MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE

Seminarski rad iz Medijske analitike

Tema: Stari i novi mediji

Student/kinja: Ivana Nikoli, M549/09-III Milo Nikoli, M548/09- III Voditelj: Prof. Dr Srbobran Brankovi

Beograd, oktobar 2011.

1. UVOD Studentski istraivaki tim Fakulteta za kuluturu i medije Univerziteta Megatrend u saradnji sa TNS Medium Gallupom sproveo je opseno istraivanje pod radnim nazivom Stari i novi mediji. Osnovna pitanja koja pokreu ovo istraivanje su: ko ini korisnike odredjenih medija u socio-demografskom smislu; da li je njihov nain ivota drugaiji od onih koji ne prate istu vrstu medija? Kakav je njihov sistem vrednosti? Ko je od njih manje srean i zadovoljan svojim ivotom od ostalih? Osnovni cilj ovog istraivanja je prevashodno statistiki opis ponaanja korisnika medija u Srbiji, starosti od 18 i vie godina. 2. METODOLOGIJA: Istraivanje se ostvaruje metodom ispitivanja. Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nedelji. Svaki student je bio duan da ispita po 10 osoba, kao i da potom unese svoje podatke u posebno razvijen program za unos. Uzorak treba da bude sastavljen po sledeim kriterijumima:

POL ensko Muko Ukupno 18-23 1 1 24-30 1 1 31-40 1 1 41-50 1 1 51-60 1 1 61 i vie 1 1 Ukupno 6 6 12

Uzorkom je obuhvaeno 2.400 ispitanika. Terenski deo istraivanja sproveden je u aprilu 2011. godine.

2. FORMULACIJA PROBLEMA Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraivanje bila su: kako izgleda realna slika gledanosti televizijskih programa u Srbiji? Kako izgleda realni poredak televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom? Da li RTS i dalje dri primat u gledanosti u Srbiji? I najinteresantnije pitanje koje se tie polnih razlika u gledanosti TV programa. Ameriki istraivai1 doli su do interesantnih rezultata u obimnim istraivanjima provedenim u periodu 2007-2010, utvrdivi da sklonost odreenim medijima ili programima ne samo da je polno, ve je i rasno i religijski determinisana. S druge strane, injenica je da izbor dominantnog medija oslikava ivotne stavove, preferencije i ivotni stil individue, ali da je ovaj izbor istovremeno i deo drutvene svesti i samosvesti ue drutvene zajednice, dela nacije i sl. mikro i makro kosmosa. Istraivanja medijskih preferencija graana svih polova i uzrasta postala su dnevni standard kako medijskih kua, tako i istraivakih instituta, agencija i sl. Dnevnim rejtingom bavi se nekoliko agencija kao to je AGB Nielsen, koje belee dnevni udeo u gledanosti nacionalnih i lokalnih televizija, i iji se podaci u medijskim kuama koriste za donoenje stratekih odluka u vezi programskih promena. 2.1. Hipoteze Osnovna hipoteza od koje se polo u istraivanju uloge polno specifinih preferencija u gledanosti TV programa u Srbiji glasi: Postoji povezanost izmeu polne pripadnosti gledalaca u stepenu praenja pojedinih TV kanala Pomona hipoteza, koja treba da podri glavnu hipotezu i pojasni nalaze istraivanja glasi: ,,Uslovljenost gledanosti odreenih TV programa kod oba pola viestruka je i vieslojna, i obuhvata socijalne i demografske profile gledalaca, ali dominantno zavisi od vrste programa koja dominira u programskim emama stanica.. Tabela koja sledi daje pregled gledanosti najveih TV stanica u Srbiji prema polu ispitanika. TABELA: IK1. M2. Koju TV stanicu najcesce gledate? * D1. Pol ispitanika Crosstabulation
D1 D1. Pol ispitanika 1 Muskarac 2 Zena 29,9% 21,6% 23,2% 23,0% 13,9% 28,5% 0,5% 0,9% 8,5% 8,1% 3,6% 4,4% 0,4% 0,3% 19,9% 13,2% 100,0% 100,0%

M2 M2. Koju TV stanicu najcesce gledate?

1 2 3 4 5 6 7 8

RTS B92 Pink Avala Fox Studio B Lokalna stanica Nesto drugo

Total

Total 25,8% 23,1% 21,1% 0,7% 8,3% 4,0% 0,4% 16,6% 100,0%

Prikazano u satima, s decimalima, itelji Srbije u proseku posvete praenju medija

1

Poynter Online - New Media Timeline (2005-2010)_files

pet sati dnevno, od ega na gledanje televizije troe oko 156 minuta svog vremena.2 Tabela IK1 pokazuje interesantne rezultate: RTS za gotovo 8% vie prate mukarci nego ene, Stanice serioznih sadraja (uslovno reeno) prate oba pola u gotovo jednakim procentima, Najveu razliku u gledanosti programa oba pola ima TV Pink, koja je, po gledalitu, dominantno ,,enska televizija sa vie od 15,4% razlike u odnosu na muku populaciju, Studio B belei neznatnu razliku, u nivou do 1%. Rezultati istraivanja mogu se protumaiti programskim specifinostima dvaju TV stanca koje imaju u potpunosti drugaije proramske koncepcije: procenat gledalaca RTS mukog pola posledica je vee satnice emitovanja sportskih sadraja koji su, tradicionalno, dominantno ,,muki TV programi; TV Pink privlai gledaoce enskog pola prenosei teite programa na rijaliti programe i strane serije (panske i turske programe). Stoga se moe zakljuiti da je glavna hipoteza samo delimino potvrena, budui da osetnija razlika meu polovima postoji samo u praenju RTS i TV Pink, dok u praenju drugih TV kanala nema veih razlika izmeu mukaraca i ena. U potpunosti je potvrena pomona hipoteza kojom smo pretpostavili da razlika u procentima kod ove dve televizije zavisi od prirode programa koji se na njima emituju, jer je ukupna gledanost TV u Srbiji kod oba pola gotovo izjednaena. Grafikon koji prikazuje prethodne rezultate izgleda ovako:

4. UZRAST ISPITANIKA KAO DETERMINANTA U PRAENJU MEDIJSKIH SADRAJA

Istraivanje dnevne ekonomije vremena graana Srbije, S. Brankovi i dr., Kultura polisa, 2009.

Doba u kojem ivimo nezamislivo je bez masmedijskih alatki, jer su one toliko duboko zale u sve sfere ovekovog ivota i rada, da se moe konstatovati da bi ivot bez njih postao nemogu. U Srbiji vie od dva miliona graana koristi Internet, 97,8% gleda TV program, 33% ima kablovsku mreu; raunare ima 37% graana, a penetracija mobilne telefonije je prela paradoksalnih 104%. Na tako gusto koncentrisanom tritu kao to je Srbija, dogaa se borba medija za trenutke ovekove panje, a novi mediji preoblikuju globalno drutvo svojim specifinostima (dostupnou i interaktivnou). U isto vreme, radio i TV se ubrzano digitalizuju, novinska izdanja dobijaju internetske paralele, netradicionalne forme informisanja dobijaju na znaaju (internetski pretraivai, blogovi, drutvene mree i sl.). Vie nema nikakve dileme da mediji oblikuju javnost. Meutim, pitanje je kako oni troe ovekovo slobodno vreme, borei se za svaki trenutak panje, jer e budunost proizvodnje masmedijskih sadraja zavisiti od koliine njihove potronje. Opte tendencije masmedijskog oblikovanja javnosti ogledaju se u vremenu koje ispitanici naeg istraivanja dnevno posvete raznorodnim medijima masovne komunikacije, od elektronskih do tampanih i mobilnih. U ovu kategoriju uvrtena su i pitanja duine telefonskih i linih razgovora. Za potrebe pravljenja paralele izmeu stanja i tendencija u masovnoj komunikaciji za detaljniju analizu uzimamo dve uzrasne kategorije koje su po svemu razliitih preferencija kada je komuniciranje u pitanju: - kategoriju 18-24 i - kategoriju 71+. Pogledajmo najpre tabele: Starost - 7 kategorija = 1 18-24
Descriptive Statistics(a) N A2.1 A2.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.2 A2.2 ...U slusanju radija A2.3 A2.3 ...U citanju novina A2.4 A2.4 ...U razgovoru mobilnim telefonom, raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.5 A2.5 ...U razgovoru fiksnim telefonom A2.6 A2.6 ...U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.7.1 A2.7.1 ...Na interntetu Valid N (listwise) a. STAROST6 Starost - 7 kategorija = 1 18-24 332 316 332 332 324 332 252 241 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 600 1.200 120 600 400 1.020 800 Mean 98,84 70,82 14,68 65,21 26,32 287,54 102,60 Std. Deviation 101,26 157,48 18,78 78,88 44,77 202,47 144,56

Starost - 7 kategorija = 7 71+

Descriptive Statistics(a) N A2.1 A2.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.2 A2.2 ...U slusanju radija A2.3 A2.3 ...U citanju novina A2.4 A2.4 ...U razgovoru mobilnim telefonom, raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.5 A2.5 ...U razgovoru fiksnim telefonom A2.6 A2.6 ...U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.7.1 A2.7.1 ...Na interntetu Valid N (listwise) a. STAROST6 Starost - 7 kategorija = 7 71+ 463 456 463 451 463 463 378 373 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 650 600 320 60 120 600 60 Mean 215,60 33,21 38,96 2,34 22,05 159,69 0,36 Std. Deviation 128,58 93,95 48,56 6,20 24,47 120,58 3,03

Boldovani brojevi u ovom sluaju pokazuju proseno vreme (broj minuta) koje pripadnici neke starosne grupe u toku jednog dana provedu u praenju pojedinih medija. Iz sadraja tabele, koja poredi dve krajnje starosne grupe (18-24 godie i 71 i vie godina), vidimo da se prati vreme koje ove dve grupe provode u praenju TV, radija, tampe, na internetu. Hipoteza ovog dela istraivanja glasi: Pripadnici razliitih starosnih grupa imaju razliite navike u praenju medija, tj. razliitu koliinu vremena posveuju pojedinim medijima. Analizom rezultata doli smo do zakljuka da ove dve kategorije ispitanika imaju dijametralno suprotna medijska interesovanja, toliko razliita da moemo rei da je postavljena hipoteza potvrena u potpunosti. Komparativno i tabelarno, izvadak osnovnih rezultata izgledao bi ovako: Komparativni pregled utroenog vremena po vrstama medija
Medij A2.1 A2.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.2 A2.2 ...U slusanju radija A2.3 A2.3 ...U citanju novina A2.4 A2.4 ...U razgovoru mobilnim telefonom, raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.5 A2.5 ...U razgovoru fiksnim telefonom A2.6 A2.6 ...U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.7.1 A2.7.1 ...Na interntetu Valid N (listwise) 18-24 98,84 70,82 14,68 65,21 26,32 287,54 102,60 71+ 215,60 33,21 38,96 2,34 22,05 159,69 0,36

Na prvi pogled uoljive su znaajne razlije u svim kategorijama medija osim u korienju fiksnog telefona. Gledanost televizije raste s godinama starosti ispitanika, pa je u kategoriji 71+ gotovo 2,5 puta vea nego u 18-24, ali to je i oekivano, jer je TV statian medij i prati se kod kue, to je specifino za starije graane koji se ne kreu kao mladi.

Iznenaujue je, pak, da mlaa populacija slua radio gotovo duplo due od starijih, obzirom da se radijska (medijska) pismenost pre da oekivati od 71+. Verovatno tome doprinosi mobilnost radija i njegova digitalizacija, kao i mogunost sluanja radio programa putem mobilnog telefona ili u vonji (saobraajni picevi i zastoji). U itanju novina starija populacija ima prednost, to je oekivano obzirom da mlae generacije nemaju razvijenu kulturu itanja, ve informacije radije dobijaju audiovizuelnim sredstvima, tj preferiraju slike i zvuk a ne tekst. To bi mogao biti problem u najavi za tampane medije kojima tira pada iz godine u godinu. Komunikacija mobilnim telefonom, ukljuujui i slanje poruka, oekivano je dominantna aktivnost mlae populacije i tu razlika u procentima iznosi dramatinih 63%. Psihologija mobilnosti pokazuje da su stariji ispitanici skeptini prema novim tehnologijama, dok sama injenica novine predstavlja najvei mamac za mlae potroae. Takoe, imperativ mobilnosti je dominantan kod mlae populacije koja pati od ekscitacije, tj. ubrzanja vremena i dnevnih aktivnosti. Fiksni telefon ima gotovo istu minutau dnevne upotreba u obe grupe ispitanika, s tim da blagu prednost ima mlaa grupa, to je pomalo neoekivano. Faktor dnevne mobilnosti donosi prednost komunikacije licem u lice mlaoj populaciji, mada bi se oekivalo da stariji graani vie vremena provode i interpersonalnoj komunikaciji. I, na kraju, oekivano, najveu diskrapanciju pokazuju procenti korienja Interneta meu ovim starosnim kategorijama. Procenat kod 71+ je u nivou statistike greke (0,36%), dok mlaa grupa ispitanika dnevno provede u Internet aktivnostima 102 minuta vie. Rezultat je oekivan ako uzmemo u obzir poatke Zavoda za statistiku Srbije koji belei penetraciju Interneta u populaciji starijoj od 65 godina manju od 4%, za razliku od zemalja razvijenog zapada gde su ove stope u istom uzrastu graana daleko iznad 70% (SAD 74%, vedska, Holandija 84%, Francuska 69% i sl.). 4. ZAKLJUAK Rezultati istraivanja Stari i novi mediji uvode nas u oekivana medijska kretanja s poetka 21. veka, u vremenu u kojem hipertehnologije omoguavaju praenje medijskih sadraja bukvalno na svakom mestu: od ulice (plazma ekrani), gradskog prevoza (monitori), automobila (radio i mobilni telefona), parka (mobilni telefon, laptop, tablet) i sl. Kako bi to rekao Makluan, iz javnog i zatvorenog prostora dnevne sobe, mediji su izali u javnost, na ulice i trgove. Prva hipoteza istraivanja, o uticaju pola TV gledalaca na njihove programske preferencije samo je donekle dokazana, jer se ispostavilo da je medijski sadraj odluujua determinanta polnih razlika u gledateljstvu, pa tako RTS prednjai kod muke populacije zbog znatnih satnica sportskog programa, dok se ene u veini odluuju za TV Pink koja popunjava programsku emu tzv. ,,enskim rijaliti programima i TV novelama panske i turske proizvodnje, koje u naoj enskoj populaciji tradicionalno imaju ogromnu gledanost. Analiza rezultata drugog dela istraivanja dala je optu sliku o medijskom (i komunikacionom) ponaanju dve grupe ispitanika, takorei dva drutvena antipoda mlaih od 24 i starijih od 71 godinu. Oekivano, razlike u medijskih preferencijama su toliko velike da se, bezmalo, ne trebaju ni komentarisati. Takoe je oekivano da e rezultati pokazati drastinu uzrasnu razliku u odnosu prema Internet medijima, koji su u apsolutnoj dominaciji kod populacije do 24 godine starosti.