P. 1
Poslovne finansije

Poslovne finansije

|Views: 599|Likes:
Published by DraganBerak

More info:

Published by: DraganBerak on Oct 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2012

pdf

text

original

NASTANAK I RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA ≡ srednji vek – novolatinska rec „finare”, „financie” – odredjeno placanje ≡ - rec „finansije „ prihvacena

je kod vecine jezika sa istim znacenjem ≡ U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode, a tek kasnije su se prosirile na celokupno novcano poslovanje drzave. ≡ Pojava finansija vezana je za novac i novcana placanja za razliku od dotadasnjih naturalnih placanja. Nestankom robno – novcanih odnosa, delovanjem zakona vrednosti nestace i finansije. ≡ - XV i XVI vek – Nemacka i Francuska ≡ 1830. god. – Malkus , prvi koristi pojam nauke o finansijama i odvaja je od politicke ekonomije ≡ 1832. god. – Fon Rau , oblikuje finansije kao novu naucnu disciplinu. ≡ 1903. god. – Bastejbl , prvi koristi pojam javne finansije. Pod javnim finansijama se podrazumevala aktivnost drzave na planu prikupljanja finansijskih sredstava i njihovog trosenja za zadovoljenje javnih potreba. ≡ 1936. god. - Kejnz – fiskalna politika ≡ sredina 50- ih Hansen, Samuelson razvijaju fiskalnu politiku u smislu javnog trosenja, oporezivanja, javnog zaduzivanja i sl. ≡ 1951. god. Lernen – funkcionalne finansije, koje pored poreza, zaduzivanja, obuhvataju emisiju novca za uravnotezenje platnog bilansa zemlje, eliminisanja nezaposlenosti, eliminisanja inflacije i privredne recesije. ≡ 30 – ih u Jugoslaviji koristi se termin javne finansije, da bi se promenom drzavnog uredjenja 50-ih sve vise koristio termin drzavne finansije. ≡ pocetkom 60-ih koristi se termin drustvene finansije, da bi se 1974. ustalio termin fiskalna politika i termin sistem drustvenog finansiranja. PREDMET IZUCAVANJA NAUKE O FINANSIJAMA Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se pretezno bave izucavanjem strateskih finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drzave kao celine. Savremene finansije obuhvataju ukupne novcane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izucavaju putem novca. Finansije kao pojam znace novcanu stranu svakog privrednog posla i novcanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Predmet izucavanja nauke o finansijama odnosi se na :

1. novcana placanja 2. kreditne odnose 3. politiku prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava 4. emisiju novca 5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku 6. drustvene ( fiskalne ) finansije 7. finansijsku politiku i planiranje novcanih tokova 8. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja 9. finansijsko osiguranje itd. Nauka o finansijama u svom predmetu istrazivanja posebno posvecuje paznju blagovremenom pribavljanju novcanih sredstava za zadovoljenje opstedrustvenih i zajednickih potreba u delokrugu aktivnosti drzavnih organa i drzavnih delatnosti. Za finansije je karakteristicno da se izucavaju kao integralni privrednog sistema. 1. deo jednog

PODELA FINANSIJA, FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI

Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao naucna disciplina se deli na : 1.
2.

3. 4. 5. 6.

javne ( fiskalne ) finansije monetarne finansije bankarstvo poslovne finansije medjunarodne finansije osiguranje.

Sredinom 70-ih god. Termin fiskalnih finansija, javnih finansija , drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja. Drustveno finansiranje se posmatra sa aspekta : zajednicke potrosnje, opste potrosnje i fondovske potrosnje. Svaki od ovih oblika potrosnje finansiran je iz posebnih izvora. Npr. ≡ Zajednicka potrosnja je finansirana na principima slobodne razmene rada, ≡ opsta potrosnja je finansirana fiskalnim ( poreskim ) instrumentima , carinama i taksama, a ≡ fondovska potrosnja sa zajmovima, kreditima, udruzenim sredstvima, namenskim porezima, doprinosima i taksama. Nauka o monetarno – kreditnim finansijama izucava dve znacajne oblasti :

≡ Monetarno – kreditni sistem se odnosi na metode, nacela i instrumente putem kojih se kreira i ponistava novac. ≡ Monetarno-kreditna politika predstavlja skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase, kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih subjekata. Nauka o bankarstvu predstavlja deo nauke o finansijama i izucava : 1. 2. 3. 4. 5. 6. ciljeve i zadatke bankarskog sistema organizaciju bankarskog sistema i bankarskog poslovanja nacela bankarskog poslovanja snabdevenost poslovnih procesa kolicinom novca i kredita mobilicaciju i koncentraciju slobodnih kratkorocnih i dugorocnih sredstava organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu itd.

U domenu bankarskih organizacija posebno je naglasena uloga, znacaj i funkcija Centralne banke u emitovanju primarnog novca. Kreiranje primarnog novca je vezano za stvaranje monetarne baze i za kreiranje likvidnosti bankarskog sistema. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi : 1. 2. 3. 4. kreiranje novca prikupljanje depozita odobravanje kredita obavljanje platnog prometa.

Nauka o poslovnim finansijama izucava : 1. zadatke finansijske funkcije 2. oblike finansiranja 3. likvidnost i solventnost 4. strategiju finansiranja 5. upravljanje poslovnim finansijama 6. finansijsku ravnotezu i neravnotezu 7. planiranje novcanih tokova 8. planiranje i analizu obrtnih sredstava 9. instrumente i hov 10. bankarske finansije 11. korporativne finansije. Predmet njenog proucavanja su i finansijski odnosi izmedju privrednih subjekata u zemlji, u inostranstvu, bankarskih organizacija i drugh finansijskih institucija.

Medjunarodne finansije se bave problematikom : 1. 2. 3. 4. medjunarodnih finansijskih ugovora medjunarodnih finansijskih institucija medjunarodnih instrumenata i oblika placanja obezbedjenja medjunarodnih izvora finansiranja i sl.

Osiguranje svoja istrazivanja bazira na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanja od moguceg nastanka steta, osiguranja akcionarske, javne, mesovite, privatne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. Poseban segment osiguranja je finansijsko osiguranje koje se bavi problematikom osiguranja kredita i drugim oblicima finansijskih plasmana. FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI Finansijski sistem predstavlja sastavni deo privredno-ekonomskog sistema jedne zemlje. Njegov stepen razvoja je u direktnoj zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja produkcionih odnosa u odredjenom privrednom i ekonomskom uredjenju zemlje. Finansijski sistem čine : finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se reguliše način ponašanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Osnovu finansijskog sistema čine propisi sa kojima se reguliše finansijski sistem. Finansijski organi i institucije nosioci su finansijske prakse. Početkom 50-ih naš finansijski sistem je imao zadatak da usmeri društvenu akumulaciju u razvojne privredne grane i delatnosti. On je to uspevao raspodelom nacionalnog dohotka i prisustvom države kao arbitra u tim odnosima. Karakteristike našeg finansijskog sistema su : obezbedjenje jedinstvenog nacionalnog trzista obezbedjenje sredstava za pokrice drzavnih i zajedničkih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U savremenim uslovima privredjivanja finansijski sistem pokazuje svu svoju složenost zbog različitosti finansijkih odnosa, obima svoje delatnosti i stepena obuhvatnosti finansija. Upravo , zbog složenosti fin sistema, nauka o finansijama je decentralizovana ( razgraničena ) po oblastima od javnih preko poslovnih i monetarnih finansija do medjunarodnih finansija, bankarstva i osiguranja.
1. 2.

Finansijski odnosi su nastajali po osnovu : prometa robe i usluga, isplate zarada, izdavanja akcija i obveznica, odobravanja kredita i sl. U okviru finansijskog sistema najčesce se pojavljuju sledeci finansijski podstistemi :
1.

budžetski

2.

poreski

. 3. poslovno-finansijski 9. sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova. sistem platnog prometa 11. sistem stednje i osiguranja 10. novčani 5. kreditni 8. devizni 6.carinski 4. bankarski 7.

Naziva se i neupravljackim pristupom. U pocetku je naglasak stavljan na pravni ( juristicki ) pristup izucavanju poslovnih finansija. POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE NAUCNE DISCIPLINE Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naucnu disciplinu. Isto tako. . Ovo je period upravljackog pristupa izucavanju poslovnih finansija. budzetiranju kapitala i unutrasnjoj kontroli preduzeca. sa promenljivom dinamikom. Ovaj pristup se naziva i internim pristupom jer posmatra sredstva sa gledista krajnjih korisnika novcanih sredstava. GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA PREDUZECA. finansijske institucije 2. obveznica i sl. gotovine .Savremeni finansijski sistem nase zemlje obuhvata : 1. 2. Njime su obuhvacena pitanja oko eventualnih sporova u vezi sa emisijom hov . akcija. finansijske tokove 3. pa sve do njihove prodaje i distribucije na finansijskom trzistu. Svrha – stvoriti ekonomske uslove za profitersko upravljanje investicijama. Javni pristup – stavlja naglasak na javnu kontrolu hov i to od momenta njihove pripreme za emisiju. Ukljucuje i kontrolu primene propisa o porezu na ostvarenu dobit ( fiskalne finansije ). Karakteristika ovog pristupa je upravljanje finansijskim sredstvima u cilju sto veceg povecanja profita putem cirkulacije novcanih sredstava. Njihov razvoj je bio neravnomeran. finansijske mehanizme 4. njihovom prodajom i zamenom. Krajem 50-ih sve vise se koristi finansijski model zaliha. Poslovne finansije se kao naucna disciplina javljaju pocetkom XX veka. Konacan uspeh ili neuspeh ovog pristupa merio se stepenom oplodnje kapitala na finansijkom trzistu. Centralno pitanje cine odluke koje se donose unutar firme. finansijske instrumente u finansiranju privrednih i vanprivrednih potreba procesa reprodukcije. naglasak stavlja na tumacenje ugovorenih obaveza u vezi izdatih menica. njihovim vlasnistvom. potrazivanja i fiksnih ( osnovnih ) sredstava. Pocetkom 50-ih poslovne finansije su i dalje deskriptivna disciplina koja se usmerava ka analizi novcanih tokova. Investitorski pristup – stavlja naglasak na instrumente finansiranja ( akcije i obveznice ) sa aspekta njihove kupovine i prodaje na finansijskom trzistu. preko emisije. planiranju novcanih tokova.

procesa donosenja finansijskih odluka 2. procesa upravljanja finansijama 3. reorganizacija firmi. Dominira teorija portfelja i njena primena na finansijsko upravljanje. bankrotstvo firmi. informaciona tehnologija u funkciji upravljanja finansijskim tokovima. god. potrazivanjima i fiskalnim finansijama Aplikacija matematickih modela u upravljanju obrtnim sredstvima. god 1950. razdvajanje. Buduci razvoj poslovnih finansija ce biti dinamican uz isticanje : 1. i 1940. Tokom 80-ih poslovne finansije u velikoj meri primenjuju racunarsku tehnologiju pri donosenju poslovnih odluka. dominantan javni pristup. Period Pre 1930. Upravjanje korporativnim kapitalom 1970. spajanja. hov. upravljanje kapitalom i politikom dividende. Teorija merenja rizika i vrednovanje finansijskih potrazivanja. procesa primenljivosti poslovnih finansija na medjunarodne tokove preduzetnickog kapitala ( uz naglasavanje deviznih kurseva. Razvoj akcionarsktva. god 1960. Modeli vrednovanja firmi. Geneza poslovnih finansija Predmet izucavanja poslovnih finansija deskriptivni naglasak na finansijskim trzistima i hov. god . Efikasno upravljanje korporacijama. god 1990. zalihama. procesa kupovine. god 1930. Tokom 70-ih se naglasava vrednovanje finansijskih potrazivanja uz primenu trzisnih opcija uz akcije putem kojih se eliminisao poslovni rizik. 1980. primena teorije portfelja. Fuzija.Pocetkom 60-ih u poslovne finansije se sve vise uplicu statisticki i ekonometrijski modeli. razdvajanja preduzeca posredstvom berzanskih tokova 4. primena hov. investiciona ulaganja upravljanje sa sredstvima. prodaje. Razvoj finansijskih trzista ( novcano. devizno i trziste kapitala) i zajednicka ulaganja primena racunarske tehnologije pri donosenju finansijskih odluka. god. stecaj i sanacija korporacija. procesa zajednickih ulaganja sa inostranstvom 5. rad na finansijskoj berzi. rizika ulaganja i medjunarodnog bankarstva ). Naglasava se teorija poslovnih rizika i njihov uticaj na investitore i akcionare preduzeca. Malo je paznje posveceno upravljanju sa sredstvima.

regulisanje novcanih tokova i pracenje finansijskih odnosa u preduzecu kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca. 3. nabavke sredstava za proizvodnju isplata akontacije zarada isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe devizna placanja kreditiranje kupaca orocavanje sredstava kod poslovnih banaka itd. . 6. 2. 6. U preduzecu jedan deo sredstava moze ostati neiskoriscen ( preterana likvidnost.4. 2. 2. pribavljanje novcanih sredstava za “normalan” tok reprodukcije koriscenje novcanih sredstava 4. II Koriscenje novcanih sredstava – isplata se vrsi po osnovu : 1. 4. neutrosena sredstva izdvojena za investicije i sl. 3. 4. 6. 5. 4. 3. Pri tome treba voditi racuna o : 1. 5. 5. obim raspolozivih viskova novcanih sredstava alternativne mogucnosti ulaganja tih novcanih sredstava stepen rizika ulaganja novcanih sredstava uslove ulaganja novcanih sredstava najpovoljniju kombinaciju ulaganja novcanih sredstava. kolicini novcanih sredstava koja se pribavlja dinamici pribavljanja novcanih sredstava dinamici vracanja novcanih sredstava uslovima pribavljanja novcanih sredstava ( visina naknade ) potencijalnim izvorima vracanja novcanih sredstava izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl. 3. uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZECA 1. 5. 2. ) zadatak finansijske funkcije je da utvrdi : 1. I Pribavljanje novcanih sredstava – polazi od zahteva da se obezbede novcana sredstva iz sopstvenih sredstava ( samofinansiranjem ) a da se samo dodatna sredstva obezbede iz tudjih izvora.

kompenzacijom delova sredstava i obaveza prema izvorima ( kompenzacija potrazivanja od kupaca sa obavezama prema dobavljacima ) 4. V Kontrola racionalne upotrebe novcanih sredstava – naglasak treba staviti na sledece cinjenice : 1. i 6. sekundarni zadaci • Disponiranje novca • Kontrola novcanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe novcanih sredstava • Uvodjenje operatiivne evidencije • Finansijsko planiranje • Finansijska analiza • Finansijsko informisanje. promenom rokova dospeca placanja obaveza prema izvorima 5. primarni zadaci • Pribavljanje novcanih sredstava • Upotreba ( ulaganje ) novcanih sredstava • Uskladjivanje rokova imobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora 2. 2. da li se koriste novcana sredstva u poslovanju preduzeca u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeca 2. zadatke finansijske funkcije deli u dve osnovne grupe: 1. Nelikvidnost se moze otkloniti sledecim merama : 1. ubrzanom cirkulacijom sredstava ( vecim koeficijentom obrta ) 2. IV Regulisanje ( uspostavljanje ) finansijskih tokova i pracenje izvrsenja finansijskih odnosa u preduzecu . da li se koriste novcana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. ulaganje viska kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima koriscenje sredstava iz zajednickih fondova formiranih na nivou preduzeca.Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novcanih sredstaa.III Likvidnost prduzeca – uspesnost rada finansijske funkcije meri se stepenom likvidnosti / nelikvidnosti preduzeca. ukljucivanje dodatnih novcanih sredstava u tokove reprodukcije. prestruktuiranjem sredstava 3. FINANSIJSKI MENADZMENT PREDUZECA . Ovaj zadatak se odnosi na : 1. Jovan Rodic. 5. 3.

srednjorocni finansijski planovi. . Nezamisliva je bez : • finansijske strategije – odnosi se na : dugorocne plasmane. emisijom akcija. • finansijske strukture – obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora. Pod finansijskom snagom podrazumeva se : 1. Trajna sposobnost povecanja imovine akcionara preduzeca – prirast ( uvecanje ) kako vlasnika. Putem finansijskog plana predvidja se uskladjivanje: • priliva i odliva novcanih sredstava. 4. 4. 2. pribavljanjem sredstava iz tudjih izvora. • neto tokova novca.izmirenje obaveza u momentu njihovog dospeca. 5. menadzmenta preduzeca. 2. dugorocni finansijski planovi ( planovi investiranja ). Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa ucesnika doticnog preduzeca – odnosi se na zadovoljavanje finansijskih interesa vlasnika preduzeca. 5. kratkorocna potrazivanja. 2. Trajna sposobnost investiranja preduzeca – efikasno i rentabilno ulaganje sredstava u reprodukcioni tok i razvoj ( rast ) preduzeca. tako i suvlasnika preduzeca. Trajna sposobnost placanja obaveza preduzeca . Finansijska politika – svesno i stvaralacko odlucivanje o finansijskim ciljevima preduzeca. 3. tudjih sredstava i bespovratnih izvora finansiranja. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni finansijski planovi ( planovi likvidnosti ). udruzenih. Trajna sposobnost finansiranja preduzeca – sposobnost prikupljanja i ulaganja sopstvenog ulaganja. kratkorocne izvore sredstava. novcana sredstva i sl.Upravljanje finansijama preduzeca se odnosi na upravljanje: 1. Finansijsko planiranje preduzeca – oblik iskazivanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima. zalihe. 7. finansijskom politikom preduzeca finansijskim planiranjem preduzeca finansijskom organizacijom preduzeca finansijskom analizom preduzeca finansijskom politikom preduzeca finansijskom kontrolom preduzeca finansijskim informacijama preduzeca. dugorocne izvore sredstava. Cilj finansijske politike preduzeca je jacanje njegove finansijske snage. 3. 6. 1. Prikupljanje sopstvenog kapitala vrsi se putem : akumuliranja netodobitka. radnika i poverilaca preduzeca.

Organizacija finansijske funkcije – organizacioni oblik u kojem egzistira finansijska funkcija. Na njemu se evidentiraju samo devizna sredstva ostvarena u inostranstvu. 4. Finansijski menadzment ima obavezu da brine o tacnosti i azurnosti fin. . realnosti bilansa 5. 3. Na organizovanje fin. 3. deviznog racuna – je u f-ji platnog prometa sa inostranstvom i vodi se kod ovlascenih banaka. rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja preduzeca. 1. 5. Posebno je znacajna fin. • raspolozivi kadrovski i tehnicki potencijal preduzeca za obavljanje finansijskih poslova. zaduzenosti preduzeca 7. 4. racuna izdvojenih novcanih sredstava – za evidentiranje sredstava sa posebnom namenom. • raspolozivi izvori finansiranja. Finansijska evidencija – odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. analiza : strukture i rasporeda ukupnog prihoda rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata 3. Evidencija se vodi preko : 1. ravnoteze 4. • troskovi organizacije i rada finansijske funkcije. evidencije unutar preduzeca i o fin. za interno kreditiranje izmedju preduzeca.• • neto tokova obrtnog fonda i neto tokova ukupnih obrtnih sredstava. Finansijska analiza – odnosi se na ispitivanje fin. funkcije uticu : • vrsta delatnosti. Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta. internih racuna – za rasclanjavanje platnog prometa ( uplate i isplate ). dugorocne i kratkorocne fin. sposobnosti odrzavanja realne vrednsoti vlastitih izvora sredstava ( vrednost neto aktive ). reproduktivne sposobnosti 6. kao i njegove dalje organizacione povezanosti ( spojeno vise preduzeca u kompaniju ). • struktura poslovnih programa preduzeca. 2. tekucih racuna kod banaka – privredni subjekt moze da ima vise tekucih racuna 2. odnosima sa drugim preduzecima.

racio brojevi predstavljaju fin. Finansijska kontrola – predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. Pokazatelji finansijske strukture sredstava obuhvataju : 1.Finansijska analiza predstavlja tzv. ) u vezi izmirenja dospelih novcanih obaveza i ocuvanja obima i strukture obrtnog kapitala. 2. putem koga se procenjuju efekti poslovanja i kvantificiraju rizici u poslovanju preduzeca. 3. Znaci. koeficijent obrta kupaca koeficijent obrta dobavljaca koeficijent obrta zaliha koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. pokazatelje ( likvidnosti. Od pokazatelja rentabilnosti vazno je pomenuti : 1. 4. obaveza ) posebna racio likvidnost (gotovina + relativno likvidna sr. neto obrtni fond (obrtna sredstva . odnos pozajmljenih sredstava prema ukupnim i sopstvenim izvorima koeficijent pokrica fiksnih rashoda po osnovu kamata koeficijent pokrica ukupnog duga. stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. 3. Pored pokazatelja likvidnosti znacajni su pokazatelji aktivnosti koji se odnose na : 1. opsta racio likvidnost ( odnos ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih krat. 6. 2. Racio analizu. od kupaca + kratkorocni plasmani u hov / kratkorocne obaveze ) 3. putem koje se u obliku kvantitativne jednacine uspostavlja odnos izmedju jedne bilansne pozicije i neke druge bilansne pozicije. + potr.kratkorocne obaveze ).  Finansijski leveridz = poslovni dobitak / dobitak pre oporezivanja. 2. kontrola fin. rentabilnosti i sl. Najvazniji racio brojevi likvidnosti su : 1. poslovanja kontrola materijalnog poslovanja kontrola nabavke . Sa aspekta finansijskog menadzmeta vazno je pomenuti i finansijski leveridz. 3. Kontrole su : 1.  Poslovni leveridz = % promena poslovnog dobitka / % promena obima prodaje. Zadaci fin. 2. 2.

zarada. 6. 3. finansijskim efektima koji se ocekuju od nove investicije ( stopa dobiti ) finansiranja poslovnog procesa – reprodukcije finansiranja razvoja preduzeca Finansijske informacije koje se odnose na razvoj preduzeca treba da daju odgovor . 5. od koga poticu izvan preduzeca ) ≡ prema funkciji ( koji je rang dostavljaca. unutrasnja i spoljasnja kontrola po ucestalosti i intenzitetu ( stalna i permanentna ) kontrola zakonitosti poslovanja kontrola zavrsnog racuna prethodna i naknadna. kontrola prodaje kontrola osnovnih sredstava kontrola sredstava zajednicke potrosnje. kada je poslata. Kontrola moze biti : 1. 4.4. apsorbcionoj moci trzista ( mogucnosti plasmana povecanog obima proizvodnje ) 3. iz kog podrucja potice informacija ) Sa aspekta finansijskog menadzmenta govori se o informacijama koje su u funkciji : ≡ ≡ o: 1. privrednoj sposobnosti preduzeca koje zeli zameniti ili prosiriti kapacitet ( udeo sopstvenih i tudjih izvora sredstava ) 2. obaveza prema dobavljacima i sl. neophodno je izvrsiti i kontrolu : ≡ zavrsnog racuna i periodicnog racuna ≡ kontrolu sredstava i izvora sredstava ≡ kontrolu blagajnickog poslovanja ≡ kontrolu placanja ( zakonskih i ugovornih obaveza. koji je rang primaoca informacije ) ≡ prema sadrzini (sta je njena sadrzina. Finansijske informacije – mogu se selektirati : ≡ prema poreklu ( od koga poticu u preduzecu . Da bi se ostvarili ovi zadaci. ) Fin. 5. 7. 2.

uskladjivanja tokova nabavke i prodaje uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava uskladjivanja robnih i finansijskih tokova preduzeca. zajednickih ulaganja sa stranim licima. Sadrzina finansijskog menadzmenta je nedeljiva sa oblicima finansiranja pocev od samofinansiranja ( dobiti i akumulacije ) pa preko kreditiranja ( razlicitih vrsta kredita i kamata ). 7. U cilju eliminisanja preduzetnickog rizika. koeficijentu obrta koji se ocekuje od nove investicije vremenu dospeca i velicini anuiteta i sl. iz razloga sto se ista tesko pribavljaju. finansijski marketing ima zadatak : 1. politika likvidnosti i strategija dugorocnog razvoja preduzeca. racionalno vodjenje politike nabavke u cilju obezbedjenja ekonomije sredstava i . Fin. bespovratnog i medjusobnog finansiranja ( regresa. fin. orocavanja sredstava ). 3. koncentracija i distribucija novcanih sredstava. FINANSIJSKI MARKETING PREDUZECA Preko fin.4. Od uspostavljenog odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora finansiranja u velikoj meri zavisi i realizacija ciljeva fin. smanjenjem ulaganja putem smanjenja nedovrsene proizvodnje i poluproizvodnje. pa sve do specificnih oblika finansiranja ( autonomnih izvora. Treba ga shvatiti kao integralni deo fin. pretvaranje rizika u troskove poslovanja i prevodjenje rizika ( placanjem premije osiguranja ) na osiguravajuce U uslovima restriktivne monetarno-kreditne politike ( smanjene ponude novca na trzistu ). marketinga vrsi se prikupljanje ( mobilizacija ). marketing ima zadatak : ≡ ≡ ≡ institucije. lizinga i faktoringa kao oblika finansiranja ). U nestabilnim uslovima privredjivanja fin. stvaranja rezervnog fonda za pokrice rizika. dotacija. 5. premija. funkcije preduzeca. marketing treba da stavi naglasak na kontrolu upravljanja zalihama. Politike preduzeca. 2. marketing treba da ima respekta ka tudjim izvorima sredstava. Dobro organizovan finansijski marketing pored iznalazenja jeftinijih izvora sredstava iz okruzenja usredsredjen je na iznalazenje sopstvenih izvora sredstava vecom realizacijom zaliha gotovih proizvoda. sto je doticni sa vremenskim rokom raspolaganja limitiran i sto se izdaju pod visokim kamatama.

marketing treba da se bavi analizom : ≡ izvora sredstava ( trajni kapital. izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni fin. marketingu potrebni su savremeni finansijski kadrovi u vidu tzv. menice. marketing se suprotstavlja pojavama : • da raspoloziva i koriscena obrtna sredstva ne dostignu nivo ukupnog prihoda • da kratkorocni krediti ne budu dominantan oblik angazovanja sredstava • da se izlaz iz nelikvidnosti ostvaruje permanentnim nekontrolisanim zaduzivanjem. U tom smislu. sredstava. gotovi proizvodi i sl. fin. cekovi. na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansijama u preduzecu.. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE Fin.. politikom se podrazumeva . prodaje i finansiranja. ciljevima. Za fin. fin. menadzera. marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine. politka predstavlja. krediti za obrtna sredstva. 8. ostala potrazivanja ) ≡ zalihama ( materijal. sirovine.. ciljevi.. odlucivanje o osnovnim fin.kontinuiteta procesa proizvodnje. menadzmenta. 2 Pod fin. niskim troskovima finansiranja i smanjenim finansijskim rizikom. poluproizvodnja. odnosi u strukturi sredstava ( aktiva ) i izvora 1 2 Dr Vojislav Zeremski Mr Milos Simovic . Na osnovu ovih analiza fin. uspostave i odrzavaju optimalni fin. kupci. politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca . Finanskijskom marketingu ne odgovara decentralizovani model fin. visokim koeficijentom obrta novcanih sredstava. devizni krediti ) ≡ postojecih obaveza ( obaveze po izdatim menicama. obaveze prema inostranim partnerima ) ≡ postojecih potrazivanja (ziro-racun.1 Pod fin. Ovakvom pristupu fin. ). vec centralizovani model sa: • • • • izrazajnom koncentracijom fin..

Finansijska politika predstavlja sastavni deo poslovne politike preduzeca te je bez segmenta finansijske politike nezamislivo realizovati poslovnu politiku preduzeca. racionalnost. Prema tome. politika raspolaganja sredstvima i izvorima sredstava 3 Dr Janko Kralj . politika tekuceg finansiranja ( likvidnost ) 2. rentabilnost. finansijska politika predstavlja samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava finansijsku stabilnost likvidnost preduzeca ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu. politika pribavljanja finansijskih sredstava politika finansiranja ( ulaganja ) tokova reprodukcije politika plasmana viska finansijskih sredstava politika finansiranja investicija politika zajednickih ulaganja i sl. 3. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na : 1. segmenti finansijske politike su : 1.2. U odredjenim slucajevima finansijska situacija odstupa od poslovne situacije sto ima direktan uticaj na fin.3 Neki autori finansijske politike polaze od njene decentralizacije na uze parcijalne segmenta ( parcijalne politike ). 3. 4.2. 2. poslovna ( tekuca ) finansijska politika 2.sredstava ( pasiva ) kao i optimalni odnosi medju delovima sredstava i delovima obaveza. Ciljevi finansijske politike preduzeca proizilaze iz ciljeva poslovne politike preduzeca. 2. Politika upravljanja finansijskim sredstvima ( struktura finansijskog odlucivanja ) 2.1. politika osnovnih nacela finansijskog poslovanja ( likvidnost. pogorsanje ili poboljsanje procesa poslovanja. kao i nacela finansijskog odlucivanja pri ostvarivanju osnovnih fin. ciljeva.3. politika finansijske snage ( strukture finansijskih sredstava i izvora i njihove efikasnosti ) 1.1. Pod parcijalnim finansijskim politikama se podrazumeva : 1. 4. osnovna finansijska politika 1. Klasifikacija – sa dinamickog aspekta. 5. sigurnost finansiranja ) 1.

politika finansiranja kadrovskog razvoja 3. • Ako se ovaj odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugornocno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom ( egzistira dugorocna fin.3. Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. Zajednicka karakteristika vecine modela klasifikacije finansijske politike odnosi se na nacela finansiranja. NACELA FINANSIJSKE POLITIKE .5. . uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu. . nacelo rentabilnosti 3.Usmerena su ka ostvarivanju ciljeva finansijske snage preduzeca. • 1. politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava 3.2. politika investicionog ulaganja.2. nacelo nezavisnosti 6. Ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti finansiranja i obrnuto. akumulacije i mobilizacije sredstava ). Zajednicka karakteristika svih nacela je da su medjusobno povezana. nacelo likvidnosti 4. te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. te da je dugorocna fin.Nacela se mogu klasifikovati kao : nacelo finansijske stabilnosti 2. politika finansiranja tehnickog razvoja 3. 9.1. nacelo finansijske snage ( racionalnog-ekonomicnog finansiranja.3. razvojna finansijska politika 3. i 10. nacelo finansijske elasticnosti 5. NACELO FINANSIJSKE STABILNOSTI polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji ( dugorocno pozajmljen kapital ).4. ) • Ako je odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala. aspekta politika sticanja prihoda . politika finansiranja trzisnog razvoja 3. finansijalnosti. 9. dobiti i njihove raspodele s finansijskog 3.

masinogradnja i sl. Finansijsku stabilnost je lakse odrzati ako su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim ( sopstvenim ) kapitalom. Da bi se uspostavila fin. Taj dugorocni izvor ce vremenski biti duze raspoloziv nego sto je duzina vremena mobilizacije kratkorocno vezanih sredstava u gotovini. osnovna sredstva ( materijalna ulaganja ) 2. Likvidna rezerva se moze upotrebiti za placanje obaveza preduzeca. odrzavanje fin. u slucaju kada mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava ne bi odgovarala dospelim kratkorocnim obavezama po roku i po obimu. veoma cesto su rokovi dugorocno pozajmljenog kapitala kraci od rokova dugorocno vezanih sredstava. ). Npr. . dugorocne plasmane ( finansijska ulaganja ) 3. • kupljene akcije drugih preduzeca . tada bi visak dugornocnih izvora nad dugorocno vezanim sredstvima predstavljao likvidnu rezervu. definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. • zemljiste jer se ne amortizuje. definisati dugorocno vezana sredstva 2. Stabilnosti je jedino moguce pod uslovom da se dospela glavnica dugorocno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije ( supstituise ) prirastom sopstvenog kapitala iz fin.Sigurnost za odrzavanje likvidnosti je prisutna iz razloga sto se visak dugorocnih izvora ( sopstvenih i tudjih ) nad dugorocnim sredstvima upotrebljava za finansiranje kratkorocno vezanih sredstava. Kada su u pitanju osnovna sredstva i dugorocni plasmani ( ulaganja ) treba istaci da se isti obnavljaju ili istekom njihovog veka trajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na kredit ( brodogradnja. sto izaziva finansijsku nestabilnost preduzeca ili pak stabilnost uz supstituciju pozajmljenog kapitala sa prirastom sopstvenog kapitala. • trajne uloge trecih lica. ako bi mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava bila jednaka dospelim kratkorocnim obavezama i po roku i po obimu. trajno vezana sredstva : • trajna obrtna sredstva. Medjutim. ravnoteza u preduzecu neophodno je : 1. Rokovi mobilizacije osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana = rokovi raspolozivosti dugorocnog pozajmljenog kapitala ⇒ finansijska stabilnost u preduzecu je odrziva. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tudjim ( dugorocno pozajmljenim ) kapitalom . Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1. rezultata preduzeca.

9. KVS ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) bice pomerena u korist prve strane. Iako se likvidnom rezervom ( s jedne strane ) stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca. Obaveza. ) Ako su rokovi vezivanja KVS jednaki rokovima raspolozivosti krat. stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Ako je koef. NACELO LIKVIDNOSTI . ako postigne da rokovi KVS budu kraci od rokova raspolozivosti kratk. ( KVS > K. proporcija izmedju likvidnih . U takvim okolnostima odrzavanje likvidnosti ne zavisi samo od fin. Izmedju nacela likvidnosti i nacela fin. Proporcija izmedju likvidnosti i kratkorocno vezanih sredstava ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) pomerena je u korist kraktorocnih obaveza. Kada je koef. obaveza.O. 9. DVS > sopstvenog kapitala + dugorocno pozajmljeni kapital. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital i dugorocno vezana sredstva ( razlika izmedju priliva i odliva na kraju radnog dana doticnog preduzeca ).Odnos izmedju sopstvenog i dugorocno pozajmljenog kapitala treba definisati u pravcu dominacije sopstvenog kapitala u izvorima preduzeca. a preduzece se nalazi u nelikvidnosti ( nema likvidne rezerve ). tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. Kada je koef. Stabilnosti preduzeca. stabilnosti preduzeca jednak 1. finansiranja. finansijske stabilnosti jednak 1. NACELO RENTABILNOSTI . Kada je koef. Za sopstveni kapital je karakteristicno da je trajno raspoloziv. finansijske stabilnosti manji od 1. preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratk. fin. likvidnost preduzeca ( uvecana za KVS i kratkorocne obaveze ) jednaka je 1 ( 1 : 1 ). finansijske stabilnosti veci od 1.sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. cime je direktno ugrozena likvidnost preduzeca ( osim ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava manji od rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza ). sem u slucajevima kada preduzece iskazuje gubitak. vec od uskladjenosti rokova vezivanja kratkorocno vezanih sredstava i rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza. ona ( s druge strane ) umanjuje rentabilnost preduzeca jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju.

U uslovima dominantne ponude nad traznjom. bez kratkorocnih ili dugorocnih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeca. Ocena kreditne sposobnosti zavisi od finansijskog polozaja. rentabilnosti. U ovakvoj situaciji preduzece tezi prevremenoj otplati pozajmljenog kapitala.. cena ( kamata ) dopunskim izvorima pada . 10 NACELO FINANSIJSKE ELASTICNOSTI . da stopa prinosa na ukupni kapital bude niza od kamatne stope. . u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima. putem lombarda na pokretne stvari. zahteva i jacanje dugorocno pozajmljenog kapitala. Maksimiranje dobitka u duzem roku. u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuvise skup za doticno preduzece. stanja ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu 2. S obzirom da kreditori obezbedjuju svoje potrazivanje putem upisa hipoteke na nekretnine. buduce likvidnosti preduzeca. pri cemu ce i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzeca biti manji uz prisustvo u znacajnom obimu pozajmljenog dugorocnog kapitala ( tudjih izvora ). to u velikoj meri umanjuje elasticnost menadzmenta preduzeca jer taj deo imovine ne moze da se otudji dok se dodatno ulaganje ( kredit ) ne otplati. . Elasticnost menadzmenta preduzeca upravo je na ralaciji sposobnosti iznalazenja jeftinih izvora u pravo vreme. Ocenom kreditne sposobnosti treba utvrditi : da svako dodatno zaduzenje treba da odbacuje povecani neto dobitak jer u protivnom nema nikakvog ekonomskog osnova da se odbobri dodatno ulaganje ( kredit ) i preduzece proglasi kreditno sposobnim. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od: 1. poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja ( tudji kapital ) i treba da prevremeno otplacuje pozajmljeni kapital. Opasnost u prenaglasavanju znacaja ovog nacela jeste u cinjenici. njegove konkurentnosti sa preduzecima u istoj delatnosti i sl.pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital. nije moguce ostvariti ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. kreditne sposobnosti preduzeca. Ovi zahtevi se posebno favorizuju kada je prosecna kamatna stopa niza od prinosa na ukupni kapital.Polazi od pretpostavke da preduzece u fin.polazi od maksimiranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja preduzeca.

to je i nezavisnost odlucivanja menadzmenta preduzeca veca. Obrta ) finansijskih sredstava. rezervnog kapitala preduzeca 2. racionalnog ( ekonomicnog ) finansiranja – polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije ( koef. rentabilnosti – predstavlja znak uspesnog poslovnog preduzeca i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima. procena zaliha po nizim cenama i sl. strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike. ) Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od: • • nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog obaveza preduzeca prema dobavljacima. Situacija je drugacija kod preduzeca koje se finansira na osnovu ucesca u raspodeli neto dobitka: 1.predstavlja skup nacela : 1. U takvim uslovima se i poverioci preduzeca opredeljuju da se ne „uplicu” u poslovnu i finansijsku politiku duznika. na temelju uloga trecih lica. rentabilnosti. Sto je velicina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu veca. Razlog ovakvog ponasanja poverilaca ( banke ) je u tome da je rizik naplate potrazivanja sveden na minimum. likvidnosti. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. 10. . 2. Stabilnosti. NACELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI Nacelo polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude ( sto je moguce u vecoj meri ) nezavisan od svojih poverilaca. NACELO FINANSIJSKE SNAGE . stepena potcenjenosti aktive ( veci otpis zaliha. dugorocnog rezervisanja u preduzecu 3. Nacelo nezavisnosti je u direktnoj sprezi sa nacelom fin. na temelju akcionarskog kapitala i 2. Pri proceni skrivenih rezervi preduzece polazi od : 1.10. U ovim slucajevima nezavisnost menadzmenta zavisi od velicine otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu.

Restriktivna politika kreditiranja ima za posledicu sasvim drugacije finansiranje nego sto je to slucaj u uslovima ofanzivne politike kreditiranja. FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZECA 1. Unutrasnji faktori se grupisu kao : 1. 6. sigurnosti poslovanja – obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu 5. .faktori na koje preuzece ne moze direktno uticati 2. Obrta sredstava.3. PREDMET I METODE FINANSIJSKOG PLANIRANJA Finansijsko planiranje jeste oblik iskazivanja raznih vrsta planova putem finansijskih pokazatelja. 4. faktori izazvani poslovnom politikom faktori izazvani organizacionom strukturom 12. funkciju . spoljni . 2.nastoji da se unutar preduzeca obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. finansijalnosti – polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije fin. kreditni i fiskalni ) Stabilnost fin. Trzisni uslovi privredjivanja privredno – finansijski sistem ( monetarni. Politike preduzeca je u direktnoj zavisnosti od od postojanosti i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Pociva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijskih rezervi i smanjenom riziku finansijskih ulaganja. POJAM. 11. likvidnosti nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca. Npr. unutrasnji – ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. akumulacije i mobilizacije sredstava – izvodi se iz nacela racionalnog finansiranja. veceg koef. Izvora. Spoljni faktori : 1. 2. veceg udruzivanja sredsava i veceg obima zajednickih domacih i inostranih ulaganja. Ti planovi se odnose na : funkciju nabavke. Njihove ceste i znacajne promene negativno uticu na odrzavanje trajnije i stabilnije finansijske politike preduzeca. rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstvenih nad tudjim izvorima sredstava putem : povecane stope akumulacije.

• Ekonometrijske : . 3. Finansijsko planiranje poslovnog procesa u preduzecu nezamislivo je bez sagledavanja sledecih elemenata : 1. Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove izvore. Finansijskim planom se : ≡ Programiraju i kvantificiraju potrebna fin. Planom bilansa uspeha treba definisati ocekivani rentabilitet u poslovanju preduzeca. 4. sredstva po strukturi ≡ Utvrdjuju novcani tokovi primanja i izdavanja ≡ Kreiraju novcani tokovi u preduzecu ≡ Definisu raspoloziva sredstva. izvori i uslovi finansiranja kao i rentabiliteta procesa ulaganja. 2. kao i cinioce ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca. odrzavanja njegove tekuce i perspektivne likvidnosti. potrebna dodatna sredstva i prenosenje sredstava drugim preduzecima. Ove funkcije treba da su medjusobno povezane uz vrednosno iskazivanje njihove povezanosti. • 1. dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih novcanih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava njihovim izvorima. te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. Planom novcanih tokova definisu se investiciona ulaganja. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca neophodno je pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava . 2.proizvodnje. plana bilansa uspeha plana bilansa stanja plana novcanih tokova plana dugorocnih ulaganja. metodi dedukcije – polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija. predvideti i dinamiku nabavke finansijskih sredstava. Metode : Klasicne : metodi indukcije – polaze od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana. funkciju prodaje i razvojnu funkciju.

po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji ce se ugraditi u proizvodni proces. plana neophodno je voditi racuna o medjusobnoj povezanosti naturalnih planova i finansijskog plana preduzeca. Na osnovu prethodnih finansijsko – planskih velicina sastavlja se plan realizacije. opstih i pravnih poslova. potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesecnih planova i zbirno za celu poslovnu godinu. primanja i izdavanja. Planiranju. planira realizaciju na domacem i inostranom trzistu da bi kvantitativni obim prometa prevela u vrednosne jedinice. Prometna funkcija planira u fizickim jedinicama obim realizacije. pocevsi od proizvodnih radnika preko radnika u komercijali.bilansni metod – osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. metod trenda – (metod ekstrapolacije trenda ) pri predvidjanju dugorocnih i srednjorocni finansijskih tokova i finansijskih transakcija . Plana treba sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova. Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja. plan raspodele ukupnog prihoda. investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i bilansiraju. 1. radnika u pripremi proizvodnje. . nakon cega se pristupa sastavljanju planiskih kalkulacija po vrstama proizvoda. 2.. plana i analize. PRINCIPI I METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA Pri izradi fin. 3. bruto dobiti i neto-dobiti preduzeca. U postupku izrade fin. izgradili i dogradili proizvodni pogoni. metod visestruke korelacije i regresije – koristi se u uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u fin. 4. sustina metoda je u tome da se na osnovu finansijskih promena u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. Kadrovska sluzba putem plana iskazuje neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije. komparativni metod – koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda. mrezno planiranje 5. Proizvodna f-ja planira obim proizvodnje u fizickim jedinicama. finansija. 13. pa do broja radnika u sluzbama racunovodstva.

realnosti finansijskog plana – zasniva se na izvrsavanju planiranih zadataka iz prethodnog perioda. Plan treba da predstavlja vodilju menadzmentu preduzeca u vodjenju konkretne poslovne politike. naucnoj osnovi – plan se zasniva na svestrano proucenim podacima i dokumentaciji 2. s l et ot o n s v n i i nvai t kv ooa 14. sluzba plana i analize:  prevodi planirane velicine na vrednosne velicine. s unapred projektovanim konkretnim zadacima. Em t l ei e n pn l a a fnniso i as k g j p dz c r uea e Pn l a lki ns i v ot d i . konkrentosti plana – polazi od preciziranja prava i duznosti subjekata planiranja koji su njime obuhvaceni. 3.oc nFINANSIJSKIH PLANOVA VRSTEh Pn l a sc n t aj i a r s o dv n apr j aj ei a i . 5. iskazano mesecno i za celu poslovnu godinu. iskazale potrebe za stranim sredstvima placanja. On treba da proizilazi iz parcijalnih planova celokupnog poslovnog sistema. sveobuhvatnosti ( kompleksnosti ) plana – polazi od obuhvatanja svih faktora koji uslovljavaju odredjenu privrednu aktivnost u preduzecu. rashoda. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. Osnovni principi izrade finansijskog plana se temelje na : 1.Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima kako bi se izvrsili postavljeni planski zadaci. direktivnosti plana – plan treba da bude direktivan i svesno stavljen u odredjene okvire. Posto dobije planske velicine od svih poslovnih f-ja. uz naglasavanje znacaja koeficijenta obrta novca. 4. i dana vezivanja novca u svim fazama reprodukcije. i  utvrdjuje velicinu planiranih prihoda. planiranog dobitka ili gubitka.

Stanje gotovine na kraju prethodnog meseca ii. Plan uplata po mesecima iii. Kratkorocni i mesecni – njima se kvalitativno kontrolise likvidnost planova.Najcesca je podela prema : 1. Stepenu vaznosti a. b. Plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama . Donose se na osnovu godisnjeg plana i sadrze : i. redovni – vrsi se predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrzavanja finansijske likvidnosti preduzeca. Specijalni ( jednokratni ) – izradjuju se neredovno. Plan isplata po istim mesecima iv. Tekuci : i. na osnovu njih se mogu pouzdano pratiti sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. 2. dezintegracija. odnosno nabavke b. Izolovani – podrazumevaju planiranje obima primanja i izdavanja b. vanredni . b.dugorocnog su karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. Nacinu sastavljanja a. c. Kombinovani – obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha c. Plan priliva po elementima finansijskog plana ii. integracija. Pojedinacni – donose se za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost d. ii.sagledavaju se potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin njhovog obezbedjivanja. Redovnosti sastavljanja a. 4. Sadrzi : i. likvidacija i poslovanje s gubitkom ). Srednjorocni – preko jedne godine. Primarni – kada je teziste na finansijskom planu prodaje. Svodni – donose se za kompanije na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. Sekundarni – ostali 3. samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima ( osnivanje preduzeca. Dugorocni . Stanje novcanih srestava na kraju planskog perioda. Duzini vremenskog perioda a.

preko realnih biznis sansi u okruzenju i sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. a s druge strane od dobiti i raspodele dobiti. b. analiza trzista.iii. 2. 3. 15. naslovna strana. 11. jasan. 4. Elementi biznis plana: 1. 10. profil firme. proizvodni. Njime se trasira put : kako iz proslosti. rezime. Obuhvata sva primanja i izdavanja i to najcesce mesecno iskazano. 5. Postupak izrade biznis plana predstavlja razvojni proces koji evoluira od biznis ideje. kompanije. razvojni plan plan kadrova dodatak biznis plana. sazet i razumljiv. proizvodni. sa obimom najvise do dve strane. sadasnjih i buducih biznis aktivnosti doticnog preduzeca. Karakteristike elemenata biznis plana (naslovna strana. 2. 6. Operativni – sastavlja se u cilju se sa sto manje finansijskih sredstava i uz sto vecu njihovu cirkulaciju izvrse planski zadaci. prodajni 7. profil firme. Naslovna strana biznis plana treba da sadrzi : 1. Stanje na kraju planskog intervala. firme. analiza trzista. Osnovni – sastoje se s jedne strane od ukupnog prihoda i rashoda. Rezime biznis plana se sastavlja na kraju izrade plana. odnosno korporacije. 9. naziv firme blizi naziv biznis plana vremenski period na koji se donosi biznis plan autora i konsultante biznis plana. 4. Ritmu finansijskog poslovanja a. 8. mada ga treba staviti na sam pocetak plana kako bi se bolje mogli uociti kljucni rezultati projektovani u biznis planu. Biznis plan predstavlja napisani rezime proslih. preko sadasnjosti stici do zeljene buducnosti uz promene performansi doticnog preduzeca. prodajni i marketing plan ). 5. marketing biznis plan finansijski. Rezime treba da je : pregledan. . 3. rezime.

drzavna preduzeca ) strukturi i visini kapitala preduzeca raspolozivim sredstvima i obavezama preduzeca poslovnim referencama ( prednostima ) preduzeca kadrovskom potencijalu i rukovodnom menadzmentu preduzeca. postojece konkurencije. predloga programa i programske delatnosti 2. identifikovanje potencijalnih dobavljaca 4. identifikovanje proizvodnog programa ( glavne karakteristike ) 2. 6. U rezimeu je posebno vazno istaci kljucne detalje u vezi : 1. Analiza trzista se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga. i prednosti biznis plana u odnosu na postojecu konkurenciju 4. zbog kojih je i projektovan biznis plan. Projektovani proizvod se posmatra sa aspekta : 1. karakteristikama funkcionalnosti. inovativnosti i cenovnog rangiranja. ukupne proizvodnje u zemlji i na nivou regiona 2. . poslovnom sedistu preduzeca ( firme ) obliku organizovanja preduzeca vlasnistvu preduzeca ( akcionarska.Znacajan elemenat rezimea su kljucni detalji koji se odnose na proizvodni proces i finansijske konstrukcije. trzisnog prostora i potencijalnih marketing aktivnosti 5. 7. 5. 4. nacina i vremenskog roka povrata investicionih sredstava. identifikovanje objekata. U okviriu opisa ( profila ) preduzeca ( firme ) treba navesti osnovne informacije o: 1. finansijskih konstrukcija radi sagledavanja obima i dinamike potrebnih ulaganja. identifikovanje troskova proizvodnog programa 6. konkurentnosti proizvoda ili usluga na trzistu 4. kvaliteta. Proizvodni ( operativni ) deo biznis plana treba da obuhvati : 1. identifikovanje samostalnog ili kooperativnog obavljanja proizvodnog programa 5. ortacka. opreme i lokacije za realizaciju programa 3. opreme i proizvodnog procesa 3. tehnologije. identifikovanje potencijalnih investicionih ulaganja u tehnologiju i opremu. obima prodaje i trendova rasta prodaje 3. 2. 3.

katalozi. U prvom redu treba dati odgovore na sledeca pitanja : 1. Putem njega se pokazuje finansijska opravdanost ulaska u doticni biznis projekat. instrumente prodaje 6. kakvu cete marketing strategiju zauzeti u postupku oglasavanja 4. ko su buduci potrosaci vasih proizvoda 2. Bilans uspeha preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : . Treba da obuhvati sve potrebe za finansiranjem u preduzecu. cenovnu politiku 7. bilbordove. kako cete izvrsiti promociju vasih proizvoda 3. Karakteristike elemenata biznis plana (finansijski. domace. pokrivenost trzista i kupaca na trzistu 5. sponzorstva i sl. sajamske nastupe. 16. Marketinski deo biznis plana je od posebne vaznosti da bi se realizovala poslovna ideja u buducem vremenu. ) 5. razvojni plan i plan kadrova ) Finansijski deo biznis plana predstavlja najznacajniji i najslozeniji deo projektovanog plana. faks poruke. nivo zaliha i stanje asortimana u prodaji 3. na radiju i televiziji. inotrziste i sl. pisma. koje cete instrumente koristiti pri javnom oglasavanju ( licni kontakt.Prodajni deo biznis plana polazi od analize prodaje koji je moguce ostvariti u narednom vremenskom periodu. koliki su troskovi primene predlozene marketing strategije. prodajnu mrezu preduzeca 2. oglase u novinama. U ovom delu biznis plana treba dati odgovore koji se odnose na: 1. kvalitet dostave i isporuke robe 4. zatim odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava ( kapital ) i dividendnu politiku preduzeca. Pociva na analizi : 1) 2) 3) 4) 5) bilansa uspeha preduzeca bilansu stanja preduzeca bilansu tokova sredstava preduzeca stanju kredita ( zaduzenosti ) preduzeca finansijskih indikatora poslovanja preduzeca. plakate. veleprodaja. ). projekciju prodaje sa vise mogucih scenarija ( maloprodaja.

osnovna sredstva. ukupna pasiva. vanposlovna aktiva 9. 3. poslovna aktiva 8. porezi i doprinosi iz dobitka 12.poslovni prihodi ( prihodi od prodaje. gubitak 7. neposlovni i vanredni prihodi 8. 1. gotovina ) 4. nerasporedjena dobit 16. ). dobitak ( gubitak ) ( 3 ± 6 ± 9 ) 11. neto – dobitak ( gubitak ). pasivna vremenska razgranicenja 15. aktvina vremenska razgranicenja 5. kratkorocna potrazivanja i plasmani. kamate po kreditu za invsticioni projekat). dugorocni finansijski plasmani ) 3. dugorocna rezervisanja 12. ukupna aktiva 10. finansijski rashodi ( kamate po dugorocnim i kratkorocnim kreditima. neposlovni i vanredni dobitak ( gubitak ) 10. Neto novcani tok preduzeca ( projektovan po kvartalima i godisnje ) treba da prikaze sledece pozicije: . neposlovni i vanredni rashodi 9. 2. Bilans stanja preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : neuplaceni upisani kapital stalna sredstva ( nematerijalna ulaganja. nabavna vrednost prodate robe. gorivo i energija. dugorocne obaveze 13. zarade i naknade zarada. 5. 2. poslovna pasiva 17. poslovni dobitak ( gubitak ) 4. finansijski dobitiak ( gubitak) 7. kapital ( akcijski kapital. proizvodne usluge ). obrtna sredstva ( zalihe. nerasporedjeni dobitak ) 11. finansijski prihodi ( kamate po osnovu orocavanja sredstava i sl. kratkorocne obaveze 14. poslovna sredstva 6. rezerve. amortizacija. 6. 1. vanposlovna pasiva 18. ostali prihodi ) poslovni rashodi ( materijal za izradu.

povecanje (-) potrazivanje od kupaca : smanjenje ( + ) . povecanje (-) obaveze prema dobavljacima : povecanje ( +). povecanje udela ( + ) II Ukupni priliv iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 7+8+9 ) nabavka osnovnog sredstva ( . 3. vreme vezivanja novcanih sredstava ( dani vezivanja ) 5. 6.) otplata kredita ( kratkorocni. koeficijenti obrta novcanih sredstava 4. . 13. 9. 3. 4. smanjenje (-) I Novcani tok iz poslovnih aktivnosti ( 1+2+3+4+5+6 ) prodaja osnovnih sredstava ( + ) povecanje obaveza ( kratkorocne i dugorocne ) ( + ) emitovanje akcija. 6. likvidnost ( naplatu potrazivanja i izmirenje obaveza. 14. stopa povrata na sopstveni kapital i stopa povrata na ukupna sredstva ) 3. 2. 12. koeficijenti likvidnosti ) profitabilnost ( bruto i neto marza. Da bi se kreditor ubedio u ispravnost svog investicionog ulaganja potrebno je prikazati ( projektovati ) sledece pokazatelje : opsta likvidnost ( obrtna sredstva/ kratkorocne obaveze ) > 1 neto obrtni fond ( obrtna sredstva . 2.1. 7. 11. koeficijent obrta zaliha.) amortizacija (+) zalihe : smanjenje ( + ) . 5.5 koeficijent obrta sredstava ( ukupni prihodi / obrtna sredstva ) > 3 rentabilnost ( bruto dobit / ukupna pasiva ) > 10 % ekonomicnost ( ukupni prihod / ukupni rashod ) > 1 pokrice stalnih sredstava sopstvenim kapitalom ( trajni kapital / stalna sredstva ) > 1 1.) III Ukupni odlivi iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 10+11+12 ) IV Neto novcani tok ( I+II+III ) Pri izradi finansijskog dela biznis plana posebno treba naglasiti finansijske indikatore koji se odnose na : 1. 8. 2. 5. 10. 7. neto dobitak ( + ) ili gubitak ( .) isplacena dividenda ( . dugorocni ) ( . 4. smanjenje (-) ostale obaveze iz poslovanja : povecanje ( +).kratkorocne obaveze ) > 0 finansijska sigurnost ( trajni kapital / ukupna pasiva ) > 0.

pokrice osnovni sredstava i zaliha dugorocnim kapitalom ( trajni kapital + dugorocne obaveze/osnovna sredstva + zalihe ) ≈ 1 8. stimulativnu naknadu za kvalitetno i efikasno izvrsenje postavljenog biznis plana ( zarada sa mogucim posebnim stimulacijama ). vodeci pri tome racuna da se investicione potrebe ( obnavljanje osnovnih sredstava ) finansiraju iz planirane amortizacije. medjusobnu povezanost kadrova predvidjenih za realizaciju biznis plana ( timski rad ) 7. Veci deo biznis planova podleze reviziji od strane investitora kako bi se izbegli : 1. Ovaj deo je povezan sa ostalim delovima biznis plana. 1. Razvojni biznis plan treba da ukaze na osnovne ciljeve i pravce razvoja firme u narednom periodu. 17. strucne kadrove 6. obuku kadrova za realizaciju biznis plana 5. Uspesnu realizaciju biznis plana podrazumeva da se isti ne daje kompletno svim potencijalnim partnerima u toku vodjenja pregovora. U toku izrade biznis plana neophodno je ukljuciti sto vise saradnika kako bi se krajnje kriticno odnosili prema ideji postavljenoj i razradjenoj u biznis planu. 3. suvise ambiciozno postavljeni ciljevi nedovoljno jasno obradjene stavke u biznis planu propusti u metodologiji pri izradi biznis plana i sl. Proces realizacije treba sprovoditi putem tri faze. revizija plana ) Dodatak biznis plana obuhvata sve neophodne materijale i dokumentaciju do koje se doslo u postupku izrade biznis plana. . Karakteristike elemenata biznis plana ( dodatak plana. U ovom delu biznis plana neophodno je definisati : obim izvrsilaca ( broj kadrova ) strucnost ( kvalifikaciju ) izvrsilaca biznis plana menadzment tim biznis plana ( najvisi menadzment i ostale nivoe rukovodjenja ) 4. Treba da sadrzi plan investicija. realizacija plana. Kadrovski biznis plan treba da se odnosi na definisanje kadrovske politike preduzeca u delu realizacije predlozenog biznis plana. 3. 2. 2.

da po odobrenju kredita osigura nekretninu i vinkulira polisu osiguranja u korist doticne banke. Biznis plan treba shvatiti kao metodolosku obradu poslovne ideje sa kojom se dokazuje opravdanost realizacije doticne ideje. Zakonom nije propisano ko moze. Ukoliko se investitor unapred obraca poznatom kreditoru. fondovi. blanko menice sa ovlascenjem za popunu. U trecoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan i to samo onim eksternim partnerima koji su usli u zavrsnu fazu pregovora i koji su izrazili spremnost da udju u realizaciju ponudjenog biznis plana. organizacije rada i sl. ekonomike. da formu i sadrzaj biznis plana definisu kreditori ( banke. proizvodnje. Na osnovu biznis plana. 18. U drugoj fazi se biznis plan dostavlja samo selektivno. sa konciznim i jasno napisanim elementima.U prvoj fazi potencijalnim partnerima treba dostaviti rezime biznis plana sa pismom o namerma. vece kompanije ) i to prema svom nahodjenju. Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije . Karakteristicno je . odabranim zainteresovanim potencijalnim partnerima ili kreditorima. Ako je poslovna banka kreditor. Zato bisnis planove treba da rade strucne konsultantske kuce koje imaju strucne ljude iz oblasti finansija. Naziv biznis plan se najcesce koristi kod preduzetnickih poslovnih aktivnosti koje ne zahtevaju velika investiciona ulaganja. tada bi on trebao da uvazi i njegovu metodologiju pri izradi biznis plana. tada ona obicno ima nameru da sazna sledece informacije o biznis planu : 1) koliki je promet preduzetnik ostvario preko racuna u prethodne 3 godine 2) da li ce preduzetnik biti u likvidnom stanju da vraca doticni kredit 3) koliki ce biti promet preduzetnika preko racuna nakon realizacije doticnog biznis plana 4) sta preduzetnik nudi kao garanciju za odobreni kredit. knjigovodstva. preduzetnik ( investitor) moze da sazna : da li treba realizovati doticnu poslovnu ideju i krenuti ili ne krenuti u doticni biznis. Velicina biznis plana se krece od 30. trgovine. tada je isti duzan da podnese : biznis plan.60 strana stampanog materijala. odnosno ko ne moze da radi biznis plan. Ako se potencijalni kreditor ( banka ) opredeli za poslovnu saradnju sa preduzetnikom.

2) decentralizovanom i 3) kombinovanom nacelu organizovanja finansijske funkcije. Nacelo decentralizacije ima sledece specificnosti : 1) veci je broj finansijkih odeljenja ili sluzbi koji obavlja zadatke finansijske funkcije za jednog privrednog subjekta. cirkulacija novcanih sredstava ) 9) manji je broj administrativnog aparata u finansijskoj funkciji 10) na visem nivou je poslovna saradnja sa drugim poslovnim funkcijama 11) efikasnija je saradnja u delu razvojne politike i pokrica gubitka ( solidarna odgovornost ) i sl. . i poslovnim partnerima 4) vrsi se nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije 5) vrsi se nivo kadrovskog objedinjavanja 6) vrsi se nivo centralizacije finansijskih sredstava i ostala oprema 7) efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci 8) visi je stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije ( likvidnost. rentabilnost. Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavalja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja a primena istog zavisi od postojecih privrednih okolnosti. Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti : 1) samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije 2) finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sva preduzeca 3) vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama. 2) Izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenja pa se tako postize i efikasnost u radu ( izvrsavaju se finansijski zadaci na licu mesta ) 3) Uprosceno je izvrsavanje postavljenih finansijskih zadataka 4) Prisutan je veci broj nezavisnih ( samostalnih ) finansijskih rukovodilaca 5) Prisutan je veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka ( zbog decentralizacije poslova i zadataka ) 6) Visi administrativni troskovi ( decentralizacija poslova ) 7) Nerealna konkurencija izmedju izvrsioca finansijskih zadataka ( dupliraju se isti poslovi ).U globalu posmatrano moze se govoriti o : 1) centralizovanom.

odnosno njene referade..Npr... 19. predstavnistva ) 2) Privredna delatnost kao i struktura programa doticnog preduzeca ( trgovinsko. ) 3) Finansijski zadaci koji se stavljaju p red preduzece 4) Povezanost preduzeca u zemlji ili sa preduzecima u inostranstvu 5) Vazeci zakonski propisi koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije 6) Troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7) Raspolozivi strucni potencijal 8) Nivo tehnicke opremljenosti projektovane organizacije finansijske funkcije 9) Postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju preduzeca. dok se ostali zadaci obavljaju decentralizovano po pojedinim preduzecima. poljoprivredno. velicina preduzeca. slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova preduzeca ( stovarista. industrijsko. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije Oblik organizovanja finansijske funkcije zavisi od niza organizaciono – tehnickih i ekonomsko – finansijskih faktora konkretnog preduzeca. Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji pet referada : . na centralizovan nacin se obavljaju zadaci od opsteg interesa za vise preduzeca. U uslovima gde nisu razvijeni finansijski odnosi nije ni razvijena finansijska sluzba. Faktori od kojih zavisi organizovanje finansijske funkcije su : 1) Pristustvo profitnih centara u preduzecu.

putni nalozi. Karakteristicni poslovi za ovu referadu su : 1. Referada bezgotovinskog placanja ( poslovnih – tekucih racuna ) 4. zatvaranje kreditnog odnosa ( povrat kredita putem anuiteta ili u celini ). dokumenta u vezi obracuna zarada. obracun kreditnih anuiteta i kamata po dugorocnim i kratkorocnim kreditima. analize. 2. Referada likvidature finansijske dokumentacije 3. ulazne fakture. Referada gotovinskog placanja ( blagajna ) 5. Kontrola se sprovodi na nacin sto se dokumenta pre uplate i isplate pregledaju. zakljucivanje ugovora o kreditu sa bankom 5. evidencije . Ta kontrola se obavlja u obliku sustinske. Referada bezgotovinskog placanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet. ispitivanje finansijskih mogucnosti preduzeca iz finansijskog okruzenja 2. kontrole I informisanja U referadi pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavljaju se poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganje finansijskih sredstava. sastavljanje i podnosenje kreditnih zahteva ( kratkorocni. Referada finansijskog planiranja. a to su poslovi u vezi placanja obaveza i naplate potrazivanja. poreza. dugorocni kredit ) 4. racunske i formalne kontrole. kao i njihova kontrola 7. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : . obracun dobiti ( raspodela dobiti i isplata dividende ) 6. 3. Dokumenta koja se koriste pri finansijskom poslovanju i radu finansijskog odeljenja su : 1. dokumenta u vezi obracuna doprinosa. Referada likvidature finansijske dokumentacije obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje. 4. Referada pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava 2. sastavljanje predloga o pribavljanju i ulaganju finansijskih sredstava ( finansijske konstrukcije ) 3.Finansijsko odeljenje 1. carina i sl.

3. dostavljanje dokumenata o izvrsenim placanjima sluzbi racunovodstva na knjizenje 5. 7. 4. kontrola izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna 2. naplata potrazivanja od kupaca 7. 9. 6. vodjenje evidencije o izdatim instrumentima placanja ( dobavljacima. 5. Referada gotovinskog placanja ( blagajne ) obavlja poslove koji se odnose na gotovinske isplate i uplate.1. kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za podrsku finansijskog poslovanja prduzeca. 3. 20. isplata putnih akontacija isplata putnih naloga isplata zarada obustave zarada po osnovu administrativnih i sudskih zabrana prijem uplata od duznika povrat neutrosenih putnih akontacija ispostavljanje gotovinskih cekova podizanje gotovine sa tekuceg racuna povrat gotovine na tekuci – racun ( na kraju radnog dana ) Referada finansijskog planiranja. 2. evidencije . 4. bankama i sl. prijem instrumenata placanja od kupaca 9. 6. bilansa uspeha izrada plana tokova novcanih sredstava ( cash flow) izrada plana likvidnosti i finansijskih konstrukcija analiza finansijske situacije preduzeca analiza izvrenja finansijskih planova analiza finansijske evidencije ( izmirenje obaveza i naplata potrazivanja ) kontrola finansijskog poslovanja izrada informacija o finansijskom poslovanju preduzeca i sl. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije . bilansa stanja. izrada finansijskog plana. ispostavljanje opomena duznicima 8. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : 1. ispostavljanje instrumenata placanja 4. obracun zateznih kamata duznicima i sl. 5. 2. analize. ) 6. 8. 7. Ti poslovi su: 1. ispostavljanje naloga za isplatu 3. 8.

pribavljanje finansijskih sredstava odrzavanje likvidnosti povrat finansijskih sredstava njihovim izvorima ulaganje viska slobodnih finansijskih sredstava. ona zavisi od velicine preduzeca. I Odeljenje pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava obavlja poslove koji se odnose na : 1. U okviru referade dugorocnih i kratkorocnih kredita obavljaju se sledeci poslovi : 1. predlaganje prioriteta finansiranja ( zalihe sirovina. Ovaj politike. predlaganje mera za odrzavanje likvidnosti. 2. 4. Stoga su zahtevi znacajni za oblik organizovanja finansijske sluzbe i odnose se na njihovu : 1. Organizaciona struktura finansijske sluzbe nije u svim preduzecima ista. prilagodjenost poslovanju racionalnost ( ekonomicnost ) u poslovanju jednostavnost u poslovanju efikasnost ( profitabilnost ) u poslovanju. vrste delatnosti preduzeca. iznalazenje potencijalnih izvora finansiranja ( samofinansiranje. 3. Finansijske konstrukcije sopstvenih i tudjih izvora finansiranja ) 6. zajednicka ulaganja ) 2. odsek se najcesce zaduzuje u preduzecu za kreiranje i realizaciju finansijske U okviru referade finansiranja i finansijskih konstrukcija obavljaju se sledeci poslovi : 1. 2.Organizacioni oblik finansijske sluzbe nalazi se u neposrednoj funkciji zahteva i zadataka koji se postavljaju pred finansijsku sluzbu. 4. 3. poluproizvodnja. kreditiranje ) 3. predlaganje kombinacija izvora finansiranja ( tzv. iznalazenje oblika finansiranja ( direktno finansiranje. 2. gotovi proizvodi ) 5. izrada predloga ugovora o ulaganju finansijskih sredstava ( obrtna i osnovna sredstva ) 4. sastavljanje zahteva za dugorocne i kratkorocne kredite podnosenje kreditnog zahteva banci i drugim kreditorima zakljucivanje ugovora o dugorocnim kreditima sa kreditorima realizacija kredita za osnovna i obrtna sredstva na osnovu dokumentacije . 3. 4. obavljanje poslova upotrebom sredstava rezerve i sredstava zajednicke potrosnje. nacina finansiranja i obima poslovanja preduzeca.

6. U okviru referade osiguranja sredstava i lizing aranzmana obavljaju se sledeci poslovi : 1. povrat kratkorocnih i dugorocnih kredita o roku njihovog dospeca 9.5. 6. 5. povratu ili otkupu lizing aranzmana. poslove koji se odnose na placanja ( dinarska ili devizna ) radi izmirenja obaveza na vreme. prijem dnevnih izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna sastavljanje izvestaja o prometu i stanjima na poslovnim racunima kontrola naplacenih i nenaplacenih potrazivanja. . 2. 2. ispostavljanje naloga za placanje dospelih anuiteta po dugorocnim kreditima 7. 7. obaveza 4. analiza obima i oblika ulaganja u obrtna i osnovna sredstva 2. kontrola obracuna anuiteta i kamata ( dugorocni krediti ). 1. 4. dinamika ulaganja u obrtna sredstva 4. sredstava 5. izrada izvestaja i dokumenata koji sluze za knjizenje kreditia. obrtnih sredstava i sredstava zajednicke namene analiza uslova osiguranja i formiranje predloga o vrsti i obimu osiguranja obracun i placanje premije po zakljucenom osiguranju podnosenje odstetnog zahteva osiguravajucem drustvu naplata nastale stete analiza ponudjenih oblika lizing aranzmana zakljucivanje ugovora u vezi lizing aranzmana obracun i placanje lizing aranzmana donosenje odluke o produzenju. 3. obracuna kamata ( kratkorocni krediti ) 6. 3. buduce i optimalne ) sastavljanje izvestaja za potrebe knjizenja i sl.poslovi : 1. izrada i ocena projekcije profitabilnosti ulaganja u obrtna i osnovna sr. saglasno ugovorenim rokovima i uslovima placanja. kamata i sl. 8. evidencija dugorocnih i kratkorocnih kredita 8. 9. izrada elaborata o investicionom ulaganju ( osnovna sredstva ) 3. osiguranje osnovnih. referada poslovnih ( tekucih ) racuna i drugih racuna sredstava . izmirenih i neizmirenih kontrola dokumentacije uz izvode poslovnog racuna i drugih racuna pracenje izvrsenja plana likvidnosti ( tekuce. 5. Referada ulaganja u osnovna i obrtna sredstva : 1. II Odeljenje platnog prometa obavlja sve fin. kontrola finansijskog ulaganja u obrtna i osnovna sr.

dostavljanje navedenih dokumenata na knjizenje knjigovodstva 4. 3. Referada blagajne: 1. rasporedjivanje i likvidiranje svih ulaznih i izlaznoh racuna 3. referada likvidature duznickih i poverilackih odnosa . ispostavljanje cekova ( gotovinskih i bariranih ) 4. odlaganje izmirenja obaveza prema poveriocima 9. vodjenje blagajnickog dnevnika 6. odrzavanje propisanog blagajnickog maksimuma.poslovi : 1. evidentiranje i kompletiranje potrebnih dokumenata za placanja. ispostavljanje naloga za gotovinske isplate i uplate 6. cuvanje hartija od vrednosti i polisa osiguranja 5. likvidatura putnih naloga 5. Referada trgovanja sa hartijama od vrednosti obavlja poslove : 1. 5. pripremanje dokumenata za prinudnu naplatu dospelih potrazivanja od strane duznika. 3. zaprimanje gotovine 2. referada likvidature finansijske dokumentacije . formalna ispravnost i kompletnost dokumentacije ) 4. obracunavanje zateznih kamata duznicima 7. 8. .poslovi : 1. primanje. 4. povrat viska gotovine na poslovni racun 7. vodjenje racuna o ispravnosti finansijskih dokumenata ( zakonitosti. vodjenje operativne evidencije o izdatim i primljenim instrumentima placanja itd. ispostavljanje opomena duznicima 6. dostavljanje naloga za placanje poslovnim bankama 3. 2. kontrola obracunatih kamata od strane poverilaca 4. gotovinske isplate 3. 2. racunska ispravnost.2. vodjenje portfelja hartija od vrednosti priprema hartija od vrednosti za trgovanje na berzi brokersko – dilerske poslove u vezi hartija od vrednosti pripremu dokumentacija za knjizenje u racunovodstvu. primanje instrumenata placanja od strane duznika 5. evidentiranje isplacenih akontacija po putnim nalozima 7. likvidiranje dospelih obaveza i naplate potrazivanja od duznika 2.

Referada finansijske kontrole: 1. evidencija priliva i odliva finansijskih sredstava 2. prethodna. finansijske kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za finansijsko poslovanje preduzeca posmatrano kao celinu. 1. analiza finansijskih pokazatelja poslovanja preduzeca. evidencija gotovinskog placanja i gotovinske naplate ( preko maloprodajnih objekata ) 3. analiza stepena zaduzenosti 4. evidencija izmirenja obaveza prema dobavljacima. evidencija kreditne zaduzenosti 4. analiza brzine obrta novcanih sredstava 5. 2. Referada finansijske analize: 1. finansijske profitabilnosti ( bilans uspeha ) i finansijske likvidnosti ( plan likvidnosti. evidencija naplate potrazivanja od kupaca 3. analiza realizacije biznis plana 7. plan cash flowa ). . Radi sagledavanja celine finansijskog poslovanja preduzeca. analiza novcanog toka 6. kontrola raspodele dobiti i izmirenja dividende akcionarima preduzeca 3. evidencije. evidencija izdatih i primljenih instrumenata placanja i obezbedjenja placanja 6. bankama i drugim kreditorima 5. Referada finansijske evidencije : 1. kontrola racionalnosti pribavljanja i upotrebe novcanih sredstava 2. analiza finansijske stabilnosti i likvidnosti 3. 4. sastavljaju se planovi izvora sredstava namenjenih za finansiranje 3.III Odeljenje finansijskog planiranja. tekuca i naknadna interna i eksterna kontrola finansijskog poslovanja. finansijske analize. odeljenje se deli na pet referada. Referada finansijskog planiranja : 1. sastavljaju se planovi finansijske stabilnosti ( planski bilans stanja ). analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 2. sastavljaju se planovi priliva i odliva novcanih sredstava sa poslovnog racuna i novcanih sredstava izdvojenih za posebne namene ( izrada finansijskog plana ) 2.

kontrole i informisanja Odeljenje pribavljanja i ulaganja fin. Finansijska sluzba Odeljenje finansijskog planiranja. sastavljanje ekosternih finansijskih izvestaja za drzavne organe i finansijske organizacije ( poslovne banke ). dostvljanje finansijskih informacija korisnicima 3. evidencije. sredstava Odeljenje platnog prometa Finansiranje i finansijske konstrukcije Pribavljanje dugorocnih i kratkorocnih kredita Osiguranje sredstava i lizing aranzmani Ulaganje u obrtna sredstva Ulaganje u osnovna sredstva Poslovni racuni ( dinarski. dokumenata blagajna Trgovina sa HOV Finansijsko izvestavanje i informisanje Finansijska analiza Finansijska kontrola 21. sastavljanje izvestaja i informacija o finansijskoj situaciji u preduzecu 4. analize.5. Referada finansijskog izvestavanja i informisanja: 1. sastavljanje internih finansijskih izvestaja za menadzment 5. devizni ) Finansijsko planiranje Finansijska evidencija Likvidatura duznickih i poverilackih odnosa Likvidature fin. sastavljanje izvetaja i informacija o finansiranju i finansijskom poslovanju preduzeca 2. KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA PREDUZECA .

a izvori sredstava na desnoj strani u pasivi. potraz. U aktivi su sredstva grupisana prema funkciji koju vrse u poslovnom procesu. potrazivanja Nominirani kapital ( akcije . U okviru svake grupe sredstva se iskazuju prema pojavnim oblicima. odnosno vrstama. Iz poslovanja ( kupci) Ostala kratkor. ulaganja Obavezna dugorocna ulaganja Zalihe ( sirovine. ) Nenominirani kapital ( rezerve ) Aktivna vremenska razgranicenja Kratkorocne obaveze iz poslovanja ( dobavljaci ) Poslovna pasiva p a s i v a Kratkorocne obaveze Kratkorocne fin. Ukoliko postoji optimalna struktura sredstava u preduzecu tada to znaci da obrtna sredstva omogucavaju optimalno iskoriscavanje instaliranih kapaciteta ( osnovnih sredstava ). ulozi ) Vanposlovna Sredstva zajednicke sredstva Dugorocna rezervisanja Ostala vanposlovna potrosnje sredstva Dugorocne obaveze Trajni kapital HOV i novcana sredstva ( trajni izvori sred. U svakom preduzecu struktura sredstava ukazuje na materijalno stanje. a struktura izvora sredstava na finansijsko stanje doticnog preduzeca. Bilans stanja = sredstva ( aktiva ) + izvori sredstava ( pasiva ) Nematerijalna ulaganja ( zasticena i nezasticena ) U k u p n a Poslovna aktiva a k t i Uv ka u p n a Poslovna sredstva Materijalna ulaganja ( osnovna sredstva ) Stalna sredstva Dugorocna fin. ulaganja Obrtna sredstva Kratkor. poluproizvodi. gotovi proizvodi ) Kratkorocna fin. obaveze Pasivna vremenska razgranicenja Nerasporedjena dobit tekuce godine Vanposlovni izvori sredstava Izvori sredstava zajednicke potrosnje Izvori ostalih vanposlovnih sredstava . • Ukoliko postoji optimalna struktura izvora sredstava u preduzecu. Obaveze ( banke ) Ostale kratkor.Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku velicine i strukture sredstava i velicine i strukture izvora sredstava. tada to znaci da su u finansiranju preduzeca prisutni sopstveni izvori sredstava. • Bilans stanja sredstava se iskazuje na levoj strani u aktivi.

Bilans uspeha : • • • • • Prihodi Rashodi Poslovni rezultat Prihodi > Rashodi = bruto dobit poslovne godine Rashodi > Prihoda = gubitak poslovne godine Prihodi i rashodi : • • • Poslovni Finansijski Vanredni U momentu bilansiranja preduzeca. . Aktiva i pasiva bilansa stanja treba da su u ravnotezi. tada njihova razlika predstavlja visak likvidnih sredstava u preduzecu. Ukoliko je zbir pozicija pasive veci od zbira pozicija aktive. Ukoliko je zbir pozicija aktive veci od zbira pozicija pasive. tada njihova razlika predstavlja neobezbedjene izvore finansiranja preduzeca. bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava i izvora sredstava ( putem zbira aktive i pasive ) i kvalitet sredstava i izvora sredstava ( putem strukture aktive i pasive ).

Mate Nem rashodi Poslovni rashodi Uka Pove proiz Ukupni Nab . rezultat pozitivan ( prihodi veci od rashoda) tada su povecani i sopstveni izvori sredstava. Rezultat negativan (rashodi veci od prihoda ). tada su sopstveni izvori smanjeni. Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda ( rashodi veci od prihoda ) predstavlja gubitak poslovne godine datog preduzeca. Razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda ( prihodi veci od rashoda ) predstavlja bruto dobit poslovne godine datog preduzeca. Ukoliko je fin.Bilans uspeha ( racun gubitka i dobitka ) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. Ukoliko je fin.

stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta. velicina proizvodnog kapaciteta. postoji uzajamna veza izmedju prihoda i rashoda ( povecanje poslovnih rashoda ima kao rezultat povecanje poslovnih prihoda ) 2. poslovne – rezultat osnovne delatnosti. onda je to znak nestabilnosti poslovanja preduzeca. 2. prodajna cena. nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzeca sa okruzenjem. Njihov obracun se vrsi ili po osnovu fakturisane ili po osnovu naplacene realizacije. broj zaposlenih radnika i 3.prihodi .Poslovni prihodi Komponente svakog bilansa uspeha preduzeca jesu : 1. Faktori koji odredjuju svaki poslovni prihod su :1. kolicina proizvoda i 2.U realnim uslovima trzisnog privredjivanja udeo poslovnih prihoda u ukupnim prihodima treba da bude dominantan. Ako je neujednacen nivo njihovog ostvarenja. rashodi i 3. U kupan prihod ( oro ( naplacena . vanredne prihode i rashode – rezultat vanrednih aktivnosti preduzeca. Pp=Q*Pc Faktori koji opredeljuju obim proizvodnje jesu : 1. 2. 3. Prihodi i rashodi po svom svom karakteru se mogu deliti na : 1. Poslovni prihodi – Formiraju se na osnovu realizacije proizvoda i usluga. onda je to znak stabilnosti poslovanja preduzeca. finansijske – promenljivog su karaktera. promenljivog su karaktera Ukupni prihodi . poslovni rezultat. ne postoji uzajamna veza kao kod poslovnih. Ako je ujednacen nivo njihovog ostvarenja. stalnog su karaktera.

clanarina i sl. rezultat je prisutan u slucajevima kada su prihodi preduzeca veci od rashoda preduzeca i obrnuto. Posto se moze izvrsiti komparacija finansijskih rashoda koji nastaju po osnovu pasivnih kamatnih stopa ( mi placamo ) . Poseban naglasak kod planiranja poslovnih rashoda treba staviti na rashode po osnovu materijalnih troskova. ). Moguce je finansijskim planom predvideti i negativan finansijski rezultat ( gubitak ). zarada i ostalih kalkulativnih troskova ( poreza. Finansijskim planom je moguce predvideti pozitivan fin. Pozitivan fin. rezultat i planski predvideti njegovu raspodelu. ciji je rezultat poslovni prihod a ne rashod od finansiranja. Njih treba planirati na izuzetno niskom nivou. cenom proizvoda. Analiza ukupnih rashoda treba da pokaze ucesce pojedinih vrsta rashoda u ukupnim rahodima preduzeca. a negativan putem gubitka. finansijskim planom treba izvesti saldo finansiranja koji moze biti pozitivan. doprinosa. Plan finansijskih rashoda zavisice od stepena zaduzenosti preduzeca. . potrebe za dodatnim sredstvima i novim investicionim ulaganjima. Finansijski prihodi – Njihov udeo u ukupnom prihodu treba da se planira u skromnom iznosu jer se transakcijama novca obavljaju osnovne poslovne aktivnosti. odnosno negativan. rezultat se izrazava putem dobitka. rezultat su vanrednih aktivnosti preduzeca ili neurednog poslovanja preduzeca ( preneseni – naknadno utvrdjeni prihodi ). 2. koji moze biti : ≡ ≡ gubitak u supstanci i gubitak u dobitku preduzeca ( nema dobitka ). Smanjenje ucesca poslovnih rashoda u ukupnim rashodima jeste znak ekonomicnosti poslovanja preduzeca. Pozitivan fin. Svodjenje vanrednih rashoda na nulu predstavlja znak pozitivnog trenda u ekonomiji doticnog preduzeca. Veci stepen zaduzenosti imace za posledicu veci planirani finansijski rashod i obrnuto. amortizacije.Faktori realizacije gotovih proizvoda odredjeni su :1. sa finansijskim rashodima koji nastaju po osnovu aktivnih kamatnih stopa ( mi naplacujemo ). kvalitetom proizvoda. ). saobracajnim uslovima ( transportni trosak i sl. Analiza finansijskog rezulata preduzeca ukazuje da isti moze biti pozitivan ili negativan. Finansijskim planom treba predvideti ucesce vanrednih rahoda u ukupnim rashodima preduzeca. visine cene kapitala ( kamate ). Vanredni prihodi – promenljivi karakter. Rast prihoda od finansiranja je rezultat rada finansijske funkcije i njene umesnosti da uveca „slobodni „ kapital po najvisoj mogucoj ceni. 3.

finansijskog ili vanrednog karaktera. a u krajnjem slucaju i za likvidaciju. 1. vek trajanja 10 god. Ako je nabavna vrednost osnovnog sredstva 100 din. 22. Preduzece najcesce svoje latentne rezerve iskazuje nakon nekoliko obracunskih perioda. Npr. tada ce na kraju prve godine koriscenja osnovnog sredstva bilansirana sadasnja vrednost iznositi 80 dinara ( 4/5 od 100 dinara) dok ce stvarna vrednost iznositi 90 dinara ( 9/10 od 100 dinara ). 3.Ako se finansijskim planom iskazuje gubitak u supstanci. zaliha repromaterijala – iskazuju latentne rezerve u uslovima kada se iste u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama – FIFO metod ( iskazani po prvim ulaznim cenama) nizim od poslednjih nabavnih cena ( poslednje ulazne cene ). U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. Razlika izmedju sadasnje stvarne vrednosti ( ubrzane ) i vrednosti osnovnog sredstva koja iznosi 10 dinara predstavlja latentnu rezervu preduzeca. tada doticno preduzece nema poslovnu perspektivu i predodredjeno je za stecaj. 2.a amortizacioni period 5 godina. Razlika u otpisu stvara za preduzece znacajne latentne rezerve. a stvarna potreba postoji za 50 % otpisom iznosa. . I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha preduzeca. tada treba utvrditi da li je gubitak rezultat poslovnog. Ako se finansijskim planom iskaze gubitak u dobitku. Preduzimanjem odgovarajucih poslovnih i finansijskih mera moguce je gubitak do kraja poslovne godine transformisati u pozitivan finansijski rezultat. sitnog inventara – kada se otpis vrsi u 100 % iznosu.. ukazuje da se Latentne rezerve se mogu pojaviti kod : osnovnih sredstava – nastaju kada je amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva. Analiza strukture aktive bilansa stanja.. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI U BILANSU STANJA Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive ( sredstava ) ili precenjivanjem pasive ( obaveza ) u bilansu stanja preduzeca.

gotovih proizvoda – kada se zalihe obracunavaju po punoj ceni kostanja. Latentne rezerve iznose 20 dinara u preduzecu. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. dinarskih i deviznih potrazivanja ≡ Kod dinarskih potrazivanja nastaju kada je indirektan otpis (npr. 5. . Hov stvaraju latentne rezerve preduzecu. ako se bilansiraju po nizoj vrednosti nego sto je njihova trzisna vrednost na finansijskom trzistu. sredstva precenjuju sto utice na formiranje manje visine rashoda u bilansu uspeha i povecanje obracunatog kratkorocnog finansijskog rezultata. 100 din. ≡ zbog neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva ( visi od stvarnog) ≡ kod neadekvatne procene prodajne cene gotovog proizvoda i njegove vrednosti iskazane po ceni kostanja ( niza prodajna cena od cene kostanja ) Iskazivanje gotovih proizvoda u aktivi bilansa stanja po prodajnim cenama ( nizim od cene kostanja ) povecace se rashodi u bilansu uspeha preduzeca uz posledicu umanjenja pozitivnog finansijskog rezultata i iskazivanja gubitka u narednom obracunskom periodu. a ne po ceni kostanja utvrdjenoj na bazi varijabilnih troskova ( ova cena je veca od prethodne ). utoliko su i latentne rezerve preduzeca vece i obrnuto. Uslov za pojavu latentnih rezervi preduzeca jeste da se precenjene obaveze stvarno i naplate od strane poveriloca.nedovrsene proizvodnje. Najcesce se obaveze potcenjuju. ) iznad stvarnog otpisa potrazivanja ( 80 din ). Ukoliko je razlika izmedju cene kostanja po varijabilnim troskovima i pune cene kostanja veca u korist prve. ≡ Kod deviznih potrazivanja latentne rezerve nastaju ako se ista bilansiraju po nizem kursu od zvanicnog kursa na deviznom trzistu. Skriveni gubici nastaju zbog precenjene aktive i potcenjivanja pasive. 4. ≡ Kod neadekvatne procene kursa inovalute ( na nize ) po odobrenim inokreditima obaveze se potcenjuju i iskazuje se povoljniji finansijski rezultat od stvarnog. Analiza strukture pasive ukazuje da latentne rezerve nastaju precenjivanjem obaveza preduzeca.

odnosno obaveze preduzeca ). Rocna struktura izmedju dugorocno vezanih sredstava i kratkorocno vezanih sredstava definisana je na najnizoj tacki prikazane sinusoide ( krivulje ) fluktuirajucih obrtnih sredstava i predstavlja osnovu horizontalne finansijske strukture preduzeca. odnosno sredstva preduzeca ) finansijskom strukturom pasive ( kapital.Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu. Finansijska struktura je determinisana : 1. Dugorocna vezana sredstva ( osnovna i trajna obrtna sredstva ) prikazana su pravom linijom koja ima trend rasta u duzem vremenskom periodu ( linije „A” i „B” ). Sa stanovista finansiranja preduzeca najbolje je strukturu aktive prikazati odnosom izmedju kratkorocno i dugorocno vezanih sredstava. 2. Po re e v m no fina si n R cna o struktu ra K SI D V VS TVA . umanjuju negativan finansijski rezultat. pretvaraju isti u pozitivan finansijski rezultat. 23. Zatim odnosom izmedju fluktuirajucih obrtnih sredstava i zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE AKTIVE Finansijsku strukturu preduzeca moguce je sagledati na osnovu bilansa stanja doticnog preduzeca. uvecavaju “vestacki” pozitivan finansijski rezultat. da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti. Fluktuirajuca obrtna sredstva ( mala rocnost ) prikazana su sinusoidom koja ima takodje trend rasta u duzem vremenskom periodu. finansijskom strukturom aktive ( imovina.

Princip finansijskog podesavanja podrazumeva angazovanje privremenih kreditnih sredstava i otplatu doticnog kredita saglasno ocekivanom kretanju likvidnih sredstava za otplatu doticnih obaveza. Dugorocno finansiranje odnosilo bi se na trajne potrebe za obrtnim sredstvima i na trajna likvidna sredstva ( linija X ). preduzece bi u prvom slucaju imalo obavezu da uredno isplacuje rate po dugorocnom kreditu ( linija X ). Ukupne potrebe za sredstvima obuhvatale bi potrebe iskazane kao zbir linije X i F. Da bi se eliminisao suvisan trosak ( placanje kamata ). preduzece koristilo za finansiranje kratkorocnih ( sezonskih ) potreba dugorocna kreditna sredstva. tada je to znak da menadzment preduzeca stavlja naglasak na trenutnu likvidnost preduzeca i njeno perspektivno odrzavanje. Prednosti ovakvog nacina finansiranja su ocigledne. . Aktiva se rangira od dugorocno vezanih sredstava do novcanih sredstava. aktiva se rangira od novcanih sredstava pa do dugorocno vezanih sredstava ( najsporija unovcljivost ). brod i sl. jer bi u protivnom umest privremenih kredita. radi njihovog sto brzeg prevodjenja u likvidni novcani oblik. Povremeno fluktuiranje za obrtnim sredstvima pirkazano je na svakom vrhu krivulje. ). Ako se finansijska struktura preduzeca posmatra sa aspekta rastuce likvidnosti . odnosno opadajuce likvidnosti preduzeca. pogon. Kod principa opadajuce likvidnosti. Stavljanjem naglaska na princip rastuce likvidnosti menadzment preduzeca daje poseban znacaj unovcljivim delovima aktive. zemljiste. Preduzece bi u takvim slucajevima placalo kamate za koriscenje kredita i u vremenu kada kreditna sredstva nisu potrebna ( linija A). finansirala bi se iz dugorocnih kredita i trajnog kapitala ( X ). Kako se vrsi pomeranje od novcanih sredstava. Fiksna sredstva. Koji ce princip rangiranja delova aktive prihvatiti menadzment preduzeca zavisi od stanja trenutne i perspektivne likvidnosti preduzeca. neophodno je primeniti princip podesavanja u procesu finansiranja. kao i trajna obrtna sredstva ( gvozdene zalihe. kao i od stepena njegove profitabilnosti. Finansijska struktura aktive moze se posmatrati sa aspekta rastuce. tako se stepen unovcljivosti smanjuje ( usporava ). Dakle. dok bi u drugom slucaju kratkorocne pozajmice otplacivalo iz viska likvidnih sredstava ( linija L ).Fluktuirajuca likvidna sredstva bi se mogla finansirati iz privremenih kreditnih sredstava.

tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip rastuce likvidnosti. Osnovna sredstva ( materijalna Ulaganja ) S 2. u okviru finansijske politike preduzeca.≡ Ako je dominantna likvidnost. Dugorocni plasmani . Likvidni aspe I Dugorocno vezana sr. ≡ Ako je dominantna profitabilnost preduzeca. Struktura rangiranja delova aktive ( princip rastuce likvidnosti ) 1. tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip opadajuce likvidnosti.

1. Blagajna 2. posmatrano sa aspekta poverioca.Likvidni asp S I 24. Polazeci od vlasnickog odnosa pasive preduzeca. Ovaj aspekt polazi od vertikalnog pravila finansiranja koje pociva na nacelu sigurnosti ulaganja. Poslovni Racun 3 . isti je moguce posmatrati sa aspekta drzavnog preduzeca. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE PASIVE Finansijska struktura preduzeca se moze analizirati sa vise aspekata. Drugi aspekt polazi od odnosa ulaganja sredstava i izvora sredstava ( horizontalno pravilo finansiranja ) i isti pociva na nacelu likvidnosti. Struktura rangiranja delova aktive ( princip opadajuce likvidnosti ) r 3. Devizni racun 2. Finansijska struktura preduzeca sa drzavnim kapitalom je dosta jednostavna iz razloga sto se iz malog broja izvora sredstava pribavlja znacajna suma kapitala za finansijska ulaganja. Hov i novcana sredstva 1. U prvom redu prema poreklu i prema rocnosti. inokosnog ili ortackog preduzeca i akcionarskog preduzeca.

Td u ji kp l a ita Karakteristika ortackog preduzeca jeste da pripada vecem broju vlanika ( prisutno je vise ortaka ) . K tk ro n ra o c i U slucaju stecaja preduzeca i nedovoljnosti stecajne mase da pokrije obaveze iz inokosni. Akcionarsko preduzece ( korporativno preduzece ) ima najslozeniju finansijsku strukturu pasive. a tek potom o njegovoj profitabilnosti. Racun ortaka A i racun ortaka B ).Ps a a iv d ang rz v o Za razliku od drzavnog preduzeca. inokosno ili ortacko preduzece ima slozeniju finansijsku strukturu pasive. 2. Karakteristika inokosnog preduzeca jeste da pripada vlasnistvu jednog lica. jer se u okviru nje nalazi i eksterni i interni kapital. Teznja treba da bude. 3. Zbog ovih v ri prema tudjem kapitalu. saldom pocetnog stanja periodicnim dobitkom ( uvecano ulaganje ) periodicnim gubitkom ( umanjeno ulaganje ) novcanim sredstvima za zadovoljenje licnih potreba ( umanjeno ulaganje ). 4. Sva prava i obaveze otraka treba da su jasno i precizno putem ugovora regulisane. da u strukturi pasive primat ima inokosni ili ortacki kapital nad tudjim kapitalom ( zbog manjih troskova kapitala i sigurnosti poslovanja ). u potpunosti se gubio razloga je neophodno voditi racuna prvenstveno o likvidnosti takvog preduzeca.Vrednosti ulaganja u preduzecu predstavljena je u pasivi bilansa stanja na racunu svakog ortaka posebnim pozicijama ( npr. koje je pored vlasnika istovremeno i preduzetnik. odnosno ortacki kapital. Vrednost ulaganja u preduzece odredjena je : 1. vlasnici . Od izuzetne je vaznosti kakav je odnos u strukturi pasive izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala. Fakticki.

drzava i sl. M K ratkorocni izvori D ugoroc izvor . Ta razlika izmedju sopstvenog i akcionarskog kapitala je posebno izrazajna u postupku likvidacije preduzeca jer se pored podmirivanja interesa poverilaca.preduzeca nisu klasicni vlasnici. ). Tudji kapital ucesca kratkorocne pasive u ukupnoj pasivi i ucesca kratkorocno vezanih sredstava u ukupnoj aktivi bilansa stanja preduzeca. Bez obzira sto je akcionarski kapital eksternog karaktera. vec akcionari koji raspolazu i sa obicnim ili preferencijalnim akcijama. b. ≡ ≡ Sopstveni kapital ( inokosni ili ortacki ) se nalazi na racunima vlasnika. To znaci da vlasnici akcija imaju pravo na raspodelu stecajne mase kao i svaki drugi poverioci ( dobavljaci. Pasiva inokosno In Postoji ne samo pojmovna vec i sustinska razlika izmedju akcionarskog i sopstvenog kapitala. on predstavlja trajni kapital u preduzecu. a akcionarski kapital je u obliku hov koje imaju tretman eksternog kapitala. Kod rocne strukture izvora finansiranja dilema je prisutna na relaciji : a. treba od strane menadzmenta preduzeca podneti racun eksternim vlasnicima kapitala ( akcionarima ). banke.

AVR. ≡ Vlasnici ovog kapitala nemaju pravo upravljanja poslovanjem preduzeca. Pu – ukupna pasiva. d.kreditne politike i sl. e. Ak – kratkorocna vezana sredstva . Analiza strukture pasive ukazuje da je njen najzanimljiviji deo upravo analiza vlasnicke strukture kapitala. HOV i novcana sredstva ) prema ukupnoj aktivi. ≡ da njegovi vlasnici upravljaju poslovanjem preduzeca i sticu pravo na ucesce u ostvarenoj dobiti preduzeca. a na taj nacin i samostalnost doticnog preduzeca. Te prednosti iskazuju se na podrucju : a. Au – ukupna aktiva. odnosno relacija izmedju vlastitog ( sopstvenog ) i tudjeg kapitala.odnosno kratkorocno vezanih sredstava ( potrazivanja. pri cemu njihovi kolicnici moraju biti identicni : max Pk / Pu = Ak / Au Pk – kratkorocna pasiva . Maksimum rocne strukture je moguce postici ukoliko se kratkorocne obaveze izjednacavaju se kratkorocnim potrazivanjima. b. Obim finansiranja iz vlastitih izvora zavisi od: ≡ velicine akumulacije preduzeca i ≡ njegove sposobnosti privlacenja kapitala od strane novih vlasnika ( akcionara ). c. solventnosti preduzeca obimu neto dobiti ( finansijskog rezultata ) riziku ulaganja zavisnosti preduzeca od finansijskog trzista zavisnosti preduzeca od monetarno. medjutim mogu ograniciti upotrebu tudjih sredstava.aksimum rocne strukture – utvrdjuje se stavljanjem u odnos kratkorocne pasive prema ukupnoj pasivi. Navedene karakteristike ukazuju na prednosti finansiranja preduzeca iz vlastitih izvora u odnosu na pozajmljene. . Karakteristike tudjeg kapitala ( izvora sredstava ) odnose se na: ≡ fiksno utvrdjene rokove povratka tih sredstava i ≡ fiksno utvrdjene naknade za ustupljena sredstva (kamate ). Karakteristike vlastitog kapitala ( izvora kapitala ) jesu u cinjenici: ≡ da se doticni ulaze u poslovanje preduzeca na neodredjeno vreme.

ostvaruju se uslovi za odrzavanje likvidnosti u prostoru dugorocnog finansiranja. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 6. ≡ Moze se utvrditi na sledeci nacin : Elementi u 000 din. . Dugorocno vezana sredstva ( osnovna sr. 1.000 2. 2.400 300 100 Red. Planirani dugorocni izvori sredstava iskazani u pasivi 5. I dugorocni plasmani ) na kraju prethodne godine 3.100 2. odnosno ( 300-200=100 ) Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1) Osnovna sredstva 2) Dugorocne plasmane 3) Gubitak iskazan u aktivi 4) Stalne zalihe.200 200 2.25. Nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju prethodne godine ( 2 – 1 ) 4. Dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) na kraju prethodne godine 2. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju planske godine ( 5-4) 7. Potrebna minimalna akumulacija za odrzavanje nepromenjene Dugorocne finansijske ravnoteze ( 6-3). PLANIRANJE MINIMALNO I MAKSIMALNO POTREBNE AKUMULACIJE Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju sa kojom se obezbedjuje u preduzecu dogorocna finansijska ravnoteza iz prethodne godine. Planiranjem minimalno potrebne akumulacije. Br.

Sustina analize jeste da se istovremeno vrsi ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalno potrebnu akumulaciju. Proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha.100 2. Planirani sopstveni kapital za ulaganja u nove investicione Programe u narednim godinama 5. 2. Na marzu pokrica uticu : 1) Planirani pretezno fiksni rashodi ( varijabilni) 2) Planirani neto rashodi finansiranja ( razlika izmedju aktivnih i pasivnih kamata ) 3) Planirani porezi iz finansijskog rezultata 4) Dodatni porezi iz finansijskog rezultata. Elementi u 000 din. tada su dugorocno vezana sredstva jednaka dugorocnim izvorima finansiranja. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja ( 2-1 ) 4. i to iz sopstvenog kapitala u narednom ( buducem poslovnom ) periodu. uz prisustvo uvecane akumulacije za potrebe finansiranja novih investicionih programa.Maksimalno potrebna akumulacija predstavlja akumulaciju sa kojom se uspostavlja narusena dugorocna finansijska ravnosteza. Br. Potrebna maksimalna akumulacija za uspostavljanje narusene dugorocne finansijske ravnoteze ( 3+4). Korekciju prvo treba napraviti kod prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. dobija se korekcijom planskih kategorija koje blize definisu mogucnost ostvarenja minimalne i maksimalne akumulacije. Planirani dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) iskazani u pasivi 2. Ukoliko je u preduzecu prisutna maksimalno potrebna akumulacija.400 300 100 400 1. Prvi korak kod ispitivanja mogucnosti odnosi se na marzu pokrica. odnosno neto dobitak preduzeca. Planirana akumulacija. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 3. .  Moze se utvrditi na sledeci nacin : Red.

kao rezultat se dobija neto dobitak. . Ako se bruto finansijski dobitak umanji za iznos poreza iz finansijskog rezultata. Ako je zbir aktive veci od zbira pasive. Utvrdjuje se na bazi bilansa stanja poslovnih sredstava pri cemu bilans mora biti uravnotezen.Treba utvrditi i marzu pokrica koja predstavlja razliku izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. tada se prvo mora uspostaviti bilansna ravnoteza u podbilansu poslovnih sredstava. koji sadrzi planiranu akumulaciju preduzeca. tada se razlika upisuje na stranu aktive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „potrazivanja iz podbilansa poslovnih sredstava”. Razlika izmedju marze pokrica i rashoda perioda baz kamata predstavlja poslovni dobitak. 26. PLAN NETO OBRTNOG FONDA Neto obrtni fond predstavlja deo sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza koje su iskoriscene za finansiranje obrtnih sredstava. Ukoliko bilans stanja nije uravnotezen. tada se razlika upisuje na stranu pasive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „obaveze prema podbilansu poslovnih sredstava”. Ako je zbir pasive veci od zbira aktive. Bruto finansijski dobitak se projektuje kao razlika izmedju poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja.

Ostalakratk. AVR D. Obrtnasredstva( I – V ) I. Obaveznadugorocnaulagan B. Stalnasredstva( I – V ) I. Materijalnaulaganja( osno sredstva) III. potrazivanja V.ulaganja(pl IV. Dugorocna fin. Nematerijalnaulaganja II. HOV i novcanasredstva C. Neto obrtna sredstva ( NOS ) = obrtna sredstva – kratkorocne obaveze NOS = ( Si + Dr + Do ) – ( Os + Dp ) Aktiva A. potraz. a aktiva koliko stvarno preduzece ima poslovnih sredstava .Razlika izmedju podbilansa pasive i aktive poslovnih sredstava prisutna je jer pasiva pokazuje koliko treba preduzece da ima poslovnih sredstava. Neto obrtni fond ( NOF ) = [ Trajni ( sopstveni ) kapital + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ] . Kratk. Zalihe II. iz poslovanja III. finansijskaulaganja IV. a u pasivi po principu opadajuce dospelosti ( rocnosti ).[ osnovna sredstva + dugorocni plasmani ] NOF = ( Za + Po + Hov + Ns ) – ( Ko ) NOF se moze definisati kao deo ukupnih sredstava koja su finansirana iz dugorocnih izvora ( sopstveni izvori + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ). Karakteristike podbilansa stanja poslovnih sredstava ukuazuju da su pozicije poredjanje u aktivi po principu rastuce likvidinosti. Poslovnasredstva( A + B + . Kratk.

odnosno moze biti i negativan. Dobit za oporezivanje = (-) literaturi se dvojako upotrebljava i to kao : bruto cash flow i neto cash flow. 5. Neto novcani tok KAPITALA 14. Porez na dobit finansiranja ) = (+) 7. Obim neto obrtnog fonda zavisi od sledecih faktora : 1. Neto novcani tok (-) 10. dobit 4.NOF moze biti manji od iznosa obrtnih sredstava . iskazane 2. otplate dugorocnih kredita ( deo2. 2. VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA U siroj . Amortizacija 7. povecanje dugorocnih kredita 5. Ako je prisustno takvo stanje . = ( bez finansijskih rashoda ) 3. obim i struktura i uslovi zaduzenosti preduzeca 5. Diskontna stopa / ponderisana 11. ukupni povecanje dugorocnih ulaganja 1. Investicije u osnovna sredstva prosecna cena kapitala (-) = 12. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( = zalihe ) 9. povecanje neto akumulacije 4. vrsta ( delatnost ) preduzeca 2. 4. Diskontna stopa / cena sopstvenog kapitala = 15. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( (+) zalihe ) 9. Neto dobit 6. vestina finansijskog upravljanja preduzecem. tada je to znak da je u preduzecu narusena finansijska ravnoteza iz razloga sto se stalna obrtna sredstva finansiraju iz kratkorocnih obaveza. ukupni rashodi kredita ili otplatu u celini ) (-) 4. Povecanje dugorocnih kredita (-) (-) 8. smanjenje dugorocnih plasmana 3. porez na predstavlja tok gotovine ( 5. Troskovi finansiranja ( kamate ) (-) = Cash flowdobit novcani tok ) u jednom preduzecu. PLAN NETO NOVCANOG TOKA ( CASH FLOW ) 3. emisija obveznica. dobit = (-) 27. efikasnost preduzeca 3. prodaju osnovnih sredstava ( materijalnih ulaganja ) 2. Investicije u osnovna sredstva 10. Otplata ( smanjenje ) dugorocnih kredita 11. ukupni rashodi gubitke preduzeca. nabavku osnovnih sredstava obaveza prihodi 1. Amortizacija (+) (-) 8. Faktori smanjenja NOF se odnose na : Pre servisiranja obaveza Novcani tok Posle servisiranja 1. Faktori povecanja NOF se odnose na : 1. ukupni prihodi ( bez finansijskih prihoda ) (-) 3. polozaj na trzistu preduzeca 4. VREDNOST UKUPNOG = ( SOPSTVENOG I TUDJEG ) 13. neto dobit ( bez rezultata 6.

U zavisnosti od toga.Bruto cash flow predstavlja novcani tok primanja i izdavanja novca u prduzecu. . protok primanja i izdavanja koja proticu kroz preduzece. a novcanim tokom “pre servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost ukupnog kapitala. Neto cash flow predstavlja razliku izmedju primanja i izdavanja novcanih sredstava u preduzecu. struktura novcanog toka se moze projektovati “pre servisiranja obaveza“ ili “posle servisiranja obaveza “. Koristi se da bi se utvrdila raspoloziva novcana sredstva u preduzecu . Putem njega se prati dinamika primanja i izdavanja novcanih sredstava. Struktura novcanog toka zavisi i od toga da li novcani tok obuhvata ili ne obuhvata prilive i odlive po osnovu finansiranja. Novcanim tokom “posle servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost sopstvenog kapitala. dok novcani tok “posle servisiranja obaveza “ obuhvata iste. Novcani tok “pre servisiranja obaveza “ ne obuhvata prilive i odlive novcanih sredstava iz finansijskog poslovanja prduzeca.

Izdvajanje ( odliv ) iz tekuceg poslovanja 4. Neto smanjenje kratkorocnih obaveza ( isplata obaveza ) 6. Ovaj deo viska prihoda je “slobodan “ za upotrebu u preduzecu. Neto povecanje kratkorocnih obaveza ( povecani priliv ) + 8.Cash flow predstavlja visak prihoda nad rashodima preduzeca po umanjenju poreza na dobit preduzeca . Sastavljanje plana neto novcanog toka treba da uvazava sledece zakonitosti : 1) Da u svojoj strukturi sadrzi sva primanja i izdavanja koja predodredjuju promene pozicija aktive i pasive bilansa stanja 2) Da sva primanja u neto novcanom toku predstavljanju smanjenje pozicija aktive i povecanje pozicije pasive bilansa stanja 3) Da sva izdavanja u neto novcanom toku predstavljanju povecanje pozicija aktive i smanjenje pozicije pasive bilansa stanja . Neto smanjenje obrtnih sredstava ( smanjena ulaganja u zalihe ). Cash flow se moze koristiti za : ≡ ≡ ≡ ≡ isplatu dividende isplatu ucesca u dobiti investiranje u osnovna sredstva refinansiranje dospelih dugorocnih obaveza. Neto povecanje potrazivanja od kupaca ( nenaplacena potrazivanja ) II. Primanja ( priliv ) iz tekuceg poslovanja 1. Rashodi bez amortizacije 5. Neto smanjenje potrazivanja od kupaca ( naplacena potrazivanja ) 3. Ukupan prihod > Ukupan rashod = slobodna novcana sredstva = Cash flow umanjena za porez Neto ( cist ) novcani tok se moze iskazati i na sledeci nacin : I. Prihodi od prodaje + 2. Neto povecanje obrtnih sredstava ( bez novca i potrazivanja od kupaca ) ( odliv zbog ulaganja u zalihe ) + 7.

Sustina dinamicke metode je u cinjenici. Svaki Founds Flow pociva na bilansu stanja preduzeca posmatanom u dva ili vise obracunskih perioda. 2. dugorocnu finansijsku ravnotezu kratkorocnu finansijsku ravnotezu. Putem FF prate se sva povecanja ili smanjenja ( neto-razlike ) bilansnih pozicija ( bilansa stanja ) preduzeca. Raspolozivi finansijski tok. Amortizacija 3.4) Da se neto novcani tok moze iskljucivo projektovati na osnovu pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeca 5) Da su odredjene pozicije bilansa stanja ( neto dobitak. KIS ( dospele obaveze i obaveze koje dospevaju u kratkom vremenskom roku ) . a s druge strane DIS (obaveze i sopstvene izvore ) . FF kompanije izracunava se na sledeci nacin : 1. s jedne strane DVS. da se za dati vremenski interval projektuje priliv i odliv novcanih sredstava po svim osnovama. Neto dobit ( nakon oporezivanja ) + 2. jer se na kraju poslovne godine ukljucuju u bilans stanja preduzeca. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. Finansijski tok u preduzecu naziva se „Funds Flow” ili tok izvora sredstava preduzeca. amortizacija ) direkto posledica bilansa uspeha preduzeca. 28. s jedne strane KVS. Porast neto obrtnih sredstava ( zaliha ) + 4. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize : 1. Dugorocna finansijska ravnoteza obuhvata. . Kratkorocna finansijska ravnoteza obuhvata . Polazi od cinjenice da sredstva po obimu i vremenu za koji su imobilisana ( neunovcljiva ) odgovaraju obimu i vremenu raspolozivosti izvora sredstava. Ulozeni tudji kapital ( u kompaniju ) = 5. a s druge strane. Cist novcani tok se oslanja na dinamicku metodu planiranja priliva i odliva novcanih sredstava u preduzecu. gubitak.

Cinjenica je . U uslovima kada je presek bilansa stanja sacinjen po principu rastuce likvidnosti i principu opadajuce dospelosti. Zalihe .Da bi se finansijska ravnoteza u preduzecu mogla identifikovati prvi preduslov jeste uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima ce se pojedini delovi aktive transformisati u novac. ≡ Prioritet u pasivi daje se sopstvenim izvorima sredstava kao trajnim izvorima ( trajni kapital ). Dugorocn plasman 3. a tek potom dugorocnim i kratkorocnim obavezama. Bilansstanja po principurastucelik fina ( RASTUCA LIKVIDNOST AKTIVA 1. ≡ prioritet u aktivi se daje DVS (osnovnim sredstvima i dugorocnim plasmanima ) koja predstavljaju najnelikvidniji deo aktive. a pojedini delovi pasive u obaveze dospele za placanja. da svako grupisanje pozicija u aktivi po pirncipu rastuce likvidnosti odgovara grupisanju pozicija u pasivi po principu opadajuce dospelosti. a tek nakog toga : zalihama i potrazivanjima i novcanim sredstvima. Osnovnas Dugorocno vezana sredstva 2.

hov. a u pasivi po principu rastuce dospelosti tada je u pitanju ocena kratkorocne finansijske ravnoteze.Ako se u bilansu stanja vrsi grupisanje pozicija u aktivi po principu opadajuce likvidnosti. ≡ pasivi se na prvo mesto stavljaju kratkorocne obaveze. treba posmatrati globalno odnos izmedju kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava. Novac ( OPADAJUCA LIKVIDNOST ) 2. HOV Kratkocno 29. Medjutim. Potrazivan sredstva . zatim DVS. PVR. MEDJUZAVISNOST KRATKOROCNE I DUGOROCNE vezana FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE 3. . a tek potom DIS. kao i sredstava koja ce u kratkom vremenskom roku preci u likvidni oblik ( hov i potrazivanja ). treba u prvom redu posmatrati ravnotezu izmedju kratkorocnih obaveza i likvidnih novcanih sredstava. Sema – pokazuje ocenu kratkorocne finansijske ravnoteze. Bilans stanja po principu opa kratkoroc AKTIVA 1. U ovom slucaju u : ≡ aktivi se na prvom mestu upisuje novac. potrazivanja i AVR .

K ratkorocno vezana sredstva . da: ≡ kontrola kratkorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu likvidnosti. Njihova medjuzavisnost se ogleda u cinjenici da pomeranje dugorocne fin. ≡ Ukoliko bilans stanja preduzeca pokazuje kratkorocnu finansijsku ravnotezu. tada je sigurno da on pokazuje i dugorocnu finansijsku ravnotezu. M edjuzavisnost A ktiva kratkoroc Ukoliko su DVS < DIF i tada sa aspekta dugorocnog finansiranja postoji uslov za kontinuelno odrzavanje likvidnosti. Najcesce se preko dugorocne finansijske ravnoteze obezbedjuju uslovi za permanentno odrzavanje likvidnosti. ravnoteze ka izvorima sredstava izaziva pomeranje kratkorocne fin.Dosadasnja prakticna iskustva pokazuju. a kontrola dugorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu uslova za odrzavanje likvidnosti. ravnoteze ka sredstvima i obrnuto. i s druge strane od rokova dospeca kratkorocnih obaveza. a samo odrzavanje likvidnosti je zavisno s jedne strane od paralelnosti rokova unovcljivosti KVS. Cinjenica je da su ravnoteze medjusobno uslovljene te da postojanje jedne pretpostavlja postojanje i druge finansijske ravnoteze. Ovo je moguce ostvariti iz razloga sto se razlika izmedju DVS i DIF pokriva kratkorocno vezanim sredstvima koja se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja.

KVS i rokova dospeca kratkorocnih obaveza ( KIS ). Ako postoji ovaj uslov tada razlika izmedju DIS I DVS iskazuje se u novcanom obliku putem kojeg se odrzava kontinuelna likvidnost preduzeca. . Ukoliko su DVS > DIS tada sa aspekta dugorocnog finansiranja ne postoje realni uslovi za odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca.Uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti jeste da u bilansu stanja preduzeca postoji paralelnost izmedju rokova mobilizacije. dugorocna rezervisanja i dugorocne obaveze ) Novcana sredstva ( uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti ) Dugorocno vezana sredstva Sledeca sema ukazuje da poremecaj koji je nastao izmedju mobilizacije KVS i dospeca KIS moguce je prevazici u cilju odrzavanja likvidnosti i to novcanim sredstvima koja predstavljaju razliku izmedju DIS i DVS. Likvidnost preduzeca je moguce jedino odrzati ako se mobilizacija KVS vrsi daleko brze nego sto dospevaju kratkorocne obaveze. Likvidnost preduzeca je neodrziva iz rasloga sto se razlika izmedju DVS I DIS finansira iz kratkorocnih izvora . Aktiva Kratkorocno vezana sredstva Pasiva Kratkorocni izvori sredstava Dugorocni izvori sredstava ( trajni kapital. a to ima uticaja na desinhronizaciju rokova mobilizacije sredstava i rokova dospeca obaveza.

cene pozajmljenog kapitala i stope prinosa na ukupni kapital. Na ovaj nacni se definise stopa prinosa na ukupni kapital . razlika izmedju DVS i DIS se finansira iz kratkorocnih izvora. Postoji medjusobna uslovljenost izmedju stope rentabilnosti sopstvenog kapitala. Ukoliko se zeli definisati stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala. Analizom odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala stavlja se naglasak na pasivu doticnog preduzeca ( posebno sa stanovista vlasnistva ) i daje odgovor o stepenu obezbedjenosti principa rentabilnosti . Dakle . VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 1. te ona negativno utice na tekucu i na permanentnu likvidnost preduzeca. dok pozajmljeni ( tudji ) kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeca. nezavisnosti i elasticnosti u preduzecu. . ODNOS SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG ( TUDJEG ) KAPITALA PREDUZECA Sopstveni kapital preduzeca obuhvata sve vrste imovine u preduzecu. da su i KIS > KVS za tu razliku. tada se stavlja u odnos : neto dobitak i sopstveni kapital. Dakle . 1. 30. Princip rentabilnosti ukupnog kapitala preduzeca izrazava se odnosom izmedju poslovnog dobitka i ukupnog kapitala preduzeca. isto ima opravdanje i dalje nabavljati tudji kapital iz razloga sto preduzece i dalje ostvaruje visoku stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala. ukoliko preduzece nabavlja tudji kapital po nizoj kamatnoj stopi nego sto je stopa prinosa na ukupni kapital.Kratkorocno vezana sredstva Kratkorocni izvori sredstava Pasiva Dugorocni izvori sredstava Dugorocno vezana Aktiva sredstva Uzrok nelikvidnosti ( prevazilazi se ubrzanom mobilizacijom KVS Ovaj primer pokazuje da u uslovima kada su DVS > DIS.

Zbog toga menadzment preduzeca projektuje takvu strukturu kapitala da sopstveni kapital pokriva sve obaveze prema poveriocima i da cini sigurnost poverilaca. rizik poverilaca se povecava. Princip sigurnosti finansiranja i strukture kapitala preduzeca odnosi se na poverioce preduzeca i realnu mogucnost naplate njihovog potrazivanja. i ukupnog ulozenog kapitala. Princip nezavisnosti se odnosi na autonomiju duznika i njihov odnos prema poveriocima. odredjuje se rok povrata potrazivanja. uz jacanje kapitala preduzeca nastalog akumuliranjem neto dobitka i ostvarenjem rezervnog kapitala. Stvarna stopa ukamacenja ulozenog kapitala izracunava se stavljanjem u odnos zbira troskova finansiranja i neto dobitka s jedne strane. ako je struktura kapital vise pomerena u korist pozajmljenog kapitala. U zavisnosti od velicine gubitka i strukture kapitala zavisi stepen sigurnosti naplate potrazivanja od poverilaca. cediranog potrazivanja. 3. Princip sigurnosti nije ugrozen u uslovima kada preduzece posluje sa dobitkom. . i to u vise preduzeca. s druge strane. 4 2. maksimiranju neto dobitka u apsolutnom iznosu. Povecanjem iznosa gubitka u preduzecu . ukoliko je sopstveni kapital veci.teze maksimiranju prinosa na sopstveni kapital. kako bi na taj nacin ogranicili duznika u pogledu disponibiliteta zalozenih stvari i prava. kao i mogucnost prodaje zaloge po isteku toka izmirenja obaveeza od strane duznika. kako bi taj prinos bio na najvisem mogucem nivou. Svako odstupanje od principa sigurnosti poverilaca. uz privlacenje tudjeg kapital i po osnovu ≡ menadzment preduzeca tezi suprotno. imace za posledicu proglasavanje duznika kreditno nesposobnim.Suprotna gledista oko odnosa rentabilnosti i strukture kapitala imaju akcionari i menadzemnt preduzeca : ≡ akcionari . Sigurnost poverilaca je utoliko veca. Zaloga pokretne ili nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na vrednost potrazivanja. PRIMER : Nivo ugrozenosti i princip nezavisnosti kod preduzeca duznika . putem cediranog potrazivanja . zaloge. moze se uociti i na sledecem primeru : Preduzece A je duznik po 4 Dobitak po osnovu tudjeg kapitala izracunava se mnozenjem pozajmljenog kapitala i razlike izmedju stope stvarnog ukamacenja ulozenog kapitala i kamatne stope na pozajmljeni kapital. Medjutim sasvim je durgaciji slucaj kada preduzece posluje sa gubitkom. Ukoliko je garantna supstanca ( sopstveni kapital ) nedovoljan za pokrice potrazivanja poverilaca. tada se oni u principu opredeljuju na upis hipoteke. Na ovaj nacin se indirektno utice i na vodjenje poslovne – finansijske politike duznika kao i na njegovu autonomiju.

≡ Povrat pozajmljenog kapitala ima za posledicu opadanje finansijske elasticnosti u uslovima rasta tudjeg kapitala. 5 Cesija – dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ). 4. vec je umesto toga odobrila kratkorocni kredit preduzecima B. Princip rentabilnosti dakle. C i D u visini kratkorocnog kredita preduzeca A. Kreditu. a preduzece A je ostalo bez mogucnosti konverzije kratkorocnog u dugorocni krediti i naplate potrazivanja po prodatom repromaterijalu svojim kupcima. utoliko i opada finansijska elasticnost. C i D. Preduzeca B. tezi pomeranju strukture kapitala u pravcu pozajmljenog kapitala. kako u pogledu pribavljanja tako i u pogledu vracanja kapitala: ≡ Finansijska elasticnost u pogledu pribavljanja kapitala opada sa rastom tudjeg kapitala iz razloga sto preduzece duznik najcesce prihvata sve ponudjene uslove pribavljanja kapitala zbog poremecenog odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala.C i D.kratkorocnom kreditu prema poslovnoj banci X. sa kreditno nesposobnog preduzeca A na kreditno sposobna preduzeca B. poslovna banka X nije prihvatila konverziju kredita. Na ovaj nacin poslovna banka je izvrsila prenosenje potrazivanja po kratk. Princip elasticnosti se odnosi na mogucnost pribavljanja kapitala i vracanja pozajmljenog kapitala. dok principi sigurnosti. Razlog je u nemogucnosti odrzavanja rocne strukture povrata pozajmljenog kapitala. Prema tradicionalnom pravilu finansiranja minimalni odnos sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1 : 1 . nezavisnosti i elasticnosti teze pomeranju ka sopstvenom kapitalu. Ukoliko se struktura kapitala pomera u korist pozajmljenog . Posto garantna supstanca preduzeca A nije bila dovoljna. Poslovna banka je izvrsila transformaciju prenetih potrazivanja u odobreni kratk. Ova preduzeca su izvrsila konverziju obaveze prema preduzecu A u obavezu po kratkorocnom kreditu koju ima prema banci.C i D na banku. . poslovna banka je primorala preduzece Ada cedira svoja potrazivanja od preduzeca B. C i D su kupci repromaterijala od preduzeca A i to u iznosu visine kratkorocnog kredita preduzeca A. U cilju sigurnosti naplate kratkorocnog potrazivanja od preduzeca A. a s obzirom da je zapalo u tezu nelikvidnost ima nameru izvrsiti kod poslovne banke konverziju kratkorocnog u dugorocni kredit. Po prihvatanju cesije 5 preduzece A je kompenziralo cedirana potrazivanja i dug prema poslonovj banci. Poslovna banka X je zastitila rizicnost svog potrazivanja naplatom istog. Kredit preduzecima B.

Visoka stopa inflacije pomera strukturu ukupnog kapitala ka sopstvenom kapitalu.Savremena teorija finansiranja smatra . Ako je struktura sredstava vise pomerena ka osnovnim sredstvima. Organski sastav sredstava predstavlja odnos izmedju osnovnih i obrtnih sredstava. zakonskih rezervi ( rezerve uslovljene zakonskim obavezama ) . 2. uz manje pomeranje kapitala ka pozajmljenom kapitalu. da se struktura kapitala ne moze odrediti kvantitativno vec da ona zavisi od : 1. Dominantno pomeranje kapitala treba da ide ka sopstvenom kapitalu. Dok je za visoku stopu rentabilnosti i kontinuelne likvidnosti preduzeca karakteristicno pomeranje strukture kapitala ka tudjem kapitalu. tekuce inflacione stope. organskog sastava sredstava. odnosno jacanja sopstvenog kapitala. tada struktura kapitala treba da bude vise pomerena ka sopstvenom kapitalu. Ako je u finansiranju preduzeca prisutan visok nivo tudjeg kapitala tada je visok ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka. likvidnosti preduzeca. Svaki manji poremecaj na trzistu moze vrlo lako dovesti doticno preduzece u zonu gubitka. Visoka ulaganja u osnovna sredstva su uzrocnik visokih fiksnih troskova izazvanih po osnovu amortizacije. Primarno opredeljenje preduzeca traba da ide u pravcu organskog sastava kapitala i stope inflacije. kao i visokog nivoa poslovnog rizika. Moze biti u obliku : 1. Sekundarno opredeljenje treba da ide u pravcu rentabilnosti i likvidnosti preduzeca. Za organski sastav sredstava i visoku stopu inflacije je karakteristicno da teze pomeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. ODNOS REZERVNOG I SOPSTVENOG KAPITALA Kvantitativno odredjenje sopstvenog i rezervnog kapitala nije sire prihvaceno iz razloga sto se u razlicit polozaj stavljaju „starija” i ”mladja” preduzeca. Rezervni kapital se stvara akumulacijom neto dobitka za rezerve ( pri raspodeli neto dobitka ) preduzeca. 3. U uslovima realno negativnih kamatnih stopa ( kamatna stopa niza od stope inflacije ) poverioci izbegavaju da pozajmljuju novac ( zbog inflatornog gubitka ) i opredeljuju se da sva slobodna nocana sredstva ulazu u realnu imovinu te na taj nacin povecaju sopstveni kapital. Starija preduzeca najcesce imaju rezervni kapital koji je godinama akumuliran i koji potice iz raspodele neto dobitka. sto nije slucaj i kod mladjih preduzeca. tekuce rentabilnosti i 4.

zlatna pravila finansiranja zlatna bankarska pravila finansiranja zlatna bilansna pravila finansiranja ostala pravila finansiranja pravilo finansiranja 2 : 1 ( curent ratio ) pravilo finansiranja 1 : 1 ( acid test ) pravilo o odnosu gotovine i kratkorocnih obaveza. Poslovne banke to uspevaju. c. pribavljajuci depozite po vidjenju i kredite od Centralne banke i drugih poslovnih banaka. u preduzecu se cesto nerealno iskazuje neto dobitak i primenjuje princip latentnih rezervi putem podcenjivanja aktive i precenjivanja pasive. stalnim obnavljanjem kratkorocnih izvora finansiranja. b.2.obuhvataju: 1. tako i po njihovoj rocnosti. Dosadasnja bankarska praksa je u mnogo slucajeva pokazala da se pravilo moze i osporiti iz razloga sto se banke ne pridrazvavaju zlatnog bankarskog pravila. a. 2. ne samo da bi se od gubitka zastitili akcionari. ortaci i inokosni vlasnici. . Paritet polazi od dvostruke jednakosti sredstava i izvora sredstava kako po obimu ( vrednosti ). ZLATNO BANKARSKO PRAVILO FINANSIRANJA Tvorac ovog pravila je nemacki naucnik Hubner. 31. 3. godine definisao pravilo : „kredit koji moze neka banka dati a da pri tome ne dodje u opasnost u pogledu ispunjavanja svojih obaveza. Rokovima dospeca ) kredita. statutarnih rezervi ( uslovljene statutarnim i ugovornim obavezama ) namenskih rezervi ( za pokrice eventualniih rizika po osnovu gubitka ) Motiv preduzeca treba da bude sto veci ostvareni neto dobitak. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA . vec da bi od ostvarenog neto dobitka sto vise ostalo u preduzecu za supstituciju dugorocno pozajmljenog kapitala. a. a da su istovremeno pri tome visoko likvidne. b. S obzirom da se pri raspodeli ostvarenog neto dobitka prisutni razliciti interesi vlasnika kapitala ( teznja da se izvuce sto veci deo prihoda za sebe ) i menadzmenta preduzeca ( teznja za sto vecom akumulacijom neto dobitka ).” Ovo pravilo polazi od paralelnog odnosa ( jednakosti ) izmedju mobilizacije sredstava ( kratkorocnih ) i raspolozivosti izvora ( kratkorocnih ). mora odgovarati kreditu koji banka uziva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu ( tj. koji je radi odrzavanja likvidnosti bnake 1854. u prvom redu.

Dugorocni kredit se postepeno vremenski transformise u kratkorocni kredit. da imaju slican trend kretanja kao i sredstva u aktivi. dugorocno ulozena sredstva cesto zavise od kratke rocnosti. Nivo stednih uloga se povecava nudjenjem klijentima novih oblika stednje. U cilju odrzavanja depozita po vidjenju na odredjenom nivou. onda je taj deo osnovni sredstava vezan na kratak rok. poslovne banke medjusobno povezuju svoje komitente. vezan je za jos kraci rok.polaze od zahteva : ≡ da izvori finansrianja po roku raspolozivosti i po obimu treba da su jednaki ulozenim ( vezanim ) sredstvima. Sto se tice depozita po vidjenju po osnovu stednje . poslovne banke preduzimaju niz poslovnih aktivnosti kako bi zadobile i odrzale poverenje kod svojih stedisa. posmatrajuci njihove podoblike. Sredstva ulozena u osnovna sredstva su dugorocno vezana. Odstupajuci od zlatnog bankarskog pravila finansiranja. vodeci pri tome racuna da se depoziti po vidjenju stalno obnavljaju. Npr.pojavljuju se posle zlatnog bankarskog pravila finansiranja. Dakle. Za sredstva u aktivi bilansa stanja karakteristicno je da se stalno krecu iz oblika u oblik i da se pri tome menja njihova rocna struktura. tako da placanja izmedju njih predstavljaju premestanje novca sa racuna duznika na racun poverioca. ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA . .Poslovne banke veoma cesto u poslovnoj politici koriste depozite po vidjenju za pokrice datih kredita. renta stednja. medjutim kada se deo tih sredstava putem amortizacije stavi u funkciju nedovrsene prozivodnje. Npr. Za izvore finansiranja u pasivi bilansa stanja je karakteristicno. zlatni stedni racuni i sl. poslovne banke se oslanjaju i na instituciju medjubankarskog kreditiranja ukljucujuci i mogucnost povlacenja od strane Centralne banke kreditnih sredstava ( kredit za odrzavanje likvidnosti ). Ako je neka poslovna banka odobrila dugorocni kredit na 5 godina. Sustina zlatnog bankarskog pravila jeste da se usaglasi rocnost i obim kredita i njihovih izvora u banci. deo sonovnih sredstava sadrzan u njima po osnovu amortizacije. poslovne banke polaze od zakona velikih brojeva . odnosno da se nece smanjiti ispod nivoa datih kratkorocnih kredita. Odrzavanjem i povecanjem stednje. a da se pri tome ne umanjuje depozit po vidjenju kod poslovnih banaka. da sve stedise nece odjednom povuci svoje uloge i ugroziti likvidnost doticne poslovne banke. Proizvodnjom gotovih proizvoda. . tada svake godine jedna petina toda dugorocnog kredita se pretvara u kratkorocni kredit. kao sto su : namenska i premijska stednja.

Postojanje dugorocne finansijske ravnoteze automatizmom postoji kratkorocna finansijska ravnoteza.Veoma je tesko napraviti kontrolu. Ovo pravilo ukljucuje u sredstva pored dugorocno vezanih sredstava i trajna obrtna sredstva . Zlatno bilansno pravilo u sirem smislu ne pravi razliku na strani pasive vec to cini na strani aktive. Za minimalne zalihe je karakteristicno da se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja. grupa kratkrocno ulozenih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja. tako da ona obuhvataju :  dugorocne finansijske plasmane  date dugorocne robne kredite ( prodaja opreme i brodova na kredit dciji je rok naplate duzi od godinu dana )  trajne i dugorocne uloge u druga preduzeca  kupljene akcije drugih preduzeca i banaka  gubitak iskazan u aktivi. da svaki izvor finansiranja po obimu i roku raspolozivosti odgovara obimu i roku vezivanja sredstava. pod dugorocnim ulozenim sredstvima samo osnovna sredstva. Ova podela sredstava predstavlja pretecu zlatnih bilansnih pravila finansiranja. . Trajna obrtna sredstva mogu se definisati kao minimalne ili gvozdene zalihe preduzeca. sitnog inventara ciji se nivo ne sme spustiti ispod minimuma. U uzem smislu obuhvata. Savremeni uslovi privredjivanja. poluproizvoda. Zlatna bilansna pravila finansiranja obuhvataju samo dugorocno ulozena sredstva ( aktiva ) i dugorocne izvore finansiranja ( pasiva ). Ovde spadaju i zalihe gotovih proizvoda ciji nivo ne sme pasti ispod minimuma. iz razloga sto ce se u protivnom smanjiti obim proizvodnje. Zlatno bilansno pravilo moze se posmatrati i uzem i sirem smislu. Minimalne zalihe preduzeca obuhvataju zalihe materijala. kako se ne bi smanjio obim p-nje. Iako se kratkrocno ulozena sredstva i gotovina (aktiva ) i kratkorocni izvori finansiranja ( pasiva ) izricito ne definisu zlatnim bilansnim pravilom to ne znaci da se ista zanemaruju jer predstavljaju rezidualnu velicinu. prosirili su definiciju dugorocno imobilisanih sredstava. da se u ukupnom vrednosnom izrazu nikada ne smanjuju sem u slucajevima smanjenja obima p-nje i da se finansiraju iz sopstvenog kapitala. grupa dugorocno ulozenih ( imobilisanih ) sredstava i dugorocnih izvora finansiranja 2. Iz tih razloga su sredstva i izvori finansiranja podeljeni u dve grupe u okviru bilansa stanja : 1. kod dugorocno ulozenih sredstava.

). Upravo iz tih razloga. Sredstava vrsi samo u domenu kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava.Za sve zalihe koje prelaze nivo minimalnih zaliha je karakteristicno. da se mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. na celu sa Centralnom bankom nisu „ bunar bez dna” koje su us tanju da neiscrpno emituju nove finansijske izvore. jer bi sva nastojanja duznika da odrze likvidnost novim zaduzenjima ili prolongiranjem dospelih obaveza izazvala haoticno stanje u doticnoj nacionalnoj privredi. hov u potrazivanja i sl. „GOTOVINA I OBAVEZE” ) . novac u hov. a da se uskladjivanje priliva i odliva fin. koji navodi da „ likvidnost ne zahteva samo mogucnost za ispunjenje svih obaveza prema poveriocima nego osim toga i uspesan tok proizvodnje. nemoguce je veliki obim dospelih obaveza uspesno prolongirati i preneti likvidni teret jo jedan vremenski period na poverioce. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA („ CURRENT RATIO”. NEDORECENOST ZLATNIH BILANSNIH PRAVILA FINANSIRANJA ogleda se u njihovoj neznatnoj prakticnoj vrednosti pri odrzavanju likvidnosti preduzeca ( likvidnost preduzeca se moze odrzati i bez njihove primene ). Najveci pobornih nedorecenosti je Dr Dietrich Härle. Prema Härleu neophodna je stalna uskladjenost izmedju priliva i odliva novcanih sredstava . obaveze za poreze i doprinose ). potrazivanja od kupaca. ne moze se odbaciti zlatno bilansno pravilo u sirem smislu kao princip finansiranja. Ovakvi stavovi nisu celovito odrzivi iz razloga sto ne postoji takva finansijska institucija koja bi mogla svakog dana odobravati nove kredite velikom broju klijenata. a to su u prvom redu sezonske zalihe kao i kratkorocni finansijski plasmani. ostala promptna potrazivanja ) mogu se finansirati iz autonomnih izvora ( obaveze prema dobavljacima. Primenljivost zlatnog bilansnog pravila u sirem smislu imace direktnog uticaja i na proces odrzavanja likvidnosti preduzeca pod uslovom da se DVS finansiraju iz sopstvenod kapitala. Ostala kratkorocna obrtna sredstva ( hov. vec istovremeno supstituisati vracena sredstva ( zalihe pretvoriti u novac. S druge strane poslovne banke. Nemoguce je svim komitentima po svim njihovim zagtevima u celini udovoljiti.” Po njemu nije dovoljno izvrsiti oslobadjanje DVS i njihovo pretvaranje u novcana sredstva radi izmirenja dospelih obavza po osnovu dugorocnih kredita. „ACID TEST”. kako vrednosna tako i vremenska uskladjenost. obaveze prema radnicima. 32. Isto tako.

ukoliko se ukupne zalihe preduzeca finansiraju iz dugorocnih izvora. Sira strucna literatura istice dva predloga odnosa NS i KO : a. znacila bi da preduzece iste izmiruje u proseku za 8. dok drugu polovini obrtnih sredstava finansira iz kratkorocnih izvora. 12 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza. 20 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza b. neophodno je da svaki dinar KIF bude pokriven sa 2 dinara obrtnih sredstava. sto predstavlja nedopustivo malu rocnost za kratkorocne izvore finansiranja i odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca. Primenljivost ovog pravila finansiranja ukazuje. a sve u cilju obezbedjenja likvidnosti preduzeca.3 dana. sto znaci da bi se KO izmirivale u proseku 5-to dnevno. Ukoliko bi se primenilo ovo pravilo finansiranja. Pravilo odnosa izmedju novcanih sredstava ( gotovine ) i kratkorocnih obaveza – ukazuje na postojanje neophodnog minimalnog iznosa gotovine u odnosu na KO . Ako se pod trajnim obrtnim sredstvima podrazumevaju ukupne zalihe tada je ovo pravilo komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu ( DVS + trajna obrtna sredstva ). da preduzece ½ obrtnih sredstava finansira iz dugorocnih izvora finansiranja . fakticki bi kratkorocni krediti bili izmirivani za 5 ili 8. Pravilo finansiranja 2 : 1 ( „Current ratio” ili „Bankers – ratio ) polazi od zahteva da odnos izmedju obrtnih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja mora biti 2:1. Naziva se i koeficijent prvog stepena likvidnosti. Dakle. Pravilo finansiranja 1 : 1 ( „acid – test ” ) polazi od cinjenice da je zbir NS. HOV I kratkorocnih potrazivanja jednak zbiru kratkorocnih izvora finansiranja ( NS + HOV + KP = KIF ). 3. HOV i KP jednak KO ( 1 : 1 ). Primena drugog predloga. Pravilo nije prihvatljivo ukoliko se u ukupnim zalihama nalaze minimalne zalihe i sezonske zalihe.1. 2. preduzece bi bilo u obavezi da svakog dana drzi 20 % gotovine u odnosu na KO. hov i kratkorocnih potrazivanja.3 dana. . tada je zbir NS. Ovo pravilo se cesto naziva koeficijentom opste likvidnosti ili koeficijentom drugog stepena likvidnosti. Primenom prvog predloga. Dakle. Nedostatak ovog pravila jeste da zanemaruje strukturu izvora finansiranja. Osnovni problem je u sezonskim zalihama iz razloga sto se iste mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. Neophodno je da svaki dinar kratkorocnih obazveza bude pokriven dinarom kratkorocnih sredstava u obliku novcanih sredstava.

tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa vecom upotrebom finansijske poluge ( vece ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ). . jeftiniji kapital ( prosecna kamata ) na tudja sredstva ulaganjem u poslovni proces donosi veci prinos. Rentabilnost sopstvenog kapitala se meri odnosom neto dobitka ( ukupan finansijski rezultat umanjen za kamate i poreze ) i sopstvenog kapitala ( Nd / Sk ). PRAVILO FINANSIJSKE POLUGE . a taj prinos po podmirenju kamate ostaje u preduzecu i uvecava sopstveni kapital. Rentabilnost sopstvenog kapitala zavisi od rentabilnosti ukupnog poslovanja i finansijske strukture preduzeca. 33. u zavisnosti od : a. Ispod tacke indiferencije situacija je suprotna. Prinos na sopstvena sredstva je veci sa vecim ucescem tudjih sredstava u ukupnom kapitalu. S obzirom da se veci deo kratkorocnih sredstava odobrava na rok od 30 do 45 dana. Uspostavljenih odnosa sa dobavljacima i kupcima c.polazi od cinjenice da je isplativo koristiti tudje izvore ( kredit ) u finansiranju poslovanja preduzeca sve do momenta dok se tim poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti ( prinosa ) koja je veca od ponderisane ( prosecne ) kamatne stope po kojoj se placaju kamate na preuzeti kredit. ali za svako preduzece posebno. . ◙ Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca veca od kamatne stope. Grafik : Tacka indiferencije – predstavlja prelomnu tacku finansiranja preduzeca na kojoj se stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva izjednacava sa prosecnom cenom tudjih sredstava ( prosecnom kamatom ). odnos NS I KO treba da se krece na relacijama od 2.2 do 3. preduzece nema potrebu za povlacenjem veceg tudjeg kapitala.Odnos NS i KO treba definisati. Njegove d elatnosti b.3 % . Dakle.temelji se na cinjenici da vlasnike preduzeca ne interesuje rentabilnost ukupnog poslovanja preduzeca vec prvenstveno prinos na sopstvena ulaganja u preduzece ( rentabilnost sopstvenog kapitala ) . Njegove kratkorocne i dugorocne likvidnosti. Kratkorocne i dugorocne Finansijske ravnoteze d. Rentabilnost poslovanja preduzeca meri se odnosom poslovnog dobitka i ukupno ulozenog kapitala ( Pd / Σ Uk ) u preduzece. Tako da u narednom ciklusu ulaganja. sto znaci da bi se isti mogli o roku njihovog dospeca redovno servisirati. jer preduzece vise placa po osnovu kamata na pozajmljena sredstva nego sto je prinos od ulaganja.

hov koje su trenutno unovcljive drugi stepen : 1. hov koje se mogu unovciti u roku od 30 dana 2.Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca manja od kamatne stope. . Postoje tri stepen likvidnosti preduzeca : prvi stepen – obuhvata : 1. potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana treci stepen : 1. Prema drugoj grupi autora. Povecanjem odnosa izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala povecava se i rizik pa ce interesi poverilaca u preduzecu biti ugrozeni. U literaturi je poznat termin optimalne finansijske poluge. Progresija kamatne stope izazvana je vecim ucescem tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. koji je izrazajan u uslovima kada je prisutan optimalan odnos izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca uz ostvarenje rentabilnosti sopstvenog kapitala na najvisem nivou. 34. Upotreba finansijske poluge ima i svoje ogranicenje. gotovinu ( poslovni racun ) 2. zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana. POJAM I ISKAZIVANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA Prema jednoj grupi autora likvidnost predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstava da se transformise u novac ( gotovinu ). likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. ◙ Grafikon : Progresija kamatne stope u odnosu na porast ucesca tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca. kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana 2. potrazivanja po depozitnim racunima po vidjenju 3. Zato poverioci cesto traze vecu kamatnu stopu sa povecanjem ucesca tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa manjom upotrebom finansijske poluge ( manje ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ).

Koeficijent sadasnje likvidnosti pokazuje trenutnu mogucnost isplate dospelih obaveza prema poveriocima ( likvidnost se ocenjuje na odredjeni dan ) Iznos raspolozivih sredstava Koeficijent sadasnje ( tekuce ) ( Gb + Dv + Hv ) Likvidnosti = ------------------------------------------------------------Iznos kratkorocno dospelih obaveza ( Ko ) Koeficijent sadasnje likvidnosti moze biti veci. Stepen perspektivne ( buduce ) likvidnosti pokazuje mogucnost preduzeca da plati obaveze koje ce dospeti za isplatu u odredjenom vremenskom intervalu. optimalnu likvidnost 4. Ako je preduzece posmatranog dana likvidno. opstu ( tekucu ) likvidnost 1. sredstva placanja. prinudjen je da povecava novcana sredstva : 1. + ( Gb + Dv + Do + Hv + Kp ) Koef. dodatnim zaduzenjem od drugih privrednih subjekata . dospele obaveze 2. Izrazava se na sledeci nacin : Iznos raspolozivih n.perspektivne = -----------------------------------------------------------------------------likvidnosti iznos dospelih obaveza + iznos obaveza ( Ko ) koje na dan merenja likvidnosti dospevaju za placanje tokom posmatranog perioda .s. perspektivnu ( buducu ) likvidnost 3. jednak ili manji od jedan. onda se radi o stepenu sadasnje likvidnosti. vremenski rokovi 3. odnosno finansijskih institucija 3. produzenjem rokova placanja obaveza. ubrzanjem mobilizacije imobilisanih sredstava 2. 2. sadasnju ( trenutnu ) likvidnost 2. Razlikujemo : 1.Determinante koje odredjuju likvidnost : 1. Da bi nelikvidni privredni subjekt postao likvidan.

Isto tako. Koeficijent opste likvidnosti : Ukupna obrtna sredstva ( Σ Os ) -----------------------------------------------------------. To u prvom redu zavisi od dnevno raspolozivih novcanih sredstava. jer samo tada je preduzece likvidno. I u uslovima kada je koeficijent buduce likvidnosti jednak ili visi od koeficijenta optimalne likvidnosti. da li ce se sva kratkorocna potrazivanja naplatiti zbog nelikvidnosti duznika. njihovog dnevnog priliva i odliva. ovakvo polaziste je ispravno iz razloga sto bi preduzece trebalo da od ukupnog iznosa obrtnih sredstava 50 % finansira putem dugorocnih izvora sredstava. zakljucak je da navedeni nacin merenja likvidnosti moze biti prihvatljiv samo za kraci vremenski period ( od 7 do 30 dana ). Prema tome. To znaci da bi trajna obrtna sredstva trebala iznositi 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. 35. 3. da li ce se sve hov unovciti zbog nelikvidnih duznika 2. to ne znaci da ce preduzece svakog dana u posmatranom periodu biti likvidno. U realnom zivotu prisutna je pojava da su trajna obrtna sredstva veca ili manja od 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. 4.= 2 Ukupne kratkorocne obaveze ( Σ Ko ) Ovaj koeficijent treba da je jednak broju dva . potr. utoliko je i ovaj nacin merenja likvidnosti manje pouzdan. Medjutim . Koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti pokazuje koeficijent optimalne likvidnosti : Koeficijent optimalne Likvidnosti 100 = -----------------------------------------------------------------------procenat rizika naplate kratk. jer ce samo u takvim uslovima preduzece moci u toku posmatranog perioda izmiriti dospele obaveze prema poveriocima. ako je period za koji se meri buduca i optimalna likvidnost duzi. i naplate hov 100 koje treba da se unovce u posmatranom vremenskom periodu Rizici unovcenja hov i naplate kratkorocnih potrazivanja su u prvom redu zbog toga sto je nepoznanica : 1. PLANIRANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA .Koeficijent perspektivne likvidnosti treba da je jednak ili veci od jedan.

preneta novcana sredstva iz prethodnog meseca II. a rashodi bez amortizacije odliv novca. dekadu. priliv novca po osnovu povecanja izvora finansiranja 7. obaveze prema budzetu i fondovima ( doprinosi. naplata potrazivanja po osnovu prodaje deviza 4. naplata potrazivanja od kupaca 3. naplata finansijskih plasmana 6. Plan priliva i odliva : A. priliv novca po osnovu vanposlovnih sredstava ( zajednicka potrosnja ) III. porezi i sl. obaveze po izdatim hov 2. Interval naprezanja nastaje kada se povecavaju robna obrtna sredstva. Planiranje priliva i odliva n. ODLIV SREDSTAVA IV.Plan priliva i odliva novcanih sredstava predstavlja instrument politike likvidnosti preduzeca. Karakteristika dinamickog metoda je u analitickom definisanju svih mogucih netopriliva i odliva novca uvazavajuci prim tome period dospeca naplate potrazivanja i isplate obaveza. Svega priliv novcanih sredstava ( I+II ) B. odliv novcanih sredstava u toku meseca 1. s. isplata zarada zaposlednih u preduzecu . naplata ostalih potrazivanja 5. Osnovna uloga ovog plana jeste da se blagovremeno preduzmu mere koje ce obezbeiti likvidnost preduzeca. Bilansni metod se zasniva na bilansu uspeha gde su prihodi priliv. mesec dana ). Ovaj metod ima niz nedostataka ako se koristi za planiranje priliva i odliva na kraci rok. prenete neizmirene obaveze iz prethodnog meseca V. priliv novca u toku meseca ( 1-7 ) 1. a interval popustanja nastaje kada se povecavaju sredstva u prelaznom i novcanom obliku. se vrsi bilansnim i dinamickim metodima. unovcavanje hov 2. carine. ) 3. takse. PRILIV SREDSTAVA I. Sacinjava se za duzi vremenski interval ( godinu dana. jedan kvartal ) i za kraci vremenski interval ( nedelju dana. obaveze po osnovu poreza na dobit preduzeca 4. Prakticni primeri ukazuju da je u uslovima sezonskog i faznog karaktera proizvodnje neophodno definisati interval pocetka i zavretka faze finansijskog naprezanja i finansijskog popustanja.

3. odliv novca u vanposlovna sredstva ( zajednicka potrosnja ) VI. dospele obaveze po dividendi ( kraj godine – isplata akcionarima ) 11. Odlaganje obaveza ulaganja u osnovna sredstva 5. ubrzano pretvaranje nelikvidne imovine u likvidni oblik a. skracenjem roka kreditiranja kupcaca b. 4. prodaja nedovoljno iskoriscenih osnovnih sredstava 2. prolongiranje obaveza prema dobavljacima 4. naplata potrazivanja u kratkom roku 3. gorivi. odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za duzi vremenski rok a. zakup. ostale obaveze ( ptt. 2. REKAPITULACIJA UKUPAN PRILIV NOVCA ( A ) UKUPAN ODLIV NOVCA (B) SLOBODNA NOVCANA SREDSTVA ( A – B) NEDOSTATAK NOVCANIH SREDSTAVA ( B. obaveze po dospelim kreditima 10.) 7. nepotputna isplata zarada c. OPTIMALNA LIKVIDNOST PREDUZECA .A) Redosled mera putem kojih ce se obezbediti potrebna likvidna sredstva : 1. obaveze po osnovu kupovine deviza ( promptno i terminski ) 9. grejanje i sl. obaveze prema dobavljacima 6. rata po osnovu lizinga i sl. prodajna visa ) 6. promena uslova uplate potrazivanja od kupaca a.5. prodaja akicja na trzistu kapitala 7. rasprodaja zaliha gotove robe uz snizenje cena ( popust) b. emitovanje novih obveznica i akcija 8. 1. prolongiranje anuiteta i kamata po osnovu dugorocnih i kratkorocnih kredita. nova zaduzenja kod poslovnih banaka ( dugorocno zaduzivanje i delom kratkorocno zaduzivanje) 36. izdaci po osnovu odrzavanja osnovnih sredstava b. prodaja sirovina koje su iznad minimalnih zaliha c. Svega odliv novcanih sredstava C. obaveze po osnovu koriscenja garancija ( naknade ) 8. b. konvertovanje kratkorocnih u dugorocne kredite 9. odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za kraci vremenski rok a. promene u politici cena ( nabavna niza. struja.

2. poslovne prirode sigurnosne prirode spekulativne prirode. POTRAZIVANJA OD KUPACA KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Faktori koji uticu na obim optimalnog potrazivanja od kupaca su: obim prodaje na kredit – veliki obim prodaje direktno utice na veliki obim potrazivanja od kupaca. 1. ispitivanje kreditne sposobnosti kupca. politika naplate potrazivanja  sigurnost naplate – ukoliko raste . udeo zaliha u ukupnim obrtnim sredstvima koeficijent obrtanja zaliha. obezbedjena apsolutna platezna sposobnost preduzeca maksimalno angazovanje sredstava od strane preduzeca obezbedjen minimalni rizik nelikvidnosti preduzeca. 2.novcani iznos koji drzi preduzece na poslovnom racunu u datom vremenskom trenutku iznad potrebe za izmirenje dospelih obaveza. I Motivi stvaranja i drzanja likvidne rezerve su : 1. 3. 2. 2. 1. Kvalitet zaliha – stepen udaljenosti od njihovog novcanog oblika Osnovni pokazatelji putem kojih se utvrdjuje stepen likvidnosti zaliha su : 1.  Rizik ulaganja u potrazivanja od kupaca – treba da bude sto manji. Obim zaliha – optimalan kada su postignuti najnizi troskovi drzanja zaliha. LIKVIDNE REZERVE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI . 3.ZALIHE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Optimalnu likvidnost preduzeca karakterise: 1. politika kasa – skonta – dobavljac nudi kupcu popust u odredjenom iznosu ako ovaj svoju obavezu izmiri pre odredjenog vremenskog roka. 4. rokovi prodaje na kredit – likvidnost preduzeca se smanjuje sa porastom roka naplate potrazivanja. 3. finansijskom strukturom preduzeca II Velicina likvidne rezerve je determinisana sa : . raste i likvidnost preduzeca.

3. sistem i politika platnog prometa  tok poslovnog procesa moze biti jednim delom blokiran u uslovima kada je spora cirkulacija novcanih sredstava kanalima platnog prometa. vlasnici cuvaju devize na racunima i koriste ih kao sredstva placanja sa inostranstvom.2. 5. monetarno – kreditni sistem i politika Narodne banke Srbije  kada porast novcane mase ne odgovara dinamici porasta drustvenog bruto-proizvoda. planiranjem proizvodnje. sistem i politika primarne i sekundarne raspodele dohotka  smanjuje se akumulativna sposobnost preduzeca i njegova mogucnost da stvara sopstvene izvore za finansiranje reprodukcije.Novac sekundarna – kratkorocne hov koje imaju visok stepen unovcavanja. tada je najcesce neadekvatna i dinamika finansiranja tokova poslovnog procesa preduzeca  selektivnom kreditnom politikom moze se vrsiti favorizovanje ulaganja u osnovna . tercijalna – dugorocne hov i druga manje likvidna sredstva 37. spoljnotrgovinski sistem. u odnosu na trajna obrtna sredstva. sto smanjuje finansijsku mogucnost ulaganja u preduzece. sto negativno utice na likvidnost i kontinualnost ulaganja u tokove poslovnog procesa preduzeca 4. a povecana vrednost zaliha stvara i potrebu povecanja izvora sredstava kod preduzeca. 1. 6. planiranjem novcanih tokova realnim mogucnostima za nabavku kredita i sl. prodaje i ostvarenom dobiti. . 2. 3. primarna . UZROCI NELIKVIDNOSTI PREDUZECA I NACINI NJEGOVOG PREVAZILAZENJE III Sredstva likvidne rezerve dele se na : EKSTERNI UZROCI 1. 3. bankarsko – kreditni sistem i kreditna politika poslovnih banaka  ako su kratkorocni krediti previsoki ili nedovoljni. devizni rezim i politika  u uslovima nekonvertibilnosti domace valute i nepostojanja deviznog trzista. 4.  Zbog nedovoljne razvijenosti i primenljivosti oblika i instrumenata placanja. 2. inflacija  zbog porasta cena vrednost zaliha se povecava za stopu inflacije.

prestruktuiranje sredstava  jedan od nacina povecanja mase raspolozivih novcanih sredstava. ubrzana cirkulacija sredstava  skracuje vremenski interval u kojem se novcana sredstva ulozena u kruzni tok reprodukcije ponovo vracaju u novcani oblik.Tako se povecava masa raspolozivih novanih sredstava kao i likvnidnost preduzeca. 2. Takav lanac neizmirenja obaveza stvara i lanac nelikvidnosti sirih privrednih razmera. angazovanje dodatnih novanih sredstava u poslovnom procesu i sl. investicije u osnovna sredstva  ukoliko su prisutna investiciona ulaganja a da pri tome nisu obezbedjeni adekvatni izvori finansiranja dolazi do prelivanja obrtnih sredstava u osnovna sredstva sto se negativno odrazava na likvidnost preduzeca.INTERNI UZROCI 1. 2. MOGUCNOSTI ZA OTKLANJANJE UZROKA NELIKVIDNOSTI : 1. UPRAVLJANJE POSLOVNIM RACUNIMA PREDUZECA . zalihe ( prevelike )  posebno su negativne zalihe nekurentnih proizvoda jer izazivaju zastoj u prilivu novcanih sredstava. ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava iz funkcije. interna raspodela ostvarene dobiti ( neadekvatna )  sa zapostavljanjem akumulacije i prenaglasavanje licne potrosnje. 3. 5. gubici  ako gubitak u poslovanju nema pokrice u dugorocnim izvorima. 4. 5. naplata potrazivanja ( spora )  ako preduzece nije u stanju da pravovremeno izvrsi naplatu potrazivanja. kao i neredovno sopstvene snabdevanje sirovinama i repromaterijalom. tada nece biti u stanju ni da pravovremeno izmiri svoje obaveze prema poveriocima. 38. promena rokova dospeca obaveza placanja prema izvorima  najcesce se vrsi prolongiranje dospelih obaveza po anuitetima i transformisanjem kratkoorcnih kredita u srednjorocne ili dugorocne kredite. 3. 6.  Poslovanje s gubitkom smanjuje izvore sredstava i finansijski potencijal preduzeca sto ima za posledicu smanjenje sposobnosti placanja obaveza. kompenzacija delova sredstava ( aktive ) i obaveza prema izvorima ( pasive )  postize se sklad izmedju priliva sredstava i i rokova dospeca obaveza za placanje 4.

Ako je korisnik tekuceg racuna pravno lice koje obavlja delatnost ili fizicko lice koje obavlja delatnost i ima maticni broj tada se za broj tekuceg racuna ostavlja 8 mesta. kako se ne bi narusila dnevna projektovana likvidnost preduzeca. kontrolni broj se dobija tako. U svakom preduzecu finansijski menadzer treba da vodi racuna da dnevni priliv novcanih sredstava bude veci od dnevnog odliva novcanih sredstava. on se izracunava po medjunarodnom standardu ISO 7064. Argument za primenu predlozene dnevne likvidne rezerve pociva na cinjenici da je moguce od strae drugih poslovnih funkcija u preduzecu. Dobijeni rezultat se iskazuje putem dve cifre i on predstavlja kontrolni broj. Broj racuna klijenta ima 8 ili 13 numerickih mesta i iste odredjuje poslovna banka. broj tekuceg racuna klijenta 3.Poslovni racuni preduzeca predstavljaju najvitalnije delove u njegovom poslovanju. njihovom iznosu i rocnosti. putem numerickih oznaka broj racuna klijenta banke bi mogao da glasi : AAABBBBBBBBBBBBBCC. Racun klijenta koji se otvara kod poslovne banke jedinstveno se oznacava putem numerickog oblika. Stanje na tekucem racunu treba da se dnevno prati preko izvoda uz proveru: o da li su prosli svi nalozi za placanje koji su upuceni poslovnoj banci prethodnog dana . napraviti nekontrolisan odliv novcanih sredstava koji moze izazvati trenutnu ili trajnu blokadu tekuceg racuna preduzeca. a isti je odredjen od strane centralne banke. Npr. fiksni broj racuna poslovne banke 2. a ostatak oduzeo od broja 98. Poslovni ( tekuci ) racun se otvara kod poslovne banke gde se i sklapa ugovor o procentualnom ukljucenju depozita u depozitni racun poslovne banke. model 97. da bi se dobijeni broj podelio sa brojem 97. tada se za broj racuna ostavlja 13 mesta ( karaktera ). kako bi odrzao kontinuitet likvidnosti preduzeca. sto se niz od 16 ili 11 cifara pomnozi sa brojem 100. kontrolni broj racuna klijenta Fiksni broj racuna poslovne banke zauzima tri numericka mesta ( karaktera ) i predstavlja jedinstveni identifikacioni broj poslovne banke za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji. Kontrolni broj racuna klijenta zauzima 2 numericka mesta . Finansijska funkcija treba da vodi racuna o izdatim instrumentima obezbedjenja placanja. Numericku oznaku racuna cine tri odvojene celine : 1. Projekcija dnevnog priliva novcanih sredstava trebala bi biti barem za 10 % veca od projekcije dnvenog odliva novcanih sredstava. Ako je korisnik tekuceg racuna fizicko lice koje obavlja delatnost i nema maticni broj.

pri cemu se isti koristio za tekuce poslovanje. ) od strane pojedinih poslovnih funckija u preduzecu. o Putem projekcije plana priliva i odliva novcanih sredstava neophodno je odrediti „špiceve” veceg odliva novcanih sredstava ( isplate zarada. Svako od njih je imao svoj ziro racun neblokiran. dok su stare obaveze i dalje ostajale u blokadi na centralnom ziro racunu novoformirane kompanije. ne samo ulaganjem u sopstvenu reprodukciju. . vec i orocavanjem kod poslovnih banaka. placanje poreza i sl. Svaka nedovoljna sinhronizacija izmedju priliva i odliva novcanih sredstava dovodi tekuci racun preduzeca u nelikvidnost i blokadu. Blokada tekuceg racuna preduzeca moze biti izazvana i nekontrolisanim izdavanjem instrumenata obezbedjenja placanja ( blanko izdate menice. Na orocena sredstva preduzece ugovara kamatu koja predstavlja finansijski prihod preduzeca u sklopu tekuceg perioda. cesto se pribegava meri privremenog sklanjanja novcanih sredstava sa jednog na drugi tekuci racun. U slucajevima kada preduzecu preti opasnost od ozbiljne blokade tekuceg racuna. najcesce na 30 ili 60 dana sa klauzulom da je dobavljac duzan ukoliko ne isplati robu da vrati glavnicu i plati izgubljenu dobit kupcu robe. Blagajna treba da ima propisanj dnevni blagajnicki maksimum o mogucem zadrzavanju novcanih sredstava u gotovinskom obliku. iako je isto bilo zakonskim propisima zabranjeno. Slobodna novcana sredstva na svom tekucem racunu preduzece moze efikasno uposliti. ) kako preduzece ne bi doslo u zonu nelikvidnosti. Poznati su i slucajevi disponiranja ( prenosenja ) novcanih sredstava ( radi kapitalisanja ) sa ziro racuna jednog preduzeca na ziro-racun drugog preduzeca. vrsila je prenos novcanih sredstava. Preduzecima su proglasavani bivsi pogoni koji su dobijali status pravnog lica. Preduzeca su izmedju sebe pravila ugovore I „fiktivne” fakture ( svrha je bila : avans za robu ) . Ako je tekuci racun preduzeca u 45 radnih dana 45 puta bez prekida blokiran. cekove i sl.da li je stigao priliv na tekuci racun preduzeca od strane duznika onako kako je to i projektovano. „kompanije „ sa dva ili vise novih preduzeca. tada banka (poverilac ) ima obavezu da podnese zahtev za pokretanje postupka stecaja pred nadleznim Trgovinskim sudom protiv doticnog preduzeca. U dosadasnjoj praksi bili su cesti slucajevi. da su preduzeca u totalnoj insolventnosti ( neprekidnoj blokadi tekuceg racuna ) te da se poseglo za promenom postojece organizacije i formiranjem tzv.

Visak „slobodnih” dinarskih sredstava na tekucem racunu preduzeca moze se usmeriti i u terminsku kupovinu buduceg deviznog priliva na finansijskom trzistu. Kod preduzeca koja se nalaze u delatnostima sa izrazito niskim koeficijentom obrta novcanih sredstava. CESIJA I KOMPENZACIJA KAO OBLICI MEDJUSOBNIH PLACANJA .Pored dinarsko tekucih racuna. ispostavljanjem racuna ( fakture ) i defiisanjem vremenskog roka placanja obaveze od strane duznika. zatim u profitabilnu robu ili profitabilnu nekretninu. Visak slobodnih deviznih sredstava moze iskoristiti za pokrice nedostatka dinarskih sredstava na dinarskim tekucim racunima preduzeca. ASIGNACIJA. Zato je bitno da se sve fakture na vreme ispostave kupcu i da se prati tok njihove naplate. zbog razlicitog koeficijenta obrta novcanih sredstava u pojedinim privrednim granama i delatnostima. na koji je duzno usmeravati devizne prilive iz inostranstva i vrsiti sva devizna placanja prema inostranstvu. pri cemu se najcesce “bezi” od viska slobodnih dinarskih sredstava u devizna sredstva. preduzec moze otvoriti i devizni racun kod poslovne banke. redovnog puta. priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca. Pravilno upravljanje tekucim racunima preduzeca potrazumeva : objektivno definisanje vremenskog roka koriscenja tudjih izvora. koeficijent obrta robe i novca izrazito visok. Pored ovog . 39. Posebna umesnost finansijskih menadzera preduzeca jeste upravljanje tekucim racunom preduzeca u uslovima povecane inflacije. sredstva se mogu usmeravati blokadom tekucih racuna duznika kao i sudskim izvrsenjima na osnovu donetih sudskih resenja. definisanje realne cene kapitala i realne mogucnosti povrata izvora o roku njhovog dospeca. i to od preduzeca izvoznika. U takvim slucajevima. Tamo gde je. Priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca se ostvaruje zasnivanjem duznicko-poverilacnkog odnosa. svaki promasaj pri upravljanju tekucim racunom moze imati dalekosezne negativne finanskijske posledice. finansijski menadzeri treba da se opredele da izvrse prodaju „slobodnih” deviznih sredstava ( po „sticovanom-uvecanom kursu”) i obezbede dinarske prilive na tekucim racunima preduzeca. prisutne su dnevne oscilacije priliva i odliva novcanih sredstava. Razlike su izrazajne. Nije isto upravljati tekucim racunima preduzeca kada se ona nalaze u razlicitim privrednim granama i delatnostima.

nekom trecem preduzecu ( asignatoru ) . 40 i Nalog za obracun na obrascu br. CESIJA – kao oblik medjusobnog placanja se identifikuje sa ustupanjem potrazivanja. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugoovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ) . Za asignaciju kao oblik izmirenja medjusobnih obaveza je karakteristicno da asignator ima pravo da trazi izmirenje obaveze od asignanta. tada ona nece dozvoliti izvrsenje Naloga za placanje i Naloga za obracun. asignant . ucesnici u cesiji su : 1. asignator . Upravo tu se asignacija i razlikuje od cesije kao oblika izmirenja medjusobnih obaveza ucesnika u platnom prometu. lice na koje se prenosi potrazivanje 3.upucenik ( banka ) 3. 42. On daje nalog na teret svog racuna a u korist racuna asignatora. pri cemu se trece preduzece ovlascuje da to primi u svoje ime. Obligacioni odnos se zasniva izmedju tri pravna lica : 1.primalac uputa ( agrokombinat ). odnosno ostecenja zdravlja ◙ po osnovu naknade nematerijalne stete ◙ ako potrazivanja poticu iz zabranjenih ugovora ◙ ako su potrazivanja u vezi sa licnostima .uputioc ( mlekara ) 2. Upucenik ( asignat – banka ) je duzan da podnese banci koja vodi platni promet Nalog za placanje po Obrascu br. Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potrazivanja u slucajevima : ◙ ako cedent i cesus imaju neizmirene obaveze koje su evidentirane u banci preko koje se obavlja platni promet ◙ u slucajevima naknade stete u obliku novcane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela. koji ima potrazivanje od odredjenog lica ( cesusa ) i koji to svoje potrazivanje prenosi na drugo lice ( cesionara ) 2. Ako se utvrdi da asignant ( uputioc – mlekara ) ima neizmirenih obaveza koje su zavedene u odeljenju za platni promet doticne banke. ako ovu obavezu ne izmiri asignat u ugovorenom i predvidjenom vremenskom roku. asignat . duznik cija se obaveza ustupa trecem licu ( cesionaru ) bez obaveze da se o tome pismeno izjasnjava. cedent . cesus .ASIGNACIJA predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzece ( asignant ) daje nalog drugom preduzecu ( asignatu ) da za njegov racun izvrsi isplatu odnosno neku drugu cinidbu . Nalozi se podnose odeljenju za platni promet banke kod koje asignat ( upucenik ) ima poslovni racun. cesionar .

Duznik ima pravo da prebije potrazivanje koje ima prema poveriocu sa onim sto poverilac potrazuje od njega. putem zakona 2. Karakteristika ugovorne kompenzacije jeste da su medjusobne obaveze uzajamne dok je sasvim nevazno da li su one istorodne i da li su dospele. Cesus ( duznik ) podnosi Nalog za prenos sa kojim se vrsi prenos sredstvava sa njegovog racuna na racun cesionara. pod uslovom da oba potrazivanja glase : ◙ na novac ◙ na stvari istog kvaliteta i ◙ da su oba potrazivanja dospela. KOMPENZACIJA – Oblik izmirenja obaveza putem medjusobnog prebijanja. proizvoda ili usluga. Kompenzacija se nece izvrsiti u slucajevima ako jedan od ucesnika ili oba ucesnika imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke preko koje se obavlja platni promet. dovoljna je samo jednostrana izjava za sprovodjenje kompenzacije. Cedent ( stari poverilac ) istovremeno podnosi i Nalog za obracun u korist i na teret njegovog racuna. . Zakonska kompenzacija se moze sprovesti ako su potrazivanja izmedju duznika i poverioca uzajamna. puem sudskih odluka 3. u cesiji iz obligacionog odnosa ispada cedent ( stari poverilac ) iz razloga sto je cesus duzan da izmiri obavezu prema cesionaru ( novom poveriocu ). Ispunjavanjem ova tri uslova. Da bi se sprovela cesija neophodan je uslov da izmedju va pravna lica postoji duznicko-poverilacki odnos. Za kompenzaciju je karakteristicno da su i duznik i poverilac u istom nivou ( jednakost lica ) te da je iskljucen rizik od svake moguce insolventnosti i duznika i poverioca. putem ugovora. Za razliku od asignaicje . Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovu potpisanog ugovora izmedju duznika i poverioca.ne mogu se cesijom prenositi potrazivanja ako je ugovorom izmedju poverioca i duznika iskljucena mogucnost ustupanja potrazivanja trecem licu. ili kao uplata avansa za robu – usluge koje cesionar treba da isporuci cedentu. istorodna i dospela. Tehnika sprovodjenja cesije zapocinje podnosenjem naloga odeljenju za platni promet doticne banke. a duznik dokaze na sudu da mu poverilac duguje odredjenu vrednost. Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu Odluke Suda u slucajevima kada poverilac tuzi svog duznika za neuredno izmirenje obaveze. Za cesiju je karakteristicno da se putem nje moze izmiriti veca nastala obaveza za kupovinu robe. Kompenzacija nastaje po tri osnova : 1.

40. POJAVNI OBLICI I ELEMENTI PLANA OBRTNIH SREDSTAVA Pojam obrtnih sredstava podrazumeva poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u poslovnom procesu, pri cemu se njihova vrednost najmanje jednom obrne u toku godine. Dakle, pojam obrtnih sredstava je determinisan : 1. koeficijentom obrta ( godisnji koeficijent obrta veci od 1 ) 2. brzinom obrta njihove vrednosti. Pri objasnjavanju kruznog kretanja obrtnih sredstava treba poci od Marksovog obrasca kruznog kretanja kapitala N – R... P ... R’ – N’. Ako obrtna sredstva kruze po obrascu N-R-N tada obrtna sredstva u odredjenom vremenskom trenutku mogu biti u obliku novca, odnosno robe. Relacija N-R predstavlja slucaj u kome je novac izdat a roba primljena. Relacija R-N predstavlja slucaj u kome je roba izdata a novac primljen. Praksa pokazuje da se proces izdavanja novca i primanja robe cesto ne poklapa pa se zato uvode prelazni oblici obrtnih sredstava. Svaki prelazni oblik tezi da bude osnovni oblik nekog obrtnog sredstva. Prelazni oblici mogu biti u obliku robe, odnosno novca. Obrazac kruznog kretanja kapitala uvodjenjem prelaznih oblika robe i novca treba da ima sledecu sadrzinu : N – Rp – R ... P ... R’ – N’p – N’ Novac (N) u osnovnom obliku egzistira u uslovima ako potice iz realizacije, odnosno njegovog prelaznog oblika, a ima svrhu da se pretvori u robni oblik ili njen prelazni oblik. Najcesce se u osnovnom obliku novca i surogata novca pojavljuju : ◙ gotovina u blagajni i banci, ◙ ziralni novac i ◙ devize ( devizni racun ). Prelazni oblik novcanih sredstava odnosi se na : menice, cekove, obveznice, akcije, komercijalne i blagajnicke zapise i druge hov ( surogate novca ). Osnovni oblik robe (R) se pojavljuje : 1. u procesu pripreme proizvodnje ( zaliha sirovina, materijala i sitnog inventara ) 2. kao angazovano sredstvo u procesu proizvodnje ( proizvodnja u toku i poluproizvodi ) 3. kao gotov proizvod ( zalihe gotovih proizvoda i robe ). Prelazni oblik novca u robu ( Rp ) egzistira na relaciji ( N – Rp – R ) i to u uslovima kada je novac izdat a roba nije primljena. Determinante koje odredjuju prelazni oblik robe jesu : a ) da taj oblik potice iz osnovnog oblika novca, b) da tezi pretvaranju u osnovni oblik robe. Najcesce se u prelaznom obliku robe pojavljuju pozicije : akontacije

za sluzbena putovanja, avansi dobavljacima za obrtna sredstva, avansi za zajednicka ulaganja obrtnih sredstava, akontacije za zarade i sl. Prelazni oblik robe u novac ( N’p) egzistira na relaciji R’ – N’p – N’ u uslovima kada je roba izdata a novac nije primljen. Determinante koje odredjuju prelazni oblik novca su : da taj prelazni oblik potice iz robe, da tezi ponovnom pretvaranju u osnovni oblik novca . najcesce se u prelaznom obliku novca pojavljuju : potrazivanja od kupaca preduzecima za prodatu robu, kreditnu odnosi s neposrednim potrosacima za prodatu robu i sl. Elementi plana obrtnih sredstava Osnovni zadatak planiranja obrtnih sredstava jeste definisanje obima, strukture i izvora obrtnih sredstava, saglasno potrebama poslovnog procesa utvrdjenih u godisnjem planu preduzeca. Ovaj osnovni zadatak treba da obezbedi kontinuitet poslovnog procesa u smislu kruznog kretanja u uslovima date proizvodno – tehnoloske strukture preduzeca. Pri definisanju plana obrtnih sredstava treba posebno staviti naglasak na : 1. planiranje potrebe za obrtnim sredstvima po oblicima, ukupno za planski period 2. planiranje izvora obrtnih sredstava po vrstama i ukupno 3. planiranje obrtnih sredstava staticki – u smislu stanja, i dinamicki – u smislu njihove transformacije, 4. planiranje neto – obrtnih sredstava i neto – obrtnog fonda, 5. definisanje pokazatelja efikasnosti za ukupna obrtna sredstva i parcijalno po oblicima i podoblicima, 6. izbora metoda vezanih za kvantifikaciju potreba za obrtnim sredstvima, 7. prikupljanja podataka i izvora podataka koji ce se koristiti u planiranju obrtnih sredstava. Definicija sadrzaja plana obrtnih sredstava mora da obuhvati minimum koji je neophodan za ostvarivanje toka poslovanja u planskom periodu. Taj minimum treba da obuhvati : 1. nabavku materijala za reprodukciju 2. zalihe sirovina i materijala 3. proizvodnju i poluproizvode 4. gotove proizvode i robu na zalihama 5. prodaju gotovih proizvoda.

Sadrzaj obrtnih sredstava se moze posmatrati sa vise aspekata. Sadrzaj se u planiranju treba svesti na pojam ukupnih obrtnih sredstava koja sadrze robna i novcana sredstva kao osnovne pojavne oblike obrtnih sredstava. 41. MEDJUZAVISNOST OBLIKA I PODOBLIKA OBRTNIH SREDSTAVA Kod utvrdjivanja obrtnih sredstava vazno je uociti sledecu medjuzavisnost : novcana sredstva ( Sn) + robna sredstva ( Sr ) = potrebna ukupna obrtna sredstva ( Su ) = redovni izvori obrtnih sredstva ( Si ). Izmedju Sn i Sr je medjuzavisnost takva da Sn > Sr ali uz uslov Sn+Sr=Su. Izmedju Su i Si je medjuzavisnost takva da je Su = Si, jer ako je svako Su ≠ Si, tada ne zadovoljava uslov bilansne ravnoteze i finansijskog legaliteta. Pri utvrdjivanju potrebnih obrtnih sredstava uzima se u obzir „bruto masa” i „vreme trajanja obrta”, sto ukazuje da se pod obrtnim sredstvima podrazumeva njihov prosecan iznos. U praksi je problem znatno slozeniji, jer se moraju utvrditi obrtna sredstva po osnovnim oblicima i njima odgovarajucim podoblicima, pri cemu su razlicite i „brutomase” u smislu vrednosti i vremena trajanja obrta, odnosno broja dana vezivanja („d”) u datom obliku ili podobliku. Treba uvaziti kriterijum da izmedju dve iste „bruto – mase „ po vrednosti , prednost ima ona „bruto-masa” koja ima krace vreme trajanja obrta. Ako , je isto vreme trajanja obrta, tada je prednost na strani onog oblika obrtnih sredstava koji ima manju vrednost „bruto-mase”. Metod za rasclanjavanje medjuzavisnosti oblika i podoblika obrtnih sredstava, moze se prikazati putem sledecih relacija : 1. ( za ukupna obrtna sredstva ) Su = Si, 2. ( za novcani oblik ) Sn = Snv + Snh ; uz uslov Snv >< Snh 3. ( za robni oblik) Sr = Srm + Srp + Srg ; uz uslov Srm > < Srp > < Srg 4. ( za prelazni oblik novac – roba ) Sn / r = Sna + Snk + Snr ; Snk >< Snr 5. ( za prelazni oblik roba – novac ) Sr / n = Srpo + Srk ; uz uslov Srpo><Srk Svaka promena „bruto-mase” ili promena njegovog vremena obrta, izaziva promenu prosecne mase potrebnih obrtnih sredstava. Masa ukupno potrebnih obrtnih sredstava predstavlja zbir pojedinacnih prosecnih masa u pojedinim oblicima, podoblicima i vrstama ( ukoliko se analiticki rasclanjavaju podoblici ). Opsti obrazac za izracunavanje prosecne mase obrtnih sredstava glasi :

M*d bruto masa * vreme obrta Sm = --------------- = ---------------------------------------365 broj dana u godini Sa aspekta finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima, znacajno je utvrditi i najpovoljniju strukturu izvora ovih sredstava. Medjuzavisnost se moze definisati putem sledecih relacija : Si = Si t + Si ko + Si kd + Si kt + Si fo + Si o 42. BRUTO – MASA, KOEFICIJENT OBRTA I PRELOMNE TACKE OBRTNIH SREDSTAVA Bruto masa i koeficijent obrta spadaju u faktore koji u godisnjem planu najneposrednije uticu na definisanje potrebnih obrtnih sredstava. Bruto-masa predstavlja vrednosno iskazani obim odgovarajuceg oblika, podoblika i vrste obrtnih sredstava koji se odnosi na odredjeni vremenski interval kruznog toka poslovnog procesa. Za bruto-masu je uobicajeno da se iskazuje u podoblicima i vrstama. Zato brutomasa predstavlja : 1. u novcanom obliku ( N ) predstavlja zbir svih isplata koje dospevaju u datom vremenskom intervalu koje treba na vreme izmiriti. 2. u prelaznom obliku novac/roba ( N / R ) predstavlja zbir potrebnih avansa dobavljacima, akontacije radnicima, avr i sl. Rec je o vrednostima koje odredjeno vreme provedu u novcanom obliku. 3. u prelaznom oliku roba / novac ( R / N ) predstavlja zbir svih potrazivanja za prodate proizvode i usluge ( ukljucujuci i kreditne odnose po tom osnovu ) 4. u robnom obliku zaliha za reprodukciju ( R ) predstavlja zbir vrednosti sirovina, materijala, sitnog inventara i ambalaze. 5. u robnom obliku za proizvodnju toku ( P ), predstavlja zbir svih troskova koji se iskazuju cenom kostanja gotovih proizvoda. Vreme obrta predstavlja pokazatelj vremenskog trajanja jednog obrta u toku kruznog toka poslovnog procesa, i to po pravilu, u toku jedne godine. To je vreme angazovanja obrtnih sredstava u nekom od oblika i podoblika. Stoga se moze reci, da ono iskazuje vreme u danima u kojima su obrtna sredstva „vezana” u pojedinim oblicima i podoblicima kruzenja u poslovnom procesu.

Ukupno potrebna obrtna sredstva za dati tok poslovnog procesa ( Σ m) predstavljaju zbir . Prva prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u maksimumu. odnosno trajanje tehnoloskih postupaka. podrazumevajuci vreme u danima koja su protekla od pocetka rada na proizvodu ( pripreme proizvodnje ) pa do njegove predaje u skladiste gotovih proizvoda.. Najcesce se to vreme naziva „stvarni ciklus proizvodnje”. a ne obuhvata organizacione gubitke koji proteknu izmedju dva tehnoloska postupka. koje obuhvata ne samo norma-casove procesa rada vec i casove zastoja.. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava ( Σ m) izracunava se na sledeci nacin : „bruto-mase” ( M iskazan po prodajnoj ceni ). 43. mn.. gubitaka i sl. m2. . podrazumevajuci izlaznicu repromaterijala iz skladista gotovih proizvoda. Ovi oblici finansijskog angazovanja definisu se preko dve prelomne tacke ( maksimalne i minimalne ). On pokazuje koliko su obrtna sredstva koriscena u toku godine za placanje rashoda i troskova. duze je i vreme kruzenja obrtnih sredstava. Za ekonomsko poimanje vremena se kaze „vreme izmedju dva skladista“ . cekanja. To je izvedena velicina i posebno je pogodna za procene u paralelnom i kombinovanom nacinu proizvodnje. PLAN NOVCANIH OBRTNIH SREDSTAVA 6 Potrebno je razlikovati ekonomsko od tehnickog poimanja vremena. a proces prodaje robnih obrtnih sredstava u maksimumu.6 Broj obrta novcanih sredstava u toku godine predstavlja kolicnik konstante 365 i zbir pojedinacnog vremena obrta obrtnih sredstava izrazenog u podoblicima : Bo = 365 / d Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja pokazatelj uspesnosti upravljanja obrtnim sredstvima. m1. jer se ovo drugo svodi na norma casove rada.. Σ Ko = Mp / Σ m Prosecno vreme kruznog toka poslovnog procesa ili dani vezivanja ( d) : Σ d = 365 / Ko Proces kruznog kretanja obrtnih sredstava istice i granicne vrednosti maksimalnog i minimalnog finansijskog angazovanja.. U ovoj tacki je prisutna minimalna transformacija robnih obrtnih sredstava u novcana sredstva. Druga prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u minimumu . Upravo to predstavlja ekonomsko poimanje vremena. U ovoj prelomnoj tacki prisutna je minimalna transformacija novcanih u robna obrtna sredstva. a prosec prodaje robnog oblika obrtnih sredstava u minimumu..Ukolko je vreme proizvodnje duze.

plan stanja sredstava – ukazuje na prosecan saldo u podoblicima novcanih obrtnih sredstava po kvalitetu 2.menice. Podoblici novcanih sredstava su : cekovi. tada je opravdano vrsiti takvo planiranje osnovnih i prelaznih oblika novanih sredstava posto je sigurno da ce priliv na tekuci racun biti usporen. s tim da se u okviru kvartalnih planova razradjuju operativni planovi ( mesecni. Plan novcanih obrtnih sredstava treba da cine dva dela : 1. Za proizvodna preduzeca je karakteristicno da odrzavaju odredjeni nivo zaliha tokom cele proizvodnje a takve zalihe se nazivaju zalihama proizvodnje u toku. Ukoliko se u planu ne uspostavi odgovarajuci odnos izmedju osnovnih i prelaznih oblika. Zalihe mogu biti u obliku : sirovina i materijala. Zato je neophodno izrsiti temeljne analize plana novcanih sredstava u smislu otkrivanja uzroka koji opredeljuju takva stanja i promene. Ostali oblici zaliha su u funkciji fleksibilnosti poslovanja preduzeca. nedovrsene proizvodnje. poluproizvodnje i gotovih proizvoda. Pri tome se podrazumeva da se novcana sredstva sastoje iz osnovnog i prelaznog oblika. Zalihe predstavljaju sponu izmedju nabavne.Planiranje obrtnih sredstava obuhvata predracune svih isplata i uplata u planskom periodu. akcije i ostale hov. narocito kada je ona u obliku „roba/novac” i kada mogu da uspore priliv novca na tekuci – racun doticnog preduzeca. obim i struktura se projektuju dinamicki. a posebno likvidnost. Oblici novcanih sredstava su : ziro-racun. tada plan novcanih obrtnih sredstava ukazuje na odnose koji pospesuju. 44. prodajne i finansijske funkcije preduzeca. TROSKOVI PRIBAVLJANJA ZALIHA Zalihe predstavljaju znacajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i one za sebe vezu veliki deo novcanih sredstava. blagajna i devizni racun. proizvodne. sedmicni i dnevni ). odnosno otezavaju transformaciju novca. ostala novcana sredstva ( potrazivanja od kupaca ). obveznice. U planu novcanih obrtnih sredstava. Ukoliko su planom prodaje vise naglaseni kupci koji placanje vrse putem instrumenata placanja. stvaraju se uslovi za moguce prekide procesa proizvodnje. . plan tokova ( promena ) sredstava – otkrivaju prilive i odlive novcanih sredstava koji nisu bez uticaja na finansijsku sigurnost. Ukoliko se analiziraju moguci uzroci takvih promena.

Menadzment preduzeca ne treba da izgubi iz vida poznatu krilaticu : „ kada vam je potreban novac. Analize treba da ukazu : da li ce trzisna vrednost odredjenih zaliha biti manja od vrednosti po kojoj su iste nabavljene. Povecanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale ustede premasuju ukupne troskove drzanja dodatnih zaliha. Zadatak finansijkog menadzmenta jeste da analizira rizike koji se odnose na odrzavanje zaliha. Odrzavanjem povecanog nivoa zaliha u preduzecu. troskove nedostatka zaliha. istovara. posebno u delu njihove nabavke. Ove zalihe se drze da bi se izbegli zastoji ( prazni hodovi ) u proizvodnji. prodajne funkcije. marketing funkcije i likvidnosti preduzeca. Troskovi pribavljanja zaliha obuhvataju :  troskove ispostavljanja porudzbina  troskove pripreme.Za zalihe poluproizvoda je karakteristicno da su iste nuzne izmedju razlicitih etapa proizvodnje jer se putem njih omogucava efikasnije realizovanje proizvodnih programa. smestaja i kontrole zaliha . Troskovi zaliha obuhvataju : 1. troskova drzanja zaliha 3. a posebno vezivanja sredstava u sve oblike zaliha. troskove drzanja zaliha 3. stvaraju se uslovi za ekonomicniju nabavku i profitabilniju prodaju. Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeca. troskove pribavljanja zaliha 2. troskova pribavljanja zaliha 2. Nivo zaliha u preduzecu zavisi od: 1. 1. vremena povrata kapitala vezanog u zalihama. Finansijska funkcija ima obavezu da kontinuelno preispituje neophodnost ulaganja poslovnih sredstava. manipulativnih troskova zalihama 4. Zadatak je finansijskog menadzmenta da kontrolise pojedinacne odluke o zalihama kako ne bi doslo do suvisnih ulaganja u zalihe i nepotrebne imobilizacije novcanih sredstava. Zalihe gotovih proizvoda omogucavaju preduzecu fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa. pogledajte vase zalihe pre nego sto potrazite vaseg bankara „.

Troskovi pribavljanja zaliha cesto se identifikuju sa troskovima porudzbine i predstavljaju troskove koji su nastali u procesu njihove nabavke. dodatne troskove – nastaju iznad fiksnih troskova i menjaju se na vise ili na nize u zavisnosti od broja porudzbina. fakturnog. Stvarni dodatni troskovi . skladisnog i drugih odeljenja u preduzecu. 3. prijemnog. evidencijom i isplatom ulaznih faktura i sl. a drugim delom varijabilnih troskova u odnosu na promenu obima zaliha. preliminarnim pregovorima sa dobavljacima. Njihovo kretanje je u obliku stepenaste krivulje. propustene kolicinske rabate i ostale popuste. 2. Fiksni I dodatn 600 500 400 300 nitroskovi 2. Ovi troskovi su najcesce prisutni u vezi sa : 1. istrazivanjem trzista nabavke. 2. fiksne troskove – rezultat su rada nabavnog. smestajem sirovina. Ukupni troskovi odredjenih porudzbina sirovina i materijala mogu se podeliti na : 1. Troskovi drzanja zaliha jednim delom imaju karakteristike fiksnih troskova. 4. nezavisni su od broja izvrsenja porudzbina. To su konstantne velicine.

45. po isteku godine. Tacka „x” predstavlja optimalnu kolicinu porudzbine . U prvom slucaju se povecavaju ukupni troskovi jer se smanjuje obim proizvodnje zbog nedostatka zaliha.menjaju proporcionalno sa velicinom porudzbina.Fiksni karakter imaju troskovi magacinskog prostora i opreme (amortizacija.odnosi se na kolicine jednokratno nabavljenih sirovina i materijala koja ce obezbediti najnize ukupne troskove pribavljanja i drzanja zaliha. da li ce pribaviti materijal i sirovine pod strogim rezimom kontrole jednom u toku godine – preduzece formira godisnje zalihe. imidz preduzeca i umanjuje se finansijski rezultat preduzeca.podrazumeva opredeljenje preduzeca : 1. neophodno je izracunati ukupne troskove porudzbina. odrzavanje. Ukupni troskovi zaliha u pocetku opadaju zbog fiksnih troskova narucivanja koji se rasporedjuju na veci broja jedinica. Varijabilni dodatni troskovi prouzrokovani su dejstvom rizika pri drzanju zaliha.Troskovi nedostatka zaliha nastaju u slucajevima kada je prisutan nedostatak zaliha sirovina. izlozenosti zaliha ostecenju. materijala i nedostatak zaliha gotovih proizvoda. grejanje. sukcesivno ih trosi i dovodi zalihe na nulti nivo. Dodatni troskovi cesto nastaju u postupku rukovanja sa zalihama ( prenosenjem zaliha sa jednog mesta na drugo ) i uskladistenjem zaliha. OPTIMALNA VELICINA PORUDZBINE ZALIHA . kriva ukupnih troskova pocinje da raste. jer se u toj tacki seku troskovi drzanja i .). Povecanjem troskova porudzbina smanjuje se velicina porudzbine zaliha.. Kada je smanjenje prosecnih troskova vece od smanjenja troskova drzanja zaliha .menjaju se obrnuto proporcionalno sa velicinom porudzbina zaliha. pronevera i sl. kvaru.. 2. zakupnina. Povecanjem ili smanjenjem troskova drzanja zaliha povecavaju se ili smanjuju troskovi velicine porudzbina zaliha. ◙ Troskovi porudzbina. . uz pristizanje novih isporuka zaliha. ili ce isti nabavljati jednom mesecno – porudzbina zaliha jednaka je njihovoj procenjenoj mesecnoj potrosnji. Nazivaju se i troskovima kapitala ili oportunitetnim troskovima ( propustenim prinosom da nisu bila ogranicena finansijska sredstva pri ulaganju u najbolje druge alternative ). U drugom slucaju gube se prispele porudzbine od kupaca. Da bi menadzment preduzeca doneo odluku. 3. Ovi troskovi se odnose na : gubitke nastale u vrednosti zaliha. koja je povoljnija alternativa optimalne velicine porudzbina. ◙ troskovi drzanja zaliha .

troskovi porudzbine zaliha. Ukupni troskovi porucivanja zaliha predstavljaju troskove porucivanja po jednoj porudzbini pomnozene sa brojem porudzbina. 46. preduzece se cesto opredeljuje za drzanje jednog dela sigurnosnih zaliha. ali je pitanje sta je manji trosak : drzati sigurnosne zalihe ili prekinuti proizvodnju. pa se stoga preduzece opredelilo da koristi sigurnosne zalihe.  Grafikon pokazuje da je na trzistu prisutna velika potraznja za zalihama materijala ( nema ga dovoljno ). manipulacije i osiguranja i oni su konstantni po jedinici zaliha u jedinici vremena. SIGURNOSNE ZALIHE U uslovima prisutne fluktuacije vremenskih rokova kod porucivanja zaliha. Veca porudzbina (kolicina ) zaliha nosi sa sobom vece troskove drzanja zaliha.  Trosak odrzavanja zaliha – sigurnosne zalihe izazivaju dodatni trosak. Troskovi drzanja zaliha se odnose na : troskove skladistenja. kako bi odrzalo kontinuitet svoje proizvodnje. Optimalna velicina porudzbina zaliha je prisutna kada su minimalni ukupni troskovi zaliha. Njihova velicina zavisi od nekoliko faktora : Sto je veca neizvesnost oko uredne nabavke zalha ( na vreme ) to je i prisutnije opredeljenje u preduzecu da drzi vece sigurnosne zalihe. uz manje ukupne troskove porucivanja zaliha ( ne stvara se pojedinacni trosak vise puta ). te da je nestabilno vreme isporuke zaliha materijala ( isporucuje se u duzim intervalima ). .

Tacka porudzbin Tacke porud 300 Brojjedinica 200 100 ”Just in time” sistem – karakteristika ovog sistema jeste da isporuka materijala stize “tacno na vreme” i da pri tome ne postoje zalihe materijala u preduzecu. 320 320 .

odnosno na kraju veka trajanja osnovnog sredstva. Preduzeċe se često nalazi u ulozi i kupca ( kreditiranog ) i prodavca ( kreditora ). a zavrsava se nakon naplate prihoda ( ucesce osnovnih sredstava u ukupnom prihodu ). 2. pa do naplate prodate robe ili usluga. Finansijsko ulaganje u potraživanja od kupaca nastaje kao realnost zbog vremenskog intervala izmedju “čina prodaje” i “čina naplate”. kupcima dobavljačima. Pretpostavka za efikasnu primenu ovog sistema. dok je ulaganje u zalihe finansijski posmatrano. gotove proizvode ) . zalihama . . da se proizvodni proces odvija kontinuelno od pocetka do kraja bez zastoja. 47.Pretpostavkla za primenu ovog sistema jeste. Primena „just in time „ sistema podrazumeva dobro razvijene odnose sa dobavljacima. odnosno minimizira se ukupni trosak zaliha u preduzecu. ono je kupac koji se kreditira od svoga dobavljača. permanentno i relativno konstantno. U slučajevima kada preduzeċe nabavlja sirovine i materijal. Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku obrtnih sredstava pocinje njihovom kupovinom a zavrsava se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovacke robe. Uvodjenjem ovog sistema eliminise se trosak drzanja zaliha. Sistem „just in time” moze biti neuspesan . ono je prodavac ( dobavljač ) koji kreditira svog kupca. samo onda ako se od strane dobavljaca prekine kontinuitet snabdevanja sirovinama i materijalom procesa proizvodnje. Da bi se izračunao jedan ciklus novčanih sredstava neophodni su podaci o : 1. OBRT NOVCANIH SREDSTAVA ( GOTOVINSKI CIKLUS U PREDUZECU ) Obrt novcanih sredstava predstavlja vremenski period od izdavanja novcanih sredstava za nabavku ( repromaterijala) . U slučajevima kada preduzeċe prodaje gotove proizvode .Zalihe kao deo realne aktive preduzeċa u fizičkom obliku se menjaju ( iz repromaterijala u poluproizvodnju. Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku osnovnih sredstava pocinje placanjem njihove nabavke. 3. jeste razvijen integralni informacioni sistem.

Zalihe Kupci Ukupno ( 1+2) Dobavljaci Ako se preduzeċe nalazi u istom položaju prema dobavljačima i kupcima.Novcani ( g 1. 3. 2. tada gotovinski ciklus iznosi : Gotovincki (novani Zalihe 90 dana( drzanje ) Dobavljaci (kreditiraju) K . da isti vremenski period kreditira svog kupca koliko je i ono samo kreditirano od svoga dobavljača. 4.

slabije pozicije likvidnosti preduzeċa c. broj dana u godini ( 360 dana ) 2. Kupci 1. troškovi nedostatka gotovine – produkt su : a.6 (novani troškovi držanja gotovine – nastaju zbog tezaurisanja gotovine i nemoguċnosti ulaganja u neki drugi program koji bi doneo preduzeċu odredjeni prinos. Zalihe Koeficijent obrta gotovinskog ciklusa – za izračunavanje se uzimaju : 2. 3. Gotovinski Pri obezbedjenju gotovine nastaju troškovi : 1. propuštenog kasa-skonta b. Ukupno ( 1+2) Koeficijenti obrta iznose : 4. neredovnog izmirivanja obaveza od strane preduzeċa i sl. 3. gubljenja stečenih uslova i bonifikacija kod dobavljača d. koeficijent obrta zaliha = 360 / 90 = 4 koeficijent naplate potraživanja od kupaca = 360 / 40 = 9 gotovinski ( novčani ) ciklus = 360 / 100 = 3. vremensko trajanje svakog od ciklusa. 1. troškovi transakcija gotovinom – produkt su : Zalihe 90 dana ( drzanje ) K Dobavljaci (kreditiraju ) 30 dana = Izdavanje gotovine Go . Dobavljaci koeficijent plaċanja dobavljača = 360 / 30 = 12 Novčani ciklus je identičan vremenskom periodu zaliha. 4. 2. 3. 2.Novcani ( g 1.

proizvodna. 1. Baumolov model upravljanja novcanim sredstvima sluzi za definisanje optimalnog odnosa izmedju oblika i podoblika novcanih obrtnih sredstava u njihovim prelaznim fazama. b. . Transformacija gotovine u hov treba da poveca efikasnost sredstava. smanjuje se ulaganje novčanih sredstava u zalihe. 3.Kada su u preduzecu dobro povezane poslovne f-je ( nabavna. kako bi se periodicni viškovi gotovine transformisali u hov. odnosno da stvori uslove za ostvarenje neto dobiti preduzeca. trzisne pozicije dobavljača i kupaca d. a. Duzina kreditiranja kupaca zavisi od : a. stanja likvidnosti preduzeca i sl.administrativno-manipulativnih troškova kao i troškova vezanih za provizije. koje su nastale u transakcijama kupovine i prodaje hov. kvaliteta i cene proizvoda f. usluga koje su predmet poslovanja c. jeste prosecan nivo gotovine : Minimalni iznos Ukupni godisnji novcani izdaci gotovine = ---------------------------------------------------Koeficijent obrta gotovine Strategija upravljanja gotovinom počiva na tri bitna faktora : produženju rokova plaċanja dobavljačima – znači smanjenje nivoa novčanih sredstava putem veceg učesca dobavljača u procesu finansiranja preduzeca. 2. uz istovremeno povecanje njihovog obrta. Svako skracenje prosečnog vremena “kreditiranja” kupaca direktno utiče na smanjenje salda gotovine. skracenje rokova naplate potraživanja od kupaca – Vremenski rok naplate potraživanja od kupaca identifikuje se sa procesom njihovog „kreditiranja”. Ovo je značajan eksterni kratkoročni izvor sredstava. Minimalni iznos gotovine koji treba da drži preduzeċe. uslova konkurencije e. Teznja je da se putem ovog modela definiše optimalan odnos izmedju novcanih sredstava i hov. Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utiče na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeca. prodajna i finansijska ). smanjenju zaliha ( skracenje roka drzanja) . odnosa ponude i traznje b.

OSTALI IZVORI FINANSIRANJA KOMERCIJALNI PAPIRI Komercijalni papiri predstavljaju kratkorocne hov . da troskovi finansiranja preduzeca iz doticnog izvora iznose 8. Po isteku 90 dana donosilac kom. Karakteristike komercijalnih papira jesu. kao sto su neosigurane menice koje emituju preduzeca sa visokim kreditnim bonitetom. Rizik kupovine komercijalnog papira. da su njihove prinosne stope po pravilu. papire u nominalnoj vrednosti od 1 mil. Transfer hov u Gotovinu 2*F*T Thg (opt) = koren -------------------------------k 48.000 din. bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzecu.000 / 980. nize od primarne kamatne stope ( koja se obracunava na kratkorocne kredite ). papira naplacuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 mil. Preduzece X treba da emituje kom. Trosak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku izmedju nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti ( 1.000 – 980.16 % na godisnjem nivou. JEDNOKRATNI KREDITI. UKALKULISANE OBAVEZE. viškove gotovine vreme za koje mogu biti viškovi vezani u podoblik hov cenu kupovine i prodaje hov. ( 20.000. ) . UPRAVLJANJE KRATKOROCNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – KOMERCIJALNI PAPIRI. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana.000 = 20. sa rokom dospeca od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980. odnosno prodaje. din. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont ( popust ) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Prinos od prodaje komercijalnih papira zaracunava se i placa u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeca. 3. Primer.000 din.Da bi se utvrdio optimalan odnos izmedju gotovine i hov neophodno je poznavati : 1. To znaci. a najduze do devet meseci. Iz tih razloga preduzece koje emituje komercijalne papire moze da pribavi kratkorocne izvore finansiranja po nizoj ceni nego sto bi bila cena zaduzivanja kod poslovnih banaka. zavisi od preduzeca koje ih emituje.000) * ( 360 / 90 dana) . 2. dinara.

400.000 din. a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150. godisnje ustede bi iznosile 600.000 .000 din.000 * 12 % ) JEDNOKRATNI KREDITI .000 . Godisnje ustede pri promeni intervala isplate neto zarada ( jednom umesto dva puta) iznosice 200.000 din ( 150. . pod uslovom da su isti prihvaceni od strane partnera u poslovnom odnosu. stvorice se besplatni kratkorocni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom trzistu.Komercijalni papiri cesto mogu da zamene ziralni novac kod preduzeca i mogu biti u funkciji placanja obaveza doticnog preduzeca. ciji je kreditni bonitet pouzdan.000 . doprinosa).000 din.000 ( 50. tada su prisutne ustede i po ovom osnovu od 288. UKALKULISANE OBAVEZE . Najveci deo tih troskova je iz zarada radnika i placenih poreza i doprinosa.000 ( 2. Ako se menadzment opredeli da se zarade isplacuju jednom mesecno.Ukoliko se racionalno isplacuju ( u duzem vremenskom intervalu ) one mogu biti besplatan izvor kratkorocnog finansiranja preduzeca.000 ). PRIMER Preduzece X isplacuje zarade dvonedeljno u priblizno istom bruto iznosu od po 200.000.akumulirani troskovi preduzeca koji se jedan vremenski period ne placaju. ( zarade se isplacuju dva puta mesecno po 200.400. neto iznos zarada i 50. .000 + 150. Ako se pretpostavi da je doticno preduzece ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbedjivalo po godisnjoj stopi od 12 % . a ima objektivnu mogucnost da isplatu izvrsi na kraju meseca u bruto iznosu od 400. uz kamatu od 12 % na godisnjem nivou. Posto su ustede mesecne ( 30 – to dnevne ) neophodno je dati iznos pomnoziti sa 12 meseci sto iznosi godisnje 2.000 din. Zbog usteda u isplati ukalkulisanih obaveza ( poreza i doprinosa ) na iznos 50. sta je povoljnije ?) Pri dvonedeljnom nacinu isplata zarada preduzece X ima likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50. uz pomoc poslovne banke.000 * 12 ).krediti kratkorocnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima.000 ili jednom na kraju meseca 400. ( 50.000.

” otkupljuje godisnji rod merkantilne psenice u kolicini od 10. Karakteristika jednokratnog kredita jeste da se kamata na odobreni kredit ugovara u fiksnom procentu i ima nivo kretanja primarne kamatne stope.ugovor izmedju poslovne banke i privrednog subjekta kojim se utvrdjuje iznos neosiguranih kratkoročnih fin. Pre otvaranja kreditne linije komitent je duzan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta. u “spicevima” finansijskog ulaganja radi obezbedjenja neophodnih zaliha materijala. 49. sredstava. Ugovor se sklapa najcesce na period od godinu dana i podlozan je jednogodisnjem obnavljanju. KREDITNA LINIJA I REVOLVING KREDITI KREDITNA LINIJA . vec nagovestava da ce poslovna banka. sa rokom dospeċa kredita na 90 dana. ako bude u finansijskoj mogucnosti . Ugovor o kreditnoj liniji ne garantuje kredit buducem duzniku. Kreditom se otkupljuje kolicina psenice potrebna za godisnju proizvodnju doticnog preduzeċa i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje. odnosno odrzavanja tekuċe likvidnosti. te da je rizik plasmana kod njih zanemarljiv i sl. kao i obezbedjenja trzista sa prehrambenim proizvodima. kada isti trazi kredit. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice ( koju avalira poslovna banka) koju potpisuje konkretno preduzeċe i prodaje nekom drugom preduzeċu – dobavljacu sirovina. Ti komitenti treba da imaju visok dinarski depozit po vidjenju. dinara.Odobravaju se onim preduzeċima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period. po ceni 10 din. koja ċe biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu poslovne banke. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminisu podrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta./kg u kreditnom odnosu od 100 mil. Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata poslovna banka izvodi ocenu o . - PRIMER Preduzeċe “Fidelinka a. da su devizni aktivci. da imaju upisan značajan iznos akcija. Pod primarnom kamatnom stopom podrazumeva se najniža kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkoročne kredite svojim najboljim komitentima. odobriti kredit komitentu ( preduzecu ) kako bi doticni koristio kredit do odredjenog limita.d.000 tona.

Ako se kamata placa unapred.procene kredibiliteta dužnika i . Svaka promena primarne kamatne stope ima direktan uticaj na poskupljenje ( rast stope ) ili pojeftinjenje ( pad stope ) kreditne linije. Da bi se poslovna banka zastitila od mogucih negativnih finansijskih promena kod korisnika kredita. Kreditna stopa za kreditnu liniju ugovara se na nivou primarne kamatne stope. tada je efektivna ( stvarna ) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. drzanje kompenzacionog salda gotovine 3. tada je efektivna kamatna stopa veca od ugovorene kamatne stope. ono u vecini slucajeva uslovljava preduzece da drzi kompenzacioni saldo gotovine na racunu depozita po vidjenju u utvrdjenom procentu od ukupnog iznosa kredita. Krediti po kojima se kamata placa unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima. zadrzavanje postojece poslovne orijentacije preduzeca 2. Visina odobrene kreditne linije zavisi od : . Kreditnom linijom poslovna banka odredjuje maksimalan iznos kredita koji komitent moze da koristi u bilo kom trenutku. Ugovorom o kredinoj liniji izmedju poslovne banke i komitenta ( preduzeca ) treba predvideti odredbe kojih se mora pridrzavati komitent dok traje doticni ugovor .stvarnoj potrebi komitenata za kreditnom linijom i njegovoj sposobnosti da otplati kredit pod dogovorenim uslovima. zadrzavanje ( nemenjanje ) menadzerske strukture korisnika kreditne linije 5. Obnavljanje kreditne linije vrsi se nakon toga sto poslovna banka analizira godisnji izvestaj o poslovanju duznika. namensko trosenje sredstava kreditne linije. Poslovna banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da ċe svom . REVOLVING KREDITI Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. povremena otplata ukupnog duga 4. Najznacajnije odredbe su : 1. Ako se kamata placa po dospecu kredita.kreditnih potreba dužnika. Prakticna iskustva pokazuju da se kompenzacioni saldo krede od 10 -20 % od iznosa kredita.

. poverilac ima pravo odobriti ( selektirati ) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkoročni kredit. Banka je takodje dužna. Odobrava se preduzecu kada isto nije sigurno kolika ca biti njegova potreba za novcanim sredstvima u buducem periodu. obracunava se uvecana kamatna stopa od 25 – 50 % u odnosu na kamatu na katkorocni kredit u okviru kreditne linije. Ugovor o revolving kreditu. pored redovne kamatne stope predvidja i posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita . 50.Odobravaju se na period duzi od godinu dana. UPRAVLJANJE KRATKOROČNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – POTRAŽIVANJA OD KUPACA I ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEDJENJE POTRAŽIVANJA OD KUPACA Potraživanja od kupaca mogu se ili založiti ili prodati radi obezbedjenja kratkoročnih izvora za finansiranje preduzeċa. Smisao ugovaranja posebne provizije je da se stimulise komitent da pazljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima.komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava. banka je u obavezi da utvrdi. . S obzirom da poverilac sam vrši proveru boniteta buduċeg dužnika. Ako se preduzeċe obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri kratkoročni kredit nudeċi pri tome potraživanja od kupaca kao zalogu.predstavlja zakonsku obavezu banke da produzi kredit do maksimalnog iznosa. Ukupan iznos kredita ne moze biti visi od maksimalno odredjenog revolving kredita. S obzirom da na ovaj nacin kratkorocni kredit prelazi u srednjorocni kredit. da li pojedinačni iznosi na računima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita. On je daleko manje rizican izvor finansiranja za preduzece s obzirom da njegovu tekucu raspolozivost garantuje poslovna banka. bez obzira na trenutni nedostatak novčanih sredstava i njenu nelikvidnost. Revolving kredit je skuplji izvor od kreditne linije. . Kod zaloge potraživanja od kupaca. da proveri kreditni bonitet svakog kupca. on u zavisnosti od boniteta odredjuje i iznos kredita ( od 70 % do 90 % od realne vrednosti založenog potraživanja ).

izdvojiti zalihe i iste poveriti na cuvanje javnom skladistu u mestu ili van mesta duznika. ciji pojedinacni primerci nemaju visoke cene. Kamata na takve kratkorocne kredite krece se od 1 % do 5% iznad pirmarne kamatne stope7. Obaveza skladistara je da ne dozvoli otudjenje zaliha. S obzirom da su ogranicene mogucnosti poslovne banke da provere sve zalihe. dok se kreditor opredeljuje za one zalihe koje su najbrze naplative a to su zalihe gotovih proizvoda i robe. . U praksi ove zalihe kupuje preduzece duznik. one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti. Poverilac je duzan selektirati zalihe. Pojedinacne zalihe kao kolateralna zaloga sastoje se od skupocenih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzecu radi obavljanja njihove redovne poslovne aktivnosti. Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada preduzece kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha. Primer ZALIHE Zalihe kao instrument obezbedjenja u uslovima kratkorocnog finansiranja preduzeca siroko su primenljive u praksi. Preduzece koje uzima kratkorocni kredit ponudice kreditoru ( poslovnoj banci ) sve vrste zalihe. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama moze biti po pojedinacnim ili ukupnim zalihama. tada ce poslovna banka izvrsiti selekciju potrazivanja od kupaca i odobriti ono potrazivanje koje moze posluziti kao najbolja zaloga za trazeni fiksni iznos kredita. visina kratkorocnog kredita se odobrava do 50 % od knjigovodstvene vrednosti prosecnih godisnjih zaliha. Njihova atraktivnost pociva u cinjenici da im je trzisna vrednost veoma cesto veca od knjigovodstvene vrednosti. lageruje u skladiste. a poverilac vrsi njihovo placanje dobavljacu i sa svojim duznikom ( kupcem zaliha ) potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita. Poslovna banka kao kreditor izbegavace zalihe lako pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladistenja. Kratkorocni krediti na osnovu potvrde o uskladistenju zaliha ( skladisnice ) pruzaju poveriocu maksimalnu sigurnost u vezi obezbedjenja povrata kreditnih sredstava. 7 Primarna kamatna stopa – najniza kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkorocne kredite svojim najboljim komitentima.Ako se preduzeċe obrati poslovnoj banci za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu.

derivati nafte . Karakteristika ovih zaliha jeste da su prenosive. Polazi se od stalnog prilagodjavanja poreske politike svim promenama u privrednom sistemu). (3) socijalno-politička načela (poreske obaveze treba da budu raspoređene srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika.). PORESKA POLITIKA I AKCIZE Porezi su oblik javnih prihoda koje država i druga javno-pravna lica naplaćuju od pravnih i fizičkih lica u formi obaveznih. Osnovni cilj poreske politike je obezbeđenje potrebnih sredstava za finansiranje javne potrošnje i realizaciju ciljeva javne regulacije u socio-ekonomskoj sferi. kojom se omogućava sprovođenje poreske politike. socijalnih. 1. PORESKI SISTEM. Poreski sistem predstavlja skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji. Nezakonito izbegavanje obracunavanja i placanja poreza naziva se kontrabandom. prinudnih i nepovratnih davanja bez neposredne i odgovarajuće nadoknade. Poreska evazija označava izbegavanje plaćanja poreza u celosti ili delimično.tehnička načela ( nacelo ugodnosti i jeftinoce. koja se uvodi radi popune drzavnog budzeta. Poreska politika je deo ekonomske politike zasnovan na upotrebi poreza za ostvarivanje ekonomskih. Poreska politika pociva na poreskim načelima kao sto su : (1) ekonomska načela (porezi ne smeju da deluju destimulativno na poreske obveznike. AKCIZA – specificna vrsta dodatnog poreza na neke vrste proizvoda. Poreska evazija nastaje ili zbog nejasnog tumacenja zakonskih propisa ili zbog netacnog prikazivanja knjigovodstvenog stanja poreskog obveznika. Po otplati dela kredita poverilac je duzan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha i omoguci duzniku da te zalihe otudji ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti. Nacelo ravnopravnosti stavlja naglasak na jednakost u podnosenju poreskih obaveza i protivno je dvostrukom oporezivanju. Nacelo jednakosti polazi od stava da porez treba naplatiti u momentu kada poreski obveznik ima dovoljno sredstava . Nacelo jeftinoce polazi od racionalnog organizovanja poreske administracije ( smanjenja troskova )) . (2) finansijska načela (opstosti i elasticnosti. 55.Na takve zalihe poverilac moze odobrit duzniku kratkorocni kredit do 90 % od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladisnici.) i (4) finanijsko . Poreska obaveza se moze delimicno ili u celini preneti na neko drugo lice. finansijskih i drugih ciljeva. Porez treba da placaju svi gradjani.

7. 5. proizvode koji su pod uslovom reciprociteta 4. uvoz humanitarne pomoci. koje je prodavac obracunao kupcu proizvoda. akcizu. Pod prodajnom cenom treba podrazumevati ukupnu naknadu koju kupac placa prodavcu za nabavljenu robu. proizvode koje izvozi proizvodjac 2. 3. duvanske preradjevine alkoholna pica etil-alkohol kafa. 4. porez i posebnu republicku taksu. dok je kod svih ostalih proizvoda prodajna vrednost ili vrednost uvezene robe. przena. proizvode koji se uvoze radi prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama 3. Ako preduzece isporuci robu u sopstvenu prodavnicu. Na neke vrste proizvoda se ne primenjuje obracun i placanje akcize. kada vrsi smestaj proizvoda u akcizno skladiste. tada prodajna vrednost otpremljenih proizvoda sadrzi samo prodajnu cenu. sirovine. da obaveza njenog obracunavanja nastaje u momentu pustanja u promet proizvoda na koje se placa akciza. kada proizvodjac otpremi proizvode iz fabrike radi izvoza 2.2. Obracunata akciza se moze umanjiti u iznosu vec placene akcize za proizvode koji su ugradjeni kao repromaterijal u proizvode koji podlezu placanju akcize. Ako ce preduzece otpremiti robu u akcizno skladiste. mlevena i ekstrakt kafa so za ishranu luksuzni proizvodi – proizvodi viseg standarda. Akciza se ne placa na : 1. Osnovica za obracun akcize kod duvanskih preradjevina i kafe jeste jedinica mere. POREZ NA DODATU VREDNOST . Osnovica za obracun akciza jeste jedinica mere ili prodajna cena proizvoda. Pri uvozu robe osnovicu za obracun akcize predstavlja vrednost doticne robe koja je utvrdjena po carinskim propisima i uvecana za iznos carine i drugih uvoznih dazbina. iznos akcize i poreza bez ukljucenja posebne republicke takse . Obracun akcize ne treba vrsiti jedino u slucajevima : 1. 56. Ukupna prodajna vrednost robe sadrzi u sebi prodajnu cenu ( kolicina * cena po jedinici proizvoda ). ukupna prodajna vrednost sadrzi pored prodajne vrednosti proizvoda . Za akcizu je karakteristicno. 6. U prodajnu cenu se uracunavaju i svi zavisni troskovi.

god u Nemackoj. ◙ Veletrgovina koja je uplatila proizvodjacu robe PDV. ugradjuje svoju marzu na osnovnu cenu proizvoda. ◙ Na tako formiranu cenu ona obracunava PDV i tako dalje formira cenu prema sledecem kupcu.„Porez na dodatu vrednost – oblik poreza na promet .“8 Ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV –a pojavila se prvi put 1918. ( bez poreza ). ne moze se propisati vise od dve poreske stope. U sistemu PDV – a naplata poreza se vrsi kroz ceo „lanac transakcija” od proizvodjaca pa do krajnjeg korisnika. a jednofazni u pogledu rezultata naplate. ali samo na na neto-vrednost ostvarenu u nekoj fazi prometa – tako što poreski obveznici odbijaju od poreske osnovice iznos poreza koji su platili za kupljene proizvode i usluge. čija je realizacija podeljena u parcijalna plaćanja koja se obavljaju na osnovu dodatne vrednosti u svakoj fazi proizvodnje i distribucije proizvoda. jer isto predstavlja jedan od uslova ulaska u Evropsku uniju. Na primer : ◙ proizvodjac prodaje svoj proizvod veletrgovini sa ukalkulisanim PDV – om. jer se poreska obaveza rasporedjuje na veci broj trzisnih ucesnika. Za PDV je karakteristicno da se ne obracunava porez koji je u prethodnoj fazi vec naplacen. Prema VI – oj Direktivi Evropske unije. ◙ Veletrgovina je u obavezi da obavesti poresku upravu da je proizvodjacu robe platila PDV. U Srbiji I Bosni i Hercegovini PDV je uveden od 2005. s tim da proizvodjac upacuje PDV u budzet. Prvi su PDV uveli Francuzi 1954. pa se na osnovu toga njena poreska obaveza umanjuje za taj iznos novcanih sredstava. Isto tako kod trgovine na malo odbija se deo poreza koji su ranije platili ucesnici u „lancu finansijskih transakcija”. Porez na dodatu vrednost je višefazni u pogledu obračuna. prilikom svake prodaje. 8 “Privredni sistem i ekonomska politika “ Sofija Adzic . U evropskoj zajednici skoro sve zemlje su uvele od 1962. PDV predstavlja neto svefazni porez jer se putem njega oporezuje svaka faza prometnog ciklusa. Stopa PDV – a u Srbiji iznosi 18 %. od kojih je jedna opsta i ne moze biti ispod 15 % i druga je posebna stopa i ne moze biti ispod 5 % ( sluzi za oporezovanje prometa proizvoda i usluga koje su bile do sada oslobodjene placanja poreza ). godine. godine PDV na predlog Nojmarkovog komiteta. Obracun poreza putem PDV – a nema velikog uticaja na promenu maloprodajnih cena. Porez na dodatu vrednost se obračunava i naplaćuje sukcesivno. Svrha poreza na dodatu vrednost je pravično oprezivanje prihoda od prodaje.

Upotreba robe za licne potrebe smatra se prometom usluga. Sto se tice prometa usluga treba istaci da su predmet oporezivanja usluge u vezi „lon poslova” i razmene usluga za robu ili druge usluge. Sopstvena potrosnja poslovne imovine koja se koristi za licne potrebe predstavlja predmet oporezivanja po PDV – u. isporuka robe ( proizvoda ) i pruzanje usluga koje poreski obveznik vrsi uz naplatu naknade 2. nego za poreski period.U praksi je najcesce prisutna indirektna metoda ( metoda racuna ili kreditna metoda ) PDV – a. Uslov za ovakvo opredeljenje jeste : da su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan prihod veci od 1 mil. Obracun PDV – a ce se vrsiti kvartalno. dinara. dinara. vec njihov promet. Najveci porez se placa u prvoj fazi. pod uslovom da se povremeno daju razlicitim licima. imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV –a. Predmet oporezivanja PDV – a su : 1. Pokloni manje vrednosti su oslobodjeni placanja PDV . tako da se na te usluge placa PDV. Obracun PDV – a ce se vrsiti mesecno ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio veci od 20 mil. dinara. Poreski period moze biti jedan mesec. Karakteristicno je da se obracun PDV – a ne vrsi za svaki ostvareni promet posebno. Sto se tice agrara treba istaci da se poljoprivrednici mogu opredeliti : da li ce biti stalni ili povremeni obveznici PDV – a. Faktura ( racun ) predstavlja osnovni dokaz o postojanju PDV – a i kontrolni dokument u vezi ubiranja poreza.a. . jedan kvartal ili jedna godina. Iznos poreza po PDV isti je kao i kod poreza na promet s tim sto se PDV placa u svim fazama. Obracun poreza se vrsi na osnovu ulaznih i izlaznih racuna ( faktura ). Putem ove obracunske metode svi ucesnici ce biti zainteresovani da regulisu svoje racune za ulazni PDV jer se isti moze odbiti od izlaznog PDV – a. ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio manji od 20 mil. Zakonom je regulisano da svi poljoprivrednici koji placaju porez na dohodak. Po ovoj metodi poreska obaveza se utvrdjuje kao razlika izmedju poreske obaveze na prodaju robe ( izlazni PDV ) i prethodnog poreza na nabavku robe ( ulazni PDV ). na osnovu katastarskog prihoda. uvoz robe ( proizvoda ) iz inostranstva. da bi se isti u sledecim fazama smanjivao. Predmet oporezivanja ne moze biti roba ili usluga iz internog prenosa.

uspostavlja se automatska kontrola finansijskog poslovanja 5. kao i siru poresku osnovicu 3. posedovanje doze regresivnosti 3. Obveznici koji utvrde veci iznos prethodnog poreza od poreske obaveze imaju pravo na povracaj PDV. PDV ima siri obuhvat robe i usluga. lakse se prate robe u svim fazama prometnog ciklusa 4. Drzava je duzna da izvrsi povrat viska uplacenog PDV-a najduze u periodu od 55 dana. POREZ NA DOBIT KORPORACIJE Porez na dobit korporacije odnosi se samo na ona preduzeca koja imaju status pravnog lica ( korporacije. Porez na dobit korporacije. preduzeca sa akcionarskim kapitalom. teret poreza podjednako podnose svi ucesnici bez obzira na njihovu ekonomsku snagu 4. Dobit kao osnovica za oporezivanje dobija se ako se od poslovne dobiti oduzmu neto rashodi finansiranja ( Pdb – Nrf ).Za promet izvrsen u inostranstvu karakteristicno je da ne podleze PDV – u. . Poreske stope koje se primenjuju na dobit korporacije po pravilu su proporcionalne a u nekim slucajevima i blago progresivne. Taj period povratka kod izvoznika iznosi 15 dana. mogucnost pojave inflacije primenom nekonzistentnih mera monetarne politike i sl. nabavka kapitalne opreme i investicija oslobadja se oporezivanja. visok stepen slozenosti u administriranju 2. javna preduzeca koja posluju na principima profita ). 57. ne odnosi se na akcionare kao vlasnike kapitala. Za PDV se moze reci da ima znacajne prednosti : 1. kao i spekulativne radnje oko vrednosti obavljenog prometa 6. uz pravo odbitka prethodnog poreza. Uvoz robe podleze PDV – u. ostvaruje se veci obrt poreskih prihoda 2. svaki kupac je zainteresovan za ispravnost podataka na fakturama jer na osnovu njih ostvaruje pravo na odbitak poreza 7. kompanije. Kriticari primene metoda PDV – a navode nedostatke : 1. nezavisno od personalne ( licne ) finansijske snage vlasnika kapitala. smanjuje se prostor za izbegavanje izmirenja poreskih obaveza.a ili pravo na poreski kredit. Kod poreza na dobit korporacije poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ekonomske snage pravnog lica. Izvoz robe se oporezuje sa nultom stopom.

Dobit kao osnovica za oporezivanje moze se umanjiti iskazivanjem manjih prihoda ili povecanjem rashoda. 58. posebno finansijskih rashoda po osnovu koriscenja tudjeg kapitala ( kreditni odnosi ). Na ovaj nacin se moze izbeci situacija da poresko opterecenje direktno utice na izbor oblika organizovanja preduzeca ( zbog nize poreske stope vrsi se seljenje iz jednog u drugi organizacioni oblik ). tako i ostvarene dobiti ( profita ) preduzeca. Sto se tice ekonomskog dejstva poreza na dobit korporacije treba istaci da ubrzana amortizacija direktno utice na odlaganje poreske obaveze i ima tretman beskamatnog poreskog kredita. Sejseli i sl. strukturu. Lihtenstajn.Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca kod nas je u primeni proporcionalna stopa. zadruge 7. rezidenti i nerezidenti. kako dela dobiti koji se raspodeljuje akcionarima. . ). pravce i varijante finansiranja preduzeca 4. Kipar. jednoobrazna i iznosi 10 %. trgovinu hov i sl. oblik organizovanja preduzeca 5. otvaranja velikog broja preduzeca i privlacenje sire poreske klijentele iz drugih zemalja ( npr. Veoma je vazno da fiskalno opterecenje preduzeca bude priblizno jednako. komanditno drustvo 4. ortacka drustva 6. poreski obveznici su : 1. Kod nas je prisutna situacija dvostrukog oporezivanja . profitabilnost ulaganja 2. akcionarska drustva 2. ZAKONSKA REGULATIVA POREZA NA DOBIT PREDUZECA Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca. javna preduzeca 5. Sistem oporezovanja dobiti korporacije moze imati direktni i indirektni uticaj na : 1. Prisutne razlike u stvarnom fiskalnom opterecenju izmedju pojedinih zemalja uticale su na : stvaranje „poreskih pristanista” ( podrucja sa nizim porezima na dobit ). neto dobit 3. drustva sa ogranicenom odgovornoscu 3.

Osnovicu poreza na dobit preduzeca cini oporezovana dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na osnovu njenog iskazivanja u bilansu uspeha preduzeca. njegovo je pravo da povuce visak placenog poreza ili da se vise placeni porez uracuna kao akontacija za naredni vremenski period. preduzecem  . Oporezivanju podleze i dobit ostvarena u postupku likvidacije.   smanjenje rizika naplate dugorocnih plasmana analiza kreditne sposobnosti duznika opredeljenjem za duznika koji ima solidarnu odgovornost sa drugim postojanjem garancije za povrat plasmana od strane treceg lica. prava industrijske svojine. dok robni oblik plasmana predstavlja prodaju robe na dugi rok. 2. Ti prihodi se odnose na : 1. zakonom je regulisano da svako placanje poreza na dobit preduzeca u drugoj Drzavi ili Republici ima tretman poreskog kredita. 59. 2. Kapitalna dobit se ukljucuje u oporezivu dobit. Pod kapitalnom dobiti treba obuhvatiti prihode koje je obveznik ostvario prodajom. Ako poreski obveznik u vidu akontacije plati vise poreza nego sto je bilo obracunato u poreskoj prijavi. poreska oslobadjanja – onaj poreski obveznik koji ostvari visak prihoda nad rashodima do 300. 3. U cilju eliminisanja dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugim Republikama i drzavama. odnosno drugim prenosom uz naknadu. Takodje. Kapitalna dobit predstavlja razliku izmedju prodajne cene imovine i njene nabavne cene. primena ubrzane amortizacije kod stalnih sredstava po stopama koje mogu biti do 25 % vise od propisanih. Za svako preduzece je vazno da sa aspekta finansijske strategije plasmana utice na : 1. Poreski podsticaji: 1. poreski obveznik koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike ima pravo da obracunati porez na dobit preduzeca umanji za iznos isplacenih bruto zarada. nepokretnosti.000 dinara ( nedobitna organizacija ) stice pravo na poresko oslobadjanje 3. odobravanje poreskih kredita – poreski obveznik koji je u prethodnoj godini ulagao u osnovna sredstva. FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH PLASMANA Dugorocni plasmani se najcesce pojavljuju u novcanom i robnom obliku. Novcani oblik predstavlja plasman novca na dugi rok. akcija i ostalih hov. udela u dobiti pravnih lica. ima pravo na poreski kredit i to uvisini od 20 % izvrsenog ulaganja.

. U uslovima kada poslovna banka trazi od korisnika kredita da oroci odredjenu sumu novca ili drzi iznos depozita na svakom poslovnom racunu . sredstva plasirati u valuti cija je stopa inflacije mala ( beznacajna ) 4. smanji finansijske rashode o jacanjem sopstvenih izvora o koriscenjem tudjih izvora sredstava pod uslovom da su isti pribavljeni po nizim kamatama. Bez obzira na razliku izmedju stvarne i nominalne kamatne stope. skratiti rokove dugorocnih plasmana i ubrzati mobilizaciju dugorocnih sredstava 5. ocuvanje vrednosti ulozene u dugorocne plasmane . uskladi dugor. Finansijska strategija dugorocnih izvora tezi da : 1. Ako se preduzece opredeli za tudje izvore ( kreditne izvore ) tada treba da uzme kao cenu pozajmljenih sredstava stvarnu a ne nominalnu kamatnu stopu. 3. ulaganja moze biti trojak : 1. Ulaganjima ( po obimu i strukturi ) o odnos izmedju dug. tada je stvarna kamatna stopa veca od nominalne kamatne stope. maksimirati stopu prinosa na dugorocne plasmane 2. izvora i dug. Rezultat ovakvog kretanja predstavljen je inflatornim gubitkom( godisnja stopa inflacije > godisnja racunovodstvena stopa prinosa na dugorocne plasmane ). 2. prestati sa novim dugorocnim plasmanima u uslovima izvesnosti visoke stope inflacije. Da bi se ublazilo dejstvo inflacije na dugorocne plasmane neophodno je : 1. FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH IZVORA Dugorocni izvori sredstava mogu biti sopstveni ( trajni) i tudji.sredstva ulozena u dugorocne plasmane podlozna su obezvredjivanju u uslovima inflacije.maksimiranje prinosa po osnovu dugorocnih plasmana  ako su dugorocni plasmani u obliku kredita – prihod se ostvaruje po osnovu kamata  ako su dugorocni plasmani u obliku zajednickog ulaganja – po osnovu zajednicki ostvarene dobiti. Osnovu finansijske stabilnosti i finansijske snage svakog preduzeca cine dugorocni izvori i dugorocna ulaganja. 60. preduzece treba da se opredeli za kredit cija je stvarna kamatna stopa najniza. ugovoriti revalorizaciju dugorocnih plasmana 3. Izvore ( po obimu i strukturi ) sa dugor. dugorocni izvori = dugorocna ulaganja 2.

FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH POTRAZIVANJA Kratkorocna potrazivanja su sva potrazivanja ciji je rok naplate kraci od godinu dana. produzenjem rokova otplate tudjih dugorocnih izvora 2. Rok naplate potrazivanja za jednu grupu proizvoda predstavlja prosecan rok placanja te privredne grane ili delatnosti. koriscenjem ( uzimanjem ) novog dugorocnog izvora ( kredita ) 3. Obuhvataju : 1) potrazivanja po osnovu datih avansa dobavljacima 2) potrazivanja od radnika po osnovu putnih akontacija i manjkova 3) potrazivanja od eksternih ucesnika u raspodeli dobiti ( preplacene obaveze iz dobiti ) 4) potrazivanja po osnovu kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava 5) potrazivanja po osnovu datih kratkorocnih finansijskih kredita 6) potrazivanja po osnovu prodate robe kupcima ( kratkorocnim robnim kreditima ) 7) potrazivanja od kupaca. Potrazivanja po osnovu prodate robe putem kratkorocnog robnog kredita cesto predstavlja jedini oblik prodaje robe . 61. Da bi se doslo do najpovoljnijeg roka placanja potrebno je napraviti nekoliko varijantnih resenja sa razlicitim rokovima potrazivanja i . Za ovaj oblik potrazivanja je karakteristicno da izaziva troskove koji se odnose na : ◙ ispitivanje kreditne sposobnosti kupca ◙ naplatu potrazivanja ◙ gubitak zbog nenaplativih potrazivanja i sl. Povecanje dugorocnih izvora moguce je ostvariti : 1. Stepen rizika naplate potrazivanja zavisi u prvom redu od duzine roka naplate potrazivanja. Takva potrazivanja negativno uticu na finansijsku snagu ( jer su neizvesna ) i na likvidnost preduzeca ( jer je kredit nelikvidan oblik sredstava ). povecanjem sopstvenih izvora. konverzijom kratkorocnih kredita u dugorocne kredite 4. dugorocni izvori < dugorocna ulaganja 2.dugorocni izvori > dugorocnih ulaganja → novcana sredstva prevazilaze rezervna likvidna sredstva 3.

Pri oceni varijantinih resenja uzimaju se u obzir sledeci elementi : 1. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH IZVORA 9 Zatezna kamata predstavlja obracunatu kamatu kupcu po isteku roka naplate potrazivanja. Negativno dejstvo inflatornih gubitaka se umanjuje putem: 1) svodjenja roka naplate na minimum 2) uskladjivanjem i zaracunavanjem kamata na kratkorocna potrazivanja 3) stalnom kontrolom blagovremene naplate potrazivanja 4) smanjenjem prodaje na kredit 5) davanjem kasa – skonta za brze placanje 6) brzim ispostavljanjem faktura.utvrditi koje varijantno resenje doprinosi najvecem povecanju finansijskog rezultata u preduzecu. kao i procavci koji snize cenu ( odobre kasa – skonto ) uz prihvatanje od strane kupaca da plate robu u utvrdjenom vremenskom roku. troskovi finansiranja potrazivanja od kupaca ( prosecna ulaganja u potrazivanja od kupaca * stopa troskova finansiranja zaliha ) Za kupce su privlacni oni dobavljaci koji daju robu na duzi rok placanja. pod uslovom da kupac potrazivanje nije na vreme izmirio prema poveriocu. troskovi zaliha ( prosecne zalihe * zbirna stopa troskova zaliha ) 2. Gubitak moze biti dvojak : 1. Kod opredeljenja za uslove prodaje neophodno je voditi racuna da se prihvati ono resenje kojim ce se ostvariti najveca rentabilnost uz odrzavanje likvidnosti i mogucnosti pribavljanja sredstava za finansiranje. inflatorni gubitak nastao zbog domace inflacije i potrazivanjima koja se nalaze u domacoj valuti 2. inflatorni gubitak nastao zbog inflacije u stranoj zemlji i potrazivanjima koja se nalaze u stranoj valuti ( te zemlje ). Za kratkorocna potrazivanja je karakteristicno. 62. . da u uslovima inflacije izaziva inflatorni gubitak. Za kasa-skonto je karakteristicno da svi kupci nece koristiti prednosti kasa – skonta jer im to ne dozvoljava njihova nelikvidnost. Stepen rizika naplate kratkorocnog potrazivanja moguce je smanjiti : 1) limitiranjem gornjeg iznosa kratkorocnog potrazivanja 2) ugovaranjem zatezne kamate9 3) izborom najpovoljnijeg oblika naplate potrazivanja 4) osiguranjem kratkorocnog potrazivanja.

Kratkorocni izvori ( oroceni i autonomni ) treba da su jednaki zbiru sezonskih zaliha.a ) = Zsz + Kp + Rln Ki (o. Kratkorocni oroceni izvori su izvori sredstava do godinu dana i odnose se na: 1. eliminisu se dodatni rashodi izazvani inflacijom. Kratkorocni oroceni izvori izazivaju finansijske rashode. Teznja svakog privrednog subjekta je da njegovi Ki premase iznos Zsz i Kp pri cemu visak Ki prestavlja rezervna likvidna novcana sredstva. dok su stalne zalihe raspolozive na dugi rok. Rezultat ovakvog finansijskog ponasanja bila bi permanentna nelikvidnost preduzeca. uz povecanje prihoda po osnovu kratkorocnih izvora 3. obaveze prema dobavljacima 2. obaveze prema sredstvima posebne namene. .a ) > Zsz + Kp. a nenaplaceni prihodi ( pvr ) 7. jer predstavljaju dugorocna ulaganja. obaveze po porezima i doprinosima 4. obaveze po osnovu kamata 6.problemi proizilaze iz cinjenice da su kratkorocni izvori raspolozivi na kratak vremenski rok. kratkorocne kredite 2. Ki (o. obaveze po primljenim avansima od kupaca 3. obaveze nastale po kratkorocnim udruzenim ( ulozenim ) sredstvima. obaveze po raspodeli ostatka dohotka ( zarade ) 5. Finansijskom strategijom kratkorocnih izvora uspostavljaju se sledece relacije : 1.. obracunati. iz N kao njihove razlike finansiraju se Zst ( stalne zalihe koje se finansiraju iz dugorocnih izvora). U ovakvoj konstelaciji finansiranja. a kratkorocni autonomni izvori ne izazivaju finansijske rashode. Upravo iz ovih razloga je prakticno neodrziva cinjenica da se stalne zalihe finansiraju iz kratkorocnih izvora. smanjuju se finansijski rashodi. Kratkorocni autonomni izvori raspolozivi su na odredjeni vremenski period i odnose se na: 1. kratkorocnih potrazivanja i raspolozive rezerve likvidnosti.Odnosi se na : 1) kratkorocne orocene izvore 2) kratkorocne autonomne izvore. uskladjuju se obim i struktura kratkorocnih izvora sa obimom i strukturom kratkorocno ulozenih sredstava 2.

Pod stalnim ( gvozdenim ) zalihama se podrazumeva najnizi nivo zaliha u proizvodnji pri kojima se koriste instalirani ( ugradjeni ) kapaciteti na planiranom nivou za ostvarenje planiranog obima prodaje. i s druge strane. Sezonske zalihe predstavljaju razliku izmedju optimalnih zaliha i najnizih zaliha ciklusa proizvodnje i prodaje. kada je stvarna kamatna stopa niza od stope inflacije. Raspolozivost novcanih sredstava je moguce prikazati uporedjivanjem s jedne strane. Ulaganja u osnovna sredstva i dugorocne plasmane kao i ulaganja u deo obrtnih sredstava u stalne ( gvozdene ) zalihe predstavljaju dugorocna ulaganja. . us ) Autonomni Ki treba da su veci od Kp jer bi u protivnom rezervna likvidna novcana sredstva ( koja poticu iz kratkorocnih izvora ) izazvala finansijske rashode kod preduzeca : Ki (a ) > Kp U uslovima inflacije. i obrnuto. a indirektno od rentabilnosti poslovanja preduzeca. osnovnih sredstava. zaliha i kratkorocnih potrazivanja. Kod preduzeca koja imaju kontinuelan proces proizvodnje i prodaje. kratkorocni autonomni izvori koji poticu iz obaveza prema trecim licima stvaraju inflatorni dobitak. kratkorocno oroceni izvori stvaraju inflatorni dobitak ( vise se obezvredjuje vrednost kratkorocnog kredita nego sto je naknada za njegovo koriscenje ) i obrnuto. U uslovima inflatornih kretanja. kratkorocnih i dugorocnih plasmana i finansijskog rezultata ( dobitka ). FINANSIJSKA STRATEGIJA NOVCANIH SREDSTAVA Finansijska strategija novcanih sredstava u direktnoj je vezi sa finansijskom strategijom kratkorocnih i dugorocnih izvora sredstava. Zato je teznja da se u inflatornim uslovima povecaju promptne obaveze prema trecima 63. Finansijska strategija novcanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti oblika finansiranja preduzeca. Zbir sezonskih i stalnih zaliha cini ukupne zalihe preduzeca. Karakteristicno je da su novcana sredstva koja poticu iz dugorocnih izvora raspoloziva na duzi rok.Oroceni Ki treba da se izjednace sa Zsz i Kp po osnovu prodaje na kredit i kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava : Ki ( o ) = Zsz + Kp (k. stalne zalihe su ravne nivou optimalnih zaliha. Finansijska strategija novcanih sredstava treba da vodi racuna o : 1. obrtnih sredstava. dugorocnih i kratkorocnih izvora. rokovima raspolozivosti novcanih sredstava Raspolozivost novcanih sredstava moze biti na duzi i kraci rok.

suzavanje prava jemstva. zaracunaju zatezne kamate po vecim stopama od postojecih 2. Rezerva likvidnosti sredstava zavisi od sledecih faktora : 1. 3. Nelikvidnost preduzeca moze se sankcionisati sa zakonskog i trzisnog aspekta. obustavi dalje odobravanje kredita 4. reprogram obaveza ) 3. obustavi dalja isporuka robe od strane dobavljaca 3. akreditiva i sl. nacina sankcionisanja nelikvidnosti preduzeca ( blokada racuna.predstavlja rezervu likvidnih sredstava putem koje se uspostavlja finansijska ravnoteza izmedju priliva i odliva novcanih sredstava. Trzisne sankcije preduzimaju poverioci protiv nelikvidnih duznika s ciljem da se : 1. 2. ogranicenje koriscenja novih kratkorocnih kredita. 4.N= ( Di +Ki ) – ( Sos + Dpl + Z + Kp)  dugorocna novcana sredstva Di – ( Sos + Dpl ) = obrtni fond ( Of ) – Zst = Nd  kratkorocna novcana sredstva Ki – ( Zsz + Kp ) = Nk Moguce su sledece opcije : Of > Zst → + Nd Of < Zst → . izvrsi uslovljavanje placanja novih obaveza putem avansa. Zakonski aspekt sankcionisanja podrazumeva : 1. ogranicenje ulaganja. upotrebi viska novcanih sredstava . asignacije. kompenzacijom i sl. Of = Zst → Nd = 0 N = Nd → Nk = 0 potrebnoj kolicini novcanih sredstava za odrzavanje likvidnosti . menice. 3. stepen sinhronizacije priliva i odliva novcaniih sredstava u kratkim rokovima 2. 5. cesije.Nd N > Nd → + Nk N < Nd → . nacin obavljanja novcanog poslovanja ( putem poslovnog racuna. ogranicenje isplate zarada. saniranje nelikvidnosti otplatom potrazivanja od poverilaca. ) Manji stepen rizika naplate potrazivanja izazvan sinhronizacijom priliva i odliva novcanih sredstava u kracim vremenskim rokovima znaci i drzanje manje rezerve likvidnih sredstava i obrnuto.Nk 2.

. prevremenu otplatu dugorocno pozajmljenih izvora 3. Drzanje novčanih sredstava na poslovnom računu podrazumeva da su aktivne kamate uvek vece od pasivnih kamata. te predstavljaju dugoročni oblik ulaganja sredstava od strane preduzeca. FINANSIJSKA STRATEGIJA OSNOVNIH SREDSTAVA Za osnovna sredstva je karakteristično da odredjuju kapacitet proizvodnog preduzeca. prevremenu otplatu kratkorocno pozajmljenih izvora 2. kratkorocna ulaganja u obliku robnih i finansijskih kredita 3.podrazumeva deponovana novčana sredstva preduzeca kod poslovne banke.odnosi se na obračun aktivnih i pasivnih kamata. 2. odnosno kupiti. 3. Ako je marza pokrica jednaka . Ulaganja u hov ostvaruju prinos u visini pasivnih kamata poslovnih banaka. Strategija osnovnih sredstava treba da bude usmerena na stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta koji je iznad donje tacke rentabilnosti preduzeca. To znaci. ulaganjem novca na depozit sa otkaznim rokom . prevremenu otplatu kredita prema inostranstvu i sl. dugorocno plasiranje 5.visak raspolozivih novcanih sredstava moze se kratkorocno upotrebiti za : 1. zajednicka ulaganja u zemlji i inostranstvu 4.visak raspolozivih novcanih sredstava moze se dugorocno upotrebiti za : 1. da ce marza pokrica biti iznad fiksnih troskova preduzeca. drzanjem novca na poslovnom računu . Rok najave povlačenja depozita se krece izmedju 3 i 7 dana. Ulaganje viska novčanih sredstava u dugoročne hov znači da su iste unovčljive na odredjeni termin – dan. . kupovinom hov ( dugorocne i kratkorocne ) Rezervna likvidna sredstva se ulazu u kratkoročne hov pod uslovom da se iste u svakom momentu bez ograničenja mogu prodati. na aktivnom saldu ( depoziti vlasnika poslovnog racuna ) i pasivnom saldu ( konto-korentni račun ).. koja se mogu bez vremenskog ogranicenja povuci ( svakodnevno ) uz najavu poslovnoj banci da ce depozit biti povucen. povecanu nabavku sirovina i materijala i sl. Ocuvanje vrednosti novcanih sredstava ( vrednost ulozenih novcanih sredstava uvecana za iznos ostvarenog prinosa ) moguce je ostvariti : 1. 64.pojavljuje se kada raspolozivi novac N prevazilazi po obimu rezervu likvidnih sredstava. pribavljanje osnovnih sredstava 2.

nerasporedjena dobit iz ranijeg perioda. nenominirani kapital ( rezerve. Ubrzanom mobilizacijom ulozenih sredstava u osnovna sredstva ostvaruje se skracenje amortizacionog perioda ispod veka trajanja osnovnog sredstva. 65) FINANSIJSKA STRATEGIJA SOPSTVENOG KAPITALA. stavljanjem u prvi plan ulaganja u osnovna sredstva koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje 3. Povecanja ciklusa ulaganja u osnovna sredstva zavisi od : 1. emisije obveznica . Pozitivno udaljavanje stepena iskoriscena kapacitea od donje tacke rentabiliteta ( ostvarivanje dobiti) moguce je postici : 1. akumulirani dobici preduzeca ) 2. njenu likvidnost. Prema tome moze se izvesti zakljucak : da je sa manjim fiksnim troskovima potreban manji obim proizvdonje za ostvarenje donje tačke rentabilnosti . Ft Dt ( r ) = --------------------------NPcg . TUDJEG KAPITALA I DUGOROCNOG REZERVISANJA Sopstveni kapital : 1. smanjivanjem obima ulaganja u osnovna sredstva 2. inokosni kapital. tudjih izvora 2. ) Tudji kapital – kapital pribavljen putem : 1. ortački.Vtjg Prodajna cena i varijabilni troskovi su veličine na koje preduzece ne moze uticati ( objektivno date ). sto pozitivno utiče na finansijsku snagu preduzeca. trajni ulozi drugih lica .fiksnim troskovima tada se obim proizvodnje ostvaruje na donjoj tački rentabilnosti preduzeca. kredit ). nova ulaganja iz sopstvenih izvora i smanjenje rizika od ekonomske zastarelosti ( otpisa ) osnovnih sredstava . stavljanjem u drugi plan ulaganja u osnovna sredstva koja stvaraju uslove za proces proizvodnje. nominirani kapital ( akcionarski. visine stope inflacije. troskova osnivačkog ulaganja 3. dugoročnih kredita 2. dok na fiksne troskove moze da utiče jer ovi troskovi zavise od veličine ulaganja u osnovna sredstva i od načina njihovog finansiranja ( lizing.

pribavljanjem dugoročno pozajmljenog kapitala po nizim cenama i povoljnijim rokovima vracanja. povecanjem dugorocnih rezervisanja b. preduzeca. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH PLASMANA Pod kratkorocnim finansijskim plasmanom podrazumevaju se „slobodna” novcana sredstva iznad likvidne rezerve preduzeca koja se plasiraju na period kraci od godinu . obveznica. . 3. ravnoteza se uspostavlja: a. Cilj finansijske strategije je da : 1. c. 4. emisijom nove serije akcija. preduzece putem dugoročnih kredita ostvaruje inflatorni dobitak. dodatnim zaduzenjem - a. ulaganja Du ako je : Du > Sk + Tk + Dr =› Ns < Rls . Dugoročna rezervisanja predstavljaju rezervisanja za garancije da ce se o roku i kvalitetno izvrsiti poslovni zadaci. odlaganjem raspodele dobiti iz prethodnih godina c. odrzi realnu vrednost kapitala.dugoročno oročenih uloga trecih lica. jačanjem sopstvenog kapitala b.smanji finansijske rashode a. b. ne preporučuje se uzimanje dugoročnih kredita ≡ kada je stvarna kamatna stopa manja od stope inflacije = kamatna stopa je realno negativna . uskladi sopstveni obim i strukturu sa obimom i strukturom dug.zaustavi dodatne finansijske rashode u inflatornim uslovima ≡ kada stvarna kamatna stopa brze raste od stope inflacije = kamatna stopa je realno pozitivna. 3. ravnoteza se uspostavlja: povecanjem iznosa dugorocnih ulaganja smanjenjem iznosa tudjeg kapitala smanjenjem ili ukidanjem dugorocnog rezervisanja u korist prihoda 2. ako je : Du < Sk + Tk + Dr =› Ns > Rls .postoje tri slučaja: ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala > stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala < stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala = stopa inflacije 66.

REDOVNI PRIHODI ( 1+2) 4. VANREDNI PRIHODI 6. prihodi od prodaje u inostranstvu 3. Preduzece koje vrsi kratkorocni finansijski plasman opredeljuje se za onog buduceg potencijalnog duznika koji ima zadovoljavajucu kreditnu sposobnost. ocuvanja vrednosti uloazene u kratkorocni finansijski plasman. Zarade proizvodnih radnika 9. zavisi od : 1. Menadzment preduzeca u uslovima kada moze birati izmedju garancije treceg lica i zaloge potrazivanja. Rashodi materijala. pre se opredeljuje za garanciju treceg lica. Pre svakog aktiviranja kratkorocnog fin. Pored toga neophodno je izvesti i ocenu da li se kratkorocni finansijski plasman moze obezbediti garancijom treceg lica. rizika naplate kratkorocnih finanijskih plasmana 2. odnosno da li potencijalni duznik raspolaze sa kurentnim zalihama koje se mogu staviti u zalogu kao instrument obezbedjenja naplate potrazivanja. 8. MARZA POKRICA (3-10 ) Pr . FINANSIJSKA STRATEGIJA RASPODELE NETO DOBITI Neto dobit se izrazava na sledeci nacin: 1. POSLOVNI DOBITAK ( 17 – 14) . prihodi od prodaje u zemlji 2. plasmana neophodno je izvesti ocenu o kreditnoj sposobnosti buduceg duznika. fiksni i pretezno fiksni rashodi – RASHODI PERIODA ( 11+12+13 ) 15. zarade i zajednicka potrosnja iz finansijskog rezultata ( neproizvodni radnici ) 14. pretezno fiksni troskovi 13.Vr 18. Vanredni rashodi 10. Presudan uticaj na opredeljenje menadzmenta preduzeca. UKUPNI PRIHODI ( 3+4+5 ) 7. VARIJABILNI RASHODI ( 7+8+9 ) 11. UKUPNI RASHODI ( 7+8+9+10+11+12+13+14+15 ) 17.dana. Prihvatanjem zaloge potrazivanja neophodno je proveriti bonitet zaloznog potrazivanja uz cinjenicu da vrednost zaloznog potrazivanja bude jednaka vrednosti kratkorocnog finansijskog plasmana i sumi kamate na taj plasman. PRIHODI OD FINANSIRANJA 5. da li ce staviti u prvi plan ( svoje finansijske strategije ) kratkorocni finansijski plasman. rashodi finansiranja 16. NETO RASHODI FINANSIRANJA ( 4-15) 19. energije i sl. 67. Amortizacija 12.

Prostu reprodukciju finansira iz sopstvenih izvora.Nrf FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDŽA ( 17/19 ) Mp / Pd FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDŽA ( 19/20) Pd / Bd FAKTOR SLOŽENOG LEVERIDŽA ( 25*26) Pl / Fl Ucesnici u raspodeli neto dobiti su : ≡ Akcionari ( ulagaci ) ≡ Zaposleni radnici u preduzecu ≡ Menadzment preduzeca koji stiti akumulaciju doticnog preduzeca. finansiranje proste reprodukcije i dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora 2. 27. . 2. saglasnost učesnika ( s minimalnim konfliktom interesa ) u raspodeli neto dobitka. Interesi radnika i menadžmenta se sukobljavaju na relaciji : da li u vecem delu iz neto-dobitka pokriti zarade ili izdvojiti veci deo neto dobitka za akumulaciju ( razvoj preduzeća ). a da finansiranje proširene reprodukcije obezbedi emisijom nove serije akcija. dugorocno pozajmljeni kapital vrati u ugovorenom roku. 23. Ekonomska težnja menadžmenta je da: 1. 21. te da nakon toga isti kapital supstituiše sopstvenim kapitalom.20. Interesi akcionara: ≡ Izdvajanje dela neto dobitka za dividendu radi povecanja njihovog ulozenog kapitala ≡ Izdvajanje veceg dela neto dobitka u pravcu akumulacija jer ċe ona imati utcaja da bilansna vrednost akcija bude visa od njihove nominalne vrednosti. Finansijska strategija raspodele neto dobitka u preduzeću je dobro postavljena ako ista obezbedjuje : 1. BRUTO DOBITAK ( 6-16 ) ILI ( 19-18) porezi i doprinosi iz rezultata ( dobiti ) ucesce ulagaca u zajednickom rezultatu NETO DOBITAK – AKUMULACIJA ( 20 – 21 – 22 ) BRUTO AKUMULACIJA ( 23 – 18 ) Nd . 22. 24. rezerve preduzeća sa kojim će se pokrivati mogući rizici u poslovanju 3. 26. 25.

68. otkup ranije emitovanih prioritetnih akcija 7. retroaktivno povećanje zarada u preduzeću 3. naknade po izgubljenim sudskim sporovima 4. tako što se iz te veličine zadovoljavaju ulaganjem u prostu i deo proširene reprodukcije uz uspostavljanje dugoročne finansijske ravnoteže u preduzeću. za doprinose. prvo se obezbedjuje fiksni iznos dividende a nakon toga iznosi dividende namenjene za vlasnike običnih akcija i to srazmerno njihovom akcionarskom kapitalu. VRSTE I KRITERIJUMI FINANSIJSKIH ULAGANJA Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganja u potraživanja putem kojih se stvara finansijska aktiva ( imovina ) preduzeća. razvojne programe preduzeća 2. prevremenu otplatu dugoročnih kredita 6. ≡ Maksimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje. pokriće gubitka izazvanog nekomercijalnim rizikom i sl. ≡ Minimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje tako sto se iz te veličine zadovoljavaju potrebe proste reprodukcije i uspostavlja dugoročna finansijska ravnoteža. očekivani pad cena gotovih proizvoda na tržistu 5. Finansijskim ulaganjem stvara se u jednom preduzeću aktiva zbog potraživanja. Menadžment preduzeća se često opredeljuje da se neto dobitak usmeri u rezerve preduzeća sa svrhom obezbedjenja od mogućih rizika u poslovanju. a u drugom preduzeću pasiva zbog obaveza. Sredstva rezervi se mogu koristiti za : 1. zarade i zajedničku potrošnju ). Po zvanicnoj metodologiji Centralne banke novčana akumulacija predstavlja razliku izmedju primanja za prodatu robu i usluge i izdavanja za troškove poslovanja ( bez izdavanja za amortizaciju. . jer stvarna aktiva preduzeća nastaje ulaganjem sredstava u osnovna sredstva i zalihe preduzeća. Karakteristika svakog finansijskog ulaganja u preduzeće jeste fiksni iznos u obliku kamate koji u osnovi privlači investitora da udje u proces finansijskog ulaganja. Utvrdjivanjem iznosa neto dobitka koji pripada akcionarima. Tako stvorenu finansijsku aktivu treba razlikovati od stvarne aktive preduzeća.Pri raspodeli neto dobitka na preduzeće i akcionare. poreze. Iznos finansijskog ulaganja je finansijski suficit koji nastaje kao višak novčane akumulacije nad ulaganjima u osnovna sredstva i zalihe. a koji deo zadovoljava akcionare putem dividende. potrebno je realno oceniti koji akumulirani deo neto dobitka (minimum ili maksimum ) obezbedjuje prostu ili deo proširene reprodukcije.

prodajne. . 2. korisnost ulaganja ≡ ekonomska korist ( finansijski rezultat – dobit ) ≡ dodatne koristi : 1) povecanje proizvodnosti rada 2) smanjivanje troskova poslovanja 3) sigurnost nabavke i dopreme sirovina i materijala 4) usavrsavanje ( tehnoloske ) postojecih osnovnih sredstava 5) podizanje kvaliteta asortimana na visi nivo od postojeceg 6) povecanje obima i strukture obrtnih sredstava 7) smanjenje stepena zavisnosti proizvodnog procesa od uvoznih sirovina i repromaterijala 8) veci stepen izvoza gotovih proizvoda 9) ostvarivanje veceg stepena zaposlenosti 10) eliminisanje „uskih grla „ u proizvodnom procesu 11) funkcionalna povezanost nabavne.Finansijska štednja predstavlja razliku izmedju novčane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva. hov ( obveznica. obimom Na 2. akcija. Svaki višak Na identičan je sa iznosom finansijske investicije ( Fi ). finansijske i razvojne sluzbe i sl. Opšte prihvaceni kriterijumi finansijskih ulaganja se odnose na : 1. ). odnosno iznosom finansijske štednje ( Fš ). depozita ( dinarskih i deviznih depozita kod banaka ) 4. sigurnost ulaganja – stepen obezbedjenosti ulaganja od rizika. novca (depozitni novac i gotovina ) 2. namenom slobodnih finansijskih sredstava i sl. Finansijska ulaganja mogu biti u obliku : 1. visinom kamatne stope 6. stepenom stabilnosti privrednih kretanja ( stopom inflacije ) 4. stepenom razvijenosti trzišta finansijskih sredstava 5. komercijalnih zapisa itd. proizvodne. Visina finansijske štednje determinisana je sledecim elementima: 1. kredita ( kratkorocni i dugorocni ) 3. Na = Fi = Fš. Dakle. obimom izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva 3.

prilagodljivost ulaganja – koliko je preduzece ( investitor ) sposobno da svoja finansijska ulaganja u što kracem vremenskom roku prilagodi promenama privredne situacije. nominirani kapital o 1. trajni ulozi 4. obicne akcije 2. dugorocne obaveze : obveznice investicioni krediti krediti razvojnih fondova hipotekarni krediti Kratkorocno finansiranje bankarski kredit menicni kredit kontokorentni kredit klasicni bankarski kredit lombardni kredit zaloga ptrazivanja zaloga zaliha sirovina i gotovih proizvoda . a. a. 69. prioritetne akcije 3. 3. b. drzavni kapital 5. ◙ Stepen prilagodljivosti je negativan ako je investitoru potreban duzi vremenski period da se prilagodi novonastaloj trzišnoj situaciji. 4. c. ≡ 1.trzisnost ulaganja – istice hov jer se iste mogu veoma brzo pretvoriti u novcani oblik ( najlikvidniji oblik imovine preduzeca ) 3. 2. ◙ Stepen prilagodljivosti je najviši u uslovima kada se ugovorena ulaganja bez negativnih ekonomskih posledica mogu prekinuti. 5. 2. vremenski rok – treba da je usaglašen sa obimom potrebnih finansijskih sredstava za data ulaganja. b. 4. IZVORI FINANSIJSKIH ULAGANJA ( EKSTERNI I INTERNI ) Eksterni izvori : ≡ Dugorocno finansiranje o Sopstveni kapital : 1.

avr 3. osnovna sredstva izvan uptrebe 4. precenjivanje pasive 6. sezonske zalihe 8. emisija hov blagajnicki zapisi komercijalni zapisi trgovacki krediti avansi od kupaca neplacene fakture od dobavljaca faktoring prodaja kratkorocnih potrazivanja ( prevremena ) prodaja usluga uskladistenja robe Interno i prikriveno finansiranje ≡ interno 1. hov 2.3. kratkoročna potrazivanja iz poslovanja ( kupci ) 4. osnovna sredstva u upotrebi po sadasnjoj vrednosti 2. pretplata dobavljačima i drzavi po osnovu poreza 6. Kratkorocno imobilisana sredstva : 1. a. a. potrazivanja od radnika 7. gubitak. unapred naplaceni prihodi 3. dati avansi dobavljačima 5. razlika realizacije ( neiskazana dobit ) 2. sumnjiva i sporna potrazivanja 7. amortizacija 2. 5. b. 4. dugorocni plasmani 6. kratkoročni plasmani. nerasporedjena dobit ≡ prikriveno 1. b. b. . neplacene dospele obaveze 4. trajna obrtna sredstva 5. osnovna sredstva u pripremi 3. pvr 5. a. potcenjivanje aktive Dugorocno imobilisana sredstva : 1.

METOD NETO SADASNJE VREDNOSTI ) Statičke metode – zanemaruju faktor vreme. kako bi se utvrdilo da li će očekivana sredstva biti dovoljna za podmirenje iznosa ukupno uloženih sredstava i ostvarivanje planirane dobiti. ≡ Nedostaci metode : 1) Zasniva se na obračunatim prihodima. Zajednička karakteristika svim ovim metodama jeste da se putem kamate sve buduće veličine svode na sadašnju vrednost. 3) Jednako se vrednuju efekti investicija u prvoj i u poslednjoj godini ulaganja. Dinamičke metode – uzimaju u obzir vreme kao bitan faktor pri izračunavanju ekonomske efikasnosti ulaganja u razvoj preduzeća. METODA NETO SADASNJE VREDNOSTI ≡ Polazi od budućeg ( očekivanog ) prihoda. umesto na tokovima novca 2) Iz obračuna se izostavlja vremensko razgraničenje izmedju primanja i izdavanja novčanih srdstava. k = Pr / ( 1+d)n . ≡ Predstavlja korisnu informaciju za izvodjenje računa oko prihvatanja ili odbacivanja investicionog predloga. Odnose se na : 1) metoda neto sadašnjih vrednosti 2) metoda interne stope rentabiliteta 3) MAPI metoda METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA ≡ putem nje se vrši procena vremena u kojem bi trebao budući prihod od odgovarajućih ulaganja da dostigne obim uloženih sredstava. koji se putem odredjene diskontne stope svodi na sadašnju vrednost. Ukoliko je vremenski period povrata ulaganja veći. METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA. utoliko su ulaganja manje rentabilna ( zbog mogućeg rizika ). Obuhvataju metod povrata uloženih sredstava.70. te svoju procenu temelje na nekom stanju bez obzira kolika je dužina trajanja uloženih sredstava. t=I/(P–T) ≡ u praksi se daje prednost odnoj alternativi kod koje je vreme povrata uloženih sredstava kraće.

MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ≡ Metode ISR ( povrata ) i metode NSV daju isti predlog odluke : prihvatiti ili odbaciti investicioni projekat. ≡ R = Is . METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD INTERNE STOPE RENTABILITETA I MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ) METODA INTERNE STOPE RENTABILITETA ≡ Identicna je sa diskontnom stopom. Ako je zbir diskontovanih tokova novčanih sredstava jednak nuli ili veći od nule. 71. ciji je zadatak da izjednaci ukupna ulaganja u razvoj sa sadasnjom vrednoscu buducih neto-prihoda. ≡ Simbol „d“ predstavlja traženu stopu povrata.∑ Np / ( 1+d)n Odluka o ulaganjima se donosi na osnovu uporedjenja izracunate ISP sa nekom odredjenom minimalnom stopom rentabiliteta ( rezultat prethodnih investicionih aktivnosti ) ≡ Ako je stopa rentabiliteta veca od odredjene minimalne stope . ≡ ISP bice prisutna ukoliko je suma godisnjeg prihoda > sume godisnjih rashoda. ≡ Investicioni projekat ce biti prihvacen i ako je sadasnja vrednost priliva veca od sadasnje vrednosti odliva novcanih sredstava. ≡ Ako se vrši izbor izmedju dve alternative tada je najpovoljnija ona koja daje najvišu NSV. tada se moze reći da je sadašnja vrednost ulaganja pozitivna i obrnuto. Ako je NSV ( “k”) veća kada se diskontuje prihod nego kada se diskontuje rashod.≡ pri izračunavanju NSV potrebno je izračunati posebno diskont za prihod. a posebno diskont za rashod. tada se investiciono ulaganje prihvata i donosi se pozitivna odluka o istom ≡ Nedostatak : postoji vise resenja pa je relativno tesko doneti odluku o pravom resenju. . tada se predlog investicionog projekta prihvata. ≡ Faktori koji uticu na primenu ove metode su : 1) Vremenski period trajanja efekata ulaganja 2) Godisnji iznos prihoda i rashoda 3) Diskontna stopa.

≡ Kada je d > 0. A ime je dobila po institutu The Machinery and Allied Product Institute of America ( Mašinski i proizvodni institut iz Amerike ). NSV= ukupna novcana primanja – ukupna novcana izdavanja doticnog investicionog projekta. Faktor „suprotan minimum“ utvrdjuje se na osnovu: 1) Korisnog veka eksploatacije osnovnog sredstva 2) Prosečnog nivoa inferiornosti osnovnog sredstva 3) Godišnjeg iznosa troškova investicija. . ≡ Pošto se staro ( inferiorno ) osnovno sredstvo zamenjuje pre isteka njegovog eksploatacionog perioda ( amortizacionog veka ). ≡ Da bi se mogla doneti investiciona odluka . tada je pristutan pad sadašnje vrednosti buducih novcanih primanja i rast sadašnje vrednosti novcanih izdavanja. 72. ≡ Ako je trazena stopa rentabiliteta manja od interne stope rentabiliteta. ≡ Polazi od činjenice da na investicione odluke ne smeju uticati samo podaci o knjigovodstvenoj vrednosti i otpisu osnovnih sredstava. dolazi se do zaključka o mogućoj investicionoj aktivnosti. Uporedjivanjem starog i novog osnovnog sredstva prema sva tri kriterijuma. zatim utvrdjivanjem prednosti jednoga nad drugim. metoda NSV stvara uslove za ispravno rangiranje medjusobno isključivih projekata. ≡ Putem ove metode treba dati odgovor na pitanje o mogućnostima ( opravdanosti ) zamene starog sa novim ( superiornim ) osnovnim sredstvom. prihvata se predloženi projekat po metodi ISR. odnosno tehnologijom. ≡ Za razliku od metode ISR. ≡ Visoka ISP pretpostavlja visoku stopu reinvestiranja. 243. Kod metode NSV stopa reinvestiranja biće ista za sve predložene investicione projekte. ≡ Stopa reinvestiranja = minimalni povrat sredstava u odnosu na raspoložive mogućnosti preduzeća. ≡ Grafikon str. Terborg predlaže projektovanje faktora „ suprotnog minimuma“ i za staro i za novo osnovno sredstvo.≡ Kada je d = 0. METOD MAPI ≡ Postavio je američki ekonomista Džordž Terborg. nužno je da se za taj iznos neamortizovane vrednosti povećavaju investicioni troškovi novog „superiornijeg“ osnovnog sredstva.

pojedinaca ili institucionalnih investitora. ≡ Veličina „suprotni minimum“ starog osnovnog sredstva se dobija kada se saberu : 1) Operativna inferiornost 2) Godišnji iznos likvidacione vrednosti 3) Godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost. vremenski period eksploatacije. prihod po osnovu promene vrednosti hov 2. ) = Oist (os. Cilj svakog portfolia : minimiziranje rizika putem diverzifikacije plasmana ( više plasmana sa malim iznosima ).Da bi se izračunao godišnji iznos likvidacione vrednosti starog osnovnog sredstva. Pod portfoliom hov podrazumeva se skup finansijskih instrumenata razlicitih vrsta i razlicitih karakteristika. 73. njegov eksploatacioni vek i 3. Sinv (os. Pri tome se polazi od formule: Smn = sve pod koren 2ig + (ki – g)/2 Godišnji stepen inferiornosti novog osnovnog sredstva se dobija ako se stave u odnos operativna inferiornost postojećeg osnovnog sredstva i dosadašnji period eksploatacije postojećeg osnovnog sredstva.sr moze se izvršiti sa novim superiornijim os. ≡ Po MAPI metodu potrebno je izračunati i „suprotni minimum“ novog osnovnog sredstva Smn i izvršiti njegovo uporedjenje sa Sms.sr) Ako je Sms > Smn . Prinos po osnovu portfolia hov ostvaruje se na dva nacina : 1. likvidacionu vrednost. Da bi se izracunao godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost starog osnovnog sredstva. dividenda ).sr) / Epst (os. zamena starog inferiornog os. koji su u vlasništvu kompanija. 2. Za investicionu strategiju se kaze da je dobro postavljena ako se putem nje optimira investiranje. DIVERZIFIKACIJA INVESTICIONOG PORTFOLIA I MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Portfolio podrazumeva kombinaciju dve ili više hov ili nekih drugih delova aktive. sr. neophodno je znati njegovu: 1. neophodno je važecu kamatnu stopu primeniti na likvidacionu vrednost. preduzeca. diverzifikuju plasmani i minimiziraju rizici. . prihod po osnovu svih novcanih primanja ostvarenih posedovanjem aktive hov ( npr.sr.

Primena modela prinosa hov podrazumeva razdvajanje ukupnih prihoda na sistematski i nesistematski deo prihoda. MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Rizik investicionog portfolia se moze meriti na dva načina : 1. Beta ( β ) predstavlja meru sistematskog rizika koji se ne može diverzifikovati. Dakle: Tp ( hov ) = α + β * Stp + ε . tako da se pojedinacni prinosi kompenziraju drzanjem portfolia. Svi rizici koji uticu na manje ostvarenje prihoda od ocekivanog mogu se svrstati u: 1. ciji se prinos krece u razlicitim smerovima ( jedni rastu.. Kada je veċa standardna devijacija. odnosno veća je i nesigurnost investitora po pitanju portfolia. Efekat diverzifikacije zavisi od korelacije ( medjusobne uslovljenosti ) hov koje su ukljucene u portfolio. tada je moguc i veci uticaj diversifikacije na smanjenje rizika ocekivanog prinosa. Diverzifikacijom portfolia smanjuje se ukupan obim rizika i izlozenost investitora doticnom riziku. drugi opadaju ). nesistemske rizike – vezani su za pojedinacne hov i pojedinacne kompanije koje ih emituju. standardnom devijacijom 2. relativnim indeksom sistematskog rizika beta. Prednost portfolio investiranja pociva na cinjenici. Poticu iz ekonomskog i politickog okruzenja investitora. tada je veċa i mogućnost disperzije budućih prinosa od očekivane vrednosti. sistemske rizike – podjednako uticu na sve vrste aktive i vezani su za funkcionisanje trzišta kapitala. da je moguce maksimirati efekte investiranja ( maksimirati prinos ) uz istovremeno minimiziranje rizika po osnovu diverzifikacije portfolia. Putem nje se utvrdjuje disperzija prinosa oko očekivane vrednsoti. 2.Prihod po osnovu portfolia hov izracunava se na sledeci nacin : Ppft = (V1 – V0 + D1 ) / V0 Ocekivani prinos po osnovu potrfolia predstavlja srednju ( ocekivanu ) vrednost ili najverovatniju vrednost. Standardna devijacija predstavlja ukupni ( totalni ) rizik portfolia. Ukoliko je manja korelacija izmedju hov u portfoliu. Diverzifikacijom portfolia vrši se kombinacija dve ili više hov. To je stepen osetljivosti prinosa portfolia hov u odnosu na prinose svih hov na tržistu.

β = 2. CAPM model ( odredjivanje cene uloženog kapitala u hov ) 2. investiranje u hov ispod prosečne trzišne osetljivosti ( obezbedjuju manji očekivani prinos od tržišnog prinosa. da aktiva ( hov ) sa istim sistemskim rizikom treba da imaju istu očekivanu stopu prinosa. Premija rizika = očekivana stope prinosa portfolia . S obzirom da se kao statistički izraz disperzije koristi standardna devijacija. Modelom CAPM meri se odnos izmedju sistemskog rizika i stope prinosa na hov. što znači da hov koje su izložene istom nivou rizika treba da imaju isti prinos.stopa prinosa na nerizične transakcije. MODELI VREDNOVANJA HOV ( CAPM I APT MODEL ) Najčešće primenjivi modeli vrednovanja hov su : 1. investitori treba da imaju zajednički vremenski period za odluku o ulaganju 4. Ako je standardna devijacija = 0 . Model CAPM je poznat kao „zakon jedinstvene cene“. . 74. Ako su prinosi razliciti. Na osnovu CAPM modela moguće je predvideti : 1. Osnovni princip ovog modela jeste.Rizik budućeg prinosa meri se disperzijom verovatnoće prinosa u odnosu na očekivani prinos . multiplikator CAPM 3. Model vrednovanja kapitalne aktive ( CAPM model ) spada u najstarije modele odredjivanja cene akcija. APT model ( teorija arbitraznog odredjivanja cene ). tada je reč o nerizičnom ulaganju. 0) investiranje u rizične hov ( očekivana stopa prinosa je proporcionalno veća za faktor tržišne osetljivosti portfolia . Prema tim pretpostavkama: 1. tržište treba da čine investitori koji nisu skloni riziku 2. β > 0 ) 3. investitori treba da imaju ista očekivanja o budućim prihodima i rizicima na hov 5. rizik se treba meriti standardnom devijacijom portfolio prihoda 3. tada se uravnotežavanje postiže trgovanjem sa hov na tržistu kapitala. β < 0 ). sigurno investiranje u hov ( očekivani prinos je u visini nerizične stope. CAPM model se može postaviti i u obliku premije rizika ( viška prinosa ). tržište kapitala treba da bude perfektno. Pretpostavke pravilne primene CAPM modela odnose se na ponašanje investitora i uslove koji vladaju na tržištu kapitala. sve dok se cene ovih hov ne ujednače. zaključak je da se rizik investiranja meri sa standardnom devijacijom budućeg prinosa u odnosu na očekivani prinos ulaganja.

Na aukciji ce biti proglasen kupcem onaj ucesnik koji ponudi najvisu cenu. odnosno imovine. rizici inflacije. --------------------------. odnosno samo prisustvo cene koja se nudi pri kupovini doticnog kapitala. Sprovodi se samo u slucajevima kada je velicina preduzeca na nivou malih i srednjih preduzeca i kada postoje za kupovinu preduzeca zainteresovani kupci.stope prinosa i oblik krive prinosa 4. Model se zasniva na pretpostavci da investitor menja cenu u potrazi za vecim profitom. rizici o mogucem investiranju u buducnost. AUKCIJSKA PRODAJA PREDUZECA – POJAM I KARAKTERISTIKE I FAZE JAVNE AUKCIJE Javna aukcija – metod privatizacije preduzeca i to javnim nadmetanjem kupaca preduzeca. postojala je neophodnost korekcije CAPM modela. kao sto su rizici buducih prihoda od rada. Model APT ( arbitrazno odredjivanje cene aktive ) bazira se na arbitraznim dokazima. nepredvidjene promene u industrijskoj proizvodnji 2.u razlici prinosa na nisko i visoko kvalitetne obveznice 3. Ekonomski faktori koji uticu na portfolio hov: 1. odnosno da na ocekivani prinos od hov ne utice samo jedan faktor vec vise faktora. . ---------------------------. ≡ Tenderska prodaja – posmatra se vise kriterijuma : ≡ visina novcanih sredstava koji se nudi za kupovinu kapitala. a sve u skladu sa unapred utvrdjenim pravilima prodaje. ≡ Aukcijska prodaja – karakteristicna je kriterijalnost.inflacije. Arbitraza u modelu znaci iznalazenje dve ili vise hov koje su sustinski iste.Model CAPM multiplikatora polazi od pretpostavke da je investitor izlozen jedino riziku buduce cene hov. Model pretpostavlja da se sa premijom rizika ( viskom prinosa) kompenizraju pored opsteg trzisnog rizika i svaki pojednicni „ekstra trzisni „ rizik. S obzirom da su investitori izlozeni i drugim rizicima. 75. ---------------------------. njihovu kupovinu po nizoj ceni i kratkorocnu prodaju po visoj ceni. ≡ iznos novcanih sredstava koji ce se investirati u kupljeno preduzece ≡ uslovi socijalnog programa i sl.

◙ proglasava da je aukcija uspela/neuspela. imenuju komisiju za aukciju 5. upucuju javni poziv 4. Zaposleni imaju pravo na 30 % vrednosti kapitala bez ikakve naknade ( isti se privatizuje u korist radnika ) kao i na pravo kupovine 70% kapitala preduzeca koje se privatizuje. navode se uslovi ucesca na aukciji. Postupak sprovodjenje javne aukcije je u nadleznosti Agencije za privatizaciju i Beogradske berze koje : 1. kao i strana fizicka i pravna lica. ◙ donosi mere za one ucesnike koji ometaju tok javne aukcije. Kupci na aukciji mogu biti : domaca fizicka i pravna lica. ◙ zastupnik kupca koji ucestvuje na aukciji. pocetna prodajna cena preduzeca i rezultati po zavrsetku prodaje. Javna aukcija ima definisan predmet prodaje. ◙ odrzava red dok tece aukcija. ◙ imenuje aukcionara i njegovog pomocnika. organizuju obilazakk preduzeca. ◙ registruje sva zainteresovana lica . domaca pravna i fizicka lica koja nisu izmirila poreske obaveze . Kod nas se javna aukcija odrzava u prostorijama Beogradske berze. vrse sve pripreme za sprovodjenje javne aukcije 3. Pravo ucesca na aukciji nemaju : 1. Komisija za aukciju : ◙ vrsi kontrolu prodaje preduzeca putem javne aukcije. kontrolisu ispravnost programa privatizacije i isti odobravaju za javnu aukciju 2. ◙ komisija za sprovodjenje aukcije. Direktni ucesnici aukcije : ◙ aukcionar koji vodi postupak aukcije. ◙ predstavnik preduzeca koje se privatizuje. a to je drzavni kapital preduzeca u visini do 70% njegove vrednosti.Javnost aukcijske prodaje podrazumeva da se pre sprovodjenja aukcije upucuje javni poziv na ucesce na aukciji. ◙ potpisuje zapisnik o toku odvijanja javne aukcije.

preduzece je prodato i aukcija je zavrsena. AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – SPECIJALNA JAVNA AUKCIJA I SREDSTVA JAVNE AUKCIJE Na specijalnoj javnoj aukciji . clanovi komisije kao i pravna lica u vlasnistvu clanova komisije. imenovanje komisije za sprovodjenje aukcije d. Aukcionar tri puta javno oglasava svaku ponudu i ako nema novih ponuda .domaca pravna i fizicka lica koja su u duznickom odnosu prema preduzecu koje se privatizuje 3. procena vrednosti preduzeca b. FAZE : 1. . To je ustvari najvisa ponudjena cena toga dana na aukciji za doticno preduzece. 2. podnosenje prijave i uplata depozita od strane zainteresovanih kupaca i. odobravanje prijave ucesnika na javnoj aukciji. stvaranje uslova za obilazak preduzeca h. sam postupak sprovodjenja javne aukcije Utvrdjenim datumom i vremenom odrzavanja aukcije. Putem nadmetanja potencijalni kupci uvecavaju pocetnu cenu i formiraju prodajnu cenu preduzeca. Ovim putem se umanjuje pocetna cena sve do nivoa vrednosti uplacenog depozita. Aukcionar poziva potencijalne kupce da istaknu svoju ponudu kako bi mogla zapoceti aukcija. objavljivanje javnog poziva za aukciju e. 3. izrada programa aukcije c. Aukcionar prvo javno istice pocetnu cenu aukcije preduzeca. potpisivanje Ugovora o cuvanju poverljivih podataka doticnog preduzeca g. oglasavanje prospekta o aukciji c. pokretanje procesa privatizacije a. 2. Nakon isticanja ponude oglasava se prodaja preduzeca na aukciji. Aukcija se sprovodi tako da se pocetna cena umanjuje sve do isticanja ponude prvog potencijalnog kupca. a isto predstavlja donju cenu procenjene vrednosti doticnog preduzeca. kupovina aukcijske dokumentacije f. definisanje metoda koji ce se primeniti u postupku aukcije. priprema javne aukcije a. 76. aukcionar zapocinje postupak aukcije. aukcionar polazi od nove pocetne cene koja predstavlja gornju granicu raspona procenjene vrednosti preduzeca. prikupljanje ponuda zainteresovanih kupaca d. Aukcionar poziva sve prisutne potencijalne kupce da zapocnu medjusobno nadmetanje. iniciranje postupka aukcije b.

izrecene mere ucesnicima aukcije od strane Komisije 8. Za javnu aukciju se kaze da je uspela ako je prisutno javno nadmetanje potencijalnih kupaca i ukoliko se u nadmetanju postigne najvisa moguca prodajna cena doticnog preduzeca. prigovore podnete od strane ucesnika aukcije 7. podatke o kupcima na aukciji 3. Sredstva dobijena od javne aukcije preduzeca uplacuju se na racun budzeta Republike Srbije. ako na aukciji prisustvuje samo jedan kupac i ne prihvati pocetnu cenu 3. tri poslednje ponude na aukciji 6. Upisivanjem prodajne cene u pripremljen nacrt ugovora. ako se na aukciji ne pojavi ni jedan kupac 2. vracanje dugova po republickim garancijama i pokrice troskova prodaje vezanih za postupak privatizacije itd. poslednju cenu postignutu na aukciji 5. 5 % za finansiranje razvoja infrastrukture teritorije gde je sediste prodatog preduzeca 3. 77.Ugovor o prodaji preduzeca putem javne aukcije zakljucuje se posle okoncanja postupka aukcije i javnog proglasavanja kupca preduzeca. Za javnu aukciju se kaze da je neuspela : 1. sastav Komisije za aukciju . Zapisnik o aukciji treba da sadrzi podatke : 1. Zapisnik o toku aukcije vodi lice koje je odredila Komisija za aukciju. 5 % za naknadu nacionalizovane imovine 5. podatke o ucesnicima aukcije 2. 5% za finansiranje programa ekologije. AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – ZAVRSNA PROCEDURA AUKCIJE I POSTAUKCIJSKI POSTUPAK Prema zakonskoj regulativi nadgledanje celokupnog toka aukcije . ako na specijalnoj aukciji ni jedan potencijalni kupac ne ponudi barem prodajnu cenu koja je u visini polozenog depozita. 5% za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave gde je sediste prodatog preduzeca 4. To lice je zaduzeno da svojim potpisom potvrdi verodostojnost podataka o aukciji. pocetnu aukcijsku cenu 4. Od ostvarenih sredstava javne aukcije : 1. 10 % se uplacuje u republicki fond za penziono i socijalno osiguranje zaposlenih 2. isti ima vaznost o prodaji preduzeca i potpisuje se od strane Agencije i ovlascenog predstavnika preduzeca. povereno je Komisiji za aukciju.

ako je ucesniku auckije izrecena mera udaljenja sa aukcije od strane Komisije 4. Znacajan posleaukcijski postupak odnosi se na objavljivanje rezultata aukcijske prodaje. 78. ako kupac nije prihvatio da potpise zapisnik o aukciji 5. zaposlene u preduzecu i menadzment preduzeca o rezultatima aukcije. ako kupac nije platio kupoprodajnu cenu u predvidjenom vremenskom roku. centralni registar hov u roku od 3 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji 2. efekte revalorizacije koji se nadoknadjuju iz ukupnog prihoda. 10. vreme pocetka i zavrsetka aukcije podatke o licu koje je vodilo zapisnik o aukciji. . putem oglasne table u doticnom preduzecu. Depozitna sredstva nece biti vracena u slucajevima: 1. Ona se umanjuje za iznos depozita koji je uplatio kupac. jedan prodavcu i jedan kupcu. ako se zainteresovani kupac kome je odobrena prijava nije registrovao za ucesce na aukciji 2. naplata glavnice dugorocnih plasmana c.9. akumulirani neto dobitak d. Izvori samofinansiranja se u globalu dele na : 1. IZVORI SAMOFINANSIRANJA – NETO DOBITAK ( AKUMULACIJA ) Pod pojmom samofinansiranja podrazumeva se onaj oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava preduzeca. Sastavlja se u 4 primerka. Ako se depozitna sredstva ne vrate u tom roku . kada se utvrdi da bi se kupovinom narusio princip slobodne trzisne konkurencije. tada ucesnici aukcije imaju pravo da pored glavnice naplate i zateznu kamatu. Svi ucesnici aukcije koji nisu stekli svojstvo kupca imaju pravo na povrat depozitnih sredstava i to u roku od 15 dana od dana odrzavanja aukcije. interne a. ako ucesnik aukcije ne zeli da prihvati prodajnu cenu 3. Aukciju je moguce otkazati samo u izuzetnim slucajevima. najsiru javnost putem sredstava javnog informisanja i objavljivanja aukcijske prodaje u Sluzbenom glasniku Republike Srbije 3. amortizacija b.. Kupoprodajna cena predstavlja poslednju cenu koja je utvrdjena aukcijskim nadmetanjem. Agencija za privatizaciju obavestava : 1. Dva primerka idu Agenciji za privatizaciju. Zapisnik o aukciji potpisuju predsednik i clanovi komisije za aukciju.

b. ≡ Efekti revalorizovane pasive povecavaju vrednost pasive i predstavljaju negativan efekat revalorizacije. Taj deo ukupnog prihoda koji sluzi za pokrice negativnih efekata revalorizacije predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca. Ako su efekti rev. tada njihova razlika predstavlja emisioni dobitak koji se iskazuje na pasivi bilansa stanja.2. pa zato ona i predstavlja interni izvor samofinansiranja. Pasive > efekata rev. a. Preduzece emisijom akcija formira akcionarski kapital preduzeca i to u visini nominalne vrednosti prodatih akcija. te ako se tako ostvareni dobitak umanji za obaveze po osnovu tudjih izvora ( kamate ) i poreza na dobit preduzeca. Ne predstavlja ceo neto dobitak ( akumulacija ) interni izvor. vlasnike trajnih uloga i preduzece kao celinu. tada i to predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca. eksterne emisije akcija novih trajnih uloga trecih lica ulaganja kapitala inokosnog vlasnika prodaje dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Samo deo neto dobitka koji preduzece akumulira radi finansiranja razvoja ili obezbedjenja rezervnog kapitala predstavlja interni izvor. ≡ Efekti revalorizovane aktive povecavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije. odnosno neto finansijski rezultat koji je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. akcionare. Ako se dividenda konvertuje u dividendnu akciju tada se u preduzecu povecava akcionarski kapital i izvor eksternog samofinansiranja. U uslovima inflacije propisuje se revalorizacija aktive i pasive preduzeca. U praksi se cesto ostvaruje visa prodajna cena akcija od njene nominalne vrednosti. . Akumulirani neto dobitak. Aktive . d. jer se neto dobitak raspodeljuje na radnike. Neto dobitak se dobija kada se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi. Naplatom glavnice dugorocnih plasmana vrsi se njihova mobilizacija u novcana sredstva ( gotovinu ). tada njihova negativna razlika povecava rashode preduzeca i pokriva se iz ukupnog prihoda. c. Ukoliko preduzece odlaze placanje dividende na povlascene akcije za odredjeni vremenski period. Neophodno je voditi racuna da kamate i dividende kao prinosi koj se ostvaruju po osnovu dugorocnih plasmana ne predstavljaju izvor samofinansiranja iz razloga sto su one sastavni deo ukupnog prihoda preduzeca.

sr. Utvrdjivanje vrednosti os. nabavnoj vrednosti 2. Osnovna svrha amortizacije jeste reprodukovanje vrednosti osnovnih sredstava. osposobilo za svoje funkciju. konacnoj reprodukcionoj ceni. uvecana za troskove dopreme i montaze. AMORTIZACIJA KAO IZVOR SAMOFINANSIRANJA Polazna osnovica svakog sistema amortizacije jeste nabavna cena osnovnog sredstva. Obuhvata nabavnu cenu koja je uvecana za troskove dopreme.sr. Nabavna cena – cena iskazana u fakturi ili u nekom drugom dokumentu ( u nabavci ) koja je dobavljacu placena kao kupoprodajna cena. . prema dnevnoj ceni polazi od procene osnovnog sr. Utvrdjivanje vrednosti osnovnog sredstva se moze vrsiti po : 1. Utvrdjivanje vrednosti os. 79. Pitanje je : koju vrednost osnovnih sredstava treba reprodukovati ? vrednost osnovnog sredstva mora se prilagoditi onoj vrednosti ( a ne ulozenom kapitalu ) koja ce predstavljati njegovu reproduktivnu vrednost. Nabavna vrednost os. Ta specificnost se ogleda u tome da ona ne povecava obim sredstava. Prodaja dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti predstavlja izvor samofinansiranja. montaze.sr. kao i ostale izdatke neophodne da bi os.sr. a diskont ( zbog prevremene njihove isplate ) predstavlja smanjenje sopstvenih izvora preduzeca kao i proces samofinansiranja.sr. – stvarni izdaci koji su nastali pri nabavci os. a potom osnovu i eksternog izvora samofinansiranja preduzeca. vec vrsi transformaciju sredstava iz materijalnog oblika u novcani oblik. Amortizacija predstavlja specifican oblik samofinansiranja. po ceni na dan bilansiranja. prema konacnoj reprodukcionoj ceni polazi od cene novog nabavljenog osnovnog sredstva. jer se putem nje omogucava zamena starog za novo osnovno sredstvo u uslovima kada su ona funkcionalno dotrajala. Osnovicu za obracunavanje amortizacije predstavlja nabavna cena os. Momentom dospeca dugorocnih obveznica vrsi se njihova isplata po nominalnim vrednostima pri cemu premija predstavlja izvor samofinansiranja.Svaki novi trajni ulog treceg lica i ulaganje kapitala inokosnog vlasnika predstavljaju povecanje akcionarskog kapitala.sr. Kontinuelnim uskladjivanjem osnovice amortizacije s nastalim kretanjima cena ukupan iznos obracunate amortizacije se pribilizava prvobitnoj nabavnoj vrednosti. dnevnoj ceni 3. Ta vrednsost mora biti ocuvana u celini.

sr. 4. da bi se ta sredstva iz perioda u period povecavala. To je vazno jer se jedan deo obracunate amortizacije nalazi u zalihama nedovrsene p-nje. Ako se u prvi plan istice dinamika reprodukovanja osnovnih sredstava. ne koriste krediti. 3. Nakon toga. Obim amortizacije. Utvrdjeni amortizacioni Iznos se svake godine ravnomerno ukalkulise u cenu proizvda. sto znaci da je stalno sadrzana u prodajnoj ceni proizvoda. da bi se taj iznos sredstava iz perioda u period smanjivao. Amortizacija os. se prvo transformise u robni oblik obrtnih sredstava jer je ista sadrzana u zalihama nedovrsene p-nje. i gotovih proizvoda. progresivnom metodu obracuna amortizacije – polazi od pretpostavke da se u pocetnim periodima izdvaja manje sredstava amortizacije. moze se govoriti o: 1.sr. jer je u likvidnom obliku i predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu. Ovi metodi polaze od postavke da je moguce utvrditi prosecan vek upotrebe osnovnih sredstava i njihovo ekonomsko zastarevanje. Posto da je . Uslov da bi amortizacija bila izvor samofinansiranja jeste da je pokrivena prihodom od naplacene realizacije. Metodi obracuna amortizacije : 1. Kada se za nabavku os. proporcionalnom metodu obracuna amortizacije – polazi od utvrdjene vrednosti koja cini osnovicu za obracun amortizacije i realno procenjenog veka trajana os.Amortizaciju treba transformisati u novcani oblik nakon realizacije gotovih proizvoda ( naplatom tih proizvoda ) na trzistu. metod vremenske amortizacije 2. degresivnom metodu obracuna amortizacije – u pocetku se izdvaja veci iznos sredstava amortizacije. 2. kombinovani metod obracuna amortizacije. Samo obracunata amortizacija se uzima kao izvor samofinansiranja. sredstva amortizacije se vise koriste za potrebe prosirene reprodukcije. koji se koristi za samofinansiranje zavisi od : ≡ metoda obracuna ≡ duzine amortizacionog perioda. pri naplati potrazivanja od kupaca. zalihama gotovih proizvoda i u potrazivanjima od kupaca. kombinovanom metodu obracuna amortizacije – polazi od pozitivnih karakteristika napred iznetih metoda. Ako je vek trajanja osnovnih sredstava duzi od amortizacionog perioda. Amortizacija je sadrzana i u gotovini.sr. amortizacija se transformise u potrazivanja od kupaca jer je sadrzana u prodajnoj ceni realizovanih gotoivh proizvoda. metod funkcionalne amortizacije 3.

Sa teorijskog gledsta : kredit predstavlja imovinsko – pravni odnos izmedju poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana sredstva ustupa duzniku na odredjen vremenski period i pod odredjenim uslovima.odnosi se na mobilizaciju svih novčanih sredstava koja su usitnjena i privremeno van proizvodne i prometne funkcije. Zajam predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava. U literaturi se često navodi. Revalorizacija osnovnih sredstava – postupak uskladivanja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava s tekucim trzisnim vrednostima.amortizacija u ovom trecem obliku likvidna. Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja sledece vazne funkcije: 1. odnosno od reci credo. U sirem smislu reci pojam kredita se vezuje za pojam uzivati kredit u smislu uzivanja poslovnog uspeha u odredjenoj sredini. sto znaci kredit ili zajam. Mora se sprovoditi ako cene osnovnih sredstava porastu godisnje najmanje za 5 %. umesto pojama kredita. Pojam finansiranja je šira ekonomska kategorija koja se odnosi na aktivnost obezbedjenja novčanih sredstava iz različitih izvora za finansiranje tokova reprodukcije. a duznik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao odredjenu privrednu aktivnost. Kreditni odnos se zasniva izmedju poverioca ( davaoca kredita ) i duznika ( trazioca kredita ) u uslovima kada poverilac zeli svoja raspoloziva sredstva najcelishodnije iskoristiti. funkciju razvoja medjunarodnih privrednih odnosa 4. funkciju likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa 3. funkciju kontrole privrednih tokova. Naziv kredit potice od lat reci credium. funkciju prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava 2. ona zato i predstavlja interni izvor samofinanisranja. ULOGA I VRSTE KREDITA Pojam kredita kao oblika finansijskog ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvaznijih momenata. pojam zajma. trzista novca i realizacijom robe. Kreditni odnos je objektivno uslovljen postojanjem robne proizvodnje. Često se pojam finansiranja poistovećuje sa pojmom kreditiranja. Funkcija prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava . credere sto znaci verovati. POJAM. a mogu pozajmiti i pokretne stvari . Ova funkcija je prepustena bankarskim organizacijama koje vrse prikupljanje slobodnih novčanih sredstava : . 80.

Funkcija kontrole privrednih tokova – preko kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom kolicinom novca. II. proizvodni 2. izvozni 4. Zahvaljujuci kreditu kupci se na trzistu pojavljuju kao potrosači i u onim slučajevima kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Prema obliku : 1. uvozni 5. Kontrola se ostvaruje stalnom kontrolom poslovanja preduzeca koja se kreditiraju. a vracaju u novcu. reguliše ponuda i tražnja i ubrzava razvoj poslovnih procesa. kako bi premostili vremenski period odgodjenih plaćanja ( od ulaganja u privredni proces do realizacije i naplate istog deviznim prilivom iz inostranstva ). . Kreditni odnos predstavlja regulator ponude i traznje novčanih sredstava na trzistu novca.daju se i vracaju u novcu. 3. robni krediti – ili komercijalni. potrošački 3. kontinuitet proizvodnje. Funkcija likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa – putem kreditnog odnosa u procesu reprodukcije održava se permanentna likvidnost privrednih preduzeca. PODELA I. sanacioni III. Prema ekonomskoj nameni: 1. Ovu kontrolu spovode bankarske organizacije.Prema upotrebi 1. naturalni – najstariji oblik kredita putem kojeg su davani i vraćani krediti u naturalnim dobrima 2. emisionom politikom Centralne banke. krediti za osnovna sredstva – investicionog su karaktera i u f-ji nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava.• • • otvaranjem racuna svojim klijentima obavljanjem finansijskih poslova u ime klijenata prihvatanjem njihove štednje uz obezbedjenje naknade ( kamate) za isto. otkupni 6. krediti za obrtna sredstva – u funkciji su obezbedjenja novcanih sredstava za potrebe nabavke koje su u f-ji procesa proizvodnje 2. daju se u robi. novčani . Funkcija razvoja medjunarodnih privrednih odnosa – putem kredita daje se bankarska podrška izvoznicima u delu obrtnih sredstava. regulišu tržišni odnosi.

Interkalarna kamata IX. agrarne VII. kamatne – nose sa sobom odredjeni iznos ugovorene kamate 2. Oni su budzetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odredjena budzetska aktivnost. 3. amortizacione ( anuitetne ). Prema roku trajanja 1. garanciju i hov. beskamatne – ne nose kamatu. a. duzniku koji je domiciliran u drugoj zemlji. masina.odobravaju se na period od jedne do pet godina i sluze za finansiranje odredjene proizvodne aktivnosti ciji je period izgradnje duzi od poslovne godine. industrijske 4. 4. Koriste se za nabavku investicione opreme. 2. dugorocni – odobravaju se na period od 5-20 godina i investicionog su karaktera. Prema placanju kamate 1. zanatske 3. VI. srednjorocni.odobravaju bankarske organizacije i najvise su zastupljeni u obliku kratkorocnih kredita za finansiranje obrtnih sredstava u sferi tekuce reprodukcije. Prema nacinu vracanja 1.njegova otplata se vrsi ravnomerno godisnje ili polugodisnje. Redovna kamata b. a u izuzetnim slucajevima i do dve godine. . kratkorocni – odobravaju se sa rokom vracanja od jedne godine. drzavne 6. trgovinske 5. komunalne 2. cesiju potrazivanja. 3. 2. pokrivene ( realne ) – davalac kredita obezbedjuje se pokricem iz kojega se moze naplatiti ukoliko se kredit od strane duznika na vreme ne vrati poveriocu. inostrane – odobrava poverilac. 3. VIII.nego simbolicnu proviziju kao naknadu za koriscenje kredita. Prema poveriocima 1. 5. licne ( personalne ) – davalac kredita se oslanja iskljucivo na poverenje duznika. obrocne ( u ratama ) – vracaju se prema ugovorenim rokoiima otplate pojedinih delova kredita ( obroka ). izgradnju fabrika i sl.IV. jednokratne – vracaju se u celini u ugovorenom roku 2. javne – odobravaju drzavne ili javne finansijske institucije. Prema vrsti obezbedjenja kredita 1. Prema duzniku 1. Kao pokrice za poverilac uzima : lombard. hipoteku. domace . zadruzne – odobravaju zadruge u cilju finansijskog potpomaganja svojih clanova u periodu kada im nedostaju novcana sredstva. bankarske . V.odobravaju poverioci koji imaju domicil u istoj zemlji u kojoj je domiciliran i duznik. 2. Nrp. Odobreni kredit uz dostavljanje menice.

XI. Pojavni oblici kamatnih stopa su : 1. odnosno iskazana je procentualno na 100 novcanih jedinica za vreme od jedne godine. Profitna stopa je maksimalna granica kamatne stope. odobravaju se preduzecima a da se pri tome ne definise njihova striktna namena vec samo delatnost doticnog korisnika kredita. bankarski kredit odnosno njegova visina kao stanje odnosa ponude i traznje na finansijskom trzistu. odobrene – predstavljaju gornji limit do kojeg duznik moze da koristi kredit u odredjenom vremenskom periodu 2. Prema tome. Kamatna stopa moze da varira izmedju nule i profitne stope. XII. kamatna stopa predstavlja odnos velicine godisnje kamate i visine bankarskog kredita. rokove koriscenja kredita i slucajeve kada se manipulativni kredit ne moze koristiti.X. 2. i sluze za pokrice novcanih sredstava koja su poslata postom u vremenskom periodu dok ne stignu u banku. Kako se cena kredita u koriscenju naziva kamatom. Kod njih je neophodno definisati ugovornu visinu kredita. Poznato je marksisticko shvatanje kamate kao dela viska vrednosti. 2. iskoriscenje – stvarno iskorisceni iznos kredita u odredjenom vremenskom periodu. postanski – kratkorocni krediti cija se rocnost krece od 3-5 dana. namenski – pri odobravanju se striktno namenjuju za odredjenu poslovnu aktivnost tako da se ne mogu upotrebiti za neku drugu namenu. Samo se u teorijskoj pretpostavci moze staviti znak jednakosti izmedju potrebnog kapitala u industriji i raspolozivog bankarskog kapitala. 81. KAMATNA STOPA KAO CENA KAPITALA Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili koriscnjenje novcanih sredstava. Prema statistici 1. kamatna stopa se javlja kao izraz cene kredita. Ostale vrste kredita 1. prestao bi interes kapitaliste za bankarskim kapitalom. opsti – imaju siri krug namene. K’ = Kg / Bk * 100 Kamatnu stopu odredjuju dve determinante : 1. Ako bi prosecna kamatna stopa dostigla nivo opste profitne stope. Prema upotrebi kredita 1. nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa . manipulativni – karakteristicni su za medjunarodni platni promet. koji kapitalista oduzima od radnika. kamata kao izraz nivoa cene za odredjenu vrednost kapitala 2.

2. 3. 4. 5. 6.

stvarna kamatna stopa realno pozitivna k’ realno negativna k’ relativna ( proporcionalna ) k’ komforna k’

Nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa – ugovorena k’ izmedju davaoca i trazioca kredita po kojoj se vrsi obračun kamata na dati ( plasirani ) kredit. Postoje dve vrste nominalne k’: ≡ fiksna nominalna k’ – upisana je u ugovor o kreditu, po njoj se vrsi obracun kamate sve do momenta konacnog povratka kredita. ≡ varijabilna nominalna k’ – promenljiva je u vremenskom periodu otplate kredita. Njena visina se moze utvrditi preko : 1. vazece k’ na finansijskom trzistu u momentu obracuna kamata, 2. vazece stope inflacije u momentu obracuna kamata. Stvarna kamatna stopa je visa od nominalne k’. Uslov za njenu primenu jeste da se korisnik kredita obavezuje da u periodu dok koristi kredit oroci odredjeni iznos novcanih sredstava ili da na svom racunu drzi avista ( po vidjenju ) novcana sredstva. Ks= [ ( Kp – Knp ) / ( K – Od ) ] X 100 Realno pozitivna k’ egzistira u uslovima kada je nominalna k’ odnosno stvarna k’ veca od stope inflacije. Krp = Ks – Si Realno negativna k’ egzistira u uslovima kada je stopa inflacije veca od nominalne i stvarne k’. Krn = Si – Ks Relativna k’ – proporcionalni deo od godisnje k’ za obracunski period na koji se primenjuje. Ako je iznos godisnje k’=12%, tada je iznos polugodisnje k’= 6%, iznos kvartalne k’=3% ( 12/4) ili iznos mesecne k’ = 1%. Komforna k’ = diskontovana godisnja k’ na obracunski period ( mesec, dva meseca, sest meseci ), na koji se primenjuje u toku godine. Putem nje se obezbedjuje da se godisnja k’ ne menja pri obracunu kamate u toku godine. Njenom primenom se obezbedjuje jednakost izmedju nominalne i stvarne k’ u toku godine. ( 1 + Nk ) d/365 Kk = 100 * ( -1)

100 82. POJAM, MOTIVI I CILJEVI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Inostrane investicije u kojima postoji zajdnicko preduzetnistvo, zajednicka dobit i zajednicki rizik, a iste su u funkciji ulaganja kapitala u odredjenu zemlju fizickog ili pravnog lica nazivaju se joint business ventures ili zajednicko poslovno ulaganje. U jednom delu Zapadne Evrope preovladjuje misljenje nemackih ekonomista prema kojima pod ulganjem kapitala u stranu zemlju treba podrazumevati i odobrene kredite inostranim preduzecima, a ne samo ulaganja u proizvodna i trgovinska preduzeca. • Stanoviste francuskih ekonomista obuhvata poslove kojima se preuzima kontrola u inostranom preduzecu, koja se bave ne samo industrijskom i poljoprivrednom , vec i trgovinskom i bankarskom delatnoscu. • U ekonomiji Engleske postoje gledista da uz pojam zajednickih ulaganja treba obavezno ukljuciti i sve oblike interesa i vlasnistva kapitala. • U SAD postoje gledista da se u zajednicka ulaganja uvrste i multinacionalne kompanije, isticuci da u pogledu svojine i poslovnog odlucivanja tu preovladjuje nacionalni kapital date zemlje i njeni drzavljani.

U neka uslovno opredeljujuca obelezja zajednickih ulaganja spadaju:
1. da su u pitanju medjunarodne investicije različitih deviznih rezidenata ( u

različitim zemljama se nalaze investitori ) 2. da su to ulaganja na duzi vremenski rok 3. podrazumevaju investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva 4. da vlasnistvo nad kapitalom i upravljačka kontrola kapitala nisu opredeljujuci faktori kao kod klasičnih direktnih investicija. 5. da joint venture poduhvati podrazumevaju ulaganja kapitala i ulaganje tehnologije. U nasoj ekonomskoj teoriji ne postoji celovito obrazlozenje inostranih ulaganja u domicilna preduzeca. Naglasava se i ucesce u dobiti koja je ostvarena ucescem u zajednickom poslovanju, uz iskljucenje vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju. Istice se znacaj ubrzanog prodora tehnoloskog progresa putem zajednickih ulaganja, tako da se najveci broj ekonomista slaze da su u pitanju visi oblici ekonomske saradnje sa inostranstvom, u osnovi kojih je opredeljenje ulaganja stranog kapitala u domicilne poslovne tokove preduzeca.

Prema tome, ekonomske odrednice pojma zajednickih ulaganja trebale bi da sadrze sledece elemente : 1. zajednicka ulaganja u nasim uslovima nastaju ulaganjem sredstava stranih pravnih i fizickih lica u domicilna preduzeca 2.podrazumevaju zajednistvo poslovnih ciljeva i ekonomskih interesa, kao i aktivan odnos domaceg i stranog ulagaca 3.ne predstavlja svojinski odnos privatnog i drzavnog vlasnistva, vec pravo na koriscenje sredstava, na povracaj svojih ulozenih sredstava i efekte ostvarene iz zajednickog ulaganja ( poslovanja ) 4. zajednicko ulaganje je po pravilu dugorocan posao usmeren ka ulaganju sredstava u proizvodne tokove reprodukcije. Osnovni cilj zajednickih ulaganja je pozitivan finansijski rezultat ( dobit ) iz kojeg ce strani partner kao i domace preduzece ostvariti neto – dobit ( profit ) i izvrsiti njenu raspodelu. Ako bilans uspeha zajednickog ulaganja ne iskaze pozitivan rezultat tada zajednicko poslovanje nema ekonomskog smisla zato sto izostaje realna mogucnost da se ulozena sredstva stranog lica vrate doticnom ulagacu, u istom ili uvecanom obimu. Ako bi finansijski rezultat bio marginalan ( odnos cena kostanja = prodajna cena ), strani ulagac ne bi ostvarivao naknadu za koriscenje ulozenih sredstava, a tokom zajednickog poslovanja ne bi dolazilo ni do povrata tih sredstava. Ako bi finansijski rezultat bio negativan ( cena kostanja > prodajna cena ), strani ulagac bi bio ne samo uskracen za naknadu za privredjivanje tim sredstvima, vec bi njegov ulog bio umanjen i za ucesce u pokricu gubitka srazmerno ucescu u finansijskom rezultatu ( neto dobiti ). Pri ostvarivanju dobiti, moguca su dva modaliteta : 1. direktni i 2. indirektni modalitet. Ovi modaliteti daju osnovno obelezje ekonomskog odnosa u zajednickim ulaganjima.
Shema - Raspodela dobiti zajednickih ulaganja Cjv > Tjv = ∆ Frjv – kt(jv) - po(jv) = NBb(jv) ∆Dbdu ∆ Dbsu Tdu (m + i + r ) Tsu (m +i + r + p ) + ∑Dbsu

Za razliku od ciljeva treba razlikovati motive kako na strani domacih ulagaca tako i na strani inostranih partnera. Na strani domacih ulagaca, kao korisnika stranih sredstava, motivi se grupisu u dve grupe : 1. motivi okruzenja 2. motivi preduzeca. Motivi okruzenja se odnose na :
1. unosi se inostrana akumulacija, koja povecava investicioni potencijal zemlje i

ubrzava investicione cikluse 2. Povecava se izvoz, najmanje u visini deviznih sredstava neophodnih za transfer dobiti stranog partnera. 3. ukljucuje se domicilno preduzece u medjunarodnu podelu rada i medjunarodnu tehnolosku kooperaciju, sto ubrzava unosenje savremene i visokoproduktivne tehnologije u privredne procese 4. ubrzava se struktura promena u privredi doticne zemlje. Motivi domicilnog preduzeca su veoma razliciti i ne moraju u celini biti zastupljeni u jednom ugovoru tipa joint venture. Grupisu se na sledeci nacin: 1. izgradnja novog pogona 2. uvodjenje nove procesne tehnologije sa koriscenjem inostranih licenci, patenata, know – how i slicno. 3. obezbedjenje deviznih sredstava i repromaterijala za kontinuelno odvijanje procesa proizvodnje. 4. ukljucivanje faktora naucno-tehnickog progresa u proizvodne procese radi snizavanja troskova proizvodnje, troskova prodaje i povecanja proizvodnosti rada. 5. razvijanje sistema marketinga radi povecanja proizvodnje i prodaje...... Za razliku od motiva okruzenja, motivi domicilnih preduzeca su uvek individualizovani i vazeci samo za dato preduzece u datom ugovoru zajednickog poslovanja. Zato je neophodno da oni budu prepoznatljivi i medjusobno dopunjujuci. Motivi ulaganja stranih partnera se odnose na :
1. plasman „ slobodnog” dela kapitala i to najčesce u kombinaciji sa tehnologijom

( know-how, oprema i novac ) 2. mogucnost trajnog plasmana svojih proizvoda i usluga u joint venture aranzmanima cime se produzava prisustvo na trzistu korisnika investicionih sredstava 3. mogucnost podmirivanja sopstvenih potreba iz joint venture proizvodnje 4. specijalizacija proizvodnje u sopstvenom preduzecu

marketing i icena prava sadrzaji nezasticene industrijske svojine. procesna na sredstva oprema. zig. masine i uredjaji. 3 4 Zastic Patenti. 83. objekti drustvenog standarda. infrastruktura. poreske olaksice i sl. na sredstva reprodukcionog materijala i usluga. osvajanje trzista zemalja u razvoju putem zemlje u kojoj je sediste joint venture i sl. inovacije. U motivacijama stranog partnera uvek polazi bar od dve pretpostavke : 1. Iz grupe ena prava zasticene industrijske svojine. ostala oprema. trgovacka marka. 6. konverzija potrazivanja po inostranim kreditima. niza osnivacka ulaganja. Ulaganje radi koriscenja dobijene koncesije. ) 2 Osnov Zemljiste. transportna sredstva. sve do zasticenih i nezasticenih prava. 5 drugi .). da se radi o relativno nizim tehnoloskim znanjima u zemlji u kojoj se ostvaruju zajednicka ulaganja 2. trajno unapredjenje uslova rada. delovi zajednickih sredstva sklopova. trajni ulozi u domaca preduzeca i sl. Pri oceni motivacije stranog partnera treba imati u vidu cinjenicu da on uglavnom racuna na trziste zemlje u kojoj ulaze kapital. izgradnja i koriscenje objekata na odredjeno vreme „tajm sering” Obrnta Sirovine. OBLICI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Ulozi stranih partnera mogu se iskazivati u svim oblicima imovinske vrednosti. koriscenje komparativnih prednosti zemlje u kojoj je sediste joint venture ( jeftina radna snaga. proizvodne usluge i sl. Ucesce u osnivackom kapitalu preduzeca ( kupovina akcija. zgrade. Nezast Know-how. licence. industrijski model i sl.5. od deviza preko stvari. da u toj zemlji postoji trajan nedostatak kapitala. polufabrikati. reprodukcioni materijal. oblici sadrzaji 1 Novca Konvertibilne valute od znacaja za finansiranje : opreme. udela.

u uslovima kada je u pitanju uspesno visegodisnje poslovanje. Ukoliko se ne uoci ovakvo razlikovanje valuta.Tabela – Oblici zajednickih ulaganja Novcana sredstva podrazumevaju uplatu odredjenog novcanog iznosa ( u stranoj valuti ) u korist zajednickog poslovanja . Moguce je da se i deo novcanih sredstava upotrebi za pribavljanje nekretnina. iako je to u prakci izuzetak i javlja se pretezno u reinvestiranju. to je obligacija stranog partnera. obrtnih sredstava. Materijalna dobra obuhvataju veoma siroku grupu sredstava. Nekretnine jesu oblici i sadrzaji koje unosi preduzece bilo da raspolaze takvim aktivnim osnovnim sredstvima. Ovakvu novcanu obavezu je bitno dvostrano odrediti : ≡ u valuti ugovora ( moze biti podcenjena ) kako je obaveza iskazana investicionim predracunom. ako su ista u funkciji proizvodnih investicija. uglavnom sadrzajno poznatih i jasno odredjenih u propisima o zajednickim ulaganjima. ugostiteljstvo i turizam. Kod pokretnih dobara treba uociti i dva uslovna obelezja : • Strani partner direktno ulaze opremu iz investicione specifikacije • Oprema se nabavlja uvozom iz deviznih sredstava koje je strani partner ulozio u zajednicko poslovanje. Pokretna dobra obuhvataju sve vrste i sadrzaje opreme za vrsenje delatnosti u oblasti : elektroprivrede. bilo da raspolaze izvorima sredstava za njihovo pribavljanje i aktiviranje u zajednicko poslovanje. mogu se pojaviti problemi vezani za promenu kursa. uz stetne posledice devalvacije za inostrano i domicilno preduzece. Kao i opreme za trgovinu. po pravilu. odnosno pokretnih i nepokretnih dobara. i ≡ u valuti uplate ( moze biti precenjena ) odnosno devizama kojima ce strani partner izvrsiti obavezu. industrije. . poljoprivrede. saobracaja i sl. sumarstva.

84. Predvidja se da za takva pokretna sredstva treba da postoji i posebno odobrenje Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu. S druge strane. iskustava. organizacije procesa rada i metode prodaje. jer bi bilo vise nego stetno da takva specifikacija sirovina i materijala sadrzi supstancu koja se proizvodi u domicilnoj privredi. tako da se najcesce govori o upravljackom. u cijoj osnovi stoji nacelo da se prava industrijske svojine odredjuju nacionalnim zakonodavstvom svake drzave. koja se odnose na stvari.Pokretna dobra. znacajna su i slozena kategorija zajednickih ulaganja. • Rec je o proceni vrednosti na osnovu kojih se donose investicione odluke i otvaraju poslovne knjige . tehnickom i komercijalnom know-how. . znanje i iskustvo. sirovine i repromaterijal najcesce su u obliku trajnih obrtnih sredstava. nacina koriscenja masina. PROCENA VREDNOSTI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Procene materijalnih i nematerijalnih dobara se najcesce grupisu oko dva elementa : inicijalne procene. Know-how nema granica jer se odnosi na svako znanje i iskustvo potrebno za racionalnu proizvodnju i uspesno poslovanje. procesnih metoda i organizacionih tehnika. bilo da se odnose na zasticena prava industrijske svojine. Prenosi se na primaoca licencnim ugovorom. tehnickih specifikacija. a takav ugovor se obradjuje u slozenije ugovore medju koje spada i ugovor o ulaganju sredstava stranih lica u domaca preduzeca. Nematerijalna dobra. Osnovno tehno-ekonomsko obelezje know-how je njegova sposobnost neogranicenog prenosenja izmedju davaoca i primaoca usluga. strucnog i poslovnog znanja. uz uslov da su potpisnicima konvencije garantovana posebna minimalna prava. 1. nacrta. prirucnika. najneposrednije su vezana za definiciju Pariske konvencije. ali koji poprima vrednost kapitala u nesrazmeri sa stvarnim troskovima. primalac takvog oblika ulaganja stranih sredstava upravo u tome ocekuje relativno brz i pouzdan razvoj. kao oblici i sadrzaji industrijske svojine. Know – how. Moze da se sastoji od tehnoloskih formula. postaje novi oblik transfera tehnickog. S jedne strane. pronalazaka. narocito izmedju razvijenih industrijskih sistema i preduzeca zemalja u razvoju. to je oblik akumuliranog minulog rada u kapitalu stranog partnera koji ga sada likvidno ne kosta gotovo nista. koja se odnosi na predracunske vrednosti u momentu otpocinjanja zajednickog poslovanja. Materijalna prava. bilo da obuhvataju nezasticena prava. Za njega je to najkraci put do privrednog uspeha zahvaljujuci koriscenju tudjih znanja.

Likvidacione procene vrednosti uloga na dan povrata uloga izvode se iz opstih obelezja dugorocnih ulaganja. Ako je u zajednicko ulaganje ulozeno danas 100 $. koja se odnosi na konacne vrednosti u momentu povracaja uloga. b. potrebno je u procenu uneti : a. a jos manja sutra nego sto je danas”. knjigovodstvene vrednosti 3. Da bi se za takvu opremu utvrdila realna vrednost . Povrat uloga nastaje iz cetiri razloga : 1) zbog isteka vazenja ugovora o zajednickom ulaganju (redovan povracaj) 2) zbog raskida ugovora ( prevremen povracaj ) 3) zbog prestanka funkcionisanja domaceg preduzeca 4) zbog prenosa uloga na trece lice. Ona se izvode iz pojave : “da je sadasnja vrednost novcane jedinice manja nego juce. procenjene vrednosti. 2. Inicijalne procene uticu na ukupnost ekonomskih odnosa time sto se preko ovih vrednosti uspostavljaju odnosi u raspodeli dobiti iz zajednickog poslovanja. Najcesce su to nabavne vrednosti umanjene za izvrsene otpise. trzisne vrednosti 2. kada se pojedina dobra ( ulozi ) vrednuju po cenama dobavljaca. kako bi sadasnja vrednost njegovog uloga u momentu povracaja bila priblizna vrednosti na pocetku investiranja. Knjigovodstvene vrednosti uloga su izvedene iz stanja u knjigama osnovnih sredstava. Povrat stranog uloga podrazumeva povrat nominalne vrednosti uloga bez ikakvih promena po osnovu inflacije i ostalih monetarnih depresijacija. bilo da je u pitanju redovno ili povremeno okoncanje zajednickog poslovanja.likvidacione procene. • Rec je o proceni diskontnih vrednosti kojima rok placanja dospeva redovnim ili prevremenim zakljucivanjem poslovnih knjiga. Kada je u pitanju koriscena procesna oprema moze se desiti da se. Sve ove vrednosti su izvedene dogovorom te se one svode na tri moguce procene : 1. strani ulagac treba da primi kroz N godina ( na ime povracaja ) 100+ x $. uzimajuci u obzir i uslove konkurencije. Trzisne vrednosti predstavljaju relativno jednostavan slucaj. preuzimanjem knjigovodstvenih vrednosti preceni strani ulog i stvore uslovi za neravnopravno ucesce u dobiti joint venture jedinice. faktor trzisnog dispariteta faktor tehnicke korisnosti. .

saldo.000 din -20. odnosno nadoknaditi samo neamortizovani deo.000 din 100. 80.decembar 2004.000$ 1.000 din.000 din. Tako.000$ 80.00 . U nasoj privrednoj praksi postoje dvojaka gledista na povracaj uloga. kurs 80.decembar 2005. kurs 100.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 1.Kada se nominalna vrednost stranog uloga vodi u odredjenoj stranoj valuti. protuvrednost 80.00 saldo. . U drugom slucaju strani partner je ostecen zbog devalvacije. njena dinarska protuvrednost je razlicita u raznim periodima i to zavisno od dnevnog kursa. Ulog u domacoj valuti input.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 2. materijalna dobra vratiti u stanje tehnicke sposobnosti.000 din 1.input.decembar 2004.decembar 2005. odnosno dobit. Pozicija dana osnov 1.000 $ 800 $ -200 $ Stanje kriticnog Tabela . kurs 100.Promena nominalne vrednosti uloga u zavisnosti od izvora valute U prvom slucaju strani partner povlaci ulog koji je ulozio ( nominalnu vrednost ). tako da ce primiti manje od nominalne vrednosti uloga koji je ulozio. strani ulog treba tretirati onako kako je materijalno zastupljen : novcane uloge vratiti u valuti u kojoj su uneti. kurs 80. a nematerijalne investicije vratiti kao dokumentaciju. medjutim domace preduzece za tu vrednost ostvaruje negativnu kursnu razliku koja umanjuje ukupan prihod. ulog u stranoj valuti .

85. Izdvajanjem poreza i doprinosa iz bruto finansijskog dobitka. kada je njemu poznato da ulog opada s vremenom trajanja ugovora. Ne moze se ocekivati da ce strani ulagac pristati na povracaj samo nominalne vrednosti uloga. iz razloga sto je obaveza domaceg partnera kao nosioca zajednickog poslovanja da nadoknadi institucionalne obaveze ( poreze i doprinose ). Kod povrata ulog+dobit. kao i ukalkulisane bruto zarade radnika. Realizacijom proizvoda i usluga zajedničkog poslovanja ostvaruje se prihod putem koga treba nadoknaditi materijalne troškove i amortizaciju sredstava. dolazi se do kategorije neto dobitka iz zajednickog ulaganja. Neto dobitak se deli na deo koji pripada domacem ulagacu i na deo koji pripada stranom ulagacu i to srazmerno ulozenim sredstvima i drugim ugovorenim kriterijumima. Ova obeležja opredeljuju ekonomsku suštinu odnosa koji se uspostavljaju izmedju domaćeg preduzeća i stranog lica. iznos vrednosti ulozenih sredstava iskazan prema vrsti valute . Najvažnija zakonska stanovista ove vrste su : 1) pravo stranog lica da srazmerno svom doprinosu učestvuje u dobiti ostvarenoj zajedničkim poslovanjem 2) prava stranog lica na povrat uloga 3) rizici zajedničkih ulaganja koji se uredjuju ugovorom o zajedničkom poslovanju ( partneri zajednički snose rizike ) 4) pravo stranog partnera da sredstva po osnovu učešća u dobiti transferiše u inostranstvo ili da ih ponovo uloži u zajednička ulaganja sa domaćim partnerom 5) obaveze partnera da gubitak nastao u zajedničkom poslovanju pokriju srazmerno učešću u dobiti iz zajedničkog poslovanja. Ovaj nacin podrazumeva neku vrstu revalorizacije salda ( preostalog dela uloga ) “kriticnog dana”. Procena uloga in fine (fajn) predstavlja treci nacin povrata uloga stranog partnera. DOBIT I GUBITAK ZAJEDNICKIH ULAGANJA Zajedničko ulaganje ima posebna obeležja u dobiti.Povracaj uloga plus dobit predstavlja drugi nacin povrata uloga stranog partnera. materijalnih troskova. gubicima i rizicima. amortizacije i ukalkulisanih zarada ) ne deli se na ulagace. Parametri za utvrdjivanje relativnih odnosa ili apsolutnih iznosa u ostvarenoj dobiti mogu biti : 1. strani partner povlaci nominalnu vrednost uloga kao i neku sumu naknade za vremensko obezbredjivanje uloga. Bruto dobitak ( kao razlika izmedju ukupnog prihoda.

udeo ulaganja partnera u joint venture ∑ P (j.v)Ndb (j.ukupan prihod zajednickih ulaganja.∑ T (j. ∑ T (j.v) – ukupni troskovi zajednickih ulaganja. dobit za oporezivanje joint venture ( 3 – 4 ) 6. Ndb (j.v) = Db (j. vrednost cene ulozenog rada u procesu stvaranja i plasiranja predmetnog proizvoda i usluge.po (j.v) = S(j.v) – dobit zajednickih ulaganja.v) ∑ P (j.Raspodela ostvarenog rezultata iz zajednickih ulaganja 1.v) = Dbo (j.vrednost ulozenog rada na stvaranju predmetnog proizvoda 3. ukupni troskovi joint venture 3. Ako je zajednicko ulaganje samo u obliku trajnog kapitala: ≡ tada ce ulagaci ucestvovati u raspodeli neto dobiti srazmerno njihovom ucescu u trajnom kapitalu.v) – finansijski rezultat zajednickih ulaganja.v) . dobit joint venture ( 1.v) – kt (j. trajnog uloga ( kupovinom akcija investitora ) dugorocnih ulaganja kombinacijom trajnih uloga i dugorocnih ulaganja. ukupan prihod joint venture 2. Db (j.v) – neto dobit zajednickih ulaganja.v) – dobit za oporezivanje zajednickih ulaganja. Ako je zajednicko ulaganje u obiku dugorocnog ulaganja: ≡ tada je ucesce ulagaca u raspodeli srazmerno zbiru trajnog kapitala i iznosa dugorocnog ulaganja.2 ) 4.v) – porez na dobit zajednickih ulaganja. .v) – po (j. a ne srazmerno ucescu u vrednosti ukupnog kapitala. S(j. Tabela . On ima pravo ucesca u raspodeli neto dobiti srazmerno ucescu u osnivackom kapitalu. ≡ Prava ulagaca su trajnog karaktera ≡ ulagac postaje suvlasnik kapitala preduzeca i nema pravo na povrat uloga. porez na dobit joint venture 7.v) . Dbo (j. neto dobit joint venture ( 5 – 6 ) 8. kt (j. kamata na tudji kapital joint venture 5.v) – kamate na tudja sredstva iz zajednickih ulaganja. Sredstva u zajednickim ulaganjima mogu biti ulozena u vidu : - 2.

U uslovima kada se javlja prirastaj gubitka ( ∆ G ) zbog gubitaka na supstanci. Db (j. Ucesce partnera u zajednickoj dobiti : ∑ Db (j.dobit koja pripada stranom ulagacu.Isto tako on moze ostvarenu dobit. zajednicka ulaganja ulaze u finansijske teskoce sa negativnim posledicama koje ukazuju da : gubitke moraju nadoknaditi domaci i strani partneri u zakonskom roku.v) ] Pokrice gubitka snose partneri u zavisnosti od procentualnog ucesca uloga svakog partnera u zajednickom ulaganju.≡ prava ulagaca vremenski traju dok se ne izvrsi povrat glavnice dugorocnog ulaganja. On ucestvuje u upravljanju preduzecem i ucestvuje u ostvarenoj dobiti srazmerno ucescu u trajnom kapitalu uvecanom za njegov deo uloga koji mu do tada nije povracen. odnosno za rizik koji se sa velikom verovatnocom ocekuje. .v) .v) ∑ Db (j. ≡ Ulagac postaje vlasnik prava da mu se ulog u celini povrati. Gubitak nastaje kada se ukupni troskovi poslovanja ne mogu pokriti ukupnim prihodom [ ∑ P(j. Isto vazi i za domaceg partnera. tada partner koji je isto produkovao ima pravo na povecanje svog dela neto dobiti na teret dela neto dobiti drugog partnera i obrnuto.v) < ∑ T (j. Ostatak neto dobitka rasporedjuje se izmedju ulagaca srazmerno njihovom ulozenom kapitalu. Strani partneri imaju pravo da izvrse transfer dobiti ostvaren zajednickim ulaganjem i to u skladu sa deviznim i drugim propisima.procenat udela uloga stranog partnera . 2. ≡ uloziti u zajednicko poslovanje tako da poveca udeo svog poslovanja ≡ ulozena sredstva moze da ulozi i u neko drugo preduzece sklapanjem ugovora o ulaganju sredstava sa doticnim preduzecem.v) . Raspodeljeni delovi neto dobiti koriguju se subjektivnim odstupanjem stvarnih od standardnih troskova.v) * Usu % = Db (j. Obaveze su partnera da pri raspodeli neto dobitka deo izdvoje za rezerve opste ili posebne namene. Usu % . Ako je odstupanje pozitivno. ukoliko strani partner ne pokrije gubitak u zakonskom roku umanjuje mu se ulog srazmerno njegovoj vrednosti 1.neto dobit joint venture.

dugorocnost i stabilnost privredjivanja 5. zajednistvo u dobiti i riziku 4. pravicni ekonomski odnosi 6. troskova rada i koriscenja usluga ovi fakori su izrazajni u uslovima kada su utrosci direktnog materijala po jedinici proizvoda daleko veci od standardizovanih utrosaka. 2. neadekvatni utrosci direktnog materijala. Neophodno je utvrditi uzroke gubitaka i ispitati mogucnosti izlaska iz zone gubitaka. tada se povracaj ne vrsi sem ukoliko je ugovoreno da se isti vrsi iz poslovnih sredstava preduzeca. neadekvatan stepen iskoriscenja kapaciteta ovaj faktor je prisutan u uslovma manjeg fizickog obima proizvodnje. Negativan uticaj na zajednicki dobitak imaju : 1. transferi i retransferi I Nacelo ekonomske efikasnosti Kriterijumi : 1. Strani partner ne ucestvuje u dobitku u godini u kojoj je nastao gubitak. poremeceni pariteti prodajnih i nabavnih cena. menje realizacije i nepromenjenih fiksnih troskova. Ako su tokovi reprodukcije vise godina takvi da je prisutan gubitak. 3. ukoliko je ugovoren povracaj vrednosti uloga iz ostvarenog dobitka. zajednicko ulaganje se moze i prevremeno okoncati. prosecni b. nacelo ekonomske efikasnosti 2. 86. On to svoje pravo prenosi u narednu godinu. kapitalni koeficijent a. NACELO FINANSIRANJA ZAJEDNICKIH ULAGANJA Nacela finansiranja obuhvataju : 1. granicni ( min. / max ) - .3. ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 3. 4. nizak nivo efikasnosti sredstava ( koeficijenta obrta ). energije i sl. Razlozi narusenih pariteta su : promena asortimana proizvoda slabljenje konkurentske pozicije proizvoda na trzistu brzi rast nabavnih od prodajnih cena u uslovima inflacije povecanje troskova materijala.

neto devizni efekti a. udeo i iznos dobiti stranog partnera 2. izvoz a. procenat izvoza od ukupne realizacije 2. odnos dobiti i vrednosti ulozenih sredstava b. akumulacije i ucesca u dobiti prema vrednosti drustvenog proizvoda ( joint venture ) c. procenat vrednosti supstituta u ukupnom uvozu 3. neto izvozni koeficijent ( 6/5 ) III Zajednistvo u dobiti i riziku 1. rentabilnost a. prosecne godisnje vrednosti svih outputa u devizama i dinarima (izvoz ) c. stopa akumulativnosti c. vrednost uloga stranog partnera i ukupne dobiti 3. prosecna godisnja vrednost svih inputa u devizama i dinarima (uvoz ) b. odnos godisnje realizacije i kapaciteta proizvodnje b. koeficijenti kapitalizacije a. vrednost uloga domaceg partnera i ukupne dobiti b. vrednost supstituta b. supstitucija uvoza a. udeo i iznos dobiti domaceg preduzeca b. IV Dugorocnost i stabilnost privredjivanja 1. ugovoreno vreme trajanja zajednickog ulaganja. produktivnosti ( Q / R ) .2. vrednost izvoza ( kvantitativno ) b. faktori kapitalizacije a. ocekivana dobit b. koriscenje kapaciteta a. odnos amortizacije. stopa dobiti II Ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 1. udeo ulagaca a.

Transferi a. AVANSI. udeo indirektne dobiti u ukupnoj dobiti 2. SPECIFICNI OBLICI FINANSIRANJA PREDUZECA . Udeo deviznih transera dobiti u ukupnoj dobiti b. Odnos ukupne dobiti u dinarima i ukupne dobiti u devizama c. br. . cena kapitala a. koeficijent optimalne likvidnosti b. b ) i pocetnog deviznog kursa iz ugovora 2. odnos ugovorene i ostvarene stope dobiti b. Udeo reinvestirane dobiti u ukupnoj transferisanoj dobiti b. odnos zaliha i obrtnog fonda c. Devizni – dinarski obracuni a.2. likvidnost i ravnoteza na dugi rok a. PRETPLATE I BESPOVRATNO FINANSIRANJE I UCESCE  Oblik finansiranja poslovnih partnera koji se ostvaruje tako sto preduzece koje ima slobodna novcana sredstva ( finansijer ) ulaze ista u poslovni kapital drugog preduzeca u cilju finansiranja njegnih poslovnih potreba. Udeo dobiti placene u dinarima i isporukom proizvoda c. udeo deviznih sredstava i materijalnih dobara u vrednosti stranog uloga ( u % ) VI Transferi i retransferi 1. Odnos deviznog kursa ( red.  Ucesce se javlja u slucaju kada dobavljac pomaze kupcu radi prosirenja njegovih kapaciteta i kupovine robe u jos vecem obimu. sredstava u ukupnim sredstvima poslovnog partnera . preduzece ulagac stice pravo na srazmerno ucesce u rezultatu poslovanja korisnika sredstava. zbir naknada za privredjivanje i revalorizovanog iznosa. profit izvan dobiti a.  Ucescem sopstvenih fin. te je zainteresovan za sto bolji njegov poslovni rezultat. V Pravicni ekonomski odnosi 1.UCESCE. odnos ostvarene stope dobiti i investicione kamate c. Likvidacione vrednosti po oblicima 87. udeo stranog partnera kao dobavljaca u materijalu i uslugama b.

on im tada pruza i izvesne pogodnosti ( prioritet u isporuci ) kao i snizenu cenu zbog koriscenja finansijskih sredstava.  Za davaoca avansa to je obezbedjenje da ce kupljenu robu dobiti prema uslovima iz ugovora. regresa i dotacija. subvencije  Razni oblici finansijske pomoci koju razni davaoci pruzaju preduzecima.  Subvencije i kompenzacije se najčesce ostvaruju putem : premija. II AVANSI  Primenjuje se kada je u pitanju finansiranje povecanih poslovnih potreba kod preduzeca. saobracaja .  Predstavljaju finansiranje dobavljaca od strane kupaca  U slucajevima kada prodavac poziva buduce kupce na pretplatu.  Za primaoca avansa je znacajno to sto pribavlja finansijska sredstva pre isporuke robe koju koristi za proizvodnju unapred ugovorene robe. regionalnog razvoja. kako bi isti prosirio svoje proizvodne kapacitete i obezbedio kontinuitet snabdevanja svog kupca.  Krajnji cilj – poboljsanje ekonomskog i finansijskog polozaja subjekata privredjivanja. uz iskljucenje rizika prodaje. kompenzacije .  Razliciti oblici stimulisanja. III PRETPLATE  Vrste avansa putem kojih se preduzeca odredjenih delatnosti finansiraju unapred sistemom prikupljanja novcanih sredstava od svojih buducih kupaca u protuvrednosti buduce robe. kupac moze putem ucesca da finansira dobavljace. podrzavanja i potpomaganja odredjenih privrednih i neprivrednih delatnosti kao i njihovog razvoja  Potpomaganje u razvoju poljoprivrede.  Avans – isplata novcanog iznosa unapred za robu koja ce naknadno biti isporucena ili za uslugu koja ce naknadno biti izvrsena.  Izvori fin. To je najcesce roba koja je specificna po svojim karakteristikama. Takodje. IV BESPOVRATNO FINANSIRANJE  Oblik davanja finansijskih sredstava bez obaveze vracanja. 2. su budzeti i fondovi drzavnih institucija  Danas se pojavljuje samo kao izuzetan oblik finansiranja  Oblici bespovratnog finansiranja su : 1. spoljne trgovine i sl. odnosno usluge. sredstava za bespovratno fin.

godine kao novi način finansiranja nekretinina. Lizing se u Evropi pojavljuje mnogo kasnije. Isto tako se isplacuje i kupcu ako je isti platio redovnu ( punu ) cenu za proizvode koji se regresiraju. i 1960.  3. Semenski materijal ) . odnosno novi tip ugovora koji je u poslovnoj praksi dobio i svoja posebna ekonomska obelezja.  Dotacija je opsteg oblika u uslovima kada davalac fin. U tom periodu je lizing u SAD prerastao u lizing pokretne opreme. premija  Finansijska naknada koju drzavne institucije daju preduzecima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti. U svom izvornom definisanju. POJAM I VRSTE LIZINGA Lizing se pojavljuje pre Drugog svetskog rata u SAD oko 1930.  Na ovaj način se obezbedjuje kontinuelno obavljanje takve delatnosti  Npr.  Osnovni cilj – stimulacija p-nje i veca upotreba odredjenih proizvoda ( npr. i predstavlja jos jedan specifičan oblik medjunarodne saradnje u finansiranju tokova reprodukcije. sredstava ne odredjuje namenu koriscenja sredstava. 88.Oblik fin.  Javlja se u dva oblika : opsta i kao namenska. a koji su od posebnog interesa za ostvarivanje drzavnog plana ( proizvodnja vestačkih djubriva ) ili radi nadoknadjivanja jednog dela troskova poslovanja.  Svrha – prosirenje materijalne osnove rada u preduzecu. te se koriste samo za potrebe koje je utvrdio davalac sredstava. Lizing je vezan za pojam iznajmljivanja ili davanja u zakup. . 4. lizing predstavlja davanje u zakup pokretnih i nepokretnih dobara. Za mleko 5. dotacija  finansijska pomoc koju preduzece dobija bespovratno i to u odredjenom iznosu u uslovima kada posluje nerentabilno. pomoci koju drzava pruza proizvodjačima odredjenih proizvoda. godine. Ovaj metod omogucava preduzecima da nabavljaju opremu. regresi  finansijska naknada koju daju drzavne institucije ( na osnovu propisa ) preduzecima radi korigovanja cena njihovih proizvoda. Isplacuje se prodavcu na osnovu dokumentacije o izvrsenoj prodaji proizvoda po nizim cenama. pa korisnik sredstava sa njima neograničeno raspolaze  Dotacija je namenskog nivoa u uslovima kada su sredstva strogo usmerena. u periodu izmedju 1950. a da pri tome ne moraju angazovati sredstva amortizacije i prazniti račune.

Direktni – u partnerstvu su samo isporucilac i primalac opreme.Umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom. 2) Lizing kompletnih postrojenja 3) Direktni i indirektni lizing. koji investicionu opremu uzima u zakup od proizvodjača i stavlja istu na raspolaganje primaou ( korisniku ) opreme ( i od njega naplaćuje lizing zakupninu ). Za vreme trajanja ovog posla. s tim da rate obuhvataju: pocetni iznos placen proizvodjacu opreme i sve troskove lizinga ( troskove posredovanja ). kako to partnerima u lizing poslu najbolje odgovara. . uz odgovarajuce uslove i odgovarajucu naknadu. Za lizing je karakteristicno da proizvodjac pospesuje sopstvenu proizvodnju investicione opreme. polugodisnje i godisnje. Indirektni – odnos izmedju sva tri partnera. Lizing drustvo je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na koriscenje uz naplatu naknadu. poreskih obaveza i sve ostale troskove koji mogu nastati u zemlji korisnika lizinga ukljucujuci i moguce rizike. naročito ako je oprema velike vrednosti. preduzeca se obracaju lizing preduzecu iznajmljujuci trazenu opremu na odredjeno vreme. Lizing drustvo je posrednik s kapitalom izmedju proizvodjaca i korisnika investicione opreme i ima nameru da kupi opremu od proizvodjaca i stavi je na raspolaganje korisniku ( primaocu ). pa smatraju korisnim da je ne prodaju potencijalnom kupcu već da je stave na raspolaganje kupcu uz neku primerenu naknadu. koje je lizing drustvo platilo proizvodjacu opreme 2) Troskove lizing transakcije 3) Kamate na ulozena sredstva 4) Naknadu lizing drustva. Istovremeno korisnik lizinga snosi sve troskove osiguranja administrativnih dazbina. a lizing drustvo pravo na naknadu u ratama. koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. Lizing aktivnosti se najčesce odvijaju izmedju tri poslovna partnera : 1) Primaoc (korisnik) investicione opreme ( najčesce proizvodno preduzece ) 2) Isporučioc ( proizvodjač ili prodavac ) investicione opreme 3) Lizing društvo ( finansijer ). Lizing zakupnina se odredjuje u mesecnim ratama. po neotkazivom ugovoru o koriscenju primalac ima neopozivo pravo upotrebe opreme. Lizing zakupnina obuhvata : 1) Pocetni iznos ulozenih sredstava. Podela 1) lizing nekretnine i lizing pokretna dobra. tromesecno. Proizvodjači opreme najčešće nisu u stanju da kreditiraju kupovinu opreme.

po pravilu krace od amortizacionog veka investicionog dobra. prihod od lizing zakupa i sl. s tim da ga bivsi vlasnik uzima ( kupuje ) natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Zakupnina je manja od vrednosti investicionog dobra. Tehnicko – tehnoloski deo elaborata treba da sadrzi : 1) Procenu svrsishodnosti uzimanja i koriscenja opreme na lizing 2) Tehnicko – tehnoloske karakteristike opreme na lizing 3) Proizvodne karakteristike opreme na lizing 4) Uvodjenje i koriscenje opreme na lizing 5) Odrzavanje lizing opreme.Najkarakteristicniji lizing poslovi su : 1) Operativni lizing ili lizing na krace vreme. Ugovor o lizingu predstavlja zavrsni deo elaborata putem kojeg se blize odredjuju svi elementi dati u elaboratu. Finansijski deo elaborata treba da sadrzi elemente putem kojih ce se utvrditi vrednost opreme. Vrednost ukupne naknade obicno nije manja od 90 % vrednosti investicionog dobra u momentu zakljucivanja ugovora. 2) Kapitalni lizing koji predvidja i prenos vlasnistva nad koriscenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. nacin i mesto placanja – rata se daje na lizing ) zakupnine . 4) Lizing prodaje uz povracaj – vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato. 89. KALKULACIJA LIZING ARANZMANA Svaki lizing aranzman treba da poseduje odgovarajucu dokumentaciju. troskovi zakupa. Dokumentacija treba da sadrzi : 1) Tehnicko – tehnoloski deo lizing aranzmana 2) Ekonomsko – finansijski deo lizing aranzmana 3) Ugovor o lizing aranzmanu. 3) Obnavljajuci ( revolting ) lizing podrazumeva i mogucnost zamene koriscene opreme po isteku ugovorenog roka. Ekonomski deo elaborata treba da sadrzi proizvodne efekte koriscenja lizing opreme. Svaki ugovor o lizing aranzmanu treba da sadrzi : 1) Ugovorne strane u lizing poslu 4) Ukupnu vrednost zakupljene opreme 2) Detaljan opis predmeta lizing 5) Rok isporuke opreme posla 6) Rok zakupa opreme 3) Naziv i kolicinu opreme ( koja 7) Vreme. savremenijom opremom.

U cesce je 5% od izn osa finansiranja 2. b91.15) Nacin vracanja opreme po isteku zakupodavcu opreme roka lizinga 9) Nacin preuzimanja opreme 16) Pravo zakupodavca da raskine 10) Pravo svojine nad opremom ugovor o lizingu 11) Pravo kontrole nad opremom 17) Arbitrazu u vezi spora oko lizing 12) Osiguranje opreme aranzmana 13) Gubitak i ostecenje opreme 18) Bankarske troskove 14) Kamate pri docnji placanja rata 19) Specifikaciju opreme zakupa 20) Vreme stupanja na snagu ugovora i sl. re plate v mn tk a ese n treb 2 gpokrije visinu m a o a da o in kn d e rate.z U n om e ic trazi serisn at liz gplate) zajedn in 1/3a o sa . 8) Garanciju zakupca L izing aran an zm L g aranzm izin an : 1. re e s i e d oljav s n rio a ob ren jeza d 2d 5je g d a zm a o od o oaran an in orisnikp je m gan arano u a zmc 63. je je 7 O e b d n PUTEM FAKTORINGAin tra n . FINANSIRANJE ze ( a m is tiv a d a raprotivn 3 mn e b a I k ziran o ik 4. ako t av klijen sampzadov fin n ira ja t a uslo 5 V mn k .P½re e i k o u . Z iran nije ob ezan .

sto brze naplate potrazivanja . Ucesnici u faktoring aktivnostima su : 1) Klijent ( prodavac robe ) 2) Kupac 3) Faktor 4) Banka Osnovne privredne funkcije faktoring poslova odnose se na : 1) Funkciju osiguranja kredita 2) Usluznu funkciju ( pruzanja strucnih usluga u pogledu naplate potrazivanja ) 3) Funkciju finansiranja . odobravali sve vrste avansa podavcima robe siroke potrosnje i sl.Pod uticajem bankarske teorije i prakse u SAD se pojavljuje faktoring krajem XIX veka i to u spoljnotrgovinskim poslovima sa Evropom. umanjen za ispravku vrednosti i to kada se izvrsi naplata potrazivanja. Termin faktoring potice od eng. 2) Klijent prenosi brigu i rizik naplate potrazivanja na faktoring organizaciju. najcesce 2 – 4 % od iznosa potrazivanja. ali pre njihovog dospeca. Medju novije oblike finansiranja preduzeca ubraja se i faktoring finansiranje. Americki uvoznici. Prednosti faktoringa su : 1) Klijent ( prodavac. glavni efekat faktoringa je da smnaji obim potrebnih obrtnih sredstava i da omoguci sigurno planiranje raspolozivih novcanih sredstava. slali opomene duznicima. faktor naplacuje proviziju . Taj ostatak potrazivanja stavlja se klijentu na raspolaganje. kao oblik pribavljanja novcanih sredstava putem prodaje kratkorocnog potrazivanja. Faktor prihvata ponudu. obavljali inkaso poslove. Pored naplate potrazivanja . isplacuje odmah deo potrazivanja klijentu ( najcesce 70 % ). malim i srednjim preduzecima. proizvodjac ) u okviru raspolozivih obrtnih sredstava dolazi do realizacije i naplate svojih potrazivanja ( bez zakasnjenja ). a ostatak se izvrsava redovno ili odgovarajucim pravnim postupkom. komisionar i sl. faktori su : vodili poslovne knjige. odnosno faktori ( agenti ) su pored komisione prodaje uvezene robe obezbedjivali ( u svoje ime a za racun prodavca ) i realizaciju potrazivanja . Prvobitni oblici faktoringa pojavljivali su se u obliku komisione prodaje engleskog proizvodjaca tekstila na americkom trzistu. Klijent ( preduzece ) nudi na prodaju faktoru svoja kratkorocna potrazivanja za isporuke proizvoda i usluga. „factor“ sto znaci agent. Smisao faktoring posla odnosi se na obezbedjenje. sto je od posebnog interesa kod prodaje na kredit u izvoznim poslovima i s odlozenim rokom placanja. zastupnik. Za svoje faktoring usluge. poslovodja. ubrzavajuci priliv sredstava neophodan za kontinuelan tok reprodukcije .

Analizu raspodele ukupnog prihoda c. Sklapanje ugovora o faktori 4. Analizu strukture ukupnog prihoda b. Isporuka robe 3. PRINCIPI FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA .ANALIZA FINANSIJSKOG REZULTATA PREDUZECA I ANALIZA FINANSIJSKOG POLOZAJA PREDUZECA 5 (k Principi finansijske konsolidacije preduzeca primenljivi su u uslovima kada preduzece ostvari negativan finansijski rezultat ( gubitak ) i kada se nalazi pred stecajnim postupkom. Isplata umanjenog iznosa p 5. 4 6 Faktor 92.3) Klijent odrzava tekucu likvidnost bez dodatnh kredita jer je od faktora dobio predujam ( deo ) za svoja potrazivanja. a sve u pravcu izlaska iz zone gubitka i ulaska u zonu dobitka. Analizu uzroka gubitka: Legenda : 1 . Program finansijske konsolidacije ( sanacije ) treba da sadrzi sledece elemente : 1) Analizu ostvarenog finansijskog rezultata a. Naplata potrazivanja od ku . Analizu donje tacke rentabilnosti e. Sklapanje kupoprodajnog 2. Analizu strukture finansijskog rezultata d. Da bi preduzece izbeglo bankrotstvo u okviru stecajnog postupka neophodno je da predlozi program mera finansijske konsolidacije .

i. Skriveni gubitak se nalazi u : . Analizu finansijske ravnoteze b. 93. PREDLOG PLANA FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA I PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca treba da obuhvati: 1) Poznate ( utvrdjene ) gubitke 2) Latentne rezerve 3) Skrivene gubitke. Poznat ili otvoren gubitak predstavlja iskazan gubitak u aktivi bilansa stanja. U procesu finansijske konsolidacije neophodno je : 1) Odrediti amortizacioni period kraci od roka trajanja osnovnih sredstava 2) Racionalno upravljati zalihama ( smanjiti broj dana vezivanja zaliha ) 3) Ostvariti pozitivan finansijski rezultat ( bruto dobit ) 4) Veci deo finansijskog rezultata pripisati sopstvenom kapitalu ( uvecati sopstveni kapital ) 5) Izvrsiti ulaganje povecanog dela sopstvenog kapitala u nova osnovna sredstva i stalne zalihe. Smanjenje produktivnosti rada iv. Povecanje fizickog utroska direktnog materijala. Analizu zaduzenosti c. Analizu reproduktivne sposobnosti preduzeca. Promena nacina bilansiranja (precenjenost prihoda i potcenjenost rashoda u prethodnim godinama poslovanja) vi. Pogorsana efikasnost koriscenja poslovnih sredstava 2) Analizu finansijskog polozaja preduzeca a. Analizu odrzavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala d. 3) Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca 4) Predlog mera za uspesno poslovanje konsolidovanog preduzeca. Neuredna naplata potrazivanja v. Prezaduzenost preduzeca ii. energije i usluga vii. Nizak stepen iskoriscenja instaliranog kapaciteta iii.

 kratkorocnim i dugorocnim potrazivanjima .  Obavezama – svako potcenjivanje obaveze predstavlja skriveni gubitak.  Avr – ako je unapred placeni trosak proknjizen a nije ukalkulisan on predstavlja skriveni gubitak. Za takva osnovna sredstva se smatra da u visini svoje neotpisane vrednosti predstavljaju skriveni gubitak preduzeca. po kojoj se pored otpisa obaveza i transformacije dela kratkorocnih i dugorocnih kredita u trajne uloge.Potcenjeni otpisi potrazivanja predstavljaju skrivene gubitke preduzeca. Varijanta IV . .  Pri izradi predloga plana treba uzeti u obzir i mogucnost poboljsanja finansijskog polozaja preduzeca prestruktuiranjem sredstava i izvora sredstava. po kojoj se izlazak iz zone gubitka predlaze otpisom obaveza u visini iskazanog gubitka u aktivi preduzeca Varijanta II . razlika predstavlja skriveni gubitak preduzeca. po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka konvertuje iz kratkorocnih u dugorocne obaveze ( kredite ) Varijanta III. Ako je knjigovodstvena vrednost veca od trzisne vrednosti. predlaze prodaja akcija poslovnoj banci.osnovnim sredstvima – treba definisati sva osnovna sredstva koja nemaju upotrebnu vrednost a nisu u celini otpisana. Koja ce se varijanta prihvatiti zavisi od procene poverioca : da li vise gubi otpisom svojih potrazivanja ili naplatom svojih potrazivanja iz likvidacione mase. po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka transferise u trajne uloge trecih lica.  hov . Predlog plana treba da sadrzi varijante : 1) Smanjenje glavnih oblika obrtnih srestava 2) Smanjenje broja dana vezivanja novcanih sredstava 3) Povecanja raspolozivosti tudjih izvora finansiranja 4) Ispititvanja mogucnosti reprogramiranja kratkorocnih i dugorocnih obaveza 5) Ispitivanja mogucnosti prevremene naplate kratkorocnih i dugorocnih plasmana 6) Ispitivanje mogucnosti prodaje osnovnih sredstava 7) Ispititvanja mogucnosti konverzije kratkorocnih u dugorocne obaveze 8) Ispitivanje mogucnosti prodaje dela preduzeca 9) Ispitivanje mogucnosti pribavljanja akcionarskog kapitala.hov koje su nenaplative u odredjenom vremenskom periodu = skriveni gubici  Zalihama –neophodno je uporediti knjigovodstvenu vrednost sa trzisnom vrednosti. U praksi se najcesce koriste sledece varijante finansijskog konsolidovanog bilansa preduzeca : Varijanta I .

proizvodnje i prometa kao i dane vezivanja svih pojavnih oblika obrtnih sredstava. ≡ Znaci. drzati pod cvrstom kontrolom direktne i rezijske troskove preduzeca. Neophodno je planski utvrditi zadatke funkcije nabavke. neophodna ulaganja u osnovna sredstva. osiguranja i finansiranja obrtnih sredstava. PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Prva grupa mera se odnosi na finansijsko planiranje kod preduzeca duznika. kao i dodatna kratkorocna i dugorocna zaduzenja. Treca grupa mera se odnosi na upravljanje obrtnim sredstvima. uz projektovanje minimalnog i maksimalnog iznosa neto – gubitka koga treba pripisati sopstvenom kapitalu. 94. ≡ Sve moguce minimizirane poslovne rizike i kontinuelno planiranje prilive i odliva gotovine. U cilju sagledavanja ostvarenih efekata na planu upravljanja obrtnim sredstvima. ZAKONSKA REGUALATIVA STECAJNOG POSTUPKA .Likvidacionu masu je veoma tesko proceniti iz razloga sto je obicna likvidaciona cena niza od knjigovodstvene vrednsoti imovine preduzeca. neophodne kratkorocne i dugorocne finansijske plasmane. ≡ U aktivi – znaci njihovo drzanje na najnizem mogucem nivou bez da narusi realizaciju zacrtanih planskih zadataka ≡ U pasivi – znaci uskladjivanje trajnih i dugorocnih izvora sa kratkorocnom imobilizacijom srestava. ≡ treba utvrditi sto vece dane raspolozivosti obaveza. neophodno je pratiti kvantificiranje u vezi : 1) Normiranih i stvarno ( prosecno ) angazovanih obrtnih sredstava 2) Normiranog i stvarnog broja dana vezivanja obrtnih sredstava 3) Normiranog i stvarnog broja dana raspolozivosti izvora 4) Normiranih i stvarno prosecnih obaveza prema dobavljacima 5) Normiranih i stvarno prosecno angazovanih obrtnih sredstava u potrazivanjima od kupaca 6) Smanjenja ili povecanja troskova drzanja. Planirani finansijski rezultat treba da obuhvati sva proizvodna i trzisna ogranicenja u kojima posluje preduzece. Druga grupa mera se odnosi na upravljanje troskovima kod preduzeca duznika.

Reorganizacija stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima na nacin koji je predvidjen planom reorganizacije. vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika i sl. uvodi u duznost stecajnog upravnika. odobrava nacrt plana reorganizacije stecajnog duznika. Vece utvrdjuje razloge za pokretanje stecajnog postupka. Odborom rukovodi predsednik. 3) Stecajnog upravnika – imenuje se lice koje ima licencu za obavljanje doticnih poslova. odnosno reorganizaciju pravnog ili fizickog lica. sto znaci da sa svojom licnom imovinom odgovara za stetu nanetu ucesnicima u stecajnom postupku. imenuje i razresava stecajnog sudiju i stecajnog upravnika. da sastavi pocetni stecajni bilans. 5) Odbor poverilaca – bira se iz redova skupstine poverilaca i moze brojati najvise 9 clanova. Na prvoj skupstini poverilaca bira se predsednik skupstine i clanovi odbora poverilaca. a clanovi poverilaca mogu biti stecajni poverioci bez obzira na visinu svojih potrazivanja. Stecajni postupak treba da ima sledece organe : 1) Stecajno vece – od 3 sudije od kojih je jedan predsednik. Bankrotstvo stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima prodajom njegove celokupne imovine. Stecajni postupak obuhvata bankrotstvo. Stecajni duznik je nesposoban da placa o roku dospele obaveze : 1) Ako ne moze da izvrsava svoje obaveze u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza 2) Ako je isti u potpunosti obustavio sva placanja u periodu od 30 dana 3) Ako je prisutna buduca nesposobnost placanja. To je lice koje je obavezno da preduzme sve mere u vezi zastite imovine stecajnog duznika. 4) Skupstinu poverilaca – cine je svih stecajni poverioci .Zakonom o stecajnom postupku definisani su uslovi i nacin pokretanja. formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. Glasanje na skupstini je srazmerno visini potrazivanja. On odobrava troskove stecajnog postupka. . 2) Stecajnog sudiju – ne moze biti clan veca. On mora da ima status preduzetnika. On je obavezan da : popise imovinu stecajnog duznika. Odbor daje misljenje stecajnom upravniku o nacinu unovcavanja imovine stecajnog duznika. kao i nacin sprovodjenja stecajnog postupka. o nastavljanju zapocetih poslova stecajnog duznika i sl. da podnese mesecni izvestaj o toku stecajnog postupka i stanju stecajne mase. a skupstina odlucuje vecinom glasova prisutnih poverilaca. stecajnog duznika. nadleznog javnog tuzioca i poreske uprave. Stecajni postupak se moze pokrenuti na : predlog poverioca. odlucuje o prigovorima protiv odluka stecajnog sudije i stecajnog upravnika i sl. donosi odluku o istom.

ako je nakon prikupljenih potrazivanja i obaveza stecajnog duznika potpuno jasno da nema svrhe sprovoditi plan reorganizacije. . Javno prikupljanje ponuda vrsi se oglasavanjem u najmanje tri visoko tiraznja dnevna lista. Troskovi stecajnog postupka namiruju se iz stecajne mase. on je jos uvek zadrzao svoje mesto. Unovcavanje stecajne mase moze biti : u celini ( celokupna imovina ) ili u delovima stecajne mase. posebno kada se radi o prometu proizvoda u tokovima medjunarodne trgovine. Iako je smanjena njegova atraktivnost zbog razvoja drugih plasmanskih poslova. Pri posmatranju sa sireg aspekta. 95. kao i imovina koja je nastala tokom trajanja stecajnog postupka. Mere reorganizacije se odnose na: 1) Prodaju dela imovine iz stecajne mase 2) Zatvaranje neprofitabilnih pogona. Pod stecajnom masom se podrazumeva ukupna imovina stecajnog duznika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stecajnog postupka. isti predstavlja takav bankarski posao kod koga banke kupuju potrazivanja pre njihovog roka dospeca. I u jednom i u drugom slucaju. Stecajni sudija ce se opredeliti za unovcavanje stecajne mase ( bankrotstvo ). odnosno promena delatnosti 3) Odlaganje otplate kredita 4) Promena rokova dospelosti obaveza 5) Otpisivanje dugova 6) Uzimanje novih kredita 7) Smanjenje broja zaposlenih 8) Spajanje ili pripajanje dva ili vise preduzeca. stecajni sudija i stecajni upravnik vrse prikupljanje ponuda radi javnog nadmetanja.Pred stecajnim upravnikom. Banka je duzna da u vremenskom periodu od momenta kupovine do roka dospelosti menice odbije kamatu ( eskont ili diskont ) i troskove ( eskontne provizije ) od nominalne vrednosti iznosa eskontnog kredita. stecajnim sudijom i stecajnim vecem je izuzetno odgovorna odluka : da li ce predloziti odluku o bankrotstvu i unovcavanju imovine stecajnog duznika ili odluku o planu reorganizacije stecajnog duznika. Moze se posmatrati sa uzeg i sireg aspekta. Zakonodavac je predvideo mere koje je neophodno preduzeti da bi se uspesno realizovao plan reorganizacije (konsolidacije) stecajnog duznika. ESKONTNI KREDIT Eskontni kredit spada u grupu najstarijih bankarskih poslova koji se odnose na plasmane sredstava.

istovremeno predstavlja i reeskont za poslovnu banku.E . Operacija koja za Centralnu banku predstavlja eskont. preko poslovnih banaka i monetarnih ustanova. dok je njegova likvidnost obezbedjena reeskontom menicnog portfelja kod drugih poslovnih banaka. prima menicu u eskont 3. sa novim oblicima plasmana. eskonter menice – pravno lice koje kupuje. eskontovana suma – ES – umanjena menicna suma za iznos eskonta = MS . Pri obavljanju eskontnih kredita ( eskontna menica ) javljaju se sledeca lica : 1. a to znaci da se sigurnost pruza ne samo od glavnog menicnog duznika.Eskontni kredit sa uzeg aspekta podrazumeva odobravanje kredita od strane poslovne banke na osnovu menica ( koje sluze kao pokrice kredita ) i uz odbitak kamate i troskova ( tu je sadrzana i eskontna provizija ) oko izdavanja eskontnog kredita. daje menicu u eskont 2. odnosno Centralne banke. Eskontovanjem menice privredni subjekti unovcavaju ( monetizuju ) svoja potrazivanja po prodatoj a nenaplacenoj robi. Sa aspekta privrednih subjekata. Sa stanovista poslovnih banaka. Eskontovanje menicne sume predstavlja osnovu za eskontni kredit ( isti se umanjuje za visinu eskonta i troskova eskontiranja ). U tehnickom smislu. dok poslovne banke plasiraju svoja novcana sredstva na kraci vremenski rok. Reeskont omogucuje poslovnim bankama koje obavljaju eskont da dodju do likvidnih sredstava pre vremenskog roka dospeca menica. eskontni kredit predstavlja jedan od najsigurnijih bankarskih poslova. Sigurnost proizilazi iz garancije koju pruzaju svi ucesnici menicne radne. Eskontni kredit pruza pogodnosti za sve zainteresovane subjekte: od privrednih preduzeca. Kupovinom menica pre njihovog roka dospeca poslovne banke zamenjuju klasicne kreditne odnose. Reeskontna menicna aktivnost se odnosi na ponovno eskontovanje vec eskontovanih menica. vec i od svih ziranata na menici. Sa stanovista Centralne banke eskontnim kreditom se vrsi usmeravanje emisije novca na one privredne subjekte koji predstavljaju nosioce privredne ekspanzije. ponudjac menice – pravno lice koje prodaje. Eskontni kredit je kratkorocan i traje 3 meseca. eskont E – iznos obracunate kamate za period od momenta prodaje menice do momenta njenog dospeca. eskontnim kreditom se otklanja neizvesnost oko mogucnosti prodaje menice pre njenog roka dospeca. eskont se obavlja na taj nacin sto banka menice iz svog eskontnog portfelja zirira i prenosi u pravno vlasnistvo Centralnoj banci. menicna suma – MS – nominalna vrednost menice 4. Na ovaj nacin poslovne banke „snabdevaju“ proces reprodukcije sa potrebnom kolicinom novcanih sredstava. 5.

6. eskontna stopa – p – kamatna stopa po kojoj se obracunava eskont 7. kamatni kljuc – Kk – kolicnik izmedju broja 360 ( broj dana u godini ) i

eskontne stope ( p) = 360/p 8. kamatni broj – Kb – kolicnik koji se dobija mnozenjem menicne sume sa danima dospeca ( t ) i isto je podeljeno sa brojem 100 = (MS * t ) / 100 9. broj dana u mesecu, odredjuje se prema kalendaru, pri cemu se uzima da kalendarska godina ima 360 dana 10. dani do dospeca menice ( t) – dan eskonta se ne uzima u obzir vec se uzima dan dospeca menice na naplatu. MS * t * p E = --------------------- ES = MS – E 360 * 100 Kk = 360 / p Kk E = -------Kb

Posto se u toku jednog dana od korisnika sredstava primi vise menica na eskont ciji su rokovi dospeca razliciti, neophodno je pri tome eskont izracunati na osnovu kolicnika izmedju kamatnog broja i kamatnog kljuca. Radi pravilne primene eskontnog kredita potrebno je preduzeti sledece bankarske radnje: 1. podneti zahtev za eskontni kredit 2. utvrditi obostrani ekonomski interes ( ponudjaca menice i eskontera ) 3. utvrditi visinu eskontne stope i datuma eskonta 4. prikupiti podatke o bonitetu ostalih menicnih duznika 5. utvrditi ukupni menicni iznos i broj menica 6. utvrditi sedista banke kod koje je domicilirana menica 7. utvrditi datume dospeca menica 8. utvrditi osnove po kojem su pribavljene menice 9. utvrditi nacin isplate menicne mase. Nakon izracunavanja eskontnog iznosa, strucna sluzba poslovne banke taj iznos odbija od menicne sume podnete na eskont, te tako umanjenu menicnu sumu isplacuje u korist podnosioca menice na eskont. Za poslovnu banku eskontni kredit je pozitivan jer se menicom pokriva celokupan iznos kredita. 96. AKCEPTNI I AVALNI KREDIT AKCEPTNI KREDIT Akceptni kredit predstavlja specifican bankarski kratkorocan kredit. Kod ovog kredita, poslovna banka ne odobrava odmah komitentu kredit vec stavlja svoj potpis na menicu, cime povecava bonitet i kvalitet te menice i omogucuje emitentu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili kredit od neke druge domace odnosno inostrane

banke. Akceptiranjem menice poslovna banka postaje glavni menicni duznik ( trasat ), a emitent menice ( trasant ) stice vecu poslovnu sposobnost i mogucnost da obezbedi kredit jer iza njega stoji neka druga banka koja ima visok bonitet. Poslovne banke akceptiraju menice samo kreditno sposobnim komitentima sa kojima imaju izgradjene komitentske poslove. Potpisivanjem menice poslovna banka se obavezuje da ce sama isplatiti menicni iznos ukoliko to ne ucini emitent menice ( trasant ). Prema nasim pravnim normama poslovna banka akcept stavlja na lice menice i to popreko preko menicnog sloga, sa klauzulom prihvatanja, koja moze da glasi : prihvatam, priznajem, akceptiram, uz potpis banke – akceptanta. Za iznajmljivanje svog ugleda i potpisa na menici poslovna banka dobija odredjenu proviziju. Izdavalac menice se obicno opredeljuje za akceptiranje menice, kada robu moze dobiti na menicni kredit, uz akcept banke pri cemu je provizija daleko manja nego sto bi bila kamata na neki drugi kratkorocni kredit. Akceptni kredit se zakljucuje ugovorom izmedju poslovne banke i komitenta, pri cemu se definisu sledeci uslovi: 1. visina i iznos do koga ce poslovna banka potpisivati menicu 2. vremenski rok trajanja menice 3. oblik pokrica u slucajevima da poslovna banka iskupi menicu 4. visina provizije i ostalih troskova koji se naplacuju od komitenta za odobreni akceptirani kredit i sl. AVALNI KREDIT Avalni kredit predstavlja specifican oblik bankarskog kredita koji se obezbedjuje u obliku avala na menici. Ovaj kredit se ne odobrava u klasicnoj kreditnoj formi, vec u obliku posebne garancije na licu menice. Aval u sustini predstavlja menicno jemstvo jer avalista unosi u menicnu ispravu pismenu izjavu „kao jemac“, „kao garant“, „per aval“ kojom garantuje da ce neko od potpisnika menice (honorati ) ispuniti svoju menicnu obavezu. Avalista spada u red regresionih duznika sto znaci da se poverilac moze njemu neposredno obratiti ako glavni duznik ( akceptant ) odbije da isplati menicu. Davanjem avala poslovna banka se obavezuje da ce u slucaju da menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu istu ona u celini izmiriti. Karakteristika menicnog avala jeste da se aval moze dati samo na ukupan menicni iznos. Iz ovog proizilazi da poslovna banka ne moze delimicno avalirati menicni iznos. U slucajevima kada banka kao avalista isplati dug umesto svoga komitenta, ista ima pravo da trazi povracaj isplacenog iznosa od komitenta. 97. KONTOKORENTNI KREDIT ( KREDIT PO TEKUCEM RACUNU ) ≡ jedan od najrasprostranjenijih oblika kreditiranja.

Preko tekuceg racuna se obavljaju knjizenja tekucih promena koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmedju poslovne banke i vlasnika tekuceg racuna. U korist tekuceg racuna polazu se uplate od prodaje roba i usluga, a isti se zaduzuje kada bancin klijent placa kupljenu robu ili placa neke druge obaveze. ≡ Razlika izmedju ziro-racuna i tekuceg racuna, jeste sto se na ziro-racunu vode samo potrazivanja poverioca ( vlasnika ziro-racuna ) u odnosu na poslovnu banku, dok se na tekucem racunu vode i potrazivanja i dugovanja. ≡ Komitenti imaju sledece koristi : 1. poslovna banka vrsi poslove blagajnika za racun njihovih vlasnika – komitenata 2. komitenti se relativno brzo ukljucuju u bezgotovinski platni promet preko cekova 3. komitenti mogu u celini koristiti raspoloziva sredstva sa tekuceg racuna i to prema svojim potrebama ≡ Poslovne banke imaju sledece koristi: 1. mogu koristiti sredstva svojih komitenata na tekucim racunima 2. mogu slobodnim sredstvima svojih komitenata vrsiti kapitalisanje 3. tekuci racuni donose znacajan i stabilan izvor prihoda ( od provizije na ucinjene bankarske usluge ). Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna je jednokratno u uslovima kada se kredit od strane banke odobrava za obavljanje samo jednog posla, odnosno jedne grupe poslova. Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna moze biti i u obliku revolving kredita, kada se odobravaju krediti za pokrivanje potreba komitenata u jednom odredjenom vremenskom periodu. Izmedju revolving kreditiranja po osnovu tekucih racuna i revolving kredita postoji razlika, u prvom redu, zbog toga sto je kod tekucih racuna ( revolving kreditiranja ) prisutno stalno priticanje i odlivanje sredstava, a kod revolving kredita to nije slucaj. Pre nego sto odobri kredit po tekucem racunu, poslovna banka je duzna da ispita kreditnu sposobnost doticnog komitenta. Ugovor o kreditu po tekucem racunu se zakljucuje na obrascu koji daje poslovna banka, a koji sadrzi sledece elemente : 1. visinu kredita ( iznos preko kojeg tekuci racun ne moze preci u dugorocno stanje ) 2. vrstu i visinu pokrica za odobreni kredit 3. mogucnost otkaza kredita 4. visinu kamate i provizije za neiskorisceni deo kredita 5. namenu koriscenja kredita i sl. Kredit se odobrava privrednom subjektu kao okvirni iznos moguceg zaduzenja na tekucem racunu kod poslovne banke i to za period od sest do dvanaest meseci. Komitent kome je odobren okvirni iznos sam angazuje onoliko kreditnih sredstava koliko mu je

potrebno za tekuce poslovanje. Komitent placa kamatu samo na neiskorisceni deo kredita, dok na neiskoriscecni deo placa umerenu proviziju. Kredit po tekucem racunu posebno je primenljiv kao oblik kreditiranja tamo gde proizvodnja i realizacija nisu dovoljno sinhronizovane. Njegova racionalnost dolazi do izrazaja iz razloga sto komitent nema potrebe da veze znacajne iznose kreditnih sredstava i u periodima sezonske oscilacije, dok se kamata obracunava samo na saldo iskoriscenog kredita. 98. LOMBARDNI KREDIT - predstavlja bankarski kratkorocni kredit koji se duznicima odobrava na osnovu zalaganja trajnih i vrednijih pokretnih stvari na odredjeno vreme uz naplatu kamate. Poslovne banke koje odobravaju kredite po osnovu zaloge uzimaju kao zalogu samo one hov koje su registrovane i upisane na berzama. Poslovne banke mogu umesto robe da kao zalogu prihvate odredjena dokumenta ( konosman, skladisnicu, tovarni list itd. ) - karakteristike po kojima se razlikuje od drugih bankarskih kredita: 1. kod lombardnog kredita banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost duznika, nego za bonitet zaloge 2. lombardni kredit se odobrava u vrednosti zaloge i to u visini 60 % do 80 % vrednosti zaloge. 3. poslovne banke su duzne da sa paznjom dobrog privrednika ( vlasnika ) brinu o zalozenim stvarima. 4. ukoliko duznik na vreme ne vrati kratkorocni kredit, niti nakon poziva banke da isto ucini, tada se banka ovlascuje da zalogu izlozi javnoj prodaji . 5. kod lombardnog kredita kamatna stopa je nesto veca od eskontne stope i od kamate po tekucem racunu, iz razloga sto se od banke zahteva da izvrisi vise aktivnosti. Lombardni krediti su posebno znacajni za vlasnike hov jer se putem njih dobija kratkorocni kredit a da se pri tome hov ne prodaju ispod trzisne vrednosti. 99. RAMBURSNI KREDIT - predstavlja kombinaciju akceptnog kredita, lombardnog kredita i robnog dokumentarnog akreditiva. U odobravanju ovog kredita ucestvuje vise banaka iz zemlje i inostranstva. Rambursni kredit predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku uz pokrice na njeno ime prenesenih robnih dokumenata ( konosman ) i drugih pratecih dokumenata. Osnovni cilj upotrebe rambursnog kredita jeste u podsticanju i olaksavanju razvoja spoljne trgovine. Rambursnim kreditom se otklanjaju nepoverenja na strani izvoznika, na strani uvoznika i poslovne banke. Izvoznik se obezbedjuje da ce mu roba biti placena, dok se

Da bi se realizovao rambursni kredit. Prema prvom nacinu. putem kojeg se predvidja da ce se placanje izvrsiti menicom akceptiranom od neke poznate rambursne banke u trecoj zemlji. rambursna banka u trecoj zemlji 4. rambursni kredi se odobrava od strane dobro poznate banke u nekoj trecoj zemlji. Kredit odobrava banka u zemlji izvoznika ( po njenom nalogu) Prema drugom nacinu. Odobravanje rambursnog kredita u zemlji izvoznika i zemlji uvoznika spada u grupu direktnih rambursnih kredita. rambursni kredit odobrava banka u zemlji uvoznika Prema trecem nacinu. U praksi postoje tri nacina odobravanja rambursnog kredita. ramb. prodavac – izvoznik. U indirektnim rambursnim kreditima ucestvuju : 1. Poslovna banka se obezbedjuje zalogom da ce njena menicna obaveza biti na vreme isplacena.uvoznik obezbedjuje da ce mu roba biti isporucena ta da moze istu i unapred platiti. banka kupca – uvoznika u zemlji uvoznika 3. banka prodavca – izvoznika u zemlji izvoznika 5. neophodno je prethodno zakljuciti ugovor izmedju kupca.uvoznika i prodavca – izvoznika. . To je indirektni ramubursni kredit i on je najvise primenljiv u praksi. kupac – uvoznik 2.

tada na teret odobrenog kredita. ( Ban Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci . putem kojeg se toj banci dostavlja vucena menica na akcept. ≡ Po zakljucivanju kupoprodajnog ugovora. Ugovorom se regulise placanje robe u evrima preko poznate Nemacke banke „eutsche Bank“ u Frakfurtu. ≡ Placanje se vrsi onog momenta kada prodavac – izvoznik dokaze da je robu ukrcao u brod.Finansijski tok Ram Urucivanje dokumenata 8 (konosmana ) kupcu -uvozniku Primer ≡ Kupac – uvoznik ( „Solid“ Subotica ) radi kupovine visoke modne obuce zakljucuje kupoprodajni ugovor sa prodavcem – izvoznikom („ Ledercenter“ – Verona ) . otvori rambursni kredit kod poznate Nemacke banke. da na teret njegovih sredstava. ≡ Prodavac –izvoznik po ukrcavanju robe na brod predaje dokumenta svojoj banci u Singapuru pri cemu od nje dobija akceptiranu menicu koju moze koristiti kao sredstvo placanja. ≡ Obaveza domace banke je da zakljuci ugovor o rambursnom kredtu sa bankom u trecoj zemlji. ≡ Rambursna banka po dobijanju vucene menice istu akceptira i dostavlja banci prodavca .uvozniku 7 RA Urucivanje dokumenata (konosmana ) Rambursnoj banci 4 Ba 3 Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci izvoznika . tek posto isti ukrca robu na brod i dostavi potrebna dokumenta koja glase na rambursnu banku. ili ako ih nema. kupac – uvoznik daje nalog svojoj banci „Vojvodjanska banka „.izvoznika ( banci u Singapuru ) s nalogom da se akceptirana menica uruci prodavcu – izvozniku. moze je eskontovati kod druge banke ili o roku naplatiti kod rambursne banke.

. 100. FINANSIJSKI TO VINK K ugovor Tovarni 1 . odnosno ako nije pokrice primljeno tada ceka da isto stigne pa da se tek potom dokumenta salju banci kupca – uvoznika. kako veletrgovina ne bi cekala sa naplatom prodate robe sve dok se roba ne isporuci krajnjem korisniku.≡ Primljena dokumenta banka prodavca – izvoznika dostavlja rambursnoj banci koja nakon indosiranja salje dokumenta banci kupca – uvoznika. . banka uvoznika. Banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca vrsi naplatu protuvrednosti robe uz pozivanje kupca da njoj izvrsi isplatu vrednosti robe i da preuzme od nje dokumenta. Za svoju uslugu posredovanja. odnosno obavezati.nastaje odobravanjem kredita od strane banke. . rambursna banka i banka izvoznika naplacuju proviziju.najcesce se koristi u veletrgovini pri otkupu odredjene robe na terenu. VINKULACIONI KREDIT Naziv potice od latinske reci vinculare koja znaci spojiti.prodavac robe zakljucuje ugovor sa bankom u kojem navodi da ce banci po utovaru robe dostaviti dokumenta ( tovarni list ) a da banka za uzvrat isplati prodavcu protuvrednost robe. uz obavezu da krajni korisnik kredita toj banci uruci odredjena dokumenta ( tovarni list ) putem kojih ce banka u celosti ili delimicno raspolagati odredjenom vrednosti robe. zdruziti. ≡ Banka kupca – uvoznika po prijemu dokumenata od rambursne banke ista urucuje kupcu – uvozniku radi preuzimanja prispele robe.

visinu kamatne stope po hipotekarnom kreditu 3. Za hipotekarne kredite ne postoji propisan rok vracanja. jer poverioca ( banku ) interesuje samo bonitet nekretnine koja predstavlja predmet zaloge. rok vracanja hipotekarnog kredita 4. vlasniku nepokretne imovine se zabranjuje da vrsi aktivnosti koje bi mogle uticati na smanjenje vrednosti zalozene imovine. Svaki hipotekarni kredit treba da sadrzi sledece elemente : 1. Predmet hipoteke mogu da budu : industrijski objekt. Radi zastite od eventualnog rizika ( zbog smanjenja vrednosti nepokretne imovine ) hipotekarni kredit se odobrava u manjem iznosu nego sto je trzisna vrednost doticne nepokretne imovine. gradiliste itd. uz saglasnost duznika. U vremenskom periodu dok traje pravo zaloge. hale. Pravo vlasnistva na zalozenu nekretninu se ne menja (dok traje hipotekarni kredit ). fiksnom otplatom – kredit se otplacuje u potpunosti i to na nacin koji je odredjen za njegovu isplatu . iznos hipotekarnog kredita 2. vec se rok utvrdjuje sporazumno i krece se od 10 do 30 godina. Hipotekarni kredit se otplacuje na dva nacina : 1. Visinu kamate za dati hipotekarni kredit odobrava banka i to prema visini vazecih kamata na finansijskom trzistu za dugorocne kredite. pravo otkazivanja hipotekarnog kredita. HIPOTEKARNI KREDIT . stanovi. iznos hipotekarnog kredita odobrava se u visini 50 – 70 % od trzisne vrednosti nepokretne imovine. Po pravilu.101. nacin isplate hipotekarnog kredita 5. nego se vlasniku nekretnine ogranicava pravo raspolaganja tom nekretninom (kako se ne bi nekretnina otudjila u vremenu dok traje kredit ). zgrade. Pravo zaloge se ostvaruje tako sto se u visini odobrenog kredita uknjizava u zemljisne knjige pravo vlasnistva poverioca nad nepokretnom stvari.predstavlja dugorocni kredit koji se odobrava uz pokrice nepokretne stvari. poljoprivredno zemljiste. To je realan kredit.

Sadrzi i kamatu. . . prava i obaveze clanova konzorcijuma 6. Za banke. ciljevi osnivanja konzorcijuma 2. U tim uslovima poslovne banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum uz naznaku cilja i svrhe organizovanja konzorcijuma ( nije pravno lice ). . banke mogu to pravo steci u slucajevima : ≡ kada duznik ne vraca na vreme predvidjene rate kredita ≡ kada duznik proda nepokretnu imovinu trecem licu. gestor banka koja u ime clanova konzorcijuma rukovodi njegovim radom 4. 2. Ugovorom o osnivanju bankarskog konzorcijuma utvrdjuju se: 1. banke i druge specijalizovane finansijske organizacije koje osnivaju konzorcijum ( clanovi konzorcijuma ) 3. 102. Poslovne banke mogu odobravati. tada banka ima pravo da svoje potrazivanje naplati prisilnim putem ( prodaja na licitaciji ) ili da uvede kod duznika prinudnu upravu. nacin snosenja rizika clanova konzorcijuma. Medjutim. Ovaj oblik plasmana dugorocnih sredstava proizilazi iz medjubankarske saradnje.predstavlja dugorocni bankarski posao kojim se obezbedjuju novcana sredstva ( u zemlji i inostranstvu ) od strane vise banaka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata.banke pribegavaju ovom kreditu kada ulaganje sredstava prevazilazi finansijsku mogucnost jedne poslovne banke.razlikuje se od drugih bankarskih kredita po tome sto su kod njega ukljuceni kao kreditori dve ili vise banaka. Ukoliko duznik na vreme ne isplati odredjene rate. vremenski rok trajanja konzorcijuma i nacin njegovog prestanka 7. pored dugorocnih i kratkorocne konzorcijalne kredite ( na kraci rok ) za finansiranje potreba u obrtnim sredstvima preduzeca i isporuke robe za izvoz. Hipotekarni duznik ima pravo otkazivanja kredita sa otkaznim rokom najmanje od sest meseci.anuitetskom otplatom – na osnovu amortizacionog plana u tromesecnim ili polugodisnjim ratama. a to trece lice banka ne zeli da prihvati kao svog duznika. koja je na pocetku veca od otplate glavnice. a otplata povecala. ≡ Kada nastane promena u vrednosti zalozne imovine ( njeno smanjenje ) u odnosu na njenu prvobitnu procenjenu vrednost. organiz upravljanja poslovima konzorcijuma 5. da bi se otplatom kredita kamata smanjivala. KONZORCIJALNI KREDIT . infrastrukturu i realizaciju odredjenih drugih poslova. davaoce hipotekarnog kredita je karakteristicno da nemaju pravo otkazivanja kredita.

operativni rizici 4. mesoviti sekretarijat konzorcijuma – izvrsni organ. Bankarski konzorcijumi mogu biti u obliku: 1. emituje obveznice. konzorcijuma za odobravanje garancija 5. konzorcijuma za regulisanje kursa hov ( intervenise kada pada kupovni i kada se povecava prodajni kurs ). konzorcijuma za preuzimanje i plasman hov ( rizik i zarada pripadaju konzorcijumu ) 2. rizici likvidnosti 2. rizici deviznog kursa U poslednje vreme u praksi su sve vise prisutni regionalni bankarski konzorcijumi ( Retail banke ) koji obuhvataju vodece banke na njihovim domicilnim finansijskim trzistima. Poslovne banke koje zajednicki odobravaju konzorcijalni kredit zakljucuju medjusobni ugovor kojim se blize odredjuje: 1. iznos kamate i provizije za odobreni kredit. konzorcijuma za osnivanje ili saniranje preduzeca. rok vracanja kredita 4. operativni rizici. 2. pojedinacno ucesce banaka u odobravanju kredita 3. Sto se tice rizika pri odobravanju konzorcijalnog kredita. dok se trajni osniva kod poslova dugorocne poslovne kooperacije i specijalizacije. „Retail bankarstvo“ polazi od : . nosilac je ostalih poslovnih aktivnosti konzorcijuma. upravni odbor – najvisi organ. od osnivanja do postojanja konzorcijuma.Bankarski konzorcijum moze biti povremenog ili trajnog karaktera. 3. iznos kredita koji se odobrava 2. prisutni su: 1. 4. Svaka banka clanica treba da ima svog predstavnika u upravnom odboru. Povremeni konzorcijum se osniva kod „ad hok“ poslova ( izgradnja naftovoda ). 3. rizici kamatnih stopa 5. Zadatak – priprema konkretne predloge za rad upravnog odbora konzorcijuma. gestor banka – neposredne poslove konzorcijuma clanovi poveravaju jednom clanu koji se naziva gestor banka. Stara se o svim odredbama ugovora. konzorcijuma za plasman dugorocnih kredita ( ucestvuje vise banaka sa kreditnim potencijalom) 3. Bankarski konzorcijum ima sledece organe : 1. Vodi pregovore u vezi dobijanja kredita iz inostranstva. Sastoji se iz dva nacionalna dela sekretarijata.

4. Forfeting predstavlja oblik srednjorocnog ili dugorocnog finansiranja izvoznih poslova. 6. preduzeca jer je manje sveobuhvatan od drugog cilja. Na taj nacin izvoznik neko svoje dugorocno potrazivanje pretvara u gotovinu i odrzava tekucu likvidnost. 2. s tim da dobija kamatu i preuzima rizik celokupnog posla ( naplate potrazivanja). koji je pogodan za finansiranje izvoza potrosnih dobara ( sa kreditnim rokom od 90 do 180 dana ). akreditiv sa odlozenim placanjem ) cime ona preuzima rizik naplate tog potrazivanja. preduzeca su podeljena. 103. Forfeting pokriva : politicki rizik – odnosi se na vanredne drzavne mere i politicke incidente transferni rizik – nastaje kada drzavni organi ne zele da izvrse placanja u ugovorenoj valuti valutni rizik – kada se placanje vrsi u razlicitoj valuti u odnosu na domicilnu valutu izvoznika komercijalni rizik – nespremnost duznika da izvrsi dospelo placanje. CILJEVI KORPORATIVNOG PREDUZECA Misljenja oko osnovnog cilja korp. 104. Druga grupa autora – dobit po emitovanim akcijama. Buduci prilivi su u obliku trgovacke menice ili promisori note (duznik istu izdaje u korist kreditora ). FORFETING KREDITI Forfeting predstavlja kupovinu obaveza koje dospevaju u narednom vremenskom periodu. a koje poticu po osnovu isporuke robe i usluga ( uglavnom iz izvoza ). Za prvi cilj se ne moze reci i da je osnovni cilj korp. performansno orijentisanog korporativnog liderstva izgradjenog marketinga i izgradjene strategije prodaje efikasnih kanala distribucije usluga efikasnog upravljanja troskovima savremene informacione tehnologije superiorne kreditne politike banaka. 5. Banka koja vrsi forfetiranje odobrava kredit iz svog kreditnog potencijala kao i kod drugih poslova. Za razliku od faktoringa. preduzeca . Ova tvrdnja se potkrepljuje cinjenicom da korp. forfeting je pogodan za finansiranje izvoza kapitalnih dobara sa kreditnim rokom od nekoliko godina. Jedna grupa autora – cilj maksimiranje profita. 3. Tehnika forfetiranja se sprovodi tako sto banka ( forfeter) otkupljuje potrazivanje koje ima izvoznik prema nekom trecem licu ( menicu. bez prava regresa na bilo kog ranijeg vlasnika potrazivanja.1.

Treca grupa – cilj je da stvori vrednost svojim akcionarima. Odluka o dividendi se odnosi na procenat zarada koji se isplacuju akcionarima : a) u novcanom obliku . Odluka o finansiranju ( kratkorocno ulaganje ) predstavlja determinisanje najbolje kombinacije finansiranja ili strukture kapitala doticnog preduzeca. 105. od kojih je jedno preduzece ostalo nepromenjeno. Ako je prisutna optimalna kombacija sve tri odluke. b) kratkorocno investiranje ili c ) dividendu. a drugo ( ili druga) preduzece je prestalo postojati. vremenskim rasporedom ( distanci ) ocekivanog povrata – ukazuje da je investitor u dilemi : a. rizikom (neizvesnoscu ) ocekivane dobiti. preduzeca trzisna cena njegove akcije. Ako se posmatra tezina pojedine odluke.. Ni drugi cilj ne moze predstavljati prikladan cilj korporativnog preduzeca jer je ogranicen sa dva faktora : 1. Vrednost akcije se iskazuje putem trzisne cene obicne ( redovne ) akcije u korp. tada se moze reci da je odluka o investiranju ( dugorocnom ulaganju ) najvaznija od napred navedene tri odluke. c) u obliku iskupa akcija. 2. Zakljucak je da je osnovni cilj korp.u uslovima nedostatka profita. tada se moze sa izvesnom sigurnoscu tvrditi da ce akcionarima porasti vrednost njihovog preduzeca. mogu emitovati nove akcije i iskoristiti doticne prihode za investiranje u drzavne obveznice. Vrednost akcije zavisi od odluke preduzeca: da li ce se opredeliti za : a ) dugorocno investiranje . . d) u obliku smanjene vrednosti i e) obliku stabilnosti apsolutne vrednosti dividende. preduzecu. da li ocekivanu dobit po akciji vremenski naplatiti nakon vremenske distance ili b. SPAJANJE PREDUZECA I STICANJE VLASNISTVA NAD KORPORATIVNIM PREDUZECEM Spajanje preduzeca u korporaciju predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca. uz prenos svojih potrazivanja i dugovanja na maticno preduzece u korporaciji. Svaka odluka o investiranju sadrzi rizik. b) u obliku datih akcija.Korporativno preduzece bice manje ili vise rizicno u zavisnosti od odnosa izmedju duga ( kreditne zaduzenosti ) i sopstvenog kapitala. istu naplacivati godisnje u umanjenom iznosu ostvarene dobiti. jer ce se efekti od iste realizovati u buducnosti. Zato bi efekte trebalo procenjivati u odnosu na njihov ocekivani povrat i rizik. Odluka o investiranju teba da sadrzi promenu namene ulozenog kapitala i to posebno u uslovima kada ne postoji ekonomska opravdanost za ulozeni kapital.

.b = Va + Vb + Se Za preduzece koje kupuje neko drugo preduzece karakteristicno je da moze kupiti svu imovinu ili deo imovine drugog preduzeca. Spajanjem preduzeca A i preduzeca B. Imovina se moze kupiti novcem ili putem akcija. Ako je placena premija iznad evidentirane vrednosti ( trzisne vrednosti imovine ). U slucajevima kada preduzece kupac kupuje akcije drugog preduzeca. U slucajevima kada su dva preduzeca razlicite velicine umesto konsolidacije prisutno je njihovo spajanje. preduzece kupac svaku kupovinu drugog preduzeca tretira kao investiciju. ista se odrazava kao neopipljiva imovina u bilansu stanja kupca i ista se mora odbiti od njegovih buducih prihoda.Za razliku od spajanja preduzeca. tada je nuzno takvu transakciju oporezovati i to na teret preduzeca ili na teret akcionara. konsolidacija predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca pri cemu nastaje potpuno novo preduzece. Preduzece koje se prodaje ( prodaje se deo preduzeca ) moze opstati samo u slucajevima ako zadrzi novac ili akcije koje su rezultat prodaje. Stara preduzeca prestaju da postoje uz zamenu njihovih obicnih akcija sa akcijama novonastalog preduzeca. Ukoliko je kupljena cela imovina drugog preduzeca. Kupljeno preduzece prestaje da postoji . Npr. Konsolidacija je najcesce prisutna kada se udruzuju dva preduzeca koja su priblizno iste velicine. barem sa 80 % akcija doticnog preduzeca. moze se iskazati vrednost novonastalog preduzeca na sledeci nacin: Va. Prilikom kupovine akicija od preduzeca koje se prodaje. Zbog oporezivanja doticne transakcije nuzno je da preduzece koje se prodaje utvrdi povecanje ili smanjenje vrednosti svog kapitala. tada prodato preduzece ( preko prodatih akcija ) postaje sastavni deo preduzeca kupca. tada prodato preduzece postaje samo korporacijski deo novonastale korporacije. neophodno je da preduzece kupac raspolaze nakon sprovedene transakcije. a preduzece kupac postaje vlasnik njegove imovine i obaveza. Svaka kupovina preduzeca zahteva evidentiranje realne („opipljive“) imovine po trzisnim vrednostima doticnog preduzeca. Sa racunovodstvenog aspekta. Ako se preduzece kupuje novcanim sredstvima ili nekim drugim instrumentima placanja. U takvim uslovima vrednost novonastalog preduzeca jednaka je zbiru vrednosti pojedinih delova preduzeca uvecanih za sinergetski efekat koji ce se pojaviti u buducem vremenskom periodu. Vlasnistvo nad preduzecem moze se steci putem kupovine njegovih sredstava ili kupovinom obicnih akcija.

produkt sinergetskih efekata koji su rezultat spajanja dva korporacijska preduzeca. Vertikalno spajanje dva preduzeca podrazumeva sirenje njihove aktivnosti prema potencijalnom potrosacu. Spajanjem gubitacnog preduzeca sa profitabilnim preduzecem moguce je. da se prenoseni iznos poreskog gubitka racionalno iskoristi. 106. Pozitivni efekti spajanja dva preduzeca mogu se ostvariti na najvisem nivou unutar horizontalnog spajanja preduzeca koji pripadaju istoj privrednoj grani. Svrha spajanja dva preduzeca moze biti : povecanje prodaje putem dominacije novonastalog preduzeca na trzistu. ili . Primera radi.= akcija po trz. Trzisna cena po akciji preduzeca kupca * Broj ponudjenih akicija odnos razmene ------------------------------------------------------------------------------. Pri takvim efektima poslovanja se kaze : da novonastalo preduzece ima vecu vrednost od zbira vrednosti njegovih delova (matematicki iskazano 2+2= 5 ). vec se evidentira 3 godine unazad i prenosi se 15 – est godina unapred ( radi isplate pokrica ). smanjiti broj prodajnog osoblja. Projektovan rast dobiti po akciji moze biti: . jer su prisutni zajednicki sinergetski efekti. onda je opravdano da dodje do spajanja preduzeca B sa preduzecem A. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PREDUZECEM . Kombinacijom dva preduzeca moguce je eliminisati dvostruke masine. U slucajevima kada neko preduzece ima poreski gubitak koji je prenosiv u buduci vremenski period. Na taj nacin se kompenzira ( smanjuje ) oporezovani prihod tekuce godine sa poreskim gubitkom. odnosno delatnosti. izvesti i projekciju buduceg rasta neto dobiti po akciji. Kod vertikalnog spajanja veca je kontrola i distribucija prodaje. racunovodstvene i finansijske sluzbe.produkt ocekivanog rasta neto dobiti po akiciji preduzeca koje se kupuje. ako se ocekuje da neto dobit po akciji preduzeca B raste po visoj stopi od neto dobiti po akciji preduzeca A.Da bi se stekla realna slika moguceg poslovnog potencijala preduzeca koje se kupuje. Motivi za spajanje preduzeca cesto su predstavljeni i putem poreza. odnosno prema izvorima sredstava. pitanje je da li ce se isti moci iskoristiti ako se doticno preduzece ne spoji sa nekim drugim preduzecem. U visokorazvijenim zemljama trzisnog nacina privredjivanja poreski gubitak se ne anulira. neophodno je pored pocetnog uticaja neto dobiti po akciji. cenama Trzisna cena po akciji preduzeca prodavca Or (a) Akcionari preduzeca kupca imaju povoljnu situaciju ukoliko je odnos izmedju trzisnih cena akcija i neto dobiti po akciji u njihovom preduzecu veci od tog istog pokazatelja u preduzecu koje se kupuje. podici na efikasniji nivo rad marketing sluzbe.

Ukupan broj odredjeni broj Broj akcija za izbor emitovanih akcija * trazenih direktora direktora ( clanova = ------------------------------------------------------. a putem njega i poslovodstvo koje kontrolise poslovanje doticnog preduzeca.U onoj meri u kojoj su vlasnici obicnih akcija i vlasnici korporativnog preduzeca. Upravljanje korporativnim preduzecem podrazumeva direktno ucesce akcionara na godisnjoj skupstini korporativnog preduzeca. ≡ Klasa B – moze imati superiornu glasacku snagu uz prisutno inferiorno pravo kod raspodele dividende. Kod manjih korporativnih preduzeca dato je direktno pravo vlasnicima da upravljaju sa preduzecem. U zavisnosti od organizacije korporacije. odnosno putem punomoci za zastupanje akcionara. zavisi i njihovo pravo da biraju upravni odbor. akcionar ima mogucnost da kumulira glasove i da ih poveri manjem broju direktora koji se biraju.+ 1 upravnog odbora ) Ukupan broj direktora koji ce se birati uzvecan za jedan U praksi su prisutni slucajevi gde poslovodstvo korporacije izbegava prisustvo manjinske interesne grupe akcionara u upravnom odboru. Kumulativnim nacinom glasanja stvara se mogucnost da i manja interesna grupa akcionara utice na izbor odredjenog broja direktora ( clanova upravnog odbora ). Sve obicne akcije se mogu klasifikovati u skladu sa prihodom korporacije i glasackom snagom akcionara.tada akcionari imaju jedan glas za svaku akciju koju poseduju i u obavezi su da glasaju za svaki direktorski polozaj koji je otvoren. U vecini slucajeva korporacije zadrzavaju za sebe klasu B obicnih akcija. upravni odbor ( broj direktora ) se moze birati vecinskim ili kumulativnim glasackim sastavom. Ako je prisutan vecinski glasacki sastav . i to cini smanjenjem broja direktora u upravnom odboru korporacije. Kod kumulativnog nacina glasanja. U cilju zadrzavanja kontrole nad poslovodstvom korporacije prisutne su razlicite klase obicnih ( redovnih ) akcija. Potpisivanjem punomoci akcionar prepusta svoje glasacko pravo nekoj drugoj osobi. ≡ Klasa A – moze imati slabiju glasacku snagu uz prisutno pravo prvenstva kod raspodele dividende. . Pri tome se regulise nacin zastupanja i zahtev od korporativnog preduzeca da obavestava akcionare putem zastupnicke poste. a klasu A usmeravaju na finansijsko trziste.

107. RESTRUKTUIRANJE KORPORATIVNOG PREDUZECA ODVAJANJEM I STVARANJEM NOVOG PREDUZECA Odvajanje preduzeca ili dela preduzeca od korporacije moze biti prisilno i dobrovoljno. Na ovaj nacin se preduzece kupac iskljucuje iz posla uz isplacenu premiju. Putem primljene ponude na tenderu preuduzece kupac izbegava susret sa poslovodstvom korporacije i izbegava pregovor oko kupovine preduzeca. Druga diferencijalna ponuda je po nizim cenama akcija i slozenijim oblicima placanja. Odredba „zlatni padobran“ stiti isterese akcionara u preduzecu koje se prodaje. Realizacija ponude putem tendera vrsi se u novcu ili akcijama uz prisustvo premije i provizije za akcije koje se nude brokerima za njihovo posredovanje u poslu. Ovaj oblik kupovine akcija naziva se „ucena zelene boje“ ( greenmail ) pri cemu preduzeca prodavci upucuju preduzecu kupcu ponudu. Ponuda na tenderu predstavlja ponudu kupovine akcija drugog preduzeca po fiksnoj ceni. . Ponuda putem tendera se objavljuje u finansijkim casopisima i novinama. Na ovaj nacin se stvaraju obaveze prema preduzecu kupcu da isplati visu cenu kupljenih akcija.Kupovina akcija moze da se realizuje i putem ponude na tenderu. Postoje slucajevi kada preduzeca prodavci ugovaraju vremensko ogranicavanje povecanja paketa akcija sa zainteresovanim kupcima. Moguce je umesto jedne ponude na tenderu ponuditi dve diferencijalne ponude. Cena ponude akcije obicno se odredjuje znatno vise iznad trzisne cene akcije. Upravnom odboru se ostavlja mogucnost da u svakom momentu iskupi prava i tako zadrzi kontrolni paket nad korporativnim preduzecem. Prva diferencijalna ponuda predstavlja kontrolni paket akcija korporacije koje su atraktivne po ceni ili po oblicima placanja. ukoliko zeli vecinski paket akcija. da su voljni ponovo kupiti akcije uz premiju koja je iznad trzisne cene akcija. Odredba poznata kao „otrovna pilula“ nastoji da uputi potencijalnog kupca preduzeca na direktne pregovore sa upravnim odborom prodavca korporativnog preduzeca. Na taj nacin se grupa akcionara ( prodavci akcija ) obavezuje da u odredjenom vremenskom periodu nece povecati svoj udeo u kapitalu. Menazment korporativnog preduzeca preduzima veci niz mera za zastitu maticnog preduzeca od moguceg preuzimanja kontrole ( upravljanja ) od strane drugog preduzeca ( kupca ).

≡ Dobrovoljno odvajanje predstavlja dobrovoljnu odluku poslovodstva preduzeca. nego sto je ista vredna za doticnu korporaciju. Ako korporacija nije u stanju da upotrebi prenesene stavke gubitka u poreske svrhe tada je sasvim ispravno doneti odluku da se odvoji preduzece ili deo preduzeca. c) transfer kapitala. Odredjena operacija moze biti vise vredna naekom drugompreduzecu. preduzeca. Ocito je da se ostvaruje manji efekat prodajom korp. da bi se po osnovu takve prodaje ostvarila i veca njena vrednost. upotpunice se trgovina akcijama na trzistu . Na taj nacin : 1. Umesto transfera kapitala vrsi se deoba akcija doticnog dela preduzeca akcionarima preudzeca i to proporcionalnim putem. Prilikom stvaranja novog preduzeca akcionari ne placaju porez vec to cine kada se akcije prodaju na trzistu. da aktiva ( imovina ) ima visu vrednost pri prodaji. Bitan element pri donosenju odluke jeste. Sa novim preduzecem nece upravljati „roditeljsko“ preduzece vec ce ono samo upravljati sopstvenim poslovnim operacijama. Motivi za stvaranje novog preduzeca su razliciti. b)potcenjivanje vrednosti preduzeca. nego sto je sadasnja vrednost ocekivanog toka novca kojeg ona stvara. Placanje se obavlja u vidu novca ili hov. Antimonopolisticke mere se donose kako ne bi doslo do suvisne koncentracije kapitala u odredjenim korporacijama.nego u slucaju kada se vrsi prodaja samo dela korp. povecace se vrednost akcija 2. preduzeca. tako su prisutni i sinergetski efekti kod odvajanja preduzeca ( 4 – 2 = 3 ). Stoga je to drugo preduzece spremno platiti visu cenu akcija u odnosu na sadasnju vrednost akcija. preduzeca kao celine . Poreska politika moze imati uticaj na donosenje odluke pri odvajanju preduzeca. d) poreska politika i sl. tada se njegovom prodajom realizuje vrednost navedene poreske olaksice. koje su podobne za trgovinu na trzistu kapitala. Stvaranje novih preduzeca iz korporacije nastaje donosenjem odluke o odvajanju dela preduzeca koje postaje samostalni privredni subjekt. Za prodaju korp. Preduzeca nije karakteristicno da se aktiva moze prodati vecem broju kupaca. Odluka o prodaji preduzeca ili dela preduzeca temelji se na stvaranju vrednosti za akcionare korp. Kao sto su prisutni sinergetski efekti kod spajanja preduzeca. Stvaranjem novog preduzeca ne vrsi se prodaja dela prethodnog preduzeca za novac ili hov. Razlozi mogu biti : a) dobici na efikasnosti.≡ Prisilno odvajanje preduzeca je produkt delovanja antimonopolskih mera koje donosi Vlada doticne drzave. Novonastalo preduzece postaje potpuno odvojeno preduzece sa vlastitim akcijama.

8 $ 4. ostvarice se fleksibilost prilikom sklapanja ugovora ( eliminisanje podzakonskih i poreskih propisa ) 4.800 5.45 $ 5. dividendu na preferencijalne 10. ocekivana dodatna sredstva Za razvoj preduzeca “Apatinska pivara” 5. Dobit pre odbitka Kamata i poreza ( EBIT ) 2.4 $ akcije. Fiksni troskovi preduzeca se odnose na Akcija 6 – 7 ) 1. EBIT – EPS ANALIZA U FUNKCIJI STRUKTURE KAPITALA KORPORATIVNOG PREDUZECA Obaveza menadzmenta u korporativnom preduzecu jeste da uspostavi sto je moguce fleksibilniju strukturu kapitala koja ce se moci prilagoditi alternativnim metodama finansiranja. Ova analiza polazi od odnosa izmedju dobiti pre odbitka kamata i poreza (EBIT) i dobiti po akciji (EPS). Nezaobilazan elemenat u izracunavanju pokrica fiksnih troskova je EBIT analiza. dividenda na Preferencijalne akcije ( – 1 * 11 % ) 550 EBIT br.dobit vlasnika tok preduzeca u( stanju da pokrije fiksne troskove. EBIT ( dobit pre odbitka kamata i poreza ) stopa pokrica kamate = ----------------------------------------------------------kamata na dug ( kredit ) EBIT (dobit pre odbitka preza i kamata ) Stopa pokrica otplate duga = ------------------------------------------------------------Otplacena galvnica duga (kredit) Kamata + -------------------------------------------- .440 1.000 5.3. Primena ove analize podrazumeva odredjivanje tacke pokrica ili tacke indiferencije u kojoj se seku linije obicnih i preferencijalnih akcija. Dobit po akciji ( 8/9 ) EPS 4. EPS ANALIZA treba da pruzi odgovor na pitanje da li je buduci novcani 8.080 9. neto-dobit ( 4 – 5 ) 1. kamate na tudja sredstva ( br. Neto. zaobici ce se pravna ogranicenja cija primenljivost nije vise direktna i sl. Brojkredita.440 1. dobit pre odbitka poreza 2.400 1. porez na dobit ( br.400 3. 4 * 40% ) 960 960 720 6.080 7. 1 * 12 % ) 600 4.400 2. odnosno linije obicnih akcija i kreditnog zaduzenja korporativnog preduzeca. Fleksibilnu strukturu kapitala je moguce postaviti putem EBIT – EPS analize.400 2.000 2. kamatu placenu po 300 akcija 200 200 : glavnicu osnovu kredita.440 890 1.000 5. Elementi emitovanje obicnih akcija emitovanje preferencijalnih akcija ( 000 $ ) Kreditno zaduzenje 1. 108.400 2.

obveznice s finansijskom kamatom 2. obveznice po isteku roka i 2. Vrste osiguranih obveznica su: . obveznice po osnovu zaloga opreme. Prema vremenu otkupa : 1. U praksi se cesto ne prave razlike izmedju obveznice i menice. Izmedju obveznice i akcije postoji razlika u cinjenici da se emisijom obveznica precizno utvrdjuje vremenski rok dospeca placanja. Osigurane obveznice – garantuju svome vlasniku da ce u slucaju stecaja emitenta obveznica. neosigurane i 2. obveznice sa visekratnim ( serijskim dospecem ). POJAM I VRSTE OBVEZNICA. dohodovne obveznice ( visina kamate zavisi od dobitka preduzeca ) 3. i ≡ ucestvuje u likvidacionoj masi i tu u visni svojih potrazivanja. KLASIFIKACIJA OBVEZNICA Prema osiguranju potrazivanja : 1. namiriti svoja potrazivanja i to pre nego sto ce to uraditi vlasnici neosiguranih obveznica.1 – stopa poreza 109. dugorocne. participirajuce obveznice ( kombinacija prethodna dva oblika ). osigurane obveznice ( hipotekarne. obveznice sa jednokratnim dospecem i 2. Prema vremenu trajanja kreditnog odnosa : 1. Obveznice kao hov nastale su zahvaljujuci nedostatku trajnih izvora sredstava kod privrednih subjekata i nemogucnosti da se isti pozajme iz jednog izvora sredstava. srednjorocne i 3. kratkorocne. obveznice pre isteka roka. obveznice po osnovu garancije ) Prema nacinu ucestvovanja u dobitku preduzeca : 1. 2. Vlasnik obveznice ima prioritetno pravo da : ≡ ucestvuje u poslovnom dobitku i to u visini ugovorene kamate. Navodi se da je obveznica u osnovi menica jer ona predstavlja pisanu obavezu placanja odredjene sume novca na unapred utvrdjeni datum. Prema nacinu njihove amortizacije : 1.

2. 2. radi se o opstim hipotekarnim obveznicama.veci je rizik naplate potrazivanja. U takvim uslovima pojavljuju se poverenicke kompanije koje u ime kupca isplacuju prodavcu opremu u celosti. pri cemu se oprema imovinski prenosi na kompaniju. Zato je za kupce takvih obveznica od izuzetnog znacaja finansijska stabilnost emitenta obveznica. Karakteristike emitenta neosiguranih obveznica jesu : da ni jedan deo njihove imovine nije opterecen hipotekom. Kupcima obveznica se kao uslovna garancija nudi mogucnost da ce se u uslovima stecaja zabraniti emitovanje buducih obveznica sa osiguranjem. Neosigurane obveznice – ne poseduju niti materijalnu niti licnu garanciju za isplatu potrazivanja.imaju sigurnost u garancijama banaka. oprema prelazi u vlasnistvo kupca opreme. dohodovne obveznice – pruzaju mogucnost vlasniku obveznica da ucestvuje u raspodeli finansijskog rezultata emitenta obveznica. kada kupac ne raspolaze sa novcanim sredstvima za nabavku opreme. prve hipotekarne obvenice – imaju prioritet u isplati iz likvidacione mase b. . Njihova primena je prisutna u slucajevima kada preduzece vrsi finansijsku reorganizaciju izazvanu stecajnim postupkom. Specijalni tipovi obveznica : 1. a tek potpunim izmirenjem obaveza kupca pema poverenickoj kompaniji. U momentu njihovog emitovanja konverzijska cena obveznica je veca od trzisne cene tih obveznica. te ove obveznice imaju nizu kamatnu stopu nego sto imaju druge vrste obveznica. . 3. a kada prodavac nije u mogucnosti da po istom poslu kreditira kupca opreme. obveznice po osnovu garancije ( nuzjemstva ) .ako se hipoteka odnosi na celokupnu imovinu njenog emitenta. konvertibilne ( konverzijske ) obveznice – imaju mogucnost konvertovanja (pretvaranja) u obicne akcije ili neke druge hov i to u odredjenom vremenskom periodu.hipotekarne obveznice – imaju visok stepen sigurnosti povrata ulozenih sredstava i isplatu kamata jer u slucaju insolventnosti emitenta obveznice. one se dele na : a. potrazivanja se izmiruju prodajom imovine koja se nalazi pod hipotekom. druge hipotekarne obveznice . obveznice po osnovu zaloga opreme – odnose se na nabavku opreme. Kamate po ovim obveznicama su promenljive i zavise od kretanja finansijskog rezultata emitenta obveznica. odnosno drugih finansijskih organizacija. Sa aspekta redosleda emisije. pri izdavanju obveznica. vece kamatne stope za vlasnike. Tokom vremena konverzijska cena se smanjuje. pod odredjenim uslovima i na zahtev njihovog vlasnika. 1. Poseban oblik ovih obveznica su participativne obveznice.

niti imaju pravo glasa u upravljanju sa korp. To povlacenje obveznica vrsi se po fiksnim cenama. nazivaju se „junk“ obveznice ili obveznice sa niskim rangom i sa visokim prinosom. Obveznice sa najvisim rizikom se obelezavaju rangom „C“ i rangom „D“. U slucajevima likvidacije korp. Oni ne mogu vrsiti kontrolu nad korp. U razvijenim zemljama trzisnog tipa privredjivanja. Emitent je duzan da sacini ugovor sa doticnom agencijom o rangiranju obveznica tokom celokupnog njihovog trajanja. kupovine i prodaje odredjenih osnovnih i obrtnih sredstava 3. Posle ovoga ranga slede obveznice kod kojih je prisutan jednim delom rizik i one se obelezavaju rangom „AA“. Iskup obveznica moguce je izvrsiti na vise nacina. izdavanja novih obveznica 2. imaoci dugorocnih obveznica naplacuju svoja potrazivanja pre imaoca obicnih i pref. S obzirom da ne ucestvuju u deobi dobiti korp. drzavne obveznice 2. preduzeca. Vlasnici dugorocnih obveznica korp. preduzecem. kreditnog zaduzenja i sl.Rangiranje se vrsi tako. Za drzaoce obveznica je karakteristicno da nemaju direktno pravo glasa povodom: 1. preduzecem. 3. obveznice lokalne uprave. obveznice drzavnih preduzeca 3. preduzeca njihovo pravo je iskljucivo usmereno na povrat ulozenih novcanih sredsatva i ugovorene fiksne premije.obveznice s opozivom – omogucuju svom emitentu da izvrsi povlacenje obveznica pre isteka njihove potpune amortizacije. Radi definisanja kvaliteta emitovanih obveznica neophodno je izvrsiti njihovo rangiranje. Najveci rejting imaju obveznice kod kojih je rizik oko placanja kamate i glavnice neznatno prisutan i one se obelezavaju sa rangom „AAA“. zatim “ BA“ itd. akcija. Sve obveznice koje imaju rang „BAA“ ili manji rang. javni sektor emituje sledece vrste obveznica : 1. Iskup obveznica putem fonda za iskup moze se realizovati na dva nacina : . preduzeca imaju tretman poverilaca. da agencija daje svoje misljenje putem slovnih ocena i iste se objavljuju u publikacijama. Karakteristika „junk“ obveznica jeste da se koriste pri sticanju vlasnistva nad nekim drugim kopr. Drzava emituje obveznice radi prikupljanja novcanih sredstava i smanjenja budzetskog deficita. preduzecem.

Obveznice koje se temelje na prihodima ( dobiti ) korp. Sto se tice nacina amortizacije obveznica treba istaci . sistema amortizacije obveznice 3. gde se sa promenom kamatnih stopa umanjuje potencijalni rizik pri kupovini obveznica. Emisija obveznica se moze samo izuzetno vrsiti inteno i to prilikom preuzimanja preduzeca kada isto udje u stecaj. Sto se tice kamate za obveznice sa jednokratnim dospecem karakteristicno je da se one isplacuju godisnje ili polugodisnje po jednakim kamatnim stopama (tzv. a zatim placa poverenika uz prenosenje kupljenih obveznica na njega radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. kamatnu stopu ( utvrdjeni % od nominalne vrednosti koji ce se obracunavati i isplacivati vlasniku obveznice u odredjenim rokovima od dospeca duga ). Sto je duzi rok emisije obveznica to je veci rizik ulagaca u pogledu vracanja ulozenih sredstava. vremena amortizacije obveznice 2. nominalnu vrednost obveznica ( sumu novca koja ce biti isplacena donosiocu obveznice u trenutku njenog dospeca ) 2. Rizici po emitovanim obveznicama zavise od : 1. Obveznice sa fluktuirajucom kamatnom stopom – kratkorocnog su karaktera. preduzeca – korp. preduzece vrsi prenos novcanih sredstava na poverenika fonda koji za uzvrat poziva na iskup imaoce obveznica na njega. obaveza emitenta je da pribavi dozvolu za njihovo izdavanje i da javno reklamira prodaju obveznica. nacina obezbedjivanja interesa vlasnika obveznice 4. 110. formiranja fonda za amortizaciju obveznice 5. . radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. mogucnosti revalorizacije obveznice u inflatornim uslovima i sl. preduzecima se daje mogucnost da plate kamate na obveznice tek kada ostvare dobit. da postoje jednokratni i serijski nacin amortizacije obveznica. Kuponske kamatne stope ) na ceo iznos duga. Za jednokratni nacin je karakteristicno da se isplata glavnice duga po obveznici vrsi odjednom i to na kraju perioda na koji obveznice glase. mogucnosti konverzije obveznice u druge hov 6. EMISIJA OBVEZNICA Emisija obveznica se vrsi direktnim ili indirektnim putem. Sto je duze vreme amortizacije obveznice. 2. Pri javnom oglasavanju neophodno je definisati : 1.1. preduzece kupuje obveznice na otvorenom trzistu. veci je rizik promene njihove trzisne vrednosti. Pre svake emisije obveznica.

. Tv (oj) = (1+k)t–1 1 I --------------------. Kamatne stope po obveznicama zavise od kamatnih stopa koje placaju poslovne banke na stedne uloge stanovnistva. Povecanjem stepena osiguranja obveznica smanjuje se rizik ulaganja u iste. Zato je teznja emitenta obveznica da njihove kamatne stope budu nesto stimulativnije u odnosu na bankarske kamatene stope na stedne uloge. Ako je kamatna stopa na obveznice manja od trzisne . Zato se u praksi od strane emitenta obveznica pribegava njihovoj prodajiuz diskont po emisionoj ceni nizoj od nominalne cene. pod uslovom da emitent raspolaze sa suviskom kapitala u odnosu na likvidne potrebe.+ N (o ) ------------(1+k)t X k (1+k)t (1+k)t–1 Tv (os ) = A X ------------------(1+k)t X k Izmirenje duga po obveznicama nastaje kada se u celosti isplati glavnica i pripadajuca kamata vlasniku obveznice. Fondovi za amortizaciju obveznica – putem njih emitent smanjuje teret duga kamate. vrsi opoziv stare emisije obveznica. Zakljucak je da je kod jednokratnog nacina am. Refundacija duga se sprovodi tako sto emitent primanjem novcanih sredstava od prodaje nove emisije obveznica. Ako su kamate koje placaju poslovne banke na stedne uloge vece od kamata koje donose obveznice . tada ne postoji realna motivacija od strane kupca za kupovinu obveznica. Prevremeno izmirenje duga po izdatim obveznicama moze se izvrsiti opozivom obveznica ili otkupom obveznica na trzistu kapitala. tada ce trzisna vrednost tih obveznica biti ispod njihove nominalne vrednosti. one ce se prodavati uz diskont. ako je kamatna stopa na obveznice veca od trzisne one ce se prodavati uz premiju.Za serijski nacin amortizacije obveznica karakteristicno jeda se dospece isplate duga i glavnice vrsi u polugodisnjim ili godisnjim anuitetima. Ako su kamate koje nudi poslovna banka na stednju iste kao kamate po emitovanim obveznicama. Ako emitent obveznice ne raspolaze sa dovoljno sredstava za opoziv obveznice. obveznica rizik povrata ulozenih sredstava daleko veci. Dug po obveznicama moze se izmiriti pre njihovog konacnog dospeca . tada on moze izvrsiti refundaciju ( nadoknadjivanje ) duga po emitovanim obveznicama. Rizik ulaganja u obveznica se smanjuje davanjem mogucnosti vlasniku obveznica da iste konvertuje u druge hov. Hipotekarne obveznice su te koje nose najmanji stepen rizika.

Opoziv obveznice ima svoju cenu. preduzecu da izvsi otkup obveznica po odredjenoj ceni. tada emiten moze otkupiti obveznicu za odredjeni vremenski period. Prodaju odnosno kupovinu obveznica ugovaraju emitenti i kupci i pri tome oni ugovorno definisu : da li je u pitanju obveznica sa ili bez opoziva. Dok je vrednost obveznica sa opcijom opoziva ogranicena sa cenom opoziva i to do odredjenog nivoa povecanja kamatne stope. 111. svako njihovo smanjenje imace za posledicu povecanje opcije opoziva ( premije ) i obrnuto. Najcesce primenjiv period odgodivog opoziva je 5 godina za javna preduzeca i 10 godina za industrijska preduzeca. Pri buducoj proceni kretanja kamata. neodgodiv opoziv 2. Za ove oblike obveznica je karakteristicno da su emitovane sa diferencijalnim rokovima dospeca.Otkup duga je karakteristican i za obveznice sa serijskim dospecem. Za cenu opoziva je karakteristicno da na njenu visinu uticu : ≡ nominalna cena obveznice ≡ povecanje ili smanjenje opcije opoziva ( premije). Ako je opoziv odgodiv. tada ce i privilegija opoziva imati svoju vrednost. investitor ( kupac ) ce se suzdrzavati u vezi ulaganja u obveznice koje imaju privilegiju opoziva. Procenom da ce opasti kamatne stope u buducem vremenu . Mogucnost opoziva obveznice predstavlja korist za emitenta obveznice i stetu za investitora ( kupca) obveznice. Ovakav pristup je prihvatljiv iz razloga neophodnosti usaglasavanja otplata duga sa prilivom novcanih sredstava. OPOZIV OBVEZNICA Mogucnost opoziva obveznica stvara uslove korp. Obveznica sa opozivom = obveznica bez opoziva – opcija opoziva ( premija ) Svako povecanje opcije opoziva ( premije ) izaziva smanjenje vrednosti obveznica sa opozivom i obrnuto. to znaci da emitent moze obveznicu otkupiti po pozitivnoj ceni i moze biti odmah novcano izmiren. Zato se premija jedino moze platiti ako je prisutan pad kamatnih stopa kod emitovanih obveznica. Ako se kamatne stope na emitovane obveznice visoke i ocekuje se njihov pad u buducnosti. Postoje dve vrste opoziva : 1. pre nego sto su iste dospele. Na ovaj nacin se vrsi otkup pojedinih serija duga. Za vrednost obveznica bez opcije opoziva karakteristicno je da njihova vrednost opada onako kako se povecavaju kamatne stope. Emitent je subjekt koji placa cenu opoziva koja je za iznos premije visa od nominalne vrednosti obveznice. Ako je u pitanju neodgodiv opoziv obveznica. Razlika izmedju vrednosti obveznica bez opcije i vrednosti . odgodiv opoziv obveznica.

preduzece nece opozvati emisiju obveznica jer je ista isuvise skupa za emitenta. koja je suprotna poziciji na spot ( promptnom) trzistu. Kratko podesavanje obveznice vezano je za promptnu prodaju obveznice na futurs trzistu i to u uslovima kada je najniza kamata na doticnu obveznicu. Sadasnje nize kamatne stope manje ce finansijski opteretiti prodavca nego sto bi bilo njegovo opterecenje od visih kamatnih stopa. jer procenjuje da je postignuta najveca kamata koja se moze dobiti pri kupovini obveznica.obveznica sa opcijom opoziva predstavlja opciju opoziva ( premiju ) ili vrednost opcije na dan izvrsenja doticne opcije. Invesitor kao kupac kod dugacke pozicije. Kamatna stopa ( njen pad ili rast ) predstavlja osnovni faktor pri definisanju cene opoziva ( njen pad ili rast ). Prodaja ugovora se vrsi promptno kako se ne bi isto vrsilo u momentu porasta kamatnih stopa pri prodaji obveznica. Korporativno preduzece podesava poziciju na finansijskom trzistu kako bi smanjilo izlozenost svojih obveznica riziku koji je izazvan neocekivanim promenama cena. U praksi je prisutno i nadoknadjivanje emisije obveznica od strane preduzeca emitenta i to pre vremena dospeca doticne emisije obveznica. a istovremeno trazi da kao prodavac kod kratke pozicije izvrsi njenu prodaju po nizoj kamati ( jer istu on placa svom kupcu ). U slucaju kada je vrednost obveznica bez opcije opoziva manja od cene opoziva tada korp. Emitent ce se odluciti na ovakav korak u slucajevimakada se kamatna stopa naglo smanji u odnosu na dan izdavanja obveznica. Kratko podesavanje pozicije na trzistu predstavlja prodaju futurs ( terminskih ) ugovora. Karakteristicno je da isti subjekat ( investitor ) vrsi podesavanje i duge ( kupovne ) i kratke ( prodajne ) pozicije. Nadoknadjivanje emisije obveznica predstavlja opoziv postojece emisije obveznica i zamenu doticne emisije sa novom emisijom obveznica. Dugacko podesavanje je vezano za kupovinu futurs ugovora na spot trzistu u momentu najvise postignute kamate kako bi investitor ( kupac ) ostvario sto vecu kamatu po kupljenoj obveznici. Korporativno preduzece sklapa terminski ugovor pre nego sto izvrsi stvarnu kupovinu obveznica. PODESAVANJE POZICIJE OBVEZNICA Podesavanje pozicije obveznica na finansijskom trzistu predstavlja zauzimanje pozicije putem futurs ( terminskog ) ugovora. . tezi da kupi obveznicu sa visokom kamatom ( jer istu naplacuje od emitenta obveznice ). Podesavanje pozicije na trzistu moze biti „dugacko“ i „kratko“. 112.

SPO PO T ZICIJA I B AZICN RIZIK ( D I (+ ) dobitak 500
Grafikon – spot pozicija moze kupcu doneti dobitak ili gubitak u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa. Postojeca spot obveznica donosila je korp. Preduzecu dobitak iz razloga sto je obveznica kupljena uz najvecu mogucu kamatnu stopu. S obzirom da se na finansijskom trzistu povecala kamata na obveznice, vrednost doticnog portfelja obveznica se smanjila sa posledicom smanjenja dobitka spot pozicije korp. Preduzeca. Investitor se nasao u opasnosti da ce pri prodaji obveznica biti u situaciji da placa vise kamate i da ce po nizoj ceni prodavati obveznice u odnosu na cenu kupovine doticnih obveznica. Sa vecim rastom kamatnih stopa na obveznice prisutno je drasticno smanjenje dobitka. U tacki „x” spot pozicija zauzima neutralno mesto jer su kamate na nivou sadasnjih kamatnih stopa. Daljim rastom kamatnih stopa prisutan je gubitak na spot poziciji koji se drasticno uvecava.

-R ast kam atne stope - sm anjenje vrednosti

400 300 200 100

1

2

3

4

gubitak (-)

F TU S P Z IJAO V Z IC M U R O IC B EN A (K A R T
(+ ) do bitak 500 400 300 200 100 gubitak (-) N eutralna futu rs po zicija

Grafikon – radi zaustavljanja pada vrednosti portfelja obveznica, vlasnik ( investitor ) obveznica se opredelio da pri sklapanju futurs ugovora izvrsi zamenu „dugacke „ pozicije na spot trzistu za „kratku” poziciju na futurs trzistu. Vlasnik ce biti manje finansijski opterecen ako promptno proda obveznice, nego ako to ucini u momentu dospeca doticnih obveznica . Vlasnik portfelja obveznica se sa promptnom prodajom futurs ugovora po trenutnoj kamati ( sadasnjoj ) zastitio od daljeg buduceg rasta kamata. Bez obzira sto su kamate imale trend rasta, svaka trenutna prodaja futurs ugovora smanjivala je gubitak i vodila korporativno preduzece u zonu gubitka. U tacki „x” futurs pozicija je neutralna i nalazi se na nivou sadasnjih kamata. Bazicni rizik je i u ovom slucaju prisutan i to kod onih ucesnika koji vrse podesavanje pozicije obveznica.

“x

1

2

3

4

5

-R ast kam atn - po ecanje v v ecu v

P D S A P Z IJAP R FO IA O E EN O IC OT L
(+ ) dobitak

Grafikon medjusobno ponistavaju. Bez obzira na prisutan porast kamatnih stopa ni jedna od ove dve pozicije ne pokazuje iblo kakvu promenu u svom portfelju. Tacka „x|” predstavlja nivo sadasnjih kamatnih stopa. Bazicni rizik je i dalje prisutan. Za podesavanje dugacke pozicije obveznica je karakteristicno da ista nosi fiksni prihod, dok kratka pozicija futurs ugovora nosi promenljivi prihod koji zavisi od rasta ili pada kamatnih stopa.

D uga I 500 m edjusob U ovom slucaju se dugacka spod pozicija i kratka futurs pozicija
400 300 200 100

1

2

3

4

5

DUGACKA I KRATK ( SPOT I FUTURS TRZ Dugacka pozicija na spot trzistu

gubitak (-) dobitak

(+)

500 400

Dugacka pozicija sa fiksnim prihodom prevodi se u kratku poziciju sa promenljivim prihodom. Uzrok ovakvog kretanja jesu kamatne stope, odnosno njihov porast koji smanjuje vredsnost spot pozicija i uvecava vrednost futurs pozicija. Dugacka pozicija na spot trzistu u pocetku donosi dobitak da bi se isti kontinuelno smanjivao kako se povecavaju kamatne stope na obveznice. Da ne bi korp. Preduzece preslo u zonu gubitka menadzment preduzeca se opredeljuje za postupak podesavanja pozicije obveznica, napustanjem dugacke pozicije i prelaskom na kratku poziciju. Na ovaj nacin se sprecava ulazak korporativnog preduzeca u zonu gubitka i nastavlja se dalji trend ostvarivanja dobitka. Napustaju se fiksne kamate i umesto njih postaju dominantne promenljive kamate na obveznice ciji su efekti izrazajniji povecanjem kamatnih stopa na obveznice.

P D S V N P Z IJE O E A A JE O IC
(+ ) do itak b 500
Grafikon – na futurs trzistu se moze izbeci gubitak ako se primenjuju kamatni futurs ugovori i opcije. Kod opcija gubitak je ogranicen do visine placene premije. Placene premije na opcije su umanjile ( ogranicile ) gubitak te su sa povecanjem kamatnih stopa presle u zonu gubitka.

D acka ug p zicija o na sp t trzistu o

400 300 200 100

“x”
4

113. VREDNOVANJE KONVERTIBILNIH OBVEZNICA Za obveznice i prferencijalne akcije je karakteristicno da se veoma cesto emituju kao konvertabilne hov. To im daje mogucnost da se pod odredjenim uslovima mogu konvertovati ( zameniti ) za obicne akcije. Emitovanjem KO emitent moze povecati sopstveni kapital, moze sniziti efektivne troskove finansiranja i poboljsati strukturu kapitala u doticnom preduzecu. Za KO je karakteristicno da svojim vlasnicima nude fiksni prinos ( kamatu ), kao i mogucnost ostvarenja veceg prinosa u obliku dividende i ikapitalnog dobitka.

1

2

3

P lacena

p m re ija

gub itak (-)

prodaju na trzistu uz nizu kamatnu stopu. c ) vremena konverzije. zbog opcije konverzije u obicne akcije. Odnos ( racio ) konverzije predstavlja broj obicnih akcija koji ce se primiti po zavrsetku konverzije doticne obveznice. Odnos konverzije = nominalna vrednost KO / cena konverzije U praksi su prisutni najcesce slucajevi. Vrednost konverzije = trzisna cena obicne akcije * odnos konverzije . b) cene konverzije. trzisna vrednost obveznica. Vrednost KO moze se prikazati kao : 1. minimalna vrednost obveznica 2. Minimalna vrednost KO predstavljala bi zbir sadasnje vrednosti godisnjeg iznosa kamata i sadasnje vrednosti glavnice duga.KO predstavljaju neosigurane hov jer njihovo emitovanje nije uslovljeno zalogom. Ako bi se vrednost KO utvrdila na nacin da se ona prodaje kao nekonvertibilna obveznica tada bi doticna vrednost predstavljala minimalnu vrednost KO. nego sto je kamatna stopa na nekonvertibilne obveznice. Cena konverzije = Nominalna vrednosti KO / odnos konverzije Vreme konverzije – vremenski period u kojem se moze izvrsiti konverzija KO u obicne akcije. vrednost konverzije obveznica 3. KO se . gde je odnos konverzije unapred odredjen i isti je naznacen na KO. Odluku o konverziji obveznica u obicne akcije moguce je doneti na osnovu spoznaje : a ) odnosa konverzije.

U takvim slucajevima bi bilo sasvim ispravno pristupiti konverziji jer se TV(ko) priblizila njihovoj Vk. “n” 500 . Povecavaju cene konverzije 3. Cena opoziva je veca od nominalne vrednosti KO i to za iznos premije opoziva : C(op) = Nv (ko) + P (op). Emitent KO cesto je u situaciji da iznudjuje konverziju obveznice u obicne akcije bez obzira sto je Tc ( a) > Ck. Na ovaj nacin vlasnik KO njihovom prodajom ostvaruje trzisnu (konverzijsku) premiju. Vrednost onvertibilnih k obveznica 2000 1700 1500 1000 Opoziv KO moguce je sprovesti jer svaka emisija KO sadrzi klauzulu o opozivu. ( konverzijska ) Trzisna vrednost KO = Trzisna (konverzijska) premija * Vrednost konverzije Trzisna (konverzijska) premija predstavlja odnos za koji je trzisna vrdnost KO 2500 premija veca od minimalne vrednosti KO i vrednosti konverzije. ( Tc(a) > Ck) i ( TV (ko) > Vk(ko) Da bi se u takvim slucajevima ubrzao proces konverzije vlasnici KO preduzimaju sledece mere : 1. vlasnik KO moze iste Trzisna prodati po vecoj trzisnoj3000 nego sto su njihove minimalne vrednosti i vrednost vrednosti konverzije. Opoziv se vrsi po ceni opoziva. Kada je M (ko) blizu njene Vk 3500 premija se povecava i obrnuto.Trzisna vrednost KO Zbog mogucnosti konverzije KO i ocekivanog rasta Tc(a). To znaci da emitent KO moze iste povuci pre roka njihovog dospeca. Povecavaju dividende na obicne akcije. vrse opoziv KO 2.

fluktuiranja vrednosti korporativnog preduzec 2. Primer Povecanje dividende na obicne akcije u odnosu na kamate po emitovanim konvertibilnim obveznicama. rizika neisplacivanja kamata 3. Povecanje cene koverzije. direktno ce uticati na podsticaj konverzije . fluktuiranja kamatnih stopa. Dividenda na obicne akcije donosice vlasniku buducih akcija daleko veci prinos nego sto je to prinos u vidu kamata na konvertibilne obveznice. REDNOST KO VREDNOVANJE KO U KAM ATA I PROM M anja fluktuacija K’ 117. AKUMULIRANI I KAPITALNI DOBITAK OBICNIH AKCIJA Prava akcionara : B Manji Rizik M .Premija opoziva predstavlja visinu godisnjeg iznosa kamate obracunate po kamatnoj stopi na doticne obveznice. preduzece. Trzisna vrednost KO Tv (ko) zavisi od : 1. I smanjice neto dobitak po akciji jer ce ostvareni dobitak deliti na veci broj akcija. KO bi trebalo opozvati u slucajevima kada je V(k) ≥ C (op) jer je tada Tc (a ) > C (k). Zamena konvertibilne obveznice sa obicnim akcijama smanjice efektivne troskove kamata jer obicne akcije predstavljaju trajno ulaganje kapitala u korp.

Trezorske akcije – emitovane i placene akcije koje je a. izdaci za dividendu ulaze u poresku osnovicu. akcije = godisnji iznos pref. Vlasnicka glavnica – sastoji se od : 1. CENA PREFERENCIJALNIH AKCIJA Za pref. pravo na preferencijalnu dividendu 2. Autorizovane ( odobrene ) akcije – maksimalan broj akcija koje se mogu emitovati. nemogucnost isplate dividende ne utice na likvidaciju akcionarskog drustva 3. ponovo steklo kupovinom ili poklonom. 118. 3. nemaju fiksan rok dospeca ( obveznice imaju ) 2. Akcija jeste : 1. pravo na dividendu pravo prece kupovine na dodatnu emisiju akcija pravo na ucesce u raspodeli ostatka likvidacione vrednosti pravo na ogranicenu odgovornost u slucaju likvidacije pravo glasa o svim vaznim pitanjima egzistencije akcionarskog drustva. konvertabilnost 2. 5. emitovanih i placenih akcija iskazanih po nominalnoj vrednosti.a) = Div(pr) / S(k) Nedostaci pref. Pref. Knjigovodstvena vrednost akcije –izracunava se kada se vrednost vlasnicke glavnice podeli sa brojem glavnih akcija. kapitalnog dobitka. Akcije se kaze da su hibridne jer objedinjavaju u sebi karakteristike obicnih akcija i obveznica.1. Glavne akcije su emitovane akcije umanjene za trezorske akcije. Nominalna vrednost akcije – minimalna suma naovca koju akcionar ulaze za kupovinu jedne akcije. pravo na ucesce u raspodeli sredstava iz likvidacione mase znacajna karakteristika pref. akumuliranog dobitka. Njihova slicnost sa obveznicama je u tome sto su njihove dividende limitirane. 2.d. 4. Njihova slicnost sa obicnim akcijama je u tome sto: 1. Dividende / stopa kapitalizacije Tv( pr. 3. Dividendne akcije – akumulirani dobitak se transformise u akcijski kapital po trzisnoj vrednosti. opozivost trzisna vrednost pref. akcija: . Akcije imaju sledece prioritete u odnosu na obicne akcije: 1. 2.

kupac fiksira kupovnu cenu akcije. ukljucenost troskova pref. Da kupac nije ugovorio . Razlika smanjenja trzisne cene obicne akcije se umanji za placenu premiju . Opcije mogu biti: 1. Za prodavca opcije je karakteristicno da prima premiju te da zajedno sa cenom realizacije opcije ostvaruje dobitak . VREDNOVANJE OPCIJE I ROKOVI NJENOG DOSPECA Opcija predstavlja nacin i pravo koje se daje vlasniku akcije da kupuje ili prodaje obicne akcije korporativnog preduzeca po unapred utvrdjenoj ceni pre roka dospeca ili na dan dospeca opcije. americka opcija – svakog dana do dana dospeca 5. I obrnuto. Kada je u pitanju prodajna opcija.1. finansijska – kupovina i prodaja hov. tada kupac snosi gubitak. opcije na trzisne indekse. Ako je kupac kupio opciju za prodaju obicnih akcija ( fiksirao je prodajnu cenu). dividendi u dobitak pre oporezivanja. opcija ponude ( put opcija ) – prodajna opcija 3. opcije sa pozivom ( call opcije ) – kupovna opcija 2. gradjevinskih objekata. cime se troskovi finansiranja uvecavaju za iznos poreza koji se na njih placa 2. placa premiju i manje izdvaja nego sto bi to cinio da kupuje obicne akcije trenutno na trzistu po visoj trzisnoj ceni. tako da svako smanjenje trzisne cene obicne akcije ispod fiksirane prodajne cene donosi kupcu dobitak. situacija je suprotna jer je bivsi kupac opcije ugovorio prodajnu cenu obicne akcije. devizne opcije. I obrnuto. Cena opcije se izracunava na sledeci nacin : C(op) = max [ Tv (a) – Cr (op) ] Za kupca opcije je karakteristicno da pri kupovini opcije placa premiju (cenu opcije) koja sa cenom realizacije opcije moze biti veca ili manja od trzisne vrednosti akcije. tako da kupac ostvaruje dobitak. 6. opcije na kamatne stope. poljoprivrednih proizvoda i sl. kumulativnost isplate dividende u duzem periodu. Ako je premija sa realizovanom cenom opcije veca od trzisne vrednosti akcije. Kupovnom opcijom za obicne akcije. robne – kupovina zemljista. a trzisna cena obicnih akcija se smanji. 119. evropska opcija – na dan njihovog dospeca 4.

kupac opcije ostvaruje dobitak. Nakon toga se sa rastom Tv (a) i njenim izjednacavanjem sa zbirom P(op) i Cr(op). 2.klauzulu kupovne opcije za prodaju obicne akcije. vremena . Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. gubitak svodi na nulu. Veca trzisna cena akcije u odnosu na cenu realizacije opicje obicne akcije ima za rezultat manje rizicne opcije. ali se istovremeno povecava vrednost opcija na akcije koje su sa kratkim rokom dospeca. Modelom se mogu utvrditi potcenjene i precenjene opcije na finansijskom trzistu. kratkorocne kamatne stope . MODEL OPCIJE BLACK – SHOLES Model ravnoteze vrednosti opcije definisali su Fisceher Black i Myron Scholes. na akcije se ne isplacuje dividenda 6. vrednost opcije jeste funkcija : 1. varijansa prinosa je konstantna sve dok vredi ugovor o opciji. Podesena pozicija ( kupovine i prdaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija. Preduzeca zeli da odrzi nerizicnu podesenu poziciju ( broja akcija i broja opcija ) tada je isti u obavezi da stalno podesava poziciju za nivo promene cena akcije i promene vremena dospeca opcije akcija. vec da je ugovorio samo opciju kupovine obicne akcije isti bi ostvario gubitak . primenljiv je samo za Evropske opcije 2. Ako dodje do promene trzisne cene akcija ( padne istoj vrednost ) tada se smanjuje vrednsot akcije koja je sa dugim rokom dospeca. Prema modelu BlackScholes. cene akcija imaju konstantno kretanje 7. istucuci da se koncept odredjivanja cene opcije koristi i pri oceni drugih potrazivanja. Na ovaj nacin se podesava pozicija akicja u odnosu na potencijalni rizik. Putem ovog modela moguce je vrednovati tudja sredstva u odnosu na trajni kapital korporativnog preduzeca. Opcije i akcije se mogu beskonacno deliti 4. Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. Iskljucuje transakcione troskove 3. Model polazi od sledecih pretpostavki : 1. Kupac opcije ostvaruje gubitak sve dok je Tv(a) < P(op) + Cr(op). kako bi se umanjio rizik korporativnog preduzeca. Ukoliko menadzment korp. Podesena pozicija (kupovine i prodaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija. 120. distribucija vrednosti prinosa akcija je “normalnog tipa” 8. Daljim rastom trzisne vrednosti obicne akcije i prevazilazenjem zbira cena realizacije opcije i premije. kamatne stope na kratkorocne kredite su konstantne 5.

Za varant je karakteristicno da se odobrava uz zaduzivanje korporativnog preduzeca koje se obavlja izvan zvanicnog trzista kapitala. uz mogucnost premene svake naredne godine. 3. Svaki varant ima svoju cenu po kojoj se moze realizovati. Cena varanta moze biti fiksna i promenljiva. Najcesce se varant emituje na vremenski period od 10 godina. 121. Ravnotezna cena opcije koja omogucava kupovinu jedne obicne akcije : Rc ( op ) = Tc (a) * N( d1 ) – ( Cr (op) / e kt ) * N (d2) Da bi se primenio model posebno je vazno izracunati odnos izmedju pojedine promene cene akcija i promene kod cene opcije. Varant se moze emitovati i dalje prodavati kao posebna hov. varijanse prinosa akcija. Emitovanjem jedne hov moze se emitovati jedan ili vise varanata. koja daje mogucnost investitoru ( kupcu ) da posebno prodaje hov. Varanti su najcesce odvojeni od pridruzenih hov tako da se mogu shodno tome prodavati na trzistu kapitala. Prodajom hov sa varantom povecava se prinos investitoru hov. Varanti mogu biti sa ogranicenim i neogranicenim vazenjem. ili istovremeno i hov i varant. za jedan varant se moze kupiti jedna obicna akcija. Varant ima trzisnu cenu koja je determinisana cenom prava na kupovinu obicnih akcija. Ako se varant emituje kao dodatak drugim hov (npr. a posebno varant. U praksi. Upravo iz tih razloga se i varant konvertuje u obicne akcije i to u slucajevima kada raste trzisna vrednost (cena) obicnih akcija. Varant sadrzi broj akcija koje se mogu kupiti za svaki pojedinacni varant. Teorijska (ocekivana prodajna) vrednost varanta : . Vlasnik varanta nema pravo na dividendu po osnovu obicne akcije i nema pravo upravljanja u korporativnom preduzecu. prema unapred odredjenoj ceni tih akcija. Ugovorom o emisiji akcija unapred se utvrdjuje cena realizacije opcije po kojoj se mogu kupiti akcije uz koriscenje varanta. Ovaj odnos se izracunava putem simbola (Nd). VARANT KAO OPCIJA KUPOVINE OBICNIH AKCIJA Varant predstavlja opciju investitoru (kupcu) da kupi utvrdjeni broj obicnih akicja kroz odredjeni vremenski period. u cilju povecanja njihove atraktivnosti. U praksi je vise prisutna varijanta odvojivog varanta. Cena realizacije opcije varanta predstavlja efektivnu cenu koja se placa za svaku kupljenu akciju koriscenjem varanta. Obveznicama ) tada se te hov emituju uz nizu stopu prinosa. Za varant je karakteristicno da se pridruzuje obveznicama ili preferencijalnim akcijama. Najcesce je fiksna jedan odredjeni period ( godinu dana ). sve do vremena njegovog dospeca. Model definise neophodan odnos izmedju broja akcija i broja opcija da bi se odrzala njihova podesena pozicija. Emitovani varant postaje hov sa kojom se trguje na finansijskom trzistu . a svakim varantom se moze kupiti jedna ili vise obicnih akcija.dospeca opcije. U praksi su prisutne varijante odvojivog i neodvojivog varanta.

U uslovima kada je Tc (a) < Cro(v). Ovo je na grafikonu predstavljeno isprekidanom linijom. Ako je prisutan rast trzisne vrednosti obicne akcije tada ce kupac platiti manju premiju zbog prisutstva finansijskog leveridza. Preduzeca.Te (v) = [ Tc (a) – Cro(v)] * Ba (v) Cinjenica da se koriscenjem varanta ostvaruje veliki potencijalni dobitak i znatno manji gubitak (nego sto je to slucaj kod direktne kupovine obicnih akcija ) utice na investitora da pri kupovini obicnih akcija na koje je izdat varant plati premiju varanta. Varant na trzistu se realizuje po cenama (Cro(v)) koje su vise od nivoa njihovih teorijskih vrednosti (Te (v) ). U uslovima kada je Tc (a) > Cro(v). Grafik – odnos izmedju teorijske ( realizovane ) vrednosti i trzisne ( stvarne ) vrednosti varanta VREDNOST VARANTA Tr(v) > Cro(v) Te(v)>0 Tr(v) Te(v) Tr(v) < Cro (v) Te(v) = 0 Premija varanta P(v) Cena realizacije opcije varanta Cro(v) 50 40 30 20 10 „x” Izmedju vrednovanja opcije i vrednovanja varanta postoji znacajna razlika. tada je Te (v) = 0 i sa njim se trguje „bez novca” (nema premije varanta ). ≡ Pri realizaciji opcije ne vrsi se 50 60 70 broju akcija ili promena u neto promena u 80 0 10 20 30 40 vrednosti korp. visi rast cene akcije izazvace visi finansijski leveridz i na taj nacin smanjiti potencijalni kapitalni dobitak kupocu kacije pri njenoj daljoj prodaji na finansijskom trzistu. tada je Te (v) > 0 ( pozitivna je ) i sa njim se trguje „sa novcem”. Kupac ce u momentu ugovaranja cene realizacije opcije varanta platiti vise ili nizi iznos premije. u zavisnosti da li je prisutan pad ili rast trzisne vrednosti obicne akcije na koju se zeli izdati varant. Naime. VREDNOST AKCIJE NA KOJU JE IZDAT VARANT .

122. Teoriju irelevantne dividende – pociva na cinjenici da u uslovima delovanja perfektnog trzista. Teoriju rezidualne dividende . Div (a) Isplacena dividenda po akciji k div (ndo) = ---------------. b) porez na dobit preduzeca. DIVIDENDNA POLITIKA KORPORATIVNOG PREDUZECA Sustina dividendne politike korporativnog preduzeca odnosi se na raspodelu netodobiti na: 1) dividendu i b) akumulirani dobitak. Ukoliko je prisutno povecanje dividende na akcije.= Ndo (a) Neto dobit po akciji Broj emitovanih obicnih akcija Be (a) Procenat ( koeficijent ) ucesca dividende u neto-dobiti korporativnog preduzeca izracunava se stavljanjem u odno : isplacene dividende po obicnoj akciji i neto dobiti po akciji. Razlika izmedju konvertibilnih hov i varanta je : 1. Neto-dobit preduzeca se dobija kada se od dobiti preduzeca oduzmu : a) kamate na tudji kapital. dok se kod koriscenja varanta povecava novcani priliv preduzeca. Neto-dobit po akciji se izracunava : Ostvarena neto dobit Ndo (o) ------------------------------------= -----------. .≡ Pri realizaciji varanta broj akcija se povecava i dolazi do priliva novca u korporativnom preduzecu. varant omogucava dodatni novani priliv preduzeca.= ---------------------------------------------Ndo (a) Neto dobit po akciji Teorijske rasprave o dividendnoj politici iskristalisale su tri pristupa ovoj problematici . koji se posle ulaganja korporativnog preduzeca isplacuje akcionarima u obliku dividende. kod konvertibilnih hov njihova konverzija predstavlja smanjenje duga i smanjenje fiksnih troskova finansiranja 2. Razlozi emitovanja varanta su dvojaki : 1. kod konvertibilnih hov ne povecava se novcani priliv preduzeca.10 Polazi od plana kapitalnih ulaganja a tek potom isplate reziduala u obliku novcane dividende 2. nikakvog uticaja na trzisnu vrednost korporativnog preduzeca nema 10 Rezidualna vrednost podrazumeva ostatak neto dobitka . ti pristupi se odnose na : 1. putem varanta povecava se atraktivnost hov 2.polazi od dividende kao rezitualne vrednosti. tada je varant u trgovini sa konvertibilnim hov manje interesantan.

U teoriji su ukljuceni i efekti kupaca sa kojima se blize objasnjava da su za akcionare interesantna ona korp. Preduzece ostvari veci neto dobitak tada se investitor odlucuje za isplatu dodatka na 11 njihova kamata je trosak. Teoriju relevantne dividende – akcionari imaju interes da isplate novcanu dividendu iz razloga sto postoji direktna zavisnost izmejdu dividendne politike i trzisne vrednosti korporativnog preduzeca. Prakticna iskustva ukazuju da se investitoru isplati zadrzavati neto dobitak sve do nivoa pri kojem je poreska stopa gradjana na kapitalni dobitak manja od poreske stope na prihod od dividende. jer ce takva preduzeca redovno isplacujivati i dividendu. dok se akumulirani dobitak posmatra kao rezidualna vrednost. Preduzeca zavisi od njegove prinosne snage i rizika ulaganja ( investiranja). Kada korp.raspodela neto dobitka. Ocito je da je porez na kapitalnu dobit manji od poreza koji poticne od dividende. „Poreskim trikom” se umanjuje osnovica za oporezivanje dobiti po osnovu dividende i poreza po osnovu ostvarene dividende. odnosno dividendna politika. Na menadzmentu korporativnog preduzeca je da odluci. to je finansijski rashod koji umanjuje prihod i osnovicu za isplatu poreza . Preduzeca koja isplacuju redovno svoje obaveze. 3. 2. 3. Preduzeca oporezuju se na nivou korporacije bez obzira da li je dividenda isplacena ili nije isplacena akcionarima.. Opredeljenja akcionara ka novim ulaganjima ili ka isplati dividende zavisice od stope prinosa doticnog ulaganja. prihodi korp. Poznata su tri tipa (oblika ) dividendne politike : 1. Naziva se regularnim jer se isti iznos dividende isplacuje konstantno iz vremenskog perioda u period. Dividendna politika je u direktnoj zavisnosti od finansijske politike korporativnog preduzeca. u iznosu rasta poreza po osnovu dividendi. Dividenda se posmatra kao aktvna ekonomska kategorija u raspodeli neto dobitka. da li ce u narednom periodu zadrzati ili preneti deo neto dobiti kao dividendu na akcionare. Trzisna vrednost korp. Pozajmljena novcana sredstva se ulazu u hov sa jednokratnim placanjem ili u takva ulaganja kod kojih ce biti odlozeno placanje poreza. po kojem investitori pozajmljuju novcana sredstva od kreditora11 . ekstra dividendna politika – polazi od regularne isplate dividende ali u manjem iznosu nego sto je to slucaj kod drugog tipa dividendne politike. regularna dividendna politika – odnosi se na uredno sprovodjenje dividendne politike. Preduzece unapred utvrdilo procenat neto dobitka sa kojim ce se izvrsiti placanje dividende. U cilju izbegavanja placanja poreza na dividendu Miller i Scholes su definisali model „poreski trik”. politika konstantnog placanja dividende – polazi od stanja da je korp. svako odstupanje od dogovorene dividende izazvace neizvesnost i smanjenje trzisne vrednosti akcija doticnog preduzeca. Sto se tice uticaja poreza na dividendnu politiku.

rentabilnost ( profitabilnost ) preduzeca –preduzeca koja ostvaruju visok nivo rentabilnosti. Plan likvidnosti preduzeca predstavlja instrument upravljanja novcam. Upravo taj dodatak koji je iznad regularne dividende naziva se ekstra dividendom. imace mogucnost lakseg pribavljanja dodatnog kapitala i ovecanja neto dobitka. transakcioni troskovi – koji su nastali usitnjavanjem ili ukrupnjavanjem akcija imace uticaja na opredeljenje da akcionari isplate dividendu ili da pretvore dividendu u nove akcije. kvartialno i godisnje predvidjaju sva primanaj i sva izdavanja u . 6. Faktori koji uticu na dividendnu politiku: 1. Funkcija upravljanja novcem pocinje u momentu kada kupac ispunjava poslovni cek radi izmirenja obaveza prema preduzecu prodavcu robe ili usluga. a sve u cilju izmirenja dospelih obaveza i ostvarenja prihoda od kamata po osnovu kapitalisanja slobodnim novcanim sredstvima. Kada je prisutna niza poreska stopa akcionari ce se opredeliti za dividendnu politiku i kapitalni dobitak.cesto su uzrocnik opredeljenja investitora da zadrzi neto dobitak u korporativnom preduzecu. finansijska struktura preduzeca – u uslovima prisutnosti tudjih sredstava u strukturi kapitala preduzeca. kao i redovne isplate dividende akcionarima. poreska politika – kada je prisutna visa poreska stopa. javljaju se teskoce oko izmirenja dugorocnih kredita. U okviru korporativnog preduzeca. likvidnost preduzeca – u uslovima nelikvidnosti preduzece nije u stanju da isplati dividendu 2. troskovi emisije akcija . 3. 123. institucionalna ogranicenja – institucionalni fondovi cesto imaju ogranicenje da kupuju samo odredjene vrste obicnih akcija i da mogu drzati samo odredjene vrste akcija u svom portfoliju. KARAKTERISTIKE TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Upravljanje novcem podrazumeva maksimiranje sposobnosti korporativnog preduzeca. Doticna upravljacka funkcija se izvrsava u uslovima kada dobavljac izvrsi naplatu dospelih potrazivanja. akcionari ce se opredeliti da se znacajan deo neto dobitka akumulira (investira ). proces upravljanja novcem se poverava finansijskoj funkciji. 5. pri cemu se mora angazovati i znacajan deo ostvarenog neto dobitka. spadaju u aktivnosti upravljanja novcanim sredstvima. 8. Sve finansijske aktivnosti koje se nalaze izmedju ove dve tacke. jer se putem njega : mesecno. 4.regularnu dividendu. 7. dan eksdividende – znaci da korporativno preduzece placa dividendu na utvrdjeni datum.

Pored plana likvidnosti. kada je isti prezentiran banci odnosno glavnom duzniku koji je izdao cek b. saldima na svim bankarskim racunima preduzeca 2. Napori kupaca radi izmirenja poslovnih racuna prema poveriocima spadaju u domen upravljanja sa potrazivanjima od kupaca. Poslovni cek predstavlja naplaceno potrazivanje: a. prosecnoj dnevnoj naplati potrazivanja 4. promenama u odnosu na hov. Vremenski interval obrade primljenih cekova obuhvata : vreme kada je cek zaprimljen pa do vremena kada je cek deponovan u banci ( prenet novac na poslovni racun preduzeca ). polozaju preduzeca u pogledu hov 5. Planom likvidnosti se projektuje verovatna raspolozivost novca u odnosu na vreme i velicinu potreba za novcem. Raspored raspolozivosti cekova zavisi od vremena koje je potrebno da se realizuju cekovi koji su deponovani u nekoj poslovnoj banci. Postupak ubrzane naplate potrazivanja predstavlja reduciranje kasnjenja izmedju vremena kada kupci izmiruju racune i vremena naplate cekova koji se stavljaju na raspolaganje korporativnom preduzecu. Menadzmentu preduzeca upucuju se dnevno informacije o : 1.preduzecu. Napori korporativnog preduzeca da izmire dospele obaveze spadaju u domen upravljanja sa dospelim i obracunatim obavezama prema poveriocima. Sve metode putem kojih se ubrzava prosec naplate potrazivanja svode se na : 1. . skracenje vremena za koje se primljena doznaka tretira kao nenaplaceno potrazivanje korporativnog preduzeca 3. Efikasnost upravljanja novcem zavisi od efikasnosti sprovodjenja postupka naplate potrazivanja i izmirenja dospelih obaveza. ubrzanje platnog prometa do banke . novcanim placanjima preduzeca 3. Zastoj u naplati potrivanja moze nastati pri realizaciji poslovnih cekova kod poslovnih banaka. kada je izvrseno placanje od strane doticne banke. Promet novca zavisi od vremena koje je potrebno preduzecu da interno obradi primljene cekove i vremena koje je utroseno u realizaciji cekova putem poslovnih banaka. skracenje vremena zadrzavanja novca u platnom prometu 2. Zato je neophodno odrediti raspored raspolozivosti svih cekova koji su deponovani na naplatu. korporativno preduzece treba da raspolaze i sa informacijama o poslovanju sa novcem.

Cekovi se direktno prenose banci koja je izdala doticne cekove. da bi se potom visak novcanih sredstava preneo sa racuna lokalne banke na maticnu banku u kojoj korporativno preduzece ima poslovni racun. Na ovaj nacin se eliminise vremenski zastoj izmedju zaprimanja cekova u preduzecu i vremena kada su stvarno cekovi deponovani u banci. Transfer se moze izvrsiti : a. Raspolozivost novanih sredstava moguce je maksimirati metodom „igranja opticaja”. Primljena uplata se deponuje u lokalnu banku naplatnog centra. kako se ne bi gubilo vreme da se sve naplate usmeravaju u jedna naplatni centar. Aranzman pociva na iznajmljivanju „pretinca” od lokalne poste i ovlascenja svoje banke da moze uzimati uplate iz postanskog pretinca. Ako je u pitanju mali broj naloga koji nose sa sobom veliki deo ukupnih depozita tada je racionalno ubrzati deponovanje i naplatu cekova. Svrha formiranja naplatnih centara jeste da se skrati vreme izmedju slanja naloga za placanje od strane kupaca putem poste i vreme kada preduzece moze koristiti novcana sredstva sa svog racuna. putem depozitnih racuna c. te su ovi aranzmani neisplativi ako su prisutne male uplate putem istih. BANKE U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Proces ubrzanog prometa novcanih sredstava moguce je ostvariti koncentracijom bankarskog poslovanja na odredjenim prostorima. Troskovi aranzmana su direktno proporcionalni broju deponovanih cekova. Svrha – eliminisanje vremena izmedju primanja uplata i njihovog deponovanja u banku. putem automatskih klirinskih centara. Opticaj je vezan za isplate preduzeca i predstavlja razliku izmedju ukupnog dolarskog . pa preduzece u kratkom roku raspolaze novcanim sredstvima na svom racunu. U razvijenim zemljama korporativna preduzeca osnivaju strateske naplatne centre. Raspolozivost novcanih sredstava moze se predstaviti kao odnos izmedju ubrzane naplate potrazivanja od kupaca i usporene isplate obaveza prema dobavljacima. Kupcima sa doticnog ragiona se daje tacno uputstvo da upute svoje doznake centru na naplatu na tom podrucju. U procesu ubrzanog prometa novcanih sredstava.Promet ( transfer ) novcanih sredstava predstavlja vazan segment u procesu ubrzane naplate potrazivanja. korp. Prednost ovog aranzmana je u cinjenici da se cekovi ranije deponuju u banke i postaju naplativi pre nego sto bi to bilo kada bi ih preduzece samo obradjivalo i slalo na naplatu u doticnu banku. Ova transakcija se zasniva na sto brzem deponovanju cekova u poslovnu banku. putem telefonske mreze – novcana sredstva se direktno prenose sa jedne na drugu poslovnu banku b. Nedostatak ovog aranzmana je u stvaranju troskova. 124. Ubrzani promet novcanih sredstava moguce je ostvariti aranzmanom „zakljucanog pretinca” (pregratka). preduzece posvecuje posebnu paznju rukovodjenju sa velikim doznakama novcanih sredstava.

Novcana sredstva se direktno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. preko GMS sistema. Finansijske transakcije se obavljeju u finansijskim institucijama na elektronskim aparatima za placanje bez prisustva fizickih lica za izvrsenje usluga i na raspolaganju su klijentima 24 casa dnevno. Primenom ovih sistema. Elektronski transfer novcanih sredstava (EFT) moze se koristiti za : 1. momentom kupovine ili koriscenjem usluge vris placanje. U poslednje vreme se kao standardni uredjaj POS terminala ugradjuje opticki citac BAR-COD sa kojim se ocitavaju sipkasti kodovi utisnuti na ambalazi robe. Pri distribuciji finansijskih usluga najvise su prisutni : a) POS – terminali c) homobenking sistemi b) bankomati d) internet sistemi.sistema omogucava se : ≡ brza bezgotovinska naplata ≡ smanjuju se troskovi platnog prometa ≡ vrsi se potpuna kontrola finansijskih troskova trgovacke robe ≡ optimiraju se obrtna sredstva. Putem “mudrih kartica” direktno se mogu zaduziti i odobriti racuni kupaca. Primenom plasticnih kartica koje imaju magnetne sifre podize se gotovina. Plasticne kartice sa ugradjenim kompjuterskim cipom se nazivaju “mudrim karticama”. 125. Korisnicima EFT-POS. a koji su vuceni na racun banke. Neslaganje izmedju knjigovodstvenog stanja i cekovnog stanja u banci nastaje zbog toga sto saldo cekova u banci predstavlja cekove koji nisu naplaceni sa racuna duznika. U novije vreme se sve vise pojavljuju EFT – POS – sistemi bezgotovinskog placanja pri cemu su elektronske registar kase ( terminali) direktno povezane sa informatickom mrezom u poslovnim bankama. putem kojih se uspostavlja trenutna veza sa prodavcima roba. ELEKTRONSKI TRANSFER NOVCANIH SREDSTAVA Pored papirnog transfera novcanih sredstava prisutan je i elektronski transfer novcanih sredstava koji se sve vise koristi za naplatu potrazivanja i isplatu dospelih obaveza. kupac robe ili korisnik usluge. POS –sistemi se odnose na razvoj racunarske mreze i brzu realizaciju bankarskih usluga u trgovackoj i usluznoj mrezi. U praksi su sve vis pristutne kompjuterske aplikacije za upravljanje novcanim sredstvima. Najnovija dostignuca se odnose na mobilni POS-terminal koji radi na principu terminala povezanog sa maticnom bazom provajdera. vrsi se transfer novcanih sredstava sa jednog racuna na drugi. Rezultati primene BAR-COD-a ukazuju da se ostvaruju brzi promet preko blagajni i azurnija evidencija robe na skladistu. automatski prenos sredstava . kao i obavljati druge promene u vezi poslovnih racuna.iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu doticne banke.

odnosno treba proede uctivog pisma kao opomene. Cvrsta kontrola je moguca jer je definisan datum izmirenja obaveza. placanje dividende i sl. telefonskim putem kontaktirati kupca. 126. licno ga obici i tek na kraju kao nuznu meru primeniti pravnu sankciju. prenos zarada i druga placanja na racune zaposlenih 3. licne kontakte i pravne radnje. Da se ne bi isto desilo neohpodno je selektirati mere. Efekti naplate potrazivanja mogu da imaju sledece dejstvo : ≡ gubici zbog nenaplativih potrazivanja – smanjuju se ≡ prosecan period naplate potrazivanja – smanjenje ≡ obim prodaje – smanjenje ≡ troskovi naplate potrazivanja – povecanje svako intenzivno nastupanje pri naplati potrazivanja moze imati i negativno dejstvo na preorijentaciju kupaca ka drugim dobavljacima. . da se isplate vrse putem centralizovanog placanja sa jednog racuna i to obicno u sedistu korporativnog preduzeca. Primenom EFT placanja su sigurna jer se racun jednog klijenta odobrava a drugog zaduzuje. placanje poreza 4. IZMIRENJE OBAVEZA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Izmirenje obaveza prema dobavljacima se u korp. 127. telefonske pozive.2. preduzecima proceduralno resava tako. Postupci koje najvise primenjuju kopr. Po isteku roka dospeca potrazivanja preduzeca se opredeljuju da dalju naplatu potrazivanja ustupe specijalizovanim agencijama i faktoring organizacijama. Istovremeno se skracuje prosecno vreme naplate potrazivanja i povecava se likvidnost i profitabilnost korporativnog preduzeca. Ustupanje nenaplativih potrazivanja se vrse po isteku 90-og dana od dana dospeca i uz naknadu od 50 % od iznosa naplacenog potrazivanja. POLITIKA UBRZANE NAPLATE POTRAZIVANJA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Politika naplate potrazivanja pociva na mogucoj kombinaciji postupaka koje preduzima poverilac da bi smanjio rizik i o roku naplatio dospela potrazivanja. Ovde je prisutna zakonomersnost koja ukazuje da se sa povecanjem iznosa troskova za naplatu potrazivanja smanjuje udeo gubitka zbog nenaplativog potrazivanja. preduzeca odnose se na: dopise.

ista se mora od strane doticne banke podneti izdavaocu na prihvatanje. Za banke je karakteristicno da nisu raspolozene da vrse obradu menica jer iste zahtevaju posebnu paznju i najcesce rucnu obradu. vremena obrade cekova u bankama 3. Po prihvatanju menice preduzce koje je izdalo menicu je duzno da deponuje novcana sredstva. Na ovaj nacin korp. iznosa faktura sa kojima raspolaze dobavljac 2. Pri podnosenju menice na naplatu banci. Maksimiranje isplatnog opticaja ne znaci da preduzece ( kupac ) nece izmiriti svoju obavezu o roku. preduzeca vrsi selekcija isplatnih banaka prema njihovoj prostornoj rasprostranjenosti.U slucajevima kada korp. Za korporativno preduzece je karakteristicno da se maksimiranjem isplatnog opticaja smanjuje iznos novcanih sredstava na racunu u banci sa mogucnoscu da se doticna sredstva racionalnije upotrebe. lokacije dobavljaca i banke isplatioca cekova 4. vec znaci da dobavljac nece raspolagati novcanim sredstvima pre ugovorenog roka. tada dobavljaci u cilju protesta podizu cene svojih proizvoda i „skidaju” doticnog kupca se liste povlascenih kupaca. kako bi se moglo pokriti placanje u obligacionom odnosu. preduzece prvo locira isplatne banke na koje ce “vuci cekove”. tada se otvara sira mogucnost za primenu principa „igranja opticajem” (razlika izmedju ukupnog dolarskog iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu banke ). Ovim neki dobavljaci mogu biti „osteceni”. bankarskih troskova za usluge i sl. jer se odgadja vreme kada preduzece duznik mora imati novcana sredstva na racunu banke da bi pokrio iznos naznacen u menici. Treba praviti razliku izmedju poslovnog ceka i trasirane menice kao instrumenata placanja. menica nije naplativa po zahtevu imaoca. te banke zaracunavaju visu naknadu za bankarske usluge. To se sprovodi tako sto se od strane korp. Za razliku od obinog ceka (kod gradjana) koji je naplativ po zahtevu imaoca. Da li ce se preduzece opredeliti za ovakav poslovni poduhvat zavisi od : 1. tada ono placanje vrsi putem menice. Korp. Znacajan broj preduzeca drzi poseban racun koji sluzi za isplatu zarada. preduzece moze jedan vremenski period koristiti novcana sredstva u vecem iznosu nego sto je stanje sredstava na saldu racuna u doticnoj banci. svako menicno placanje predstavlja prednost. preduzece intenzivno forsira maksimiranje isplatnog opticaja odlaganje izmirenja obaveze. Za preduzece duznika. menadzment preduzeca vrsi predvidjanje kada ce se . Ako korp. Da bi se minimizirao saldo na tom racunu. preduzece moze maksimirati ( produziti) vreme isplate cekova. Korp. U slucaju da kopr. preduzece ima veci broj bankarskih racuna. tako da se maksimizira vreme za koje cekovi nisu realizovani. Preduzece ima nameru odloziti izmirenje obaveza prema dobavljacima.

Korp. Dodatni troskovi najcesce nastaju zbog : 1. da je na vreme naplaceno potrazivanje od kupaca. KREDITNA POLITIKA I KREDITNI STANDARDI Kreditna politika korp. Preduzece nije u obavezi da u jednom danu ima na racunu novcana sredstva za pokrice celokupnog iznosa zarada.cekovi predavati na naplatu. preduzeca treba posebno da vode racuna o kreditnim standardima koji se mogu povecati ili smanjivati u zavisnosti od odnosa izmedju profitabilnosti prodaje i dodatnih troskova nastalih zbog naplativosti potrazivanja. U praksi je prisutan i racun sa saldom nula ( ZBA ). Preduzeca. kvaliteta buducih potrazivanja 2. Ako je dan isplate zarada petak. Kreditnu politiku je neophodno posmatrati sa aspekta : 1. preduzeca. poslova kontrolisanja dodatnih racuna 3. preduzecima jer se putem tih racuna obavlja automatski transfer novcanih sredstava za isplate zarada i dividendi. to ne znaci da teba sve cekove realizovati samo na taj dan. preduzeca je u direktnoj korelaciji sa politikom naplate potrazivanja doticnog preduzeca. vremenskog perioda kreditiranja 3. Deo cekova ce se predati na naplatu i u narednoj nedeli kako bi se sukcesivno opteretio racun korp. U cilju racionalnihe upotrebe novcanih sredstava menadzment preduzeca treba da iskustvenim metodom projektuje prosecnu distribuciju podnosenja cekova na naplatu. 128. . Snizavanjem ( ublazavanjem) kreditnih standarda pojavljuju se oportunitetni troskovi koji su izazvani dodatnim potrazivanjem nastalim zbog povecane prodaje i povecanog prosecnog vremena naplate potrazivanja. gotovinskih (novcanih) popusta 4. Oportunitetni troskovi su determinisani izgubljenim prinosom koji bi se ostvario putem ulaganja kapitala. specijalnih uslova kreditiranja. Tehnologija izgleda tako da na kraju svakog dana poslovna banka automatizmom prenosi onoliko novcanih sredstava koliko je potrebno da se pokriju iznosi cekova koji su podneti na isplatu. korp. Kreditnom politikom korp. Ovakvim metodom isplate zarada. povecanog obima naplate potrazivanja i sl. Ovakav racun najcesce nude banke korp. povecanja broja izvrsilaca u kreditnom odeljenju 2. ubrzava se ili usporava proces naplate potrazivanja.

. gubitak zbog nenaplativih potrazivanja . analizu prosecnog perioda placanja 4.Ublazavanje kreditnih standarda izaziva veci rizik oko moguceg nastanka gubitaka. analizu kreditnih referenci ( izvestaja ) 3. profit preduzeca – smanjenje ( uticaj na dobitak .) Ukoliko kreditni standardi nisu definisani tada se sve narudzbine od kupaca prihvataju. gubitak zbog nenaplativih potrazivanja . Menadzment korp. troskovi kreditiranja .) 2. kao i zbog oportunitetnih troskova. profit preduzeca – povecanje ( uticaj na dobitak+ ) Primenom strozijih kreditnih standarda sve vise se eliminise rizik nenaplativosti potrazivanja.povecanje ( uticaj na dobitak .povecanje ( uticaj na dobitak +) 3.smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 6. preduzeca je u obavezi da primenom strozijih kreditnih standarda odredi takve kreditne uslove koji ce voditi ka optimalnoj politici kreditnih standarda. prosecan saldo kupaca .) 5.smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 2.) 4.) 6. analizu racio brojeva ( ocenu kreditne sposobnosti kupaca ) Efekti blazih ( nedefinisanih ) kreditnih standarda : 1. obim prodaje . prosecan saldo kupaca .smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 5.smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 4. analizu kreditnog ranga kupaca 2. prosecan period naplate potrazivanja .povecanje ( uticaj na dobitak . preduzecu podrazumeva : 1. Ukoliko se profit po jedinici proizvoda smanjuje. obim prodaje . uz prisustvo otpisa i gubitaka zbog velikog neneplacenog potrazivanja. Smanjeni standardi dovode nove kupce kod kojih ce naplata potrazivanja biti sporija nego kod postojecih kupaca. i povecava se obim prodaje. prodaja se maksimizira.) 3. troskovi kreditiranja . Sa uspostavljanjem kreditnih standarda prihodi od prodaje pocinju padati ( jer se odbacuju neke ponude kupaca ) uz smanjenje prosecnog vremena naplate potrazivanja i gubitaka nastalih zbog nenaplativih potrazivanja. Preduzeca ima umeren rast.smanjenje ( uticaj na dobitak . Ukupan profit korp. tada je to prvi znak da treba menjati kreditnu politiku korp.povecanje ( uticaj na dobitak . prosecan period naplate potrazivanja . Kvalitetno donosenje odluke oko kreditnih standarda u korp. Efekti strozijih kreditnih standarda : 1. a istovremeno povecava i broj kupaca koji ne mogu na vreme izmiriti dospele obaveze.povecanje ( uticaj na dobitak .

kreditni period. KREDITNA ANALIZA KUPACA + 4. Diskontni period se najcesce krece od 5 – 20 dana.* ---------------------------------------------placena nabavna datum dospeca . Elementi posmatranja Uvodjenje ili povecanje kasa – skonta Pravac dejstva Uticaj na dobitak 1.skonto predstavlja stimulans kupcu da svoje obaveze plati pre vremena dospeca.Preduzeca. On predstavlja i stimulans dobavljacu da se odrekne jednog dela potrazivanja u cilju prevremene naplate ukupnog potrazivanja. Ukoliko kupac ne iskoristi pruzene pogodnosti tada je u obavezi da plati nominalni iznos duga (kredita) do kraja kreditnog perioda od 30 dana. Diskontni period – broj dana koji se nudi kupcu od pocetka kreditnog perioda pa do ostvarenja novcanog popusta. dobitak po jedinici proizvoda smanjenje - Kasa-skonto – procentualno smanjenje nabavne vrednosti robe namenjene kupcu. Kreditni uslovi se iskazuju putem skracenica. 129. U praksi se od strane dobavljaca nudi kasa-skonto u rasponu od 1-5%. Ti elementi su : 1. obim prodaje povecanje + 2. diskontni period 3. to znaci da je odobren kasa-skonto ( popust ) od 2 % ukoliko kupac isplati dug u roku od 10 dana od datuma na koji glasi faktura. kasa-skonto 2. Najkraci diskontni period je onaj period koji kupcu daje pravo na najvece ostvarenje kasa – skonta. Kasa. Kreditni uslovi definisu tri bitna elementa kreditiranja i placanja . Ako je kreditni uslov 2 / 10 neto 30 dana. Npr. Troskovi propustenog kasa . prosecan period naplate potrazivanja smanjenje + 3. ukoliko kupac izvrsi placanje pre isteka diskontnog perioda.datum placanja . KREDITNI USLOVI I KREDITNI PERIOD Kreditni uslovi predstavljaju uslove placanja koje definise preduzece prodavac sa kupcem pri obavljanju odredjene poslovne ( finansijske ) transakcije.skonta kasa-skonto (%) broj dana u godini ( 365 ) = -----------------------. Ovo treba ciniti iz rasloga sto nizi profit ne moze opravdati postojecu politiku naplate potrazivanja. gubici zbog nenaplativih potrazivanja smanjenje 130.

tada su efekti produzenja diskontnog perioda sledeci : E mn le e ti 1 . Simbol ROG ( receipt of goods ) – oznacava da se uslovi kreditiranja primenjuju na one kupoprodajne poslove kod kojih prijem robe znatno kasni u odnosu na dan kupovine. datum prijema isporucene robe od strane dobavljaca. Ako se odobrava kasa-skonto sa duzim diskontnim periodom. kraj meseca u kojem je izvrsena isporuka robe 3. O im b p tra iv n o z a ja p d ro aje n n lac n e ap e ih Gb i u ic zo bg p traz a ja o iv n . Kreditni period predstavlja broj dana od prvog do poslednjeg dana u kojem kupac ima obavezu da izmiri ceo iznos duga dobavljacu. Simbol CBD ( cash before delivery ) – ako se placanje obavlja unapred ( pre dana isporuke robe ) Simbol EOM ( End of the month ) . 2 . sredina svakog meseca 4.vrednost (%) obaveza obaveza Pocetak kreditnog perioda moze se utvrditi na nekoliko nacina : 1. Ako je kreditni period 0 tada je prisutna promptna prodaja ( prodaja za gotovinu ) i ona se oznacava simbolom COD. Najcesce se taj period krece od 0 do 120 dana.oznacava da se pocetak kreditnog perioda za sve kupovine obavljene u toku jednog meseca pomera na prvi dan sledeceg meseca Simbol MOM ( the midle of the month ) – oznacava da je mesec podeljen na dva jednaka kreditna perioda. datum ispostavljanja fakture za isporucenu robu 2.

Korporativno preduzece cesto odbija da pruzi kreditoru na uvid finansijski izvestaj zbod njegovog loseg finansijskog polozaja. Najpoznatija Brandstreet”. KREDITNA ANALIZA KUPACA Kreditna analiza potencijalnih kupaca. ocenu boniteta od strane dobavljaca. Umesto realnih fin. proslost menadzmenta preduzeca 3. kratku proslost ( istoriju ) preduzeca 2. Izvestaja isti podnose revidirani izvestaj za jedan duzi vremenski period. n pa a l te Gbc ui i zo b g n n pa vh e a l ti i Pored finansijskih izvestaja vazne informacije su i kreditna rangiranja koja p tr zv na takva agencija je „Dux & sastavljaju raznovrsne trgovacke o a i a j agencije. finansijske informacije 5. koji sadrzi : 1. 2 Po e a . Finansijski izvestaj predstavlja jedan od osnovnih izvora informaicja za ocenu kreditne sposobnosti potencijalnog kupca. bm p t aiv n or z a ja po ae r dj 130. koja pruza analiticarima procenu velicine neto vrednosti i kreditnu ocenu o rangiranju doticnog korporativnog preduzeca. r scn p ro ei d p tr zv na o ai a j 3 . poslove sa kojima se bavi preduzece 4. Kreditnom analiticaru su neophodni pored godisnjih izvestaja i periodicni izvestaji i mesecna kretanja bilansne pozicije doticnih kupaca. odnosno korisnika kredita pociva na kreditnim informacijama. . Agencija sastavlja izvestaj o kreditima buduceg kupca.Efekti produzenja kreditnog perioda mogu biti : E mn le e ti 1 Oi . koje se mogu dobiti iz veceg broja izvora.

zaduzenost i profitabilnost korporativnog preduzeca. 1. . prosecno stanje racuna 2. limit kreditne linije 4. kamatne aranzmane 3. Informacije takvog tipa se odnose na . drugi izvori informacija jesu informacije iz banke koje se odnose na bankarsko poverenje doticnog klijenta banke. izvestaja preduzeca. Proces sekvencijalnog istrazivanja temelji se na broju prikupljenih informacija iz prethodnog kreditnog iskustva. Stopa likvidnosti se koristi kod procene sposobnosti preduzeca u vezi izmirenja dospelih kratkorocnih obaveza.Te informacije se najcesce odnose na redovnost izmirenja obaveza kupca prema dobavljacu. Treci izvor informacija moze biti razmena kreditnih informacija izmedju preduzeca koja posluju sa istim kupcem. visinu odobrenog kredita 3. iskustva banke sa potencijalnim kupcima 4. Analiza profitabilnosti se najcesce iskazuje kao : a) profitabilnost preduzeca u odnosu na prodaju – iskazuje se putem bruto i neto marze b) profitabilnost preduzeca u odnosu na ulaganje – iskazuje se putem : ≡ stope povrata na trajni kapital ( ROE ) ≡ stope povrata na sredstva ( ROA ) ≡ neto operativne profitne stope. Informacije se mogu sakupiti i od drugih dobavljaca koji su imali iskustvo u poslovanju sa doticnim kupce. Te informacije se odnose na : 1. analize D & B i analize spoznaje banaka i kreditora. duzinu njihovog poslovnog odnosa 2. Cetvrti izvor informacija mogu biti : informacije o kupcu na osnovu sopstvenog iskustva u prethodnom periodu poslovanja. odredjene finansijske informacije. Korisnik potencijalne informacije moze se telefonskim putem ili pismenim putem obratiti maticnoj banci kod koje potencijalni kupac ima racun i tako dobiti neophodne informacije. nacine izmirenja obaveza. Pored fin.Finansijski pokazatelji koji se odnose koriste od strane analiticara najvese se odnose na likvidnost.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->