ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA
IZ PREDMETA


P E D A G O G I J A
Nedeljko Trnavac, Jovan orevi



Priredio: Prof. Miloš Vasiljevi, dipl.ing el.










Tehnika škola aak, April 2011.god.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 1 | Þ a g e
OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE


Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.

Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, škola, metodika)
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didaktiki principi, metode,oblici, ocene)



VASPITANJE

Vaspitanje je svesna, namerna, sistematina i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) linosti.

Vaspitanje je svesno voen proces sa odreenim ciljem, koji se ostvaruje putem odreenih sadržaja, a
povezuje pojedince, generacije i društva.

Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !

Znaaj vaspitanja

Vaspitanje je važno i potrebno zbog:

• sve vee koliine znanja
• uspešne komunikacije meu ljudima
• razvoja individualnih karakteristika
• afirmacije linosti
• obezbeivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces !

Vaspitanje kao pedagoški proces (razvoja linosti)

Nivoi razvoja linosti:

• Usvajanje znanja
• Razvijanje psiho-fizikih sposobnosti
• Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja linosti:

• Kognitivni razvoj (saznajni) – obrazovanje
• Psihomotorni razvoj (psiho-fiziki)
• Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

• Racionalna etapa (saznato – znanje)
• Emocionalna etapa (prihvaeno – stavovi)
• Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja:

• Uvoenje mladih u svet odraslih
• Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 2 | Þ a g e
Mogunosti i granice vaspitanja
inioci razvoja linosti:

• Biološki (unutrašnji) – nasledni: naslee
• Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju naslee, a potcenjuju vaspitanje
Pedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju naslee

Naslee se ispoljava u vidu gotovih karakteristika linosti – genotip
Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke linosti).

Teorije razvoja linosti:

• Nativistika shvatanja: precenjuje naslee - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska rasa“,..
• Teorija geografskog determinizma: „hladni i proraunati severnjaci“, „topli i temperamentni južnjaci“
• Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
• Empiristike teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja
• Teorija konvergencije: podjednak uticaj naslea i sredine (pokušaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogunosti i granice vaspitanja zavise od:

• Naslea
• Društvene sredine, tj. uslova
• Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
• Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se utie na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže i
najvažnije u poreenju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.


Vaspitanje kao stalna društvena funkcija

• Vaspitanje i društvo

Vaspitanje omoguava razvoj društva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:

• Vertikalni društveni odnosi – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju
(neprekidni civilizacijski lanac)
• Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom trenutku)

Treba uzbei upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politike i ekonomske svrhe od strane vladajuih struktura.

• Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omoguuje prenošenje i bogaenje kulture, a kultura unapreuje proces vaspitanja.

• Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na:

• Intelektualno vaspitanje
• Radno-proizvodno vaspitanje

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 3 | Þ a g e
Koncepcije vaspitanja

Koncepcija podrazumeva pravac i nain vaspitanja.

Nema univerzalno prihvaenih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

• Poljak Bogdan Suhodolski:

Pedagogija esencije – razmatra šta vaspitanik treba da bude
(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budunosti, ka idealnom,...)
Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste
(razliitost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...)

• ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, naslee, bog, pojedinac,...

• Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja.



Cilj i zadaci vaspitanja


Cilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svoje interese.

Cilj vaspitanja je idealno zamišljena linost koja se nastoji razviti kod svakog lana društva.

U našem društvu, opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena linost.

Dva nauno definisana cilja:

• Cilj kao statina idealna slika (model) - > normativna pedagogija (šta postii)
• Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (šta i kako postii)

Pedagogija se bavi procesom formiranja linosti !

Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje linosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje !


Društveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene linosti

Nauno tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj linosti.


Svestranost, individualnost i specijalnost

Svestranost i specijalnost nisu protivreni.

Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti!

Svestranost ne „guši“ individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno prožimaju, dopunjuju i
meusobno uslovljavaju.

Školski sistem integriše opšte i struno obrazovanje.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 4 | Þ a g e
Determinante cilja i zadataka vaspitanja

Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi.

Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:

• Stepen razvoja pojedinca
• Stepen razvoja društva
• Društveno ureenje
• Sistem vrednosti
• Tradicija
• Razvijenost pedagogije i školstva
• Želje, potrebe i interesi vaspitanika


Konkretizacija cilja vaspitanja – stvaranje sistema zadataka vaspitanja

Cilj vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. - > opšti cilj

Zadaci vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - > konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj !

Neophodan je sklad izmeu opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).

Cilj i zadaci se definišu na razliitim vaspitnim nivoima.
Ono što je cilj na nekom nižem nivou, postaje zadatak na višem nivou, a cilj e biti još uopšteniji.

Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doživljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi.


Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podrujima razvoja i stranama vaspitanja

Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:

1. umno i radno vaspitanje
2. društveno – moralno vaspitanje
3. estetsko vaspitanje
4. fiziko – zdravstveno vaspitanje

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

• usvajanje znanja
• formiranje veština, navika i umenja
• razvijanje umnih i logikih sposobnosti
• razvijanje stvaralaštva
• razvijanje radne kulture i navika
• osposobljavanje za dalje obrazovanje

2. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja:

• izgradnja moralne svesti na osnovu moralnih normi
• razvijanje moralnih oseanja
• usvajanje moralnog ponašanja
• razvijanje moralne savesti

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 3 | Þ a g e
3. Zadaci estetskog vaspitanja:

• razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti
• razvijanje sposobnosti za doživljavanje estetskih vrednosti
• razvijanje sposobnosti za stvaranje estetskih vrednosti


4. Zadaci fiziko – zdravstvenog vaspitanja:

• razvijanje organizma i uvanje zdravlja
• sticanje znanja iz fizike i zdravstvene kulture
• pravilna upotreba slobodnog vremena
• osposobljavanje za sport


Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

• vaspitanje se odnosi na linost (razvoj linosti),
• vaspitanje je svesna aktivnost,
• vaspitanje je meu generacijska pojava
• vaspitanje je individualni i društveni in,
• vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na linost,
• vaspitanje obogauje nasledne potencijale,
• vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,društvena delatnost
• vaspitanje prirodni razvoj, ini promenljivim,
• vaspitanje se ostvaruje pomou odreenih sadržaja,
• vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
• vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam
• vaspitanje je doživotni proces






PEDAGOGIJA


paidagogus - vodi deteta.

Pedagogija je društvena nauka o vaspitanju.
Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osnivaa pedagoške nauke.

Tri funkcije pedagogije:
• deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),

• regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

• dinamika (unapreivanje vaspitanja, ...).


Pedagogija se smatra i «veštinom» (jer postoji vrsta povezanost izmeu pedagoške teorije i prakse).



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 6 | Þ a g e
Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije
• Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponašanje i prenošenje radnih iskustava

• Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

• Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleško (ponašanju na dvoru i viteška etika pravila)

• Vaspitanje u novom veku - graanski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja

• Industrijska revolucija (kraj XVIII i poetak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

• Danas – smanjenje potreba za «fabrikim radnicima», a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).


Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

• Filozofi Sokrat, (vaspita atinske omladine), Platon (razrauje itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom jaanja države).

• Na prelazu u novi vek, eški pedagog Jan Amas Komenski se smatra osnivaem didaktike, a pretea
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno-asovni sistem nastave.

• Johan Fridrih Herbart, nemaki pedagog sa poetka XIX veka. Smatra se osnivaem pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoški pokret - herbartijanstvo.
Povukao je razliku izmeu pedagogije kao nauke (teorije) i kao praktine delatnosti (veštine).
Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog karaktera,
zasnovanog na hrišanskoj religiji.
Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:
1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda deja priroda)
2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)
3. disciplina (izgraivanje morala)
Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u šablonizam i formalizam
• Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Ušinski koji je pedagogiju smatrao veštinom, koja se
ak približava umetnosti.

• Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalistike epohe. Bavio se, najviše
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.
Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:
U XIX veku dominantan je uticaj nemake pedagogije - naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj.
Izmeu dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se školuje u Francuskoj.
Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalistike pedagogije.
Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 7 | Þ a g e
Sistem naunih disciplina u pedagogiji
Opšta pedagogija prouava opšte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet,ciljeve, zadatke..)
Istorija pedagogije prouava istorijski razvoj.
Metodologija pedagoških istraživanja se bavi nauno-istraživakim metodama, tehnikama, ...
Discipline možemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija, pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvoenja vaspitanja (porodina, školska, internatska, vanškolska pedagogija,...), itd.


Pedagogija i druge nauke

U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.

Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. graninih naunih disciplina (pedagoška psihologija, pedagoška
sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoška antropologija, ...).


Pedagogija i fizlozofija

Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: šta je ovek, kakva je njegova priroda i
suština, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije leži filozofija.

Pedagozi su naroito zainteresovani za filozofske discipline kao što su etika (moralno vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...


Pedagogija i psihologija

Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja.

Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka.

Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoško-
psihološkog pristupa vaspitanju.


Psihologija i sociologija

Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odreenim društvenim strukturama, kao što su
porodica, škola, deja organizacija...

Za pedagogiju su znaajna sociološka prouavanja društvene strukture, društvenih odnosa, socijalnih razlika,
a naroito istraživanje iz oblsti sociologije linosti deteta.

Nauno istraživanje vaspitnih pojava - pedagoško istraživanje


Metodologija pedagoških istraživanja

Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti, unutrašnjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.

Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prouava naine naunog saznavanja u podruju
vaspitanja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 8 | Þ a g e
Specifinosti i teškoe istraživanja vaspitnih pojava
• uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava
• promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja)
• dete kao predmet istraživanja
• teška merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost, mogunost provere i uporeivanja rezultata sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.


Vrste i tok pedagoških istraživanja

Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagoških istraživanja, su:

• fundamentalna (opšta),
• razvojna (predvianje)
• primenjena (praktina)


Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na:

• istorijska
• savremena
• prognostika


Na osnovu izvora rezultata:

• teorijska
• empirijska.


Tok pedagoških istraživanja se definiše kroz sledee faze:
- izbor predmeta istraživanja
- odreivanje cilja i zadataka istraživanja
- izbor metoda
- izbor uzorka istraživanja
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- analiza rezultata i izvoenje zakljuaka
- pisanje izveštaja i primena u praksi



Korišenje testova znanja

Testove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi:

• standardni testovi - su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu (formalni),
• neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odreenih kriterijuma.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 9 | Þ a g e
ŠKOLA I ŠKOLSKI SISTEM


Osnovni inioci sistema vaspitanja

Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - štampa, televizija, internet, putovanja,...

Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija
permanentno, celog života i sve je manje lociran u školama.

Jedan od najvažnijih predmeta prouavanja pedagogije danas je školski sistem. To nije bio sluaj u vreme
«statikih školskih sistema».


Predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje ima veliki znaaj, jer se u tom periodu razvijaju nasleene fizike i psihike osobine.
Istraživanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na poetnom razvoju u detinjstvu.
(„Dete je otac oveka“ – Frojd)

Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizikom razvoju deteta, a intelektualni razvoj podrazumeva
razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih sposobnosti.

Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.

Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se navikava da
prima i daje, da deli, da sarauje, da gubi bez ljutnje,...

Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.

Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova.
Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove, tako da polazak u školu ne predstavlja dramatini trenutak.


Ustanove za predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa svojim
potrebama, interesima i mogunostima, organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom (deiji vrtii,
vaspitne grupe pri osnovnim školama,...).

Zadaci deijih vrtia su fiziki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo roditeljima u radu sa decom.
Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra, rad i uenje.


Osnovna i srednja škola

Znaaj i speicifinosti školskog vaspitanja i obrazovanja

Škola je najznaajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja
linosti, u periodu detinjstva i mladosti.

Škola je centar prosvete, kulture i naunih dostignua.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 10 | Þ a g e
Razvoj škole i školskog sistema

Prvi uitelji su bili vrai, mudri starci, ... Na pojavu škola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove
znanja, veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život. Najstarije škole se
javljaju u bogatim društvima, kao što su Egipat, Atina ...
Uloga crkve je znaajna za pismenost i školovanje, sve do pojave industrijskog društva.
U periodu stvaranja industrijskog društva, u težnji da se razvije nauka, tehnika i trgovina, zatvorena je
konstrukcija klasinog školskog sistema, koji u sebi ima osnovnu školu, srednju školu i fakultet.
Zavisnost škole od države, zapoinje odrivanjem školske obaveze i obezeivanjem državnog finansiranja.
Rad škola se ureuje voljom državnih organa.
Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i naina obrazovanja.

Kod Srba primanjem hrišanstva i slovenskog jezika u irilici, tokom IX veka u Raškoj poinje da se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Za vreme
turske vlasti školu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini, prema propisima iz Bea. Konstituisanje školskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku.

Kritika škole i školskog naina vaspitanja i obrazovanja

Najjai talas kritika škole pojavio se krajem XIX i poetkom XX veka. Kritike možemo rzvrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
• zahtev za unifikacijom škola,
• shvatajui vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na školu,
• zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog uenja iz prirode...


Vrste škola

• škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju
• obavezne i neobavezne škole
• škole za opšte obrazovanje i strune škole
• osnovne, srednje, više, visoke škole (prema stepenu obrazovanja)
• seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
• državne, opštinske, privatne (prema osnivau)


Osnovna škola

Osnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan nain ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.

Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom graaninu da bi se uspešno ukljuio u društveni
život i da bi zapoeo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih graana.

Postoji težnja da svi uenici budu u jednakim uslovima.

Društvo obezbeuje osnovne uslove: školski prostor i opremu.

Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle ometene u razvoju.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 11 | Þ a g e
Osnovna škola ima sledee odlike:

• daje osnovna, elementarna znanja i umenja
• ona je bazina jer je temelj za dalje obrazovanje
• ona je besplatna
• ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
• ona je državna ustanova i ne može biti privatno organizovana
• ona je odvojena od crkve
• nastava je na maternjem jeziku


Srednje škole

• Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su: šegrtske
škole, graanske škole, niža i viša gimnazija.
• Posle 1945. osnovna škola traje 7 godina, a postoje : niže gimnazije i progimnazije, više gimnazije,
škole uenika u privredi i uiteljska škola.
• Od 1958. osnovna škola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se mogunost
direktnog upisa na fakultete.
• Posle 1974. srednje obrazovanje se usklauje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna škola.
• Krajem 80.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se gimnazija.


Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje škole

U klasinoj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na:
• nastavu,
• vannastavni rad i
• kulturnu i javnu delatnost škole.

Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi.

Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa uenicima ve i sa
drugom decom, roditeljima i ostalim graanima. Otvorenost savremene škole se ogleda u njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruženja.


Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju

Na poseban nain i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbeuje deci ometenoj u razvoju,
predškolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i ukljuivanje u život.

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:
- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poremeajima govora
- sa ošteenim vidom
- sa ošteenim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca višestruko ometena u razviku

Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odreene kategorije ometenosti.

Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u
redovnim školama - INKLUZIJA.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 12 | Þ a g e
Više škole i fakulteti

Više škole su vaspitno-obrazovne ustanove strune orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.

Fakulteti su samostlane nauno-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:

• obrazuju visokostrune kadrove
• organizuju i unapreuju odgovarajuu naunu oblast
• formiraju nauni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta.


Škola i njeno okruženje

Vaspitanje u porodici

Porodica je osnovno socijalno okruženje i najznaajniji faktor razvoja i vaspitanja linosti. Porodica definiše
kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac oveku« , Frojd)

Porodica omoguava:
- bilošku reprodukciju
- fiziko održanje novoroeneta
- psihiku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izmeu lanova porodice
- roditelji su prvi vaspitai deteta
- u porodici se provodi najviše vremena
- roditelji imaju oseaj najvee odgovornosti za brigu o svojoj deci

Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspešan inilac u vaspitanju mladih.

Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je poetni i osnovni, ali ne i najvažniji uslov. Društvena pomo u
vaspitanju dece je posebno znaajna za siromašne porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu
Skraenje radnog vremena i poveanje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.

Slobodno vreme je vreme:
• preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i
• kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno korišenje slobodnog vremena ima za oveka i društvo višestruki znaaj:
• uspostavlja ravnotežu rada i odmora
• humanizuje rad
• doprinosi poveanju produktivnosti i poveanju standarda ljudi
• omoguava poveanje vremena za uenje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi

Po principu dobrovoljnosti, deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama, pa je
neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena).

Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši osnovno obeležje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 13 | Þ a g e
Društvene i slobodne aktivnosti uenika

Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odreuju i osmišljavaju putem: uenikih organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije, sportske ekipe, takmiarski timovi,... na osnovu uenikih sklonosti,
uslova sredine i angažovanja vaspitaa.

Zajednice uenika se formiraju kao odeljenski, razredni i školski kolektivi (aki parlament).

Slobodne aktivnosti se grupišu u etiri podruja i to:

• predmetne i naune
• tehnike i radno-proizvodne
• kulturno-umetnike
• sportsko-rekreativne

Savremena škola najviše pažnje posveuje nastavi, pa se sve više istie zahtev društvenog otvaranja.


Vaspitni znaaj sredstava masovnog komuniciranja

U vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika, kao dominantnog izvora znanja.
Sve je vei uticaj vanudžbenikih i vanuionikih izvora znanja – asopisa, tv emisija, filmova, interneta,...

• Štampa i deija štampa - pored vanškolskih, znaajnu vaspitnu ulogu imaju školski listovi i asopisi
koje stvaraju uenici u školama. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarske sekcije.

• Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i sredstvo
zabave i razonode.

• Radio televizijske emisije - poseban znaaj u vanškolskom procesu vaspitanja i obrazovanja

• Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.


Vaspitanje i obrazovanje odraslih

Pojam »obrazovanje odraslih« oznaava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na
školovanje u periodu detinjstva i mladosti.

Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naroitu važnost imaju sledee institucije: posebne škole za
odrsle, radniki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovališta...

Za odrasle, postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, teajevi, seminari,
kongresi, simpozijumi...


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 14 | Þ a g e
METODIKA VASPITANJA LINOSTI

Neophodnost poznavanja linosti vaspitanika

Karakteristike vaspitanja:

• svestnost
• celishodnost
• sistematinost
• organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita odreuje:

• aktivnosti vaspitanika
• sredstva rada
• metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog !
«Lini karton uenika», koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja, treba da sadrži:
- opšte podatke o ueniku
- porodine uslove
- fiziki i zdravstveni razvoj uenika
- ponašanje i odnos prema radu uenika u školi
- društvene aktivnosti i zaduženja u školi
- interesovanja, sklonosti i sposobnosti

Podatke unose: uitelj, odeljenski starešina i nastavnik fizikog vaspitanja, uz konsultovanje školskog lekara,
pedagoga i psihologa.

Opšta pitanja metodike vaspitanja svestrane linosti

Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definiše:

• «pomou ega» - sadržaji, aktivnosti, sredstava
• «kako» - metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

• principi - kojih se principa treba pridržavati u vaspitanju

• metode - kojim metodama (nainima) ostvariti vaspitni rad

• sredstva - pomou kojih sredstava ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didaktike) principe,metode i sredstva.


Opšti principi vaspitanja

Principi su opšta naela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su na osnovu:

• pedagoškog iskustva prethodnih generacija
• rezultata pedagoških istraživanja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 13 | Þ a g e
Pedagoški principi nisu veni i neporomenljivi, ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i zavise od:

• društvenih zahteva
• psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograniavaju improvizaciju od strane vaspitaa.

Najvažniji pedagoški principi:

• princip naune zasnovanosti - naunosti
• princip svesne aktivnosti
• princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
• princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
• princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja


Princip naune zasnovanosti

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka naunom objašnjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i život oko sebe.


Princip svesne aktivnosti uenika

Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.

Do razvoja linosti se može doi jedino kroz aktivnost same te linosti. Spoljašnji stimulansi i uticaji nee
moi da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja linosti bez aktivnosti same linosti.

• Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

• Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da menja.

Poštujui ovaj princip, vaspitanik je kreator i uesnik u svom vaspitanju. On utie na izbor sadržaja
vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada.


Princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
Humanost i demokratinost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.

Demokratinost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti položaj i poštovanje linosti).

Demokratinost se odnosi na:
• na odnose izmeu vaspitaa i vaspitanika
• medjusobne odnose vaspitanika

Vaspitanje se sve više pretvara, od postupka vodjenja i poduavanja, u složen sistem medjusobnih
pedagoških komunikacija. Demokratinost je uslov uspešnosti tih komunikacija.

Humanost shvatamo kao ovenost (ljubav oveka prema oveku). Ogleda se u meusobnom poštovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humanošu vaspitaa omoguava se formiranje humane linosti vaspitanika.

Vaspitanje je humana delatnost, jer je posveena oveku i njegovim ciljevima.

Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. Odustajanje od važnih zahteva u
vaspitanju može biti znak podcenjivanja uenikovih mogunosti i štetno po njegov razvoj.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 16 | Þ a g e
Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. Individualizacija i
socijalizacija nisu u protivrenosti, ve su u dijalektikom jedinstvu i medjuzavisnosti.

Treba se podjednako upravljati i uvažavati line odlike, interese i potrebe linosti, i socijalne odlike, interese i
potrebe okruženja u kojem linost živi.

Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika,
vaspita treba da odredi pedagoške sadržaje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.

Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspitae da svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog uenika.

Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.

Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava uenika kao slobodnu i samostalnu linost.


Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve uesnike vaspitanja (porodicu, školu i druge
vanškolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje poveava snagu i mo vaspitanja.

U svakodnevnom životu mnoge negativne paralelne pojave štetno utiu na vaspitanika i poništavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata).

U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu
sposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to nee uvek, i u svakom uzrastu želeti,
moi i umeti, pa je pomo odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.



Opšte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je nain ostvarenja cilja. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.

Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.
Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta.

• Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim.

• Ametodizam - nema osmišljenog i trajnog naina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude šablon, ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvaralaki ponašaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).

Naješe vaspitne metode su:

• ubeivanje i uveravanje
• vežbanje i navikavanje
• podsticanje
• spreavanje



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 17 | Þ a g e
Metoda ubeivanja i uveravanja

Ubeivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgraena ubeenja i uverenja (vrednosti, stavovi i pogledi).

Metoda ubeivanja i uveravanja treba da omogui da vaspitanik svesno, aktivno i kritiki prima nova znanja.

Metoda ubeivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama, pa vaspitanik
esto mora verovati vaspitau. Zbog toga izmeu uenika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko
poverenje.

U savremenom vaspitanju metoda ubeivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od
nastavnika prema ueniku, ve višesmernu komunikaciju u kojima uenici sopstvenom aktivnošu dolaze do
ubeenja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naroito bitno za period adolescencije.

Sredstva ubeivanja i uveravanja:

• injenice
• Saveti i direktne pouke vaspitaa
• Pojašnjenja nastavnika (vaspitaa) - ono što uenik uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
• Predavanja, javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju
• Primeri – najjae dejstvo ima primer vaspitaa (roditelja i nastavnika)
• Stvaranje ideala – usmeravanja uenika prema uzoru (modelu) – iz nauke, života, istorije, umetnosti,..
• Društveni obiaji, navike i zakoni
• Situaciono uticanje - ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja
• Upozorenje, kritika i samokritika – kao zajednika aktivnost nastavnika i uenika.

Metoda ubeivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...


Metoda vežbanja i navikavanja

Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.

Ubeenje je osnova postupanja, ali izmeu ubeenja i praktinog postupanja stoji vežbanje i navikavanje.
Metoda vežbanja i navikavanja je nain provere ubeivanja i uveravanja u cilju praktinog osposobljavanja.

Ranije je postojao dualizam škole i života. Škola je definisala šta i kako treba raditi, a vežbanje i praktino
osposobljavanje se odvijalo u porodici, životnoj i radnoj sredini.

Sredstva vežbanja i navikavanja su:

• Rad, praksa i lina aktivnost vaspitanika - osnova i suština vežbanja i navikavanja,
• Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje
• Igra, zabava i razonoda
• Školski režim života i rada uenika
• Organizovanost procesa vaspitanja - «ponavljanja radnje u slinim okolnostima»


Metoda podsticanja

Ova metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj poveanje motivacije kod uenika.
(poštovanje i vera u mogunost svakog uenika: „Hajde, ti to možeš“)

Metodu podsticanja primenjujemo:

• kada uenik pokazuje uspeh, (pojaavamo njegovu motivaciju)
• kada uenik nije uspešan, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 18 | Þ a g e
Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbuenje kod uenika koje pojaava kvalitet uenja.
Sredstva podsticanja su:
• Bodrenje i hrabrenje i vera u uenike mogunosti
• Pohvale - vrsta moralne nagrade i naješe sredstvo podsticanja
• Obeanja - samo ako su realna i ako se izvršavaju
• Ocene - kada je re o uspehu, podstie ga
• Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
• Nagrade (knjige, školski pribor, stipendije, ... novane nagrade - retko).
• Takmienja - podstiu na postignua iznad prosenih
• Blago i pravino postupanje
• Odanost i iskren odnos prema ueniku
• Iskustvo i prijatnost uspeha


Metoda spreavanja

Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !

To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spreavanja negativnih radnji i oblika ponašanja.

Metoda spreavanja nije represija ili pritisak na linost u razvoju.

Metodom spreavanja onemoguujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ubeenja, stavova i
ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponašanja.

Sredstva spreavanja su:
• Znaci neodobravanja i neslaganja sa nainom rada i ponašanjem uenika -naješa i najblaža
• Primedbe, prigovori i opomene
• Kritika - najefikasnija i onemoguava potrebu oveka da bude prihvaen od svoje okoline
• Ocene – kada je re o neuspehu, sredstvo opomene.
• Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom
• Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nareenje - po tonu i nainu formulisanja, oštrija i
imperativnija sredstva spreavanja
• Kazne - ima cilj da uenik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog naina ponašanja.

Zabranjene su telesne kazne, kazne glau, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne koje
omalovažavaju i ponižavaju uenikovu linost !

Metoda spreavanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera vaspitaa, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.


Nastavnik

Nastavniki poziv je izrazito human. Sve svoje line i profesionalne sposobnosti, znanja i umenja, nastavnici
stavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i oveku uopšte.

Znaaj i karakteristika nastavnikog poziva

Za nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. Lini primer je mono sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika oekuje da svojim osobinama bude primer uenicima i ljudima iz okruženja.

Nastavniki poziv je znaajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umešnost i stvaralaki rad i
obavezuje na stalni razvoj i lino usavršavanje.

Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopšte preneti u praksu.
Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati, ve je znanje znanje dati».
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 19 | Þ a g e
Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja», zbog ega on nije samo predava, ve i vaspita.

Zahvaljujui novim tehnikim i komunikacionim sredstvima, informisanje i poduavanje kao rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a poveava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.

• U tradicionalnoj školi nastavnik je dominirajua linost.
• U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa uenicima i roditeljima uestvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom, jer savremena škola ima sve više
zaposlenih «bez dnevnika u ruci», koji rade sa uenicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode nastavu.

Osobine nastavnikove linosti

1. da ima opšte obrazovanje i kulturu,
2. da ima struno obrazovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje
3. da ima psihološko i pedagoško obrazovanje
4. da vrši permanentno usavršavanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1. ljudske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...
2. kvalitete discipline: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
3. fizike kvalitete: zdravlje,urednost, privlanost, ...
4. nastavnike kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje uenicima, ...


Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine

Pored izvoenja nastave, najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog starešine.
Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod uenika i sa odreenim
društvenim ugledom meu roditeljima.

Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:

• Pedagoška funkcija:
prati razvoj svakog uenika
podstie formiranje odeljenjskog kolektiva
vaspitni rad sa uenicima, kroz asove odeljenjskog starešine
brine o redovnosti pohaanja nastave

• Organizaciona funkcija:

Koordinacija drugih sa uenicima:
koordinira aktivnosti nastavnika prema uenicima,
koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema uenicima,...

Saradnja sa roditeljima:
uspostavlja kontakte izmeu škole i roditelja,
prima roditelje i održava roditeljske satanke,
vrši informisanje roditelja
vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja,...

• Administrativna funkcija
vodi evidenciju o uenicima (knjiga evidencije)
vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
vodi evidenciju o odeljenskim veima i roditeljskim sastancima (zapisnici)

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 20 | Þ a g e
DIDAKTIKA - NASTAVA


PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

Didaktika je pedagoška disciplina koja prouava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i uenja.


Shvatanja o didaktici

didaskein = pouavati, držati nastavu

U 17. veku u Nemakoj, didaktika se pojavljuje kao praktina veština uenja.
eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinu uenja, ve i vaspitanje.

Poetkom 19. veka Herbart daje znaaj nastavniku i prenošenju znanja na uenike, a ne uenju.

Poetkom 20. veka (Džon Djui), daje se znaaj aktivnoj ulozi uenika u nastavnom procesu.

Danas, nastava i uenje nisu više suprotstavljeni, ve ine jedinstvenu celinu.

Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta):

1. didaktika kao teorija uenja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima, - opšti aspekt

2. didaktika kao nauka o uenju i nastavi - nauni aspekt
3. didaktika kao teorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova - idejni aspekt
4. didaktika kao teorija uenja i nastave pomou programa i nastavnih mašina - tehniki aspekt


Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i uenja), radi uspešnog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.


Didaktika i druge nauke

Didaktika je najtešnje povezana sa filozofijom vaspitanja.

Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i fiziologijom,
matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim graninim disciplinama.

Istorija pedagogije prouava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.

Sociologija prouava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.
Pedagoška sociologija (sociologija vaspitanja) je granina disciplina koja prouava uticaj društva na mlade.

Logika prouava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava.

Razvojna psihologija prouava psihiki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoška psihologija se bavi procesom uenja, a didaktika je nauka o nastavi i uenju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbeuje specifine prilaze pojedinim nastavno-naunim disciplinama.
Didaktika je širi predmet od psihologije nastave.

Matematika, elektronika, informatika, široko se primenjuju u didaktikim istraživanjima.

Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziološkim razvojom uenika razliitih uzrasta, a koji definišu
potrebe i mogunosti uenika.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 21 | Þ a g e
Nastava kao proces pouavanja i uenja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajednike svim predmetima i uzrastima:

• Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u društvo.

• Nastava je rukovoenje procesom uenja, organizovan rad nastavnika sa uenicima koji omoguava
sistematsko usvajanje znanja.

• Nastava, sa stanovišta aktivnosti nastavnika, je pouavanje, a sa stanovišta uenika, uenje.

Funkcije pouavanja:
posredovanje izmeu uenika i gradiva i
voenje procesa uenja ili pomo u uenju

Posredovanjem u pouavanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti uenika, s obzirom na to
da usvajanje zavisi od samih uenika.

• Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred uenike, treba da budu
malo iznad njihovog postojeeg nivoa znanja, tako da nastava omoguuje razvoj i «vue napred».

• Fleksibilnost savremene nastave:

fleksibilnost nastavnih sadržaja - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika
fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika



NASTAVA KAO PROCES

Dijalektika procesa saznanja i nastave

Proces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.

Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu znai ovladati nastavnim procesom.

Nastavni proces je odreen ciljem, a zatim strukturiran (raslanjen) prema odreenim zadacima.

Savremeni proces nastava-uenje se sastoji od sledeih elemenata:

• stvaranje motiva uenja
• upoznavanje uenika sa novim gradivom proces
• upravljanje procesima osmišljavanja saznanja
• utvrivanje znanja uenika
• formiranje veština i navika
• povezivanje teorije i prakse i
• kontrola i ocena rezultata nastave.

Dva elementa imaju suštinski znaaj: upoznavanje uenika sa novim gradivom i postupak uopštavanja i ine
proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemoguili saznanje, ali bi ga znatno osiromašili.

Protivrenosti nastavnog procesa:

• izmeu nastave kao procesa pouavanja i procesa uenja
• izmeu linog iskustva uenika i naunih saznanja
• izmeu neophodnosti i mogunosti rešavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivrenosti dovodi do procesa usvajanja sve veeg i šireg znanja.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 22 | Þ a g e
Proces saznavanja

Opšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko mišljenja ka praksi.

Posmatranje, kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i osobinama.
Osmišljavanjem opaženih ulnih podataka, dolazi do formiranja opštih pojmova. Do potpunog saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno mišljenje, pojmovi i opšti sudovi provere u praksi.

Nastavni proces može da podrazumeva:

• induktivno saznavanje - uenik polazi od konkretnog ka opštem
• deduktivno saznavanje - uenik polazi od opšteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka opštem.


Odnos saznavanja u nauci i u nastavi

Slinosti izmeu naunog i nastavnog procesa:

• Sa stanovišta uenika, uenje je proces «otkrivanja» i «istraživanja».
• Predmet saznanja i istraživanja je stvarnost (prirodna, društvena, privredna,...)
• Najvea slinost je u primenjenim saznajnim procedurama


Razlike izmeu naunog i nastavnog procesa:

• Nauno saznanje je otkrivanje novih saznanja, a uenje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima
• Nastavni proces je vaspitanje, a nauno saznanje ne.
• Razlike su i u obimu znanja koje se stie.


Nastava i vaspitanje mišljenja

U savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja, što zahteva inicijativu i samostalan rad uenika.

Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština, a više se naglašava proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja.

Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje mišljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni.

Dok je tradicionalni prilaz, tražei veliki broj detalja i injenica, nametao pamenje kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvlai opšte, suštinske pojmove i na taj nain zahteva
razumevanje, shvatanje i stvaralaku primenu.

Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja, ali ne suviše.

Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko vei znaaj od
drugih, nije tano. Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. Kod nekih
predmeta je to lakše (matematika), a kod nekih teže (istorija).

Decu treba nauiti da misle !

Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni rad sveden na
verbalno ponavljanje.

Od nastavnika se ne oekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta, ve i da uenicima omogui
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblika mišljenja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc
Nastava i proces uenja

Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i
Od uenika se oekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad

Proces uenja može se sagledati o obliku dijagrama:


Motivisani pojedinac - uenik (1) se suoava sa odreenom
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje,
ispravan, taan odgovor (4) ne prevazie prepreku,

Taan rezultat ne garantuje da je i proces
Insistiranje na procesu traženja odgovora
potencijala, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !


Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):

1. Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe
2. Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
3. Spremnost – mogunosti u odnosu na uzrast
4. Prepreka – postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
5. Odgovor – odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
6. Pojaavanje – pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
7. Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa


Komponente nastavnog procesa

Tradicionalni «Didaktiki trougao» definiše


Savremena pedagogija uoava tri znaajna nedostatka

• didaktiki trougao gubi iz vida cilj i uslove
• didaktiki trougao predstavlja statiki model
• izostavljeni su veoma važni

Procesualna nastava, neophodno sadrži

cilj –> sadržaj

Þrlredlo: Mllos vasll[evlc
Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost uenika.
Od uenika se oekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje, otkrivanje, stvarala
Proces uenja može se sagledati o obliku dijagrama:
se suoava sa odreenom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
smetnje, uenik daje istraživake odgovore (2) sve dok neki od njih
ne prevazie prepreku, i ne postigne uspeh (5).
rezultat ne garantuje da je i proces traženja odgovora bio ispravan.
Insistiranje na procesu traženja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):
unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe
potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
mogunosti u odnosu na uzrast (razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
objedinjavanje uspešnog odgovora sa ranijim uenjem i primena u novim situacij
definiše tri komponente nastavnog procesa: uenik
tri znaajna nedostatka ovakvog shvatanja:
gubi iz vida cilj i uslove nastave;
predstavlja statiki model, a nastava se karakteriše procesualnošu
veoma važni odnosi meu uenicima
, neophodno sadrži sledee elemente i posmatra se na relaciji:
sadržaj –> metoda –> organizacija
23 | Þ a g e
.
otkrivanje, stvaralaštvo,..)
koja predstavlja smetnju za
sve dok neki od njih,
osti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
(razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
uenjem i primena u novim situacijama
uenik - nastavnik - gradivo:
a se karakteriše procesualnošu;
na relaciji:
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 24 | Þ a g e
SADRŽAJ OBRAZOVANJA

Opšte karakteristike

U prošlosti - pismenost i raun.

Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja i problema i definiše
strukturu obrazovanja.

Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u:

• porastu obima znanja
• pojavi novih znanja
• proširenju primene znanja

Industrijsko društvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !
Ve u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehniko-tehnoloških znanja. Zato sadržaji savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom, umesto sticanja znanja.

Kompjuteri, tehnika i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pamenje detalja.


Jedinstvo opšteg, tehnikog i profesionalnog obrazovanja

Pod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.

Najznaajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova društva u istoj meri.

Tehniko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema uenika za konkretnu
profesiju, ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).

Tehniko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti,
umenja i navika, uešem uenika proizvodnom radu.

Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole - permanentno obrazovanje tokom celog
života. Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i primene.


Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadržaja


Tradicionalne teorije

• didaktiki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadržaj razvija i vežba umne sposobnosti
uenika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve uticaj znanja na razvijanje i poveavanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasini jezici (latinski, grki).

• didaktiki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadržaj daje upotrebna, praktina znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izuavanja teorijskih znanja.

• didaktiki utilitarizam (utilitaristiko obrazovanje) - naglašava formiranje korisnih praktinih veština,
kao priprema za budui profesionalni rad. (utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak znaaj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje teorijskih
znanja i formiranje praktinih veština.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 23 | Þ a g e
Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja:

• Teorija egzemplarizama (egzemplarno uenje) - obrazovni sadržaji se grupišu oko odabrane teme,
formirajui «ostrva znanja». To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U predmetima sa
posebno izraženim linearnim sadržajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne može se primeniti.

• Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema, obuhvaene
razliitim predmetima. Isti problem se razmatra iz više predmeta, nasuprot sistemskom izlaganju.

• Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje osnovnih
koncepata, vodeih ideja, kao i organizovanje injenica u odreene oblasti, celine). Neki pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualistikoj nastavi na visokom nivou apstrakcije.

• Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi korišenja u praksi.
Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadržaji moraju imati i saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti uenika.


Nastavni plan

Iz sistema svih znanja, društvo kroz koncepciju školskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i suštinsko.

Sadržaj obrazovanja se definiše u okviru: nastavnog plana, nastavnih programa i udžbenika.

Nastavni plan je školski dokument i sadrži:

• broj i naziv nastavnih predmeta,
• redosled uenja predmeta prema razredima (godinama),
• nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predviaju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...

Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije statina i nepromenjiva.

Nastavni plan se utvruje na osnovu:

• ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja
• uzrasta uenika i njihovih mogunosti
• savremenih psiholoških i pedagoških saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole. Najvei broj asova u nastavnom planu daje se
uenju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzikom i fizikom vaspitanju (što
se nadoknauje njihovim vanškolskim realizovanjem).


Nastavni program

Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja, didaktike zadatke, sadržaj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima uenici treba da ovladaju) i naine realizovanja
nastavnih sadržaja – tj. osnovna metodika uputstva.

U izradi nastavnih programa uestvuju i vannastavni strunjaci (pedagozi, psiholozi, metodiari, naunici,...).

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se rauna: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu uenika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pamenja uenici upotrebljavaju mentalne procese rešavanja
problema,...
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 26 | Þ a g e

Nastavno gradivo treba da se logiki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, što definiše tri
osnovna sistema programskih sadržaja:

• linearni raspored - uenik samo jedanput ui neki logiki rasporeen sadržaj gradiva.

• koncentrini raspored - isti sadržaji se obrauju (ponavljaju) više puta, ali svaki put na proširenoj
osnovi, s veim obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom uenika.

• spiralni raspored - oblik izmeu linearnog i koncentrinog rasporeda. Vraamo se na isto gradivo ali
uvek na višem logikom i metodološkom nivou. Procesom sazrevanja uenika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem.



DIDAKTIKI PRINCIPI

Didaktiki principi su opšta naela koja odreuju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

Pravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa, i ostvarivanje njihove primene na
konkretne sadržaje i pojave u nastavi.

U skladu sa nauno-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i didaktikih
principa koji nisu konano i trajno utvreni.

Osnovni didaktiki principi su:

1. princip naunosti nastave;
2. princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika;
3. princip sistematinosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teorije i prakse;
5. princip oiglednosti;
6. princip svesne aktivnosti uenika u nastavi;
7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika;
8. princip individualizacije.

Pretpostavka za realizaciju didaktikih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika i uenika.

1. Princip naunosti

Princip naunosti se odnosi na sve ostale principe i sva podruja i aspekte nastave.

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i poverenje za nauku i
sklonost ka naunom objašnjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i život oko sebe.

Teškoa u sprovoenju principa naunosti je to što ubrzan nauno-tehniki razvoj tzv. «eksplozija znanja»
prevazilazi mogunosti nastave, pa poseban znaaj dobija izbor suštinskih naunih znanja i nastavnih
sadržaja.

2. Princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika

Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizikim sposobnostima, uzrastu i interesovanju uenika.

Prilagoenje znai da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teškoa koje se nalaze u «zoni najbližeg
razvoja» mogunosti pojedinca, vodei rauna da uenici mogu da prevaziu te teškoe.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 27 | Þ a g e
Pravila prilagoenosti nastave su:

• Pravilo od lakšeg ka težem zadatku.

• Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadržaju.

• Pravilo od prostog ka složenom nastavnom procesu uenja, usvajanja znanja. Znai da treba ii od
onog što se lako ui pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže ui.

• Pravilo od bliže ka daljoj spoznaji, odnosi se na širenje saznajnog vidokruga uenika od bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je znaajna kod uenika najmlaih razreda.


3. Princip sistematinosti i postepenosti u nastavi

Sistematinost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logikim redosledom, što se
postiže loginim rašlanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog.


4. Princip povezanosti teorije i prakse


Teorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. Rešavanje razliitih problema
podrazumeva praktinu primenu teorijskih znanja, što je i krajnji cilj nastavnog procesa.

Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.

U nastavi se mora uspostaviti sklad izmeu teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto.

Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski, redovno i organizovano (radionice, laboratorije,..)

Praksa može prethoditi teorijskom prouavanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno potvrivati teoretska
saznanja.


5. Princip oiglednosti

Smisao oiglednosti je da uenicima omogui dodir sa stvarnošu.

Oiglednost se postiže na osnovu:
• ulnih saznanja
• ulnog iskustva

Oiglednost se može oslanjati na tekue ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje uenici imaju od ranije.

Dva naina primene oiglednosti:

• Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna oiglednost
• Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti, transformacije, demonstracije

Oiglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg, a time i razvoju apstraktnog mišljenja.

Nedostatak preterane primene oiglednosti, naroito na mlaem uzrastu, je zadržavanje mišljenja uenika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 28 | Þ a g e
6. Princip svesne aktivnosti uenika u nastavi

Ovaj princip je osnova uenja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge uenika u nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.

Aktivan odnos se ogleda u:
• razumevanju sadržaja koji se ui
• sposobnosti primene znanja u praksi
• stvaralakom karakteru uenikovog rada
• uešu uenika u kontroli postignutih rezultata

Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti uenika:

• Tradicionalni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici pasivni.
Nastavnik je centralna linost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. U takvim okolnostima nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane uenika.

• Progresivistiki pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici aktivni.
Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ogranii, da bi se omoguila inicijativa uenicima.

• Savremeni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik i uenici aktivni i ravnopravni.
Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pouava, a uenik ii. Obe aktivnosti imaju svoje
posebnosti koje se meusobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).

Aktivan odnos uenika spreava: formalizam, mehaniko pamenje bez razumevanja, nemogunost primene nauenog u praksi,...


7. Princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika

Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna svojina uenika,
primenjiva u praksi.

Trajnost se postiže logikim pamenjem, što podrazumeva razumevanje – (utvrivanje logikih veza meu
elementima gradiva).

Manje se insistira na velikim koloinama znanja, a više na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.

Najtrajnije se pamti suština - osnovno, bitno i glavno gradivo.

Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u poetku nego u kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).


8. Princip individualizacije nastavnog rada

Princip individualizacije podrazumeva prilagoavanje didaktike aktivnosti nastavnika individualnim
osobinama svakog uenika.

Uenici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogunostima, brzini i stilu uenja, motivaciji,
interesovanjima, dostignuima.

U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim uenicima, orijentišui se na zamišljenog
«srednjeg» uenika. Najvee štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» uenici.

Cilj individualizacije je nauiti uenike uenju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvui
maximum iz svakog uenika.

Individualizovana nastava ne znai individualan rad.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 29 | Þ a g e
NASTAVNE METODE

Pojam i aspekti nastavnih metoda

Metoda znai nain – smišljen i planski (sistemski) postupak u radu

Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski nain upravljanja radom uenika u procesu nastave, koja
odreuje aktivnosti uenika i nastavnika u procesu nastave.

Nastavne metode su naini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.

Pre pojave škole - oponašanje i podržavanje.
Pojavom škole - verbalne metode. Re, izgovorena, pisana i štampana, postala je glavni nosilac informacija.

Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podstiu razvoj saznajnih sposobnosti uenika,
mišljenja, interesovanja, motiva za uenje,...

Nastavne metode su sline nauno-istraživakim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.

Klasifikacija nastavnih metoda:

• metode zasnovane na posmatranju (pokazne metode)

• metode zasnovane na reima (verbalne metode)
- monološke, dijaloške i rad sa knjigom

• metode zasnovane na praktinim aktivnostima (praktine metode)
-laboratorijske vežbe i praktina nastava


Metode zasnovane na posmatranju – pokazne metode

Posmatranje (didaktika aktivnost uenika) je plansko, usmereno i kontinuirano ulno opažanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razliite misaone procese, pa je povezano i sa mišljenjem.

U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

• Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr.mikroskopom)

• Kvantitativna posmatranja - merenje korišenjem razliitih pribora i instrumenata (npr. termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednošu i jedinicom mere (radi poreenja).

Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta, naina i cilja posmatranja.

Pokazivanje (didaktika aktivnost nastavnika)

Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanju njegovih svojstava.

Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se može zameniti odgovarajuim nastavnim sredstvima:

• dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crteži, grafikoni, ...)
• trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve veu primenu imaju film, televizija i raunar, kao dinamina, vizuelna i audio-vizuelna sredstva.

Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese, jednostavan i zanimljiv nain,
ulna saznanja omoguavaju druga saznanja,...

Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 30 | Þ a g e
Metode zasnovane na reima – verbalne metode
Govor je najpristupaniji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.

Rei omoguuju saznavanje, bez dovoenja uenika u neposredan dodir sa stvarnošu.

Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, praktinim vežbanjem,...

Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma.

Verbalne metode se dele na:

• monološke metode (opisivanje, prianje, predavanje)
• dijaloške metode (razgovor)
• rad sa knjigom (metoda itanja ili tekst metoda)


Monološke metode (monolog)

Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo uenicima (monolog).

Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj uenika.

Uenici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju i samodelatnost.

Didaktike prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistematino, pregledno, logiki povezano, za
relativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika !

Vrste monoloških metoda:

• opisivanje
• prianje (pripovedanje) i
• predavanje


Opisivanje

Opisivanje je najjednostavniji nain usmenog upoznavanja uenika sa svojstvima i osobinama predmeta
opisivanja. esto je povezano sa pokazivanjem.

Opisivanje u nastavi može biti:

• slikovito – opisivanje delova na prostornom principu
• analitiko – opis svojstva na logikom principu


Prianje (pripovedanje)

Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema prianjem oblikuje kao tok dogaaja - pripovedanje.

Prianje na neki nain zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno se primenjuje u
mlaim razredima osnovne škole.

Prianje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem, objašnjavanjem,
diskusijom, itanjem, postavljanjem pitanja,...ime se inicira aktivnost i mišljenje kod uenika.

Uenici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju, zbog ega prianje mora biti jasno i sažeto („kratko i jasno“).


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 31 | Þ a g e
Predavanje

Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tumaenje, sa elementima opisivanja i prianja.

Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa više odgovara starijim uenicima.

Karaktreriše ga sistematinost i vrsta logika struktura gradiva, duže vremensko izlaganje, intenzivno
angažovanje pažnje i pamenje, veliku intelektualnu aktivnost i psihiki napor slušalaca.

Uspešno predavanje mora da ispuni sledee uslove:

• sadržaj predavanja prilagoen saznajnim mogunostima uenika;
• predavanje sadrži suštinske delove problema;
• predvideti povremene pauze da se olakša zapamivanje
• tokom izlaganja beležiti glavne ideje na tabli.
• predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima


Dijaloška metoda (razgovor)

Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajednikog rada nastavnika i uenika. Zasniva se na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa uenicima. Nastavnik pokree i vodi, upravlja razgovorom, a uenici
prihvataju i ukljuuju se u njegov tok.

Dijaloška metoda razlikuje se od obinog razgovora svojom usmerenošu ka ostvarivanju nastavnog cilja.

Razgovorom nastavnik podstie misaone aktivnosti uenika i na osnovu njihovih odgovora, proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.

Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja - uenici se aktivno ukljuuju u razgovor tako
što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.

Vrste dijaloških metoda:

• Heuristuki razgovor
• Katihetiki razgovor
• Popularno predavanje
• Diskusija


Heuristuki razgovor (genetski razgovor)

Heuristikim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava uenike da sami traže rešenja postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.

Heuristiki razgovor osposobljava uenike za samostalano uenje i podstie ih na veu aktivnost.


Katihetiki razgovor

katihetika - izlaganje veronauke pomou pitanja i odgovora

Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nauenog kao odgovor na postavljeno pitanje i pretežno je
usmeren na treniranje pamenja.

Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija, jezici, ...).


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 32 | Þ a g e
Popularno predavanje

Popularno predavanje - nastavnik postavlja uenicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve veim, širim i potpunijim odgovorima .

Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni koji traže
odgovore - uenici.

Ova metoda ima primenu u mlaim razredima, naješe kao uvodno pripremanje uenika za rad, gde
nastavnik saznaje šta uenici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi.


Diskusija

Diskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odreenoj temi ili problemu.

Potrebno je da uenici ve raspolažu znaajnim znanjima iz podruja koje se obrauje, pa se primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi.

Za uspešno voenje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokratinost, tolerantnost, kultura verbalnog
komuniciranja, spretnost u voenju diskusije,... i uenika, a posebno nastavnika.

Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u «askanje».

Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

• proveravanje znanja («šta», «kako», «gde», «kada», ...),
• objašnjavanje informacija («daj mi neki primer», «pokušaj da preformulišeš», ...) i
• podsticanje uenika («sumnjam da se to moglo dogoditi», «šta bi da si u tom položaju?», ...).




Zahtevi za korišenje dijaloške metode

Zahtevi za nastavnika za uspešno voenje razgovora se dele u dve grupe:

• zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)
• zahtevi koji se odnose na odgovore uenika (Kakve odgovore tražiti ?)

Pitanja nastavnika treba da budu:

• jasna, odreena i precizna - razumljiva uenicima,
• odmerena (ni suviše široka, ni suviše uska),
• problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti uenika,
• ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
• postaviti manji broj pitanja
• ako uenik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja

Zahtevi koji se odnose na odgovore uenika:

• od uenika tražiti jasne, tane i argumentovane odgovore,
• ne dozvoliti odgovaranje u horu
• na teška pitanja, zahtevati odgovore od najboljih uenika



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 33 | Þ a g e
Rad sa knjigom (metoda itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane rei (iz udžbenika) i omoguava samostalni rad
(samoobrazovanje).

Da bi se uenici uspešno koristili knjigom, moraju da vladaju veštinom tenog itanja i beleženja proitanog,
zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih uenika.

Udžbenici su sistematizovano pisani za prosene uenike, nekima mogu biti teški, a nekima laki.

Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.




Metode zasnovane na praktinom aktivnostima uenika – praktine metode

Metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika menjaju položaj uenika u procesu nastave,
naglašavajui aktivnost i samostalnost uenika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vežbanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razliitim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad izmeu
teorije i prakse)

Praktine metode su dinaminije i bliže životu, pa ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i privlanijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.

Vrste praktinih metoda:

• Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda)
• Praktina nastava (metoda praktinih aktivnosti)


Laboratorijska metoda (laboratorijske vežbe)

Ovom metodom se uenici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente.

Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:

• obezbeenje potrebne opreme, ureaja, aparata i materijala
• davanje neophodnih uputstava i napomena uenicima
• provera ispravnosti eksperimenta (izvoenjem pre asa)

Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim razredima.

U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da uenici vode beleške, registruju rezultate, prave skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. praktikumi)


Metoda praktinih aktivnosti (praktina nastava)

Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu praktinih aktivnosti.

Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje, posle teorijskog izuavanja odreenih nastavnih celina.

Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim, kulturnim i društvenim) ustanovama.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 34 | Þ a g e
Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:

• opšti cilj obrazovanja - kakvog uenika želimo da formiramo
• karakter nastavnog predmeta
• didaktiki cilj asa – pri zapamivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
• uzrast uenika – kod mlaih uenika: metode pokazivanja, prianja, praktinih radova, ...,
kod starijih uenika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
• veliina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u veim odeljenjima (preko 25 uenika) efikasnije držanje lekcija (predavanje)
• afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i diskusiji,
trei u korišenju praktinih metoda, ...


Programirana nastava i uenje

Suština programirane nastave: Skiner

«Svaki korak u uenju treba da bude što manji. Na taj se nain broj ponavljanja prethodnog znanja može
poveati do maksimuma, dok e se mogui izvor grešaka svesti na minimum».

Presudna je «struktura», odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja.

Suština (toka i strukture) programa je da:

1. uenik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva
2. od uenika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovarajui problem)
3. neposredno posle toga uenik prima informaciju o tanosti odgovora

Svaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logiki nadovezuje, a svi skupa
funkcionalno uobliavaju nastavnu i logiku celinu.

Programirani udžbenik se, od obinog razlikuje po tehnikim rešenjima. Obino ima dva tipa stranica:

• informacione sa prostorom za davanje odgovora i
• stranice sa tanim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomou raunara.


Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave

Prednosti:

• individualizacija i odreivanje sopstvenog tempa uenja.
• aktivan i samostalan rad uenika, pruža pouzdanje i poveava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):

• podsticanje verbalnog naina uenja,
• nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve uenike.
• voeno uenje - ograniava uenika.
• nema interakcijskih odnosa nastavnika i uenika.

Programirana nastava nije ispunila oekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 33 | Þ a g e
Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izmeu nastavnika i uenika.

U nastavi postoje etiri komunikacione strukture:


1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka
uenicima (omoguava veliki broj uenika)

2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izmeu nastavnika
i pojedinih uenika;

3. dvosmerna verikalna komunikacija,izmeu nastavnika i
uenika i horizontalna, izmeu pojedinih parova uenika;

4. opšta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male
nastavne grupe: od 10 do 12 uenika)



Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u uionici. Preporuuje se raspored u obliku potkovice.


Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema uenicima:

• autoritativni - nastavnik je središte svih aktivnosti, uenici pasivni.

• demokratski - nastavnik aktivan i dovodi uenike na nivo aktivnog rada i saradnje, nastavnik sebe
smatra samo jednim od lanova kolektiva.

• ravnodušni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za uenike (više je posmatra nego što je
aktivni inilac).





ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE


Razredno-asovni sistem

Razredni sistem - uenici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)

asovni - sadržaj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako rasporeenih i
ogranienih vremenskih perioda - asova.

U razredno-asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenju znanja.

Pedagoško-didaktike prednosti: sistematinost, organizaciona jasnost,...

Pedagoško-didaktiki nedostaci: jednak prilaz svim uenicima i orijentacija ka «srednjem» ueniku,
zapostavlja individualnost i kreativnost,...



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 36 | Þ a g e
Nastavni as

Nastavni as je glavni element razredno-asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.

as je celovit, logiki zaokružen, vremenski ogranien deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom uenika,
tokom kojeg se, zajednikim radom nastavnika i uenika, ispunjavaju odreeni didaktiki zadaci.


Tipovi nastavnih asova

Tip asa je odreen didaktikom funkcijom. Nema «istih» tipova, sa jednom didaktikom funkcijom.

Didaktiki tipovi asa:

1. asovi za uvoenje u novu oblast – uvod
2. asovi za prenošenje novih znanja – obrada
3. asovi za uvršivanje znanja – utvrivanje i sistematizacija
4. asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti – vežbe
5. asovi za kontrolu znanja i umenja – provera


Struktura nastavnog asa

Pod strukturom asa podrazumeva se opis i meusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.

Strukturu asa ine (strukturni) elementi:

• cilj asa - suština
• sadržaj asa - zavisi od cilja, težine i složenosti gradiva
• nastavna metoda - koja e biti primenjena;
• uzrast uenika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;
• radni zadaci - posebno pismeni i domai zadaci


Priprema nastavnika za as

• Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata:

prethodno upoznavanje uenika i razreda
upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline
upoznavanje sredstava za rad (udžbenika, opreme,...)

• Priprema za pojedinane nastavne asove:

analiza cilja
priprema sadržaja
didaktiko-metodike pripreme
pripreme vaspitnih mera i postupaka
priprema vremenske strukture asa



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 37 | Þ a g e
Oragizacija nastavnog rada na asu – organizacioni oblici asa

Osnovni organizacioni oblici asa:

1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedniki rad svih uenika pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost je
protivrenost izmeu frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.

2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki uenik radi na odreenom zadatku sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj nain u najveoj meri uvažava mogunosti i tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonominost.

3. Grupni rad je rad i uenje u grupi (3 -6 uenika). Razred se deli na grupe radi zajednikog rešavanja
postavljenih zadataka, pri emu se od svakog pojedinca traži odreen nivo samostalnosti. Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji uenici pomažu svoje slabije drugove.

Grupe mogu biti:
• Monolitne radne grupe - sve grupe obrauju istu temu
• Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izveštaja i
zajednikih diskusija
• Partnerski rad - zajedniki rad dva uenika, rad u parovima.
• Timska nastava - više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema


Drugi oblici organizacije nastavnog rada

Dopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i obogauju nastavni proces:
• domai rad
• ekskurzije

Domai rad uenika

Domai rad je povezan sa radom na asu, tako da nastavni as i domai rad ine didaktiko jedinstvo.

Cilj domaih zadataka: ponavljanje, utvrivanje, usvajanje nastavnih sadržaja, proširivanje i produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvežbavanje i formiranje umenja i navika.

Didaktike funkcije domaih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika

Domai zadaci mogu biti: usmeni (uenje iz udžbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili praktini
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).

Pri davanju domaih zadataka treba voditi rauna o raznovrsnosti, nainu izrade, sadržaju i obimu zadataka,
a nakon izrade domaih zadataka obavezno vršiti proveravanje.


Ekskurzije

Ekskurzija omoguava posmatranje i prouavanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim uslovima.

Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...

Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, tekue i zakljune.

Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i uenika, kao i zakljuni rad
posle obavljene ekskurzije.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 38 | Þ a g e
Ponavljanje i vežbanje u nastavi

Ponavljanje

Ponavljanje - uenje s ciljem utvrivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obraenog nastavnog gradiva.

Vrste ponavljanja:
• na poetku školske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije uenog gradiva);
• tekue ponavljanje (na poetku asa, na kraju asa, izvan asova);
• ponavljanje posle veih nastavnih celina i
• završno ponavljanje (na kraju polugodišta, a naroito na kraju školske godine).


Vežbanje

Vežbanje - sticanje veština, navika i praktinih umenja.

Vežbanja mogu biti:

• usmena (konverzacija na stranom jeziku)
• pismena (vežbanje matematike, fizike,...)
• grafika (izrada crteža, šema, tabela, grafikih radova...),
• laboratorijska (neophodna naroito u prirodnim naukama)
• tehnika (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.





PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA


Suština i znaaj procenjivanja

Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvruje i prikazuje uspeh uenika, sagledavaju
njihove mogunosti i vrednosti, ali takoe i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i uenju.

Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije uenja.

Procenjivanje treba da prati proces uenja, a rezultati procene da odreuju dalji tok uenja: proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevajui njegovo produženje ili dopune i ispravke.

Procenjivanje je proces koji se sastoji od:

• poreenje sadašnjeg i prošlog stanja;
• poreenje sadašnjeg stanja sa predvienim planom (željeni efekat)
• ukazivanje na naine usavršavanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja željenog efekta

Karakteristike dobre procene su:

- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;
- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog uenja;
- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve i ono što bi uenik mogao postii – cilj je motivacija;
- procenu ne vršiti na osnovu uenikovog ponavljanja materije koja se ui, ve na otkrivanju
koliko je uenik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
- Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja, a ne pamenja

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 39 | Þ a g e

Vrste proveravanja

Prethodno proveravanje - na poetku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj mu je da utvrdi
postojee znanje kojim uenici raspolažu, a koje je uslov za sledei korak u nastavnom radu.

Tekue proveravanje - redovno i svakodnevno, na asu. Omoguuje nastavniku uvid o aktivnosti i
uspešnosti uenika, ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnost

Tematsko proveravanje, kao oblik tekueg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema, sa
zadatkom provere razumevanja obraene teme.

Završno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem školske godine sa zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave.

Ispiti, kao oblik završnog proveravanja, svakog uenika i škole u celini. Dele se na: prijemne, kvalifikacione,
diferencijalne, godišnje i završne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, praktini ili kombinovani.


Metode proveravanja i ocenjivanja
su naini pomou kojih se utvruje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti:

Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim uenikom. Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih uenika - neekonomino.

Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih, domaih, kontrolnih i drugih pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomino. Omoguava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, živi kontakt nastavnika sa uenicima.

Praktino proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (veština), posredstvom praktinih
radova u laboratorijama, školskim radionicama, poligonima, ...

Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identini za sve uenike i u istovetnim uslovima i pružaju
obaveštenje o školskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.

Testovi mogu biti:
• formalni (standardizovani - propisani)
• neformalni (nestandardizovani)

Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih testova je što su
usmereni ka specifinom toku u procesu uenja grupe uenika.Testovi omoguuju veliku uštedu vremena.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 40 | Þ a g e
Ocene i ocenjivanje

Ocena je odraz dostignua uenika i predstavljaju odnos izmeu onoga što se želi i onoga što je uenik
postigao.

Postoje dve vrste ocenjivanja:

• numeriko – kvantitativno ocenjivanje pomou brojki (skala od 5 do 1)
• opisno - analitiko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavajuem stepenu i C - nepotpuno savladani).

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignua uenika i individualizovan pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i nain i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha,..

Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obino daju stereotipne opisne ocene.


Slabosti ocenjivanja

Ocenjivanje je složen i težak posao, a rezultati su esto subjektivni i relativni.

Postoje tri osnovna izvora teškoa koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim:

• izvor teškoa koje dolaze od nastavnika,
• teškoe u izboru predmeta ispitivanja,
• izvor teškoa koje dolaze od samih uenika.

Teškoe u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:
• nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
• oni stvaraju linu sliku «dobrog» odnosno «slabog» uenika,
• orijentišu se prema nivou uspeha odreenog odeljenja,
• line simpatije ili antipatije nastavnika prema uenicima,
• uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...


Usavršavanje metoda i postupaka ocenjivanja

Numerike kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja uporeivanje steenog znanja sa
opštim individualnim sposobnostima uenika, što nije dobro.

Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši:

• Voenjem dnevnika napredovanja uenika
• Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
• „Otvoreni list“ - pristupaan uenicima, roditeljima, razredu, školi,...
• Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju uenikog „minimalizma“
• Rang lista u odeljenju
• Usaglašeni kriterijumi meu nastavnicima, kroz strune aktive, odeljenska vea,...
• Prevazii traumu negativne ocene, uvek dati šansu za popravak

OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem. Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (vaspitanje, pedagogija, škola, metodika) (nastava, didakti ki principi, metode,oblici, ocene)

VASPITANJE Vaspitanje je svesna, namerna, sistemati na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) li nosti. Vaspitanje je svesno vo en proces sa odre enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre enih sadržaja, a povezuje pojedince, generacije i društva. Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja ! Zna aj vaspitanja Vaspitanje je važno i potrebno zbog: • • • • • sve ve e koli ine znanja uspešne komunikacije me u ljudima razvoja individualnih karakteristika afirmacije li nosti obezbe ivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces ! Vaspitanje kao pedagoški proces (razvoja li nosti) Nivoi razvoja li nosti: • • • Usvajanje znanja Razvijanje psiho-fizi kih sposobnosti Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja li nosti: • • • Kognitivni razvoj (saznajni) – obrazovanje Psihomotorni razvoj (psiho-fizi ki) Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja: • • • Racionalna etapa (saznato – znanje) Emocionalna etapa (prihva eno – stavovi) Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja: • • Uvo enje mladih u svet odraslih Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi

!

"

Mogu nosti i granice vaspitanja inioci razvoja li nosti: • • Biološki (unutrašnji) – nasledni: Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje nasle e vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju nasle e, a potcenjuju vaspitanje Pedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle e Nasle e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li nosti – genotip Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke li nosti). Teorije razvoja li nosti: • • • • • Nativisti ka shvatanja: precenjuje nasle e - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska rasa“,.. Teorija geografskog determinizma: „hladni i prora unati severnjaci“, „topli i temperamentni južnjaci“ Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje Empiristi ke teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle a i sredine (pokušaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogu nosti i granice vaspitanja zavise od: • • • • Nasle a Društvene sredine, tj. uslova Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se uti e na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže i najvažnije u pore enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna društvena funkcija • Vaspitanje i društvo

Vaspitanje omogu ava razvoj društva, i obrnuto. Vaspitanjem se ostvaruju: • • – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju (neprekidni civilizacijski lanac) Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom trenutku) Vertikalni društveni odnosi

Treba uzbe i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politi ke i ekonomske svrhe od strane vladaju ih struktura.

Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omogu uje prenošenje i boga enje kulture, a kultura unapre uje proces vaspitanja. • Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na: • • Intelektualno vaspitanje Radno-proizvodno vaspitanje

#!

"

Koncepcije vaspitanja Koncepcija podrazumeva pravac i na in vaspitanja. Nema univerzalno prihva enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih: • Poljak Bogdan Suhodolski: razmatra šta vaspitanik treba da bude (univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu nosti, ka idealnom,...) Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste (razli itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...) • ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima): Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, nasle e, bog, pojedinac,... • Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja. Pedagogija esencije –

Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svoje interese. Cilj vaspitanja je idealno zamišljena li nost koja se nastoji razviti kod svakog lana društva. U našem društvu, opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena li nost. Dva nau no definisana cilja: • • Cilj kao stati na idealna slika (model) Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > normativna pedagogija (šta posti i) - > procesualna (šta i kako posti i)

Pedagogija se bavi procesom formiranja li nosti ! Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li nosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje ! Društveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene li nosti Nau no tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li nosti. Svestranost, individualnost i specijalnost Svestranost i specijalnost nisu protivre ni. Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti! Svestranost ne „guši“ individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno prožimaju, dopunjuju i me usobno uslovljavaju. Školski sistem integriše opšte i stru no obrazovanje.

$!

"

> konkretan cilj Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. potrebe i interesi vaspitanika Konkretizacija cilja vaspitanja – stvaranje sistema zadataka vaspitanja Cilj vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. 4. postaje zadatak na višem nivou. prema drugima. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj ! Neophodan je sklad izme u opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama). . 3. a cilj e biti još uopšteniji. Zadaci vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj.Determinante cilja i zadataka vaspitanja Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi. 2. prema sebi ! %! " .> opšti cilj . Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su: • • • • • • • Stepen razvoja pojedinca Stepen razvoja društva Društveno ure enje Sistem vrednosti Tradicija Razvijenost pedagogije i školstva Želje. navika i umenja razvijanje umnih i logi kih sposobnosti razvijanje stvaralaštva razvijanje radne kulture i navika osposobljavanje za dalje obrazovanje 2. Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podru jima razvoja i stranama vaspitanja Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama: 1. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja: • • • • izgradnja moralne razvijanje moralnih usvajanje moralnog razvijanje moralne svesti ose anja ponašanja savesti na osnovu moralnih normi Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici. Cilj i zadaci se definišu na razli itim vaspitnim nivoima. Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doživljavaju kao svoje). Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi. umno i radno društveno – moralno estetsko fizi ko – zdravstveno vaspitanje vaspitanje vaspitanje vaspitanje 1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja: • • • • • • usvajanje znanja formiranje veština. Ono što je cilj na nekom nižem nivou.

3. Herbart (1806). vaspitanje se ostvaruje pomo u odre enih sadržaja. Zadaci estetskog vaspitanja: • • • razvijanje sposobnosti za razvijanje sposobnosti za razvijanje sposobnosti za uo avanje i procenjivanje doživljavanje stvaranje estetskih vrednosti estetskih vrednosti estetskih vrednosti 4.).. (normativna . vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama. se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva a pedagoške nauke. .. ini promenljivim. vaspitanje je svesna aktivnost.namerna. ..organizovana. Pedagogija se smatra i «veštinom» (jer postoji vrsta povezanost izme u pedagoške teorije i prakse). &! " .odgovorna.celishodna(ciljevita).. vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na li nost. Pedagogija je društvena nauka o vaspitanju. Tri funkcije pedagogije: • • • deskriptivna regulativna dinami ka (opisuje vaspitanje kao pojavu).) (unapre ivanje vaspitanja.F. vaspitanje je ljudska.društvena delatnost vaspitanje prirodni razvoj. vaspitanje je me u generacijska pojava vaspitanje je individualni i društveni in.vrednuje vaspitnu realnost. Zadaci fizi ko – zdravstvenog vaspitanja: • • • • razvijanje organizma i uvanje zdravlja sticanje znanja iz fizi ke i zdravstvene kulture pravilna upotreba slobodnog vremena osposobljavanje za sport Elementi za definisanje pojma vaspitanja: • • • • • • • • • • • • vaspitanje se odnosi na li nost (razvoj li nosti).vodi deteta. vaspitanje oboga uje nasledne potencijale. vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam vaspitanje je doživotni proces PEDAGOGIJA paidagogus . Filozof J.

koja se ak približava umetnosti. Prema Herbartu.gra anski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja Industrijska revolucija (kraj XVIII i po etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja Danas – smanjenje potreba za «fabri kim radnicima». Platon (razra uje itav sistem obrazovanja). '! " . Poslednjih decenija XX veka . Najpoznatiji pedagozi i njihova dela • Filozofi Sokrat. Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti ke epohe. eški pedagog Jan Amas Komenski se smatra osniva em didaktike.oponašanje i prenošenje radnih iskustava Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama . Smatra se osniva em pedagogije kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Povukao je razliku izme u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti ne delatnosti (veštine).asovni sistem nastave.. Posle drugog svetskog rata. pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja.staleško (ponašanju na dvoru i viteška eti ka pravila) Vaspitanje u novom veku . a raste potreba za visoko obrazovanim. nema ki pedagog sa po etka XIX veka. radikalan je uticaj sovjetske socijalisti ke pedagogije. upravljanje decom nastava disciplina (zabranama.herbartijanstvo. Izme u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije . osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje: 1.Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije • • • • • • Vaspitanje u prvobitnoj zajednici . Prema Herbartu. 3. • Uticaji na razvoj pedagogije kod nas: U XIX veku dominantan je uticaj nema ke pedagogije .veliki broj intelektualaca se školuje u Francuskoj.. kaznama. Johan Fridrih Herbart.literatura o vaspitanju na engleskom jeziku. zasnovanog na hriš anskoj religiji. (vaspita atinske omladine). najviše vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.pismenost Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek). a prete a je pedagogije kao samostalne nauke. kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike). da se obuzda de ja priroda) (sticanje predstava i njihovo asociranje) (izgra ivanje morala) • • Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja. 2.. Na prelazu u novi vek. Razradio je razredno-predmetno. i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja anja države). ali je upadao u šablonizam i formalizam • Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Ušinski koji je pedagogiju smatrao veštinom. Bavio se. Postoji pedagoški pokret .naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj. kao izgradnju moralnog karaktera.

(! " ... logika. pedagogija odraslih... škola. Pedagogija i druge nauke U oblasti vaspitanja...pedagoško istraživanje Metodologija pedagoških istraživanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti... Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja. Za pedagogiju su zna ajna sociološka prou avanja društvene strukture. Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. pedagoška sociologija.. kao što su porodica.ciljeve. vanškolska pedagogija. misija i sudbina. filozofija vaspitanja. Psihologija i sociologija Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odre enim društvenim strukturama. a naro ito istraživanje iz oblsti sociologije li nosti deteta. de ja organizacija. kakva je njegova priroda i suština. Metodologija pedagoških istraživanja se bavi nau no-istraživa kim metodama. internatska. Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prou ava na ine nau nog saznavanja u podru ju vaspitanja. Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoškopsihološkog pristupa vaspitanju.... estetika . Pedagozi su naro ito zainteresovani za filozofske discipline kao što su etika (moralno vaspitanje). . Discipline možemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija. Pedagogija i psihologija Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke.Sistem nau nih disciplina u pedagogiji Opšta pedagogija prou ava opšte. Pedagogija i fizlozofija Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: šta je ovek.. zadatke. Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka.). pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke. i prema mestu izvo enja vaspitanja (porodi na. Nau no istraživanje vaspitnih pojava . tehnikama. teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet. školska.).) Istorija pedagogije prou ava istorijski razvoj..). U osnovi svake pedagogije leži filozofija. socijalnih razlika. društvenih odnosa. pedagoška antropologija. grani nih nau nih disciplina (pedagoška psihologija. . itd.. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. aksiologija (sistem vrednosti).

su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu (formalni).Specifi nosti i teško e istraživanja vaspitnih pojava • • • • uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja) dete kao predmet istraživanja teška merljivost vaspitnih pojava Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost. )! " . Vrste i tok pedagoških istraživanja Osnovne vrste. mogu nost provere i upore ivanja rezultata sa drugima i primenljivost rezultata u praksi. neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odre enih kriterijuma. na osnovu cilja pedagoških istraživanja. su: • • • fundamentalna (opšta). Tok pedagoških istraživanja se definiše kroz slede e faze: izbor predmeta istraživanja odre ivanje cilja i zadataka istraživanja izbor metoda izbor uzorka istraživanja prikupljanje podataka obrada podataka analiza rezultata i izvo enje zaklju aka pisanje izveštaja i primena u praksi Koriš enje testova znanja Testove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi: • • standardni testovi . razvojna (predvi anje) primenjena (prakti na) Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na: • • • istorijska savremena prognosti ka Na osnovu izvora rezultata: • • teorijska empirijska.

u periodu detinjstva i mladosti. formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija permanentno. putovanja. Dete se navikava da prima i daje. navikavanje na kolektiv. Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove.. To nije bio slu aj u vreme «stati kih školskih sistema».. televizija.ŠKOLA I ŠKOLSKI SISTEM Osnovni inioci sistema vaspitanja Nekada .štampa. interesima i mogu nostima. vaspitne grupe pri osnovnim školama. do razvijanja umnih sposobnosti. Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra. Predškolsko vaspitanje Predškolsko vaspitanje ima veliki zna aj. Osnovna i srednja škola Zna aj i speicifi nosti školskog vaspitanja i obrazovanja Škola je najzna ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja li nosti. tako da polazak u školu ne predstavlja dramati ni trenutak. imaju sve manji uticaj.. da deli.. Istraživanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na po etnom razvoju u detinjstvu. jer se u tom periodu razvijaju nasle ene fizi ke i psihi ke osobine.. da sara uje. crkva.. da gubi bez ljutnje. *! " . celog života i sve je manje lociran u školama... Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti. Ustanove za predškolsko vaspitanje Predškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa svojim potrebama. internet.stari ljudi. kulture i nau nih dostignu a. Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.)... Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova. Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom (de iji vrti i. Zadaci de ijih vrti a su fizi ki i intelektualni razvoj. („Dete je otac oveka“ – Frojd) Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizi kom razvoju deteta. a javljaju se novi Sada . Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. Škola je centar prosvete.. Jedan od najvažnijih predmeta prou avanja pedagogije danas je školski sistem. rad i u enje.. a intelektualni razvoj podrazumeva razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta. formiranje predstava. pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo roditeljima u radu sa decom.

Razvoj škole i školskog sistema Prvi u itelji su bili vra i. Atina . Na pojavu škola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove znanja. Zavisnost škole od države. U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini. Kritika škole i školskog na ina vaspitanja i obrazovanja Najja i talas kritika škole pojavio se krajem XIX i po etkom XX veka. zatvorena je konstrukcija klasi nog školskog sistema. . srednje. opštinske. Postoji težnja da svi u enici budu u jednakim uslovima. +! " . Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra aninu da bi se uspešno uklju io u društveni život i da bi zapo eo profesionalno obrazovanje. sve do pojave industrijskog društva.. prema propisima iz Be a. Rad škola se ure uje voljom državnih organa. Za vreme turske vlasti školu su imali samo manastiri. veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život. koji u sebi ima osnovnu školu. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra ana.. Najstarije škole se javljaju u bogatim društvima. Uloga crkve je zna ajna za pismenost i školovanje. privatne (prema osniva u) Osnovna škola Osnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan na in ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja. • shvataju i vaspitanje kao instrument svoje vlasti. prigradske. Kritike možemo rzvrstati u nekoliko osnovnih grupa: • zahtev za unifikacijom škola. Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle ometene u razvoju. Društvo obezbe uje osnovne uslove: školski prostor i opremu. zapo inje odr ivanjem školske obaveze i obeze ivanjem državnog finansiranja. U periodu stvaranja industrijskog društva. tehnika i trgovina. visoke škole (prema stepenu obrazovanja) seoske.. Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i na ina obrazovanja. zahteva se apsolutni uticaj na školu. tokom IX veka u Raškoj po inje da se u manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture.. • zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog u enja iz prirode. u težnji da se razvije nauka. kao što su Egipat. mudri starci. srednju školu i fakultet. Konstituisanje školskog sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku. više... Kod Srba primanjem hriš anstva i slovenskog jezika u irilici. Vrste škola • • • • • • škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju obavezne i neobavezne škole škole za opšte obrazovanje i stru ne škole osnovne. gradske (prema mestu rada) državne.

sa poreme ajima govora . ! " . a u srednjem obrazovanju postojale su: šegrtske škole. a postoje : niže gimnazije i progimnazije. • vannastavni rad i • kulturnu i javnu delatnost škole.INKLUZIJA. osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje. niža i viša gimnazija. Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju Na poseban na in i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbe uje deci ometenoj u razvoju. Ovom reformom je ukinuta gimnazija kao jedina srednja obrazovna škola. Krajem 80. više gimnazije. ne menja se srednje obrazovanje.sa ošte enim vidom . osnovna škola traje 8 godina. Otvorenost savremene škole se ogleda u njenom uticaju i prijemu uticaja iz svog okruženja. škole u enika u privredi i u iteljska škola. predškolsko. Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje škole U klasi noj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na: • nastavu. Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti. roditeljima i ostalim gra anima. Otvara se mogu nost direktnog upisa na fakultete. ne samo sa u enicima ve i sa drugom decom. osposobljavanje za rad i uklju ivanje u život. pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u redovnim školama . gra anske škole. srednje obrazovanje se uskla uje na jedinstvenim osnovama. elementarna znanja i umenja ona je bazi na jer je temelj za dalje obrazovanje ona je besplatna ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i ona je državna ustanova i ne može biti privatno organizovana ona je odvojena od crkve nastava je na maternjem jeziku Srednje škole • • • • • Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine. Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi.sa ošte enim sluhom .deca ometena u metalnom razvitku .telesno invalidna deca .deca višestruko ometena u razviku Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odre ene kategorije ometenosti.Osnovna škola ima slede e odlike: • • • • • • • daje osnovna. Posle 1974. Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu. osnovna škola traje 7 godina. Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti: . Od 1958. Posle 1945.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se gimnazija.

Vaspitanje u slobodnom vremenu Skra enje radnog vremena i pove anje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije. #! " .roditelji su prvi vaspita i deteta . dobrovoljnost..bilošku reprodukciju . koje osposobljavaju kadrove za oblast proizvodnog rada. samoaktivnost. Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši osnovno obeležje sloodnog vremena: slobodu. Porodica definiše kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac oveku« . deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama. Frojd) Porodica omogu ava: . spontanost.Više škole i fakulteti Više škole su vaspitno-obrazovne ustanove stru ne orijentacije.u porodici se provodi najviše vremena .fizi ko održanje novoro en eta .roditelji imaju ose aj najve e odgovornosti za brigu o svojoj deci Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica.bliskost i poverenje izme u lanova porodice . pa je neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena). Fakulteti su samostlane nau no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju: • • • obrazuju visokostru ne kadrove organizuju i unapre uju odgovaraju u nau nu oblast formiraju nau ni kadar Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta. Slobodno vreme je vreme: • preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i • kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju) Pravilno koriš enje slobodnog vremena ima za oveka i društvo višestruki zna aj: • uspostavlja ravnotežu rada i odmora • humanizuje rad • doprinosi pove anju produktivnosti i pove anju standarda ljudi • omogu ava pove anje vremena za u enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi Po principu dobrovoljnosti. Traju po pravilu 4 semestra. kreativnost. Škola i njeno okruženje Vaspitanje u porodici Porodica je osnovno socijalno okruženje i najzna ajniji faktor razvoja i vaspitanja li nosti. . Društvena pomo u vaspitanju dece je posebno zna ajna za siromašne porodice. Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je po etni i osnovni..psihi ku sigurnost detetu . da bi bila uspešan inilac u vaspitanju mladih. Studije mogu biti redovne ili vanredne. ali ne i najvažniji uslov.

takmi arski timovi. te ajevi. Film .. tv emisija. radni ki narodni univerziteti. pa se sve više isti e zahtev društvenog otvaranja.Društvene i slobodne aktivnosti u enika Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odre uju i osmišljavaju putem: u eni kih organizacija. kongresi. kulturni centri.. zna ajnu vaspitnu ulogu imaju školski listovi i asopisi koje stvaraju u enici u školama. Treba ga usmeriti i upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. sportske ekipe. seminari. Radio televizijske emisije . razredni i školski kolektivi ( a ki parlament). • • • • Štampa i de ija štampa . interneta. kao dominantnog izvora znanja. uslova sredine i angažovanja vaspita a. Vaspitanje i obrazovanje odraslih Pojam »obrazovanje odraslih« ozna ava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na školovanje u periodu detinjstva i mladosti. Zajednice u enika se formiraju kao odeljenski... zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije.. na osnovu u eni kih sklonosti. simpozijumi.pored vanškolskih.film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada.... Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro itu važnost imaju slede e institucije: posebne škole za odrsle. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarske sekcije. $! " . kao i sredstvo zabave i razonode. Slobodne aktivnosti se grupišu u etiri podru ja i to: • • • • predmetne i nau ne tehni ke i radno-proizvodne kulturno-umetni ke sportsko-rekreativne Savremena škola najviše pažnje posve uje nastavi. Za odrasle. savetovališta.poseban zna aj u vanškolskom procesu vaspitanja i obrazovanja Internet . postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja. Vaspitni zna aj sredstava masovnog komuniciranja U vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika. filmova. Sve je ve i uticaj vanudžbeni kih i vanu ioni kih izvora znanja – asopisa. tribine...

odeljenski starešina i nastavnik fizi kog vaspitanja.kojih se principa treba pridržavati .METODIKA VASPITANJA LI NOSTI Neophodnost poznavanja li nosti vaspitanika Karakteristike vaspitanja: • • • • svestnost celishodnost sistemati nost organizovanost Na osnovu osobenosti vaspitanika.sadržaji. definiše: • • «pomo u ega» «kako» .kojim metodama (na inima) .pomo u kojih sredstava u vaspitanju ostvariti vaspitni rad ostvariti vaspitni rad U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti ke) principe. Opšta pitanja metodike vaspitanja svestrane li nosti Pedagogija. aktivnosti. pedagoga i psihologa. sklonosti i sposobnosti Podatke unose: u itelj. vaspita odre uje: • • • aktivnosti vaspitanika sredstva rada metodske postupke U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog ! «Li ni karton u enika». treba da sadrži: opšte podatke o u eniku porodi ne uslove fizi ki i zdravstveni razvoj u enika ponašanje i odnos prema radu u enika u školi društvene aktivnosti i zaduženja u školi interesovanja. uz konsultovanje školskog lekara. %! " .metode i sredstva. a nastali su na osnovu: • • pedagoškog iskustva prethodnih generacija rezultata pedagoških istraživanja.metode. sredstava . Opšti principi vaspitanja Principi su opšta na ela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada. za realizaciju vaspitanja. koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja. U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja: • • • principi metode sredstva .

obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta. • • Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt. iskrenosti. Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. isti položaj i poštovanje li nosti). Humanost shvatamo kao ove nost (ljubav oveka prema oveku). ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije.nau nosti svesne aktivnosti humanosti i demokrati nosti vaspitanja individualizacije i socijalizacije u vaspitanju jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja Princip nau ne zasnovanosti Ovaj princip. Ogleda se u me usobnom poštovanju. Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe. Principi su zahtevi koji ograni avaju improvizaciju od strane vaspita a.. &! " . Najvažniji pedagoški principi: • • • • • princip princip princip princip princip nau ne zasnovanosti . od postupka vodjenja i podu avanja. jer je posve ena oveku i njegovim ciljevima. Do razvoja li nosti se može do i jedino kroz aktivnost same te li nosti.Pedagoški principi nisu ve ni i neporomenljivi. u složen sistem medjusobnih pedagoških komunikacija. Odustajanje od važnih zahteva u vaspitanju može biti znak podcenjivanja u enikovih mogu nosti i štetno po njegov razvoj. ne i bitan subjekt vaspitanja. vaspitanik je kreator i u esnik u svom vaspitanju. Spoljašnji stimulansi i uticaji ne e mo i da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja li nosti bez aktivnosti same li nosti. Demokrati nost je uslov uspešnosti tih komunikacija. Princip svesne aktivnosti u enika Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja. Princip humanosti i demokrati nosti vaspitanja Humanost i demokrati nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju. Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da menja. Humanoš u vaspita a omogu ava se formiranje humane li nosti vaspitanika. On uti e na izbor sadržaja vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada. i zavise od: • • društvenih zahteva psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika. Poštuju i ovaj princip.. otvorenosti. Vaspitanje je humana delatnost. Demokrati nost se odnosi na: • na odnose izme u vaspita a i vaspitanika • medjusobne odnose vaspitanika Vaspitanje se sve više pretvara. Demokrati nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman.

Jedinstveno delovanje pove ava snagu i mo vaspitanja. Vaspita mora dobro da poznaje svoje vaspitanike. i u svakom uzrastu želeti. Ametodizam . kroz (putem) i za kolektiv. i socijalne odlike. mo i i umeti. da bi se cilj vaspitanja ostvario. školu i druge vanškolske inioce) da jedinstveno deluju. U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca. Naj eš e vaspitne metode su: • • • • ube ivanje i uveravanje vežbanje i navikavanje podsticanje spre avanje '! " .Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. sredstva. Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u. didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta. vaspita treba da odredi pedagoške sadržaje. Metode vaspitanja govore kako postupiti. Treba se podjednako upravljati i uvažavati li ne odlike. Metoda ne treba da bude šablon. Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita e da svoje aktivnosti prilagode stepenu i tempu razvoja svakog u enika. Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja. oblike i postupke vaspitanja. Medjutim. ve su u dijalekti kom jedinstvu i medjuzavisnosti. U svakodnevnom životu mnoge negativne paralelne pojave štetno uti u na vaspitanika i poništavaju pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata). Individualizacija i socijalizacija nisu u protivre nosti. interese i potrebe li nosti. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu sposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. vaspitanici to ne e uvek. • • Monometodizam . Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika. pa je pomo odraslih.jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim. Opšte metode i sredstva vaspitanja Metoda je na in ostvarenja cilja. interese i potrebe okruženja u kojem li nost živi. Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava u enika kao slobodnu i samostalnu li nost. ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvarala ki ponašaju (u skladu sa uslovima vaspitne situacije).nema osmišljenog i trajnog na ina vaspitnog postupanja. a posebno roditelja i nastavnika neophodna. Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u esnike vaspitanja (porodicu.

osnova i suština vežbanja i navikavanja. To je naro ito bitno za period adolescencije. Metoda vežbanja i navikavanja je na in provere ube ivanja i uveravanja u cilju prakti nog osposobljavanja. Metoda ube ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama. ti to možeš“) Metodu podsticanja primenjujemo: • • kada u enik pokazuje uspeh. života. Sredstva ube ivanja i uveravanja: • • • • • • • • • injenice Saveti i direktne pouke vaspita a Pojašnjenja nastavnika (vaspita a) . praksa i li na aktivnost vaspitanika . umetnosti. Društveni obi aji.. aktivno i kriti ki prima nova znanja. sazna i vidi ali dovoljno ne razume. pa vaspitanik esto mora verovati vaspita u. stavovi i pogledi). (poštovanje i vera u mogu nost svakog u enika: „Hajde. Predavanja. Ranije je postojao dualizam škole i života. ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.. Ube enje je osnova postupanja.. Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje Igra. Metoda ube ivanja i uveravanja treba da omogu i da vaspitanik svesno.ono što u enik uje. Zbog toga izme u u enika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko poverenje. a vežbanje i prakti no osposobljavanje se odvijalo u porodici. kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva) (! " .. U savremenom vaspitanju metoda ube ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od nastavnika prema u eniku. zabava i razonoda Školski režim života i rada u enika Organizovanost procesa vaspitanja . Škola je definisala šta i kako treba raditi. popovanje. ve višesmernu komunikaciju u kojima u enici sopstvenom aktivnoš u dolaze do ube enja. životnoj i radnoj sredini.. stava ili sistema vrednosti. Sredstva vežbanja i navikavanja su: • • • • • Rad.«ponavljanja radnje u sli nim okolnostima» Metoda podsticanja Ova metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj pove anje motivacije kod u enika.Metoda ube ivanja i uveravanja Ube ivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgra ena ube enja i uverenja (vrednosti. istorije. Metoda ube ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje. kritika i samokritika – kao zajedni ka aktivnost nastavnika i u enika.uklju ivanje u enika u aktuelna zbivanja Upozorenje. pridikovanje. (poja avamo njegovu motivaciju) kada u enik nije uspešan. Metoda vežbanja i navikavanja Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja. uverenja. ali izme u ube enja i prakti nog postupanja stoji vežbanje i navikavanje. javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju Primeri – najja e dejstvo ima primer vaspita a (roditelja i nastavnika) Stvaranje ideala – usmeravanja u enika prema uzoru (modelu) – iz nauke. navike i zakoni Situaciono uticanje .

vrsta moralne nagrade i naj eš e sredstvo podsticanja • Obe anja . ube enja.. Nastavni ki poziv je zna ajan.najefikasnija i onemogu ava potrebu oveka da bude prihva en od svoje okoline • Ocene – kada je re o neuspehu. Sredstva spre avanja su: • Znaci neodobravanja i neslaganja sa na inom rada i ponašanjem u enika -naj eš a i najblaža • Primedbe.skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom • Pretnja.po tonu i na inu formulisanja. umešnost i stvarala ki rad i obavezuje na stalni razvoj i li no usavršavanje. • Substitucija . pa se od nastavnika o ekuje da svojim osobinama bude primer u enicima i ljudima iz okruženja. Zabranjene su telesne kazne.. . zahtev. sredstvo opomene. ali i odgovoran. )! " . Metoda spre avanja nije represija ili pritisak na li nost u razvoju. Sve svoje li ne i profesionalne sposobnosti. . podsti e ga • Priznanja (diplome. stavova i ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponašanja. oštrija i imperativnija sredstva spre avanja • Kazne .. osuda. povelje.retko). uopšte preneti u praksu.ima cilj da u enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na ina ponašanja. zapovest. Zna aj i karakteristika nastavni kog poziva Za nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. nov ane nagrade . Metodom spre avanja onemogu ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja. istrajnost. kazne zasnovane na strahu. Sredstva podsticanja su: • Bodrenje i hrabrenje i vera u u eni ke mogu nosti • Pohvale . školski pribor.kao i kazne koje omalovažavaju i ponižavaju u enikovu li nost ! Metoda spre avanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. prigovori i opomene • Kritika . plakete. stipendije..samo ako su realna i ako se izvršavaju • Ocene .Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbu enje kod u enika koje poja ava kvalitet u enja. i prilikom primene ove metode. Zahteva strpljenje. zabrana i nare enje . znanja i umenja. Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati. Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike. Namera vaspita a.kada je re o uspehu. nastavnici stavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i oveku uopšte. • Takmi enja ... Nastavnik Nastavni ki poziv je izrazito human.podsti u na postignu a iznad prose nih • Blago i pravi no postupanje • Odanost i iskren odnos prema u eniku • Iskustvo i prijatnost uspeha Metoda spre avanja Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno ! To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spre avanja negativnih radnji i oblika ponašanja. kazne gla u. Li ni primer je mo no sredstvo vaspitanja..) • Nagrade (knjige. jeste dobro vaspitanika. ve je znanje znanje dati».

Odeljenjski starešina je pedagoški... Zahvaljuju i novim tehni kim i komunikacionim sredstvima.. 4.. informisanje i podu avanje kao rutinski deo njegove funkcije.. privla nost. se smanjuje. ... popularni kod u enika i sa odre enim društvenim ugledom me u roditeljima.. zbog ega on nije samo predava . • • U tradicionalnoj školi nastavnik je dominiraju a li nost. . Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom. ljubaznost. kroz asove odeljenjskog starešine brine o redovnosti poha anja nastave Organizaciona funkcija: Koordinacija drugih sa u enicima: koordinira aktivnosti nastavnika prema u enicima. a ne izvode nastavu.urednost. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja: • Pedagoška funkcija: prati razvoj svakog u enika podsti e formiranje odeljenjskog kolektiva vaspitni rad sa u enicima. vrši informisanje roditelja vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja.. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Pored izvo enja nastave. da ima stru no obrazovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje da ima psihološko i pedagoško obrazovanje da vrši permanentno usavršavanje Kvaliteti savremenog nastavnika: 1. 2. 3. 4. pomaganje u enicima. veselost. a pove ava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa. jer savremena škola ima sve više zaposlenih «bez dnevnika u ruci».... ljudske kvalitete: kvalitete discipline: fizi ke kvalitete: nastavni ke kvalitete: prirodnost. zdravlje.Profesionalne funkcije nastavnika Savremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja». 2. • Administrativna funkcija vodi evidenciju o u enicima (knjiga evidencije) vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik) vodi evidenciju o odeljenskim ve ima i roditeljskim sastancima (zapisnici) • *! " .. najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog starešine. koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema u enicima. koji rade sa u enicima. . Osobine nastavnikove li nosti 1.. prima roditelje i održava roditeljske satanke. nepristrasan. dobro poznavanje struke. . Saradnja sa roditeljima: uspostavlja kontakte izme u škole i roditelja. nastavnicima i roditeljima. U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa u enicima i roditeljima u estvuje u vaspitanju. Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici. da ima opšte obrazovanje i kulturu. ve i vaspita . 3. da je disciplinovan. postojan. pravedan.

fiziologija. matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim grani nim disciplinama. Po etkom 20. veka (Džon Djui). Pedagoška psihologija se bavi procesom u enja. Pedagoška sociologija (sociologija vaspitanja) je grani na disciplina koja prou ava uticaj društva na mlade. a koji definišu potrebe i mogu nosti u enika. Didaktika je širi predmet od psihologije nastave. Istorija pedagogije prou ava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja. Danas. elektronika. nastava i u enje nisu više suprotstavljeni. psihologijom. didaktika kao teorija u enja i nastave. Razvojna psihologija prou ava psihi ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave. #+ ! " . Shvatanja o didaktici didaskein = pou avati. medicina se bavi psiho-fiziološkim razvojom u enika razli itih uzrasta. veka Herbart daje zna aj nastavniku i prenošenju znanja na u enike.NASTAVA PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE Didaktika je pedagoška disciplina koja prou ava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i u enja. ve ine jedinstvenu celinu. Matematika. Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta): 1. informatika. 2. logikom. Didaktika je povezana i sa: istorijom. didaktika kao teorija u enja i nastave pomo u programa i nastavnih mašina . Psihologija nastavnih predmeta obezbe uje specifi ne prilaze pojedinim nastavno-nau nim disciplinama. Po etkom 19. didaktika se pojavljuje kao prakti na veština u enja. široko se primenjuju u didakti kim istraživanjima. radi uspešnog ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.nau ni aspekt .tehni ki aspekt Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u enja). Sociologija prou ava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto. daje se zna aj aktivnoj ulozi u enika u nastavnom procesu.DIDAKTIKA . ve i vaspitanje. anatomijom i fiziologijom. Anatomija. Didaktika i druge nauke Didaktika je najtešnje povezana sa filozofijom vaspitanja. veku u Nema koj. u svim oblicima i na svim nivoima. držati nastavu U 17. a didaktika je nauka o nastavi i u enju. sociologijom. Logika prou ava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava. a ne u enju.opšti aspekt . didaktika kao teorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova 4. didaktika kao nauka o u enju i nastavi 3.idejni aspekt . eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinu u enja.

s obzirom na to da usvajanje zavisi od samih u enika. Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Funkcije pou avanja: posredovanje izme u u enika i gradiva i vo enje procesa u enja ili pomo u u enju Posredovanjem u pou avanju. neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u enika.prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika fleksibilnost metoda i sredstava nastave . je pou avanje. ali bi ga znatno osiromašili. organizovan rad nastavnika sa u enicima koji omogu ava sistematsko usvajanje znanja. a ne mogu) Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve eg i šireg znanja. u enje. a sa stanovišta u enika. a zatim strukturiran (ras lanjen) prema odre enim zadacima. Nastava. Nastava je rukovo enje procesom u enja. tako da nastava omogu uje razvoj i «vu e napred». Voditi nastavu zna i ovladati nastavnim procesom. Nastavni proces je odre en ciljem. treba da budu malo iznad njihovog postoje eg nivoa znanja. Fleksibilnost savremene nastave: fleksibilnost nastavnih sadržaja .Nastava kao proces pou avanja i u enja . Protivre nosti nastavnog procesa: • • • izme u nastave kao procesa pou avanja i procesa u enja izme u li nog iskustva u enika i nau nih saznanja izme u neophodnosti i mogu nosti rešavanja saznajnih zadataka (moram. • • Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u enike. proces saznanja Dva elementa imaju suštinski zna aj: upoznavanje u enika sa novim gradivom i postupak uopštavanja i ine proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemogu ili saznanje. Savremeni proces nastava-u enje se sastoji od slede ih elemenata: • • • • • • • stvaranje motiva u enja upoznavanje u enika sa novim gradivom upravljanje procesima osmišljavanja utvr ivanje znanja u enika formiranje veština i navika povezivanje teorije i prakse i kontrola i ocena rezultata nastave. Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u društvo.prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika NASTAVA KAO PROCES Dijalektika procesa saznanja i nastave Proces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa. sa stanovišta aktivnosti nastavnika.karakteristike nastave Nastava poseduje karakteristike koje su zajedni ke svim predmetima i uzrastima: • • • Nastava je socijalna pojava i proces. # ! " .

Posmatranje.. privredna. proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja. Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko ve i zna aj od drugih. Od nastavnika se ne o ekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta.u enik polazi od konkretnog ka opštem deduktivno saznavanje . dotle savremeni prilaz podvla i opšte. Osmišljavanjem opaženih ulnih podataka. suštinske pojmove i na taj na in zahteva razumevanje. njihovim svojstvima i osobinama. nametao pam enje kao osnovnu intelektualnu aktivnost. Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja. Razlike su i u obimu znanja koje se sti e. Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština. shvatanje i stvarala ku primenu. ve i da u enicima omogu i da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblika mišljenja. Do potpunog saznavanja dolazi tek kada se apstraktno mišljenje. Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje mišljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni. pojmovi i opšti sudovi provere u praksi. Decu treba nau iti da misle ! Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija..Proces saznavanja Opšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja. a nau no saznanje ne. preko mišljenja ka praksi..) Najve a sli nost je u primenjenim saznajnim procedurama Razlike izme u nau nog i nastavnog procesa: • • • Nau no saznanje je otkrivanje novih saznanja. Predmet saznanja i istraživanja je stvarnost (prirodna. a više se naglašava proces saznavanja. Dok je tradicionalni prilaz. a ne prinudni intelektualni rad sveden na verbalno ponavljanje. traže i veliki broj detalja i injenica. a u enje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima Nastavni proces je vaspitanje. što zahteva inicijativu i samostalan rad u enika.u enik polazi od opšteg ka konkretnom Proces saznavanja je uglavnom induktivan. od konkretnog ka opštem. a kod nekih teže (istorija). ali ne suviše. ## ! " . Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. Odnos saznavanja u nauci i u nastavi Sli nosti izme u nau nog i nastavnog procesa: • • • Sa stanovišta u enika. dolazi do formiranja opštih pojmova. društvena. Nastavni proces može da podrazumeva: • • induktivno saznavanje . nije ta no. kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama. u enje je proces «otkrivanja» i «istraživanja». Kod nekih predmeta je to lakše (matematika). Nastava i vaspitanje mišljenja U savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja.

Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje. neophodno sadrži slede e elemente i posmatra se na relaciji: . 6. otkrivanje.Nastava i proces u enja Nastavu ine pou avanje i u enje. didakti ki trougao predstavlja stati ki model a nastava se karakteriše procesualnoš u..nastavnik . od u enika zahteva samo dobro pam enje ! . a u izostavljeni su veoma važni odnosi me u u enicima Procesualna nastava. 3. kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa ranijim u enjem i primena u novim situacijama situacij Komponente nastavnog procesa Tradicionalni «Didakti ki trougao» definiše tri komponente nastavnog procesa: u enik . njih ispravan. . odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost u enika. 4. Insistiranje na procesu traženja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvarala kih osti potencijala. cilj –> sadržaj –> metoda –> organizacija #$ ! " . u enik daje istraživa ke odgovore (2) sve dok neki od njih. neophodni su slede i koraci (etape): 1. 5. dok u enje samog odgovora. 7. ta an odgovor (4) ne prevazi e prepreku.. Ta an rezultat ne garantuje da je i proces traženja odgovora bio ispravan. stvaralaštvo. Od u enika se o ekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje. Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti Spremnost – mogu nosti u odnosu na uzrast (razred) i me usobne spremnosti u okviru istog uzrasta Prepreka – postavljaju se izme u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u enikovih sposobnosti Odgovor – odgovor kao na in savladavanja prepreke od strane u enika Poja avanje – pomo u traženju pravog odgovora.) stvarala Proces u enja može se sagledati o obliku dijagrama: Motivisani pojedinac .u enik (1) se suo ava sa odre enom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva. model. i ne postigne uspeh (5).gradivo: Savremena pedagogija uo ava tri zna ajna nedostatka ovakvog shvatanja: • • • didakti ki trougao gubi iz vida cilj i uslove nastave. Da bi se u enjem ostvario cilj. 2. makar on bio i ta an.

(utility = korist) • • U savremenoj didaktici podjednak zna aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti. vodi empirizmu i negira potrebu izu avanja teorijskih znanja.naglašava formiranje korisnih prakti nih veština. didakti ki materijalizam (materijalno obrazovanje) .permanentno obrazovanje tokom celog života. matematika i klasi ni jezici (latinski. prakti na znanja.SADRŽAJ OBRAZOVANJA Opšte karakteristike U prošlosti . Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme. tehni ka i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pam enje detalja. zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja i problema i definiše strukturu obrazovanja. i sticanje teorijskih znanja i formiranje prakti nih veština. Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo. logika.nastavni sadržaj daje upotrebna. umesto sticanja znanja. umenja i navika.pismenost i ra un. formiranja i primene. a nije neposredna priprema u enika za konkretnu profesiju. umenja i navika. Tehni ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti. ve uticaj znanja na razvijanje i pove avanje umnih sposobnosti. Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u: • • • porastu obima znanja pojavi novih znanja proširenju primene znanja Industrijsko društvo diktira upotrebu. Nisu bitna znanja i njihov opseg. Jedinstvo opšteg. tehni kog i profesionalnog obrazovanja Pod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja. Kompjuteri. Ovakvo shvatanje.nastavni sadržaj razvija i vežba umne sposobnosti u enika. #% ! " . Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadržaja Tradicionalne teorije • didakti ki formalizam (formalno obrazovanje) . retorika. Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole . u eš em u enika proizvodnom radu. Zato sadržaji savremenog obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom. Tehni ko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter. didakti ki utilitarizam (utilitaristi ko obrazovanje) . umesto sticanja znanja ! Ve u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni ko-tehnoloških znanja. gr ki). pa se potencira gramatika. ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija). kao priprema za budu i profesionalni rad. Najzna ajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova društva u istoj meri.

.. nastavnih programa i udžbenika. kao i organizovanje injenica u odre ene oblasti. da umesto pam enja u enici upotrebljavaju mentalne procese rešavanja problema..).. Neki pedagozi smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti koj nastavi na visokom nivou apstrakcije... radi koriš enja u praksi. o povezanosti teorije sa praksom. ne može se primeniti. . Najve i broj asova u nastavnom planu daje se u enju maternjeg i stranog jezika i matematike. Teorija strukturalizma . .. ekskurzije. formiraju i «ostrva znanja». redosled u enja predmeta prema razredima (godinama). Isti problem se razmatra iz više predmeta. didakti ke zadatke.. U predmetima sa posebno izraženim linearnim sadržajem (matematika. slobodne aktivnosti. Sadržaj obrazovanja se definiše u okviru: nastavnog plana.. društvo kroz koncepciju školskog sistema. Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti. muzi kom i fizi kom vaspitanju (što se nadokna uje njihovim vanškolskim realizovanjem). Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. o uzrastu u enika. a relativno mali likovnom. #& ! " . fizika. Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna. U izradi nastavnih programa u estvuju i vannastavni stru njaci (pedagozi. vode ih ideja. nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet. Sadržaji moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Nastavni plan se utvr uje na osnovu: • • • ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja uzrasta u enika i njihovih mogu nosti savremenih psiholoških i pedagoških saznanja Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole.Savremene teorije i shvatanja Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja: • Teorija egzemplarizama (egzemplarno u enje) . za nastavu izdvaja osnovno i suštinsko. U nastavnom planu se predvi aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava. istorija.podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje osnovnih koncepata.. sadržaj datog predmeta (redosled i obim znanja.. Nastavni plan je školski dokument i sadrži: • • • broj i naziv nastavnih predmeta. osnovna metodi ka uputstva. • • • Nastavni plan Iz sistema svih znanja. Nastavni program Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja. Problemsko-kompleksna teorija . ali nije stati na i nepromenjiva. obuhva ene razli itim predmetima.). Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u enika. metodi ari. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se ra una: o ciljevima i zadacima obrazovanja.obrazovni sadržaji se grupišu oko odabrane teme.nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema. To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim.. psiholozi. nau nici. umenja i navika kojima u enici treba da ovladaju) i na ine realizovanja nastavnih sadržaja – tj. nasuprot sistemskom izlaganju.. celine).

što definiše tri osnovna sistema programskih sadržaja: • • • linearni raspored .isti sadržaji se obra uju (ponavljaju) više puta. Teško a u sprovo enju principa nau nosti je to što ubrzan nau no-tehni ki razvoj tzv. U skladu sa nau no-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva. i ostvarivanje njihove primene na konkretne sadržaje i pojave u nastavi. princip princip princip princip princip princip princip princip nau nosti prilago enosti sistemati nosti i postupnosti povezanosti teorije i prakse. znanja. Pretpostavka za realizaciju didakti kih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika i u enika. 7. 2. 4. o iglednosti. veština i navika. Ovaj princip. 5. 3. 8. ali svaki put na proširenoj osnovi.Nastavno gradivo treba da se logi ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo. u nastavi. Vra amo se na isto gradivo ali uvek na višem logi kom i metodološkom nivou. Princip prilago enosti nastave uzrastu u enika Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi kim sposobnostima. Procesom sazrevanja u enika demonstriranje se zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem. pa poseban zna aj dobija izbor suštinskih nau nih znanja i nastavnih sadržaja. vode i ra una da u enici mogu da prevazi u te teško e. Osnovni didakti ki principi su: 1. s ve im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom u enika. zadataka i didakti kih principa koji nisu kona no i trajno utvr eni. spiralni raspored . svesne aktivnosti u enika trajnosti usvajanja individualizacije. obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta. nastave uzrastu u enika. Princip nau nosti Princip nau nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru ja i aspekte nastave. Prilago enje zna i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teško a koje se nalaze u «zoni najbližeg razvoja» mogu nosti pojedinca. 2. uzrastu i interesovanju u enika. «eksplozija znanja» prevazilazi mogu nosti nastave. nastave. #' ! " .oblik izme u linearnog i koncentri nog rasporeda. koncentri ni raspored . DIDAKTI KI PRINCIPI Didakti ki principi su opšta na ela koja odre uju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe. 6.u enik samo jedanput u i neki logi ki raspore en sadržaj gradiva. Pravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa. 1. u nastavi.

Princip o iglednosti Smisao o iglednosti je da u enicima omogu i dodir sa stvarnoš u. Pravilo od bliže ka daljoj spoznaji. što se postiže logi nim raš lanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog. Zna i da treba i i od onog što se lako u i pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže u i. Pravilo od prostog ka složenom nastavnom procesu u enja. pratiti ili naknadno potvr ivati teoretska saznanja. usvajanja znanja. Rešavanje razli itih problema podrazumeva prakti nu primenu teorijskih znanja. #( ! " . Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski.) Praksa može prethoditi teorijskom prou avanju neke nastavne teme. naro ito na mla em uzrastu. ka apstraktnom. redovno i organizovano (radionice. Praksa je i izvor saznanja. odnosi se na širenje saznajnog vidokruga u enika od bliskih. Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto. Primena ovog pravila je zna ajna kod u enika najmla ih razreda. 3. 4. 5. i razvijati svest o njihovoj povezanosti. je zadržavanje mišljenja u enika na perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja. O iglednost se postiže na osnovu: • ulnih saznanja • ulnog iskustva O iglednost se može oslanjati na teku e ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje u enici imaju od ranije. pojava i procesa . transformacije. demonstracije O iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg. Dva na ina primene o iglednosti: • • Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta. Princip povezanosti teorije i prakse Teorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. a time i razvoju apstraktnog mišljenja. Nedostatak preterane primene o iglednosti. laboratorije. Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadržaju.Pravila prilago enosti nastave su: • • • • Pravilo od lakšeg ka težem zadatku.prirodna o iglednost Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti. što je i krajnji cilj nastavnog procesa.. i kriterijum istine za svaku teoriju. U nastavi se mora uspostaviti sklad izme u teorije i prakse.. Princip sistemati nosti i postepenosti u nastavi Sistemati nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi kim redosledom. prirodnijih pojava.

Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou ava. orijentišu i se na zamišljenog «srednjeg» u enika. 8. Trajnost se postiže logi kim pam enjem.. Manje se insistira na velikim kolo inama znanja. U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u enicima. brzini i stilu u enja. da bi se omogu ila inicijativa u enicima. interesovanjima.Nastavnik aktivan i glavni. u enici pasivni. Princip trajnosti usvajanja znanja. Princip individualizacije nastavnog rada Princip individualizacije podrazumeva prilago avanje didakti ke aktivnosti nastavnika individualnim osobinama svakog u enika. Savremeni pristup aktivnosti u enika . a u enik i i. dostignu ima.6. bitno i glavno gradivo. Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ograni i.osnovno.. #) ! " . Najtrajnije se pamti suština . U enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu nostima. Progresivisti ki pristup aktivnosti u enika .Nastavnik aktivan i glavni. Nastavnik je centralna li nost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. Cilj individualizacije je nau iti u enike u enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvu i maximum iz svakog u enika. • • Aktivan odnos u enika spre ava: formalizam. Aktivan odnos se ogleda u: • razumevanju sadržaja koji se u i • sposobnosti primene znanja u praksi • stvarala kom karakteru u enikovog rada • u eš u u enika u kontroli postignutih rezultata Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u enika: • Tradicionalni pristup aktivnosti u enika . tako da ona postanu stalna duhovna svojina u enika. Princip svesne aktivnosti u enika u nastavi Ovaj princip je osnova u enja. a ne pasivnog objekta. veština i navika Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja. Najve e štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» u enici. motivaciji. 7.Nastavnik i u enici aktivni i ravnopravni. Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po etku nego u kasnijem periodu (zakon zaboravljanja). nemogu nost primene nau enog u praksi. a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u enika u nastavnom procesu kao subjekta. Individualizovana nastava ne zna i individualan rad. a više na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti kao instrumenta za dalje sticanje znanja. mehani ko pam enje bez razumevanja. U takvim okolnostima nema svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u enika. u enici aktivni. što podrazumeva razumevanje – (utvr ivanje logi kih veza me u elementima gradiva). primenjiva u praksi. Obe aktivnosti imaju svoje posebnosti koje se me usobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge)..

.verbalne metode. pojava i procesa se može zameniti odgovaraju im nastavnim sredstvima: • • dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike. Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednoš u i jedinicom mere (radi pore enja)...NASTAVNE METODE Pojam i aspekti nastavnih metoda Metoda zna i na in – smišljen i planski (sistemski) postupak u radu Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski na in upravljanja radom u enika u procesu nastave... Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese. . makete. Pokazivanje realnih predmeta. jednostavan i zanimljiv na in. Nastavne metode su sli ne nau no-istraživa kim metodama (proces saznavanja). postala je glavni nosilac informacija.) Sve ve u primenu imaju film. koja odre uje aktivnosti u enika i nastavnika u procesu nastave.merenje koriš enjem razli itih pribora i instrumenata (npr. ali nisu iste. pa je povezano i sa mišljenjem..monološke. Re . crteži. Nastavne metode su na ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr. usmereno i kontinuirano ulno opažanje predmeta. ulna saznanja omogu avaju druga saznanja. Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta. #* ! " .) trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli. mišljenja. Klasifikacija nastavnih metoda: • • • metode zasnovane na posmatranju metode zasnovane na re ima .. vizuelna i audio-vizuelna sredstva. izgovorena.. pisana i štampana. termometrom). na ina i cilja posmatranja. televizija i ra unar. interesovanja. pojava i procesa koje inicira razli ite misaone procese. Pre pojave škole . Pojavom škole . kao dinami na. U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja: • • Kvalitativno posmatranje . Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti u razvoj saznajnih sposobnosti u enika. grafikoni.. dijaloške i rad sa knjigom metode zasnovane na prakti nim aktivnostima -laboratorijske vežbe i prakti na nastava (pokazne metode) (verbalne metode) (prakti ne metode) Metode zasnovane na posmatranju – pokazne metode Posmatranje (didakti ka aktivnost u enika) je plansko. Pokazivanje (didakti ka aktivnost nastavnika) Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanju njegovih svojstava.. Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima. motiva za u enje..oponašanje i podržavanje.mikroskopom) Kvantitativna posmatranja .

prakti nim vežbanjem. zbog ega pri anje mora biti jasno i sažeto („kratko i jasno“). diskusijom. Re i omogu uju saznavanje. ime se inicira aktivnost i mišljenje kod u enika. U enici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju. postavljanjem pitanja. predavanje) (razgovor) (metoda itanja ili tekst metoda) Monološke metode (monolog) Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo u enicima (monolog). Pri anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem.pripovedanje. Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem. Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj u enika.. U enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju i samodelatnost. bez dovo enja u enika u neposredan dodir sa stvarnoš u. Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma.. esto je povezano sa pokazivanjem. itanjem. Didakti ke prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistemati no.. $+ ! " . pregledno.Metode zasnovane na re ima – verbalne metode Govor je najpristupa niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi. objašnjavanjem. za relativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika ! Vrste monoloških metoda: • • • opisivanje pri anje (pripovedanje) i predavanje Opisivanje Opisivanje je najjednostavniji na in usmenog upoznavanja u enika sa svojstvima i osobinama predmeta opisivanja.. Verbalne metode se dele na: • • • monološke metode dijaloške metode rad sa knjigom (opisivanje.. logi ki povezano. pri anje. Pri anje na neki na in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno se primenjuje u mla im razredima osnovne škole.. Opisivanje u nastavi može biti: • • slikovito – opisivanje delova na prostornom principu analiti ko – opis svojstva na logi kom principu Pri anje (pripovedanje) Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri anjem oblikuje kao tok doga aja .

predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima Dijaloška metoda (razgovor) Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajedni kog rada nastavnika i u enika. Razgovorom nastavnik podsti e misaone aktivnosti u enika i na osnovu njihovih odgovora. a u enici prihvataju i uklju uju se u njegov tok. Uspešno predavanje mora da ispuni slede e uslove: • • • • • sadržaj predavanja prilago en saznajnim mogu nostima u enika.. Heuristi ki razgovor osposobljava u enike za samostalano u enje i podsti e ih na ve u aktivnost. Vrste dijaloških metoda: • • • • Heuristu ki razgovor Katiheti ki razgovor Popularno predavanje Diskusija Heuristu ki razgovor (genetski razgovor) Heuristi kim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava u enike da sami traže rešenja postavljenog problema na osnovu prethodnih znanja. predavanje sadrži suštinske delove problema.. . proverava celishodnost svojih postavljenih pitanja. Nastavnik pokre e i vodi. sa elementima opisivanja i pri anja. Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera. predvideti povremene pauze da se olakša zapam ivanje tokom izlaganja beležiti glavne ideje na tabli. duže vremensko izlaganje. upravlja razgovorom.Predavanje Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma enje. $ ! " .). Karaktreriše ga sistemati nost i vrsta logi ka struktura gradiva. istorija.izlaganje veronauke pomo u pitanja i odgovora Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau enog kao odgovor na postavljeno pitanje i pretežno je usmeren na treniranje pam enja. Katiheti ki razgovor katihetika . Dijaloška metoda razlikuje se od obi nog razgovora svojom usmerenoš u ka ostvarivanju nastavnog cilja. jezici. Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja .u enici se aktivno uklju uju u razgovor tako što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju. Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija. veliku intelektualnu aktivnost i psihi ki napor slušalaca. pa više odgovara starijim u enicima. intenzivno angažovanje pažnje i pam enje. Zasniva se na pitanjima i odgovorima u razgovoru nastavnika sa u enicima.

Zahtevi za koriš enje dijaloške metode Zahtevi za nastavnika za uspešno vo enje razgovora se dele u dve grupe: • • zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika zahtevi koji se odnose na odgovore u enika (Kakva pitanja postavljati ?) (Kakve odgovore tražiti ?) Pitanja nastavnika treba da budu: • • • • • • jasna.. «šta bi da si u tom položaju?». ni suviše uska). Potrebno je da u enici ve raspolažu zna ajnim znanjima iz podru ja koje se obra uje. Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore. .).Popularno predavanje Popularno predavanje . «gde». pa se primenjuje u najstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi. a ne oni koji traže odgovore . ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna. problemskog karaktera.) i («sumnjam da se to moglo dogoditi». odre ena i precizna . postaviti manji broj pitanja ako u enik nema odgovor.potpitanja Zahtevi koji se odnose na odgovore u enika: • • • od u enika tražiti jasne. Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju. širim i potpunijim odgovorima . demokrati nost. Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju: • • • proveravanje znanja objašnjavanje informacija podsticanje u enika («šta». i u enika.. tolerantnost. spretnost u vo enju diskusije.... «pokušaj da preformulišeš». Za uspešno vo enje diskusije neophodna je fleksibilnost. Diskusija Diskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odre enoj temi ili problemu..). «kada». gde nastavnik saznaje šta u enici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi... odmerena (ni suviše široka.razumljiva u enicima.nastavnik postavlja u enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako. od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve im. («daj mi neki primer».u enici. .. da podstaknu misaone aktivnosti u enika. zahtevati odgovore od najboljih u enika $# ! " . ne dozvoliti odgovaranje u horu na teška pitanja. a posebno nastavnika. ta ne i argumentovane odgovore. . korak po korak. Ova metoda ima primenu u mla im razredima. naj eš e kao uvodno pripremanje u enika za rad. spretno postaviti dopunska pitanja . kultura verbalnog komuniciranja. «kako». tako da se ona ne pretvori u « askanje».

rukovanju razli itim priborom i instrumentima. vežbanju. grafikone.. pa ine nastavu zanimljivijom. pre svega u starijim razredima.Rad sa knjigom (metoda itanja. aparata i materijala davanje neophodnih uputstava i napomena u enicima provera ispravnosti eksperimenta (izvo enjem pre asa) Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije. zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih u enika.(uspostavljaju sklad izme u teorije i prakse) Prakti ne metode su dinami nije i bliže životu. eksperimentima.. Vrste prakti nih metoda: • • Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda) Prakti na nastava (metoda prakti nih aktivnosti) Laboratorijska metoda (laboratorijske vežbe) Ovom metodom se u enici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente. Metode zasnovane na prakti nom aktivnostima u enika – prakti ne metode Metode zasnovane na prakti nim aktivnostima u enika menjaju položaj u enika u procesu nastave. Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje. posle teorijskog izu avanja odre enih nastavnih celina. koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. Da bi se u enici uspešno koristili knjigom.. $$ ! " ... a nekima laki. Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment: • • • obezbe enje potrebne opreme. nekima mogu biti teški. tabele.. praktikumi) Metoda prakti nih aktivnosti (prakti na nastava) Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu prakti nih aktivnosti. raznovrsnijom i privla nijom. registruju rezultate.. prave skice. Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim.. kao dopuna drugim metodama. fizike.. pa se primenjuju kao dopuna drugim metodama. moraju da vladaju veštinom te nog itanja i beleženja pro itanog. naglašavaju i aktivnost i samostalnost u enika. kulturnim i društvenim) ustanovama. Udžbenici su sistematizovano pisani za prose ne u enike. hemije.. ure aja. tekst-metoda) Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane re i (iz udžbenika) i omogu ava samostalni rad (samoobrazovanje). Zasnivaju se na samostalnom radu. U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da u enici vode beleške. ogledima. Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima.

pruža pouzdanje i pove ava motivaciju Slabosti (nedovoljnost): • • • • podsticanje verbalnog na ina u enja. odnosno razlaganje. $% ! " . (pokazivanja. Programirana nastava nije ispunila o ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave. u enik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva 2.. podela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja. Programirana nastava i u enje Suština programirane nastave: Skiner «Svaki korak u u enju treba da bude što manji. nema interakcijskih odnosa nastavnika i u enika. Programirani udžbenik se. dok e se mogu i izvor grešaka svesti na minimum». pri anja. Danas se programirana nastava izvodi i pomo u ra unara... izlaganja. rad sa knjigom.Izbor nastavnih metoda Kriterijumi za izbor nastavnih metoda: • • • • • • opšti cilj obrazovanja . a svi skupa funkcionalno uobli avaju nastavnu i logi ku celinu.kakvog u enika želimo da formiramo karakter nastavnog predmeta didakti ki cilj asa – pri zapam ivanju novog gradiva. veli ina odeljenja . opisivanja. Obi no ima dva tipa stranica: • • informacione sa prostorom za davanje odgovora i stranice sa ta nim odgovorima. Suština (toka i strukture) programa je da: 1. neposredno posle toga u enik prima informaciju o ta nosti odgovora Svaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi ki nadovezuje.. laboratorijski rad. .u manjim odeljenjima: diskusija. vo eno u enje . razradi gradiva (diskusija...ograni ava u enika.. rad sa knjigom. drugi u razgovoru i diskusiji. tre i u koriš enju prakti nih metoda.. od obi nog razlikuje po tehni kim rešenjima. . od u enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovaraju i problem) 3... Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave Prednosti: • • individualizacija i odre ivanje sopstvenog tempa u enja.) pri produbljivanju. Presudna je «struktura».. kod starijih u enika: diskusija.... . . u ve im odeljenjima (preko 25 u enika) efikasnije držanje lekcija (predavanje) afinitet nastavnika . nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u enike.neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama. prakti nih radova. Na taj se na in broj ponavljanja prethodnog znanja može pove ati do maksimuma. aktivan i samostalan rad u enika.) uzrast u enika – kod mla ih u enika: metode pokazivanja. individualni i individualizovani rad..

Pedagoško-didakti ke prednosti: sistemati nost.. organizaciona jasnost. Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema u enicima: • • • autoritativni . svak sa svakim. koje se realizuju u nizu podjednako raspore enih i ograni enih vremenskih perioda . opšta dvosmerna komunikacija.nastavnik je središte svih aktivnosti. ravnodušni . dvosmerna verikalna komunikacija. izme u pojedinih parova u enika.izme u nastavnika i u enika i horizontalna. izme u nastavnika i pojedinih u enika... demokratski . u enici pasivni. nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenju znanja. Preporu uje se raspored u obliku potkovice. $& ! " .sadržaj svakog predmeta podeljen na teme. ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE Razredno. 4.. od nastavnika ka u enicima (omogu ava veliki broj u enika) 2. Pedagoško-didakti ki nedostaci: jednak prilaz svim u enicima i orijentacija ka «srednjem» u eniku. 3.asova. dvosmerna vertikalna komunikacija.asovni sistem Razredni sistem . U nastavi postoje etiri komunikacione strukture: 1. U razredno. (male nastavne grupe: od 10 do 12 u enika) Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u ionici.. zapostavlja individualnost i kreativnost.nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u enike (više je posmatra nego što je aktivni inilac). jednosmerna vertikalna komunikacija..nastavnik aktivan i dovodi u enike na nivo aktivnog rada i saradnje. nastavnik sebe smatra samo jednim od lanova kolektiva.asovnoj organizaciji nastave.u enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja) asovni .Komunikacije u nastavnim metodama Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme u nastavnika i u enika.

koja e biti primenjena.. 3.asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.suština . 2.) • Priprema za pojedina ne nastavne asove: analiza cilja priprema sadržaja didakti ko-metodi ke pripreme pripreme vaspitnih mera i postupaka priprema vremenske strukture asa $' ! " . Nema « istih» tipova.. 5.zavisi od cilja.Nastavni as Nastavni as je glavni element razredno. sa stalnim sastavom u enika. 4. opreme. asovi za uvo enje u novu oblast asovi za prenošenje novih znanja asovi za u vrš ivanje znanja asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti asovi za kontrolu znanja i umenja – uvod – obrada – utvr ivanje i sistematizacija – vežbe – provera Struktura nastavnog asa Pod strukturom asa podrazumeva se opis i me usobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. as je celovit.. vremenski ograni en deo nastavnog procesa. zajedni kim radom nastavnika i u enika. Tipovi nastavnih asova Tip asa je odre en didakti kom funkcijom. . težine i složenosti gradiva . Didakti ki tipovi asa: 1.posebno pismeni i doma i zadaci Priprema nastavnika za as • Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata: prethodno upoznavanje u enika i razreda upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline upoznavanje sredstava za rad (udžbenika. Strukturu asa ine (strukturni) elementi: • • • • • cilj asa sadržaj asa nastavna metoda uzrast u enika radni zadaci .podrazumeva njihove radne sposobnosti. sa jednom didakti kom funkcijom. tokom kojeg se. ispunjavaju odre eni didakti ki zadaci. logi ki zaokružen. .

više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema Drugi oblici organizacije nastavnog rada Dopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i oboga uju nastavni proces: • doma i rad • ekskurzije Doma i rad u enika Doma i rad je povezan sa radom na asu. Grupni rad je rad i u enje u grupi (3 -6 u enika). razgovorom. Razred se deli na grupe radi zajedni kog rešavanja postavljenih zadataka. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni ki rad svih u enika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. 3. uvežbavanje i formiranje umenja i navika. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u enik radi na odre enom zadatku sam... usvajanje nastavnih sadržaja. pismeni (pismeni radovi... . priprema za usvajanje novog gradiva. Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom. predavanjem.. utvr ivanje.). tako da nastavni as i doma i rad ine didakti ko jedinstvo. Slabost je neekonomi nost. Osnovni metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u enici pomažu svoje slabije drugove. Ovaj na in u najve oj meri uvažava mogu nosti i tempo rada svakog pojedinca. eksperimenti. . teku e i zaklju ne. Slabost je protivre nost izme u frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.. a nakon izrade doma ih zadataka obavezno vršiti proveravanje. Prema mestu u nastavnom procesu. na inu izrade. Ekskurzije Ekskurzija omogu ava posmatranje i prou avanje predmeta.Oragizacija nastavnog rada na asu – organizacioni oblici asa Osnovni organizacioni oblici asa: 1. kao i zaklju ni rad posle obavljene ekskurzije. rad u parovima. • • • • Grupe mogu biti: Monolitne radne grupe .) ili prakti ni (posmatranja... Pri davanju doma ih zadataka treba voditi ra una o raznovrsnosti. . 2. putem izveštaja i zajedni kih diskusija Partnerski rad . proširivanje i produbljivanje znanja. pri emu se od svakog pojedinca traži odre en nivo samostalnosti. sadržaju i obimu zadataka.zajedni ki rad dva u enika. .). $( ! " . Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u enika. pojava i procesa u prirodnim uslovima. Didakti ke funkcije doma ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika Doma i zadaci mogu biti: usmeni (u enje iz udžbenika. ekskurzije mogu biti: uvodne. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika.obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu. Cilj doma ih zadataka: ponavljanje. bez razmene informacija sa svojim drugovima.sve grupe obra uju istu temu Diferencirane grupe . merenja. Timska nastava .

grafi kih radova. a naro ito na kraju školske godine).. ali tako e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i u enju. sagledavaju njihove mogu nosti i vrednosti. obnavljanje. ve i ono što bi u enik mogao posti i – cilj je motivacija...Ponavljanje i vežbanje u nastavi Ponavljanje Ponavljanje .) grafi ka (izrada crteža.. .u enje s ciljem utvr ivanaja. a ne posle obavljenog u enja. šema.. Vrste ponavljanja: • na po etku školske godine (ponavljanje. radi ostvarenja željenog efekta Karakteristike dobre procene su: da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli... sprave. nije dovoljna konstatacija postignutog. Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.). procenjivanje treba da je u toku. a rezultati procene da odre uju dalji tok u enja: proveravaju njegovu opravdanost i pravilnost. ve na otkrivanju koliko je u enik shvatio. Vežbanja mogu biti: • • • • • usmena (konverzacija na stranom jeziku) pismena (vežbanje matematike. PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA Suština i zna aj procenjivanja Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) . Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja. koliko je i kako razumeo. ranije u enog gradiva).. fizike. izvan asova). zahtevaju i njegovo produženje ili dopune i ispravke. Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije u enja. . predmeta. Procenjivanje je proces koji se sastoji od: • • • pore enje sadašnjeg i prošlog stanja. .).sticanje veština. na kraju asa. • ponavljanje posle ve ih nastavnih celina i • završno ponavljanje (na kraju polugodišta. produbljavanja i sistematizovanja obra enog nastavnog gradiva. laboratorijska (neophodna naro ito u prirodnim naukama) tehni ka (pravljenje modela. • teku e ponavljanje (na po etku asa. Procenjivanje treba da prati proces u enja. Vežbanje Vežbanje .. pore enje sadašnjeg stanja sa predvi enim planom (željeni efekat) ukazivanje na na ine usavršavanja procesa (optimizacija). tabela. procenu ne vršiti na osnovu u enikovog ponavljanja materije koja se u i. a ne pam enja $) ! " . navika i prakti nih umenja..sredstvo kojim se utvr uje i prikazuje uspeh u enika..

Vrste proveravanja Prethodno proveravanje . školskim radionicama. kao oblik završnog proveravanja. Prakti no proveravanje je proveravanje znanja. Cilj mu je da utvrdi postoje e znanje kojim u enici raspolažu. Zahteva veliku spretnost i dosta vremena. doma ih. ili krajem školske godine sa zadatkom da se proveri nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave. identi ni za sve u enike i u istovetnim uslovima i pružaju obaveštenje o školskom uspehu. sa zadatkom provere razumevanja obra ene teme..na po etku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnost Tematsko proveravanje. posredstvom prakti nih radova u laboratorijama.. . Pismeno proveravanje je ekonomi no. poligonima. Metode proveravanja i ocenjivanja su na ini pomo u kojih se utvr uje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti: Usmeno proveravanje se primenjuje individualno. $* ! " . Testovi su instrumenti specijalonog tipa. na asu. svakog u enika i škole u celini. a mogu biti: usmeni. Omogu uje nastavniku uvid o aktivnosti i uspešnosti u enika. pismeni.krajem klasifikacionih perioda. a koje je uslov za slede i korak u nastavnom radu. Završno proveravanje . kao oblik teku eg proveravanja. kvalifikacione. Dele se na: prijemne. Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih. diferencijalne. godišnje i završne.... Teku e proveravanje . Testovi mogu biti: • formalni (standardizovani . Ispiti.propisani) • neformalni (nestandardizovani) Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi.Testovi omogu uju veliku uštedu vremena. primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema. kontrolnih i drugih pismenih zadataka. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani. i izaziva pasivnost ostalih u enika .redovno i svakodnevno. umenja i navika u praksi (veština).. Prednost neformalnih testova je što su usmereni ka specifi nom toku u procesu u enja grupe u enika. prakti ni ili kombinovani. Omogu ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna analiza pismenih radova. živi kontakt nastavnika sa u enicima. putem razgovora sa jednim u enikom.neekonomi no. Ovoj metodi nedostaje neposredni.

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu a u enika i individualizovan pristup. Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši: • • • • • • • Vo enjem dnevnika napredovanja u enika Pored uspeha. Postoje tri osnovna izvora teško a koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim: • • • izvor teško a koje dolaze od nastavnika. „Otvoreni list“ . Njime se osim nivoa uspeha prikazuje i na in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha. • li ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u enicima. ocenjivati i zalaganje. odgovornost. teško e u izboru predmeta ispitivanja. Prevazi i traumu negativne ocene. odnos prema radu.. Postoje dve vrste ocenjivanja: • • numeri ko – kvantitativno ocenjivanje pomo u brojki (skala od 5 do 1) opisno . B . • uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat). razredu.pristupa an u enicima. 38%. što nije dobro.. roditeljima..u zadovoljavaju em stepenu i C .subjektivnost • oni stvaraju li nu sliku «dobrog» odnosno «slabog» u enika. Slabosti ocenjivanja Ocenjivanje je složen i težak posao. obi no daju stereotipne opisne ocene. izvor teško a koje dolaze od samih u enika. 7%) predstavlja upore ivanje ste enog znanja sa opštim individualnim sposobnostima u enika... a rezultati su esto subjektivni i relativni.u potpunosti. Usavršavanje metoda i postupaka ocenjivanja Numeri ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim.. školi. odeljenska ve a. uvek dati šansu za popravak %+ ! " .nepotpuno savladani).. kroz stru ne aktive. • orijentišu se prema nivou uspeha odre enog odeljenja..Ocene i ocenjivanje Ocena je odraz dostignu a u enika i predstavljaju odnos izme u onoga što se želi i onoga što je u enik postigao. verbalnim ocenjivanjem... 24%... 24%. doprinosi uklanjanju u eni kog „minimalizma“ Rang lista u odeljenju Usaglašeni kriterijumi me u nastavnicima. Teško e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika: • nastavnici se razlikuju u svojim procenama . Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%. Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje..analiti ko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci savladani: A . Samoocenjivanje. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful