P. 1
Projektovanje Osnovo Pletenih Prepletaja

Projektovanje Osnovo Pletenih Prepletaja

|Views: 1,255|Likes:
Published by vojatriks
The book "Design on knitted weave" is intended for students of textile engineering and design, and to all those involved in the study of structures on knitted weave for use in medecine and technical textiles in general.
The book "Design on knitted weave" is intended for students of textile engineering and design, and to all those involved in the study of structures on knitted weave for use in medecine and technical textiles in general.

More info:

Published by: vojatriks on Oct 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2013

pdf

text

original

VOJISLAV R.

GLIGORIJEVIĆ
PROJEKTOVANJE OSNOVO PLETENIH
PREPLETAJA
LESKOVAC, 2010.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
3
3
Mari plete sa 4 igle
Gipsana slika iz oltara Majstora Bertramsa (1345-1415)
u Crkvi od Buxtehude. Muzej u Hamburgu.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
4
4
PREDGOVOR
Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj prerađivačke tehnike za izradu
pletiva doveli su do visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se takođe iskazuje
u proizvodnji, što je značajno prevazišlo savremenu proizvodnost u ostalim
tehnologijama.
U ovoj knjizi izloženo je projektovanje osnovo pletenih prepletaja sa jednom i više
osnovinih pređa na jednoj iglenici mašine, kao desno-levi prepletaji i jednom ili više
osnovinih pređa na dvema iglenicama kao desno-desni prepletaji.
Osnovo pletaći način izrade pletiva i njegovo projektovanje zasnovan je na stalnom
usavršavanju, radi dobijanja novijeg i efikasnijeg načina stvaranja petlji i kriterijuma
daljeg razvoja postojeće trikotažne tehnike u budućnosti.
U pojedinim glavama dati su jednoiglenični jednoosnovini i više osnovini prepletaji
sa strukturom petlji, sastavom lanca, izgledom pletiva i njegovim projektovanjem.
U dvoiglenične prepletaje sa jednom i više osnovnih pređa projektovani su patentni
lančić, triko, interločni triko, atlas i drugi prepletaji izvedeni iz osnovnih prepletaja.
U poglavlju uzorkovanih osnovo pletenih prepletaja analizirani su i projektovani
platirani, plišani, filet, potkini, futerni i drugi prepletaji izvedeni iz ovih osnovnih
prepletaja.
Na kraju knjige data je primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u izradi
zavesa i čipki.
Posebno poglavlje kombinovanih osnovo pletenih prepletaja obuhvata jednostavne,
izvedene i uzorkovane kombinovane prepletaje kao i složene.
Žakarni prepletaji projektovani su kao jednoiglenični i dvoiglenični jednostavni
reljefni i vezeni sa njihovim osobinama i metodama projektovanja.
Ovom prilikom izražavam zahvalnost redovnom profesoru Igoru Stupici i
redovnom profesoru Kostadinki Ljapčevoj, na korisnim savetima i sugestijama.
Posebnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi koja mi je svojim strpljenjem,
razumevanjem i pažnjom, omogućila da ovaj materijal realizujem.
Leskovac,2010. Autor
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
5
5
PREFACE
Continuous improvement of methods and progressive development of
manufacturing techniques for making twists have led to high levels of
technological development, which also shows in production, which greatly
surpassed the modern productivity in other technologies.
This book is exposed to the design of Elementary knitted weave with one or
more yarn from the warp on one bearing machines, right-left weave and one or
more yarn from the warp in two bearing as a right-right weave.
Elementary Knitting way of making cloth and its design is based on
continuous improvement in order to get newer and more efficient ways to create
a loop and the criterion for further development of existing knitwear techniques
in the future.
In some minds may have one needle one warp more warp weave structure of
the loop, chain composition, appearance and its design twists.
In two needle weave with one or more basic yarns designed the patent chain,
tricot, interlock tricot, Atlas interlock and others weave derived from the basic
weave.
The section sampled Elementary knitted weave analyzed and designed clad,
plush, filet, weft, weave and other footer derived from these basic weave.
At the end of the book is given in the application of twists and weft footer
weave in making curtains and lace.
A special chapter combined Elementary knitted weave includes simple,
derived and sampled combined weave and complex.
jacquard weave are designed as one needle and two needle simple embossed
and embroidered with their properties and methods of design.
This opportunity to express gratitude to professor Igor Stupici and professor
Kostadinka Ljapčevoj, for helpful advice and suggestions.
Special thanks are due to my wife that I was their patience, understanding and
care, provided that this material is realized.
Leskovac, 2010. Author
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
6
6
GLATKI JEDNOIGLENIČNI
OSNOVO PLETENI PREPLETAJI
Opšti podaci
Osnovo pletaće mašine su isključivo namenjene za pletenje visoko kvalitetnih
jednoigleničnih i dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva izrađenih iz jedne ili više
osnova. Namenjene su za izradu:ženske galanterije, marame, kapute, šešire, zavese,
čipke, ćilime,
tapaciranih materijala za mebele, stolnjake i salfete, posteljnog rublja, donjeg rublja,
rukavičarskih proizvoda, osnove za sintetičku smolu, zavojnih materijala, vreća,
ribarskih mreža, gornjih odevnih predmeta i drugo. Posebne vrste prepletaja, kao
naprimer, filet koristi se u medecini za opekotine, izradu proteza za srčane zaliske,
odstranjvanje mane u radu unutrašnjih organa čoveka i drugo. Spoljašnji izgled pletiva u
znatnoj meri zavisi od strukture prepletaja.
Osnovo pleteni prepletaji mogu se sastojati iz otvorenih i zatvorenih petlji. Ovo pre
svega zavisi od skretanja osnovinih polagača uzduž iglenice pri polaganju pređe na
kukicama igala (na iglu) ili iza igala.(pod iglu).
Zatvorena petlja (sl.1,a) stvara se kada polagač osnove skreće pređu na iglu (vidi
strelicu 1) i sledeće skretanje polagača osnove za polaganje pređe pod iglu (vidi strelicu
2) usmerenu u suprotnom pravcu. Otvorena petlja (sl.1,b) se dobija takođe polaganjem
pređe na iglu i sledećim polaganjem pod iglu usmereno u jednu te istu stranu (vidi
strelicu 1 i 2). Slika 2,c prikazuje strukturu osnovo pletenog pletiva u zatvorenom
polaganju.
Kod osnovo pletene prepletaje otvorene i zatvorene petlje mogu biti različito
povezane i povezivanje njihovih krakova (veznih delova) može biti različito po
OSNOVO PLETENI
PREPLETAJI
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
7
7
pravcima i veličini. Ponovljeni deo prepletaja, gde se u određenom redosledu povezuju
petlje, različite po obliku ili dužini, nazivamo r a p o r t o m.
Veličinu raporta određujemo preko visine ili broja petljinih redova i širine ili broja
petljinih nizova u zavisnosti od vrste prepletaja pri projektovanju ili određivanju pri
analzi uzoraka pletiva.
Pri polaganju osnove u procesu dobijanja jednog raporta prepletaja, neophodno je da
sastavimo grafički zapis ili sastav lanca za rad polagača.
Slika 1. Zatvorena (a) i otvorena (b) Slika 2. Grafički prikaz (a) i sastav lanca-(b
petlja
(c
S a s t a v l a n c a sastavljamo na papiru sa
kvadratima na kome označavamo redove tačaka
po vertikali i horizontali, brojevima koji su
jednaki raportu prepletaja. Tačke su raspoređene
na jednakim rastojanjima jedne od druge,
stvarajući horizontalne i vertikalne redove. Svaka
tačka uslovno odgovara jednoj igli mašine. Sastav
lanca počinje odozdo pa naviše, odnosno u
pravcu pletenja pletiva. Grafički prikaz prepletaja
prikazujemo uslovnim malim polukrugovima koji
označavaju gornji deo petlji. Kao što se vidi na slici 2,a polukrugovi se završavaju
strelicama, koje karakterišu pravce polaganja pređe na iglu. Na primer, u prvom redu
pređu polažemo s’desna nalevo, a u drugom i trećem-s’leva na desno. Svi polukrugovi
ili strelice se povezuju redosledno među sobom tako, da bi se kraj prethodne strelice
povezao sa početkom poslednje. Ovo povezivanje uglavnom ide pravolinijski. Na
osnovu grafičkog prikaza prepletaja sastavljamo brojčano sastav lanca. Lanac se sastoji
iz glidera različitog oblika i veličine što sve zavisi od vrste polaganja u procesu pletenja.
Glideri se označavaju brojevima 0, 1, 2, 3, ili 0, 2, 4, 6, i tako dalje.
U pogonima trikotaže gde se nalaze osnovopletaće mašine sa špicastim iglama
(ketenštuli)i mašine sa jezičastim ili cevastim iglama (rašeli ili koketi) neophodno je da
se po dogovoru naprimer, za ketenštule lanci sastavljaju sa parnim i neparnim brojevima
glidera, a za rašel ili koket mašine lanci sastavljaju samo sa parnim brojevima. Na ovaj
način bi se izbegla greška da se sastavljeni lanac, na primer sastavljen za ketenštul
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
8
8
postavi na rašel ili koket mašinu. Ovakva greška se nesme dogoditi jer u protivnom
došlo bi do potpunog loma mašine. Tamo u pogonima gde je samo jedna vrsta mašine
sastav lanca može da ide samo sa parnim ili kombinovano sa parnim i neparnim
brojevima glidera. Posle toga sastavljamo tabelu sa brojem redova i brojčanim sastavom
lanca (sl.2,b). Broj horizontalnih redova mora biti jednak broju petlji u raportu po
vertikali. Detaljnije o gliderima, sastavu lanca i polaganju osnovinih pređa vidi u knjizi
Tehnologija pletenja drugi deo, autora prof. Vojislava R. Gligorijevića.
Osnovni jednoiglenični osnovo pleteni prepetaji, njihova
proizvodnja i projektovanje
Jednoiglenične osnovo pletene prepletaje izrađujemo na osnovo pletaćim mašinama
sa jednom iglenicom iz jedne ili više osnova. Specifičnost strukture ovakvih prepletaja
sastoji se u tome da se na strani naličja pojavljuju vezni delovi petlji koji pokrivaju
nizove i delove lukova petalji. Na strani lica vidimo samo nizove petlji, prekriveni
iglenim lukovima i veznim delovima petlji.
Jednoiglenične ili glatke prepletaje delimo na osnovne i izvedene prepletaje.
O s n o v n i o s n o v o p l e t e n i p r e p l e t a j i se sastoje iz petalja, koje
stvaraju jednostavniju strukturu pletiva.
I z v e d e n i p r e p l e t a j i dobijaju se kombinacijom nekoliko osnovnih
prepletaja, uzajamno povezanih tako, da se među petljinim nizovima jednog prepletaja
pojavljuju petljini nizovi drugog ili nekoliko drugih takođe istih prepletaja.
U osnovne jednoiglenične prepletaje spadaju: lančić ili resa, triko i atlas. U izvedene
prepletaje spadaju sukno i saten ili šarmez.
Lančić prepletaj
L a n č i ć e m nazivamo osnovo pleteni jednoiglenični prepletaj, čije se petlje
stvaraju iz jedne pređe na jednoj te istoj igli stvarajući jedan niz. Nizovi petlji nisu
povezani među sobom već su odvojeni jedan od drugog. U trikotažnoj industriji lančić
se koristi kao elemenat u strukturi osnovo pletenih prepletaja za dobijanje
odgovarajućeg efekta u pletivu i za obezbeđenje veće stabilnosti pletiva. Sastoji se iz
otvorenih i zatvorenih petlji.
Na slici 3 prikazana je struktura petlji i grafički prikaz lančić prepletaja u
zatvorenom polaganju. Na slici 3.1. prikazana je struktura i grafički izgled petlji u
otvorenom polaganju. Slika 4 prikazuje izgled strukture više nizova petlji i grfički
prikaz u zatvorenom polaganju. Na slici 4.1. prikazan je lančić u zatvorenom polaganju
s

desna u levo i s

leva u desno. Na slici 4.2. prikazan je fantazija lančić.
Slika 5 prikazuje dvoigleni lančić sa strukturom i grafičkim prikazom petlji. Foto
snimak lančić pletiva u zatvorenom polaganju prikazan je na slici 6,a kao desna strana
ili lice, a na slici 6,b kao leva strana ili naličje.
Foto snimak prepletaja na desnoj i levoj strani u otvorenom polaganju prikazuje slika
7,a i 7,b. Izgled igle, platine i polagača pređe prikazuju slike 8 i 9 u momentu kada se
položena pređa nalazi u glavi igle, odnosno ispred vrha špica na telu igle. Platina u tom
momentu svojim vratom zadržava polupetlju. Slika 10 prikazuje grafički prikaz lančić
prepletaja u otvorenom polaganju i sastav lanca gde vidimo da je za stvaranje jedne
petlje potrebno tri glidera. Ovakav rad mašine nazivamo trotaktnim. Slika 11 prikazuje
momenat kada platine svojim vratom zadržavaju polupetlje sa ciljem da se položene
pređe ispred vrhova špiceva igala nesmetano prebace u glavama igala.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
9
9
Osobine i projektovanje lančić prepletaja
Uvijanje pletiva. Lančić se ne uvija, pošto su savijeni delovi stranica uravnoteženi
veznim delovima petlji, kod kojih je uvijanje usmereno u suprotnoj strani.
Rastegljivost pletiva. Rastegljivost u uzdužnom pravcu zavisi od elastičnosti pređe.
Ukoliko je veća elastičnost pređe petlje će imati tim pre kružniji oblik, a shodno tome
biće i veća rastegljivost lančića po dužini na račun ispravljanja savijenih delova petlji.
Slika 3. Struktura lančić prepletaja, Slika 3.1. Lančić prepletaj u otvo-
grafički prikaz i sastav lanca renom polaganju, sastav lanca
u zatvorenom polaganju
Dužina pređe u petlji. Dužina pređe u petlji se pojavljuje kao osnovni elemenat kojim
određujemo masu pletiva. Možemo je odrediti eksperientalnim i teoretskim putem.
Dužinu petlji možemo odrediti analizom uzorka pletiva ili na mašini pri izradi pletiva.
Pri analizi iz uzorka oparamo nekoliko redova i iz odnosa oparane dužine pređe i broja
oparanih redova izračunavamo dužinu pređe u petlji po formuli
ℓ = ,
n
L
gde je ℓ-dužina pređe u petlji u mm;
L-dužina oparane pređe u mm;
n- broj oparanih petljinih redova
Slika.4. Prikaz strukture nizova petlji lančića Slika.4.1. Grafički prikaz petlji lančića
u zatvorenom polaganju u zatvorenom polaganju s

desna u levo
i s

leva u desno
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
10
10
Slika 4.2. Grafički prikaz fantazija
lančić prepletaja u zatvorenom
polaganju
Slika 5. Grafički prikaz dvoiglenog lančića u otvorenom i
zatvorenom polaganju sa strukturom petlji na licu i naličju
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
11
11
a b
Foto snimak desne strane petlji Foto snimak leves trane petlji
lančića u zatvorenom polaganju, slika 6,a lančića u zatvorenom polaganju slika 6,b
a b
Foto snimak desne strane petlji Foto snimak leve strane petlji lančića
lančića u otvorenom polaganju, slika 7,a u otvorenom polaganju, slika 7,b
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
12
12
Slika 8. Položaj pređe i polupetlje Slika 9.Položaj pređe i polupetlje (5)
u glavi igle na telu igle
1-igla; 2-polagač; 3 platina;
4-presa
Slika 10. Lančić u otvorenom polaganju Slika 11. Zadržavanje polupetlje platinama
pri trotaktnom radu mašine za bezbedno unošenje položene pređe
u glavama igala
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
13
13
T e o r e t s k o i z r a č u n a v nj e dužine pređe u petlji izračunavamo po formuli
koju je predložio A.S.Dalidovič. Svaka petlja se sastoji iz baznog (osnovnog) i veznog
dela. Bazni deo petlji se sastoji iz dve stranice i jednog polukruga ili luka. Vezni deo
možemo posmatrati kao hipotenuzu pravouglog trougla, jednu katetu koju merimo
brojem petljinih koraka u horizontalnoj projekciji veznog dela, a drugu katetu-brojem
petljinih redova u vertikalnoj projekciji veznog dela.
Dužina pređe u petlji jednaka je zbiru baznog i veznog dela petlji. Svaki od veznih
delova baznih petlji jednak je visini reda petlji B. Gornji luk baznog dela petlji jednak je
približno 3/2 πd. Gde je d debljina pređe u slobodnom stanju, a donji luk petlji jednak je
približno πd.
Na osnovu iznetog možemo napisati približnu formulu za izračunavanje dužine pređe u
petlji lančića, odnosno
ℓ = d
2
3
 + j ¦ . 3 85 , 7 3 mm B d B d + ~ +  ,
Odakle je
B = j ¦.
3
85 , 7
mm
÷ 
Pri maksimalnoj gustini visina petlji lančića dužine 5 cm biće približno jednaka 2d, a
širina petlji 4d.
Površinska masa 1m
2
. Masu određujemo iz odnosa dužine pređe u petlji, iz koje je
dobijen lančić dužine 5 cm, prema podužnoj masi pređe u tex. te pređe. Za određivanje
dužine pređe neophodno je da znamo dužinu pređe u petlji lančića i njegovu gustinu.
G u s t i n u možemo odrediti eksperimentalnim i računskim putem. Iz uzorka pletiva
eksperimentalno određujemo gustinu na osnovu broja petljinih redova i nizova koji se
nalaze na dužini 5 cm. Pri većoj gustini uzorka neophodno je da imamo
eksperimentalnu lupu.
Računsku gustinu određujemo na osnovu koeficijenta odnosa gustina.
Masa ( Q) lančića dužine 5 cm jednaka je
Q = j ¦,
1000
gr
Tt Gv
gde je  -dužina pređe u petlji u mm;
G
v
-gustina po vertikali u cm
-1
;
Tt-podužna masa pređe u tex.
Jačina na kidanje. Jačina na kidanje lančića jednaka je približno jačini na kidanje
triju pređa, pošto se opterećenje raspoređuje između dve stranice petlji i njenog veznog
dela.
Sile u pređi i pletivu lančića
Za vreme pletenja lančić prepletaja na rašel i ketenštul mašini pojavljuju se sile u
pređi F polagača i pletiva W Rezultanta sile N se može izračunati po Pitagorinoj
teoremi.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
14
14
Slika 12. Obuhvatni ugao između Slika 13. Obuhvatni ugao između pređe a i
pređe-a i pletiva -b kod rašel mašine pletiva b kod ketenštul mašine
Na slici 14 a data je šema petlji lančića u zatvorenom polaganju i pod b u rastegnutom
stanju, gde se dužina petlji sastoji iz odsečaka pređa ab, de, eg, gf. Dužine ab i cd, kao
i kod desno-levog glatkog prepletaja, predstavljaju zbir:
ab+ de = 2 , 2
2 2
d B +
gde je B- visina reda petlji;
d-debljina pređe u slobodnom stanju.
Dužinu pređe bd možemo prikazati kao polukrug sa prečnikom
d
o
= 0,5A+d=0,5a+d,
gde je a-širina glave petlji.
Slika 14. Lančić prepletaj slobodnom stanju - a
i rastegnutom stanju -b
Dužinu pređe egf možemo razmatrati
kao poluelipse sa poluosma a i b
a = B+0,5d; i b =d.
U tom slučaju dužina pređe u petlji biće
jednaka
, ) , ). 5 , 0
2
2 2 5 , 0
2
2 2
d d B d B d a + + + + + + =
 

Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
15
15
Zamenom 2d
2
pod korenom, dobićemo
. 4 57 , 3
4
d B
a
+ + =


Pri velikoj gustini
B = 2d; a = 4d.
U tom slučaju
ab+de =2 , 2
2 2
d B +
odnosno,
. 2 , 15 9 , 4
min
d d d d = + + =   
Za pamučnu pređu i viskoznu svilu fisokih finoća modul petlji m= 22 a za poliamid
m=21.
Pri doradi zavesa, čipki petljini nizovi se izdužuju u uzdužnom pravcu. Usled toga
širina baznog dela petlji biće 3d i u potkorenom izrazu možemo zanemariti 2d
2
.
Tada je
, ) ; 9 . 3 5 , 0
2
d d a = +

2
2 2
2d B + , 2B ~
, ) , 5 , 1
2
5 , 1 5 , 0
2
d B d d B
 
+ ~ + +
Dužina pređe u petlji , 3 , 6 5 , 3 d B + = 
gde je B=B
r
visina reda petlji u rastegnutom stanju.
Masa lančića dužine 5 cm jednaka je
Q= 10
6
G
v
j ¦. gr T
t

Triko prepletaj
T r i k o spada u jednoiglenične ili desno leve jednoosnovne prepletaje (sl. 15), čije se
petlje dobijaju iz jedne te iste osnovine pređe koja se naizmenično polaže na dve
susedne igle.
Petlja 1, dobija se iz jedne osnovine pređe, i leži na stvorenu petlju 2, dobijenu iz
druge osnovine pređe. Sve petlje u trikou imaju vezne delove usmerene u jednu stranu.
Struktura petljininih nizova ide u cik cak liniji tako da vezni delovi petlji idu od desna
na levo od baznog dela petlji. Bazni deo petlji teži da se zaokrene u pravcu suprotnom
od položaja veznih delova, pod dejstvom sile elastičnosti u pređi. Nagib petlji se
povećava sa povećanjem elastičnosti pređe i gustine pletiva.
Slika 15. Struktura petlji trikoa Slika 16. Put kretanja polagača pri dobijdnju
trikoa
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
16
16
Bazni deo petlji trikoa, osim što se naginje desno ili levo, teži pod dejstvom sile
elastičnosti da se zaokrene i rasporedi vrtikalno prema površini pletiva. Ovo se
objašnjava time, što triko ima sa obeju strana mrežastu strukturu i sastoji se iz malih
romboidnih ćelija, ograničenih sa jedne strane veznim delom ab i ae, a sa druge-
baznom petljom 1 i 2. Isto tako triko se isteže u dužinu pri čemu se petljini nizovi
približavaju jedan prema drugom.
U procesu pletenja petlje se mogu stvarati u otvorenom i zatvorenom polaganju, kao
i kombinovano sa otvorenim i zatvorenim petljama. Za njegovo dobijanje neophodno je
da imamo jednu lege šinu (polagač) sa punim uvodom. Na slici 16 šematski je prikazan
put kretanja polagača ili rupičaste igle pri dodijanju dva petljina reda sa zatvorenim i
otvorenim petljama trikoa. Polagač pri stvaranju prve petlje raporta polaže pređu na iglu
1, a pri stvaranju drugog petljinog reda-na iglu 2. Stelice S
2
i S
6
označavaju skretanje
polagača uzduž iglenice za polaganje pređe na iglu. Ostalim strelicama je prikazano
redosledno premeštanje polagača pri dobijanju druge petlje. Za vreme stvaranja svake
petlje polagač izvršava dva prolaza između igala i dva bočna skretanja uzduž iglenice.
Kao što se iz slike 17 vidi raport prepletaja trikoa po širini i visini iznosi dva reda ili dve
petlje. Na slici 17 prikazan je grafički prikaz petlji i sastav lanca. Na grafičkom prikazu
vidimo da se veličina raporta po visini ponavlja dva puta, to jest u trećem i četvrtom
redu u skaldu sa redovima 1 i 2.
Slika desno pod d prikazuje takođe triko prepletaj u zatvorenom polaganju sa šemom
polaganja polagača osnovinih pređa ispred i iza iglala.
Na slici 18,a prikazana je struktura triko prepletaja u zatvorenom polaganju na desnoj
strani, b na levoj strani, c foto snimak pletiva na desnoj strani i pod d foto snimak
pletiva na levoj strani.
Na lsici 18.1. prikazan je triko prepletaj u otvorenom polaganju (a) i strukturni izgled
petlji na desnoj (b) i levoj strani (c) u otvorenom polaganju. Kombinovani triko
prepletaj prikazuje slika 18.2 i 18.3 fantazija triko.
d
Slika 17 .Grafički prikaz i sastav lanca za triko: a-sa zatvorenim petljama;
b-sa otvorenim petljama; c-kombinovano sa otvorenim i zatvorenim petljama
c
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
17
17
Budući da pređa u pletivu nije pravolinijski položena u postojećoj strukturi stvaraju
se razbacane i zaokrugljene linije, slika pod c. Postojeće polaganje može takođe da
izazove lažno stvaranje petlji sa lažnim bočnim petljama odvojene i nepovezane
isključivo u glavama i stranicama petlji slika 19.
Ovu tehnološku pojavu ljudi u praksi nazivaju stvoreno ili izmišljeno polaganje.
Na slici 20 prikazan je međusobni raspored igala, polagača i glidera .Označavanje
glidera ide sa desna ulevo, jer je mehanizam za uzorkovanje na desnoj strani mašine. U
praksi se ovakva mašina naziva desnom. Sa gliderom „0“ polagač skreće ulevo.
Pomoću glidera 1 polagač skreće za jednu iglenu podelu ulevo, pomoću glidera 2 za dve
iglene podele i tako dalje. Polagači su prikazani vertikalnim crtama, a igle tačkama.
Glideri se u zavisnosti od prepletaja sastavljaju u jednu celinu ili lanac koji se postavlja
na mehanizmu za uzorkovanje. Slika 21 prikazuje slikovito kako izgledaju sastavljeni
glideri u jednom delu lanca.
Slika 18,a. Slika 18,b.
Slika 18,c. Slika 18,d.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
18
18
Slika 18.1.Triko prepletaj u otvorenom polaganju: a-grafički Slika 18.2. Kombinovani
prikaz; b i c- strukturni prikaz petlji desne i leve strane triko u grafičkom prikazu
i sastavom lanca
Osobine i projetovanje triko prepletaja
Uvijanje pletiva. Triko se sa krajeva (ivice) pletiva ne uvija, pošto se sile, koje
dovode do uvijanja poprečno pletenog desno-levog i kulirnog glatkog pletiva u datom
slučaju utroše na okretanje petlji suprotno površini ili ravni pletiva.
Rastegljivost pletiva.Specifičnost osnovo pletenih prepletaja je da se ne razvlače ili
se razvlače sa većim naporom. Ove osobine daju prednost osnovo pletenom pletivu, jer
se time povećava jačina i eksploatacione osobine proizvoda, izrađenih iz tog pletiva.
14 12 10 8 6 4 2 0 0 2 4 6
a b
Slika 18.3. Karo triko (a) i fantazija triko (b) *za lančić je dat samo sastav lanca
Sastav lanca za triko: 0-2/4-2/2-0/(x4) 14-12/10-12/(x4) 14-12//
Za lančić: 2-0/2-0/2-0/(x4) 2-0/2-0/(x4) 2-0
Za fantazija triko: 4-6/4-6/2-0/2-0/4-6/4-6/2-0/2-0//
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
19
19
Triko se razvlači sa većim naporom u pravcu, suprotnom pletenju, pri uslovima, kada
sve osnovine pređe imaju jednako zatezanje. Jedan od nedostataka trikoa je mogućnost
slobodnog oslobađanja po petljinim nizovima pri razvlačenju pletiva u širinu. Naročito
se lako oslobađa triko, pošto se najčešće izrađuje iz veštačkih pređa, koje imaju nizak
koeficijent trenja. Da bi se izbeglo oslobađenje trikoa po petljinim nizovima, treba da
koristimo pređu sa većim koeficijentom trenja.
Igla Polagač
Slika 19.. Lažne bočne petlje Slika 20. Šema igala i polagača.
sa brojevima glidera.
a
Slika 21. Izgled sastavljenih glidera-lanac Slika 22.
Na slici 22 „a“ prikazan je izgled polagača, „b“ ubodne platine, „c“ igle sa ušicom za
usmeravanje pređe i „d“ odbijajuće platine.
b c d
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
20
20
Dužina pređe u petlji. Dužina pređe u petlji jednaka je zbiru odsečaka ab, bc, cd i
de. (sl. 15). Odsečak pređe cd jednak je polukrugu sa prečnikom d
pk
= 3d , odsečci
ab = bc= cd =
4
4
2 2
B A +
=  ,
pošto je hipotenuza trougla sa katetom A/2 + B.
Na sonovu ovoga dužna pređe u petlji trikoa biće jednaka
j ¦ .
4
4
3 71 , 4
4
4
3
2
2 2 2 2
mm
B A B A d +
+ =
+
+ =

 .
V i s i n a r e d a p e t lj i
B = 2dj ¦. mm
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e
C =
v
h
G
G
=
A
B
= 0,5.
Površinska masa 1 m
2
pletiva
Površinsku masu jednog kvadratnog metra pletiva određujemo po formuli
1000
4 , 0
GhGvTt
Q

= [gr m
-2
].
Dužinski modul petlji za triko prepletaj kreće se u granicama m
L
= 18-24. Ako je
modul veći od 24 dolazi do deformacije pletiva.
Korak petlji možemo izračunati preko dužine petlji i debljine pređe
A = j ¦,
12 , 2
71 , 4
mm
d ÷ 
ili visinu reda petlji
B = j ¦.
23 , 4
71 , 4
mm
d ÷ 
Površina jedne petlje
S =AB =
, )
j ¦.
473 , 2 967 , 8 12 , 2 . 23 , 4
71 , 4
2
2 2
mm
d d
÷ =
÷  
Pri projektovanju trikoa najbolju gustinu dobijamo pri modulu petlji m
L
=18, odnosno
B=2d, odakle je
L
m
d
d = = ¬ =

 18 18 .
Jačina pletiva. Jačina pletiva na kidanje određuje se putem njenog razvlačenja i
karakteriše se otporom na kidanje. Pri razvlačenju trikoa uzduž petljinih nizova svaka
petlja se suprostavlja prekidu triju pređa. Shodno tome, teoretska jačina površine po
dužini (K
d
) prepletaja trikoa širine 5 cm biće jednaka
K
d max
= j ¦,
1000
3
N
qGv
gde je q –jačina na kidanje jedne pređe u cN.
Pri razvlačenju u širinu u svakom petljinom redu prekidu će se suprostavljati samo
jedna pređa, pri čemu će jačina na kidanje uzorka širine 5 cm biti
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
21
21
K
šmax
= j ¦.
1000
CN
qGv
Debljina pletiva. Debljina pletiva je za jedan ipo puta veća od debljine desno-levog
osnovnog glatkog pletiva i jednaka je približno 3d. Ovo se objašnjava time, što je
zaokretanje baznog dela petlji suprotno površini pletiva, njegovu debljinu uvećava za
veličinu, koja je jednaka polovini debljine desno levog glatkog pletiva. Debljina pletiva
trikoa u istegnutom stanju jednaka je debljini desno-levog glatkog pletiva.
Upletanje. Pri izradi osnovo pletenog pletiva važnu ulogu igra upletanje osnove,
pošto od upletanja zavisi dužina osnovinih pređa i njihov odnos sa dužinom izrađenog
pletiva
Slika 23. Razvlačenje pletiva po Slika 24. Razvlačenje pletiva po
redovima nizovima
U p l e t a nj e m nazivamo odnos dužine osnovinih pređa prema dužini pletiva:
U
d
=
p
L
L
0
,
gde je U
d
- upletanje osnove po dužini;
L
0
-dužina osnovinih pređa;
L
p
-dužina pletiva.
Dužinu osnovinih pređa određujemo preko dužine petlji i broja petljinih redova u
pletivu:
L
0
= , n 
gde je n-broj petljinih redova.
Dužina pletiva zavisi od gustine po vertikali. Određujemo je preko visine reda petlji B
i broja petljinih redova u pletivu:
L
p
= Bn.
Na osnovu datog, upletanje osnove može biti nađeno takođe preko odnosa dužine pređe
u petlji prema visini petljinog reda, to jest,
U
p
=
p
L
L
0
=
Bn

= .
B

Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
22
22
Debljina pletiva. Debljina trikoa u pletivu je veća od desno levog glatkog pletiva i
jednaka je približno 3d. Ovo se objašnjava zaokretanjem njenih petlji sprotno površini
pletiva za veličinu, jednaku polovini debljine glatkog pletiva. U rastegnutom stanju
debljina trikoa jednaka je debljini glatkog pletiva.
Jednoiglenični dvoosnovni kombinovani prepletaji
u potkinom i lančić polaganju
Za stvaranje kombinovanih prepletaja na jednoj iglenici neophodno je da imamo
najmanje dve osnove.i dva polagača, jedan za polaganje osnovine predje u lančić
prepletaju i drugi polagač za polaganje osnovine predje u potkinom prepletaju slika 25.
Slika 25. Kombinovani prepletaj u potkinom-lančić Slika 26. Stvaranje zamke sa
polaganju padajućim limom
Sastav glidera za lančić prepletaj je 0-1 / 1-0//; za potkino polaganje 0-0 / 2-2 //.
Sukno prepletaj
Sukno, kao i triko, spadaju u jednoiglenične osnovo pletene prepletaje, koji se sastoje
iz petlji sa jednostranim vezama. Osobenost strukture ovog prepletaja je u tome, da
vezni delovi ne povezuju međusobno petlje u susednim nizovima, kako je bilo kod
trikoa, već idu preko jednog niza u treći. Osnovine pređe se naizmenično polažu na dve
ige, uzajamno razmeštene preko jedne igle.
Petlja A, dobijena iz jedne osnovine pređe (sl.27,a) leži na bazni deo petlje B,
dobijene iz druge osnovine pređe. Jednostrani vezni delovi povezuju međusobno petlje,
stvorene iz jedne te iste osnovine pređe, i nalaze se u petljinim nizovima, razmeštenih
preko jednog. Vezni delovi sukna su na ovaj način povezivanja duži od veznih delova
trikoa. Slika 27,b prikazuje grfički prikaz i sastav lanca u dvotaktnom i trotaktnom radu
mašine.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
23
23
Kada se sukno izrađuje sa većom gustinom vezni delovi na naličju izgledaju kao
stranice na licu glatkog prepletaja (kulirnog) i čine kao da su petljini nizovi, raspoređeni
horizontalno, paralelno petljinim redovima. Strana lica sukna, iz zatvorenih petlji ima
ružan izgled, pošto su petljini nizovi raspoređeni u cik-cak liniji. Ovo se objašnjava time
, što u suknu, kao i trikou, petlje pod dejstvom sile elastičnosti teže da zauzmu nagibni
položaj, zaokretajući se čas levo, čas desno, u zavisnosti od rasporeda veznih delova.
Pri izradi pletiva za stvaranje jednog petljinog reda polagači skreću uzduž iglenice dva
ili tri puta. Ovo zavisi od konstrukcije mašine i vrste dobijenog prepletaja. U procesu
stvaranja petlji prvo skretanje polagač izvršava za polaganje osnovine pređe na igle i
drugo skretanje-iza igala-za polaganje osnovinih pređa ispod igala. Ovakav rad mašine
nazivamo trotaktnim. Kod brzohodnih mašina koje su namenjene za izradu
uzorkovanih prepletaja sa većom dužinom veznih delova, skretanje polagača iza igala se
deli u dva takta, da bi se obezbedilo mirnije kretanje radnih organa mašine i smanjio
prekid osnove. Na slici 27,a prikazano je kretanje polagača u dva takta, gde vidimo,da
polagač polaže pređu na iglu 1, a u sledećem redu na iglu 3. Da bi se stvorila petlja na
iglu 1, polagači (rupičaste igle) zajedno sa lege šinom, na kojoj su postavljeni,
izvršavaju sledeća kretanja: klatneno u pravcu prema kukicama igala, skreću uzduž
iglenice ulevo za jedan igleni korak, drugo klatneno kretanje od kukice igala i skreću
uzduž iglenice udesno istovremeno za dva iglena koraka. Na slici 27,b prikazan je put
kretanja polagača pri dobijanju raporta sukna, na mašini koja radi u tri takta. U datom
slučaju skretanje polagača uzduž iglenice iza igala deli se na dva takta, od kojih je svaki
jednak jednom iglenom koraku.
a b
Slika 27. Strukturni prikaz petlji sukna -a ; b-grafički prikaz i sastav lanca
a b
Slika 28. Put kretanja polagača u dvotaktnom radu mašine -a,
i b -u trotaktnom radu.
Na slici 29 od a-f prikazano je grafičko i šematsko polaganje pređe pri stvaranju
otvorenih i zatvorenih petlji trikoa i sukna, gde se kao prva osnova polaže u otvorenom
trikou, a druga u otvorenom suknu (slika, a). Osnova se polaže u istom pravcu. Slika-b
prikazuje obrnuto, prva osnova je u prepletaju sukno u otvorenom polaganju, druga
triko, takođe u otvorenom polaganju. Pravac polaganja je isti. Sa slike -c vidimo da je
sukneno polaganje u istom pravcu kao otvoreno polaganje, dok je triko u otvorenom
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
24
24
polaganju kao druga osnova, ali u suprotnom polaganju od sukna. Slika pod –d
prikazuje triko prepletaj, kao prvu osnovu u zatvorenom polaganju i sukno kao drugu
osnovu u zatvorenom polaganju. Slika pod –e prikazuje obrnuti slučaj. Na slici pod –f
prva osnova je triko u otvorenom polaganju, a druga osnova sukno u zatvorenom
polaganju. Sa slike se tačno vidi koja osnova se nalazi položena u određenom momentu
na iglu, kao i gde se nalazi polupetlja na telu igle.
Slika 29. Grafičko i šematsko polaganje pređe pri stvaranju otvorenih i zatvorenih
petlji. trikoa i sukna
Slika 29.1. Fantazija sukno u
zatvorenom polaganju
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
25
25
a b
c d
Slika 30. Strukturni prikaz zatvorenog sukna na desnoj strani-a i levoj strani-b. Foto
snimak sukna na desnoj strani-c i levoj strani-d
a b
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
26
26
c d
Slika 31. Otvoreno polaganje sukna-ostalo isto kao na prethodnoj slici u zatvorenom
polaganju
Projektovanje suknenog prepletaja
D u ž i n u p e t lj i izračunavamo po formuli
 = j ¦. 71 , 4
118 100
mm d
G G
v h
+ +
Odnosno
, ) j ¦, 36 , 3 5 , 0 785 , 0 71 , 4 mm n A d + + + = 
gde je n-dužina polaganja pređe ispod igala. Za sukno n=2.
P e t lj i n k o r a k
A = j ¦.
85 , 7
71 , 4
mm
d ÷ 
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e
C =
v
h
G
G
=
A
B
= =
+
3
5 , 0 n
0,83;
V i s i n a r e d a p e t lj i
B = 3d j ¦. mm
P o v r š i n s k a m a s a 1m
2
p l e t i v a izračunava se na isti način kao i za triko
Saten prepletaj
Saten prepletaj u ruskoj literature se naziva četvoroigleni triko ili šarmez. Za razliku
od sukna ima veću dužinu polaganja pređe ispod igala. Vezni delovi petlji, povezujući
međusobno, petlje, koje se nalaze u petljinim nizovima, uzajamno su razmežteni preko
dva niza. Ovaj prepletaj, kao i sukno, imaju jednostrane vezne delove i može biti
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
27
27
razmatrano kao povezivanje dva suknena prepletaja. Pri pletenju satena svaka od
osnovinih pređa se naizmenično polaže na dve igle, razmeštene jedna od druge na
rastojanju tri iglena koraka.
Prepletaj saten, u poređenju sa drugim prepletajima, ima široku primenu u tekstilnoj
industriji za dobijanje čupavljenih pletiva. Dužine veznih delova satena, razmeštene su
na strani lica u obliku slobodnih odsečaka pređe, koji dozvoljavaju dobijanje dlačica,
koje pripadaju u grupi mekih pletiva, poboljšavaju njegov spoljašnji izgled i smanjuju
toploprovodnost.
Na slici 32 prikazan je grafički prikaz saten prepletaja u zatvorenom i otvorenom
polaganju pređe.
D u ž i n u p r e đ e u p e t lj i satena izračunavamo po formuli
. 7 , 4
118 140
d
G G
v h
+ + = 
K o r a k p e t lj i
A= j ¦.
11
71 , 4
mm
d ÷ 
Koeficijen odnosa gustine C=1,6; visina reda petlji B =4d. Površinska masa 1m
2
pletiva određuje se po istoj formuli kao za desno levi glatki prepletaj
Slika 32. Struktura petlji i grafički prikaz saten prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
28
28
a b
c d
Slika 33. Strukturni prikaz petlji a, b; i foto snimak saten pletiva c, d u zatvorenom
polaganju na desnoj i levoj strani pletiva
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
29
29
a b
c d
Slika 34. Strukturni prikaz petlji a, b; i foto snimak saten pletiva c, d u otvorenom
polaganju na desnoj i levoj strani pletiva
Somot prepletaj
Za razliku od satena, kod koga je polaganje osnovine pređe ispod tri iznad jedne igle,
kod somot prepletaja polaganje ide ispod četiri iznad jedne igle. Dužina veznih delova
je veća što ima uticaja na veću površinsku masu pletiva po jednom metru kvadratnom.
D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i pri vertikalnoj i horizontalnoj gustini na 100mm
j ¦. 7 , 4
236 358
mm d
G G
v v
+ + = 
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
30
30
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e C = 6 , 1 =
A
B
; modul petlji . 33  m
Korak petlji A = .
11
7 , 4 d ÷ 
Visina reda petlji B = 4d.
Površinska masa 1m
2
pletiva se izračunava po istoj formuli za desno levi glatki
prepletaj.
Na slici 35 dat je grafički prikaz somota u zatvorenom i otvorenom polaganju. Prvi
red raporta se dobija skretanjem polagača ispod četiri igle na desno-glider 1; i preko
jedne igle na desno -glider 0. Drugi red raporta se dobija skretanjem polagača ispod
četri igle na levo-glider 4 preko jedne igle na levo-glider 5. Slika 36 prikazuje
strukturni prikaz petlji: a- u zatvorenom polaganju na desnoj strani; b- u zatvorenom
polaganju na levoj strani; c-foto snimak pletiva u zatvorenom polaganju na desnoj
strani; d-foto snimak pletiva u zatvorenom polaganju na levoj strani.
Slika 37 prikazuje strukturni prikaz petlji: a- u otvorenom polaganju na desnoj strani;
b-otvorenom polaganju na levoj strani; c-foto snimak pletiva u otvorenom polaganju na
desnoj strani; d-foto snimak pletiva u otvorenom polaganju na levoj strani.
a b
Sllika 35. Somot prepletaj u grafičkom prikazu
a b
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
31
31
c d
Slika 36.
a b
Slika 37. c d
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
32
32
Atlas prepletaj
A t l a s o m nazivamo takođe jednoigleničnim osnovo pletenim prepletajem, koji se
sastoji iz petlji, kako sa jednostranim, tako i sa dvostranim vezama. U atlasu, kao po
pravilu samo okretne petlje , koje menjaju pravac polaganja, imaju jednostrane veze,
sve ostale petlje su sa dvostranim vezama.
U zavisnosti od redosleda povezivanja veznih delova petlji atlas prepletaj može biti: t
r i k o v n i, s u k n e n i i s a t e n s k i. Po teoriji pletenja trikovni atlas se računa kao
glavni prepletaj, a sukneni i satenski-kao izvedeni ili kombinovani.
Pri izradi trikovnog atlasa svaka od osnovinih pređa u početku se polaže uzastopno
na određeni broj susednih igala s’leva udesno, a zatim takođe na isti broj igala- s’desna
ulevo. U takvom atlasu vezni delovi se povezuju u početku sa desnim stranicama petlji
jednoga reda sa levim stranicama petlji sledećeg reda, a zatim, posle promene pravca
polaganja pređe- leve stranice jednog reda sa desnim stranicama petlji sledećeg reda.
Horizontalna projekcija veznih delova trikovnog atlasa manja je od jednog iglenog
koraka, radi čega ovaj prepletaj ima najmanju površinsku masu po 1m
2
po upoređenju
sa izvedenim suknenim i satenskim atlasom.
Kao što se iz slike 38 vidi, pri polaganju pređe na iglama 2 i 3 skretanje polagača na
iglu 1 se ne izvršava. Posle skretanja, radi polaganja pređe na iglu 2 ,polagač izvodi
oscilatorno kretanje između igala 2 i 3. Zatim, ne premešta se u drugi međuprostor
između igala , on ponovo izvršava klatneno kretanje između igala 2 i 3 prema kukicama
igala i skreće uzduž iglenice, da bi položio pređu na susednu iglu 3.
Slika 38. Šema kretanja polagača za period stvaranja
jedne polovine raporta atlasa
a b
Slika 39. Grafički prikaz atlasa u zatvorenom-a i otvorenom polaganju-b
Na slici 39,a je prikazan atlas prepletaj u zatvorenom polaganju sa sledećim
redosledom polaganja :
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
33
33
1.red: ispod jedne igle, ulevo skretanje →2→1 // →3→2 // →3→4// →2→3//.
↓ ↓
4→3//5→4/; 1→2// 0→1//.
ispod jedne igle udesno skretanje; ispod dve igle ulevo skretanje; ispod jedne igle
udesno skretanje i td.
Na slici 39,b ide sledećim redosledom: →1→2// →2→3//→4→3//→3→2//
↓ ↓
3→4// 4→5// 2→1//1→0//.
Shodno ovome, pri stvaranju petlji na iglama 2 i 3 polagač izvršava polaganje uzduž
iglenice samo pri polaganju pređe na iglu. Pri sastavu lanca ovo ima odraza u tome, što
se u njemu raspoređuju uzastopno dva jednaka broja. Pri stvaranju zatvorenih okretnih
petlji na iglama 1 i 4 izvršava se i skretanje pod iglama.
Spoljašnji izgled atlasa karakteriše se horizontalnim osenčenim prugama jednake
širine. Ovo se objašnjava time, što petlje atlasa, u zavisnosti od pravca kretanja pređe,
menjaju nagib. Kao rezultat toga na pletivu se stvaraju poprečene pruge, koje se
odvajaju jedna od druge jako izraženim horizontalnim linijama, stvorene okretnim
petljama. Š i r i n a ovih pruga zavisi od v e l i č i n e r a p o r t a atlasa po vertikali,
( što je veći raport, time je i pruga šira) i jednaka je polovini raporta. U trikotažnoj
industriji ova osobina atlasa koristi se za dobijanje poprečno prugastih osenčenih pletiva
iz sjajnih ili bleštavih pređa.
R a p o r t a t l a s a po vertikali određujemo brojem petljinih redova, dobijenih za
onaj period, kada svaki polagač, položi osnovinu pređu na svim iglama, ne zauzimajući
svoj prvopočetni položaj.
R a p o r t a t l a s a p o h o r i z o n t a l i jednak je prolazu polagača, odnosno
lege šine, to jest broju iglenih koraka, na koji se premešta polagač za peroid stvaranja
jednog raporta.
Raport atlasa po vertikali nazivamo r e d n o s t. U zavisnosti od veličine raporta
atlas može biti četvororedni, šestoredni, osmoredni, dvanaestoredni,
dvadesetčetvororedni, četrdesetosmoredni, i.td. Veličina raporta trikovnog atlasa po
vertikali, ili njegova rednost, nalazi se u direktnoj zavisnosti od veličine njegovog
raporta po horizontali, to jest od skretanja polagača ili lege šine iza igala. Na osnovu
ovoga, rednost trikovnog atlasa može biti određen po skretanju atlasa, a skretanje-po
rednosti.
Kao što se iz slike 40 vidi, za period stvaranja jednog raporta atlasa osnovina pređa
polaže se po dva puta na igle B i C, a na igle A i D- po jedan put. Iz ovoga možemo
izvesti zaključak d a j e r e d n o s t a t l a s a j e d n a k a d v o s t r u k o m s k r
e t a n j u p o l a g a č a m i n u s 2, to jest:
H
R
= 2S
P
-2,
gde je S
P
- skretanje polagača ili lege šine.
Naprimer, ako je skretanje polagača pri izradi atlasa jednako 13, to će njegova rednost
biti
H
R
= 2·13- 2= 24.
Š i r i n u r a p o r t a a t l a s a, ili sretanje polagača, mogućno je izračunati po
njegovoj rednosti, pošto je skretanje polagača jednako polovini rednosti atlasa plus 1, to
jest
S
P
= H
R
/ 2+1, odnosno ako je H
r
=12, S
p
=7.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
34
34
Uvijanje pletiva. Pošto se atlas u osnovi sastoji iz otvorenih petlji sa kratkim
dvostranim vezama, isti možemo uporediti sa desno-levim glatkim prepletajem. Vezni
delovi su zaokrenuti pod uglom oko 60
0
. Pošto se atlas, kao i desno-levi prepletaj, sa
krajeva uvija prema desnoj strani, skraćuje se po dužini. Pri uvijanju na levoj strani
skraćujući se po širini.
Rastegljivost. Atlas, kao i triko, može se razvlačiti samo u pravcu suprotno pletenju,
pri uslovima kada sve osnovine pređe budu imale jednako zatezanje. Za razliku od
trikoa, pri prekidu jedne osnovine pređe, atlas po liniji petljinih nizova se ne raspliće, ili
para. Ovo objašnjavamo time što se svaki petljin niz atlasa sastoji iz petlji, stvorene iz
nekoliko osnovinih pređa, što nije slučaj kod trikoa, gde se petlje stvaraju iz dve
osnovine pređe.
Slike 41 i 42 prikazuju atlas prepletaj u zatvorenom i otvorenom polaganju sa
strukturom petlji i foto snimcima na desnoj i levoj strani atlas pletiva.
a b c
Slika 40. Struktura prepletaja, grafički prikaz i sastav lanca atlas prepletaja
Gustina pletiva. Uslovnu gustinu atlasa određujemo po formulama za određivanje
gustine desno-levog prepletaja
,
4
;
d
B
d
A
u u


 ÷
=
÷
=
 
gde je A
u
-uslovni petljin korak, koji pokazuje rastojanje između dva nagnuta niza;
B
u
-uslovna visina petljinog reda, koja se određuje po liniji nagiba petljinih
nizova.
Date formule primenjuju se samo za atlas, koji se nalazi u slobodnom stanju, i za atlas
koji ima veću gustinu.
Imajući u vidu da su petlje atlasa rapoređene pod određenim uglom (slika 40,a)
,uslovni petljin korak biće A
u
=Acos  i B
u
= B/cos  . Sa obračunom gustine na 100
mm dužina pređe u petlji biće
j ¦.
2
.
2 2
2
mm d B d
A
+ + + = 


K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e (C) pri projektovanju atlasa usvajamo 0,6.
Svojstvenost atlasa sastoji se u tome, što je njegova širina manja od širine trikoa, a
dužina veća. Ovo objašnjavamo time, što se širina jednoosnovnih jednoigleničnih
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
35
35
prepletaja uvećava sa povećanjem nagiba petlji, a dužina smanjuje. Nagibni ugao
otvorenih petlji atlasa usled dvostranih veznih delova je manji, nego u petlji trikoa.
Atlasni prepletaji postaju takođe i duži sa povećanjem njihove rednosti, pošto se pri
tome smanjuje broj okretnih petlji, koje dolaze takođe na tu jedinicu dužine.
Dužina petlji. Dužinu petlji atlasa sa otvorenim petljama izračunavamo po formuli
desno levog glatkog prepletaja. Pri tome uslovnu gustinu po vertikali određujemo po
nagibnoj liniji petljinih nizova, a uslovnu gustinu po horizontali-po liniji, suprotnoj
prema nagibu petljinih nizova. Dobijene uslovne gustine zamenjujemo u formuli za
određivanje dužine petlji atlasa.
j ¦ .
100 5 , 78
. .
mm
G
d
G
u v u h
+ + =   .
Površinska masa 1 m
2
. Masu atlasa određujemo po formuli, koja se primenjuje za
određivanje desno levog glatkog prepletaja.
Debljina pletiva. Atlas prepletaj ima najveću debljinu u mestima preseka dveju pređa.
Na osnovu toga, njegovu debljinu možemo približno računati kao M . 2d ~
a b
c d
Slika 41.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
36
36
a b
Slika 42.
Slika 43. Fantazija atlas Slika.43.1. Atlas u lančić polaganju
Na slici 43 prikazan je fantazija atkas . Na slici 43.1 je prikazan atlas prepletaj formiran
u obliku lančića u zatvorenom polaganju.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
37
37
Slika 44 Slika 45
Na slici 44 je prikazan izvedeni troredni atlas prepletaj u zatvorenom polaganju.
Polagač započinje polaganje ispod dva niza ili igle. Da bi se ovo izvelo potrebno je:
.
1. Petljin red posle povratnog reda……ispod dve igle ulevo jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle udesno bez klatnenog kretanja;
(→3→2//),
ispod tri igle ulevo jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle udesno bez klatnenog kretanja;
→5→4 [7→6]//.
1.Petljin red posle povratnog reda… ispod dve igle udesno jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja;
→4→5//
ispod tri igle udesno jedno klatneno kretanje
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja
→2→3→[→2→3//.
Na slici 45 prikazan je troredni izvedeni atlas u otvorenom polaganju.
1.Petljin red posle povratnog reda……ispod dve igle udesno jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja;
→2→3//
ispod jedne igle ulevo jedno klatneno kretanje
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja;
→4→5→[6→7]//
1.Petljin red posle povratnog reda… ispod dve igle ulevo jedno klatneno kretanje
→5→4//
ispod jedne igle udesno jedno klatneno kretanje
→3→2//[1→0//.
Na slikama 46 i 47 dat je strukturni izgled petlji i foto snimak na desnoj i levoj strani za
oba grafička prikaza petlji sa slike 44 i 45.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
38
38
Izvedeni atlas prepletaj
U izvedeni trikovni atlas prepletaj spadaju sukneni i satenski atlas. Za razliku od
atlasnog trikoa, izvedeni atlas predstavlja ustvari, vezu dva a nekad i tri atlasna trikoa.
Pri tome se atlasni triko razvlači u širinu za toliko, koliko su u njegovom prostoru
između susednih petljinih nizova razmešteni petljini nizovi drugog atlasa. Pri izradi s u
k n e n o g a t l a s a svaka osnovina pređa polaže se u sledećem redu ne na susednu
iglu, kao kod atlasnog trikoa, već iznad igle (kao pri izradi sukna). Pri dobijanju s a t e
n s k o g a t l a s a polaganje osnovine pređe izvodi se na iglama, razmeštene preko
dve igle od njih, na kojima se pređa polagala u prethodnom petljinom redu.
U trikotažnoj industriji više se primenjuje sukneni atlas zbog njegove male
rastegljivosti po upoređenju sa trikovnim atlasom.
Iz strukture petlji sa slike 48 vidimo da se u prvom redu iz pređe crne boje posle
stvaranja petlje na toj igli, petlja stvara na iglu 3 u sledećem petljinom redu i na iglu 5-
u trećem petljinom .redu. Posle ovoga polaganje pređe ide sa desna ulevo.
Proračun gustine, dužinu pređe u petlji i površinsku masu 1m
2
pletiva izračunavamo
po istim formulama kao za sukneni prepletaj.
Na slici 49 dat je grafički prikaz i sastav lanca za šestoredni sukneni atlas. Osnovina
pređa u prvom redu na krajnjoj levoj igli stvara okretnu petlju, zatim u drugom redu
otvorenu petlju na trećoj igli s’leva i u trećem redu na petoj igli s’leva. U četvrtom redu
iz pređe stvaramo zatvorenu okretnu petlju, na sedmoj igli s’leva, posle čega polaganje
pređe ide redosledno, ali pri kretanju polagača s’desna ulevo.
U atlasnom satenu petlje, dobijene iz jedne te iste osnovine pređe,u susednim
petljinim redovima, raspoređene su na rastojanju dva petljina niza. Zatim u atlasnom
satenu najveća je dužina veznih delova , što dozvoljava da se podvrgne njegovom
čupavljenju i dobijanju pletiva sa dlačicama na levoj strani pletiva.
Kako vidimo iz slike 50 pri dobijanju šestorednog atlasnog satena polaganje svake od
osnovinih pređa ide istim redosledom kao i kod suknenog atlasa. Razlika jedino postoji
u tome što se u svakom sledećem redu polaganje izvršava preko dve igle na treću.
Za dobijanje glatkih pletiva na osnovo pletaćim mašinama sa jednom osnovom
iskjlučivo se koristi atlas, koji ima primenu za izradu gornjeg rublja. Prepletaje kao što
su triko, sukno ili saten skoro ne primenjujemo zbog same njihove strukture, ružnog
izgleda pletiva i imaju preveliku rastegljivost.
Na slici 50-1 prikazani su grafički prikazi jednoosnovnih kombinovanih osnovo
pletenih prepletaja u osnovnom polaganju i u kombinaciji sa različitim uvodom osnove i
polaganjem pri određenom raportu. Na ovaj način se postižu različiti uzorkovani efekti
skretanjem polagača u vremenskom redosledu.
Na slici 50-2 prikazana je jedna kombinacija otvorenog polaganja lančića i satena. Pri
uzorkovanom uvodu osnovinih pređa 3:3 sa obojenim pređama osnove A i B
dobijamo u pletivu šahovski raspored uzorka, koji ga stvaraju grupe od po devet oznaka
u bojama A i B. Ako želimo da kombinujemo dva ili više prepletaja istovremeno, u
ovom istom prepletaju, onda moramo upotrebiti dva ili više polagača osnove.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
39
39
c d
Slika 46. Strukturni izgled petlji na desnoj strani u zatvorenom polaganju-a;
otvorenom polaganju-b; foto snimak na desnoj strani-c; i levoj strain d
a b
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
40
40
Slika 47. Strukturni izgled petlji na desnoj strani u otvorenom polaganju-a i levoj strani
–b. Foto snimak na desnoj strani-c; i levoj strani-d
Slika 48. Struktura Slika 49. Grafički prikaz Slika 50. Grafički prikaz
suknenog atlasa i sastav lanca suknenog atlasa šestorednog atlasnog satena
a
c d
a b
a b
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
41
41
Slika 50-1. Kombinacije osnovnih polaganja
Slika 50-2. Kombinacija otvorenog
polaganja lančića i satena
Jednoiglenični dvoosnovni
prepletaji
Dvoosnovno osnovo pleteni prepletaji
stvaraju se iz dve osnove, istovremeno
položene na iglama uz pomoć dva polagača
osnove sa punim uvodom. Ove prepletaje
možemo nazvati i desno-levim jer se izrađuju
na jednoj iglenici kao i desno-levi glatki
prepletaji. Na svakoj od igala polažu se po
dve osnovine pređe tako da svaka petlja ima po dve pređe koje naležu jedna na drugoj.
Pri izradi ovih prepletaja skretanje polagača osnove je u suprotnim pravcima pri
polaganju pređe na iglama. Ovakvo polaganje ima uticaja na samu strukturu i osobine
prepletaja. U ovakvom pletivu petlje zauzimaju gotovo vertikalni položaj, pletivo je
manje rastegljivo i znatno je jače.
U jednostavnije dvoosnovne prepletaje spadaju:dvoosnovni triko, dvoosnovno sukno,
dvoosnovno triko sukno, dvoosnovni atlas i dvoosnovni atlas-triko-sukno.
G r a f i č k i p r i k a z dvoosnovnih prepletaja razlikuju se u tome, što se svaki
polagač osnove odvojeno prikazuje. Takođe pri sastavljanju lanca za svaki polagač se
sastavlja posebno lanac. Brojevi glidera se označavaju za svaki polagač posebno u
jednom horizontalnom redu.
Jednoiglenični dvoosnovni triko prepletaj
Ovaj prepletaj uglavnom ima namenu za izradu rublja, rukavičarskih i gornjih
trikotažnih proizvoda. Za dobijanje ovog prepletaja na mašini primenjujemo dva
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
42
42
polagača osnove sa punim uvodom osnove, pri čemu se na svakoj od igala polažu po
dve osnovine pređe. Pri tome polagači skreću u suprotnim pravcima.
Na slici 51 prikazan je prepletaj u zatvorenom polaganju. Kako se vidi iz slike,
jednostrani vezni delovi petlji, dobijeni iz dve različite pređe, uvedene u različite
polagače, međusobno se ukrštavaju. Pletivo ima simetričnu strukturu i vertikalni
raspored petljinih nizova, za razliku od trikoa, koji se dobija pri radu sa jednim
polagačem.
Na slici 52 dat je grafički prikaz dvoosnovnog trikoa gde jedan polagač osnove polaže
pređu u zatvorenom trikou, a drugi u otvorenom trikou. Trebamo napomenuti da ima 32
kombinacije ovog prepletaja.
Na slici 52-1 data je struktura dvoosnovnog trikoa sa prvom osnovom u zatvorenom
polaganjau, i drugom osnovom u otvorenom polaganju.
Slika 51. Strukturni i grafički prikaz petlji sa sastavom lanca
I
o
-prvi polagač osnovine pređe; II
o
-drugi polagač osnovine pređe
I
o
- 2 1 0 II
o
- 0 1 2
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 52. Grafički prikaz dvoosnovnog kombinovanog trikoa sa sastavom lanca
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
43
43
Slika 52-1. Struktura dvoosnovnog trikoa sa otvorenim i zatvorenim
polaganjem osnove
Jednoiglenični dvoosnovni sukneni prepletaj
Dvoosnovno sukno (slika 53) razlikuje se od dvoosnovnog trikoa po dužini veznih
delova koji povezuju međusodno petlje iznad jednog niza ili igle.
Svaka petlja se sastoji iz dve pređe, koje u baznom delu prekrivaju jedna drugu. Svaka
petlja ima četiri vezna dela od kojih su dva usmerena udesno a dva ulevo. Veća dužina
veznog dela utiče na spoljašnji izgled pletiva na licu, odnosno desnoj strani, pošto petlje
na licu, uvećavajući se na račun veze, postaju uske i duže. Ovaj nedostatak možemo
odstraniti pri smanjenju dužine petlji i povećanjem gustine pri izradi pletiva.
Karakterično za levu stranu dvoosnovnog sukna je pojava da vezni delovi stvaraju
utisak pravih stranica petlji, kao da su se stvorili petljini nizovi na licu, okrenuti pod
uglom 90
o
prema vertikali. Zato dvoosnovno sukno liči na desno-desna pletiva, i pri
krojenju pletiva za lice koristimo naličje pletiva.
Zahvaljujući svojim dugim veznim delovima pletivo ima manju toploprovodnost,
nego dvoosnovni triko, i primenjuje se za izradu toplih rukavica i gornjih odevnih
predmeta.
Dvoosnovno sukno, takođe kao i triko, može da se isplete u zatvorenom polaganju
(sl.53,a), otvorenom polaganju (sl.53,b) i u kombinaciji osnove sa otvorenim i
zatvorenim polaganjem (sl.53,c).
Na slici 54 prikazan je grafički prikaz kombinovanog dvoosnovnog prepletaja sukno-
triko. Na slici 55 dat je grafički prikaz kombinovanog dvoosnovnog suknenog-
trikovnog prepletaja u zatvorenom polaganju sa strukturom petlji. Na slici 56 dat je
saten-sukno i slici 57 struktura petlji saten-sukno. Slika 58 prikazuje grafički prikaz
saten-triko.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
44
44
Slika 53.Struktura petlji i grafički prikaz (a-c) dvoosnovnog suknenog prepletaja
u zatvorenom, otvorenom i kombinovanom polaganju osnovine pređe
Jednoiglenični dvoosnovni triko-sukneni prepletaj
Najveću primenu u trikotažnoj industriji imaju pletiva kombinovanih prepletaja pri
povezivanju glavnih sa izvedenim prepletajima. Naprimer, pri izradi glatkih čupavljenih
pletiva za rublje, krojenih rukavica i tako dalje. Ovaj prepletaj (slika 55) se dobija iz dve
osnove sa punim uvodom polagača, od kojih jedan polaže osnovu u zatvorenom
suknu, a drugi u zatvorenom trikou. Pored ove kombinacije postoje i druge kao
naprimer na slici 59. Na slici 60 data je jedna kombinacija prepletaja sukno-triko.
Osnovine pređe, koje stvaraju petlje sukna, raspoređene su na strani naličja i njihovi
vezni delovi stvaraju utisak kao stranice petlji, zaokrenute pod uglom 90
o
. Pređe, koje
stvaraju petlje trikoa, vidljive su na strani u petljinim nizovima na licu pletiva i
raspoređene su vertikalno sa jasno izraženim granicama.
I
o
0 1 2 3 II
o
0 1 2
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 54. Grafički prikaz i sastav lanca kombinovanog dvoosnovnog sukna-trikoa
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
45
45
a
Slika 55. Grafički prikaz kombinovanog dvoosnovnog suknenog-trikovnog prepletaja u
zatvorenom polaganju sa strukturom petlji sukna i trikoa (a)
4 3 2 1 0 0 1 2 3
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 56. Grafički prikaz saten-sukno u zatvorenom polaganju sa sastavom lanca
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
46
46
Slika 57. Struktura petlji saten-sukno
4 3 2 1 0 0 1 2
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 58. Grafički prikaz i sastav lanca saten-triko prepletaja
Jednoiglenični dvoosnovni atlas prepletaj
Prepletaj atlas-atlas stvaramo pri povezivanju dva jednoosnovna atlasa. Sastoji se iz
petlji, dobijene iz dve osnovine pređe, koje istovremeno polažemo na igle, kao i kod
drugih dvoosnovnih prepletaja. Po rasporedu ulaznih i izlaznih veza i sa njihovim
ukrštavanjem (slika 61) vidimo da pri dobijanju datog prepletaja kretanje prednjih i
zadnjih polagača pri polaganju pređe na iglama i ispod igala proizilazi u suprotnim
pravcima. Za razliku od jednoosnovnog atlasa, atlas-atlas ima obrtne petlje sa znatno
manjim nagibom, osenčene pruge u pletivu su znatno manje, što ima preimućstvo nad
razmatranim prepletajem.
Osnovine pređe, koje stvaraju petlje sukna, raspoređene su na strani naličja i njihovi
vezni delovi stvaraju utisak kao stranice petlji, zaokrenute pod uglom 90
o
. Pređe, koje
stvaraju petlje trikoa, vidljive su na strani u petljinim nizovima na licu pletiva i
raspoređene su vertikalno sa jasno izraženim granicama.
Dvoosnovni atlas u suknenom polaganju razlikuje se od dvoosnovnog atlasa u
trikovnom polaganju većom dužinom veznih delova, koji su raspoređeni na strani
naličja.
Prepletaj može biti različit po veličini raporta.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
47
47
Preimućstvo dvoosnovnog atlasa u suknenom polaganju je njegova manja
rastegljivost. Međutim površinska masa 1m
2
je veća što povećava potrošnju sirovine na
jedinicu proizvoda.
Slika 59. Grafički prikaz i struktura petlji sa sastavom lanca somot-triko i saten lančić
Slika 60. Struktura petlji sukna i trikoa sa grafičkim prikazom i sastavom lanca
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
48
48
Slika 61. Dvoosnovni atlas-atlas sa strukturom petlji i grafičkim prikazom
Na slikama 62-68 date su različite kombinacije jednoosnovnog atlasa sa satenom,
suknom i trikoom.
4 3 2 1 0 3 2 1 0
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 62. Dvoosnovni atlas –saten sa grafičkim i strukturnim
prikazom petlji
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
49
49
7 6 5 4 3 2 1 0 4 3 2 1 0
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 63. Dvoosnovni atlas u otvorenom suknenom polaganju-saten u
zatvorenom polaganju
7 6 5 4 3 2 1 0 0 1 2 3
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 64. Dvoosnovni ojačani atlas u otvorenom suknenom polaganju i sukno u
zatvorenom polaganju
7 6 5 4 3 2 1 0 0 1 2
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 65. Dvoosnovni atlas u otvorenom suknenom polaganju i triko u
otvorenom polaganju
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
50
50
Slika 66. Kombinovani atlas-triko (a) i atlas sukno (b, c).
Projektovanje i osobine jednoigleničnih
osnovo pletenih prepletaja
Gustina. Teoretska gustina pri projektovanju dvoosnovnih prepletaja određuje se na
isti način kao pri projektovanju jednoosnovnih prepletaja.
G u s t i n a p o h o r i z o n t a l i izračunava se preko petljinog koraka. Za
jednoiglenične dvoosnovne prepletaje petljin korak iznosi 4d, odnosno
G
h
=50/A=50/4d.
Gustina po vertikali određuje se preko visine reda petlji, koji se projektuje preko
koeficijenta odnosa gustine(C). Ovaj odnos se menja u zavisnosti od vrste prepletaja. Za
dvoosnovni osnovo pleteni prepletaj primenjuju se sledeći odnosi koeficijenta gustoće:
Triko………………0,65
Sukno……………...0,90
Atlas triko…………0,65
Atala-sukno………..0,7
Atlas-triko-sukno….0,7
Slika 67. Struktura petlji jednoiglenog i dvoiglenog lančića sa grafičkim
prikazom i sastavom lanca u kombinaciji sa otvorenim i zatvorenim atlasom sa
direktnim i redoslednim polaganjem osnovine pređe.
Prepletaj Varijante Sastav lanca
Lančić otvoreni 0-1/1-0//
Lančić zatvoreni 0-1//(označeno kao
ponavljanje 0-1/0-1//)
Lančić dvoigleni 0-2/2-0//
Atlas otvoreni 1-0/1-2/2-3/3-4/4-5/
4-3/3-2/2-1//
Atlas zatvoreni 1-0/2-1/3-2/4-3/4-5/
3-4/2-3/1-2//
Triko otvoreni 0-1/2-1//
Triko zatvoreni 1-0/1-2//
Sukno otvoreno 0-1/3-2//
Saten zatvoreni 1-0/3-4//
Keper otvoreni 0-2/3-1//
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
51
51
Na slici 68 dat je primer sa naizmeničnim polaganjem pređe sa sastavom lanca gore
desno.
Slika 68. Primer sa naizmeničnim polaganjem pređe: a-otvorenog trikoa; b-zatvorenog
trikoa; c-otvorenog sukna; d-kombinovanog satena; e-otvorenog dvoiglenog kepera.
Dužina petlji.
Petlja dvoosnovnog jednoigleničnog osnovo pletenog prepletaja, kao i kod svih
ostalih osnovo pletenih prepletaja, sastoji se iz osnovnog ili baznog dela (O) i veznog
dela (V)
ℓ = O+V.
Osnova petlji (slika 69) se sastoji iz dve stranice (ab) i (de) i polukruga (bcd).
Prema tome, u dužinu osnove petlji ulazi dužina pređe pri njenom prelazu sa strane lica
pletiva na naličje. Ovaj odsečak petlji zauzima ¼ obima sa prečnikom, jednakim
polukrugu iglenog luka, odnosno glave petlji (bcd) .Kao rezultat ovoga dužinu osnove
petlji možemo izračunati formulom
, 2
5 , 88
2 2
d B
G
O
h
+ + =
Slika 69. Osnova petlji (bazni deo)
gde je . 2
2 2
d B + = ab+dc, pošto stranice odsečaka petlji predstavljaju hipotenuze
pravouglog trougla, jedna od kateta jednaka je visini reda petlji-B, a druga-prečniku
pređe u slobodnom stanju-d.
Luk (bcd) možemo prihvatiti sa poluobimom prečnika 3d, to jest bcd =
2

3d, to jest
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
52
52
Bcd = π/2·3d. Tada je
ab+de+bcd = . 2 3
2
2 2
d B d + +

Dužinu pređe, neophodnu za njen prelaz sa strane lica na starni naličja, pri povezivanju
stranice petlji sa veznim delovima, uzimamo za ¼ obima sa prečnikom 3d. Tada će
dužina osnove petlji ili nenjog baznog dela biti
O = 
 
75 , 0 3
4
2 3
2
2 2
= + + + d d B d ·3d+2 .
2 2
d B +
Prvi sabirak možemo zanemariti jer je kod duplih ili dvostrukih pletiva A= 4d, onda je
3d = 0,75A.
Kao što je poznato
A = 50/G
h.
.
Shodno tome,
0,75π·3d = 0,75π·0,75A = 0,75π·0,74 .
5 , 88 50
h h
G G
=
Dužina veznih delova zavisna je od strukture prepletaja i može se razmatrati kao
hipotenuza pravouglog trougla, od kojih se jedna kateta uzima za visinu reda petlji B.
Pošto u nekim osnovo pletaćim prepletajima vezni delovi povezuju petlje, koje se ne
nalaze u susednim petljinim redovima, već preko nekoliko redova, to pri proračunu
uvodimo koeficijente. Ovi koeficijenti pokazuju, koliko petljinih redova presecaju dati
vezni delovi, pre svega povezivanje sa stranicama sledeće petlje, ili koliko puta se
visina petljinog red uklapa u vertikalnoj projekciji veznih delova. Drugu katetu
pravouglog trougla, koja se pojavljuje kao hipotenuza veznog dela,određujemo po
petljinom koraku.
Pošto vezni delovi ponekad povezuju petlje, koje se ne nalaze u susednim petljinim
nizovima, već preko jednog ili preko nekoliko, pri proračunu dužine pređe u petlji
uvodimo koeficijent K. Koeficijent pomnožen sa petljinim korakom KA, pokazuje,
koliko petljinih nizova preseca dati vezni deo, ili koliko petljinih koraka se uklapaju u
njegovoj horizontalnoj projekciji. Prema tome, pri proračunu dužine petlji neophodno je
uzeti u obzir, koliko upravo stranice petlji povezuju vezni delovi, pošto od toga zavisi
stvarna veličina petljinog koraka.
Horizontalna projekcija veznih delova može, ili da bude jednaka celom broju petljinih
koraka, ili da bude veća ili manja od toga broja, za neku veličinu x , jednaku dva
prečnika pređe, iz koje je izrađen prepletaj.
Razmotrićemo tri slučaja.
S l u č a j 1. Petljin korak se uklapa u horizontalnu projekciju veznog dela ceo broj
puta, to jest x = 0.
Ovo se dešava kada vezni deo povezuje istoimene stranice petlji. Naprimer,vezni deo
1 (slika 70,a) povezuje desne stranice petlji, a vezni deo 2-leve stranice petlji. U datom
slučaju horizontalna projekcija veznog dela jednaka je jednom petljinom koraku i
dužina veznod dela određuje se po formuli
V = . ) (
2 2
KA B +
S l u č a j 2. Horizontalna projekcija veznih delova veća je od celog broja petljinih
koraka za veličinu, jednaku 2d, to jest x=2d. Pri ovome dužina veznih delova određuje
se po formuli
V = . ) 2 (
2 2
d KA B + +
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
53
53
Ovakve vezne delove imamo u prepletajima, u kojima povezujemo različite stranice
petlji, pri čemu je usmeravanje veznih delova jednako sa redosslednim nazivima
veznih delova. Ovo znači, da pri povezivanju desne stranice jedne petlje sa levom
stranicom drugog veznog dela mora ići odozdo udesno gore ulevo, a pri povezivanju
leve stranice jedne petlji sa desnom stranicom druge-odozdo ulevo gore udesno.
Naprimer, vezni deo 3 (slika 70,b) povezuje levu stranicu 4 sa desnom stranicom 5, pri
čemu vezni deo je usmeren odozdo ulevo gore udesno, kako je prikazano strelicom na
slici. U datom slučaju horizontalna projekcija veznog dela veća je od jednog petljinog
koraka za veličinu, jednaku 2d.
S l u č a j 3. Horizontalna projekcija veznog dela manja je ceo broj petljinih koraka
za veličinu, jednaku 2d, to jest x = 2d.
Pri ovome dužina veznog dela određuje se formulom
V = . ) 2 (
2 2
d KA B ÷ +
Ovakve vezne delove imaju osnovo pleteni prepletaji, u kojima, takođe kao i u
prethodnom slučaju, vezni delovi povezuju različite stranice petlji, dok je pravac veznih
delova suprotan redoslednim nazivima stranica petlji. Ovo znači, da pri povezivanju
desne stranice jedne petlje sa levom stranicom drugog veznog dela mora da ide odozdo
ulevo, gore udesno, a pri povezivanju leve stranice petlji sa desnom stranicom druge
petlje-odozdo udesno, gore ulevo.
Slika 70. Povezivanje istoimenih (a) i različitih (b,c) stranica petlji
Naprimer, vezni deo 6 (slika 70,c) povezuje desnu stranicu 7 sa levom stranicom 8, pri
čemu je usmerenje veznih delova-odozdo ulevo, gore udesno, kako je prikazano na slici
strelicom.
Pošto u osnovo pletenim prepletajima na vezne delove od jednog raporta petlje mogu
biti različitog oblika i sa različitom dužinom veznih delova, pri proračunu, dužinu pređe
u petlji određujemo kao srednju dužinu veznog dela po formuli
Vsr = ,
) ( ) (
2 2
n
x KA gB n
¿
± +
gde je n-broj veznih delova u raportu, različitih po dužini;
g-koeficijent, koji pokazuje koliko puta se visina petljinog reda B uklapa u
vertikalnoj projekciji veznog dela.
Na osnovu navedenih procena formula za određivanje dužine pređe u petlji imaće
sledeći oblik
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
54
54
+ + + =
2 2
2
5 , 88
d B
G
h
 .
) ( ) (
2 2
n
x KA gB n
¿
+ +
Površinska masa 1m
2
pletiva. Pri određivanju mase dvoosnovnih jednoigleničnih
prepletaja neophodno je da uzmemo u obzir, da se petlje sastoje iz dve pređe, koje mogu
biti različite popodužnoj masi. Površinsku masu 1m
2
(Q) određujemo po formuli
Q = ),
1000 1000
( 4 , 0
2 2 1 1 t t
v h
T T
G G
 
+
gde je ÷
2 1
  i dužine pređe u petlji prvog i drugog polagača;
T
t1
i T
t2
-podužne mase pređe u tex.
Jednoiglenični višeosnovni prepletaji
Jednoiglenični višeosnovni prepletaji stvaraju se iz najmanje dve ili više osnovinih
pređa u različitom polaganju i uvodu na jednoj te istoj iglenici mašine. Na slikama 71-
84 prikazani su različiti uzorkovani prepletaji.
22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 14 12 10 8 6 4 2 0
18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 10 8 6 4 2 0
Sika 71. Fantazija prepletaj Slika 72. Fantazija prepletaj
8
10/
8
6/
8
10/
8
6/
8
10/
8
6/
8
10/
6
4/
2
0/
2
4/
2
0/
2
4/
2
0/
2
4/
2
0/
4
6//
20
22/
14
12/
8
6/
10
12/
6
4/
8
10/
4
2/
6
8/
2
0/
8
10/
14
16/
12
10/
16
18/
14
12/
18
20/
16
14/
/
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
55
55
Slika 73. Fantazija prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
56
56
Slika 74. Fantazija prepletaji
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
57
57
Slika 75. Fantazija prepletaj Slika 76. Pravi filet prepleta
Slika 77. Potka-lančić prepletaj Slika 77-1. Smeteni prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
58
58
Slika 78. Smeteni prepletaji
Slika 79. Smeteni prepletaji
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
59
59
a b
c d e f g
Slika 80. Fantazija prepletaj-a; Smeteni prepletaj-b; Otvoreni lančić sa suprotnim
aktiviranjem udarnog lima za polaganje-c; Suprotno polaganje potke ispod jedne igle-d;
Slepo polaganje-e; Fantazija prepletaj sa udarnim limom-f; Jednosmerno polaganje
potke ispod dve igle-g.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
60
60
Slika 81. Fantazija-potkin prepletaj Slika 81-1. Nepekidni prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
61
61
Slika 82. Četvoroosnovni uzorkovani prepletaj sa udarnim limom
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
62
62
Dvoigleno slepo Uzorkovani fantazija prep- Zamkasti uzorkovani prepletaj
polaganje letaj sa udarnim limom
Uvučeni β uzorkovani prepletaj sa Polaganje sa udarnim limom ispod
atlasnim polaganjem više igala
Slika 83. Različite vrste uzorkovanih prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
63
63
Zamkasti uzorkovani prepletaj Dvostruki “Prelazni “primenjeni sa
udarnim limom prepletaj
Zamkasti β uzorkovani sa Zamkasti β uzorko- Polaganje sa udarnim limom
triko polaganjem vani sa suknenim dvostruki” presovani prepletaj
prepletaj polaganjem prepletaj
Slika 84. Različite vrste uzorkovanih prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
64
64
Fantazija uzorkovani prepletaj
Smeteni uzorkovani prepletaj
Vertikalni potkin prepletaj
Jednosmerno polaganje potke
ispod jedne igle
Lančić-potka prepletaj
Suprotno položeni ispod
dve igle potkin prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
65
65
Fantazija potkin uzorkovani prepletaj
Uzorkovani β prepletaj sa udarnim limom
Slika 84. Različite vrste uzorkovanih prepletaja
Zatvoreni triko sa suprotnim
zatvorenim
polaganjem udarnim limom
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
66
66
Dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji
Dvoiglenični (desno-desni) osnovo pleteni prepletaji izrađuju se na osnovo pletaćim
mašinama sa dvema iglenicama- rašel i ketenštul. Ovi prepletaji imaju sa obe strane
pletiva desne petlje, pošto stranice petlji presecaju njihove glave, a vezni delovi leže
unutar pletiva.
Pri dobijanju dvoigleničnog pletiva petljini redovi na iglama prednje i zadnje iglenice
stvaraju se naizmenično iz jedne te iste pređe. Posle ovoga horizontalni redovi jedne
strane pletiva premeštaju se po vertikali na polovinu visine petljinog reda u odnosu
prema petljinim redovima druge strane pletiva.
Sve petlje, dobijene na iglama prednje iglenice,raspoređuju se sa jedne strane pletiva,
a petlje, dobijene na iglama druge iglenice- sa druge. Svako dvoiglenično pletivo
pojavljuje se kao dvoslojno, i njega možemo razmatrati kao dva jednoiglenična pletiva,
složena jedno sa drugim stranama naličja.
Dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji , takođe kao i jednoiglenični, mogu se satojati
iz otvorenih i zatvorenih petlji, povezane dvostranim ili jednostranim veznim deloviva.
Ove petlje, kao i u svakom pletivu, stvaraju sa obe strane horizontalne petljine redove i
vertikalne petljine nizove.
Osobenost dobijanja dvoigleničnih pletiva na mašinama se sastoji u tome, što je za
povezivanje petljinih nizova međusobno neophodno, da skretanje polagača u raportu
prepletaja bude ne manje od tri igle, od kojih dva mogu biti razmeštena na jednoj
iglenici, i jedan –na drugoj.
Na slici 85 šematski je prikazan redosled polaganja osnovine pređe na iglama pri
skretanju polagača na tri igle. Osnovina pređa posle polaganja na iglu 1 prednje
iglenice polaže se na iglu 2 zadnje iglenice, zatim ponovo na iglu 1 prednje iglenice i
dalje-na iglu 3 zadnje igenice, posle čega se redosled ponavlja. Polaganjem iste
osnovine pređe na iglu 1 stvaraju se puni petljini nizovi na strani lica pletiva.
Slika 85. Redosled polaganja osnovinih pređa
Igle na osnovo pletaćim mašinama mogu biti raspoređene ili u šahovskom poretku, ili
jedna nasuprot drugoj. Pri izradi jednog te istog prepletaja može da dođe do razlike u
spoljašnjem izgledu i nekim osobinama. Pri razvlačenju u širinu, naprimer kod
prepletaja triko, izrađen na iglama u šahovskom poretku, nizovi na licu postaju vidljivi
na strani lica , isto kao kod patent prepletaja. Isto takođe kao kod interlok prepletaja, u
trikou, izrađen na mašini sa iglama, raspoređene jedna nasuprot drugoj, pri razvlačenju
u širinu, petlje na naličju se ne vide. Zato ove prepletaje, koji se dobijaju na iglama u
šahovskom poretku, nazivamo p a t e n t n i m, a dobijene pri rasporedi igala jedna
naspram druge ( u potiljak)-i n t e r l o č n i m.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
67
67
Glavni dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji su: patentni lančić, patentni triko i
patentni atlas. Svi ovi prepletaji mogu biti izvedeni, i imaju odgovarajuće
nazive:interločni lančić, interločni triko i interločni atlas. U grafičkom prikazu
prepletaja pređa se naizmenično polaže na iglama prednje i zadnje iglenice.Prednju
iglenicu -I označavamo sa krstićem -x, a zadnju-II sa tačkom- •.Međutim, jednostavnije
je da prednu iglenicu označavamo sa I, a zadnju sa II. Na iglama prednje iglenice
prikazujemo polaganje pređe na licu petlji, a na zadnjoj iglenici-polaganje pređe pri
stvaranju petlji na naličju.
Pri sastavljanju lanca prikazujemo pored broja redova i brojeve iglenica -prednja
iglenica I, zadnja iglenica II.
Patentni lančić
P a t e n t n i m l a n č i ć e m nazivamo dvostruki osnovo pleteni prepletaj (slika
86), čije se petlje stvaraju iz jedne osnovine pređe naizmenično na prednjoj i zadnjoj
iglenici mašine, stvarajući dva petljina niza. Kao što smo već rekli ovaj prepletaj se
dobija iz jedne osnove, polaganjem jedne te iste pređe u svakoj od iglenica na jednoj te
istoj igli.
Kako vidimo iz slike petlje, stvorene susednim pređama, nigde se nepovezuju
međusobno, takođe imamo u vidu da sve petlje na licu leže na osnovnom delu
prethodne petlje na licu, na kojima su one odbijene, a petlje na naličju su raspoređene na
osnovnom -baznom delu petlje na naličju.
U pojedinim slučajevima pri dobijanju lančića susedne pređe polažu se ne na susedne
igle zadnje iglenice, već na igle raspoređene sa intervalom kroz jednu ili nekoliko igala,
ali i ove pređe se međusobno ne povezuju, tako da se na mašini stvaraju odvojeni
petljini nizovi.
U osnovo pletaćoj proizvodnji patentni lančić primenjujemo pri izradi rese za obradu
proizvoda ili u kombinaciji sa drugim prepletajima, pri izradi uzorkovanih prepletaja-
pletiva.
Slika 86. Patentni lančić
Patentni triko i njegovo izvođenje
Patentni osnovo pleteni triko za razliku od jednoigleničnog trikoa se sastoji iz petlji sa
jednostranim i dvostranim vezama. Prema kretanju jedne osnovine pređe po šemi
prepletaja (slika 87), lako zaključujemo, da osnovina pređa, stvara zatvorenu petlju 1 na
iglama zadnje iglenice, zatim prelazi na prednju iglenicu i stvara otvorenu petlju 2 .
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
68
68
Zatim pređa ponovo prelazi na zadnju iglenicu i stvara zatvorenu petlju 3, i dalje
otvorenu petlju 4 na toj istoj igli. Shodno tome, možemo izvesti zaključak, da se
patentni triko dobija kao rezultat polaganja pređe naizmenično na tri igle, od kojih je
jedna (srednja) fiksirana na prednjoj iglenici i dve druge-na iglama zadnje iglenice,
simetrično raspoređene u odnosu prema iglama prednje iglenice. Osobine patentnog
trikoa su slične osobinama desno–desnog osnovnog patent prepletaja , no kako su
dužine veznih delova u patentnom trikou veće, njegove pozitivne osobine se nešto
smanjuju. Mala elastičnost, rastegljivost i vidljiv nagib petlji na strani naličja petljinih
nizova ograničava primenu ovog prepletaja. Ovaj prepletaj možemo primeniti pri
uslovima izrade sa dve osnove, čije skretanje proističe u suprotnim pravcima za
odklanjanje nagiba petlji i smanjenje rasteglivost pletiva.
Patentni triko para se analogno trikou, to jest samo u pravcu, suprotnom pletenju. Pri
prekidu pređe u petlji petljini nizovi se mogu rasplitati, a pletivo se raspada uzduž
petljinih nizova.
Interločni triko. Ovaj prepletaj spada u dvoiglenični osnovo pleteni prepletaj pri
čijem se dobijanju svaka od osnovinih pređa polaže naizmenično na tri igle, jedna od
njih se nalazi na prednjoh iglenici i dve-na zadnoj iglenici. Petljini nizovi na licu
interločnog trikoa sastoje se iz otvorenih petlji, dobijenih na iglama prednje iglenice iz
jedne te iste osnovine pređe, a na naličju petlje, dobijene iz te takođe osnovine pređe na
iglama zadnje iglenice koje imaju zatvoreni oblik i raspoređene su desno i levo od
nizova na licu.
U zavisnosti od toga, na kom rastojanju u trikou su raspoređene petlje naličja u
odnosu prema srednjem petljinom nizu lica ili za koliko igala skreće polagač za
dobijanje jednog raporta, interlončni triko (slika 88) može biti: troigleni, četvoroigleni i
petoigleni.
Slika 87. Troigleni patentni triko
Specifičnost interločnog osnovo pletenog trikoa se sastoji u tome što petljini nizovi
imaju cik-cak strukturu. Ovo objašnjavamo time, da kod prepletaja izrađenih sa jednom
osnovom, sile elastičnosti u pređi teže da se isprave, zaustavljajući okretanje petlji pod
nekim uglom u smeru kretanja satne kazaljke, ili u suprotnom pravcu. Stepen nagiba
petlji zavisi od sile elastičnosti pređe, iz koje se izrađuje dato pletivo. Prema tome na
nagib petlji utiče gustina pletiva-što je veća gustina, time je manje vidljiv nagib na licu
nizova, nego kod suknenog prepletaja.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
69
69
Sa povećanjem dužine veznih delova nagib petlji se smanjuje, zatim somot prepletaj,
koji se dobija pri suknenom polaganju pređe, ima manji nagib petlji na licu nizova, nego
sukno.
Interločni triko ovladava većom elastičnošću, nego patentni, i po spoljašnjem izgledu
podseća na desno desno interlok pletivo dobijeno na interlok mašinama, kod koga se
petljini nizovi priljubljuju jedni prema drugima. Na dvoigleničnim rašel mašinama
izrađeno pletivo ima namenu za izradu rublja i rukavičarskih proizvoda. Pri uvođenju
različitih boja osnove ovo pletivo ima široku namenu za gornje odevne predmete.
Slika 88. Struktura prepletaja , grafički prikaz i sastav lanca interločnog trikoa
Patentni atlas i njegovo izvođenje
A t l a s o m nazivamo osnovo pleteni prepletaj (slika 89), u kojem svaka pređa
stvara petlje na strani lica redosledno u susednim petljinim nizovima. Pri ovome obično
na strani lica stvaramo petlje sa dvostranim vezama, u većini slučajeva otvorene, a na
strani naličja-različite,u zavisnosti od toga, koje od njih daju strani lica bolji izgled i
manje kraće i ravnomernije vezne delove. Pređa a stvara redosledno petlje 1, 2, 3, 4, 5,
6, 7, 8, 9 u redovima 1-5, kako na prednjoj strani (neparne petlje), tako i na zadnjoj
strani (parne). Novi raport počinje sa petljom 9.
Dvoiglenični atlas može biti jednostavan ili složen, jednostran ili dvostran,
jednoosnovni
ili dvoosnovni. Svaki od njih može biti patentni ili izvedeni od patentnog, u zavisnosti
od rasporeda igala na mašini.
Slika 89. Struktura prepletaja patentnog atlasa
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
70
70
J e d n o s t a v n i m nazivamo atlas, u kojem granice cik-cak na strani lica idu po
jednim te istim petljinim nizovima.
S.l ož e n i m nazivamo atlas, čije granice cik-cak idu po različitim petljinim
nizovima ili ako u toku jednog raporta polagač menja pravac ne jednom, već nekoliko
puta.
J e d n o s t r a n i m nazivamo atlas, u kojem karakteristični cik-cak raspored petlji
ima samo na jednoj strani. Na drugoj strani petlje su raspoređene bez reda. Pri samom
radu raspored petlji na strani lica izabiramo na taj način, da dobijemo petlje na strani
lica sa manjim nagibom i dvostranim vezama (slika 90).
D v o s t r a n i m nazivamo takođe atlas ,u kojem obe njegove strane imaju petlje
raspoređene u cik-cak liniji, izrađene iz jedne pređe. Svojstevenost njegova se sastoji u
tome, što se pređa polaže preko igle, kako na prednjoj, tako i na zadnjoj iglenici, i
petlje, stvorene od jedne pređe, raspoređuju se na svakoj strani pletiva preko petljinih
nizova. za jednostrani interločni atlas.
Ovaj prepletaj razlikuje se u tome, što zakonitost ređanja petlji ulevo, a zatim udesno
je u obliku cik-cak i održava se samo u rasporedu petlji na licu, dobijene iz jedne te iste
osnovine pređe. Od glatkih dvoigleničnih pletiva, izrađenih na dvoigleničnim rašelima,
široku primenu u industriji ima dvoiglenični dvostani ili desno-desni atlas (slika 91).
Slika 90. Struktura prepletaja, grafički prikaz i sastav lanca
za jednostrani interločni atlas.
Slika 91. Grafički prikaz dvoigleničnog
interločnog atlasa
Kako vidimo na slici, petlje lica, dobijene iz
jedne te iste osnovine pređe u datom slučaju
nisu raspoređene u susednim petljinim
nizovima, već preko jednog, pošto se u veznim
delovima među njima nalaze petlje na strani
naličja pletiva, dobijene na drugoj iglenici.
Petljini nizovi patentnog atlasa na delu od
jednog obrtnog reda do drugog imaju strukturu
i osobine patenta 1+1, i imaju nagib pod nekim
uglom prema horizontalnoj liniji raspoređenih petljinih redova.
Primenom različitih boja pređe i vlakna možemo dobiti različite obojene cik-cak
uzorke.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
71
71
Patentni atlas ima takođe poprečnu prugavost na račun različitih nagibnih petlji na
pojedinim delovima raporta. Primenom izbeljene ili sjane osnovine pređe, možemo
stvarati na pletivu nijansirane uzorke iz poprečnih pruga različite širine. Širina pruga
zavisi od broja redova između obrtnih petlji unutar raporta. Takođe kao i patentni triko,
patentni atlas ovladava manjom elastičnošću, nego patent 1+1 dobijen na ravno
pletaćim mašinama, i ima povećanu rastegljivost po dužini.
Izvedeni dvoiglenični osnovo pleteni
prepletaji
Izvedeni patentni lančić. Izvedeni prepletaj patentni lančić predstavlja vezu dva
patentna lančića. Struktura ovog prepletaja prikazana je na slici 92. Za dobijanje
ovakvog prepletaja neophodno je da na mašini imamo dva polagača osnove sa
delimičnim uvodom osnove. Kako vidimo iz slike, pređa a, stvara petlju 1 na strani
lica na prednjoj iglenici, prelazi na strani naličja u zadnjoj iglenici stvarajući petlju 2 na
naličju. Nadalje iz te iste pređe stvaraju se petlje 3 i 4. U to vreme iz pređe b stvara se
drugi lančić, petlja koja nije povezana sa prvom.
Izvedeni patentni triko. Izvedeni patentni triko (slika 93) izrađujemo na osnovo
pletaćim mašinama sa rasporedom igala jedna nasuprot drugoj „u potiljak“ kao kod
interlok mašine. Prepletaj,u kojem jedna pređa stvara petlju na tri različite igle, od kojih
je srednja fiksirana na prednjoj iglenici, a druge dve udesno i ulevo od nje-na zadnjoj,
uslovno nazivamo izvedenim patentnim trikoom, ili dvopatentnim trikoom.
Izvedeni patentni triko može da se sastoji iz dva, tri patentna trikoa i tako dalje. Na slici
93 prikazana je struktura dvopatentnog trikoa.
Tropatentni triko takođe nazivamo inerločnim suknom, a dvopatentni triko-inerločnim
trikoom. Pošto se u dvoigleničnom izvedenom trikou petljini nizovi prednje strane
sastoje iz petlji, stvorenih iz jedne te iste pređe, ili ako pređe budu u boji, na starni lica
pletiva stvaraju se obojene vertikalne pruge skladne širine, zavisno od raporta uzorka i
uvoda osnovinih pređa.
Izvedeni patentni triko ima veću elastičnost od patentnog trikoa. Po spoljašnjem
izgledu on podseća na patent 1+1, pošto su petljini nizovi na licu u ovim prepletajima
čvrsto zbijeni jedan uz drugog.
Pletivo ima namenu za izradu rublja, a izvedeni patent sa obojenim prugama široko se
koristi pri izradi pletiva za mornarske majice i gornjih proizvoda.
Slika 92. Struktura petlji i grafički prikaz izvedenog patentnog lančića
Izvedeni patentni atlas. Izvedeni patentni atlas ispoljava se kao dvopatentni atlas,
koji ustvari predstavlja dva patentna atlasa, razvučenih po širini toliko, da se među
veznim delovima petljini nizovi jednog atlasa pomešaju sa petljinim nizovima drugog.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
72
72
Dvoiglenični patentni atlas takođe nazivamo interločnim. Može biti jednostran i
dvostran. Na slici 94 prikazana je struktura dvostranog dvopatentnog atlasa.
Slika 93. Struktura dvopatentnog Slika.94. Struktura dvoigleničnog
trikoa dvopatentnog atlasa
Za dobijanje dvoigleničnog dvopatentnog atlasa polagači polažu pređu naizmenično
jednom na igle prednje iglenice, jednom na igle zadnje iglenice, skretajući u početku u
jednom pravcu, zatim u suprotnom, sve dok se ne vrate u početni položaj
Na slici 95 prikazan je dvoiglenični skretani lančić, slici 96 dvoiglenični dvoosnovni
triko i na slici 97 dvoiglenični dvoosnovni izvedeni atlas prepletaj.
Slika 95. Dvoiglenični 96. Dvoiglenični dvoo- Slika 97.Dvoiglenični dvoosnovni
skretani lančić snovni triko izvedeni atlas
Projektovanje i osobine dvoigleničnih
osnovo pletenih prepletaja
Uvijanje. Dvoiglenično osnovo pleteno pletivo se ne uvija, pošto težnju prema
uvijanju petlji na licu parališu takođe težnja petlji na naličju.
Rastegljivost po dužini. Dvoiglenično osnovo pleteno pletivo razvlači se u dužinu na
račun suženja petiva po širini. Pri razvlačenju pletiva u dužinu skraćuju se u među
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
73
73
pređama veznih delova u petlji i, prema tome ,umanjuje se debljina pređe, koja iz
slobodnog stanja prelazi u sabijenom. Pri ovome visina reda petlji znatno se povećava,
pošto stranice petlji zauzimaju veći vertikalni položaj i delovi pređe prelaze iz
polukruga petlji u njihove stranice. Istovremeno proizilazi smanjenje horizontalnih
projekcija veznih delova i povećanje njihovih vertikalnih projekcija. Potom osnovo
pleteni prepletaji, koji imaju veću dužinnu veznih delova, poseduju veću rastegljivost po
dužini.
Rastegljivost po širini. Dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji, odnosno pletivo,
razvlači se u širinu na račun smanjenja njegove dužine zahvaljujući smanjenju dužine
stranica petlji i povećanju horizontalnih projekcija veznih delova. Povećanje
horizontalne projekcije veznih delova proističe usled smanjenja njihovog nagibnog ugla
prema horizontali.
Pošto je u trikovnim prepletajima ugao između veznih delova i njihovih horizontalnih
projekcija skoro za dva puta veći, nego u prepletajima sa suknenim polaganjem, trikovni
prepletaji imaju znatno veću rastegljivost u širinu, nego sukneni.
Paranje pletiva. Dvoiglenično osnovo pleteno pletivo para se sa većom poteškoćom
i preimućstvo u tim slučajevima je, kada se pletivo ili proizvod skine sa mašine.
Pozitivne osobine dvoigleničnih prepletaja ogledaju se u njihovoj jačini i to zato, što se
skoro neparaju u slučaju prekida petlji.
Gustina pletiva. Gustinu po horizontali dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva
određujemo po minimalnom petljinom koraku, koji nije manji od 4d. Veću gustinu po
horizontali ne treba uzimati, pošto takvo pletivo u procesu nošenja se obavezno raširi,
što dovodi do promene oblika i veličine proizvoda. Za pletiva, izrađena iz pamučnih
pređa ili veštačkih niti, namenjena za rukavičarske proizvode ili za rublje, petljin korak
uvek treba uzimati 4d.
Po vertikali gustina dvoigleničnih osnovo pletenih prepletaja zavisi u osnovi od
dužine petlji: što je veća dužina petji, time je manja gustina po vertikali, i obrnuto. Za
pravilnu strukturu pletiva neophodno je da se njegova gustina po vertikali nalazi u
određenom odnosu sa gustinom po horizontali.
Pri projektovanju dvoigleničnih osnovo pletenih prepletaja preporučujemo
postavljanje određenih odnosa gustine, koje za najviše kompaktne prepletaje mora biti
ne manje 0,9 i za manje kompaktne-ne prelazi 1,3.
Pri promeni gustine pletiva neophodno je uzeti u obzir, da veličina baznog dela petlji,
to jest visina reda petlji, uvek zavisi od veličine veznog dela petlji, kao što smo to već
pokazali pri opisivanju struktrure prepletaja sa dužim veznim delovima.
Dužina petlji. Petlja dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva takođe se sastoji iz baznog
dela ili osnove O petlje i veznog dela V. Bazni deo se sastoji iz dva odsečka ab i de i
polukruga bcd (slika 98). Svaki odsečak za sebe predstavlja hipotenuzu pravouglog
trougla, jedna od kateti koja je jednaka visini reda petlji B, a druga-prečniku pređe u
slobodnom stanju d. Shodno tome,
ab = de = .
2 2
d B +
Dužina polukruga
Bcd = . 2 / d 
Prečnici polukruga mogu biti iskazani preko x, kojim označavamo rastojanje među
stranicama petlji, i preko prečnika pređe, koji se u datom prečniku kruga uklapa tri puta
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
74
74
d
k
=3d+x.
Veličina x može biti iskazana preko petljinog koraka A, to jest
A = 4d+2x,
Odakle je
. 2
2 2
4
d
A d A
x ÷ =
÷
=
Slika 98. Struktura petlji dvoigleničnog osnovo pletenog prepletaja
Zamenom vrednosti za x u formuli za određivanje prečnika polukruga, dobićemo
d
p
= 3d+A/2-2d=A/2+d.
Shodno tome, dužina osnove petlji biće
O = , ) . 2 2 / 2 /
2 2
d B d A + + + 
Za pojednostavljenje izraza prihvatamo, da je dužina stranice petlji jednaka visini
petljinog reda B, i izuzimanjem d
2
, i zamenom A i B odgovarajućim pokazateljima
gustine; kao rezultat dobijamo formulu za određivanje dužine baznog dela petlji
O = .
100
40
50
2
4
50
v h v h
G
d
G G
d
G
+ + = + +
·
 

Dužina veznog dela petlji ef menja se u zavisnosti od struktrure prepletaja.
Specifičnost veznih delova dvoigleničnih prepletaja se sastoji u tome, što oni
povezuju petlje, koje se nalaze u dve različite ravni, to jest na različitim stranama
pletiva. Prema tome, petlje, povezane veznim delovima, pomerene su jedna u odnosu na
drugu za polovinu visine reda petlji. Zatim, za razilku od jednoigleničnih prepletaja,
dužinu veznih delova petlji dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva razmatramo kao
dijagonalu paralelopipeda, čija je visina jednaka polovini visine reda petlji, jedna strana
baznom-debljini pletiva, a druga-petljinom koraku.,umnoženom za koeficijent K, plus-
minus (x+d).
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
75
75
Pošto je poznato, da je kvadrat dijagonale paralelopipeda jednak zbiru kvadrata triju
njegovih strana, dužina veznog dela (V) može biti iskazana formulom
V = j ¦ , ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + ± +
gde je K-koeficijent koji nam pokazuje, koliko petljinih nizova preseca vezni deo, ili
koliko se petljinih koraka uklapa u njegovu horizontalnu projekciji;
x+d-rastojanje između stranica petlji u njihovom baznom delu;
M-debljina pletiva.
Ispred izraza x+d stavljamo znak “plus” ili “minus” u zavisnosti od toga, koje
stranice petlji povezuju vezni delovi i kuda su oni usmereni. Kao i kod jednoigleničnih
prepletaja, stranice petlji mogu se povezati na tri različita načina, u zavisnosti od čega se
menja i vrednost x+d.
Slučaj 1. Izraz x+d = 0,- kada se petljin korak uklapa u dužinu osnove
paralelopipeda, čija dijagonala se pojavljuje kao vezni deo, ceo broj puta. Ovo se dešava
u petljama, gde vezni deo povezuje istoimene stranice petlji-desnu sa desnom ili levu sa
levom (slika 99). Za takve prepletaje formula za određivanje dužine veznih delova
imaće oblik
V = . ) (
4
2 2
2
M KA
B
+ +
Slika99. Struktura povezivanja Slika 100. Struktura povezivanja raznoimenih
istoimenih stranica petlji stranica petlji
Slučaj 2. Izraz x+d ima pozitivnu vrednost, takođe dužina osnove paralelopipeda,
čija se dijagonala pojavljuje kao vezni deo,veća je ceo broj petljinih koraka za veličinu
x+d. Ovo se dešava u onim prepletajima, gde vezni deo povezuje raznoimene stranice
petlji-levu sa desnom ili desnu sa levom, i pravci veznih delova analogni su redoslednim
imenovanim stranicama petlji (slika 100,a).
Za takve prepletaje formula za određivanje dužine veznih delova imaće oblik
V = j ¦ . ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + + +
Slučaj 3. Izraz x+d ima negativnu vrednost, kada je dužina osnove paralelopipeda,
manja ceo broj petljinih koraka za veličinu x+d. Ovo se dešava u prepletajima, gde
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
76
76
vezni deo povezuje raznoimene stranice petlji i pravci veznih delova su suprotni
naimenovanim stranicama petlji (slika 100,b). U tom slučaju
V= j ¦ . ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + + ÷
Imajući u vidu, da se kod svih glatkih dvoigleničnih prepletaja stranice petlji u svojim
baznim delovima dodiruju međusovno, to jest x = 0, formula dobija oblik
V = . ) (
4
2 2
2
M d KA
B
+ ± +
Kako su kod osnovo pletenih prepletaja dužine veznih delova u petljama jednog
raporta često puta nejednake, pri određivanju dužine petlji neophodno je da znamo
srednju dužinu veznih delova u raportu. Radi ovoga biramo zbir različitih veznih delova
u raportu i delimo ih sa njihovim brojem. Formula za određivanje srednje dužine veznih
delova imaće oblik
V
sr
= .
) (
4
2 2
2
n
M d KA
B
n
¿
+ ± +
Opšta formula za određivanje dužine pređe u petlji dvoigleničnih osnovo pletenih
prepletaja, kako smo već prikazali, sastoji se iz dužine pređe u baznom delu petlji i
veznih delova.
+ + + =
v h
G
d
G
100 40
 .
) (
4
2 2
2
n
M d KA
B
n
¿
+ ± +
Na osnovu iznetog, za teoretsko određivanje dužine petlji dvoigleničnih glatkih
osnovo pletenih pletiva neophodni su sledeći podaci: gustina po horizontali i vertikali,
prečnik pređe u slobodnom stanju, debljina pletiva t, grafik rada polagača osnovinih
pređa (za određivanje koeficijenta K) i vrednosti d u potkorenom izrazu.
Površinska masa 1 m
2
. Masu 1m
2
dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva određujemo
po formuli
Q = 8
t v h
T G G · · · ·
÷

4
10 [gr m
-2
].
Ova formula se razlikuje od formule za određivanje mase 1m
2
jednoigleničnih
osnovo pletenih pletiva za koeficijent 0,8 umesto 0,4, jer se kod ovih prepletaja uzima u
obzir gustina na obadve strane pletiva.
Za određivanje mase dvoigleničnih osnovo pletenih pletiva, izrađenih iz pređa
različitih podužnih masa, formula dobija sledeći oblik
Q = 8 ). ( 10
2 1
2 1
4
n
t n t t v h
T T T G G    + · · · + + · · ·
÷
U datoj formuli data je mogućnost izračunavanja mase pletiva iz petlji različite po
dužini.
Jačina na kidanje. Jačina na kidanje po dužini u dvoigleničnim osnovo pletenim
pletivima je otprilike za dva puta veća, nego li u jednoigleničnim tih istih prepletaja.
Ovo objašnjavamo time, što je broj petljinih nizova u dvoigleničnim prepletajima skoro
dva puta veći, nego u jednoigleničnim koja su izrađena iz iste sirovine i iste širine,
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
77
77
odnosno na istom broju igala. Jačina dvoigleničnih pletiva po širini zavisi od prekidne
jačine pređe i od broja veznih delova u ispitivanom uzorku.
Debljina pletiva. Dvoiglenično pletivo je za dva puta deblje od jednoigleničnog,
zatim glatka dvoiglenična pletiva imaju i tu prednost kada želimo da dobijemo pletiva
sa malom toploprovodnošću.
Keper osnovo pleteni prepletaji
Struktura i osobine. Pletivom kepernih prepletaja nazivamo osnovo pleteno pletivo,
koje sadrži petlje sa veznim delovima, karakterističnim kako za glatka kulirna, tako i za
osnovo pletena pletiva. Pri izradi kepernih prepletaja svaka osnovina pređa se u datom
redu polaže istovremeno na dve ili više igala. Ovakvo pletivo može biti jednoiglenično i
dvoiglenično, ili jednostruko i dvostruko. Na slici 101, a-p dati su grafički prikazi
prepletaja, koji se upotrebljavaju pri izradi određenih pletiva.
K e p e r n i j e d n o i g l e n i č n i l a n č i ć (slika 101,a,b) stvara se putem
polaganja pređe konstantno na jedne te iste dve igle. U praksi ovaj prepletaj se naziva
kao dvoiglena resa . Lančić se sastoji iz dva petljina niza, od kojih svaki može imati
kako otvorene, tako i zatvorene petlje. Raport polaganja pređe po visini za lančić sa
zatvorenim petljama R
H
=1, sa otvorenim petljama R
H
=2. Karakteristična osobina
kepernog lančića je da se uvija sa krajeva prema naličju u trubu pod dejstvom sile
elastičnosti u pređi.
Na slici 102,a prikazana je struktura jednoigleničnog lančića. Iz slike vidimo da se iz
pređe aa u prvom redu stvaraju petlje 1 i 2, u drugom redu-petlje 3 i 4, u trećem redu-
petlje 5 i 6. Pri ovome petlje 2 i 6 su zatvorene, a petlje 3 i 5 otvorene.
Na slici 102,b prikazana je struktura dvoigleničnog kepernog lančića. Pri izradi ovog
lančića pređa aa polaže se naizmenično i to na dve igle jedne iglenice, zatim na dve
igle druge, a kao rezultat toga dobijamo pletivo u obliku creva koje se sastoji iz četiri
petljina niza, u kojima pređa aa stvara petlje 1, 2, 3, 4 i tako dalje.
K e p e r n i t r i k o (slika 101,c,d) povezuje se putem polaganja osnovine pređe na
dve igle sa sledećim skretanjem polagača iza igala za jedan igleni korak za stvaranje
drugog reda raporta prepletaja. Za keperni triko raport polaganja pređe po visini je dva
reda, a po širini tri niza. Može imati kako otvorene (slika 101,d), tako i zatvorene (slika
101, e) petlje. Keperni atlas (slika 101,e i 101,f) pletemo kao i atlas obični, samo sa tom
razlikom što pređu polažemo istovremeno na dve ili više susednih igala.
Raport kepernog trikoa po visini, takođe kao i jednostavnog trikoa, jednak je dva
petljina reda, a raport po širini-tri petljina niza.
Keperni triko izrađujemo pri preskočnom uvodu 1+1 osnovine pređe u jednom
polagaču. Ovo je neophodno zato, da bi se na svaku iglu polagala samo jedna pređa.
Za dobijanje jednog raporta kepernog trikoa svaka osnovina pređa se polaže
istovremeno na dve igle, zatim skreće za jedan igleni korak i polaže se ponovo na dve
igle, posle čega skreće u suprotnom pravcu i zauzima prvobitni položaj.
Kako vidimo iz slike, petljini nizovi kepernog trikoa, sastoje se iz osnovo pletenih
petlji sa jednostranim vezama, koje imaju cik-cak strukturu i, nesmotreno je to, da su
njegovi petljini nizovi, koji se sastoje iz kulirnih petlji, raspoređeni skoro vertikalno,
keperni triko ima oblik mreže.
Kako vidimo iz strukture petlji (slika 103,a) petljini nizovi I i III sastoje se iz okretnih
osnovo pletenih petlji sa jednostranim veznim delovima i povezuju se preko jednog sa
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
78
78
petljinim nizovima II i IV, koji se sastoje iz desnih petlji glatkog ili kulirnog pletiva sa
dvostranim veznim delovima.
Slika 101. Grafički prikazi kepernih prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
79
79
Slika 102. Struktura petlji jednoigleničnog-a, i dvoigleničnog-b keper lančića
Slika 103. Struktura petlji kepernog trikoa sa zatvorenim-a , i otvorenim petljama-b
Keperno sukno. Keperno sukno razlikuje se od kepernog trikoa većom dužinom
veznih delova, i time što su kulirne petlje u tom prepletaju raspoređene ne u jednom
petljinom nizu, već u šahovskom poredku. Na slici 105 je prikazana struktura ovog
prepletaja. Specifičnost njegovog dobijanja sastoji se u tome, što se sledeći petljini
redovi stvaraju putem skretanja polagača ne za jedan, već za dva iglena koraka u
početku u jednom, a zatim u drugom pravcu. Raport po širini kepernog sukna jednak je
četiri niza.
Primenom kepernog polaganja pređe, možemo izraditi i druge vrste glavnih osnovo
pletenih prepletaja i njihove izvedene (kombinovane).
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
80
80
Slika 104. Jednoiglenični keperni prepletaji sa nepotpunim uvodom osnove
Grafički prikazi i sastav lanca za keperni prepletaj ima svoje osobenosti. Iz grafičkog
prikaza vidimo (slika 101,g i 106), da osnovine pređe u prepletajima kepernog trikoa i
kepernog sukna svo vreme polaganja idu ne na jednu iglu, već na dve u saglasnosti sa
strukturom ovih prepletaja. Zatim i u sastavu lanca vidimo da u svim petljinim redovima
nema brojeva glidera po rednom broju, kao i obično, već preko jednog broja-uzastopno
dva neparna ili dva parna.
Slika 105. Keperno sukno
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
81
81
Slika 106. Grafički prikaz i sastav lanca kepernog suknenog prepletaja
Takođe kao i patentni triko, patentno sukno ovladava manjom elastičnošću, nego
patent 1+1 dobijen na ravno pletaćim mašinama, i ima povećanu rastegljivost po dužini.
Slika 107. Momenat polaganja pređe za stvaranje
petlje a uz pomoć polagača, igle i platine
(podebljana linija)
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
82
82
a b
Slika 108. Grafički prikaz (a i b) is truktura kepernog lančića u zatvorenom polaganju
na licu i naličju (c i d ) i otvorenom polaganju na licu i naličju (d i f)
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
83
83
a b
c d
Slika 109. Keper-lančić (dvoigleni lančić) sa punim uvodom
osnovinih pređa: a i b struktura petlji u zatvorenom
polaganju na licu i naličju i foto snimak c i d
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
84
84
Slika 110. Keper-lančić(dvoigleni lančić) sa punim uvodom
osnovinih pređa: a i b struktura petlji u otvorenom polaganju na licu i naličju
i foto snimak c i d
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
85
85
Slika 111. Stvaranje otvorenog kepernog lančića prema sastavu lanca
2-0/0-2//.
Slika 112. Keperni triko (keper) u Slika 113.Keperni triko (keper) u
zatvorenom polaganju otvorenom polaganju
Na slici 111 prikazan je keperni lančić prema datom sastavu lanca. Usled tehničke
nemogućnosti na iglama se ne stvaraju uzajamno dve petlje, tako da pletivo nema
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
86
86
odgovarajuću stabilnost. Na slikama 112 i 113 prikazan je grafički prikaz dvoiglenog
kepernog trikoa u zatvorenom i otvorenom polaganju.
Slika 114. Struktura petlji kepernog trikoa u zatvorenom polaganju: a-na lici; b-na
naličju; c-foto snimak pletiva na licu; d-foto snimak pletiva na naličju
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
87
87
Na slici 114 prikazan je keperni triko sa strukturom petlji u zatvorenom polaganju na
licu i naličju (a, b) i foto snimak pletiva na licu i naličju ( c, d). Ovo pletivo je rađeno sa
uvodom osnovinih pređa 1+1 ( jedna puna; jedna prazna rupičasta igla), u sastavu lanca
2-0/1-3//. Ovaj prepletaj u praksi ima naziv “Polovični Keprni triko”.
Na slici 115,a i b prikazana je struktura kepernog trikoa sa punim uvodom osnove sa
stvaranjem duplih petlji u zatvorenom polaganju na licu i naličju.
Slika 115. Keperni triko u zatvorenom polaganju sa duplim petljama: a i b- struktura
petlji na licu i naličju; c i d- Foto snimak pletiva na licu i naličju.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
88
88
Na slici 116,a, b, c, d dat je otvoreni. Keperni triko sa filetnim polaganjem i uvodom
osnovinih pređa 1+1. Sa punim uvodom polaganja prikazuje slika 117,a, b, c, d. Sastav
lanca je :0-2/3-1//.
Na slici 118 dat je jedan primer pletiva sa polovično zatvorenim petljama u kepernom
trikou sa pravim i skretanim nizovima petlji.
Slika 116. Otvoreni keperni triko sa filetnim polaganjem i
uvodom osnovinih pređa 1+1.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
89
89
Slika 117. Otvoreni keperni triko sa duplim petljama u otvorenom polaganju
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
90
90
Slika 118. Pletivo kepernog trikoa sa pravim i skretanim nizovima petlji
sa polovičnim zatvorenim polaganjem
Osobine procesa izrade kepernih prepletaja. U procesu izrade pletiva kepernih
prepletaja nastaje pritisak pređe u momentu operacije stvaranja petlji. Na šemi (slika
119) prikazan je položaj pletaćih organa, pređe, polupetlje i petlje u momentu stvaranja
petlji P
1
, P
2
, P
3
, P
4
, P
5
na iglama osnovo pletaće mašine.
Uslovi stvaranja petlji P
1
i P
2
na iglama I
1
i I
2
nisu jednaki. Pri stvaranju petlji P
2
na
iglu I
2
potrošnja pređe ide iz rupičaste igle (polagača). Ona dolazi u dodir sa glavom
igle na delu 5, sa polupetljom na delu 6 i sa rupičastom iglom na delu 7. Pozicijama 1-
4 na šemi označavaju ostala mesta dodira pređe sa različitim površinama pri njenom
kretanju. Zatezanje pređe u levom ogranku petlje P
2
(bez učešća krutosti pređe)
F
2
≈ F
0
exp[μ
1

1

2
) + μ
2
α
6
],
gde je F
0
- zatezanje osnovine pređe; μ
1
- koeficijent trenja pređe između pletaćih
organa; μ
2
-koeficijent trenja među pređama ; α
5
, α
6
, α
7
-obuhvatni ugao pređe u tačkama
dodira.
Pri stvaranju petlje P
1
na iglu I
1
pređa za njeno stvaranje se dovodi iz rupičaste igle i
zateže iz polupetlje, već stvorene petlje. Iz polupetlji utroši se samo deo pređe,
neophodan za stvaranje petlji, drugi takođe njen deo obavezno pozajmljuje-nadoknađuje
iz rupičaste igle. Zatezanje peđe u petlji P
1
F
1
≈ F
0
exp[μ
1

1+
α
3

5

7
)+μ
2

2

4

6
)].
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
91
91
Slika 119. Šema stvaranja petlji pri izradi pletiva kepernih prepletaja
Ukoliko je

1

1

3

5

7
)+μ
2

2

4

6
)]>[μ
1

5

7
)+μ
2
α
6
],
Sa uzimanjem u obzir eksponencijalne zavisnosti zatezanja pređe F
1
pri stvaranju petlji
P
1
bitno veće je zatezanje F
2
pri stvaranju petlji P
2
. Sa povećanjem zatezanja osnovine
pređe i koeficijenata trenja μ
1
, μ
2
zatezanje u stvorenoj petlji može lako da nadmaši
njenu jačinu, što dovodi do kidanja pređe.
U slučajevima punog uvoda osnovinih pređa u polagače pri izradi pletiva kepernih
pletiva uslovi stvaranja petlji se narušavaju. Stvaranje novih petlji za ovaj slučaj
prikazano je na iglama I
4
i I
5
. Pri punom uvodu osnovinih pređa u polagače i
izvršenju polaganja na dve igle svaka petlja se stvara iz dve pređe p
1
i p
2
; usled ovoga
bitno se povećava otpornost pređe pri njenom zatezanju i stvaranju petlji. Pri stvaranju
petlje P
4
za zatezanje pređe p
3
iz rupičaste igle pređa mora da savlada otpornost,
odmotavajući se ne samo oko pletaćih organa i polupetlji, nego i na delovima kontakta
ab, cd, de, ef , gh u stvaranju petlji. Naglo povećanje otpornosti pređe pri zatezanju
dovodi do njenog prekida. Kao rezultat toga dolazi do nemogućnosti izrade pletiva
kepernih prepletaja pri punom uvodu pređama u polagače i običnom procesu stvaranja
petlji.
Druge osobenosti procesa stvaranja petlji vezane su za obezbeđenje pouzdanog
polaganja pređe na dve ili više igala. Za polaganje pređe u tom slučaju polagače
postavljamo nešto niže, nego igle ( po upoređenju sa načinom pletenja običnih osnovo
pletenih prepletaja), osim toga, povećava se amplituda klatnenog kretanja polagača
ispred igala. Pletivo kepernih prepletaja pri punom uvodu osnovine pređe u polagače
mogućno je dobiti na specijalnim osnovo pletaćim mašinama sa naizmeničnim
kretanjem igala pri izvršavanju operacije stvaranja petlji.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
92
92
UZORKOVANI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI
Opšte napomene
Na osnovo pletaćim mašinama, uporedo sa glatkim prepletajima, izrađujemo različite
vrste uzorkovanih prepletaja, koji se stvaraju na bazi glavnih i njihovih izvedenih
prepletaja.
U z o r k o v a n a p l e t i v a mogu biti dobijena na mašinama bez specijalnih
uređaja za uzorkovanje, odonsno mehanizama, ako se: dosta tačno menja broj polagača
u pripremi za pletenje, uvodi obojena osnovina pređa, primenjuje preskočan uvod
osnove u polagače ili se menja pravac i veličina skretanja polagača uzduž iglenice.
Uzorci, koji se izrađuju na osnovo petaćim mašinama, predstavljaju najčešće u većini
slučajeva jednostavne geometrijske figure: vertikalne pruge i cik-cak linije, romboidni
ili kvadratni karo, ovalni oblici i tako dalje.
Za dobijanje više složenijih uzoraka primenjujemo specijalne uređaje za uzorkovanje i
mehanizme: uzorkovane prese (na brzohodnim rašelima i na špic rašelima), krep aparate
i padajuće prese (na ketenštulima).
Za pripremu osnovo pletaće mašine za izradu uzoraka pletiva prethodno projektujemo
uzorak i postupamo po sledečem redosledu: određujemo veličinu raporta uzorka,
sastavljamo patronu uzorka, sastavljamo raspored snovanja, određujemo redosled uvoda
osnovinih pređa u polagače i sastavljamo šemu uvoda, određujemo veličinu raporta
prepletaja, izrađujemo grafik rada polagača i sastavljamo lanac.
V e l i č i n u r a p o r t a uzorka uspostavljamo polazeći iz sledećih početnih uslova:
š i r i n a r a p o r t a mora da se uklapa ceo broj puta u širinu pletiva, zatim on može
biti svaki proizvod komnožitelja iz broja igala, uključenih u radu. Naprimer, ako je broj
igala jednak 2100, širina raporta može biti: 25, 30, 45, 50, i tako dalje. V i s i n a r a p
o r t a uzorka mora biti iskazana celim brojem, zajedničkom sadržatelju broja,
karakterističnim, koliko puta u lancu se uklapaju tri ili dva glidera, neophodnih za
stvaranje jedne petlje na mašini. Na primer, ako je u lancu 32 glidera, onda za svaki
petljin red je potrebno po dva glidera, visina raporta mora biti 16 redova.
P a t r o n o m u z o r k a nazivamo njegovo prikazivanje na kvadratnom papiru.
Svakom kvadratu patrone odgovara jedna petlja. Broj kvadrata na patroni po horizontali
jednak je širini raporta, a po vertikali-njegovoj visini.
Pre popunjavanja patronen papira neophodno je da ustanovimo boje pređe, iz kojih će
biti sastavljen projektovani uzorak., i označavamo ih uslovnim oznakama, a zatim
popunjavamo kvadrate tim oznakama, prikazujući na njemu jedan raport.
R a s p o r e d s n o v a nj a sastavljamo po svakom horizontalnom redu patrone,
posmatranjem s’leva udesno za smenjivanje petlji različitih boja. Za svaki od polagača
raspored sastavljamo odvojeno i sjedinjujemo u jednu tabelu, gde pokazujemo boje i
broj pređa, raspoređenih redosledno. Ukupan broj pređa u raportu snovanja za svaki
polagač jednak je raportu uzorka.
R e d o s l e d u v o d a p r e đ e u p o l a g a č e određujemo po patroni. Pri
punom uvodu osnove u polagače šema uvoda se sastavlja po rasporedu snovanja, pošto
se raport uvoda polagača podudara sa raportom snovanja. Pri preskočnom uvodu
nekoliko polagača za svaki od njih sastavljamo odvojeno šemu uvoda.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
93
93
V e l i č i č i n u r a p o r t a p r e p l e t a j a i njegov izbor ustanovljavamo po
patroni ili po grafiku rada polagača. U pletivu sa uzorcima vertikalnih pruga veličina
raporta prepletaja po širini obično biva manje širine od raporta uzorka. Ovo
objašnjavamo time, što se veličina ponavljajućih delova uzorka obično povećava
zahvaljujući njegovoj kombinaciji boja.
Širinu raporta prepletaja određujemo putem posmatranja raspoređenih petlji, dobijenih
iz jedne pređe u susednim horizontalnim redovima raporta. Pri tome određujemo broj
petljinih nizova (igala), na kojima se premešta jedna rupičasta igla ili ceo polagač za
period dobijanja jednog raporta.
Visina raporta prepletaja u datom slučaju jednaka je visini raporta uzorka.
Za r a s p o r e d g r a f i k a r a d a p o l a g a č a na kvadratnom papiru
nanosimo red tačaka, kojima sastavljamo horizontalne i vertikalne redove,
odgovarajućim iglama. Broj horizontalnih redova tačaka biće jednak broju petljinih
redova u raportu prepletaja po visini, a broj vertikalnih redova tačaka-jednak širini
raporta. Grafik sastavljamo na osnovu posmatranja raspoređenih petlji, dobijene iz
jedne osnovine pređe u raportu po patroni. S a s t a v l a n c a sastavljamo na osnovu
grafičkog prikaza prepletaja, metodom , koju smo prikazali u prethodnoj glavi.
U praksi često se pojavljuje neophodnost sastavljanja proračuna crteža po uzorku
putem njegove analize. Za ovo u početku određujemo vrstu prepletaja. Posmatramo
uzorak sa obeju strana da bi ustanovili osobine njegove strukture. Ako su sa jedne strane
pletiva raspoređeni samo odsečci petlji na licu, a sa druge-vezni delovi, onda je pletivo
jednoiglenično; ako sa obe strane leže samo odsečci petlji samo na licu, onda je pletivo
dvoslojno-dvolično, odnoso dvoiglenično.
Broj polagača ili lege šina i vrsta uzorkovanog prepletaja određuje se pri daljem
izučavanju strukture pletiva po uzorku ili po karakteru crteža. Naprimer, ako se u svim
petljinim redovima raznobojnog pletiva održava jednaka naizmeničnost petlji različitih
boja, uzorak će imati oblik vertikalnih obojenih cik-cak pruga, uzorak treba svrstati u
jednoiglenične prepletaje. Ako takođe crtež ima oblik simetričnih romboida, možemo
doneti zaključak da je on dobijen uz pomoć dva polagača sa preskočnim uvodom
osnove i da je dvoosnovni.
Veličina raporta crteža i raporta prepletaja utvrđuje se po uzorku izračunavanjem
horizontalnih petljinih redova i vertikalnih petljinih nizova u ponovljenim delovima
crteža ili prepletaja.
Posle određivanja veličine raporta izrađujemo njegovu patronu, čije kvadrate
popunjavamo odozdo naviše uslovnim oznakama obojenih pređa; raspored pređe
utvrđujemo po uzorku pri posmatranju iz crteža.
Na osnovo pletaćim mašinama izrađujemo sledeće osnovne vrste uzorkovanih pletiva:
platirana, filetna, potkina, sa upletenim penasto poliuretanskim trakama, čupavljena,
plišana, žakarna i presovana.
Platirani prepletaji
Platiranim ili pokrivnim, nazivamo one prepletaje, u kojima sve petlje ili njeni delovi
leže jedan na drugi dvema ili trima pređama. Svrha platiranja je da se jedna boja pređe-
petlji prepokrije drugom bojom, ili da se lošijia pređa po sirovinskom sastavu prepokrije
kvalitetnijom pređom i tako dalje. Platirano osnovo pleteno pletivo može biti glatko i
uzorkovano sa jednom ili više boja, promenljivo i vezeno, jedoiglenično i dvoiglenično.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
94
94
Za izradu platiranog pletiva na osnovo pletaćim mašinama ne trebaju nikakvi
specijalni uređaji za uzorkovanje. Dovoljno je da imamo dva polagača, u jednom od
njih uvodimo platirajuću pređu, koja mora biti vidljiva na licu pletiva, a drugu-sa
osnovnom pređom. Saglasno ovome jedan polagač računamo kao platirajući , a drugi
kao osnovni. Platrirani i osnovni polagači mogu imati uvedene različite pređe po boji,
kao i po vlaknu.
Uzorkovana platirana pletiva izrađujemo na osnovo pletaćim mašinama svih vrsta. Na
brzohodnim rašelima, koket mašinama pletiva izrađena iz veštačkih ili poliestarskih niti
primenjujemo za izradu rublja, rukavičarskih proizvoda, gornjih odevnih predmeta i
drugo. Na ovim mašinama pri dobijanju platriranog pletiva primenjujemo, kao po
pravilu, dva ili nekoliko polagača sa punim ili preskočnim uvodom.
Da bi se platirana pređa rasporedila na licu pletiva, ona mora da se dalje položi od
kukice igala (slika 120,a). Kako vidimo na slici, platirana pređa P mora da se položi
niže, nego li osnovna pređa O, i, shodno tome, biće raspoređena u novoj petlji na licu
pletiva, takođe, kao i u polupetlji, koja se nalazi na telu igle.
Položaj osnovne i platirajuće pređe na iglama zavisi od pravca skretanja prednjeg i
zadnjeg polagača. Ako oba polagača skreću u jednom pravcu (slika 120,a), polagajući
pređu niže, pređe uvedene u polagač se pojavljuju kao platirajuće, a pređe, uvedene u
zadnji polagač,-kao osnovne.
Ako polagači skreću u suprotnim pravcima (slika 120, b), polagajući pređu niže, pređe
uvedene u zadnji polagač se pojavljuju kao platirajuće, a u prednjem polagaču kao
osnovne.
J e d n o i g l e n i č n i p l a t i r a n i p r e p l e t a j i , dobijeni pri punom uvodu
osnove u polagače, široko se koriste u tekstilnoj industriji za izradu rublja i gornjih
odevnih predmeta. Uzorci u ovakvim pletivima stvaraju se putem određenog spajanja
petlji, stvorenih iz pređa, različitih po boji ili vlaknu. Naprimer, petlje iz pamučne pređe
kombinujemo sa petljama iz veštačkih pređa ili bleštavih petlji povezane u određenom
redosledu sa petljama iz matiranih pređa i tako dalje.
Pri dobijanju obojenih platiranih uzoraka obojene osnovine pređe mogu biti uvedene
samo u platirajuće polagače, a ponekad i u osnovne. U prvom slučaju dobijamo uzorak
manje sjajnim, ali zato trebamo manje obojenih pređa.
Pri uvodu obojenih pređa u osnovne i platirajuće polagače dobijamo uzorke, u kojima
delovi, koji se sastoje iz petlji jedne boje, kombinujemo sa delovima pomešanih boja,
koje se sastoje iz petlji, stvorene iz platirajuće i osnovne pređe dveju različitih boja.
Pri sastavljanju grafičkog rada polagača pri projektovanju platiranih uzorkovanih
pletiva preporučljivo je da primenjujemo polaganje pređe pod iglu i na iglu u suprotnim
pravcima, pošto pletiva, dobijena na ovaj način, manje su rastegljiva i petljini nizovi
imaju više pravilniju strukturu.
Pri sastavljanju šeme uvoda osnovinih pređa neophodno je uzeti , da se pri polaganju
dveju osnovinih pređa prednjeg polagača stvaraju petlje, vidljive na strani lica, a
zadnjem polagaču-vidljive na naličju.
Odgovarajućim načinom platiranja pri punom uvodu polagača mogućno je dobiti
različite obojene i osenčene uzorke u obliku vertikalnih pruga, romboida, krugova, cik-
cak linija kvadrata i tako dalje.
Uzorke osnovo platiranog pletiva, kao i mnoge druge osnovo platirane uzorkovane
prepletaje, projektujemo na kvadratnom papiru, gde svaki kvadrat odgovara jednoj
petlji. Pri patroniranju, gde uzorke projektujemo sa uvođenjem obojenih pređa samo u
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
95
95
platiranom polagaču, uslovnim znacima prikazujemo, koji se razlikuju po boji od
osnovnih petlji. Ako obojene pređe uvodimo u oba polagača, na patroni dvema
uslovnim oznakama popunjavamo kvadrate, koji odgovaraju petljama otvorenije boje.
Petlje pomešanih boja označavamo ili drugim znacima ili ( pri obojenju prikazanog
crteža) ili pokrivanjem odgovarajućom pomešanom bojom.
Za dobijanje uzoraka sa vertikalnim prugama na jednoigleničnim osnovo pletaćim
mašinama primenjujemo prepletaje platrirani triko i sukno, pri čemu obojene pređe
uvodimo kako u platrirajuće, tako i u osnovne polagače. Kao karakteristična osobina
spoljašnjeg izgleda pletiva je izgled petljinih nizova na naličju, gde se jedan deo sastoji
iz petlji jedne boje, a drugi iz petlji druge boje. Širina pruge jedne boje zavisi od broja
pređa date boje, uvedenih u osnovni i platirajći polagač.
Kako vidimo na slici 120, u p l a t i r a n o m t r i k o u z a dobijanje jednoga
petljinog niza, koji se sastoji iz petlji jednakih boja, neophodno je, da u svakom od
polagača uvedemo redosledno po dve pređe date boje, pri čemu bi rupičaste igle
polagača sa uvedenim pređama jedne boje bile raspoređene jedna nasuprot drugoj. Za
dobijanje dva petljina niza jedne boje treba, da redosledno uvedemo tri osnovine pređe i
tako dalje. Shodno tome, broj pređa jedne te iste boje u polagač, neophodan za dobijanje
petljinih nizova jedne boje, mora biti jednak n+1.
Napomena: na slici pod b platirajuća pređa se pojavljuje kao osnovna, a osnovna kao
platirajuća.
Za dobijanje v e r t i k a l n i h obojenih pruga iz dva niza pri prepletaju triko-sukno
u polagač triko uvodimo redosledno tri pređe jedne boje, a u polagač sukna-četiri pređe.
Za dobijanje uzoraka iz r o m b o i d n i h k v a d r a t a ( slika 121) primenjujemo
platirani atlas-sukno.
Pri tome za dobijanje simetričnih uzoraka koristimo takav princip rada, kada oba
polagača sa jednakim redosledom uvedenih pređa stvaraju jednake prepletaje (slika
122). Dati uzorak je izrađen iz dvobojnih veštačkih pređa na brzohodnom rašelu. U
svojstvu prepletaja korišćen je 24-redni platirani atlas-triko. Uzorak se sastoji iz
simetričnih dvobojnih romboidnih kvadrata. Zahvaljujući određenom odnosu belih i
crnih pređa, uvedenih u prvi i drugi polagač, na deo igala se polažu dve pređe jednakih
boja i na tim mestima u uzoku se stvaraju crni i beli romboidi, jasno naglašavajući
uzorak.
Interesantni uzorci u boji mogu biti dobijeni pri kombinaciji različitih platiranih
prepletaja u povezivanju sa obojenim pređama osnove. Naprimer, na slici 123 prikazan
je uzorak iz simetričnih dvobojnih krugova, raspoređenih na pozadini vertikalnih
osenčenih pruga, a na slici 124 prikazan je grafički prikaz i sastav lanca. Uzorak u
datom slučaju se izrađuje putem kombinacije prepletaja triko-triko sa atlasnim-trikoom.
Polagači rade simetrično. Polaganje pređe prvog i drugog polagača u svim petljinim
redovima izvodi se u suprotnim pravcima.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
96
96
Slika 120. Položaj rupičastih igala platiranog i osnovnog polagača u odnosu na igle.
P
1
-prvi polagač-osnova; P
2
-drugi polagač-osnova; O-osnovna pređa; P-platirajuća
pređa; Pp-polupetlja; P
e
-petlja.
Slika 121. Grafički prikaz platiranog Slika 122. Uzorak dvobojnog platiranog pletiva
trikoa sa šarama romboidnih kvadrata.
V e z e n a p l a t i r a n a o s n o v o p l e t e n a p l e t i v a su takvi prepletaji, u
kojima uzorak stvaramo platiranim petljama u određenim delovima osnovnih petlji,
slično kao da vezemo.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
97
97
Platirajući polagač za dobijanje vezenog pletiva mora biti sa preskočnim uvodom.
Redosled uvođenja zavisi od projektovanog uzorka. Uzorci mogu biti jednobojni i
višebojni.
Za dobijanje vezenih platiranih prepletaja mogu biti takođe korišćeni različiti
jednoosnovni, dvoosnovni i višeosnovni prepletaji.
Platirane pređe mogu stvarati petlje ne u svakom petljinom redu, već posle nekoliko
redova. U tim slučajevima platirajuća pređa kod jednoigleničnih prepletaja se provlači
ili podleže sa naličja po vertikali, kao potkini vezni delovi.
Interesantni efekti mogu biti dobijeni primenom vezenja platiranom pređom na
providnoj osnovnoj pređi. Za ovo platirajuće pređe bi trebalo da budu nešto grublje od
osnovne pređe. Providni delovi pletiva stvaraju se zahvaljujući tome, što u polagače
ostavljamo periodično jednu do dve pređe neuvedene u rupičaste igle. Kao rezultat toga,
petlje, stvorene iz jedne pređe, pomeraju se bliže susednim petljama, i na
odgovarajućim delovima pletiva vidimo istegnute petlje i otvore među njima, što daje
upečatljivu providnost prepletaju.
Pri izradi vezenih platiranih pletiva na brzohodnim rašelima često uzorke stvaramo
povezivanjem sa platirajućim bleštavim svilenim peđama, raspoređene na poleđini
osnovnog pletiva. Kao osnovu koristimo gladke, a ponekad filetne prepletaje.
Na osnovu iznetog materijala možemo doneti jedan uopšteni zaključak da se
specifičnost polaganja osnovinih pređa na osnovo pletaćim mašinama sastoji iz nekoliko
uslovljenih varijanti polaganja:
- oba polagača izvode skretanje ispred igala u jednom pravcu;
- polagači izvode skretanje ispred igala u suprotnim pravcima;
- oba polagača stvaraju otvorene petlje;
- oba polagača stvaraju zatvorene petlje;
- jedan polagač stvara otvorene, drugi zatvorene petlje;
- skretanje polagača iza igala može biti kako jednako, tako i različito.
Prepletaje sa većom dužinom veznih delova možemo izrađivati kako sa zadnjim, tako
i sa prednjim polagačima. Razmotrićemo još jednom podrobnije, kako na platiranje
utiče svaki od ovih uslova.
Slika 123. Uzorak platiranog uzorkovanog pletiva sa šarama iz
simetričnih dvobojnih krugova
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
98
98
Skretanje polagača ispred igala u jednom pravcu. Na slici 125-1 data je šema
pojedinih operacija procesa stvaranja platiranog pletiva na osnovo pletaćim mašinama
sa špicastim iglama ketenštul pri skretanju polagača ispred igala u jednom pravcu.
Na slici 125-1,a dat je momenat polaganja na špicastim iglama kao prva etapa. Položaj
I karakteriše orijentaciju polagača pre klatnenog kretanja. Prednji polagač P
1
je bliže
mestu prema leđima igle, a zadnji P
2
stoji nešto dalje od igle.
Posle klatnenog kretanja napred (položaj II) polagač izvršava skretanje ispred igala za
polaganje pređe. Pri ovome prednji polagač se nalazi nešto niže od zadnjeg, a kao
rezultat ovoga pređa se polaže pod većim uglom prema ravni igle i pod manjim uglom
prema liniji raspoređenih polupetlji P i Pp i potom se ona dovodi na kukicama igala
niže od pređe zadnjeg polagača. Posle skretanja polagača izvršava se suprotno klatneno
kretanje, i pređa se obavija oko kukice igle.
Za polaganje pređe na telo igle ( slika 125-1, b) ista se podiže, i pređa sklizne sa
kukice igle. Za konstantno zatezanje pređe polagači izvršavaju klatneno kretanje nešto
dalje iza leđa igala.
Slika 124. Grafički prikaz i sastav lanca
prema uzorku sa slike 122
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
99
99
Slika 125. Grafički prikaz i sastav lanca prema uzorku sa slike 123
Za izvršenje sledećih operacija procesa stvaranja petlji igle se povlače naniže. Na slici
125-1, c prikazana je operacija unošenja pređe ispod kukice u glavi igle. Kako vidimo iz
slike prva pod kukicu igle je ušla pređa zadnjeg polagača P
2
, druga-pređa prednjeg
polagača P. U fazi povezivanja, odbijanja i oblikovanja ( slika 125-1, d) pređe u
glavama igala raspoređuju se tako, da što bliže prema kukici igle leži pređa zadnjeg
polagača, a bliže prema telu-pređa prednjeg polagača. U sledećem ciklusu procesa
stvaranja petlji pri izvršavanju operacije odbijanja prva silazi sa kukice petlja, stvorena
iz pređe zadnjeg polagača, i bude raspoređena na strani naličja , a petlja iz pređe
prednjeg polagača silazi druga i biće raspoređena na strani lica, prekrivajući petlju iz
pređe zadnjeg polagača.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
100
100
Slika 125-1. Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na
osnovo pletaćoj mašini ketenštul pri skretanju polagača u jednom pravcu
Skretanje polagača ispred igala u suprotnim pravcima. Na slici 126 prikazana je
šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog plativa na osnovo pletaćoj
mašini sa špicastim iglama ketenštul pri skretanju polagača ispred igala u suprotnim
pravcima. Pri suprotnom klatnenom kretanju prva na kukice igala se polaže pređa
zadnjeg polagača P
2
pošto se ona bliže nalazi prema kukici igle, a na nju, prekrivena
leži pređa prednjeg polagača P. U ovakvom položajau one silaze i na telo igle ( slika
126,b). Pri daljem spuštanju igle pređe u glavama igala se raspoređuju tako da pređa
zadnjeg polagača bude bliže telu igle, a pređa prednjeg polagača-bliže prema kukici igle
(slika 126,c). U sledećim operacijama procesa stvaranja petlji iz pređe zadnjeg polagača
stvaraju se petlje na strani lica, a iz pređe prednjeg polagača- na strani naličja (slika
126,d).
Ako ne menjamo redosled kretanja polagača, to će se petlje na strani lica stvarati
konstantno pređama ma kog polagača. U tom slučaju dobijamo gladko platirano pletivo.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
101
101
Slika 126.Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo
pletaćoj mašini pri skretanju polagača u suprotnim pravcima
Osobine stvorenih petlji. Na slici 127,a, b i c prikazani su grafički prikazi i šeme
polaganja pređe na iglama pri stvaranju otvorenih petlji, a na istoj slici pod d, e-pri
stvaranju zatvorenih petlji. Kombinovano polaganje iz otvorenih petlji trikoa i
zatvorenih petlji sukna dato je pod f. Pouzdanije pokrivanje platiranom pređom
dobijamo pri pletenju jednakih ili zatvorenih ili otvorenih petlji.
Skretanje polagača iza igala. Skretanje polagača iza igala proizilazi pri fazi
unošenja i u početku faze zatvaranja, to jest pred stvaranja novog reda petlji. Zatim
prema početnom prolazu između igala ( prolaz-skretanje-prolaz) pri stvaranju otvorenih
petlji pređe prispelih veznih delova petlji raspoređuju se iza leđa igala. Kao rezultat toga
otvorene petlje u većem stepenu obuhvataju iglu, nego zatvorene. Ovo se jasno vidi na
slici 127. Shodno ovome, otvorene petlje sa većom silom skliznuće po iglama, nego
zatvorene, zahvaljujući kretanju igle naviše i naniže pređe mogu menjati mesta.
Trebamo posebno naglasiti da kvalitetno platiranje možemo dobiti samo onda kada
pletemo samo otvoren ili zatvrene petlje. Na slici 127,a i b prikazan je raspored pređa
pri izradi platiranog pletiva triko-sukno, pri čemu triko na slici 127, a izrađujemo
prednjim polagačima na slici 127,b -sukno sa zadnjim polagačima.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
102
102
Na slici vidimo, da u oba slučaja pređe prednjeg polagača leže niže od pređa zadnjeg
polagača, i zatim u pletivu ona se vide na strani lica. Jednaka raspodela pređe u prvom
slučaju je više pouzdana, i platiranje dobija više na jasnoći.
Ovakvim stvaranjem, osnovna pravila izrade platiranih pletiva na osnovo pletaćim
mašinama sa špicastim iglama možemo formulisati sledećim načinom:
- petlje na licu pri skretanju polagača ispred igala u jednom pravcu stvaramo
prednjim polagačima, a u suprotnim pravcima- zadnjim.
- sigurnost platiranja se povećava pri radu oba polagača sa jednakim otvorenim ili
zatvorenim petljama.
- sigurnost platiranja se takođe povećava sa stvaranjem kraćih veznih delova petlji
u prednjem polagaču.
Kvalitet platiranja, prema tome ,određujemo zatezanjem pređe i nagibom petlji.
Zatezanje pređe regulišemo polazeći od sledgećeg:
- povećanim zatezanjem povećavamo silu trenja pređe o iglama. Više zategnute
petlje zaostaju od drugih, manje zategnute ulaze u glavama igala, zatim
raspoređuju se bliže prema telu igle i prebacuju se na strani lica; shodno ovome,
veće zatezanje treba dati osnovi iz pređa koje izrađuju petlje lica.
- u slučaju , kada pređe proizvoljno menjaju mesta ne možemo ( pri polaganju na
iglu u suprotnim pravcima), petljama na licu dati manje zatezanje; tada one
dobijaju veću dužinu i dobro pokrivaju petlje na naličju.
Pri nagibnim petljama ( jednostrano skretanje polagača) dobijamo pomešane boje. U
tom slučaju pozadina ostaje onim pređama, koje imaju manje zatezanje i iz kojih se,
shodno tome, stvaraju veće petlje.
Na osnovu izloženog možemo slobodno ukazati na složenost ispunjenja procesa
platiranja na osnovo pletaćim mašinama.
Primena snovanja u koloru za dobijanje
raznovrsnih uzoraka na osnovo pletaćim
mašinama
Svaka igla osnovo pletaće mašine ima svoj individualni polagač osnovine pređe, koji
se u praksi naziva rupičasta igla. Kao rezultat toga na iglama možemo dodavati pređe
različitih boja. Rupičasta igla ili polagač može da polaže pređu na različite igle mašine
na račun uzdužnog ili bočnog skretanja polagača ( skretanje iza igala ili skretanje po
izboru). Zatim pređa jedne boje u svakom novom redu pletenja može da se polaže na
različite igle, kao rezultat toga stvaraju se različiti uzorci.
Dakle, raznovrsne uzorke na osnovo pletaćim mašinama možemo dobiti, primenom
snovanja u koloru različitim veličinama skretanja polagača i uvodom u rupičaste igle.
Raport snovanja i veličinu skretanja određujemo sa patronom uzorka.
Pri uvodu obojenih pređa u osnovne i platirajuće polagače dobijamo uzorke, koji se
sastoje iz figura jarkih boja u povezivanju sa figurama pomešanih boja. Petlje jedne
čiste boje dobijamo kao rezultat polaganja na jednu te istu iglu dve osnovine pređe istih
boja ( osnovna i platirajuća).Ako na jednu te istu iglu polažemo pređe dveju različitih
boja stvorićemo pomešane petlje.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
103
103
Slika 127. Grafički prikaz prepletaja i šema polaganja pređe pri
stvaranju otvorenih i zatvorenih petlji
Pri sastavljanju uzoraka, u kojima povezujemo različite ili jednake prepletaje sa
primenom punog uvoda rupičastih igala, preporučljivo je primeniti polaganje pređe na
iglama ispred i iza igala u suprotnim pravcima. Pletivo, dobijeno sa primenom ovakvog
polaganja, manje je rastegljivo; površina je više glatka.
Kao što smo već ranije naveli na ovaj način možemo dobiti vertikalne pruge,
romboide, krugove, čijim kombinovanjem možemo dobiti beskonačan broj uzoraka.
Sastavljanje patrone uzorka. P r o j e k t o v a nj e u z o r k a započinjemo sa
patronom uzorka, koji sastavljamo kao i za druge prepletaje. Patron uzorka nanosimo na
kvadratnom papiru, gde svaki kvadrat odgovara jednoj petlji.
Ako šare projektujemo sa uvedenom pređom samo u platirajući polagač, onda
uslovnim znacima prikazujemo petlje samo tih platiranih pređa, čije boje nisu jednake
sa bojama osnovnih pređa.
Pri prikazivanju šara sa uvedenim pređama samo u platirajuće polagače u tim
kvadratima, gde se petlje stvaraju iz pređe jedne boje, stavljamo uslovni znak date boje,
a tamo, gde se petlje stvaraju iz pređe različitih boja, stavljamo znak, označavanjem
boje , dobijene pri mešanju dveju boja, ili šatiramo kvadrate patrone odgovarajućom
olovkom u boji.
Uzorke iz vertikalnih pruga dobijamo povezivanjem prepletaja: lančić-sukno, triko-
sukno, sukno-sukno, sukno-saten i tako dalje.
Širina pruge zavisi od broja osnovinih pređa jedne boje, uvedenih redosledno u oba
polagača.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
104
104
Ako je uzorak iz vertikalnih pruga sastavljen pri uslovima korišćenja prepletaja triko ili
sukno, to će neki petljini nizovi (obično krajnji u vertikalnoj pruzi) biti sastavljeni iz
petlji različitih boja, a srednji- iz petlji jedne te iste boje.
Broj pređa jedne te iste boje, uvedenih redosledno u polagače za dobijanje petljinih
nizova jedne iste boje, mora biti jednak n+1. Sve ovo je neophodno uzeti pri
sastavljanju patrone uzorka.
Sastavljanje grafičkog upisivanja rada polagača. Na slici 128,a prikazan je patron
uzorka osnovo pletenog prepletaja iz izvedenog lančića u otvorenom polaganju i sukna
u zatvorenom polaganju. U vertikalnim prugama krajnji petljini nizovi su jednobojni,
potom polagači u kojima je uvedena pređa u boji pletu prepletaj lančić. U redu 5
vertikalne pruge svake boje pomerene su za dva petljina niza, shodno tome, primenjuje
se sukneno polaganje. Na patroni uzorka za jednu rupičastu iglu dat je grafički zapis
polaganja; što je prikazano na slici 128,b i c za prednji i zadnji polagač. Strelicama
označavamo pravac skretanja u momentu polaganja na iglu.
Pri polaganju pređe na iglu oba polagača izvršavaju suprotna skretanja. Po pravilu
dobijeno platiranje pri suprotnom skretanju polagača izlazi na strani lica petlji, zatim u
našem primeru uzorak će biti stvoren zadnjim polagačem i za njega fiksiramo snovanje
u koloru i odgovarajući grafički zapis (prikaz).
Pređe zadnjeg polagača biće vidljive na strani naličja petlji. Onaj polagač koji ne
učestvuje u procesu stvaranja uzorka ima uvedene neobojene pređe; za njega
proizvoljno fiksiramo sukneno polaganje.
Kad je uzorak složenijeg oblika, onda postupamo tako , da na patroni izabiramo
najviše jarku pređu i sledimo naizmeničnost stvaranja petlji iz pređe date boje. Za petlju
odeđujemo njene parametre ( broj igala i broj reda). Položaj svake petllje raporta
označavamo na mreži grafičkog zapisa ( slika 128,b), igle i redovi se nalaze u centru
luka.
Zatim naizmenično povezujemo petlje raporta veznim delovima. Pri tome. zadajemo
dva sledeća uslova: sastav petlji (otvorene ili zatvorene) i pravci skretanja polagača pri
polaganju pređe na iglu (jednostrano ili suprotno).
U onim slučajevima, kada osnova za sastavljanje grafičkog prikaza služi uzorak
prepletaja, pravce skretanja pri polaganju pređe na iglu određujemo po uzorku. Za ovo ,
pažljivo posmatramo uzorak sa strane naličja, ustanovljavamo, kako su raspoređeni
vezni delovi osnovne i platrirajuće pređe.
Ako su vezni delovi osnovne pređe raspoređeni iznad veznih delova platrirane pređe
(slika 129,a) onda je prva pređa uvedena u zadnji polagač, a druga pređa-u prednji. Ako
su vezni delovi platrirane pređe raspoređeni iznad veznih delova osnovne pređe ( slika
129,b), onda je prva pređa uvedena u zadnji polagač, a druga pređa- u prednji.Kada
znamo uvod platirane i osnovne pređe u polagače, određujemo pravce skretanja
polagača po pravilu stvaranja platiranih petlji na osnovo pletaćim mašinama.
Analogno glatkim kulirnim prepletajima osnovo pletene platirane uzorkovane
prepletaje delimo na promenljive, prekidne, dodatne i vezene.
U promenljivom osnovo pletenom pletivu platiranih prepletaja svi bazni delovi petlji
stvoreni su iz dve ili više pređa. Na strani naličja ovakvog pletiva raspored pređa ostaje
nepromenjen. Na strani naličja uvek se nalaze vezni delovi , stvoreni polagačima, koji
su postavljeni dalje od leđa igala. Na strani lica mogu da se dobiju obojeni šareni efekti.
Kod promenljivih osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja uporedo sa petljinim
redovima, stvorenih iz dveju sistema pređa (osnovne i platirajuće), imamo petljine
redove, stvorene samo iz jednog sistema pređe, naprimer osnovne.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
105
105
U tim petljinim redovima platirana pređa ne stvara petlje, a razvlači se ili proteže na
naličju pletiva uzduž petljinih nizova kao vezni delovi. Na slici 130,a , petljini redovi I
i V stvoreni su iz dve pređe- osnovne a i platirajuće b; u tim petljinim redovima
platirana pređa pojavljuje se na strani lica baznog dela petlji. Petljini redovi I, III, IV
stvaraju se samo iz jedne osnovne pređe a; platrirajuća pređa b u tim redovima ne
stvara petlju, već se proteže u obliku veznih delova petlji.
Na takvom pletivu dobijamo efekte obojene ili reljefne u povezivanju sa obojenim
šarama. Vrsta šarenog efekta zavisi od zatezanja osnovne i platirajuće pređe pri izradi
pletiva. Pri projektovanom zatezanju platirana pređa b vezni deo 1 steže deo pletiva,
stvoren iz osnovne pređe a, i na licu njegove strane pojavljuju se valjčići iz petlji V
1
,
V
2
, V
3
, V
4
, V
5
( slika 130,b).
Na bazi prekidnog osnovo pletenog pletiva platiranog prepleaja dobijamo plisirano
pletivo.
U d o d a t n o m o s n o v o p l e t e n o m pletivu platiranih prepletaja, kao i u
kulirnim, imamo osnovno pletivo iz petlji, povezane samo iz osnovne pređe, i delova
platiranih petlji, stvorenih iz osnovne i platirajuće pređe. Pri izradi pletiva jedan od
polagača, obično platirajući, ima nepotpun uvod osnovinih pređa. Primer strukture
dodatnog osnovo pletenog pletiva platiranog prepletaja prikazan je na slici 131. U
pletivu platirane pređe stvaraju petlje u svakom petljinom redu, ali ne u svim petljinim
nizovima.
V e z e n a o s n o v o p l e t e n a pletiva platriranih prepletaja po svojoj strukturi se
ne razlikuju od dodatnih, ali broj platiranih petlji u raportu uzorka znatno je manji, negu
u osnovnom. Platirana petlja na strani lica i vezni delovi tih petlji na naličju pletiva
imitiraju šarene efekte vezenja.
Na slici 132 prikazan je grafički prikaz vezenog osnovo pletenog pletiva, pri izradi sa
četiri polagača osnovinih pređa P
1
- P
4
. Polagači P
1
i P
2
imaju pun uvod osnove, i
stvaraju osnovu u vidu glatkog platiranog prepletaja sukno-triko. Platirajuća (vezena)
pređa uvedena u polagače P
3
i P
4
, koji su raspoređeni dalje od leđa igala, nego li
polagači P
1
i P
2
, uvedeni su sa preskočnim uvodom pređe. Raport uvoda polagača
pređom je R
o
=2+12= 14. Ove pređe razlikuju se od osnovnih bojom ili finoćom i daju
vezeni efekat. Kako broj pređa, uvedenih u platirajući polagač, nije veliki, pri izradi
vezenog osnovo pletenog pletiva rupičaste igle polagača zamenjujemo vodičima pređe,
koje postavljamo na polagaču po raportu uvoda osnovinih pređa.
D v o s t r u k o o s n o v o p l e t e n o pletivo platiranih prepletaja, kao i
jednostruko, može biti glatko, promenljivo, prekidno, dodatno ili vezeno.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
106
106
a b
Slika 128. Patron crteža i grafički prikaz rada polagača
Slika 129. Struktura osnovo pletenih platiranih prepletaja sa različitim rasporedom
veznih delova osnovne i platirajuće pređe.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
107
107
Slika 130. Struktura prekidnog osnovo pletenog pletiva Slika 131. Struktura dodatnog
platiranog prepletaja:a-šema prepletaja; platiranog prepletaja
b-uzdužni presek petljinih nizova
Slika 132. Grafički zapis vezenog pletiva platiranog četvoroosnovnog prepletaja
Sastavljanje raporta snovanja. Raport snovanja, to jest uzastopnost ređanja
obojenih pređa, određujemo po patroni crteža u nekom od jednog reda raporta ( u našem
primeru plete se prvi red, kao na slici 128,a).
Za snovaću mašinu sastavljamao tablicu raporta snovanja u obliku tabele.
Na ovaj način, redosledno sastavljamo pripremu karte uzorka tako da:
- određujemo granice raporta uzorka po visini i širini;
- satavljamo patron uzorka. Na patroni obeležavamo visinu raporta R
h
i šrinu
raporta R
š
;
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
108
108
- određujemo broj polagača. On se određeuje po broju osnovinih pređa u sastavu
petlji ili po rasporedu veznih delova.;
- sastavljamo grafički zapis polagača. Za ovo određujemo: sastav petlji, pravci
skretanja polagača pri polaganju pređe na iglu i iza igala;
- sastavljamo tabelu uvoda i snovanja polagača.
Tabela: Raport snovanja
Boje osnovinih pređa
Uzastopnost smenjivanja
obojenih pređa u raportu
uzorka
Ukupno osnovinih pređa
svake boje
Bela 2 2
Zelena 2 2
Ukupno pređe u raportu
uzorka
4
Osobine i projektovanje pletiva platiranih prepletaja
Osobine pletiva platriranih prepletaja određujemo vrstama prepletaja i fizičko
mehaničkim karakteristikama pređe, korišćene za njegovo dobijanje. Ova pletiva imaju
manju raspletenost, posebno ako platirajuće i osnovne pređe imaju različito polaganje.
U ovom slučaju pletivo se teže raspliće, čak i pri prekidu obeju pređa u petlji i
primenom pređa sa neznatnim koeficijentom trenja.
Pri korišćenju suprotnog polaganja pređe ( pri suprotnom polaganju pravci skretanja
polagača iza igala su suprotni), u stvorenom pletivu platiranih prepletaja može biti
odstranjen nagib njegovih petljinih nizova relativno petljinim redovima. U tom pletivu
nagibni ugao petljinih nizova relativno petljinim redovima zavisi od vrste početnog
prepletaja, osobine osnovnei platirajuće pređe, odnosa dužine osnovne i platirajuće
pređe u petlji ℓ
o
/ℓ
p
. pri suprotnom polaganju bazni delovi petlji početnih prepletaja ,
stvorenih platiranjem ( slika 133 i 134), pod dejstvom sile elastičnosti platirane a i
osnovne b pređe teže da se zaokrenu u suprotnim stranama: bazni deo platirane petlje 1
u ravni pletiva po satnoj skazaljci , bazni deo osnovne petlje 2 suprotno satnoj
skazaljci. Prema ovome, bazni delovi petlji 1 i 2 teže da izađu iz ravni pletiva,
okretanjem oko ose petljinih nizova u suprotnim pravcima. Kao rezultat toga uzajamnim
delovanjem osnovnih i platirajućih petlji u njihovim baznim delovima ili osnovi
pojavljuju se sile, koje ne dozvoljavaju baznim delovima petlji osnovo pletenog pletiva
platiranih prepletaja okretanje pod dejstvom sile elastičnosti savijenih pređa.
Pri suprotnom polaganju osnovne i platirajuće pređe nagib petljinih nizova u pletivu
platiranih prepletaja triko-sukno il sukno-triko može biti odstranjen samo pri određenom
odnosu petlji, za svaku varijantu pletenja ℓ
t
/ℓ
s
(gde je ℓ
t
-dužina pređe u petlji trikoa, ℓ
s
-
dužina pređe u petlji sukna). Za prepletaje triko-sukno nagib petljinih nizova se ne
pojavljuje pri vrednostima ℓ
t
/ℓ
s
= 0,8-0,86, za prepletaje sukno triko 0,72-0,86.
U slučaju paralelnog polaganja pređe nagib baznog dela petlji u osnovo pletenom
pletivu platiranih prepletaja se ne odstranjuje pri bilo kom odnosu dužine pređe u
osnovnim i platirajućim petljama.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
109
109
Slika 133. Struktura osnovo pletenog Slika 134. Geometrijski model osnovo pletenih
pletiva platiranog prepletaja platiranih prepletaja: a-triko-sukno; b-sukno-
triko
Na slici pod a :1- platirana petlja ispletena iz pređe a polgača; 2-osnovna petlja iz
pređe b polagača; 3-vezni deo platirajuće pređe; koji leži na naličju pletiva.
Na slici pod b : 4-vezni deo iz platirajuće pređe a prepletaja triko; b-vezni deo
osnovne pređe; A-korak petlji; B-visina reda petlji.
Dužina pređe u petlji osnovo pletenog pletiva platiranih prpletaja sa različitim
stranama veznih delova može biti određena sa korišćenjem geometrijskog modela
pletiva ( slika 134). Dužina pređe u petlji ℓ se sastoji iz dužine pređe u baznom delu i
dužine veznog dela:
ℓ = L
o
+L
v
.
U baznom delu petlje pređa ima dva odsečka ab i cd i luk db. Prihvatnjem da je
ab = cd =
2
2
2
÷
+
s
d B
*, a luk db za polovinu obima sa prečnikom 0,5A+
÷
s
d dobićemo
L
o
= 2
2
2
2
÷
+
s
d B + 0,5 , 5 , 0
|
.
|

\
|
+
÷
s
d A 
gde je B- visina reda petlji, mm;
A-petljin korak, mm;
÷
S
d -srednji prečnik dveju pređa u baznom delu petlje, m
Dužina veznog dela zavisi od veličine polaganja pređe iza igala, a takođe i od toga,
kakav je raspored veznih delova u pletivu ( on može da se nađe pod veznim delom iz
drugog sistema pređe, kao vezni deo ef , ili nad veznim delovima, kao što je vezni deo
ik ).
*
Za pletiva sa jednostranim veznim delovima treba uzeti u obzir nagidb baznog dela
.petlji prema liniji petljinog reda
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
110
110
Uzevši u opštem slučaju (nezavisno od načina rasporeda veznih delova po debljini
pletiva) dužinu veznog dela za dužinu četvrtine elipse sa poluosama
A = (R
š
-1)A , xd ±
Pri b =B dobićemo
L
v
= 0,25 , ) j ¦, 1 B xd A R
š
+ ± ÷ 
gde je R
š
-širina raporta prepletaja;
x-veličina , koja zavisi od načina povezivanja baznih petlji veznim delovima.
Ova veličina može imati sledeće vrednosti: x=0, ako vezni deo povezuje istoimene
stranice baznog dela petlje ( desnu sa desnom i levu sa levom); x= 2, ako vezni deo
povezuje raznoimene unutrašnje stranice petlji.
Sabiranjem dužine pređe u baznom i veznom delu petlje, dobićemo
ℓ = 2
2
2
2
÷
+
s
d B + 0,5
|
.
|

\
|
+
÷
s
d A 5 , 0  + 0,25 , ) j ¦. 1 B xd A R
š
+ ± ÷ 
Ova formula dobro potvrđuje rezultate proračuna pri izvesnim rezultatima petljinog
koraka i visine reda petlji. Isto tako njeno korišćenje za određene petljine korake i visine
reda petlji ne daje pouzdane rezultate, posebno ako se u pletivu stvaraju različiti
prepletaji od osnovne i platirajuće pređe. U tom slučaju za svaki prepletaj, sastavljen
platiranjem, dobijamo različite vrednosti petljinog koraka A i visine reda petlji B.
Koeficijent odnosa gustine približno može biti određen sa korišćenjem vrednosti
koeficijenta upletanja pletiva K. U tom slučaju A = Kt, gde je t-igleni korak mašine.
Visinu reda petlji projektujemo sa takvim proračunom, da vezni delovi, koji presecaju
bazne delove petlji, budu raspoređeni jedan iznad drugog. Broj veza, koji presecaju
bazu petlji, određujemo veličinom R
š
-2, gde je R
š
- širina raporta prepletaja. Tada je
B = 2 , ) 2 (
[ o s
d R d ÷ +
÷
gde je
÷
s
d -sredni prečnik pređe, određen ishodom iz iznosa podužnih masa dveju pređa
u baznom delu petlji; d
o
- srednji prečnik jednostruke pređe u veznom delu.
Sa uzimanjem u obzir datog odnosa koeficijenta gustine
C = 2 ). /( ) 2 ( Kt d R d
o š S
÷ +
÷
Pretpostavljamo, da su vrednosti koeficijenta upletanja K različite za pletiva raznih
platiranih prepletaja. Za datu vrstu pređe on biva time manji, što je veći vezni deo iz
jednog sistema pređe koji je raspoređen ispod veznog dela iz drugog sistema pređe.
Neke vredosti koeficijenta upletanja pojedinih osnovo pletenih platiranih prepletaja
prikazani su u tabeli.
Koeficijente odnosa gustine pletiva po datoj formuli možemo odrediti orijentaciono,
preciznije izračunavanje određujemo eksperimentalnim putem, ukoliko formula ne
uzima u obzir bitan uticaj na oblik nagiba njenih ptetljinih baznih delova i odnosa
dužine osnovnih i platirajućih pređa u petlji. U raznim vrstama platiranih prepletaja
uticaj odnosa dužine osnovnih i platirajućih pređa u petljama ispoljava se po razlikama;
ta razlika je i za prepletaje, dobijene pri suprotnom i paralelnom polaganju osnovnih i
platrirajućih pređa.
Na grafiku (slika 135) vidimo, da je koeficijent odnosa gustine C za pletiva, dobijena
pri suprotnim polaganjem pređe, znatno veći, nego li za pletiva, dobijena pri paralelnim
polaganjem, pošto se pri suprotnom polaganju smanjuje nagib baznog dela petlji prema
liniji petljinih redova.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
111
111
Prema tome, za svaku kombinaciju polaganja pređe svakoj vrednosti odnosa gustine

t
/ℓ
s
odgovara svojoj vrednosti visine reda petlji B i petljinom koraku A. Za osnovo
pletena pletiva, najviše rasprostranjenih platiranih prepletaja, naprimer triko-sukno iz
viskoznih ili acetatnih pređa, po poznatim empirijskim formulama možemo odrediti
veličine A i B u zavisnosti od dužine pređe u petlji pri preporučenim vrednostima
modula petlji. Posebno, za prepletaje triko-sukno iz veštačkih pređa modul petlji u
slučaju trikovnog polaganja m
t
= 21, u slučaju suknenog polaganja m
s
= 27; za ove
vrednosti modula petlji imaćemo
A = 0,148 ,
t
T i B = 0,124
t
T ,
gde je T
t
-podužna masa pređe u tex.
Slika 135.Koeficijent odnosa gustine za prepletaje triko-sukno iz
viskoznih pređa pri različitim vrednostima l
t
/l
s
: 1- pri suprotnom polaganj pređe; 2-pri
paralelnom polaganju pređe
Razvlačenje osnovo pletenih pletiva platriranih prepletaja određujemo prepletajima sa
najvećom orijentacijom u pravcu razvlačenja. Mehanizam razvlačenja takvog pletiva,
izrađenog sa primenom paralelnog i suprotnog polaganja pređe, njegovim stvaranjem, je
različit.
Pri projektovanju osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja, izrađena sa primenom
paralelnog polaganja osnovne i platirajuće pređe, bazni delovi njegovih petlji teže da
izađu iz ravni pletiva, uvećavajući njegovu debljinu. Ovo je karakteristično za osnovo
pletena pletiva glavnih i izvedenih prepletaja. U pletivu takođe platiranih prepletaja
bazni delovi petlji stvaraju se ne iz jedne pređe, kao u pletiva glavnih i izvedenih
prepletaja, već iz dve ili više pređa.
Prema tome, bazni delovi petlji iz osnovnih i platirajućih pređa razbacuju se i zatežu u
različitom stepenu: u većem obimu u onim prepletajima, koji su najviše orijentisani u
pravcu razvlačenja.
Pri razvlačenju osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja, dobijenih putem
suprotnog polaganja osnovnih i platirajućih pređa, bazni delovi petlji, stvoreni iz ovih
petlji , teže da se preokrenu i izađu iz ravni pletiva u suprotnim pravcima; pri tome se
povećava sila pritiska osnovnih i platirajućih pređa u baznom delu petlji. Pod dejstvom
sile, koje deluju u suprotnim pravcima, bazni delovi petlji ostaju u ravni pletiva, a sile
trenja (adhezija) osnovnih i platirajućih pređa u baznom delu petlji se povećavaju. U
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
112
112
pletivima sa najvećom orijentacijom takvih platiranih prepletaja u većem stepenu se
zatežu bazni delovi petlji prepletaja koji imaju najveću orijentaciju u pravcu
razvlačenja.
Tabela : Vrednosti koeficijenta upletanja pletiva
Koeficijent upletanja po širini
K = f(R
b
-2)
Vrsta
prepletaja
Širina raporta
prepletaja R
š
Broj veza, koje
presecaju bazne
petlje i raspored
ispod veznih
delova drugog
sistema pređe
Viskozne
pređe
Diacetatne
pređe
Triko-sukno
Sukno-sukno
Saten-tirko
Somot
2
3
4
5
0
1
2
3
0,92 0,93
0,95 0,96
0,96 0,97
0,98 0,99
Pri razvlačenju do prekida osnovo pletenog pletiva, dobijenog na bazi spajanja
različitih prepletaja, osnovne i platirajuće pređe su opterećene u različitom stepenu. U
većem stepenu trpe i razaraju se pređe prepletaja, sa najvećom orijentacijom u pravcu
razvlačenja.
Sa uzimanjem u obzir neravnomerne raspodele opterećenja po osnovnim i
platirajućim pređama opšta formula za određivanje prekidnog opterećenja, u odnosu
prema jednoj petlji, imaće oblik
, ) + ÷ =
¿
=
÷ o
n
i
io o o o n o o p
N K q P
1
.
cos 0375 , 0 1    , ) , cos 0375 , 0 1
1
. ¿
=
÷
÷
p
n
i
ip p p p n p p
N K q   
gde je ÷
÷ ÷
p o
q q , srednje prekidno opterećenje osnovne i platirajuće pređe pri
standardnom istezanju dužine, N;
K
o
, K
p
- koeficijneti neravnomernosti raspodele opterećenja po osnovnim i
platirajućim pređama;
N
n.o
, N
n.p
–koeficijenti neravnomernosti pri određenoj jačini osnovne i
platirajuće pređe;
÷
p o
  , koeficijenti, sa uzimanjem u obzir promene jačine osnovne i platirajuće
pređe pri malom zatezanju dužine;
÷
p o
  , koeficijenti, koji uzimaju u obzir gubitak jačine pređe pri ispitivanju
njihovih petlji;
n
o
, n
p
- broj osnovnih i platirajućih pređa;
cos ÷
ip io
  cos , stepeni orijentacije delova osnovnih i platirajućih pređa, koje
učestvuju u prekidu.
Pri izvršenim proračunima koeficijenti neravnomernosti raspodele opterećenja po
osnovnim i platirajućim pređama prihvatamo jednakim jedinici za pređe prepletaja,
najviše orijentacije u pravcima razvlačenja. Za pređe prepletaja, manje orijentacije u
pravcima razvlačenja, vrednost K
o
ili K
p
iskazuju se u delovima jedinice.
U tom slučaju oni se mogu odrediti po formuli
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
113
113
K
o
,
p
=
, ) , )
, /
2 . 1 . p o p o
 
gde je
, ) 1 . p o
 -razvlačenje prepletaja, sa najvećom orijentacijom u pravcu razvlačenja,
pri zadatim vrednostima A, B, ℓ
t
, ℓ
s
sa uzimanjem u obzir razvlačenje pređe u %;
, ) 2 . p o
 -to isto, kao i,
, ) 1 . p o
 ali za prepletaje, manje orijentacije u pravcima
razvlačenja.
Površinska gustina osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja može biti određena
formulom
Q
(o+p)
= 4 , ), 10
4
p o
t p t o v h
T T G G   + · · ·
÷
gde je ÷
p o
i  dužine odgovarajućih pređa u petlji osnovne i platirajuće pređe, mm;
÷
p o
t t
iT T podužne mase odgovarajuće osnovne i platirane pređe,u tex.
Pri izradi osnovo pletenog dodatnog i vezenog pletiva platiranih prepletaja polagači
obično imaju složeni uvod osnovinih pređa; raport snovanja je
R
P.
= a
p
+b
n
,
gde je a
p
-broj plairanih pređa, uvedenih u polagač,
b
n
-broj propuštenih (neuvedenih) pređa ( ili uvedenih pređa druge vrste ili
podužne mase)
Širina raporta uzorka u tom slučaju jednaka je raportu uvoda platiranog polagača:
R
š
= R
P
= a
p
+b
p
.
Površinsku gustinu ili masu 1m
2
u gm
-2
izračunavamo po formuli
Q= 4
, ) , ) (
¸
(

¸

+ + · ·
¿ ¿
= =
÷
h h
pb pa o
R
i
R
i
t pb R p t pa R p t o h š v h
T nb T na T R R G G
1 1
4
10    ∕ (R
š
R
h
),
gde je G
h
, G
v
-gustine pletiva po horizontali i vertikali ili broj petlji na 5 cm;
b, R
h
-širina i visina raporta uzorka, mm;

o
, ℓ
pa
, ℓ
pb
,- dužine pređe u petljama osnovnih i platirajućih (a, b), mm;
n-broj polagača, uvedenih pređa po širini raporta uzorka;
a

, b

-broj platiranih pređa a i b , uvedenih u polagače;
pb pa o
t t t
T T T , , - podužne mase osnovnih i platirajućih pređa (a i b) u tex;
i- redosledni broj reda raporta uzorka.
Ako u platiranom polagaču deo pređe nije uveden, onda će u formuli treći sabirak biti
jednak nuli.
Osobine procesa izrade platiranih prepletaja i
varijante položaja pređe na iglama
Pri izradi osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja uzajamni raspored pređa
osnovnog i platirajućeg polagača zavisi od mnogih faktora:
- veličine i pravca skretanja polagača iza igala i ispred njih;
- vrste petlji (otvorene ili zatvorene);
- položaja polagača prema iglama;
- zatezanja pređe;
- trenja pređe o iglama.
Na slici 136 prikazane su moguće varijante položaja pređe ispod kukice igala prednjeg
( bliže prema leđima igle pri nalazu polagača iza leđa igala) polagača P
2
(bele pređe) i
zadnjeg P
1
(crne pređe). Na slici je prikazano korišćenje vektorskih oznaka skretanja za
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
114
114
polagače sa osnovnim i platirajućim pređama. Strelice pokazuju pravce skretanja iza
igala (ZS) i ispred (pred) igala (PS). Na slici su korišćene sledeće oznake:
- I-oba polagača skreću za jednaki broj iglenih koraka (dužina vektora je jednaka);
- II-zadnji polagač P
1
skreće za veći broj iglenih koraka, nego prednji P
2
;
- III-prednji polagač P
2
skreće za veći broj iglenih koraka, nego zadnji P
1
.
U svakoj od varijanati polagači mogu skretati u suprotnim pravcima 1-
|
.
|

\
|
÷
÷
i u
jednom pravcu 2-
|
.
|

\
|
÷
÷
. Za sve varijante mogućna su sledeća skretanja polagača
ispred igala:
- a-u jednom pravcu;
- b-u pravcima, suprotnom skretanju iza igala;
- c-prednji polagač skreće u tu takođe stranu, kao i iza igala, a zadnji-u stranu,
suprotno pravcu skretanja iza igala;
- d-zadnji polagač skreće u tu istu stranu, kao i iza igala, a prednji-u stranu,
suprotnoo pravcu skretanja iza igala.
U slučajevima
÷
÷
ZS i
÷
÷
PS pri različitoj veličini skretanja iza igala pređe na iglama
se ukrštavaju. Pređe zadnjeg polagača raspoređene su ispod kukice bliže prema telima
igle i izlaze na strani lica pletiva.
U slučajevima
÷
÷
ZS i
÷
÷
PS pređe se takođe ukrštavaju, ali sa većim obuhvatnim
uglom. Promena pređe mestimično isključena. Strana lica petlji stvara se iz pređe
zadnjeg polagača.
Za varijante
÷
÷
ZS i
÷
÷
PS nezavisno od veličine skretanja na strani lica pletiva izlaze
petlje iz pređe zadnjeg polagača, pošto se pojavljuje veće trenje pređe o iglama pri
fazi unošenja. Za varijante
÷
÷
ZS i .
÷
÷
PS veći je ugao trenja u pređama prednjeg
polagača. Pređe zadnjeg polagača ne mogu se premeštati naniže. Petlje na licu
stvaraju se iz pređe prednjeg polagača. Kvalitet platiranog pletiva je veći, kada je veće
skretanje zadnjeg polagača.
Pri skretanju polagača iz igala u jednom pravcu
÷
÷
ZS petlje dobijaju okretanje, što
smanjuje kvalitet pletiva.
Stepen pokrivanja petlji u glatkom i promenljivom osnovo pletenom platiranom
prepletaju zavisi i od odnosa dužine pređe u petljama, koje sa svoje strane zavise od
odnosa zatezanja osnove.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
115
115
Slika 136. Moguće varijante položaja pređe na iglama pri izradi
osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja
Na slici 137 prikazan je uzorkovani dvoosnovni dvoiglenični platirani prepletaj.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
116
116
Slika 137. Uzorkovani dvoosnovni dvoiglenični
platirani prepletaj
P-prednja iglenica; Z-zadnja iglenica
Prva osnova:
2220/0002/2224/4446/6604/4446/2222/0002/2220/101010
12/12121210/10101012/22222220/18181820/18181816/12
121214/8886/12121214/18181816/18181820/22222220/10
101012/12121210/10101012//
Druga osnova:2024/81086/6468/81042/2024/
81086/6468/81042/2024/81086/6468/81042//
22222220/18181820/18181816/12121214/8886/12121214/
18181816/18181820/22222220/
10101012/12121210/10101012/2024/81086/6468/81042/2
024/81086/6468/81042/2024/81086/6468/81042//
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
117
117
Platirani osnovo pleteni triko-sukneni prepletaj
Za dobijanje uzoraka sa vertikalnim prugama primenjujemo prepletaje triko-sukno,
triko-trko i druge. O načinu dobijanja vertikalnih pruga podrobnije smo pisali u ovom
poglavlju.
Na slici 138 prikazana je struktura platiranog prepletaja triko-sukno u kome prvi
polagač stvara prepletaj triko, a drugi –sukno. U procesu stvaranja petlji skretanje
polagača usmereno je u suprotnim stranama. Pri tome petlja a strana lica prepletaja
stvara se iz pređe, uvedenih u drugi polagač, a petlja b-iz pređe, uvedenih u prvi
polagač. Petlje b pokrivaju petlje a, vezni deo c petlje na licu pokrivaju na strani naličja
vezni deo d petlje e.
Slika 138. Struktura platiranog prepletaja triko-sukno
Na slici 139 prikazan je grafički prikaz platiranog prepletaja triko sa uzorcima
vertikalnih pruga. Kako vidimo iz slike, za dobijanje jednog niza, sastavljenog iz petlji
jedne boje, neophodno je, da u svakom od polagača budu uvedene redosledno po dve
pređe date boje, pri čemu rupičaste igle prvog i drugog polagača sa pređama date boje
moraju biti raspoređene nasuprot jedna drugoj. Za dobijanje dva petljina niza jedne
boje, kao što smo već ranije rekli, uvodimo redosledno tri pređe date boje i tako dalje.
Shodno tome, broj pređa jedne boje za stvaranje n petljinih nizova mora biti jednak
n+1, gde je n-broj jednobojnih petljinih nizova, koje trebamo dobiti.
Za dobijanje vertikalnih pruga jedne boje, sastavljene iz dva petljina niza, prepeletaja
triko-sukno,u polagače, koji stvaraju petlje trikoa, uvodimo redosledno tri pređe jedne
boje, a u polagač, koji stvara suknene petlje,-četiri pređe. Pri spajanju trikoa i sukna
možemo dobiti posebnu vrstu glatkog pletiva platiranih prepletaja ( slika 140). Kako
vidimo na slici, petlje sukna raspoređene su spolja, a petlje trikoa-unutar pletiva.
Shodno tome, pređama suknenog polaganja upravlja se zadnjim polagačima (u odnosu
prema leđima igala), a trikovnim pređama-u prednjem.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
118
118
Slika 139. Grafički prikaz platiranog trikoa.
Ova vrsta osnovo pletenog platiranog pletiva široko se primenjuje zahvaljujući
dobroj elastičnosti po širini, smanjenoj rastegljivosti i lepom spoljašnjem izgledu
petlji na licu i naličju. Vezni deo sukna u ovakvom pletivu, raspoređen je na naličju,
stvara utisak kao da su petljini redovi na licu. Zatim ovo pletivo izgleda kao dvolično.
Pošto je vezni deo sukna po dužini veći od stranica petljinih nizova, a širina približno
petljinih redova jednaka visini petljinog reda, to će petlje na naličju uzgledati kao veće
veličine, nego li petlje na strani lica. Ukoliko su vezni delovi petlji manje savijeni, oni
su manje rasejani reflektujući svetlost i potom na strani naličja pletivo prepletaja
triko-sukno više blešti, nego li na licu. Još veće bleštanje imaju platirana pletiva na
strani naličja triko-saten. Ova pletiva ovladavaju većom jačinom i maloj rastegljivosti
po širini, što dozvoljava njegovu primenu za krojenje u poprečnom pravcu.
Za dobijanje na pletivu šare iz romboidnih kvadrata primenjujemo platirani atlas-
triko i atlas-sukno. Pri ovome za izradu simetričnih uzoraka koristimo jednaki
redosled uvoda obojenih pređa u polagače i jednako ( simetrično) polaganje pređe na
iglama.
Slika 140. Struktura platiranog prepletaja triko-sukno
O-osnovna pređa; P
1
-platirajuća pređa jedne boje;
P
2
-platrirajuće pređa druge boje; I-niz petlji jedne boje; II-niz petlji druge boje
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
119
119
Plišani prepletaji
Vrste pletiva i njihova struktura. Pletivo, izrađeno iz pređe osnovne kao glavnim,
izvedenim ili uzorkovanim prepletajem sa upletanjem u osnovni dodatnim pređama ili
pramenima štapelnih vlakana, stvoreni uvećanim platinskim lukovima ili veznim
delovima za čupavljenje , nazivamo pletivom plišanih prepletaja. Pletiva plišanih
perepletaja razlikujemo:
- po vrsti osnovnog prepletaja (kulirni, osnovo pleteni, jednoiglenični,
dvoiglenični, na bazi glavnih, izvedenih i uzorkovanih prepletaja);
- po načinu rasporeda veznih delova u pletivu ( na strani lica, naličja, dvostrani);
- po načinu spajanja plišanih veznih delova u osnovnom prepletaju ( sa upletenim
veznim delovima u petlji, potkinim, futernim);
- po vrsti čupavljenja veznih delova (vučeni, sečeni, krzneni).
Prema tome, pletiva plišanih prepletaja mogu biti glatka i uzorkovana. Na bazi
plišanih prepletaja dobijamo čupavljena i krznena pletiva i proizvode, ćilime, reljefno
čupavljena i uzorkovana sa obojenim efektima.
Na slici 141, prikazana je struktura, grafički prikaz i sastav lanca osnovo pletenog
jednoličnog pliš pletiva plišanog prepletaja na bazi triko-triko. Osnova ovog pletiva je
stvorena platiranim prepletajem triko-triko iz sistema pređa 1 i 2. U svakom petljinom
nizu osnovnog prepletaja upletena je plišana pređa, koja stvara plišane nizove lančića 4
sa uvećanim zamkama 5. U pletivu bazni deo petlji sastoji se iz tri pređe: dve osnovne i
jedne plišane. Povećanjem veznih delova lančića stvaraju se na naličju pletiva petlje
pliša. Osnovo pletena pletiva plišanih prepletaja, kao i kulirna, mogu imati dvostrani
raspored plišanih petlji ili raspored
njihov na strani lica pletiva.
Slika 141. Osnovo pleteno
jednolično pliš pletivo plišanih
prepletaja:
a-struktura; b-grafički prikaz;
c-sastav lanca polaganja pređe
za polagače koji izrađuju pliš.
Na slici 142, a prikazana je
struktura lica pliš pletiva plišanih
prepletaja na bazi triko-lančića.
Pletivo je dobijeno iz tri sitema
pređa. Pređa a stvara lančić,
pređa b prepletaj triko, pređa c
plišane petlje 1. Iz petlji a i b
povezuje se osnova pletiva. Pređe
a, b, c uvedene su u polagače
tako, da vezni deo lančića 2 i
triko 3 na strani naličja pletiva
prekrivaju vezne delove 4 i 5
plišanih petlji 1. Plišane petlje 1 stvaraju se u svakom drugom petljinom redu pletiva
(142,b). Pletivo ovog prepletaja interesantno je po tome, što u njemu, nema promene
prepletaja osnovnih i plišanih pređa, već se menja samo redosled pokrivanja njihovih
veznih delova, i mogućno je dobiti plišane petlje ne na
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
120
120
licu, već na strani naličja. U datom slučaju vezni delovi plišanih petlji 4 i 5 biće
pokriveni na strani naličja veznim delovim lančić 2 i 3. Izmena pokrivanja veznih
delova lako se postiže smenom rasporeda polagača prema leđima igala.
Na bazi plišanih uvojaka na licu pletiva plišanih prepletaja (kao na slici 142) lako
možemo dobiti dvostrano pletivo, dodavanjem još jednog sistema pređe za stvaranje
plišanih petlji na strani naličja.
Slika 142. Osnovo pleteno plišano pletivo na licu
a- struktura petlji; b-grafički prikaz
Osnovo pleteno pletivo plišanih prepletaja može biti kao sečeni pliš. Na slici 143
prikazana je struktura osnovo pletenog sečenog pletiva plišanih prepletaja na bazi
sukna. Iz slike vidimo, da se sve bazne petlje pletiva sastoje iz dve pređe: osnovne 1 i
plišane 2. Na strani naličja stvara se pliš od isecenih krajeva 3 i 4 plišane pređe.
Na bazi osnovo pletenog pletiva plišanih prepletaja mogu biti dobijeni plišano-reljefni
uzorkovani efekti plišanih petlji raspoređeni u nekim mestima pletiva- po uzorku. U
pletiva sa obojenim plišanim uzorkovanim efektima ( u ćilimarskim proizvodima)
stvaramo plišane petlje iz pređa različitih boja.
Slika 143. Struktura osnovo pletenog sečenog pletiva
plišanog prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
121
121
Osobine i projektovanje plišanih pletiva
Plišane petlje u pletivu plišanih prepletaja uvećavaju njegovu debljinu M. Zatim
povećavaju zapreminske keficijente i poboljšavaju toplotna svojstva proizvoda iz ovog
pletiva.
Pri povezivanju plišanih petlji zajedno sa osnovnim struktura osnovnog pletiva dobija
oblik, analogno strukturi pletiva platiranih prepletaja. U tom slučaju parametre osnovne
petljine strukture A, B, ℓ, Q izračunavamo sa korišćenjem formule za pletiva platiranih
prepletaja. Dužina plišanih pređa u petlji plišanog ( vučenog i sečenog) pletiva
izračunavamo sa uzimanjem u obzir strukture i načina izrade.
Načini procesa izrade plišanih pletiva. Plišano pletivo, kao i platirano, može biti
izrađeno sa korišćenjem ne manje od dva sistema osnovne i plišane pređe.
Za dobijanje jednostranog pletiva vučenog pliš prepletaja na osnovo pletaćim mašinama
primenjujemo različite odbojne površine za osnovne i plišane pređe i odvojeno
dodavanje pređe.
Pri izradi pletiva plišanih prepletaja na jednoigleničnim osnovo pletaćim mašinama
dopunske odbojne površine (ravni) za stvaranje plišanih petlji se stvaraju platinama,
kako je to prikazano na slici 144.
Pri dobijanju osnovo pletenog jednoličnog vučenog plišanog pletiva 2 platinama 1
izrađujemo pliš postavljen sa njegove strane naličja (slika 144,a). U ovom slučaju
plišane petlje se stvaraju iz uvećanih veznih delova plišanih pređa između susednih
petljinih nizova. Pri izradi osnovo pletenog dvostranog vučenog pliš pletiva platine 1 i 3
postavljene su na licu i naličju pletiva (slika 144,b). Osnova ovakvog pletiva plišanih
prepletaja stvara se preplitanjem lančića u povezivanju sa potkinim polaganjem.
Na slici 144,c prikazan je uzajamni raspored pletaćih organa na jednoigleničnoj
osnovo pletaćoj mašini sa cevastim iglama pri izradi jednostranog vučenog plišanog
pletiva. Na slici je označeno: 1- iglenica; 2- plišano pletivo sa plišanim uvojcima 3 na
strani naličja ; 4- polagač sa plišanim pređama; 5- polagač sa osnovnim pređama; 6-
platine za izradu pliša; 7-linija postavljanja u zoni pletenja poprečnih potkinih pređa; 8-
platine odbojnog grebena; 9-platine za zadržavanje potkine pređe, 10-zatvarači igala
(iglice), vidi pletenje II, autora V. Gligorijevića.
Za dobijanje pletiva sa osnovnim prepletajem triko osnovne pređe a uvode se u
polagač 5, plišane pređe b-u polagač 4. Polagač 5 izvršava polaganje trikoa , skreće iza
igala za jedan igleni korak. Da se vezni delovi trikoa ne presecaju platinama 6 platinske
grede, ista skreće uzduž fronta igala u tom istom pravcu i na istu veličinu, što i polagač
osnovne pređe. Polagač 4 sa plišanim pređama b takođe stvara triko i skreće iza igala u
pravcima suprotnim skretanjima osnovnog polagača, usled čega se vezni delovi
plišanih pređa presecaju odozgo dvema susednim platinama izrađujući pliš i stvaraju na
njemu uvećane plišane vezne delove. Pri izradi osnovnog prepletaja lančića sa potkom
skretanjem uzduž igala platine ne izvršavaju svtvaranje pliša.
Osim platina za povećanje veznih delova, sa kojima se stavraju plišane petlje, na
jednoigleničnim osnovo pletaćim mašinama mogu se koristiti podešavanja, za uvećanje
veznih delova. Primena ovih podešavanja povezana je sa lažnim skretanjima polagača
iza igala.
Na slici 141,b prikazani su grafički prikazi prepletaja, raspored i uvod pređama
polagača pri izradi jednostranog osnovo pletenog pletiva plišanog prepletaja ( slika
141,a). Polagači P
1
i P
2
uvedeni su sa pređama sa punim uvodom, izvršavajući
suprotno polaganje trikoa, stvarajući osnovni prepletaj triko-triko ili sukno.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
122
122
Slika 144. Raspored pletaćih organa pri izradi osnovo pletenog pletiva vučenog pliš
prepletaja:
a-jednolični (jednostrani) pliš; b-dvostrani pliš; c-jednolični pliš sa osnovnim
prepletajem triko
Polagač P
3
ima pun uvod osnovinih pređa i postavljen je dalje od leđa igala., nego
polagači P
1
i P
2
, koji polažu pređu na jednu te istu iglu, kao pri polaganju lančića, ali sa
uvedenim lažnim skretanjem iza igala. Sastav lanca za polaganje pređe polagača P
3
prikazan je na slici 141,c. Pri uslovima znatno manjeg zatezanja pređe u polagač P
3
nego u osnovnim polagačima P
1
i P
2
,suvišak pređe, koji se pojavljuje kao rezultat
lažnih skretanja, ne uspeva da se kompenzira pomoću zateznog mehanizma ( osnovine
ćuprije) ovog polagača, i u pletivu se stvaraju uvećani vezni delovi plišanih petlji. Za
povećanje pouzdanosti procesa stvaranja plišanih petlji na osnovo pletaćim mašinama ,
izrađujemo ovakvo pletivo, sa isključenjem iz rada zatenog mehanizma plišanog
polagača pri spuštanju igala.
Pri drugom načinu osnovo pleteno pletivo možemo plesti na polovini igle, kako bi igla
izvršila stvaranje plišanih petlji, koje u tom slučaju mogu biti dobijene kako na na licu ,
tako i na naličju pletiva.
Na slici 142,b prikazan je grafički prikaz prepletaja, raspored i uvod pređama
polagača za izradu osnovo pletenog vučenog pliša na licu pletiva, čija je struktura
prikazana na slici 142,a. Polagači P
1
i P
2
uvedenim pređama u preskočnom uvodu 1+1
stvaraju osnovno pletivo na parnim iglama mašine prepletaj triko-lančić (za dobijanje
prepletaja triko pri stvaranju prepletaja sukna na svim iglama). Polagač P
3
takođe je
uveden plišanim pređama u preskočnom uvodu i postavljen je bliže prema leđima igala,
polagajući pređu, kao pri stvaranju prepletaja saten. Pri ovakvom polaganju pređe na
neparnim iglama u svakom drugom petljinom redu petlje se iztežu na licu pletiva iglama
i odbijaju se, a bazni delovi petlji stvaraju vučeni pliš na licu pletiva. Ovaj način se
primenjuje na osnovo pletaćim mašinama sa olučastim i špicastim iglama ( koket i rašel
).
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
123
123
Pri promeni rasporeda polagača P
2
prema polagačima P
1
i P
2
, to jest pri njegovom
rasporedu dalje od leđa igala, vezni delovi plišanih petlji prepletaja saten ( kao na slici
142,a) ležaće na strani naličja pletiva, a olabavljene bazne petlje, odbijene sa igala, lako
se zatežu na strani naličja.
Na slici 145 prikazan je način izrade pletiva plišanih prepletaja na dvoigleničnim
osnovo pletaćim rašel mašinama. Za pletenje pletiva neophodno je da imamo minimum
dva polagača osnovinih pređa. Jedan od njih- P
1
( slika 145,a), sa uvedenim osnovnim
pređama, kojim se polaže pređa za stvaranje osnovnog pletiva samo na iglama 1 jedne
iglenice I
1
. Drugi polagač-P
2
, uveden sa plišanom pređom, polaže pređu na igle 1 i
igličastim čivijama 2, postavljene umesto običnih igala u iglenicu I
2
. pri spuštanju
igličastih čivija na iglama se stvaraju odbijanjem nezatvorene petlje. Veličina plišanih
petlji određuje se rastojanjem između iglenica I
1
i I
2
. na specijalnim dvoigleničnim
osnovo pletaćim mašinama (slika 145,b) umesto iglenice I
2
sa igličastim štiftovima
postavljamo gredu 4 sa savijenim platinama 2. Greda sa platinama u procesu pletenja
može da se premešta po strelici, prikazanom na slici. Posle polaganja plišane pređe na
platinama , one, premeštajući se u horizontalnoj ravni, istežu petlje neophodne dužine, a
zatim opuštaju, odbijaju nezatvorene plišane petlje. Pri stvaranju sečenog pliša platine 2
se premeštaju zajedno sa gredom 4, dovode petlje prema kružnim noževima 3, kojima
se seku. Način prikazan na slici 145,b, daje mogućnost dobijanja pletiva plišanih
prepletaja sa izdušenim plišanim uvojcima odgovarajuće visine. Ovakva pletiva se
mogu koristiti u svojstvu dekorativnih plišanih pletiva, ćilimarskih proizvoda i tako
dalje.
Slika 145. Šema izrade plišanog pletiva na osnovo pletaćoj
dvoigleničnoj mašini
Sečeni pliš plišanih prepletaja na osnovo pletaćim mašinama izrađujemo na tri načina.
Po prvom načinu jednostrana plišana pletiva plišanih prepletaja šišamo na mašinama za
šišanje. Po drugom načinu plišane uvojke jednostranog pletiva sečemo neposredno na
pletaćim mašinama, kao što je prikazano na slici 146,a.
Pri trećem načinu sečeni pliš izrađujemo na dvoigleničnim kulirnim i osnovo pletaćim
mašinama. Za njegovo dobijanje neophodno je da imamo minimum tri sistema pređe:
dve osnovne i jednu plišanu. Osnovna pređa svakog sistema polaže se na igle svoje
iglenice i stvaraju na njima osnovno pletivo. Plišane pređe trećeg sistema polažu se na
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
124
124
iglama obeju iglenica. Kao rezultat stvaranja dvoličnog (dvostranog) pletiva, koje se
sastoji iz dva jednostrana pletiva, povezana veznim delovima, kao što je prikazano na
slici 146,b Dvostrano pletivo sečemo u srednjem delu na dva plišana pletiva. Sečenje
dvostranog pletiva može da se izvrši na specijalnim mašinama za sečenje ( slika 146,c).
Na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama lako dobijamo sečeno plišano pletivo sa
različitom visinom plišanih uvojaka. Šema izrade takvog pletiva, naprimer tkanog
velveta , prikazana je na slici 146,d. Pri njegovom pletenju koristimo dva sistema
plišanih pređa. Sistem plišanih pređa 1 povezuje oba pletiva kratkim veznim
deloviman naprimer pri stvaranju dvostranog lančića na suprotnim iglama iglenice, ali
sa skretanjem, naprimer, za dva iglena koraka. Tačkama 3 na slici 146,d označeni
petljini nizovi nemaju plišane pređe. Pri sečenju pletiva iz veznih delova pređa 1 i 2
stvaramo plišane dlačice različite visine ( slika 146,e).
Na slici 147 data je jedna kombinacija grafičkog prikaza sečenog pliša .Za dobijanje
sečenog pliša, kao što smo već rekli, neophodno je da imamo na mašini tri osnovine
pređe: dve osnovne i jednu plišanu. Plišana osnova se obično sastoji iz vunenih,
mešanih ili sintetičkih pređa visoke finoće sa manjim zavojima.
Položaj polagača i iglenica pri izradi vučenog pliša dat je na slici 148. Plišana pređa P
polaže se naizmenično na igličastim čivijama i jezičastim iglama, a osnovna O samo na
jezičastim iglama. Čivije su ustvari žičane šipke sa zaoštrenim krajevima. Rastojenjem
između grede sa šipkama i najčešće iglenice sa jezičastim iglama ,određujemo dužinu
plišanih petlji. U zavisnosti od proizvoda i uslova pripreme ovo rastojanje možemo
menjati.
Slika 146. Šema dobijanja osnovo pletenog sečenog plišanog pletiva
Proces pletenja vučenog pliša teče sledećim redosledom:
- polaganje plišane pređe na igličastim čivijama;
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
125
125
- polaganje plišanihih i osnovnih pređa na jezičastim iglama i igličastim čivijama
naizmenično;
- stvaranje nezatvorenih petlji na podignutim čivijama i stvaranje osnovnih petlji
pri spuštanju iglenice sa jezičastim iglama;
- odbijanje plišanih nezatvorenih petlji sa igličastih čivija putem brzog spuštanja
iglenice sa čivijama.
Za stvaranje pliša u strukturu vatelina uvodimo potkine pređe malih finoća, kako
vidimo iz slike 149, dve potkine pređe bez prevlačenja veznih delova slobodno leže
u vidu vertikalnih odsečaka sa naličja pletiva, periodično prelaze na strani lica, i
suprotno.
Slika 147. Grafički prikaz dvoigleničnog Slika 148. Položaj polagača i iglenice
dvoosnovnog sečenog pliša pri izradi vučenog pliša
I-prednja iglenica; II-zadnja iglenica O-osnovna pređa; P-plišana pređa
. Za stvaranje više gušćeg pliša vertikalni odsečci susednih pređa raspoređeni su na
strani naličja osnovnog pletiva u šahovskom rasporedu.
Vatelin izrađujemo na jednoigleničnim rašel-mašinama sa primenom tri polagača, u
jednom ( prednjem) su uvedene pamučne osnovne pređe, a u druga dve potkine (
vunene ili vigonj). Osnovni polagač je sa punim uvodom, a potkin sa preskočnim 1+1.
Kako vidimo po grafičkom prikazu rada polagača, potkine pređe se ne polažu i potkini
polagači izvršavaju skretanje uzduž iglenice za jedan igleni korak samo pri polaganju
pređe ispod igala. U svojstvu osnovnog prepletaja koristimo triko.
Osnovo pleteno pletivo sa plišom izrađujemo takođe na brzohodnim rašelima iz
hemijskih niti, za stvaranje pliša na strani naličja primenjujemo dužine veznih delova
prepletaja saten. Na slici 151 prikazan je primer prepletaja triko-saten., koji posle
čupavljenja na strani naličja stvara dlakavi pokrivač, koji izgleda na pliš.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
126
126
Pri izradi plišanog osnovo pletenog pletiva za zimske sportske i druge dečje proizvode
ponekad u osnovu uvodimo pređe u boji, što dozvoljava dobijanje na pletivu dlačice sa
obojenim prugama, cik–cak linije, romboide i drugih figura ( slika 151.).
Na prikazanom grafičkom prikazu vidimo, da pređe, uvedene u drugi polagač, imaju
dužinu veznih delova satena, iz kojih na strani naličja pletiva dobijamo uzorkovani pliš.
Na slici 152. prikazano je pletenje sečenog pliša na dvoigleničnoj rašel mašini sa četiri
polagača osnovinih pređa. Srednji polagač (1) polaže pređu samo preko igala prednje
iglenice, zadnji polagač (4) samo preko igala zadnje iglenice i srednji (2, 3) preko igala
obeju iglenica. Na ovaj način takoreći izrađujemo dva dela pletiva, koja povezujemo
pređom srednjeg polagača. Pri izradi na specijalnim rašel mašinama dobijamo dva
odvojena dela plišanog pletiva. Dužina plišanih vlakana (dlačica) je zavisna od
međusobne razdaljine obeju iglenica ali i od kretanja polagača.
Slika 149. Šema procesa stvaranja petlji (a-f) osnovo pletenog pletiva
sa penastim poliuretanskim trakama
Što je veće rastojanje, time je veća dužina plišanih dlačica
Na slici 153 prikazano je pletenje petljastog pliša na rašel mašini. U jednoj od iglenica
postavljene su igličaste čivije ili lamele, o kojima smo već pisali.
Na slici 154,a prikazano je pletenje petljastog pliša sa dva polagača i punim uvodom
osnovinih pređa na koket mašini sa olučastim iglama
Polagač P
1
plete osnovno pletivo, polagač P
2
polaže pređu za plišane petlje. Platine za
pliš P
p
se premeštaju bočno u istom ritmu, kao što se premešta polagač P
1
i sa time se
udaljavaju osnovnim pređama.. Pri oblikovanju petlji možemo polagati samo plišane
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
127
127
pređe polagača P
2
preko platine za pliš, koje pletu zatvoreni triko (slika 154,b), sukno
ili saten.
Na slici 154,c je prikazano dvoosnovno plišano pletivo, koje je izrađeno sa polaganjem
polagača P
1
u zatvorenom trikou kao osnovno pletivo i P
2
polagača sa plišanom
pređom za pletenje plišanih petlji u zatvorenom polaganju sukna.
Slika 150. Struktura vatelina i grafički prikaz
prepletaja triko-potka u vertikalnom pravcu
Pri pletenju deluju platine za pliš i sa bočnim premeštanjem za jednu iglu. Plišane petlje
su upletene u osnovno pletivo, čime je postignut stabilan pliš. Visina plišanih dlačica je
normalna oko 2mm.. Na mašini finoće 28e mogu se dobiti 30
5
10 · petlji na 1m
2
.
Na slici 155 dat je grafički prikaz petljastog pliša, a na slici 156 grafički prikaz i
struktura petlji sečenog pliša
Za dobijanje uzorkovanog sečenog pliša ( slika 157) neophodno je da uvedemo
obojenu pređu bez punog uvoda u srednjim polagačima, ili ćemo upotrebiti dva srednja
polagača sa uzorkovanim ili preskočnim uvodom i odgovarajućim skretanjem polagača.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
128
128
Slika 151. Plišano pletivo iz pređa u boji i grafički prikaz saten prepletaja
u kombinaciji sa somotom. Za prvu osnovu je uzet triko u zatvorenom polaganju
Slika 152. Pletenje sečenog dvoigleničnog četvoroosnovnog
pliša na rašel mašini
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
129
129
Slika 153. Pletenje petljastog pliša
sa lamelama i jezičastim iglama
Slika 154. Pletenje petljastog pliša na koket mašini
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
130
130
Slika 155. Grafički prikaz petljastog pliša Slika 156. Grafički prikaz i struktura
petlji sečenog pliša
Slika 157. Uzorkovani sečeni pliš
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
131
131
8 6 4 2 0 4 2 0 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0
Slika 158. Osnovo pleteni Slika 159. Osnovo pleteni jednoosnovni
kosi dvoiglenični pliš dvoiglenični pliš
P-plišana pređa; O-osnovna pređa
Na slici 158 prikazan je kosi pliš koji se plete iz osnovne i plišane pređe. Jedna osnova
ide u sastavu lanca: 0 2 8 8 / 8 6 0 0// Druga osnova 2-2(pliš) 2-0(osnovna)/2 2 2 4//.
Osnovine pređe su sa punim uvodom.
Na slici 159 prikazano je dvostrano pletivo koje se plete iz jedne osnovine pređe,
naizmenično na prednjoj i zadnjoj iglenici mašine. Osnovina pređa sa punim uvodom.
Sastav lanca: 02(prednja iglenica) 02(zadnja iglenica)/2 4 2 0/4 6 4 6/6 8 6 8/8 10 8
10/20 18 20 18/18 16 18 16/16 14 16 14/14 12 14 12 /12 10 12 10//.
Na slici 160 prikazan je prekidni ukršteni uzorkovani pliš izađen sa četiri osnovinih
pređa na dvoigleničnoj rašel mašini.
Sastav lanca prva osnova: 0 0 0 0/6 6 6 6/(x3) 0 2 2 0/0 2 2 0// (x3);
druga osnova: 2 2 2 0/2 2 2 4/(x3) 2 2 2 0/2 2 2 4// (x3);
treća osnova: 2 4 2 2/2 0 2 2/(x3) 2 4 2 2/2 0 2 2// (x3);
četvrta osnova: 0 2 2 0/0 2 2 0/(x3) 0 0 0 0/0 0 0 0// (x3).
Prva osnova ide sa preskočnim uvodom osnove, druga sa punim uvodom, treća sa
punim uvodom i četvrta sa preskočnim uvodom.
Na slici 161 prikazan je troosnovni potpuni kosi pliš izrađen na dve iglenice sa punim
uvodom osnove. Slika 162 prikazuje jednostavan vijugasti pliš sa osnovnom i
platirajućom pređom sa punim uvodom osnovinih pređa.
Na slici 163 prikazan je kombinovani osnovo pleteni petljasti pliš (a) , i pletenje
duplog pliša (b) na dvoigleničnoj ( I
1
, I
2
) rašel mašini sa tri polagača.
Na slici 164 dat je grafički prikaz ( a-d) i sastav lanca (e) za pletenje vreća na
dvoigleničnoj rašel mašini.
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
P
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
132
132
4 2 0
6 4 2 0 4 2 0 6 4 2 0
Slika 160. Grafički prikaz prekidno
ukrštenog četvoroosnovnog uzorkovanog pliš prepletaja
4 2 0 4 2 0 4 2 0 2 0
4 2 0
Slika 161. Troosnovni potpuni kosi pliš Slika 162. Jednostavan vijugasti pliš
Sastav lanca prva osnova: 2422/2022//; druga osnova: 4442/2002//; treća osnova:
22(P)20(Z)/2224//. Za sliku 146 prva osnova osnovna pređa:0002/4442//; druga osnova:
20(Pliš)02(osnovna)/0220//.
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
133
133
a b
Slika 163. Kombinovani osnovo pleteni petljasti pliš (a) , i pletenje duplog pliša (b) na
dvoigleničnoj ( I
1
, I
2
) rašel mašini sa tri polagača.
Slika 164. Grafički prikaz ( a-d) i sastav lanca (e) za pletenje vreća na dvoigleničnoj
osnovo pletaćoj mašini rašel. Slika pod e prikazuje ispletene vreće i mesto gde se
odvajaju makazama. F-prednja iglenica; R-zadnja iglenica.
Sastav lanca: Pravo+naizmenično polaganje 2-2 / 1-0 // 1-2 / 2-3 // ;
Levi lančić 1-0 / 0-0 // 0-1 / 1-1 // ;
Osnovno plaganje levo 0-0 / 0-0 // 2-2 / 2-2 // ;
Desni lančić 1-1 / 1-0 // 2-2 / 2-2 // ;
Osnovno polaganje desno 2-2 / 0-0 // 0-0 /2-2 // ;
Dvostrani lančić 0-1 / 1-0 // ;
Dvostrani lančić 1-2 / 1-0 //.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
134
134
Na slici 165 dati su uzorci crteža (a-d) za uzorkovano pletenje na rašel mašini sa
uzorkovanim polagačima (e).
Slika 165. Uzorci crteža za uzorkovano pletenje na rašel mašini (a-d) i uzorkovani
polagači (e)
a-lažno polaganje na levoj strani pletiva, stvoreno uz pomoć levih zatvorenih petlji; b-
otvoreno polaganje; c-zatvoreno polaganje; d-jedna od mogućnosti funkcionisanja
uzorkovanim pređama uz pomoć normalnih petlji.
Osnovo pleteni pres prepletaji
Na slici 166,a prikazana je struktura i grafički prikaz jednoigleničnog osnovo
pletenog pletiva pres prepletaja, izrađen sa jednim sistemom pređa, uvedene u polagač
P
1
Sve petlje 1 pletiva imaju zamke 2 , pri tome pri izvršavanju polaganja pređe
njegove petljine nizovi povezuju zamke. Zamke nisu vidljive na licu pletiva, zatim pri
uvodu u polagače pređe različitih boja na strani lica stvoriće se uzdužne pruge sa
raznobojnim petljinim nizovima sa jasnom granicom između obojenih pruga. Jedan
petljin red plete se sa dva ciklusa u procesu stvaranja petlji. U prvom ciklusu iz procesa
stvaranja petlji isključujemo operaciju presovanja. (u grafičkom prikazu ovo je
označeno sa ·), u drugom ciklusu izvršavamo sve operacije u procesu stvaranja petlji.
Na slici 166,b prikazana je struktura neregularnog jednoigleničnog osnovo pletenog
pletiva pres prepletaja na bazi jednoigleničnog (jednostranog) trikoa. U prepletaju triko
( kao na slici petlja 1 u saglasnosti sa uzorkom stvara pres petlju 2, koja ima nabačenu
zamku 3. Pres petlje 2, teže da se povećaju u procesu stvaranja petlji po visini,
stezajući delove pletiva iz običnih petlji trikoa; usled ovoga na pletivu se pojavljuju
uzorkovani efekti.
Na bazi pletiva presovanih prepletaja mogu biti dobijeni obojeni reljefni, ažurni i
osenčeni uzorkovani efekti ili kombinacije ovih uzorkovanih efekata
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
135
135
Slika 166. Struktura jednoosnovnog osnovo pletenog pletiva pres prepletaja:
a-regularno; b-neregularno sa reljfastim uzorkovanim efektom
Na slici 167.prikazana je struktura osnovo pletenog pres prepletaja sa jednostranim i
dvostranim pres petljama. U prvom redu sve igle su presovane i, shodno tome dobili
smo petlje jednakih veličina i bez zamki. U drugom nizu s’leva u drugom i trećem redu
igle nisu bile zapresovane i usled toga petlja a se isteže i zauzima tri reda i na njoj su
se nabacile dve zamke, jedna iz drugog i jedna iz trećeg reda prvog niza petlji. Petlje b i
c se dobijaju takođe na isti način, ali igle se ne presuju samo jedan put.
Nepresovanje pojedinih igala postižemo odsustvom presujućih pločica u presi, a ne
presovanje svih igala isključivanjem prese iz rada. Putem presovanja i nepresovanja
igala možemo izraditi jednobojna pletiva iz veštačkih pređa sa uzorcima presovanih
petlji. Uzorci ili šare u takva pletiva stvaraju bleštave izdužene presovane petlje na
pozadini petlji obične veličine. Izrada ovakvih prepletaja u praksi se malo koristi.
Međutim i danas izrađujemo ove prepletaje najčešće sa reljefastim uzorcima.
Pri izradi ovih prepletaja pojedine igle možemo nepresovati redosledno i do 6-7 puta;
takođe ako nepresujemo veći broj puta može doći do loma igala.
Prepletaje sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama primenjujemo za
dobijanje na rašel mašini više zbijena i pokrivena jednoosnovna pletiva, koja mogu biti
primenjena pri izradi za zimske odevne predmete. Pri izradi jednoosnovnih trikovnih
prepletaja naizmeničnim presovanjem petlji u određenom redosledu dozvoljavaju da se
dobije pletivo sa uzorcima, raspoređeni po dijagonali stepenasto. Pošto se takođe pri
radu ptrepletaja triko u neparnim redovima ne presuju igle i ne odbijaju polupetlje,
dobijamo pletivo, u kojem nizovi petlji imaju dijagonalni raspored.
Ako pro izradi pletiva, u tom istom prepletaju u toku rada, nekoliko redova ne
presujemo igle u neparnim redovima , a zatim ne presujemo u parnim, petljini nizovi
biće raspoređeni stepenasto. Takođe uzorak možemo dobiti, primenom prepletaja sukna,
takvo pletivo u tom slučaju dobija veću gustinu i pokrivenost zahvaljujući veznim
delovima. Raspored stepenica zavisiće od toga, kroz koliko redova se menja redosled
nepresovanih igala.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
136
136
Pri projektovanju uzoraka sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama ( kao i
svaki drugi jednoosnovni prepletaj) možemo izvoditi na kvadratnom ili karo papiru,
uzimajući jedan kvadrat za presovanu petlju.
Reljefne uzorke dobijamo pri nepresovanju nekoliko puta jedne te iste igle. Ispod
kukice nepresovanih igala nagomilaju se nekoliko položenih pređa. Na gomilane pređe
odbijamo sve zajedno i stvaramo reljefne figure.
Slika 167. Struktura jednoigleničnog Slika 168. Pres pletivo sa reljefastim
presovanog osnovo pletenog pletiva uzorkom
Na slici 168 prikazano je presovano pletivo sa reljefastim uzorkom, dobijeno pri
nakuplanju pređe na iglama u toku stvaranja nekoliko redova petlji. Uzorak se izrađuje
pri jednom polagaču sa punim uvodom osnove i naizmeničnim radom dveju presa-
glatke i uzorkovane.
Na slici 169 dat je sastav lanca polagača i prese. Pređe u svim redovima se polažu na
iglama. Međutim pri dobijanju prvih redova a 1-6 glatke prese su isključene, a
uključene uzorkovane prese sa raportom nazubljenja 6+6.
Iz datog sastava lanca za polagače i za uzorkovanu presu, možemo videti, da se presa
premešta isto kao i polagač.
Po meri premeštanja uzorkovane prese, igle nepresovane ranije, presujemo i zbacujemo
sa njih polupetlje zajedno sa nagomilanim pređama ispod njihovih kukica.
U sedmom redu uključujemo u rad glatku presu i zapresujemo sve igle. U tom redu su
sve nepresovane igle skinute na ponovno polaganje pređe neodbijenih ranije petlji
zajedno sa nagomilanim pređama ispod njihovih kukica.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
137
137
Slika 169. Grafčki prikaz prepletaja i sastav lanca sa glatkom
i uzorkovanom presom a, b, c -rebrasto pletivo
Kao što se vidi iz slike 169,a uvod osnove za triko ( 1-polagač) je 4 pune, 3 prazne 2
pune. Na slici po b , 1 puna, 1 prazna, 2 pune. Za kombinovani saten slika pod, a (2-
polagač) 4 prazne, 1 puna, 4 prazne. Na slici pod b za triko (1-polagač) 1 puna, 1
prazna, 2 pune. Za kombinovani triko-lančić prepletaj (2-polagač) 1 prazna, 1 puna, 2
prazne.
Glatke prese rade još u 8 redu. Uzorkovane prese se premeštaju redosledno za to
vreme na šest igala.
Na istoj slici je prikazana šema kretanja uzorkovane prese. Sa devetim redom glatke
prese se isključuju iz rada. Uzorkovane prese se premeštaju na šest igala i nepresuju
takođe drugi deo igala, na kojima i proizilazi uvod pređe u redovima 10-16. U redovima
15-16 ponovo rade glatke prese, i u vreme izrade ovih redova uzorkovane prese vraćaju
se u prvobitni položaj. Sa 17 –stim redom raport uzorka se ponavlja.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
138
138
Različiti reljefni uzorci, stvoreni putem uvoda pređe, možemo dobiti, primenom
složenih atlas prepletaja, izmenom redosleda uvođenja uzorkovanih presa presovanim
pločicama i redosledom naizmeničnog rada glatke i uzorkovane prese.
Osnovo pleteni filet prepletaji
Vrste pletiva, njegova struktrura i osobine. Pletivom filetnih prepletaja nazivamo
osnovo pleteno pletivo; u kojem nema veze među nekim susednim petljinim nizovima u
jednom ili nekoliko petljinih redova uzastopno.
Pletivo filetnih prepletaja može biti dobijeno na osnovo pletaćim mašinama kako sa
jednom tako i sa dvema iglenicama pri korišćenju kako običnog tako i kepernog
polaganja pređe. Takvo pletivo možemo izraditi iz jednog ili nekoliko sistema pređa
(više puta dva), od kojih svaki može imati simetrično i nesimetrično polaganje. Otvori
(ćelije) u pletivu filetnih prepletaja stvaramo obično u petljinim redovima sa okretnim
petljama, isto tako za njegovu izradu, kao pravilo, neophodno je imati nepotpun uvod
osnovinih pređa u polagače.
Pletiva j e d n o s t a v n i ji h f i l e t n i h p r e p l e t a j a mogu biti dobijena iz
jednog sistema pređe ( sa korišćenjem jednog polagača) .Grafički prikaz i šema ili
struktura takvog prepletaja prikazan je na slici 164. Prepletaj se stvara putem spajanja u
jednom raportu polaganjem lančića i trikoa pri punom uvodu osnove u polagače. Otvore
u pletivu O dobijamo u onim mestima, gde se petlje lančića ne povezuju po liniji
petljinog reda veznim delovima.
Slika 170.Grafički prikaz (a) i šema
prepletaja (b) pletiva,
filetnog prepletaja iz jedog sistema pređe
Pletiva, analogno filetnim prepletajima,
mogu biti izrađena na bazi kombinovanih
osnovo pletenih prepletaja, i bilo kog glavnog
ili izvedenog prepletaja. Minimalni raport
prepletaja po visini R
h min
= 4, po širini R
š
= 2.
Sa povećanjem raporta po visini na račun
povećanja broja redova pletenja lančića
povećavamo korak otvora po vertikali t
v
pri
održavanju koraka otvora po horizontali t
h.
.
Pletiva filetnih prepletaja ove vrste su krajnje nestabilna i lako se deformišu., naročito
pri izradi iz tekstilnih pređa ili niti, koje imaju nedovoljnu krutost.
Pletiva jednostavnijih filetnih prepletaja mogu se dobiti i iz dva sistema pređa pri
njihovom nepotpunom uvodu u polagače. Pri ovome svaki od polagača polaže pređu
samo u glavnom (osnovnom) ili izvedenom prepletaju, naprimer atlasu, izvedenom
trikou, lančiću i tako dalje. Polagači svakog sistema pređe mogu izvršvati kako
simetrično , tako i asimetrične polaganje. Pri asimetričnim polaganjem pređe dobijamo
izvedene kombinovane filetne prepletaje.
Grafički prikaz simetričnih jednostranih prepletaja (slika 171,a-e) i dvostranih (slika
171,f-i) filetnih prepletaja prikazani su na slici 171. Pored grafičkog prikaza data je
šema uvoda pređe u polagače P
1
i P
2
. U simetričnim filetnim prepletajima oba sistema
pređa imaju jednaka polaganja u suprotnim pravcima.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
139
139
Među jednostavnijim filetnim prepletajima je jednostrani i dvostrani triko-triko ( kao
na slici 171,a, f, g ) koji ne stvara filetno pletivo: on predstavlja ustvari sam za sebe ne
povezanost jedne osnovine pređe sa drugom, koji se sastoji iz dva petljina niza.
Pri polaganju pređe u saglasnosti sa sastavom lanca sukno-sukno ( kao na slici 171,b
stvaramo pletivo sa malim ovorima u vidu romboida. Svaki otvor u ovom pletivu
(struktura prepletaja prikazana je na slici 172 ) ograničen je četvornim baznim delovima
petlji S, S
1
, P, P
1
i četvornim veznim delovima. Maksimalna veličina strane otvora a u
razmatranom pletivu jednaka je visini baznog dela petlji.
Pri modifikovanom polaganju izvedenog trikoa, naprimer pri korišćenju suprotnog
polaganja satena ( kao na slici 171,c), pletu se mali otvori, raspoređeni jedan iznad
drugog; u tom slučaju susedni petljini nizovi daju u pletivu reljefni efekat. Na slici
171,d prikazan je grafički prikaz jednostavnog filetnog prepletaja, u kome oba sistema
pređe stvaraju četvororedni atlas. Pletivo takvog prepletaja ima oblik mrežastog pletiva
sa malim stvorenim mrežastim otvorima.
Pri uvodu rupičastih igala u polagače po raportu 2+2 ( dve rupičaste igle sa uvedenim
pređama, a dve prazne) u pletivu se pojavljuju otvori, raspoređeni po liniji petljinog
reda preko četiri petlje ( kao na slici, 171,e).
Dvostrani jednostavni filetni prepletaji stvaramo analogno. Treba imati u vidu, da se
rupe sa dva otvora u osnovo pletenom pletivu dvostranih prepletaja dobijaju samo u
onim slučajevima, kada nema veze među petljinim nizovima na obe strane pletiva. Na
slici 171,h prikazan je grafički prikaz dvostranog filetnog prepletaja sa malim rupama sa
dva otvora. Pletivo ovakvog prepletaja ima makrostrukturu mrežastog pletiva. Na slici
171,i prikazan je grafički prikaz dvostranog filetnog prepletaja, čija je jedna strana
glatka (bez otvora), a druga ima reljef iz mrežasto stvorenih otvora.
Sa većom mogućnošću uzorkovanja mogu se dobiti pletiva k o m b i n o v a n i h f i
l e t n i h p r e p l e t a j a, dobijenih iz dva ili više sistema pređa. Pri izradi takvog
pletiva svi polagači osnovinih pređa imaju nepotpuni uvod pređama i svaki od njih
stvara redosledno u jednom raportu nekoliko različitih prepletaja.
Na slici 173 prikazan je grafički prikaz i makrostruktura pletiva, stvorenog
kombinacijom polaganja trikoa i izvedenog trikoa ili sukna. Pri njegovoj izradi
koristimo jednostrane povezane prepletaje, ali u jednom slučaju sparivanjem petljinih
nizova prepletaja triko-triko stvaramo na jednim te istim iglama ( slika 173,a), a u
drugom slučaju-na različitim iglama (slika 173,b).
Ovakva i njemu podobna pletiva, u kojima povezujemo izdužene otvore različitog
oblika, u praksi su dobila naziv g r a n i č n i f i l e t; njega primenjujemo pri izradi
zavesa. Grafički prikaz i struktrura pletiva kombinovanih filetnih prepletaja, korišćen u
svojstvu b e z č v o r n i h mrežastih pletiva sa neograničenim veličinama otvora,
prikazan je na slici 174. Strane otvora u ovakvim mrežastim pletivima stvorene su
lažnim petljama lančića, a povezani (čvorovi) –uzajamnim ukrštavanjem veznih delova
petlji trikoa. Veličina a, mm, otvora mrežastog pletiva zavisi od broja redova ispletenog
lančića n , stvorenih strana otvora, i određuje se po formuli
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
140
140
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
141
141
Slika 171. Grafički prikaz jednostavnih simetričnih filet prepletaja (a-i)
a = (n-1)B+(s+1)B
s
,
gde je n i s-broj odgovarajućih redova pletenja u stranama i spajanja mrežastog pletiva
( slika 174,a);
B i B
s
-visina baznih delova petlji saglasno sa stranama i spajanja mrežastog pletiva.
Visina raporta prepletaja određuje se po formuli
R
h
= 2(n+s).
Na bazi jednostavnih i kombinovanih filetnih prepletaja, primenom složenog uvoda
osnovinih pređa u polagače, dobijamo pletivo s l o ž e n i h f i l e t n i h p r e p l e t a j
a, koji se karakterišu različitim uzorkovanim efektima i osobinama. Razmotrićemo dva
od mnogobrojnih varijanti pletiva složenih filetnih prepletaja, dobijenih sa korišćenjem
dva sitema osnovinih pređa.
Pri izradi pletiva ( slika 175,a) polagač P
1
ima uvod pređe 2+1 ( dve pređe uvedene,
jedna neuvedena ili propuštena) i izvršava polaganje kombinovanog prepletaja,
spajanjem elemenata izvedenog trikoa (sukno) i atlasa. U pletivu stvaramo ažurne
otvore u mestima zaokreta ( preloma) polaganja trikoa i sukna ( u grafičkom zapisu
označeno vertikalnim linijama). Prema tome, delovi pletiva, nepovezani po petljinim
redovima veznim delovima, vezuju se na strani naličja, debljina pletiva usled takvog
povezivanja njegovih delova se povećava i uporedo sa ažurnim stvaraju reljefne
uzorkovane efekte. Struktura pletiva složenih kombinovanih prepletaja, odgovara datom
grafičkom prikazu pri R
h
=8, (slika 176.).
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
142
142
Slika 172. Struktura pletiva filetnog prepletaja sukno-sukno
Slika 173. Grafički prikaz i makrostruktura pletiva kombinovanih filetnih prepletaja
Iz slike 176 vidimo, da stepen uvijanja na strani naličja nije ujedinjen po petljinim
redovima delova pletiva u različitim petljinim redovima ( naprimer, presecima I-I i II-
II) nije jednak. U jednoj grupi petljinih redova imamo bolji stepen uvijanja, naprimer u
grupi petljinih nizova u petljinim redovima 3, 4, 5, a najmanje u petljinim redovima 1,
2, 7, 8. Za drugu grupu petljinih nizova raporta uzorka stepen vezivanja na naličju veći
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
143
143
je u petljinim redovima 6, 7, 8. Shodno ovome i debljina pletivo nije jednaka u raznim
petljinim redovima, različiti su i petljini koraci A
1
i A
2
, A
3
. Kako vidimo iz grafičkog
prikaza (slika 159,a ) i strukture prepletaja (slika 160) širina raporta uzorka R
š.u.
se
nepodudara sa širinom raporta prepletaja R
šP1,
R
šP2,
korišćenih pri izradi pletiva filetnih
prepletaja ( R
š.u.
=3; R
šP1
=3; R
šP2
=5).
Pletivo složenih filetnih prepletaja, čiji je grafički prikaz dat na slici 175,b, izrađujemo
takođe pri korišćenju dva polagača. Polagač P
1
ima uvod pređe 3+1 i izvršava
polaganje trikoa i atlasa.
Polagač P
2
dopunjuje uvod polagača P
1
(on je uveden pređama po raportu 1+3 ) i
izvršava polaganje satena u povezivanju sa izvedenim atlasom. U pletivu se stvaraju
ažurni otvori (u grafičkom prikazu označeno vertikalnim linijama); delovi između
otvora vezuju se na strani naličja pletiva. Vezivanje ovih delova je pojačano usled toga ,
što delove prepletaja triko stežu vezni delovi satena. Širina raporta uzorka R
š.u
= R
p.
=
3+1= 1+3=4. Visina raporta uzorka R
h
= 10; širina raporta prepletaja, stvorenog
polagačima P
1
i P
2
saglasno R
š
p
1
= 4; R
šP2
= 10.
Na bazi pletiva filetnih prepletaja mogu biti dobijeni ne samo ažurni i reljefni, već i
obojeni uzorkovani efekti. Na slici 177 prikazana je priprema podataka za izradu pletiva
filetnog prepletaja sa crtežom-patronom u boji. Pletivo se izrađuje na dvoigleničnoj
rašel mašini, koja ima dva polagača.
Patron uzorka (slika 177,a) sa visinom raporta R
h
= 12 i širinom R
š
= 10 predstavlja
ustvari jednu simetričnu geometrijsku figuru. S’leva od patrone prikazana je šema
kretanja polagača P
1
i P
2
, sa kojima se može realizovati zadati patron uzorka. Sa
primenom šeme kretanja polagača ispod patrone uzorka dat je uvod pređe u polagače.
Parni petljini nizovi prvog petljinog reda unešeni su na šemu uvoda polagača P
1
, a
neparni- na šemu uvoda polagača P
2
. Na šemi uvoda kvadratima sa tačkama
označavamo rupičaste igle polagača, u kojima pređa nije uvedena. R
p
= R
š.u
=10. Na
osnovu šeme kretanja polagača, popunjavamo grafički prikaz prepletaja (161,b) i njegov
sastav lanca ( slika 177 c). Pri ispunjavanju grafičkog prikaza neophodno je uzeti u
obzir, da dve petlje jednog reda, dobijene iz pređe različitih polagača, moraju se
rasporediti redom na dve susedne igle ili na rastojanju, jednakom parnom broju igala.
Ovim obezbeđujemo polaganje na sve igle po jednu pređu.
Osobine pletiva filetnih prepletaja određujemo osobinama baznih prepletaja, koje
koristimo u njima, a takođe njegovu makrostrukturu, koja se karakeriše veličinom,
oblikom i uzajamnim rasporedom ćelija. Većina vrsta pletiva filetnih prepletaja ima
makrostrukturu, karakterističnu za tekstilne mrežaste proizvode.
Tekstilni mrežasti proizvodi po oznakama uzajmano raspoređenih ćelija u njima
delimo na mrežasta pletiva, pletiva tipa mreža, mrežasta pletiva kombinovana i
složenog tipa. Za mrežasta pletiva karakteristično je takođe uzajamni raspored ćelija, pri
kojima među ćelijama nema neprekidne poprečne i uzdužne veze po celoj dužini i širini
pletiva ( kao na slikama 170, 172, 174,b). Mrežasta pletiva lako menjaju zauzetu
površinu pri istezanju uzduž i popreko, ali prečnik ćelija pri tome ostaje skoro
nepromenjen. Ćelije mrežastog pletiva mogu imati različiti oblik, naprimer oblik
romboida, šestougaonika i drugo.
Pletiva tipa mreže karakteriše takvo povezivanje ćelija, pri kojima u pletivu imamo
uzdužne i poprečne veze samo u jednom pravcu, pri čemu oblik i površina ćelija znatno
se menja samo pri istezanju u tom pravcu, pri kome nema neprekidnih veza.
Mrežasti proizvodi složenog tipa karakteriše povezivanje ćelija različitog oblika i
veličine u složene kombinacije, stvarajući ažurne uzorke. Ovde spadaju naprimer,
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
144
144
zavese, čipke i drugo. Prisutnost složenih uzajamnih veza među elementima mrežastih
proizvoda određuje ne samo njihove uzorkovane efekte, već i njihove osobine.
Pletiva filetnih prepletaja po upoređenju sa baznim prepletajima, koje koristimo za
njihovu izradu, razlikuju se većom rastegljivošću, manjom jačinom po širini i manjoj
površinskoj gustini; rasplitanjem i uvijanjem njegovih krajeva određujemo osobine
baznih prepletaja.
Na slici 178 je data patrona za jednostrani filetni prepletaja, u kojoj masnim
vertikalnim crtama označavamo granice između petljinih nizova, koje nepovezujemo
među sobom na udaljenosti jednoga ili dva reda. Na osnovu patrone izrađujemo
grafički prikaz prepletaja ( slika 179) gde vertikalnim crtama označavamo rupičaste igle
sa uvedenim pređama u njma, a sa tačkama –rupičaste igle bez uvedenih pređa. Na slici
180 prikazan je uzorak pletiva filetnog prepletaja sa reljefnim romboidima, raspoređenji
na pozadini tankih prozračnih petlji trikoa. Šahovski raspored otvora ili ćelija po
uglovima rombova obezbeđuje se primenom atlasnog prepletaja.
a b
Slika 174. Grafički prikaz (a) i struktura pletiva kombinovanog
filetnog prepletaja sa neograničenim veličinama ćelija (b)
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
145
145
Slika 175. Grafički prikaz, raspored i uvod polagača za
pletiva složenih filetnih prepletaja
Slika 176. Struktura pletiva složenog filetnog prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
146
146
Slika 177. Priprema podataka za pletivo filetnog prepletaja sa uzokom u boji
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
147
147
Slika 178. Patron uzorka filetnih Slika 179. Grafički prikaz, satav lanca filetnog
prepletaja prepletaja i šema uvoda pređe pri njegovom
dobijanju
Mrežasto osnovo pleteno pletivo filetnih prepletaja mnogo se koristi u medecini pri
lečenju opekotina, za izradu proteza srčanih zalisaka, za odstranjivanje nedostataka ili
mana u radu različitih unutrašnjih organa i u druge svrhe.
Dobijeni filetni prepletaji na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama principijelno u
ničemu se ne razlikuju od jednoigleničnih mašina. Dvoiglenični osnovo pleteni filetni
prepletaji široko se primenjuju pri izradi ribarskih mreža i drugih pletiva tehničke
namene, a takođe pri izradi pletiva za gornje proizvode i krojnih rukavica.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
148
148
Slika 180. Filetno pletivo sa reljefnim
romboidima
Na slici 181 dat je jednostavan izgled
filetnog prepletaja u grafičkom prikazu i
izgledu pletiva dobijenog na jednoigleničnoj
rašel mašini sa dva polagača osnovinih pređa
u preskočnom uvodu 1+1. Osnovine pređe se
prepliću u četvororednom atlasu. Otvori
,odnosno ćelije na grafičkom prikazu
prikazani su vertikalnim crtama, imaju oblik
romba ili šestougaonika u šahovskom
rasporedu.. Na slici 182 prikazan je filet
prepletaj u grafičkom prikazu sa romboidima i
sastavom lanca za prvu i drugu osnovu ( I
o
,
II
o
). Šemu uvoda osnovinih pređa u rupičastim
iglama sastavljamo na osnovu patrone na
način kako smo to već opisali. Da bi platirana pređa bila raspoređena na strani lica, ona
mora biti položena dalje od kukice igala. Položaj osnovne i platirane pređe na iglama
zavisi od pravca skretanja prednjeg i zadnjeg polagača. Ako oba polagača skreću u
jednom pravcu, onda niže polažemo pređu, uvedenu u prednji polagač i one moraju biti
platirane, a pređe uvedene u zadnji polagač- osnovne. Jednoiglenične platirane
prepletaje dobijamo pri punom uvodu polagača, a široko se koriste u industriji za izradu
rublja i gornjih proizvoda. Uzorci u ovakvim pletivima stvaraju se putem određenog
povezivanja petlji, stvorenih iz pređa različitih po boji i vlaknu. Na primer petlje iz
pamučne pređe kombinujemo sa petljama iz veštačkih pređa ili svetljih petlji povezanih
u određenom redosledu sa petljama iz matiranih pređa i tako dalje. Filetni prepletaj se
može izraditi i sa jednim polagačem osnove, ali pri tome neće biti dovoljno jasno dali će
se obezbediti stvaranje otvora ili ćelija na mestima predviđenim na patroni.
Na slici 183 dat je izgled grafičkog prikaza filetnog prepletaja sa elipsama. Prepletaj
se stvara putem povezivanja dvoosnovnog trikoa sa atlas-trikoom i atlas suknom.
Slika 181. Grafički prikaz filet prepletaja i izgled pletiva
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
149
149
Slika 182. Platirani uzorkovani prepletaj sa romboidima
Oba polagača osnove rade simetrično i u svim petljinim redovima polažu se osnovine
pređe u suprotnim pravcima.
Slika 183. Grafički prikaz filetnog prepletaja
sa elipsama
Pri izradi pletiva za žensko rublje i ženske
bluze često primenjujemo filetne prepletaje u
povezivanju sa uvezanim platiranim veznim
delovima. Na slici 184 dat je grafički prikaz
četvoroosnovnog filet prepletaja. Prva dva
polagača stvaraju osnovu uzorka sa ažurnim
romboidnim ćelijama. Uvod u ovim polagačima
je 19 punih rupičastih igala, jedna prazna, pri
čemu su propuštene ili prazne rupičaste igle
polagača I i II raspoređene suprotno, što je
neophodno za stvaranje filetnih prepletaja.
Polagači III i IV stvaraju kao putem vezenja
uzorak sa dužim veznim delovima, koji su
raspoređeni na strani naličja osnovinih pređa.
Uvod u rupičastim iglama je 2 pune, 18 praznih
pri čemu je uvod u rupičastim iglama IV
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
150
150
polagača pomeren za 6 igala u levo u odnosu prema uvedenim iglama polagača III.
Slika 185 prikazuje ilustraciju jednog filet prepletaja (a) koji se stvara na sličan način
kao filet prepletaj na slici 186, slika pod (b) prikazuje grafički prikaz Til prepletaja, a
na slici (c) dat je grafički prikaz za intarziju prepletaj ( Marquisette). Za sva tri
prepletaja dat je sastav lanca kako sledi.
Filet (a) prva osnova ili polagač: 1-0/2-3/2-1/2-3/1-0/1-2// sa uvodom 1+1.
druga osnova : 2-3/1-0/1-2/1-0/2-3/2-1//.sa uvodom 1+1
Til (b) prvi polagač: 0-0/1-1/0-0/2-2/1-1/2-2// (polaganje pokino ispod) potpuno
drugi polagač: 0-1/1-0/0-1/2-1/1-2/2-1//(petlje lančića) potpuno
Intarzija prvi polagač: 0-0/3-3/2-2/3-3/0-0/1-1// (polaganje potkino ispod) potpuno
drugi polagač: 0-1/1-0// (petlje lančića) potpuno
Slika 184. Četvoroosnovni filet prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
151
151
Slika 185. Ilustracija za jednu kombinaciju filet prepletaja
Slika 186. Struktura i grafički prikaz filetnog prepleta
Slika 187. Jednoosnovni dvoiglenični
filet prepletaj
Mašina je opremljena sa jednim polagačem osnovinih
pređa koje se naizmenično upliću na prednjoj i zadnjoj
iglenici mašine u atlasnom polaganju pređe.
Sastav lanca: 4-6 (P) 4-2(Z) /2-0(P) 2-4(Z)//.
Kao što vidimo u prvom redu prva petlja se stvara u
zatvorenom polaganjau na prednjoj iglenici sa
gliderima 4-6, a druga otvorena petlja u drugom redu
zadnje iglenice sa gliderima 4-2 i tako dalje.
Na slici 186 data je struktura i grafički prikaz dvoosnovnog jednoigleničnog filetnog
prepletaja, a na slici 187 jednoosnovni dvoiglenični filet prepletaj. Dvoosnovni
dvoiglenični uzorkovani filet prepletaj i sastav lanca dat je na slikama 188 i 189.
L
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
152
152
6 4 2 0 6 4 2 0
6 4 2 0
Slika 188. Dvoosnovni dvoiglenični Slika 189. Dvoosnovni dvoiglenični
uzorkovani filet prepletaj uzorkovani filet prepletaj
P-predna iglenica; Z-Zadnja iglenica Sastav lanca prva osnova:2 0 2 4/4 6 4 2//;
Sastav lanca druga osnova:4 6 4 2/2 0 2 4//.
Sastav lanca prve osnove: 4 6 4 2/2 0 2 4//;
Sastav lanca drugeosnove:2 0 2 4/4 6 4 2//.
Projektovanje i osnovne karakteristike strukture
filetnih prepletaja. Većina vrsta pletiva filetnih prepletaja imaju makrostrukturu,
karakterističnu za tekstilne mrežaste proizvode. Uporedo sa osnovnim karakteristikama
strukture pletiva u proračunima celishodno uzimamo u obzir specifične karakteristike,
korišćene za mrešasta pletiva.
Prema ovim karakteristikama odnosi se veličina ćelija a, mm, određivanjem jedne
strane romba ćelije: za mrežaste proizvode, oblik ćelije koji se razlikuje od romba,
pokazuje u milimetrima veličine svih sastavnih delova ćelije a
1
, a
2
, a
3
i tako dalje (
slika 173).
Jedna od karakteristika uzajamnog rasporeda ćelija mrežastih proizvoda je v e r t i k
a l n i i h o r i z o n t a l n i korak ćelija t
v
i t
h
. Za mrežasta pletiva korak se lako
menja u zavisnosti od ugla otvaranja ćelije a. Za mrežasta pletiva sa romboidnim
ćelijama ( slika 172; 174, b) korake po vertikali i horizontali određujemo po formulama
t
v
= 2a cos α/2;
t
h
= 2asin α/2,
Za mrežasta pletiva jednostavnih filetnih prepletaja, dobijenih iz dva sistema pređa na
bazi spajanja polaganjem izvedenog trikoa, veličina ćelije a jednaka je stvarnoj visini
baznog dela petlji B
s
( slika 172). Za mrežasta pletiva kombinovanih filetnih prepletaja
sa neograničenim veličinama ćelija a određuje se po formuli
a = (n-1) B+(s+1)B
s.
Za pletiva sa ćelijama kao med u saću ( slika 170,b) korake izračunavamo po
formulama
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
153
153
t
v
= 2a
1
cos α/2+2a;
t
h
= 2a
1
sin α/2.
Pri projektovanju pletiva filetnih prepletaja, koji su svojstveni mrežastim
proizvodima, svrsihodno određujemo utrošak pređe na stvaranje jedne ćelije L
ć
mm,
L
ć
=
¿
=
n
i
i
1
 ,
gde je ℓ
i
- dužina pređe u petlji glavnih ili izvedenih pepletaja, izrađenih ćelija.
Masa jedne ćelije pletiva, u gr, izračunava se po formuli
m
ć
= 10
-6
L
ć
T
t
,
gde je T
t
-podužna masa pređe iz koje se stvaraju petlje pletiva u tex.
U pletiva filetnih prepletaja, lako možemo menjati površinu u zavisnosti od ugla
otvaranja njegovih ćelija, određivanjem mase pletiva, u gr, sa zadatim brojem ćelija po
dužini L, mm i širini Š, mm:
m = Š Lm
ć
/(t
h
t
v
),
gde je t
h
, t
v
-odgvarajući horizontalni i vertikalni koraci ćelija, mm.
Za pletiva filetnih prepletaja, koji ovladavaju relativno visokom obliku stabilnosti i
koriste za proizvode za rublje, pri projektovanju određujemo utrošak pređe za stvaranje
jednog raporta uzorka, koji imaju visinu R
h.u
i širinu R
š.u
(slika 175) ili veličine R
h
,i
R
p
( slika 174). Ako pri dobijanja raporta uzorka koristimo, naprimer, dva sistema pređa,
dužina pređe polagača P
1
i P
2
u raportu uzorka, mm, biće:
, ) ¿
=
=
h
R
i
R P
L
1
1

i
n
1
P
;
, ) ¿
=
=
h
P
R
j
j R
L
1
2
 (R
p
-n
1
P
),
gde je R
h
- visina raporta prepletaja petljinih redova;
÷
j i
  , dužina pređe u petljinim redovima i i j raporta uzorka, mm;
n
1
P
-broj pređa polagača P
1
u raportu njegovog uvoda;
R
p
- raport uvoda polagača.
Odnos upletanja pređe pri pletenju pletiva filetnih prepletaja
( L
P =
R P
L ) /
2
1
¿
=
h
R
i 1

i
¿
=
h
R
j
j
1
 .
Masa pređe polagača P
1
i P
2
u raportu uzorka, gr,
m
, ) R P
1
=
¿
=
h
R
i 1

i
n ; 10
6
1
÷
ti P
T
m
, )
=
R
P
2
¿
=
h
R
j
j
1
 , ) , 10
6
1
÷
÷
j t P p
T n R
gde je T ÷
tj ti
T , podužne mase pređe u polagačima, tex.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
154
154
Masa pređe u gr, utrošene za dobijanje jednog raporta,
m
R
= m
, ) , )
.
2 1
R P R P
m +
Odnos pređe razne vrste ili finoće u raportu, %,
, ) , )
. / 100
2 1
R P R P
m m = 
Ako se pletivo filetnih prepletaja koristi za proizvode za rublje, onda treba odrediti i
srednje vrednosti petljinog koraka
÷
A i visine petljinog reda
÷
B u raportu uzorka, broj
raporata na površini 1 m
2
pletiva je
, / 10
6
|
.
|

\
|
÷ ÷
B A R R
h š
gde je R
š
i R
h
- odgovarajuća širina i visina raporta uzorka , /
š h
R t A =
÷
h v
R t B / =
÷
.
Sa uzimanjem gore navedenih formula površinska masa 1 m
2
se izračunava po formuli
Q = , ) . /
1 1
1 1
|
.
|

\
|
(
¸
(

¸

+
÷ ÷
= =
¿ ¿
B A R R T n R T n
h š
R
i
R
j
tj P p j ti P i
h h
 
Za izradu pletiva filetnih prepletaja na osnovo pletaćim mašinama ne trebaju nikakvi
dopunski uređaji. Neophodno je da samo imamo jedan, dva ili više polagača, najčešće
sa preskočnim uvodom osnovinih pređa.
Osnovno pravilo projektovanja i izrade pletiva filetnih prepletaja se sastoji u sledećem:
pri zadatom uvodu polagača polaganje pređe mora da se izvrši tako, da sve igle u
svakom redu pletenja obavezno prihvataju pređu. U jednostavnom slučaju sbir uvedenih
pređa svih polagača moraju da se povežu sa uvodom pređe jednog polagača u
potpunosti.
Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja
Struktura. Pletivom potkinih prepletaja nazivamo pletiva, koja sadrže u osnovnom
pletivu dopunske pređe, nepovezane u petlje. Ove dopunske pređe su upletene između
baznih ili baznih i veznih delova petlji.
Pri izradi pletiva potkinih prepletaja jedan sistem pređe polaže se na igle i stvara
osnovne petlje, a drugi sistem potki se upliće u osnovne petlje bez njihovog polaganja
na igle. Pletiva potkinih prepletaja mogu biti dobijena na bazi bilo kojih glavnih
izvedenih prepletaja. Ova pletiva se dele:
**po vrstama osnovnog prepletaja, u kome su upletene potkine pređe,- na jednostrane
(slika 190,a-g ; 191, a-d) i dvostrane (slika 191,e-f), glatke kulirne (kao slika 174,b;
175,e) i osnovo pletena ( kao slika 190,a, c d, e g; 191,a-d, f);
**po pravcu polaganja potkinih pređa u osnovni prepletaj- sa poprečnim potkinim
pređama ( kao slika 190,g; 190,e), sa uzdužnim potkinim pređama (kao slika 174,a, c, d
, e, g; 190,b, c), sa uzdužnim i poprečnim potkinim pređama ( kao slika 190,b; 191,a).
Pletiva, u kojima se pravac pletenja poklapa sa pravcem polaganja potkinih pređa,
izrađujemo obično jednostavnije;
**po broju petljinih nizova, u kojima je potkina pređa provučena u jednom petljinom
redu, sa potkinim pređama, provučene u ograničenom broju petljinih nizova (kao slika
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
155
155
190,a, c, d ,f; 191,b, c, d, f), sa potkinim pređama, provučene po širini pletiva ( kao slika
190,b, g; 191,a, e).
Uopšteno možemo reći da se potkina pređa može primeniti u svojstvu: podstavne-za
stvaranje čupavjenog pletiva u vidu vatelina; polaganja- za smanjenje rastegljivosti ili
povećanja debljine pletiva; potkine-za stvaranje resa na pletivu; vezivne-za povezivanje
međusobno pojedine petljine nizove; ukrasne-za stvaranje uzoraka u vidu povezanih
odsečaka potkinih pređa na naličju pletiva; izvlačne-pri periodičnom naizmeničnom
radu polagača.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pletaćim mašinama nisu potrebni nikakvi
specijalni uređaji. Dovoljno je da imamo dva polagača od kojih je jedan potkin (
uvođenje potkine pređe), a drugi osnovni (uvođenje osnovne pređe). Pošto je upletanje
pređe, u polagačima obično različito, neophodno je da za svaki polagač imamo
odvojenu osnovu.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pletaćim mašinama neophodno je:
**da se potkina pređa ne polaže na igle;
**da potkina pređa ne preseca bazni deo petlji na strani lica;
**da se potkina pređa provlači između baznog i veznog dela petlji; pri čemu na strani
lica preseca bazni deo petlji, a na naličju vezni deo petlji;
**da potkinu pređu ne polažemo ispod igala, ona leži između petljinih nizova i izlazi na
strani lica pletiva u obliku pravih odsečaka pređe;
**da se potkina pređa polaže u istom pravcu kao i osnovna, i da pri tome potkin i
osnovni polagač skreću u jednom te istom pravcu za jednaki broj iglenih koraka;
**da se potkine pređe ne presecaju sa osnovnim pređama i da njihovi odsečci slobodno
leže na naličju pletiva.
Posebno trebamo naglasiti da je za pripremu mašine za izradu potkinog pletiva
neophodno da potkin polagač bude prednji, pošto samo prednje pređe se mogu uvući u
vezni deo petlji koje se odbijaju sa igala. Na dvoigleničnim mašinama pređe oba
polagača moraju biti potkine.
U pletivu potkine peđe igraju ulogu povezujućih (kao na slici 190,c, g; 191,b),
skeletnih ( kao na slici 190,a, b, d, e, g), uzorkovanih ( kao na slici 191,b, c, d, e, f),
resastih i podstavnih pređa.
U pletivu sa povezujućim potkinim pređama u svojstvu osnovnog prepletaja koristimo
jednostrane ili dvostrane lančiće, potkine pređe spajanjem odvojeno lančića u pletivu.
Na slici 190,c prikazana je struktura potkinog prepletaja, čija je osnova stvorena
lančićem a, povezanog u pletivu potkinim pređama Y. Svaka od potkinih pređa
povezuje četiri petljina niza. Pletivo ovakvog prepletaja ima neznatnu rastegljivost po
dužini i širini. U pletivu (190,f) uplitanjem potkinih pređa a i b povezujemo nizove,
stvoreni lančićem samo u nekim petljinim redovima ( 1, 3, 4, 6). Među povezujućim
potkinim pređama a i b i petljinim nizovima umetnute su uzdužne potkine pređe c i d.
Ovakvo pletivo pri visokoj gustini pletenja imaće sličnu tkanu strukturu i karakterisaće
se neznatom rastegljivošću.
Na slici 191,b prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva, potkinim pređama a i b
koje izvršavaju istovremeno ulogu povezujućih i uzorkojućih. Polaganjem potkinih
pređa upravlja žakar aparat. U stvorenom mrežastom pletivu sa ćelijama,
karakterističnim veličinama t
h
i t
v
, ažurne efekte postižemo smenjivanjem ćelija sa
različitim stepenom pokrivanja potkinim pređama. U pletivu sa potkinim pređama u
vidu skeletnih krajnje uvezujemo u osnovno pletivo za promenu osobine pletiva:
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
156
156
smanjena istegljivost i raspletenosti, povećanja oblika stabilnosti , elastičnosti i tako
dalje.
Na slici 191,b prikazana je struktura patenta 1+1 sa povezivanjem njegovih petljinih
nizova potkinim pređama a i b, ispunjavajući ulogu skeleta. Uvođenjem u patent
potkine pređe smanjujemo njegovu rastegljivost po širini. Primenom potkinih elastičnih
pređa, možemo povećati elastičnost patenta. Duplo kulirno pletivo sa elastičnim
pređama koristi se za izradu midera, ivica čaraparskih proizvoda i tako dalje.
Zahvaljujući skeletnim potkinim pređama a i b, upletenim ispod veznih delova
jednostranog lančića iz pređe c (slika 190,a) ,povećava se jačina i smanjuje izduženje
pletenih gajtana ( istu takvu strukturu imaju stranice ćelija mrežastih pletiva). Na slici
190,b prikazana je struktura glatkog kulirnog pletiva, stvorenog iz pređe a, sa
upletenim skeletnim poprečnim potkinim pređama c, i uzdužnim potkinim pređama b.
Ovakvo pletivo ima strukturu analognu tkanini.
Jednostrana osnovo pletena pletiva potkinih prepletaja ( slika 190,f), dobijena na bazi
izvedenog trikoa (sukna), sa upletenim među njegovih veznih delova skeletnim
potkinim pređama Y
1
i Y
2
karakterišu se malom rastegljivošću po dužini, neznatnim
upletanjem
posle skidanja sa pletaće mašine, povećanom obliku stabilnosti. Potkine pređe Y
1
i Y
2
prepliću se sa veznim delovima osnovnog pletiva, pridodajući pletivu sa sttrane naličja
strukturu sličnu tkanini.
Osnovo pleteno-tkano pletivo ( slika 190, e), dobijeno na osnovo pletaćoj-tkačkoj
mašini „Metap“ (bivša ČSSR), po svojoj strukturi analogno je jednostranom osnovo
pletenom pletivu potkinih prepletaja ( slika 190,d).
On sadrži petljine nizove osnovnog prepletaja II, IV i tako dalje, prepletaja kepernog
trikoa, stvorenog iz osnovine pređe P
o
pri uslovima sa punim uvodom u polagače ili
rupičastih igala. Svaki parni vezni deo osnovnog prepletaja 1, 2, 3, 4 i tako dalje, u
svakom petljinom redu prepletaja sa uzdužnim potkinim pređama Y
1
,Y
2
, Y
3
, Y
4
,
stvara tkani prepletaj, naprimer pletivo, atlasni ili drugo. Kao rezultat ovoga između
petljinih nizova osnovo pletenog pletiva II, IV pojavljuju se delovi I, III, V i tako
dalje, koji po strukturi liče na tkaninu. Ovakav materijal ovladava svojstvima,
karakterističnim za tkanine i osnovo pletena pletiva.
Na slici 190,g prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva prepletaja lančić- sukno
sa skeletnim potkinim pređama Y
1
i Y
2
, provučene u svakom drugom petljinom redu
po svim širinama pletiva.
Struktura osnovo pletenog pletiva sa ukrštenim skeletnim potkinim pređama a i b,
provučene po celoj širini pletiva, i uzdužnim potkinim pređama c , upletenih među
baznim i veznim delovima petlji prepletaja triko ( slika 191,a), karakteristična je za
netkane materijale, dobijenih na pletaćim-prošivnim mašinama „Malimo“.
Struktura pletiva sa uzorkovanim potkinim pređama prikazana je na slici 191,b, c, d, f.
Uzorak na strani naličja jednostranog osnovo pletenog pletiva prepletaja triko ( slika
176,c), sadrži bazne i vezne delove petlji, stvorene sistemima obojenih potkinih pređa a
i b, pri čemu je potkina peđa a u svim petljinim redovima rapoređena ispod veznih
delova petlji trikoa, a potkina pređa b obavija vezne delove trikoa u nekoliko mesta.
Na slici 191,f prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva potkinog pepletaja,
pređe a uvedene su u jedan polagač,, a pređe b u drugi. Na delu raporta uzorka I
stvaraju se petlje 2 i 3 na obema iglenicama iz pređe a, a pređe b upliću se kao
potkine, obavijajući vezni deo 1. Na delu raporta II, suprotno, pređe b stvaraju petlje 5,
6, a pređe a upliću se između veznih delova kao potkine 4. Pri uvodu u polagače pređe
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
157
157
sa nekoliko boja mogu se dobiti uzorci u obliku kvadrata ili više složenih figura u
zavisnosti od primenjenog osnovnog prepletaja i opšteg broja polagača.
e
Slika 190. Struktura jednostranih pletiva potkinih prepletaja
sa jednom i više osnovinih i potkinih pređa.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
158
158
Na slici 191,d prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva potkino-filetnog
prepletaja koji u jednom raportu sadrži dva ili nekoliko uzorkovanih prepletaja.
Osnovno pletivo stvara se petljama lančića ( petljini redovi 1, 2, 4, 5) i triko ( petljini
redovi 3, 6) iz pređe a. U svakom lančiću upletene su potkine pređe Y. Sistem
osnovnih i potkinih pređa a i Y stvaraju mrežasto pletivo sa heksaedralnim ćelijama.
Horizontalni i vertikalni koraci ćelija t
h
i t
v
u skladu su sa uglom otvaranja ćelija α.
Ovakvo mrežasto pletivo primenjuje se u svojstvu osnove za krovne lepenke i čipke
Uzorak po osnovi čipke stvara se sistemima uzorkovanih potkinih pređa Y
uz
, upletenim
ispod veznih delova pređe osnovne a i Y.
Na slici 192 prikazani su momenti procesa stvaranja petlji pri dobijanju potkinih
pletiva na rašel mašini. P o t k i n e p r e đ e uvedene su u rupičaste igle 1, 2 3
(192,a). Polupetlje 4, 5, 6 nalaze se ispod jezičaka igala. Potkine pređe izlaze iznad-
ispod veznih delova polupelti, usmerene s’desna ulevo. Shodno ovome, potkin polagač,
koji se nalazi iza jezičastih igala, skreće s’desna ulevo za jedan igleni korak. O s n o v n
e p r e đ e izlaze iz polupetlji i upravljaju se na rupičaste igle 7, 8, 9 zadnjeg polagača.
Posle klatnenog kretanja polagača udesno potkin i osnovni polagač zauzimaju položaj,
prikazan na slici 192,b. Prednji polagač sa osnovnom pređom skreće ispred igala s’leva
nadesno za jedan igleni korak, a polagač sa potkinim pređama ostaje u tom takođe
veznom delu među iglama.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
159
159
Slika 191. Struktura jednostranog i dvostranog pletiva potkinih prepletaja
Oba polagača izvršavaju klatneno kretanje nazad tako da se osnovne pređe prednjeg
polagača polože na odgovarajućim jezičcima igala, a potkine-između polupetlji i veznih
delova.
Posle polaganja pređe igle se spuštaju naniže, na njima se stvaraju nove petlje i
potkine pređe se pružaju između baznih i veznih delova novih petlji.
Iz razmotrenog procesa stvaranja petlji možemo izvesti sledeći zaključak:da bi se
potkine pređe sjedinile sa osnovnim, potkin polagač pri polaganju pređe ispod igala,
mora da skrene za veći broj iglenih koraka, nego osnovni, ili ovo skretanje potkinog
polagača mora biti usmereno u suprotnu stranu u odnosu prema osnovnom polagaču.
Razmotrićemo još jednom osobine i strukturu dobijanja različitih vrsta potkinih
osnovo pletenih pletiva.
Prepletaji sa postavnim potkinim pređama. Kao što smo već rekli potkine pređe
primenjujemo kao podstavne, raspoređene na strani lica ili naličja u obliku ležećih
odsečaka. Ove odsečke možemo češljati za stvaranje pliša na površini pletiva. Postavne
pređe možemo uplesti u osnovno osnovo pleteno pletivo labavije, b e z o b a v i j a nj
a i l i s a o b a v i j a nj e m osnovnih petlji za dobijanje proizvoda sa vlaknastom
površinom, i većom jačinom ( naprimer, marame, prsluci ,toplo rublje).
Za dobijanje potkinog pletiva sa obavijanjem veznih delova u svojstvu osnovnog
odabira se triko-sukno ili atlas. Da bi se potkine pređe obavile oko veznih delova,
polagač sa potkinim pređama izvršava polaganje ispod igala sa razmakom, jednakim
maksimalnom zbiru skretanja osnovnog polagača u tom takođe istom pravcu.
Na slici 193 prikazana je struktura prepletaja dvoiglenog trikoa, čiji vezni delovi
obavijaju potkine pređe. U datom slučaju polaganje osnovnih pređa karakteriše se
sastavom lanca 1-0/1-2//, to jest zbirni razmak polaganja jednak je 0-2, shodno tome,
polaganje potkine pređe mora biti 0-0/2-2//. Ako polaganje potkine pređe bude 2-2/0-
0//, neophodni efekti se neće dobiti, pošto pri polaganju ispod igala osnovnih peđa od
0 do 1 potkine pređe imaju polaganje ispod igle od 2 prema 0 i ne ispravljaju se.
Potkine pređe, umetnute sa obavijanjem veznih delova, skoro u potpunosti leže na
naličju i mogu biti sasvim nevidljive na strani lica.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
160
160
Takođe u svojstvu osnovnog prepletaja pri dobijanju potkinih prepletaja sa
obavijanjem primenjujemo atlas, obavijanje bude samo u okretnim petljama (okretnice).
Ako pri dobijanju pletiva sa obavijanjem potkin polagač ima veću veličinu oscilovanja
(zamaha) pri polaganju ispod igle, nego osnovni, dobijamo pletivo sa nepotpunim
obavijanjem veznih delova ( slika 194).
U svojstvu osnovnog pletiva primenjujemo dvoigleni triko sa zatvorenim petljama, a
polaganje potkinih pređa proizilazi pri skretanju polagača 3-3/0-0//. U datom prepletaju
položaj potkinih pređa podsećaju na stranice petlji glatkog kulirnog prepletaja,
zaokrenute pod uglom od 90
o
. Ovakvo pletivo manje se izteže u širinu, nego li u
dužinu, i primenjuje se u tekstilnoj industriji pri krojenju proizvoda u poprečnim
pravcima, pri čemu strana lica se uzima za naličje. Ako primenjujemo potkine pređe u
boji sa manjom finoćom, na pletivu se stvaraju uzorkovane obojene pruge.
Prepletaji sa umetnutim potkinim pređama. Kao što smo već napomenuli potkine
pređe se uvek koriste za smanjenje rastegljivosti pletiva. U tim slučajevima izabiramo
takav redosled njihovog polaganja, pri kome se potkine pređe ne vide ni sa lica ni sa
naličja, i odsečci pređe maksimalno se približavaju prema pravoj liniji ( slika 175).
Kako se iz slike vidi potkine pređe su upletene u osnovno pletivo po dijagonali.
Prepletaji sa resastim potkinim pređama. Na osnovo pletaćim mašinama mogu se
dobiti rese u obliku odvojenih lančića ili u obliku petlji, zavijene iz potkine pređe (slika
196). Na slici vidimo, da osnovni polagač stvara lančić, a potkina pređa, povezuje među
sobom odvojene lančiće u svakom četvrtom redu, stvarajući zavijene resaste petlje , u
ostalim redovima raporta umetnute u obliku potkinih pređa. U svojstvu osnovnog
pletiva može biti korišćen samo glavni ili izvedenih prepletaj.
Prepletaji sa uvezanim potkinim pređama. Pored opisanih načina primene potkinih
pređa, dati princip stvaranja osnovo pletenih prepletaja široko se koristi za dobijanje na
pletivu ili proizvoda ažurne , obojene i reljefne uzorke. U svojstvu primera
razmotrićemo dobijanje i redosled proračuna nekoliko uzoraka uzorkovanog pletiva sa
primenjenim uvezanim potkinim pređama.
Na slici 197,a prikazana je uzorkovana mašnica, izrađena na jednoigleničnoj osnovo
pletaćoj mašini rašel primenom tri polagača, jedan kao osnovni, a dva kao potkina.
Potkine pređe drugog i trećeg polagača povezuju međusobno lančiće, stvorene prvim
polagačem. Sva tri polagača imaju preskočan uvod, čiji je redosled prikazan na šemi.
Uzorak se stvara veznim delovima obojenih potkinih pređa u povezivanju sa
vertikalnim sivim i zelenim prugama.
Za davanje mašni bolju stabilnost, to jest za smanjeno njeno razvlačenje, osnovni
polagač ima uvod po dve pređe u svaku rupičastu iglu, a potkine-po tri pređe.
Potkini polagači se uvode sa osnovom, koja se sastoji iz obojenih pređa. Svaka
mašnica ima šest obojenih pređa. Broj mašnica, istovremeno pripremljenih na mašini,
zavisi od širine mašne i broja igala u iglenici.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
161
161
Slika 192. Pojedine faze u procesu stvaranja
petlji potkinog pletiva
Slika 193. Struktura prepletaja dvoiglenog Slika 194. Struktura prepletaja pletiva sa
trikoa, čiji vezni delovi obavijaju potkinu nepotpunim obavijanjem veznih delova
pređu i grafički prikaz prepletaja i grafičkim prikazom prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
162
162
Slika 195. Struktura prepletaja pletiva Slika 196. Struktrura prepletaja pletiva sa
sa umetnutim potkinim pređama umetnutim resastim potkinim pređama i
i grafičkim prikazom
a
Slika 197. Uzorkovana mašnica, grafički prikaz , sastav lanca i uvod snovanja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
163
163
Na slici 197,b prikazan je drugi primer strukture ovih prepletaja. Kako vidimo iz slike,
potkine pređe u ovom pletivu položene su u cik-cak liniji. Težeći prema ispravljanju,
one naginju petlje i pridodaju lančiću takođe malu cik-cak struktruru.. Da bi se
odstranio ovaj nedostatak skretanje potkinih i osnovnih polagača pri polaganju pređe
pod igle projektujemo u suprotnim stranama.
Kao što smo već ranije ukazali, svi glavni jednoiglenični osnovo pleteni prepletaji i
njihovi izvedeni imaju cik-cak strukturu petljinih nizova. Susedni petljini nizovi
potkinih pređa sa suprotnim skretanjima, možemo ih ispraviti u onim prepletajima kao
što su triko, sukno, saten i tako dalje.
Na slici 197,c prikazana je struktura trikoa sa potkinim pređama polaganjem 0-0/8-
8//. Pređe, koje stvaraju triko, u datom slučaju imaju polaganje 1-0/1-2//. Po prepletaju
vidimo, da se potkine pređe raspoređuju u pravcima, suprotno veznim delovima trikoa,
zato težnja baznih delova petlji trikoa da se naginju biće uravnotežena potkinim
pređama, i petljini nizovi trikoa se ispravljaju. Ovome takođe doprinosi pravilno
zatezanje potkinih i osnovnih pređa.
Prepletaji sa pojedinačnim potkinim pređama i sa potkinim
veznim delovima
Veći inters za široki asortiman i poboljšanje spoljašnjeg oblika proizvoda
predstavljaju osnovo pletena pletiva, na kojima se uzorci stvaraju pojedinač-nim
potkinim pređama, raspoređenih u određenom poretku na stani naličja osnovnog pletiva.
U svojstvu osnovnog pletiva koristi se kombinovani dvoiglenični prepletaj, kao triko-
sukno, saten-lančić, saten-triko i drugi. Prvi i treći polagač stvaraju osnovno pletivo, i
kao po pravilu imaju neprekidan ili pun uvod, potkine pređe sa naizmeničnim uvojima ,
uvodimo u drugi polagač sa preskočnim uvodom.
U pojedinim slučajevima u osnovni polagač uvodimo pređe, različite po finoći i
vlaknu.
Karakter uzoraka, dobijen potkinim pojedinačnim pređama, zavisi od primenjenog
prepletaja i njihovog povezivanja sa potkinim pređama i od uvoda potkinih pređa u
polagače i njihovih obojenja.
Primer tako dobijenog pletiva prikazan je na slikama 198 i 199.
Slika 198. Potkino pletivo sa Slika 199. Grafički prikaz i sastav lanca prema uzorku
pojedinačnim potkinim pređama sa slike 198
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
164
164
Osobine potkinih pletiva i metode projektovanja. Potkine pređe, upletanjem u
osnovni prepletaj, bitno menjaju njegovu osobinu. Smanjuje se rasplitanje i istegljivost
pletiva baznog ili osnovnog prepletaja .U pletiva osnovo pletenih prepletaja smanjuje se
nagib petlji osnovnog prepletaja prema liniji petljinih redova. Pletiva sa uzdužnim
potkinim pređama ( slika 190,d, e, f) postaju malo rastegljiva po dužini, sa poprečnim
potkinim pređama (slika 190,e)-po širini, sa uzdužnim i poprečnim pređama ( slika
190,b; 191,a)-po dužini i širini.
U pletivu sa uzdužnim potkinim pređama ili poprečnim i uzdužnim potkinim
pređama, umetnutim ispod veznih delova nekoliko petljinih nizova, rastegljivost se
smanjuje i pri deformaciji u pravcima, ne poklapa se sa pravcem polaganja potkine
pređe ili njenih odsečaka. Ovo objašnjavamo time, što potkine pređe, popunjavajući
međupetljine vezne delove, izazivaju smanjenje graničnih vrednosti A
max
, B
max
, S
max
u
pletivu baznog prepletaja pri njegovom istezanju. Stepen smanjenja istezanja je time
veći, ukoliko je veća zapunjenost međupetljinih veznih delova potkinim pređama, koja
se pri zadatoj gustini pletenja uvećava sa povećanjem debljine potkine pređe. Pri
deformacionim naprezanjima potkine pređe primaju veću orijentaciju u pravcima
istezanja, nego za to isto vreme osnovne pređe koje pokazuju opterećenje u manjem
stepenu. Potom u prvom redu razaraju se potkine pređe, a zatim osnovne. Ova pojava je
nedostatak pletiva potkinih prepletaja, pošto se u nejednakom stepenu koristi jačina
osnovnih pređa.
Pri složenim deformacijama, koje su približne prema prekidnim, ali ne razaraju
pletivo, potkine pređe menjaju svoj položaj u pletivu relativno osnovnim pređama, pri
čemu one menjaju trajno nepovratni karakter i ne uspostavljaju se pri relaksacionim
procesima pletiva. Ovo izaziva smanjenje pokazatelja oblika stabilnosti pletiva potkinih
prepletaja i služi jednim od njegovih nedostataka.
Potkine pređe, raspoređene između baznih i veznih delova petlji, sprečavaju promenu
konfiguracije pređe u osnovnim petljama pri relaksacionim procesima u pletivu i
smanjuju parametar upletanja pletiva.
Petljin korak pletiva potkinih prepletaja u ravnotežnom stanju određujemo po formuli
A = (1- K
u
) t,
gde je K
u
- koeficijent tehnološkog upletanja pletiva;
t- igleni korak pletaće mašine.
Za proizvode zavese-čipke iz sintetičkih pređa K
u
= 0,04-0,05. Za pletiva namenjena
za gornje odevne predmete, K
u
= 0,06-0,07.
Visina reda petlji projektuje se sa uzimanjem broja i debljine potkinih pređa,
raspoređene u petljama između njenih baznih i veznih delova petlji
B = R
š
d
o
+
¿
=
n
i
u
i
d
1
,
gde je R
š
-širina raporta osnovnog prepletaja ( za pletiva potkinih prepletaja sa osnovnim
prepletajem lančića R
š
= 2);
d
o
, d
pi
- srednji prečnik odgovarajuće osnovne i potkine pređe;
n- broj potkinih pređa, raspoređenih između baznih i veznih delova petlji.
Koeficijenat odnosa gustine pletiva potkinih prepletaja određuje se po formuli
C = B/A = , ) j ¦. 1 /
1
t K d d R
u
n
i
p o š
i
÷
)
`
¹
¹
´
¦
+
¿
=
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
165
165
Iz ove formule sledi, da se vrednost C pri jednakim veličinama K
u
, t, d
o
uvečavaju sa
povećanjem širine raporta prepletaja, prečnika i broja potkinih pređa, koje se nalaze
između baznih i veznih delova petlji. Dužina potkinih i osnovnih pređa u petlji pletiva
određuje se iz njihovih geometrijskih modela.
Za pletiva sa skeletnim potkinim pređama (slika 175,a, c, e, f, g; 176,a, e) dužinu
potkine pređe u odnosu prema jednoj osnovnoj petlji pletiva, nalazimo po formuli,
; A
A
=  , B
B
= 
gde je ℓ
A
-dužina horizontalne potkine pređe;

B
-dužina vertikalne potkine pređe.
Dužinu potkinih pređa, sa promenljivim pravcima polaganja u petljinim redovima (
slika 175,a, c, d; 176,b, c, d, f) određujemo kao zbir dužine:

u
= ℓ
v
+ ℓ
o
,
gde je ℓ
v
- dužina potkine pređe u veznom delu, koja preseca jedan ili nekoliko petljinih
nizova;

o
- dužina luka okretnog dela potkine pređe.
Prihvatajući ℓ
v
za dijagonalu paralelopipeda sa veličinama B i A ( R
šp
-1), a dužinu
luka za poluobim sa prečnikom (2d
o
+d
p
), dobićemo
, ) j ¦ , ), 2 5 , 0 1
2 2
p o š u
d d R A B
p
+ + ÷ + =  
gde je R
šp
- raport polaganja potkine pređe u datom petljinom redu;
B, A –odgovarajuća visina petljinog reda i petljinog koraka;
d
o
, d
p
-srednji prečnik odgovarajuće osnovne i potkine pređe.
Površinsku gustinu u gr m
-2
pletiva potkinih prepletaja izračunavamo po formuli
, ), 10 4
4
p o
t p t o v h
T T G G Q   + · =
÷
gde je G
h
, G
v
- odgovarajuće gustine pletiva po horizontali i vertikali ( broj petlji na
5cmm);

o
, ℓ
p
-odgovarajuće dužine pređe u petlji osnovne i potkine pređe, u odnosu
prema jednoj petlji;
÷
p o
t t
T T ,
odgovarajuće podužne mase osnovne i potkine pređe u tex.
Proces izrade potkinih prepletaja.
Pletiva potkinih prepletaja izrađujemo na kulirnim i osnovo pletaćim mašinama
najmanje iz dva sistema pređa: osnovne i potkine. Najviše rasprostranjeniji način
pletenja je dvostrano ili desno-desno pletivo sa poprečnim potkinim pređama na bazi
patenta i njegovih izvedenih prepletaja, i dvostranih kulirnih pletiva sa uzdužnim
potkinim pređama na bazi naličja glatkog prepletaja.
Osnovo pleteno pletivo potkinih prepletaja obično izrađujemo sa potkinim pređama,
umetnutim u pravcu petljinih redova pletiva ( sa uzdužnim potkinim pređama). Pri
njegovom dobijanju rukovodimo se sledećim trima pravilima:
**potkini polagači pri izvršenom skretanju iza igala raspoređuju se bliže prema leđima
igala, nego li osnovni. Samo u ovom slučaju potkine pređe mogu biti položene ispod
veznih delova osnovnih pređa;
**potkini polagači polaganje pređe na iglama ne izvršavaju, a ostvaruju samo skretanje
iza igala;
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
166
166
**na dvoiglenicnim osnovo pletaćim mašinama svaki od polagača može biti potkin u
odnosu prema iglama različitih iglenica.
Princip dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinih prepletaja dat je na slici 200. Potkine
pređama P
p
polaganjem u zev, stvaramo površinu II olučastim iglama 1 sa zatvaračima
(iglicama) 2 i površinu I položajem pređe osnovnog polagača P
o
. (slika 200,a). U ovaj
zev pređe P
p
mogu polagati polagači P
p
pri njihovim skretanjima, čunkom ili
hvatačima kao na tkačkom razboju ( kao potkina pređa 5) ili se dovodi sa strane kukice
igala specijalnim uređajem po strelici a. Osim tekstilnih pređa u zev se mogu uvoditi
lanene ili kudeljne trake 4, tkani i drugi metražni vlaknasti materijali, a takođe obloge iz
pokidanih tekstilnih pređa. U tom slučaju glave igala sa naoštrenim šiljcima probadaju
vlaknasti materijal 6.
Posle uvođenja potkinih pređa u zev osnovne pređe polagača P
o
se polažu na iglama, a
potkine pređe nalaze se zatvorene između leđa igala, baznim delovima petlji 3 i
delovima osnovne pređe b, iz kojih se nadalje stvaraju vezni delovi petlji ( slika
184,b). Pri izvršenju operacije oblikovanja ( slika 200,c) potkine pređe biće upletene u
osnovno triko pletivo između baznih i veznih delova petlji.
Pri uvođenju materijala u zev u obliku vlaknastih platna ista će biti prošivena
osnovnim pređama ( sa jedne njihove strane nalaziće se bazni delovi petlji, a sa druge-
vezni delovi).
Na slici 201 prikazan je raspored sa 24 polagača osnovinih pređa rašel mašine za
pletenje čipki. Na slici je označeno sa :
**I- konzolni podupirač polagača;
**II-polagači;
**III-platinska gredica;
**IV-rupičaste igle osnovnog polagača;
**V- vodiči-rupičaste igle potkinih polagača;
**VI-gredica sa odbijajućim platinama.
Polagači 1, 4 pletu osnovno pletivo, polagači 2, 3-potkino u odnosu prema polagaču 1,
ali oni mogu da stvaraju i osnovne petlje (ovi polagači koriste se pri dobijanju ivičnih
čipki). Polagači 5-24 su uzorkovani. Vodiči pređe-rupičaste igle polagača 2, 3 i 5-24
pstavljeni su na jednoj liniji skretanja ( ukupno na rašel mašini ovog tipa ima 10 linije
skretanja).
Na slici 186 prikazan je raspored polagača na dvoigleničnoj rašel mašini sa oznakama:
- 1,2- gredice sa odbijajućim platinama;
- I
1
, I
2
- iglenice;
- 3, 4- gredice sa završnim platinama;
- I, II, III-polagači.
Polagači II, III mogu biti potkini u odnosu prema iglenici I
2
, polagači I, II-u odnosu
prema iglenici I
1
, polagač II-u odnosu prema iglenici I
1
i I
2
.
Više složenijim javlja se proces izrade osnovo pletenog pletiva sa poprečnim potkinim
pređama, umetnutim po celoj širini pletiva. Redosled operacija procesa stvaranja petlji
(a- g) na rašel mašini sa olučastim iglama prikazan je na slici 203 ( detaljnije vidi
tehnologija pletenja II deo, autora V. Gligorijevica).
Pri izradi osnovo pletenog pletiva potkinih prepletaja veličina i pravac skretanja iz
igala potkinih i osnovnih polagača određuje strukturu pletiva. Razlikujemo šest
osnovnih varijanti skretanja potkinih i osnovnih polagača iza igala.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
167
167
Slika 200. Šema dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinog prepletaja
sa olučastim iglama i dva polagača osnove: P
o
-polagač osnovne pređe; P
p-
polagač
potkine pređe; b-delovi osnovne pređe.
Slika 201. Šema rasporeda rupičastih igala polagača na rašel
mašini sa 20 osnovinih pređa
Osobine strukture pletiva u zavisnosti od uslova i pravca skretanja polagača iza igala
prikazano je u tabeli. Skretanja potkinih i osnovnih polagača iza igala označeni su
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
168
168
odgovarajućim vektorskim veličinama
÷
÷
p S I i
÷
÷
o
S I ( ÷
÷
÷
o
S I ovo je skretanje osnovnog
polagača iza igala).
Projektovanje skretanja potkinih polagača, neophodnih za izradu pletiva sa zadatom
strukturom, izvršava se sa osnovnim pravilima koja smo dali gore.
Projektovanje pletiva futernih prepletaja
Osobine. Futerni prepletaji su takva pletiva koja sadrže u osnovnom pletivu dopunske
pređe koje se ne upliću u petlje, već se dopunske pređe upliću u osnovni prepletaj putem
zatezanja nekih petlji preko zamke futerne pređe u određenom odnosu 1+1; 1+2; 2+2 i
tako dalje. Pri izradi pletiva futernih prepletaja futerne pređe se polažu na igle u obliku
zamki, odvode prema polupetljama i zbacuju zajedno sa njima na novo stvorenu petlju.
Na slici 188,a-d prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja na
bazi trikoa sa umetnutim futerni pređama i različtim vrstama futernih petlji. Futerne
pređe u osnovo pletenom pletivu stvaraju zamke i vezne delove. F u t e r n e z a m k e
ab i cd- delovi futerne pređe, prepliću se sa veznim delovima osnovnih petlji. F u t e r n
i v e z n i d e l o v i bc i da povezuju naizmenično stvaranje pletenja futernih
zamki u procesu pletenja.
Slika 202. Šema rasporeda polagača na
dvoigleničnoj rašel mašini
Futerne zamke i futerni vezni delovi (podstavni) u
celosti stvaraju n e d o v r š e n e f u t e r n e p e
t lj e. Razlikujemo otvorene i zatvorene nedovršene
futerne petlje.
Otvorene nedovršene futerne petlje nazivamo u
tom slučaju kao upleteni istoimeni vezni delovi
futernih i osnovnih pređa ( 204,a, c), to jest izlazni
vezni delovi futerne pređe prepliću se sa izlaznim
veznim delovima osnovne ili izlaznim veznim
delovima futerne-sa izlaznim veznim delovima
osnovnih pređa.
Zatvorene nedovršene futerne petlje prepletaja
različitih veznih delova (slika 204,b,d), to jest izlazni
vezni deo futerne pređe-sa izlaznim osnovnim ili
izlaznim veznim delovima futernih-sa izlaznim
veznim delovima osnovnih pređa.
Na slici 204,e prikazana je struktura pletiva, u
kojoj se futerne pređe javljaju istovremeno
povezujućim i uzorkojućim. Polaganje futerne pređe iza igala izvršava žakar aparat. U
pletivu se stvaraju uzorkovani efekti zahvaljujući povezivanju kroz otvore (sektor III) sa
sektorima I i II manje i veće gustine pokrivanjem futernim pređama.
Na slici 204, f prikazana je struktura pletiva sa uzorkovanim futernim pređama.
Uzorci tipa vezenja stvaramo polaganjem futernih pređa F
1
i F
2
na naličju pletiva
prepletaja triko. Analogno uzorci mogu biti dobijeni na bazi jednostranih ili desno-levih
kulirnih prepletaja.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
169
169
Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja
Pri izradi osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja polagače sa futernim pređama
postavljamo dalje od leđa igala, nego osnovne.
Redoslednost operacije jednocikličnog načina izrade osnovo pletenog pletiva futernih
prepletaja prikazan je na slici 205. Pređe osnovnih P
o
i futernih P
f
polagača polažemo
na iglama istovremeno (slika 205,a, b,c). Posle okončanog polaganja pređe futerni
polagači odvode se prema polupetljama zatvarajućom dašcicom (lamele, udarni lim D
z
(slika 205,d). Zatim igle se spuštaju i stvara se novi red petlji. Futerne pređe se zbacuju
na novo stvorenim petljama zajedno sa polupetljma.
Pri dvocikličnom načinu izrade pletiva osnovne i futerne pređe polažu se na iglama sa
razdelom. Proces stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim iglama i
presom sa naizmeničnim radom prikazan je na slici 206. U prvom ciklusu na iglama se
polaže futerna pređa F polagača P
f
(slika 206,a) igle se spuštaju i ne presuju (presa je
isključena), a futerne pređe ( delovi I-II, II-III) odvode se prema polupetljama 1 u
glavama igala (slika 206,b).
U drugom ciklusu igle se podižu na nivou zatvaranja (slika 206,c) na njima se polaže
samo osnovna pređa O polagača P
o
i stvara se novi red petlji pletiva, pri čemu delovi
futerne pređe I-II, II-III se zbacuju na nove petlje 2 zajedno sa polupetljama 1 (slika
206,d).
Na osnovo pletaćim mašinama sa olučastim iglama dvociklični način izrade pletiva
futernih prepletaja ostvaruje se istim redosledom, kao i na mašinama sa špicastim
iglama. Umesto prese koristi se mehanizam za pokretanje zatvarača igala mašine. To je
ustvari jedna iglica koja klizi po telu igle naviše i naniže kada je neophodno da se
zatvori vrh kukice igle, da bi se mogla izvršiti operacija prebacivanja polupetlji sa tela
igala preko glave igala.
Na osnovo pletaćim mašinama sa jezičastim glama i zatvarajućom daščicom pri
dvocikličnom načinu pletenja pletiva futernih prepletaja u početku na iglama polažemo
pređe futernih polagača, zatim se oni odvode prema polupetljama zatvarajućom
daščicom. Igle produžavaju izbacivanje, i na njima se zatim polažu pređe osnovnih
polagača.
Dvociklični načini izrade osnovo pletenog pletiva više je pouzdan, nego li ciklični; pri
njegovoj primeni mogućno je ispuniti svako povezivanje polaganja osnovnih i futernih
pređa. Osnovni nedostatak jednocikličnog načina sa korišćenjem zatvarajućih daščica je
pojava mogućnosti zbacivanja sa jezičaka igala ne samo futernih, nego i osnovnih
pređa.
U tabeli prikazane su moguće varijante polaganja osnovnih i futernih pređa na iglama
(NS) i iza igala (IS). Povezivanje polaganja pređe, označeno velikom zagradom,
mogućno je pri jednocikličnom načinu izrade pletiva. Pri dvocikličnom načinu pletenja
mogućno je bilo koje povezivanje polaganja osnovnih i futernih pređa; prema tome,
futerni polagači mogu izvršavati ne samo obično, već i keperno polaganje. Nedovršene
futerne petlje različitih vrsta prikazane su u narednoj tabeli.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
170
170
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
171
171
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
172
172
Slika 203. Proces stvaranja petlji pri polaganju potkinh pređa
po celoj širini osnovo pletenog pletiva:
1-olučasta igla; 2-gredica sa odbijajućim platinama; 3-pletivo; 4, 5-polagači sa
osnovnim
pređama; 6-gornje platine; 7-tekuća traka potkinih pređa; 8-potkine pređe; 9-donje
platine; 10- zatvarači igala (iglice).
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
173
173
Slika 204. Struktura i grafički prikaz osnovo pletenog pletiva futernih
prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
174
174
Slika 205. jednociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja
Tabela: Varijante polaganja osnovnih i futernih pređa na iglama i iza igala
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
175
175
Na Slici 207 prikazana je struktura prepletaja trikoa sa potkinom (slika207,a) i
futernom (slika 207,b) pređom. Kako vidimo na slici potkina pređa ne stvara petlje i
povezuje se sa osnovnom samo ispod veznih delova petlji trikoa. Za razliku od njih
futerna pređa obavija u krug osnovni bazni deo petlje.
Osnovopleteno pletivo futernih prepletaja izrađujemo na jednoigleničnim rašel
mašinama. Za njegovo dobijanje mašina je snadbevena padajućom presom. To je ustvari
jedna metalna pločica 2 (slika 207,a) postavljena između osnovnog 1 i futernog
polagača 3. Uloga pločice je da odvodi naniže futernu pređu, polagajući je na jezičke
igala zajedno sa osnovnom. Pri ovome futerne pređe se premeštaju sa jezičaka igala na
njihovim telima, da nebi potpale ispod kukice igala pri njihovom spuštanju. Iz slike 207
vidimo da futerna pređa u redu 1 futernog trikoa stvara zamkasti uvojak, a u redu 2-
nezamkasti. Zamkasti uvojci dobijaju se pri polaganju futerne pređe po pravilu stvaranja
zatvorenih petlji, a nezamkaste- po pravilu stvaranja otvorenih petlji.
Za osnovu pletiva najčešće se primenjuju trikovni i atlasni prepletaji sa otvorenim i
zatvorenim petljama. Radi toga, da bi se futerna pređa reljefno izdvojila, koristimo
osnovne petlje otvorenog oblika. Međutim nekada se projektuju zatvorene petlje, da se
ne bi narušilo pravilo o polaganju futerne i osnovne pređe u suprotnim pravcima.
Futerne pređe se obično udvostručuju ili utrostručuju, u odnosu na osnovne radi boljeg
reljefastog izgleda uzorka.
Na slici 208,b prikazan je uzorak osnovo pletenog futernog prepletaja ispleten sa četiri
polagača osnovinih pređa na jednoigleničnoj rašel mašini.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
176
176
Slika 206. Dvociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernog prepletaja
Slika 207. Struktura trikoa sa potkinom a i futernom pređom b.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
177
177
Primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u
izradi zavesa i čipki
U današnje vreme većina proizvoda od zavesa i čipki izrađujemo uglavnom
osnovopletaćim načinom na žakarovim osnovopletaćim mašinama sa više polagača
osnovinih pređa. Baza za njihovo dobijanje služe u prvom redu potkini i futerni
prepletaji.
Zavese i čipke su ustvari uzorkovani mrežasti proizvodi, kod kojih su karakteristične
ćelije jednake ili različite po svom obliku i veličini, i uzajamno su raspoređene i
povezane sa gusto pokrivenim delovima pletiva u saglasnosti sa šarom uzorka.
Po sastavu proizvode od zavesa i čipki delimo u dve grupe: osnovne i složene
strukture.
O s n o v n i p r o i z v o d i sadrže obično osnovu sa upletenim uzorkovanim
pređama; osnovni proizvodi ove grupe mogu ili ne da imaju uzorkovane pređe. U p r o
i z v o d i m a s l o ž e n e s t r u k t u r e , imamo uzorkovane i osnovne sisteme
pređa , uzorkovane pređe ispunjavaju istovremeno ulogu povezujućih i stvaraju
sopstveno pletivo mrežasto čipkarskih proizvoda; u njima osnovne pređe ne mogu da
stvaraju osnovno pletivo.
Slika 208. Položaj futernog i osnovnog polagača pri pletenju pletiva futernog prepletaja
(a) i uzorak ovog pletiva(b).
Primena prepletaja za zavese i čipkarske proizvode zavisi od finoće pletiva
kombinovanih potkino-filetnih ili futerno-filetnih prepletaja. U proizvodima potkino-
filetnih prepletaja uzorci se stvaraju potkinim polaganjem uzorkovanih pređa, u
proizvodima futerno-filetnih prepletaja-futernim polaganjem uzorkovanih pređa. Prema
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
178
178
tome, suština zavesno-čipkarskih proizvoda su uzorci koji se stvaraju kako potkinim
tako i futernim polaganjem uzorkovanih pređa.
Prema ranije datoj slici 204,d bila je prikazana petljina struktrura osnovo pletene
osnovne čipke sa potkinim uzorkovanim pređama Y
yz
. Osnova zavese je mrežasto
pletivo sa saćastim ćelijama, čije se osnovne karakteristike a
1
, a
2
, t
h
, t
v
, α. određuju
kao i kod filetnih prepletaja koji imaju mrežastu makrostrukturu.
Osnovno pletivo čipke sa zadatim brojem redova pletenja veličinom i oblikom ćelija u
znatnom stepenu je zavisno od uslova njihovog dobijanja, koji je određen
karakteristikama
(L
o
/L
y
)
R
,
gde je L
o
-dužina osnovnih pređa u raportu osnovnog pepletaja;
L
y
-dužina potkine pređe u raportu osnovnog prepletaja.
Obično ovaj odnos osnovne pređe prema potkinoj u raportu iznosi 4,7.
Model strukture jedne osnovo pletene zavese osnovnog pletiva sa potkinim
uzorkovanim pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca date je na slici 209.
Osnova zavese, za razliku od osnove čipke, ima makrostrukturu tipa mreže (mrežasto
pletivo) sa pravougaonim ćelijama, čije su veličine po horizontali a
h
= t
h
, po vertikali
a
v
= t
v
, gde je t
h
i t
v
horizontalni i vertikalni korak ćelija. Za dobijanje osnovnog
pletiva zavese koristimo tri sistema pređa osnovnu 1, koja stvara lančić i uvedena je u
polagač P
1
, i dve potkine 2 i 3, uvedene saglasno u potkine polagače P
2
i P
3
. Uzorke na
pozadini osnovne mreže stvaramo sistemima uzorkovanim potkinim pređama 4, čiji
prečnik d
uz
za veću kontrastnost (suprotnost) uzorka premašuje prečnike osnovne d
o
i
osnovnih potkinih d
y1
i d
y2
pređa. Veličinu ćelije po vertikali u osnovnom pletivu
određujemo saglasno formuli
a
v
= nB
L
+ B
Lp
,
gde je n-broj redova pletenog lančića među delovima njegovog povezivanja;
B
L
-visina petljinog reda lančića na delu povezivanja;
B
Lp
-visina reda petlji lančića na delu povezivanja .
Veličina osnovne mreže po horizontali zavisi od primenjenog uvoda osnovnih pteđa u
polagače, finoće osnovopletaće mašine i tehnološkog koeficijenta upletanja zavese pri
odležavanju (odmaranju) :
a
h
= R
o
t (1- K
u
),
gde je R
o
- raport uvoda osnovnih pređa u polagače;
t-igleni korak osnovopletaće mašine;
K
u
-tehnološki koeficijent upletanja pletiva zavese.
Na slici 210 prikazan je model složene strukture čipke sa potkinim polaganjem
uzorkovanih pređa. Osobenost sastava takve čipke, po upoređenju sa osnovnim, je
pojava prisustva različitih ćelija po obliku i uzajamnom rasporedu, dobijenih putem
povezivanja uzorkovanim potkinim pređama 2, 3, 4, 5 i tako dalje nekih petljinih nizova
lančića 1 u različitoj povezanosti. Potkine pređe izvršavaju istovremeno ulogu
uzorkovanih i povezujućih, što daje mogućnost stvaranja proizvoda sa uzorcima u vidu
delova, pokrivenih potkinim pređama, ažurnim otvorima u vidu različitih po obliku,
veličinama i rasporedu ćelija. Na delovima gustog pokrivanja I, II potkine pređe polažu
se u svakom petljinom redu ispod veznih delova različitog broja petljinih nizova u
zavisnosti od širine pokrivanja; za dobijanje ćelija, koje se stvaraju ne povezivanjem
petljinih nizova ( delovi III, IV, VIII, X i tako dalje) neophodno je potkine pređe
polagati u jednom te istom petljinom nizu u nekoliko petljinih redova.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
179
179
Slika 209. Model strukture osnovoplene zavese osnovnog pletiva sa potkinim
uzorkovanim pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca osnovnog prepletaja
Neki petljini nizovi, stvarajući ćelije, povezuju se međusobno na delovima veza VI, V,
VII, koje su raspoređene u saglasnosti sa veličinom i oblikom dobijenog uzorkovanog
efekta . Veličina ćelija a
i
, korak ćelije t
h
i t
v
, petljin koraka A
1
i A
2
u takvim
zavesnim-čipkarskim proizvodima zavisi od karaktera uzorka.
U zavesama i čipkama kako osnovnih (slika 191,d; 209) tako i složenih struktura
(slika 210) stvaramo uzorkovane efekte, raznovrsne i složene koje određujemo brojem
sistema uzorkovanih potkinih pređa, uvedenih u pojedine rupičaste igle polagača
osnovo pletaće mašine.
Na slici 211 prikazan je primer patrone uzorka i priprema podataka za dobijanje
osnovne čipke, koji se izvršava sa korišćenjem 14 potkinih uzorkovanih polagača na
rašel mašini. Analogno patroniranju osnovne zavese i zavesno-čipkarskih proizvoda
složene strukture, kao osnovu papira za njih primenjujemo sa pravouglim oblikom
ćelija.
Znatno veći broj uzorkovanih efekta možemo dobiti na zavesno-čipkarskim
proizvodima, izrađenih na rašel mašinama, rupičastim iglama polagača koji se
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
180
180
upravljaju žakarnim mehanizmom za uzorkovanje. Proizvodi, izrađeni na ovim
mašinama, obično imaju složenu strukturu; uzorkovane potkine ili futerne pređe u njima
služe istovremeno i povezujuće. Na slici 191,b bila je prikazana struktura žakarnog
zavesnog pletiva sa uzorkovanim potkinim pređama, na slici 204,e- sa uzorkovanim
futernim pređama. Ukoliko vezni delovi uzorkovanih futernih pređa na strani naličja
leže iznad veznih delova osnovnih petlji, uzorci na futernom pletivu većeg su kontrasta i
reljefniji, nego li na pletivu potkinih prepletaja, čiji je proces dobijanja složen.
Na slici 212 prikazan je model strukture zavesno-čipkarskih proizvoda, uzorak koji
stvaramo polaganjem kako potkinih, tako i futernim pređama. Osnovu proizvoda
predstavlja mreža sa pravougaonim oblikom ćelija, dobijene iz triju sistema pređa: P
o
,
P
uz1
, P
uz2
. Uzorak se povezuje sistemima P
y
i futernim P
F
pređama. Uzorkovane
potkine pređe u takvom pletivu raspoređene su ispod veznih delova osnovnih, a vezni
delovi futernih pređa P
F
sa naličja pokrivaju osnovne i uzorkovane potkine pređe,
zahvaljujući čemu u pletivu imamo dva elementa uzorka: manje kontrastnim iz potkinih
i više kontrastnim i reljefnim iz futernih pređa.
Kombinovani osnovo pleteni prepletaji
Kombinovani prepletaji sastoje se iz ukupnih elemenata strukture nekoliko različitih
glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja.
U zavisnosti od načina povezivanja u pletivu prepletaji različitih klasa ili podklasa
mogu biti jednostavno kombinovani, izvedeno-kombinovani, uzorkovano i složeno
kombinovani. Svaka podklasa pletiva kombinovanih prepletaja u zavisnosti od sastava
povezivanja elemenata podrazdeljujemo na grupe. Broj različitih varijanata pletiva
kombinovanih prepletaja neograničeno je veliki.
Slika 210. Model složene strukture čipke potkinog prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
181
181
Jednostavni kombinovani osnovo pleteni prepletaji. Jednostavni kombinovani
osnovo pleteni prepletaji stvaraju se naizmeničnim smenjivanjem u jednom raportu
elemenata nekoliko podklasa glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja sa klasom
glavnih ili izvedenih; pri ovome razlikujemo podklase prepletaje smenjivanjem
naizmenično red za redom, međutim u svakom petljinom redu podklase prepletaja su
jednake. Pletivo jednostavnih kombinovanih prepletaja može biti dobijeno
povezivanjem u petljinim redovima samo kulirnih (desno-leva poprečno pletena), ili
samo osnovo pletenih, ili kulirnih i osnovo pletenih prepletaja.
Na slici 213 prikazan je uzorak pletiva, koji je izrađen na brzohodnoj osnovopletaćoj
mašini ketenštul sa četiri polagača, od kojih dva stvaraju osnovno pletivo, a druga dva
rade kao potkini polagači. U datom slučaju uzorak se sastoji iz ovalnih otvora, oivičeni
romboidnim obojenim kvadratima. Za dobijanje otvora primenjujemo filetne prepletaje
na bazi trikoa i atlasa, a romboidne kvadrate stvaramo potkinim obojenim viskoznim
pređama, raspoređenih na strani naličja osnovnog prepletaja.
Na slici 216 prikazano je polaganje pređe u osnovo pletenom pletivu jednostavnih
kombinovanih prepletaja. U prvom slučaju (slika 216,a) petljini redovi trikoa povezuju
se sa redovima izvedenog trikoa (saten), u drugom slučaju (slika 216,b)-petljini redovi
sukna sa redovima satena.
Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja jedna od važnijih karakteristika je
pojava redoslednog smenjivanja petljinih redova unutar raporta prepletaja i visine
raporta.
Naprimer, pri smenjivanju u jednom prepletajau dva reda kulirnog i red izvedenog
kulirnog ( slika 217,a, b) stvara se jednostavan kombinovani prepletaj, koji se sastoji iz
petljinog reda kulirnog 1 i petljinih redova 2, 3, koji sadrže žakarove petlje Ž.
Pri smenjivanju tih takođe redova ali u drugom redosledu (slika 201,c, d) u svakom
petljinom redu pletiva stvaramo žakarne petlje Ž, i pletivo ubrajamo prema klasi u
uzorkovano žakarnih. Na slici198,a i b dat je uzorak pletiva sa žakarnim i ažurnim
prepletajem. Na slici 199 dat je uzorak osnovo pletene čipke sa rašel mašine.
Različit raspored žakarovih petlji u razmotrenim varijantama pletiva utiče ne samo na
strukturu pletiva, već i na njegovu osobinu.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
182
182
Slika 211. Patron uzorka i šema uvoda pređama polagača za dobijanje
čipke potkinog prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
183
183
Slika 212. Model strukture uzorkovanog zavesno čipkarskog prepletaja
stvoren potkinim i futernim pređama
Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja važan značaj ima i visina raporta.
Tako, pri smenjivanju u jednom raportu dva petljina reda patenta (desno-desni osnovni
Slika 213. Uzorka kombinovanog
osnovopletenog
pletiva
prepletaj) koji ima zamke na jednoj njegovoj
strani, sa jednim petljinim redom patenta,
stvaramo uzorkovani poluzahvatni desno-
desni prepletaj.
U njemu sve petlje na jednoj strani imaju
zamke. Pri smenjivanju petljinih redova
patenta, koji sadrže zamke na jednoj strani, sa
dva reda patenta bez zamki stvaramo pletivo
jednostavnih kombinovanih prepletaja.
Analognim povezivanjem jednoga reda
patenta sa jedni redom ili nekoliko redova
kulirnog dobijamo jednostavna reljefna-
dodatna pletiva žakarovih prepletaja, ponekad
nazvana rips ili prugasti somot. Takvo
povezivanje jednog reda patenta sa dva reda
kulirnog na jednoj i na drugoj strani
prepletaja, izrađujemo dvostrano potpuno
dodatno pletivo žakarnog pepletaja, ponekad
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
184
184
nazvano milanskim patentom. Pri smenjivanju petljinih redova kulirnog sa dva reda
patenta stvaramo pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaj. Podrobnije o ovim
vrstama prepletaja vidi Tehnologija pletenja I i II deo, autora V.Gligorijevića.
Izvedeni-kombinovani prepletaji. Pletiva izvedenih-kombinovanih prepletaja
dobijaju se putem smenjivanja u jednom petljinom redu petlji različitih prepletaja. Za
razliku od poznatih izvedenih prepletaja u takvom pletivu među petljinim nizovima
jednog prepletaja povezuju se petljini nizovi drugog prepletaja, to jest povezuju se
elementi prepletaja različitih podklasa.
Pletiva izvedeno-kombinovanih prepletaja mogu biti kulirna, osnovo pletena, kulirno-
osnovo pletena. Ona mogu biti stvarana povezivanjem elemenata samo dvostranih,
jednostranih ili dvostranih i jednostranih prepletaja.
Nekoliko varijanata grafičkog prikaza pletiva izvedeno-kombinovanih prepletaja
prikazano je na slici 218. Osnovo pleteno pletivo (slika 218,a) sadrži u jednom
petljinom redu petlje lančića, trikoa i sukna, pri čemu svaka petlja u pletivu se stvara iz
jedne pređe. Za dobijanje pletiva neophodno je imati tri sistema pređe, uvedene u
polagače P
1
, P
2
, P
3
. Polagače uvodimo tako, da ukupan broj pređa u njima bude jednak
broju radnih igala.
Grafički prikaz prepletaja izvedeno-kombinovanih prepletaja na bazi patenta prikazan
je na slici 218,b. U petljinom redu nepotpunog patenta, naprimer, raporta 2+1 upleteni
su redovi nepotpunog kulirnog prepletaja. U celini pri smenjivanju petljinih nizova,
stvorenih u pletaćim sistemima 1, 2, i 3, 4, veže se jedan petljin red dvostranog
regularnog jednostrano potpunog dodatnog pletiva žakarnog prepletaja jednostavnog
povezivanja. U svakom sledećem redu petlji patenta povezuju se među njima petlje
kulirnog, pomerene za jedan petljin korak. Pletivo koje ima jednaki broj petlji u raportu
na strani lica i naličja, ne uvija se sa krajeva. U praksi on ima ime Francuski pike. O
ovom prepletaju podrobnije je dato u glavi poprečno pletena pletiva.
Na slici 218,c,d prikazani su grafički prikazi kulirno-osnovo pletenog pletiva
izvedenihih-kombinovanih prepletaja. U jednom od njih (slika 218,c) među petljinim
nizovima kulirnog prepletaja povezani su nizovi lančića sa zatvorenim petljama, u
drugom (slika 218,d) među petljinim nizovima kulirnog u saglasnosti sa raportom
uzorka b stvaramo petljine nizove trikoa. Struktura pletiva prikazana je na slici 219,b.
U njemu svaki bazni deo petlji 1 prepletaja triko povezan je na petlju kulirnog prepletaja
2. Pletivo ima osobine slične kulirnom, i može se primenjivati za izradu sportskih
proizvoda sa uzdužno-poprečnim prugama.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
185
185
Slika 214. Uzorak pletiva žakarnog
(a) i ažurnog prepletaja (b)
Slika 215. Uzorak osnovo pletene
čipke sa rašel mašine
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
186
186
Slika 216. Grafički prikaz osnovo pletenog pletiva jednostavnih
kombinovanih prepletaja
Slika 217. Struktura i grafički prikaz desno-levog
kulirnog pletiva
Kao i u pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja, u pletiva izvedeno-
kombinovanih prepletaja veći značaj ima redosled smenjivanja petljinih redova unutar
jednog raporta ili redosled dopune jednog prepletaja petljinim nizovima drugog.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
187
187
Naprimer, ako u pletivu Francuski pike (slika 219,a) izmenimo redosled smenjivanja
petljinih redova ( umesto smenjivanja 1, 2, 3, 4 primenimo smenjivanje 1, 4, 2, 3),
dobićemo pletivo sa drugim osobinama i strukturama; njegovo ime je Švajcarski pike.
U Francuskom pikeu bazni delovi petlji nepotpunog patenta petljinih nizova 1 i 2 po
liniji petljinih redova stežu se veznim delovima 3, 4 tako, da je na jednoj strani pletiva
A
1
= A
2
, a srednji petljin korak
÷
A = 0,5( A
1
+A
2
). U koliko vezni delovi 3 i 4,
povezuju petljine nizove patenta, pomereni po redovima za jedan petljin korak, jedna
strana pletiva ima ćelijastu strukturu. Promenom smenjivanja petljinih redova,
dobijamo pletivo drugih izvedeno-kombinovanih prepletaja tipa pike u kome se petljini
nizovi jednog prepletaja dopunjuju
petljinim nizovima drugog saglasno uzorku.
Slika 218. Grafički prikaz pletiva
izvedeno-kombinovanih prepletaja
Slika 219. Struktura pletiva izvedeno-
kombinovanog prepletaja Francuski
pike-a; kulirno-osnovo pletenog-b.
Uzorkovani kombinovani prepletaji.
Uzorkovani kombinovani prepletaji u
jednom petljinom redu ili raportu imaju
povezana nekoliko uzorkovana prepletaja.
Ovo pletivo može biti stvoreno iz
povezivanja samo kulirnih ili samo osnovo
pletenih, a takođe kulirnih i osnovo pletenih
prepletaja; u njegovom raportu se mogu sadržati elementi kako dvostranih, tako i
jednostranih prepletaja.
Broj varijanti uzorkovanih kombinovanih prepletaja očigledno nije veliki, posebno pri
kombinaciji nekoliko označenih klasa prepletaja. Neke varijante takvih prepletaja smo
već razmatrali, naprimer pletiva platiranih futernih prepletaja, pletiva potkino-filetnih
prepletaja, koji se primenjuju u svojstvu osnovnih zavesno-čipkarskih proizvoda, pletiva
keperno-potkinih i tako dalje.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
188
188
Na slici 220,a prikazana je struktura pletiva potkino-futernih prepletaja. Pletivo se
izrađuje iz četiri sistema pređe a, b, c, d. Osnovno pletivo se stvara iz lančića sa pređom
d. Lančić sjedinjuje u pletivu položene futerne pređe a. Potkine pređe b i c uvezuju se u
petljinim nizovima lančića i ukrštavaju se sa futernim pređama a, kako je prikazano na
slici. Futerne pređe, u odnosu prema potkinim, pojavljuju se kao osnovne. Pri dosta
velikoj gustini pletenja pletivo ima na strani naličja strukturu sličnu tkanini. Osobine
ovog prepletaja približavaju se osobinama tkanine. Za smanjenje površinske gustine
pletiva ove vrste, neke igle iz rada isključujemo, a petljini nizovi, stvoreni njima,
zamenjujemo dopunskim potkinim pređama.
Na slici 220, b prikazana je struktura i grafički prikaz kulirnog-osnovo pletenog
pletiva pres-žakarnog prepletaja. Njegova osnova stvorena je iz dva sistema pređa a i b
prepletajem jednostranog zahvatnog. U veznim delovima, među nekim petljinim
nizovima, u saglasnosti sa raportom uzorka širine R
š
, upleten je lančić iz pređe c.
Svaka osnovo pletena petlja lančića 1 ima zamke 2 i vezni deo 3 iz pređe a i b kulirnog
prepletaja, čemu više petljine nizove lančića pouzdano pričvršćuje u osnovu pletiva.
Ovakvo pletivo se dobija na višesistemnim kružno pletaćim mašinama prilagođenim za
polaganje u nekim sistemima osnovine pređe na pojedinim iglama, odabrane po uzorku.
Za dobijanje jednog petljinog reda pletiva neophodan je komplet, koji se sastoji iz tri
pletaća sistema. U prvom sistemu na iglama, odabrane po uzorku, polažemo osnovine
pređe c i stvaramo iz njih petlje. U drugom sistemu osnovne pređe a dobijaju sve igle,
osim radnih u prvom sistemu, pri čemu na svakoj drugoj od njih stvaramo zamke. U
trećem sistemu osnovnu pređu b dobijaju sve igle; u tom sistemu zamke se takođe
stvaraju na neparnim iglama. Pletivo ovog prepletaja primenjuje se za izradu sportskih
proizvoda sa uzdužno-poprečnim šarama. Po osobinama on se neznatno razlikuje od
pletiva, dobijenog na bazi kulirnih prepletaja.
Trebamo posebno napomenuti da imamo skoro neograničene mogućnosti povezivanja
na bazi uzorkovanih kombinovanih prepletaja sa različitim osobinama i uzorkovanim
efektima.
Složeni kombinovani prepletaji. Kod složenih kombinovanih prepletaja u jednom
raportu povezani su elementi dve ili nekoliko podklasa kombinovanih prepletaja. Broj
takvih povezivanja može biti neograničeno veliki.
Kao i sva pletiva kombinovanih prepletaja, pletiva složenih kombinovanih mogu biti
kulirna, osnovo pletena i kulirno-osnovo pletena. Na slici 221,a prikazan je grafički
prikaz jedne od varijanti pletiva složenih kombinovanih prepletaja. U njemu su petljini
redovi nepotpunog patenta, dopunjeni redovima nepotpunog kulirnog prepletaja (
sistemi III i IV, I, i VI), povezani sa petljinim redovima patenta 1+1 ( sistemi II i
V). Petljini redovi pletiva, ispleteni u sistemima III i IV, I i VI, imaju izgled
(elemente) izvedeno-kombinovanih prepletaja. Ovi elementi povezuju se sa elementima
glavnog prepletaja ( redovi II i V), stvarajući karakteristične osobine složenih
kombinovanih prepletaja. Dobijena pletiva razlikuju se od pletiva Francuski pike
manjom površinskom gustinom, drugom strukturom jedne od strana, imaju više
krupnije mrežaste ćelije, povećani oblik stabilnosti, kao i izrada pletiva iz elastičnih
pređa.
Na slici 221,b,c prikazana je struktura i grafički prikaz kulirnog- osnovo pletenog
pletiva složenih kombinovanih prepletaja. U njemu petljini redovi I, III, V izvedeno-
kombinovanih kulirnih osnovo pletenih prepletaja povezuju se sa petljinim redovima II,
IV i tako dalje kulirnog prepletaja. U pletiva sve bazne petlje 1-5 kulirnog i osnovo
pletenog prepletaja povezuju vezni delovi, karakteristični za kulirna pletiva ( oni su
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
189
189
razmešteni uzduž svakog petljinog reda), što daje pletivu osobine kulirnog. Za dobijanje
jednog petljinog reda pletiva koristimo komplet od tri pletača sistema. U sistemu I na
iglama, odabrane po uzorku, polažemo osnovinu pređu a i stvaramo od nje petlju. U
sistemu II iz pređe b stvaramo petlje na iglama, koje ne rade u prvom pletaćem
sistemu; u sistemu III sve igle pletu petlje iz pređe c. Kulirno osnovo pleteno pletivo
ovog složenog kombinovanog prepletaja primenjuje se za izradu rublja i sportskih
proizvoda.
Žakarni osnovo pleteni prepletaji
Žakarni osnovo pleteni prepletaji imaju sve veću rasprostranjenost u tekstilnoj
idustriji. Princip njihovog dobijanja je analogan principu dobijanja kulirnog žakarnog
pletiva, gde pređe nepolažemo na svim iglama, već u zavisnosti od uzorka, pri čemu sa
igala, na kojima pređu ne polažemo, polupetlje ne zbacujemo.
Suština dobijanja osnovo pletenog pletiva žakarnih prepletaja sastoji se u tome, što se
na jednim iglama periodično stvaraju žakarne petlje, a na drugim-jednostavne, osnovne.
Radi ovoga na mašini izvodimo grupni izbor igala.
Osnovo pleteno žakarno pletivo izrađujemo na jednoigleničnim i dvoigleničnim
mašinama kao jednobojno i višebojno.
Jednoiglenični žakarni prepletaji
Jednoiglenične žakarne prepletaje izrađujemo na brzohodnim ketenštulima i rašel
mašinama, koje su snadbevene specijalnim mehanizmima za uzorkovanje. Mehanizam
za uzorkovanje se sastoji iz jedne ili dve uzorkovane prese i jedne glatke. Na
brzohodnim ketenštulima primenjujemo nazubljene prese, a na rašel mašinama
presujuće pločice, čiji redosled rasporeda zavisi od izrađivanog uzorka. Uzorkovane
prese dobijaju uzdužno kretanje od lanca, koji se sastoji iz glidera ili članaka različite
visine, analogno lancu za uzdužno skretanje polagača. Na rašel mašinama sve prese se
mogu istovremeno isključiti iz rada.
Za dobijanje jednoigleničnih žakarnih prepletaja primenjujemo nepotpuni uvod
polagača i uzorkovane prese sa raportom slaganja presujućim pločicama, prema
odgovarajućem raportu uvoda polagača. Tako naprimer, ako u četiri rupičaste igle
uvedemo osnovinu pređu i u četiri ne uvedemo, to ćemo u presi postaviti presujuće
pločice na četiri iglene podele, a sledeći delovi prese, jednaki četirim podelama bez
presujućih pločica. Igle, na kojima polažemo pređu , presujemo, a igle, na kojima pređu
ne polažemo, ne presujemo, i polupetlje sa njima ne zbacujemo.
Sve jednoiglenične žakarne prepletaje delimo u dve grupe: jednostavne reljefne i
vezene reljefne.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
190
190
Slika 220. Pletiva uzorkovanih
kombinovanih prepletaja:
a-struktura pletiva potkino-futernih
prepletaja; b, c-struktura i grafički
prikaz kulirno-osnovopletenih pletiva
pres-žakarnih prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
191
191
Slika 221. Pletiva složenih kombinovanih
prepletaja:
a-grafički prikaz dvostranog kulirnog
pletiva; b, c- struktura i grafički prikaz
kulirno-osnovopletenog pletiva
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
192
192
Jednostavni reljefni žakarni prepletaji
U reljefnim žakarnim prepletajima reljefni delovi se stvaraju kao rezultat zatezanja
njihovim žakarnim petljama.
Različitim povezivanjem reljefnih delova i otvora na pletivu se pojavljuje
karakterističan spoljažnji izgled jednostavnih žakarnih prepletaja. Za njihovo dobijanje
broj neuvedenih rupičastih igala, raspoređenih u raportu uzastopno, nesmeju prevazići
maksimalan broj igala u skretanju polagača minus 2. Pri neispunjenju ukazanog pravila
grupe osnovinih pređa, uvedene u polagače, ne povezuju se međusobno.
Broj neuvedenih rupičastih igala, raspoređenih uzastopno, zavisi od karaktera
dobijenog uzorka; isto tako neophodno je uzeti u obzir, što je manji broj igal ,
neuvedenih uzastopno, time je manji broj petljinih redova, sastavljen iz jednostavnih
petlji, koje bi odgovarale jednoj žakarnoj petlji, a shodno tome, uzorak će imati manju
reljefnost i manju jasnoću izdvojenu na pletivu.
Osnovo pleteno pletivo sa jednostavnim reljefnim uzorcima izrađujemo na
brzohodnim ketenštulima i rašel mašinama.
Na slici 222 prikazan je položaj pređe na iglama pri dobijanju jednostavnog žakarnog
osnovo pletenog pletiva. Na telima igala 9-12 nalaze se polupetlje 1, 2, 3 i 4 (slika
222,a). Rupičaste igle raspoređene su iza igala. U dve rupičaste igle (5 i 6) uvedene su
pređe, koje se povezuju sa krajevima stranica polupetlji 1 i 2. Rupičaste igle (7 i 8) su
bez uvoda. Uzorkovana presa je snadbevena pres pločicama u saglasnosti sa ukazanim
redosledom uvoda rupičastih igala. U procesu stvaranja petlji osnovine pređe se polažu
samo na iglama (9 i 10). Pri spuštanju iglenice novopoložene pređe premeštaju se ispod
kukice igala. Na telima igala 11 i 12 ostaju da vise
nezbačene polupetlje 3 i 4, koje ukazuju da se u tom
takođe petljinom redu i nove petlje nalaze na telima
susednih igala.
Na slici 222,b prikazan je momenat, kada se polupetlje
1 i 2 zbacuju sa igala 1 i 14, i premeštaju na bazni deo
novo stvorenih petlji 13 i 14, stvorenih iz novo položenih
petlji.
Slika 222. Položaj pređe na špicastim iglama pri
dobijanju jednostavnog osnovo pletenog žakarnog
pletiva
Ako u toku stvaranja nekoliko petljinih redova ne
polažemo pređu na jednu te istu iglu, na njoj će ostati da
vise polupetlje, koje nazivamo ž a k a r n i m. Posle
njihovog zbacivanja ove petlje će se naći prema nekoliko
petljinih redova u susednim petljinim nizovima i,
zatezanjem delova pletiva, koje se sastoji iz jednostavnih
petlji, stvaraju na pletivu reljefne uzorke.
Prema tome reljefni delovi u žakarnom osnovo
pletenom pletivu mogu biti otvori, koje stvaramo u onim
mestima, gde nema prave veze među petljinim nizovima.
Ovakvi otvori stvaraju se među obrtnim petljama,
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
193
193
dobijene iz krajnje pređe grupe uvedenih rupičastih igala, i žakarne petlje, dobijene
krajnjim pređama sledeće grupe.
Jednostavna žakarna reljefna pletiva izrađujemo na osnovo pletaćim mašinama sa
primenom jednog, dva i više polagača. Prema tome, određivanje redosleda uvoda
presujućih pločica u jednom raportu uzorkovane prese i u slučaju primene obojenih
osnova sastavljamo raspored snovanja.
Na slici 223 prikazana je uslovna šema jednostavnog reljefnog pletiva žakarnog
prepletaja. U svojstvu baznog prepletaja u datom slučaju primenjujemo atlas-triko.
Polagači imaju preskočan uvod pređama kroz četiri rupičaste igle. Profil uzokovane
prese odgovara uvodu polagača, to jest +4 -4. Raport prepletaja po vertikali jednak je 32
petljina reda. Obavezujućim uslovom dobijamo takva pletiva u kojima svaka petlja
mora biti povezana po vertikali sa petljama narednih redova.
Iz prikazane uslovne šeme vidimo, da se znatni deo petlji za povezivanje sa narednim
mora istegnuti po vertikali na nekoliko petljinih redova- od dva do osam. Pri ovome
date petlje stežu susedne delove pletiva, koji se sastoje iz petlji normalne veličine, usled
čega se na pletivu stvaraju reljefni uzorci.
Vezeni žakarni reljefni prepletaji
V e z e n i m ž a k a r n i m r e lj e f n i m prepletajima nazivamo takve prepletaje
u kojima po pozadini stvaramo jednim pređama, upletene šare, koje se sastoje iz
reljefnih bobica, valjaka i drugih figura. Pri dobijanju vezenih žakarnih prepletaja
primenjujemo minimum dva polagača: jedan polagač sa punim uvodom, a drugi za
vezenje sa preskočnim uvodom. Svakom od njih odgovara svoja presa: za osnovni
polagač-glatka presa, za vezni-uzorkovana.
Na slici 224, prikazan je položaj pređe na iglama pri izradi vezenog jednoigleničnog
žakarnog pletiva. Pređa za vezenje provlači se samo na iglama 1 i 2 (slika 224,a), a na
iglama 3 i 4 produžavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih pređa. Pri
izvršavanju poslednje faze u procesu pletenja uzorkovana presa 2:2 zapresuje samo one
igle, na kojima se polaže pređa za vezenje, radi čega sa ovih igala zbacivanje polupetlji
proizilazi u svakom petljinom redu.
Na slici 224,b prikazan je takav položaj, kada na iglama 1 i 2 stvaramo po tri petlje iz
pređe za vez, a na iglama 3 i 4 produžavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih
pređa. Posle ovoga pri daljem radu mašine biće uključene glatke prese, izvršava se
zbacivanje polupetlji sa svih igala, i j e d n o j ž a k a r n o j p e t lj i odgovaraće tri
petlje, dobijene iz pređe za vez u susednim petljinim nizovima. Ove petlje biće
zategnute žakarnim petljama, i na pletivu stvaraju reljefne šare.
Polagači za vez sa preskočnim uvodom polažu pređu na deo igle, koje su zapresovane
uzorkovanom presom; zatim sa igala zbacuju polupetlje. Sa ostalih igala petlje se ne
zbacuju sve dotle , dok osnovni polagač ne položi pređu na svim iglama i glatka presa ih
ne ispresuje. Šare, stvorene pređama za vez na poleđini iz osnovnih petlji, obično se
sastoje iz bobica, valjaka i drugih ravnih figura. Ponekad šare naglašavamo uvođenjem
u polagač za vezenje, a ponekad i u osnovni, pređe različite boje
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
194
194
Slika 223. Uslovna šema jednostavnog reljefnog osnovo pletenog
pletiva žakarnog prepletaja
Slika 224. Položaj pređe na špicastim iglama pri izradi jednoigleničnog žakarnog pletiva
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
195
195
Reljefnost bobica i drugih vezenih šara zavisi od broja petljinih redova, na udaljenost
koju pređe za vez polažu na jednu te istu iglu. Čim je v e ć i broj ovih redova, time će
biti i i s p u p č e n i j i elemenat uzorka. Isto tako u proizvodnim uslovima ne
preporučujemo pravljenje pripreme sa bobicama, dobijene pri stvaranju više od 4-5
petljinih redova, pošto to smanjuje produktivnost mašine. Spoljašnji izgled bobica
zavisi od primenjenog prepletaja. Naprimer, pri kepernom lančiću stvaramo male
bobice, slične na čvorove; pri korišćenju prepletaja triko dobijamo gušće bobice, a pri
suknenom polaganju one se najviše reljefno
izdvajaju na pletivu. Za dobijanje bobica sa
najviše ispupčenim i kružnim oblikom
primenjujemo atlasne prepletaje.
Manje sirovine i manji broj petljinih redova
trebamo za dobijanje bobica pri korišćenju
kepernog lančića, usled čega se ovaj način
široko primenjuje u industriji. Na slici 225
prikazan je uzorak vezenog žakarnog
osnovopletenog pletiva, izrađenog na
brzohodnoj ketenštul mašini. Pri dobijanju
datog pletiva sa crteža sa reljefnim
„bobicama“, raspoređene u šahovskom
rasporedu na glatkoj jednobojnoj osnovi,
Slika 225. Uzorak vezenog žakarnog
pletiva, dobijenog na
brzohodnoj ketenštul
mašini.
u svojstvu osnove koristimo prepletaj triko-sukno sa zatvorenim petljama.
„Bobice“stvaramo unutar polagača sa pređama za vezenje, koji polažu pređu kepernog
lančića u 7, 8, 9, 10, 11, 18, 19, 20, 21, i 23-trećem redu raporta. U ostalim redovima
raporta stvaramo samo osnovne petlje, a pređu za vezenje polažemo kao potkine. Ovo
obezbeđujemo odgovarajućim redosledom sastava lanca, dovodeći u kretanje osnovne i
vezne polagače. Kako vidimo iz šeme uvoda pređe ( slika 226), osnovni polagači ( Io i
IIIo) imaju pun uvod, a vezni polagač (IIo) preskočni uvod ( tri rupičaste igle pune, a
pet-prazne).
U svojstvu primera dobijanja vezenog žakarnog pletiva na rašel mašini razmotrićemo
uslove dobijanja pletiva, uzorka predstavljenog na slici 227, sa grafičkim prikazom na
slici 228.
Reljefnu obojenu šaru dobijamo na pletivu pri radu dva polagača; prvi prikazuje
upunom uvodu, a drugi preko dve igle ( preskočni). U svojstvu osnove koristimo atlas
sa zatvorenim petljama. Za stvaranje bobica vezni (drugi) polagač periodično polaže
pređu po principu stvaranja trikoa.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
196
196
Slika 226. Grafički, sastav lanca i šema uvoda pređe prema uzorku
pletiva sa slike 213.
Za dobijanje datog uzorka u radu učestvuju dve prese glatke i uzorkovane 2:2. Pri
stvaranju bobica glatke prese iz rada isključujemo putem postavljanja u odgovarajućem
lancu glider sa brojem 12.
Uzorkovane nazubljene prese rašel mašine dobijaju povratno-upravno kretanje od
specijalnih lanaca koji su postavljeni na donjem lančanom dobošu, koji je postavljen
ispod gornjeg lančanog doboša (muster doboša).
Lanac upravlja radom glatke prese i sastavljen je iz glidera ili članaka dveju veličina,
među kojima je razlika šest iglena koraka. Niži glider odgovara uključenju glatke prese
u radu, a visoki glider-njeno isključenje. Naprimer, ako glider sa brojem 12 odgovara
isključenju položaja glatke prese, glider sa brojem 0 uključuje je u rad. Pri isključenju
iz rada glatke prese, presovanje se izvršava uzorkovanom presom, koja je sastavljena iz
pres pločica.
Za promenu presa na rašel mašini koristi se specijalni uređaj. Za dobijanje više
različitih uzoraka na rašel mašini ponekad koristimo istovremeno isključenje iz rada
glatke i uzorkovane prese. Prese se nalaze u isključenom položaju u toku stvaranja
nekoliko petljinih redova, čiji broj zavisi od uslova pripreme.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
197
197
Slika 227. Uzorak vezenog žakarnog pletiva, dobijen na rašel mašini sa
špicastim iglama (špic rašeli)
Osobine osnovo pletenih žakarnih prepletaja. Od osnovo pletena pletiva žakarnih
prepletaja najveću primenu dobijaju neregularna jednostrana, koja delimo na pletiva
nepotpuno reljefna i potpuno reljefna-vezena. Na slici 229 prikazana je struktura i
grafički prikaz jednostranog neregularnog nepotpunog reljefnog osnovo pletenog
pletiva. Ovo pletivo se dobija na bazi višerednog jednostranog atlasa, u kome stvaramo
žakarne petlje 1-8 i 9

-16

, koje imaju visoki indeks ( slika 229,a). Žakarne petlje 1-4 i
9

i 12

imaju jednake indekse K= 4, a petlje 5-8, 13

-16

–različite indekse, promenljive
od 1-7.
U procesu izrade pletiva žakarne petlje visokih indeksa ne mogu se izvlačiti, kako je
prikazano na slici 229, one se stvaraju sa jednakim veličinama i zatežu površinu pletiva
, kako je prikazano na slici 229,b, pri čemu linije petljinih redova menjaju svoj prvobitni
pravac, površina pletiva pridobija reljefnost, a u petljinim redovima atlasa, gde se menja
pravac polaganja pređe, pojavljuju se ažurni otvori ( slika 229,b označeni crticama).
Shodno tome, u pletivima nepotpunih reljefnih žakarnih osnovo pletenih prepletaja
reljefni uzorkovani efekti povezani su sa ažurnim.
Ispod grafičkog prikaza (slika 229,c) data je šema uvoda polagača pređama i
narezanom presom za izradu razmatranog pletiva. Žakarne petlje u pletivu stvaramo sa
primenom nepotpunog uvoda pređama polagača P
1
, koji radi u povezivanju sa
nazubljenom presom N
p
. Pletivo izrađujemo na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim
iglama. Raporti uvoda polagača i nazubljene prese poklapaju se: R
p
= N
p
= 4+4, potom
presujemo i stvaramo nove petlje samo na iglama, na kojima polažemo pređu. Igle, na
kojima ne polažemo pređu, svoje petlje ne zbacuju. Ako se pravci i veličine skretanja
polagača i presa poklapaju, stvaramo pletivo, čija je struktura prikazana na slici 229,b.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
198
198
Slika 228. Grafički prikaz vezenog žakarnog prepletaja
prema uzorku pletiva datim na slici 199
Osnovno reljefno-vezeno pletivo žakarnih prepletaja (slika 230) stvaramo prepletajem
triko, a za izradu obojenih delova u vidu bobica primenjujemo keperni lančić sa
zatvorenim petljama. Petljini redovi pletiva I-IV, VIII-IX povezuju osnovni prepletaj u
svim redovima petljinih nizova; pređa za vez u ovim petljinim redovima ne stvara petlje
i provlači se ispod osnovne. Počevši sa petljinim redom V, u redovima V, VI, VII
pletivo izrađujemo samo iz pređe za vez i samo u petljinim nizovima 3, 4, 7, 8. Pri
pletenju ovih petljinih nizova osnovne petlje petljinog reda V u nizovima 1, 2, 5, 6, 9,
10 istežu se, kako je prikazano na strukturi, što je mogućno samo pri očigledno većoj
sili povlačenja pletiva. U stvarnosti pri običnim uslovima procesa stvaranja petlji red
IV ne može se istegnuti i zatezanje delova pletiva među petljinim redovima III i VIII je
takvo, da na njihovim stranama lica stvaramo bobice iz pređe za vez.
Na slici 231 prikazana je patrona šare, grafički prikaz prepletaja, sastav lanca rada
polagača i prese, a takođe raport snovanja polagača za izradu reljefno-vezenog pletiva,
prikazanog na slici 230, u kojem, ipak, osnovno pletivo povezujemo prepletajem
višerednim atlasom. Na delovima I, III rade polagači osnovni P
1
zajedno sa glatkom
presom, polagač za vez izvršava samo polaganje iza igala. Na delovima II i IV rade
polagači za vez P
2
zajedno sa nazubljenom presom, a polagač P
1
i glatka presa
isključeni su iz rada.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
199
199
Dvostrana osnovo pletena pletiva žakarnih prepletaja izrađujemo pretežno kao
jednostrana. Pri dobijanju, naprimer, potpunog reljefno-dodatnog pletiva, jedna od
iglenica isključuje se iz rada, a petlje sa njenih igala ne zbacuju se. Takođe druga
iglenica produžava rad, na pletivu stvaramo poprečne reljefne valjke ili šare, analogno
dobijene na bazi jednostranog osnovo pletenog pletiva reljefno-vezenog pletiva. Uređaj
za isključenje jedne od iglenica osnovo pletaće mašine iz rada dobio je ime krep-aparat.
Osobine pletiva i metode njegovog projektovanja. Osobine pletiva žakarnih
prepletaja određujemo po mnogim osobinama baznog prepletaja. Naprimer, jednostrana
pletiva žakarnih prepletaja uvijaju se sa krajeva, kao i pletiva baznog pepletaja. Pletiva
žakarnih prepletaja paraju se samo u pravcima, suprotno pletenju; njegovo rasplitanje
pri jednakim uslovima je manje od rasplitanja pletiva baznog prepletaja radi prisustva
veznih delova i petlji sa različitim indeksima, koji pokazuju uticaj na smanjenje
opterećenja, koje deluje na neke petlje pletiva pri njegovoj deformaciji.
Pletiva žakarnih prepetaja su manje razvlače, nego pletiva baznih prepletaja. U
neregularnom pletivu različiti elementi petljine strukture imaju različite veličine
deformacije. Manje razvlačenje u pravcima deformacije imaju elementi sa većim
stepenom orijentacije.
Slika 229. Struktura i grafički prikaz nepotpunog reljefnog
osnovo pletenog pletiva žakarnog prepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
200
200
Slika 230. Struktura reljefno-vezenog osnovo pletenog pletiva
žakarnog prepletaja
Naprimer, pri razvlačenju po dužini manju deformaciju imaju petlje sa visokim
indeksima, a pri razvlačenju po širini-petlje sa većim veznim delovima.
Istegljivost jednostranog regularnog kulirnog pletiva žakarnih prepletaja određujemo
po formuli za kulirna-glatka izvedena pletiva, u kojima širina raporta prepletaja R
š
odgovara srednjoj dužini veznog dela u raportu šare ili broju boja n
b
pređe, iz kojih se
stvara jedan petljin red pletiva.
Razvlačenje po dužini i širini dvostranog potpunog i nepotpunog pletiva žakarnog
prepletaja određujemo po raznim stranama pletiva: po širini-na strani naličja.
Izračunavanje veličine B
max ž
izvršavamo po formuli za kulirni, A
max ž
preko iglenog i
potpunog pletiva-po formuli za kulirni, nepotpunog- po formuli za izvedeno kulirni ili
glatki.
Dužina pređe u petlji, koeficijenat odnosa gustine za regularno jednostrano kulirno
pletivo možemo odrediti po formuli za izvedeni glatki prepletaj (kulirni), gde je R
sr.v
-
srednja dužina veznog dela u raportu uzorka, izražena u petljinim koracima. Dužina
pređe u petlji u elementima petljine strukture, potrošnju pređe po bojama za raport šare
neregularnog pletiva žakarnih prepletaja i pletiva, koja imaju različite elemente petljine
strukture, ustanovljavamo sa uzimanjem broja i veličine svakog elementa.
Razmotrićemo najpre projektovanje poprečno pletenih dvostranih žakarnih prepletaja
kao potpuni i nepotpuni (slika 232, a i b).
Naprimer, dužina pređe prve boje u raportu šare potpunog pletiva žakarnog prepletaja,
koji sadrži bazne petlje na licu i naličju i dve vrste veznih delova 4 i 5 (slika 232,a)
određujemo po formuli
, )
,
2 1
1
1
3
1
5 4 .
1
. .
¿ ¿ ¿
=
=
= =
÷
+ + + =
n
n
n
n
N b š h
n
n
ž L b
R
R R L    
gde je n
1
-broj petlji date boje u raportu uzorka;
÷
÷
ž L b . .
 srednja dužina pređe u baznoj petlji na licu;
R
h,
R
š
-odgovarajuća širina i visina raporta šare;
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
201
201
N b.
 - dužina pređe u baznom delu petlji na naličju;

4
, ℓ
5
- dužina pređe u veznom delu oblika 4 i 5;
n
2
i n
3
-broj veznih delova oblika 4 i 5 u raportu šare.
Proračun po datoj formuli je celishodan, ako je broj n
1
, n
2
, n
3
određen automatski po
raportu šare, naprimer, sa kompjuterskom obradom preko odgovarajućeg program
Slika 231. Priprema podataka za uzorak vezenog pletiva žakarnog pepletaja
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
202
202
Slika 232. Struktura i grafički prikaz regularnog dvostranog (dvoigleničnog)
pletiva žakarnih prepletaja:
a-potpuni; b-nepotpuni
Orijentaciono dužinu pređe u petlji na licu i naličju potpunog pletiva žakarnih
prepletaja, možemo uzeti ℓ
4 ~

5
, izračunavanjem po formuli za glatki prepletaj, ako
imamo visinu
petljinog reda ž B
÷
i B. Dužinu pređe u petljama na licu nepotpunog pletiva žakarnog
prepletaja izračunavamo po formuli za glatki, a na naličju-po formuli za izvedeni glatki,
prihvatajući da je dužina pređe u elementima strukture pletiva 4, 5, 6 (slika 232,b)
jednaka ( ).
6 5 4
   ~ ~
Površinska masa dvostranog potpunog pletiva žakarnih prepletaja određuje se kao zbir
površinskih masa na licu i naličju pletiva.
Q
p.ž
= Q
L
+Q
N
= 4 , 10 4 10
.
4
.
4
t N v h N t L v h L
T G G T G G  
÷ ÷
· + ·
Sa uzimanjem u obzir da je G
v.N
=G
v.L
n
b
, dobićemo
Q
p.ž
=
b N L t L v h
n T G G   + ·
÷
( 10 4
.
4
gde je G
h
, G
v.L
- odgovarajuće gustine po horizontali i vertikali na strani lica pletiva;
T
t
- podužna masa pređe u tex;
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
203
203
÷
N L
  , srednje dužine pređe u petlji, saglasno na strani lica i naličja;
n
b
- broj boja u raportu uzorka(šare).
Analogno površinska masa, nepotpunog dvostranog pletiva žakarnih prepletaja
izračunava se po formuli
. ( 10 4
.
4
. b N L t L v h ž n
n T G G Q   + · =
÷
Vrednosti visine petljinog reda i petljinog koraka pletiva primenjujemo u zavisnosti
od njegovog prepletaja, broja boja i vrste prerađivanih pređa.
Visinu petljinog reda na strani naličja trobojnog potpunog pletiva žakarnih prepletaja
za smanjenje petlji sa većim indeksima na strani lica preporučujemo da se uzme
minimalno, to jest približno 2d, dvobojnog-jednaka 2,5d. Pri izradi pletiva iz pamučne
pređe petljin korak A = 4d, pri njegovoj izradi iz vunene pređe A . 3 , 5 , 3 d B d ~ ~
Utrošak pređe za osnovo pleteno nepotpuno reljefno i potpuno reljefno- vezeno
pletivo žakarnih prepletaja izračunavamo sa uzimanjem u obzir broja petlji u raportu
uzorka. Naprimer, za nepotpuno reljefno osnovo pleteno pletivo (slika 229) potrošnju
pređe za jedan raport uzorka određujemo po formuli
L
R
=ℓ
ž
R
h
(0,5R
u.p
-1)+ℓR
h
,
gde je ℓ
ž
, ℓ- dužina pređe, saglasno u žakarnoj i osnovnoj petlji;
R
h
- visina raporta prepletaja;
R
h
-raport uvoda polagača pređama.
Pri ℓ
ž
= ℓ prethodna formula se svodi na oblik
L
R
= 0,5 R
h
R
u.p
ℓ.
Dvoiglenični osnovo pleteni žakarni prepletaji
Dvoiglenično žakarno osnovo pleteno pletivo izrađujemo na dvoigleničnim rašel
mašinama putem periodičnog uključenja iz rada zadnje iglenice pomoću specijanog
mehanizma, k r e p - a p a r a t a. Na isključenim iglama zadnje iglenice ne polažemo
pređu, i sa igala zbacujemo polupetlje na vezne delove stvorene u nekoliko petljinh
redova na prednjoj iglenici.
Takođe pri ovakvom principu rada primene nekoliko polagača sa preskočnim
uvodom, možemo dobiti najraznovrsnije reljefne uzorke, koji se sastoje iz pojedinih
bobica, propisno raspoređene na pletivu.
Pri radu sa jednim polagačem, kada imamo pun uvod, i isključenje zadnje iglenice na
pletivu stvaramo poprečne reljefne valjke. Reljefnost uzorka, dobijenih opisanim
načinom, zavisi od toga, na koji broj obrtaja glavnog vratila mašine isključujemo
iglenicu, to jest koliko petljinim redovima na licu odgovara jedan petljin red na naličju
posle uključenja iglenice i zbacivanja sa igala žakarnih petlji.
Malorastegljiva osnovo pletena pletiva
M a l o r a s t e g lj i v i m nazivamo pletiva, koja imaju malu rastegljivost. Ova
pletiva danas imaju široku primenu u vezi sa rastom proizvodnje pletiva sa stabilnim
oblikom za izradu krojnih gornjih proizvoda.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
204
204
Osobenost strukture malorastegljivih pletiva je pojava vertikalnih i horizontalnih
veznih delova pređe, koji stvaranjem zadržavaju skelet i ometaju rastegljivost pletiva
pod uzajamnim delovanjem opterećenja.
Kao rezultat izvedenih istraživanja ustanovljeno je, da sa dva polagača osnovinih
pređa osnovo pletena pletiva imaju najmanju rastegljivost u strukturi povezivanja
vertikalnog rasporeda lančića sa izvedenim trikoom: saten i sukno. Ovo objašnjavamo
time, što vezni delovi ovih prepletaja imaju najmanji nagibni ugao prema horizontali, i
skoro podsećaju na raspored potkinih pređa u tkanom materijalu.
Prisustvom na mašini tri i više polagača u strukturu pletiva uvodimo dopunske
potkine pređe, koje daju pletivu još veću stabilnost.
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lančića
potkinim pređama
Pri povezivanju lančića potkinim pređama stvaramo malo rastegljiva pletiva, u
kojima poprečne potkine pređe sprečavaju njegovu istegljivost po širini, a vertikalni
vezni delovi lančića ne daju mu njegovu istegljivost po dužini.
Za davanje takvom pletivu veću jačinu primenjujemo nerasparajuće potkine lančiće:
jednostavne i platirajuće. Na slici 233 prikazana je struktura takvih lančića. Kako
vidimo po strukturi, jednostavan potkin lančić ( slika 233,a) sastoji se iz dve pređe,
naizmenično stvarajući petlje; pri čemu jedna od pređa provlači se u obliku prave, a
druga u to isto vreme stvara petlje.
Platirani potkin lančić (slika 233,b) takođe se sastoji iz dve pređe, od kojih jedna
stvara petlje u svakom redu, a druga- preko jednog reda. Da bi dobili platirani lančić,
moramo ispuniti i odgovarajuće uslove, odnosno polagač sa platiranom pređom mora
biti postavljen bliže prema telima igala od osnovnog polagača.
Slika 233. Struktura nerasteglivog lančića:
a-jednostavnog; b-platiranog
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
205
205
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem
lančića i sukna
Dvoosnovna malorastegljiva i nerastegljiva pletiva dobijamo povezivanjem
jednostavnim lančić prepletajem sa veznim delovima dužine ne manje od dva petljina
koraka, naprimer suknom, satenom, atlas-suknom i tako dalje.
Za stvaranje skeleta (osnove) iz lančića moramo ispuniti određene uslove, da se vezni
delovi, povezivanjem sa lančićem, moraju rasporediti među njihovim baznim petljama i
njihovim veznim delovima.
Slika 234. Struktura malorastegljivog pletiva
Na slici 234 prikazana je struktura malorastegljivog pletiva,
u kojem je jednostavni lančić povezan prepletajem sukna. U
datom slučaju, kako vidimo iz slike, vezni delovi sukna
raspoređeni su ispod veznih delova petlji lančića, a bazne
petlje lančića nalaze se na strani lica pletiva .
Malorastegljivi prepletaji koriste se pri izradi pletiva
stabilnog oblika na rašel mašini sa jezičastim iglama i rašel
mašini sa špicastim iglama ( špic rašeli), povezivanjem
lančića sa prepletajem saten i potkinim pređama.
Slika 235. Grafički prikaz malorastegljivog prepletaja
Na slici 235 prikazana je jedna varijanta grafičkog prikaza za pripremu izrade ovakvih
prepletaja.
Osnovo pleteno pletivo stabilnog oblika izrađujemo sirovo i bojadisano u traženim
bojama. Uporedo sa ovim oni mogu imati različite uzorke, dobijene u procesu pletenja
ili nanešene na pletivu metodom sublimacije ( višebojno filmsko štampanje) i drugi
načini.
U procesu pletenja uzorka, dobijeni uvođenjem obojenih pređa u jednu ili više osnova,
primenjujemo preskočan uvod pređama polagača i povezivanjem različitih prepletaja.
Iz dvoosnovnih uzoraka malorastegljivih pletiva najviše su rasprostranjena pletiva sa
uzorcima iz vertikalnih obojenih pruga i kvadrata.
Vertikalne pruge u boji tražene širine dobijamo pri povezivanju lančića sa izvedenim
trikoom. Uzorak iz obojenih kvadrata stvaramo pri povezivanju vertikalnih pruga u boji
sa horizontalnim. Pri tome vertikalne pruge dobijamo iz pređa, uvedenih u jedan
polagač, a horizontalne-iz pređa, uvedenih u drugi polagač. Pri ovakvim uslovima
horizontalne i vertikalne pruge mogu imati različita obojenja , što sve zavisi od uzorka.
Primenom tri polagača, mogućno je stvoriti različito obojene i osenčene uzorke.
Naprimer, u svojstvu pozadine možemo izraditi sa dva polagača prepletaj lančić-sukno,
a uzorak, stvoren vezenim platiranim prepletajem, imitirajući ručno vezenje, stvaramo
uz pomoć trećeg polagača sa preskočnim uvodom osnovinih pređa.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
206
206
Slika 236. Dvoiglenični dvoosnovni Slika 237. Dvoiglenični dvoosnovni
krep prepletaj krep prepletaj
Slika 238. Dvoiglenični dvoosnovni uzorko- Slika 239. Dvoiglenični dvoosnovni uzo-
vani nopasto talasasti krep prepletaj rkovani presovani krep prepletaj
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
207
207
Na slikama 236 do 242 dati su grafički prikazi različitih kombinacija krep prepletaja
kao neprekidni, nopasto-talasasti uzorkovani i drugi, izrađeni sa dva polagača na
dvoigleničnoj mašini rašel.
Slika 240. Dvoiglenični dvoosnovni nepre- Slika 241. Dvoiglenični dvoosnovni
kidno uzorkovani krep prepletaj uzorkovani pres keper prepletaj
Slika 242. Polaganje sa premeštanjem iglene šipke (poluge)
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
208
208
Analiza-primeri kombinovanih osnovo pletenih pletiva
Analiza slike 243 predstavlja desno-levo-jednoiglenično osnovo pleteno pletivo
ispleteno sa desnom stranom (a) i levom stranom pletiva (b). Desna strana prikazuje
izgled iglenih petlji. Slika 244 prikazuje levu stranu pletiva sa veznim delom pređe
(pređa crvene boje) koja ide ispod petljinog niza bele boje. Slika 245 prikazuje izgled
platinskih petlji i flotiranje feznog dela pređe iznad petljinog niza bele boje. Slika 246
prikazuje izgled platinskih petlji i flotiranje veznih delova pređe (plava boja) ispod
veznih delova pređe bele boje. Slika 247 prikazuje pletivo na desnoj strani-lice u triko
satenskom prepletaju i na levoj strani (slika 248) gde vidimo prave petlje, dobijene
suprotnim polaganjem, za razliku od desne strane gde se vide triko petlje.
Struktura pletiva očigledno pokazuje da je: zatvoreno sukno/zatvoreni triko u suprotnom
polaganju u odnosu: Sukno/Triko= 4/3.
Ovo pletivo je u praksi dobilo naziv „Šarmez“.
Na slici 249 prezentovan je uzorak stvoren u nepromenjenom postojećem analiziranju.
Budući da je leva strana pletiva više nego grabuljasta, stvaranje potvrđujemo gornjim
proverenim polaganjem rupicastih igala.
Na slici 250 prikazan je izgled platinskih petlji lančića u paru razbacanih petljinih
nizova, takođe one su razbacane desno i levo pod nagibom u jednom otvorenom
lančiću.
Slika 251 prikazuje takođe jedan razbačeni otvoreni lančić, nastao povezivanjem pređe
pri pletenju iznad tri iglenih petlji.
Pored ove dužine pređe za pletenje on je nesumnjivo takođe određen, postaje kao
elastična tkanina sa visoko kapilarnim materijalom ( slika 252). Delovi pređe iznad
petlji nisu zahvaćeni iglom, što je od važnosti za dobijanje ovakvog pletiva.
Lančić sa usmerenim platinskim petljama tafta, i njihovo postojanje u nekim redovima
je takođe upoređivano. (slika 253). Na slikama 254, 255, 256 prikazano je stvaranje
izdvojenog polaganja za iglenu petlju lančića i neki domet pređe polaganja ispod jasno
vidljivim.
Odnos polaganja u pletivu lančić/taft (slika 253) sa otvorenim polaganjem lančića i
zatvorenim polaganje tafta je: Lančić/Taft =1/2.
1.
Slika 243. Slika 244
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
209
209
Slika 245. Slika 246.
Slika 247.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
210
210
Slika 248. Slika 249.
Slika 250. Slika 251.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
211
211
Slika 252. Slika 253.
Slika 254.
Na slici 255 prikazan je momenat kada se iglenica sa iglama spušta naniže (strelica),
a polupetlje sa tela igala idu naviše i udaraju u jezičke igala u delu osovinice jetička.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
212
212
Strelica sa smerom udesno prikazuje zatvaranje jezičaka igala. Polagač (rupičsta igla),
skroz desno gore, je već položio osnovinu pređu u glavi igle.
Na slici 256, kada su polupetlje prebačene preko glave igala; polagači su položili
pređu koja se trenutno nalazi u glavama igala. Igle su zauzele svoj najniži položaj.
Polagač sa somotskom pređom skreće ulevo (strelica) radi polaganja somot pređe iznad
petlji lančića.
Slika 255. Slika 256.
Slika 257.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
213
213
Na slici 257 prikazan je momenat kada igle izlaze naviše, novopoležene osnovine
pređe u glavama igala deluju na jezičke i iste otvaraju. Polagač sa somotskom pređom
vrši polaganje pređe. Posle ove operacije postupak se ponavla iz početka.
Osnovno pletivo se stvara u prepletaju Lančić, u kome se upliće pređa u prepletaju
Somot.
Potrošnja osnovinih pređa u procesu osnovinog pletenja
Dužinu potrošene osnove možemo lako izmeriti neposredno na mašini sa posebnim
uređajem za merenje. To je ustvari jedan gumeni valjčić koji se okreće u dodiru sa
osnovom na osnovinom valjku i registruje potrošenu dužinu osnove u mm.
Potrošnju osnovinih pređa možemo takođe izmeriti teoretski iz slike polaganja pređe.
Na ovaj način izračunavamo veliičinu utrošene osnove približno. Na slici 258 prikazano
je kombinovano polaganje sa delovima potrošene osnove koji predstavljaju veličinu
osnove za stvaranje pojedinih iglenih i plarinskih petlji, odnosno njihovih veznih
delova.
Na slici 259 prikazano je pojedinačno za svaki prepletaj udeo potrošnje osnovine
pređe za stvaranje jedne petlje.
Slika 258.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
214
214
zatvoreni
lančić
Otvoreni
lančić
otvoreni
lančić
zatvoreni
triko
otvoreni
triko
otvoreni
dvoigleni lančić
zatvoreno
sukno(taft)
zatvoreni
saten
zatvoreni
dvoigleni lančić
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
215
215
Slika 259.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
216
216
Osnovni elementi za pletenje Rašel mašine sa špicastim iglama.
Na slikama 260-266 dat je slikoviti prikaz osnovnih radnih organa jedne Rašel
mašine sa špicastim iglama (špic rašel) koji učestvuju u procesu pletenja pletiva.
Slika 260.
Na slici 260 prikazan je momenat kada je iglenica sa iglama zauzela najniži položaj,
polupetlje sa tela igala prebacile su se preko glave igala , stvarajući jednu novu petlju ili
novi petljin red. U galavama igala se nalaze polupetlje stvorene polaganjem osnovinih
pređa. Platine svojim vrhovima potpomažu prebacivanje novo stvorenih petlji preko
glave igala.
Na slici 261 prikazan je momenat kada su igle zauzele svoj maksimalni položaj
naviše. Polupetlje su na telima igala, a platine iste zadržavaju kako nebi polupetlje
klizile naviše prema glavama igala i ometale narednu fazu polaganja osnovinih pređa.
Polagači (rupičaste igle ) se pripremaju za polaganje osnovinih pređa.
Slika 262 prikazuje momenat kada polagači započinju polaganje osnovinih pređa na
vrhovima špiceva igala. Kretanje polagači dobijaju napred nazad od mehanizma za
pokretanje polagača, odnosno od ekscentra koji se nalazi na glavnom vratilu mašine.
Bočno kretanje polagači dobijaju od glidera, odnosno lanca koji se nalazi na muster
bubnju ili dobošu , u praksi poznato pod imenom “Radno središte mašine”. Polupetlje se
i dalje zadržavaju na telima igala uz pomoć platina.
Slika 263 prikazuje momenat kada su se igle spustile naniže do nivoa vrhova platina.
Osnovine pređe su obuhvatile igle i krenule prema glavama igala naviše.
Slika 264 prikazuje položaj glave igala u nivou vrhova platina. Polupetlje se nalaze
ispred vrhova zatvorenih špiceva igala. Polagači su se vratili u svoj prvobitni polžaj.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
217
217
Slika 261.
Polupetlje (slika 265) se nalaze na vrhovima zatvorenih špiceva igala, dok se
novopoložene pređe nalaze u zatvorenim glavama igala. Daljim spuštanjem igala (slika
266) naniže polupetlje prelaze preko glave igala izvlače se oblikuju i okače se o
novostvorenim uvojcima koji se nalaze u glavama igala. Na ovaj način stvaramo jedan
novi red petlji. Platine sada kreću napred da bi zadržale novostvorene petlje na telima
igala i potpomogle prebacivanje novo stvorenih petlji preko glave igala. Ovaj momenat
je ujedno i početni za stvaranje novog reda petlji.
Slika 262.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
218
218
Slika 263.
Slika 264
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
219
219
Slika 265.
Slika 266.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
220
220
Slika 267.
Osnovni elementi za pletenje Ketenštul mašine sa špicastim iglama.
Na slikama 267-275 dat je slikoviti prikaz osnovnih radnih organa jedne Ketenštul
mašine sa špicastim iglama koji učestvuju u procesu pletenja pletiva, odnosno stvaranju
jednog reda petlji.
Osnovni radni organi koji učestvuju u pletenju su: špicaste igle; platine; prese i polagači
osnovinih pređa (rupičaste igle).
Slika 268.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
221
221
Postupak stvaranja petlji na ovoj mašini se u principu ne razlikuje od postupka stvaranja
petlji na Rašel mašini. Na slikama 267-275 prikazani su pojedini momenti u procesu
stvaranja jednog pletenog lančića sa 5 osnovinih pređa na levoj strani mašine radi bolje
preglednosti pletenja pojedinih momenata ili faza u procesu pletenja.
Najniži položaj igala prikazuje slika 267, kada platine svojim prsima potpomažu
prebacivanje novostvorenih petlji. Iglenica sa iglama započinje kretanje naviše (slika
268). U glavama igala se nalaze polupetlje u skoro horizontalnom položaju. Iglenica sa
iglama ide i dalje naviše (slika 269), polagači prolaze izmedju igala, skreću ulevo ili
udesno za određeni korak igala, i ponovo se vraćaju nazad između igala (slika 270).
Polagači skreću udesno ili ulevo polagajući na taj način osnovine pređe na vrhovima
špiceva igala (slika 271). Polupetlje se nalaze na telima igala zadržavane vratovima
platina.
Polagači se nalaze iza igala (slika 272). Ovakav rad mašine nazivamo dvotaktnim, kada
dva glidera učestvuju za stvaranje jedne petlje, ili jednog reda petlji.
Na slikama 273-276 prikazan je postupak stvaranja jednog pletenog lančića u
trotaktnom radu mašine, kada je za stvaranje jednog reda petlji potrebno tri glidera.
Ovakav rad je neophodan ako želimo mirniji rad mašine, sve ostalo je isto kao i kod
pletenja u dvotaktnom radu mašine.
Uređaji za analiziranje uzoraka
Za izvršenje analize uzoraka (slika 277) neophodno je da imamo i odgovarajuće uređaje
koji nam omogućavaju lakše utvrđivanje vrste prepletaja iz kojih je ispleteno pletivo,
kao i ostale parametre koji su neophodni za analizu uzoraka. Pri ispitivanju utvrđujemo:
**Podužnu masu pređe; dužinu pređe u petlji; gustinu po horizontali, ili broj nizova
petlji na jedinici dužine 1cm, 5cm, ili 10cm; gustinu po vertikali, ili broj redova petlji
na određenoj jedinici dužine; vrstu prepletaja; površinsku masu 1m
2
pletiva i tako dalje.
Podrobnije o analizi uzoraka vidi u glavi Porečno pleteni prepletaji
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
222
222
Slika 269
Slika 270.
Slika 271
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
223
223
Slika 272.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
224
224
Slika 273.
Slika 274.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
225
225
Slika 275.
Slika 276.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
226
226
Slika 277. Uređaji za analizu uzoraka
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
227
227
Sadržaj strana
Predgovor 4
GLATKI JEDNOIGLENIČNI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI 6
Osnovni jednoiglenični osnovo pleteni prepetaji, njihova
proizvodnja i projektovanje 8
Lančić prepletaj 8
Osobine i projektovanje lančić prepletaja 13
Triko prepletaj 15
Osobine i projetovanje triko prepletaja 18
Jednoiglenični dvoosnovni kombinovani prepletaji
u potkinom i lančić polaganju 22
Sukno prepletaj 22
Projektovanje suknenog prepletaja 27
Saten prepletaj 27
Somot prepletaj 30
Atlas prepletaj 33
Izvedeni atlas prepletaj 38
Jednoiglenični dvoosnovni prepletaji 42
Jednoiglenični dvoosnovni triko prepletaj 43
Jednoiglenični dvoosnovni sukneni prepletaj 44
Jednoiglenični dvoosnovni triko-sukneni prepletaj 45
Jednoiglenični dvoosnovni atlas prepletaj 47
Projektovanje i osobine jednoigleničnih osnovo
pletenih prepletaja 51
Jednoiglenični višeosnovni prepletaji 55
Dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji 68
Patentni lančić 69
Patentni triko i njegovo izvođenje 70
Interločni triko 70
Patentni atlas i njegovo izvođenje 72
Izvedeni dvoiglenični osnovo pleteni prepletaji 73
Izvedeni patentni atlas 74
Projektovanje i osobine dvoigleničnih osnovo pletenih prepletaja 75
Keper osnovo pleteni prepletaji 79
K e p e r n i t r i k o 80
Keperno sukno 82
Osobine procesa izrade kepernih prepletaja 93
UZORKOVANI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI 95
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
228
228
Platirani prepletaji 96
J e d n o i g l e n i č n i p l a t i r a n i p r e p l e t a j i 97
V e z e n a p l a t i r a n a o s n o v o p l e t e n a p l e t i v a 100
Skretanje polagača ispred igala u jednom pravcu 101
Skretanje polagača ispred igala u suprotnim pravcima 104
Primena snovanja u koloru za dobijanje raznovrsnih
uzoraka na osnovo pletaćim mašinama 106
Sastavljanje patrone uzorka 107
Sastavljanje grafičkog upisivanja rada polagača 108
Sastavljanje raporta snovanja 111
Osobine i projektovanje pletiva platiranih prepletaja 111
Osobine procesa izrade platiranih prepletaja i varijante položaja
pređe na iglama 117
Platirani osnovo pleteni triko-sukneni prepletaj 120
Plišani prepletaji 122
Osobine i projektovanje plišanih pletiva 124
Osnovo pleteni pres prepletaji 138
Osnovo pleteni filet prepletaji 142
Projektovanje i osnovne karakteristike strukture filetnih prepletaja 157
Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja 159
Prepletaji sa postavnim potkinim pređama 168
Prepletaji sa umetnutim potkinim pređama 165
Prepletaji sa resastim potkinim pređama 166
Prepletaji sa uvezanim potkinim pređama 167
Prepletaji sa pojedinačnim potkinim pređama i sa potkinim
veznim delovima 169
Osobine potkinih pletiva i metode projektovanja 169
Proces izrade potkinih prepletaja 171
Projektovanje pletiva futernih prepletaja 174
Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja 174
Primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u
izradi zavesa i čipki 182
Kombinovani osnovo pleteni prepletaji 186
Jednostavni kombinovani osnovo pleteni prepletaji 187
Izvedeni-kombinovani prepletaji 190
Uzorkovani kombinovani prepletaji 193
Složeni kombinovani prepletaji 194
Žakarni osnovo pleteni prepletaj 195
Jednoiglenični žakarni prepletaji 195
Jednostavni reljefni žakarni prepletaji ’ 197
Vezeni žakarni reljefni prepletaji 199
Osobine osnovo pletenih žakarnih prepletaja 203
Osobine pletiva i metode njegovog projektovanja 205
Dvoiglenični osnovo pleteni žakarni prepletaji 209
Malorastegljiva osnovo pletena pletiva 210
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lančića
potkinim pređama 210
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
229
229
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lančića i sukna 211
Analiza-primeri kombinovanih osnovo pletenih pletiva 214
Potrošnja osnovinih pređa u procesu osnovinog pletenja 219
Osnovni elementi za pletenje Rašel mašine sa špicastim iglama 222
Osnovni elementi za pletenje Ketenštul mašine sa špicastim iglama 226
Uređaji za analiziranje uzoraka 231
LITERATURA 235
***Bez saglasnosti autora nije dozvoljeno presnimavanje,
umnožavanje i distribucija ovog materijala u celosti ili pojedinih
delova.
Autor
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
230
230
LITERATURA
1. Dalidovič A.S. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva. M., Gizlegprom, 1970.
2. Galanina O.D., Prohorenko E.G. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva.M.,
“Legkaja industrija”, 1975.
3. Dalidovič A.S. Osnovi teorii vjazanija. M., “Legkaja industrija”.1975.
4. Marisova O.I. Trikotažnie risunčatie perepletenija.M., “Legkaja industrija “,
1970.
5. Kacenelenbogen A. M., Galanina O.D. Mašini i tehnologija osnovovjazaljnogo
proizvodstva. M., “Legkaja industrija “,1966.
6. Herausgegeben vom Verlag Werkgemeinschaft Karl Mayer e.V.6053
Obertshausen,1970.
7. RL - Kettenwirkautomat Super-Rapid K2 Karl Mayer, 1970.
8. RL - (Rechts/Links) Raschelmaschine Super Garant RE 4-6, Nund ü Karl
Mayer, 1970.
9. Gligorijević V, Tehnologija pletenja. Leskovac, 1980.
10. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotaža. M.,
Legprombitizdat, 1986.
11. Marisova O.N. Trikotažnie risunčatie perepletenija. M., 1984.
12. Galanina G.K., Vladimir N.K., Vera I.G., Renata J.S. Spravočnik po
pletačestvo. Prevod sa ruskog na bugarskom. Sofija, 1980.
13. Radzievskij V.A., Bondar V.M. Automatičeskoe regulirovanie i kontrola
nitepodači na bistrohodnix osnovovjazaljni mašinah. “Legekaja industrija “,1966,
Moskva, 1971.
14. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija
“,1977.
15. Offerman P., Tausch-Marton., Grundlagen der maschenwarenteschnologie,
Berlin, 1977.
16. Offerman P., Tauš-Marton H., Osnovi tehnologija trikotažnogo proizvodstva,
prevod sa nemačkog, Moskva 1981.
17. Gligorijević V., Stupica I., Srđak M., Petrović T., Dinamika zatezanja niti u
procesu pletenja, Tekstil Vol. 40 broj 9 str. 415-420 ., Zagreb, 1991.
18. Gligorijević V., Uzajamno dejstvo pletaćih organa na zatezanje i trenje pređe
pri osnovinom pletenju, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 19/1995,
Banja Luka.
20. Gligorijević V., Uticaj dubine kuliranja na dužinu petlji osnovopletenog
pletiva, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 38/1996, Banja Luka.
21.Gligorijević V., Dinamika automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil,
Zagreb, 6/1978.
22. Gligorijević V., Statičke karakteristike automatskog regulisanja dodavanja
osnove, Tekstil, Zagreb, 8/1978.38
23. I. Stupica., I. Emri., V. Gligorijević., Uticaj sila i oscilovanje niti u zoni pletenja
na prugavost pletiva, Tekstil Vol. 36 sv. 5 str. 239-243., Zagreb, 1987.
24. Gligorijević V., Dinamika zatezanja i trenje pređe u procesu pletenja, Zbornik
radova 9, Leskovac, 1995.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
231
231
25. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i
praksa, Leskovac, 1-2/1996
26. Gligorijević V., Fotoelektrično otkrivanje grešaka na osnovo prepletenom
pletivu, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1983.
27. Gligorijević V., Stupica I., Emri I., Uticaj sila i oscilovanje niti u pletaćoj zoni,
Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1987.
28. Gligorijević V., Stupica I., Einfluss der Fadenzugkraft und Fadenschwanken in
der Maschenbildungszone auf der Warenstreifigkeit, Referat na XXXI IFWS
Kongresu internacionalne federacije stručnjaka za prepletanje i pletenje, Sofija,
1987.
29. Gligorijević V., Uticaj debljine niti i usmeravajućih uređaja na zatezanje niti,
Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1988.
30. Gligorijević V., Influence of dynamics on tension and friction of yarn during
the knitting process, 14. Savetovanje na hemičarite na Makedonija, Skopje, 1996.
31. Gligorijević V., Uvod u tehnologiju pletenja za prvi razred srednjih škola,
Leskovac, 1970.
32. Gligorijević V., Projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole, Leskovac,
1973.
33. Gligorijević V., Zbirka rešenih zadataka iz projektovanje pletenina za srednje
tekstilne škole, Leskovac, 1976.
34. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u
izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979.
35. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u
izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.
36. Gligorijević V., Tehnologija pletenja I deo, Tehnološki fakultet, Leskovac,
1996.
37. Gligorijević V., Tehnologija pletenja II deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, .
38. V. Gligorijević., M. Đorđević., M. Stamenković, The influence of the force of
yarn tension in the compensational and knitting zone on the structure uniformity
of the right-left knitted fabrics,The Indian Textile Journal, Mumbai (India), July
1999, str. 8-13.
39. M. Đorđević., V.Gligorijević., Dinamics yarn tension on flat weft machines,
Maschen-Industrie, Internationales Fachmagazin der Maschenveredlung,
Maschenkonfektion Maschentrends ,2001.
40. V. Gligorijević., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i
praksa, Leskovac, 1996.
41. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje i pređe pri osnovinom pletenju,
Naše stvaranje, Leskovac, 1997.
42. Gligorijević V., Đorđević M., The influence of the force of yarn tension in the
compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left
knitted fabrics, 31. Simpozij o novostih v tekstilstvu, Ljubljana, 1997.
43. Gligorijević V., Đorđević M., Dynamic of stretching power on flat-colle
machines, XV Kongres na hemičarite i tehnolozite na Makedonija, 2-4. oktobar,
1997, Skoplje, Zbornik izvoda radova.
44. M. Đorđević., V. Gligorijević., K. Ljapčeva., M. Stamenković., Sile zatezanja
pređe u fazi kuliranja desno-levog pletiva, Zbornik izvoda radova,
III simpozijum, Savremene tehnologije i privredni razvoj, Tehnološki fakultet,
Leskovac, 23 i 24. oktobar 1998. godine.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijević, redovni profesor
232
232
45. V. Gligorijević., M. Đorđević., J. Stepanović., N. Ćirković., Dinamika zatezanja
pređe u procesu kuliranja, XVII Congress of the chemists and technlogists of
Macedonia , Skoplje, Macedonia, 18-20 october, 2001.
46. Garbaruk V. N., Proektirovanie trikotažnih mašin. Leningrad, 1980. 122s.
47. Gligorijević R. V., Uticaj dinamičkih karakteristika mehanizama za zatezanje
osnove na prugavost pletiva. VTO Tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1986, 47 s.
48. Garbaruk V. N., Učet udlinenija niti osnovi smativaemoj sa navoja
osnovovjazalnih mašinah. M., Izv.Visših učebnih zavedenija “Tehnologija
legkoj promišlennosti”, 4/1973.
49. Vijavlenie pričin obrazovanija poperečnih polos na ovingrebenočnoj
osnovovjazalnoj mašine tipa OV-350, VNIIL tekmaš, 1952.
50. Radzievskij V. A., Analiza processa regulirovanija nitipodači v
osnovovjazalnih mašinah. Izv. Visših učebnih zavedenij “ Tehnologija legkoj
promišlennosti.m,” 6/1970.
51. Radzievskij V. A., Bondar V. M., Analiza procesa regulirovanija nitepodači v
osnovovjazaljnih mašinah. Izv. Visših zavedenij Tehnologija legkoj
promišlennosti., 1/1971.
52. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 3/1980, 240-241 s.
53. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 4/1980, 326 s.
54. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 5/1980, 426 s.
55. O.I. Marisova. ‘’Trikotažnie risunčatie perepletenija’’. Izd-vo ‘’Legkaj
industrija’’, Moskva .,1970.
56. L.P. Rovinskaj., N.F. Zibina, Proetirovanije tehnologičeskih parametrov
trikotažnih poloten i čuločno –nosočnih izdelija., Sankt-Peterburg., 2002.
57. V. Savnik., Pletenje I. VDO Fakulteta za naravoslovje in tehnologijo VTOZD
tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1985.’
101. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotažnogo
proizvodstva., M., 1986.
58. Kudrjavin L. A., Šalov I. I. Osnovi tehnologii trikotažnogo proizvodstva.,
Moskva, 1991.
59. A. M. Kacenelenbogen, O. D. Galanina., Mašini i tehnologija osnovovjazalnogo
proizvodstva, izdanie vtoroe, pererabotanoe i dopolnenoe., Moskva, 1966.
60. Wirkerei- und Strickerei-Technik, Coburg., 1969-1972.
61. The Textile Institute, International Headquarters, 1
st
Floor, St James’s
Buildings, Oxford Street, Manchester Mi 6FQ, United Kingdom.
62. Bearbeitet von Dipl.-ing. Klaus- Peter Weber.,Die Maschen-bindungen der
Kettenwirkerei., Technologische und bindungstechnische Grundlagen der
einfachen und kombinierten Maschenbindungen., Karl Mayer e. V. 6053
Obertschausen, August, 1970.
63. Maschen-industrie., 3/2002.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->