VIA TEHNIKA KOLA ZA INDUSTRIJSKI MENADMENT KRUEVAC

EKONOMIKA PREDUZEA

Seminarski rad

MARGINALNI-GRANINI TROKOVI

Kruevac, 03.2008.

SADRAJ:

UVOD...................................................................................................................................................2 1.Pojam i kvantitativno izraavanje graninih trokova.......................................................................3 2.Granini i proseni trokovi..............................................................................................................4 3.Primena graninih trokova u politici cena......................................................................................5 4.Granini trokovi i prodajne cene.....................................................................................................6 5.Ostali sluajevi primene graninih trokova....................................................................................7 7.Zakljuak..........................................................................................................................................8 8.Literatura..........................................................................................................................................9

-1-

UVOD (pojam i definicije trokova) Da bi proizvod mogao biti proizveden, potrebna su odreena ulaganja u procesu proizvodnje. Ta ulaganja- troenja imaju svoju vrednost. Trokovi predstavljaju centralni problem u ekonomiji preduzea i direktan su faktor njegovog poslovnog uspeha. U poslovanju, preduzee dobar finansijski rezultat moe postii smanjenjem i kontrolom trokova ili poveanjem obima proizvodnje i prodaje proizvoda. Postoje vie definicija trokova: Prof. S. Kukolea : Trokovi su vrednosti utroene utroene u reprodukciji. Kvantitativno posmatrani, trokovi su umnoioci utroaka elemenata proizvodnje i cena tih utroaka po jedinici utroaka 1. Prof. D. Radunovi:Trokovi predstavljaju cenovni izraz utroenih elemenata radnog procesa 2 Da bi utroene ekonomske vrednosti bile troak, potrebno je da ispune tri uslova: Da se troenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu reprodukcije, Da su troenja vrednosti, nastala u reprodukciji, prouzrokovana utrocima elemenata proizvodnje, i Da utroeni elementi proizvodnje imaju izraz drutvenog priznanja. Da bi utroci elemenata proizvodnje bili uzronici pojave trokova potrebno je da oni budu odreeni ili odredivi: -vremenski -prostorno i -vrednosno. Principi ekonomije zahtevaju da se zadaci u proizvodnji ostvaruju uz to manje trokove elemenata proizvodnje, kakao bi se kvalitet ekonomije podigao na to vii nivo.

1 2

Kukolea, S. Ekonomika preduzea, Zagreb, 1963. str.238. Radunovi, D., A.., M.V., Ekonomika preduzea, Beograd, 1973. str. 98.

-2-

1.POJAM I KVANTITATIVNO IZRAAVANJE GRANINIH TROKOVA U oliteraturi se nazivaju marginalni, granicni, slojevni i diferencijalni trokovi, to i nema neke sutinske razlike. 3 Marginalne trokove ini iznos dopunskih trokova koje uslovljava porast obima proizvodnje u okviru postojeeg kapaciteta. To je ustvari prirast proizvodnje izmeu dva stepena korienja kapaciteta. Prirast trokova nazivaju se jo i diferencijalni trokovi. Oni su uslovljeni ponaanjem pojedinih komponenti trokova u vezi sa korienjem kapaciteta, organizacijom proizvodnje i ostvarenim obimom proizvodnje. Na tome se zasniva teorija marginalnih trokova. Velika priprema, odnosno izgraeni kapaciteti kod kojih dominiraju fiksni trokovi karakteriu savremenu proizvodnju. Svaka proizvedena jedinica u okviru novog sloja proizvodnje izaziva samo varijabilne trokove, koji se nazivaju trokovi diferencije. 4 Veliinu graninih trokova po jedinici dobijamo kada iznos marginalnih trokova podelimo brojem jedinica dodatnog sloja proizvodnje. Izrazi za kvantitativno utvrivanje marginalnih trokova po jedinici su: T = TII - TI - TI = iznos trokova pre poveanja stepena korienja kapaciteta, - TII = iznos trokova posle poveanja stepena korienja kapaciteta. Prirast obima proizvodnje dobija se razlikom obima proizvodnje vieg stepena korienja kapaciteta i koliinom predhodno ostvarene proizvodnje. Q = QII - QI -QII = obim proizvodnje vieg stepena korienja kapaciteta, -QI = koliina predhodno ostvarene proizvodnje.
T Q

Jedinini granini trokovi: :

Tq =

Marginalni trokovi u funkciji dinamike proizvodnje

3 4

Petrovic, D. Osnovi teorije trokova, Beograd, 1965.str.78. Nikoli, M., N.M., D.P., B.P., isto, str. 209

-3-

2. GRANINI I PROSENI TROKOVI Granini trokovi pri porastu proizvodnje u okviru zone degresije su nii od prosenih trokova po jedinici proizvoda, bilo zateenog, bilo novog nivoa proizvodnje. To znai da je cena dodatnog sloja proizvodnje nia od cene kotanja za obim pre poveanja stepena korienja kapaciteta.

T Tq

Tq Cq Cq Q opt. . Q

Dinamika graninih I prosenih trokova u funkciji dinamike obima proizvodnje

Na odreenom stepenu korienja kapaciteta dolazi do izjednaavanja graninih sa prosenim trokovima po jedinici proizvoda. To nastaje u nivou optimalnog stepena korienja kapaciteta. Granini kao o proseni trokovi intenzivno rastu u zoni progresije. To je posledica prenaprezanja organizacije. U tenji da se maksimalno iskoriste kapaciteti, dolazi do snanog rasta relativno fiksnih trokova. Granica degresije graninih trokova nastupa ranije nego granica degresije prosenih trokova, zbog toga se dopunski trokovi sastoje uglavnom od varijabilnih trokova, dok su fiksni izuzeti iz graninih trokova. Da bi se otklonile tekoe, preduzee preduzima organizacione mere i ulaganja, ali poveanom proizvodnjom ne moe da reprodukuje narasli iznos trokova.

-4-

3. PRIMENA GRANINIH TROKOVA U POLITICI CENA Treba naglasiti da granini trokovi ne predstavljaju neku posebnu vrstu trokova, kao to su fiksni ili proporcionalni, ve je to vie raunska konstrukcija koja se moe koristiti u politici prodajnih cena. Prodajne cene predstavljaju centralno pitanje poslovne politike preduzea, jr od njih u velikoj meri zavisi konaan poslovni rezuktat poslovanja. Nivo prodajnih cena treba da bude toliki da u proseku pokrije sve trokove poslovanja i obezbedi izvesnu razliku za proirenu reprodukciju. Meutim, preduzee moe da utie na cenu kotanja, dok se prodajne cene formiraju pod uticajem spoljnih faktora, konkretno pod uticajem odnosa ponude i tranje na tritu. Iz toga zakljuujemo da cene na tritu, pod uticajem promena tih odnosa variraju navie i nanie. Zavisno od toga, preduzee moe da ostvaruje vei ili manji prihod od planiranog. Zbog toga preduzea treba da kreiraju i realizuju elastinu poltiku prodajnih cena, koja e se prilagoavati izmenjenim uslovima na tritu. Prodajne cene se utvruju na osnovu prosenih trokova i izdataka po jedinici proizvoda, odnosno po ceni kotanja. Meutim, zbog trinog dinamizma, u sluaju poveane tranje, cene formirane na osnovu prosenih trokova bile bi niske, pa preduzee ne bi moglo da ostvaruje povoljni finansijski rezultat. U sluaju smanjenja tranje i smanjenja korienja kapaciteta, cene bi bile suvie visoke, to bi dalje smanjivalo tranju i mogunosti za pozitivan poslovni rezultat. Iz tih razloga se i naglaava vanost elastine politike cena i bre adaptibilnosti promenama na tritu. esto je, u ogranienim mogunostima izbora, neophodno izmeu dva zla birati manje, odnosno nekad je proraunati gubitak isplativiji nego dranje neiskorienih kapaciteta i odbijanje poslova zbog neadrkvatnih cena. U takvim uslovima reenje treba traiti u formiranju cena na osnovu graninih trokova. Smatra se da je Teorija graninih trokova i nastala kao posledica ciklinog kretanja u privredi i stalne nezaposlenosti poslovnih kapaciteta.

-5-

4. GRANINI TROKOVI I PRODAJNE CENE Polazei od injenice da svi trokovi nisu proporcionalni ili apsolutno fiksni, J.Harris je poetkom ovog veka u obraun trokova uveo metod pod nazivom Direct Costing, odnosno obraun po direktnim trokovima.5. Pomou ovog metoda se mogu reavati napred iznete dileme. U savremenom poslovanju privrednih subjekata u najveem broju industrijski razvijenih zemalja, esto se primenjuje metoda obrauna cene kotanja po metodu Direct Costing. Ovaj metod polazi od predpostavke da se proizvodi ralizuju prema trinim cenama koje se formiraju na osnovu ponude i tranje. Cena kotanja u takvim uslovima slui samo kao orijentacija u voenju poslovne politike predizea Kalkulacijom se obuhvataju samo stvarni tokovi vezani za proizvodnju konkretnog proizvoda, koji ine proporcionalni i eventualno relativni fiksni trokovi. Oni predstavljaju granine trokove, koje preduzee treba pokriti prodajnim cenama novih poslova, odnosno donju granicu ispod koje ne bi trebalo prihvatiti nove narudbine. To znai da u sluaju neiskorienih kapaciteta preduzee treba da prihvata nove porudbine koje su po cenama iznad graninih trokova. Na taj nain mogue je iz prodajne cene pokriti direktne trokove, deo fiksnih trokova i ostvariti izvesnu pozitivnu razliku. Ta pozitivnost je samo uslovna, jer se njome ustvari smanjuje gubitak zbog nepokrivenih fiksnih trokova. Ukoliko je , pak, preduzee iz ranijih narudbina pokrilo fiksne trokove, onda novi posao po ceni iznad graninih trokova obezbeuje pozitivnu razliku, odnosno, dobit. 6

5 6

Blako, E., Raspodela dohotka prema rezultatima rada i metode obrauna trokova, Zagreb, 1968.str.165. Radunovi, D.,A.., M.V., isto, str.161.

-6-

5. OSTALI SLUAJEVI PRIMENE GRANINIH TROKOVA Teoriju graninih trokova i praktino primenjuju preduzea u trinim privredama. To je sluaj sa takozvanim damping cenama, koje se primenjuju u tenji da se unite konkurenti i osvoji trite. U praktinoj realizaciji ove metode, preduzea iz prodaje na domaem tritu podmiruju efektivne trokove proizvodnje, a viak proizvodnje iz slobodnih kapaciteta plasiraju na inostranom tritu po damping cenama. Ove cene su utvrene na bazi graninih trokova, Direct costing metodom, to zani da su nie i veoma konkurentne. Ovakve cene je primenjivao Japan u pohodu na osvajanje svetskog trita, a rezultati su dobro poznati.

-7-

7.ZAKLJUAK S'obzirom da se marginalni - granini trokovi javljaju pri veem stepenu iskorienja kapaciteta odnosno dodatnom sloju proizvodnje u okviru postojeeg kapaciteta, preduzee treba da se usredsredi na optimalno iskorienje kapaciteta. Razlog tome je to e trokovi u dodatnom sloju proizvodnje, marginalni trokovi po jedinici proizvoda biti nii od prosenih trokova po jedinici proizvoda u poetnom sloju proizvodnje. Time se postie nia cena kotanja proizvoda i vea konkurentnost na tritu kao posledica formiranja povoljnijih i elastinijih cena. Iz ovoga proizilazi i dobar poslovni rezultat preduzea. Meutim u sluaju prenaprezanja kapaciteta dodatnom proizvodnjom dolazi do nagle progresije graninih i prosenih trokova to nam jo jednom govori o znaaju optimalnog iskorienja kapaciteta.

-8-

8.LITERATURA 1. Mr edomir H. Joci, Ekonomika proizvodnje-prirunik 2. Prof.dr Milorad D. Pavliic, ekonomika preduzea, ICIM Kruevac 2004.

-9-