom radu.

Tekue proveravanje - redovno i svakodnevno, na asu. Omoguuje nastavniku uvid o aktivnosti i
uspenosti uenika, ali i da proverava svoju uspenost i efikasnost

Tematsko proveravanje, kao oblik tekueg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema, sa
zadatkom provere razumevanja obraene teme.

Zavrno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem kolske godine sa zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokau ukupni rezultati nastave.

Ispiti, kao oblik zavrnog proveravanja, svakog uenika i kole u celini. Dele se na: prijemne, kvalifikacione,
diferencijalne, godinje i zavrne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, praktini ili kombinovani.

Metode proveravanja i ocenjivanja
su naini pomou kojih se utvruje stepen usvojenosti nastavnih sadraja i mogu biti:

Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim uenikom. Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih uenika - neekonomino.

Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu kolskih, domaih, kontrolnih i drugih pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomino. Omoguava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, ivi kontakt nastavnika sa uenicima.

Praktino proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (vetina), posredstvom praktinih
radova u laboratorijama, kolskim radionicama, poligonima, ...

Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identini za sve uenike i u istovetnim uslovima i pruaju
obavetenje o kolskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.

Testovi mogu biti:
formalni (standardizovani - propisani)
neformalni (nestandardizovani)

Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih testova je to su
usmereni ka specifinom toku u procesu uenja grupe uenika.Testovi omoguuju veliku utedu vremena.

Ocene i ocenjivanje

Ocena je odraz dostignua uenika i predstavljaju odnos izmeu onoga to se eli i onoga to je uenik
postigao.

Postoje dve vrste ocenjivanja:

numeriko kvantitativno ocenjivanje pomou brojki (skala od 5 do 1)
opisno - analitiko-verbalno kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavajuem stepenu i C - nepotpuno savladani).

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignua uenika i individualizovan pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i nain i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha,..

Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obino daju stereotipne opisne ocene.

Slabosti ocenjivanja

Ocenjivanje je sloen i teak posao, a rezultati su esto subjektivni i relativni.

Postoje tri osnovna izvora tekoa koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim:

izvor tekoa koje dolaze od nastavnika,
tekoe u izboru predmeta ispitivanja,
izvor tekoa koje dolaze od samih uenika.

Tekoe u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:
nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
oni stvaraju linu sliku dobrog odnosno slabog uenika,
orijentiu se prema nivou uspeha odreenog odeljenja,
line simpatije ili antipatije nastavnika prema uenicima,
uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...

Usavravanje metoda i postupaka ocenjivanja

Numerike kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja uporeivanje steenog znanja sa
optim individualnim sposobnostima uenika, to nije dobro.

Poboljanje metoda ocenjivanja se vri:

Voenjem dnevnika napredovanja uenika
Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
Otvoreni list - pristupaan uenicima, roditeljima, razredu, koli,...
Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju uenikog minimalizma
Rang lista u odeljenju
Usaglaeni kriterijumi meu nastavnicima, kroz strune aktive, odeljenska vea,...
Prevazii traumu negativne ocene, uvek dati ansu za popravak

Pedagogija MV Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pedagogija MV Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

You might also like