P. 1
PEDAGOGIJA MV SKRIPTA

PEDAGOGIJA MV SKRIPTA

|Views: 11,467|Likes:
Published by nezual

More info:

Published by: nezual on Oct 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/05/2015

pdf

text

original

ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA
IZ PREDMETA


P E D A G O G I J A
Nedeljko Trnavac, Jovan orevi



Priredio: Prof. Miloš Vasiljevi, dipl.ing el.










Tehnika škola aak, April 2011.god.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 1 | Þ a g e
OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE


Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem.

Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. (vaspitanje, pedagogija, škola, metodika)
Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (nastava, didaktiki principi, metode,oblici, ocene)



VASPITANJE

Vaspitanje je svesna, namerna, sistematina i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) linosti.

Vaspitanje je svesno voen proces sa odreenim ciljem, koji se ostvaruje putem odreenih sadržaja, a
povezuje pojedince, generacije i društva.

Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja !

Znaaj vaspitanja

Vaspitanje je važno i potrebno zbog:

• sve vee koliine znanja
• uspešne komunikacije meu ljudima
• razvoja individualnih karakteristika
• afirmacije linosti
• obezbeivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces !

Vaspitanje kao pedagoški proces (razvoja linosti)

Nivoi razvoja linosti:

• Usvajanje znanja
• Razvijanje psiho-fizikih sposobnosti
• Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja linosti:

• Kognitivni razvoj (saznajni) – obrazovanje
• Psihomotorni razvoj (psiho-fiziki)
• Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja:

• Racionalna etapa (saznato – znanje)
• Emocionalna etapa (prihvaeno – stavovi)
• Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja:

• Uvoenje mladih u svet odraslih
• Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 2 | Þ a g e
Mogunosti i granice vaspitanja
inioci razvoja linosti:

• Biološki (unutrašnji) – nasledni: naslee
• Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju naslee, a potcenjuju vaspitanje
Pedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju naslee

Naslee se ispoljava u vidu gotovih karakteristika linosti – genotip
Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke linosti).

Teorije razvoja linosti:

• Nativistika shvatanja: precenjuje naslee - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska rasa“,..
• Teorija geografskog determinizma: „hladni i proraunati severnjaci“, „topli i temperamentni južnjaci“
• Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje
• Empiristike teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja
• Teorija konvergencije: podjednak uticaj naslea i sredine (pokušaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogunosti i granice vaspitanja zavise od:

• Naslea
• Društvene sredine, tj. uslova
• Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja
• Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se utie na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže i
najvažnije u poreenju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.


Vaspitanje kao stalna društvena funkcija

• Vaspitanje i društvo

Vaspitanje omoguava razvoj društva, i obrnuto.

Vaspitanjem se ostvaruju:

• Vertikalni društveni odnosi – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju
(neprekidni civilizacijski lanac)
• Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom trenutku)

Treba uzbei upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politike i ekonomske svrhe od strane vladajuih struktura.

• Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omoguuje prenošenje i bogaenje kulture, a kultura unapreuje proces vaspitanja.

• Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na:

• Intelektualno vaspitanje
• Radno-proizvodno vaspitanje

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 3 | Þ a g e
Koncepcije vaspitanja

Koncepcija podrazumeva pravac i nain vaspitanja.

Nema univerzalno prihvaenih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih:

• Poljak Bogdan Suhodolski:

Pedagogija esencije – razmatra šta vaspitanik treba da bude
(univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budunosti, ka idealnom,...)
Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste
(razliitost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...)

• ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima):

Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, naslee, bog, pojedinac,...

• Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja.



Cilj i zadaci vaspitanja


Cilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svoje interese.

Cilj vaspitanja je idealno zamišljena linost koja se nastoji razviti kod svakog lana društva.

U našem društvu, opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena linost.

Dva nauno definisana cilja:

• Cilj kao statina idealna slika (model) - > normativna pedagogija (šta postii)
• Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > procesualna (šta i kako postii)

Pedagogija se bavi procesom formiranja linosti !

Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje linosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje !


Društveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene linosti

Nauno tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj linosti.


Svestranost, individualnost i specijalnost

Svestranost i specijalnost nisu protivreni.

Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti!

Svestranost ne „guši“ individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno prožimaju, dopunjuju i
meusobno uslovljavaju.

Školski sistem integriše opšte i struno obrazovanje.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 4 | Þ a g e
Determinante cilja i zadataka vaspitanja

Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi.

Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su:

• Stepen razvoja pojedinca
• Stepen razvoja društva
• Društveno ureenje
• Sistem vrednosti
• Tradicija
• Razvijenost pedagogije i školstva
• Želje, potrebe i interesi vaspitanika


Konkretizacija cilja vaspitanja – stvaranje sistema zadataka vaspitanja

Cilj vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. - > opšti cilj

Zadaci vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. - > konkretan cilj

Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj !

Neophodan je sklad izmeu opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama).

Cilj i zadaci se definišu na razliitim vaspitnim nivoima.
Ono što je cilj na nekom nižem nivou, postaje zadatak na višem nivou, a cilj e biti još uopšteniji.

Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doživljavaju kao svoje).
Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi.


Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podrujima razvoja i stranama vaspitanja

Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama:

1. umno i radno vaspitanje
2. društveno – moralno vaspitanje
3. estetsko vaspitanje
4. fiziko – zdravstveno vaspitanje

1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja:

• usvajanje znanja
• formiranje veština, navika i umenja
• razvijanje umnih i logikih sposobnosti
• razvijanje stvaralaštva
• razvijanje radne kulture i navika
• osposobljavanje za dalje obrazovanje

2. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja:

• izgradnja moralne svesti na osnovu moralnih normi
• razvijanje moralnih oseanja
• usvajanje moralnog ponašanja
• razvijanje moralne savesti

Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici, prema drugima, prema sebi !
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 3 | Þ a g e
3. Zadaci estetskog vaspitanja:

• razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti
• razvijanje sposobnosti za doživljavanje estetskih vrednosti
• razvijanje sposobnosti za stvaranje estetskih vrednosti


4. Zadaci fiziko – zdravstvenog vaspitanja:

• razvijanje organizma i uvanje zdravlja
• sticanje znanja iz fizike i zdravstvene kulture
• pravilna upotreba slobodnog vremena
• osposobljavanje za sport


Elementi za definisanje pojma vaspitanja:

• vaspitanje se odnosi na linost (razvoj linosti),
• vaspitanje je svesna aktivnost,
• vaspitanje je meu generacijska pojava
• vaspitanje je individualni i društveni in,
• vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na linost,
• vaspitanje obogauje nasledne potencijale,
• vaspitanje je ljudska,namerna,celishodna(ciljevita),odgovorna,organizovana,društvena delatnost
• vaspitanje prirodni razvoj, ini promenljivim,
• vaspitanje se ostvaruje pomou odreenih sadržaja,
• vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,
• vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam
• vaspitanje je doživotni proces






PEDAGOGIJA


paidagogus - vodi deteta.

Pedagogija je društvena nauka o vaspitanju.
Filozof J.F. Herbart (1806), se smatra sistematizatorom i jedinim od osnivaa pedagoške nauke.

Tri funkcije pedagogije:
• deskriptivna (opisuje vaspitanje kao pojavu),

• regulativna (normativna - vrednuje vaspitnu realnost, ...)

• dinamika (unapreivanje vaspitanja, ...).


Pedagogija se smatra i «veštinom» (jer postoji vrsta povezanost izmeu pedagoške teorije i prakse).



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 6 | Þ a g e
Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije
• Vaspitanje u prvobitnoj zajednici - oponašanje i prenošenje radnih iskustava

• Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama - pismenost

• Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek)- staleško (ponašanju na dvoru i viteška etika pravila)

• Vaspitanje u novom veku - graanski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja

• Industrijska revolucija (kraj XVIII i poetak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja

• Danas – smanjenje potreba za «fabrikim radnicima», a raste potreba za visoko obrazovanim,
kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).


Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

• Filozofi Sokrat, (vaspita atinske omladine), Platon (razrauje itav sistem obrazovanja),
i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom jaanja države).

• Na prelazu u novi vek, eški pedagog Jan Amas Komenski se smatra osnivaem didaktike, a pretea
je pedagogije kao samostalne nauke. Razradio je razredno-predmetno-asovni sistem nastave.

• Johan Fridrih Herbart, nemaki pedagog sa poetka XIX veka. Smatra se osnivaem pedagogije
kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. Postoji pedagoški pokret - herbartijanstvo.
Povukao je razliku izmeu pedagogije kao nauke (teorije) i kao praktine delatnosti (veštine).
Prema Herbartu, pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja, kao izgradnju moralnog karaktera,
zasnovanog na hrišanskoj religiji.
Prema Herbartu, osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje:
1. upravljanje decom (zabranama, kaznama,... da se obuzda deja priroda)
2. nastava (sticanje predstava i njihovo asociranje)
3. disciplina (izgraivanje morala)
Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja, ali je upadao u šablonizam i formalizam
• Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Ušinski koji je pedagogiju smatrao veštinom, koja se
ak približava umetnosti.

• Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalistike epohe. Bavio se, najviše
vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva.
Uticaji na razvoj pedagogije kod nas:
U XIX veku dominantan je uticaj nemake pedagogije - naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj.
Izmeu dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije - veliki broj intelektualaca se školuje u Francuskoj.
Posle drugog svetskog rata, radikalan je uticaj sovjetske socijalistike pedagogije.
Poslednjih decenija XX veka - literatura o vaspitanju na engleskom jeziku.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 7 | Þ a g e
Sistem naunih disciplina u pedagogiji
Opšta pedagogija prouava opšte, teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet,ciljeve, zadatke..)
Istorija pedagogije prouava istorijski razvoj.
Metodologija pedagoških istraživanja se bavi nauno-istraživakim metodama, tehnikama, ...
Discipline možemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija, pedagogija odraslih,...), i
prema mestu izvoenja vaspitanja (porodina, školska, internatska, vanškolska pedagogija,...), itd.


Pedagogija i druge nauke

U oblasti vaspitanja, pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke.

Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv. graninih naunih disciplina (pedagoška psihologija, pedagoška
sociologija, filozofija vaspitanja, pedagoška antropologija, ...).


Pedagogija i fizlozofija

Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: šta je ovek, kakva je njegova priroda i
suština, misija i sudbina. U osnovi svake pedagogije leži filozofija.

Pedagozi su naroito zainteresovani za filozofske discipline kao što su etika (moralno vaspitanje), aksiologija
(sistem vrednosti), logika, estetika ...


Pedagogija i psihologija

Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja.

Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka.

Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoško-
psihološkog pristupa vaspitanju.


Psihologija i sociologija

Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odreenim društvenim strukturama, kao što su
porodica, škola, deja organizacija...

Za pedagogiju su znaajna sociološka prouavanja društvene strukture, društvenih odnosa, socijalnih razlika,
a naroito istraživanje iz oblsti sociologije linosti deteta.

Nauno istraživanje vaspitnih pojava - pedagoško istraživanje


Metodologija pedagoških istraživanja

Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti, unutrašnjih veza i
odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja.

Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prouava naine naunog saznavanja u podruju
vaspitanja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 8 | Þ a g e
Specifinosti i teškoe istraživanja vaspitnih pojava
• uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava
• promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja)
• dete kao predmet istraživanja
• teška merljivost vaspitnih pojava

Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost, mogunost provere i uporeivanja rezultata sa drugima i
primenljivost rezultata u praksi.


Vrste i tok pedagoških istraživanja

Osnovne vrste, na osnovu cilja pedagoških istraživanja, su:

• fundamentalna (opšta),
• razvojna (predvianje)
• primenjena (praktina)


Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na:

• istorijska
• savremena
• prognostika


Na osnovu izvora rezultata:

• teorijska
• empirijska.


Tok pedagoških istraživanja se definiše kroz sledee faze:
- izbor predmeta istraživanja
- odreivanje cilja i zadataka istraživanja
- izbor metoda
- izbor uzorka istraživanja
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- analiza rezultata i izvoenje zakljuaka
- pisanje izveštaja i primena u praksi



Korišenje testova znanja

Testove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi:

• standardni testovi - su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu (formalni),
• neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odreenih kriterijuma.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 9 | Þ a g e
ŠKOLA I ŠKOLSKI SISTEM


Osnovni inioci sistema vaspitanja

Nekada - stari ljudi, crkva,... imaju sve manji uticaj, a javljaju se novi
Sada - štampa, televizija, internet, putovanja,...

Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija
permanentno, celog života i sve je manje lociran u školama.

Jedan od najvažnijih predmeta prouavanja pedagogije danas je školski sistem. To nije bio sluaj u vreme
«statikih školskih sistema».


Predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje ima veliki znaaj, jer se u tom periodu razvijaju nasleene fizike i psihike osobine.
Istraživanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na poetnom razvoju u detinjstvu.
(„Dete je otac oveka“ – Frojd)

Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizikom razvoju deteta, a intelektualni razvoj podrazumeva
razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta, formiranje predstava, do razvijanja umnih sposobnosti.

Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika.

Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. Dete se navikava da
prima i daje, da deli, da sarauje, da gubi bez ljutnje,...

Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti.

Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova.
Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove, tako da polazak u školu ne predstavlja dramatini trenutak.


Ustanove za predškolsko vaspitanje

Predškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa svojim
potrebama, interesima i mogunostima, organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom (deiji vrtii,
vaspitne grupe pri osnovnim školama,...).

Zadaci deijih vrtia su fiziki i intelektualni razvoj, formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje,
navikavanje na kolektiv, pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo roditeljima u radu sa decom.
Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra, rad i uenje.


Osnovna i srednja škola

Znaaj i speicifinosti školskog vaspitanja i obrazovanja

Škola je najznaajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja
linosti, u periodu detinjstva i mladosti.

Škola je centar prosvete, kulture i naunih dostignua.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 10 | Þ a g e
Razvoj škole i školskog sistema

Prvi uitelji su bili vrai, mudri starci, ... Na pojavu škola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove
znanja, veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život. Najstarije škole se
javljaju u bogatim društvima, kao što su Egipat, Atina ...
Uloga crkve je znaajna za pismenost i školovanje, sve do pojave industrijskog društva.
U periodu stvaranja industrijskog društva, u težnji da se razvije nauka, tehnika i trgovina, zatvorena je
konstrukcija klasinog školskog sistema, koji u sebi ima osnovnu školu, srednju školu i fakultet.
Zavisnost škole od države, zapoinje odrivanjem školske obaveze i obezeivanjem državnog finansiranja.
Rad škola se ureuje voljom državnih organa.
Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i naina obrazovanja.

Kod Srba primanjem hrišanstva i slovenskog jezika u irilici, tokom IX veka u Raškoj poinje da se u
manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Za vreme
turske vlasti školu su imali samo manastiri.
U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini, prema propisima iz Bea. Konstituisanje školskog
sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku.

Kritika škole i školskog naina vaspitanja i obrazovanja

Najjai talas kritika škole pojavio se krajem XIX i poetkom XX veka. Kritike možemo rzvrstati u nekoliko
osnovnih grupa:
• zahtev za unifikacijom škola,
• shvatajui vaspitanje kao instrument svoje vlasti, zahteva se apsolutni uticaj na školu,
• zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog uenja iz prirode...


Vrste škola

• škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju
• obavezne i neobavezne škole
• škole za opšte obrazovanje i strune škole
• osnovne, srednje, više, visoke škole (prema stepenu obrazovanja)
• seoske, prigradske, gradske (prema mestu rada)
• državne, opštinske, privatne (prema osnivau)


Osnovna škola

Osnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan nain ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i
vaspitanja.

Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom graaninu da bi se uspešno ukljuio u društveni
život i da bi zapoeo profesionalno obrazovanje. Ono je ustavno pravo i obaveza svih graana.

Postoji težnja da svi uenici budu u jednakim uslovima.

Društvo obezbeuje osnovne uslove: školski prostor i opremu.

Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle ometene u razvoju.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 11 | Þ a g e
Osnovna škola ima sledee odlike:

• daje osnovna, elementarna znanja i umenja
• ona je bazina jer je temelj za dalje obrazovanje
• ona je besplatna
• ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i
• ona je državna ustanova i ne može biti privatno organizovana
• ona je odvojena od crkve
• nastava je na maternjem jeziku


Srednje škole

• Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine, a u srednjem obrazovanju postojale su: šegrtske
škole, graanske škole, niža i viša gimnazija.
• Posle 1945. osnovna škola traje 7 godina, a postoje : niže gimnazije i progimnazije, više gimnazije,
škole uenika u privredi i uiteljska škola.
• Od 1958. osnovna škola traje 8 godina, ne menja se srednje obrazovanje. Otvara se mogunost
direktnog upisa na fakultete.
• Posle 1974. srednje obrazovanje se usklauje na jedinstvenim osnovama. Ovom reformom je ukinuta
gimnazija kao jedina srednja obrazovna škola.
• Krajem 80.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se gimnazija.


Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje škole

U klasinoj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na:
• nastavu,
• vannastavni rad i
• kulturnu i javnu delatnost škole.

Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi.

Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, ne samo sa uenicima ve i sa
drugom decom, roditeljima i ostalim graanima. Otvorenost savremene škole se ogleda u njenom uticaju i
prijemu uticaja iz svog okruženja.


Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju

Na poseban nain i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbeuje deci ometenoj u razvoju,
predškolsko, osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje, osposobljavanje za rad i ukljuivanje u život.

Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti:
- deca ometena u metalnom razvitku
- sa poremeajima govora
- sa ošteenim vidom
- sa ošteenim sluhom
- telesno invalidna deca
- deca višestruko ometena u razviku

Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odreene kategorije ometenosti.

Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu, pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u
redovnim školama - INKLUZIJA.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 12 | Þ a g e
Više škole i fakulteti

Više škole su vaspitno-obrazovne ustanove strune orijentacije, koje osposobljavaju kadrove za oblast
proizvodnog rada. Traju po pravilu 4 semestra.

Fakulteti su samostlane nauno-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju:

• obrazuju visokostrune kadrove
• organizuju i unapreuju odgovarajuu naunu oblast
• formiraju nauni kadar

Studije mogu biti redovne ili vanredne. Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta.


Škola i njeno okruženje

Vaspitanje u porodici

Porodica je osnovno socijalno okruženje i najznaajniji faktor razvoja i vaspitanja linosti. Porodica definiše
kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac oveku« , Frojd)

Porodica omoguava:
- bilošku reprodukciju
- fiziko održanje novoroeneta
- psihiku sigurnost detetu
- bliskost i poverenje izmeu lanova porodice
- roditelji su prvi vaspitai deteta
- u porodici se provodi najviše vremena
- roditelji imaju oseaj najvee odgovornosti za brigu o svojoj deci

Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica, da bi bila uspešan inilac u vaspitanju mladih.

Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je poetni i osnovni, ali ne i najvažniji uslov. Društvena pomo u
vaspitanju dece je posebno znaajna za siromašne porodice.

Vaspitanje u slobodnom vremenu
Skraenje radnog vremena i poveanje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.

Slobodno vreme je vreme:
• preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i
• kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju)

Pravilno korišenje slobodnog vremena ima za oveka i društvo višestruki znaaj:
• uspostavlja ravnotežu rada i odmora
• humanizuje rad
• doprinosi poveanju produktivnosti i poveanju standarda ljudi
• omoguava poveanje vremena za uenje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi

Po principu dobrovoljnosti, deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama, pa je
neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena).

Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši osnovno obeležje
sloodnog vremena: slobodu, dobrovoljnost, spontanost, samoaktivnost, kreativnost, ...

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 13 | Þ a g e
Društvene i slobodne aktivnosti uenika

Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odreuju i osmišljavaju putem: uenikih organizacija,
zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije, sportske ekipe, takmiarski timovi,... na osnovu uenikih sklonosti,
uslova sredine i angažovanja vaspitaa.

Zajednice uenika se formiraju kao odeljenski, razredni i školski kolektivi (aki parlament).

Slobodne aktivnosti se grupišu u etiri podruja i to:

• predmetne i naune
• tehnike i radno-proizvodne
• kulturno-umetnike
• sportsko-rekreativne

Savremena škola najviše pažnje posveuje nastavi, pa se sve više istie zahtev društvenog otvaranja.


Vaspitni znaaj sredstava masovnog komuniciranja

U vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika, kao dominantnog izvora znanja.
Sve je vei uticaj vanudžbenikih i vanuionikih izvora znanja – asopisa, tv emisija, filmova, interneta,...

• Štampa i deija štampa - pored vanškolskih, znaajnu vaspitnu ulogu imaju školski listovi i asopisi
koje stvaraju uenici u školama. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarske sekcije.

• Film - film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada, kao i sredstvo
zabave i razonode.

• Radio televizijske emisije - poseban znaaj u vanškolskom procesu vaspitanja i obrazovanja

• Internet - trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. Treba ga usmeriti i
upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe.


Vaspitanje i obrazovanje odraslih

Pojam »obrazovanje odraslih« oznaava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na
školovanje u periodu detinjstva i mladosti.

Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naroitu važnost imaju sledee institucije: posebne škole za
odrsle, radniki narodni univerziteti, kulturni centri, savetovališta...

Za odrasle, postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja, tribine, teajevi, seminari,
kongresi, simpozijumi...


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 14 | Þ a g e
METODIKA VASPITANJA LINOSTI

Neophodnost poznavanja linosti vaspitanika

Karakteristike vaspitanja:

• svestnost
• celishodnost
• sistematinost
• organizovanost

Na osnovu osobenosti vaspitanika, vaspita odreuje:

• aktivnosti vaspitanika
• sredstva rada
• metodske postupke

U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog !
«Lini karton uenika», koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja, treba da sadrži:
- opšte podatke o ueniku
- porodine uslove
- fiziki i zdravstveni razvoj uenika
- ponašanje i odnos prema radu uenika u školi
- društvene aktivnosti i zaduženja u školi
- interesovanja, sklonosti i sposobnosti

Podatke unose: uitelj, odeljenski starešina i nastavnik fizikog vaspitanja, uz konsultovanje školskog lekara,
pedagoga i psihologa.

Opšta pitanja metodike vaspitanja svestrane linosti

Pedagogija, za realizaciju vaspitanja, definiše:

• «pomou ega» - sadržaji, aktivnosti, sredstava
• «kako» - metode.

U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja:

• principi - kojih se principa treba pridržavati u vaspitanju

• metode - kojim metodama (nainima) ostvariti vaspitni rad

• sredstva - pomou kojih sredstava ostvariti vaspitni rad

U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didaktike) principe,metode i sredstva.


Opšti principi vaspitanja

Principi su opšta naela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada, a nastali su na osnovu:

• pedagoškog iskustva prethodnih generacija
• rezultata pedagoških istraživanja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 13 | Þ a g e
Pedagoški principi nisu veni i neporomenljivi, ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije, i zavise od:

• društvenih zahteva
• psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika.

Principi su zahtevi koji ograniavaju improvizaciju od strane vaspitaa.

Najvažniji pedagoški principi:

• princip naune zasnovanosti - naunosti
• princip svesne aktivnosti
• princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
• princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju
• princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja


Princip naune zasnovanosti

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i
poverenje za nauku i sklonost ka naunom objašnjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i život oko sebe.


Princip svesne aktivnosti uenika

Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja.

Do razvoja linosti se može doi jedino kroz aktivnost same te linosti. Spoljašnji stimulansi i uticaji nee
moi da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja linosti bez aktivnosti same linosti.

• Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt, ne i bitan subjekt vaspitanja.

• Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da menja.

Poštujui ovaj princip, vaspitanik je kreator i uesnik u svom vaspitanju. On utie na izbor sadržaja
vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada.


Princip humanosti i demokratinosti vaspitanja
Humanost i demokratinost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju.

Demokratinost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman, isti položaj i poštovanje linosti).

Demokratinost se odnosi na:
• na odnose izmeu vaspitaa i vaspitanika
• medjusobne odnose vaspitanika

Vaspitanje se sve više pretvara, od postupka vodjenja i poduavanja, u složen sistem medjusobnih
pedagoških komunikacija. Demokratinost je uslov uspešnosti tih komunikacija.

Humanost shvatamo kao ovenost (ljubav oveka prema oveku). Ogleda se u meusobnom poštovanju,
iskrenosti, otvorenosti... Humanošu vaspitaa omoguava se formiranje humane linosti vaspitanika.

Vaspitanje je humana delatnost, jer je posveena oveku i njegovim ciljevima.

Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. Odustajanje od važnih zahteva u
vaspitanju može biti znak podcenjivanja uenikovih mogunosti i štetno po njegov razvoj.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 16 | Þ a g e
Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju

U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. Individualizacija i
socijalizacija nisu u protivrenosti, ve su u dijalektikom jedinstvu i medjuzavisnosti.

Treba se podjednako upravljati i uvažavati line odlike, interese i potrebe linosti, i socijalne odlike, interese i
potrebe okruženja u kojem linost živi.

Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika,
vaspita treba da odredi pedagoške sadržaje, sredstva, oblike i postupke vaspitanja. Vaspita mora dobro da
poznaje svoje vaspitanike.

Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspitae da svoje aktivnosti
prilagode stepenu i tempu razvoja svakog uenika.

Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u, kroz (putem) i za kolektiv.

Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava uenika kao slobodnu i samostalnu linost.


Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja

Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve uesnike vaspitanja (porodicu, školu i druge
vanškolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje poveava snagu i mo vaspitanja.

U svakodnevnom životu mnoge negativne paralelne pojave štetno utiu na vaspitanika i poništavaju
pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata).

U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca, treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu
sposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. Medjutim, vaspitanici to nee uvek, i u svakom uzrastu želeti,
moi i umeti, pa je pomo odraslih, a posebno roditelja i nastavnika neophodna.



Opšte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je nain ostvarenja cilja. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja.

Metode vaspitanja govore kako postupiti, da bi se cilj vaspitanja ostvario.
Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja, didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta.

• Monometodizam - jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim.

• Ametodizam - nema osmišljenog i trajnog naina vaspitnog postupanja.

Metoda ne treba da bude šablon, ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvaralaki ponašaju (u
skladu sa uslovima vaspitne situacije).

Naješe vaspitne metode su:

• ubeivanje i uveravanje
• vežbanje i navikavanje
• podsticanje
• spreavanje



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 17 | Þ a g e
Metoda ubeivanja i uveravanja

Ubeivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgraena ubeenja i uverenja (vrednosti, stavovi i pogledi).

Metoda ubeivanja i uveravanja treba da omogui da vaspitanik svesno, aktivno i kritiki prima nova znanja.

Metoda ubeivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama, pa vaspitanik
esto mora verovati vaspitau. Zbog toga izmeu uenika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko
poverenje.

U savremenom vaspitanju metoda ubeivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od
nastavnika prema ueniku, ve višesmernu komunikaciju u kojima uenici sopstvenom aktivnošu dolaze do
ubeenja, uverenja, stava ili sistema vrednosti. To je naroito bitno za period adolescencije.

Sredstva ubeivanja i uveravanja:

• injenice
• Saveti i direktne pouke vaspitaa
• Pojašnjenja nastavnika (vaspitaa) - ono što uenik uje, sazna i vidi ali dovoljno ne razume;
• Predavanja, javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju
• Primeri – najjae dejstvo ima primer vaspitaa (roditelja i nastavnika)
• Stvaranje ideala – usmeravanja uenika prema uzoru (modelu) – iz nauke, života, istorije, umetnosti,..
• Društveni obiaji, navike i zakoni
• Situaciono uticanje - ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja
• Upozorenje, kritika i samokritika – kao zajednika aktivnost nastavnika i uenika.

Metoda ubeivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje,...


Metoda vežbanja i navikavanja

Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja, ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno.

Ubeenje je osnova postupanja, ali izmeu ubeenja i praktinog postupanja stoji vežbanje i navikavanje.
Metoda vežbanja i navikavanja je nain provere ubeivanja i uveravanja u cilju praktinog osposobljavanja.

Ranije je postojao dualizam škole i života. Škola je definisala šta i kako treba raditi, a vežbanje i praktino
osposobljavanje se odvijalo u porodici, životnoj i radnoj sredini.

Sredstva vežbanja i navikavanja su:

• Rad, praksa i lina aktivnost vaspitanika - osnova i suština vežbanja i navikavanja,
• Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje
• Igra, zabava i razonoda
• Školski režim života i rada uenika
• Organizovanost procesa vaspitanja - «ponavljanja radnje u slinim okolnostima»


Metoda podsticanja

Ova metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj poveanje motivacije kod uenika.
(poštovanje i vera u mogunost svakog uenika: „Hajde, ti to možeš“)

Metodu podsticanja primenjujemo:

• kada uenik pokazuje uspeh, (pojaavamo njegovu motivaciju)
• kada uenik nije uspešan, kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva)
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 18 | Þ a g e
Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbuenje kod uenika koje pojaava kvalitet uenja.
Sredstva podsticanja su:
• Bodrenje i hrabrenje i vera u uenike mogunosti
• Pohvale - vrsta moralne nagrade i naješe sredstvo podsticanja
• Obeanja - samo ako su realna i ako se izvršavaju
• Ocene - kada je re o uspehu, podstie ga
• Priznanja (diplome, povelje, plakete, ...)
• Nagrade (knjige, školski pribor, stipendije, ... novane nagrade - retko).
• Takmienja - podstiu na postignua iznad prosenih
• Blago i pravino postupanje
• Odanost i iskren odnos prema ueniku
• Iskustvo i prijatnost uspeha


Metoda spreavanja

Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno !

To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spreavanja negativnih radnji i oblika ponašanja.

Metoda spreavanja nije represija ili pritisak na linost u razvoju.

Metodom spreavanja onemoguujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja, ubeenja, stavova i
ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponašanja.

Sredstva spreavanja su:
• Znaci neodobravanja i neslaganja sa nainom rada i ponašanjem uenika -naješa i najblaža
• Primedbe, prigovori i opomene
• Kritika - najefikasnija i onemoguava potrebu oveka da bude prihvaen od svoje okoline
• Ocene – kada je re o neuspehu, sredstvo opomene.
• Substitucija - skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom
• Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nareenje - po tonu i nainu formulisanja, oštrija i
imperativnija sredstva spreavanja
• Kazne - ima cilj da uenik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog naina ponašanja.

Zabranjene su telesne kazne, kazne glau, kazne zasnovane na strahu,...kao i kazne koje
omalovažavaju i ponižavaju uenikovu linost !

Metoda spreavanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. Namera vaspitaa, i prilikom
primene ove metode, jeste dobro vaspitanika.


Nastavnik

Nastavniki poziv je izrazito human. Sve svoje line i profesionalne sposobnosti, znanja i umenja, nastavnici
stavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i oveku uopšte.

Znaaj i karakteristika nastavnikog poziva

Za nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. Lini primer je mono sredstvo
vaspitanja, pa se od nastavnika oekuje da svojim osobinama bude primer uenicima i ljudima iz okruženja.

Nastavniki poziv je znaajan, ali i odgovoran. Zahteva strpljenje, istrajnost, umešnost i stvaralaki rad i
obavezuje na stalni razvoj i lino usavršavanje.

Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike, uopšte preneti u praksu.
Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati, ve je znanje znanje dati».
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 19 | Þ a g e
Profesionalne funkcije nastavnika

Savremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja», zbog ega on nije samo predava, ve i vaspita.

Zahvaljujui novim tehnikim i komunikacionim sredstvima, informisanje i poduavanje kao rutinski deo
njegove funkcije, se smanjuje, a poveava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa.

• U tradicionalnoj školi nastavnik je dominirajua linost.
• U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa uenicima i roditeljima uestvuje u vaspitanju.

Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom, jer savremena škola ima sve više
zaposlenih «bez dnevnika u ruci», koji rade sa uenicima, nastavnicima i roditeljima, a ne izvode nastavu.

Osobine nastavnikove linosti

1. da ima opšte obrazovanje i kulturu,
2. da ima struno obrazovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje
3. da ima psihološko i pedagoško obrazovanje
4. da vrši permanentno usavršavanje

Kvaliteti savremenog nastavnika:

1. ljudske kvalitete: prirodnost, ljubaznost, veselost, ...
2. kvalitete discipline: da je disciplinovan, pravedan, postojan, nepristrasan, ...
3. fizike kvalitete: zdravlje,urednost, privlanost, ...
4. nastavnike kvalitete: dobro poznavanje struke, pomaganje uenicima, ...


Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine

Pored izvoenja nastave, najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog starešine.
Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici, popularni kod uenika i sa odreenim
društvenim ugledom meu roditeljima.

Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja:

• Pedagoška funkcija:
prati razvoj svakog uenika
podstie formiranje odeljenjskog kolektiva
vaspitni rad sa uenicima, kroz asove odeljenjskog starešine
brine o redovnosti pohaanja nastave

• Organizaciona funkcija:

Koordinacija drugih sa uenicima:
koordinira aktivnosti nastavnika prema uenicima,
koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema uenicima,...

Saradnja sa roditeljima:
uspostavlja kontakte izmeu škole i roditelja,
prima roditelje i održava roditeljske satanke,
vrši informisanje roditelja
vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja,...

• Administrativna funkcija
vodi evidenciju o uenicima (knjiga evidencije)
vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik)
vodi evidenciju o odeljenskim veima i roditeljskim sastancima (zapisnici)

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 20 | Þ a g e
DIDAKTIKA - NASTAVA


PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE

Didaktika je pedagoška disciplina koja prouava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i uenja.


Shvatanja o didaktici

didaskein = pouavati, držati nastavu

U 17. veku u Nemakoj, didaktika se pojavljuje kao praktina veština uenja.
eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinu uenja, ve i vaspitanje.

Poetkom 19. veka Herbart daje znaaj nastavniku i prenošenju znanja na uenike, a ne uenju.

Poetkom 20. veka (Džon Djui), daje se znaaj aktivnoj ulozi uenika u nastavnom procesu.

Danas, nastava i uenje nisu više suprotstavljeni, ve ine jedinstvenu celinu.

Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta):

1. didaktika kao teorija uenja i nastave, u svim oblicima i na svim nivoima, - opšti aspekt

2. didaktika kao nauka o uenju i nastavi - nauni aspekt
3. didaktika kao teorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova - idejni aspekt
4. didaktika kao teorija uenja i nastave pomou programa i nastavnih mašina - tehniki aspekt


Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i uenja), radi uspešnog
ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.


Didaktika i druge nauke

Didaktika je najtešnje povezana sa filozofijom vaspitanja.

Didaktika je povezana i sa: istorijom, sociologijom, logikom, psihologijom, anatomijom i fiziologijom,
matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim graninim disciplinama.

Istorija pedagogije prouava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja.

Sociologija prouava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto.
Pedagoška sociologija (sociologija vaspitanja) je granina disciplina koja prouava uticaj društva na mlade.

Logika prouava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava.

Razvojna psihologija prouava psihiki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.
Pedagoška psihologija se bavi procesom uenja, a didaktika je nauka o nastavi i uenju.
Psihologija nastavnih predmeta obezbeuje specifine prilaze pojedinim nastavno-naunim disciplinama.
Didaktika je širi predmet od psihologije nastave.

Matematika, elektronika, informatika, široko se primenjuju u didaktikim istraživanjima.

Anatomija, fiziologija, medicina se bavi psiho-fiziološkim razvojom uenika razliitih uzrasta, a koji definišu
potrebe i mogunosti uenika.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 21 | Þ a g e
Nastava kao proces pouavanja i uenja - karakteristike nastave

Nastava poseduje karakteristike koje su zajednike svim predmetima i uzrastima:

• Nastava je socijalna pojava i proces. Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u društvo.

• Nastava je rukovoenje procesom uenja, organizovan rad nastavnika sa uenicima koji omoguava
sistematsko usvajanje znanja.

• Nastava, sa stanovišta aktivnosti nastavnika, je pouavanje, a sa stanovišta uenika, uenje.

Funkcije pouavanja:
posredovanje izmeu uenika i gradiva i
voenje procesa uenja ili pomo u uenju

Posredovanjem u pouavanju, neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti uenika, s obzirom na to
da usvajanje zavisi od samih uenika.

• Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred uenike, treba da budu
malo iznad njihovog postojeeg nivoa znanja, tako da nastava omoguuje razvoj i «vue napred».

• Fleksibilnost savremene nastave:

fleksibilnost nastavnih sadržaja - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika
fleksibilnost metoda i sredstava nastave - prilagoen mogunostima i interesovanjima uenika



NASTAVA KAO PROCES

Dijalektika procesa saznanja i nastave

Proces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa.

Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. Voditi nastavu znai ovladati nastavnim procesom.

Nastavni proces je odreen ciljem, a zatim strukturiran (raslanjen) prema odreenim zadacima.

Savremeni proces nastava-uenje se sastoji od sledeih elemenata:

• stvaranje motiva uenja
• upoznavanje uenika sa novim gradivom proces
• upravljanje procesima osmišljavanja saznanja
• utvrivanje znanja uenika
• formiranje veština i navika
• povezivanje teorije i prakse i
• kontrola i ocena rezultata nastave.

Dva elementa imaju suštinski znaaj: upoznavanje uenika sa novim gradivom i postupak uopštavanja i ine
proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemoguili saznanje, ali bi ga znatno osiromašili.

Protivrenosti nastavnog procesa:

• izmeu nastave kao procesa pouavanja i procesa uenja
• izmeu linog iskustva uenika i naunih saznanja
• izmeu neophodnosti i mogunosti rešavanja saznajnih zadataka (moram, a ne mogu)

Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivrenosti dovodi do procesa usvajanja sve veeg i šireg znanja.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 22 | Þ a g e
Proces saznavanja

Opšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja, preko mišljenja ka praksi.

Posmatranje, kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama, njihovim svojstvima i osobinama.
Osmišljavanjem opaženih ulnih podataka, dolazi do formiranja opštih pojmova. Do potpunog saznavanja
dolazi tek kada se apstraktno mišljenje, pojmovi i opšti sudovi provere u praksi.

Nastavni proces može da podrazumeva:

• induktivno saznavanje - uenik polazi od konkretnog ka opštem
• deduktivno saznavanje - uenik polazi od opšteg ka konkretnom

Proces saznavanja je uglavnom induktivan, od konkretnog ka opštem.


Odnos saznavanja u nauci i u nastavi

Slinosti izmeu naunog i nastavnog procesa:

• Sa stanovišta uenika, uenje je proces «otkrivanja» i «istraživanja».
• Predmet saznanja i istraživanja je stvarnost (prirodna, društvena, privredna,...)
• Najvea slinost je u primenjenim saznajnim procedurama


Razlike izmeu naunog i nastavnog procesa:

• Nauno saznanje je otkrivanje novih saznanja, a uenje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima
• Nastavni proces je vaspitanje, a nauno saznanje ne.
• Razlike su i u obimu znanja koje se stie.


Nastava i vaspitanje mišljenja

U savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja, što zahteva inicijativu i samostalan rad uenika.

Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština, a više se naglašava proces
saznavanja, proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja.

Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje mišljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni.

Dok je tradicionalni prilaz, tražei veliki broj detalja i injenica, nametao pamenje kao osnovnu
intelektualnu aktivnost, dotle savremeni prilaz podvlai opšte, suštinske pojmove i na taj nain zahteva
razumevanje, shvatanje i stvaralaku primenu.

Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja, ali ne suviše.

Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko vei znaaj od
drugih, nije tano. Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. Kod nekih
predmeta je to lakše (matematika), a kod nekih teže (istorija).

Decu treba nauiti da misle !

Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija, a ne prinudni intelektualni rad sveden na
verbalno ponavljanje.

Od nastavnika se ne oekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta, ve i da uenicima omogui
da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblika mišljenja.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc
Nastava i proces uenja

Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i
Od uenika se oekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad

Proces uenja može se sagledati o obliku dijagrama:


Motivisani pojedinac - uenik (1) se suoava sa odreenom
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje,
ispravan, taan odgovor (4) ne prevazie prepreku,

Taan rezultat ne garantuje da je i proces
Insistiranje na procesu traženja odgovora
potencijala, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !


Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):

1. Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe
2. Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
3. Spremnost – mogunosti u odnosu na uzrast
4. Prepreka – postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
5. Odgovor – odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
6. Pojaavanje – pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
7. Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa


Komponente nastavnog procesa

Tradicionalni «Didaktiki trougao» definiše


Savremena pedagogija uoava tri znaajna nedostatka

• didaktiki trougao gubi iz vida cilj i uslove
• didaktiki trougao predstavlja statiki model
• izostavljeni su veoma važni

Procesualna nastava, neophodno sadrži

cilj –> sadržaj

Þrlredlo: Mllos vasll[evlc
Nastavu ine pouavanje i uenje, odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost uenika.
Od uenika se oekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje, otkrivanje, stvarala
Proces uenja može se sagledati o obliku dijagrama:
se suoava sa odreenom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za
postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.
smetnje, uenik daje istraživake odgovore (2) sve dok neki od njih
ne prevazie prepreku, i ne postigne uspeh (5).
rezultat ne garantuje da je i proces traženja odgovora bio ispravan.
Insistiranje na procesu traženja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
Da bi se uenjem ostvario cilj, neophodni su sledei koraci (etape):
unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe
potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti
mogunosti u odnosu na uzrast (razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
odgovor kao nain savladavanja prepreke od strane uenika
pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
objedinjavanje uspešnog odgovora sa ranijim uenjem i primena u novim situacij
definiše tri komponente nastavnog procesa: uenik
tri znaajna nedostatka ovakvog shvatanja:
gubi iz vida cilj i uslove nastave;
predstavlja statiki model, a nastava se karakteriše procesualnošu
veoma važni odnosi meu uenicima
, neophodno sadrži sledee elemente i posmatra se na relaciji:
sadržaj –> metoda –> organizacija
23 | Þ a g e
.
otkrivanje, stvaralaštvo,..)
koja predstavlja smetnju za
sve dok neki od njih,
osti i stvaralakih
, dok uenje samog odgovora, makar on bio i taan, od uenika zahteva samo dobro pamenje !
(razred) i meusobne spremnosti u okviru istog uzrasta
postavljaju se izmeu motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja uenikovih sposobnosti
pomo u traženju pravog odgovora, kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora
uenjem i primena u novim situacijama
uenik - nastavnik - gradivo:
a se karakteriše procesualnošu;
na relaciji:
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 24 | Þ a g e
SADRŽAJ OBRAZOVANJA

Opšte karakteristike

U prošlosti - pismenost i raun.

Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo, zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja i problema i definiše
strukturu obrazovanja.

Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u:

• porastu obima znanja
• pojavi novih znanja
• proširenju primene znanja

Industrijsko društvo diktira upotrebu, umesto sticanja znanja !
Ve u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehniko-tehnoloških znanja. Zato sadržaji savremenog
obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom, umesto sticanja znanja.

Kompjuteri, tehnika i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pamenje detalja.


Jedinstvo opšteg, tehnikog i profesionalnog obrazovanja

Pod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja, umenja i navika.

Najznaajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova društva u istoj meri.

Tehniko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter, a nije neposredna priprema uenika za konkretnu
profesiju, ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).

Tehniko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti,
umenja i navika, uešem uenika proizvodnom radu.

Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole - permanentno obrazovanje tokom celog
života. Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme, formiranja i primene.


Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadržaja


Tradicionalne teorije

• didaktiki formalizam (formalno obrazovanje) - nastavni sadržaj razvija i vežba umne sposobnosti
uenika. Nisu bitna znanja i njihov opseg, ve uticaj znanja na razvijanje i poveavanje umnih
sposobnosti, pa se potencira gramatika, retorika, logika, matematika i klasini jezici (latinski, grki).

• didaktiki materijalizam (materijalno obrazovanje) - nastavni sadržaj daje upotrebna, praktina znanja.
Ovakvo shvatanje, vodi empirizmu i negira potrebu izuavanja teorijskih znanja.

• didaktiki utilitarizam (utilitaristiko obrazovanje) - naglašava formiranje korisnih praktinih veština,
kao priprema za budui profesionalni rad. (utility = korist)

U savremenoj didaktici podjednak znaaj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti, i sticanje teorijskih
znanja i formiranje praktinih veština.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 23 | Þ a g e
Savremene teorije i shvatanja

Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja:

• Teorija egzemplarizama (egzemplarno uenje) - obrazovni sadržaji se grupišu oko odabrane teme,
formirajui «ostrva znanja». To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim. U predmetima sa
posebno izraženim linearnim sadržajem (matematika, fizika, istorija, ...), ne može se primeniti.

• Problemsko-kompleksna teorija - nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema, obuhvaene
razliitim predmetima. Isti problem se razmatra iz više predmeta, nasuprot sistemskom izlaganju.

• Teorija strukturalizma - podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje osnovnih
koncepata, vodeih ideja, kao i organizovanje injenica u odreene oblasti, celine). Neki pedagozi
smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualistikoj nastavi na visokom nivou apstrakcije.

• Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti, radi korišenja u praksi.
Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti. Sadržaji moraju imati i saznajnu
i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti uenika.


Nastavni plan

Iz sistema svih znanja, društvo kroz koncepciju školskog sistema, za nastavu izdvaja osnovno i suštinsko.

Sadržaj obrazovanja se definiše u okviru: nastavnog plana, nastavnih programa i udžbenika.

Nastavni plan je školski dokument i sadrži:

• broj i naziv nastavnih predmeta,
• redosled uenja predmeta prema razredima (godinama),
• nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet.

U nastavnom planu se predviaju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava,
slobodne aktivnosti, ekskurzije, ...

Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna, ali nije statina i nepromenjiva.

Nastavni plan se utvruje na osnovu:

• ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja
• uzrasta uenika i njihovih mogunosti
• savremenih psiholoških i pedagoških saznanja

Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole. Najvei broj asova u nastavnom planu daje se
uenju maternjeg i stranog jezika i matematike, a relativno mali likovnom, muzikom i fizikom vaspitanju (što
se nadoknauje njihovim vanškolskim realizovanjem).


Nastavni program

Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja, didaktike zadatke, sadržaj datog
predmeta (redosled i obim znanja, umenja i navika kojima uenici treba da ovladaju) i naine realizovanja
nastavnih sadržaja – tj. osnovna metodika uputstva.

U izradi nastavnih programa uestvuju i vannastavni strunjaci (pedagozi, psiholozi, metodiari, naunici,...).

Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se rauna: o ciljevima i zadacima obrazovanja, o uzrastu uenika, o
povezanosti teorije sa praksom,... da umesto pamenja uenici upotrebljavaju mentalne procese rešavanja
problema,...
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 26 | Þ a g e

Nastavno gradivo treba da se logiki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo, što definiše tri
osnovna sistema programskih sadržaja:

• linearni raspored - uenik samo jedanput ui neki logiki rasporeen sadržaj gradiva.

• koncentrini raspored - isti sadržaji se obrauju (ponavljaju) više puta, ali svaki put na proširenoj
osnovi, s veim obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom uenika.

• spiralni raspored - oblik izmeu linearnog i koncentrinog rasporeda. Vraamo se na isto gradivo ali
uvek na višem logikom i metodološkom nivou. Procesom sazrevanja uenika demonstriranje se
zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem.



DIDAKTIKI PRINCIPI

Didaktiki principi su opšta naela koja odreuju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i
obrazovanja i zakonitostima procesa nastave.

Pravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa, i ostvarivanje njihove primene na
konkretne sadržaje i pojave u nastavi.

U skladu sa nauno-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva, zadataka i didaktikih
principa koji nisu konano i trajno utvreni.

Osnovni didaktiki principi su:

1. princip naunosti nastave;
2. princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika;
3. princip sistematinosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teorije i prakse;
5. princip oiglednosti;
6. princip svesne aktivnosti uenika u nastavi;
7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika;
8. princip individualizacije.

Pretpostavka za realizaciju didaktikih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika i uenika.

1. Princip naunosti

Princip naunosti se odnosi na sve ostale principe i sva podruja i aspekte nastave.

Ovaj princip, obavezuje vaspitae da se koriste nauno proverena znanja i da kod uenika razvijaju interes i poverenje za nauku i
sklonost ka naunom objašnjavanju sveta.

Princip naunosti ne sme vaspitanika onemoguiti da i na druge naine tumai svet i život oko sebe.

Teškoa u sprovoenju principa naunosti je to što ubrzan nauno-tehniki razvoj tzv. «eksplozija znanja»
prevazilazi mogunosti nastave, pa poseban znaaj dobija izbor suštinskih naunih znanja i nastavnih
sadržaja.

2. Princip prilagoenosti nastave uzrastu uenika

Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizikim sposobnostima, uzrastu i interesovanju uenika.

Prilagoenje znai da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teškoa koje se nalaze u «zoni najbližeg
razvoja» mogunosti pojedinca, vodei rauna da uenici mogu da prevaziu te teškoe.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 27 | Þ a g e
Pravila prilagoenosti nastave su:

• Pravilo od lakšeg ka težem zadatku.

• Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadržaju.

• Pravilo od prostog ka složenom nastavnom procesu uenja, usvajanja znanja. Znai da treba ii od
onog što se lako ui pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže ui.

• Pravilo od bliže ka daljoj spoznaji, odnosi se na širenje saznajnog vidokruga uenika od bliskih,
prirodnijih pojava, ka apstraktnom. Primena ovog pravila je znaajna kod uenika najmlaih razreda.


3. Princip sistematinosti i postepenosti u nastavi

Sistematinost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logikim redosledom, što se
postiže loginim rašlanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog.


4. Princip povezanosti teorije i prakse


Teorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. Rešavanje razliitih problema
podrazumeva praktinu primenu teorijskih znanja, što je i krajnji cilj nastavnog procesa.

Praksa je i izvor saznanja, i kriterijum istine za svaku teoriju.

U nastavi se mora uspostaviti sklad izmeu teorije i prakse, i razvijati svest o njihovoj povezanosti.
Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto.

Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski, redovno i organizovano (radionice, laboratorije,..)

Praksa može prethoditi teorijskom prouavanju neke nastavne teme, pratiti ili naknadno potvrivati teoretska
saznanja.


5. Princip oiglednosti

Smisao oiglednosti je da uenicima omogui dodir sa stvarnošu.

Oiglednost se postiže na osnovu:
• ulnih saznanja
• ulnog iskustva

Oiglednost se može oslanjati na tekue ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje uenici imaju od ranije.

Dva naina primene oiglednosti:

• Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta, pojava i procesa - prirodna oiglednost
• Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti, transformacije, demonstracije

Oiglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg, a time i razvoju apstraktnog mišljenja.

Nedostatak preterane primene oiglednosti, naroito na mlaem uzrastu, je zadržavanje mišljenja uenika na
perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 28 | Þ a g e
6. Princip svesne aktivnosti uenika u nastavi

Ovaj princip je osnova uenja, a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge uenika u nastavnom
procesu kao subjekta, a ne pasivnog objekta.

Aktivan odnos se ogleda u:
• razumevanju sadržaja koji se ui
• sposobnosti primene znanja u praksi
• stvaralakom karakteru uenikovog rada
• uešu uenika u kontroli postignutih rezultata

Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti uenika:

• Tradicionalni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici pasivni.
Nastavnik je centralna linost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. U takvim okolnostima nema
svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane uenika.

• Progresivistiki pristup aktivnosti uenika - Nastavnik aktivan i glavni, uenici aktivni.
Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ogranii, da bi se omoguila inicijativa uenicima.

• Savremeni pristup aktivnosti uenika - Nastavnik i uenici aktivni i ravnopravni.
Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pouava, a uenik ii. Obe aktivnosti imaju svoje
posebnosti koje se meusobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).

Aktivan odnos uenika spreava: formalizam, mehaniko pamenje bez razumevanja, nemogunost primene nauenog u praksi,...


7. Princip trajnosti usvajanja znanja, veština i navika

Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja, tako da ona postanu stalna duhovna svojina uenika,
primenjiva u praksi.

Trajnost se postiže logikim pamenjem, što podrazumeva razumevanje – (utvrivanje logikih veza meu
elementima gradiva).

Manje se insistira na velikim koloinama znanja, a više na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti
kao instrumenta za dalje sticanje znanja.

Najtrajnije se pamti suština - osnovno, bitno i glavno gradivo.

Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u poetku nego u kasnijem
periodu (zakon zaboravljanja).


8. Princip individualizacije nastavnog rada

Princip individualizacije podrazumeva prilagoavanje didaktike aktivnosti nastavnika individualnim
osobinama svakog uenika.

Uenici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogunostima, brzini i stilu uenja, motivaciji,
interesovanjima, dostignuima.

U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim uenicima, orijentišui se na zamišljenog
«srednjeg» uenika. Najvee štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» uenici.

Cilj individualizacije je nauiti uenike uenju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvui
maximum iz svakog uenika.

Individualizovana nastava ne znai individualan rad.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 29 | Þ a g e
NASTAVNE METODE

Pojam i aspekti nastavnih metoda

Metoda znai nain – smišljen i planski (sistemski) postupak u radu

Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski nain upravljanja radom uenika u procesu nastave, koja
odreuje aktivnosti uenika i nastavnika u procesu nastave.

Nastavne metode su naini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.

Pre pojave škole - oponašanje i podržavanje.
Pojavom škole - verbalne metode. Re, izgovorena, pisana i štampana, postala je glavni nosilac informacija.

Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podstiu razvoj saznajnih sposobnosti uenika,
mišljenja, interesovanja, motiva za uenje,...

Nastavne metode su sline nauno-istraživakim metodama (proces saznavanja), ali nisu iste.

Klasifikacija nastavnih metoda:

• metode zasnovane na posmatranju (pokazne metode)

• metode zasnovane na reima (verbalne metode)
- monološke, dijaloške i rad sa knjigom

• metode zasnovane na praktinim aktivnostima (praktine metode)
-laboratorijske vežbe i praktina nastava


Metode zasnovane na posmatranju – pokazne metode

Posmatranje (didaktika aktivnost uenika) je plansko, usmereno i kontinuirano ulno opažanje predmeta, pojava
i procesa koje inicira razliite misaone procese, pa je povezano i sa mišljenjem.

U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja:

• Kvalitativno posmatranje - upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr.mikroskopom)

• Kvantitativna posmatranja - merenje korišenjem razliitih pribora i instrumenata (npr. termometrom).
Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednošu i jedinicom mere (radi poreenja).

Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta, naina i cilja posmatranja.

Pokazivanje (didaktika aktivnost nastavnika)

Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanju njegovih svojstava.

Pokazivanje realnih predmeta, pojava i procesa se može zameniti odgovarajuim nastavnim sredstvima:

• dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike, crteži, grafikoni, ...)
• trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli, makete,...)

Sve veu primenu imaju film, televizija i raunar, kao dinamina, vizuelna i audio-vizuelna sredstva.

Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese, jednostavan i zanimljiv nain,
ulna saznanja omoguavaju druga saznanja,...

Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima.
ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 30 | Þ a g e
Metode zasnovane na reima – verbalne metode
Govor je najpristupaniji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi.

Rei omoguuju saznavanje, bez dovoenja uenika u neposredan dodir sa stvarnošu.

Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem, praktinim vežbanjem,...

Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma.

Verbalne metode se dele na:

• monološke metode (opisivanje, prianje, predavanje)
• dijaloške metode (razgovor)
• rad sa knjigom (metoda itanja ili tekst metoda)


Monološke metode (monolog)

Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo uenicima (monolog).

Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj uenika.

Uenici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju i samodelatnost.

Didaktike prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistematino, pregledno, logiki povezano, za
relativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika !

Vrste monoloških metoda:

• opisivanje
• prianje (pripovedanje) i
• predavanje


Opisivanje

Opisivanje je najjednostavniji nain usmenog upoznavanja uenika sa svojstvima i osobinama predmeta
opisivanja. esto je povezano sa pokazivanjem.

Opisivanje u nastavi može biti:

• slikovito – opisivanje delova na prostornom principu
• analitiko – opis svojstva na logikom principu


Prianje (pripovedanje)

Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema prianjem oblikuje kao tok dogaaja - pripovedanje.

Prianje na neki nain zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno se primenjuje u
mlaim razredima osnovne škole.

Prianje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem, objašnjavanjem,
diskusijom, itanjem, postavljanjem pitanja,...ime se inicira aktivnost i mišljenje kod uenika.

Uenici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju, zbog ega prianje mora biti jasno i sažeto („kratko i jasno“).


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 31 | Þ a g e
Predavanje

Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tumaenje, sa elementima opisivanja i prianja.

Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera, pa više odgovara starijim uenicima.

Karaktreriše ga sistematinost i vrsta logika struktura gradiva, duže vremensko izlaganje, intenzivno
angažovanje pažnje i pamenje, veliku intelektualnu aktivnost i psihiki napor slušalaca.

Uspešno predavanje mora da ispuni sledee uslove:

• sadržaj predavanja prilagoen saznajnim mogunostima uenika;
• predavanje sadrži suštinske delove problema;
• predvideti povremene pauze da se olakša zapamivanje
• tokom izlaganja beležiti glavne ideje na tabli.
• predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima


Dijaloška metoda (razgovor)

Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajednikog rada nastavnika i uenika. Zasniva se na pitanjima i
odgovorima u razgovoru nastavnika sa uenicima. Nastavnik pokree i vodi, upravlja razgovorom, a uenici
prihvataju i ukljuuju se u njegov tok.

Dijaloška metoda razlikuje se od obinog razgovora svojom usmerenošu ka ostvarivanju nastavnog cilja.

Razgovorom nastavnik podstie misaone aktivnosti uenika i na osnovu njihovih odgovora, proverava
celishodnost svojih postavljenih pitanja.

Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja - uenici se aktivno ukljuuju u razgovor tako
što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju.

Vrste dijaloških metoda:

• Heuristuki razgovor
• Katihetiki razgovor
• Popularno predavanje
• Diskusija


Heuristuki razgovor (genetski razgovor)

Heuristikim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava uenike da sami traže rešenja postavljenog
problema na osnovu prethodnih znanja.

Heuristiki razgovor osposobljava uenike za samostalano uenje i podstie ih na veu aktivnost.


Katihetiki razgovor

katihetika - izlaganje veronauke pomou pitanja i odgovora

Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nauenog kao odgovor na postavljeno pitanje i pretežno je
usmeren na treniranje pamenja.

Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija, istorija, jezici, ...).


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 32 | Þ a g e
Popularno predavanje

Popularno predavanje - nastavnik postavlja uenicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako,
korak po korak, od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve veim, širim i potpunijim odgovorima .

Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore, a ne oni koji traže
odgovore - uenici.

Ova metoda ima primenu u mlaim razredima, naješe kao uvodno pripremanje uenika za rad, gde
nastavnik saznaje šta uenici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi.


Diskusija

Diskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odreenoj temi ili problemu.

Potrebno je da uenici ve raspolažu znaajnim znanjima iz podruja koje se obrauje, pa se primenjuje u
najstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi.

Za uspešno voenje diskusije neophodna je fleksibilnost, demokratinost, tolerantnost, kultura verbalnog
komuniciranja, spretnost u voenju diskusije,... i uenika, a posebno nastavnika.

Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju, tako da se ona ne pretvori u «askanje».

Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju:

• proveravanje znanja («šta», «kako», «gde», «kada», ...),
• objašnjavanje informacija («daj mi neki primer», «pokušaj da preformulišeš», ...) i
• podsticanje uenika («sumnjam da se to moglo dogoditi», «šta bi da si u tom položaju?», ...).




Zahtevi za korišenje dijaloške metode

Zahtevi za nastavnika za uspešno voenje razgovora se dele u dve grupe:

• zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika (Kakva pitanja postavljati ?)
• zahtevi koji se odnose na odgovore uenika (Kakve odgovore tražiti ?)

Pitanja nastavnika treba da budu:

• jasna, odreena i precizna - razumljiva uenicima,
• odmerena (ni suviše široka, ni suviše uska),
• problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti uenika,
• ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna,
• postaviti manji broj pitanja
• ako uenik nema odgovor, spretno postaviti dopunska pitanja - potpitanja

Zahtevi koji se odnose na odgovore uenika:

• od uenika tražiti jasne, tane i argumentovane odgovore,
• ne dozvoliti odgovaranje u horu
• na teška pitanja, zahtevati odgovore od najboljih uenika



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 33 | Þ a g e
Rad sa knjigom (metoda itanja, tekst-metoda)

Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane rei (iz udžbenika) i omoguava samostalni rad
(samoobrazovanje).

Da bi se uenici uspešno koristili knjigom, moraju da vladaju veštinom tenog itanja i beleženja proitanog,
zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih uenika.

Udžbenici su sistematizovano pisani za prosene uenike, nekima mogu biti teški, a nekima laki.

Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima, kao dopuna drugim metodama.




Metode zasnovane na praktinom aktivnostima uenika – praktine metode

Metode zasnovane na praktinim aktivnostima uenika menjaju položaj uenika u procesu nastave,
naglašavajui aktivnost i samostalnost uenika. Zasnivaju se na samostalnom radu, vežbanju,
eksperimentima, ogledima, rukovanju razliitim priborom i instrumentima,...(uspostavljaju sklad izmeu
teorije i prakse)

Praktine metode su dinaminije i bliže životu, pa ine nastavu zanimljivijom, raznovrsnijom i privlanijom, pa
se primenjuju kao dopuna drugim metodama.

Vrste praktinih metoda:

• Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda)
• Praktina nastava (metoda praktinih aktivnosti)


Laboratorijska metoda (laboratorijske vežbe)

Ovom metodom se uenici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente.

Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment:

• obezbeenje potrebne opreme, ureaja, aparata i materijala
• davanje neophodnih uputstava i napomena uenicima
• provera ispravnosti eksperimenta (izvoenjem pre asa)

Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije, fizike, hemije,..., pre svega u starijim razredima.

U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da uenici vode beleške, registruju rezultate, prave skice, tabele,
grafikone,... koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. praktikumi)


Metoda praktinih aktivnosti (praktina nastava)

Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu praktinih aktivnosti.

Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje, posle teorijskog izuavanja odreenih nastavnih celina.

Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim, kulturnim i društvenim) ustanovama.



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 34 | Þ a g e
Izbor nastavnih metoda

Kriterijumi za izbor nastavnih metoda:

• opšti cilj obrazovanja - kakvog uenika želimo da formiramo
• karakter nastavnog predmeta
• didaktiki cilj asa – pri zapamivanju novog gradiva, (pokazivanja, izlaganja, opisivanja, ...)
pri produbljivanju, razradi gradiva (diskusija, rad sa knjigom, ...)
• uzrast uenika – kod mlaih uenika: metode pokazivanja, prianja, praktinih radova, ...,
kod starijih uenika: diskusija, laboratorijski rad, rad sa knjigom,...
• veliina odeljenja - u manjim odeljenjima: diskusija, individualni i individualizovani rad,...
u veim odeljenjima (preko 25 uenika) efikasnije držanje lekcija (predavanje)
• afinitet nastavnika - neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama, drugi u razgovoru i diskusiji,
trei u korišenju praktinih metoda, ...


Programirana nastava i uenje

Suština programirane nastave: Skiner

«Svaki korak u uenju treba da bude što manji. Na taj se nain broj ponavljanja prethodnog znanja može
poveati do maksimuma, dok e se mogui izvor grešaka svesti na minimum».

Presudna je «struktura», odnosno razlaganje, podela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja.

Suština (toka i strukture) programa je da:

1. uenik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva
2. od uenika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovarajui problem)
3. neposredno posle toga uenik prima informaciju o tanosti odgovora

Svaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logiki nadovezuje, a svi skupa
funkcionalno uobliavaju nastavnu i logiku celinu.

Programirani udžbenik se, od obinog razlikuje po tehnikim rešenjima. Obino ima dva tipa stranica:

• informacione sa prostorom za davanje odgovora i
• stranice sa tanim odgovorima.

Danas se programirana nastava izvodi i pomou raunara.


Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave

Prednosti:

• individualizacija i odreivanje sopstvenog tempa uenja.
• aktivan i samostalan rad uenika, pruža pouzdanje i poveava motivaciju

Slabosti (nedovoljnost):

• podsticanje verbalnog naina uenja,
• nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve uenike.
• voeno uenje - ograniava uenika.
• nema interakcijskih odnosa nastavnika i uenika.

Programirana nastava nije ispunila oekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave.

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 33 | Þ a g e
Komunikacije u nastavnim metodama

Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izmeu nastavnika i uenika.

U nastavi postoje etiri komunikacione strukture:


1. jednosmerna vertikalna komunikacija, od nastavnika ka
uenicima (omoguava veliki broj uenika)

2. dvosmerna vertikalna komunikacija, izmeu nastavnika
i pojedinih uenika;

3. dvosmerna verikalna komunikacija,izmeu nastavnika i
uenika i horizontalna, izmeu pojedinih parova uenika;

4. opšta dvosmerna komunikacija, svak sa svakim. (male
nastavne grupe: od 10 do 12 uenika)



Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u uionici. Preporuuje se raspored u obliku potkovice.


Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema uenicima:

• autoritativni - nastavnik je središte svih aktivnosti, uenici pasivni.

• demokratski - nastavnik aktivan i dovodi uenike na nivo aktivnog rada i saradnje, nastavnik sebe
smatra samo jednim od lanova kolektiva.

• ravnodušni - nastavnik je pasivan i nezainteresovan za uenike (više je posmatra nego što je
aktivni inilac).





ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE


Razredno-asovni sistem

Razredni sistem - uenici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja)

asovni - sadržaj svakog predmeta podeljen na teme, koje se realizuju u nizu podjednako rasporeenih i
ogranienih vremenskih perioda - asova.

U razredno-asovnoj organizaciji nastave, nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenju znanja.

Pedagoško-didaktike prednosti: sistematinost, organizaciona jasnost,...

Pedagoško-didaktiki nedostaci: jednak prilaz svim uenicima i orijentacija ka «srednjem» ueniku,
zapostavlja individualnost i kreativnost,...



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 36 | Þ a g e
Nastavni as

Nastavni as je glavni element razredno-asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave.

as je celovit, logiki zaokružen, vremenski ogranien deo nastavnog procesa, sa stalnim sastavom uenika,
tokom kojeg se, zajednikim radom nastavnika i uenika, ispunjavaju odreeni didaktiki zadaci.


Tipovi nastavnih asova

Tip asa je odreen didaktikom funkcijom. Nema «istih» tipova, sa jednom didaktikom funkcijom.

Didaktiki tipovi asa:

1. asovi za uvoenje u novu oblast – uvod
2. asovi za prenošenje novih znanja – obrada
3. asovi za uvršivanje znanja – utvrivanje i sistematizacija
4. asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti – vežbe
5. asovi za kontrolu znanja i umenja – provera


Struktura nastavnog asa

Pod strukturom asa podrazumeva se opis i meusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.

Strukturu asa ine (strukturni) elementi:

• cilj asa - suština
• sadržaj asa - zavisi od cilja, težine i složenosti gradiva
• nastavna metoda - koja e biti primenjena;
• uzrast uenika - podrazumeva njihove radne sposobnosti;
• radni zadaci - posebno pismeni i domai zadaci


Priprema nastavnika za as

• Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata:

prethodno upoznavanje uenika i razreda
upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline
upoznavanje sredstava za rad (udžbenika, opreme,...)

• Priprema za pojedinane nastavne asove:

analiza cilja
priprema sadržaja
didaktiko-metodike pripreme
pripreme vaspitnih mera i postupaka
priprema vremenske strukture asa



ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 37 | Þ a g e
Oragizacija nastavnog rada na asu – organizacioni oblici asa

Osnovni organizacioni oblici asa:

1. Frontalni rad (razredna nastava) je zajedniki rad svih uenika pod neposrednim rukovodstvom
nastavnika. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Slabost je
protivrenost izmeu frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja.

2. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki uenik radi na odreenom zadatku sam, bez
razmene informacija sa svojim drugovima. Ovaj nain u najveoj meri uvažava mogunosti i tempo
rada svakog pojedinca. Slabost je neekonominost.

3. Grupni rad je rad i uenje u grupi (3 -6 uenika). Razred se deli na grupe radi zajednikog rešavanja
postavljenih zadataka, pri emu se od svakog pojedinca traži odreen nivo samostalnosti. Osnovni
metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji uenici pomažu svoje slabije drugove.

Grupe mogu biti:
• Monolitne radne grupe - sve grupe obrauju istu temu
• Diferencirane grupe - obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu, putem izveštaja i
zajednikih diskusija
• Partnerski rad - zajedniki rad dva uenika, rad u parovima.
• Timska nastava - više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema


Drugi oblici organizacije nastavnog rada

Dopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i obogauju nastavni proces:
• domai rad
• ekskurzije

Domai rad uenika

Domai rad je povezan sa radom na asu, tako da nastavni as i domai rad ine didaktiko jedinstvo.

Cilj domaih zadataka: ponavljanje, utvrivanje, usvajanje nastavnih sadržaja, proširivanje i produbljivanje
znanja, priprema za usvajanje novog gradiva, uvežbavanje i formiranje umenja i navika.

Didaktike funkcije domaih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika

Domai zadaci mogu biti: usmeni (uenje iz udžbenika, ...), pismeni (pismeni radovi, ...) ili praktini
(posmatranja, eksperimenti, merenja, ...).

Pri davanju domaih zadataka treba voditi rauna o raznovrsnosti, nainu izrade, sadržaju i obimu zadataka,
a nakon izrade domaih zadataka obavezno vršiti proveravanje.


Ekskurzije

Ekskurzija omoguava posmatranje i prouavanje predmeta, pojava i procesa u prirodnim uslovima.

Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom, predavanjem, razgovorom, ...

Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurzije mogu biti: uvodne, tekue i zakljune.

Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i uenika, kao i zakljuni rad
posle obavljene ekskurzije.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 38 | Þ a g e
Ponavljanje i vežbanje u nastavi

Ponavljanje

Ponavljanje - uenje s ciljem utvrivanaja, produbljavanja i sistematizovanja obraenog nastavnog gradiva.

Vrste ponavljanja:
• na poetku školske godine (ponavljanje, obnavljanje, ranije uenog gradiva);
• tekue ponavljanje (na poetku asa, na kraju asa, izvan asova);
• ponavljanje posle veih nastavnih celina i
• završno ponavljanje (na kraju polugodišta, a naroito na kraju školske godine).


Vežbanje

Vežbanje - sticanje veština, navika i praktinih umenja.

Vežbanja mogu biti:

• usmena (konverzacija na stranom jeziku)
• pismena (vežbanje matematike, fizike,...)
• grafika (izrada crteža, šema, tabela, grafikih radova...),
• laboratorijska (neophodna naroito u prirodnim naukama)
• tehnika (pravljenje modela, predmeta, sprave, ...), ...

Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena.





PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA


Suština i znaaj procenjivanja

Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) - sredstvo kojim se utvruje i prikazuje uspeh uenika, sagledavaju
njihove mogunosti i vrednosti, ali takoe i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i uenju.

Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije uenja.

Procenjivanje treba da prati proces uenja, a rezultati procene da odreuju dalji tok uenja: proveravaju
njegovu opravdanost i pravilnost, zahtevajui njegovo produženje ili dopune i ispravke.

Procenjivanje je proces koji se sastoji od:

• poreenje sadašnjeg i prošlog stanja;
• poreenje sadašnjeg stanja sa predvienim planom (željeni efekat)
• ukazivanje na naine usavršavanja procesa (optimizacija), radi ostvarenja željenog efekta

Karakteristike dobre procene su:

- da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli;
- procenjivanje treba da je u toku, a ne posle obavljenog uenja;
- nije dovoljna konstatacija postignutog, ve i ono što bi uenik mogao postii – cilj je motivacija;
- procenu ne vršiti na osnovu uenikovog ponavljanja materije koja se ui, ve na otkrivanju
koliko je uenik shvatio, koliko je i kako razumeo, ...
- Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja, a ne pamenja

ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 39 | Þ a g e

Vrste proveravanja

Prethodno proveravanje - na poetku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. Cilj mu je da utvrdi
postojee znanje kojim uenici raspolažu, a koje je uslov za sledei korak u nastavnom radu.

Tekue proveravanje - redovno i svakodnevno, na asu. Omoguuje nastavniku uvid o aktivnosti i
uspešnosti uenika, ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnost

Tematsko proveravanje, kao oblik tekueg proveravanja, primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema, sa
zadatkom provere razumevanja obraene teme.

Završno proveravanje - krajem klasifikacionih perioda, ili krajem školske godine sa zadatkom da se proveri
nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave.

Ispiti, kao oblik završnog proveravanja, svakog uenika i škole u celini. Dele se na: prijemne, kvalifikacione,
diferencijalne, godišnje i završne,..., a mogu biti: usmeni, pismeni, praktini ili kombinovani.


Metode proveravanja i ocenjivanja
su naini pomou kojih se utvruje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti:

Usmeno proveravanje se primenjuje individualno, putem razgovora sa jednim uenikom. Zahteva veliku
spretnost i dosta vremena, i izaziva pasivnost ostalih uenika - neekonomino.

Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih, domaih, kontrolnih i drugih pismenih zadataka.
Pismeno proveravanje je ekonomino. Omoguava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna
analiza pismenih radova. Ovoj metodi nedostaje neposredni, živi kontakt nastavnika sa uenicima.

Praktino proveravanje je proveravanje znanja, umenja i navika u praksi (veština), posredstvom praktinih
radova u laboratorijama, školskim radionicama, poligonima, ...

Testovi su instrumenti specijalonog tipa, identini za sve uenike i u istovetnim uslovima i pružaju
obaveštenje o školskom uspehu. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani.

Testovi mogu biti:
• formalni (standardizovani - propisani)
• neformalni (nestandardizovani)

Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. Prednost neformalnih testova je što su
usmereni ka specifinom toku u procesu uenja grupe uenika.Testovi omoguuju veliku uštedu vremena.


ÞLuACCCl!A - 1rnavac, uordevlc Þrlredlo: Mllos vasll[evlc 40 | Þ a g e
Ocene i ocenjivanje

Ocena je odraz dostignua uenika i predstavljaju odnos izmeu onoga što se želi i onoga što je uenik
postigao.

Postoje dve vrste ocenjivanja:

• numeriko – kvantitativno ocenjivanje pomou brojki (skala od 5 do 1)
• opisno - analitiko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci
savladani: A - u potpunosti, B - u zadovoljavajuem stepenu i C - nepotpuno savladani).

Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignua uenika i individualizovan pristup. Njime
se osim nivoa uspeha prikazuje i nain i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha,..

Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje, obino daju stereotipne opisne ocene.


Slabosti ocenjivanja

Ocenjivanje je složen i težak posao, a rezultati su esto subjektivni i relativni.

Postoje tri osnovna izvora teškoa koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim:

• izvor teškoa koje dolaze od nastavnika,
• teškoe u izboru predmeta ispitivanja,
• izvor teškoa koje dolaze od samih uenika.

Teškoe u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika:
• nastavnici se razlikuju u svojim procenama - subjektivnost
• oni stvaraju linu sliku «dobrog» odnosno «slabog» uenika,
• orijentišu se prema nivou uspeha odreenog odeljenja,
• line simpatije ili antipatije nastavnika prema uenicima,
• uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat), ...


Usavršavanje metoda i postupaka ocenjivanja

Numerike kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim, verbalnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%, 24%, 38%, 24%, 7%) predstavlja uporeivanje steenog znanja sa
opštim individualnim sposobnostima uenika, što nije dobro.

Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši:

• Voenjem dnevnika napredovanja uenika
• Pored uspeha, ocenjivati i zalaganje, odnos prema radu, odgovornost,...
• „Otvoreni list“ - pristupaan uenicima, roditeljima, razredu, školi,...
• Samoocenjivanje, doprinosi uklanjanju uenikog „minimalizma“
• Rang lista u odeljenju
• Usaglašeni kriterijumi meu nastavnicima, kroz strune aktive, odeljenska vea,...
• Prevazii traumu negativne ocene, uvek dati šansu za popravak

OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE Pedagogija se bavi vaspitanjem i obrazovanjem. Opšta pedagogija stavlja akcenat na opšte vaspitanje. Didaktika stavlja akcenat na nastavu i obrazovanje. (vaspitanje, pedagogija, škola, metodika) (nastava, didakti ki principi, metode,oblici, ocene)

VASPITANJE Vaspitanje je svesna, namerna, sistemati na i organizovana aktivnost formiranja (razvoja) li nosti. Vaspitanje je svesno vo en proces sa odre enim ciljem, koji se ostvaruje putem odre enih sadržaja, a povezuje pojedince, generacije i društva. Obrazovanje je jezgro celokupnog procesa vaspitanja ! Zna aj vaspitanja Vaspitanje je važno i potrebno zbog: • • • • • sve ve e koli ine znanja uspešne komunikacije me u ljudima razvoja individualnih karakteristika afirmacije li nosti obezbe ivanje materijalnog i društvenog statusa

Vaspitanje je permanentan i kontinualan doživotni proces ! Vaspitanje kao pedagoški proces (razvoja li nosti) Nivoi razvoja li nosti: • • • Usvajanje znanja Razvijanje psiho-fizi kih sposobnosti Formiranje pogleda na svet

Vrste razvoja li nosti: • • • Kognitivni razvoj (saznajni) – obrazovanje Psihomotorni razvoj (psiho-fizi ki) Afektivni razvoj (emocionalni)

Etape realizacije vaspitanja: • • • Racionalna etapa (saznato – znanje) Emocionalna etapa (prihva eno – stavovi) Voljna etapa (primenjeno – postupci)

Hronološke etape vaspitanja: • • Uvo enje mladih u svet odraslih Pedagoški oblikovana komunikacija ljudi

!

"

Mogu nosti i granice vaspitanja inioci razvoja li nosti: • • Biološki (unutrašnji) – nasledni: Socijalni (spoljašnji) - vaspitanje nasle e vaspitanje, sredina i aktivnost vaspitanika

Pedagoški pesimisti: precenjuju nasle e, a potcenjuju vaspitanje Pedagoški optimisti: precenjuju vaspitanje, a potcenjuju nasle e Nasle e se ispoljava u vidu gotovih karakteristika li nosti – genotip Svaki genotip se vaspitanjem razvija u razne fenotipe (celokupnost osobina neke li nosti). Teorije razvoja li nosti: • • • • • Nativisti ka shvatanja: precenjuje nasle e - biološki determanizam: „plava krv“, „arijevska rasa“,.. Teorija geografskog determinizma: „hladni i prora unati severnjaci“, „topli i temperamentni južnjaci“ Teorija pedagoškog naturalizma: svode razvoj na sazrevanje Empiristi ke teorije: precenjuju uticaj sredine i ulnih saznanja Teorija konvergencije: podjednak uticaj nasle a i sredine (pokušaj pomirenja nativista i empirista)

Savremena pedagogija smatra da mogu nosti i granice vaspitanja zavise od: • • • • Nasle a Društvene sredine, tj. uslova Pravovremenosti i pravilnosti vaspitanja Motivisanosti i aktivnosti vaspitanika

Vaspitanjem se uti e na društvenu sredinu i obrnuto. Institucionalno (društveno) vaspitanje se vezuje za detinjstvo, kao najduže i najvažnije u pore enju sa adolescencijom (mladost), zrelo doba i starost.

Vaspitanje kao stalna društvena funkcija • Vaspitanje i društvo

Vaspitanje omogu ava razvoj društva, i obrnuto. Vaspitanjem se ostvaruju: • • – prenos ljudskih tekovina iz generacije na generaciju (neprekidni civilizacijski lanac) Horizontalni društveni odnosi – odnosi ljudi koji žive u istom vremenu (istom društvenom trenutku) Vertikalni društveni odnosi

Treba uzbe i upotrebu vaspitanja kao sredstva manipulacije u ideološke, politi ke i ekonomske svrhe od strane vladaju ih struktura.

Vaspitanje i kultura

Vaspitanje omogu uje prenošenje i boga enje kulture, a kultura unapre uje proces vaspitanja. • Vaspitanje i rad

Podelom rada, vrši se podela vaspitanja na: • • Intelektualno vaspitanje Radno-proizvodno vaspitanje

#!

"

Koncepcije vaspitanja Koncepcija podrazumeva pravac i na in vaspitanja. Nema univerzalno prihva enih koncepcija, a ima ih na stotine, evo nekih: • Poljak Bogdan Suhodolski: razmatra šta vaspitanik treba da bude (univerzalnost, trajnost, okrenuta ka budu nosti, ka idealnom,...) Pedagogija egzistencije – razmatra šta vaspitanik jeste (razli itost, individualnost, promenljivost, okrenuta ka sadašnjosti,...) • ehoslovak František Singule: 11 koncepcija (sa podkonceptima): Koncepcije zavise od izvora vaspitnih ciljeva: dete, društvo, nasle e, bog, pojedinac,... • Savremena pedagogija podrazumeva promenljivost i kreativnost kao osnovu pravog vaspitanja. Pedagogija esencije –

Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja je društveno istorijski uslovljen - svako društvo kroz vaspitanje saopštava svoje interese. Cilj vaspitanja je idealno zamišljena li nost koja se nastoji razviti kod svakog lana društva. U našem društvu, opšti cilj (normativnog) vaspitanja je svestrano razvijena li nost. Dva nau no definisana cilja: • • Cilj kao stati na idealna slika (model) Cilj kao osobina (svojstvo) procesa kojim se dolazi do njega - > normativna pedagogija (šta posti i) - > procesualna (šta i kako posti i)

Pedagogija se bavi procesom formiranja li nosti ! Cilj vaspitanja je svestrano razvijanje li nosti, tj. cilj (procesualnog) vaspitanja je svestrano vaspitanje ! Društveno-istorijska uslovljenost ideala svestrano razvijene li nosti Nau no tehnološki razvoj stvara uslove za svestrani razvoj li nosti. Svestranost, individualnost i specijalnost Svestranost i specijalnost nisu protivre ni. Visoka specijalnost se može ostvariti samo na temeljima svestranosti! Svestranost ne „guši“ individualnost i nije mu suprotstavljena, ve se uzajamno prožimaju, dopunjuju i me usobno uslovljavaju. Školski sistem integriše opšte i stru no obrazovanje.

$!

"

Determinante cilja i zadataka vaspitanja Ciljevi vaspitanja se menjaju u skladu sa društvenim potrebama i potrebama ljudi. navika i umenja razvijanje umnih i logi kih sposobnosti razvijanje stvaralaštva razvijanje radne kulture i navika osposobljavanje za dalje obrazovanje 2. Determinante (odrednice) cilja i zadataka vaspitanja od kojih zavisi su: • • • • • • • Stepen razvoja pojedinca Stepen razvoja društva Društveno ure enje Sistem vrednosti Tradicija Razvijenost pedagogije i školstva Želje. 3. Konkretizacija ciljeva i zadataka vaspitanja prema podru jima razvoja i stranama vaspitanja Pravci podele svestranog vaspitanja prema stranama: 1. potrebe i interesi vaspitanika Konkretizacija cilja vaspitanja – stvaranje sistema zadataka vaspitanja Cilj vaspitanja definiše ŠTA ŽELIMO. Cilj i zadaci se definišu na razli itim vaspitnim nivoima. Zadaci društveno – moralnog vaspitanja: • • • • izgradnja moralne razvijanje moralnih usvajanje moralnog razvijanje moralne svesti ose anja ponašanja savesti na osnovu moralnih normi Moral se ispoljava kroz odnos prema zajednici. . Zadaci umnog i radnog vaspitanja: • • • • • • usvajanje znanja formiranje veština. umno i radno društveno – moralno estetsko fizi ko – zdravstveno vaspitanje vaspitanje vaspitanje vaspitanje 1. prema drugima. Zadaci vaspitanja definišu ŠTA TREBA DA URADIMO da bi ostvarili cilj. prema sebi ! %! " .> konkretan cilj Vaspitni zadaci su konkretizacija zacrtanog cilja vaspitanja. Nastavni plan i program predstavljaju konkretizaciju i formalizaciju vaspitnih ciljeva i zadataka u pisanoj formi. Ciljevi i zadaci treba da budu konkretno formulisani i bliski vaspitaniku (tako da ih oni doživljavaju kao svoje). a cilj e biti još uopšteniji. Realizacijom zadataka ostvaruje se cilj ! Neophodan je sklad izme u opšteg cilja i konkretnih zadataka (u realnim vaspitnim situacijama). 4.> opšti cilj . Ono što je cilj na nekom nižem nivou. postaje zadatak na višem nivou. 2.

).. se smatra sistematizatorom i jedinim od osniva a pedagoške nauke. Zadaci fizi ko – zdravstvenog vaspitanja: • • • • razvijanje organizma i uvanje zdravlja sticanje znanja iz fizi ke i zdravstvene kulture pravilna upotreba slobodnog vremena osposobljavanje za sport Elementi za definisanje pojma vaspitanja: • • • • • • • • • • • • vaspitanje se odnosi na li nost (razvoj li nosti). ini promenljivim. Pedagogija se smatra i «veštinom» (jer postoji vrsta povezanost izme u pedagoške teorije i prakse). vaspitanje je skup svih pozitivnih uticaja na li nost. (normativna .organizovana. &! " . vaspitanje se ostvaruje u institucionalnim i vaninstitucionalnim formama.vodi deteta.. Pedagogija je društvena nauka o vaspitanju. vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam vaspitanje je doživotni proces PEDAGOGIJA paidagogus .. Herbart (1806). Tri funkcije pedagogije: • • • deskriptivna regulativna dinami ka (opisuje vaspitanje kao pojavu). vaspitanje je ljudska.F. vaspitanje se ostvaruje pomo u odre enih sadržaja.celishodna(ciljevita). vaspitanje je me u generacijska pojava vaspitanje je individualni i društveni in. .) (unapre ivanje vaspitanja. vaspitanje je svesna aktivnost. . Filozof J.vrednuje vaspitnu realnost.društvena delatnost vaspitanje prirodni razvoj.3.namerna.. vaspitanje oboga uje nasledne potencijale.odgovorna. Zadaci estetskog vaspitanja: • • • razvijanje sposobnosti za razvijanje sposobnosti za razvijanje sposobnosti za uo avanje i procenjivanje doživljavanje stvaranje estetskih vrednosti estetskih vrednosti estetskih vrednosti 4.

Postoji pedagoški pokret . Povukao je razliku izme u pedagogije kao nauke (teorije) i kao prakti ne delatnosti (veštine).literatura o vaspitanju na engleskom jeziku..asovni sistem nastave. nema ki pedagog sa po etka XIX veka.veliki broj intelektualaca se školuje u Francuskoj. a raste potreba za visoko obrazovanim. 2. Prema Herbartu. Poslednjih decenija XX veka . Razradio je razredno-predmetno.Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagogije • • • • • • Vaspitanje u prvobitnoj zajednici .naši prvi pedagozi se školuju u Austro-ugarskoj. zasnovanog na hriš anskoj religiji. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela • Filozofi Sokrat. Platon (razra uje itav sistem obrazovanja). da se obuzda de ja priroda) (sticanje predstava i njihovo asociranje) (izgra ivanje morala) • • Herbart je nastavu smatrao najvažnijim sredstvom vaspitanja. Na prelazu u novi vek. Posle drugog svetskog rata. Izme u dva svetska rata je uticaj francuske pedagogije . kadrovima kreativnog i komunikacionog profila (doba informatike).pismenost Vaspitanje u srednjem veku (V-XV vek). Johan Fridrih Herbart. eški pedagog Jan Amas Komenski se smatra osniva em didaktike. ali je upadao u šablonizam i formalizam • Herbartovoj struji u pedagogiji suprotstavljao se Ušinski koji je pedagogiju smatrao veštinom. osnovna sredstva kojim se cilj ostvaruje: 1.gra anski stalež realizuje progresivan razvoj vaspitanja Industrijska revolucija (kraj XVIII i po etak XIX veka) dovodi do masovnosti obrazovanja Danas – smanjenje potreba za «fabri kim radnicima». Prema Herbartu. upravljanje decom nastava disciplina (zabranama. radikalan je uticaj sovjetske socijalisti ke pedagogije. kao izgradnju moralnog karaktera. 3. Anton Semjonovi Makarenko je najpoznatiji pedagog socijalisti ke epohe. najviše vaspitanjem u kolektivu i putem kolektiva. i Aristotel (vaspitanje smatra sredstvom ja anja države). '! " . (vaspita atinske omladine).staleško (ponašanju na dvoru i viteška eti ka pravila) Vaspitanje u novom veku .. a prete a je pedagogije kao samostalne nauke. kaznama.oponašanje i prenošenje radnih iskustava Vaspitanje u najstarijim ljudskim civilizacijama .herbartijanstvo.. koja se ak približava umetnosti. • Uticaji na razvoj pedagogije kod nas: U XIX veku dominantan je uticaj nema ke pedagogije . Smatra se osniva em pedagogije kao nauke zasnovane na etici i psihologiji. pedagogija treba najpre da utvrdi cilj vaspitanja. Bavio se.

aksiologija (sistem vrednosti). zadatke.) Istorija pedagogije prou ava istorijski razvoj. Discipline možemo klasifikovati prema uzrastu vaspitanika (predškolska pedagogija.. internatska. Pedagogija i psihologija Pedagogija i psihologija su veoma bliske i povezane nauke. pedagogija odraslih. teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja (predmet.. Danas se opet teži ka integrisanju pedagogije i psihologije i ostvarivanju jedinstvenog pedagoškopsihološkog pristupa vaspitanju.. Veza pojedinih nauka ostvaruje se preko tzv.. filozofija vaspitanja.pedagoško istraživanje Metodologija pedagoških istraživanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost iji je cilj otkrivanje zakonitosti. pedagogija je integrativni faktor koji objedinjuje sve druge nauke. estetika .Sistem nau nih disciplina u pedagogiji Opšta pedagogija prou ava opšte. pedagoška antropologija. U osnovi svake pedagogije leži filozofija. Metodologija pedagoških istraživanja se bavi nau no-istraživa kim metodama. kao što su porodica.. misija i sudbina. školska. pedagoška sociologija.. a naro ito istraživanje iz oblsti sociologije li nosti deteta. Pedagogija i druge nauke U oblasti vaspitanja..). itd. društvenih odnosa..ciljeve. Pedagogija i fizlozofija Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja ovekove egzistencije: šta je ovek. Za pedagogiju su zna ajna sociološka prou avanja društvene strukture. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. Metodologija pedagoških istraživanja je deo pedagogije koji prou ava na ine nau nog saznavanja u podru ju vaspitanja. Psihologija je osnova svih koncepcija vaspitanja. Do diferenciranja pedagogije i psihologije došlo tek krajem prošlog veka..). de ja organizacija. škola. . tehnikama.. socijalnih razlika. i prema mestu izvo enja vaspitanja (porodi na. Nau no istraživanje vaspitnih pojava . kakva je njegova priroda i suština. (! " ... logika. grani nih nau nih disciplina (pedagoška psihologija. Pedagozi su naro ito zainteresovani za filozofske discipline kao što su etika (moralno vaspitanje).. .). Psihologija i sociologija Vaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u odre enim društvenim strukturama. vanškolska pedagogija...

mogu nost provere i upore ivanja rezultata sa drugima i primenljivost rezultata u praksi.su prošli proceduru standardizacije i imaju širu i trajniju upotrebu (formalni). Vrste i tok pedagoških istraživanja Osnovne vrste. razvojna (predvi anje) primenjena (prakti na) Pedagoška istraživanja možemo vremenski podeliti na: • • • istorijska savremena prognosti ka Na osnovu izvora rezultata: • • teorijska empirijska. neformalni testovi – sastavljaju ih nastavnici uz pridržavanje odre enih kriterijuma.Specifi nosti i teško e istraživanja vaspitnih pojava • • • • uslovljenost i povezanost vaspitnih pojava promenljivost vaspitnih pojava (pojave se menjaju u toku samog istraživanja) dete kao predmet istraživanja teška merljivost vaspitnih pojava Prednosti pedagoškog istraživanja su: objektivnost. na osnovu cilja pedagoških istraživanja. )! " . Tok pedagoških istraživanja se definiše kroz slede e faze: izbor predmeta istraživanja odre ivanje cilja i zadataka istraživanja izbor metoda izbor uzorka istraživanja prikupljanje podataka obrada podataka analiza rezultata i izvo enje zaklju aka pisanje izveštaja i primena u praksi Koriš enje testova znanja Testove koristimo u radu nastavnika u školskoj praksi: • • standardni testovi . su: • • • fundamentalna (opšta).

*! " . organizuje razne oblike rada sa predškolskom decom (de iji vrti i. Ove godine su presudne i za stvaranje estetskih vrednosti. putovanja. pripremanje za polazak u školu kao i pedagoška pomo roditeljima u radu sa decom.). internet. Aktivnosti kojima se ostvaruju predškolski programi vaspitanja su: igra. navikavanje na kolektiv. televizija.štampa. To nije bio slu aj u vreme «stati kih školskih sistema». Osnovna i srednja škola Zna aj i speicifi nosti školskog vaspitanja i obrazovanja Škola je najzna ajnija institucija vaspitanja jer organizuje vaspitanje u periodu najintenzivnijeg razvoja li nosti. do razvijanja umnih sposobnosti. u periodu detinjstva i mladosti. Ustanove za predškolsko vaspitanje Predškolsko vaspitanje se sve više pomera sa porodice na društvene ustanove koje u skladu sa svojim potrebama. Moralno vaspitanje na ovom uzrastu ostvarujemo kroz konkretne pozitivne primere. a javljaju se novi Sada . Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak porodice i predškolskih ustanova.. Istraživanja govore da se itav razvoj oveka zasniva na po etnom razvoju u detinjstvu..ŠKOLA I ŠKOLSKI SISTEM Osnovni inioci sistema vaspitanja Nekada . Predškolsko vaspitanje Predškolsko vaspitanje ima veliki zna aj. kulture i nau nih dostignu a. rad i u enje. da sara uje. da deli..... Dete se navikava da prima i daje.. celog života i sve je manje lociran u školama. Zadaci de ijih vrti a su fizi ki i intelektualni razvoj. formiranje predstava. jer se u tom periodu razvijaju nasle ene fizi ke i psihi ke osobine. Jedan od najvažnijih predmeta prou avanja pedagogije danas je školski sistem. Škola je centar prosvete. a intelektualni razvoj podrazumeva razvoj ula i njihovo stavljanje u funkciju intelekta. imaju sve manji uticaj.. Radno vaspitanje se ogleda u formiranju radnih navika. Nekada se sistem vaspitanja odnosio pretežno na škole. formiranje radnih navika i moralno vaspitavanje. Treba obezbediti psihološko-pedagoške uslove.. tako da polazak u školu ne predstavlja dramati ni trenutak.stari ljudi.. crkva. vaspitne grupe pri osnovnim školama.. da gubi bez ljutnje.. interesima i mogu nostima. Danas se vaspitni proces pojedinca odvija permanentno. („Dete je otac oveka“ – Frojd) Na ovom uzrastu se najviše poklanja pažnja fizi kom razvoju deteta.

U periodu stvaranja industrijskog društva. Ono je ustavno pravo i obaveza svih gra ana. • zahtev da se škola vrati prirodi i neposrednog u enja iz prirode. gradske (prema mestu rada) državne. Postoji podsistem osnovnog obrazovanja odraslih i specijalnog školstva za decu i odrasle ometene u razvoju. mudri starci. Na pojavu škola uticala je i injenica da su ljudi stvorili velike fondove znanja. Rad škola se ure uje voljom državnih organa. U XVIII veku dolazi do osnivanja škola u Vojvodini. Osnovno vaspitanje i obrazovanje je neophodno svakom gra aninu da bi se uspešno uklju io u društveni život i da bi zapo eo profesionalno obrazovanje. prema propisima iz Be a.. Najstarije škole se javljaju u bogatim društvima. tokom IX veka u Raškoj po inje da se u manastirima i u dvorovima vlastele razvija pismenost i da se postavljaju temelji srpske kulture. Kod Srba primanjem hriš anstva i slovenskog jezika u irilici. Postoji težnja da svi u enici budu u jednakim uslovima. Konstituisanje školskog sistema u Srbiji povezano je sa procesom stvaranja države u XIX veku.Razvoj škole i školskog sistema Prvi u itelji su bili vra i. tehnika i trgovina. Kritika škole i školskog na ina vaspitanja i obrazovanja Najja i talas kritika škole pojavio se krajem XIX i po etkom XX veka. srednju školu i fakultet. zatvorena je konstrukcija klasi nog školskog sistema. opštinske. visoke škole (prema stepenu obrazovanja) seoske. prigradske. srednje. zapo inje odr ivanjem školske obaveze i obeze ivanjem državnog finansiranja. Kritike možemo rzvrstati u nekoliko osnovnih grupa: • zahtev za unifikacijom škola. . zahteva se apsolutni uticaj na školu. veština i navika da ih više nisu mogli prenositi neposredno kroz svakodnevni život.. Vrste škola • • • • • • škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu u razvoju obavezne i neobavezne škole škole za opšte obrazovanje i stru ne škole osnovne.. u težnji da se razvije nauka. Za vreme turske vlasti školu su imali samo manastiri. Zavisnost škole od države. Savremena škola teži afirmisanju ideje o raznovrsnosti tipova školskih institucija i na ina obrazovanja. Društvo obezbe uje osnovne uslove: školski prostor i opremu. Uloga crkve je zna ajna za pismenost i školovanje.... • shvataju i vaspitanje kao instrument svoje vlasti. privatne (prema osniva u) Osnovna škola Osnovna škola je ustanova u kojoj se na organizovan na in ostvaruju zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja. +! " . kao što su Egipat. koji u sebi ima osnovnu školu. sve do pojave industrijskog društva. Atina . više.

deca ometena u metalnom razvitku . ! " . Ovom reformom je ukinuta gimnazija kao jedina srednja obrazovna škola. Otvara se mogu nost direktnog upisa na fakultete. škole u enika u privredi i u iteljska škola. elementarna znanja i umenja ona je bazi na jer je temelj za dalje obrazovanje ona je besplatna ona je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i ona je državna ustanova i ne može biti privatno organizovana ona je odvojena od crkve nastava je na maternjem jeziku Srednje škole • • • • • Do II svetskog rata osnovna škola traje 4 godine. srednje obrazovanje se uskla uje na jedinstvenim osnovama. Od 1958. Krajem 80.sa ošte enim sluhom . Posle 1974. predškolsko. roditeljima i ostalim gra anima. Struktura vaspitno obrazovnih aktivnosti osnovne i srednje škole U klasi noj organzacionoj šemi osnovne i srednje škole postoji podela na: • nastavu.sa poreme ajima govora . Izolacija ove dece u specijalne škole žigoše decu. osnovna škola traje 8 godina.deca višestruko ometena u razviku Specijalna odelenja se mogu osnivati i pri redovnim osnovnim školama za odre ene kategorije ometenosti. pa je sve zastupljenija teza da je rad bolje organizovati u redovnim školama . više gimnazije.telesno invalidna deca .Osnovna škola ima slede e odlike: • • • • • • • daje osnovna. Nastava je centralna aktivnost i osnovna obaveza u svakoj školi. Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju Na poseban na in i sa posebno školovanim kadrovima društvo obezbe uje deci ometenoj u razvoju. osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje. osposobljavanje za rad i uklju ivanje u život. a postoje : niže gimnazije i progimnazije. gra anske škole. ne samo sa u enicima ve i sa drugom decom.-tih godina ponovo je oživljen tradicionalni sistem srednjih škola: rehabilituje se gimnazija. Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti: . Savremena škola ima raznovrsnu strukturu vaspitno-obrazovnih aktivnosti. • vannastavni rad i • kulturnu i javnu delatnost škole.sa ošte enim vidom . a u srednjem obrazovanju postojale su: šegrtske škole.INKLUZIJA. osnovna škola traje 7 godina. niža i viša gimnazija. Otvorenost savremene škole se ogleda u njenom uticaju i prijemu uticaja iz svog okruženja. Posle 1945. ne menja se srednje obrazovanje.

#! " . da bi bila uspešan inilac u vaspitanju mladih. spontanost. deca e se opredeljivati za slobodne aktivnosti prema svojim potrebama. pa je neophodno vaspitavati i kultivisati potrebe dece u slobodno vreme (pedagogije slobodnog vremena). Vaspitanje u slobodnom vremenu Skra enje radnog vremena i pove anje slobodnog vremena –osnovni kriterijum merenja napretka civilizacije.u porodici se provodi najviše vremena . . Studije mogu biti redovne ili vanredne.psihi ku sigurnost detetu .roditelji su prvi vaspita i deteta .. koje osposobljavaju kadrove za oblast proizvodnog rada.bliskost i poverenje izme u lanova porodice . Povoljan materijalni i zdravstveno-higijenski standard porodice je po etni i osnovni.fizi ko održanje novoro en eta . dobrovoljnost. Društvena pomo u vaspitanju dece je posebno zna ajna za siromašne porodice. Društvena i pedagoška intervencija (uticaj) u oblasti slobodnog vremena ne sme da naruši osnovno obeležje sloodnog vremena: slobodu. Slobodno vreme je vreme: • preostalo nakon završetka svojih radnih obaveza i • kojim samostalno raspolažemo (prema svome nahodjenju) Pravilno koriš enje slobodnog vremena ima za oveka i društvo višestruki zna aj: • uspostavlja ravnotežu rada i odmora • humanizuje rad • doprinosi pove anju produktivnosti i pove anju standarda ljudi • omogu ava pove anje vremena za u enje i obrazovanje i svestrani kulturni razvoj ljudi Po principu dobrovoljnosti. Frojd) Porodica omogu ava: . kreativnost. Fakulteti su samostlane nau no-nastvne institucije koje imaju trostruku funkciju: • • • obrazuju visokostru ne kadrove organizuju i unapre uju odgovaraju u nau nu oblast formiraju nau ni kadar Univerzitet predstavlja samostalnu celinu više fakulteta.Više škole i fakulteti Više škole su vaspitno-obrazovne ustanove stru ne orijentacije..bilošku reprodukciju . Traju po pravilu 4 semestra. Porodica definiše kasnija ponašanja deteta u životu ! (»Dete je otac oveku« . samoaktivnost. Škola i njeno okruženje Vaspitanje u porodici Porodica je osnovno socijalno okruženje i najzna ajniji faktor razvoja i vaspitanja li nosti.roditelji imaju ose aj najve e odgovornosti za brigu o svojoj deci Porodica treba da bude zdrava i stabilna zajednica. ali ne i najvažniji uslov.

.trenutno najdominantnije sredstvo masovnih komunikacija kod mladih. seminari. kao dominantnog izvora znanja. sportske ekipe..poseban zna aj u vanškolskom procesu vaspitanja i obrazovanja Internet .. Za odrasle.. Sve je ve i uticaj vanudžbeni kih i vanu ioni kih izvora znanja – asopisa. Radio televizijske emisije .. kulturni centri.. $! " . na osnovu u eni kih sklonosti. takmi arski timovi. zajednica i slobodnih aktivnosti – sekcije. U skoro svim osnovnim i srednjim školama rade novinarske sekcije.. simpozijumi. savetovališta. uslova sredine i angažovanja vaspita a. Na planu obrazovanja i vaspitanja odraslih naro itu važnost imaju slede e institucije: posebne škole za odrsle..pored vanškolskih. razredni i školski kolektivi ( a ki parlament). • • • • Štampa i de ija štampa . Zajednice u enika se formiraju kao odeljenski. radni ki narodni univerziteti.. pa se sve više isti e zahtev društvenog otvaranja.Društvene i slobodne aktivnosti u enika Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se odre uju i osmišljavaju putem: u eni kih organizacija.film je danas i umetnost i dokument i sredstvo vaspitno-obrazovnog rada. Vaspitanje i obrazovanje odraslih Pojam »obrazovanje odraslih« ozna ava obrazovne aktivnosti kompenzacijskog karaktera u odnosu na školovanje u periodu detinjstva i mladosti. Treba ga usmeriti i upotrebiti u vaspitno-obrazovne svrhe. tribine. te ajevi. kongresi. Vaspitni zna aj sredstava masovnog komuniciranja U vaspitanju je sve izraženiji proces ukidanja monopola udžbenika. interneta.. postoji bogata društvena obrazovno-kulturna ponuda: predavanja. kao i sredstvo zabave i razonode. tv emisija. filmova. Slobodne aktivnosti se grupišu u etiri podru ja i to: • • • • predmetne i nau ne tehni ke i radno-proizvodne kulturno-umetni ke sportsko-rekreativne Savremena škola najviše pažnje posve uje nastavi. Film . zna ajnu vaspitnu ulogu imaju školski listovi i asopisi koje stvaraju u enici u školama.

Opšta pitanja metodike vaspitanja svestrane li nosti Pedagogija.pomo u kojih sredstava u vaspitanju ostvariti vaspitni rad ostvariti vaspitni rad U konkretnim vaspitnim situacijama imamo i konkretne nastavne (didakti ke) principe. aktivnosti.metode. definiše: • • «pomo u ega» «kako» .METODIKA VASPITANJA LI NOSTI Neophodnost poznavanja li nosti vaspitanika Karakteristike vaspitanja: • • • • svestnost celishodnost sistemati nost organizovanost Na osnovu osobenosti vaspitanika. uz konsultovanje školskog lekara. pedagoga i psihologa.kojim metodama (na inima) . koji se vodi za vreme trajanja osnovnog školovanja. U organzaciji vaspitne delatnosti postoje tri osnovna pitanja: • • • principi metode sredstva . Opšti principi vaspitanja Principi su opšta na ela (zahtevi) i preduslov uspešnog vaspitno-obrazovnog rada. sklonosti i sposobnosti Podatke unose: u itelj. treba da sadrži: opšte podatke o u eniku porodi ne uslove fizi ki i zdravstveni razvoj u enika ponašanje i odnos prema radu u enika u školi društvene aktivnosti i zaduženja u školi interesovanja. odeljenski starešina i nastavnik fizi kog vaspitanja.sadržaji.metode i sredstva. sredstava .kojih se principa treba pridržavati . vaspita odre uje: • • • aktivnosti vaspitanika sredstva rada metodske postupke U tome se razlikuje pedagoški rad od stihijskog ! «Li ni karton u enika». za realizaciju vaspitanja. a nastali su na osnovu: • • pedagoškog iskustva prethodnih generacija rezultata pedagoških istraživanja. %! " .

Pedagoški principi nisu ve ni i neporomenljivi. iskrenosti. Spoljašnji stimulansi i uticaji ne e mo i da pokrenu unutrašnje mehanizme razvoja li nosti bez aktivnosti same li nosti. od postupka vodjenja i podu avanja. Demokrati nost shvatamo kao jednakim pravom za sve (isti tretman. Ogleda se u me usobnom poštovanju. i zavise od: • • društvenih zahteva psiho-fizioloških karakteristika vaspitanika. Demokrati nost se odnosi na: • na odnose izme u vaspita a i vaspitanika • medjusobne odnose vaspitanika Vaspitanje se sve više pretvara. otvorenosti. On uti e na izbor sadržaja vaspitanja i on je «mera» pri izboru metoda i oblika rada. obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta. Humanost u vaspitanju ne treba shvatati kao popustljivost i lažno milosrdje. Humanost shvatamo kao ove nost (ljubav oveka prema oveku). Humanoš u vaspita a omogu ava se formiranje humane li nosti vaspitanika. Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe. ne i bitan subjekt vaspitanja. Princip svesne aktivnosti u enika Svesna aktivnost je uslov i posledica vaspitanja. isti položaj i poštovanje li nosti).. Poštuju i ovaj princip. ve su odraz vremena i aktuelne pedagogije.. Odustajanje od važnih zahteva u vaspitanju može biti znak podcenjivanja u enikovih mogu nosti i štetno po njegov razvoj. &! " . Do razvoja li nosti se može do i jedino kroz aktivnost same te li nosti. vaspitanik je kreator i u esnik u svom vaspitanju. Demokrati nost je uslov uspešnosti tih komunikacija.nau nosti svesne aktivnosti humanosti i demokrati nosti vaspitanja individualizacije i socijalizacije u vaspitanju jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja Princip nau ne zasnovanosti Ovaj princip. Savremena pedagogija potencira subjekatsku aktivnu poziciju vaspitanika koji može sebe da menja. u složen sistem medjusobnih pedagoških komunikacija. Princip humanosti i demokrati nosti vaspitanja Humanost i demokrati nost su zahtevi koji se medjusobno uslovljavaju i dopunjuju. • • Za tradicionalnu pedagogiju vaspitanik je pasivni objekt. Principi su zahtevi koji ograni avaju improvizaciju od strane vaspita a. Vaspitanje je humana delatnost. jer je posve ena oveku i njegovim ciljevima. Najvažniji pedagoški principi: • • • • • princip princip princip princip princip nau ne zasnovanosti .

Vaspita mora dobro da poznaje svoje vaspitanike. U suprotstavljanju negativnom dejstvu pojedinih inilaca. ve su u dijalekti kom jedinstvu i medjuzavisnosti. sredstva. ve se u okviru metode i vaspita i vaspitanik stvarala ki ponašaju (u skladu sa uslovima vaspitne situacije). Metode vaspitanja govore kako postupiti. interese i potrebe okruženja u kojem li nost živi. interese i potrebe li nosti. školu i druge vanškolske inioce) da jedinstveno deluju. Jedinstveno delovanje pove ava snagu i mo vaspitanja. Medjutim. Metodama vaspitanja se bave opšta metodika vaspitanja.Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju U vaspitnom procesu je neophodan sklad izmedju individualnosti i društvenosti. To je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. Ovaj princip je okvir savremenog vaspitanja koji uvažava u enika kao slobodnu i samostalnu li nost. Individualizacija i socijalizacija nisu u protivre nosti. pa je pomo odraslih. didaktika i posebne metodike pojedinih predmeta. oblike i postupke vaspitanja. i socijalne odlike. vaspita treba da odredi pedagoške sadržaje. Princip jedinstvenog delovanja svih inilaca vaspitanja Cilj vaspitanja je jedinstven i shodno tome treba obavezati sve u esnike vaspitanja (porodicu. treba se osloniti na samog vaspitanika i njegovu sposobnost da selekcioniše spoljne uticaje. vaspitanici to ne e uvek. Naj eš e vaspitne metode su: • • • • ube ivanje i uveravanje vežbanje i navikavanje podsticanje spre avanje '! " . Ametodizam . Metoda ne treba da bude šablon. mo i i umeti.nema osmišljenog i trajnog na ina vaspitnog postupanja. kroz (putem) i za kolektiv. Iz ovog principa izvodimo zahteve odmerenosti i postupnosti koji obavezuju vaspita e da svoje aktivnosti prilagode stepenu i tempu razvoja svakog u enika. Treba se podjednako upravljati i uvažavati li ne odlike. Perincip socijalizacije podrazumeva vaspitanje u. i u svakom uzrastu želeti.jedan postupak se proglasi najvažnijim i jedino ispravnim i efikasnim. a posebno roditelja i nastavnika neophodna. Princip individualizacije podrazumeva da prema uzrastu i individualnim karakteristikama vaspitanika. da bi se cilj vaspitanja ostvario. U svakodnevnom životu mnoge negativne paralelne pojave štetno uti u na vaspitanika i poništavaju pozitivne uticaje koje su ostvarile porodica i škola (dovede do unutrašnjih konflikata). • • Monometodizam . Opšte metode i sredstva vaspitanja Metoda je na in ostvarenja cilja.

.. kritika i samokritika – kao zajedni ka aktivnost nastavnika i u enika.ono što u enik uje. navike i zakoni Situaciono uticanje . ti to možeš“) Metodu podsticanja primenjujemo: • • kada u enik pokazuje uspeh.osnova i suština vežbanja i navikavanja. istorije. Rad u kolektivu – kolektivne obaveze i druženje Igra.«ponavljanja radnje u sli nim okolnostima» Metoda podsticanja Ova metoda se zasniva na opštem pedagoškom optimizmu i ima za cilj pove anje motivacije kod u enika.. Metoda vežbanja i navikavanja Smisao vaspitanja nije samo u usvajanju znanja. Metoda vežbanja i navikavanja je na in provere ube ivanja i uveravanja u cilju prakti nog osposobljavanja. Ranije je postojao dualizam škole i života. stava ili sistema vrednosti. Društveni obi aji. pridikovanje. ali izme u ube enja i prakti nog postupanja stoji vežbanje i navikavanje. praksa i li na aktivnost vaspitanika . Sredstva vežbanja i navikavanja su: • • • • • Rad. kada se koleba i posustaje (ne dozvoljavamo gubljenje motiva) (! " . stavovi i pogledi). Ube enje je osnova postupanja.uklju ivanje u enika u aktuelna zbivanja Upozorenje. U savremenom vaspitanju metoda ube ivanja i uveravanja ne podrazumeva jednosmernu komunikaciju od nastavnika prema u eniku. ve i osposobljavanje vaspitanika da primenjuje usvojeno. a vežbanje i prakti no osposobljavanje se odvijalo u porodici. popovanje.. javne rasprave i polemike – u neformalnom vanškolskom okruženju Primeri – najja e dejstvo ima primer vaspita a (roditelja i nastavnika) Stvaranje ideala – usmeravanja u enika prema uzoru (modelu) – iz nauke. zabava i razonoda Školski režim života i rada u enika Organizovanost procesa vaspitanja . uverenja. životnoj i radnoj sredini. Metoda ube ivanja i uveravanja treba da omogu i da vaspitanik svesno. (poja avamo njegovu motivaciju) kada u enik nije uspešan. Sredstva ube ivanja i uveravanja: • • • • • • • • • injenice Saveti i direktne pouke vaspita a Pojašnjenja nastavnika (vaspita a) . Metoda ube ivanja i uveravanja se ne zasniva uvek na lako vidljivim uverljivim injenicama. aktivno i kriti ki prima nova znanja. (poštovanje i vera u mogu nost svakog u enika: „Hajde.. Predavanja.Metoda ube ivanja i uveravanja Ube ivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgra ena ube enja i uverenja (vrednosti. sazna i vidi ali dovoljno ne razume. umetnosti. Zbog toga izme u u enika i nastavnika mora da vlada iskreno i duboko poverenje. života. Metoda ube ivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje. pa vaspitanik esto mora verovati vaspita u. ve višesmernu komunikaciju u kojima u enici sopstvenom aktivnoš u dolaze do ube enja. To je naro ito bitno za period adolescencije. Škola je definisala šta i kako treba raditi.

ima cilj da u enik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog na ina ponašanja. osuda. Sredstva podsticanja su: • Bodrenje i hrabrenje i vera u u eni ke mogu nosti • Pohvale .. oštrija i imperativnija sredstva spre avanja • Kazne . pa se od nastavnika o ekuje da svojim osobinama bude primer u enicima i ljudima iz okruženja. podsti e ga • Priznanja (diplome. Narodna poslovica : «Nije znanje znanje znati.skretanje i zamena neprihvatljivih motiva i aktivnosti nekom prihvatljivom i korisnom • Pretnja. Sve svoje li ne i profesionalne sposobnosti. Sredstva spre avanja su: • Znaci neodobravanja i neslaganja sa na inom rada i ponašanjem u enika -naj eš a i najblaža • Primedbe. )! " . znanja i umenja..najefikasnija i onemogu ava potrebu oveka da bude prihva en od svoje okoline • Ocene – kada je re o neuspehu. Od nastavnika zavisi da li e se dostignuti razvoj nauke i tehnike.Metoda podsticanja izaziva oduševljenje i uzbu enje kod u enika koje poja ava kvalitet u enja. sredstvo opomene. uopšte preneti u praksu. kazne gla u. ali i odgovoran. umešnost i stvarala ki rad i obavezuje na stalni razvoj i li no usavršavanje. . zahtev. • Takmi enja . Metodom spre avanja onemogu ujemo pojavljivanje i ustaljivanje negativnih znanja.. prigovori i opomene • Kritika .podsti u na postignu a iznad prose nih • Blago i pravi no postupanje • Odanost i iskren odnos prema u eniku • Iskustvo i prijatnost uspeha Metoda spre avanja Ova metoda se koristi samo kada delovanje drugih metoda nije efikasno ! To je pedagoški opravdana intervencija u cilju spre avanja negativnih radnji i oblika ponašanja. i prilikom primene ove metode. Zabranjene su telesne kazne.kao i kazne koje omalovažavaju i ponižavaju u enikovu li nost ! Metoda spre avanja i kažnjavanja mora biti u skladu sa principom humanosti. ve je znanje znanje dati». jeste dobro vaspitanika. Zahteva strpljenje. Zna aj i karakteristika nastavni kog poziva Za nastavnika društvo bira najcenjenije ljude u koje se ima najviše poverenja. plakete. nov ane nagrade . ube enja.. zapovest.retko).vrsta moralne nagrade i naj eš e sredstvo podsticanja • Obe anja .kada je re o uspehu. stipendije. povelje.samo ako su realna i ako se izvršavaju • Ocene . kazne zasnovane na strahu.) • Nagrade (knjige... Li ni primer je mo no sredstvo vaspitanja. zabrana i nare enje .. Metoda spre avanja nije represija ili pritisak na li nost u razvoju.po tonu i na inu formulisanja. nastavnici stavljaju u službu svoje opredeljenosti da pomažu detetu i oveku uopšte. Nastavnik Nastavni ki poziv je izrazito human. • Substitucija . školski pribor. istrajnost. . Nastavni ki poziv je zna ajan. stavova i ponašanja koja su u suprotnosti sa ciljevima vaspitanja i preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponašanja. Namera vaspita a.

nepristrasan. . da je disciplinovan. koji rade sa u enicima... privla nost.. Neophodna je saradnja nastavnika sa školskim pedagogom i psihologom. ljudske kvalitete: kvalitete discipline: fizi ke kvalitete: nastavni ke kvalitete: prirodnost. Saradnja sa roditeljima: uspostavlja kontakte izme u škole i roditelja. 2. ve i vaspita . a pove ava se njegova uloga organizatora nastavnog procesa. Za odeljenjskog starešinu se biraju najsposobniji nastavnici. jer savremena škola ima sve više zaposlenih «bez dnevnika u ruci».. vrši informisanje roditelja vrši pedagoško-psihološko obrazovanje roditelja. Osobine nastavnikove li nosti 1. • • U tradicionalnoj školi nastavnik je dominiraju a li nost. nastavnicima i roditeljima. . . 4. ljubaznost. 4. pomaganje u enicima. najvažnija i najodgovornija funkcija nastavnika je funkcija odeljenjskog starešine. popularni kod u enika i sa odre enim društvenim ugledom me u roditeljima. da ima stru no obrazovanje – temeljno poznaje disciplinu koju predaje da ima psihološko i pedagoško obrazovanje da vrši permanentno usavršavanje Kvaliteti savremenog nastavnika: 1. koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa prema u enicima.. informisanje i podu avanje kao rutinski deo njegove funkcije. a ne izvode nastavu. Odeljenjski starešina je pedagoški. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja: • Pedagoška funkcija: prati razvoj svakog u enika podsti e formiranje odeljenjskog kolektiva vaspitni rad sa u enicima.. Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Pored izvo enja nastave. U savremenoj školi nastavnik ravnopravno sa u enicima i roditeljima u estvuje u vaspitanju. se smanjuje... • Administrativna funkcija vodi evidenciju o u enicima (knjiga evidencije) vodi evidenciju o ocenama i izostancima (dnevnik) vodi evidenciju o odeljenskim ve ima i roditeljskim sastancima (zapisnici) • *! " .. 2.urednost. da ima opšte obrazovanje i kulturu. zbog ega on nije samo predava . postojan... dobro poznavanje struke. . pravedan.Profesionalne funkcije nastavnika Savremeni nastavnik ne radi u «školi memorisanja». 3. zdravlje. Zahvaljuju i novim tehni kim i komunikacionim sredstvima.. veselost. kroz asove odeljenjskog starešine brine o redovnosti poha anja nastave Organizaciona funkcija: Koordinacija drugih sa u enicima: koordinira aktivnosti nastavnika prema u enicima. prima roditelje i održava roditeljske satanke.. 3..

didaktika kao teorija u enja i nastave pomo u programa i nastavnih mašina . anatomijom i fiziologijom. nastava i u enje nisu više suprotstavljeni. Anatomija.DIDAKTIKA . didaktika se pojavljuje kao prakti na veština u enja. didaktika kao teorija u enja i nastave. držati nastavu U 17. Istorija pedagogije prou ava društvenu istoriju vaspitanja i obrazovanja. veku u Nema koj. Didaktika i druge nauke Didaktika je najtešnje povezana sa filozofijom vaspitanja.nau ni aspekt . daje se zna aj aktivnoj ulozi u enika u nastavnom procesu. ve i vaspitanje. medicina se bavi psiho-fiziološkim razvojom u enika razli itih uzrasta. u svim oblicima i na svim nivoima. logikom. a didaktika je nauka o nastavi i u enju. Psihologija nastavnih predmeta obezbe uje specifi ne prilaze pojedinim nastavno-nau nim disciplinama. radi uspešnog ostvarivanja ciljeva i zadataka obrazovanja.opšti aspekt . didaktika kao nauka o u enju i nastavi 3. a ne u enju. široko se primenjuju u didakti kim istraživanjima. sociologijom. veka (Džon Djui). Danas. Po etkom 19. eh Komenski smatra da didaktika nije samo veštinu u enja. 2. Savremena didaktike ima etiri osnovna pravca (aspekta): 1.idejni aspekt . Pedagoška psihologija se bavi procesom u enja. veka Herbart daje zna aj nastavniku i prenošenju znanja na u enike. informatika. Po etkom 20. #+ ! " . Razvojna psihologija prou ava psihi ki razvoj na kojoj didaktika zasniva teoriju nastave.NASTAVA PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE Didaktika je pedagoška disciplina koja prou ava obrazovanje i vaspitanje putem nastave i u enja. matematikom i kibernetikom kao i sa mnogim drugim grani nim disciplinama. psihologijom. Pedagoška sociologija (sociologija vaspitanja) je grani na disciplina koja prou ava uticaj društva na mlade. Didaktika je širi predmet od psihologije nastave. ve ine jedinstvenu celinu. a koji definišu potrebe i mogu nosti u enika.tehni ki aspekt Osnovni zadatak didaktike je da objasni zakonitosti nastavnog procesa (nastave i u enja). Didaktika je povezana i sa: istorijom. Shvatanja o didaktici didaskein = pou avati. didaktika kao teorija obrazovnih sadržaja i nastavnih planova 4. Matematika. fiziologija. elektronika. Sociologija prou ava uticaj društva na vaspitanje i obrazovanje i obrnuto. Logika prou ava zakonitosti i forme mišljenja na kojima se zasniva savremena nastava.

prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika fleksibilnost metoda i sredstava nastave . Funkcije pou avanja: posredovanje izme u u enika i gradiva i vo enje procesa u enja ili pomo u u enju Posredovanjem u pou avanju.Nastava kao proces pou avanja i u enja . Nastava je rukovo enje procesom u enja. proces saznanja Dva elementa imaju suštinski zna aj: upoznavanje u enika sa novim gradivom i postupak uopštavanja i ine proces saznanja ! Ostali elementi ne bi onemogu ili saznanje.karakteristike nastave Nastava poseduje karakteristike koje su zajedni ke svim predmetima i uzrastima: • • • Nastava je socijalna pojava i proces. u enje.prilago en mogu nostima i interesovanjima u enika NASTAVA KAO PROCES Dijalektika procesa saznanja i nastave Proces saznanja je predstavlja metodološku i filozofsku osnovu nastavnog procesa. Protivre nosti nastavnog procesa: • • • izme u nastave kao procesa pou avanja i procesa u enja izme u li nog iskustva u enika i nau nih saznanja izme u neophodnosti i mogu nosti rešavanja saznajnih zadataka (moram. treba da budu malo iznad njihovog postoje eg nivoa znanja. je pou avanje. organizovan rad nastavnika sa u enicima koji omogu ava sistematsko usvajanje znanja. sa stanovišta aktivnosti nastavnika. Voditi nastavu zna i ovladati nastavnim procesom. • • Razvojni karakter nastave se ogleda u tome da zadaci koji se stavljaju pred u enike. tako da nastava omogu uje razvoj i «vu e napred». Nastava. Fleksibilnost savremene nastave: fleksibilnost nastavnih sadržaja . Njena funkcija je da decu i omladinu integriše u društvo. Nastavni proces je proces vaspitanja i obrazovanja. # ! " . Nastavni proces je odre en ciljem. Savremeni proces nastava-u enje se sastoji od slede ih elemenata: • • • • • • • stvaranje motiva u enja upoznavanje u enika sa novim gradivom upravljanje procesima osmišljavanja utvr ivanje znanja u enika formiranje veština i navika povezivanje teorije i prakse i kontrola i ocena rezultata nastave. a zatim strukturiran (ras lanjen) prema odre enim zadacima. neophodno je motivisati i izazvati aktivnosti u enika. ali bi ga znatno osiromašili. a ne mogu) Stalni tok ukljanjanja i pojave novih protivre nosti dovodi do procesa usvajanja sve ve eg i šireg znanja. s obzirom na to da usvajanje zavisi od samih u enika. a sa stanovišta u enika.

u enik polazi od konkretnog ka opštem deduktivno saznavanje . a kod nekih teže (istorija). traže i veliki broj detalja i injenica. pojmovi i opšti sudovi provere u praksi. Ispitivanja su potvrdila da shvatanje da neki školski predmeti imaju u razvoju mišljenja daleko ve i zna aj od drugih. Osmišljavanjem opaženih ulnih podataka. privredna. što zahteva inicijativu i samostalan rad u enika. Do potpunog saznavanja dolazi tek kada se apstraktno mišljenje.. Cilj vaspitanja je intelektualni razvoj i formiranje mišljenja da bi se upoznao svet i njegovi zakoni. preko mišljenja ka praksi. suštinske pojmove i na taj na in zahteva razumevanje. Odnos saznavanja u nauci i u nastavi Sli nosti izme u nau nog i nastavnog procesa: • • • Sa stanovišta u enika. Nastavni proces može da podrazumeva: • • induktivno saznavanje . nije ta no. Predmet saznanja i istraživanja je stvarnost (prirodna. a ne prinudni intelektualni rad sveden na verbalno ponavljanje. Zahtevi koji imaju za cilj razvijanje mišljenja moraju biti nešto iznad nivoa razumevanja. ve i da u enicima omogu i da dolaze do pojmova i sopstvenih shvatanja i da razvijaju sposobnost primene viših oblika mišljenja. Kod nekih predmeta je to lakše (matematika). Decu treba nau iti da misle ! Mišljenje treba da bude slobodno delovanje intelektualnih funkcija. a nau no saznanje ne. Dok je tradicionalni prilaz. njihovim svojstvima i osobinama.. nametao pam enje kao osnovnu intelektualnu aktivnost. Manje se naglašava prenošenje informacija i formiranje navika i veština.. Školske predmete treba predavati tako da doprinose razvoju mišljenja. dotle savremeni prilaz podvla i opšte. u enje je proces «otkrivanja» i «istraživanja». dolazi do formiranja opštih pojmova.) Najve a sli nost je u primenjenim saznajnim procedurama Razlike izme u nau nog i nastavnog procesa: • • • Nau no saznanje je otkrivanje novih saznanja. ## ! " . društvena. Nastava i vaspitanje mišljenja U savremenoj školi teži se samostalnom sticanju znanja.u enik polazi od opšteg ka konkretnom Proces saznavanja je uglavnom induktivan. ali ne suviše. shvatanje i stvarala ku primenu. a u enje je upoznavanje sa ve poznatim saznanjima Nastavni proces je vaspitanje. kao ulno saznanje govori o konkretnim stvarima i pojavama. Od nastavnika se ne o ekuje da samo uspešno izloži sadržaje svojih predmeta. Posmatranje. proces intelektualnog razvoja i razvoja mišljenja.Proces saznavanja Opšti tok procesa saznavanja ide: od posmatranja. a više se naglašava proces saznavanja. od konkretnog ka opštem. Razlike su i u obimu znanja koje se sti e.

cilj –> sadržaj –> metoda –> organizacija #$ ! " . dok u enje samog odgovora. Ta an rezultat ne garantuje da je i proces traženja odgovora bio ispravan. Od u enika se o ekuje vlastito angažovanje i intenzivan intelektualni rad (traganje.Nastava i proces u enja Nastavu ine pou avanje i u enje..u enik (1) se suo ava sa odre enom preprekom (3) koja predstavlja smetnju za postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje motiva.) stvarala Proces u enja može se sagledati o obliku dijagrama: Motivisani pojedinac . Insistiranje na procesu traženja odgovora doprinosi razvoju intelektualnih sposobnosti i stvarala kih osti potencijala. i ne postigne uspeh (5).. od u enika zahteva samo dobro pam enje ! . neophodno sadrži slede e elemente i posmatra se na relaciji: . 2.nastavnik . neophodni su slede i koraci (etape): 1. makar on bio i ta an. kroz ponavljanje ranijih uspešnih odgovora Generalizacija – objedinjavanje uspešnog odgovora sa ranijim u enjem i primena u novim situacijama situacij Komponente nastavnog procesa Tradicionalni «Didakti ki trougao» definiše tri komponente nastavnog procesa: u enik . Motivacija – unutrašnji ili spoljašnji motivi i potrebe Cilj – zadovoljava potrebu i predstavlja orjentaciju za aktivnosti Spremnost – mogu nosti u odnosu na uzrast (razred) i me usobne spremnosti u okviru istog uzrasta Prepreka – postavljaju se izme u motiva i cilja i neophodne radi mobilisanja u enikovih sposobnosti Odgovor – odgovor kao na in savladavanja prepreke od strane u enika Poja avanje – pomo u traženju pravog odgovora. 3. Da bi se u enjem ostvario cilj. njih ispravan. model. 4. odnosno aktivnosti nastavnika i aktivnost u enika. Da bi savladao prepreku i uklonio smetnje. stvaralaštvo. . didakti ki trougao predstavlja stati ki model a nastava se karakteriše procesualnoš u. 6. 5. ta an odgovor (4) ne prevazi e prepreku.gradivo: Savremena pedagogija uo ava tri zna ajna nedostatka ovakvog shvatanja: • • • didakti ki trougao gubi iz vida cilj i uslove nastave. 7. a u izostavljeni su veoma važni odnosi me u u enicima Procesualna nastava. otkrivanje. u enik daje istraživa ke odgovore (2) sve dok neki od njih.

ve predstavlja osnovu za profesionalno obrazovanje (specijalizacija).pismenost i ra un. Najzna ajnije je opšte obrazovanje koje podrazumeva obrazovanje svih lanova društva u istoj meri. zahteva razumevanje apstraktnih sadržaja i problema i definiše strukturu obrazovanja. u eš em u enika proizvodnom radu. Promena sadržaja obrazovanja se ogleda u: • • • porastu obima znanja pojavi novih znanja proširenju primene znanja Industrijsko društvo diktira upotrebu. didakti ki materijalizam (materijalno obrazovanje) . Ovakvo shvatanje. retorika. (utility = korist) • • U savremenoj didaktici podjednak zna aj imaju i razvijanje intelektualnih sposobnosti.permanentno obrazovanje tokom celog života. tehni ka i druga savremena sredstva komunikacija ine nepotrebnim pam enje detalja. Nisu bitna znanja i njihov opseg.SADRŽAJ OBRAZOVANJA Opšte karakteristike U prošlosti . umesto sticanja znanja. Savremene potrebe uslovljavaju sticanje znanja posle i van škole . Karakteristika savremenog života je da nije podeljen na period pripreme. formiranja i primene. vodi empirizmu i negira potrebu izu avanja teorijskih znanja. umenja i navika. Razvoj nauke i tehnike i industrijsko društvo. Zato sadržaji savremenog obrazovanja treba da budu promenljivi sa naglašenom upotrebom. pa se potencira gramatika. umesto sticanja znanja ! Ve u životu jedne generacije dolazi do zastarevanja tehni ko-tehnoloških znanja. umenja i navika. Tehni ko obrazovanje ima opšteobrazovni karakter. Jedinstvo opšteg. tehni kog i profesionalnog obrazovanja Pod sadržajem obrazovanja podrazumeva se karakter i obim znanja. ve uticaj znanja na razvijanje i pove avanje umnih sposobnosti. gr ki). Tehni ko obrazovanje podrazumeva povezivanje teorije sa praksom kroz formiranje raznih spretnosti.naglašava formiranje korisnih prakti nih veština. kao priprema za budu i profesionalni rad. i sticanje teorijskih znanja i formiranje prakti nih veština. a nije neposredna priprema u enika za konkretnu profesiju. didakti ki utilitarizam (utilitaristi ko obrazovanje) . #% ! " . prakti na znanja.nastavni sadržaj daje upotrebna.nastavni sadržaj razvija i vežba umne sposobnosti u enika. Teorije i shvatanja o izboru nastavnih sadržaja Tradicionalne teorije • didakti ki formalizam (formalno obrazovanje) . Kompjuteri. matematika i klasi ni jezici (latinski. logika.

fizika..Savremene teorije i shvatanja Savremene teorije izbegavaju jednostran izbor vrste i sadržaja obrazovanja: • Teorija egzemplarizama (egzemplarno u enje) . Najve i broj asova u nastavnom planu daje se u enju maternjeg i stranog jezika i matematike. ekskurzije.... osnovna metodi ka uputstva. #& ! " . Nastavni plan je školski dokument i sadrži: • • • broj i naziv nastavnih predmeta. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se ra una: o ciljevima i zadacima obrazovanja. umenja i navika kojima u enici treba da ovladaju) i na ine realizovanja nastavnih sadržaja – tj.obrazovni sadržaji se grupišu oko odabrane teme. To je pokušaj da se linearni sistem zameni skokovitim. Sadržaji moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Sadržaj obrazovanja se definiše u okviru: nastavnog plana. U nastavnom planu se predvi aju i drugi oblici vaspitnoobrazovnog rada: dodatna i dopunska nastava. društvo kroz koncepciju školskog sistema. vode ih ideja.. obuhva ene razli itim predmetima. sadržaj datog predmeta (redosled i obim znanja. formiraju i «ostrva znanja». o uzrastu u enika.. Nastavni plan se utvr uje na osnovu: • • • ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja uzrasta u enika i njihovih mogu nosti savremenih psiholoških i pedagoških saznanja Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa škole. Isti problem se razmatra iz više predmeta. psiholozi. • • • Nastavni plan Iz sistema svih znanja.. didakti ke zadatke. Funkcionalni materijalizam podrazumeva povezanost saznanja i delatnosti. nedeljne norme nastavnog vremena (u asovima) iskazane za svaki predmet. a relativno mali likovnom. za nastavu izdvaja osnovno i suštinsko. . nau nici. radi koriš enja u praksi.. . celine). Ova teorija insistira na svestranom razvoju individualnosti u enika. ne može se primeniti. Problemsko-kompleksna teorija .. metodi ari. istorija. da umesto pam enja u enici upotrebljavaju mentalne procese rešavanja problema. ali nije stati na i nepromenjiva. Izbor nastavnih sadržaja zavisi od njihove funkcionalnosti i korisnosti..nastavne sadržaje grupiše u komplekse problema. o povezanosti teorije sa praksom.. U predmetima sa posebno izraženim linearnim sadržajem (matematika. slobodne aktivnosti. kao i organizovanje injenica u odre ene oblasti.). Neki pedagozi smatraju da ova teorija vodi ka jednostranoj intelektualisti koj nastavi na visokom nivou apstrakcije.. redosled u enja predmeta prema razredima (godinama). nasuprot sistemskom izlaganju. Nastavni program Nastavni program je dokument nastavnika koji sadrži ciljeve obrazovanja..). U izradi nastavnih programa u estvuju i vannastavni stru njaci (pedagozi.podrazumeva strukturiranje nastave i nastavnih sadržaja (izlaganje osnovnih koncepata. nastavnih programa i udžbenika. Struktura nastavnih predmeta u nastavnom planu je relativno stabilna. Teorija strukturalizma . muzi kom i fizi kom vaspitanju (što se nadokna uje njihovim vanškolskim realizovanjem).

Pravila nastave proizilaze iz principa i služe za objašnjavanje principa. ali svaki put na proširenoj osnovi. «eksplozija znanja» prevazilazi mogu nosti nastave. Osnovni didakti ki principi su: 1. u nastavi.Nastavno gradivo treba da se logi ki povezuje i dopunjava kako bi se efikasnije usvajalo. 1. o iglednosti. #' ! " .u enik samo jedanput u i neki logi ki raspore en sadržaj gradiva. DIDAKTI KI PRINCIPI Didakti ki principi su opšta na ela koja odre uju tok nastave u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. u nastavi. 2. Teško a u sprovo enju principa nau nosti je to što ubrzan nau no-tehni ki razvoj tzv. obavezuje vaspita e da se koriste nau no proverena znanja i da kod u enika razvijaju interes i poverenje za nauku i sklonost ka nau nom objašnjavanju sveta.oblik izme u linearnog i koncentri nog rasporeda. spiralni raspored . 6. s ve im obimom gradiva i dubljim upoznavanjem suštine u skladu sa uzrastom u enika. pa poseban zna aj dobija izbor suštinskih nau nih znanja i nastavnih sadržaja. Princip nau nosti ne sme vaspitanika onemogu iti da i na druge na ine tuma i svet i život oko sebe. Vra amo se na isto gradivo ali uvek na višem logi kom i metodološkom nivou. svesne aktivnosti u enika trajnosti usvajanja individualizacije. Ovaj princip. Princip prilago enosti nastave uzrastu u enika Ovaj princip je zahtev da nastava odgovara psiho-fizi kim sposobnostima. Procesom sazrevanja u enika demonstriranje se zamenjuje formalnim dokazivanjem i apstraktnim osmišljavanjem. 2. Pretpostavka za realizaciju didakti kih principa je kontinuirano angažovanje i nastavnika i u enika. 8. Prilago enje zna i da nastavu treba postaviti na maksimalan stepen teško a koje se nalaze u «zoni najbližeg razvoja» mogu nosti pojedinca. princip princip princip princip princip princip princip princip nau nosti prilago enosti sistemati nosti i postupnosti povezanosti teorije i prakse.isti sadržaji se obra uju (ponavljaju) više puta. veština i navika. znanja. U skladu sa nau no-tehnološkim industrijskim razvojem dolazi do promene ciljeva. Princip nau nosti Princip nau nosti se odnosi na sve ostale principe i sva podru ja i aspekte nastave. i ostvarivanje njihove primene na konkretne sadržaje i pojave u nastavi. zadataka i didakti kih principa koji nisu kona no i trajno utvr eni. uzrastu i interesovanju u enika. koncentri ni raspored . 7. 5. nastave uzrastu u enika. nastave. vode i ra una da u enici mogu da prevazi u te teško e. 3. što definiše tri osnovna sistema programskih sadržaja: • • • linearni raspored . 4.

odnosi se na širenje saznajnog vidokruga u enika od bliskih. redovno i organizovano (radionice. Pravilo od bliže ka daljoj spoznaji.Pravila prilago enosti nastave su: • • • • Pravilo od lakšeg ka težem zadatku. Princip povezanosti teorije i prakse Teorijska znanja su „samo“ pretpostavka razumevanja prirode i društva. demonstracije O iglednost je preduslov za prelaz ka saznavanju opšteg. je zadržavanje mišljenja u enika na perceptivnom nivou i usporavanje razvoja apstraktnog mišljenja. usvajanja znanja. Zna i da treba i i od onog što se lako u i pa postepeno prelaziti na materijal koji se teže u i. Pravilo od prostog ka složenom nastavnom procesu u enja.. pratiti ili naknadno potvr ivati teoretska saznanja. Primena ovog pravila je zna ajna kod u enika najmla ih razreda. Praksa je i izvor saznanja. Nedostatak preterane primene o iglednosti. što je i krajnji cilj nastavnog procesa. #( ! " . Dva na ina primene o iglednosti: • • Pokazivanje stvarnosti – realnih predmeta. i kriterijum istine za svaku teoriju. U nastavi se mora uspostaviti sklad izme u teorije i prakse. 4. Princip o iglednosti Smisao o iglednosti je da u enicima omogu i dodir sa stvarnoš u. 3.. što se postiže logi nim raš lanjivanjem gradiva uz izdvajanje suštine i bitnog. ka apstraktnom. O iglednost se postiže na osnovu: • ulnih saznanja • ulnog iskustva O iglednost se može oslanjati na teku e ulno saznanje ili na ulno iskustvo koje u enici imaju od ranije. naro ito na mla em uzrastu. 5. Povezivanje teorije i prakse škola treba da vrši sistematski. pojava i procesa . i razvijati svest o njihovoj povezanosti. Rešavanje razli itih problema podrazumeva prakti nu primenu teorijskih znanja. transformacije.prirodna o iglednost Menjanje stvarnosti (uticaj na stvarnost) – eksperimenti. Pravilo od poznatog ka nepoznatom sadržaju. a time i razvoju apstraktnog mišljenja. prirodnijih pojava.) Praksa može prethoditi teorijskom prou avanju neke nastavne teme. laboratorije. Praksa zahteva teorijska objašnjenja i obrnuto. Princip sistemati nosti i postepenosti u nastavi Sistemati nost i postepenost podrazumeva izlaganje gradiva deo po deo i logi kim redosledom.

Trajnost se postiže logi kim pam enjem. 7. Ponavljanje je preduslov trajnosti usvojenih znanja i treba da bude intenzivnije u po etku nego u kasnijem periodu (zakon zaboravljanja). a više na razvijanju primenjivih intelektualnih sposobnosti kao instrumenta za dalje sticanje znanja. bitno i glavno gradivo. tako da ona postanu stalna duhovna svojina u enika.. Insistira se da se aktivnost nastavnika što više ograni i. 8. Najtrajnije se pamti suština . Razlikuje ih uloga u nastavnom procesu: nastavnik pou ava. Savremeni pristup aktivnosti u enika . U tradicionalnoj organizaciji nastave nastavnik ima isti prilaz svim u enicima.6. #) ! " . Aktivan odnos se ogleda u: • razumevanju sadržaja koji se u i • sposobnosti primene znanja u praksi • stvarala kom karakteru u enikovog rada • u eš u u enika u kontroli postignutih rezultata Postoje tri osnovna prilaza principu aktivnosti u enika: • Tradicionalni pristup aktivnosti u enika .. interesovanjima. Princip individualizacije nastavnog rada Princip individualizacije podrazumeva prilago avanje didakti ke aktivnosti nastavnika individualnim osobinama svakog u enika. motivaciji. brzini i stilu u enja. orijentišu i se na zamišljenog «srednjeg» u enika. Cilj individualizacije je nau iti u enike u enju i osloboditi individualne potencijalne sposobnosti i izvu i maximum iz svakog u enika.. da bi se omogu ila inicijativa u enicima. a smisao je neophodnost svesne i aktivne uloge u enika u nastavnom procesu kao subjekta. u enici aktivni. a ne pasivnog objekta. Nastavnik je centralna li nost u procesu nastave i središte svih aktivnosti. mehani ko pam enje bez razumevanja.Nastavnik aktivan i glavni.Nastavnik i u enici aktivni i ravnopravni. veština i navika Princip trajnosti podrazumeva vrsto usvajanje znanja. nemogu nost primene nau enog u praksi. U takvim okolnostima nema svesnog i aktivnog ovladavanja znanjima od strane u enika. što podrazumeva razumevanje – (utvr ivanje logi kih veza me u elementima gradiva). Manje se insistira na velikim kolo inama znanja. a u enik i i. Obe aktivnosti imaju svoje posebnosti koje se me usobno dopunjuju (one ine jedinstvo i nema jedne bez druge).Nastavnik aktivan i glavni. dostignu ima. u enici pasivni. Najve e štete od ovakvog rada imaju «jaki» i «slabi» u enici. Individualizovana nastava ne zna i individualan rad. Princip svesne aktivnosti u enika u nastavi Ovaj princip je osnova u enja. U enici se razlikuju prema svojim intelektualnim mogu nostima. • • Aktivan odnos u enika spre ava: formalizam. Princip trajnosti usvajanja znanja. Progresivisti ki pristup aktivnosti u enika .osnovno. primenjiva u praksi.

mišljenja. Klasifikacija nastavnih metoda: • • • metode zasnovane na posmatranju metode zasnovane na re ima . na ina i cilja posmatranja. Re . grafikoni. Savremena didaktika insistira na nastavnim metodama koje podsti u razvoj saznajnih sposobnosti u enika... Nastavne metode su na ini ostvarivanja planiranih ciljeva i zadataka obrazovanja.. televizija i ra unar. Pre pojave škole .. vizuelna i audio-vizuelna sredstva.mikroskopom) Kvantitativna posmatranja . motiva za u enje. ali nisu iste.. usmereno i kontinuirano ulno opažanje predmeta. koja odre uje aktivnosti u enika i nastavnika u procesu nastave. Pojavom škole . interesovanja... pojava i procesa koje inicira razli ite misaone procese.) Sve ve u primenu imaju film.monološke. kao dinami na.merenje koriš enjem razli itih pribora i instrumenata (npr. #* ! " . pojava i procesa se može zameniti odgovaraju im nastavnim sredstvima: • • dvodimenzionalna pokazna sredstva (slike.. makete. postala je glavni nosilac informacija. Prednosti metoda zasnovanih na posmatranju su: angažuju misaone procese. dijaloške i rad sa knjigom metode zasnovane na prakti nim aktivnostima -laboratorijske vežbe i prakti na nastava (pokazne metode) (verbalne metode) (prakti ne metode) Metode zasnovane na posmatranju – pokazne metode Posmatranje (didakti ka aktivnost u enika) je plansko. Nastavne metode su sli ne nau no-istraživa kim metodama (proces saznavanja). Rezultati kvantitativnog posmatranja se iskazuju vrednoš u i jedinicom mere (radi pore enja).oponašanje i podržavanje. termometrom).. Posmatranje zahteva brižljivu pripremu: izbor predmeta.NASTAVNE METODE Pojam i aspekti nastavnih metoda Metoda zna i na in – smišljen i planski (sistemski) postupak u radu Nastavna metoda je svrsishodan i sistematski na in upravljanja radom u enika u procesu nastave.) trodimenzionalna pokazna sredstva (modeli.verbalne metode.. jednostavan i zanimljiv na in. . crteži. izgovorena. U nastavnom radu postoje dva oblika posmatranja: • • Kvalitativno posmatranje . pisana i štampana.upoznavanje osobina primenom posebnih pribora i aparata (npr. ulna saznanja omogu avaju druga saznanja. Pokazivanje realnih predmeta. Pokazivanje (didakti ka aktivnost nastavnika) Pokazivanje (demonstracija) se sastoji u izlaganju predmeta posmatranja i objašnjavanju njegovih svojstava.. Metode zasnovane na posmatranju treba da budu dopunjene drugim metodama i postupcima. pa je povezano i sa mišljenjem.

diskusijom.. prakti nim vežbanjem. logi ki povezano.. pregledno. itanjem. U enici ne mogu dugo i pažljivo da slušaju. Nedovoljnost i nedostatak ove metode je što može dovesti do formalizma i verbalizma. zbog ega pri anje mora biti jasno i sažeto („kratko i jasno“). Izražena je aktivnost nastavnika i pasivan položaj u enika. Verbalne metode dopunjuju ili se dopunjuju drugim metodama: pokazivanjem. esto je povezano sa pokazivanjem. $+ ! " . Re i omogu uju saznavanje. Pri anje na neki na in zamenjuje posmatranje stvari i pojava iz realnog života i pretežno se primenjuje u mla im razredima osnovne škole.pripovedanje.Metode zasnovane na re ima – verbalne metode Govor je najpristupa niji i najrasprostranjeniji instrument u nastavi. U enici prihvataju izlaganje samo ako nastavnik uspe da podstakne i usmeri njihovu pažnju i samodelatnost.. bez dovo enja u enika u neposredan dodir sa stvarnoš u. pri anje. Didakti ke prednosti ove metode su što se gradivo izlaže sistemati no.. Opisivanje u nastavi može biti: • • slikovito – opisivanje delova na prostornom principu analiti ko – opis svojstva na logi kom principu Pri anje (pripovedanje) Ova metoda podrazumeva da se nastavna tema pri anjem oblikuje kao tok doga aja . predavanje) (razgovor) (metoda itanja ili tekst metoda) Monološke metode (monolog) Monološka metoda je verbalno izlaganja u kome nastavnik izlaže nastavno gradivo u enicima (monolog). postavljanjem pitanja.. Verbalne metode se dele na: • • • monološke metode dijaloške metode rad sa knjigom (opisivanje. ime se inicira aktivnost i mišljenje kod u enika. Pri anje se dopunjava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivanjem. za relativno kratko vreme – efikasno sa aspekta nastavnika ! Vrste monoloških metoda: • • • opisivanje pri anje (pripovedanje) i predavanje Opisivanje Opisivanje je najjednostavniji na in usmenog upoznavanja u enika sa svojstvima i osobinama predmeta opisivanja.. objašnjavanjem.

Dijaloškom metodom se ostvaruje kolektivni proces mišljenja . intenzivno angažovanje pažnje i pam enje. Karaktreriše ga sistemati nost i vrsta logi ka struktura gradiva.. . $ ! " . veliku intelektualnu aktivnost i psihi ki napor slušalaca. Katiheti ki razgovor katihetika . duže vremensko izlaganje. Vrste dijaloških metoda: • • • • Heuristu ki razgovor Katiheti ki razgovor Popularno predavanje Diskusija Heuristu ki razgovor (genetski razgovor) Heuristi kim razgovorom nastavnik veštim pitanjima usmerava u enike da sami traže rešenja postavljenog problema na osnovu prethodnih znanja. Razgovorom nastavnik podsti e misaone aktivnosti u enika i na osnovu njihovih odgovora. predvideti povremene pauze da se olakša zapam ivanje tokom izlaganja beležiti glavne ideje na tabli. Katihetski razgovor se koristi pri proveravanju i ocenjivanju doslovnih znanja (geografija. Heuristi ki razgovor osposobljava u enike za samostalano u enje i podsti e ih na ve u aktivnost. upravlja razgovorom. pa više odgovara starijim u enicima. predavanje treba povezati sa drugim metodama i postupcima Dijaloška metoda (razgovor) Dijaloška metoda spada u verbalne metode zajedni kog rada nastavnika i u enika. sa elementima opisivanja i pri anja.. predavanje sadrži suštinske delove problema.). istorija. Služi za opisivanje složenih sistema i procesa apstraktnog karaktera. a u enici prihvataju i uklju uju se u njegov tok.u enici se aktivno uklju uju u razgovor tako što sami postavljaju pitanja i na njih odgovaraju. Dijaloška metoda razlikuje se od obi nog razgovora svojom usmerenoš u ka ostvarivanju nastavnog cilja. Uspešno predavanje mora da ispuni slede e uslove: • • • • • sadržaj predavanja prilago en saznajnim mogu nostima u enika.izlaganje veronauke pomo u pitanja i odgovora Ovaj metod podrazumeva reprodukovanje nau enog kao odgovor na postavljeno pitanje i pretežno je usmeren na treniranje pam enja. proverava celishodnost svojih postavljenih pitanja.Predavanje Predavanje je kontinuirano raspravljanje i tuma enje. jezici. Nastavnik pokre e i vodi. Zasniva se na pitanjima i odgovorima u razgovoru nastavnika sa u enicima.

Za uspešno vo enje diskusije neophodna je fleksibilnost. a ne oni koji traže odgovore . . Od nastavnika se zahteva da vodi i usmerava diskusiju.. Potrebno je da u enici ve raspolažu zna ajnim znanjima iz podru ja koje se obra uje. . gde nastavnik saznaje šta u enici ve znaju iz domena teme koju namerava da obradi..) i («sumnjam da se to moglo dogoditi». «kako». ne dozvoliti odgovaranje u horu na teška pitanja. spretno postaviti dopunska pitanja . zahtevati odgovore od najboljih u enika $# ! " . demokrati nost. postaviti manji broj pitanja ako u enik nema odgovor.. korak po korak. «kada». ta ne i argumentovane odgovore.potpitanja Zahtevi koji se odnose na odgovore u enika: • • • od u enika tražiti jasne. pa se primenjuje u najstarijim razredima osnovne i u srednjoj školi.. tako da se ona ne pretvori u « askanje». Nedostatak popularnog predavanja je što pitanja postavlja nastavnik koji zna odgovore. kultura verbalnog komuniciranja. . da podstaknu misaone aktivnosti u enika. Diskusija Diskusuja podrazumeva razmenu mišljenja o odre enoj temi ili problemu. a posebno nastavnika.). ni suviše uska)..razumljiva u enicima. tolerantnost.u enici. «pokušaj da preformulišeš». naj eš e kao uvodno pripremanje u enika za rad.. odmerena (ni suviše široka. problemskog karaktera.Popularno predavanje Popularno predavanje .nastavnik postavlja u enicima usmerena pitanja na koja oni odgovaraju i polako.. Zahtevi za koriš enje dijaloške metode Zahtevi za nastavnika za uspešno vo enje razgovora se dele u dve grupe: • • zahtevi koji se odnose na pitanja nastavnika zahtevi koji se odnose na odgovore u enika (Kakva pitanja postavljati ?) (Kakve odgovore tražiti ?) Pitanja nastavnika treba da budu: • • • • • • jasna. «šta bi da si u tom položaju?». i u enika. ne smeju biti ni sugestivna ni alternativna. Ova metoda ima primenu u mla im razredima. spretnost u vo enju diskusije. odre ena i precizna . širim i potpunijim odgovorima . od nedovoljnih znanja sami napreduju ka sve ve im.).. «gde». Pitanja koja nastavnik postavlja mogu da imaju trojaku funkciju: • • • proveravanje znanja objašnjavanje informacija podsticanje u enika («šta».. («daj mi neki primer».

. Zasnivaju se na samostalnom radu. Vrste prakti nih metoda: • • Laboratorijske vežbe (laboratorijska metoda) Prakti na nastava (metoda prakti nih aktivnosti) Laboratorijska metoda (laboratorijske vežbe) Ovom metodom se u enici osposobljavaju da samostalno vrše eksperimente. Metode zasnovane na prakti nom aktivnostima u enika – prakti ne metode Metode zasnovane na prakti nim aktivnostima u enika menjaju položaj u enika u procesu nastave. nekima mogu biti teški.. kao dopuna drugim metodama... fizike. pre svega u starijim razredima. Da bi se u enici uspešno koristili knjigom. $$ ! " . hemije. koje nastavnik treba da pregleda – (tzv. vežbanju. posle teorijskog izu avanja odre enih nastavnih celina.. raznovrsnijom i privla nijom. zbog ega je ova metoda efikasnija kod starijih u enika. moraju da vladaju veštinom te nog itanja i beleženja pro itanog. ure aja. praktikumi) Metoda prakti nih aktivnosti (prakti na nastava) Cilj ove metode je sticanje znanja i veština na osnovu prakti nih aktivnosti.Rad sa knjigom (metoda itanja. Izvodi se u školskim radionicama ili u vanškolskim (proizvodnim. Metoda se primenjuje skoro u svim nastavnim predmetima.. prave skice. pa se primenjuju kao dopuna drugim metodama.(uspostavljaju sklad izme u teorije i prakse) Prakti ne metode su dinami nije i bliže životu. Pretežno se koristi za ponavljanje i uopštavanje. eksperimentima.. pa ine nastavu zanimljivijom. tekst-metoda) Rad sa knjigom je sticanje znanja putem štampane re i (iz udžbenika) i omogu ava samostalni rad (samoobrazovanje). Udžbenici su sistematizovano pisani za prose ne u enike. tabele.. rukovanju razli itim priborom i instrumentima. a nekima laki.. registruju rezultate.. ogledima. aparata i materijala davanje neophodnih uputstava i napomena u enicima provera ispravnosti eksperimenta (izvo enjem pre asa) Ova metoda se široko primenjuje u nastavi biologije. U toku laboratorijskih vežbi neophodno je da u enici vode beleške. grafikone. kulturnim i društvenim) ustanovama. naglašavaju i aktivnost i samostalnost u enika. Zadatak nastavnika je da pripremi eksperiment: • • • obezbe enje potrebne opreme.

odnosno razlaganje. Programirana nastava nije ispunila o ekivanja univerzalizacije i revolucionisanja nastave. dok e se mogu i izvor grešaka svesti na minimum». . od obi nog razlikuje po tehni kim rešenjima. prakti nih radova. pruža pouzdanje i pove ava motivaciju Slabosti (nedovoljnost): • • • • podsticanje verbalnog na ina u enja. aktivan i samostalan rad u enika. od u enika se zahteva da odgovori na postavljena pitanja (ili da reši odgovaraju i problem) 3. vo eno u enje .) uzrast u enika – kod mla ih u enika: metode pokazivanja. veli ina odeljenja . opisivanja.. Presudna je «struktura». podela nastavnih tema na niz podtema i užih pitanja.. tre i u koriš enju prakti nih metoda. kod starijih u enika: diskusija. Obi no ima dva tipa stranica: • • informacione sa prostorom za davanje odgovora i stranice sa ta nim odgovorima.. individualni i individualizovani rad.kakvog u enika želimo da formiramo karakter nastavnog predmeta didakti ki cilj asa – pri zapam ivanju novog gradiva.... Suština (toka i strukture) programa je da: 1. Programirani udžbenik se.ograni ava u enika. rad sa knjigom. izlaganja. u ve im odeljenjima (preko 25 u enika) efikasnije držanje lekcija (predavanje) afinitet nastavnika .u manjim odeljenjima: diskusija.Izbor nastavnih metoda Kriterijumi za izbor nastavnih metoda: • • • • • • opšti cilj obrazovanja .) pri produbljivanju... (pokazivanja.. . Programirana nastava i u enje Suština programirane nastave: Skiner «Svaki korak u u enju treba da bude što manji. rad sa knjigom.. razradi gradiva (diskusija. $% ! " . a svi skupa funkcionalno uobli avaju nastavnu i logi ku celinu. Danas se programirana nastava izvodi i pomo u ra unara...neki nastavnici su spretniji u verbalnim metodama. u enik se upoznaje sa kratkim suštinskim sadržajem dela nastavnog gradiva 2. nije efikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve u enike. Prednosti i nedovoljnosti programirane nastave Prednosti: • • individualizacija i odre ivanje sopstvenog tempa u enja. Na taj se na in broj ponavljanja prethodnog znanja može pove ati do maksimuma.. nema interakcijskih odnosa nastavnika i u enika. pri anja.. neposredno posle toga u enik prima informaciju o ta nosti odgovora Svaki «korak» nastavne materije je uslovljen prethodnim i na njega se logi ki nadovezuje. laboratorijski rad. .. drugi u razgovoru i diskusiji. .

u enici pasivni. demokratski .izme u nastavnika i u enika i horizontalna. izme u pojedinih parova u enika.. izme u nastavnika i pojedinih u enika.. U razredno. 4.. koje se realizuju u nizu podjednako raspore enih i ograni enih vremenskih perioda . nastavnik se smatra nezamenjivim u prenošenju znanja. $& ! " . opšta dvosmerna komunikacija. (male nastavne grupe: od 10 do 12 u enika) Broj komunikacionih kontakata zavisi od rasporeda u u ionici. dvosmerna vertikalna komunikacija.. Postoje tri oblika komunikacionih odnosa nastavnika prema u enicima: • • • autoritativni . 3..nastavnik je središte svih aktivnosti. Preporu uje se raspored u obliku potkovice. organizaciona jasnost. ravnodušni .asovni sistem Razredni sistem .asovnoj organizaciji nastave.Komunikacije u nastavnim metodama Obrazovni proces je oblik saradnje i komunikacije izme u nastavnika i u enika.. svak sa svakim.sadržaj svakog predmeta podeljen na teme.asova. Pedagoško-didakti ke prednosti: sistemati nost. nastavnik sebe smatra samo jednim od lanova kolektiva.nastavnik je pasivan i nezainteresovan za u enike (više je posmatra nego što je aktivni inilac). Pedagoško-didakti ki nedostaci: jednak prilaz svim u enicima i orijentacija ka «srednjem» u eniku. U nastavi postoje etiri komunikacione strukture: 1. ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE Razredno. zapostavlja individualnost i kreativnost. jednosmerna vertikalna komunikacija.u enici grupisani u razrede prema uzrastu (i stepenu znanja) asovni . dvosmerna verikalna komunikacija.nastavnik aktivan i dovodi u enike na nivo aktivnog rada i saradnje. od nastavnika ka u enicima (omogu ava veliki broj u enika) 2.

. sa jednom didakti kom funkcijom. sa stalnim sastavom u enika. 2. težine i složenosti gradiva . tokom kojeg se.asovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. 3. opreme.Nastavni as Nastavni as je glavni element razredno. Nema « istih» tipova. .suština .posebno pismeni i doma i zadaci Priprema nastavnika za as • Opšta priprema (upoznavanje) obuhvata: prethodno upoznavanje u enika i razreda upoznavanje sadržaja predmeta nastavne discipline upoznavanje sredstava za rad (udžbenika. asovi za uvo enje u novu oblast asovi za prenošenje novih znanja asovi za u vrš ivanje znanja asovi za razvijanje i usavršavanje veština i umešnosti asovi za kontrolu znanja i umenja – uvod – obrada – utvr ivanje i sistematizacija – vežbe – provera Struktura nastavnog asa Pod strukturom asa podrazumeva se opis i me usobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata. as je celovit.. 5.) • Priprema za pojedina ne nastavne asove: analiza cilja priprema sadržaja didakti ko-metodi ke pripreme pripreme vaspitnih mera i postupaka priprema vremenske strukture asa $' ! " . 4. Didakti ki tipovi asa: 1. ispunjavaju odre eni didakti ki zadaci.. Strukturu asa ine (strukturni) elementi: • • • • • cilj asa sadržaj asa nastavna metoda uzrast u enika radni zadaci . logi ki zaokružen.zavisi od cilja. Tipovi nastavnih asova Tip asa je odre en didakti kom funkcijom..koja e biti primenjena.podrazumeva njihove radne sposobnosti. vremenski ograni en deo nastavnog procesa. zajedni kim radom nastavnika i u enika.

Slabost je neekonomi nost. Slabost je protivre nost izme u frontalnog prenošenja gradiva i individualnog karaktera usvajanja znanja. Cilj doma ih zadataka: ponavljanje. uvežbavanje i formiranje umenja i navika. Posmatranje treba upotpuniti demonstracijom. . Ovaj na in u najve oj meri uvažava mogu nosti i tempo rada svakog pojedinca. predavanjem.. Dobra organizacija ekskurzije podrazumeva prethodno pripremanje nastavnika i u enika.zajedni ki rad dva u enika.. putem izveštaja i zajedni kih diskusija Partnerski rad . Ekskurzije Ekskurzija omogu ava posmatranje i prou avanje predmeta. usvajanje nastavnih sadržaja.. proširivanje i produbljivanje znanja. na inu izrade. merenja. pojava i procesa u prirodnim uslovima. a nakon izrade doma ih zadataka obavezno vršiti proveravanje. razgovorom.).. sadržaju i obimu zadataka.Oragizacija nastavnog rada na asu – organizacioni oblici asa Osnovni organizacioni oblici asa: 1. Timska nastava . utvr ivanje. Didakti ke funkcije doma ih zadataka: razvijanje samostalanosti i razvijanje radnih navika Doma i zadaci mogu biti: usmeni (u enje iz udžbenika..) ili prakti ni (posmatranja. ekskurzije mogu biti: uvodne. . pri emu se od svakog pojedinca traži odre en nivo samostalnosti. . Razred se deli na grupe radi zajedni kog rešavanja postavljenih zadataka. rad u parovima. Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki u enik radi na odre enom zadatku sam.više nastavnika vodi nastavu u jednom odeljenju pri obradi multidisciplinarnih tema Drugi oblici organizacije nastavnog rada Dopunjavaju rešavanje zadataka i ostvarenje ciljeva nastavnog asa i oboga uju nastavni proces: • doma i rad • ekskurzije Doma i rad u enika Doma i rad je povezan sa radom na asu. Ovo je najracionalniji oblik rada u pogledu vremena i truda nastavnika. Pri davanju doma ih zadataka treba voditi ra una o raznovrsnosti. 3. bez razmene informacija sa svojim drugovima. . eksperimenti. teku e i zaklju ne. kao i zaklju ni rad posle obavljene ekskurzije.. Grupni rad je rad i u enje u grupi (3 -6 u enika)..obavljaju posebne zadatke koji se rezimiraju u celinu. 2. priprema za usvajanje novog gradiva. • • • • Grupe mogu biti: Monolitne radne grupe .. Prema mestu u nastavnom procesu.sve grupe obra uju istu temu Diferencirane grupe . Frontalni rad (razredna nastava) je zajedni ki rad svih u enika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. $( ! " . pismeni (pismeni radovi. tako da nastavni as i doma i rad ine didakti ko jedinstvo.). Osnovni metod grupnog rada je diskusija tokom koje sposobniji u enici pomažu svoje slabije drugove.

produbljavanja i sistematizovanja obra enog nastavnog gradiva.).. ali tako e i da se procene postupci i metode u obrazovnom radu i u enju. zahtevaju i njegovo produženje ili dopune i ispravke.. pore enje sadašnjeg stanja sa predvi enim planom (željeni efekat) ukazivanje na na ine usavršavanja procesa (optimizacija). Suštinsko uloga procenjivanja je postizanje što bolje oganizacije i realizacije u enja.. laboratorijska (neophodna naro ito u prirodnim naukama) tehni ka (pravljenje modela.. .. izvan asova). Vrste ponavljanja: • na po etku školske godine (ponavljanje.u enje s ciljem utvr ivanaja. nije dovoljna konstatacija postignutog..sredstvo kojim se utvr uje i prikazuje uspeh u enika. radi ostvarenja željenog efekta Karakteristike dobre procene su: da subjekti treba da budu informisani o rezultatima koje su postigli. • teku e ponavljanje (na po etku asa.. • ponavljanje posle ve ih nastavnih celina i • završno ponavljanje (na kraju polugodišta. PROVERVANJE I OCENJIVANJE ZNANJA Suština i zna aj procenjivanja Procenjivanje (proveravanje+ocenjivanje) ..sticanje veština. ranije u enog gradiva). . ve i ono što bi u enik mogao posti i – cilj je motivacija.. a ne posle obavljenog u enja. predmeta. grafi kih radova. sagledavaju njihove mogu nosti i vrednosti. procenjivanje treba da je u toku. a rezultati procene da odre uju dalji tok u enja: proveravaju njegovu opravdanost i pravilnost.). šema.. Pretpostavka za uspešnost vežbanja: raznovrsna i da su vremenski pravilno raspodeljena. a naro ito na kraju školske godine). fizike. ve na otkrivanju koliko je u enik shvatio.Ponavljanje i vežbanje u nastavi Ponavljanje Ponavljanje . Vežbanje Vežbanje . Vežbanja mogu biti: • • • • • usmena (konverzacija na stranom jeziku) pismena (vežbanje matematike. navika i prakti nih umenja. Procenjivanje treba da prati proces u enja. koliko je i kako razumeo. tabela. . obnavljanje.. procenu ne vršiti na osnovu u enikovog ponavljanja materije koja se u i. sprave.) grafi ka (izrada crteža. a ne pam enja $) ! " . Procenjivanje je proces koji se sastoji od: • • • pore enje sadašnjeg i prošlog stanja. Procenjivanje povezati sa procesom mišljenja. na kraju asa.

kontrolnih i drugih pismenih zadataka.redovno i svakodnevno. posredstvom prakti nih radova u laboratorijama. Omogu uje nastavniku uvid o aktivnosti i uspešnosti u enika.. pismeni.Vrste proveravanja Prethodno proveravanje . Pismeno proveravanje je ekonomi no. umenja i navika u praksi (veština). poligonima. školskim radionicama. Rezultati testa moraju biti uporedivo iskazani. Zahteva veliku spretnost i dosta vremena. Pismeno proveravanje se primenjuje u vidu školskih. Omogu ava da se ostvari jedinstvo zahteva i temeljna i detaljna analiza pismenih radova. godišnje i završne.. Ovoj metodi nedostaje neposredni.na po etku školske godine ili pre prelaska na novu oblast. prakti ni ili kombinovani. a mogu biti: usmeni. živi kontakt nastavnika sa u enicima. doma ih. svakog u enika i škole u celini. Ispiti. kao oblik teku eg proveravanja.neekonomi no.. primenjuje se posle pojedinih nastavnih tema. kvalifikacione.. diferencijalne. putem razgovora sa jednim u enikom. sa zadatkom provere razumevanja obra ene teme. ali i da proverava svoju uspešnost i efikasnost Tematsko proveravanje.krajem klasifikacionih perioda. . $* ! " . na asu. Cilj mu je da utvrdi postoje e znanje kojim u enici raspolažu. identi ni za sve u enike i u istovetnim uslovima i pružaju obaveštenje o školskom uspehu. Prednost neformalnih testova je što su usmereni ka specifi nom toku u procesu u enja grupe u enika.. Testovi su instrumenti specijalonog tipa. Teku e proveravanje . Testovi mogu biti: • formalni (standardizovani ..Testovi omogu uju veliku uštedu vremena. Prakti no proveravanje je proveravanje znanja. a koje je uslov za slede i korak u nastavnom radu. kao oblik završnog proveravanja. Završno proveravanje . Dele se na: prijemne. ili krajem školske godine sa zadatkom da se proveri nivo i kvalitet usvojenih znanja i pokažu ukupni rezultati nastave. Metode proveravanja i ocenjivanja su na ini pomo u kojih se utvr uje stepen usvojenosti nastavnih sadržaja i mogu biti: Usmeno proveravanje se primenjuje individualno.propisani) • neformalni (nestandardizovani) Formalni testovi su podvrgnuti temeljnoj prethodnoj proveri i analizi. i izaziva pasivnost ostalih u enika .

. • li ne simpatije ili antipatije nastavnika prema u enicima... Prednost opisnog ocenjivanja je preciznije diferenciranje dostignu a u enika i individualizovan pristup. Slabosti ocenjivanja Ocenjivanje je složen i težak posao. Njime se osim nivoa uspeha prikazuje i na in i smer (napredovanje ili nazadovanje) postizanja uspeha. B . teško e u izboru predmeta ispitivanja. izvor teško a koje dolaze od samih u enika. Postoje dve vrste ocenjivanja: • • numeri ko – kvantitativno ocenjivanje pomo u brojki (skala od 5 do 1) opisno .analiti ko-verbalno – kvalitativno ocenjivanje (skala od tri stepena: programski zadaci savladani: A ...subjektivnost • oni stvaraju li nu sliku «dobrog» odnosno «slabog» u enika.Ocene i ocenjivanje Ocena je odraz dostignu a u enika i predstavljaju odnos izme u onoga što se želi i onoga što je u enik postigao. Prevazi i traumu negativne ocene. „Otvoreni list“ . odeljenska ve a. uvek dati šansu za popravak %+ ! " . a rezultati su esto subjektivni i relativni. odnos prema radu..pristupa an u enicima. • orijentišu se prema nivou uspeha odre enog odeljenja..nepotpuno savladani). odgovornost.u potpunosti. doprinosi uklanjanju u eni kog „minimalizma“ Rang lista u odeljenju Usaglašeni kriterijumi me u nastavnicima. Postoje tri osnovna izvora teško a koji ocenjivanje ine nesigurnim i nepouzdanim: • • • izvor teško a koje dolaze od nastavnika.. Ocenjivanje prema Gausovoj krivoj (7%. obi no daju stereotipne opisne ocene. verbalnim ocenjivanjem.. kroz stru ne aktive.. Usavršavanje metoda i postupaka ocenjivanja Numeri ke kvantitativne ocene se dopunjavaju opisnim kvalitativnim.u zadovoljavaju em stepenu i C . . 24%. roditeljima. razredu. Nastavnici nisu pripremljeni za opisno ocenjivanje. Samoocenjivanje. 24%. 38%. ocenjivati i zalaganje.. • uticaj prethodnih rezultata u procenjivanju nastavnika (halo-efekat). Poboljšanje metoda ocenjivanja se vrši: • • • • • • • Vo enjem dnevnika napredovanja u enika Pored uspeha. 7%) predstavlja upore ivanje ste enog znanja sa opštim individualnim sposobnostima u enika. što nije dobro.. školi. Teško e u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika: • nastavnici se razlikuju u svojim procenama ..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->