P. 1
Sevdalinke

Sevdalinke

|Views: 1,670|Likes:
Published by Irmin Pita

More info:

Published by: Irmin Pita on Oct 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/25/2013

pdf

text

original

Sections

  • Ah moj dragi sijah perčinlija
  • Ah, sinoć paša kroz Saraj’vo prođe
  • Ah, što ćemo ljubav kriti
  • Ah, što mi se Travnik zamaglio
  • Aj, majka ćerku u po noći kara
  • Ako želiš razgovora
  • Ako želiš milovanja
  • Akšam dođe, jacija se sprema
  • Akšam geldi
  • Akšam mrače, moj po Bogu brate(1)
  • Akšam mrače, moj pobogu brate (2)
  • Ali-beg se u jezero sprema
  • Ali-begu Misir omilio(1)
  • Alibegu Misir omilio (2)
  • Ali-paša na Hercegovini
  • Ano moja šećernoga boja
  • Ašikovah tri godine dana (1)
  • Ašikovah tri godine dana (2)
  • Ašikov’o Turundžiću Bego
  • Ašikuje Adem-aga
  • Ašikov’o Adem-aga
  • Banja Luko i ravnine tvoje
  • Beg Ali-beg ikindiju klanja
  • Beg Ali-beg po jezeru str’jelja
  • Bejturane, Bog t’ ubio grane
  • Bere cura plav’ jorgovan
  • Beša ti se na moru kovala (uspavanka)
  • Bijela vila ženila sina
  • Bila Bilko, bihaćka djevojko
  • Blago suncu i mjesecu
  • Bol boluje lijepa Fahira
  • Bolovala lijepa Hajrija
  • Bol boluje mlado momče
  • Boluje Anka Pr’jedorka
  • Bosa Mara Bosnu pregazila
  • Bosioče moj zeleni
  • Bosiok se s rosom zamjerio
  • Bostan pliv’la Mahmudpašinica
  • Braća Morići
  • Bulbul pjeva okolo Mostara
  • C’jele noći hladovina
  • Crn oblače, ružan li si
  • Crven katmer niz bezistan sađe
  • Crven ti je kljun
  • Da je meni porez porezati
  • Da mi je znati, Bože moj
  • Da zna zora
  • Danas su mi tri prstena došla
  • Dertu derman
  • Dilber Dika bere cv’jeće
  • Djevojčice, djevojčice mala
  • Djevojka je crne oči klela
  • Djevojka je jaciju klanjala
  • Djevojka je pod đulom zaspala
  • Djevojka je suncu govorila
  • Djevojka je zelen bor sadila
  • Djevojka pita slavića
  • Djevojka se s’ suncem zavadila
  • Djevojka sokolu zulum učinila
  • Djevojka viče s visoka brda
  • Doboš kuca Šamcu na pijaci
  • Dobro došli kićeni svatovi
  • Donju Tuzlu opasala guja
  • Došla Drina od br’jega do br’jega
  • Došla voda od br’jega do br’jega
  • Draga dragom na ruci zaspala
  • Dragi dragoj tiho govoraše
  • Dragi dragu alkatmerom budi
  • Dragu prosi Atlagića Zuko
  • Drim divojko
  • Drugi žuti, što hanume ljuti
  • Dva se grada uporedo grade
  • Dva su cv’jeta u bostanu rasla (1)
  • Dva su cvijeta u bostanu rasla (2)
  • Dvije su se vode zavadile
  • Dv’je planine vrh Travnika grada
  • Dvoje su se zavoljeli mladih
  • Dvore gradi Komadina Mujo
  • Emina
  • Evo danas osmi dan
  • Evo ovu rumen-ružu
  • Fesić-kita za Sarajevo pita
  • Godinice, loša ti mi dođe
  • Gondže ružo, u zelenom sadu
  • Gondže-Mehi Misir omilio
  • Hasan-aga Husein-agu kara
  • Hasanaga i ti si mi aga
  • Hasan-aga svoju ljubu kara
  • Hasan-aga na kuli sjeđaše
  • Hasan-aga Rišljanine
  • Hvala vama, naši Maoljani
  • Hvalio se žuti limun
  • I sinoć sam dolazio
  • Ibrahim se u mejhani hvali
  • Igrali se konji vrani
  • Ima l’ jada k’o kad akšam pada(1)
  • Ima l’ jada k’o kad akšam pada(2)
  • Ima l’ jada k’o kad akšam pada (3)
  • Imala sam brata i dragoga
  • Imao sam jednu ružu
  • Istom zora na iztoku rudi
  • Iz Bosne se tužna pjesma čuje
  • Iz kamena voda tekla
  • Ja kakva je Đulbegova kaduna
  • Ja kakva je žalosti moja
  • Ja kakve su Mostarkuše bile, rumene
  • Ja sam mlada u Boga iskala
  • Ja usadih višnju na jaliji
  • Ja zagrizoh šareniku jabuku
  • Jadne su mi crne oči
  • Jesam li ti dragi govorila
  • Kad ćeš Mujo u Sarajevo
  • Kad Morija mimo Mostar prođe
  • Kad Vilići seku udavaše
  • Kad ja pođoh na Bembašu
  • Kad ja pođoh na Bembašu (2)
  • Kad sarhoši iz mejhane pojdu
  • Kad se jangin iz mahane pomoli
  • Kad se ženi Ćurčiću Lutvaga
  • Kad se ženi taze Jusuf-aga
  • Karvan ide preko Romanije
  • Kasno pođo’ još kasnije dođo’
  • Kiša bi pala, pasti ne može (I)
  • Kiša bi pala, pasti ne može (II)
  • Kliknu vila sa vrha Porima
  • Knjigu piše Hasanaginica
  • Ko se ono brijegom šeće
  • Kolika je abuhajat jalija (1)
  • Kolika je abuhajat jalija (2)
  • Kolika je duga Foča kleta
  • Kolika je pod Mostarom Cernica
  • Kolika je šeher Banja Luka
  • Kolika je ta na moru galija
  • Kolika je u Pr’jedoru čaršija
  • Kolika je viš’ Travnika Bojna
  • Kolika je vrh Travnika bojna
  • Kolike su po Glasincu kule
  • Koliko je Pr’jedor polje
  • Koliko se kle
  • Kolo igra na sred Sarajeva
  • Kolo igra u Kazanferiji
  • Kona konu preko vode zvala
  • Konj zelenko rosnu travu pase
  • Konja kuje Soko Mustafaga
  • Konja kuje brate Sulejmane
  • Konja kuje Dizdarević Meho
  • Kopčić kuje na moru sahata(2)
  • Kradem ti se u večeri
  • Kradoh konje niže Biograda
  • Kraj tanahna šadrvana
  • Kulu gradi Ljuboviću mladi
  • L’jepi li su mostarski dućani
  • L’jepo ti je pod noć pogledati
  • Logom legla
  • Lov lovio Muharem-beg
  • Ljeto prođe, medna jesen dođe
  • Ljubičice i ja bi’ te brala
  • Majka Fatu za večerom kara
  • Majka Fatu kroz tri gore zvala
  • Majka Meha ludog oženila
  • Majka sina na sabah budila
  • Majka ženi na silu Omera
  • Mjesec razli po Igmanu zrake
  • Mlad se Jusuf oženio
  • Mlado momče ispred dvora prođe
  • Moćeviću, mali Carigrade
  • Moj dilbere, kud se šećeš
  • Moj mjeseče, moj stari putniče
  • Moj se dragi rasrdio na me
  • Mor dolama albinjiša pita
  • Mujezin se na munaru penje
  • Mujo đogu po mejdanu voda
  • Mujo kuje konja po mjesecu
  • Mujo majku po đul-bašti voda
  • Mujo se sprema na vojsku
  • Na Obhođi, prema Bakijama
  • Na livadi pod jasenom
  • Na mezaru majka plače
  • Na pr’jestolu sjedi sultan
  • Na žalost je sitna knjiga
  • Ne čudim se mraku nit’ oblaku
  • Ne klepeći nanulama
  • Nema ljepše cure od malene Đule!
  • Ni Bajrami više nisu
  • Nigdje zore ni bijela dana
  • Niz bašču mi potok teče
  • Od mora idu svatovi
  • Ode Mujo dragoj pod pendžere
  • Oj nema jada k’o kad akšam pada
  • Opkladi se momče i djevojče
  • Osu se nebo zvizdama
  • Otkako je Banja Luka postala
  • Otkako sam sevdah svez’o
  • Otvori mi džamli pendžer
  • Otvor' pendžer, imamova Umijo
  • Platno b’jeli Sarajka djevojka
  • Po mjesečini kraj šimšira
  • Pod Loznicom studena vodica
  • Pod Mostarom ta zelena livada
  • Pod Mostarom tri debela hlada
  • Pod Skočićem trava potrvena
  • Pod Tuzlom se zeleni meraja
  • Pod brijegom se jela razgranala
  • Podigli se mladi Vratničani
  • Podne uči u Mostaru gradu
  • Pogledaj me Anadolko Muhammeda ti (2)
  • Pokraj Lašve zelena livada
  • Pokraj Save badem drvo raste
  • Pokraj grada Sarajeva
  • Pokraj puta rodila jabuka
  • Pokraj vrela ploča b’jela mermera
  • Polećela dva vrana gavrana
  • Poletjela dva bijela goluba
  • Poletila dva goluba
  • Poletjela ptica lastavica
  • Poletjeli sivi sokolovi
  • Poljem se vija Hajdar-delija
  • Pomračina, c'jela varoš spava
  • Poranila na vodicu Zlata
  • Poručuje Pridor kapetane
  • Pošetala Hana Pehlivana
  • Pošetala Hana Pehlivana (I)
  • Pošetala stara baba
  • Pošetale softe medreslije
  • Pošetalo Đulagino zlato
  • Pošetao gondže Mehmed-beže
  • Pošetao momak čelebija
  • Povila se b’jela loza vinova
  • Pregazi’ zemlju nogama
  • Preletjela šarka ptica
  • Pričala mi kona tvoja
  • Procvilio sitan bosioče
  • Prošetale tri djevojke
  • Prošetalo zlato materino
  • Prošetao Mujo mlad
  • Protužila Pembe Ajša
  • Prva riječ: - Bože, ti pomozi
  • Prvi sevdah - rana pod srdašcem
  • Pšeničice, sitno sjeme
  • Puhni vjetre s Trebević planine
  • Put putuje Latif-aga
  • Rasla je ruža do b’jela dvora
  • Rasla jela jelika
  • Raslo drvo bademovo
  • Razbole m’ se Gerzeleze
  • Razboli se Gerzeleze
  • Razboli se mlado neženjeno
  • Razbolje se Zarka
  • Razbolje se care Sulejmane
  • Razbolje se gondže Mehemede
  • Razbolje se lijepa Hajrija
  • Razbolje se lijepa Zakira
  • Razbolje se sultan Sulejmane
  • Razboli se Šećer Salihaga
  • Razbolje se zlato neharato
  • Rekli su nam doći Jajčani momci
  • Rod rodila višnjičica
  • Rumena mi ruža procvala
  • S ovu stranu i s onu Vrbasa
  • Sa Igmana pogledat’ je l’jepo
  • Sadih almu nasred Atmejdana (I)
  • Sadih almu nasred Atmejdana (II)
  • Salko kosi zelenu livadu (I)
  • Salko kosi zelenu livadu (II)
  • San zaspala dilber-Sajma u bašči
  • Sejdefu majka buđaše
  • Sinoć beže iz planine dođe
  • Sinoć mlazna kiša udaraše
  • Sinoć vika sa grada dizdare
  • Sinja magla po Hiseti pala
  • Sinja magla po Hisetim' pala
  • Sinje more i dubine tvoje
  • Sjećaš li se kad si lani
  • Sobet čini aga Hasan-aga
  • Sobet kupi Dizdaraginica
  • Soko leti iznad Sarajeva
  • Soko leti od jele do jele
  • Soko leti priko Kobaševa
  • Spavaj sine (uspavanka 1)
  • Spavaj sine (uspavanka 2)
  • Stade se, cv’jeće rosom kititi
  • Suho drvo sirovoga pita
  • Sunce hiti da za goru miti
  • Sunce sjaše, kiša rominjaše
  • Sutra k noći imaju svatovi
  • Svadili se orli i sokoli
  • Sve ja treptim da poletim
  • Sve djevojke mirisno su cvijeće
  • Sve tičice pripivaše, jedna ne piva
  • Sve mladiće pohvata groznica
  • Sve mladići - bijeli zambaci
  • Svu noć mlada kraj pendžera staja’
  • Svukud kiša, po Hiseti suša
  • Tamburalo momče uz tamburu (1)
  • Tamburalo momce uz tamburu (2)
  • Tašlihane, mali Carigrade
  • Tehvid čini Uzunaginica
  • Tekla Sava ispod Biograda
  • Tekla Sava pokraj Bosne sama
  • Telal viče od jutra do mraka
  • Tri divojke cviće posijale
  • Tri djevojke zbor zborile
  • U Budimu prodaju Arapa
  • U Ćerime na bijelu vratu
  • U gorici jela nesječena
  • U Gradašcu, gradu bijelome
  • U junaka utekla djevojka
  • U lijepom starom gradu Višegradu
  • U Mostaru šikli mekteb, kažu
  • U Mostaru u novom pazaru
  • U Mostaru, čelebi pazaru
  • U Omera, više Sarajeva
  • U onoga Delal-age
  • U polju se ruža cvatijaše
  • U Saraj’vu devetera vrata
  • U Saraj’vu pod Babića dvore
  • U Stambolu, na Bosforu (2)
  • U Šeheru kraj bistra Vrbasa
  • U toj gori
  • U Travniku na Daltabaniku(1)
  • U Travniku na Daltabaniku (2)
  • U Trebinju gradu
  • Umihana Hadži Jusufova
  • Umorih se ruže trgajući
  • Uzdahnuću, saviću oblake
  • Uzeh đugum i maštrafu
  • Uzori dragi ravnine
  • Vatra gori u jelovoj gori
  • Vezak vezla dilber Ernevaza
  • Vezak vezla Duda Penjavina
  • Vezem jagluk sitnim biserdžikom
  • Vihor ružu niz polje tjeraše
  • Vila jaše konja Osmanova
  • Vila viče sa vrh Trebevića
  • Vila vilu iza gore viče
  • Vilu ljubi Murtez Alagiću
  • Vino pije Selman-aga
  • Vino piju Age Sarajlije (1)
  • Vino piju dva mila jarana
  • Visoka jela do neba
  • Voljelo se dvoje mladih
  • Vozila se po Vrbasu lađa(1)
  • Vozila se po Vrbasu lađa(2)
  • Vratnik pjeva
  • Vrbas voda nosila jablana
  • Vrbas voda nosila jablana (I)
  • Zakukala šarka ptica
  • Zaovica pita nevjesticu
  • Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević
  • Zapjevala bulbul ptica(1)
  • Zapjevala bulbul ptica (2)
  • Zaplakala šećer-Đula
  • Zaplakala stara majka
  • Zaprosio Alija
  • Zar s’ s’ udala kuno
  • Zareče se Šarića kaduna
  • Zarobljeno srce moje
  • Zaspala djevojka
  • Zaspo mi je dragi
  • Zašto svićeš tako rano
  • Zelen orah od roda se savio
  • Zelen sokak poplavila Sava
  • Zelena mi se gora
  • Zeleno drvce niz more pliva
  • Zlatni topi na gradu pukoše
  • Zlato Mara platno bijelila
  • Zmaj od Bosne
  • Zmaj prileti s Bosne na Dunavo
  • Zove majka pašu Sokoliju
  • Zv’jezda tjera mjeseca

Aj, Banja Luko, na Krajini hvala

Banja Luko na Krajini hvala Niko ne zna ničijega hala. Umihana Hadži Jusufova Na Vrbasu đugum ostavila, Aspurliju za vrbu svezala, A nanule vodi okrenula, Nek’ svak misli da se utopila.

Aj, gradim kulu
Aj, gradim kulu, a kamena nemam Aj, kulo moja pjesmom sagrađena. Čatma joj je suzom zalivena. U tebi ću akšamluke piti, Sav ću sevdah tebi darovati.

Ah, moj doro
”Ah, moj doro, dobri doro, šta je tebi dodijalo: Lahko sedlo šimširovo, il’ uzdica pozlaćena, il’ kamdžija biserlija?” ”Ah, moj gazdo, dobri gazdo, nije meni dodijalo lahko sedlo šimširovo, nit’ uzdica pozlaćena, nit’ kamdžija biserlija! www.bosnafolk.com Već je meni dodijalo, svake noći putujući, kad ti ideš u mejhanu, mene vezeš pred mejhanu, grizem travu iz kor’jena, pijem vodu sa kamena, to je meni dodijalo!”

Ah moj dragi sijah perčinlija
Ah moj dragi sijah perčinlija, jami perčin sa bijela vrata, ne mami me svaki čas na vrata!

Sve sam s tebe b’jena i karana, istjerana pred bijele dvore! I tvojem sam dvoru dolazila, a ti, junak, za večerom bješe, za večerom, šećerli baklavom!

Ah, moj Aljo(1)
Ah, moj Aljo, crne oči, ti ne hodaj sam po noći. Ti ne hodaj sam po noći, ja ću tebi sama doći. Ja ću tebi sama doći, sama doći do ponoći. Na vrančiću kosmatome, u odjelu gospodskome. Moj se vranac uz brijeg penje, često staje na kamenje. Iz kamena vatra s’jeva, a moj Aljo pjesmu pjeva.

Ah, moj Aljo(2)
Ah, moj Aljo, crne oči, ti ne hodaj sam po noći. Ti ne hodaj sam po noći, ja ću tebi sama doći. Na vrančiću kosmatome, u od’jelu gospodskome. Moj se vranac uz brieg penje, često staje na kamenje. Iz kamena vatra s’jeva, sad moj Aljo pjesmu pjeva. Ah, moj Aljo, crne masti, Što me mladu upropasti. Što me mladu upropasti, Ne dade mi ni dorasti.

Ah, sinoć paša kroz Saraj’vo prođe
Sinoć paša kroz Saraj’vo prođe I provede svezana Mehmeda. Na njemu je devet konopaca I deseta halka oko vrata. Za njim idu tri sestre rođene.

Najstarija paši govorila: "Aman, paša, i otac i majko, Pusti nama brata rođenoga, Na poklon ti ruho djevojačko". A srednja je paši govorila: "Aman, paša, i otac i majko, Pusti nama brata rođenoga, Na poklon ti biseri i dukati". Na to paša i haje i ne haje. Još mu više ruke privezuje. A najmlađa paši govorila: "Aman, paša, aman, gospodine, Pusti nama brata jedinoga, Na poklon ti lice djevojačko". Na to se je paša sažalio Pa je malo ruke popustio. Svezan Meho paši govorio: "Aman, paša, aman gospodaru. Kad budemo kraj b’jele dahije, Otpusti mi prebijele ruke Da obljubim Zinetu djevojku, Da obljubim pa da život gubim".

Ah, što ćemo ljubav kriti
Ah, što ćemo ljubav kriti, kad ja moram tvoja biti? Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je! Šta me tebi tako vuče? Osjećaji mene muče! Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je! Il’ me uzmi, il’ me ubi, ne daj drugom da me ljubi! Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je!

Ah, što mi se Travnik zamaglio
Dv'je planine viš' Travnika grada, Vilenica, spram nje Bukovica. Vilenica Bukovicu pita: "Ah što mi se Travnik zamaglio? Ili gori, il' ga kuga mori?" "Niti gori, nit' ga kuga mori,

u ponoć. i mešćema gdje kadija sudi!" Aj. Pa kako ću da usnijem. Da ga vidiš. . u akšam. bolnoj duši najslađa. moja stara majko. Vedro čelo sjajna mjesečina. U akšam je svaka draga. jacija se sprema Akšam dođe. jacija se sprema. čarnim okom kroz srčali pendžer! Izgoriše dva nova dućana. Dođe reda. U ponoć je svako staro leglo. boliće te glava. Kada mi je uv’jek pred očima. majko. dođi dragi u akšam. U akšam je svaka pjesma." Ako želiš razgovora Ako želiš razgovora. dva dućana i nova mejhana. ćeri. Ako želiš milovanja. dragi. U akšam je svaka draga dragom najdraža. majka ćerku u po noći kara Majka ćerku u po noći kara: "Lezi. zaspalo. svome dragom najdraža! Akšam dođe." "Prođi me se . dođi. dragi. a u kući kapi vode nema.djevojka ga okom zapalila. moja stara majko. Ako želiš milovanja Ako želiš milovanja. Dođi. skoro dovedenoj. Noćas mi je dragi dolazio. Kakve su mu oči i obrve: Oči su mu mrkla pomrčina.

skoro dovedena: ”Svekre. moje srce zaman gubi. ja sam došla da vam sina ljubim!” Akšam geldi Akšam geldi. moja posestrimo! Pola noći. za tri sata! Akšam mrače. a jacijo. moj pobogu brate (2) Akšam mrače. na ljepoti lica tvog. Akšam geldi. ne b’ svanula za tri b’jela dana. uživa k’o padišah. moj pobogu brate. ne b’ svanula za godinu dana. ja sam puki siromah. pola dobra moga. eto zore. tvoje lice. A jacijo. a svekrvu odveli hajduci! Nisam došla da vam vodu nosim. na tvom licu osta sjaj. a kamoli za dva. od sunašca ljepše sja. Akšam mrače. pola dobra moga. dan se gubi. Moja draga na šiltetu. moja posestrimo. Ljuto kune. sunce zađe. Akšam geldi. dušmanina moga! Da zna zora. Pola noći.uze đugum pa na vodu ode. Da zna zora šta je milovanje. izjeli te vuci. moj po Bogu brate(1) Akšam mrače. šta je milovanje. dušmanina moga. mrak se sprema. Eto zore. a za mene sanka nema. Da mi se je ogrijati. A ja nigdje ništa nemam. Ali-beg se po jezeru vija . moj po Bogu brate. babo. Akšam geldi.

Neg’ sa starim u šiljti sjediti." Ali-beg se u jezero sprema Ali-beg se u jezero sprema Da ustrili utvu zlatni’ krila. Ček’o sluga godinicu dana. beže. Neću stara. Alibegu Misir omilio (2) Alibegu Misir omilio. Nisam utva da ti mene striljaš. i uplela trista madžarija. . u Misiru dvore načinio. u Misiru dvore načinio. Iz jezera nešto progovara: "Ne striljaj se. Spremi slugu da dovede ljubu. Oni mene za staroga daju. Od matere kano od maćehe. Već je ovdje Dizdareva Mina.Ali-beg se po jezeru vija Da ustrilja vilu zlatnih krila. Ali-beže. A od oca kano od očuha. Nešto mu se iz jezera javlja: . dukate nizati. Ali-begu Misir omilio(1) Ali-begu Misir omilio. Travu pasti. ni dovede ljube.Ne striljaj se. beže. U Misiru dvore načinio. Šećer jesti. u Stambolu ljubu ostavio. Ali-beže. Volim s mladim po gori hoditi. u Stambolu ljubu ostavio. s lista vodu piti. Nije ovdje vila zlatnih krila. pa se ne udala. i oplela trides’ pletenica. ne bi sluge. dok joj majka kose dotjerala. Utekla sam od zla materina. Već djevojka za kakvog junaka.

nek mi pamet nosi. koja mi je pamet zanijela. bih se otrovala!” Ano moja šećernoga boja Ano moja šećernoga boja. Koliko su na daleko bili. a još dragu vidjeti ne mogu! Na prozoru mreža okovana. što bih ti se lica naljubio! Bijela lica ispod trepavica i đušluka ispod minđušluka. pamet nosi. dok joj majka kose iščešljala i isplela trides’t pletenica.Sprema slugu da dovede ljubu. Ašikovah tri godine dana (1) Ašikovah tri godine dana. Alibegovice. Kad su bili preko polja ravna. da s’ oženiš. da ja znadem da ćeš biti moja. da ti trgam žute madžarije. i uplela trista madžarija. i u moje ruke donijela! . bi li pošla za me?” S Bišća Mara njemu poručuje: ”Da me prosiš. Ali-paša na Hercegovini Ali-paša na Hercegovini. Čeka sluga tri bijela dana. draga se ponosi! Nek ponosi. progovara Alibegov sluga: Ljepotice. i dohodih dragoj pod pendžere. da Bog da je voda odnijela. bijela grla ispod đerdanluka. ne bih pošla za te. dođe vrijeme da ti ljubim lice. da ti mrsim česte pletenice. jedno drugom jade zadavali! Knjigu piše paša Ali-paša: ”L’jepa Maro. l’jepa Mara na Bišću bijaše.

A kad leže u meke dušeke. b’jela dana ne ostavlja. stara majko.Ašikovah tri godine dana (2) Ašikovah tri godine dana. jes’ mi čemu i po čemu. džamli tahta puknu! A ja jadan stojim pod pendžerom! Da sam drvce. Ašikov’o tri godine dana. Za najmlađeg Fatibegovića. Uda mu se draga za drugoga. tamne noći nepreskoči! Pitala ga stara majka: ”Jel’ ti čemu ta djevojka?” ”Jes’ mi čemu. u obrazu krvca vrije. Ode Bego Mati kujundziji: "Kuj mi. stara majko. kako meće jastuk po jastuku. jes’ mi čemu. Da se penjem dragoj na pendžere. puklo bi mi srce. nit’ ja viđoh svoje drage lice. kako jeknu. sva odaja zveknu. Iz oka joj sunce grije. kako dušek po dušeku stere. Samo jednom u tri godinice. lahke merdevine Od trideset i tri basamaka. Kad četvrta godina nastala. Za najbližeg. Da ja vidim s kim mi draga spava. Je l’ mi draga u drugog na krilu". Mato. bih se rastopio! Ašikov’o Turundžiću Bego Ašikov’o Turundžiću Bego. Ašikuje Adem-aga Ašikuje Adem-aga. kako huknu. al’ ne viđoh fajde ni zijana. za komšiju svoga. jes’ mi čemu i po čemu!” . da sam kamen.

izdalo? Bademe. pa me je babo vidio? Što si me. bademe. drvo. kad me je dragi ljubio. hvalit će se među jaranima!” Banja Luko i ravnine tvoje Banja Luko i ravnine tvoje. u tebi su crne oči moje. bi li meni virna ljuba bila? Steraću ti crvenu kadifu.: jest mi čemu i pri čemu: Iz oka joj sunce sije. drvo od hlada. malo mu je dara! Kad bih dragom boščaluka dala sirota sam. drvo. . Gledao je valija sa grada: A boga ti. Bajramu se nadam: ”Šta bih dragom bajramluka dala? Kad bih dragom vezen jagluk dala dragi mi je. drvo mirisno. njihalo. drvo od hlada Bademe. U tebi je Beg-Emina mlada pa se šeće ispod bila grada. grom te ubio! Bajram ide. Ti si me.Ašikov’o Adem-aga Ašikovo Adem-aga. drvo. Pitala ga stara majka: Je l’ ti čemu ta djevojka?" "Jest mi čemu.stara majko. skrivalo. Što si se. B’jela dana ne ostavlja. Bajramu se nadam Bajram ide. U obrazu krvca lije. mnogo mu je dara! Kad bih dragom b’jelo lice dala. Tamne noći ne priskoči. Beg-Emina mlada." Bademe.

siv mu soko na serdžadu pada. za nedraga.sipaću ti biser i dukate! A boga mi. Kad se nešto iz jezera javlja: ”Nisam vila da mi str’jeljaš krila. vatrom izgorjela. vatrom izgorjela Banja Luko. jesi l’ skoro od Bosne ponosne? Igraju li ati Atlagića? Sijaju li toke Sijerčića? S’jevaju li sablje Fejzagića? Pucaju li puške Đumišića? ” Beg Ali-beg po jezeru str’jelja Beg Ali-beg po jezeru str’jelja. ja imadem agu Omer-agu. Već djevojka od zla pobjegnula: mene majka za nedraga dala. Bog t’ ubio grane. kad bi moja bila. Nema kada ni selam da preda. kad god svira u srce me dira. porad pusta blaga!” Bejturane. . već on pita sivoga sokola: ”Siv sokole. Volim s Omom po gori hoditi. u tebi me cura zanijela! Zanijela garavim očima. b’jelim licem i mednim ustima! Mila majko. sivoga ti perja. ne bi’ tebi virna ljuba bila. valijo iz grada. moja bi se želja ispunila! Beg Ali-beg ikindiju klanja Beg Ali-beg ikindiju klanja. da ustr’jeli vilu zlatnih krila. Bog t’ ubio grane Bejturane. neg s valijom u dvoru siditi! Banja Luko. U Omera šargija tambura.

nit’ behara daješ. U Saraj’vu dilbom pokrojena. doš’o bi mi bar ponekad. srce ćeš mi zalediti! Dođi dragi. majko. U svakom je dobro darovana.tvoje grane. već on druge obilazi. srce lagat’ ne umije!” Beša ti se na moru kovala (uspavanka) Beša ti se na moru kovala. a godine broji: . Kovale je do tri kujundžije. Dojde beša mom djetetu dragom. Treći meće od zlata jabuke. neg’ ću dragog zakititi! Ja se s dragim našalila da sam drugog zavolila. za bol i jad. Ode beša od grada do grada. Da znaš. dragi. da ja ljubim četiri jarana: Dva ženjena. A majka mu tanke koše kroji. U Stambolu svilom naložena. dušo. željo mila. Jedan kuje. U toj beši lijep san usnilo. drugi pozlaćuje. znaš li da sam obolila? Vjeruj. takav biti. a dva neženjena: nisam. po mom srcu rane! Niti cvateš. Koše kroji. već se truniš po zelenoj travi! Ti si mene opanjkao majci.Koliko je u košulji žica. Nemoj. šala nije. Toliko mi imao jarana! . dušo. Toliko mi živi godinica! Koliko je na mahrami grana. pa mi više ne dolazi. šapuće mu svu noć i dan: ”Prije ćeš mi uvehnuti. života mi moga! Bere cura plav’ jorgovan Bere cura plav’ jorgovan.

Blago suncu i mjesecu Blago suncu i mjesecu. kad je nama čair do čaira. Bila bi bilko….Bijela vila ženila sina Bijela vila ženila sina Dilbere. od zuluma svekrvina. Što su sada bihaćke ravnine. Zaova me opanjkala. i jezika zaovina. U komšije kolo igra. Na srid Saraj’va Latinkom tankom Priporučuje Latinka tanka: Bijela vilo. ja pobjegla komšijama. bihaćka djevojko Bila Bilko. Blago meni i tebi. Tvoj se babo i moj dogovara. dilbere aman. djevojko Blago meni i tebi. a sina ljuljati. . Bila Bilko. djevojko. Biser nizati. A ja jadna već ostarih. bihaćka djevojko. il’ u jesen kad opada lišće. Kad ti pođeš uz bužimske strane. džanum. Onda ’ ’š znati. a i mjesec često mladi. ja s’ uhvatih pa poigrah. More li meni kod tebe biti. A obuješ oputne opanke I poneseš zubaču na glavi I u ruci tikvu i motiku. U šiljtu sjesti. U proljeće kada cvjeta cv’jeće. svekrva me istjerala. a svilu presti. tebe da udaju. jer se sunce jutrom rađa. men’ da žene. svekrvo moja.

da se odmorimo. cvijet karanfile. Sarajlija Mujo. A’ iz gore nešto progovara: Kidaj vjeru. a nisam joj obljubio lice! Bol boluje lijepa Fahira Bol boluje lijepa Fahira pod orahom i pod jorgovanom k njoj dolaze svi dilberi redom. Mujo Sarajlija Bogom. ja bih znao gdje bih zimovao! U njedrima medju dukatima. Pa govori Omer momče mlado: O. a najviše Omer momče mlado. Dukat zveči. nit’ umiri za me. Kad su bili nasred Romanije. da se hladne vode napijemo. To je Mujo za boga primio. cvijet karanfile Blago tebi. Mujo.Blago tebi. Napiše se vode sa izvora te sjedoše pod jeliku tanku. brate. kidaj vjeru. Ah da mi se u cvijet pretvoriti. već se svuci pa lezi uza me! . Mujo Sarajlija. ja bih umro za te! Odgovara lijepa Fahira: Niti boluj. prevedi me preko Romanije bez ljubljenja i bez zagrljaja i bez onog muškog pomišljaja. bolovo bih za te! Da se može. meni srce ječi! Bogom. prevarila pa me ostavila. Fahiro. ti se ne daj od nje nadmudriti! Djevojke su varalice stare! I mene je moja prevarila. brate. molbu čini kićena djevojka: Stani. obljubi djevojku. što ti rasteš dragoj pod pendzere.

Drugi veli. Đul-djevojku dovikuje. lale pogazio. Bol boluje mlado momče Bol boluje mlado momče. kupi mi šaren-kočije. Lejlo. bolan. Boluje Anka Pr’jedorka Boluje Anka Pr’jedorka. je si l’ sama. U haz bašči pod rumenom ružom. Velik si mi zijan učinio: amberove. prođi mi se dvora Bolan dragi. Zaime. u zeleni bostan ulazio. sa tebe sam bijena i karana. Lejlo. I sinoć si dockan dolazio. Ob’laze je redom ašiklije. amberove i alkatmerove. skin’te fesić. sama jesam.umir’o bi za te. sa tvojega dockan dolaženja. . lez’ te mi na krilo. već je tebi nam’jenjeno!” Bolan dragi. Pitaju je: "Kako ti je Hajro?" Jedan veli-bolov’o bi’ za te. na krilu kara-Zaima: ”Zaime.Bolovala lijepa Hajrija Bolovala lijepa Hajrija. crno oko! ”Je si l’ doma. đul-djevojko. čini mi se lakše bi mi bilo. dragi. Zaime. umir’t za me. ti prodaj selo Krnete! Kupi mi. bolan. je li lice obljubljeno?” ”Doma jesam. Progovara lijepa Hajrija: Nit’ bolujte. Lejlo. bol boluje i tuguje. nije lice obljubljeno. nit. prođi mi se dvora.

lane. of. za svoju ljubu uzmi me! Bosa Mara Bosnu pregazila Bosa Mara Bosnu pregazila. Da sam nešto sjeme tvoje. ljubi me. lane. of. lane. na vitu se jelu naslonila: ”Vita jelo. vodi me ravnom Pr’jedoru. evo moje glave! Ja sam bila. Ja bih znala gdje bih cvala. Zajko. Mome dragom pod pendžere. lane. of. sjeme tvoje. već godinu dana oženio i sina dobio!” Bosioče moj zeleni Bosioče moj zeleni. kado. Na mom srcu zasađeni. gdje bih cvala. lane. kod prvoga kod sevdaha svoga. Zaime. Bosiok se s rosom zamjerio Bosiok se s rosom zamjerio: Medna roso. lane. što te pitam pravo da mi kažeš: Je li mi se oženio dragi?” ”Jeste. zasađeni. lane. gdje si sinoć bila i s kime si sanak boravila? Đuzel kada agi odgovara: Eto sablje.upregni konja zekana! Vodi me. pod pendžere. lane. bolan. kad ćeš pasti na me? Bosioku rosa odgovara: Zadržah se jade gledajući. Vodi me. lane. of. jeste. jer me majka za nedraga dala! . kako aga svoju kadu kara: Kazuj. ti visoko rasteš. lane. moj zeleni. of. sanak boravila.

divna. jugovine od Hercegovine. l’jepa. nad šeherom silnim. dva brata Morica. gledao je i govorio je: Daj mi Bože vihor sa planine. Bosno moja. divna. gizdava.Bosno moja. da vidim lice pašinice. sirotice kleta. Bosne ponosne. gore visoke. u tebi je Sarajevo. l’jepa. sirotice kleta Bosno moja. u tebi je Banja Luka. uzdah momaka. bujruntija iz Travnika da uhvate dva hrabra mladića. U tebi su gore mnoge. po tvom raju ptice ne pjevaju. gizdava. mila Bosno moja. Gledao je Mujo momče mlado. da podigne saraj bašmahramu. Braća Morići Ferman stiže iz Stambola. Po tvom kraju p’jetli ne čestaju. Bostan pliv’la Mahmudpašinica Bostan pliv’la Mahmudpašinica. pomrčale guste pomrčine. i studene izvor-vode. mila. Dva Morića džumu klanjali. Bosno moja. mila. po tvom nebu sunce se ne šeta. Tvoja brda i tvoje doline. šeher sevdaha. dva mladića. . Petak l’jepi osvanuo. divna. prekrila se vihar bašmahramom. aj.

evo nam behara. dat ću harač za sedam godina. Bosnu moju niko ne umiri. Tvoja majka tebi ruho sprema. . da ga ljepšeg u Mostaru nema. zora mi rudi Bulbul mi poje. zora mi rudi. oj tvrđavo. dva moja Morića. Eno ga. u tvrđavu da ih zadave. moje rosno cv’jeće. Da l’ da ga budim. Sve od svile košulje otkane. Bulbul mi poje. dođi draga.u džamiji Hadžimagribiji. il’pjesmu da mu pojem? Bulbul pjeva okolo Mostara Bulbul pjeva okolo Mostara. kad ti sablja pravdu kroji. ”Pusti meni dva moja mladića. u đul-bašči. Uhvatiše dva Morića. mračna li si. pa ih vode uz Sarače. da joj vode dva njena mladića.” Ne prestaše paše i veziri. majka Morića. dva mladića. iz halvata kule b’jele. od kada se gradila bijela tabija. na zulumu carstvo stoji. leti. moja majka karati te neće. brata rodjenog. a moga dragog nema. sultan care. Dat ću tebi ključe i harače. proklet li si. majko. Kad to čula pašinica. grli noge i u ruke ljubi pašu saraj’skog.” Kada su ih davit’ stali. Morići su zapjevali: ”Sarajevo. pa ih vode uz strme Kovače. Dođi meni. široko si. il’ da ga ljubim. pod ružicom mi spije.

da bi ne gledale! Mojoj ste me majci opanjkale da ja ljubim devet aganlija. Govorila kapetan djevojka: Prospi mi se. moj uzdahu. U zvjezdano nebo gledim. da ne bi gledale Crne oči. . Po jastuku ruke širi. teški jade. ružan li si. lijepa li te kažu da imadeš devetera vrata i deseta od suhoga zlata. moje zlato spava. Osim mene ojađene. Carigrade. c’jelu noć sam sama. C’jele noći hladovina C’jele noći hladovina. tužan li si. Dođi dragi utješi me. lijepa li te kažu Carigrade. Za te niko i ne znade. tvoja njedra još nemilovana. Tvoja usta sva od đula rana. biser veze niz bijelu svilu. Crne oči. Ja uveče sama sjedim. kad se prospu licem djevojackim! Crn oblače. Dođi meni moje rosno cv’jeće. tvoja majka karati te neće. kano brci Osman-bega. na njim sjedi kapetan djevojka. moj sitni biseru. svog dragana sanja. ružan li si Crn oblače. Moj sevdahu.i dušeke đulom pokapane. Tugo moja. Puno aha i sevdaha. Moj sevdahu.

Zigić daje hiljadu dukata. mamo. nadmeće se Mašiću Suljaga. da me hoće poljubiti. mamo Crven fesić. mamo. Kupuje ga Zigić Alijaga. ali nema pare carevice. srce premamio. joj mamice. Carevica na srcu ranica! Kupuj. golube. Govorila Saburova Fata: U mog babe dosta blaga ima. joj mamice. Nisu svaka k’o u Čemke kajmekamove.Prosi meni čisto zlato kajmekamovo! Ona njemu otpisuje: ”Prosila sam je. da me hoće. u golubice. Još su usta rumenija u djevojčice. mamice! Dala bih mu. joj mamo. mamice! Da me hoće. dala bih mu. ne begenišem ga! Već ja ljubim momče sa dućana: momak mio. Mašić daje paru carevicu. mamo. mamo. joj mamice. . dala bih mu srce iz njedara. a ni bega. crven fesić u dragoga moga. srmali kanicu da zavijem na srcu ranicu! Crven ti je kljun Crven ti je kljun. ago. mamice! Crven katmer niz bezistan sađe Crven katmer niz bezistan sađe iza glave Saburove Fate.Ja ne ljubim devet aganlija. joj mamo. dabogda se mnome oženio! Crven fesić. joj mamo. Knjigu piše Osman-paša čak iz Stambola Pa je šalje sestri Fati na sred Saraj’va: . crven fesić.

nikom ne kazujem: majke nemam da joj jade kažem. po dobre konje.” Progovara kćeri Čemka kajmekamova: . obje jednake. zar me prodaješ? Prvo će mi jutro reći: ”Hajde na vodu!” Drugo će mi jutro reći: ”Robinja si mi!” Treće će mi jutro reći: ”Kupio sam te!” Ćemalušo. srce moje još punije jada! Jad jadujem. Starom babi kajmekamu ćurak od tala. mali Carigradu Ćemalušo. boga ti. dok probudi. pola noći prođe. Ajšo. Staroj majci-begovici dilbu gotovu. ni sestrice da joj se potužim. Amidžama. sabah-zora dođe. od ljepote Fejzagine Šide!” Čarna goro. daidžama.O. što mi doći nećeš?” ”Padišahu. Dvije strine dvije svile. kad ne mogu kroz sokake proći. mili babo. čempres ponositi.ode dragi doma! Čempres viti. puna ti si hlada. ljepši smo ja i ti! . mali Carigradu. Imam dragog. p’jevci zapjevaju. a od šiše Hadžajlića Muše. al’ je na daleko: dokle dođe. dok poljubi.Ne da babo kćeri Čemke bez amaneta. od ćošaka i od mušebaka! Od momaka i od djevojaka: Od šargije Porčina Avdije. Bez hiljadu i pet stotin žuta dukata. puna ti si hlada Čarna goro. sabah-zora . čempres ponositi Čempres viti. vezir mu se kroz zlato odziva: ”Moj veziru. i od pera Hrgine Šerife. kako ću ti doći. dušo. u tebi su cari i veziri! Car vezira kroz biser doziva.

cang. Moje je oči gledale. Ona pojde pod Pećine. dukati joj zveče cinga. Čudila se. canga. zora rudi. rapa. canga. Čija je ono djevojka Čija je ono djevojka. rapa. dukati joj zveče cinga. canga. jer joj nisu drage.Ti si zora. rap. Ne šće age. Aman. što ’no rano rani na vodu. morat ću se s tobom da rastanem. zeman…. rapa. što ’no nosi fesić nad okom! Nanule joj čine ripa. Ne šće bega. ne begeniše ga. canga. dukati joj zveče cinga. Udade se za esnafa mlada. rap. a usta mala. što ’no nosi fesić nad okom? Nanule joj čine ripa. . a ja noćca pusta. pod najveće stine. moje je ruke grlile. dukati joj zveče cinga. rap. a moje usne ljubile! Nanule joj čine ripa. a lica b’jela rumena. Dva oka k’o dva ugljena. ja ti ljubim usta. Kako Biba Čelebića zlato. sve od lani pa evo do sada. cang. cang. cang. medena.(pripjev u toku stiha) Čudna jada od Mostara grada (I) Čudna jada od Mostara grada. rap. Ono je moja djevojka. rapa. aman ja Čudila se aman ja Čudila se zeman ja Čudila se po harmanu trava: Za kog’ pojde Zil-hanuma mlada. A kad svane i sunce ograne. što ’no rano rani na vodu. Nanule joj čine ripa.

rek’o mi je da će me uzeti! Mila majko. ti rumena ružo. smrti ne vidjeti. rek’o me je na jesen uzeti! Mila majko. kako Biba Čelebića od ljubavi strada. umrijeti. umrijeti Da je meni leći. kazi majci šta te boli. leći. Bol boluje Čelebića Biba. nek’ se Bibi na dženazu sprema!” Da je meni leći. Čelebića Zlata. zbog njega si. Bibo. nemoj Ahme kleti. zbog njega si mlada oboljela!” ”Mila majko. svaka riječ hiljadu dukata. nek’ mi Ahmo u petak ne dr’jema. bol boluje nikom ne kazuje. a majka joj ruho prelagaše. lale moje. dušo!” ”Mene boli i srce i glava. nek’ se Bibi na dženazu sprema!” Čudna jada od Mostara grada (II) Čudna jada od Mostara grada. voda ga odn’jela. selam ćeš mi Ahmi. sve od lani pa evo do sada. ja joj pobjegla. ”Kćeri Bibo. Jadna Biba boli bolovaše. majka me ne da. umrijeti. dušo!” ”Mene boli i srce i glava. .bol boluje nikom ne kazuje. dragi me hoće. voda ga odn’jela. nemoj Ahme kleti. Sazrelo voće. selam ćeš mi Ahmi. Sazrelo voće. majka me ne da. otkad Ahmo u haremu spava!” ”Kakav Ahmo. kaži majci šta te boli. oboljela!” ”Mila majko. Umrijeti. otkad Ahmo s drugom razgovara!” ”Kakav Ahmo. lale moje. smrti ne vidjeti. U Habibe. ti rumena ružo. dragi me hoće. ja joj pobjegla. ”Kćeri Bibo. nek’ mi Ahmo u petak ne dr’jema.

u kafani sjedim ja.danju. rano večerati da ja idem konj’ma na čairu. ne bi zora. gdje se nalazi dragi moj. Bože moj. zbog ljubavi patim ja. Da zna zora Da zna zora. Banja Luke.noću. mati. po porezu đerze izbirati. mati. Bože moj Da mi je znati. koju dragu ljubim ja. tužan kući odem sam! Daj mi. kog bih porezala: iz Travnika ne bih ni jednoga. Da mi je znati gdje pije. ko će me žaliti. ja joj pobjegla. samo bih jednoga. lale moje.noću. iz Saraj’va samo bih jednoga. Poslala bih mu mezeta. a u zoru. a u zoru. dragi me hoće. da zna zora.danju. i jednoga iz šeher Mostara! Da mi je znati. gorke suze lijem ja! Danju . a u zoru. rano večerati Daj mi. nikad pusta svanula! Danju . majka me ne da. poslala bih mu rakije. od svoga srca lezeta. noću . . Sazrelo voće. Da je meni porez porezati Da je meni porez porezati.Da ja vidim. ne bi zora. ko će me žaliti. noću . ja bih znala. a u zoru. iz Gradiške ne bih ni jednoga.

od komšije. Uzmi za me struku zlata Pa pozlati dvoru vrata. Dertu derman Dertu derman. jesi l’ meni mjesta ostavila? Jesam tebi mjesta ostavila. Da me neće u Čajniče dati. Ne da mati rano večerati. ja bih dala svoje bijele ruke! Da me hoće dati za Ahmeda. kud se šećeš. jesi li zaspala. stade njemu besjediti: ”Oj šeboje. Moj dilbere. za komšiju moga. Koj’ ne ljubi crne oči. drugi prsten od Mostara grada.sa čaira dragoj pod pendžere. već ja odoh dragoj pod pendžere: Draga moja. cv’jete krasni. ja bih dala ruho djevojačko! Da me neće dati ka Mostaru. Ja li crne. Kako koji cvijet kiti. ja bih dala vrane oči svoje i po vrhu sa grla đerdane. Što i mene ne povedeš? Vodi mene na čaršiju Pa me prodaj bozađiji. Ja ne odoh konj’ma na čairu. a treći je od komšije moga. od Ahmeda moga. za Ahmeda. a za njom se paun šeće. dva jastuka i desnica ruka! Danas su mi tri prstena došla Danas su mi tri prstena došla: jedan prsten iz Čajniča grada. Dilber Dika bere cv’jeće Dilber Dika bere cv’jeće. Ja kakve su dragom drage. duge noći. . ja li plave.

slatka djevo. . Crne oči. Nešta mi se često obziraše. Kad je bio niz to polje ravno. ostavila sama. Djevojčice. da sam tvoje srce otrovala.” ”Nije znala ni gora ni trava. da ne bi gledale! Sve gledaste. Ah. jutros ne gledaste Kad moj dragi ispred dvora projde. A sad znade i u gori cv’jeće da me draga više ljubit’ neće. Desnu ruku na srce metaše. nek’ pod pendžer meni dođe! Alkatmere. Na moje se dvore obziraše.” Djevojka je crne oči klela Djevojka je crne oči klela. ubila te tuga. djevojčice mala ”Djevojčice. djevo Djevo. nisam vjerovala. Djevo. ako neće . što mi ljubav kratiš. za ljubav ne vratiš.ti ga sili! Reci dragom da ga čekam. ubila te tama. djevo. slatka djevo. djevo. u has-bašči punoj cv’jeća!” Djevo. ti boljega druga. zar od mene tražiš. djevo. cv’jete mili. Djevo. A lijevom fesić nakrivljaše. slatka djevo. ti si moje srce otrovala!” ”Nisam znala.ne daj dragom da okasni! U čaršiju kada pođe. što mi ljubav. djevojčice mala. kad je mene draga milovala. što si me.

ja ću izać’ za goru na vodu. Djevojka je đulu govorila: ”A moj đule. Djevojka je pod đulom zaspala Djevojka je pod đulom zaspala. Ono kaže: "Na srcu si draga!" A što fesić livom nakrivljaše. nije meni do šta no je tebi. a djevojka za goru na vodu. da pokrijem sebe i bećara. da pošijem jorgan od behara. Od nje posta zvijezda Danica. izlazilo na nebo sunašce. Na namazu od boga iskala: .Daj mi bože iglu od biljura. draga!" Djevojka je jaciju klanjala Djevojka je jaciju klanjala. ti izađi na to nebo ravno. ne kruni se na me. đul se kruni pa djevojku budi. Djevojka je u šumi zaspala . ugledalo kroz jelove grane kako mlada ljepotom se diči. Ugledalo lijepo sunašce. Tad se sunce ašik učinilo! Tri put’ se je sunce zaigralo pa odvuče lijepu djevojku da je uzme sebi za ljubovcu.Što ’no ruku na srce metaše. Već je meni do moje nevolje: Mlad me prosi. za stara me daju!” Djevojka je suncu govorila Djevojka je suncu govorila: Jarko sunce ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. u ljepoti da se ogledamo! Kad je vedro jutro osvanulo. Ono kaže:" Ostaj zbogom.

bolan slaviću. sitnu djecu. kako ga neću poznati. Da ja vidim šta moj dragi radi. boru govorila: ”Rasti. zemlja se travom pokrije. bor sadila. ako ljubi. Da ja vidim mojega dragoga. zlatna jabuko.Djevojka je u šumi zaspala. da li pije ili drugu ljubi. pa se jakom Bogu potužilo: Vidi. ljepša sam od tebe i tvog brata bleđana mjeseca! To je suncu vrlo teško bilo. po čem’ ti Jurjev poznaješ?” ”Djevojko. rasti."Stani malo. da ja vidim šta moj dragi radi. nek’ se ne zaljubi!” Djevojka pita slavića Djevojka pita slavića: ”Slaviću. nek’se ne napije. moj zeleni bore. da se penjem tebi u vrhove. Ako pije. svu je šumu licem obasjala i žarkom je suncu prkosila: Žarko sunce. Bože. asije djevojke. ja ću curi gori zulum dati. muža pijanicu"! Djevojka je zelen bor sadila Djevojka je zelen bor sadila. hoću li joj opaliti lice? . gora se listom odije!” Djevojka se s’ suncem zavadila Djevojka se s’ suncem zavadila. Da ja vidim Ravne i Konavle. Kolika je ljepotica bila. i ovako suncu govorila: . da ja vidim Dubrovčane mlade. žareno sunašce.

Zakukala lijepa Ismihana. zulum učinila!” Djevojka viče s visoka brda Djevojka viče s visoka brda. Soko vatru gasi. da joj spržim lice!” ”Nemoj.”Žarko sunce. Ona doziva sultan Selima: ”Sultan Selime. sunce. dadoše je starcu Emin-agi. Bože. riba bez vode. i to bolovala! Čeda ne imala. car gospodine! Može li biti riba bez vode. iz tanka grla. dok je dogorjela sokolu do gn’jezda. muža pijanicu!” Djevojka sokolu zulum učinila Djevojka sokolu zulum učinila. Više daje starac Emin-aga. krila mu se pale. ptica bez gore? I Banja Luka bez kadiluka. nit’ rukom povela. goru zapalila. Ljuto kune soko ljepotu djevojku: ”Dugo djevovala. sokolici pište a soko proklinje. među njima Ismihana mlada. neg’ što daju dva dilbera mlada. a ja djevojka bez ašikluka!” Doboš kuca Šamcu na pijaci Doboš kuca Šamcu na pijaci. ljepša sam od tebe i tvog brata sjajnoga mjeseca!” Sunce se je Bogu požalilo: ”Daj mi. . i šeher Travnik bez pašaluka! I Sarajevo bez gaziluka. a treći je starac Emin-aga. prodaju se šamačke djevojke. sokolu. s visoka brda. gore ću joj dati: Sitnu djecu. što meni. Nju kupuju do tri mušterije: dvije su joj dva dilbera mlada. zulum učinila. Gorjela je gora i dva i tri dana.

Donju Tuzlu opasala guja Donju Tuzlu opasala guja. neka Mejri namjeni kurbana. i nevjestu među djeverima. s nama večerati!” ”Večerajte mene ne čekajte! Mene čeka gotova večera.” Došla Drina od br’jega do br’jega Došla Drina od br’jega do br’jega. besjediti. već od suza zvorničkijeh cura! Došla voda od br’jega do br’jega Došla voda od br’jega do br’jega. ”Zelen bore na Đindić mahali. a repinu trgla na gradinu. na čardaku sjesti.Dobro došli kićeni svatovi ”Dobro došli. u džennetu medju hurijama. Neka posti mjesec Ramazana. pogledati. met’la glavu na Đindić mahalu. kićeni svatovi! Jeste li se putem umorili? Jeste l’ vrane konje oznojili?” ”Mi se nismo putem umorili. ”Hajde. pronijela Mejru na tabutu. kraj tebe ću čardak načiniti. b’jelo lice prema mjesečini!” L’jepo ti je stati. il’od b’jela sn’jega? Nit’ od kiše. Il’ od kiše. kad smo ’vako zlato zadobili! Đul-djevojka prema suncu sjaji. rumen-ružu među listovima. Mejro. nit’ od b’jela sn’jega.” . Poručite mojoj staroj majci neka klanja pet vakat-namaza.

to su suze i moje i tvoje! Što ti pršte sahat na četvero. rastajuć’ se jedno od drugoga! Dragi dragoj tiho govoraše Dragi dragoj tiho govoraše: Živ ti bio. draža od očiju! Noćas sam ti čudan san usnio. da te nešto pitam: Šta je šire od sinjega mora? Šta je brže od siva sokola? Šta je slađe od slatka šećera?” Draga dragom tiho odgovara: ”Šire nebo od sinjega mora. draga. odveć su mi tvoja usta slatka. draga. u glatko je lice poljubio. Dragi dragu alkatmerom budi Dragi dragu alkatmerom budi: ”Ustaj.Draga dragom na ruci zaspala Draga dragom na ruci zaspala. Kad je dragi dragu razumio. jesam li ti mio? Jesu li ti moje oči drage? Jesu li ti moja usta slatka? Živ mi bio. to ćeš otić’ na carevu vojsku! Što se biser u krilo sasuo. brže oko od siva sokola. slađi dragi od slatka šećera!” Dragi dragu s pendžera doziva . odveć si mi mio! Odveć su mi tvoje oči drage. gdje moj fesić mutna voda nosi. poljubio. u krilu mi biser se prosuo. srce zasladio. Dragi dragu alkatmerom budi: Ustaj. na četvoro moj sahat slomio! Draga dragom tiho progovara: Što ti fesić mutna voda nosi. to će naša srca popucati.

hairli ti bilo. prosio je i isprosio je i djevojku darovao lijepo. Što tvoj fesić voda odnijela. Da je zašto." Moja sablja priko prelomljena. kćeri. Tvoj se biser prosu po sokaku. drugome ih daje! Drim divojko Drim. odoh za drugoga. Što livorver puče na petoro." " Što je sablja priko prelomljena. istog ju je dana ostavio. Draga mu se srdito odziva " Što se. za jarana tvoga. Moj livorver puče na petoro. divojko!." . To su moji kićeni svatovi.Drima mi se majko. To ja dragi. U koji je danak isprosio. Lezi. ne naspavala se! Zar ti ne znaš da si isprošena U veliko pleme Atlagića Gdjeno ima devet Atlagića I deseta zaovica Ajka. živa žeđo moja ." " Kaži. srdito odzivaš? Ne zovem te da mi jagluk dadneš." Dragu prosi Atlagića Zuko Dragu prosi Atlagića Zuko. To je naše priko rastajanje. A moj fesić voda odnijela. Već te zovem da ti sanak kažem. dragi. ne bi ni žalio: vidio joj ruke na pendžeru pa mislio. Sanak ću ti tabir učiniti. Za drugoga.Dragi dragu s pendžera doziva. Što se biser prosu po sokaku. draga. Drino vodo. To je srce i moje i tvoje.

što hanume ljuti Trebeviću. ispod toga dva nova fistana. . Oj Bistriče. a ja s tobom neću dovijeka. živa željo moja. u njoj služi Besarina Mara. Bezistane. živa žeđo moja. l’jepa ti si. zemlja će se sa zemljom sastati. strmen ti si. A Vratniče. s tebe mi se vidi Sarajevo i sva sela oko Sarajeva. što bekrije mami. živom sam te željom poželjela! Živoj mi je srce ispucalo. gdje se kupe dične Sarajlije. L’jepa Maro. baš k’o zemlja ljeti od sunašca. Sarajevo. Jajce gradi Jajčanin Alaga. trista madžarija. dosta si me napojila od dušmana zaklonila. Dva se grada uporedo grade Dva se grada uporedo grade Jedno Jajce. a drugo Jezerce. Na njoj koša od stotinu groša. Drugi žuti. Latinluče. duga ti si. gazi ti si. na čaršiji dućan do dućana i mejhana pokraj Tašlihana. drugi žuti što hanume ljuti.Drino vodo. visoka planino. jedan mavi. ravan ti si. mračan ti si. Bog će dati. Tašlihanu. anterija. Baščaršijo. golem ti si Dunjaluče. o moj dragi. Ćemalušo. širok ti si. A Jezerce Jezerkinja Fata. seir ti si. i kiša će pasti. gani ti si. Dunjaluče. golem ti si.

plavi zumbul i zelena kada. kako ti je u bostanu samoj?” Odgovara iz bostana kada: ”Što je neba. osta kada u bostanu sama. Dvije su se vode zavadile Dvije su se vode zavadile. da je list hartije. u bostanu. Čehotina i studena Drina. zumbul sa Doljana. Poručuje zumbul sa poljane: ”Dušo moja. da su kalemovi. kako ti je u bostanu samoj? Poručuje iz bostana kada: Dušo moja. mamom pomamila. jadno mi je u bostanu samoj. ne bih mojih ispisala jada!” Dva su cvijeta u bostanu rasla (2) Dva su cvijeta u bostanu rasla.Dva su cv’jeta u bostanu rasla (1) Dva su cv’jeta u bostanu rasla. kado. Čehotina Drini govorila: ”Što s’ se. da je crn murećef. što su momci. Mavi zumbul ode na Doljane. što je more. pa ti plaviš pola Foče ravne? Pričekaj me još sutra do podne dok ja dođem mutna i krvava! . Drino. da je murićefa. u bostanu kado. mavi zumbul i zelena kada. da je list hartije. Poručuje zumbul sa Doljana: Dušo moja. Što je neba. da su jezidžije pa da pišu tri godine dana. što je gora. Pa da pišem tri godine dana. Pa ti valjaš drvlje i kamenje. Plavi zumbul ode na poljane. što je more. ne bi mogla ispisati jada. osta kada u bostanu sama.

djevojka ga okom zapalila. nit’ ga kuga mori. aman. Vilenica Bukovicu pita: ”Ah što mi se Travnik zamaglio. što te nema Zaimova Zibo. i tebe ce potpomoći blagom!” Al’ govori Omer momče mlado: ”hajd’ ne luduj. ili gori il’ ga kuga mori?” ”Niti gori. . dvore gradi Komadina Mujo. samo nema Zaimove Zibe. ob’lazi ga c’jeli Mostar redom. zaman. Za tebe sam. I viša je i ljepša od Mejre. Govorila Omerova majka” ”Oj Omere.Odnijet ću aladžanske dvore. ob’lazi ga. za tebe sam. zaman. ti ne gledaj Mejreme djevojke. moje milo perje. moja stara majko. zaman. ljepšom će te oženiti majka. aman. ”Što te nema. Ob’lazi ga. nije blago ni srebro ni zlato. Još je Fata od roda bogata. aman. najljepšega grada. Atlagića zlatom. kad iscvjeta zumbul i karanfil. zaman. u proljeće kada cvjeta cv’jeće. za tebe su sagradjeni dvori. sred Mostara. već je blago što je srcu drago!” Dvore gradi Komadina Mujo Dvore gradi. Mejrema djevojče. čarnim okom kroz srčali pendžer!” Dvoje su se zavoljeli mladih Dvoje su se zavoljeli mladih. što te nema. Omer momče. L’jepom Fatom. aman. dvore gradi. i u dvoru lijepu djevojku!” Dv’je planine vrh Travnika grada Dv’je planine vrh Travnika grada: Bukovica. spram nje Vilenica.

Đe si. ruke traže topla milovanja. snenom janjetu. srce traži. i žeženim zlatom pozlatio. Da milujem i mirišem tvoju bujnu vlas! Da te ljubim. zar me ne vidiš?" Ja đe ti je stara majka. tuga me mori za oči tvoje što suze rone. cio Mostar spi. đel’ draganu svom! Đela legni i prilegni. sred zagrljaja. da te njiham. srce traži čista drugovanja. aman. zaman. đela zlato Đela Fato. đaurko l’jepa. Đela Fato. Čuj kako srce umilno tepa. da ti pjevam.za tebe sam dvore sagradio. da te grlim. moj golube "Đe si. miris đula i zumbula. Spusti glavu mirisavu na njedarca tu. aman. ah. đela zlato. dok ne svane dan. Ustašca tvoja prepuna baja. zaman. Neven bere. usne traže pusta sevdisanja. lice želi nježna njegovanja.” Đaurko mila Đaurko mila. dođi. moj golube. što se ne javiš?" "Evo mene pokraj tebe. Srce traži. ljubim. B’jele lale pozaspale. ljubim te. na srdašcu mom. . Ruke traže. da si. dođi. ne bilo ti je?" "Otišla je u đul baštu neven da bere. da si. ruke traže. i alkatmeri. kiti mene da sam joj ljepša".

salupaću srmali đuguma. bakrom kuje. Bjelje su joj ruke od rukava. srmom oblijeva. zasukala bijele rukave. bijelo lice hladi. a rukavi bjelji od behara.Crna zemljo i zelena travo Što me nisi prekrila odavno Kad ja nemam ni oca ni majke? Babo mi je uz boj poginuo. moj bakreni sude. Đul je Mejra sama sebe klela: . sjutra ću je zaprosit’ od babe. Po bostanu i oko bostana. . Da je meni u dušeke s njome. đugum kuje.Đeram škripi. vodu lije. daleko se čuje. bijelo lice mije. vodu vadi. Ako hodža bude razvidio. da će đugum nositi Hajrija. po mahali tobom jordamiti? Rad bih znati i fajdu imati pa ću ići hodži na zapise neka gleda u svome ćitabu. ko je na bunaru Djeram škripi. Majka mi se u Bišće udala. da mi Hajra nije suđenica. turskog bih se odrekao dina! Đugum kuje đugumdžija Mujo Đugum kuje đugumdžija Mujo. đugumu govori: Moj đugume. ko je na bunaru? Na bunaru materina Mara. ko li će te na vodu nositi i sa vode kući donositi. hoće l’ đugum nositi Hajrija Zumbulušom do Zumbul-česama? Ako hodža vidi u ćitabu. đugum kuje. što ga kovah devet godin’ dana! Đul se Mejra po bostanu šeće Đul se Mejra po bostanu šeće.

Al’ moga mi dina. zamirisa kosa. koliko je polje pod Ipekom.. Gdje se nizu biser i merdžani. Emina Sinoć kad se vraćah iz topla hamama. a meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh. mojega mi dina. u hladu jasmina s ibrikom u ruci stajaše Emina. Pa još kada šeće i plećima kreće. alčak. pa niz pleći puste rasplete joj njene pletenice guste. pa po bašči đule zaljevati ode. stid je ne bi bilo da je kod sultana. Samo me je jednom pogledala mrko. Samo ne htje jedinak u majke. već u srebrn ibrik zahvatila vode. S grana vjetar puhnu. Ni hodžin mi zapis više pomoc’ neće! Ja joj nazvah selam. niti haje. Šator im je od zelene svile. Sa mednom se rosom razgovara: ”Medna roso. Ja kakva je pusta! Tako mi imana.Đul Zulejha po bostanu šeta Đul Zulejha po bostanu šeta... prođoh pokraj bašče staroga imama.. ne šće ni da čuje lijepa Emina. Pola turske. koliko je polje pod Ipekom Ej. Na šatoru jabuka od zlata. al’ meni ne dođe lijepa Emina. Svi vojnici večer’ večerali. Puče puška sa kaurske strane I pogodi jedinka u majke. k’o zumbuli plavi. Eto gdje sam zimu zimovala!” Ej. . što za njome crko’!. a pola kaurske. gdje si zimovala?” ”U djevojke pod bijelim vratom. Svega ga je vojska pritisnula. Kad tamo u bašči.

ti je primi s poštovanjem pa zakiti njedra svoja! Ako ti se ne dopadne. i njezina čista boja. I ti ćeš se kajati. b’jeli. kad moj soko pitomi Sa prozora odleti. u lug i u pep’o sivi! Iz tog luga i pepela. a sutra je deveti.mržnja tvoja! Safvet-beg Bašagic Fesić-kita za Sarajevo pita Fesić-kita za Sarajevo pita: "Je l’ Saraj’vo đe je dosad bilo? Je l’ mehana kraj Morića hana? Je l’ u njojzi krčmarica Mara? Služi l’ Mara vinom i rakijom? Mara ima tri nova fistana: Prvi. nek’ se stvori. Ni za suze hajati. iz mog skromnog perivoja. Treći. a zvat ću je . Doć’ će vr’jeme.Evo danas osmi dan Evo danas osmi dan. Drugi. A ja neću. plavi što bećare mami. ime joj je ljubav moja! Ako ti se miris svidi. žuti. što bećare cv’jeli". Gdje si dragi . dušo šaljem. što bećare ljuti. nek’ izgori. moj sokole. proniknut će crna gljiva. na sred tvoga perivoja. Evo ovu rumen-ružu Evo ovu rumen-ružu. na dar tebi. sokole. baci je na oganj živi.

Bog će dati.Gdje si dragi. lijepo li mirišeš u hladu! Zaman ružo. i zumbuli rosom pokapani! Gondže ružo. niti brati. Kad uniđe. Sve djevojke na naselje išle. u zelenom sadu. što je mene ostavila sama! Gondže-Mehi Misir omilio Gondže-Mehi Misir omilio. U Misiru dvore sagradio. u zelenom sadu. Lijepa Fata ogru ispod vrata. više ne izađe. lijepo li mirišeš u hladu! Ljepše nego sav bosiljak rani. Nekā nosi dibu i kadifu. i kunem je i noću i danju: Ne pobjegla od moga harama. u zelenom sadu Gondže ružo. živom sam te željom poželjela? Živoj mi je srce ispucalo. dođe meni. Goni. niti dragoj dati! Moja draga i ne haje za me. loša ti mi dođe Godinice. Drage nema a sve mislim na nju. i kiša će pasti. niti haje. živa željo moja. ja te neću brati. baš k'o ljeti zemlja od sunašca. loša ti mi dođe. Kad je Meho dvore sagradio. a i konju mome! Mome konju ne rodi livada. zemlja će se sa zemljom sastati. a meni se preprosi djevojka! Gondže ružo. a ja s dragim nikad do vijeka! Godinice. niti čeka na me. goni lađu od kraja .

Tud prolaze do dva Fejzagića. obuj papuče! Ako meni dragi Bog pomogne. oba ih je mlada sevdisala. draga plakati. kupit će mi on!” Hasan-aga Husein-agu kara Hasan-aga Husein-agu kara: Husein-aga. Nemoj. Imam oca na moru trgovca. jadi moji. zar ne vidiš što ti ljuba radi? Nabijeli se i nabakami se. Pala rosa. zebu mi noge!” ”Skini nanule. mlada krčmarice. Marice. Za bijele ruke hvatati I u b’jelo lice ljubiti! Grana od bora. a starijeg u cik zore budi! Hasanaga i ti si mi aga Hasanaga i ti si mi aga.Goni. donesi vina!” ”Ne mogu ti ja don’jeti vina. Mi ćemo se opet sastati. pa joj s’ glava po kanatim’ valja. pala kraj mora Grana od bora pala kraj mora. Što ne gradiš kuli duvarove? Vidi ti se na čardaku ljuba . ”Hej. kupit ću ti kundure!” ”Ne kupuj mi ti. goni lađu od kraja Gdje se dragi s’ dragom sastaja. a ja sam ti bosa. Stade moja draga plakati. ne trebaju mi. sam te bog ubio. obojicu iz potaje mami: mlađeg brata do ponoći ljubi. Kad se stade lađa kretati. nemoj.

Što te pitam. Drugi put sam za bekriju pošla U bekrije nigdje ništa nema. Vjernu ljubu na krilu držaše. Al’ me junak muški milovaše. al’ ne piju iz čeg’ age piju. što će t’ vazda glava na pendžeru. pravo da mi kažeš: Triput si se udavala mlada. nakićena i nabakamljena! Vidio te gondže Mehemede. Treći put sam ja za tebe pošla. Prvi put sam za pašićem bila.pafte pozvekuše. da te bog ubije." Hasan-aga Rišljanine Hasan-aga Rišljanine skroj' mi dibu. i ne meze sa čim se mezeti. Do li jedna sedefli tambura.i sa njome dva mlada Morića. Koji ti je najmiliji bio? Kad me pitaš pravo da ti kažem: "Triput sam se mlada udavala. pivac . Hasan-aga svoju ljubu kara Hasan-aga svoju ljubu kara: Moja ljubo. jal’ na mejdan stati! Hasan-aga na kuli sjeđaše Hasan-aga na kuli sjeđaše. vidio te i begeniso te: za te daje blago nebrojeno. već iz ruke tvoje vjerne ljube. Oni piju vino i rakiju. . i koporan zima mi je! I ječermu ćerka mi je. U pašića dosta pusta blaga. mila mi je! I dimije džamfezlije. A tebi sam i sina rodila. Al’ me junak ženski milovaše. Jal’ te dati. već sa grudi tvoje vjerne ljube.

Hvala vama. povrni nam bosanske nizame. već od suza mostarsikijeh cura: odvedoše momke u nizame.i halhale namiguše. žut limune. . mutna i krvava. naši Maoljani Hvala vama. mutna i krvava Hej.pafte pozvekuju. Neretvo. Dođe gondže iz trećega grada i ustrže katmer iz mahale! Hvalio se žuti limun Hvalio se žuti limun kraj mora: Danas nema ništa lipše od mene Jer gospoda neće šerbe bez mene! Za to čula nekošena livada: Ja sam prvi cv’jetak od lita. Ne fali se. Mustaj pašo i otac i majko. daćemo ti sa grla đerdane i sa čela žute mahmudije. Neretvo. ni sa čela žute mahmudije. pivac . i papuče poškripuše! Kad ti pojdem kolo igrat'. naši Maoljani! Uzraste vam katmer u mahali. i halhale namiguju. kraj mora! I sinoć sam dolazio I sinoć sam dolazio. ne biste ga kadri ustrgnuti. i papuče poškripuju! Hej. ni od kiše. nek' dimije pošuškuju. Ne dadoše sa grla đerdane. ni goleme suše. Mustaj paša povrnu nizame. a cure mu sve slagaše redom. ostadoše cure neudate.

pa ću tvoje ime zagubiti. Draga moja. kad je žena ruža razvijena. a djevojka pupoljak od ruže? Kiša pada. pupoljak razvija! Ibrahime. Od večere ništa nemam. ne da mi te mati zapjevati: pjesma hoda od usta do usta pa će doći u dušmanska usta. . pošalji ga. Ne mogu ga oprat. Ićindija. Lašva voda zamućena žarko sunce na visoku. vezen jagluk izgubio." Ibrahim se u mejhani hvali Ibrahim se u mejhani fali: Kod kuće mi žena ko djevojka! A veli mu sarhoš Alijaga: Gdje bi bila žena ko djevojka. poslat: džirit safun poskupio. da bih tebe na jagluku vezla. Ako si ga draga našla. jagluk će se brzo poderati. Tri sam puta ćitab proučila. dok sam tvoje ime naučila. Da bih tebe u knjigu pisala. poslušaj me: "Džirit safun tvoje ruke Lašva voda suze tvoje Žarko sunce lice tvoje. pa će mi te druga premamiti. žao mi je u crno metati.pod tvoj pendžer postajao. na gradu zeime Ibrahime. na gradu zeime. sunce sija. operi ga. sve ja tvoje zaboravljam ime. Da bih tebe u pjesmi pjevala. ja zadrimah Ićindija. a ruža opada. ja zadrimah.

A jutros ga iznijela. A Morave ne broditi. Sinoć momka zanijela. kad mahale fenjere zapale. I na Fati tanka koša. Ima l’ jada k’o kad akšam pada(1) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. Nosi sohu na ramenu Da ubije p’janog Mehu: "P’jani Meho. kad bol sanja kraj đulova granja. kad tanani dršću šadrvani? Aman. Čista srebra i papira". Trava nikla tratorina. Čista srebra i papira". Po njoj pasu tri pauna. bože. Već je zlatom pretkavena. Otud ide mehandžija. Ni na sohe navijana. Tvog računa tri talira. mehandžija. Dok je majka za glas čula Po momku je trava nikla. račun plati Pa se onda kući vrati.Ja zapalih lul’ duhana Pa se šećem kraj mehana.Daj nam. a dert guši i suze osuši! . Među sobom govorili: . I četvoro paunčadi: Čuvala i’ lipa Fate. jada kad akšam ovlada. vojevati. Do kolina djetelina. Platiću ti tri talira. Nepredena. Šetali se momci mladi Kraj Morave na obali. Igrali se konji vrani Igrali se konji vrani. Morava je plaha voda. "Nemoj mene. nevezena. kad saz bije u pozne jacije. u minute kad bulbuli šute.

kad mahale fenjere zapale. tko mi reče: ”Evo tebi dragog!”. kad bol sanja kraj đulova granja. a dert guši i suze osuši. a saz bije u pozne jacije dok iz tame šapću usne same: Milo gondže da li misliš na me? Imala sam brata i dragoga Imala sam brata i dragoga. da l’ još misliš na me?” Draga dragog doziva bez daha: ”Aman. te mi reče: ”Evo tebi brata!”. usne male kad šapću bez daha: ”Aman. Tko mi danas na muštuluk dođe. a iz tame šapću usne same: ”Gondže moje. luče. Obojicu na vojsku spremila. kad mahale fenjere zapale. i po vrhu osmjeh djevojački! Imao sam jednu ružu Imao sam jednu ružu. dala bi mu devet boščaluka. kad tanani dršću šadrvani. luče. da l’ još misliš na me?” Aman jada kad akšam obvlada. u minute kad bulbuli šute. . umr’jeh od sevdaha!” Ima l’ jada k’o kad akšam pada (3) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. mrijem od sevdaha!” Ima l’ jada k’o kad akšam pada(2) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. i sićani dršću šadrvani. a sa đula jeca glas bulbula? Kad def bije u prve jacije. dala bi mu deset boščaluka.Usne male kad šapću iz tame: ”Slatko gondže.

duhnu vjetar. Ali jednog divnog dana. to djevojka dragom poručuje: "Vrati mi se momče Sulejmane. samo Mujo rane bolovaše. Dosta si mi jada zadavala. Pod čadorom nikog ne bijaše. i salomi ruži grane. mlado momče riječ zaboravi. da će jedno drugom vjerni biti. dosta jada oko Biograda. bez tebe ću umrijeti mlada!" . Istom zora na iztoku rudi Istom zora na iztoku rudi. dosta muke oko Banja Luke. kunem majku. vrati mi se. roditelja bega Isajbega. što mi nisu sreću daliza me ružu sačuvali. mrkim okom sablju pogledaše: ”Sabljo moja roditelja moga. za lijepo momče Sulejmana. Dosta si mi jada zadavala. siv se soko pod čadorom budi.” Iz Bosne se tužna pjesma čuje Iz Bosne se tužna pjesma čuje. Kunem otca. to djevojka u srcu tuguje. kunem žarko sunce. duhnu jug. nosio je na grudima. gledao je cijeli sviet. samo osta goli struk. da se neće nikad rastaviti. Sa jastuka glavu podizaše. Al' prođoše dani te ljubavi. jer ga voli tri godine dana! Na Ilidži pokraj vrela Bosne.jedan divni majski cvijet. šaputahu riječi radosne. da mi sunce grane. jer tako mi Sarajeva grada. iz Bosne se tužna pjesma čuje.

sretno mu bilo.Iz kamena voda tekla Iz kamena voda tekla hladna studena. i biserli pjevac paftam' spasala! Ja kakva je Đulbegova kaduna. njom se kititi. drugoga ću dragog gledat. djevojčice. vedro nebo zagrmjelo. neka. a po sr'jedi suhim zlatom protkana! Košulju je trabolozom utegla. s ružom zaspala. a po njima ćerećeli košulja. ruža ti je uvehnula. ustaj. u nju propao! Ja ću drugu ružu brati. dragi ti se oženio. odavle je do Stambola ne ima! Na nogam' joj sedefleli nalune. Djevojka je ružu brala. po nalunam' čiftijane panule. tanka tanana. po njoj šeće mlado momče. budi djevojče: "Ustaj. nek se ženi. Tu se dala tanka staza. ruža rumena. iz zemljice ruža cvala. s njim se dićiti! " Ja kakva je Đulbegova kaduna Ja kakva je Đul-begova kaduna. kog si gledala! " "Neka. što si nabrala. odavle je do Stambola ne ima! Ja kakva je na Bendbaši trava . grom ga ubio! " Crna zemlja raspuknula. što si zaspala. sva je svilom naokolo istkana.

dva alaj bajraka. B. trepavice . rumene Ja kakve su Mostarkuše bile. Kad Ali-beg u džamiju pođe. dvije ruke .Ah. da pomuti šadrvan vodicu i pogazi travu djetelinu! Ja kakva je žalosti moja Ja kakva je sjajna mjesečina. sitni zubi .s mora pijavice.dizija bisera. moj muže. dva obraza . Sveza oči i u Drinu skoči. naokolo trava djetelina. one pod jorgan: . obrvice . Kad to čuo……. Ona rodi devet djevojaka I desetu pod pojasom nosi. Da mi bogdo ljeto dočekati i mog đogu vodi dotjerati.dva vrela studena. u njedrima .dva zlatna direka. još je ljepša Dizdareva Fata! Čelo joj je turska hamajlija.) Ja kakve su Mostarkuše bile.dva bijela goluba.kutija šećera.dva đula rumena. Sveži oči pa u Drinu skoči!" Ona rodi i desetu ćerku. pjevao Mujo Karabegović. rumene: Kad im vojno u čaršiju. rumene! A što neće biti bile. Nad glavom joj dvije šeftelije.Ja kakva je na Bendbaši trava. Još je ljepša Alibegovica. dvije noge . (tekst nedovršen. dva joj oka .Luka 1953 god. živa željo. one na sejran. medna usta . kamo ponude? Moja ženo. bi l’ šta pojela? Ja bi’ jela bile poge tri put sijane! Ja bi’ jela šarke koke koja ne nosi! Ja bi’ jela lenger meda jako ciđena! . među njima šadrvan vodica. viran druže. Kad im vojno iz čaršije. On govori svojoj vjernoj ljubi: "Ako rodiš i desetu ćerku.krila lastavice.

kara-haber. a u kara doba: Uvehla ti višnja na jaliji. iglu od biljura. pa ja odoh ka Stamboliu gradu. ja ga obljubio! Ko te paro. Donese joj šarku koku koja ne nosi. da ja vidim kako bećar spava. da pokrijem sebe i bećara. ko pirlito. ali meni kara-haber dođe.Donese joj bilu pogu tri put sijanu. Bože. Donese joj lenger meda jako ciđena. Bože. moj topli jarane. kako spava. na mom krilu ležo! Ko rubio. moja draga taman za ljubljenje. Ona iz’de bilu pogu sve do korice. usaho ti bunar na avliji. daj mi. sazrela mi višnja za trganje. Ona iz’de lenger meda sve do lengera. ja mu snagu haro. oči ne zatvara! Bećar ljubi kad se god probudi! On s jorganom često razgovara: Moj jorgane. Ja urani’ jutros rano . a iskopah bunar na avliji i zagledah u mahali dragu. kad moj bunar pun studene vode. umrla ti u mahali draga! Kad ja dođoh svom bijelom dvoru. svilu iz Misira da navezem jorgan od behara. kako alčak ljubi? Bećar spava. za ljubljenje i za milovanje. ko te vezo. đerđef od merdžana. daj mi. Ja sam mlada u Boga iskala Ja sam mlada u Boga iskala: Daj mi. Još ne prođe ni godina dana. sa mnom se mirito! Ja usadih višnju na jaliji Ja usadih višnju na jaliji. Bože. Ona iz’de šarku koku sve do koščice.

još slađa Esmer đuzel djevojka! ”Oj. Ja zagrizoh šareniku jabuku Ja zagrizoh šareniku jabuku. Ja ga mlada čekat’ moram.grumen šećera. prije sabaha.rosa do sunca. već me majka ispod srca nosila!” Jadne su mi crne oči Jadne su mi crne oči. šerbet popiti. šećer stopiti. Jovanova seko. i poljubih Esmer đuzel djevojku. kaž’ Jovanu. Sastaće se dva sevdaha. jal’ nek me se prođe! Sinoć su mi bolji dolazili: dilber Jovo i karanfil Stevo. U kog’ su se zagledale: U sarhoša Ibrahima. Jer je Ibro pijanica. Ja kakva je šarenika jabuka. nek doveče dođe. ko je tebi takvo ime nadio? Il’ si melek. lije. Kapiju mu otvarati I na njeg’ se nasmijati. A pred zoru ide dvoru. Do ponoći pije. al’ je nevjera. Rosa će se oruniti. il’ džennetska hurija? Il’ te majka kraj džennetu rodila?” ”Nit’ sam melek. A u mene još je tvrđa:. Kril’ma treptim da poletim. nit me majka kraj dženneta rodila. Uzalud mi moja krila kad su žalosna. letit’ ne mogu. djevojko. nit’ džennetska hurija. Ja imado’ svog dragana. slatka moja sladijo. Jaranice.Ja urani’ jutros rano. jal’ nek dođe. Burmom kuca na prozoru. . U dragana tvrda vjera. Jovanova seko Jaranice.

Već pij vince. iz Saraj'va grada. ti čaršiju prođi. moje ime.na pendžeru biljeg ostavili. u Saraj’vo. Bunar voda svaka grozničava. ti mezar poznati! Na svakom mezaru dva zlatna nišana. Jesam li ti dragi govorila Jesam li ti dragi govorila da ne piješ bunar vodu hladnu. Kad ćeš Mujo u Sarajevo Kad ćeš. draga. na mezar mi dođi! "Kako ću ti dragi. draga. Don’jeću ti zlatnu lalu. draga Kad ja pođem. a ljubi djevojke. da sam poginuo. udovica svaka svadličava. Moj Mujo. a na mome draga vezena mahrama!" Kad kauri Livno porobiše . Mujo. Moj šeker Mujaga? Što ćeš meni donijeti? Don’jeću ti mrki fesić. od djevojke srce veselije. od vinca je lice rumenije. draga. ti ne plači. ne daj srcu jada! Ako čuješ. žutu dunju zlatom potkićenu i jabuku zubom ugrizenu. Kad ja pođem. da ne ljubiš udovice mlade. ja mezar poznati?" "Lahko ćeš mi draga.

zor delija. Kad Vilići seku udavaše Kad Vilići seku udavaše.Kad Kauri Livno porobiše. Progovara kaurska vojvoda: Ču li mene. a moj ašiklija. pokisoše u gori svatovi. nego dragog drugoj pokloniti. Car Katicu kuga prelazila. smrznu im se lijepa djevojka. i tebi će abdest trebovati! Kad Morija mimo Mostar prođe Kad Morija mimo Mostar prođe. zarobiše tristo djevojaka. mimo Mostar. . Odgovara Atlagića Zlata: Stani malo. i desetu kravu jalovicu. vezir Mari tiho govorila: Vezir Maro. deder uzmi turski abdest na se. vatrom popališe. ali voliš kugu bolovati. porobiše. udri kiša za njom susnježica. devet ovnov’ u kurban zaklaše. kaurski vojvoda! Ako dodje Velagiću Ahmo. Kad su bili kroz Čemer planinu. Jer u kugi samo boli glava. mimo vodu hladnu. ja b’ volila kugu bolovati. zarobiše Atlagića Zlatu. ponosna divojko. da im seka zdravo goru prođe. kod mene ga uzimati nećeš. od Boga morijo. ali dragog drugoj pokloniti? Vezir Mara kugi odgovara: A bora ti. Atlagića Zlato. Smrze joj se duvak za feredžu a feredža za zlatna kaftana. a za dragim i srce i glava. al’ na vodi dvi lipe divojke: car Katica i vezir Marica.

na vodu. dilberče!” Ja ne odoh isto veče. a djevojku u studenu kulu. i umrije žalosna joj majka! Kad ja pođoh na Bembašu Kad ja podjoh na Bembašu. samo moja mila draga. Kad su došli Tankovića dvoru. Ja joj nazvah: ”Selam alejk. dodj’ do veče. jagluk dade. b’jelo janje sa sobom. ja povedoh b’jelo janje. Drugog dana. selam alejk. pa na jastuk pade. ona vadi jagluk iz njedara. već ja odoh sutradan. vode svate u tople odaje. Kad ja pođoh na Bembašu (2) Kad ja pođoh na Bembašu. na Bembašu. ne veli joj: ”Je l’ ti snaho zima?” vec joj gleda po košulji veza! I mene ćeš ’vako naučiti. ona nosi u naramku sina: ”Pitaj.zlatan kaftan za tanku košulju a košulja za pleći bijele.” Dok eto ti mile jetrvice. Na Bembašu. pa ga daje milom jetrvicu. Dohodi joj mila svekrvica. djevojče!” Ona meni” ”Alejk selam. Sve djevojke Bembašanke na kapiji stajahu. lijepoga rasta!” Dok eto ti mile zaovice. ne veli joj: ”Je l’ ti snaho zima?” već joj gleda stasa i uzrasta: ”Moja snaho. sine. moja draga za drugog se udala. na demirli pendžeru. svoje mile strine: moja strina jesi li ozebla?” Kad to čula lijepa djevojka. . na vodu.

dala bih mu đerdan ispod vrata. Na Bembašu. Kad ja dođoh na Bembašu. Kad sarhoši iz mejhane pojdu Kad sarhoši iz mejhane pojdu. evo lica. neka arči i nek’ misli na me.I povedoh b’jelo janje. Pa mi skini sa srdašca mučice!" Kad se ženi Ćurčiću Lutvaga Kad se ženi Ćurčiću Lutvaga. dragi. Bože mili. na vodu. neka lice ljubi. Tri cvijeta zal’jeva. česta puca. Al-alhaber i alkatmer I alkatmer i šeboj. . Ćurčiću Lutvaga! Sreži meni bejzan anteriju pa mi kiti puca niz njedarca. B’jelo janje sa sobom. Ne bi l’ dragu vidio. Poručuje Šida Fejzagina: Čuješ mene. on uzima Šidu Fejzaginu. pa on nosi ruku na srdašcu? Il’ je žedan piva i rakije? Il’ je željan lica djevojačkog? Da je žedan piva i rakije. Na vratima stajaše. šta li mi ga boli. Kad se jangin iz mahane pomoli Kad se jangin iz mehane pomoli A draga mu džamli čekmu otvori. Sve djevojke na vratima. gđeno srce kuca. a moj dragi ruku na srdašcu. Iz maštrafe tri cvijeta. Sve od jada ne bi l’ dragu. Moja draga na demirli.pendžeru. svaki nosi ruku na saruku. "Đela. Ak’ je željan lica djevojačkog. na b’jele ručice.

sve od srme i od suha zlata, da ja vidim, Ćurčiću Lutvaga, hoćeš li ih znati otkopčati!

Kad se ženi taze Jusuf-aga
Kad se ženi taze Jusuf-aga Iz Gradiškog Morića Begzadom, U koji je danak isprosio, U taj danak carski ferman dojde Da se kupe vojnici na vojsku I pred njima taze Jusuf-aga, Pa on moli ostarilu majku: "Oj boga ti, moja stara majko, Daj ti moli očuha Memagu Nek on ide sad za me na vojsku, Nek on ide sad za me na vojsku, Ja ću za njeg’ i dva i tri puta!" "Neću, bogme, sine Jusuf-aga. Volim gledat’ očuha Memagu, Volim gledat’ očuha Memagu Nego tvoju Morića Begzadu."

Kaharli sam, večerala nisam
Kaharli sam, večerala nisam, haj zbog Alije da ga Bog ubije, haj i njegova dockan dolaženja! Klela sam ga od jutra do mraka: "Haj da Bog da ga poželjela majka!" Klela sam ga, al' od srca nisam, a što bih ga klela kad sam ga voljela, a što ću ga kleti kad će me uzeti!

Karvan ide preko Romanije
Karvan ide preko Romanije, za karvanom Simo Sarajlija, a za njime Stojko kiridžija: Oj, boga ti, Simo Sarajlija, je l’ slobodno malo zapjevati? Oj, boga mi, Stojko kiridžija, jest slobodno koliko ti drago! Tad zapjeva tojko kiridžija: Romanijo, puna li si vuka,

puna vuka i puna hajduka, a još više lijepih djevojaka!

Kasno pođo’ još kasnije dođo’
Kasno pođo još kasnije dođo’, sreto’ Ajku u tijesnu sokaku. Govorim joj i dva i tri puta: "Bolan Ajko, skloni mi s puta, sokak tijesan, a ja momak bijesan". Zakačiše kopče od čakšira, za Ajkine džamfezli dimije.

Kiša bi pala, pasti ne može (I)
Kiša bi pala, pasti ne može, sunce bi sjalo, sjati ne može, sve zbog žalosti Ibrahim-bega. Ibrahim-bega svezana vode, svezana vode, da ga objese. Za njim pristaje brat mu Alija. ”Brate Alija, pazi mi djecu, pazi i moju kao i svoju. Kad svojoj djeci, krojiš haljine, kroji i mojoj, kao i svojoj, nek se ne pozna da su siročad.”

Kiša bi pala, pasti ne može (II)
Sunce bi sjalo, sjati ne može, kiša bi pala, pasti ne može, ni jedno neće od teška jada: Ibrahim-bega svezana vode, svezana vode, da ga objese. Ibrahim-beg se natrag obzire: ”Ima l’ ikoga od roda moga?” Za njim iđaše bratac Alija. ”Alija brate, pazi mi djecu, pazi mi moju, baš k’o i svoju: Kad svoju djecu u mejtef dadneš, Alija brate, podaj i moju! Kad svojoj djeci srezeš haljine, Alija brate, srezi i mojoj. Svojoj crvene, a mojoj mrke, nek se poznaju da su sirote!”

Kliknu vila sa vrha Porima
Kliknu vila sa vrha Porima, pa doziva mostarskog vezira: "Čujes li me mostarski vezire? čuvaj Stoca, ne daj Počitelja, nit' Mostara, ne ostavljaj sama! Viš' Mostara ljuta guja spava, ljuta guja, Čengic Smail-aga! Ako bi se guja probudila, ni Saraj'vu ne bi lahko bilo, a kamoli sv'jetu niz Neretvu!"

Knjigu piše Hasanaginica
Knjigu piše Hasanaginica, knjigu piše iz Turske krajine, mila kćerka Hamze kapetana iz Klijenka grada bijeloga, te je šalje svojoj miloj majci: U z’o čas me udomila majko, u Udbinu, u Tursku krajinu, za mojega Kunu Hasan-agu! Evo ima devet godin’ dana, još ja ne znam šta je muška glava, nit’ je moje lice obljubljeno. Ljeti aga ide po cestama te dovodi tanane robinje, zimi aga ide u mejhane.

Ko se ono brijegom šeće
Ko se ono brijegom šeće, ko li ono bi? Ja sam ona iz Šehera, Suljagina kći! Imala sam devet ašik', i malo mi bi! A kad dođe Smail-beže, i dosta mi bi! Na glavi mu crven fesić, od tri dukata! Na njemu je mor-dolama, duga do zemlje!

. u ruci joj od biljura maštrafa! Iz maštrafe tri cvijeta zaljeva: bijel amber i alkatmer i ružu! Kolika je duga Foča kleta Kolika je duga Foča kleta. pa do zore ja oka ne sklopi!” ”Kćeri moja. opi. Mladost bujna. još je veća Džennetića avlija! Tu se šeće Džennetića Hajrija. moja majko mila. pa se prosu ispod jorgovana!” ”A što su ti mutne oči tako. kćeri. otrga đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?” ”Jutros rano ja u bašču. Kolika je abuhajat jalija (2) Kolika je abuhajat jalija. mati. tanka pasa. Po njoj šeće gondže lala Mulija. Za đerdan mi zape rosna grana. k’o da nisi spavala nikako?” ”Negdje slavuj pjevaše sa grane. a ko ti je jelek raskopčao?” ”Ne karaj me. a i zora rujna. Mila pjesma zanese me. pođoh prve jorgovane brati. potrga đerdane ”Ko ti. pa i ti si nekad mlada bila. U Hajrije vrlo tanka havlija. jao. soja gospodskog! Ko ti. kćeri. ja ga slušah sve do zore rane. tugo moja. Na noge joj od sedefa nanule. Još je veća Dženetića avlija.Sevli stasa. raskopčaše moja njedra bujna!” Kolika je abuhajat jalija (1) Kolika je abuhajat jalija.

smakni nama našeg zulumćara! Kolika je pod Mostarom Cernica Kolika je pod Mostarom Cernica. Svaka ima ašik momka svoga. ona mene ispod mrka fesića. Kolika je ta na moru galija Kolika je ta na moru galija. tude sjedi Hadži Jusuf Efica.s kraja na kraj puna djevojaka. Al’ ne prođe ni godina dana sve se cure poudaše redom. još je veća u mog babe avlija. samo Fata osta neudata. a pod njome od sedefa šćemlija. s kraja na kraj đul-beharom procvala. a na srijedi senabija jabuka. Kolika je u Pr’jedoru čaršija Kolika je u Pr’jedoru čaršija. sve to ljubi gondže Mehmed-aga. s kraja na kraj puna djevojaka. još je veća moje drage avlija. Na avliji od sedefa skemlija. na njoj sjedi moje drago ljubljeno. pašo. zemlji gospodare! Kolika je duga Foča kleta. Skupiše se po Foči djevojke pa odoše paši pod čadore: Aman. s kraja na kraj puna djevojaka. Kolika je šeher Banja Luka Kolika je šeher Banja Luka. Od zuluma duškat ne možemo. . Ja je ljubim s desne strane obraza. na krilu mu Kovagina Fatica. sve to ljubi gondže Mehmed-aga. još je veća Efičina avlija. sama Fata trides’ i jednoga.

krijući od majke. a uz noge džanfezli dimije. preko bašče. bolje neg te porodila lijepu! S tebe su se ljudi zavadili i krvavih rana dopanuli. Đulo. l’jepa Đulo majčina! Kolika je viš’ Travnika Bojna Kolika je viš’ Travnika Bojna. ponajviša kula ćehajina. Govori joj Salko Sarajlija: ”Sapni puce. pukni. sapeti ga neću!” Skoči Salko na noge lagahne. Po njoj šeće bosonoga Fata. u ruci joj zlatna čaša šerbeta.Po njoj šeće l’jepa Đula majčina. Zaima djevojko. dušo. valja Bojna Biograda stojna! Po njoj šeće Pemba Atlagica: zasukala uz ruke rukave. za njom uzdisalo: Srce. da te ljubim. pa doziva Zaimu djevojku: Drugarice. puknuće mi srce!” ”Crkni. Daj mi. da te majka porodila slijepu. pogledaj na mene! Kolika je vrh Travnika bojna Kolika je vrh Travnika Bojna. Pembo Atlagića. Neka znade sva pr’jedorska čaršija. sve gledalo. valja Bojna Biograda stojna. Ibru nose novoj berbernici. pošla do bunara. zlatnu čašu šerbeta. Njoj dolazi drugarica Ajka. u vrh kule Zaima djevojka. ja ću tebi zlatan prsten s imenom. razapela jelek na prsima. . ibrik nosi. Kolike su po Glasincu kule Kolike su po Glasincu kule. sedi sene. Gledalo je momče s one strane.

Star’ju prosi pola Sarajeva. Star’ja plače. osim jedan Babić Ahmed-beže. još je ljepša. Najpri sebe. moja mila sejo. Koliko se kle Koliko se kle. sablju paše. ja sam žalosna! Široko je Pr’jedor polje. u tom kolu dvije mile seje. ide po dragu. a za mladu niko i ne znade. a mlađa se smije. nek se ogleda. Otud ide mlado momce. Makni mi se. Konj-alata put navede pred dvore moje. konja jaše. Pa mi nazva:"Selam aleć.Hasan-agu ka novom mezaru! Koliko je Pr’jedor polje Koliko je Pr’jedor polje. A ja mlada dvore metem stručkom nevena. Neka uzme ogledalo. Star’ja seja mlađoj govorila: ”Daj ti meni Babić Ahmed-bega. Pr’jedorčanka. na poklon ti pola Sarajeva!” ”Ne dam bogme. mlada djevojka. visoko. djevojci. utopit ću se. vr’jednije su oči Ahmed-bega nego tvoje pola Sarajeva!” . tanko. pa ’nda i mene!" Kolo igra na sred Sarajeva Kolo igra na sred Sarajeva. duboka je Sana voda. široko. Odon’d ide nevjerniče. pa zavjetova’ Da joj pred dvor doći neću dok je djevojka. ne sevdiše me. ubio ga bog. mlado momče. onda tebe. umorit ću se. dugo. draga moja!Tvoja majka ponosita.

neg’ s nedragim po dvoru šetati. moja ćerka. Konja kuje Soko Mustafaga Konja kuje Soko Mustafaga. ne da’de ga meni pogledati. pa je daje pobri Ahmed-agi. za nedraga! Volim s dragim po gori hoditi. Do podne je kolo preigrala. da ga vidim. konja kuje. Dala mu ga božja otpadnica. konj se uskakuje. Izgubila sitnu hamajliju. već ga savi. kono. za čas pase. ”Na. kolovođa Hata Maglajlića. s lista vodu piti. poznadoh ga u Ahmeta tvoga. majko. gdje djevojka svoju majku moli: Ne daj mene. neženjeno pamet izgubilo!” Kona konu preko vode zvala Kona konu preko vode zvala: Kono moja. Oženjeno i neoženjeno: oženjeno žene ostavilo. a od podne jade zadavala. Do njeg stoji jauklija Fata: . šećer jesti. čim je Hata Maglaj primamila. za dva prišlukuje. Iskah m’u ga.Kolo igra u Kazanferiji Kolo igra u Kazanferiji. studen kamen pod glavu metati. naš’o ju je Kujundžiću Smajo. a njegova draga! Konj zelenko rosnu travu pase Konj zelenko rosnu travu pase. ti vidi šta u njojzi piše. u svili spavati. te u njedra stavi. da ti jade kažem! Pogibe mi jagluk iz sanduka. glog zobati.

Fato. ti se majke prođi. u carevu vojsku! Zlato moje. ja te čekat neću! Draga moja. Ako bog da te je dovedemo.” ”Mila sestro. Kol’ko kuje.Zlato moje. po volji ti bilo: Danica je čekala mjeseca za goricom devet godinica. Noge ću ti srebrom potkovati. Već te kujem idem po djevojku. bratu odgovori. Zlatno ću ti sedlo sakovati. koga voliš ti za njega pođi!” Konja kuje Dizdarević Meho Konja kuje Dizdarević Meho. kakva patnja tvoju dušu mori. kuda mi se spremaš? Moja draga. Desnom rukom čavle dodavala. dorate. a ti mene ni godinu nećeš! Čini. Konja kuje brate Sulejmane Konja kuje brate Sulejmane. zar ti ne znaš majka me udaje. pa ne mogu poći za drugoga! Dadoše me života mi moga. ja ne znadoh kome. što je tebi drago! To izusti i ostavi dragu. Ona osta jade jadujući. stani. Ne kujem te da te preprodajem. lice kriješ suzama ga miješ?” ”Prođi me se. ni za koga. ”Sestro Safo. daleko se čuje: Stan’. a lijevom lice zaklanjala. sestra Safa dodaje mu čavle. Mujo ode konja igrajući. pa ti svoje l’jepo lice kriješ. a ja jadna imam voljenoga. dobro moje. brate Sulejmane. Kopčić kuje na moru sahata(1) .

da mene dokuca! Kopčić kuje na moru sahata(2) Kopčić kuje na moru sahate. U bilu te svilu povijala. . Kopčić kuje. Kopčića sahata gdje ga kuje Kopčić Alajbeže. jer je davno sahat sakovao. majko. mila". niti kuje. mila li si Košutice mila li si. Košutice. Je li lipa ta divojka.Kopčić kuje na moru sahata. moja mila majko! Ono Kopčić ne kuje na moru. Gospodskim te mlikom zadojila. nit’ kuca sahata. U svoju ga pregaču povila. gdje ga kuje. daleko se čuje. već on kuca. daleko se čuje. sve do Stoca i do Počitelja. Seljačkim ga mlikom zadojila.Čuješ. mila? Je l’ daleko ta divojka? Kradem ti se u večeri Kradem ti se u večeri. Kopčića sahata?Projd’ se kćeri. Što si rosna i ponosna? Đe si bila te si rosna? "Išla bratu po divojku. To začula Fatušina majka pa govori Fatuši djevojci: Čuješ. Fato. A tebe je gospoja rodila U čardaku na mehku dušeku. Kopčića je seljanka rodila U bujadi ovce čuvajući. Kopčić kuje. Ćutila ga majka i djevojka: . u večeri pod pendžere. Kopčića sahata. kako li se čuje! Nasmija se Fatuša djevojka pa besjedi svojoj staroj majci: Čuješ li me.

iz plemena kojega si?” ”Ja se zovem El Muhammed.da ti bacim struk zumbula.Dobra konja vrana! Onoj krojim deli morsku dibu. Ti ne haješ za bolove.Da dobra vrančića! Druga veli: . za tobom. za tobom. iz plemena starih Azra. mlad se suši. dušo.Konji pokradeni! Onoj dadoh ranu na obrazu. sam te bog ubio. odakle si. Allah nek ti drugog dade. blijeđe bilo.Bolji je zelenko! Onoj dadoh tri dukata žuta. ne brini se s pokradenih konja. Kradoh konje niže Biograda Kradoh konje niže Biograda. Jednog dana zapita ga sultanova kćerka draga: ”Kazuj. Štono veli: . .Konji pokradeni! Štono veli: . da ti cvijet prozbori. Svakog dana jedno ropče stajalo kraj šadrvana. Štono veli: . za bolove srca moga. ujedoh je kao gorski vuče: Et’. šetala se svakog dana sultanova kćerka mila. Cvijet vehne. tuj me niko čuti ni vidjeti već u polje tri mlade djevojke. djevojko. mrijem. mrijem. dušo. kako vr’jeme prolazilo. koliko te silno ljubim.Bolji je zelenko! Treća veli: . sevdah uzaman. Jedna veli: . sve je blijeđe. robe. već se brini s ranom na obrazu! Kraj tanahna šadrvana Kraj tanahna šadrvana gdje žubori voda živa.

Pa zaplaka pa ode. a nesan pod bešu. sine. sine. Gledala ga s pendžera Zlatija. Beša ti se na moru kovala. naspavao mi se! Majka te je jutrom probudila Pa te svojom memom naranila. Pa zaplaka pa ode. Aj. Đuzel šćerka age Hasan-age. ne zaboravio. Spavaj. Prevario. tebe majka budi. Dođe dragi viš’ mene. Da ja u te utonem. iz vode vadio? Bi l’ me dragi žalio. buba (uspavanka) Lila. iz vode vadio? Dođe braco viš’ mene. san te prevario. vodo. . Dođe seja viš’ mene. Da ti tvoje b’jele grudi ljubi.što za ljubav život gube i umiru kada ljube!” Kulu gradi Ljuboviću mladi Kulu gradi Ljuboviću mladi prema kuli age Hasan-age. San u bešu. Aj. Hajd’ ustani. Bi l’ me iko žalio. Ustaj. ružicu Pa povrati dušicu!" Lila. buba. ja kakav je noću za ljubljenja? Ladna vodo li. Gledala ga pa je govorila: Ja kršna li momka za gledanja! Kad je danju ’vakav za gledanja. Kovala je do tri kujundžije. Pa mi pruži ružicu: Na ti draga. vodo Ladna vodo li. drago moje dite. Na nju meću od zlata jabuku.

Fato. Nego. žalosna joj majka. Zlatna su mu krila do ramena. Daće seja šarku koku.Pa zagrli svoju dragu majku. za njom Mujo zamandali vrata! L’jepo ti je pod noć pogledati L’jepo ti je pod noć pogledati Gdje junaci rujno vino piju Ne piju ga čim se piće pije. Mujo. ne bilo ti zuba. Luta Fata po čaršiji sama. Tereziju nosili jarani. brate. Spavaj. Lila buba. ti djevojku. daj mi oku zlata!” ”Nemam. Suljagina Fato. Zlatne su mu noge do koljena. magaza ovamo. Zlatna mu je kruna nad očima. . pošetala do Mostara grada. Već ga piju čašom i maštrafom. ja ne mjerim zlato. Seja će ti ovna dati. Ljubi. seja bracu. spavaj. ona traži Muju bazerdžana. nemam. a najljepši bazerdžan Mustafa! Pošetala Suljagina Fata. pa se nešto terezija kvari. mladi braco. Soko im se po trpezi šeće. Uđe Fata u magazu sama. uzmi zlata koliko ti drago!” Prevari se Suljagina Fata. prevari se. L’jepi li su mostarski dućani L’jepi li su mostarski dućani. danas. Lila buba. I pjetlića bez repića I ovnića bez roščića. još su ljepši mladi bazerdžani. seja bracu (uspavanka) Lila buba. uđi. Nađe Muju u sedmom dućanu: ”Bolan.

da ti puška bolje zgodi. Vilić Huseine Da ti vidiš Kopčićevu seku. Pusti hrte u planine. Oba sam i’ spremila u vojsku. Žela ju je Kopčića robinja Zlatnim srpom i krnali rukom. Hrti srnu uhvatiše. onome je medna i šećerna. Gled'o ju je i govorio je: . medna jesen dođe. medna jesen dođe Ljeto prođe. I lipša je i viša od mene I boljeg je ruha i od moga. Od Kopčića do Vilića dvora.Ja kakva si Kopčića robinjo. Molila je bj’ela vila: "Pusti mene. a nekom čemerna! Ko se ženi i uzima drago. ne uzima drago. Moj dilbere dragi.Ne budali. i ja bi’ te brala. Lov lovio Muharem-beg Lov lovio Muharem-beg Oko luga zelenoga. Dat ću tebi divit-travu. Samo ne znam kome bi’ te dala. onome je gorka i čemerna! Ljubičice i ja bi’ te brala Ljubičice. nekom medna. trava djetelina. Imala sam brata i dragoga.Logom legla Logom legla dilber. da ti ljuba sina rodi!" Ljeto prođe. Muhareme. Ko se ženi. Gled'o ju je Vilić Huseine. . A sokole u oblake. A sokoli b’jelu vilu.

samo stani. moje bijele ruke. za večerom. pa se čini prema mjesečini! Kad su ono vuci po bostanu. Njega tješi pod duvak djevojka: . meni te ne bilo. što će vuku kajzer jemenija? Ono vuče u krv ugazilo. Kad se Meho našo kod djevojke. što će vuku zelena dolama? Ono vuče dlaku mijenjao. bukagije. traži staru majku. Majka Fatu za večerom kara Majka Fatu za večerom kara. za šećer baklavom: Šćeri Fato. već su ono vuci po bostanu! Kad su ono vuci po bostanu. ja ću započeti: Tamnica mu moja njedra bila. moje belenzuke!" Majka Meha ludog oženila Majka Meha ludog oženila i luda ga u gerdek spremila. pa se čini prema mjesečini! Majka Fatu kroz tri gore zvala Majka Fatu kroz tri gore viče: "Je si l' kćerko ubijelila platno?" Fata joj se kroz sedam oziva: "Nisam majko ni do vode došla! Dragi mi je vodu zamutio! Kun' ga majko i ja ću ga kleti.Šta bi dala da ti oba dođu? Za brata bi’ struku madžarije A za dragoga crne oči dala. Što će ono momci po bostanu? Nisu ono momci po bostanu. on zaplaka. sindžir-halke. pa se čini prema mjesečini! Kad su ono vuci po bostanu što će vuku toke na prsima? Ono vuče bijelo janje vuče.

osma rana bistra džeferdara. kad ćeš čikmom proći. mislim: brat mi je. tu ti. Kad mi dragog dovedoše. majko. jabuku miriši! Majka sina na sabah budila Majka sina na sabah budila: Ustaj. Mejro luda Mejro mlada. ljute su me rane osvojile: sedam rana od sedam šišana. Plače Ajša kroz mušepke guste: "Gdje ste noći. sine. nisam ni znala. moji jadi Meho. Mejro luda. . Mejro mlada. sabah će ti proći. dunju grizi. ramazanske puste? Gdje si dragi. jer sam tebi nešto donijela: u njedrima dunju i jabuku. svojoj Ajši pod mušepke doći?" .vidim da nije". sevdah prekri čikmali sokake. Mjesec razli po Igmanu zrake Mjesec razli po Igmanu zrake. Neće Omer u gerdek divojci Na silu u gerdek divojci.Nemoj plakat’. da jacija na mahale pada! "Aziz-Allah"-svako tiho šapće. samo Ajša na mušepku plače. Sve bih rane lako prebolio. kad mujezin sa munare javlja. Nek’ prolazi. Zagrli me poljubi me. klanjat’ ga ne mogu. što se udaješ? "Udala me moja nana. a što mi je rana od djevojke. preboljet’ ne mogu! Majka ženi na silu Omera Majka ženi na silu Omera Na silu divojku dovela.

viš’ njeg’ ljuba suze ljevat’. pa će zlato biti meni dato! To dočula djevojačka majka. s kim ostavljaš zlato svoje?” ”Ostavljam te s majkom mojom. car te zove!” Carska hazna pokradena. Stade Jusuf konja sedlat’. nego l’ rana što s’ udaje draga. a na srcu dvije rane ljute. Lakša j’ rana što umire majka. ranjen Ale leži na sokaku. zlato bi mu voda odnijela! Ja ljubio. Mlad se Jusuf oženio Mlad se Jusuf oženio do ponoći s ljubom bio. U ruci mu dvije dunje žute.Mjesečina. lale moje. mjesec u oblaku Mjesečina. druga rana. od ponoći haber stiže: ”Mlad Jusufe. mjesec u oblaku. još me nisi poljubio. ja je izbavio. al’ je šćerka već dopala vojnu. bolan bio. ti se udaj za drugoga!” Mlado momče ispred dvora prođe Mlado momče ispred dvora prođe i zapjeva tankovitim glasom: Čije zlato na vodi zaspalo? Da me nije sreća nanijela. Ak’ ne dodjem za četiri. . Oj Jusufe. ”Oj Jusufe. Prva rana. umire mu majka. s majkom mojom tri godine. trazi šćercu po bijelu dvoru. na Jusufa potvorena. udaje se draga.

od ljepote Ćirkovića Mande. mali Carigrade. napraviću dva nova zijana: ostaviću otvorena vrata i avlijska obadva kanata. nek’ on svoje provodi. neka drugoj u ašikluk othodi. dok te mlada u kose splicaše. ko li mi te bere? Dragog nemam da te za me bere. već tražim sreću za sebe! Moj dilbere. Uzmi za me oku zlata. ja je gledah. Tuga me mori. Ja je gledah tri godine dana. zatvoriće vrata. Beru li te moje jaranice. ostaviću uplakanu majku! Imam brata. imam seju. mali Carigrade Moćeviću. Pa pozlati dvoru vrata. Dok bijaše. pa me prodaj bazardžanu. Pa je Manda govorila majci: Podaj. kroz tebe se proći ne mogaše od momaka i od djevojaka. ja plakat’ neću. dragome mome omrzle. ne znam šta zborim od jada. u tebi sam zagledao dragu. kud se šećeš. Moj behare. utješiće majku.Moćeviću. ko li mi te bere Moj behare. moj svileni gajtane Moj dragane. majko. moje dušmanice? One su mene. jaranice. . kud se šećeš Moj dilbere. a majka je ne da. Moj dragane. il’ ću poći sama. što i mene ne povedeš? Povedi me u čaršiju. dobar li bijaše. Al’ neka ga. moj svileni gajtane.

šestopere. ja sam konje krao. ti se salomio Moj stobore. duga zima i naljubiće me! Moj stobore. sve po tebi sama hodajući! Hladan jorgan nogom ćuškajući. dosta li sam s tobom putovao! Ti si sjao. ti se salomio. mol’te mu se i ne mol’te mu se! Dugo ljeto i naljutio se. na mene se naslonili. duga jesen i odljutiće se. ognjem izgorio! Ti si meni mladoj dodijao. iz mojih te kosa ispletoše pa te drugoj dragoj upletoše. nit’ me voda potkopava! Dvoje su se milovali. mol’te mu se za me. Moj nevene. u dušeku sama spavajući! . šestopere ”Moj nevene. zašto si mi uvehnuo? Il’ ti zmija kor’jen grize. Drugarice. Moj mjeseče. moj čardače. moj stari putniče.lijepo l’ mi mladoj ujisaše! Dušmani te pogledat’ ne mogoše. Na vrancu ću vojsku vojevati. il’ te voda potkopava?” ”Nit’ mi zmija kor’jen grize. na zelenku dovesti djevojku. zato sam ti uvehnuo!” Moj se dragi rasrdio na me Moj se dragi rasrdio na me. moj stari putniče Moj mjeseče. ukrao sam vranca i zelenka.

. on se penje. boga ne pominje. Po dućanu. veće hoće po izbor kovato! Mujezin se na munaru penje Mujezin se na munaru penje. što si uvehnuo ”Moj zumbule. da ga kupe sandžački bećari. momci i djevojke! Momci srebro. Hoće srebro da se pozlaćuje. moj zumbule. po dućanu biser rasturila. na svadbi sam bio! Albinjišu. na ovome vaktu i zemanu!” ”Moj dragane. brigo moja. Mor dolama albinjiša pita Mor dolama albinjiša pita: Albinjišu. tugo moja. već pominje do tri jauklije: Moja Umko. moja desna ruko! Moja Ajko. tugo moja.Moj zumbule. Od meraka i sevdaha dućan otvorila. moja mila Moja draga. Da ga kupe. opile me tvoje oči snene. brigo moja. što si uvehnuo?” ”Kako ne bih. tugo moja. moj dragane. kako ne bih kad sam u dumanu. moje suho zlato. gdje si sinoć bio? Mor-dolamo. brigo moja. oči snene i usne rumene!” Moja draga. brigo moja. neće zlato srebro svakojako. moja mila na vratima bila. što najljepše bješe? Mor-dolamo. i otac i majko! Moja Fato. što mi te opilo?” ”Opile me. tugo moja. a djevojke zlato.

Dovede je bijelom zambaku: -Vidi. majko. Mujo kuje a majka ga kune: ”Sine Mujo. puno živa bila!Dovede je visokom jablanu: -Vidi. majko. znaš kad meni naum padne draga. Ovaka je bijela i rumena!-Makar. što mu Ajka bajramluka dala. već po danu i jarkome suncu!” ”Mila majko. sine. bijela zambaka. visokog jablana. nit’ moj đogo mraka nit’ oblaka već me nosi dragoj pod pendžere!” Mujo majku po đul-bašti voda Mujo majku po đul-bašti voda. da ti draga drugom ne pripane! Mujo kuje konja po mjesecu Mujo kuje konja po mjesecu. Ovaka je u mene djevojka!-Makar. majko. Gledala ga Ajka sa čardaka. prekrio ga zelenom dolamom s obje strane do zelene trave. sine. majko. ne kuju se konji po mjesecu. a po glavi vezenom maramom. rumene ružice. ne kuni me mlada. suđena ti bila!-I ti. majko. suđena ti bila!- . Ja ne gledam sunca nit’ mjeseca. puno živa bila!Dovede je rumenoj ružici: -Vidi. suđena ti bila!-I ti. gledala ga pa mu govorila: Bolan Mujo. preboljet’ vas neću! Mujo đogu po mejdanu voda Mujo đogu po mejdanu voda. živ ti bio majci.umrijeću. sine. Ovaka je u mene djevojka!-Makar. pritegni se pasom da ti ruža kroz pas ne propane.

trista djevojaka i četerest djece vodonoša. jadna mlada plakala. prema Bakijama Na Obhođi. popiti će moje oči vrane! Na livadi pod jasenom Na livadi pod jasenom voda izvire. Ostavlja dragu žalosnu. neću. mlada. ne treba mi. prema Bakijama. imam dragoga! Neću. nek ne kosi trave pokraj Save. imam dragoga! . vodo plemenita. moba žanje age Fazlagića. vodu zahvata. već ako se prođe. Na Obhođi. Momče joj se s br’jega baca zlatnom jabukom. neću. ”Uzmi. Oh jadna draga Mujina. Fato. uzmi. Sama žanje. suzama. Tu se šeće l’jepa Fata. selam ćeš mi dragom. Oh. Već jadna. moja ćeš biti’.” ”Neću. il’ nek dođe. sama pripijeva: Mošćanice. pokosiće moje kose plave. sama snoplje veže. Među njima Džehva Fazlagića. sama pjeva. zlato. Ne kuha jonluk s vodicom. Što si jadna sevdah svezala. il’ nek me se prođe. Draga mu jonluk spremala. nek ne pije Save vode hladne. ne treba mi.Mujo se sprema na vojsku Mujo se sprema na vojsku. usput ti je. sto momaka. Ak’ ne dođe.

mlad vezire. jer joj srce prepuče od jada. Dok najednom zažubori milostivi glas: ”Ljubite se. snašao te jad. a sada ih kabur-zemlja skriva. a do zore kol’ko bješe ni sam ne znam ja!” ”Znaš li bolan. b’jele prste lomi. a do njega mlad vezire. sultan Ekber blagosilja vas!” Na žalost je sitna knjiga Na žalost je sitna knjiga Ljuboviću u dvor stigla. mir zavlada k’o da niko ne imade živ. ljubljah. . ni po’ moje muke. mlad vezire. Na pr’jestolu sjedi sultan Na pr’jestolu sjedi sultan. mladi Behmen-han. ko ti dade zlatne ključe od harema mog?” ”Dala mi ih seja tvoja i poljupca dva. k’o pet gorskih vila. na volju ti baš. saslušaj me. da će dželat glavu tvoju odrubiti sad?” ”Čekaj malo. ili da mi seju dadeš ili samrt daš!” ”Na te r’ječi skoči sultan ko razjaren div. ljubit ću je sve dok budem živ! A sad čini šta ti drago. da se udaju!” Na mezaru majka plače Na mezaru majka plače i nišane ljubi. ja sam svemu kriv. čita.Jabuke se djeci daju. ”Kazuj meni. imena ti tvog. ”Ja imadoh pet sinova. silni Ekber-car. Pa je majci na sto baci. suze roni. Da mi Allah djecu uze. da se igraju! Djevojkama zlatan prsten. Ljubović je sjeo. ljubim. već padoše od dušmanske ruke!” Zadnje r’ječi majka zbori i na mezar pada.

Čitaj. Nema ljepše cure od malene Đule! Nema ljepše cure od malene Đule! Ja zapalim lulu. ja ga nisam srcem sevdisala. sve pomislim. moja draga. ako sam mu bijelo lice dala. ali joj ga nisam dao. zbog čega sdam suze lio. i njemu sam dosta ostavila. sitnu knjigu Što Ajkuna meni piše. Stajao sam kraj mezara i umrlu majku zvao. ja ga nisam u dvore uvela. i ne pitaj gdje sam bio. oj. zašto su mi oči plačne. Bože moj! Curo moja mala što si mi lagala? . nosio joj dar od srca. pa poljubim Đulu. Ne klepeći nanulama kad silaziš sa čardaka. majko. Ako sam ga okom pogledala. Jer Ajkuna. ja mu nisam bijelo lice dala. Ne zove se moja više! Ah to majko. već dragome što se na me ljuti. jer sam drugog okom pogledala. Ne klepeći nanulama Ne silazi sa čardaka. ako sam ga srcem sevdisala. vjerenica. Za Ajkunu umrijeću! Ah to majko ne kabulim Dok Ajkunu ne poljubim! Ne čudim se mraku nit’ oblaku Ne čudim se mraku nit’ oblaku. da silazi stara majka. nit’ Vrbasu što se često muti. trpjet’ neću. ako sam ga u dvore uvela.

Sa jastuka glavu podizaše. ”Sabljo moja. a i muke oko Banja Luke!” . oj. roditelja bega. dosta jada oko Biograda. Esmo moja. Esmo moja. mrkim okom sablju pogledaše. oj. Bože moj! Meni l'jeka nema kijamet se sprema! Sad su duge noći. moj uzdahu. a ja u samoći. roditelja moga. moj sevdahu! Nigdje zore ni bijela dana Nigdje zore ni bijela dana ni Danice da promoli lice. moj uzdahu. Bože moj! Sad se srce grije kraj moje Rabije! Ja zapalim škiju. na mahale porušene? Nema više stare česme. Bože moj! Moram drugoj poći. Istom zora sa istoka rudi. poljubim Rabiju. ni oraha kraj čardaka. Bosno moja. siv se soko pod čadorom budi. oj. Niko više ne spominje dično ime moje Esme. nema više moje Esme da me čeka kraj mušepka. gdje da padne. oj. Bosno moja. Ašikluci gdje ste sada kao nekad u mahali? Pusti sevdah.Prevari me ludog. Dosta li si počinila jada. Isaj-bega. moj sevdahu! Ni sazlije ne kucaju sevdalinke divne pjesme. šta ću u samoći? Bolje gubit dane uz djevojke mlade. Bože moj! Ni Bajrami više nisu Ni Bajrami više nisu kao što su nekad bili. pa ode za drugog.

spavaj. bubi. janje moje milo! Majka Peju u gori rodila. A pokr’jevka vedro nebo bilo. ponikli ti zubi! Spavaj. Pejo. uroke razn’jela. baš ko da je dukat izgubio. Uroke ti voda odnijela. Lisica mu na bab’nama bila. k’o solufi podrezani kratko i obrve navučene tanko! I mog dragog preda se gledanje. ne bih tol’ko preda se gledala! Niz bašču mi potok teče Niz bašču mi potok teče. Spavaj. majko Ništa meni ne dodija. Ništa meni ne dodija. tolik’ godinica. Nini. Vesela ti košulje krojila. Na dušmansku djecu nadnijela. janje. Tvoje. Kolik’ žica. Pelena mu bukov listak bio. d’jete moje! San u bešu. . majko. pod visokom jelom. sine. Dušmanska se djeca pojagmila. nesani pod bešu. sine (uspavanka) Nini. Do godinu još punija bila. Bijela vila mlikom zadojila. za veliku jelu! Spavaj. sine. Tvoja majka veselija bila. spavaj. ponikli ti zubi(uspavanka) Nini. nesanak pod bešu! Nesanak ti voda odnijela. spavaj. Za veliko brdo zanijela Za veliko. U gorici. puna mi te beša. A povitak vinova lozica.Nini . Da sam mlada i dva izgubila. bubi. San u bešu.

Ja te ne slušam. Koja kuka danom. više ljubit’ neću. draga Od danas te. slavuj ptico. Od danas te. Gdje se ljuba začne. Na sumbulu slavuj pjeva. tu je pamet kratka. Ode Mujo dragoj pod pendžere Ode Mujo dragoj pod pendžere.Ja ga ne pijem. Ujutro rosom ledenom. U šali sam rek’o da sam drugu stek’o. draga. U bašči mi sumbul raste. Od mora idu svatovi Od mora idu svatovi I vode Ajku Sarajku. Često ga majko zalivaj. Haj’ otale. Pošalji mi kukavicu. Ajka je majci plakala: "Ne daj me. noćom. Gdje je ljubav slatka. kucnu burmom dragoj u pendžere: Draga moja. Ja ga ne berem. majko. Ja ga ne slušam. Osta mi cviće nejako. Iako sam rek’o ja je nisam stek’o. ama nisam tvoja! Tvoja me je majka potvorila . Nek’ ostanu pusta tvoja medna usta. Uveče groznim suzama. daleko. tu su oči plačne. Svoju sestricu. jesi li mi doma? Jesam doma. Kano jadna ja.

djevojko. Povedi kolo veselo. što ’no kuje tepeluke a na ruke belenzuke. Jer ja jesam kujundžija. džidžala te majka tvoja. Pogledati dvore materine.da sam tebe sihir učinila. Steć’ ćeš djece. djevojko. brigo materina Oj. "Ne mogu. venućeš k’o ruža. Stao mi dragi na nogu". pa se pokajala. moje janje bijelo. moje janje bijelo Oh. kujundžija Sarajlija. Daću ti okruž dukata I svoga ata đogata I pivac paftu sa pasa. jesam tvoju stopu iskopala. djevojko. dok ne pođem za te! Oh. džidžo moja. venućeš k’o cv’jeće. udati se nećeš. Često puta sješćeš kraj pendžera. Udaćeš se i pokajaćeš se: Steć’ ćeš muža. džidžo moja. Oj. . ne mogu. djevojko. Sve se brineš. života mi moga. Oj. dala. brigo materina. djevojko. džidžala te majka tvoja. Preko tri plota preskoči I čašu vina utoči. pod žuti je neven pokopala. momak. Na to se momče razljuti. Nadžidžanu men’ te dala. Nisam. Povedi kolo veselo. dragi. Vehni. Oj. Oplakati r’ječi svekrvine. dragi. Nadžidžanu men’ te dala. I svoju dragu napoji. džidžo moja Oj.

Ti mi dojdi s večer do sabaha. Kad saz bije u pozne jacije. Na fiskije pronose testije. Oj. bi li pošla za me?" Oj Zumreto. moj te jad ubio Oj. Oj nema jada k’o kad akšam pada Nema jada k’o kad akšam pada. a u krilu ljeto ljetovala! Oj. kišice. djevojko. dušo moja . đulijag miriše.sa mnom džidže potrgala! Oj. Niz mahale fenjere zapale. A nedragi ni po suncu neće. I na kiši. moja nehorice. Vjetar puše. junače. moja nehorice Oj. djevojko. sitan bosioče Oj. i na pomrčini. U nehoru. moj te jad ubio. Opaziće moja stara majka: . Ne maži se miskom đulijagom. Ne vodi mi ni konja ni sokola. u petak u podne. Niti vodi nevjerna junaka. jad ubio. sitan bosioče. Pa ne mere dragi dragoj doći? Drag’ će dragoj i na kiši doći.Što će lole oko moga dvora? U mom dvoru još djevojke nema Za ljubljenje i ašikovanje. junače. ja te obljubio! U njedrim’ mi zimu zimovala. Što li sada u nehoru pade. A iz tame šapću usne same: "Milo janje. kišice. Ako sam ti srcu omilila.

u petak u podne Onomadne. Češće bih ti dolazio. za brkata ne bih ni dukata. Na svakome đuzel odijelo. a djevojka đerdan ispod vrata. u petak u podne. da se ne diraju. Ja za plava ne bih groša dala. nit’ ga slati. Drinu vodu pregazio I sinoć sam dolazio. Nit’ ću prati. Ja djevojka isprošena."Drina voda plaha r’jeka. zaplakala lijepa djevojka: . a na Salki ponajljepše bješe. kita bega na zelenje prođe i pred njima šećer Salih-aga. a za stara ne bih ni ustala. No kad bješe noći o ponoći. našla. Opkladiše. Već ću njime suze trati". Onomadne. Momak daje sedlo i đogata. vrati mi ga. Ako si ga. dušo. Što bih prala ćurak i ćurdiju? Volim prati bejzan anteriju. Do ponoći mirno mirovaše. dušo moja. Što bih prala bijelu ahmediju? Volim frcat mrku međediju. za udovca ni prstena konca. bih za vrana hiljadu dukata! Opkladi se momče i djevojče Opkladi se momče i djevojče da spavaju. u dušek legoše. Da si bliže dvora moga. Vezen jagluk izgubio. Operi ga . . jedno drugom leđa okrenuše. u svakog su kajzer jemenije. za sarhoša ne bih ni po groša.Oj Zumreto. u mog dragog mestve i kundure.

Budi ga seka Hasnija: "Ustani. nikad nisam rahat bio. Ovcama nema čobana. Zaprosi je banjalučki kadija. Ono je ludo zaspalo. Mejrimo. Otkako je Banja Luka postala Otkako je Banja Luka postala. Ona hoće sarajevskog bekriju. ne okrenuo se! Mrtva tebe majka okretala! Kad ne žalim đerdan ispod vrata. što ga daju usta tvoja. od šerbeta najslađega. zašto žališ sedlo i đogata? Tvog đogata rastrgali vuci. dušo moja! Otvor’ vrata od hamama . Otkako sam sevdah svez’o Otkako sam sevdah svez’o. Ona neće banjalučkog kadiju. baš k’o pčela po cvijetu. Dertli sam ti i suviše. čuj. od sevdaha sve bih htio. Lutao sam svud po sv’jetu. Nije lipša udovica ostala. Odoše. K’o što ona Džafer-bega kaduna. ovce poljima". al’ mi na te merak osta. Vidio sam svega dosta. Nisam pio slađeg pića. Jedno im d’jete čobanče. a moj đerdan popili hajduci! Osu se nebo zvizdama Osu se nebo zvizdama I ravno polje ovcama.Okreni se. brate Alija.

brata Smajila! Pita Fata Halil-mejhandžiju . v’jerni idu u džamiju. Ale. šećer-jabuko!” Otvori mi džamli pendžer ”Otvori mi džamli-pendžer.”Otvor’ vrata od hamama. mladi delijo. da ne lupam na kapiju!” Tad Ajša u tren skoči. kakva zora. šećer-đidijo!” ”Da ti vidim b’jelo lice. to su sjale njene oči! Otvor' pendžer. ”Sabah-zora. daj razgrni zar tanahni da ti vidim b’jelo lice!” Mnoge li sam noći prov’o u tišini kraj jasmina. dušo. Umijo! Hajd' otalen. šećer-jabuko!” ”Šta ćeš mi ga ti gledati. po Saraj'u hodio? Nisam za te. šećer-đidijo!” ”Ostade mi želja pusta. Ale. l’jepa djevojko. lica gojila. l’jepa djevojko. Ale. ezan uči. Da ti vidim bilo lice. otvori mi. kakvo sunce. šećer-jabuko!” ”Ostat ce ti želja pusta. glas staroga mujezina. šećer-jabuko!” ”Šta ću ti ga otvarati. Već za tvoga. jedna điđijo. do pendžera džamli kroči. mladi delijo. mladi delijo. Ale. šećer-đidijo!” ”Da ti ljubim mlada usta. pendžer. golubice. dilber-Ajšo. Jesi l' ikad. l’jepa djevojko. imamova Umijo. imamova Umijo Otvor' pendžer. mlada djevojko. dok me jednom nije pren’o.

sokole Pjevaj mi. bogme. Zasukala uz ruke rukave. Polomi mi čaše i sahane. Do po noći što je rahat bio. rumenije noge od šalvara. u zlatnu leđenu. Platno b’jeli Sarajka djevojka Platno b’jeli Sarajka djevojka. nek’ uzalud za njime ne skita. Tvoja ga pjesma budila kad je najljepše snivao: da po me svati dolaze. od akšama do bijela dana. Mehagince mlada. draga. u mome ga domu zapjevala.Pita Fata Halil-mejhandžiju: ”Je l’ moj Meho noćas ovdje bio?” ”Jeste. Rek’o mi je ko za njega pita.” Pjevaj mi. Po Taslidži magla pala . na Miljacki. pjevaj. pa me razgovaraj. Pjevaj. pod moga dragog prozorom. da me za njega odvedu. a uz noge džanfezli dimije. baš ko paša među askerima. pjevaj. božji nesrećniće. pred sabah je sahat polomio. a predzoru ode niz mahale. u mom domu. Bjelje su joj ruke od rukava. baš ko lala u zlatnoj maštrafi. draga. on će doći kad ga merak prođe. sokole k’o što si sinoć pjevao. pa me razgovaraj Pjevaj. a kad sjednem među hanumama. a na krilu mome! Nisi srećan. ovo gondže da ti u dom dođe! Kad ti stanem među pendžerima.

Ajko. Gledalo je momče preko Drine. pod šimširom na divan. aman. Jedne uši a dvoje minđuše. dilber udovice. anterija trista madžarija. aman. reci mi. sapni bolje. voliš me da mi srce od sevdaha ne pukne. gledalo je pa je govorilo: ”Sapni puce. Rek’o mi je dragi doći. bježi meni. tu se šeće dilber udovica. a. ne dođe. o jeseni. pa poreče. jasno pjeva.dvoje belenzuke. Pod Loznicom studena vodica Pod Loznicom studena vodica. Dragi reče. plav zumbule za oči tvoje srce izgorje. Da ti ljubim lice b’jelo. u akšam. po vazdan. Ajko mila. dodji mi. rumeno. of. da ne čeznem uzaman. of. čuješ li? Ajko. jedne ruke . aman. . da mu dođem na divan. Čekat ću te do jeseni. s kraja na kraj đul-beharom procvala. pa da bude srce moje veselo. Čekat ću ga c’jele noći i vazdan! Po mjesečini kraj šimšira Po mjesečini kraj šimšira tu mi se šeće mlad đidija. Kono mila. of. Ajko. zove me.Po Taslidži magla pala. Na njoj koša od stotinu groša. U ruci mu tamburica. Reci meni. puknut ću na dvoje! Pod Mostarom ta zelena livada Pod Mostarom ta zelena livada. sedefli sitno kuca.

al’ je gleda mlad mujezin s munare. U ruci joj ogledalo i surma. sa dušeka na bijele grudi. a imam robinja. . A najviše Derviš-begov đogo! Da mu beže uzde ne priteže. sa pendžera dragoj u dušeke. dok ne vidi što će dara dati: babi roba. imam ata za obadva brata. a dva brata. Pod Tuzlom se zeleni meraja Pod Tuzlom se zeleni meraja. imam dibe za obadvije seke.A na sr’jedi crvenika jabuka. Gledajuć’ je ne umjede učiti. konje talumeći. a majci robinju. Sad behara nema ni u cara. odnesoše moju pamet do mrve!” Pod Mostarom tri debela hlada Pod Mostarom tri debela hlada da je više Lakišiću jada. Sa bedema dragoj pod pendžere. a kamoli u mene bećara! Šta ću jadan od života svoga? Pod Skočićem trava potrvena Pod Skočićem trava potrvena. igrajući. Ona misli daje niko ne gleda. dva bijela ata. pod njom sjedi šahin Mevla ljepojka. već on poče po munari pjevati: ”Ja kakve su kara-krzli obrve. Uzmuči se beže Lakišiću: Imam roba. dvije seke. pa navlači kara-krzli obrve. Njega neće Silfitara Džehva. potrle je zvorničke spahije. ali nemam behar anterije. skočio bi gradu na bedeme. dvije terli dibe. mladoj Džehvi behar anteriju.

da je prođem i kolo provedem!” Podne uči u Mostaru gradu Podne uči u Mostaru gradu. rodit ću ti sina od mejdana!” Pod brijegom se jela razgranala Pod brijegom se jela razgranala. kad naiđoh na lijepu djevojku! Evo đogi snopak djeteline. Pod glavom joj snopak djeteline. Na serdžadi dumrugdžija Mujo. Morić Mustafaga. Mostarani avdest uzimaju. Svaka cura po žut dukat daje. Odundžina Hato. digni skute bejaz-anterije.na meraji prostrta serdžada. ne uzima gondže Mehemede. ”Uzmi. dušo. mene i đerdana. dušo. a na šadrvanu. Ti podigni samur-ćurku skute. i pred njima Morić Mustafaga. samo Fata đerdan ispod vrata. Ali Hate doma ne bijaše. pod lipom je zaspala djevojka. vec zagrće uz ruke rukave: bijele se ruke kroz rukave . Blago meni i đogatu mome. Mujo. meni mladu dva bijela goluba! Podigli se mladi Vratničani Podigli se mladi Vratničani. U Mostaru. Nju mi nađe Morić Mustaf-aga. u njedrima dva bijela goluba. pa je njojzi tiho govorio: ”Srce. u mahali kolo okretaše. na Bjelave. a do jele lipa rascvjetala. što od cura đumruk uzimaše. da ja prođem i čibuk pronesem!” Njemu veli Odundžina Hata: ”Srce. Odundžinoj Hati.

hajde zovi gondže Mehemeda. Do li jedno badem drvce. U njedrašce. pojdi bolje Pojdi kolo. sve mu kaži što je i kako je. uz srdašce. sunce.kano gruda u planini snijega. žališ li ga ti?” ”Da ga žalim. . Hranit ću te bademima da mi mirišeš. ne bih dala da ga ljubiš ti!" Pojdi kolo. Huso. Gledala ga Mustajpašinica sa čardaka. Pod njim sjedi Huso. sunce. žališ li ih ti?” ”Da ih žalim. na bijele ruke. Od mog dvora do dragoga Nigdje plota ni potoka. sa demir pendžera. žališ li ih ti?” ”Da ih žalim. Anadolko. pojit ću te šerbetima da me sevdišeš!” ”Alaj imaš ruse kose. pojit ću te đul-šerbetom da me sevdišeš! Ruse kose curo imaš žališ li ih ti? "Aman da ih žalim ne bih dala da ih mrsiš ti!" Bijelo lice curo imaš. Ona zove Kumriju robinju: Kumrijice. Anadolko (1) ”Pogledaj me. žališ li ga ti? "Aman da ga žalim. Pogledaj me. ne bih dala da ih mutiš ti!” ”Alaj imaš b’jelo lice... ne bih dala da ih mrsiš ti!” ”Alaj imaš crne oči. ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati! Hranit ću te bademima da mi mirišeš. da ga zove Mustajpašinica na čardake. pojdi bolje. raspni puce Da ti padnem u njedrašce. moja robinjice. Muhammeda ti! ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati. ne bih dala da ga ljubiš ti!” Pogledaj me Anadolko Muhammeda ti (2) Pogledaj me Anadolko Muhammeda ti.

Mila nano. negažena. tri košute. pa joj besjedilo: Ne rež’ kose. . po njoj pasu konji Atlagića. Tri jelena. moja mila. vilo b’jela. ljute konje veže. lijepa seka dilber Umihana. Na drvetu od zlata ljuljačka. ljubit ću te. Gledalo je momče sa pendžera. svojoj majci odvest ću te. Odvest ću te. taman da si gorska vila. seko Atlagića! Vrednije su tvoje pletenice već sto braće i stotinu konja! Pokraj Save badem drvo raste Pokraj Save badem drvo raste. zlatnom žicom za srmali kolje. grlit ću te. po njoj pasu tri jelena. Bi’ l’ otišla obić’ bolesnika? "Hajde. Kako se je dragi zaljuljao. Odvest ću te.. Gdje joj zlatne žice nedostaje. ćeri. Odlomi se bagremova grana. pripinje ih Atlagića seka. Nit’ djevojka od svoga dragana. A fesić mu u duboku Savu. Nekošena. Pade dragi u zelenu travu. Dođe reda na moga dragana. Tu se ljulja i staro i mlado. Pokraj grada Sarajeva Pokraj grada Sarajeva. livada je nekošena. al’ se brzo vrati!" Ne vraća se odlomljena grana. draga moja. Ljubit ću te. tu dotiču ruse pletenice: kose reže. gledalo je.Pokraj Lašve zelena livada Pokraj Lašve zelena livada. boluje mi dika.

brate. brate. Oj đerdane. Mlađi bratac starijem govori: ”Hajde. Razbio bih od biljura maštrafu. Sedam sela i gradova. ne daj zori da svane! . Gledajući u goru zelenu. i ruža. a moj dragi svilu i kadifu. draga moja. ne daj zori da svane! Bazerđani redom čohu režu. Pokraj puta rodila jabuka Pokraj puta rodila jabuka rodila je biserom i zlatom. U maštrafi tri cvijeta procvala. Oj đerdane. i karanfil. moj đerdane. jablane. plavi zumbul. gdje dva brata lova lovijahu ulovili srnu i košutu. bit ćeš moja. brate. Da je meni tri cvijeta trgati. širi grane. širi grane. lova da d’jelimo. ah da mi je l’jepu Esmu ljubiti! Od meraka ne znam šta bih činio. moj đerdane. pod prsten djevojka!” Pokraj vrela ploča b’jela mermera Pokraj vrela ploča b’jela mermera na toj ploči od biljura maštrafa. kroz čaršiju ispred bazerđana. meni.da te čuva sedam sela. srna i košuta. gledajući u goru zelenu. jablane. smrvio bih ploču b’jela mermera. siv joj soko grane polomio. Polećela dva vrana gavrana Polećela dva vrana gavrana. tebi. ulovili pod prsten djevojku.

a dunđeri bijele dvore grade. Biserom kitila. bole li te rane? Da ne bole. Dolaze mu svi redom jarani: O. obreza se desnom po lijevoj. kalem razrezuje. Poletjela ptica lastavica Poletjela ptica lastavica kroz dućane. Bi’ ga dočekala. već me bole rane na srdašcu: Sinoć mi se draga preudala! Poletjeli sivi sokolovi Poletjeli sivi sokolovi. jorgan bi’ mu Od behara plela. a terzije terli-dibu šiju. Jorgan bi’ mu. Dušek bi’ mu. Da sam bila kod svog dvora. nosi l’ sada od biljura papuče? ” Poletila dva goluba Poletila dva goluba Iznad mojih dvora. jarane. pa su pala na dva bora zelena. kujundžije zlatan čemer kuju. mimo bazardžane. al’ se na zlo dala. Pitala ih dva pašića s pendžera: ”Je l’ i sada dilber-Nefa u majke? Nosi l’ sada od džanfeza dimije. Jedan pade u đul-bašču. dušek bi’ mu Ružom nalagala. ne b’ se rane zvale! Al’ ne bole rane na rukama. Zlatan bi’ mu jagluk vezla. Bazardžani čohu prelaguju.Poletjela dva bijela goluba Poletjela dva bijela goluba. Sjedi Ahmo. . umače se kalemtraš po ruci. mala rana. A drugi na pendžer.

Gleda ga Ajka sa gradskih vrata: ”Hajdar-delijo.” Poljem se vija Hajdar-delija Poljem se vija Hajdar-delija. na konju vranom. tvoje me kose po polju nose!” Pomračina. Zlato!” ”Jesam Ibro. tvoje me perje po gradu penje!” ”Ajko djevojko. hoće srma da se pozlaćuje!” Poručuje Pridor kapetane Banja Luko i ravnine tvoje. a zlato djevojke. traži dragoj vrata. c'jela varoš spava Pomračina. sahat-kula dvan'est otkucava.i padoše šurama na vrata: ”Šure moje. kajat ćeš se Zlato!” ”Neću bogme. otvor’ te mi vrata. ”Jesi li mi poranila. tumurajuć'. za njom Ibro ata igrajući. neljubljeno ni rukom grljeno. halka mu se o glavu slomila! Majku mi je zaboljela glava. od te lupe ne može da spava! Poranila na vodicu Zlata Poranila na vodicu Zlata. i perje tvoje. ja izgubih crne oči moje gledajući niz ravnine tvoje. gdje se šeću bezi banjalučki: pred njima je Pridor-kapetane! . c'jela varoš spava. ni žaliti. Tuđe momče po jabani šeće. pobjeglo mi zlato iz halvata. Ibro! Srma momci. i kose tvoje. kad mi bilo drago!” ”Nemoj tako. Ko to lupa halkom o vrata. po polju ravnom.

je l’ mi kratka čohali feredža? Vide l’ mi se oči kroz jašmake? Vidi l’ mi se sedefli tambura? Poznaju l’ se dojke kroz jeleke? Je l’ kod dvora Firdus kapetane? Gleda li me Firdus sa pendžera? Sevdiše l’ me i begeniše l’ me? Njoj besjedi Kumrija robinja: Kod dvora je Firdus kapetane. mlad čobane!"- . u jagluku hiljadu dukata. Je l’ mi kratka peča i feredža? Vide l’ mi se džanfezli dimije? Vide l’ mi se noge do šljanaka? Gleda li me Firdus-kapetane. Odgovara Begza Himzagina: Srce. Poručuje Pridor-kapetane da mu Begza vezen jagluk vrati i u njemu hiljadu dukata. sevdiše te i begeniše te! Pošetala stara baba Pošetala stara baba U planinu čobaninu: "Ljubi mene. po bogu sestrice. Za njom ide Kumrija robinja. ”Kumrijice. jagluk ću ti u ruhu donijeti. a dukate pod bijelim vratom! Pošetala Hana Pehlivana Pošetala Hana Pehlivana. gleda li me i begeniše l’ me?” Pošetala Hana Pehlivana (I) Pošetala Hana Pehlivana pored dvora Firdus kapetana. po bogu sestrice. Pridor-kapetane. ispred dvora Firdus-kapetana. Nju mi prati Kumrija robinja: Kumrijice. dušo. Našla mu ga Begza Himzagina.On izgubi srmom vezen jagluk.

Iz ćitaba tri grijeha kažu. Susrela je dva Imamovića: starij’ joj se uklonio s puta. neću stara babo!""Bome. Što su tebi grba leđa?""Ja sam bila u svog oca Jedinica mlinarica. mlad Imamoviću! Ne ljubi se zlato po sokaku. grijeh kažeš. ti ćeš otklanjati! Pošetalo Đulagino zlato Pošetalo Đulagino zlato sve sokakom ispred Tašlihana. Kada bude sahat po akšamu. hita joj se rukom pod grlašce. softa Sulejmane. ja cu odučiti. već se ljubi u zelenoj bašči. ti si bula. mlađi joj se zahvatio skuta. o grijehu radiš! Govorio softa Sulejmane: Ja sam hodža. ti mi dođi u zelenu bašču. Svaki nosi po ćitab u ruci. Već djevojka sedmakinja". on pobaci bijele ćitabe. Njemu veli Mejruša djevojka: Bog t’ ubio. Jedno grijeh."Bome. ne luduj. drugi grijeh."Kad s’ divojka sedmakinja. tad ćeš. nisam stara baba. softa Suljo četiri ćitaba. treći grijeh. ljubit’ nevjenčanu. Jedinica mlinarica. . reci štono nije. poljubiti zlato. Kad je vidje softa Sulejmane. Pošetale softe medreslije Pošetale softe medreslije i pred njima softa Sulejmane. dragi. kuditi djevojku. Progovara Đulagino zlato: Hajd. U to doba Mejruša na vodu. Pa su meni grba leđa".

Pošetao momak čelebija Pošetao momak čelebija po Mostaru. dali bi mu po Vratnik mahale i najbolju Vratničku djevojku! Govori im gondže Mehmed-beže: Ne bih vama osto u Vratniku da mi date i vas Vratnik listom i najbolje četiri djevojke! Čobanija. već to bili l’jepi Mujo i Nura. sine. lijep ti je Meho! Da nam hoće ostat’ u Vratniku. Pitala ga ostarjela majka: Oj bora ti. Od mahrame vas se Mostar sjaji. od zlata kutija. . I iz jedne sitne knjige učili. Koji su se iz malehna voljeli. gledale ga pa mu govorile: Mila majko. Uzmi. jedno drugom vjernu ljubav zadali. Uzeću je za vjernu ljubovcu. dala mi je sirota djevojka! Što si dao siroti djevojci? Dao prsten od suhoga zlata i uz prsten hiljadu dukata. od jagluka Mostar i Gabela. oko grada. i srećna ti bila! Povila se b’jela loza vinova Povila se b’jela loza vinova. Gledale ga Vratničke djevojke. To ne bila b’jela loza vinova. oklen tebi jagluk i mahrama? Sinak majci tiho odgovara: Ej. za pasom mu jagluk i mahrama. bora mi. i u njojzi moja jauklija. oko b’jela Pr’jedora. moja mila majko.Pošetao gondže Mehmed-beže Pošetao gondže Mehmed-beže po Vratniku bljel’oj mahali. čelebi pazaru. moj premili sine.

pregleda’ Bosnu očima. sve za begove. Kćeri sam mu poudala. dilber.Dođe vr’jeme da se mladi rastaju. atove sam podgojila. boljom od tebe!” . ni pošla. pa je pala na dvorove Hamzi-begove. mahanaplaho si stasa tanana. falio da mene ne bi uzeo. druga ti. i on ti se oženio. Ne bi’ ti. Pregazi’ zemlju nogama Pregazi’ zemlju nogama. kao nevjesta!” ”Ako si se podmladila. ti si se. Boga ti. perja šarena. Govori joj vjerna ljuba Hamzi-begova: ”Oj. dilber. selam ćeš mi Hamzi-begu što je kod cara! Dvore sam mu sagradila. šarka ptico. sve od pašića. dilber. Tri su ti. mahane: prva ti. perja šarena. a sinove poženila. Preletjela šarka ptica Preletjela šarka ptica. ne nađo’ za se dilbera. dilber mahanaplaho si lica bliđuhna: treća ti dilber mahanati nisi soja gospodskog. pa se bijele. ti se udaji. pa se igraju. dilber. a ja sam se podmladila.

zumbuli smo. . Kad ti suza vrela kanu. hoće da veze. tada. majko. Veli vila: "Moja je planina!" Veli or’o: "Moja je visina!" Vila orlu salomila krila. sve tri Sarajke. niz obraze prerumene. zumbuli smo. k’o na grani listak mali. proscima te kad su dali. jer i ja sam more suza tada lio. dade za jedinka? Što me nisi dala u djevere. Drugo sam se jutro zabavila Slušajući čuda golemoga Kad djevojka svoju majku moli: Što me. da si. što ne padaš na me?Padala sam. do dva jutra nisam: Prvo sam se jutro zabavila Gledajući čuda golemoga Gdje se vila s orlom zavadila. znam. jesi. Lale smo. draga. oh. Jedna nosi zlatni đerđef. sve tri Sarajke. da li si. zadrhtala. draga. U djevere makar druge vjere?" Prošetale tri djevojke Prošetale tri djevojke. vezak da veze. sjetila se tužnog mene? Oh. Lale smo. i u tome burnom moru svoju sreću utopio! Procvilio sitan bosioče Procvilio sitan bosioče: Tija roso.Pričala mi kona tvoja Pričala mi kona tvoja. hoće da niže. Druga nosi sitan biser.

Lale smo, zumbuli smo, biser da niže. Treća nosi b’jelo platno, hoće da b’jeli. Lale smo, zumbuli smo, platno da b’jeli.

Prošetalo zlato materino
Prošetalo zlato materino, po zelenoj bašci daidžinoj, šetajući crnu zemlju ljubi: ”Crna zemljo i zelena travo, što me nisi prekrila odavno, da ne gledam jada po sokaku! Od momaka i od djevojaka! Drag me gleda, a dajo me ne da, drag me hoće, a dajo ga neće! Podaj, dajo, otići cu sama, ostavit ću otvorena vrata, nek’ ti bude hiljadu zijana!”

Prošetao Mujo mlad
Prošetao Mujo mlad, niz Koševo raspasan. Gledala ga djevojka, sa visoka čardaka, pitala ga djevojka, sa visoka čardaka: ”O Boga ti, Mujo mlad, što ti ideš raspasan?” ”Tri djevojke, a ja sam, moram biti raspasan!”

Protužila Pembe Ajša
Protužila Pembe Ajša: ”Dertlija sam nego paša. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga. Kako neću dertli biti, kad me ljuta tuga mori. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga.

Što ja hoću, ne daju mi, a što neću nameću mi. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga. I živjet ću, i umr’jet ću, nametnika ljubit neću. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga.”

Prva riječ: - Bože, ti pomozi
Prva riječ: - Bože, ti pomozi! Druga riječ: - Hoće, akobogda! Vozi, Savo, što vozila nisi! Ljubi, dragi, što ljubio nisi, crne oči i bijelo lice, jer mi željno srce ispucalo baš ko zemlja ljeti od sunašca. Bog će dati i kiša će pasti, zemlja će se mehlem učiniti, a ja s tobom još više ljubiti!

Prvi sevdah - rana pod srdašcem
Prvi sevdah - rana pod srdašcem, drugi sevdah - rana na srdašcu, treći sevdah - rana u srdašcu! Preboljeću ranu pod srdašcem, preboljeću ranu na srdašcu, al’ ne mogu ranu u srdašcu!

Pšeničice, sitno sjeme
Pšeničice, sitno sjeme, ah, moj dragi, slatko ime! Otkada se mi gledasmo, još se nismo poljubili. Ja bih tebe poljubila, kad bi majka dozvolila.

Puče puška, puče druga, iz Carigrada
Puče puška, puče druga, iz Carigrada, da ubiju Husrev-bega, nasred Saraj’va.

Govorio Husrev-beže: ”Šta sam skrivio? Dušmani me opanjkaše, kod sultana mog. Ja načinih medreseta, i imareta. Ja načinih sahat-kulu, do nje džamiju. Ja načinih Tašlihana, i bezistana. Ja načinih tri ćuprije, preko Miljacke. Ja načinih od kasabe šeher Saraj’vo, i opet me dindušmani gledat’ ne mogu! I gora će prestat’ listat’, i voda teći, a dušmana na svijetu nikad nestati!”

Puhni mi, puhni, hlađane
Puhni mi, puhni, hlađane, dođi mi dođi dragane. U moju bašču zelenu, pod onu ružu rumenu. Sitan sam biser prosula, dođi mi, dragi, skupi ga. Ti ćeš mi biser kupiti, a ja ću tebe ljubiti.

Puhni vjetre s Trebević planine
Puhni vjetre s Trebević planine, skini alem s Begove džamije. Skini alem, nemoj mujezina, mujezina, Muju materina. Mlad se Mujo na munaru penje, on se penje da Boga spomene.

Pusti me, majko
”Pusti me, majko, pusti me, mila, da vidim svoje luče, pusti me!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja. ”Dođi mi draga, dođi mi zlato!” ”To pjesmom mene, majko, doziva!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja. ”Dođi mi, draga, dođi mi zlato, da ljubim usne tvoje, dođi mi!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja.

moje gledanje. Progovara Latif-aga: ”Moj jarane. da ne putuješ!” Rasla jela jelika Rasla jela jelika Na dva brda velika. Tu je mlad Omer konja potkiv’o.Put putuje Latif-aga Put putuje Latif-aga Sa jaranom Sulejmanom. do b’jela dvora mladog Omera. Njojzi govori dilber-Omere: ”S pendžera siđi. l’jepa djevojko. S pendžera njega milo gledala. i jalije Tetarića? Kul-mahale Dervišića. gledajuć’ tvoje oko garavo!” ”To sam i htjela. Na vezenu papuču! Biser si mi prosuo! Pomoz’ mi ga kupiti I u gerdan nizati!" Rasla trava djetelina . Sulejmane! Je l’ ti žao Banje Luke. da ga ukuješ. banjalučki’ teferiča? I tekije Hadž’kadića. Cura momka potvora: "Stao si mi na nogu. Već divojka velika. s pendžera njega draga gledala. Ukovah konja na te gledajuć’. To ne bila jelika. iz sveg se glasa na njeg’ smijala. Akšamluka kraj Vrbasa?” Rasla je ruža do b’jela dvora Rasla je ruža do b’jela dvora.

tanko. Nit’ je tkana. Viš’ glave mu bojno koplje. Čuvala i’ djevojčica. Gerzeleze. a uzglavlje b’jele ruke jednog drugome! Razbole m’ se Gerzeleze Razbole m’ se Gerzeleze. Crnu zemlju nogom kopa. nit’ vezena. aman. grdna rano. Dušek im je cma zemlja i rosna trava. Obisio glavu nujan. Travu grize do kor’jena.Rasla trava djetelina Pripjev: Daj ruku daj. Raslo drvo bademovo Raslo drvo bademovo. Za kopljem mu svezan dore. s Fatom djevojkom. aman. Razboli se Gerzeleze Razboli se Gerzeleze Na Gerzovu. Djetelina do koljena. ravnom polju. Po njoj pasla paunica I za njome paunčadi. Rasla trava djetelina Ruku mi daj. bolan Gerzalija. Viš’ glave mu đogo svezan. Na djevojci košuljica. ručicu mi daj. pod njim spava Mehmed-aga. jorgan im je vedro nebo i sjajne zv’jezde. Već od zlata ispletena. Zemlju kopa do koljena. . visoko. Na Gerzovu ravnu polju.

smokve iz Mostara i ašlame u medu buvane. niti žalim stola i Stambola. majko. Pitala je majka: ”Šta je tebi Zarka?” ”Prođi me se. care Sulejmane. oblazi ga mlado neudato. kaisije po rosi trgane. je l’ ti žao što ćeš umrijeti? Je l’ ti žao stola i Stambola? Njemu veli care Sulejmane: Ja ne žalim što ću umrijeti. Prvi hećim veli: ”Neće preboljeti!” Drugi hećim veli: ”Nema Zarki l’jeka!” Treći hećim veli: ”Dajte Zarku meni!” Razbolje se care Sulejmane Razbolje se care Sulejmane prvog dana šeher Ramazana.” Dovede joj majka tri hećima mlada. bila grla ispod ogrlica. mene boli glava. već on traži slađega jemeka: bila lica ispod trepavica. ne bi l’ svoju hastu prebolio! Razbolje se Zarka Razbolje se Zarka u majke na krilu.Razboli se mlado neženjeno Razboli se mlado neženjeno. Priko bašče krijući od majke donosi mu šećerli ponude: s mora grožđe. i drugi su cari umirali. Vec ja žalim caricu gospođu . Njega pita sine Ibrahime: Mili babo. Na to hasta neće ni da gleda.

da bih ozdravila kad bih Ibru očima vidila. zovi mi hećima. čini mi se lakše bi mi bilo!” Razbolje se lijepa Zakira Razbolje se lijepa Zakira. tvoje duge kose! Dilber Ćima opet govorila: Mehemede. tvoje crne oči. a najviše tri dilbera mlada. šta ću za jastuke? Dilber Ćimo. Hajro?” Drugi veli: ”Bolov’o bih za te!” Treći veli: ”Ja bih umro za te!” Progovara lijepa Hajrija: Niti boluj.što je moram mladu ostaviti. u bolesti majci govorila: Mila majko. mlad hećima moga Ibrahima. što će hošaf biti? Ćimo. Razbolje se gondže Mehemede Razbolje se gondže Mehemede na Ćiminu krilu bijelome. oči piti. Ob’lazi je c’jeli Mostar redom. zlato. pod orahom i pod jorgovanom. majko. šta ćeš večerati? Ćimo. tvoje bijelo lice! Mehemede. Razbolje se šimšir list . meni hošaf biti! Dilber Ćima opet govorila: Mehemede. tvoje bijele ruke! Razbolje se lijepa Hajrija Razbolje se lijepa Hajrija. Govorila dilber Ćima mlada: Mehemede. srce. što bih prostrijela? Dilber Ćimo. nit’ umiri za me. Mislim. skin’ dolam ti pa legni uza me. Prvi veli: ”Boluješ li.

Mlađa ljuba agi prigovara: Možeš li mi preboljeti ago? Mogu ljubo u te gledajući. sedmog dana šehri Ramazana! Pitao ga sine Ibrahime: ”O moj babo. grožđe iz Mostara. Stariju ću dvoru otpremiti. u suzama sevdah jada golemog! Neplač’ više. starija se smije. Kod kuće mu dvije vjerne ljube. ne plač’ više. pa da ti zdrav ustanem. mladi Ibrahime. već ja žalim po Budima grada. je l’ ti žao carstva i Stambola?” Odgovara sultan Sulejmane: ”O moj sine. Razbolje se zlato neharato Razbolje se zlato neharato. do kor’jena sav sam ogrezo. nosilam’ ga kući donesoše.Razbolje se šimšir list. razbolje se pa od tuge požuti. Ako bog da. niti žalim carstva ni Stambola. djevojko. sultan Sulejmane! Je l’ ti žao što ćeš umrijeti. Pod pendžerom l’jepe Magbule. na musali Bajram klanjajući. što on pade u kaurske ruke!” Razboli se Šećer Salihaga Razboli se Šećer Salihaga. Ja ne žalim što ću umrijeti. . ”Crnooka Magbulo. svaki momak može biti tvoj. već me zali vodicom!” Razbolje se sultan Sulejmane Razbolje se sultan Sulejmane. oblazi ga mlado neženjeno. I donosi šećerli ponude: smokve s mora. Tebi krojit’ dibu i kadifu. mlađa plače.

”Možeš li mi. S ovu stranu i s onu Vrbasa S ovu stranu i s onu Vrbasa. preboljeti?” ”Mogu. Grliše se. rujna rumena. Stazom mi dragi dolazi. dušo. Samo jedna staza ostala. s ovu smilje. Od roda se savijala do crne zemlje. nek’ gazi. Neka ga. Pod njom sjedi mlado momče i djevojčica. ljubiše se. . Maniti ’oću. Babini jastuci. zlato. E moja lipoto! Rod rodila višnjičica Rod rodila višnjičica više od roda. poći im neću! Babo me daje tri godine dana. Pred djevojkom fildiš češalj i ogledalo. a s onu bosilje. pred momčetom šiša vina. ogledaše se. na srebrnu sedlu. pa se smilje smije na bosilje baš ko momče na mlado djevojče.Šehini jagluci. u te gledajući!” Rekli su nam doći Jajčani momci Rekli su nam doći Jajčani momci Na šarenu konju. Rumena mi ruža procvala Rumena mi ruža procvala. neka. ljepše momče neg’ djevojče. bez ogledala. samo nek’ često dolazi. konjem mi cv’jece pogazi.

da sam hasta. Allaha ti. kroz bašče krivuda. pod tobom su polja od behara. ja se u lov spremam Sabah uči. Najljepši si kad te magla rosi. Hrta pustih u planinu gustu: kad u gori zaspala djevojka. Ja u goru. ja se u lov spremam. c’jela Bosna tobom se ponosi!” Sabah uči. kakva zora. sam se mislim gdje ću prenoćiti. a ja još kod dvora. Sabah-zora. gdje se Bosna razl’jeva daleko. Igmane. Bosna teče. ezan uči Sabah-zora. Ikindija. Znaš li. ti planino stara. pjesme ore. ezan uči. pa se čuju svuda. Otvori mi. a sunce za goru. a sokola za jelovo granje. ”Oj.Sa Igmana pogledat’ je l’jepo Sa Igmana pogledat’ je l’jepo. Svezah doru za debelu jelu. Otvori mi. živom bojom Sabah-zora. dušo. dušo. da zbog tebe sav izgorjeh! Istom draga u tren skoči pa pendžeru džamli kroči. ne muči mi srce moje. vjerni idu u džamiju. živom bojom plavo nebo rudi. pendžer. a ja doru sedlam. Sabah-zora. rasjale se njene oči. da ne idem na kapiju. podne uči. Kakav sabah. Poranila moja draga .

zlato moje. ostah željan drage. ak’ ne pođem. kad sam dolazio. jedna nevjernice? Znaš li. tebi crni fesić donosio. draga. na uho joj šapćem: Kam’ ti vjera. duhnu vjetar. Pogledah je milo. poljubih je. slomi almi granu. odvede mi dragu.pa me ljubeć’ budi. a gore ne ići: ako pođem. moja zora. ustaj. . dođe jaran. vilo? Tvoje lice. nagledah se jada. kad sam tebi šećer donosio. cv’jeće!” Ja podigoh rusu glavu. što no rudi jasno! Tvoje usne moje cv’jece što miriše krasno!” Sadih almu nasred Atmejdana (I) Sadih almu nasred Atmejdana. ”Ustaj. na jedno smislio: Ja ću poći pa da neću doći! Pa ja odoh u novu čaršiju te joj kupih prsten i ćatkiju. sabah-zora svieće. tvoja sam i bila! Sadih almu nasred Atmejdana (II) Sadih almu nasred Atmejdana. pa joj rekoh: ”Što me budiš. na nogu joj stajem. mimo svoju sestru pronosio? Ona meni tiho progovara: Vod’ me. Slušaj slatki poj slavuja. duvak mećem. mimo svoju majku pronosio? Znaš li. Sve mislio. Jadi ići. gledah dragu tri godine dana. Kad je alma za trganje bila. moja draga za ljubljenje bila. Prsten dajem. gledaj ruže. dragi. Pa me jaran u svatove zove da mu budem djever uz djevojku. draga. kad sam dolazio.

s boljim zlatom. Atlagića Fatom. sirote djevojke! Boljom će te oženiti majka. Salko kosi. previja. . Nasmija se čelebija Salko: Dosta dara za mene bećara! Bože spari. Kad je alma za trganje bila. u mene je puno roda moga. Tiho njemu govorila majka: ”Man’ se. Dođe jaran. puno roda. velika gospoda. mati. neću vidjet’ dragu! Salko kosi zelenu livadu (I) Salko kosi zelenu livadu. sagradi dvore kraj gore. Karala ga ostarjela majka: Prođ’ se. sirote djevojke. a djevojku prosi. ostadoh željan Hajrije!” ”Ne tuguj. u svoje majke na krilu. navedi vode studene. Salko kosi a djevojku prosi. još teže ne poći: ako pođem. Muka poći. Salko. majko. ne pođem li. k’o za koga mari! Hajdmo. u tebe je puno roda tvoga. Salko. Salko.gledah dragu devet godin’ dana. sine Salkane. odvede mi dragu. ”Umrijeh. pa me jaran u svatove zove. umrijeh. svadbu pripremati! Salko kosi zelenu livadu (II) Salko kosi zelenu livadu. posadi ruže rumene. moja draga za ljubljenje bila. previja Salko se vija. nagledah se jada.” Salko se vija. roda gospodskoga! U djevojke puno ruha nema. šta će tebi sirota djevojka? Ti si.

mila. iz tuđe zemlje!” ”Na šta te. Sarhoš Aljo drume zatvaraše . ja ga čekam tužna. pa nema. sagradi dvore kraj gore. dragi. behara ti tvoga Sarajevo. u ruci mu jedna čaša srebrena. kćeri. glava me boli. i na limune!” ”Kakve su. Dođi dragi. navede vode studene. milovanje moje. taj tuđin mami?” ”Na žute dunje. Uzalud je i otac i mati. kad me. znaš li išta za dragoga moga? Otiš’o je već godina dana. uplakana. Sve mome redom dođoše. tvoj pogled ne prati. kćeri te žute dunje?” ”Okolo žute. budilo je mlado momče Sarajče: ”Ustan’.” ”Takav je kćeri. glava me boli ”Sanak me mori. pa utješi bolno srce moje. tuđin svakoji!” Sarajevo. sabah zora svanula! Sad će proci sva gospoda sarajska. u toj čaši rujno vince rumeno!” Sanak me mori. i pred njima Zlatarević Mujaga. San zaspala dilber-Sajma u bašči San zaspala dilber-Sajma u bašči. Hajrije nema.Sve mome redom doći će. Tuđin me mami. u rukam’ mu od sedefa tambura! I za njim je Rašidović Jusuf-beg. posadi ruže rumene. behara ti tvoga. i s njima l’jepa Hajrija!” Salko je majku posluš’o. unutra ljute’.

već on ljubi Atlagića Fatu. Sve od derta i od muhaneta. Što smo se nekad gledali. ugrišćeš me. neceš proći dok te ne poljubim! Njega moli đuzejli djevojka: Nemoj Aljo. Atlagića Fato. nit’ dovede konja ni hrtova. i prvo moje gledanje. sama Fata đerdan od dukata. poznaće mi nana! Za to Aljo haje i ne haje.Sarhoš Aljo drume zatvaraše. . Svaka cura po žut dukat daje. moje sevdisanje Sevdi Bego. četiri joj dagme ostavio: dvije dagme pod grlo bijelo. u šajku. od najgoreg jada. Njoj mi veli sarhoš Alijaga: Stani malo. lađu na more!" Sevdi Bego. obadva ti svijeta. moje sevdisanje. Ja kako je ljuto poljubio. Ona samu sebe razgovara. Ubilo te moje uzdisanje! Vidiš onu pticu delkušicu. nit’ donese sablje o bedrici. a turski besjedi. nit’ mavena ćurka na ramenu. Sinoć beže iz planine dođe Sinoć beže iz planine dođe. ranjen dođe do bijela dvora. dvije dagme pod crne solufe. Od sevdaha. Sejdefu majka buđaše Sejdefu majka buđaše: "Ustani kćeri moja Sejdefo!" Zar misliš majko da ja spim? Ja ti se mlada s dušom dijelim! Zovi mi majko komšije. na djevojke đumruk uzimaše. Turski sjedi.

sini. mjeseče Sini. bega izvidala. sini iznad gora Da ja vidim ko se šeće ispred mojih dvora. mjeseče. a majka mu rane zavijala. meni nanijelo. ko li svira tužno žalovito U dvi žice tamburice. fajde ne bijaše. Sinoć vika sa grada dizdare Sinoć vika sa grada dizdare i on vika na vodi brodara: Ne brod’ broda. ona budi. Kakvo ga je dobro srelo. pokrila te voda! Sinoć mi je pobjegla djevojka . Djevojka je bega liječila. sretna bila. na hiljade cijene godila. gospojo. kad bih njemu rane izvidala? Bih ga dala i šćerkom te zvala i u zlato tebe zavijala. pokrilo se jaglukom po glavi da ga medna rosa ne popane. bi li meni svoga sina dala. a momak je ljubi na livadi. tanko. Beg je uze sebi za ljubovcu! Sinoć mlazna kiša udaraše Sinoć mlazna kiša udaraše. To je bilo drakče moje. glasovito. Ona njega alkatnierčan budi. dovodila od mora hećime. Govorila lijepa djevojka: O. Ne nalazi sivoga sokola. već nalazi mlado neženjeno: leglo spati u zelenu travu. a jutros mi porani djevojka u livadu da sokola traži. od boga mu plata.Kako dođe. beg Avdina majko. zelenoj sedžadi. leže bolovati. sini. Sini. sjaj. sjaj. Al’ zaludu. Da l’ se šeće. da ga žarko sunce ne opali.

kako koji. drugi dukat. od jordama ne gleda jarana! . na gradu dizdare. Podigni se aršin u visinu. a sumbul ću za glavom nositi.Sinja maglo. Vid' mi dragog. raja ne vidjela. podigni se aršin u visinu. što sam prebrodio. treći dukat. Hamajliju na svom srdašcu. sinju maglu djevojka je klela: "Sinja maglo raja ne vidjela. Rekla su mi tri dragana doći: Sumbul Suljo i karanfil Mujo I Hamdija. da joj puta kažem. gledajući niz ravnine tvoje! Kud se šeću momci banjalučki. sinoć sam je junak prebrodio i dala mi tri dukata žuta: jedan dukat. i Hamdija. vidi mu jordama. Sinja magla po Hisetim' pala Sinja magla po Hisetim' pala. b'jel koporan kroji. a bijela lica neljubljena! Odgovara sa vode brodare: Kopiljane. što sam obljubio! Sinja magla po Hiseti pala Sinja magla po Hiseti pala. bijela hamajlija. rekla su mi tri dragana doći: Zumbul Suljo i karanfil Mujo. Karanfil ću u bašću saditi. Banja Luko i ravnine tvoje! Odoše mi crne oči moje. Sinju maglu tri djevojke klele: .oknivena i prstenovana. b'jela hamajlija!" Sinje more i dubine tvoje Sinje more i dubine tvoje.

moja željo živa! Što će tebi duša u pamuku. Bajan miris što ’no pjesme u junačkom srcu budi. Moja draga. Dala si mi jednog dana stručak nježnog karanfila. b’jele ruke na tabak-ćagetu!” Draga dragom knjigu otpisuje: ”Ah moj dragi.Sjećaš li se kad si lani Sjećaš li se kad si lani na uranku sreće bila. moja željo živa. kad ga. ja mu pjesmu pjevam: "Spavaj sine. moja željo živa. drumi zapadoše (2) Snijeg pade. Ja sam cv’jetak mirisao kao s tvojih b’jelih grudi. grliti ne mogu?” Snijeg pade. Ali skoro uveo je taj karanfil. dragi dragoj doći ne mogaše. dragi dragoj sitnu knjigu piše: "Draga moja jesi l' se udala?" "Jesam dragi i sina rodila. kad te. drumi zapadoše (1) Snijeg pade. Da l’ će. draga. ne bilo ti baba. dragi. b’jelo lice u al-burundžuku. dragi. i tvoje mu ime nadjenula! Kada ga ljuljam. cv’jetak ubav. pa ja pošla za prvog sevdaha!" . dragi dragoj doći ne mogaše. isto tako uvehnuti naša ljubav? Snijeg pade. ljubiti ne možeš? Što će tebi ruke na ćagetu. kada njome dihati ne možeš? Šta će tebi moje b’jelo lice. pošalji mi dušu u pamuku. drumi zapadoše. već on dragoj sitnu knjigu piše: ”Moja draga. drumi zapadoše.

Snijeg pade na behar. Jel' još kome ko što srcu mome. Svak donosi pitu i pogacu. Ako neće. ko što mene u najljepše vrijeme! U proljeće. Svu je Bosnu na sobet sazvao. na voće. k'o što si nesretan. Pa da dođeš meni u odaje. na voće. na voće (2) Snijeg pade. Da mi sjediš među šiltetima. podaj Bože svakom ko šta hoće. A i meni što mi srce želi. kad se sije ječam i'šenica! Sobet čini aga Hasan-aga Sobet čini aga Hasan-aga. Za grlo je zubim uhvatio. Najpri zovnu sumbul-udovicu. Bila ovca. na behar. jel' još koga ostavila dika. neka ljubi ko god koga hoće. Sobet kupi Dizdaraginica Sobet kupi Dizdaraginica. . kad miriše cvijeće. na behar. bijela ovca zumbul udovica. Vas je Mostar na sobet pozvala i najpošlje zumbul udovicu. kad miriše katmer i ružica. na voće (1) Snijeg pade. Od nameta nema selameta! Da si sretan. Najpri zovnu. udovica janje i baklavu. Baš k'o paša među bimbašama! Snijeg pade na behar. Igraše se igre svakojake i najpotlje vuka i ovaca.sumbul udovica. Vuk bijaše mostarski dizdare. najposli mu dojde. nek' se ne nameće.

koju bih ljubio? Il’ djevojku. misto opustilo. lako hoćeš danas poginuti! Soko leti od jele do jele Soko leti od jele do jele pa on traži hlada neležana i on traži vode nepijene. gledala ga pa je besjedila: Sleti k meni. ne ljubi djevojke! To je zlato za mene izbrato. u men’ ima trave nekošene! Bijele grudi hladak neležani. čarne oči voda nepijena. na njoj sjedi zumbul udovica i djevojka. Soko leti iznad Sarajeva Soko leti iznad Sarajeva. sokole. Nađe jelu nasred Sarajeva i pod jelom prostrta halija. Soko leti priko Kobaševa Soko leti preko Kobaševa. Kad u tebi niđe hlada neja! I on pade u zelenu bašču I u bašči đul Hazena mlada Cviće bere svoju majku kune: . i on traži trave nekošene.prekide joj tri drobna đerdana. u men’ ima vode nepijene. očima govori: Kobaševo. Al’ povika sa grada dizdare: Bjež’. Mislio se siv-zelen sokole: Mili bože. Gledala ga s pendžera djevojka. rumena ružica. il’ ću ljubit zumbul udovicu? On se sage da ljubi djevojku. rumenu ružicu. siv zelen sokole! U men’ ima hlada neležana. ruse kose trava nekošena. traži hlada gdje će hladovati. Krila nosi.

sine. san te prevario. . gledam ja jedno drugo cjeluju.Mene majka za drugoga dala! Moja majka raja ne vidila Što je mene za drugoga dala! Bolovaću ja godinu dana. stade se biser zlatom nizati. san te prevario. samo ja tužna tugu tugujem. cv’jeće rosom kititi Stade se cv’jeće rosom kititi. Bolovaću pa i umrijeti. rodila te majka! Spavaj. ni sva sela oko Sarajeva. a nesan pod bešu. gledam ja životu se raduju. Gledam ja goluba. ni sva Bosna. stade se srma srmom srmiti. Spavaj sine (uspavanka 2) Spavaj. ni Hercegovina. ne srdi se na me Srdo moja. Nikad me nije niko volio. sine. Spavaj sine (uspavanka 1) Spavaj. Samo ja nemam nigdje nikoga. samo ja ničem se ne radujem. samo mogu tvoja medna usta! Stade se. sva nas Bosna pomiriti neće. golubicu. Za veliko brdo zanijela. Prije tebe nego tvoju majku. ne srdi se na me! Jer ako se ja nasrdim na te. sine. samo ja nemam azgin dilbera. gledam ja lastu i lastavicu. Nesanka ti voda odnijela. Prevario. ne zaboravio! San u bešu. stadoše momci cure prositi. Srdo moja..

Za njim leti nevistica mlada Da s’ potuži vojnu na svekrvu Dok joj dođe vojno iz čaršije. jugovine sa Hercegovine. Gondže Meho divojku vođaše. da uzdigne puli duvak dragoj. da mu ja s’jedu bradu milujem. Suho drvo sirovoga pita Suho drvo sirovoga pita: Što se ovud oženjeno skita? Što ne čuva ženu i bešiku? Žena ječi. Sinoć ju je pred dvor išćerala. nek udara ženi uz tambure! Sunce hiti da za goru miti Sunce hiti da za goru miti. Da bi zašto. a sve svate groznica pohvata. dadoše mene starcu zbog para. nek’ im rane liječi! Za njeg nisu sokaci i cure. Sinu lice kano žarko sunce. ćoške ostavila. a bešika kmeči. nikada nisam zorom zorila. vihor sa planine.nikad me nije niko ljubio. da ja vidim šta li dvoru vodim. diže mladoj puli-duvak s lica. da mu ja mlada kuću redujem. lonce ostavila. nikada nisam sevdah vodila. imam li šta majci dovoditi? Bog mu dade vihor sa planine. kiša rominjaše. Sude prala. Dadoše mene mladu za stara. ne bi ni žalila: Dvore mela. neka ide. miša ukuhala. Sunce sjaše. . kiša rominjaše Sunce sjaše. Boga moli gondže momče mlado: Daj mi. jugovine sa Hercegovine. Kruh kuhala. bože.

udario na deset belaja! Druga kita žutoga nevena. Bog te smako s ovoga svijeta! Svadili se orli i sokoli Svadili se orli i sokoli. dušo. To izusti pa dušu pusti. dušo! Kad ti dođem blizu dvoru tvome. odgrnem feredžu pa pošećem po bijelu dvoru. iznijeću tri kite cvijeća. Podigni me na mehke dušeke.gondže Meho s konja svoga pade. Sjaha s konja gizdava divojka: Ustaj. požutio majci u tamnici! Treća kita almaka cvijeta. Prva kita bijela behara. Otvori mi od ćoška pendžere Da ja vidim dragog. šecer-kahvu majci ti donesem. majko. ” Šuti. otpnem peču. sunce žarko”. Zbog njega si sušicu dobila. Otvori mi sepetli sandeke. u gornje čardake. tek onda činiti? Sunce žarko. Sutra k noći imaju svatovi Sutra k noći imaju svatovi moga dragog. Izvadi mi svilene čaršafe. Povrh Žepča na Jeleč-Planini. Lipa Mina grozne suze roni. voda ga odnila. podigni me malko. ustani mi. za nebo se kloni Sunce žarko. Ne bi sreće da se udam s njima. šta l’ ćeš. Suze roni. ostali mu pusti! Ja cu izić’ na drum pred svatove. Već sudbine da umrem na njima”.” Opet Mina majci progovara: ” Hajde. Meho. . Mino. a majci govori: ”Mila majko. za nebo se kloni.

Njega čuva pašinica mlada. Drugom ime Mjesečina sjajna. sve mirišu. što ti ne pivaš? mene majka staru daje da ja carujem. A u mene još je tvrđaRosa do sunca. al’ ko draga nisu! Jer je draga ruža tek razvita pa u kitu sa ljiljanom svita. Kad bih junak zakitit’ se htio.. šećer stapa. Šerbet popiše. Kiša pade.» Kako su se ljuti zavadili. Zalud što ja dragog imam Kad je nevjeran. Rumen ružu samo bih ubrao. Sve ja treptim da poletim Sve ja treptim da poletim.Orli vele:»Naša je planina. U mog dragog tvrda vjeraGrumen šećera. Letjet’ ne mogu. Zalud što ja krila imam Kad su žalosna. Na krilu joj dva blizanca sina: Jednom ime Sunašce zlaćano. jedna ne piva. jedna ne piva Sve tičice pripivaše. Sve su vode butum zamutili. Sve djevojke mirisno su cvijeće Sve djevojke mirisno su cvijeće. Sastaše se dva sevdaha. Ne mogoše pašina bunara. Eto šerbeta. Pitale je drugarice. uzabrao. . al’ ga ne bih brao. Mene majka staru daje da ja tugujem. mirisao. sve bih cvijeće redom mirisao. slatko mirisao! Sve tičice pripivaše.» A sokoli:» Naša djedovina.

po Hiseti suša. ja bih znao. dala bi’ mu struku ispod vrata. zlato Jovo vinova lozica.bijeli zambaci Sve mladići . Mislile se bišćanske djevojke: Ko će zlatnu lozu savijati i šećerli grožđe pozobati? Hitar soko. meni star ne da. a na bijel’u krilu Persinome! Sve mladići . kad je pojdem u rod majci.bijeli zambaci. nek’ se na me smije. šta li mi ga boli. il’ je žedan vinca rumenoga. zlato Peru nikad i ne pušta. Nejdi Hanko. Svukud kiša. po Hiseti suša Svukud kiša. Sve mladiće pohvata groznica Sve mladiće pohvata groznica. gdje ćeš bolovati? Da mi dadu jadnom izabrati. vinovu je lozu savijala i šećerli grožđe pozobala. Pitali ga bišćanski mladići: Zlato Pero. materina Mara. viđaće te mlad. kad opašem hazna kolan. meni star ne da. meni star ne da. a moj dragi ruku na srdašcu. il’ je željan lišca bijeloga? Da je znadem da on para nema. Bože mili.Kad obučem telmi dibu. nek’ je pije. . gdje bih bolovao: u bijelu dvoru Đorđinome. Svu noć mlada kraj pendžera staja’ Svu noć mlada kraj pendžera staja’ čekajući hoće l’ dragi doći. svaki nosi ruku na saruku. nejdi dušo. Kad sarhoši iz mejhane pojdu.

rakita Široka kita. Šet’o sam se gore. Tude sjedi djevojčica rumena i plava. da vidi gdje će panuti. pitom sokole. i klonu mladi na grudi. rakita. jednog mi kraja neskrila. puče mi srce na dvoje! Dosad sam majku dvorila.Svukud blato po Hiseti zlato. Ona meni ni pet ni šest. od sada pitom' sokola. od sada tebe sokola!" Šta je šire rano moja od sinjega mora . ne šećeri mi se! Jer ako se počneš šećeriti i ja ću se počet medeniti. na Hisete dojdi. široko polje prekrila. svatovi Šemsi-begovi. Široka kita. Otud mi idu svatovi. po zelenoj bašti. Svukud hodi. dole Šet’o sam se gore. iz oka suza kanula: "Sokole. dole. Pa da vidiš šta Hisečke rade! One vezu tice prepelice Pa i’ šalju ledenome Beču. ne šećeri mi se Šećer Salko. Tražio sam dragu svoju. hoću li je naći. Gledala mlada sokola. Šemsi-beg pusti sokola. Med će biti slađi od šećera pa će medar medom da zamedi. Ja pogleda’ tam’ daleko. Šećer Salko. izvi se soko visoko. već reče da neće. Ja je pozva sebi na čast da se sa mnom šeta. zeleni se trava.

. Jastek slame zagrlio: Oj Almaso. Kad se Ćurčić okrenuo. A odviše mudra bila: Jastek slame naložila. on je suze oborio. il’ je bor Il’ je Zejnin odgovor? Zejna se nada Da će biti mlada Do dva. Šta je brže rano moja od siva sokola? ” Brže oko rano moja od siva sokola ”. Šta je draže rano moja od mile matere? ” Draža draga rano moja od mile matere ”. Papuče li paprikuju. Kroz tri đula rumena. Bilu bradu obričio Dok j’ Almasu primamio! Dade Ćurčić grbe peći.Šta je šire rano moja od sinjega mora? ” Šire nebo rano moja od sinjega mora ”. Šta se ono zeleni Šta se ono zeleni Na zeleni pendžeri? Il’ je jela. Sa mnom ti je noćas leći! A Almasa luda bila. Na divojku namigiju Kroz tri kite rakite. Šta se Ćurčić pomamio Šta se Ćurčić pomamio. A Almasi suze teći. do tri dana Dok joj dragi dojde I donese grožđe. il’ ne tekle. dušo moja. I dimije šarene. Ili tekle. I papuče vezene. Što si tako mehana?Kad je Ćurčić opazio. Uz Ćurčića navalila. I fes kitu crvenu. I čarape rudene.

oj džennete. Nemoj kaz’ti našoj majci Da sam mlada utonula. Begemina utonula. Što je život Što je život? . A Fatima isplivala. svati moji. Kad ti dođeš našem dvoru. suzama ću da te rosim. da je sevdah zanos lahki što sam dragoj s usta pio. bolnoj duši zaft da dadnem. Esmo draga.svekrvice. oj džennetske biser suze. Begemina i Fatima. i u srcu da te nosim! Safvet-beg Bašagic Štono ječi gora Romanija Štono jeci gora Romanija? Gorom jezde kićeni svatovi. Ili pašić vojsku vodi? Nit’ carević konja poji. . ti mi moju pamet uze! Zbogom.Kroz četiri nevena.Bajka samo san. sestro moja. Niti pašić vojsku vodi. što sam ga mlađan snio. A obale. Begemina govorila: "Oj Fatimo. Oj uzdahu snova mojih. A vrbice-jetrvice. Već ti kaži našoj majci Da sam mlada udala se Preko mora za Omera: Sitne ribe. Već plivaju dvi morkinje. moja sliko bajna. Što j’ Morava zamućena Što j’ Morava zamućena? Il’ carević konja poji.

da sam voda hladna. čarnim okom kroz srčali pendžer! Zapalila dva nova dućana . ne bi l’ Ahmi žeđa dodijala. Ajko. il golema radost? Nije radost već žalost golema. na učkuru carev delibaša. ne bi jadna Ajka ni žalila. da li gori. ja bih znala gdje bih izvirala: kraj dućana Ahme bazerdžana. Što se čuje u Kopčića dvoru Što se čuje u Kopčića dvoru? Il je žalost. po gotluku mladi janjičari. da sam voda hladna Što sam mlada. ne bi li se vodice napio. Al’ se kune janičarski aga: Nisam. poginule gaće Ajkunine! Da su gaće kakono su gaće. ni vidio gaća. Što sam mlada. al’ ne prođe nevjesta djevojka. Nju oteše iz gore hajduci da im licem obasjava pute. Potvorila lijepa djevojka na deliju. janičarskog agu. tako mene ne ujeli vuci kojeno si po gaćama vezla! Što se ono Travnik zamaglio Što se ono Travnik zamaglio. već ga cura okom zapalila. ne bi l’ mene u vodi popio! Ne bi li mu na srce pa’nula i na srcu ranu načinila.Svi svatovi prođoše u miru. il’ ga kuga mori? Niti gori. vec su gaće čudnovata veza: do koljena orli i gavrani. nit’ ga kuga mori. mračne staze i mračne bogaze. viš’ koljena vuci i medvjedi.

nit’ je đerđef među veziljama.i u njima dva mlada bećara. To ne svijetli iza gore Sunce. ili svijetli iza gore sunce. nit’ je diba među terzijama. nit’ je ljuta guja. ili toke mladog Sarajlije. niti djeve boščaluke vezu. što te nema. kroz grudi mi želja l’jeće. nit’ je čaša među bekrijama. za njima je sretan bajram doš'o. gdje kadija sudi. što te nema? Kad mi sanak spokoj dade i duša se miru sprema. il je dragi kamen? Il’ je diba među terzijama? Il’ nevjesta među djeverima? Il’ je đerđef medju veziljama? Il’ je igla medju ćurčijama? Il’ je čaša među bekrijama? Il’ je vila. već se svijetle ramazanske noći. od fenjera i sitnih kandilja. Šta se sjaji u šeher-Saraj'vu(II) Šta se sjaji u šeher-Saraj'vu. što te nema. nit’ je vila. nit’ je dragi kamen. već je snaha među djeverima. Što se sjaji nasred Sarajeva(I) Što se sjaji nasred Sarajeva? Il’ je alem. i donio svoj Bosni veselje! Što te nema (Hasan-agin sevdah) Što te nema. niti toke mladog Sarajlije. nit’ je igla među ćurčijama. ili djeve boščaluke vezu? To ne svijetli iza gore Sunce. kad na mlado poljsko cv’jeće biser niže ponoć n’jema. il je ljuta guja? Nit’ je alem. i mešćemu. .

što te nema? I u času bujne sreće. i kad tuga uzdah sprema. il’ nebeska sjajna zv’jezda. vedri istok kad zarudi u treptaju od alema. žice kose djevojačke. Da ja idem u čaršiju I da nađem kujundžiju Da mi skuje trepteliju I na ruke belenzuke. sitan hode.kroz srce se glasak krade. Što te nema. što te nema? Kako mi je srce jadno. Donesi mi đugum vode Da operem b’jele none. Mehmede. je li grešna ljubav moja k’o glas ptice iz gnijezda? Ta. te sve plače i sve pita: Kuda moja Zejna ode? Je li grešna sabah zora. kao da ga neko bode. a terzijan pero sokolovo. tambura mu od suhoga zlata. Ispod rose zumbul gleda. što te nema. i tad srce pjesmu budi. po ružama i sad prska bistra voda šadrvana. a za mene k’o da cvili i u bolu suze lije. . tajno li najno. sitan hode. tanke. što te nema. Tamburalo momče uz tamburu (1) Tamburalo momče uz tamburu. što te nema? Procv’jetala svaka staza k’o što bješe divnih dana. iz behara miris vije. moja ljubav pjesmu kreće. što te nema. sitan hode Ta. što te nema. Mehmede.

nek se često budi. Tamna noći. moje žarko sunce. blijeda li si! Moj mi dragi bol zadaje. često budi i često me ljubi!” Tamburalo momce uz tamburu (2) Tamburalo momče uz tamburu. a pod glavu rumenu ružicu. lijepa junaka! Da mi ga je u dvoru gledati. Nevjestice. s jadom dođe. Imam dragog adžamiju. I kad dođe. na divan ti ja ne mogu doći. Nikad kući ne dolazi. Vidje zijan. tambura mu od suhoga zlata. tamna li si Tamna noći. tanke žice kose djevojačke. tamna li si. Tašlihane. pero sokolovo. dobroga junaka! Bože mi ga u sreći naredi. mali Carigrade. od momaka i od djevojaka. Gledala ga s čardaka djevojka: Nuto.Gledala ga Ajka sa čardaka: ”Vidi majko. često budi i često me ljubi. u tebi su paše i veziri. Car vezira kroz biser doziva: Lalo moja. nek miriše. a terzijan. a pod glavu rumene ružice: nek miriše. na divan mi dođi! Vezir mu se kroz merdžan odziva: Padišahu. pod njega bih karanfil sterala. nek’ se često budi. jer ne mogu Ćemalušom proći od ćošaka i od mušebaka. ispade terzijan. na njegovim grudma sevdisati! Karanfil bih pod njega sterala. mali Carigrade Tašlihane. . majko.

kutija dukata. ali čemer od suhoga zlata. nek’ boluje. Dođe Haso. mile i ručice. tvoje koje su me othranile! Tehvid čini Uzunaginica Tehvid čini Uzunaginica. .od ljepote Atlagića Fate i ljepote Dizdarević Mehe! Ćemaluša šira od Misira. misli lete. misli lete Tebi. Tebi. bijeloga vrata: Ja bih mlada sada najvoljela da ja imam đerdan od dukata. sakupila trides’t djevojaka. majko. preko polja i planina. od bisera grana. majko. Veli Hata. a najviše zendjil udovica. U avliji kolo uhvatile. a na vrata namamile momke. drugo Kana. majko. nek’ ne ašikuje! Tekla Sava ispod Biograda Tekla Sava ispod Biograda. Da li ću te ikad više ja vidjeti. jedini u majke. pa je Hasa zubim zagriznula da nakvari lice u junaka. majko mila? Zaboravit’ nikad neću tvoje oči blage. iz daleka primi pozdrav od jedinog svoga sina! U tuđini ja sam sada. bijeloga vrata. izmetala lađu od merdžana i u lađi do tri jadiđara: jedno Hata. ljepši Meho od carskog vezira. Na nj se cure ašik učinile. daljina nas rastavila. treće Fata.

utekla je pašina robinja. najvolila da je meni s dragim u dušeke! Tekla Sava pokraj Bosne sama Tekla Sava pokraj Bosne sama. Pokraj Save Posavke djevojke. a Dunavo pokraj Biograda. bogme. kutija dukata: Ja bih sada.Veli Kana. okreću ga Savi vodi hladnoj te gledaju na Savi djevojke kako bijelo lice umivaju. Susreta je pašin kavaz: "Što pobježe pašina robinjo? Što s' uzela dva tovara blaga? Što ukrade sahat iz njedara? Što odvede ata iz ahara? Što povede Muju haznadara?" "Blago nosim da putem ne prosim. i povela Muju haznadara. Oni nose srcali durbina. od bisera grana: Ja bih sada najvoljela mlada da ja imam iglu od biljura. i odnijela dva tovara blaga. one idu Savi vodi hladnoj. ata vodim da pješke ne hodim. da navežem jorgan od behara. Od tog lica hvata ih groznica! Telal viče od jutra do mraka Telal viče od jutra do mraka koj' u koga noćas na konaku. sobom nose ogledalo sjajno te gledaju na tiho Dunavo. i ukrala sahat iz njedara. i povela ata iz ahara. Na Dunavu biogradski momci. haznadara da ne spavam sama!" Trepetljika trepetala . sahat nosim da gdje ne zadocnim. nek' ne ide rano sa konaka. Veli Fata.

Trepetljika trepetala, puna bisera, ovi naši b’jeli dvori, puni veselja! Što u dvoru zamor stoji, šta ono vele? Ono majka sina ženi pa se vesele! Svi se redom veseljaše, majka najviše, doveli joj đul-nevjestu, đulom miriše. Savila se zlatna žica, od vedra neba, savila se mladoženji oko fesića, sa fesića, đul-nevjesti oko duvaka.

Tri divojke cviće posijale
Tri divojke cviće posijale, brdom smilje, dolom karanfile. Navadi se momče neženjeno pa počupa cviće divojačko. Al’ divojke mrežu ispletoše, uhvatiše momče neženjeno. Jedna veli: - Da ga sažežemo! Druga veli: - Da ga potiramo! Treća veli: - Da ga obisimo! Al’ govori momče neženjeno: Nisam zlato, da me sažežete! Nit’ sam hrsuz da me otirate! Već sam junak da me obisite o zlo drvo, divojačko grlo!

Tri djevojke zbor zborile
Tri djevojke zbor zborile maglo, maglice, razvijaj mi se, razvijaj; Među sobom govorile Šta bi koja najvolila. Najstarija govorila: ” Ja bi’ dibu najvolila.” A srednja je govorila: ”Ja bi’ blago najvolila.” A treće je govorila: ”Ja bi’ dragog najvolila.” Diba će se poderati, A blago se potrošiti, A dragi će uv’jek ostat’.

Tri katmera u tri grada rasla

Tri katmera u tri grada rasla: u jednom je karanfil Alaga, u drugom je soko Mustafaga, a u trećem lijepa djevojka. Zaprosi je karanfil Alaga, priprosi je soko Mustafaga. Pa se otud ljuto zavadiše i odoše muli na mešćemu. Pa govore dva siva sokola: Sudi nama, mula sa mešćeme! Sudi nama da se ne svađamo, jera more koji poginuti! Sudio im mula sa mešćeme. Dovedoše lijepu djevojku, pa je pita mula sa mešćeme: Kog ćeš sada momka odabrati? Govori im lijepa djevojka: A bora mi, mula sa mešćeme, oba mlada, oba su mi draga, a najvolim mulu sa mešćeme! To izreče, pa na dvor uteče i vjenčaše lijepu djevojku, vjenčaše je - muli sa mešćeme!

U Agana, u moga dragana
U Agana, u moga dragana, dva dućana svile i kaftana. Svilu reže, da me za se veže, kaftan kroji da budemo svoji. Meni majka na čardaku veli: Ti Aganu učini po želji! Učiniću, mog Agana biću!

U Budimu prodaju Arapa
U Budimu prodaju Arapa, za njeg ištu tri tovara blaga. Kupuje ga đuzel udovica. Ona daje tri tovara blaga i još pride ata nesedlata, i kupuje tri oke sapuna, pa ga vodi na bistro Dunavo, te ga trlja tri bijela dana.

Ali Arap sve crniji biva. Sve se čudi đuzel udovica: Žali bože tri oke sapuna, žali bože ata nesedlata, žali bože tri tovara blaga što poharčih na crna Arapa, crni Arap sve crniji biva! Udovici nešto progovara: Ne brini se, đuzel udovice, crna noćca bijel’ danak rađa! Crna krava bijelo mlijeko daje, crna koka bijelo jaje nosi, crn Arapin bijelu ljubu ljubi!

U Ćerime na bijelu vratu
U Ćerime na bijelu vratu sitan biser pa žuti dukati. Govorila lijepa Ćerima: Ko će sitan biser pozobati, ko ljubiti mene u dušeku, taj će žute dukate brojiti. Gdje si, dragi, kamo tvoji svati, evo tebi Ćama i dukati!

U gorici jela nesječena
U gorici jela nesječena i pod jelom voda netočena. Točila je Mara neprošena pa se Mara s gorom razgovara: Oj, gorice, jedne ti smo sreće, a vodice, jedna ti smo bahta: nit’ se sječe tanana jelika, nit’ se toči hlađana vodica, nit’ se prosi lijepa djevojka! Ona misli da niko ne čuje, a to čuje beže Ivan-beže pa izvadi noža okovana, pa osječe od jelice grane i napi se studene vodice, uze Maru za bijelu ruku, odvede je svom bijelu dvoru. Šenluk čini beže Ivan-beže. Šenluk čini tri bijela dana: prvi danak za goru zelenu,

pjevaju slavuji. U junaka utekla djevojka U junaka utekla djevojka sa jastuka. treći danak za lijepu Maru! U Gradašcu. novi dan se sprema. curo mala. dragi kamene. pjevaju slavuji. već je zora rana Drinu obasjala! Evo sam ti doš’o. da se žene momci Fidajića. samo tebe. ašikovah s dragom skoro svako veče. Nju mi gradi Salko Sarajlija. na Bikavcu brdu grada Višegrada. Djevojka mu haber doturila: Kopilane. Drina huči. Sve je kao nekad. gradila se bijela džamija. Višegrade. čelebi Hasane. ko li spava kad se grli mlada? Tada spava samo luda glava! U lijepom starom gradu Višegradu U lijepom starom gradu Višegradu gdje duboka Drina vjekovima teče. alem stati neće.drugi danak za vodu studenu. ružo procvjetala. draga. gdje je moja draga. A i jutros slušam. sjedim na Bikavcu. sa bijele ruke. Kako ga je sanak prevario. gradu bijelome U Gradašcu. grade. slušam. dobrom sam te hajru namijenio: da s’ udaju cure Begzadića. stan’. k’o da sa mnom nikad sretna nije bila? Gledao sam Drinu dok me je ljubila zar je naše noći već zaboravila?” . aleme. Alem meće. ostade mi samo tužna uspomena. Stan’. ”Ustaj. gradu bijelome. na Bikavcu nema. treću se je noćcu probudio.

dušanija. derala je s begovim ortakom! U Mostaru. a nepreboljela. čelebi pazaru. na peštahti tri nova ćitaba.da se hodža ženi. četiristo mladih je momaka! Hodža im je Omer-efendija. šta ćitabi kažu?” ”Prvi veli . razboljela. u mektebu trista djevojaka. a vezla je Harpagića Uma Jaranici Kajtazovoj Đulsi. Harpagića Umo. čelebi pazaru U Mostaru. Poručuje Kajtazova Đulsa: Je l’ mi hazur koša dušanija. Hodža pita mladu Umihanu: ”Umihano. . halvaluka begova ortaka! Poručuje Kajtazova Đulsa: Jaranice.U Mostaru šikli mekteb.kalfu iz mekteba!” U Mostaru u novom pazaru U Mostaru u novom pazaru. kalfa im je mlada Umihana. kažu U Mostaru šikli mekteb. za nju dala gdje god što imala.nemoj sa daleka. tu se veze na namu košulja. Kajtazova Đulso! Dabogda se boljom razboljela. ostala ti dušanija pusta! Ona ti se dala na telala! Kupila je Harpagića Uma. kažu. Pred njom stoji od zlata peštahta. poslaću ti četiri dukata. sâde sermajlija? Što će koši biti elemeka? Odgovara Harpagića Uma: Elemeka četiri dukata. al’ ne šaljem begova ortaka! Ljuto kune Harpagića Uma: A neka te. drugi veli . treći veli .

aga Hasan-aga! Ostala ti ljuba udovica.zametnuti laki salandžaci. ponajviše čelebija Mujo! Koliko se plemenito ljulja. šerbe vodu pije! Progovara čelebija Mujo: Čuješ mene. gorke suze lije. Govorila l’jepa ćerka Dalalagina: ”Ne daj mene sandžakbegu ni alajbegu. Sve se ljulja malo i golemo. Zelena mu gora oko dvora. Sinoć joj se Omer snevjerio s robinjicom Adem kadunicom. Na jezeru Omerova ljuba lice mije. zeleni se gora oko dvora i u gori zeleno jezero. Nigdje mene zora ne zateče. Izlazio aga Hasan-aga: Lakše. Nju mi prose sandžakbezi i alajbezi. u Mujove zapanula ruke pa vidjela što je muška glava! U Mujage. Kol’ko ima odavde do mora? Sedamdeset i sedam gradova. more. Na njem sjedi Mujo jadoviti. sina materina. U Omera. a gradove broji. sve bademu odlijeću grane. U svakom sam djevojku ljubio. više Sarajeva. U onoga Delal-age U onoga Delal-age nasrid Saraj’va. ne krši mi drvo bademovo! U men’ ima vjerenica ljuba. čelebija Mujo. više Sarajeva U Omera. U toj gori kamen suroviti. . sina materina U Mujage. U njeg’ ima l’jepa ćerka Delalagina. badem zoblje. Suze roni.

sve gotovinu.” Treće će mi jutro reći: ”Ti si robinja. Hašu budi. Dolazi im momče neženjeno. draža do matere! Progovara Mejruša djevojka: Tam’ se kini. Prvo će mi jutro jutro reći: ”Hajde na vodu. Ale. u zelenu travcu povijala. Probiću ti granu na fermanu. A kroz ferman muhtli koporan. a stariju pola Sarajeva. rastopile bi se. . Mlađu prosi Babić Ahmed beže. baš ko šećer u vodi studenoj! U Saraj’vu devetera vrata U Saraj’vu devetera vrata I deseta od suhoga zlata.Ne uzimaj mnogo blago. Kroz košulju tilo na petero. Na vratima gizdava djevojka Na nju s’ Ale jabukama baca: ”Ne bacaj se.” Drugo će mi jutro reći: ”Platili smo te. al’ mi tude nibog ne bijaše. već bijaše Haša i Mejruša. momče neženjeno! Nas je majka u gori rodila. a soko nas odnjiho na grani. a Mejrušu ljubi: Ustan’ gore. jabukama Jer ako se ja nabacim na te. A kroz tilo srce na sedmero. srna nas je mlijekom zadojila. Kroz koporan svilenu košulju. dvije šćeri Firdus kapetana.” U polju se ruža cvatijaše U polju se ruža cvatijaše. Da nas takneš.” U Saraj’vu pod Babića dvore U Saraj’vu pod Babića dvore zelen čador i zelena trava: tu djevojke kolo zaigrale i međ’ njima dvije mile seje.

Almasa. na Bosforu. Progovara junak Iz zelene trave: "Nosite me dolje. kraj bistra Vrbasa. ne dam tebi Babić Ahmed bega. za tobom mi srce gori? Osman-paso đe si bio. Ranjen junak leži U zelenoj travi. ”Oj. moja mila sejo. Ja kakva je u pojasu svome. život mi je poklonio. sablju mi je osvojio. na Bosforu (2) U Stambolu. šetala se lijepa Almasa.Starija je mlađoj govorila: Počuj mene. pokloni mi Babić Ahmed bega. U to ravno polje. vojsku mi je oprostio!" U Šeheru kraj bistra Vrbasa U Šeheru. Osman-paše vjerna ljuba: "Osman-pašo. mladosti ti tvoje. zaplakala Šećer Đula. kraj Sofije. da mi dadeš i sve Sarajevo! U Stambolu. ja ću tebi pola Sarajeva! Bogme neću. budi moja. a u silnog cara dvoru. Dušman me je zarobio. ukrasi mi dvore!” U toj gori U toj gori. đe si vojsku ostavio?" "U Bugarskoj. sav se Šeher ponosi sa njome. Silan oganj gori. moja mila sejo. đe si mori. Kopajte mi raku . gdje se rujna krvca lije.

majko. Ne dajte mu vodu. nameće se Sarajlija Salko. Bog joj dade. obje male bez kremena pale. Kažite mi majci Da sam junak bio". Čedo nosi pod svilenim pasom. Svakom svatu. Vežite mi đogu Pokraj moji’ nogu Podajte mu zobi. Za sablju široku. žalosna ti majka!” U Trebinju gradu U Trebinju gradu vel’ka žalost kažu. i njezine bejaz anterije! Za pasom mi dvije puške male. Tri joj dana ime nadjevala. . U Travniku na Daltabaniku (2) U Travniku na Daltabaniku. U Travniku na Daltabaniku(1) U Travniku na Daltabaniku. Prodaje je zenđil udovica. žensko joj se rodi. Kupuje je Travničanin Mujo. gdje umrije mlada Zubčevića Zlata. prodaje je jer je sirotica. Salko. po boščaluk dajte. majko. Nek moj đogo znade Da me ne imade. Kolovođa Omerbegovica. majko. ”Man’ se. Kolo vodi devet udovica. Za pušku duboku. Od mila je Karabegom zvala. prodaje se bejaz anterija. zenđil udovice. Boga moli da se muško rodi.U t’jesnu sokaku. Mome dragom. Na umoru Zlata majci govorila: ”Dobro moje. vezenu mahramu. ubit ću te. svate dočekajte.

na đugumu fesić s dukatima. saviću oblake Uzdahnuću. Kad ja vidjeh da mi neće doći. ja izađoh na sokak na vrata. Primamiću varoške junake. za mnom nek' uzdiše!" Umihana Hadži Jusufova Umihana Hadži Jusufova na Vrbasu đugum ostavila. saviću oblake.Neka suze briše. bolan. pođoh na vodu. što te nije naučila majka sevdisati i ašikovati!” Uzdahnuću. u Vrbas skočila. Uzeh đugum i maštrafu Uzeh đugum i maštrafu. Jabandžijo. niko ne smje u Vrbas skočiti osim jednog deli Ibrahima. nisam. Savo vodo. . deli Ibrahime. Sva gospoda k vodi dolazila. ubilo te moje uzdisanje. već sam bijelo lice umivala da ga ljubi deli Ibrahime! Umorih se ruže trgajući Umorih se ruže trgajući. dragi mimo vrata ”Ah. Kad se nešto iza grmlja javlja: Ne budali. al’ im poći neću. jemeniju na vrhu svezala. živa željo moja. moj dragi. Ja na vrata. Kad na vodi. dan izgubih dragog čekajući. moja draga. a papuče k vodi okrenula da svak misli da se utopila. Primamiću. suha žeđo moja. moje milovanje.

zagledasmo se! Kad smo bili nasred bašče.lice umiva. vjernoj ljubi. Ko je loži. ne da ljuba ogru ispod vrata. dragi. ravnine Pa posij svoje jadove I svoje. dragi. Ibru su nam rane osvojile. Šeniću. Izniče trava zelena. i moje. Ako ti nikne bosiljak. dragi. Da vidim šta će niknuti. Kroz travu potok proteče. al’ za l’jeka. miloj seki rusu kosu s glave. Ako ti nikne ljubica Ljubi me. poljubismo se! Kad smo bili na vrh bašče. darovasmo se! Uzori dragi ravnine Uzori. Dade majka ruku iz ramena. za tobom. puno zatražile: Staroj majci ruku iz ramena. ogru ispod vrata. Kad smo bili na sastanku. Vatra gori u jelovoj gori Vatra gori u jelovoj gori. tvoja sam. Ibro rane grije. dade babo ćurak sa ramena. dade seka rusu kosu s glave. dragi. Rekle su ga izl’ječiti vile. žalosna mu majka! Vezak vezla Adem kada . dragi. umr’je Mujo. Ako ti nikne pšenica. viš’ njega ruža procvate. za tobom. Bosa ću. starom babi ćurak sa ramena. ko se kraj nje grije? Vile lože. u ruži bulbul propjeva.

dušo. na čardaku. A pod granom mavi jorgovana. mladi djevere.Vezak vezla Adem kada. Sav je đerđef pokapala. gorkim suzama. K njoj dolazi Varošanin Meho: Srce. Vezak veze. u debelu hladu. ako boga znadeš. duši. Kad moj dragi u đulistan dođe. ašikliji mome". A još molim ovaj cjelov blagi Što ostavljam na listiću tvome. da ja ljubim mlad Omera. mladog djevera. o zlu govori. Da ga predaš kada amo dođe. Dudo Penjavina. na visoku. i ti znadeš.” ”Prođi me se mlad Omere. dobra žena. Koje ona žarom srca ljubi I vjeruje da za njega diše. mladi djevere: ”Šta je tebi. Tvoja majka. mlada nevjesto? I dosad si vezak vezla. a usto pop’jeva: "Rumen ružo. nije istina!” Vezak vezla dilber Ernevaza Vezak vezla dilber Ernevaza Od sabaha taman do po dana Na šiljtetu. Njoj dolazi mlad Omere. mlada nevjesta. Adem-kado. nisi plakala. Srcu. Čistom srmom i suhijem zlatom. kraj džam-pendžera. Na jagluku milo ime piše. Da mu selam od mene predadeš. . a Bog znade. Vezak vezla Duda Penjavina Vezak vezla Duda Penjavina na čardaku prema Latinluku.

kome vezeš svilena jagluka? Vezem tebi, Varošanin Meho, ako ćeš se proći Latinluka i Marice, mlade krčmarice, i Ružice, s Latinske ćuprije, i visoke Ješe Samardžine, i lijepe Savke Ćebedžine! Odgovara Varošanin Meho: Vezi jagluk, Dudo Penjavina, pa ga daji kome tebi drago! Ja se neću proći Latinluka i Marice, mlade krčmarice, i Ružice, s Latinske ćuprije, i visoke Ješe Samardžine, i lijepe Savke Ćebedžine: dosta su me vina napojile i dušmanske ruke sačuvale!

Vezem jagluk sitnim biserdžikom
Vezem jagluk sitnim biserdžikom. Da ja znadem da ga dragom vezem, vezla bih ga svilom almasijom, a punila dubrovačkim zlatom! Da ja znadem da nedragom vezem, vezla bih ga svilom kahvajijom, a punila zlatom jablanijom.

Vihor ružu niz polje tjeraše
Vihor ružu niz polje tjeraše, dotjera je Muji pod čadore. Pod čadorom niko ne bijaše, samo Mujo rane bolovaše. Sedam rana od sedam jarana, osma rana - udaje se draga. ”Sve bih rane prebolio lahko, osmu ranu ne mogu nikako!”

Vila jaše konja Osmanova
Vila jaše konja Osmanova, vila jaše, za njom Osman pješe. ”Sjaši, vilo, da se odmorimo!” ”Ja se nisam mlada umorila:

Valja meni bio grad graditi brez aršma i brez tebešira, brez kamena i brez ćeremita!”

Vila viče sa vrh Trebevića
Vila viče sa vrh Trebevića: ”Jel’ Saraj’vo gdje je nekad bilo? Jel’ mejhana kraj Morića hana? Piju l’ vino mlade Sarajlije? Služi li ih krčmarica Mara? Nosi l’ Mara tri tanka fistana? Prvi, plavi, što begove mami, drugi, žuti, što hanume ljuti, treći, b’jeli, što djevojke cvjeli!”

Vila vilu iza gore viče
Vila vilu iza gore viče: Bila vilo, moja posestrimo, kako smo se mlade posestrile, još se nismo mlade darovale! Evo vojska na Zagorju spava, u vojsci je Zair Zair-aga; uhvatimo Zair Zair-agu, njim ćemo se mlade darovati!

Vilu ljubi Murtez Alagiću
Vilu ljubi Murtez Alagiću, vilu ljubi devet godin’ dana. Kad deseta godina nastala, progovara Murtez Alagiću: ”B’jela vilo, moja vjerna ljubo, evo danas devet godin’ dana, kako ljubim tvoje b’jelo lice, još se nisi na me nasmijala!” ”Kako ću se jadna nasmijati, kad si mene mladu zarobio!” Prevari se Murtez Alagiću, pa joj vrati krila i košulju. Kad se vila dograbila krila, ode vila nebu pod oblake. Ode vila pjesmu pjevajući, osta Murtez za njom plakajući.

Vino pije Selman-aga
Vino pije Selman-aga, Vino pije podvikuje. Đuzel Joku dovikuje: "Đuzel Joko, crno oko, Jesi l’ sama, jesi l’ doma? Je l’ mehana otvorena? Jesu l’ čaše poredane? Jesu l’ age posjedale?"

Vino piju Age Sarajlije (1)
Vino piju age Sarajlije na Ilidži pokraj Sarajeva. S Čobanije dvije Turhanije, s Ćemaluše do dva Dženetića, iz Žabljaka do dva Vatrenjaka, sa Hiseta dvije Odobaše, sa Kovača dva Morića mlada, dva Morića, dva Halilbašića, sa Berkuše Kuna Hasanaga, sa Bjelava Pinjo bajraktare. A služi im Ćebedžina Savka, zlatnom čašom iz bijele ruke. Kako kome čašu dodavaše, svaki joj se pod grlo faćaše. Progovara Ćebedžina Savka: Čujete l’ me, age Sarajlije! Ako mogu svima biti sluga, ja ne mogu svima biti ljuba! Samo onom mogu biti ljuba koji može Drinu preplivati pod silahom i pod bensilahom, u čizmama i u halčinama, pod pazuhom prenijet djevojku. Progovara Pinjo bajraktare: Evo ko će Drinu preplivati u čizmama i u halčinama, pod silahom i pod bensilahom, pod pazuhom tebe prenijeti!

Vino piju age Sarajlije (2)

sa Bistrika do dva Dženetića. a jutros mi pobjegla djevojka sa jastuka i meka dušeka. negrljena i ne poljubljena! Pitaju ga dva mila jarana: Bolan bio. na Ilidži pokraj željeznice: dva Morića. a kamoli do vašega vina! Sinoć me je oženila majka. jaran Mujo i jaran Alija. s Ćeirdžika dvije Muzdedžije. što nisi ljubio? Sanan bio. iz Potoklinice do dvije Penjave. na varoši. iz Žabljaka do dva Vatrenjaka. Tud prolazi beže Isaj-beže. a sa Mlina dvije Turnadžije. san me prevario. beže. samo jednom Pinji bajraktaru!” Vino piju dva mila jarana Vino piju dva mila jarana. sanan bio. moja braćo draga. ne spava se kad se ljubi zlato.Vino piju age Sarajlije. ja ne mogu svakom ljuba biti. Služila ih krčmarica Janja. gdje piju sarhoši. sa Bjelava Pinjo Bajraktare. Kako kome čašu dodavaše. sokole. nije meni ni do moga dina. sa Hiseta dvije Odobaše. prevario. da pijemo vina! Man’te me se. pa nisam ljubio! Tad mu vele dva mila jarana: Ej.. dva mila jarana. već se spava kad se kosi trava! . sa Kovača dva Halilbašića. beže Isaj-beže.. svaki joj se za njedra mašaše. Njega zovu dva mila jarana: Hajde. sa Vratnika dvije Tahmišćije. s Čobanije dvije Turhanije. s vrh Bistrika Kuna Hasan-aga. Progovara krčmarica Janja: ”Ako mogu svakom sluga biti. i dva Džindžafića.

Razbolje se l’jepa Fatma. Ode dragi da donese žute dunje carigradske. . I htjedoše da se uzmu.Visoka jela do neba Visoka jela do neba. sva je lađa sevdeli. dušmani im ne dadoše. al’ ga nema tri godine. nađe Fatmu na nosilima: ”Dvjesto dajem. da još jednom Fatmu vidim ja!” Vozila se po Vrbasu lađa(1) Vozila se sevdeli. Dođe dragi sa dunjama. srebrom okovana. gornje stoborje Visoko. kleto. tajom je vidjeh. spusti te je. tristo dajem. haj. otkrite je. nigdje ti drage vidjet’ ne mogu! Tajom joj odoh. dušo moja. kleto. po Vrbasu lađa. niti dolazi. bi l’ me žalila? Do podne bi te žalila. Sva je lađa sevdeli. nit’ se javlja. Široka lista do zemlje. dušo moja. Visoko. haj. žute dunje iz Stambola. Od podne kolo vodila. prsten joj dadoh s almas-kamenom! Voljelo se dvoje mladih Voljelo se dvoje mladih šest mjeseci i godinu. gornje stoborje. Pod jelom Ale boluje: Da umrem. poželjela žute dunje. jedinica u majke. vozila se sevdeli.

bio veslendžija? . Mujo kujundžija. sevdeli Zumro. ”Kujundžija. dušo moja. Među njima sevdeli. sevdeli Zumro. od suhoga zlata. teferiča. nikad ne tuguje. tako ti zanata. . dušo moja. vesladžija Mujo. dušo moja. sevdeli Zumro.Vesla su joj sevdeli. ljeti u šljiviku. A na lađi sevdeli. . sevdeli Zumro. Mujagina lađa. šta je? Tamo pjesma nikad ne prestaje! Pod beharom. Sarajevom pjesma odjekuje. A po srebru. ašikuju momci na Vratniku. sevdeli Zumro. Ja miline kad s Vratnik-mejdana pusta mladost prođe raspjevana! Sarajevo. Vratnik pjeva Vratnik pjeva. haj. haj vesla su joj sevdeli. ni uranka nema! Vrbas voda nosila jablana Vrbas voda nosila jablana.Ko je lađi. a na lađi sevdeli. od suhoga zlata. Sva je lađa.Veslendžija. haj. sevdeli Zumro. tako ti zanata. devet djevojaka. Bez Zmajevca. skuj ti meni od zlata junaka! Nemoj plava. vec garava k’o što sam i sama!” Vrbas voda nosila jablana (I) Vrbas voda nosila jablana. Na jablanu kuje kujundžija. Vesla su mu. Kule i Mejdana. zlatom pozlaćena. među njima sevdeli. Vozila se po Vrbasu lađa(2) Vozila m’ se. srebrom okovana. bez Vratnika.

Već pobl’jedi’ kako ’vamo dođo’: Svekar dužan. Jesi l’ bl’jeda ti kod majke bila -Il’ pobl’jedi kako ’vamo dođe?Nisam bl’jeda ja kod majke bila. đuvegija ružan. ona ne pjeva. Njega kara Salih-paša.na jablanu kujundžija Mujo. Sam’ da nije đuvegija ružan. . kog’ sam voljela! Zaovica pita nevjesticu Zaovica pita nevjesticu: Nevjestice. ja sam žalosna. sakuj meni od zlata junaka. tako ti musafa. i svog ata zlatna rahta i po Budima. u perje se savijala od zla vremena. sve joj druge propjevaše. perja šarena. mlad Mustaj-beg Dukatarević. ja za plava ne bih groša dala! Zakukala šarka ptica Zakukala šarka ptica. Da je svekar na hiljade dužan. već garava ko što sam i sama. pa on propi sto dukata sve zajedan dan. Prodj’te me se drugarice. Bosne gospodar: ”Šta je tebi. Kao moma u zla doba prve godine. Svekar će se duga odužiti. gondže od ružice. Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević. dragi mi se oženio. Đuvegija uvijek ružan biti. Nemoj plava. Njemu veli ljepotica Fata: Kujundžija. tvojeg ti zanata.

Što se udaješ? Udala me stara majka. šta će meni ravan Srijem. Fato. Bosne gospodar. .” ”Kad si mlada i sirota. misli zora je: ”Ustaj. Kad mi svilu obukoše.Ustaj. drag vezire.Kad si luda. i svog ata zlatna rahta i po Budima?” ”Ne karaj me. koje ljubim ja. mislim Bajram je. Salih-paša. kad mi drago uvedoše.pa ti propi sto dukata sve zajedan dan. misli: zora je. ja ne umijem. dijeli darove! . kad si mlada. ustaj zlato. mislim petak je. .Ja sam mlada. nisam ni znala: kad mi kosu raspletoše. spremaj darove!” ”Ja sam mlada i sirota. što se udaješ?” ”Udala me stara majka. nemam darova. Zaplakala moja draga . kad mi prsten natakoše. lice ne vidim. da ti ljubiš ono zlato. ustaj. Pešta i Budim!” Zapjevala bulbul ptica(1) Zapjevala bulbul ptica. Fato. zlato. mislim šala je. nisam ni znala. mislim brat mi je!” Zapjevala bulbul ptica (2) Zapjevala bulbul ptica. ja sam luda. i svog ata zlatna rahta i sav Budim grad! Ako njeno. propio bi sto dukata sve zajedan dan.

ja se. Volio sam kose njene. vjerna ljuba: ”Moj Osmane. sve se b’jeli i rumeni i ašikuje. Sablja zveknu. sve mi. obolio. pokraj Plevna. kiše padaju. čedo proplaka! ”Šta učini.Zaplakala moja draga rano u zoru. zauvijek nas rastavio!” Zaplakala stara majka Zaplakala stara majka Džafer-begova: ”Džafer-beže. podne klanjaše.” Naljuti se Džafer-beže. Đulo. britku sablju otpasao. osima Boga jedinoga. ludo d’jete. što mi care vojske dade. meni nikad ne nadaj se. gdje si vojsku izgubio?” ”Evo mene. ode na čardak. Jesen ide. po moju se milu dragu svati spremaju. al’ je njena stara majka ne da za mene. rosno cv’jeće zaljevala. gdje si bio. Đulo mlada. Đogo mi je oćorio. Zaplakala šećer-Đula Zaplakala šećer-Đula. na svom prozoru. Kad mi đogo gladan hrže. šta mi dovede? Dovede mi ludo mlado. usne rumene. neće da rodi. starog grada. preudaj se. Đulo. Đulo mlada. jesen rana. Ja sam. ropstva pao. Đulo. za din pade. ljuba jeknu. a ja. Osman-paše. vezan tržem. Dušman me je zarobio. Na čardaku ljubu nađe. Đulo. Džafer-beže ja se šalila!” . pa sad nemam nikog svoga.

Zar s’ s’ udala kuno ”Zar s’ s’ udala kuno. bogme. kuno. tvoga grijeha. Za pašića. sestro moja. seko. kuno.” ”A svekrvi. A svekrvi. pa udari Hajriju posred prsa. sestro moja. kuno moja?” ”Jemeniju. Kad to čuo Alija. Jesam. seko. Devet sanduk’. kuno moja?” uh . sestro moja?” ”Maramicu. Šta ćeš za’vi. majko. Boščaluk jedan. kuno moja?” ”Devet sanduk’. kuno moja?” ”Za pašića. jadna gora zelena! ”Jesam. sestro moja. kuno moja?” ”Boščaluk jedan. kuno. kuno. Šta diveru. sestro moja. tvoga i moga. kraj srca. ne da majka Sevliju. tako mi Boga!” Zaprosio Alija Zaprosio Alija u matere Sevliju. seko. Išta ruha.” ”Šta ćeš svekru. Maramicu. već se s majkom inadi. Šta ćeš svekru. seko. on poteže handžara. Jemeniju. seko. seko. seko. sestro moja. već mu daje Hajriju. seko.”Eto.” ”Za koga si. seko. bogme.” ”Šta ćeš za’vi.” ”Šta diveru. sestro moja. Zar s’ s’ udala. Za koga si. Neće Hajra da radi. sestro moja?” ”Cipalice. više tvoga nego moga. .” ”Išta ruha.

sabah će ti proći.Cipalice. sagradit ću mekteb i munaru. Tražilom je ne bi l’ našlo da ublaži srcu bol. i tako mi šehri Ramazana. a da nije Bisine čulo bi i Nevesinje!" Zarobljeno srce moje Zarobljeno srce moje. Zaspala djevojka Zaspala djevojka br’jegu na kamenu. do mojega jada. Već je meni. Velagića i Blagaja grada. uzalud mi nade sve. u mahali među hanumama: "Jes' tako mi dina i imana. nek' se čuje preko Bišća ravna. Nije meni. Prođ’te me se. . moje posestrime. Uzalud mi želja moja. Siv je soko budi: ”Ustani. za kojom mi duša mre. sestro moja. dragi će ti doći!” ”Nek’ mi sabah prođe. do vašeg pivanja. dragi nek’ mi dođe!” Zaspo mi je dragi Zasp’o mi je dragi u zelenoj travi. djevojko. vile. vile. i veliki sahat u Mostaru.” Zareče se Šarića kaduna Zareče se Šarića kaduna. vile. kad ne smijem ljubit’ onu. prelazeći br’jeg i do. Oko njega vile kolo uhvatile.

Nek mi mezar pod orahom napravi. a mog dragog zaboljela glava.Zašto svićeš tako rano Zašto svićeš tako rano. što mi budiš zlato moje iz najljepšeg zagrljaja? Što se zoro ne sakriješ. Draga mi se za drugoga udala. i nepustiš noć na miru. Studenim se kamenom zasula. da još jednom ljubim zlato što mi leži na mom krilu? Samo tihi povjeterac nek’ nam svoje čari pruža. i daću mu prebijelo lice ne bi li mi ozdravio dragi. Ja mu nosim vina iz Vidina i rakije iz Demir-kapije. Zelena mi se gora Zelena mi se gora porušila. dva Ogroševića. selam ćeš mi materi. Dva sestrića. Mehmed-age niko žalit nema. Pod orahom Mujo rane previja: "Žarko sunce. I prilipi Beštić Mehmed-aga. kog’ sestrica." Zelen sokak poplavila Sava Zelen sokak potopila Sava. rujna zoro. tako duga. s puno sjaja. Koga žali bratac. a noć tiha. nek nam pruža miris ruža! Zelen orah od roda se savio Zelen orah od roda se savija. Tu je mnoga četa izginula Do dva brata. i duhana iz nova dućana. Da Bog da joj zmija oči popila. . dva Filipovića.

boga m’ ti. Kada dođe beže Hasan-beže. Gradu se boji gradski dizdare. dva Filipovića. boga m’ ti beže Hasan-beže. eto moja glava. gradski dizdare.” ”Bre. U tuđoj zemlji moja djevojka. Što s’ po kuli roblje porušila. pa se salomili. druge. a za roblje pita: ”Ah. Bili dvori. dva Ogroševića. Pa ga moram mlada ožaliti Jerbo mi je prvi ašik bio. Što s’ na sebi dibu izvrnula. pa se oženio! . dragi bio. Što si Mejru u crno zavila?” ” Ah.” Zeleno drvce niz more pliva Zeleno drvce niz pliva. Drugi mi kažu da je umrla. Eto sablje.Ne boj se gradu. Jedni mi kažu da je bolesna. I meni je prvi jaran bio. druge. U gori je velik ogrom bio. Ja nisam poš’o dragu obići. Sinoć se je gora porušila. neko dragom svome a ja nemam dvora ni dragoga. I prilipi Beštić Mehmed-aga. da se rastajemo Zeman. Sve po kuli roblje porušila I na sebi dibu izvrnula. moja vjerna ljubo. Studenim se kamenom zasula. aferim. Ćerku Mejru u crno zavila. Čizme skida. U gori je četa izginula: Do dva brata. Mehmed-age niko žalit’ nema. Nekog žali bratac il’ sestrica. moja vjerno ljubo.Do li mlada Hasanbegovica. gdje rekosmo da se sastajemo! Neko dvoru. Zeman. da se rastajemo. Dva sestrića. Ona ga je mlada ožalila.

sa čardaka i bedema plaču sokoli. Allah-illallah. nema bega tvog!” Od sevdaha i žalosti. Pod pendžere glasnik stiže srca žalosnog: ”Udaji se. prepuče joj bolno srce. sokolovi zakliktali kajde žalosne. haber čekala. plakala je.Zlatni topi na gradu pukoše Zlatni topi na gradu pukoše. Na čardaku vjerna ljuba. Tri dilbera konje natjeraše. Zmaj prileti s Bosne na Dunavo Zmaj prileti s Bosne na Dunavo . Govorila materina Mara: Karaće me moja mila majka. nasred Sarajeva. Umrla je vjerna ljuba Husein-begova jer izgubi gospodara srca svojega. bijelo joj platno pogaziše. kraj pendžera svog. l’jepoj Ajši krnu postaviše. Osedl’o je vranca svoga Husein-kapetan. klanjala je. Maro. Do Stambola odjekuju kajde žalosne. Sa džamije Husejnije uči mujezin. vjerna ljubo. b’jele kule Zmaja od Bosne. je l’ ti žao majke?” ”Što će meni biti žao majke? U mog dragog bolju majku kažu!” Zlato Mara platno bijelila Zlato Mara platno bijelila na jaliji. pusta osta b’jela kula Zmaja od Bosne. što ste meni pogazili platno! Tri dilbera konje zastaviše i ovako Mari govoriše: Biraj. neće za drugog. a za tvoje prebijelo platno! Zmaj od Bosne Sa Gradačca. odjezdio Romaniji pod’jelit’ mejdan. koga ćeš junaka. ”L’jepa Ajšo.

jer si. jedno drugom vjeru zadavasmo. dragi. baci zlato u zelenu travu. dragi. Sinoć sam joj pod pendžerom bio. već je hora. i b’jelo joj lice obljubio!” Zora zori. a na gori tri junaka mlada. pusti me. Kad je zmaju žega dodijala. bolesnog te prevrtala majka! Svud ti majka lijeka tražila. posla zlato za goru. da idem!” ”Nije zora. draga moja. Ja imala. majka sina budi: ”Ustaj sine. prolaze djevojke!” ”Nek prolaze. moja proći neće. majka sina budi Zora rudi. p’jetli poju. A unuka sa Bosne vezira. Jedan veli: "L’jepe li djevojke"Drugi veli: "Da je oljubimo. čijeg li je soja i plemena!"Njima zlato samo odgovara: Ja sam ćerka age Tefterdara. b’jelo ruho na jelovu granu. kad se zagledasmo Znaš li. već ti dala od čeg’ boli glava: čubre trave i koprive šare. Vjerna ljuba zmaja žestokoga. Znaš li. danas nam je mekša od pamuka. a pod krilom ruho djevojačko. Zora rudi. vjerom prevrnuo. dragi. kad se zagledasmo. dade zlatu od zlata maštrafu."Treći veli: "Da je upitamo. Tvrđa bješe vjera od kamena. ja ti ga ne dala.i pronese pod krilom djevojku. na vodu. i od mene i od moje majke. . p’jetli poju ”Zora zori.

dilber-dragi. svoju Bosnu nikad ne pohodiš. a ja stara hoću umrijeti. ćuprijom joj sastavi obale. meni mladoj uvehle. pusti me. viš’ Sokolovića: ”Moj Mehmede. sine moj ponosni. ni kapi. dilber-dragi. dovedi mi s mora neimare. tvrdom Beču i ravnom Budimu. s vrh Zlatara. nek’ ti duša iskapi. uvehla ti duša ta!” Zv’jezdo Dano. zbog sinoćnje besjede! Zbog sinoćnje besjede i rumene jabuke. dragi. za goricom vodica. prilegni. već Murtezan. na vodici curica. nek’ se znade koga sam rodila!” Zv’jezda tjera mjeseca Zv’jezda tjera mjeseca. Drugoj daješ rumene. zlato moje. ”Daj mi malo vodice iz te b’jele ručice!” ”Ne dam. kraj mene” ”Ezan uči sa munare. što ’no raniš rano . izgradi mi karavan-saraje. kraj mene!” Zove majka pašu Sokoliju Zove majka pašu Sokoliju. gradi meni po Bosni haire. obuzdaj mi pobješnjelu Drinu. Moj Mehmede. da idem!” ”Nije ezan. nad carstvom vezire. za goru ga otjera.ostani. b’jelo lice umiva. vodiš vojsku Šamu i Bagdadu.

ime tvoje na rukave moje. moj dragi. žuta lala. nek mi pane na um ime tvoje. . a brčiće na jagluk drščice. bil đul-behar. srce. nek ti pane na um ime moje. primakni se bliže da ti prečnem oke na jagluke. dušo. gondže ruža. dušo. a karanfil. što ’no raniš rano. srce. gdje si bila. gondže ruža. a. srce. Gondže ruža. Čelebića Duda. dje Alibeg vjernu ljubu kara što prošeta ispred dvora bosa. moj dragane. D’jeliše se. Kajtazova Najla. gdje si dangubila?” ”Gledala sam gdje se braća d’jele. Bil đul-behar. moj dragane. na visoko ti si! Ah. dušo. a ti moje na oružje svoje! Kad pogledam na rukave svoje. moj dragane. a karanfil. dušo. žuta lala. dušo. moj dragi. Katmer ruža. katmer ruža. na daleko ti si! Žarko sunce. na visoko ti si Žarko sunce. ne pokaraše se!” Žarko sunce. bil đul-behar. Žuta lala.”Zv’jezdo Dano. Ugljenova Dika. Kad pogledaš na oružje svoje. srce. a karanfil. moj dragane. pospusti se niže. Žarko sunce što si zakasnilo? Žarko sunce što si zakasnilo? -Zakasnilo jade gledajući. katmer ruža. dušo Žuta lala. moj dragane. Kajtazova Zejna. srce.

srce. šeboj-tuba. dušo. moj dragane. moj dragane. moj dragane. Dervišage Đula. moj dragane. srce plavi sumbul. plavi sumbul. dušo. Muftijina Biba. dušo. carev’ oko. moj dragane. a zerina. srce. Osman-age Vasva. dušo.Čelebića Zilka. a mušketim. Deronjica Duda. Plavi sumbul. zimi. a zerina. zimi-zelen. carev’ oko. srce. a mušketim. a zerina. Mujagina Fata. dušo. Čelebića Đula. katmer šeboj. a mušketim. . dušo. Zimi-zelen dušo. moj dragane. šeboj-tuba. Katmer šeboj. Šeboj-tuba. srce. moj dragane. srce.zelen. Temimova Ajša. srce. katmer šeboj. Carev’ oko.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->