5)Podela sistema prema stabilnosti ponasanja Prema stabilnosti ponasanja sistemi s emogu podeliti na stabilne,nestabilne I indiferentne.

Stabilni su oni koji sami sebe vracaju u stanje ravnoteze iz koje ih je izbacilo delovanje neke sile iz okruzenja.Svaki stabilni system ima svoje podrucje stabilnosti,sto znaci da se system vraca u ravnotezno stanje samo ako ga spoljna sila nije izbacila izvan tog podrucja.Nestabilni sistemi su oni koji se ne mogu sami od sebe vratiti u stanje ravnoteze ako ih delovanje spoljne sile izbaci iz ravnoteznog polozaja.Vracanje takvih sistema u stanje ravnoteze moguce je samo pomocu aktivnog delovanja drugih sistema.Indiferentni sistemi su oni koji nemaju odredjeno stanje ravnoteze vec je za njih gotovo svako stanje u kojem se nalaze stanje ravnoteze,sto zanci da kada spolna sila takav system izbaci iz jednog stanja on ostaje u polozaju u kom se nasao prilikom prestanka delovanja spoljne sile. 6)Sistemi prema oblicima materijalnog kretanja Sa stanovista ovog kretanja razlikujemo nekoliko vrsta sistema.Za sisteme mehanickog oblika kretanja karakteristicno je da se posmatraju promene mesta u prostoru jednih delova sistema u odnosu na druge ili jednih elemenata u odnosu na druge tj sistema u odnosu na njegovo relevantno okruzenje.Kad je rec o sistemima sa fizickim oblikom kretanja tu pre svega mislimo na sisteme cija kretanja izucava fizika,kao sto su:toplota,elektromagneizam,svetlosne pojave.Za sisteme sa hemijskim oblikom kretanja karakteristicno je da se posmatraju hemijske pojave koje se odvijaju u samom sistemu ili pak u njegovim delovima.Bioloski sistemi karakterisu se bioloskim oblikom kretanja.To su takvi sistemi u kojima se prisutne pojave organskog zivota.Kod drustvenih sistema su bitni drustveni procesi. 7)Sistemi prema povezanosti sa okruzenjem Prema povezanosti sa okruzenjem sistemi mogu biti otvoreni I zatvoreni.U strucnoj I naucnoj literature cesto s eistice da se granice otvorenosti sistema determinisu u zavisnosti od stepena inteziteta interakcije elemenata sistema I njegove okoline.Najveci broj realnih sistema je otvoren s obzirom da ostvaruju bar jedan od tri oblika razmene pa razlikujemo tri tipa otvorenosti:materijalnu,energetsku I informacionu.Medju otvorene spadaju svi organizacioni sistemi koji imaju karakter funkcionalnih sistema (transportni system,zdravstvo,obrazovanje).Zatvoreni sistemi ne primaju uticaj iz okruzenja I ne deluju na okruzenje.To zanci da oni nemaju ulazna I izlazna dejstva,tj da su spojeni elementi I u njima cine jednu zatvorenu celinu I da svi elementi imaju najmanje jedan ulaz I najmanje jedan izlaz.Za system kod koga su tacno utvrdjeni ulazi preko kojih okruzenje vrsi uticaj na system,kao I izlazi preko kojih system dejstvuje na okruzenje nazivaju se relativno zatvoreni sistemi.Zatvoren system u apsolutnom smislu takoreci ne postoji u prirodi pa se ovo moze uzeti kao teorijska pretpostavka. 8)Sistemi prema stepeni slozenosti Prosti sistemi su oni koji imaju mali broj elemenata I manje slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa.Takvi sistemi imaju najcesce karakter deterministickih sistema I postoji mogucnost da s enjihovo ponasanje modelira.U ovu klasu sistema svrstavaju se pre svega svi sistemi koji ostvaruju kontakt sa svojim okruzenjem preko jednog ulaza I jednog izlaza.Slozeni sistemi imaju veci broj elemenata I vrlo slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa I gotovo je nemoguce njihovo ponasanje u celini modelirati ili izraziti jednostavno matematickim modelom.Primer za slozeni system je preduzece.To su sistemi najcesce sa vise nivoa upravljanja (hijerarhijske structure) Postoje I veoma slozeni sistemi ili kompleksni kakvi sun pr ekonomski koji su sastalvjeni iz velikog brooja raznovrsnih podsistema I elemenata povezanih sa veoma slozenom strukturom koja se ne moze detaljno prikazati,Ovi sistemi su uglavnom stohasticki. 6.OBJASNITE POJAM STANJE I PROSTOR SISTEMA Utvrdjivanjem stanja sistema dobijamo mogucnost da poredimo stanje odvojenih sistema I ocenjujemo njihove razlike,kao I da uporedjujemo stanje jednog istog sistema u razlicitim vremenskim intervalima,tako da mozemo pratiti I njegovo kretanje a samim tim I kvalitetnije ostvariti ono cemu system tezi.Kad je rec o slozenim dinamickim sistemima treba reci da je broj mogucih stanja veliki.Stanje sistema mozemo objasniti heuristickom ili formlanom definicijom. Tako preko prve saznajemo da je stanje sistema skup podataka koji nam daju potpunu informaciju o proslosti I sadasnjosti sistema a sto predstavlja osnovu za predvidjanje ponasanja sistema u buducnosti.S obzirom da stanje sistema u vidu spiska velicina ili vrednosti pokazuje procese koji se u nejmu odvijaju to se formalnom definicijom mogu na precizniji nacin prikazati ulazno/izlazna dejstva nekog sistema.Za tako nesto potrebno je da znamo I odredjeni broj ulaznih (X) I izlaznih (Y) velicina odnsono koordinata.Tada system mozemo opisati relacijom A(X,Y) = 0,gde su 1

X I Y vektorske f-je vremena,definisane u vrmenskom intervalu t0<=t<=t1,a A je relacija koja predstavlja vezu izmedju ulaza I izlaza.Ima vise nacina za opisivanje stanja sistema.Vrednosti svih velicina koje odredjuju stanje sistema moze prikazati tabelarno.Stanje sistema s emoze prikazati I graficki.Ako stanje odredjuju dve velicine onda stanje prikazujemo u dvodimenzionalnom prostoru a ako tri velicine onda u trodimezionalnom.Svakom stanju sistema odgovara odredjeni skup vrednsoti varijabli I u prostoru stanja jedna tacka sa svojim vrednsotima koordinata.Ove nezavisne promenljive cesto s enazivaju I stepenima slobode sistema ili koordinatama stanja sistema.Tacka koja reprezentuje jedno stanje naziva se reprezentativna tacka.Oblast prostora stanja u kojoj se moze naci reprezentativna tacka zove s eoblast dopustenih stanja.Razlikujemo neprekidan proctor stanja koji karakterisu coordinate koje mogu da imaju bilo koju vrednost iz unapred utvrdjenih granica I diskretni proctor stanja cije coordinate mogu da imaju samo konacan broj odredjenih vrednosti I gde reprezentativna tacka moze takodje da uzima samo konacan broj polozaja tj da u granicama oblasti dopustenih stanja tacka ne prikazuje svako moguce stanje sistema.Prema tome u opstem slucaju stanje sistema mozemo shvatiti kao skup vrednosti svih promenljivih u odredjenom trenutku vremena sto znaci da je stanje funkcija vremena pa otuda sledi da je stanje dinamickog sistema I najmanji broj velicina stanja koje je potrebno znati u trenutku t0 da bi sa poznatim ulaznim velicinama mogli unapred odrediti nove proenljive za t>t0. Nulto stanje sistema je kada se stanje sistema ponasa tako da je izlaz sistema za nulti izlaz za svako t=0 gde je t<t0. 7.OBJASNITE POJAM INFORMACIJA Informacija je tesno vezana za pojam sistema I ona moze da postoji samo ako je u vezi sa sistemom na cije delovanje,odnosno ponasanje,utice.Od brojnih konkretnih definicija smatramo korisnim da navedemo definiciju Kuznecova koji kaze:predmet rada rukovodioca su informacije.Neki pak pod pojmom informaciju podrazumevaju delatnost sticanja tj sakupljanja znanja.Ono sto treba istaci jeste to da informacija u svojoj osnovi mora da sadrzi nesto novo za korisnika sto ce ga motivisati tj sto ce kod njega izazvati odredjenu svrsishodnu aktivnost ili promenu njegovog ponasanja s ciljem resavanja nekog problema.Ovo isticemo iz razloga sto ako izostanu ova svojstva se ne moze govoriti vise o informaciji nego o podatku.Sa semantickog aspekta razlikujemo pojmove podatak I informacija. Podatak je sve sto opisuje cinjenicu pojavu I sto nsoi neku sliku kroz sve ono sto je na neki nacin zabelezeno tj tegistrovano I racunskim operacijama izvedeno od jednog ili vis epodataka,slikom na odredjeni nacin sastavljenim podacima doalzi se do reci I recenica I anravno uz upotrebu pravila sintakse do odgovarajuce formulacije o datoj pojavi.U stvari taj process spajanja podataka u reci a ovih u recenice jeste njihova obrada.Proizilazi da su I reci I recenice sastavljene iz reci koje posiljalac upucuje primaocu a odnose se na neku novost za korisnika.I ukoliko te vesti za primaoca imaju svosjtvo novosti I na njega uticu da promeni svoj stav ponasnja ili mu omogucavaju da uspesno resi tj izvrsi svoj zadatak ili problem onda je to informacija.Drugim recima znacaj informacije ocenjuje se time koliko ona doprinosi resavanju datog problema. 8.OBJASNITE METOD MODELIRANJA VRSTE MODELA Da bismo slozene sisteme mogli proucavati,analizirati,sagledati njihovu statisticku I dainamicku strukturu I uticati na njihovo ponasanje potrebno je da raspolazemo informacijama o elementima,njihovim karakteristikama,spregama I funkcionisanju.Prikupljanje I koriscenje tih informacija bice svrsishodnije ako je prethodno izabrana efikasna metoda. Pojedine metode sistemske analize obezbedjuju da se ta delotvornost u zadovoljavajucem obimu ostvari.To je slucaj sa metodom modeliranja.Metoda modeliranja jedna je od glavnih metoda teorije sistema I kibernetike.Ona omogucava odvajanje bitnog od manje bitnog te otkrivanje zakonitosti I odnosa u objektivno postojecim sistemima.Koriscenje modela zavisi od aspekta istrazivanja.Za naucno istrazivanje poseban znacaj ima pojam uproscenog modela,koji omogucava proucavanje kompleksnih Celina,prikazujuci na modelu samo one karakteristike originala koje su znacajne za oblast istrazivanja.Primenom sistemskih modela teorija ne mora da razmatra realne objekte odnsono komplekse vec samo njihove apstraktne ili misaone modele.Naime pri izucavanju slozenih dinamickih sistema najcesce nije poznata unutrasnja struktura elemenata (podsistema).Potreba za modeliranjem slozenih dinamickih sistema javlja se kao posledica njihove kompleksnosti tj nase nemoci da se dodje do svih relevantnih informacija.Zato s eizradjuje model realnog sistema.To znaci da izmedju modela I sistema postoji slicnost ali ne I istovetnost,pa je zato model kao pojednostavljeni system stvarnsoti pregledniji I pristupacniji za istrazivanja,Koriscenje modela je nuzno I zato sto nismo uvek u mogucnosti da ekspirementisemo sa realnim isstemom.Osnovni zadaci modela da nam pruzi mogucnost da u okviru posmatranog realnog sistema otkrijemo funkcionalne zavisnosti njegovih delova I atributa,da jednostavno pratimo vremenski sled pojave koja ans interesuje na relaciji uzrok-posledica te da pripremimo odluke za akcije u 2

pravcu promene odredjenih procesa tj da predvidimo buduce ponasanje sistema.Modeliranje mozemo definisati kao postupak u kome jedan system koji se naziva original prikazujemo (modeliramo) drugim istemom koji se naziva model. 9.NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MODELA KOD MODELIRANJA S.V.Kanel je modele klasifikovao prema sledecim principima: 1)na osnovu izrazajnih sredstava pomocu kojih gradimo model 2)na osnovu njihove slicnosti sa originalom 3)sa aspekta namene modela 4)sa aspekta njihovog mesta Na osnovu izrazajnih sredstava pomocu kojih gradimo model razlikujemo verbalne prikazuju ponasanje sistema pomocu skupa iskaza tekstom na nekom prirodnom jeziku.Verbalni modeli se koriste za opisivanje ponasanja sistema koji imaju pretezno kvalitativne karakteristike.Verbalni modeli su najcesce modeli hipoteze pa njihova nepreciznost predstavlja njihov osnovni nedostatak. Fizicki modeli su rezultat stvorene materijalne prirode I obicno predstavljaju bilo smanjenu ili povecanu kopiju spoljnog oblika sistema cime se postize da su sve fizicke velicine u modelu iste prirode sa onim u originalu.Ovaj tip modela najcesce se koristi za izvodjenje eksperimenata u vezi sa ponasanjem vrlo slozenih sistema. Graficki modeli se izrazavaju uz pomoc grafickih sredstava I simbola.Najcesce s ekoriste blok dijagrami pomocu kojih se prikazuju elementi I funkcionalni odnosi u sistemima ali bez kvalitativnih I kvantitativnih osobina.Za graficko prikazivanje modela kibernetickih sistema koristimo s ejos strelicom,tackom grananja,komparatorom I sabiracem. Formalni ili simbolicki modeli prikazuju ponasanje sistema pomocu skupa matematickih I logickih relacija.To su modeli sa najvecim stepenom apstrakcije,jer se karakteristike elemenata izrazavaju uz pomoc simbola,a odnosi I veze izmedju elemenata uz pomocu matematickih I logickih jednacina.Ova vrsta modela je najprikladnija za izvodjenje eksperimenata jer se najlakse mogu menjati vrednosti njihovih parametara. Analogni model analogija je baza modeliranja.Ako postoji mogucnost da se izvrsi prenos informacija o relevantim svojstvima I ponasanju system model na drugi system ili njegov prototip onda se izmedju ta dva sistema tj modela uspostavlja analogija. Na osnovu veze sa originalom model moze biti model f-je zasniva se na analogiji koja postoji u funkcionisanju originala I modela,osnov analogije je nacin na koji su pojedini elementi sistema medjusobno povezani I f-ja koju oni vrse. Model structure prikazuje strukturu sistema tj elemente ili objekte iz kojih je sastavljen original. Analogija ili slicnost sa originalom zasniva se na slicnosti u pogledu ponasanja uz prethodni uslov da su im structure I f-je iste. Model ponasanja sluzi za upoznavanje ponasanja sistema I uglavnom se izrazava u vidu matematickih jednacina. Sa stanovista svrhe modela razlikujemo demonstracioni model sluzi da prikaze slozene odnose u sistemu ili ulogu pojedinih elemenata.Najcesce su to graficki ili fizicki modeli.Eksperimentalni modeli sluze za eksperimentisanje.To su uglavnom modeli dinamickih sistema.Modeli odlucivanja su modeli koji se koriste za donosenje odluka u slozneim sistemima.Ta slozenost situacije se najcesce prikazuje pomocu stable ili drveta relevantnosti gde svaka grana predsatvlja mogucu alternative I gde izbor konacne odluke zavisi od mnostva medjusobno povezanih alternative.Sa stanovista mesta modela razlikujemo intetne I eksterne modele. Predstavu o internom modelu imamo onda ako je model sistema ujedno I sastvni deo ili element sistema.Nasuprot internim modelima koji s eodnose uvek na bitne parameter sistema eksterni modeli se ne nalaze u strukturi sistema. Pored ov klasifikacije D.Simic navodi da mogu da se izdvoje I sledeci vidovi modela:aprstaktni,deskriptivni,funkcionalni,modeli uzrocne povezanosti,modeli korelacije.Metod crne kutije u teoriji sitema I kibernetici poseban znacaj ima metod crne kutije.Saglasno stavu Vinera pod pojmom crne kutije mozemo smatrati svaki objekat (system) o kome donosio sud ne na osnovu proucavanja I istrazivanja njegove structure I ostalih njegovih velicina iz kojih se sastoji vec na osnovu spoljnih manifestacija structure sistema koje su dostupne istrazivacu.Model crne kutije koristimo ne samo u slucajevima kada nam je unutrasnja struktura objekata (sistema) nepoznata nego I u onim slucajevima kada je system toliko slozen da s ena osnovu pojedinscnog izucavanja njegovih sastavnih delova I njihovih interakcijskih odnsoa ne moze dobiti prava slika o samom ponasnju sistema kao strukturisane celine.U teroiji sistema I kibernetici koristi se I metod bele kutije za sisteme koje poznajemo u svim njegovim pojedinstoima pa se cesto koristi I termin prozracna kutija.Za sisteme koji nisu sasvim nepoznati ili sasvim poznati neretko se koristi termin siva kutija I nijanse svetla I mracna kutija. 10.OBJASNITE POJAM INFORMACIONI SISTEM I NJEGOV ODNOS SA ORGANIZACIONIM SISTEM Organizacioni sitemi pa pema tome I poslovni sistemi jesu ciljno orijentisani sistemi.Organizacija ostvarje svoje ciljeve transformacijom ulaza u izlaz.Ova transformacija se realizuje u toku funkcionisanja sistema.Kao ulazi u organ.sisteme 3

a takodje I kao izlazi mogu da budu razlicite komponente.One mogu biti materija,energija I informacija (ulaz I izlaz). Ako uzmemo u razmatranje samo informacioni ulaz I izlaz I info procese koje realizuju elementi organizacionog sistema dobicemo realni informacioni system posmatanog organizacionog sistema. Informacioni system je specijalizovan system koji moze da s edefinise na razllcitie nacine. Jedna od definicija je: informacioni system je skup elemenata ili komponenata za prikupljanje (input),obradu (process) I dostavljanje (output) podataka I informacija za koriscenje.Iz navdene definicije se vidi da informacioni system ne mora obavezno da sadrzi racunare. 11.KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA Prema tome da li imaju informacione ulaze I izlaze na: 1)informirani imaju samo informacioni ulaz 2)linformirajuci system informisanja imaju samo informacioni izlaz 3)informacionis sistemi imaju I informacioni ulaz I izlaz U odnosu na odnos informacionog ulaza I izlaza razlikujemo: 1)upravljanje sisteme informacioni ulaz > izlaza 2)upravljacke sisteme informacioni ulaz <izlaza 3)neutralne ssiteme 0 informacioni ulaz = izlazu U odnosu na podrucje koje obuhvata informacioni system moze biti: 1)informacioni system drustva 2)informacioni system republike 3)informacioni istem regije 4)informacioni system grada 5)informacioni system opstine Prema osonvnim f-ma preduzeca za cije potrebe se projektuju,razlikujemo: 1)informacioni sitem proizvodnje 2)informacioni system nabavke 3)informacioni system prodaje 4)inforamiconi system licnih dohodaka 5)finansijski informacioni system 6)informacioni system osnovnih sredstava 7)informacini system istrazivanja I razvoja U odnosu na ancin realizacije procesa pripreme I obrade podataka informacioni sistemi mogu biti: 1)centralizovani 2)distribuirani U odnosu na stepen automatizacija procesa informacionih sistema I faza upravljanja mogu se podeliti na: 1)sistemi za automatsku obradu podataka 2)informacioni sistemi za predvidjanje 3)upravljacki informacioni system 4)potpuno automatizovan informacioni system Informacioni sistemi koji obezbedjuju potrebne informacije za upravljanje I zatvaraju kolo povratne veze usistemu upravljanja nazivaju se upralvjacki informacioni sistemi. 12.OBJASNITE KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA Komponente informacionog sistema su materijalne,energetske,socijalne I apstraktne prirode.U sastav informacionog sistema ulaze sledeci elementi: podaci,izvori podataka,sredstva za pripremu I obuhvatanje podataka,komunikacione linije (komunikacioni system),sredstva za memorisanje I obradu podataka,informacioni jezici,metode I procedure, covek.Podaci kao nosioci informacija o ulazima,stanju sistema I izlazima cine bazu podataka informacionig sistema.U bazi podataka informacionog sistema se odlsikavaju svi elementi,promene I procesi realnog sistema I dela njegovog okruzenja.Stoga ona na neki nacin predstavlja model realnog sistema I njegovih veza sa okruzenjem.Termin izvor informacije koristi se kao opsti naziv za sve entitete u sistemu I njegovom okruzenju za koji se ima interes da se o njima formira informaciona slika.Entitet je neka sustina necega o cemu se skupjaju I memorisu podaci.Kao entite mogu 4

da se pojave realni objekti,dogadjaji,apstraktni concept I sl.Obuhvatanje I priprema izvornih informacija zavisi od izvora I od raspolozivih tehnickih srdstava.U zavisnosti od vrste tehnickih sredstava danas se najcesce koriste sledeci organizacioni oblici obuhvatanja I pripreme podataka: direktan nacin podaci se sa izvora pomocu odgovarajucih tehnickih uredjaj direktno registruju I salju linijama veze posredan nacin podaci se najpre rucno registruju na zato odredjena dokumenta a potom na odgovarajuci nacin pripremaju I salju na dalju obradu.Sa dokumenta podaci s emogu poslati na obradu:1)direktnim citanjem pomocu odgovarajucih citaca dokumenata 2)posrednim unosenjem 3) rucnim unosenjem preko odgovarajucih interaktivnih terminala. Obuhvatanje I priprema podataka predstavlja process u informacionom sistemu koji zahteva najvise ljudskog angazovanja I vremena pa izbor najefikasnijeg nacina uveliko povecava efikasnost I efektivnost citavog informacionog sistema. Komonukacioni system cine sve linije veze I uredjaji koji omogucavaju preos I razmenu informacija izmedju elemenata sistema. On u sebe ukljucuje sve linije veze pocev od runog prenosa podataka pa do automatkse transmisije preko telekomunikacionih linija veze.On treba da obezbedi tacan,blagovremen I ekonomican prenos podataka izmedju elemenata sistemaSredstva za obradu podataka obuhvataju uredjaje koji na neki nacin ucestvuju u operacijama obrade podataka.Pod obradom podataka u uzem smislu se podrazumeva transformacija postojecih u nove podatke.U sirem smislu pod obradom se podrazumeva bilo kakva transformacija I sredjivanje podataka koja ima za cilj dobijanje novih podataka ili pripremanje I sredjivanje postojecih radi kasnije efikasnije obrade.Tako se I operacije sortiranja ili premestanja I memorisanja podataka predstavljaju u sirem smislu kao operacije obade podataka.Prema odnosu ucesca coveka u obradi I masine obrada podataka moze biti: rucna relaizuje samo covek, mehanizovana relaizuje covek uz pomoc masine automatska realizuje je masina po unapred uradjenom programu.Jezici informacionog sistema sluze za kodianje I ramzenu informacija kako izmedju elemenata sistema tako I izmedju sistema I okruzenja.Kao jezici informacionog sistema najcesce se susrecu sledece vrste jezika prirodni,masinski,progrmaski jezici. Osnove karakteristike jezika su slova ili znaci njegove azbuke,reci ili kodovi,sintaksa I smenatika jezika. Prirodni jezici sluze za medjusobno komuniciranje ljudi.Jos uvek se znacajan deo komuniciranja u okviru informacionog sistema odvija u formi prirodnog jezika.Masinski jezik je interni jezik digitalnih racunara.Svaki tip racunara ima svoj specijalan masinski jezik koji realizuje upravljacka jedinica racunara.Zbog toga se program koji je napisan na masinskom jeiku jednog tipa racunara ne moze izvrsiti na drugom tipu tipu.Programski ili algoritamski jezici se koriste da s eopisu algoritmi obrade po kojima ce racunar resavati zadatke obrade.Posto masinski I prirodni jezici zbog svoje specijalnosti I nepreciznosti nisu pogodni za opis algoritma izmisljeni su tzv. Visi prograsmki jezici koji su uglavnom univerzalni jezici pa algoritme obrade opisane ovim jezicima mogu da izvrsavaju uglavnom svi tipovi racunara uz izvesna ogranicenja.Ta ogranicenja se odnose na to da racunari imaju odgovarajuce prevodioce u okviru sistemskog softvera,odgovarajuce kapacitete uredjaja I da se izvrse vrlo male izmene u programima.Iako se visi jezici za programiranje koji se najcesce koriste odlikuju univerzalnoscu primene I prilicnom nezavisnoscu od tipa masine ipak izmedju njih postoje razlike u pogledu njihove pogodnosti za pojedine oblasti primene.Za dobijanje efektivnih programa za obradu ppodataka,jezik mora imati takve osobine koje sadrze neophodne elemente za resavanje odredjene klase zadataka.Za sada ne postoji jedan jezik koji bi bio jednako pogodan za resavanje svih mogucih problema koji s epojavljauju u realnom zivotu.Zbog toga postoji mnostvo raznih jezika progamiranja namenjenih za resavanje razlicitih vrsta zadataka. Kao stos u np basic, Delphi,cobol,fortran,pascal,c,c++,html,java,php itd 13.PROCESI INFORMACIONOG SISTEMA Moze se reci da realni informacioni sistemi nekog organizacionog sistema cine podaci (ulazni,interni I izlazni) I svi elementi organizacionog sistema koji na neki nacin ucestvuju u obuhvatanju (pripremanju) ,prenosu, obradi, memorisanju I koriscenju informacija.Proizilazi da s eu okviru funkcionisanja informacionog sistema realizuju sledeci procesi: 1)obuhvatanje I priprema podataka 2)prenos podataka do mesta obrade 3)memorisanje I obrada podataka 4)dostavljanje podataka korisnicima 5)koriscenje podataka 14.DIGITALNA EKONOMIJA I UPRAVLJANJE ZNANJEM Nove tehnologije uticu na stvaranje nove ekonomije a nova ekonomija je stalno gladna novih tehnologija.Sve je vise primetan efekat uzajamne pozitivne povratne sprege tehnologije I ekonomije.Proizvoditi znaci menjati svet oko sebe tj 5

stvarati dodatnu vrednost.U novoj ekonomiji dodatna vrednost je pre svega rezultat angazovanja umnih mogucnosti coveka a ne njegovih misica.Nova ekonomija ne podrazumeva samo primenu novih tehnologija vec I novih organizacionih modela, novih proizvoda I novih usluga.Globalna racunarska mreza,Internet podstice dalji razvoj globalnog trzista I stvara novu globalnu ekonomiju.Internet iz osnova menja odnsoe izmedju proizvodjaca I potrosaca. Mnogi uprosceno posmatraju kao novi marketinski kanal al Internet je mnogo vise od toga tehnicko tehnoloska osnova za kreiranje novog ekonomskog poretka,nastala kao rezultat konvrgencije primene digitalnih tehnologija ,racunarskih,telekomunikacionih I multimedijalnih.Digitalna ekonomija obuhvata poslovanje novih preduzeca na globalnom trzistu primenom internet tehnologija.Za savremeno drustvo cesto se kaze da je informaciono drustvo jer informacija verovatno prvi put u istoriji javlja kao najdragocenija roba.Osnovna kaakteristika informacionog drustva jeste visoka efikasnost drustvenih I ekonomskih organizacija cime se stvaraju uslovi I za visok kvalitet zivota njegovih gradjana.Znanje postaje dominantan cinilac ekonomije takvog drustva,pa se kaze da s eekonomija informacionog drustva zasniva na znanju.Nova ekonomija je zasnovana na znanju,tj primeni ljudskog know-how (znati kako) na sve sto proizvodimo I kako proizvodimo.Organizacije moraju biti spremne da brzo private nova znanja I da ih efikasno primene,jer osnovni pokretac razvoja postindustrijskog drustva predstavljaju informacije I ideje a ne sirovine I jeftina radna snaga.Kolektivno znanje organizacije akumulirano iskustvo I strucnost zaposlenih I partnera jeste njen intelektualni capital.Ovaj capital predstavlja izuzetan potencijal I moze snazno da doprinese trzisnoj vrednsoti preduzeca u globalnoj ekonomiji.Nova ekonomija zahteva I nove metode upravljanja,koje se odnose ne samo na upravljanje klasicnim resusrsima vec pre svega na upravljanje znanjem.Izazov za one koji upravljaju znajem dvostruk je 1) da implementiraju system koji ce koordinirati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju specificnom znanju vaznom za njihov posao 2)da stvaraju procese koji ce pojedincima na raznim poslovnim funkcijama,mozda I iz raznih delova sveta,omoguciti da dele znaje I prakticno ga koriste.Poenta u ovom deljenju informacija jested a se organizaciji obezbedi maksimalno iskkoriscenje raspolozivih resursa znanja.Znanje postaje I proizvod koji s emoze nudity na trzistu I po tom osnovu ostvarivati znacajan profit.Menadzeri znanja u kompaniji treba da osmisle I organizuju rad sa znanjem kao intelektualnim kapitalom.Pristup resursima znanja najcesce se realizuje primenom savremenih informacionih tehnologija.Resursi znaja zavise od delatnosti preduzeca ali nalaze se u tehnoloskim prirucnicima,pravilnicima,poslovnim pismima,faks dopisima,uglavnom su znaci papirima lai je mnogo toga I u glavama zaposlenih.Mnogi podaci sadrze implicitno neotkriven znanja koja mogu biti znacajna za poslovanje.Za otkrivanje I analizu ovakvih znanja takodje se koriste savremene IT:skladista podataka,kopaje podataka,masina za pretrazivanje,inteligenti agenti.Intranet I internet su prirodno okruzenje za njihovo koriscenje. 14.OBJASNITE POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje.Najpopularniji kanal elektrosnkog poslovanja jeste internet.Evolucija elektronskog poslovanja zapocela je razmenom poste u elektronskom obliku (elektronska posta).Postoje dva osnovna tipa elektrosnkog poslovanja: 1)B2C business to consumer u kome potrosaci narucuju proizvode I servise elektrosnkim putem od preduzeca.Internet pruza razlicite mogucnosti marketinskog nastupa preduzeca I omogucava masovni pristup potrosaca proizvodima I servisima elektronskim putem. 2) B2B - Business to Business sto podrazumeva elektronsko poslvoanje koje se odvija izmedju preduzeca od otkrivanja odgovarajuce robe, pregovora, narucivanja, ispostavljanaj faktura, placanja, distribucije dokumentacije itd. Kada govorimo o elektronskom poslovanju generalno mozemo reci da je to poslovanje putem elektronskih medijuma.Ipak postoje vise razlicitih termina koji su u upotrebi.E Business I IBusiness predstavljaju dve razlicite kategorije.Jedno predstavlja poslovanje uz pomoc svih mogucih elektrosnkih medijuma dok I-business predstavlja poslovanje samo preko Interneta.Svakako da se pod e-poslovanjem moze podrazumevati: 1)kupovina I prodaja proizvoda I usluga preko Interneta ili neke druge telekomunikacione mreze 2)korsicenje racunarske I mrezne tehnologije za promenu lanca snabdevanja I industrijske structure 3)ukljucenje I komercijalnog I nekomercijalnog sveta.Postoje I drugi oblici e-poslovanja sektora javne uprave do korisnici sa korisnicima. 3) P2P people to people model u kojem dolazi do razmene dobara uglavnom digitalnih. 4) C2B consumers to business model ukljucuje fizicka lica koja svoje proizvode I usluge prodaju poslovnim subjektima ili pak kupce koji tragaju za snabdevacima. 5) B2E business to employees kategorija koja obuhvata sve intenre aktivnosti unutar preduzeca,obicno putem interneta I korporativnih portala.Ovde se mogu odvijati razmena informacija medju zaposlenia,razmena ili prodaja proizvoda zaposlenima,online treninga isl. 6) G2C (government to citizens) G2B 6

(government to business) kategorije su u kojoj drzavne,sluzbe razmenjuju proizvode,usluge I informacije sa fizickim I pravnim licima. 15.ODLIKE DIGITALNE EKONOMIJE Globalizacija je stari fenomen.Ljudi su uvek trazili nove izvore sirovina I nova trzista.Internet je drasticno ubrzao process globalizacije ruseci postojece nacionalne,kulturne,organizacione I politicke granice.Kao osnovni mehanizam digitalne ekonomije internet eliminise trzistu prostorna I vremenska ogranicenja.Globalizacija je promenila mnoge ustaljene obrasce.Proizvodi su sada zaista na svetsko trzistu,jednostavno je odrediti njihovu trzisnu cenu,izvrsiti najpovoljniji izbor,naruciti,platiti.Globalizacija resava zatecene ali otvara I mnoge nove probleme npr problem nadleznosti ekonosmkog suvereniteta. Umrezavanje Pojava intenreta dovela je do intezivnog umrezavanja preduzeca. Dok su u pocetku racunarske mreze sluzile prvenstveno za prenos podataka izmedju geografski dislociranih delova preduzeca,sada se infrastruktura Interneta koristi za medusobnu koordinaiju I sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu jer nove tehnologije ukidaju prostorna ogranicenja.U umrezenim organizacijama informacije se krecu ne samo preko internih sektroskih granica vec I izvan firme,preko geografskih granica.Da bi s einformacije razmenile potrebno je I povezivanje ljudi primenom novih tehnlogija.Za resavanje poslovnih problema nije dovoljno povezivanje masine vec su za uspeh potrebni ljudi koji svoju inteligenciju,zanje I kreativnost,primenom savremenih tehnoogija udruzuju u mrezu znanja. Mobilnost Nove tehnologije su u mnogo cemu uticale na promenu metafore radnog mesta kao radnog stola,stolice I telefona,pa tako u nekim slucajevima mozemo govoriti o mobilnom random mestu.Tipicno radon okruzenje kancelarisjkih sluzbenika moze se pokriti malim prenosivim racunarima koji omogucavaju da se na bilo kom mestu obavlja isti posao kao sto bi se obavljao kancelariji.Ovi mali uredjaji objedinjeni sa mobilnim telefonom omogucavaju svojim korisnicima da van sopstvene kancelarije zavrsavaju poslove.Koliko je mobilnost vazna karakteristika digitalne ekonomije ukazuje I strateska inicijativa Microsoft korporacije,poznata pod imenom .net. Microsoft je razvio skup tehnologija koje pruzaju sveobuhvatnu podrsku konceptu mobilnosti. Integracija u procesu globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jacanja konkurentne sposobnosti jeste ukrupnjavanje,Ukrupnjavanje ima vise pojavnih oblika,od akvizicije (pripajanja) do integracije (udruzivanja) sa nekom od konkurentskih firmi.Nikada kao u poslednjoj deceniji nije bilo izrazeno pravilo da velika riba guta malu ribu.Proces je ubrzan I strahom firmi d ace ih druge firme nastale integracijom ili super uspesne start up kompanija digitalne ekonomije,ugroziti na trzistu,pa tako dolazi do efekta lavine tj do lancane integracije firmi. Elektronsko poslovanje (videti prethodno pitanje) Nestajanje posrednika u buducnosti u lancu snabdevanja ili pruzanja usluga,opstace samo oni koji mogu dodati neku novu vrednost.Obicni posrednici koji su u dosadasnjoj ekonomiji ostvarivali znacajan profit prakticno ce biti izbaceni iz tog lanca.Razlog njihovog nestanka je u primeni savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija koje omogucavaju krajnjim korisnicima da posrednike preksoce cime oni postaju visak.Sve s eovo odnosi I an nivoe u organizaciji.Oni cija je uloga u hijerarhiji samo da nadole prenesu naredbe a nagore samo izvestavaju gube svoj znacaj I ulogu. Digitalni proizvodi I usluge u staroj ekonomiji tok informacija je fizicki:novac,cekovi,facture,tovarni listovi,izvestaji,sastanci licem u lice,fotografije I direktne reklame postom.Kao podrsku ovom procesu analogni tehnicki tehnoloski sistemi omogucili su telefonske pozive radio I TV prenose.U novoj digitalnoj ekonomiji,informacije je u svim svojim oblicima postaju digitalne;koriscenjem racunarskog binarnog koda one postaju nizovi jedinica I nula.Informacije mogu biti postavljene analogno I digitalno.Analogni signal predstalvjaju kontinualne,a digitalni diskretne vrednosti iskazane celim brojevima.Digitlne tehnologije omoucavaju da se razlciti pojavni oblici informacija lako transformisu u novu digitalnu formu a zatim zapisuju I prenose.Kod analognih zapisa tesko je otkolniti sum koji nastaje u prenosu I an taj nacin degradira kvalitet izvornog signala.Kod digitalnih zapisa relativno je jednostavno otkloniti smetnje I regenerisati zapis koji je po kvalitetu potpuno jednak izvornom.Transformacija iz analognih u digitalne signale postize se digitalizacijom koja se ostvaruje odabiranjem konacnog broja reprezenata u vremensko domenu I kvantizacijom tj predstavljanjem analogne vrednosti brojem.Sve je vise prisutan trend trnasformacije fizickih proizvoda u digitalan oblik.Elektronske knjige,video zapisi,muzika sa CD-a u mp3 formatu. Nove organizacione forme rad na daljinu,virtuelna organizacija,zaposleni preko interneta sto smanjuju troskove pre svega. Digitalna generacija deca koja su rodjena krajem XX veka odrastaju u okruzenju digitalnih medija.Racunari se nalaze svuda oko njih.Savremena tehnoloska dostignuca starije generacije dozivlajvaju kao cuda a za mlade generacije ona predstavlja sasvim prirodno okruzenje.Primena IT-a kod starijih izaziva odbojnost pa cak I strah od posla,dok ce nove generacije zahtevati radon okruzenje gde ce racunar I pristup internetu biti neophodan preduslov za rad. Ekonomska ravnopravnost generalno posmatrano primena IT-a treba da omoguci dalju 7

demokratizaciju u svetskim ekonomskim odnosima,da pruzi podjednake sanse svima.Ali posto svi ipak nemaju istu startnu poziciju niti ravnopravan pristup novim tehnologijama,ocigledno je da ovaj process istovremeno utice na dalje raslojavanje izmedju bogatih I siromasnih,izmedju razvijenih I nerazvijenih.Nerazvijene zemlje treba da s eukljuce u svetske trendove primene IT-a kako bi smanjile trenutne razlike I sprecile povecanje drugih razlika.Primena novih IT-a a pogotovu internet tehnologija,omogucuje nerazvijenim zemljama da povecaju svoje sanse angazovanjem spostvenog intelektualnog potencijala koji je po pravilu globalno ravnopravno rasporedjen.Rizici digitalne ekonomije: 1)nestabilnost najveci rizik digitalne ekonomije proizilazi iz same sustine njene paradigme,jer primena efekta pozitivne povratne sprge u procesu uspostalvjanja ekonomija na kvalitetno novom nivou,generise nestabilnost.Nestabilnost je imanentna karakteristika digitlne ekonomije.Iz nauke o sistemima poznata je primena pozitivne povratne sprege void system u nestabilno stanje sto znatno otezava a ponekad I onemogucava odrzavanje sistema u zeljenom stanju. 2)nezaposlenost digitalna ekonomija izaziva masovnu nezaposlenost jer primenjivanje ITa minimizira koriscenje ucesca ljudi u procesu prozivodnje.Ova nezaposlenost je strukturnog karaktera.Postoje sektori u kojima trenutno se oseca nedostatak kvalifikovane radne snage,a to je pre svega sector IT-a koji razvija infrastrukturu digitalne ekonomije. 3)raslojavanje paradoksalno ali digitalna ekonomija vraca siromastvo na svetsku scenu.Digitalna ekonomija produbljuje jaz izmaedju bogatih I siromasnih I to ne samo na globalnom vec I n lokalnom nivou.Raslojavanje postaje pono karakteristika drustva sa izrazito bogatim ail I izarazito siromasnim drzavam I ljudima. 4)nemoral nova ekonomija u prvi plan stavlja pitanje efikasnosti a jedinstvena mera svih stvari postaje novac.Legalizuju se web prezentacije sa pornografskim sadrzajem,zatim su prisutne lokacije koje omogucavaju online kockanje I kladjenje koje u mnogim drzava u realnom svetu zabrenj pristup maloletnicima,ali internet ne ponaje granice I moze svako pristupiti bez obzira na starts tim lokacijama. 5)ugrozavanje bebednosti I privatnosti 6)criminal mozda najveci rizik primene internet tehnologija u digitalnoj ekonomiji ogleda se u mogucnostima izvrsenja kriminalnih radnji.Svako preduzece koje svoj informacioni system povezuje sa internom kako bi unapredilo poslovanje,izlaze sa potencijalnim rizikom izvrsenja kriminalne radnje npr kradje.Taj problem narocito je dosao do izrazaja finasnijskim transakcijama uz pomoc interneta,posebno u bankarstvu I elektronskoj trgovini,Kao odgovor na tu vrstu problema uspesno se razvijaju I primenjuju specificni odbrambeni mehanizmi za autorizaciju I autentifikaciju. 16.PRIMENA INTERNET SERVISA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU Svi internet servisi prate ideju komukicajia izmedju poslovnih partnera koji su spojeni preko interneta.Moguce je ostvariti vise servisa koji bi mogli biti kategorizovani prema tome da li su komunikacije tipa 1:1 one to one,1:N one to many ili N:N many to many I da li je komunikacija simetricna ili asimetricna.Razvijene su cetiri osnovne klase servisa koje mozemo da nazovemo konverzacija,kounikacija,sadrzaj I trgovina.Konverzacija je sustinski simetricna I tipa je 1:1,postoje samo dve strane u konverzaciji koje su potpuno ravnopravne.Komunikacija je takodje simetricna ali tipa N:N I u njoj postoji nekoliko ucesnika koji su ravnopravni.Sadrzaj je asimetrican I uglavnom tipa 1:N,informacija se salje od provajdera do mnogih primalaca koji uglavnom ne salju slicnu informaciju nazad.Trgovina je asimetricna I uglavnom tipa 1:1,prodavac prodaje robu I usluge musterijama koja salju uplate nazad.Internet servisi za svaku klasu su: Konverzacija (e-mail,net telephony,videoconferencig) Komunikacija (mailing lists,newsgroups,forums) Sadrzaj (www,push tehnologies,streamin multimedia) Trgovina (encryption,digital cash,micropayments,digital certificates) 17.OBJASNITE POJMOVE INTERNET,EXTRANET,INTRANET Internet servisi mogu da se primene u tri razlicite sfere na sasvim razlicite nacine.Ove sfere primene su poznate kao Internet,intranet,extranet.Striktno govoreci termin internet je rezervisan za onaj deo globalne mreze koji je zaista javni I pristupacan bilo kome.To je contrast intranetu koji je u nekom smislu deo vece mreze koja postoji samo u okviru kompanije.Intranet koristi iste tehnologije I usluge ali je pristup ogranicen uglavnom samo na zaposlene.Virtual Private Network (VPN) mogu s ekoristiti da vezu udaljene zgrade I filijale u globalni intranet da bi stvorili jedinstveni korporativni system.Ekstranet je oblik izmedju javnog interneta I privatnog intraneta.Predstavlja kontrolisano prosirenje korporativnog intraneta za ukljucenje eksternih partnera.Druga interesantna primena ekstraneta je umrezavanje potrosaca u kompaniju kroz dodelu ogranicenih prava on-line pristupa resursima kompanije. 18.OBJASNITE POJAM PORTAL Za savremeno poslovanje preduzeca neophodan je portal.Portal je mesto na internetu odakle postoji mogucnost pocinjanja bilo koje online aktivnosti korisnika.Postoje generalni,industrijski I tematski portali.Za razliku od nekog 8

sajta koji podefiniciji moze imati jednu ili vise Web stranica koje su medjusobno povezane linkovima,portal mora u startu imati osobinu da se bilo koja aktivnost (novine,email,forumi,chat,oglasi,pretrazivanje,moze obaviti u punoj meri. To znaci da kada sajt ima sve moguce tehnicke aspekte a nema dovoljno oglasa,osoba an chatu tj ne postoji dovoljna aktivnost posetilaca I kolicina sadrzaja na sajtu to je samo sajt a ne portal.Generalni portal moze biti globalni,internacionalni,nacionalni,regionalni. (Serbiancafe I Krstarica)Industrijski portali ili vortal predstavlja portal preko kojeg se moze ostvariti bilo koja aktivnost u nekoj industrijskoj grani.Vortali se mogu deliti po geografskoj osnovi kao I generalni portali.Tematski portali kako im ime kaze mogu biti za internet marketing,web dizajn itd. 19.OBJASNITE POJAM DIGITALNI PROIZVOD I NAVEDITE NEKE Internet tehnoloska revolucija donosi promene u talasima,Trenutno je na sceni talas koji ima veliki uticaj na sve fizickih proizvoda.Ovaj uticaj se moze opisno objasniti kao transformacija fizickih proizvoda u digitalni oblik.Ovaj tren je najbolje prikazati na primeru digitalizacije muzickih proizvoda.Nakon analognih digitalnih ploca pojavili su se digitalni Compact Disk-ovi.Ali to su bili isto fizcki ovlici proizvoda na kojem su bile digitlane informacije.Digtialni formati npr mp3 omogucavaju da se muzicki zapisi kupuju preko intenrneta I lsusaju na racunaru,personalnom digitlanom asistentu I na mob telefonu.Takodje elektronske knjige takodje plasticno mogu predstaviti novu generaciju digitalnih proivoda.Citalac ovakve knjige na raspolaganju ce imati razlicite opcije:izbor velicine,obla I boja slova,podvlacenje digitalnim flomasterom zanimljivih delova,dopisivanje komentara.Kada se citalac umori od citanja sa ekrana pokrenuce audio opciju tj e-knjiga ce sama sebe citati preko zvucnika ili slusalica.Mogucnsot distibucije digitlanih proizvoda preko mreze ukazuje na to koliko su dosadasnji posrednici ugrozeni.Sada pisci I muzicari mogu relativno lako premostiti jaz I izbeci posrednike (izdavace I trgovce) da bi dosli do svojih krajnjih kupaca. 20.ELEKTRONSKI RACUNARI I NJIHOVA PODELA (RACUNARSKI SISTEMI) Sa racunarom korisnik komunicira preko ulaznih I izlaznih uredjaja sa podacima koji se nalaze u formi koja je citljiva za coveka. U elektronskom racunaru svi znaci su predstavljeni u obliku koji racunar razume.Podaci u racunaru su predstavljeni preko binarnih cifara,jedinica I nula.Svaka binarna cifra naziva se bit.Istorijski racunari se klasifikuju u tri osnovne grupe:mikro,mini I veliki racunari.Ovakva klasifikacija ima svoj osnov ima u razlicitim velicinama memorije,razlicitim brzinama rada,mogucnostima komunikacije kao I raznovrsnoscu ulazno/izlaznih uredjaja.Mikro racunari baziraju se na mikroprocesorima.Najveci broj mikro racunara opravdava svoje ime personalnog racunara jer su pravi jednokorisnicki sstemi tj mogu da opsluzuju samo jednog korisnika.Pojavom 32- bitnih mikroprocesora 80486,80586,M68000,M68010 pojavljuje se klasa visekorisnickih mikroracunara koji opsluzuju jednovremeno veci broj korisnika cime se znacajno povcava uloga ove vrste mikroracunara u izgradnji informacionih sistema manjih I srednjih organizacija.Mini racunari predstavljaju sledeci nivo racunarskih sistema koji je po svojim mogucnostima I ceni smesten izmedju mikro I velikih racunara sa ciljem da se zadovolje informacione potrebe srednjih do velikih organizacija.Mesto mini racunara je nezamenljivo za vodjenje aplikacija kojima se integrisu tehnicke I poslovne funkcije.Veliki racunari su namenjeni u velikim I slozenim elektronskim obradama podataka u poslovnoj I tehnickoj sferi.To je slucaj pre svega sa aplikacijama u koje je ukljucen veliki broj korisnika koji putem mreze velikog broja terminala komuniciraju sa velikim racunarom HOST.Zbog izuzetno visokih troskova vezanih uz njih velikih racunari imaju smisla jedino u veoma velikim organizacijama. 21.OBJASNITE POJMOVE SOFTWARE I HARDWARE Hardware skup fizickih komponenti racunara (mis,tastatura,monitor) Software skup programa za obavljanje odredjenih poslova.Operativni system omogucuje komunikaciju izmedju softvera I hardvera tj omogucuje funkcionisanje racunara. 22.STRUKTURA DIGITALNIH RACUNARA Digitalni elektronski racunar (ER) su konstituisani po uzoru (modelu) na to kako coveciji mozak obradjuje informacije. Stoga se cesto ranije ER nazivao elektronski mozak.Digitalne elektronske racunare cine sledece dve komponenete: hardware fizicka ili materijalna komponenta koja odgovara organima kod coveka software programska ili nematerijalna,apstraktna komponenta koja odgovara logici misaonog procesa I obrade podataka u covekovom mozgu. Analogno gore navedenom organima coveka,hardver racunara cine sledece funkcionalni organi ili jedinice: centralna 9

jedinica racunar u uzem smislu u kome se realizuje obrada I ulazno-izlazne jedinice kako se cesto nazivaju preko kojih se vrsi ulaz I izlaz informacija.Sve ulazno-izlazne jedinice cine periferne jedinice racunara.Centralna jedinica I sa njom neposredno povezane periferne jedinice cine racunarsku konfiguraciju. Centralana jedinica se sastoji iz: interne memorije,upravljacke jedinice,aritmeticko-logicke jedinice. Upravljacki I aritmeticko-logicki deo se zajedno nazivaju centralni processor racunara jer se u njemu realizuje process obrade dok interna memorija sluzi samo za memorisanje podataka.U odnosu na funkciju ulaza izlaza periferne jedinice se dele na: ulazne,izlazne,ulazno-izlazne. Ulazne jedinice su periferni uredjaji namenjeni da s epreko njih vrsi samo unosenje ulaz podataka.Najcesce korisceni ulazni uredjaji su:citaci dokumenata,jedinice za govorni ulaz I specijalni ulazni uredjaji. Izlazni uredjaji su namenjeni za izdavanje rezultata obrade.Najvazniji izlazni uredjaji su:stampaci,ploteri,jedinice za govorni izlaz,mikroflimer I specijalni izlazni uredjaji.Ulazno-izlazni uredjaji mogu da vrse I f-ju ulaza I izlaza podataka.Prema nameni dele se na: 1)jedinice eksternih memorija 2)interaktivne terminale Jedinice eksternih memorija su namenjene za memorisanje I dugotrajno cuvanje velikih kolicina podataka. Predstavljaju prosirenje interne memorije posto je ona ogranicenog kapaciteta.Najvaznije jedinice eksternih memorija su jedinice diskova,jedinice magnetnih traka,jedinice magnetnih bubnjeva I jedinice magnetnih kartica.Interaktivni terminali sluze za neposredno komuniciranje coveka I racunara. Svaki periferni uredjaj ima svoj kontrolor koji vrsi kontrolu njegovog rada I pretvaranje koda njegovog nosaca podataka u interni,masinski kod racunara ili suprotno.Periferni uredjaji su preko odgovarajucih kanala povezani sa centralnom jedinicom. Kanali su ulazno-izlazni upravljacki uredjai koji sluze za uskladjivanje sporih perifernih uredjaja I brze centralne jedinice.Kanali se dele na: multipleksne za istovremeno povezivanje vise sporih perifernih uredjaja selektorske za povezivanje vise ali ne I istovremeno brzih perigernih uredjaja (jedinice eksternih memoria) blok multipleksni za istovremeno opsluzivanje vise brzih perifernih jedinica.Radom kanala upravlja kanalski program. 24. INSTRUKCIJE I NAREDBE Racunari rade po unapred utvrdjenim pravilima koja s eopisuju na odredjeni nacin.Algoritmi opisuju process obrade podataka.Za opis algoritma se moze koritstiti masinaska instrukcija,simbolicka instrukcija I naredbe.Opisan algoritam na jedan od navedenih nacina predstalvja program. Masinska instrukcija se u elektronskom racunaru predstavlja u binarnom kodiranom obliku I sastoji se iz dva osnovna dela:koda operacije I adresnog dela. Kod operacije predstavlja kodirani oblik odgovarajuce elementarne operacije.-ukazuje na operaciju koju treba izvrsiti. Adresni deo predstavlja kodirani oblik efektivne adrese lokacije polja podataka ili opste namenskog registra nad cijim sadrzajima se zeli izvrsiti odgovarajuca elementarna operacija.Kod operacije se sastoji iz utvrdjenog broja itova I odredjenu konstrukciju racunara je jedinstven.Svaki bit ili vise bitova u kodu operacije imaju svoje znacenje.Adresni deo je deo instrukcije koji pruza informacije komando upralvjackoj jedinici o adresama polja podataka I duzinama njihovih lokacija nad kojima treba da se izvrsi operacija specifkovana u kodu operacije.Adresa lokacije sadrzaja polja podataka odredjuje se na vise nacina I u zavisnosti da li je podatak lociran u memoriji ili registrima. Adresa lokacije polja podataka u operativnoj memoriji predstavlja stvarnu adresu prve pozicije od koje je polje podataka locirano I duzinu lokacije polja podataka kada se vrse operacije and podacima promenljive duzine. Adresa sadrzaja polja podataka koja se nalazi u opste namenskom registru je redni broj rigstra. Adresa instrukcije je stvarna adresa lokacije instrukcije u operativnoj memoriji I to uvek one instrukcije na koju se vrsi prelaz. Operand adresa lokacije polja podataka zajedno sa duzinom ukoliko se zahteva naziva se operand OP.Adresni deo moze sadrzati vise operanada.U adresnom delu instrukcije moze se nalaziti vise adresa lokacije polja podataka I to jedna,dve tri ili vise.Broj adresa u adresnom delu odredjuje adresnost elektronskog racunara.Tako se kaze da je racunar jednoaresan,dvoadresan troadresan I vise. Jednoadresna instrukcija kojom se moze adresirati jedna lokacija polja podataka. Dvoadresna instrukcija je ona instrukcija kojom s emoze adesirati dve lokacije polja podataka OP1 (lokacija prvog podatka) I OP2 (lokacija drugog podatka). Kod dvoadresnih instrukcija sadrzaj rezultata,dobijen izvrsavanjem odgovarajucih operacija (KO) u principu se smesta u lokaciju OP1 cime se nakon izvrsenja operacije gubi sadrzaj prvog polja podataka (OP1) Troadresna instrukcija je ona instrukcija kojom se moze adresirati lokacija prvog podatka (OP1) lokacija drugog podatka (OP2) dok je adresa lokacije treceg podatka (OP3) lokacija u koju se smesta rezultat dobijen izvrsavanjem odgovarajuce operacije (KO) Simbolicka instrukcija je u stvari masinska instrukcija prestavljena u simbolickom obliku tj kod operacije je predstavljen mnemonickom skracenicom naziva operacije a adresa lokacije polja podataka proizvoljnim alfabetskim ili alfanumerickim nazivom.Sintaksna struktura simbolicke instrukcije utvrdjena je konkretnim simbolickom programskim jezikom. (ASSEMBLER).Naredba je iskaz kojim s eiskazuje operacija ili niz operacija koje program treba da izvrsava 10

I ona cini osnovnu jezicku strukturu viseg programskog jezika (cobol,fortran,pascal) Naredba uvek pocinje glagolom (move,multiply) koji predstavlja operaciju I kome sledi utvrdjena kombinacija pripadajucih operanada.Programi napisani koriscenjem simbolickih instrukcija ili naredbama visih programskih jeizka uvek se prevode u masinski jezik odredjenog tipa racunara. 25. MEMORIJE RACUNARA Glavna memorija sluzi za upisivanje I citanje podataka I programa.Ova memorija moze biti organizovana kao mreza tankih zica ili kao niz prekidaca.Prva organizacija je karakteristicna za ROM memoriju dok je druga prisutna kod RAM memorije.Preseci tankih zica predstavljaju celije koje imaju dva stanja 0 I 1.Grupisane celije predstavljaju memorijske register.Memorijski registar predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu.Ako se radi o registrima duzine 8 bitova onda se takva memorijska organizacija naziva po bajtovima a takav registar se naziva bajt.Ako je duzina jednog registra 16 celija onda je moguce adresirati jednu rec.Kapacitet memorije meri se u hiljadama. 1KB=1024 bajta 1MB=1024KB 1GB=1024MB. RAM memorija - random access memory je upisno ispisni tip memorije koja omogucava citanje I upisivanje novog sadrzaja.Staticka memorija koristi polje bistabila dok su u dinamickoj RAM memoriji podaci predstavljeni u vidu napona u kondezatoru.Dinamicki RAM je brzi od statickog.Brzina ove memorije danas se meri u nanosekundama. Po iskljucenju napajanja kompijutera sadrzaj RAM memorije se nepovratno gubi,stoga RAM memorija sluzi za privremeno cuvanje programa I podataka.Posebnu kategoriju RAM memorije predstalvaju alfanumericka I graficka video RAM memorija.Alfanumericku VRAM memoriju mikroprocesor vidi kao I staticku RAM memoriju I ona se moze direktno povezivati na adresnu magistralu ili magistralu podataka. Graficki VRAM sadrzi dodatne register.Ovi registri sluze za smestanje boje,inteziteta,koordinata X,Y itd. ROM memorija read only memory neophodno je da neki podaci nakon iskljucivanja racunara I dalje ostnu u glavnoj memoriji.Takva memorija onda mora da ispunjava dva uslova: neibrisivost I neunistivost sadrzaja. Oba ova uslova ispunjava Rom memorija. Rom cipovi su memorijski uredjaji koji su takodje zasnovani na poluprovodnickoj tehnologiji.Sastoje se od matrice tankih zica utisnutih na cipu.Preseci ovih zica zovu se u slobodnom prevodu,spojevi nosioci bitova.Postoje otvorena I zatvorena kola.Kompjuter zatvoreno kolo cita kao 1 a otvoreno kao 0 I to se prevodi u binarni kod. Drugi tip Rom memorije je PROM memorija.Ovu memoriju korisnik preko uredjaja za programiranje moze isprogramirati za svoje potrebe.Sadrzaj ove memorije se ne moze vise menjati. Za razliku od PROM memorije EPROM memorija posto je jednom isprogramirana moze se izbrisati I ponovo programirati.Brisanje ove mmeorije se vrsi ultraljubicastim osvetljavanjem u trajnaju do 10 minuta. Karakteristike memorije: 1)kapacitet 2)gustina memorisanja broj jedinica podataka po jedinici povrsine 3)brzina vreme pristupa memoriji od trenutka dovodjenja upravljackog signala za definisanje pristupa pa do zavrsetka upisa.Najkrace vreme izmedju dva memorijska pristupa naziva se memorijskim ciklusom. 4)cena Virtuelna memorija RAM drajv za razliku od drugih drajvova koji su fizicke prirode ram drajv predtalvja prividan mehanizam softverski ostvaren. Virtuelna memorija je zapravo kombinacija glavne I spoljne memorije.U ovom slucaju se podaci spoljne memorije prenose u glavnu memoriju pa se posle obrade vracaju na spoljnu memoriju a u glavnu memoriju dolaze novi podaci za obradu. Ovim su otklonjene teskoce u programiranju jer progamer umesto stvarnih fizickih adresa koristi virtuelne tj prividne adrese. 26. MIKRORACUNARSKI SISTEMI (centralna jedinica,kontrolno-upralvjacka,aritmeticko logicka) Mikroracunari nisu masine iz jednog dela to su sistemi koji se sastoje iz mnostva razlicitih elemenata od kojih se jasno izdvajaju: 1) centralni processor 2)unutrasnja memorija (glavna) 3)ulazne jedinice 4)jedinice za memorisanje podataka 5)izlazne jedinice 6) komunikaciona mreza koja se zove magistrala I koja veze sve delove sistema u jednu celinu I ceo system sa spoljnim svetom. U osnovi mikroracunara nalazi se maticna ili logicka ploca.Glavni delovi se nalaze na maticnoj ploci a to su: centralni processor,glavna memorija (RAM I ROM) I slotovi za ekspanziju sistema. Slotovi predstavljaju neku vrstu uticnica u koje se stavljajuu kartice za prosirenje sistema.Preko slotova ove kartice su povezane sa magistrlaom a time I sa svim ostalim delovima racunara. Tipicne kartice za prosirenje sistema su kontroleri za jedinice diska,interni modem,memorisjki cipovi,kartice za ulazno izlazne uredjaje (stampac,monitor).

11

Centralan procesorska jedinica je racunska I kontrolna jedinica racunara koja interpretira I izvrsava instrukcije.CPU moze da se sastoji od jednog ili vise procesora koji izvrsavaju aritmeticka I logicka izracunavanja I kontrolisu rad ostalih elemenata sistema.Kod vecine mikroracunara ulogu CPU obavlja samo jedna cip koji se naziva mikroprocesor. Mikroprocesor se sastoji od cetiri funkcionalno razlicita dela: aritmeticko logicke jedinice,registara,kontrolne jedinice I unutrasnje magistrale. Aritmeticko-logicka jedinica je zaduzena za izvrsavanje aritmetickih I logickih operacija.Registri povremeno cuvaju podatke,adrese instrukcija kao I lokacije I rezultate ovih operacija.Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih delova racunara.Poslednji deo CPU,njegova interna magistrala predstalvja mrezu komunikacionih linija koje povezuju unutrasnje delove procesora.Krajevi te mreze zavrsavaju s epinovima (nozicama) procesora koje se uticu u maticnu plocu I tako vezu mikroprocesor na spoljnu magistralu tj sa ostalim delovima mikroprocesora.Postoje dve osnovne arhitekture mikroprocesora CISC poseduje veliki broj instrukcija (slaba upotreba) I RISC mikroprocesori koji su smanjili broj instrukcija cime su povecali brzinu. Danas se najcesce koriste Intelov processor Pentium I AMD athlon procesori.CPU je centralni deo racunara koji je zaduzen za izracunavanje I kontrolu rada ostalih komponenti racunara.Njegova komandno upralvjacka jedinica interpretira I izvrsava programske instrukcije,generise odgovarajuce upralvjacke signale preko magistrale podataka prenosi podatke prema I od drugih komonenti.CPU je zaduzen za pribavljanje I dekodiranje podataka,izvrsavanje instrukcija I jednom recju deluje kao mozak racunara. Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih komponenti racunara sa kojima je povezana preko upravljacke magistrale.Ona kontrolise protok informacija kroz njih I od njih,prihvata instrukciju,dekodira je I omogucuje njeno izvodjenje.Ona generise razne upravljacke signale koji omogucavaju normlano funkcionisanje aritmeticko logicke jedinice,operativne memorije,ulazno izlaznih jedinica I kanala veza,kao I signale za komunikaciju sa operativnim sistemima. Kontrolna jedinica ima tri principijalna zadatka: 1)vremenski odredjuje I regulise operacije racunarskog sistema 2)njen decoder instrukcija prihvata instrukcije iz registra instrukcia I prevodi ih u aktivnosti kao sto su sabiranje,poredjenje 3)interapti deo kontrolne jedinice inicira rad po kojem individualne operacije koriste CPU I regulise raspodelu procesorskog vrmena po operacijama Osnovne funkcije komandno upravljacke jedinice su: 1) upravljanje citanjem I upisvanjem u operativnu memoriju 2) upravljanje razmenom podataka izmedju operativne memorije I ALJ 3)upravljanje radom aritmeticko logicke jedinice.Sve ove funkcije komandno upravljacka jedinica obavlja tako sto prateci program selektuje jednu po jednu instrukciju,dekodira te instrukcije I generise impulsne upralvjacke signale kojima se postize izvrsavanje tih instrukcija. Aritmeticko logicka jedinica sluzi za obavljanje potrebnih aritmetickih I logickih operacija nad numerickim podacima prema instrukcijama programa.ALJ obavlja samo osnovne racunske operacije prema pravilima za racunaske operacije nad binarnim brojevima. Nearitmeticke operacije nad podacima se nazivaju logicke operacije I to su sldece:uporedjivanje velicine dva broja,testiranje nekog bita,pakovanje I raspakovanje,editovanje,punjenje memorije I drugo. Logicke operacije se obavljaju na osnovu pravila Bulove algebra a implementiraju se pomocu logickih I aritmetickih kola.Za obavljanje aritmetickih I logickih operacija aritmeticko logicka jedinica poseduje sledece delove:sabirace,akumulatore sa link12

registrom,pomeracke register,register za operacije sa pokretnim zarezom,komparatore itd. Registri opste namene opsti registri mogu da sluze kao pomeracki registri,indeks registri I akumulatori,zatim da s ekoriste za smestaj sadrzaaj podataka u aritmetickom I logickim operacijama I kao adresni registri.Mikroprocesori zasnovani sun a opstim registrima umesto specijalnim,predsavljaju danas dominantan vid arhitekture mikroprpcesora.Arhitekture zasnovane na ovim registrima daju programerima znatno veci komfor pri radu. Unutrasnju magistralu cini grupa linija preko kojih se informacija u binarnom obliku prenosi izmedju registara kao I registara I ALJ.Razlikujemo arhitekture sa jednom I sa vise unutrasnjih magistrla.Kod mikroprocesora sa jednom magistralom podaci se prenose preko magistrale do ALJ. Kod mikroprocesora sa dve magistrale razlikujemo magistrlau operanada (prenosi operande od registara do ALJ) I magistrlau rezultata prenosi rezultate od ALJ do registara.Kod mikroporcesora sa tri magistrale dve su predvidjene za istovremeni prenos operanada iz registara do ALJ dok treca nezavisno prenosi rezultat u odredisni registar. 26. KOMUNIKACIONI UREDJAJI SPOLJNA MAGISTRALA Sastavni deloi racunara medjusobno komuniciraju preko grupe linija koje se nazivaju spoljna magistrala.Preko spoljne magistrale prenose se adrese I upralvjacki signali izmejdu mikroprocesora I ostalih delova racunara.Magistrala mora da bude brza od ostalih komponenti racunara.Magistrala podataka prenosi podatke koji s eobradjuju.Adresna magistrala prenosi adrese memorijskih lokacija.Upravljacka magistrala prenosi upravljacke signale izmedju mikroporcesora I ostalih komponenti racunara.Upravljacki signali koji se obicno prenose preko upravljacke magistrale su:signal za resetovaje,signal za prekid,signal citaj/pisi.Arhitektura mikroracunara moze biti sa jednom,dve ili vise spoljnih magistrala.Mikroracunari sa dva magistrale sadrze jednu memorijsku I jednu izlaznu magistralu. 27.INTERFEJS,ADAPTER,KONTROLER Hardverski gledano,interfejsi su kartice,uticnice I drugi uredjaji koji vezu delove hardvera sa racunarom tako da s eomoguci prenos informacije povezanog uredjaja do CPU I nazad.Serijski interfejs prenosi podatke bit po bit.Obaj interfesj s ekoristi kako za komunikaciju izmedju dva ili vise racunara tako I zakomunikaciju sa perifernim uredjajima. Paralelni prenos podataka omogucava istovremeni paralelni prenos vise bitova odjednom.Realizacija prenosa paralelnim putem zahteva postojanje specijalnih signala kojima se signalizira pocetak I kraj prenosa podataka.Na paralelni interfejs s euglavnom vezu stampaci.I za serirjski I paralelno vezivanje potreban je softver (driver). Adapter se obicno pojavljuje u vidu stampane ploce (interfesjsna kartica) I omogucava racunaru koriscenje periferne opreme za koju isti nema odgovarajuci prikljucak ili plocu.Adapteri se cesto koriste da omoguce nadogradnju novog ili razlicitih hardvera,graficku,mreznu,zvucnu kartu itd.Kontroler je podsistem koji upravlja funkcijama prikljucenog uredjaja I generalno ne menja znacenje podataka koji prolaze kroz njega.Prikljuceni uredjaji su obicno periferni uredjaji I komunikacioni kanali.Jedna od funkcija kontrolera moze biti formatiranje podataka u cilju njihovog prenosa ili snimanja.Kontroleri se javljaju u razlicitim oblicima.Kod jednostavnih perifernih uredjaj kao sto je tastatura kontroler je jedno integrisano kolo koje prima ulaze sa tastature I interpretira ih pre nego sto ih preko magistrale posalje glavnom procesoru.Kod slozenijih perifernih uredjaj kao sto je disk,kontroleri se pojavljuju u vidu kartica za prosirenje sistema. Disk kontroler je cip specijalne namene I njemu pridruzena kola koja upravljaju I kontrolisu process citanja I upisa na disk. 28.PERIFERNE JEDINICE RACUNARA Periferne jedinice racunara mozemo podeliti na tri osnovne grupe:ulazne,jedinice za memorisanje podataka I izlazne jedinice.Ulazne jedinice omogucavaju korisniku racunara da vrsi unos podataka,komandi I programa u CPU.Najcesca ulazna jedinica je tastatura.Druge ulazne jedinice su:mis,trakball,svetlosno pero,skeneri I jedinice za prepoznavanje glasa.Racunarski sitem moze memorisati podatke interno u glavnu memoriju I eksterno na diskove,trake,diskette itd. Interno,instrukcije ili podaci se privremeno smestaju u silikonski RAM cipovima koji s enalaze na amticnoj ploci. Interno podaci mogu biti cuvani u DRAM cipovima kao I u ROM cipovima. Eksterni memorisjki uredjaji su eksterni u odnosu na maticnu plocu.Ovi uredjaji memorisu podatke na magnetski osetljivim medijima kao sot je audio traka ili disk presvucen tankim slojem metalnih cestica.Najcesci ekstrni memorisjki uredjaji su jedinica floppy I hard disk.Kao jedinice za cuvanje velike kolicine podataka danas se uveliko koriste CD-ROM. Izlazni uredjaji omogucavaju korisniku da vidi rezultate rada racunara.Najcesci izlazni uredjaji su terminal I monitor koji prikazuje znakove I grafiku na ekranu.Od izlaznih uredjaja vrlo cesto se koriste stampaci. 29.SOFTVER RACUNARA 13

Sistem programa (software) racunara odredjuje njegovu kvalitativnu stranu.Mogucnosti racunara kao sredstva za obradu podataka odredjena su u najvecem stepenu kvalitetom njegovog softvera.Savremeni elektronski racunarski sistemi mnogo vise se razlikuju po svojoj algoritamskoj koncepciji programskom sistemu,nego po specificnostima masinske konstrukcije.Svaki racunar poseduje system programa koji sluze za: 1) upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa 2) programsku sistemsku podrsku pri izradi izvornih programa. Softver se deli na: 1) sistemski softver 2)korisnicki aplikacioni softver.Sistemski softver cini skup programa koje najcesce izradjuje proizvodjac elektronskog racunara,a isporucuje ga korisniku zajedno sa hardverom.Prema funkcijama koje vrse programi sistemskog softvera se deli na: 1)programe za komandovanje I kontrolu (operativni system) 2)usluzni softver Korisnicki softver delimo na 1)gotove korisnicke programe 2)programe koji se prave po zahtevu korisnika. Programi operativnog sistema se izradjuju u modularnom obliku a cine ga oni programski moduli koji upravljuju tehnickim resursima racunarskog sistema kao sto su processor,glavna memorija,spoljasnje memorije,uredjaji ulaza izlaza I sl. Svaki od programa posto je zaduzen za upravljanje konkretnim resursom duzan je da izvrsava ledece funkcije : 1)pracenje stanja resursa 2) odredjivanje sta,ko,kada I koliko dobija 3) vrsenje deobe racunara 4)oslobadjanje resursa. Proizvodjaci racunara obicno za razlicite velicine I namene racunara razvijaju razlicite tipove operativnog sistema. Operativni sistemi se sastoje od grupe programa koji obavljaju odredjene poslove.Slozenost ovih programa zavisi od samog operativnog sistema.Ovi programi deluju nezavisno jedan od drugog ili se u fazi izvrsavanja jednog poziva drugi modul.Rad svih ovih programa nadgleda I koordinira poseban programi koji s eobicno naziva supervisor ili program monitor. Prema vrsti resursa kojima upravljaju programi OS se dele:1) programe za upravljanje memorijom 2)procesorima 3)perifernim uredjajima 4)informacijama. Usluzni sistemski softver cine:razvojni softver,system za upravljanje bazom podataka I servisni programi. Usluzni softver je grupa programa koja se odnosi na pracenje ili upravljanje neposrednim okruzenjem operativnog sistema. Korisnicki softver: gotov korisnicki softver deo softvera I njegova struktura odredjeni su namenom racunara.On uglavnom obuhvata programe za: sortiranje,resavanje matematisckih,statistickih I problema iz teorije verovatnoce.Ovaj softver je namnejn korisnicima za resavanje korisnickih problema.Razvile su ga specijalizovane softverske kuce. Aplikacioni softver najcesce razvija sam korisnki pa prema tome njega cine programi koje je izradio korisnik racunara za svoje potrebe. U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.Veina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeuje korisniki interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao to su interpreter komandne linije i grafiki korisniki interfejs. Dodatno, operativni sistem omoguava pokretanje drugih, korisnikih, programa kao to su editori, prevodioci i internet pretraivai. Mreni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema (Windows Server).Najkorieniji operativni sistem u upotrebi na stonim i prenosivim raunarima je Microsoft Windows.[1] Jai serveri koriste Linux, FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema. Meutim, i ovi operativni sistemi, posebno Mac OS X, se takoe koriste na personalnim raunarima. Osnovne f-je OS-a su: upravljenje memorijom,procesorom,podacima,perifernim jedinicima I kontrolna f-ja. Bazne f-je OS-a: upravljanje korisnickim interfejsom,hardverom,podacima,programima, I pomocnim f-jama. 30.OBRADA PODATAKA TIPOVI Sekvencijalna paketna obrada (batch-processing) OS za ovakvu obradu podataka su bili prvi razvijeni.Kod ovakvih sistema svi resursi racunara stoje na raspolaganju programa koji s eobradjuje I u jednom trenutku se moze koristiti samo jedan resurs sistema.Postoji nekoliko tipova sekvencijalne obrade: 1)sek.obrad. bez prioriteta 2)sa prioritetima 3)daljinska sek.obrad. 4)obrada podataka sa deljenjem vremena.Sekvencijalna obrada bez prioriteta podrzumeva jednaka prava svih programa pa se programi izvrsavaju po redosledu njihovog pristizanja. Sekvencijalna obrada sa prioritetima dodeljena vrednost prioriteta programa odredjuje njegov redosled izvrsavanja a ne redosled njegovog pristizanja.Na taj nacin se najpre obradjuje onaj program koji ima veci prioritet. Daljinska sekvencionalna obrada (remote batch processing) predstavlja varijantu sekvencionalne obrade bez prioriteta,kod koje se ulazak programa I podataka,a najcesce I izlaz rezultata,ostvaruju preko uredjaja koji su prostorno udaljeni od centralne jedinice. Obrada sa vremenskom raspodelom (time sharing) Sistemi sa vremesnokm raspodelom su orijentisani na efektivno koriscenje resursa sistema covek racunar pri resavanju razlicitih problema.Ranije pri testiranju novih programa u slucajveima dugotrajnih obrada koje su u toku,programeri su cesto cekali I po nekoliko dana da bi ponovo propustili program u 14

kome su ispravke gresaka zahtevale samo par minuta programskog rada.Na taj nacin se gubi dosta radnog vremena projektanata I programera na cekanju obrade.Ovi nedostaci su otklonjeni u sistemima sa vremenskom raspodelom koji omogucuju da se veliki broj korisnika istovremeno ukljuci preko svojih terminalskih uredjaja u system za obradu podataka I da jednovremeno izvrsava obradu svojih programa.U stvari kapacitet uredjaja za obradu podataka dodeljuje se ciklicno veoma kratko svakom korisniku ali se zbog velike brzine I sporog reagovanja korisnika stvara utisak da je korisnik u stalnom kontaktu sa uredjajima za obradu.Programi korisnika smestaju se u operativnu memoriju a njihova obrada se vrsi u planiranim vremenskim intervalima.Svakom programu se dodaje odredjeni vremenski interval ciklusa T centralnog procesora u kome se vrsi njegova obrada.Da bi se to omogucilo koriste se tehnicki trik vremenskog klizanja (time slicing).To se postize na taj nacin sto s eosnovni ciklus T deli na n vremenskih segmenata ako je na uredjaj prikljuceno n korisnika.U tom slucaju duzina vremenskog segmenta t jednaka je t=T/n. pa u svakom ciklusu T svaki od programa ima na raspolaganju uredjaj za obradu u vremenu t sekundi. Multiprogramiranje multiprogramski nacin rada podrazumeva takvu organizaciju I koriscenje elektronskih racunara pri cemu se istovremeno izvrsava vis eprograma.Kod jednoprocesnih racunarskih sistema multiprogramiranje s eostvaruje ili osamostaljivanjem rada perifernih uredjaja ili podelom vremena rada centralnog procesora izmedju programa koji s eizvrsavaju.U prvom slucaju periferni uredjaji su u velikoj meri nezavisni od centralne jedinice koja samo inicira njihov rad.Zbog toga je moguce dad ok centralna jedinica radi na obradi nekog programa ulazni uredjaji ucitavaju podatke drugog a izlazni stampaju rezultate treceg programa.Time se smanjuje ukupno vreme obrade programa I postize veca efikasnost sistema. Prioriteti programa kod ovog metoda odnose se na redosled obrade u centralnoj jedinici.Program koji je u toku obrade u samoj centralnoj jedinici oslobadja se samo u slucaju: 1) ako program viseg prioriteta zahteva centralna jedinica 2)ako sam program koji se obradjuje zahteva u toku obrade,ukljucivanje ulazno izlaznih uredjaja. Obrada podataka na daljinu telekomunikacioni system Ukoliko se podaci prikupljaju decentralizovano sa vise punktova pored uobicajenog dostavljanja podataka na obradu putem disketa postoji mogucnost prenosa podataka telefonskim linijama.Ovo je narocito pogodno kada treba preneti malo podataka a vreme je vazan factor.Za sada je to moguce na jedan od sledecih nacina: javnim telefonskim linijama,iznajmljenim telefonskim linijama,javnim telegrafskim linijama(teleprinter),iznajmljenim telegrafskim linijama,radio mostovima.Radno mesto koje je udaljeno od centra za prikupljanje I obradu podataka obicno je snabdeveno jednim terminalnim uredjajem (terminalom).Takav uredjaj je obican video terminal ili pak neka slican masina kojom se mogu otpremiti ili primiti kodirani podaci.To moze biti I poseban mail system koji u tom slucaju radi kao podsistem satleit obavljajuci samostalno neke manje obrade u okviru jedne kompleksnije primene. (predajna stanica modem modem prijemna stanica ERC) Vid ovakve veze moze biti sledeci: 1)prikupljanje podataka kod ovakve organizacije podaci se samo preuzimaju iz originalnih dokumenata I tipkanjem preko terminala,direktno dostavljaju centru za obradu podataka. 2)raspodela podataka ovo organizaciono resenje tesno j epovezano sa prethodnim I u stvari dopunjuje ga.Tok informacija je jednosmeran I krece se od centra ka periferiji dislociranim terminalima.Cilj je da se podaci nastali u centru za obradu dostave jednom ili na vise udaljenih mesta gde ce s ekoristiti. 3)prenos podataka ovo resenje omogucuje da dva udaljena mesta medjusobno komuiciraju I veoma brzo izmenjuju podatke.Centar je ovde samo uredjaj za prijem ili vise prijemnih mesta terminala.Kretanje moze biti u oba smera. 4)daljinska obrada prava veza izmedju centra za obradu podataka I terminalnih stanica dobija se ovakvim organizacionim resenjem,ostvarajuci istovremeno prostornu I vremensku integraciju izmedju udaljenih delova organizacija,Pravac informacije je dvosmeran I krece s eod terminala koji deostavlju podatke centru za obradu pa nakon azuriranja,konsultovanja ili obracuna ponovo vracaju kao odgovor terminalnim tackama. 30. WINDOWS OPERATIVNI SISTEM Vecina dnasnjih PC racunara radi pod operativnim sistemom koji s epopularno zove WINDOWS.To znaci da se racunar po svakom ukljucivanju probudi u navedenom operativnom sistemu.Zahvaljujuci vrlo niskoj ceni racunari bazirani na mikroprocesorima nasli su veliku prakticnu primenu.Na trzistu su najrasprostanjeniji jednokorisnicki licni PC mikroracunari I njima kompatibilni racunari koji rade u okruzenju operativnih sistema WINDOWS.Objektno orijentisano programiranje pruza posebne pogodnosti upravo u oblasti komunikacije korisnika I programera sa racunarom.Do pojave objektno orijentisanih tehnologija,osnovni oblik komunikacije sa racunarom bio je preko komandi.Ovo su takozvani command-based interfaces.U komandnim interfejsima korisnici su morali da uce velki set instrukcija da bi radili svoj posao. 15

31.GRAFICKA VEZA SA KORISNIKOM Graficka veza sa korisnikom je nacin komunikacije racunara sa korisnikom u kome se umesto zadavanja komandi pomocu tastature kao sto je to slucaj u DOS-u komande izabiraju iz postojececih listi ili se zadaju pozivanjem odgovarajucih slicica ikona.To se najcesce radi pomocu misa ali s emoze koristiti I tastatua.Postoji veliki broj programa pa I citavih operativnih sistema koji omogucavaju graficku vezu sa korisnikom a medju najpoznatijim su svakako Microsoft Windows I Macintosh Toolbox. Gui imaju Application Programing Interface (API) koji omogucava korisniku da: 1) kreira ekranske objekte 2) crta ekranske objekte 3)nadgleda aktivnosti misa. Vecina sistema sa grafickim okruzenjem sa korisnikom koristi neki od objektno orijentisanih pristupa da bi ovladala upravljanjem ekranskim objektima.Stanje ekrasnkih objekata se saznaje na bazi poruke koje se razmenjuju izmedju aplikacije I programa za vezu sa korisnikom.Kad misem kliknemo na neki objekat (ikonu) zadajemo komandu. 32. VRSTE RACUNARSKIH MREZA Razlikujemo tri vrste racunarskih mreza LAN local area networks,MAN metropolitan area network I WAN wide area networks.U osnovi ove mreze se ralzikuju po prostoru koji pokrivaju,tj po udaljenosti racunara koje povezuju.LAN ili lokalne racunarske mreze koriste se za povezivanje racunara unutar nekog zatvorenog prostora in house obicno unutar neke zgrade. MAN mreze nastaju povezivanjem LAN mreza I pkrivaju teritoriju jednog grada tj jedne oblasti. WAN mreze su javnog karaktera I omogucavaju koriscenje veoma udaljenih racunarskih sistema. U pocetku su racunarske mreze bile samog lokalnog karaktera I formirane su prvenstveno radi deljenja hardverskih resursa,gde je centralno mesto zauzimao har disk.Povezivanjem racunara u mrezu omogucuje se koriscenje zajednickih programa ,datoteka, baza podataka,stampaca,plotera I drugih uredjaja.Racunarske mreze omogucavaju koriscenje elektronske poste Imreznih aplikacija,lakes upravljanje I nadgledanje sistema,pristup razlicitim operativnim sistemima itd. 33. VRSTE LAN MREZA PREMA PRIORITETU Lan mreze s eosim po topologiji I ancinu prostupa prenosnom medijumu mogu klasifikovati I prema odnosu racunara u mrezi.U tom smislu postoje dve vrste lan mreze klijnt server I mreze ravnopravnih racunara peer to peer networks. U klijent server mrezi server je mocniji racunar na koji je prikljuceno vise klijent racunara (radnih stanica) Oni su jeftini I manjih mogucnosti (cesto nemaju disk jedinicu) a nalaze se obicno na radnim stolovima zaposlenih (kao desktop racunari).Podaci za obradu se nalaze u serveru gde se izvrsava poseban tzv serverski program koji na zahtev klijenta salje potrebne podatke I sadrzi resurse koji stoje na raspolaganju klijentima.Veza izmedju klijenta I servera se uspostavlja samo onda kada klijent zahteva odredjenu uslugu.To s epostize pomocu protokola koji se sastoji od niza primopredajnih signala.Npr. WWW uslugu omogucava protocol HTTP hyper tekst transfer protocol.Klijent server system je narocito pogodan kada mnogo korisnika ahteva pristup velikoj kolicini informacija. Operativni sistema klijent server mreze npr Windows NT mora d aomoguci serveru da istovremeno manipulise zahtevima velikog borja kolijenata kao I da zastiti mrezne informacije od neovlascenih korisnika.Postoji vise vrsta servera: print server omogucava deobu vise stampaca,aplikacioni server,e-mail server,web server,remote access server omogucava pristup mrezi udaljenih PC racunara. Peer to peer mrezi ravnopravnih racunara ne postoji centralni server vec radne stanice dele iste disk jedinice I stampace ponasajuci s ekao povremni serveri.Osim sto svom korsiniku pruza usluge racunar mora da opsluzuje datoteke I zahteve za stampanje koji dolaze iz drugih racunara mreze.Na taj nacin racunari u takvoj mrezi mogu da budu I klijenti I serveri.Mane ovakvih mreza su slaba zastita I teskoce u radu sa vecim brojem racunara. Postoje I hibridne mreze tos u klijent server mreze koje poseduju I resurse koje dele ravnopravni racunari, Multiserver mreze racunarske mreze sa jednim serverom pogodne su ako sadrze manje od 50 klijent racunara.Vece mreze treba da sadrze vise specijalizovanih servera.Od multiserver mreza su jos slozenije LAN mreze koje su medjusobno povezane preko brze FDDI okosnoce.One ako se prostiru na teritoriju jednog grada cine MAN mrezu. LAN mreze koriste se za povezivanje racunara unutar nekog zatvorenog prostora obicno unutar jedne zgrade ili kopleksa zgrada.Kao I druge racunarske sisteme I mrezu mozemo posmatrati sa stanovista hardvera I softvera.Sa aspekta hardvera mreza je skup racunara medjusobno povezanih kablovima.Racunar povezan u mrezu naziva se icvor nod ili radna stranica.Neki od racunara u mrezi imaju specijalne zadtake I takve racunare nazivmo serveri.Server je racunar kojem pristupaju drugi racunari iz mreze kako bi mogli da koriste specificne usluge koje ovaj racunar obezbedjuje.Po nacinu rada server moze biti namenski I nenamenski.Kao sto mu ime kaze namenski server je racunar specijalno odredjen za tu svrhu tj uloga servra u mrezi.Nenamenski server moze jos da se koristi I kao obicna radna stanica.U jednoj LAN mrezi obicno postoji server za datoteke I server za stampanje..Zavisno od potreba mogu s einstalirati server za modem za faks za baze podataka I server za cuvanje slika.Radna stanica predstavlja korisnicki 16

racunar u mrezi.Koristeci se uslugama servera,radna stanica preuzima programe I datoteke vrsi stampu dokumenata itd..Odnos radne stanice (klijenta) I servera moze biti uredjen na vise nivoaFizicko povezivanje racunara u mrezi vrsi s epreko kablova.U tu svrhu s ekoriste tanki I debeli koaksijalni kablovi telefonski kabl I ponekad opticki koji obezbedjuje najveci kvalitet prenosa podataka ali zbog visoke cene jos uvek se retko koristi. Gradkse mreze MAN prestavlja slozenu mrezu medjusobno povezanih LAN mreza na teritoriji jednog grada,Veza izmedju LAN mreza ostvaruje se sa stalnim telefonskim linijama ili specijalnim digitalnim linijama standard IEEE 802.6. Racunarske mreze koje s eprostiru na vecoj teritoriji Ako racunarska mreza povezuje veci broj razlicitih vrsta racunara rasporedjenih na vecem prostranstvu vise gradova,zemalja tada ona predstavlja WAN wide area networsk racunarsku mrezu.Postoje u svetu WAN mreze gde su racunari povezani stalnim telefosnkim linijama I gde je propusna moc I pouzdanost veca.Sve se vise koriste privrmeene linije zbog ekonomicnosti. 34. ARHITEKTURA RACUNARSKIH MREZA Pod ovim pojmom s epodrazumevaju sastav (struktura hardvera),nacin povezivanja DTE uredjaja I protokoli za njihovu medjusobnu komunikaciju.Da bi olaksala realizaciju standardizovanih protokola I omogucila kompatibilnost opreme razlicitih proizvodjaca,medjunarodna organizacija za standarde ISO predlozila je tzv OSI (open system interconnection) referentni model koji je prihvacen kao standard za racunarske mreze.OSI referentni model sadrzi sedam funkcijskih slojeva ili nivoa koji se u svakoj stanici predstavljau vertikalno jedan iznad drugog.Ovi slojevi su: fizicki,sloj veze,mrezni,transportni,razgovora,prikaza I aplikacije.Svaki sloj poseduje sve entitete,protokole I usluge koje cini sloj neposredno iznad sebe.Horizontalne veze izmedju istih slojeva dve stanice su izuzev u fizickom sloju virtuelne dok su veze izmedju susednih slojeva jedne stranice stvane. I fizicki sloj se odnosi na karakteristike.U/I interfejsa I to:mehanicke,elektricne I proceduralne.Ovaj sloj je odgovoran za prenos bitova al ne mari za znacenje kombinacije tih bitova. II sloj veze za podatke obezbedjuje uspostavljanje,odrzavanje I raskidanje veze.Sloj je odgovoran za kontrolu protokoa podataka I kontrolu gresaka pri prenosu podataka. III mrezni sloj obavlja sledece funkcije:komutaciju paketa u cvorovima mreze,marsrutiranje poruka izmedju dva DTE uredjaja mreze,prevodjenje logickih adresa odredista I odgovarajuce fizicke adrese,sprecava zagusenje mreze itd. IV transparetni sloj je najnizi sloj koji koristi tzv ent to end protocol tj transportni protocol TCP/IP.U ovom sloju primljene poruke iz visih slojeva dele se ako je to potrebno na vise paketa iste duzine.Ovaj sloj je odgovaran za pouzdanost cele mreze. V sloj razgovora upravlja dijalogom medju korisnicima.Ovaj sloj logicke nazive dobijene iz viseg sloja preslikava u fizicke adrese koje predaje transportnom sloju.Na taj nacin je aplikacioni softver nezavisan od vrste racunarske mreze. VI slojprikaza obezbedjuje da s epodaci koji se razmenjuju prikazuju korisnicima u njima razumljivom obliku.Zadatak ovog sloja je odgovarajuce formiranje podataka za prikaz na ekranu terminala I za stampanje na papiru.Za sloj prikaza ne postoje standardi. VII sloj aplikacije se nalazi na najvisem nivou OSI referentnog modela.On pruza usluge neposredno korisnikovom programima tako da je za njih transparetna lokacija sistemskih resursa (centralizovan/distribuiran). 35. PROTOKOLI Komunkacija izmedju servera I radnih stanica odredjena je protokolom.Protokol predstavlja skup ustanovljenih pravila preko kojih se ostvaruje prenos podataka u okviru jedne tehnologije.Svaki protocol sadrzi preciznu specifikaciju formata podataka koji se razmenjuju kao I jasno definisane procedure kojima podlezu kontrolne poruke koje upravljaju transferom podataka.Protokoli koji s enajcesce koriste su TCP/IP,X.25,IPX/SPX. TCP/IP transmission control protovol/internet protocol je paket industrijskih standarda koji omogucavaju komunikacije u heterogenoj nestandardizovanoj sredini.TCP/IP pruza poslovni mrezni protocol I pristup svetkom internetu I njegovim resursima. On je postao standadni protocol koji s ekoriste za introperabilnost izmedju raznorodnih racunara.Ta interoperabilnost je jedna od osnovnih prednosti protokola TCP/IP.Gotovo sve mreze ga podrzavaju.On podrzava I usmeraanje I obicno se se koristi kao protocol za povezivanje vise lokalnih mreza.TCP/IP je standard za rad vis elokalnih mreza.U okviru paketa TCP/IP namenski su napisani sledeci protokoli: SMTP (simple mail protocol) za elektornsku psotu, FTP (file transfer protocol) a razmenu datotetka izmedju racunara koji rade za TCP?IP I SNP (simple network management protocol) za upravljanje mrezom. 36. MREZNE TOPOLOGIJE Topologija mreze predstavlja nacin na koji su povezani racunari unutar jedne mreze.Osnovne topologije su zajednicka magistrala (bus),zatvorena petlja (ring) I zveda (star).Sve ostale topologije se izvode kombonacijama navedenih. 17

Topologija magistrale kada je u pitanju mreza sa zajednickom magistralom danas se redovno misli na ETHERNET mrezu.Kod ove topologije radne strnaice su povezane na zajednicku magistrlau (komunikacioni kabl).Mreza se sastoji od vise segmenata.Broj segmenata u mrezi je obicno limitiran od proizvodjaca mreznog softvera I kod Novell-a je taj broj 5 od kojih su 3 namnjene za radne stanice a dva za povezivanje udaljenih stanica ili delova mreza. Segmenti unutar jedne mreze su povezani ripiterima ciji je osnovni zadatak da pojacaju oslabljeni mrezni signal.Za povezivanje s eobicno korsit 15-zilini koaksijalni kabl sa unutrasnjom otpornoscu od 50 oma.Najcesce korisceni metod rada na topologji magistrale je CSMA/CD koji je zasnovan na algoritmu slucajnog pristupa.Svaka stanica konstantno nadgleda magistralu.Kada stanica zeli da posalje poruku tj podatke oan ceka do momenta kada nijedna druga stranica u mrezi ne vrsi prenos.Zbog jednakog prava pristupa mrezi povecanjem broja radnih stania doalzi do povecavanja kolizije a samim tim I do prouzivanja vremena pristupa sto se odrazava na brzinu rada mreze. Druga tehnologija koja se koristi kod mreza sa zajednickom magistralom je tzv token bus tehnologija.Tokeni su specijalni paketi koji pravo pristupa medijumu dodeljuju samo jednoj radnoj stanici u datom vrmenu,vlasniku tokena.Svaka stanica kontinualno nadgleda mrezu dok ne detektuje token sa svojom adresom ,zatim preuzima kontrolu na mrezom,vrsi transisiju svojih podataka I ponovo generise token sa adresom sledece stanice u sekvenci.Redosled stanica u sekvenci nikako ne mora biti jednak fizickom redosledu.Brzina prenosa podataka u mrezama sa zajednickom magistralom je oko 10 Mb/s. Topologija zvezde za povezivanje stanica u okviru topologije zvezde koristi se centralno postavljeni uredjaj najcesce je u pitanju razvodna kutija.Ulogu razvodnika u ovoj topologiji mogu da vrse samostalne razvodne kutije,sa vlastitim napajanjem I zavisne razvodne kutije.Zavisne razvodne kutije su zapravo posebne kartice za prosirenje koje se ubacuju na odgovarajuce mesto u PC racunaru.Cesto u semama koje prikazuju topologiju zvezde,centralno mesto zauzima racunar koji se naziva hub.Razvodna kutija sadrzi prikljucke za cvorove a ponekad I specijalne prikljucke za druge razvodne kutije.S obzirom da je svaka stanica direktno povezana sa centralnim uredjajem lako s eotkiva koja je stanica u kvaru.Kao komunikacioni protocol obicno s ekoristi puling protocol.Topologija zvezde ima neke ocigledne prednosti kao sto su: jednostavna fizicka realizcija,lako dodavanje novih radnih stanica u mrezu,nemogucnost sudara podataka, lako otkrivanje neispravnih stanica ali I ima nedostatke kao stos u povecavanje troskova kabliranja ili neophodnost posebnog servera za nadgledanj mreze. Topologija prstena cini niz radnih stanica medjusobno povezanih u zatvorenu petlju,prsten.Kao komunikacioni protocol koristi se token ring tehnologija.Kod ove tehnologije omoguceno je kontinualno kruzenje tokena petljom.Stanica kojoj su podaci namneni ako je potrebno kopira ih.Kada poruka sa podacima ponovo stigne do izvorne stanice,biva unistena,a oslobodjeni token nastavlja put prema sledecoj stanici.Prstenaste topologije obezbeduju najveci prenos podataka I ona se krece oko 16 Mb/s.Troskovi izrade ovakve mreze su manji a rastojanje izmedju samih stanica je povecano.Najveci nedostatak je sto kvar na jednoj stanici dovodoi do prekida u samoj mrezi.Ovaj nedostatak s eotklanja kod pomenute kombinacije zvezdaste I ring topologije. Mrezni operativni system da bi racuanri mogli da komuniciraju neophodan je odgovoarajuci softver.Na trzistu postoji nekoliko proizvodjaca mreznih operaivnih sistema kao sto su Novell NetWare I Microsoft Windows NT. Mrezni ili server operativni system predstavlja centralni deo mreze instalira s ena serveru I upravlja vecinom mreznih funkcija.Te funkcije su: upravljanje datotekama I podacima u mrezi,poslovima stampanja I procesom komunikacije medju elementima prikljucenim na mrezu. 37. UREDJAJI ZA POVEZIVANJE RACUNASKIH MREZA Mrezne kartice radne stanice su povezane kablovima koji se prikljucuju na mrezne kartice koje su zaduzene za sudelovanje medju protokolima.Mrezna kartica ima ulogu posrednika izmejdu racunara I mreze.Ona je odgovorna kako za prenos korisnickih komandi u mrezu tako I za prijem pouka sa mreze. Modem je uradjaj koji sluzi za povezivanje dva racunara preko telefonske linije. Ostali uredjaji za obavljanje saobracaja u nekoj mrezi zaduzen je odgovarajuci komunikacioni protocol.Komunikacioni protocol predstavlja skup pravila formiranih da bise kontrolisala razmena podataka izmedju dva entiteta.Protokoli sadrza specifikaciju podataka koji se razmenjuju I procedure koje upravljaju prenosom tih podataka.Zavisno od toga kakve protkole koriste dve ili vis eracunarskih mreza mogu s epovezivati mostovima ruterima ili prolazima.Radi se o hardverskim uredjajima koji sluze za prosledjivanje paketa izmedju mreza. Most (bridge) sluzi za povezivanje vise mreza iste ili razlicite topologije tako da one logicki funkcionisu kao jedna mreza.Mreze povvezane preko mosta ponasaju se kao segmenti.Most prima poruku iz jedne mreze,prilagodjava je I potom prosledjuje drugoj mrezi. Ruter poseduje slozeniji softver od mosta I ima vece mogucnosti.Za usmeravanje saobracaja izmedju segmenata u jednoj mrezi koriste se ruteri.Ruteri za usmeravanje saobracaja koriste najkraci put a ako doje do prekida takvog puta ruteri ce saobracaj usmeriti ka nekom od laternativih puteva.Za povezivanje mreza 18

koriste se medjumrezni ruteri I mogu biti lokalnog ili daljinskog karaktera. Gateway (Prolaz) je sofisticiran uredjaj. Moze ne samo da rutira pakete vec I da menja njihovu strukturu.Mrezni prolaz je hardver ili softverski paket koji sluzi kao zajednicka ulazna tacka u neki veliki racunarski siste.Najbitnije funkcije mreznog prolaza su: pretvaranje protokola,prevodjenje podataka,pretvaranje formata,multipleksiranje. 38. MULTIMEDIJALNA ELEKTRONSKA POSTA Cesto s egovori da je Web najpopularniji servis Interneta ali s eipak najcesce I najredovnije koristi elektornksa posta.Koriscenje elektronske poste postalo je redovna,rutinska aktivnost zaposlenih za razliku od Web servisa cije koriscenje ponekad moze biti I vremenski zahtevno.Svakog meseca se razmenjuje nekoliko hiljada milijardi elektronskih poruka.Za dostavu klasicne poste na drugi continent potrebni su dani,nedelje a elektronske poruke preko interneta stizu gotovo trenutno za pola minuta.Elektronska posta s eobicno definise kao prenos poruka elektronskim putem a pod porukama vecina podrazumeva samo tekst.Danas se u elektrosnkoj posti pored teksta mogu nalaziti slike,snimljen glas I video zapis.Integracija sa klasicnim telekomunikacionim servisima I sve prisutnijom mobilnom telefoniom uticali su da se na pocetku novog veka elektronske poruke ne odnose smo n internet vec I na savrmene telefonske usluge. 39. ARHITEKTURA SISTEMA ZA ELEKTRONSKU POSTU Glavna koponenta jeste server (e-mail,mail transfer agent) koji bezbedjuje osnovne primi I prosledi funkcije sistema I olaksava razlicite administratorkse funkcije.Upravljanje korisnickim nalozima,postanskim sanducicima,sistmska I korisnicka dministracija I razne dodatne funkcije.E-mail klijent je komponenta arhitekture elektronske poste zaduzena za generisanje,primanje I procesiranje poruka.Rad sa porukama kao so su citanje brisanje,slanje I prosledjivanje kao I upravljanje lokalnim prostorom veoma je jednostavan za kranjeg korisnika. Za slanje I prijem elektronske poste nije potrebna stalna veza klijenta sa internetom.Dovoljno je samo da postansko sanduce korisnika uvek bude spremno zaprijem poste tj da se nalazi na racunaru koji je deo infrastructure interneta. 40. STANDARDI ELEKTRONSKE POSTE Najvazniji su SMTP,MIME,POP3 I IMAP. Smtp podrzava razmenu poruka izmedju razlicitih servisa.To je internet standard RFC 821 koji definise pravila uspostavljanja konekcija I razmenu poruka izmedju dva servera elektronske poste preko interneta inicijalno.SMTP je predvideo razmenu samo tekstualnih poruka I to kracih od 1000 karaktera.Praksa je pokazal da trab prevazici to ogranicenje I tako je nastao standard MIME koji dfinise nacin na koji elktronska poruka treba da bude struktuirana da bise omogucila razmena netekstualnih objekata.Mime omogucava da s epored teksta I drugi pojavni oblici informacija mogu naci u okviru poruke.Time su stvoreni preduslovi za siroku primenu multimedijalnih poruka. Standardi koji definisu razmenu poruka izmedju servera I klijenta jesu POP3 I IMAP. POP3 definise asihroni pristup porukama koje se nalaze na udaljenom servisu.Na zahtev korisnika POP3 mail klijent se povezuje na udaljeni POP3 server predstavlja se I kopira pristigle poruke sa servera na lokalni racunar.Nakon prispeca na lokalni racunar poruke se procesiraju pomocu lokalnog e-mail klijnta.Osnovni nedostatak ovog standarda je da klijnet mora prevuci poruku do lokalnog racunara (download). IMAP omogucava korisniku rad sa porukama koje s enalze na serveru.Time je prevazidjen nedostatak POP3 protokola jer je moguce da korisnik pristupa postanskom sanducetu sa vise razlicitih lokacija ili racunara I da uvek vidi isti skup poruka. 41. VIDEO KONFERENCIJE I INTERNET AUDIOVIZUELNE KOMUNIKACIJE Za razliku privatne konverzaije koja s eodvija video telefonijom u poslovanju mnogo veci znacaj imaju video konferencije gde je kvalitet prenetog videa na visem nivou.Video konferencie omogucavaju pojedincima ili grupama ljudi da sa razlicitih lokacija u realnom vremenom audio i video komuniciranjem dele informacije i efikasnije donos eo dluke.Video konferencije su jos uvek nova tehnologija.S obzirom na to isporucioci opreme razvijaju proizvode sa sopstvenim algoritmima za kompresiju,posebnim mreznim ahtevima i brzinama prenosa.Video konferencijska tehnologija u sprezi sa Internetom omogucice povezivanje kompanija,drzavnih ustanova,akademisjkih institucija i privatnih domova. 42. VRSTE VIDEO KONFERENCIJA Video konferencije se dele prema komunikacionij strukturi: Video konferencije preko ISDN-a koje su definisane H.320 standradom ITU:ISDN video konferencije pruzaju zadovoljavajuci kvaliet prenosa zvuka i videa.U prethodnom 19

periodu u poslovanju je uglavnom primenjivana ova vrsta video konferencija ali one ipak nisu sire prihvacene zbog potreba da se nabavi relativno skupa oprema za te namen i ISDN veza na svim potencijalnim mestima. Video konferencije preko paketskih mreza koje su definisane H.323 standardom: Ovaj standard izvorno je koriscen za video konferencije u okviru lokalnih racunarskih mreza ali je stvorio preduslove i za sve siru primenu video konferencija preko Interneta.Prednost ovog tipa video konferencija predstavlja masovno sirenje potrebne infrastrukture i zbog drugih primena nezavisno od potreba za video konferencijama.Prema broju ucesnika i vrsti saobracaja postoje tri tipa videokonferencija: Video konferencije tacaka: to su sistemi koji omogucavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva ucesnika.Obe lokacije salju i primaju audio i video sadrzaje i razmena paketa se odvija na standardni nacin. Video konferencije izmedju vise tacaka podrazumevaju da vis eljudi konkurentno koristi multimedijalnu konferencijsku opremu na vis elokaija. Ove video konferencije podrazumevaju da svaka lokacija salje i prima audio i video sadrzaje. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje (bradcast) zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno ucesce vis ekorisnika.Ovo emitovanje s enajcesce odvija preko specijalnog video servera i u sustini ne predstavlja prave konferencije jer vecina ucesnika ima samo pasivnu ulogu. Dvosmerna komunikacija se ovde eventualno moze odvijati posredno,postavljanjem pitanja i davanjem sugestija pre ili istovremno sa odvijanjem prenosa. 43. INTEGRACIJA VIDEO KONFERENCIJA I DRUGIH INTERNET SERVISA Zajednicki rad na daljinu licem u lice primenom video konferencija moze s eunaprediti istovremnim koriscenjem i nekih drugih internet servisa.Pod konferencisjkim sistemima podrazumeva se sinhroni,istovremni rad.Intezivno koriscenje multimedijalnih mogucnosti elektronske poste u formi audio i video priloga,predstavlja sve rasprostranjeniji vid tzv. Asinhronih konferencijskih sistema.Ucesnici u takvoj komunikaciji elektronskim postom razmenjuju audio i video komentar i ostvaruju konferencijsku vezu koja nije istovremena sinhronizovana vec se odvija sporijom odlozenom dinamikom, 44. INTERNET MREZA SVIH MREZA Internet se najcesce opisuje kao mreza svih racunarskih mreza koja jedinstveno radi na globalnom nivou.Bez obzira na to sto ova konstatacija nije potpuno tacna,jer ima mnogo racunarskih mreza koje nisu ukljucene u Internet,definicija Interneta kao mreze svih mreza postala je opste prihvacena. Korektniji opis Interneta bio bi da je to skup medjusobno povezanih mreza provajdera i njihovik korisnika.Prakticno Internet predstavlja globalnu racunarsku mrezu koja se sastoji iz hiljada medjusobno povezanih mreza koje za medjusobno komuniciranje koriste internet protokol.Internet je u sustini mnogo vise od racunarske mreze i zbog toga se kada se govori o sirem uticaju na informacione sisteme i primenu uopste koristi termin internet tehnologije. 45.OTVORENI SISTEMI Kljucno objasnjenje za ogorman uspeh Interneta i njegovo neprestano sirenje i ulazak u sve sfere javnog i privatnog zivota predstavlja implementacija otvorenih standarda.Dva sistema su otvorena jedan prema drugome ako razmenjuju informacije posredstvom odgovarajucih standarda.To ne znaci razmenu informacija uz bilo kakvu konkretnu implementaciju,tehnologiju ili sredstvo povezivanja.Samo ako su primenjni standardi javno dostupni,nazivaju se otvorenim standardima.Internet bazira na otvorenim standardima i medjusobnom umrezavanju ralicitih sistema razlicitih proizvodjaca.Internet tehnologije su primer tehnologija otvorenih sistema za koje su specifikacije javno dostupne. 46. NASTANAK INTERNETA Koreni interneta nastajali su krajem 60tih godina proslog veka dok se imenica Internet prvi put spominje krajem 80tih. Veliki proizvodjaci racunara IBM,Honeywell,Univac itd razvijali su sopstvene tehnologije medjusobnog povezivanja racunara.Potreba da se definise arhitektura za povezivanje racunara razlicitih proizvodjaca uticala je na pokretanje projekta izgradnje jedinstvene mreze ARPANET 1969te. Projekat je finansirao ministarstvo odbrane SAD.Osnovni zadatak koji je trbalo resiti bio je mdjusobno povezivanje dva udaljena racunara radi razmene podataka,koriscenjem vec postojecih veza ovih racunara sa drugim racunarskim sistemima kao i medjusobnih veza izmedju tih racunarskih sistema.Komunikacioni protokol TCP/IP 1974te dok je 1978 v4 pocela da se koristi.Prva racunarska mreza koja ga je 20

koristila bila je ARPANET i u njoj su racunari bili medjusobno povezani modemima preko iznajmljenih telefonskih linija sa brzinom prenosa podataka od 9,6 do 56 Kbps.Akademske institucije u SAD formirale su 1986te sopstvenu racunarsku mrezu NSF na bazi TCP/IP protokola koja s epritom izuzetno snazno razvijala da bi prerasla u okosnicu medjuracunarskog saobracaja.Pocetkom 90tih na bazi TCP/IP protokola razvija se vise komercijalnih racunarskih mreza od kojih su najpoznatije America Online i Compuserve.I sama akademska NSF mreza transformis ese u privatno drustvo koje posluje na komercijalnim osnovama.Sve komercijalne mreze koje rade na bazi primene TCP/IP protokola saglasile su se da se medjusobno povezu i da svojim korisnicima omoguce razmenu podataka.Povezivanje ovih mreza u Internet mrezu mreza vrsi s eu cvoriste za razmenu podatka u SAD i Evropi.1993 nastaje Mosaic prvi web citac browser,1994 prvi pretrazivaci yahoo,altavist...1995 NSF mreza je ugasena.Preokret u razvoju Interneta nastaje 90tih izlaskom i van akademskog okruzenja tj legalizacijom komercijalnih aktivnosti na internetu i pojavom www-a koji je omogucio hipertekstualne veze izmejdu razlicitih dokumenata i prenos multimedijalnih sadrzaja. Danas je Web sinonim za Internet za vecinu korisnika. 47. BUDUCNOST INTERNETA Svaki napredak covenstva neraskidivo je vezan sa razvojem i primenom internet tehnologija.Sledeca generacija Intrneta ne moze s eposmatrati samo kao tehnologija ili mreza.Postoje razlicite inicijative i projekti za sledecu genraciju interneta NGI.Trenutni stepen razvoja tehnologije izrade elektonskih cipova vec danas omogucava da se sa senzora pridruzenih minijaturnim hardverskim web serverima mogu u relanom vremenu generisati web stranice na osnovu podatka iz realnog okruzenja.Tako ce u bliskoj buducnosti preko interneta biti moguce ukljuciti grejanje u stanu,sta nedostaje u frizideru itd...Dok je ranije bila neophodna klasicna telefonska mreza za funkcionisanje interneta danas je obrnuto.Internet sve vise sluzi za slanje faksa,telefoniranje itd.

48. OSNOVE INTERNET PROTOKOLA PAKETSKI SAOBRACAJ Komutacija paketa savremene telekomunikacije i sistemi prenosa omogucavaju da razliciti tipovi informacija mogu biti digitalizovani i prenoseni preko mreze na isti nacin kao i klasicni racunarski podaci.Ovi razliciti pojavni oblici informacija prenose se primenom mreznih protokola,oni predstavljaju skupove pravila koja racunari koriste da bi medjusobno komunicirali.Internet se zasniva na mreznoj tehnologiji poznatoj kao komutacija paketa.Podaci se dele u manje delove,pakete ili datagrame,koji u zaglavlju sadrze prolaznu i odredisnu adresu.Svaki paket moze putovati samostalno kroz mrezu ali se na odredisnoj adresi svi paketi ponovo spajaju prema pocetnom rasporedu.Pravila po kojima se odvijaju ove aktivnosti definisane su internet protokolom poznatim pod akronimom TCP/IP.TCP/IP nije samo jedan protokol vec predstavlja skup vise protokola.Dva osnovna su IP i TCP i an osnovu njih je ceo skup protokola dobio zajednicki naziv TCP/IP.Ip je zaduzen na mreznom nivou da obezbedi jednoznacno adresiranje racunara u mrezi i usmeravanje paketa od polazne do odredisne adrese.TCP je na trasnportnom nivou zaduzen za uspostavljanje i raskidanje veze kao i za razlicite kontrolne funkcije.Znaci osnovni zadatak TCP-a je da pruzi uslugu konektivnosti aplikativnim servisima tj da s euspostavlja odrzava i raskida virtuelnu vezu izmedju krajnjih korisnika.Protokol TCP/IP omogucava da Internet funkcionise kao velika jedinstvena mreza sa distribuiranim resursima.Verzija 4 koja se danas koristi ima odredjene nedostatke kao sto su ogrnaicenje adresnog prostora,nedovoljna funkcionalnost i neadekvatnost sigurnosni mehanizmi.5 slojeva TCP/IP referentnog modela su fizicki sloj,sloj mreznog interfejsa,mrezni sloj,transportni sloj,aplikativni sloj. Rutiranje je usmeravanje paketa kroz mrezu.Ovaj mehanizam predstavlja krucijalnu prednost Interneta u odnosu na druge mrezne tehnologije.Njegovom implementacijom omogucena je otpornost na otkaze u radu i zagusenja pojedinih segmenata mreze.Sustina rutiranja jeste dinamicko pracenje stanja pojedinih delova mreze i izbor optimalne rute kojom paket treba da stigne do krajnjeg odredista.Npr,ovim se postize da se zbog kvara na nekoj telekomunikacionoj vezi ili njenog velikog zagusenja,paketi preusmere preko alternativne veze linka,a da krajni korisnici i ne znaju da se poruke razmenjuju preko razlicitih putanja. 49. ADRESIRANJE 21

Numericko adresiranje svaki racunar na internetu ima jedinstenu IP adresu.Ova adresa je predstavljena 32-bitnim brojem koji interno sadrzi dva dela identifikator mreze i identifikatro racunara.Jedan od osnovnih nedostataka trenutno aktuelne verzije IP standarda v4 jeste nedovoljan beoj mogucih adresa. A to je negde 2 na 32 mogucih adresa racunara.Sve javne adrese moradju dodeljivati prema strogo definisanim pravilima. Privatne adrese tj one koje pripadaju racunarima koji nisu vezani na Internet ili su sakriveni iz specijalizovanih racunara mogu imati adrese koje se interno odredjuju i ne pripadaju jedinstvenom svetskom adresaru.Simbolicko adresiranje racuanri koriste numericke adrese ali ljudi se lakse snalaze sa tzv simbolickim adresama.Npr numericka bi bila 111.111.111.111 a simbolicka www.aaaaa.co.yu. Radi lakseg snalazenja uvedena su odredjena pravila za simbolicke adrese.Simbolicke adrese zavrsavaju se jednim od ledecih sufiksa. Aero avio industrija,arpa infrastrukturni,biz-biznis,com-komercijalni coopkooperativni,edu-obrazovni, info-informativni,int-medjunarodne organizacije,mil-vojska,museum-muzeji,net-mreze, org-organizacije,pro-profesije,travel-turisticke agencije,gov-vladine organizacije. Radi jednostavnijeg snalazenja na Internetu uvedeno je pravilo da se u ostalim drzavama sve adrese zavrsavaju sufiksom koji oznacava konkretnu drzavu kao npr rs-srbija,de-nemacka,fr-francuska,hr-hrvatska itd.Za evropsku uniju je domen eu.U nekim zemljama su razliciti sufiksi za komercijalne i akdamske domene,tako npr ac.rs-akdemski srpski domen,co.rs-komercijalni srpski domen. Takodje se uvode i karakteri iz azijskih podrucja,kineske,japanske ,korejske. Prevodjenje adresa za razesavanje konverzija iz simbolickih u numericke adrese i obrnuto zaduzen je poseban DNS servis.Domain Name Server servis se izvrsava na posebnim racunarima koji s eu internet tehnoligiji nazivaju DNS serverima. Uniformni lokator resursa URL adresiranje na internetu ne podrazumeva samo adresu racunara vec i pristup odredjenim servisima i konkretnim datotetakam na tom racunaru.Za jednsotavno i precizno adresiranje uveden je tzv uniformni lokator resursa.URL adresiranje sastoji se iz vise delova:metod pristupa (servis),simboicka ili numericka adresa racunara,konkretan direktorijum i datoteka na racunaru. Npr http://www.bla.co.rs/filmovi/domaci/3123131

50. SERVISI INTERNETA Danas vecina korisnika interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku postu ili iz Wec citaca. Postoje razlicite podele servisa Interneta ali podela na bazicne,javne informacione,diskusione,konferencijske i servise za pretrazivanje najbolje odlikava njihovu sustinu.Bazicni servisi tu s eubrajjau servisi koji karakterisu pocetak rada interneta a to su elektonska posta servis koji omogucava razmenu poruka elektronskim putem,telnet i rlogin koji omogucavaju pristup udaljenom raunaru i interaktivni rad na njemu Ftp servis koji omogucava prenos datoteka izmedju dva udaljena racunara.Servis moze biti uslovljen prrethodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. Javni informacioni servis Anonimni FTP javno skladiste podataka koje je pomocu FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima Interneta. Gofer servis za hijerarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija Web servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnih informacija tj multimedijalna elektronska oglasna tabla. Diskusioni servisi liste elektronske poste jesu prosirenje osnovnog servisa elektronske poste koje omogucavaju interesno grupisanje korisnika radi dostave poruka svim zainteresovanim korisnicima Diskusione grupe jesu servis javnih diskusionih hijerarhijski organizovanih grupa,koji takodje omogucava interesno grupisanje korisnika ali se ovde poruke ne prosledjuju automatski Konferencijski servisi zahtevaju istovremeno ucesce svih ucesnika (korisnika) Talk servis omogucava razgovor sa drugim korisnikom na mrezi u formi interaktivne razmene tekstualnih informacija IRC servis interaktivnog tekstalnog komuniciranja veceg broja korisnika interneta po dinamicki kreiranim kanalima Telefoniranje preko interneta noviji servisi koji koriscenjem mikorofna i zvucne karte omogucavaju komuniciranje glasom imzejdu korisnika interneta. Videokonferencije predstavljaju unapredjenje prethodnog servisa gde se osim glasom ,primenom kamera,komunicira i zivom slikom. Servisi za pretrazivanje informacija Archie servis za pretrazivanje anonimnih FTP servera na osnovu zadaog naziva datoteke ili njenih osobina Veronica servis za pretrazivanje informacija sadrzanih u naslovima iz menija Gopher-a na internetu Wais servis za pretrazivanje tekstova na osnovu zadatih kljucnih reci,pri cemu se pretrazivanje vrsi nad tekstovima u Gofer,FTP i WWW serverima 51. ONOVNI SERVISI INTERNETA 22

Elektronska posta jedan je od najznacajnih i koriscenijih servisa interneta.Osnovne elemente arhitekture sistema za elektronsku postu predstavljaju server i klijent elektronske poste. Na serveru koji je stalno aktivan na internetu nalazi se postansko sanduce u koje moze pristici poruka od bilo kog korisnika interneta.Citanje pristiglih poruka dostupno je samo njegovom vlasniku.Klijent elektronsk poste je program kojim se pristupa postanskom sanducetu radi citanja pristiglih ili slanja novih poruka.Elektronska posta jedan je od najboljih primera tzv. Asinhronih servisa na internetu.Naime nije potrebno da krajnji korisnik bude stalno prikljucen na internet.Novopridosla poruka smesta se na serer a primalac je moze citti naknadno kada mu to bude odgovaralo.Jedan od najkoriscenijih progrma za rad elektronke poste jeste Microsoft Outlook.Elektornska posta je u pocetku bila besplatna privilegija naucnih radnika.Kasnije je postala servis koji je bio prilika za zaradu onima koji su ga nudili na trzistu internet usluga.Danas elektrosnka posta prakticno ponovo postaje besplatna.Sve je vise ponudjaca besplatnih servisa elektrosnke poste Yahoo,Hotmail,Gmail itd.Ove kompanije ostvaruju profit tako sto su njihovi pretplatnici zauzvrat obasuti reklamama koje stizu u obliku elektronske poste na web serverima preko kojih se pristupa serverim elektrosnke poste. FTP file transfer protocol je servis koji sluzi za prenos datoteka izmedju dva racunara.Primenom ftp-a uspostavlaj se veza sa udaljenim racunarom vrsi prijavljivanje,omogucava kretanje kroz kataloge i transfer izabranih datoteka.Ovaj transfer moze da se odvija u dva smera:sa udaljenog FTP severa ka korisnikovom raunaru (download) i obrnuto (upload). Web je postao deo svakodnevnog zivota i rada desetina miliona ljudi sirom sveta.Mnogi ga poistovecuju sa samim internetom.Nastao je 1989 godine u svajcarskom institu za nuklearn nauke CERN kao sredstvo za jednostavnije predstavljanje,prenos i prikaz tekstualnih i grafickih informacija posredstvom interneta.Objasnjenje za uspeh weba lezi u implemntaciji intiutivnog i ljudskoj prirodi bliskog modela hiperteksta.Pojam hiperteksta uoste nije nov,njegove osnovne principe postavio je 1945 vanevar Bus a sam termin uveo je 1965 Ted Nelson i njime oznacio tekst koji nije samo linearan vec sadrzi i zive veze ka drugim dokumentima.Implementacija modela hiperteksta morala je da saceka razvoj racunarske tehnike i informatike.Kada s egovori o webu cesto se koriste originalni ili delimicno prevedeni engleski termini i zbog toga sledi njihov opisni prevod. Web prezentacija kolekcija pridruzenih dokumenata poznatih kao web stranica . Web server racuna koji mora imati stalnu vezu sa internetom i an kome s enalazi web prezentacija Home Page prva stranica web prezentacije Web sajt uglavnom oznacava web server i web prezentaciju zajedno. Web citac (browser) korisnicki program koji sluzi za pristup web serverima i citanje web stranica Web protocol HTTP skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmedju web citaca I web servera Web adresa skup identifikatora razdvojenih tacakama koji jednoznacno ukazuju na simbolicku adresu web strnaice.Web je u pocetku bio mnogo staticniji i podsecao je na klasicne publikacije stampane na papiru.Primenom novih programskih jezika koa sto je JAVA,PHP web danas omogucava i interaktivni rad a integracija sa bazama podataka postaje njihov standardni interfejs.Web stranice s eprimenom razlicitih tehnika dinamickih kreiraju automatski generisu na osnovu zahteva. 52. POVEZIVANJE NA INTERNET Za povezivanje na internet potrebno je imati vezu do racunara koi je vec na internetu.U praksi to najcesce znaci vezu do internet posrednika provajdera ISP jednog od preduzeca koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga.Nacin povezivanja zavisi od potreba korisnika ali i od raspolozivih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastrukture.Pristup posredniku se moze realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna.Prema primenjenim tehnologijama povezivanje na internet se moze izvrsiti:analognim vezama,digitalnim sistemima prenosa,primenom ADSL tehnologija,kablovskim modemima,mikrotalasnim vezama,satelitskim vezama i pristupom iz mobilne telefonske mreze. Povremena veza za koriscenje interneta nije potrebna stalna veza.Za povremni pristup uglavnom nisu potrebna dodatna ulaganja u telekomunikacionu infrastrukturu jer je najcesce moguce koristiti postojece telefonske linije u okviru javne telefonske mreze.Povremena veeza ka internetu veza na zahtev najcesce se koristi za pristup jednog racunara ali s emoze i koristit i za zajednicki pristup vise racunara.Veza na zahtev pojedinacnog racunara jeste pristup internetu koji je uglavnom karakteristican za prristup pojedinacnih korisnika od kuce ili za manja preduzeca.Na racunaru je potrebno postojanje specijalizovanog uredjaja modema.Veza na zahtev podrazumeva biranje telefosnkog broja internet provajdera,uspostavljanje veze i na kraju raskidanje veze. Veza na zahtev LAN-a realizuje se na slican nacin.Birna razlika u odnosu an prethodni slucaj jeste u tome sto je raunar kojim s epristupa internetu deo lokalne racunarske mreze pa internet mogu koristiti i sotali ucesnici koje se nalaze u toj mrezi.ovaj tip povremenog pristupa intenetu koristi se u manjim preduzecima.Povremna veza ne podrazumeva korsicenje samo klasicne telefosnke infrastrukture.Na slican nacin moze se na zahtev koristii i ISDN linija. Stalna veza podrazumeva permanentu konekciju sa internetom.Uglavnom se primenjuje u vecim preduzecima i neophodna je ukoliko preduzece u okviru svoje mreze 23

poseduje server za elektronsku postu i/ili web server.Za manj preduzeca povremeni pristup interneta je do sada predstavljao prihvatljivo resenje.Naravno i u tom slucaju web prezentacija i elektronosk postansko sanduce preduzeca moraju stalno biti dostupna preko interneta.Vrsta i kompromis stalne veze predstavljaju najcesce kompromiss izmedju potreba i finansijkih mogucnosti preduzeca,tj izmedju mogucnosti i cena telekomunikacionih kompanija. 53. SIGURNOSNI SERVISI Kombinovanjem razlicith sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeci sigurnosni servisi: Tajnost podataka koja se ostvaruje sifriranjem,tj upotrebom tzv kriptografskih algoritama Autentifikacija poruka koja omogucava primaocu da pouzdano utvrdi identite posiljaoca Integritet poruke servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. Neporicanje poruka servis koji posiljaoca treba da spreci da porekne slanje i sadrzaj poruke.Digitalni potpis je najcesci mehanizam kojim se resavaju problemi.Kontrola pristupa servis koji obezbedjuje kontrolisan pristup resursima interneta.Najcesce se ostvaruje sistemom korisnickih imena sa tajnim lozinkama password a u novije vreme primenom inteligentnih kartica i tzv mreznih barijera firewall. 53. SIFARSKI SIGURNOSNI MEHANIZMI Postoje problemi i rizici u koriscenju interneta ali i da posotje resenja za prevazilezenje tih problema.Primena kriptografskih tehnika najcesci je i veoma efikasan nacin za uvodjenje dodatnih nivoa zastite u koriscenju interneta. Sifriranje je transformacija originalne poruke pomocu odgovarajuceg postupka u necitljivu formu za sve sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za desifrovanje.U postupku sifriranja u mehanizmu sifriranja ulazi originalna poruka i specifican sadrzaj koji se zove kljuc.Desifrovanje je inverzna transformacija kojom se od sifrovane poruke uz pomoc kljuca i mehanizma za sifrovanje dobija ponovo originalni i izvorni oblik poruke.Postoje dve osnovne vrste sifriranja: simetricno sifriranje i desifriranje vrsi se istim kljucem.Ako zelimo da sacuvamo tajnsot poruke kljuc mora naravno biti poznat samo posiljaocu i primaocu zato s ei zove tajni kljuc.Ovde se javlja problem distribucije tajnog kljuca udaljenom ucesniku komuniciranja. Asimetricno sifriranje i desifiranje vsi s epomocu dva kljuca.Posiljalac poruku sifrira jednim kljucem a ona se desifrira drugim.Jedan od kljuceva poznat samo vlasniku zove s etajni kljuc a drugi koji je dostupan svima s akojima vlasnik komunicira zove s ejavni ljuc.Sigurnosna infrastruktura zasnovana na upotrebi javnih kljuceva najcesca je tehnologija koja s eprimenjuje za zastitu pri renosu podataka npr u elektronskoj trgovini.Digitalni potpis poruka se moze i digitalno overiti tako sto posiljalac koristi svoj tajni kljuc za overu kako svog identite tako i sadrzaja poruke cime s esprecava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa.Ako bi neko neovlasceno dopisao ili izmenio sadrzaj poruke,primalac bi uz pomoc javnog kljuca posiljaoca otkrio neregularnost u porucu sto zanci da je doslo do neautorizovane izmene poruke.Digitalni poptis poveava inteegritet podataka.Njime s enpr potvrdjuje pristanka na odredjenu poslovnu transakciju.Digitalni potpis pokazuje da je dokument koji se poslali vas i da je nepromenjn stigao do krajnjeg odredista. Digitalni vodeni zig digitalna dokumenta veoma je lako kopirati ili modifikovati sto pogoduje ekspanziji primene digitalnih dokumenata.Medjutim,navedene prednosti istovremeno predstavljaju i veliku opasnost,pre svega zbog moguceg zlonamernog menjanja sadrzaja multimedijalnih dokumenata kao i zbog nedozvoljenog kopiranja i ugrozavanja autorskih prava.Digitalni vodeni zigovi su elektronski ekvivalent klasicnog vodenog ziga na dokumentima kao stu novcanice cime s eostvaruje zastita od neovlascnog kopiranja i istovremno dokazuje vlasnistvo ili autorstvo.Digitalni vodeni zigovi predstalvjaju skrivenu pouku koja se ugradjuje u sam multimedijaln dokumet.Digitalni vodeni zigovi mogu biti vidljivi i nevidljivi.Vidljivi se lako uocavaju al se tesko uklanjau iz elektrosnkog dokumenta.Nasuprot njima nevidljivi su sakriveni u sadrzaju i predstavljau formu nevidljivof informacionog ziga. 54. SPECIJALNI SIGURNOSNI MEHANIZAM Inteligentne kartice autentifikacija podrazumeva dokaazivanje identitea korisnika.Identite u okviru interneta najcece s edokazuje korisnickim imenom i lozinkom tj tajnim kljucem a u poslednje vreme i inteligentim karticama kao savremnijim i efikasnijim mehanizmom zastite podataka.Poslednjih godina najvis ekorisnika inteligentih kartica nalzi se u okviru drzavne administracije,telefonskih operatora,banaka,osiguravajucih kompanija.Na kartici se mogu nalaziti razliciti podaci kao sto su naziv izdavaca,ime vlsnika,slika,rok vaznosti.Jezgro kartice cine programabilni mikroprocesor i odgovarajuce memorije tipa ram,rom i eprom.Inteligente kartice komuniciraju sa spoljnim sveotom preko specijalizovanih ulazno-izlaznih uredjaj racunara. 24

54. BIOMETRIJSKI SIGURNOSNI MEHANIZMI Sve sira primena internet tehnologija u poslovanju dovodi i do porasta kriminala na internetu sto zahteva stalno usavrsavanje zastitnih mehanizama.Biometrijski sigurnosni mehanizmi predstavljaju posebno atraktivnu tehnologiju zastite u kojoj se koriste jedinstvene bioloske karakteristike ljudi kao su otisak palca,boja glasa ali i izgled zenice kako bise identifikovao korisnik. 55. SIGURNOSNE BARIJERE U praski je cest slucaj da s einternet tehnologije koriste ne samo za komunikaciju sa mrezom iz spoljnog okruzenja nego i sa mrezom u samom preduzecu.To zanci da pri prensou podataka treba primenjivati razlicite mehanizme zastite.Sigurnosne barijere (firewall) su racunarsko- komunikacioni uredjaji koji podrzavaju takvu zastitu sprecavanjem nedozvoljneog saobracaja izmejdu dve mreze.Oni obicno funkcionisu takos to stite jedan ili vise racuanra unutar kompanijske mreze.Osnovna uloga im je da sprece nedozvoljene upade iz spoljasnjeg sveta.Moguce je konfigurisati odredjene nivoe zastite na sigurnosnim barijeama kao i pracenje i genereisnaje izvestaja o aktivnostima koje s ezele nadgledati na mrezi.Zastitne barijere se mogu lako podesiti da omoguce samo odredjene aktivnosti izmedju tog dela mreze i ostalog sveta.Najjednostavnije nacin zastite je tzv filtriranje adrea preko koga se definisu pojedinacne adrese ili njihovi skupovi i tipovi intrneta servisa koji us dozvoljeni za pristup iz poljneg sveta.To su barijere koje rade na nizim nivoima OSI modela ali postoje i one koje rade i na aplikativnim nivoima. 56. BAZE PODATAKA Podaci su osnovni resurs svakog informacionog sistema.Mogu se klasifikovati po razlicitim oblezjima.Prema promenljivosti tokom vremena podaci se dele na konstantne,relativno konstantne,varijabilne.Konstatni podaci se tokom vremena ne menjaju.Relativno konstantni se maenjaju ali vrlo retko.Promenljivi podaci se relativno cesto menjau tokom vremena.U odnosu na pravac kretanja prema posmatranom delu ili sistemu podaci se dele na ulazne,izlazne,interne. U odnosu na ancin organizovanja u osnovi postoje dve vrste podataka formalizovani i neformalizovani.Formalizovani su oni podaci koji su organizovani u unapred definisane struktureSemanticko znanje formalizovanih podataka moguce je jedino saznati na bazi opisa struktura u koje su uklopljeni podaci.Dok je kod formalizovanih podataka mesto svakog podatka tacno odredjeno i definisano u strukturi kod neformalizovanih podataka mesto nekog podatka u nekoj strukturi moze da bude na bilo kom mestu.U poslovnoj obradi podataka koja se vrsi na racunaru uglavnom se koriste formalizovani podaci,jer olaksava izradu algoritma,omogucuje brzi pristup a time i obradu podataka. Proces organizacije podataka prema H-Wedekind-u obuhvata: 1)formiranje organizacionih jedinica podataka I odredjivanja njihovog materijalnog sadrzaja 2) dodeljivanje organizacionih jedinica pojedinim celijama memorije 3) formiranje formalnog redosleda radi lakseg nalazenja materijalnog sadrzaja pojedinih organizacionih jedinica 57. ORGANIZACIJA PODATAKA (ZNAK,POLJE,PODATAK) Znakovi koji se koriste u radu sa racunarom mogu s epodeliti u cetiri grupe:velika I mala slova azbuke,cifre,specijalne I kontrolne znakove.Specijalni znakovi su svi oni koji se nalaze na tastaturi a nisu ni slova ni brojevi (+,-,*,/,= itd). Kontrolni znaci sluze za upravljanje radom ulazno izlaznih jedinica.Znakovi u racunaru se predstavljuju jednim bajtom bilo da se radi o ASCII ili EBCDIC kodu.Vise znakova cine podatak a to je logicki skup znakova I predstavlja jednu celinu koja je odredjena sadrzajem I duzinom.Zavisno od vrste znakova od kojih se sastoje a gledano sa strane tradicionalnog programiranj podaci se mogu podeliti na alfabetske,numericke,alfanumericke I logicke.Alfabetski podatak sadrzi velika I mala slova engleskog alfabeta I skraceno se obelezava sa (A).Numericki podatak cine cifre od 0 do 9 sa predznakom + ili I skracneo s eobelezava sa (N). Alfanumericki podatak cine kombinacije alfabetskih,numerickih I svih ostalih znakova iz garniture znakova racunara.Skraceno se obelezava sa (AN). Logicki podatak sadrzi jednu o dove dve vrednosti TRU ili FALSE.Pri smestanju podataka u polja sadrze sledeca pravila. Sadrzaj numerickog podatka se smesta u polje z desna ulevo cifra po cifru u svaku poziciju lokacije.Sadrzaj nenumerickog podatka se smesta u poslje s leva udesno znak po znak u svaku poziciju polja. Polje podatka (ili samo polje) je memorijska lokacija gde se smesta podatak.Podatak dakle predstavlja sadrzaj polja.Duzina polja odredjena je duzinom najduzeg podatka.Podela polja moze da s eizvrsi na elementarna I grupna.Elementarno polje je svako polje koje logicki ne moze biti ili nije podeljeno na manje celine,potpolja. Grupno polje u sebi sjedinjuje vise srodnih elementarnih polja. 25

58. LOGICKI I FIZICKI SLOG (BLOK) Slog je niz podataka koji s eodnosi na jednu jedinicu posmatranj.Svaki slog je odredjen duzinom,brojem polja I adresom sloga.Slog moze biti fiksne I promenljive duzine,zavisno od nacina definisanja. Slog fiksne duzine predstavlja niz tj tacno utvrdjeni redosled polja gde je duzina svakog polja tcno utvrdjena.Duzina sloga fiksne duzine jednaka je zbiru duzina svih polja koji cine slog.Slog promenljive duzine predstavlja niz tj tacno utvrdjeni redosled polja gde duzina svakog polja ili odredjenog broja polja,varira u tacno zadatim granicama.Duzina sloga promenljive duzine jednaka je zbiru maksimalnih duzina svih polja koja cine slog. Logicki slog je slog koji u procesu automatske obrade podataka predstavlja jednu celinu. Fizicki slog (blok) cine jedan ili vise logickih slogova grupisanih u jednu celinu I predstavlja lokaciju na nosacu podataka ili ulazno izlaznu zonu u operativnoj memoriji I ima tacno utvrdjene fizicke granice.Broj logickih slogova u bloku naziva se factor blokiranja.Fizicki slog fiksne duzine je blok cija je duzina jednaka zbiru duzina logickih skupova fiskne duzine koji cine slog. Fizicki slog promenljive duzine je blok cija je duzina jednaka zbiru maksimalnih duzina logickih slogova promenljive duzine koji cine slog. 59. DATOTEKA (FILE) Datoteka je celovita kolekcija imenovanih informacija kao sto je program,skup podataka koje koriste programi ili document koji je kreirao korisnik.Datoteka je osnovna jedinica za cuvanje podataka koja omogucava racunaru da razdvoji dkup informacija od drugog.Format datoteke definise nacin na koji su podaci unutar datoteke organizovani.Format datoteke odredjuje nacin na koji je datoteka memorisana,njen izgled na ekranu ili u stampi.Format moze biti jednostavan I zajednicki za sve datoteke kao kod ASCII teksta ili moze biti veoma slozen I ukljucivati mnostvo kontrlonih instrukcija I kodova koji se korsite od programa iz stampaca ili drugih izlaznih uredjaja.Kada je rec o tradicionalnoj obradi podataka datoteu mozemo definisati kao organizovani skup slogova.Svi slogovi jedne datoteke imaju istu namenu strukturu polja,poreklo informacija I mogu biti uredjeni po zahtevanom kriterijumu sortirani.Razlikujemo dve vrste datoteka,logicku I fizicku. Logicka datoteka sastoji iz skupa logickih slogova koji s eodnose na odredjeni broj pojmova iste vrste.Svaki logicki slog u datoteci po pravilu treba da ima isti opis I isti redosled polja podataka u strukturi logickog sloga.Fizicka datoteka se sastoji od skupa fizickih slogova blokvoa I ima fizicke granice na nosacu podataka I moze se nalaziti na jdnom ili vise volumena odgovarajuceg nosaca podataka.Datoteka na nosacu podataka moze biti organizovana na vise nacina I to kao:1)serijska (sekvencijalna) datoteka 2)indeksno serijska datoteka 3)datoteka sa direktnim pristupom logickim slogovima 4) relativna datoteka 5)spregnuta datoteka 6)rasuta 60. SEKVENCIONALNA I RELATIVNA ORGANIZACIJA DATOTEKE Sekvencionalna organizacija datoteke je ona organizacija kod koje se logicki slogovi tj blokovi upisuju na nosac podataka onim redoslodom po kojem s ejavljaju na ulazu pri formiranju datoteke.Sekvencijalno organizovana datoteka moze se kreirati na svim magnetnim nosacima podataka.Kod ovoga nacina organizacije sloovi datoteke se smestaju jedan za drugim u susedne memorijske celije.Ako neka sekvencijalna datoeka ima skup od n slogova (x1,x2,x3xi xn) tada se nacin smestanja na dresibilne memorijske celije moze sematski prikazati :

Sematski prikaz odnsoi se na slucaj kada se sogovi xi smestaju u po jendu memorisjku celiju.U opstem slucaju jedan slog moze da zauzme jednu ili vis ememorijskih celija.U tom lucaju adresa i-tog sloga odredjena je izrazom AD (xi) = AD (xi-1) + C gde je C broj memorisjkih celija koje zauzima prethodni (xi 1) slog. U slucaju kada su slogovi fiksne duzine I zauzimaju isti broj memorisjkih celija adresa i-tog sloga data je izrazom: AD (xi) = Lo + C*I gde je Lo bazna dresa tj adresa celije koja prethodi memorisjkoj celiji u koju je smesten prvi slog (x1).Sekvencijalna (serijska) organizacija se moze ostvariti na svi vrstaa memorija.Ukoliko se sekvencijalna datoteka organizuje na memorijama sa indirektnim pristupom moguca je samo sekvencijalna obrada. Relativna organizacija datoteke je u stvari sekvencijalno organizovana datoteka I za svaki logicki slog je definisana I lokacija polja podataka za sifru logickog sloga.Sifra logickog sloga predstavlja redni broj logickog sloga u datotei I odredjuje se sa relativnom sifrom.Ova organizacija primenjuje se na disku I omogucava pristup logickim slogovima sekvencijalno,direktno ili kombinvano.relativna datoetka se sastoji iz niza celija fiksne duzine.Duzinu celije odredjuje korisnik.Celije su numerisane od 1 za prvi slog 26

do nekog maksimalnog sloga za poslednji.Svaka celija moze da sadrzi jedan slog ili biti prazna.Brojevi celija su unikatni I mogu se radi toga koristiti za identifkiaciju slogova u celijama kao I samih celija.Broj celija koriscen za pokazivanje sloga naziva se relativnim brojem sloga.

61. NACIN PRETRAZIVANJA I OSNOVNI OBLICI OBRADE Pristupni metod datoteci je nacin na koji se pristupa logickim slogovima u toku obrade datoeke.Sekvenicijalni pristup datoeci logickim slogovima vrse se uzastopnim redosledom tj u onom redosledu kao su logicki slogovi sredjeni u datoteci.Sekvencijalno se moze pristupiti svakoj datoetci bez obzira na nejnu organizaciju. Direktan pristup je oblik pristupa u kome programom specifirana vrednost kljuca identifikuje lokaciju logickog sloga koji ce se procitati izbrisati ili upisati u relativnu ili indeks sekvencijalnu datoteku.Prosup lokaciji logickog skupa se vrsi direktno posto se pozicioniranje glave za citanje ili upisivanje moze izvrsiti na bazi zadate adrese. Dinamicki (kombinovani) pristup je oblik pristupa u kome se sprecifiranim logickim slogovima datoteke moze pristupiti direktno ili sekvencijalno pre potrebi a zavisno od toga kako je datoteka otvorena moguce su sve ulazno izlazne operacije.Za prilagodjavanje structure podataka I redosleda slogova zahtevima obrade nad datotekama se vrse I operacije: izmena structure slogova u okviru datoteke,sortiranje datoteka sortiranje slogova datoteka po rastucim ili opadajucim vrdnsotima kljuca.Nad datotekama se vrse tri osnovne operacije: 1)izmene slogova ili azuriranje datoteka 2)sortiranje sa ciljem da se stvori odredjeni redosled slogova kako bise omogucila realizacija datoteka 3)ocitavanje podataka sa ciljem da se omoguce odredjeni proracuni I izdavanje izvestaja.U zavisnosti od redosleda pristupanaj slogovima u datoteci koj je smestena na nekoj memoriji razlikujemo dve vrste obrade I to sekvencijalnu I obradu po izboru. 62. ORGANIZACIJA (STRUKTURA) BAZA PODATAKA Jos uvek se srecemo sa organizacijom podataka u datotekama.Struktura sloga u okviru datoteke orijetntisana je prema odredjenom zadtaku.U slucaju organizacije podataka u datotekama vrlo je tesko doci do izvestaja koji nisu predvidjeni projektom pa su ovakve organizacije nefleksibilne.Dobra strana organizacije podaataka u datotekama je veca brzina obrade jer su podaci u okviru datoteka rasporedjeni po redosledu koji zahteva odredjeni program.Dok je losa strana a ujedno I anjveci nedostatak sto poverenje u tacnost trenutno raspolozivog podatka u vise aktivnosti naglo opada sto je razumljivo s obzirom da tacnost podataka zavisi od mesta uskladistenja.Nedostaci se mogu sumirati u sledecem: porast kolicine istih podataka,porast gresaka u obradi,odluke zansovnae na nepouzdanim podacima su takodje nepouzdane, troskovi obrade podataka nepotrebno rastu a ne doprinose adekvatnom porastu kvaliteta informacija,vreme odgovara raste. Koriscenje klasicnog nacina organizacijepodataka dovodi do postojanja vise logickih I fizicki odvojenih baza podataka: finansijski podaci,kadrovska evidencija itd.Svaka od ovih baza podataaka tj datoteka organizovana je prema potrebama korisnika.Podaci koji s koriste za obavljanje jedne funkcije u organizicaji predstalvjaju podskup,deo osnovnog skupa.Buduci da sve funkcije organizacije imaju dodirne tacke to je onda jasno zasto se ovi podskupovi dodiriju I poklapaju sto u praksi dovodi do ponavljanja istih podataka u dvema ili vise datoteka.Bili smo prinudjeni da sa klasicnom organizacijom podataka prikazujemo podatke iz relanog sveta u racunarskom sistemu prilagodjene potrebama obrade I to posebno za gotovo svaku obradu. 63. OSNOVNE KARAKTERISTIKE BAZE PODATAKA (BANKA PODATAKA,SUBP) Iz potrebe da se otkone navedeni nedostaci organizacije podataka u datotekama razvio s ekoncept organizacije podataka u banke podataka.Trebalo je da banka podataka odgovri kako zahtevima i potrebama pojedinih poslova i zadataka tako i zahtevima vanplanskih,direktnih upita.Koncept stvaranja jedisntvene banke podataka doveo je do: 1)neophodnosti osamostalvjivanja nacina cuvanja i organizacije podataka od pojedinacnih korisnika i njihovih programa 2)do potrebe formiranja jedinstvenog sistema za upravljanje bazom podataka (SUBP) koji treba da obezbedi odgovarajucu vezu korisnika tj njihovh programa sa bazom podataka.Pod bankom podataka se podrazumeva skup baza podataka neke organizacije kojima raspolaze jedan sistem za upralvjanje podacima.U sirem smislu banka podataka predstavlja informacioni sistem namenjn centralizovanom uskladistenju i kolektivnom viseaspektnom koriscenju podataka u cilju dobijanja neophodnih informacija.U tom smislu banka podataka ukljucuje sledece komponente: informacioni fond tzv baze podataka,informacione jezike za opis i manipulaciju podacima,sistem za upravljanje BP, 27

administracija BP,recnik BP,tehnicka srestva BP.Baza podataka predstavlja imenovani skup medjusbno povezanih podataka koji s eodnosi na neku oblast primene memorisan su minimalnom redundansom koja dopusta njihovo optimalno koriscenje od strane jdnog ili vise korisnika.Kosrinisk se povezuje sa BP preko niza specijalnih jezika koji s eprema nameni mogu podeliti na jezike za opis i manipulaciju.Jezici za opis sluze za opisivanje baza podataka u raznim fazama njenog razvoja.Tu sapdaju jezici za eksterni opis,logicki opis BP i za fizicki opis BP. U jezike za manipulaciju spadaju visi programski jezici,jezici za manipulisanje u okviru aplikaciong progrma,za upite (on line),jezici za generianje izvestaja,sredstva za on line ispitivanje,pretrazivanje i manipulaciju,sredstva zastite i provere.SUBP mora da sadrzi kompilatore i interpretatore za jezike BP. 64. JEZICI BAZE PODATAKA Jezik baze podataka (database language) zasniva se na nekom modelu podataka a cine ga dve osnovne komponente jezik za opis podataka JOP koji se koristi za odrzavanje seme baze podataka i jezik za manipulaciju podataka JMP preko koga se realizuju upiti i modifikacija baze podataka.Jezici baze podataka su ili potpuno neproceduralni (relacione baze) ili u sebi sadrze proceduralne delove (hijerarhijske,mrezne i objektne baze).Neproceduralni jezici sadrze konskrukcije preko kojih se samo specifikuju uslovi koje treba da zadovolji zeljeni rezultat a ne i procedura pomocu koje se dobija taj rezultat.Neproceduralni jeziic se cesto nazivaju i upitni jezici zato sto im je osnovna namena specifikovanje upita.Neproceduralni jezici se mogu koristit i za modifikaciju i za opis seme baze podataka.Zbog toga je osnovni zadatak Procesora upita da transformise neproceduralni iskaz u sekvencu akcija koje treba da obavi sistem za upralvjanje skladistenjem podataka.Najznacajniji i najslozeniji deo ove transformacije je optimatizacija upita tj nalazenje najpogodnije procedure za realizaciju neproceduralnog iskaza.Navedena transformacija koristi podatke iz recnika podataka:opis strukture,pravila integriteta,prava pristupa i definiciju indeksa.Najpoznatiji upitni jezik je SQL standardni jezik baze podataka za relacione baze podataka.Sve veca primena objektnih baza podataka dovela je do OQL-a standradnog upitnog jezika za ovaj tip baze.Aplikacija progrma koji realizuje unapred preczino definisani zahtev korisnika izgradjuje s ekoriscenjem standradnih progrmaskih jezika u koje se ugradjuje jezik baze podataka. 65. MODELI PODATAKA (MODEL BP) Sistemi za upravljanje BP zasnivaju se na koriscenju odredjenih modela podataka.Zbog toga ti modeli predstalvjaju osnovu za projektovanje BP.Model podataka odrazava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.Podatak je neka kodirana cinenica iz realnog sistema.On je nosilac informacije.Informacija je protumaceni podatak.Krajnju interpretaciju podataka iz baze podataka daje korisnik koristeci odgovarajuce programe ili upite.Svaki model podataka treba da cine sledece osnovne komponente. Struktura modela tj skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa i njihovih medjusobnih veza. Ogranicenja na vrednost podataka u modelu koja u svakom trenutku posmatranja moraju biti zadovoljena.Ova ogranicenja se obicno nazivaju statickim pravilima integriteta baz epodataka.Operacije nad konceptima strukture preko kojih je moguce prikazati i menjati vrednosti podataka u bazi. Dinamicka pravila integriteta kojima se definse osnovno dinatnicko ponasnje modela.Za svaku osnovnu operaciju azuriranja i svako narusavanje strukture ili ogranicenja koja ona moze da proizvede definise se akcija koju tada treba preduzeti.Sistemi upravlajnja BP su uglavnom danas razradjeni na bazi sledecih modela podataka : relacioni,hijerarhijski i mrezni. 66. VEZA IZMEDJU PODATAKA (KONCEPT ENTITETA) Entitet predstavlja neku sustinu u realnom sistemu o kojoj se skupljaju i memorisu podaci u banci podataka.Pod pojmom entitea se moze podvesti bilo koja ssutina u relanom sistemu za koju postoji interes da se o njoj memorisu podaci u banci podataka.Entiteti iste vrste cine skup entitea.Svakom skupu entitea se dodeljuje ime koje odredjuje tip entitea.Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa entiteta iste vrste.Svaki tip entitea ima neke karakteristike koje s enazivaju atributi.Tako npr za skup studenata tip entiteta je student a atributi su ime i prezime,godina rodjenja, mesto itd.Atributima se dodeljuju imena.Oa oznacava tip atributa.Vrednost atributa je vrednost osobine za dati entitet.Skup dozvoljenih vrednosti odredjene osbine (atributa) u terminologiji modela podataka naziva se domen.Prema tome atribut je imenovani domen.Pojedini primerci entitea s eopisuju pomocu atributa koji uzimaju vrednsot iz odgovarajucih domena tj konkretan entitet se opisuje u modelu podataka agregacijom parova a tip entiteta agregacijom atributa.Baza podataka sadrzi mnogo vise razlicitih entiteta od klasicnih datoteka.Broj atributa je veci jer je interes za entitetom veci zato sto je baza podataka okrenuta znatno vecem broju korisnika.Veze izmedju pojava atributa mogu biti razlicite i nazivaju se asocijacijama.Asocijacija s edefinise kao pripadnsot jednog podatka drugom i moze biti 28

jednostavna asocijacija,kopleksna i uslovna asocijacija.Jednsotavna asocijacija je asocijacija kod koje jednoj vrensoti od atributa odgovara uvek samo jedna vrednost do atributa. Kompleksna je asocijacija kod koje svakoj vrednsoti od atributa odgovara 0-n vrednsoti do atributa gde je n bilo koji broj.Uslovna asocijacija je asocijacija kod koje za vrednsot od atributa moze postaojati vrednsot do atributa ali ne mora.Odnsoi izmedju podaaka mogu se izraziti odredjenim strukturama podataka tj odredjene strukture podataka dobro odrzavaju neke odnose izmedju podataka>te strukture su n-torka,hijerarhija i mreza. 67. MODELI BAZA PODATAKA Relacioni model podataka priakz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstalvja relacioni model.Tvorac relacionig modela je E.F.Codd 1970 god.Relacioni model se danas smatra standardom za baze podataka I razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka kao sto su DB/2, SQL/DS,SUPRA,ORACLE itd.Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledece osobine: svaka rubrika tabele predstavlaj jedan podatak ne postoje vise grupa koje s eponavljaju,kolone su homogene u jednoj kolokni postoji samo jedna vrsta podataka,svaka kolokna ima naziv,redovi se medjusobno razlikuju,dupliakti redova nisu dozvoljeni I redosled kolokan ili vrsta nije bitan.Tabela koja zadovoljava naveden osobine naziva se relacija.Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka.Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici a recnik iz dela koji se bavi teorijom relacija.Matematicka relacija je skup koji opisuje agregaciju dva ili vise skupova.Tabela u stvari na pregladan nacin prikazuje agregacije skupova elemenata podataka nekog tipa entiteta.Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta a kolone domene.Ttp entitea se dobija posupkom generalizacije skupa ppojedinacnih entiteta ili agregacijom skupa atributa.Svaka relacija mora imati kljuc od jedog ili vise atributa koji jednoznacno identifikiju relaciju.Koriscenje relacija se svodi na izdvajanje podskupova kolokna ili redova iz neke relacije I time stvaranje nove relacije nizeg stepena.Izvodjenja operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra.Operacije relacione lagebre su projekcija,selekcija,spajanje I deljenje.Rezultat svih operacija je nova relacija.Izdvajanje kolona je projekcija. Izdvajanje reda je selkecija. Spajanje s emoze vrsiti kada su odgovarajuci atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom I dobija treca relacija.Matematicki relacija moze biti refleksivna,simetricna,antisimetricna,tranzitivna.Hijerarhijski model podataka organizuje podatke u obliku hijerarhijske drvenaste structure.Hijerarhijska drvenasta struktura sastoji se iz cvorova I grana.Hijerarhijsko drvo predstvlja u stvari prevrnuto drvo kod goa se koren nalazi na vrhu a grane idu nanize.Najvisi cvor u hijerarhjiskoj drvenastoj strukturi naziva s ekoreni cvor.Zavisni cvorovi se nalaze rasporedjeni na nizm nivoima.Kod ovog modela podataka cvorovi predstavljau skupove funkcionalno povezanih elemenata podataka kojima s eopisuju entiteti sistema. Segmetn u korenom cvoru naziva se koreni segment.Svi drugi segmenti su povezani samo jednim segmentom na visem nivou koji se naziva roditelj.Segment moze biti povezan sa jednim ili vise segmenata na nizme niovu I oni s enazivaju segmenti deca.Pristup svakom segmentu izuzev korenom vrsi se se preko segmenta roditelja.Segment roditelj moze iamti jedan ili vise podredjenih segmenata (dece). Mrezni model podataka predstavlja skup medjusobno povezanih logickih segmenata.Preslikavanja izmedju segmenata mogu biti bilo kog tipa.Svaki tip segmenta moze da sadrzi nula,jedan ili vis etipova atributa.Segment u mreznoj strukturi moze imati vise ulaza I izlaza.Graficki se mrezi modeli crtaju pomocu pravougaonika I strelica.Kod mreznih modela pojam glavnih I potcinjenih objekata je unekoliko siri.Jedan isti objekat moze biti I glavni I potcinjeni.U mreznim modelima glavni segment se naziva vlasnik seta a podredjeni clan seta.Set je takav tip veze izmedju dva segmenta da jednom pojavljivanju jednog tipa segmenta odgovara vise pojalvjivanja drugog tipa segmenta.Svaki segment u mreznom modelu ima svoje ime koja oznacava tip segmenta.Strelic luze da oznace veze izmedju segmenta u rmeznom modelu.Tip segmenta iz kog izalzi strelica naziva se vlasnik seta a tip segmenta kome ide strelica clan seta. 68. DUBINSKA ANALIZA PODATAKA Prakticno svaki poslovni process od trgovine do pruzanja usluga moze se proucavati razumeti I poboljsati koristeci dubinsku analizu podataka.U oblasti marketinska tri najcesce primene su profolisanje korisnika,usmereni marketing I nalazi potroske korpe.Otrkivanje prevara I zloupotreba je od velikog znacaja I intrersa za telekomunikacione firme izdavaoce platnih akrtica osuguravajucih drustava,berze itd.Analizom podataka moguce je pomoci u otkrivanju potencijalno opasnih transakcija cime se steta moze spreciti ili umanjiti.Interesantno podrucje primene je medicina gde s eocenjuje efikasnost hirurskih problema.Dubinska analiza ima tri osnovne komponente: grupisanje ili lasifikiacju, pravila asocijacije,analizu serija. Klasifikacija tehnika grupisanja obavlja nalizu skupa podataka I generise pravila 29

grupisanja koja cese koristiti za svrstavanje buducih podatak u te grupe.Analiticka alatka automatski identifikuje grupe na osnovu prethodne analize odnosa koji su uoceni kod podataka prikupljenih za testiranje.Posto su grupe generisane moze se vrsiti klasifikacija ulaznih podataka u odgovarajuce grupe. Asocijacija pravilo asocijacije je pravilo koje podrazumeva izvesne odnose unutar skupa objekata u bazi podataka.U tom procesu otrivaju se skupovi pravila asocijacije povezivanja n avis enivoa absrakcije iz odgovarajucieg skupa ili skupova podataka u bazi podataka. Sekvencijalna analiza je postpak otkrivanja sema dogadjaj u sekvenci.Ovo s eodnosi na podatke iz odvojenih transakcija.Ovo je suprotno od otrkrivanja asocijacije koja s eproucava na podacima iz iste transkacije. 79. OLAP UZ PRIMENU EXCEL-A OLAP predstavlja nov nacin organizovanja velikih baza podataka na pogodan nacin za koriscenje I maipulaciju.U OLAP-u podaci su organizovani prema stepenu detaljnosti.Sa OLAP organizacijom podataka mora se uzeti u obzir gde I kada je prodat svaki proizvod kao I koji je proizvod prodat.Svaki ovaj spekt naziva se dimenzijom a svaka dimenzija se sastoji od nekoliko polja koja se mogu organizovati hijerarhijski prema stepenu detaljnosti tako da bi se dimenzija gde mogla da se zove lokacija I da se sastoji od polja region I grad.Dimenzija vreme bi sadrazala informacije o datumu prodaje:dan,mesec godina,kvartal.Dimenzije u OLAP-u se kombinuju kako bise dobile informacije o tackama preseka.EXCEL moze da s epoveze sa bazama podataka kako bi se dobile informacije o tackama preseka.OLAP baze podataka se zovu kocke.OLAP kocke su izveden tabele (pivot tabele) u EXCEl-u.

30