P. 1
Seminar Ski Rad Metodologija Istrazivanja

Seminar Ski Rad Metodologija Istrazivanja

|Views: 503|Likes:
Published by gala_srpkinja

More info:

Published by: gala_srpkinja on Oct 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/22/2014

pdf

text

original

MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE

Seminarski rad iz Medijske analitike

Tema: Stari i novi mediji

Student/kinja: Ivana Nikolić, M549/09-III Miloš Nikolić, M548/09- III Voditelj: Prof. Dr Srbobran Branković

Beograd, oktobar 2011.

1

godine. UVOD Studentski istraživački tim Fakulteta za kuluturu i medije Univerziteta Megatrend u saradnji sa TNS Medium Gallupom sproveo je opsežno istraživanje pod radnim nazivom Stari i novi mediji. Uzorak treba da bude sastavljen po sledećim kriterijumima: POL Žensko Muško Ukupno 18-23 1 1 24-30 1 1 31-40 1 1 41-50 1 1 51-60 1 1 61 i više 1 1 Ukupno 6 6 12 Uzorkom je obuhvaćeno 2.1. 2. starosti i danima u nedelji. starosti od 18 i više godina.400 ispitanika. METODOLOGIJA: Istraživanje se ostvaruje metodom ispitivanja. 2 . Osnovna pitanja koja pokreću ovo istraživanje su: ko čini korisnike odredjenih medija – u socio-demografskom smislu. Terenski deo istraživanja sproveden je u aprilu 2011. kao i da potom unese svoje podatke u posebno razvijen program za unos. Svaki student je bio dužan da ispita po 10 osoba. Primenjuje se kvotni uzorak prema polu. da li je njihov način života drugačiji od onih koji ne prate istu vrstu medija? Kakav je njihov sistem vrednosti? Ko je od njih manje srećan i zadovoljan svojim životom od ostalih? Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis ponašanja korisnika medija u Srbiji.

5% 8.Uslovljenost gledanosti određenih TV programa kod oba pola višestruka je i višeslojna..1% 0. Pol ispitanika 1 Muskarac 2 Zena 29. ali dominantno zavisi od vrste programa koja dominira u programskim šemama stanica’’.6% 23.4% 0.. Istraživanja medijskih preferencija građana svih polova i uzrasta postala su dnevni standard kako medijskih kuća.3% 4.5% 0.4% 0.0% 100.9% 13. Tabela koja sledi daje pregled gledanosti najvećih TV stanica u Srbiji prema polu ispitanika. dela nacije i sl. Hipoteze Osnovna hipoteza od koje se pošlo u istraživanju uloge polno specifičnih preferencija u gledanosti TV programa u Srbiji glasi: „Postoji povezanost između polne pripadnosti gledalaca u stepenu praćenja pojedinih TV kanala“ Pomoćna hipoteza. utvrdivši da sklonost određenim medijima ili programima ne samo da je polno. mikro i makro kosmosa. 2.3% 19.1. M2. Američki istraživači1 došli su do interesantnih rezultata u obimnim istraživanjima provedenim u periodu 2007-2010.9% 28.6% 100.6% 4. Pol ispitanika Crosstabulation D1 D1.8% 23. koja treba da podrži glavnu hipotezu i pojasni nalaze istraživanja glasi: .New Media Timeline (2005-2010)_files 3 .0% 13.2% 23. tako i istraživačkih instituta. Koju TV stanicu najcesce gledate? 1 2 3 4 5 6 7 8 RTS B92 Pink Avala Fox Studio B Lokalna stanica Nesto drugo Total Total 25.0% Prikazano u satima. S druge strane. FORMULACIJA PROBLEMA Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako izgleda realna slika gledanosti televizijskih programa u Srbiji? Kako izgleda realni poredak televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom? Da li RTS i dalje drži primat u gledanosti u Srbiji? I najinteresantnije – pitanje koje se tiče polnih razlika u gledanosti TV programa.0% M2 M2.4% 16. Koju TV stanicu najcesce gledate? * D1. koje beleže dnevni udeo u gledanosti nacionalnih i lokalnih televizija. TABELA: IK1. agencija i sl.1% 21. žitelji Srbije u proseku posvete praćenju medija 1 Poynter Online . s decimalima. i obuhvata socijalne i demografske profile gledalaca.2% 100.9% 21.2. činjenica je da izbor dominantnog medija oslikava životne stavove. preferencije i životni stil individue.1% 3. ali da je ovaj izbor istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti uže društvene zajednice. i čiji se podaci u medijskim kućama koriste za donošenje strateških odluka u vezi programskih promena.9% 8. već je i rasno i religijski determinisana.7% 8. Dnevnim rejtingom bavi se nekoliko agencija kao što je AGB Nielsen.5% 0.0% 0.

• Stanice serioznih sadržaja (uslovno rečeno) prate oba pola u gotovo jednakim procentima. koja je. • TV Pink privlači gledaoce ženskog pola prenoseći težište programa na rijaliti programe i strane serije (španske i turske programe).. dominantno . Grafikon koji prikazuje prethodne rezultate izgleda ovako: 4. tradicionalno. jer je ukupna gledanost TV u Srbiji kod oba pola gotovo izjednačena. Kultura polisa. po gledalištu... Stoga se može zaključiti da je glavna hipoteza samo delimično potvrđena. od čega na gledanje televizije troše oko 156 minuta svog vremena. dok u praćenju drugih TV kanala nema većih razlika između muškaraca i žena. Rezultati istraživanja mogu se protumačiti programskim specifičnostima dvaju TV stanca koje imaju u potpunosti drugačije proramske koncepcije: • procenat gledalaca RTS muškog pola posledica je veće satnice emitovanja sportskih sadržaja koji su.4% razlike u odnosu na mušku populaciju. UZRAST ISPITANIKA KAO DETERMINANTA U PRAĆENJU MEDIJSKIH SADRŽAJA 2 Istraživanje dnevne ekonomije vremena građana Srbije. • Studio B beleži neznatnu razliku. U potpunosti je potvrđena pomoćna hipoteza kojom smo pretpostavili da razlika u procentima kod ove dve televizije zavisi od prirode programa koji se na njima emituju. budući da osetnija razlika među polovima postoji samo u praćenju RTS i TV Pink.ženska’’ televizija sa više od 15. dominantno . 2009. Branković i dr. • Najveću razliku u gledanosti programa oba pola ima TV Pink. u nivou do 1%. 4 .2 Tabela IK1 pokazuje interesantne rezultate: • RTS za gotovo 8% više prate muškarci nego žene.pet sati dnevno.muški’’ TV programi. S.

32 287.7. 97.U slusanju radija A2.88 44. novinska izdanja dobijaju internetske paralele. od elektronskih do štampanih i mobilnih. boreći se za svaki trenutak pažnje....kategoriju 71+. U ovu kategoriju uvrštena su i pitanja dužine telefonskih i ličnih razgovora..U razgovoru fiksnim telefonom A2. jer su one toliko duboko zašle u sve sfere čovekovog života i rada.7 kategorija = 7 71+ 5 . STAROST6 Starost .4 ..).Na interntetu Valid N (listwise) a..3 A2.. pitanje je kako oni troše čovekovo slobodno vreme. društvene mreže i sl. događa se borba medija za trenutke čovekove pažnje.56 Starost . Za potrebe pravljenja paralele između stanja i tendencija u masovnoj komunikaciji za detaljniju analizu uzimamo dve uzrasne kategorije koje su po svemu različitih preferencija kada je komuniciranje u pitanju: .U citanju novina A2.77 202. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.. U isto vreme. Međutim.21 26. 33% ima kablovsku mrežu. Deviation 101.4 A2.5 A2.Doba u kojem živimo nezamislivo je bez masmedijskih alatki. a novi mediji preoblikuju globalno društvo svojim specifičnostima (dostupnošću i interaktivnošću).. jer će budućnost proizvodnje masmedijskih sadržaja zavisiti od količine njihove potrošnje..8% gleda TV program.7.60 Std.6 .6 A2.48 18. da se može konstatovati da bi život bez njih postao nemoguć.2 .54 102. Pogledajmo najpre tabele: Starost .2 A2.78 78.68 65. Na tako gusto koncentrisanom tržištu kao što je Srbija. netradicionalne forme informisanja dobijaju na značaju (internetski pretraživači.26 157.7 kategorija = 1 18-24 Descriptive Statistics(a) N A2.1 A2. U Srbiji više od dva miliona građana koristi Internet. računare ima 37% građana.84 70.1 .5 . radio i TV se ubrzano digitalizuju.3 .020 800 Mean 98.1 A2..kategoriju 18-24 i . blogovi.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.7 kategorija = 1 18-24 332 316 332 332 324 332 252 241 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 600 1. Više nema nikakve dileme da mediji oblikuju javnost.U razgovoru mobilnim telefonom.82 14.47 144. a penetracija mobilne telefonije je prešla paradoksalnih 104%. Opšte tendencije masmedijskog oblikovanja javnosti ogledaju se u vremenu koje ispitanici našeg istraživanja dnevno posvete raznorodnim medijima masovne komunikacije.200 120 600 400 1..

82 14.32 287..36 Na prvi pogled uočljive su značajne razlije u svim kategorijama medija osim u korišćenju fiksnog telefona.5 A2.7.1 A2.U razgovoru fiksnim telefonom A2.1 A2.96 2..5 A2.68 65...6 A2.05 159. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.7..96 2.U slusanju radija A2.4 .03 Boldovani brojevi u ovom slučaju pokazuju prosečno vreme (broj minuta) koje pripadnici neke starosne grupe u toku jednog dana provedu u praćenju pojedinih medija.6 .20 24.7 kategorija = 7 71+ 463 456 463 451 463 463 378 373 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 650 600 320 60 120 600 60 Mean 215.60 33..54 102. što je specifično za starije građane koji se ne kreću kao mladi. STAROST6 Starost .7..4 A2.. tj. Hipoteza ovog dela istraživanja glasi: Pripadnici različitih starosnih grupa imaju različite navike u praćenju medija.58 3... različitu količinu vremena posvećuju pojedinim medijima.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2...3 A2.60 33.Na interntetu Valid N (listwise) a.... Deviation 128.5 .60 71+ 215.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.3 .5 puta veća nego u 18-24.7. ali to je i očekivano.1 .2 A2.2 . Iz sadržaja tabele. Gledanost televizije raste s godinama starosti ispitanika.56 6.U citanju novina A2.84 70. vidimo da se prati vreme koje ove dve grupe provode u praćenju TV.69 0.6 .47 120.U razgovoru fiksnim telefonom A2.4 A2.21 26.21 38. izvadak osnovnih rezultata izgledao bi ovako: Komparativni pregled utrošenog vremena po vrstama medija Medij A2.U slusanju radija A2...U citanju novina A2.2 A2. Komparativno i tabelarno. 6 . na internetu.69 0.21 38.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2. radija.95 48.. koja poredi dve krajnje starosne grupe (18-24 godie i 71 i više godina).2 .34 22..Descriptive Statistics(a) N A2.U razgovoru mobilnim telefonom.58 93.34 22..3 . pa je u kategoriji 71+ gotovo 2.1 A2. jer je TV statičan medij i prati se kod kuće.5 .05 159.Na interntetu Valid N (listwise) 18-24 98.1 A2...36 Std. štampe.1 .3 A2..4 .. Analizom rezultata došli smo do zaključka da ove dve kategorije ispitanika imaju dijametralno suprotna medijska interesovanja.6 A2. toliko različita da možemo reći da je postavljena hipoteza potvrđena u potpunosti.U razgovoru mobilnim telefonom.

I. tj preferiraju slike i zvuk a ne tekst. Faktor dnevne mobilnosti donosi prednost komunikacije licem u lice mlađoj populaciji. U čitanju novina starija populacija ima prednost. najveću diskrapanciju pokazuju procenti korišćenja Interneta među ovim starosnim kategorijama. što je pomalo neočekivano. 4. tablet) i sl.ženskim’’ rijaliti programima i TV novelama španske i turske proizvodnje. razlike u medijskih preferencijama su toliko velike da se. očekivano je dominantna aktivnost mlađe populacije i tu razlika u procentima iznosi dramatičnih 63%. dok sama činjenica novine predstavlja najveći mamac za mlađe potrošače. veka. tj. Holandija – 84%. Prva hipoteza istraživanja. očekivano. o uticaju pola TV gledalaca na njihove programske preferencije samo je donekle dokazana. koje u našoj ženskoj populaciji tradicionalno imaju ogromnu gledanost. Komunikacija mobilnim telefonom. na ulice i trgove. u vremenu u kojem hipertehnologije omogućavaju praćenje medijskih sadržaja bukvalno na svakom mestu: od ulice (plazma ekrani). već informacije radije dobijaju audiovizuelnim sredstvima. parka (mobilni telefon. gradskog prevoza (monitori). pak. dok mlađa grupa ispitanika dnevno provede u Internet aktivnostima 102 minuta više. Fiksni telefon ima gotovo istu minutažu dnevne upotreba u obe grupe ispitanika. jer se ispostavilo da je medijski sadržaj odlučujuća determinanta polnih razlika u gledateljstvu.Iznenađujuće je. Francuska 69% i sl. automobila (radio i mobilni telefona). koji su u apsolutnoj dominaciji kod populacije do 24 godine starosti. za razliku od zemalja razvijenog zapada gde su ove stope u istom uzrastu građana daleko iznad 70% (SAD – 74%. ubrzanja vremena i dnevnih aktivnosti. na kraju. kao i mogućnost slušanja radio programa putem mobilnog telefona ili u vožnji (saobraćajni špicevi i zastoji). Takođe.). Kako bi to rekao Makluan. Očekivano. imperativ mobilnosti je dominantan kod mlađe populacije koja pati od ekscitacije. što je očekivano obzirom da mlađe generacije nemaju razvijenu kulturu čitanja. Rezultat je očekivan ako uzmemo u obzir poatke Zavoda za statistiku Srbije koji beleži penetraciju Interneta u populaciji starijoj od 65 godina manju od 4%. ne trebaju ni komentarisati. da mlađa populacija sluča radio gotovo duplo duže od starijih. mada bi se očekivalo da stariji građani više vremena provode i interpersonalnoj komunikaciji. ZAKLJUČAK Rezultati istraživanja Stari i novi mediji uvode nas u očekivana medijska kretanja s početka 21. Takođe je očekivano da će rezultati pokazati drastičnu uzrasnu razliku u odnosu prema Internet medijima. mediji su izašli u javnost. laptop. takoreći dva društvena antipoda – mlađih od 24 i starijih od 71 godinu. Psihologija mobilnosti pokazuje da su stariji ispitanici skeptični prema novim tehnologijama. iz javnog i zatvorenog prostora dnevne sobe. uključujući i slanje poruka. obzirom da se radijska (medijska) pismenost pre da očekivati od 71+. . 7 .36%). To bi mogao biti problem u najavi za štampane medije kojima tiraž pada iz godine u godinu. Procenat kod 71+ je u nivou statističke greške (0. Verovatno tome doprinosi mobilnost radija i njegova digitalizacija. bezmalo. Analiza rezultata drugog dela istraživanja dala je opštu sliku o medijskom (i komunikacionom) ponašanju dve grupe ispitanika. dok se žene u većini odlučuju za TV Pink koja popunjava programsku šemu tzv. s tim da blagu prednost ima mlađa grupa. Švedska.. pa tako RTS prednjači kod muške populacije zbog znatnih satnica sportskog programa.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->