Projektovanje Osnovo Pletenih Prepletaja

VOJISLAV R.
GLIGORIJEVI
PROJEKTOVANJE OSNOVO PLETENIH
PREPLETAJA
LESKOVAC, 2010.
Projektovanje osnovo pletenih prepletaja
Autor: Vojislav Gligorijevi, redovni profesor
3
3
Mari plete sa 4 igle
Gipsana slika iz oltara Majstora Bertramsa (1345-1415)
u Crkvi od Buxtehude. Muzej u Hamburgu.
4
4
PREDGOVOR
Stalno usavravanje metoda i progresivni razvoj preraivake tehnike za izradu
pletiva doveli su do visoko tehniko-tehnolokog nivoa razvoja, koji se takoe iskazuje
u proizvodnji, to je znaajno prevazilo savremenu proizvodnost u ostalim
tehnologijama.
U ovoj knjizi izloeno je projektovanje osnovo pletenih prepletaja sa jednom i vie
osnovinih prea na jednoj iglenici maine, kao desno-levi prepletaji i jednom ili vie
osnovinih prea na dvema iglenicama kao desno-desni prepletaji.
Osnovo pletai nain izrade pletiva i njegovo projektovanje zasnovan je na stalnom
usavravanju, radi dobijanja novijeg i efikasnijeg naina stvaranja petlji i kriterijuma
daljeg razvoja postojee trikotane tehnike u budunosti.
U pojedinim glavama dati su jednoiglenini jednoosnovini i vie osnovini prepletaji
sa strukturom petlji, sastavom lanca, izgledom pletiva i njegovim projektovanjem.
U dvoiglenine prepletaje sa jednom i vie osnovnih prea projektovani su patentni
lani, triko, interloni triko, atlas i drugi prepletaji izvedeni iz osnovnih prepletaja.
U poglavlju uzorkovanih osnovo pletenih prepletaja analizirani su i projektovani
platirani, pliani, filet, potkini, futerni i drugi prepletaji izvedeni iz ovih osnovnih
prepletaja.
Na kraju knjige data je primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u izradi
zavesa i ipki.
Posebno poglavlje kombinovanih osnovo pletenih prepletaja obuhvata jednostavne,
izvedene i uzorkovane kombinovane prepletaje kao i sloene.
akarni prepletaji projektovani su kao jednoiglenini i dvoiglenini jednostavni
reljefni i vezeni sa njihovim osobinama i metodama projektovanja.
Ovom prilikom izraavam zahvalnost redovnom profesoru Igoru Stupici i
redovnom profesoru Kostadinki Ljapevoj, na korisnim savetima i sugestijama.
Posebnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi koja mi je svojim strpljenjem,
razumevanjem i panjom, omoguila da ovaj materijal realizujem.
Leskovac,2010. Autor
5
5
PREFACE
Continuous improvement of methods and progressive development of
manufacturing techniques for making twists have led to high levels of
technological development, which also shows in production, which greatly
surpassed the modern productivity in other technologies.
This book is exposed to the design of Elementary knitted weave with one or
more yarn from the warp on one bearing machines, right-left weave and one or
more yarn from the warp in two bearing as a right-right weave.
Elementary Knitting way of making cloth and its design is based on
continuous improvement in order to get newer and more efficient ways to create
a loop and the criterion for further development of existing knitwear techniques
in the future.
In some minds may have one needle one warp more warp weave structure of
the loop, chain composition, appearance and its design twists.
In two needle weave with one or more basic yarns designed the patent chain,
tricot, interlock tricot, Atlas interlock and others weave derived from the basic
weave.
The section sampled Elementary knitted weave analyzed and designed clad,
plush, filet, weft, weave and other footer derived from these basic weave.
At the end of the book is given in the application of twists and weft footer
weave in making curtains and lace.
A special chapter combined Elementary knitted weave includes simple,
derived and sampled combined weave and complex.
jacquard weave are designed as one needle and two needle simple embossed
and embroidered with their properties and methods of design.
This opportunity to express gratitude to professor Igor Stupici and professor
Kostadinka Ljapevoj, for helpful advice and suggestions.
Special thanks are due to my wife that I was their patience, understanding and
care, provided that this material is realized.
Leskovac, 2010. Author
6
6
GLATKI JEDNOIGLENINI
OSNOVO PLETENI PREPLETAJI
Opti podaci
Osnovo pletae maine su iskljuivo namenjene za pletenje visoko kvalitetnih
jednoigleninih i dvoigleninih osnovo pletenih pletiva izraenih iz jedne ili vie
osnova. Namenjene su za izradu:enske galanterije, marame, kapute, eire, zavese,
ipke, ilime,
tapaciranih materijala za mebele, stolnjake i salfete, posteljnog rublja, donjeg rublja,
rukaviarskih proizvoda, osnove za sintetiku smolu, zavojnih materijala, vrea,
ribarskih mrea, gornjih odevnih predmeta i drugo. Posebne vrste prepletaja, kao
naprimer, filet koristi se u medecini za opekotine, izradu proteza za srane zaliske,
odstranjvanje mane u radu unutranjih organa oveka i drugo. Spoljanji izgled pletiva u
znatnoj meri zavisi od strukture prepletaja.
Osnovo pleteni prepletaji mogu se sastojati iz otvorenih i zatvorenih petlji. Ovo pre
svega zavisi od skretanja osnovinih polagaa uzdu iglenice pri polaganju pree na
kukicama igala (na iglu) ili iza igala.(pod iglu).
Zatvorena petlja (sl.1,a) stvara se kada polaga osnove skree preu na iglu (vidi
strelicu 1) i sledee skretanje polagaa osnove za polaganje pree pod iglu (vidi strelicu
2) usmerenu u suprotnom pravcu. Otvorena petlja (sl.1,b) se dobija takoe polaganjem
pree na iglu i sledeim polaganjem pod iglu usmereno u jednu te istu stranu (vidi
strelicu 1 i 2). Slika 2,c prikazuje strukturu osnovo pletenog pletiva u zatvorenom
polaganju.
Kod osnovo pletene prepletaje otvorene i zatvorene petlje mogu biti razliito
povezane i povezivanje njihovih krakova (veznih delova) moe biti razliito po
OSNOVO PLETENI
PREPLETAJI
7
7
pravcima i veliini. Ponovljeni deo prepletaja, gde se u odreenom redosledu povezuju
petlje, razliite po obliku ili duini, nazivamo r a p o r t o m.
Veliinu raporta odreujemo preko visine ili broja petljinih redova i irine ili broja
petljinih nizova u zavisnosti od vrste prepletaja pri projektovanju ili odreivanju pri
analzi uzoraka pletiva.
Pri polaganju osnove u procesu dobijanja jednog raporta prepletaja, neophodno je da
sastavimo grafiki zapis ili sastav lanca za rad polagaa.
Slika 1. Zatvorena (a) i otvorena (b) Slika 2. Grafiki prikaz (a) i sastav lanca-(b
petlja
(c
S a s t a v l a n c a sastavljamo na papiru sa
kvadratima na kome oznaavamo redove taaka
po vertikali i horizontali, brojevima koji su
jednaki raportu prepletaja. Take su rasporeene
na jednakim rastojanjima jedne od druge,
stvarajui horizontalne i vertikalne redove. Svaka
taka uslovno odgovara jednoj igli maine. Sastav
lanca poinje odozdo pa navie, odnosno u
pravcu pletenja pletiva. Grafiki prikaz prepletaja
prikazujemo uslovnim malim polukrugovima koji
oznaavaju gornji deo petlji. Kao to se vidi na slici 2,a polukrugovi se zavravaju
strelicama, koje karakteriu pravce polaganja pree na iglu. Na primer, u prvom redu
preu polaemo sdesna nalevo, a u drugom i treem-sleva na desno. Svi polukrugovi
ili strelice se povezuju redosledno meu sobom tako, da bi se kraj prethodne strelice
povezao sa poetkom poslednje. Ovo povezivanje uglavnom ide pravolinijski. Na
osnovu grafikog prikaza prepletaja sastavljamo brojano sastav lanca. Lanac se sastoji
iz glidera razliitog oblika i veliine to sve zavisi od vrste polaganja u procesu pletenja.
Glideri se oznaavaju brojevima 0, 1, 2, 3, ili 0, 2, 4, 6, i tako dalje.
U pogonima trikotae gde se nalaze osnovopletae maine sa picastim iglama
(ketentuli)i maine sa jeziastim ili cevastim iglama (raeli ili koketi) neophodno je da
se po dogovoru naprimer, za ketentule lanci sastavljaju sa parnim i neparnim brojevima
glidera, a za rael ili koket maine lanci sastavljaju samo sa parnim brojevima. Na ovaj
nain bi se izbegla greka da se sastavljeni lanac, na primer sastavljen za ketentul
8
8
postavi na rael ili koket mainu. Ovakva greka se nesme dogoditi jer u protivnom
dolo bi do potpunog loma maine. Tamo u pogonima gde je samo jedna vrsta maine
sastav lanca moe da ide samo sa parnim ili kombinovano sa parnim i neparnim
brojevima glidera. Posle toga sastavljamo tabelu sa brojem redova i brojanim sastavom
lanca (sl.2,b). Broj horizontalnih redova mora biti jednak broju petlji u raportu po
vertikali. Detaljnije o gliderima, sastavu lanca i polaganju osnovinih prea vidi u knjizi
Tehnologija pletenja drugi deo, autora prof. Vojislava R. Gligorijevia.
Osnovni jednoiglenini osnovo pleteni prepetaji, njihova
proizvodnja i projektovanje
Jednoiglenine osnovo pletene prepletaje izraujemo na osnovo pletaim mainama
sa jednom iglenicom iz jedne ili vie osnova. Specifinost strukture ovakvih prepletaja
sastoji se u tome da se na strani nalija pojavljuju vezni delovi petlji koji pokrivaju
nizove i delove lukova petalji. Na strani lica vidimo samo nizove petlji, prekriveni
iglenim lukovima i veznim delovima petlji.
Jednoiglenine ili glatke prepletaje delimo na osnovne i izvedene prepletaje.
O s n o v n i o s n o v o p l e t e n i p r e p l e t a j i se sastoje iz petalja, koje
stvaraju jednostavniju strukturu pletiva.
I z v e d e n i p r e p l e t a j i dobijaju se kombinacijom nekoliko osnovnih
prepletaja, uzajamno povezanih tako, da se meu petljinim nizovima jednog prepletaja
pojavljuju petljini nizovi drugog ili nekoliko drugih takoe istih prepletaja.
U osnovne jednoiglenine prepletaje spadaju: lani ili resa, triko i atlas. U izvedene
prepletaje spadaju sukno i saten ili armez.
Lani prepletaj
L a n i e m nazivamo osnovo pleteni jednoiglenini prepletaj, ije se petlje
stvaraju iz jedne pree na jednoj te istoj igli stvarajui jedan niz. Nizovi petlji nisu
povezani meu sobom ve su odvojeni jedan od drugog. U trikotanoj industriji lani
se koristi kao elemenat u strukturi osnovo pletenih prepletaja za dobijanje
odgovarajueg efekta u pletivu i za obezbeenje vee stabilnosti pletiva. Sastoji se iz
otvorenih i zatvorenih petlji.
Na slici 3 prikazana je struktura petlji i grafiki prikaz lani prepletaja u
zatvorenom polaganju. Na slici 3.1. prikazana je struktura i grafiki izgled petlji u
otvorenom polaganju. Slika 4 prikazuje izgled strukture vie nizova petlji i grfiki
prikaz u zatvorenom polaganju. Na slici 4.1. prikazan je lani u zatvorenom polaganju
s
desna u levo i s
leva u desno. Na slici 4.2. prikazan je fantazija lani.

Slika 5 prikazuje dvoigleni lani sa strukturom i grafikim prikazom petlji. Foto
snimak lani pletiva u zatvorenom polaganju prikazan je na slici 6,a kao desna strana
ili lice, a na slici 6,b kao leva strana ili nalije.
Foto snimak prepletaja na desnoj i levoj strani u otvorenom polaganju prikazuje slika
7,a i 7,b. Izgled igle, platine i polagaa pree prikazuju slike 8 i 9 u momentu kada se
poloena prea nalazi u glavi igle, odnosno ispred vrha pica na telu igle. Platina u tom
momentu svojim vratom zadrava polupetlju. Slika 10 prikazuje grafiki prikaz lani
prepletaja u otvorenom polaganju i sastav lanca gde vidimo da je za stvaranje jedne
petlje potrebno tri glidera. Ovakav rad maine nazivamo trotaktnim. Slika 11 prikazuje
momenat kada platine svojim vratom zadravaju polupetlje sa ciljem da se poloene
pree ispred vrhova piceva igala nesmetano prebace u glavama igala.
9
9
Osobine i projektovanje lani prepletaja
Uvijanje pletiva. Lani se ne uvija, poto su savijeni delovi stranica uravnoteeni
veznim delovima petlji, kod kojih je uvijanje usmereno u suprotnoj strani.
Rastegljivost pletiva. Rastegljivost u uzdunom pravcu zavisi od elastinosti pree.
Ukoliko je vea elastinost pree petlje e imati tim pre kruniji oblik, a shodno tome
bie i vea rastegljivost lania po duini na raun ispravljanja savijenih delova petlji.
Slika 3. Struktura lani prepletaja, Slika 3.1. Lani prepletaj u otvo-
grafiki prikaz i sastav lanca renom polaganju, sastav lanca
u zatvorenom polaganju
Duina pree u petlji. Duina pree u petlji se pojavljuje kao osnovni elemenat kojim
odreujemo masu pletiva. Moemo je odrediti eksperientalnim i teoretskim putem.
Duinu petlji moemo odrediti analizom uzorka pletiva ili na maini pri izradi pletiva.
Pri analizi iz uzorka oparamo nekoliko redova i iz odnosa oparane duine pree i broja
oparanih redova izraunavamo duinu pree u petlji po formuli
= ,
n
L
gde je -duina pree u petlji u mm;
L-duina oparane pree u mm;
n- broj oparanih petljinih redova
Slika.4. Prikaz strukture nizova petlji lania Slika.4.1. Grafiki prikaz petlji lania
u zatvorenom polaganju u zatvorenom polaganju s
desna u levo
i s
leva u desno
10
10
Slika 4.2. Grafiki prikaz fantazija
lani prepletaja u zatvorenom
polaganju
Slika 5. Grafiki prikaz dvoiglenog lania u otvorenom i
zatvorenom polaganju sa strukturom petlji na licu i naliju
11
11
a b
Foto snimak desne strane petlji Foto snimak leves trane petlji
lania u zatvorenom polaganju, slika 6,a lania u zatvorenom polaganju slika 6,b
a b
Foto snimak desne strane petlji Foto snimak leve strane petlji lania
lania u otvorenom polaganju, slika 7,a u otvorenom polaganju, slika 7,b
12
12
Slika 8. Poloaj pree i polupetlje Slika 9.Poloaj pree i polupetlje (5)
u glavi igle na telu igle
1-igla; 2-polaga; 3 platina;
4-presa
Slika 10. Lani u otvorenom polaganju Slika 11. Zadravanje polupetlje platinama
pri trotaktnom radu maine za bezbedno unoenje poloene pree
u glavama igala
13
13
T e o r e t s k o i z r a u n a v nj e duine pree u petlji izraunavamo po formuli
koju je predloio A.S.Dalidovi. Svaka petlja se sastoji iz baznog (osnovnog) i veznog
dela. Bazni deo petlji se sastoji iz dve stranice i jednog polukruga ili luka. Vezni deo
moemo posmatrati kao hipotenuzu pravouglog trougla, jednu katetu koju merimo
brojem petljinih koraka u horizontalnoj projekciji veznog dela, a drugu katetu-brojem
petljinih redova u vertikalnoj projekciji veznog dela.
Duina pree u petlji jednaka je zbiru baznog i veznog dela petlji. Svaki od veznih
delova baznih petlji jednak je visini reda petlji B. Gornji luk baznog dela petlji jednak je
priblino 3/2 d. Gde je d debljina pree u slobodnom stanju, a donji luk petlji jednak je
priblino d.
Na osnovu iznetog moemo napisati priblinu formulu za izraunavanje duine pree u
petlji lania, odnosno
= d
2
3
+ j . 3 85 , 7 3 mm B d B d + ~ + ,
Odakle je
B = j .
3
85 , 7
mm

Pri maksimalnoj gustini visina petlji lania duine 5 cm bie priblino jednaka 2d, a
irina petlji 4d.
Povrinska masa 1m
2
. Masu odreujemo iz odnosa duine pree u petlji, iz koje je
dobijen lani duine 5 cm, prema podunoj masi pree u tex. te pree. Za odreivanje
duine pree neophodno je da znamo duinu pree u petlji lania i njegovu gustinu.
G u s t i n u moemo odrediti eksperimentalnim i raunskim putem. Iz uzorka pletiva
eksperimentalno odreujemo gustinu na osnovu broja petljinih redova i nizova koji se
nalaze na duini 5 cm. Pri veoj gustini uzorka neophodno je da imamo
eksperimentalnu lupu.
Raunsku gustinu odreujemo na osnovu koeficijenta odnosa gustina.
Masa ( Q) lania duine 5 cm jednaka je
Q = j ,
1000
gr
Tt Gv
gde je -duina pree u petlji u mm;
G
v
-gustina po vertikali u cm
-1
;
Tt-poduna masa pree u tex.
Jaina na kidanje. Jaina na kidanje lania jednaka je priblino jaini na kidanje
triju prea, poto se optereenje rasporeuje izmeu dve stranice petlji i njenog veznog
dela.
Sile u prei i pletivu lania
Za vreme pletenja lani prepletaja na rael i ketentul maini pojavljuju se sile u
prei F polagaa i pletiva W Rezultanta sile N se moe izraunati po Pitagorinoj
teoremi.
14
14
Slika 12. Obuhvatni ugao izmeu Slika 13. Obuhvatni ugao izmeu pree a i
pree-a i pletiva -b kod rael maine pletiva b kod ketentul maine
Na slici 14 a data je ema petlji lania u zatvorenom polaganju i pod b u rastegnutom
stanju, gde se duina petlji sastoji iz odseaka prea ab, de, eg, gf. Duine ab i cd, kao
i kod desno-levog glatkog prepletaja, predstavljaju zbir:
ab+ de = 2 , 2
2 2
d B +
gde je B- visina reda petlji;
d-debljina pree u slobodnom stanju.
Duinu pree bd moemo prikazati kao polukrug sa prenikom
d
o
= 0,5A+d=0,5a+d,
gde je a-irina glave petlji.
Slika 14. Lani prepletaj slobodnom stanju - a
i rastegnutom stanju -b
Duinu pree egf moemo razmatrati
kao poluelipse sa poluosma a i b
a = B+0,5d; i b =d.
U tom sluaju duina pree u petlji bie
jednaka
, ) , ). 5 , 0
2
2 2 5 , 0
2
2 2
d d B d B d a + + + + + + =


15
15
Zamenom 2d
2
pod korenom, dobiemo
. 4 57 , 3
4
d B
a
+ + =

Pri velikoj gustini

B = 2d; a = 4d.
U tom sluaju
ab+de =2 , 2
2 2
d B +
odnosno,
. 2 , 15 9 , 4
min
d d d d = + + =
Za pamunu preu i viskoznu svilu fisokih finoa modul petlji m= 22 a za poliamid
m=21.
Pri doradi zavesa, ipki petljini nizovi se izduuju u uzdunom pravcu. Usled toga
irina baznog dela petlji bie 3d i u potkorenom izrazu moemo zanemariti 2d
2
.
Tada je
, ) ; 9 . 3 5 , 0
2
d d a = +
2
2 2
2d B + , 2B ~
, ) , 5 , 1
2
5 , 1 5 , 0
2
d B d d B

+ ~ + +
Duina pree u petlji , 3 , 6 5 , 3 d B + =
gde je B=B
r
visina reda petlji u rastegnutom stanju.
Masa lania duine 5 cm jednaka je
Q= 10
6
G
v
j . gr T
t
Triko prepletaj
T r i k o spada u jednoiglenine ili desno leve jednoosnovne prepletaje (sl. 15), ije se
petlje dobijaju iz jedne te iste osnovine pree koja se naizmenino polae na dve
susedne igle.
Petlja 1, dobija se iz jedne osnovine pree, i lei na stvorenu petlju 2, dobijenu iz
druge osnovine pree. Sve petlje u trikou imaju vezne delove usmerene u jednu stranu.
Struktura petljininih nizova ide u cik cak liniji tako da vezni delovi petlji idu od desna
na levo od baznog dela petlji. Bazni deo petlji tei da se zaokrene u pravcu suprotnom
od poloaja veznih delova, pod dejstvom sile elastinosti u prei. Nagib petlji se
poveava sa poveanjem elastinosti pree i gustine pletiva.
Slika 15. Struktura petlji trikoa Slika 16. Put kretanja polagaa pri dobijdnju
trikoa
16
16
Bazni deo petlji trikoa, osim to se naginje desno ili levo, tei pod dejstvom sile
elastinosti da se zaokrene i rasporedi vrtikalno prema povrini pletiva. Ovo se
objanjava time, to triko ima sa obeju strana mreastu strukturu i sastoji se iz malih
romboidnih elija, ogranienih sa jedne strane veznim delom ab i ae, a sa druge-
baznom petljom 1 i 2. Isto tako triko se istee u duinu pri emu se petljini nizovi
pribliavaju jedan prema drugom.
U procesu pletenja petlje se mogu stvarati u otvorenom i zatvorenom polaganju, kao
i kombinovano sa otvorenim i zatvorenim petljama. Za njegovo dobijanje neophodno je
da imamo jednu lege inu (polaga) sa punim uvodom. Na slici 16 ematski je prikazan
put kretanja polagaa ili rupiaste igle pri dodijanju dva petljina reda sa zatvorenim i
otvorenim petljama trikoa. Polaga pri stvaranju prve petlje raporta polae preu na iglu
1, a pri stvaranju drugog petljinog reda-na iglu 2. Stelice S
2
i S
6
oznaavaju skretanje
polagaa uzdu iglenice za polaganje pree na iglu. Ostalim strelicama je prikazano
redosledno premetanje polagaa pri dobijanju druge petlje. Za vreme stvaranja svake
petlje polaga izvrava dva prolaza izmeu igala i dva bona skretanja uzdu iglenice.
Kao to se iz slike 17 vidi raport prepletaja trikoa po irini i visini iznosi dva reda ili dve
petlje. Na slici 17 prikazan je grafiki prikaz petlji i sastav lanca. Na grafikom prikazu
vidimo da se veliina raporta po visini ponavlja dva puta, to jest u treem i etvrtom
redu u skaldu sa redovima 1 i 2.
Slika desno pod d prikazuje takoe triko prepletaj u zatvorenom polaganju sa emom
polaganja polagaa osnovinih prea ispred i iza iglala.
Na slici 18,a prikazana je struktura triko prepletaja u zatvorenom polaganju na desnoj
strani, b na levoj strani, c foto snimak pletiva na desnoj strani i pod d foto snimak
pletiva na levoj strani.
Na lsici 18.1. prikazan je triko prepletaj u otvorenom polaganju (a) i strukturni izgled
petlji na desnoj (b) i levoj strani (c) u otvorenom polaganju. Kombinovani triko
prepletaj prikazuje slika 18.2 i 18.3 fantazija triko.
d
Slika 17 .Grafiki prikaz i sastav lanca za triko: a-sa zatvorenim petljama;
b-sa otvorenim petljama; c-kombinovano sa otvorenim i zatvorenim petljama
c
17
17
Budui da prea u pletivu nije pravolinijski poloena u postojeoj strukturi stvaraju
se razbacane i zaokrugljene linije, slika pod c. Postojee polaganje moe takoe da
izazove lano stvaranje petlji sa lanim bonim petljama odvojene i nepovezane
iskljuivo u glavama i stranicama petlji slika 19.
Ovu tehnoloku pojavu ljudi u praksi nazivaju stvoreno ili izmiljeno polaganje.
Na slici 20 prikazan je meusobni raspored igala, polagaa i glidera .Oznaavanje
glidera ide sa desna ulevo, jer je mehanizam za uzorkovanje na desnoj strani maine. U
praksi se ovakva maina naziva desnom. Sa gliderom 0 polaga skree ulevo.
Pomou glidera 1 polaga skree za jednu iglenu podelu ulevo, pomou glidera 2 za dve
iglene podele i tako dalje. Polagai su prikazani vertikalnim crtama, a igle takama.
Glideri se u zavisnosti od prepletaja sastavljaju u jednu celinu ili lanac koji se postavlja
na mehanizmu za uzorkovanje. Slika 21 prikazuje slikovito kako izgledaju sastavljeni
glideri u jednom delu lanca.
Slika 18,a. Slika 18,b.
Slika 18,c. Slika 18,d.
18
18
Slika 18.1.Triko prepletaj u otvorenom polaganju: a-grafiki Slika 18.2. Kombinovani
prikaz; b i c- strukturni prikaz petlji desne i leve strane triko u grafikom prikazu
i sastavom lanca
Osobine i projetovanje triko prepletaja
Uvijanje pletiva. Triko se sa krajeva (ivice) pletiva ne uvija, poto se sile, koje
dovode do uvijanja popreno pletenog desno-levog i kulirnog glatkog pletiva u datom
sluaju utroe na okretanje petlji suprotno povrini ili ravni pletiva.
Rastegljivost pletiva.Specifinost osnovo pletenih prepletaja je da se ne razvlae ili
se razvlae sa veim naporom. Ove osobine daju prednost osnovo pletenom pletivu, jer
se time poveava jaina i eksploatacione osobine proizvoda, izraenih iz tog pletiva.
14 12 10 8 6 4 2 0 0 2 4 6
a b
Slika 18.3. Karo triko (a) i fantazija triko (b) *za lani je dat samo sastav lanca
Sastav lanca za triko: 0-2/4-2/2-0/(x4) 14-12/10-12/(x4) 14-12//
Za lani: 2-0/2-0/2-0/(x4) 2-0/2-0/(x4) 2-0
Za fantazija triko: 4-6/4-6/2-0/2-0/4-6/4-6/2-0/2-0//
19
19
Triko se razvlai sa veim naporom u pravcu, suprotnom pletenju, pri uslovima, kada
sve osnovine pree imaju jednako zatezanje. Jedan od nedostataka trikoa je mogunost
slobodnog oslobaanja po petljinim nizovima pri razvlaenju pletiva u irinu. Naroito
se lako oslobaa triko, poto se najee izrauje iz vetakih prea, koje imaju nizak
koeficijent trenja. Da bi se izbeglo oslobaenje trikoa po petljinim nizovima, treba da
koristimo preu sa veim koeficijentom trenja.
Igla Polaga
Slika 19.. Lane bone petlje Slika 20. ema igala i polagaa.
sa brojevima glidera.
a
Slika 21. Izgled sastavljenih glidera-lanac Slika 22.
Na slici 22 a prikazan je izgled polagaa, b ubodne platine, c igle sa uicom za
usmeravanje pree i d odbijajue platine.
b c d
20
20
Duina pree u petlji. Duina pree u petlji jednaka je zbiru odseaka ab, bc, cd i
de. (sl. 15). Odseak pree cd jednak je polukrugu sa prenikom d
pk
= 3d , odseci
ab = bc= cd =
4
4
2 2
B A +
= ,
poto je hipotenuza trougla sa katetom A/2 + B.
Na sonovu ovoga duna pree u petlji trikoa bie jednaka
j .
4
4
3 71 , 4
4
4
3
2
2 2 2 2
mm
B A B A d +
+ =
+
+ =

.
V i s i n a r e d a p e t lj i
B = 2dj . mm
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e
C =
v
h
G
G
=
A
B
= 0,5.
Povrinska masa 1 m
2
pletiva
Povrinsku masu jednog kvadratnog metra pletiva odreujemo po formuli
1000
4 , 0
GhGvTt
Q

= [gr m
-2
].
Duinski modul petlji za triko prepletaj kree se u granicama m
L
= 18-24. Ako je
modul vei od 24 dolazi do deformacije pletiva.
Korak petlji moemo izraunati preko duine petlji i debljine pree
A = j ,
12 , 2
71 , 4
mm
d
ili visinu reda petlji
B = j .
23 , 4
71 , 4
mm
d
Povrina jedne petlje
S =AB =
, )
j .
473 , 2 967 , 8 12 , 2 . 23 , 4
71 , 4
2
2 2
mm
d d
=

Pri projektovanju trikoa najbolju gustinu dobijamo pri modulu petlji m
L
=18, odnosno
B=2d, odakle je
L
m
d
d = = =

18 18 .
Jaina pletiva. Jaina pletiva na kidanje odreuje se putem njenog razvlaenja i
karakterie se otporom na kidanje. Pri razvlaenju trikoa uzdu petljinih nizova svaka
petlja se suprostavlja prekidu triju prea. Shodno tome, teoretska jaina povrine po
duini (K
d
) prepletaja trikoa irine 5 cm bie jednaka
K
d max
= j ,
1000
3
N
qGv
gde je q jaina na kidanje jedne pree u cN.
Pri razvlaenju u irinu u svakom petljinom redu prekidu e se suprostavljati samo
jedna prea, pri emu e jaina na kidanje uzorka irine 5 cm biti
21
21
K
max
= j .
1000
CN
qGv
Debljina pletiva. Debljina pletiva je za jedan ipo puta vea od debljine desno-levog
osnovnog glatkog pletiva i jednaka je priblino 3d. Ovo se objanjava time, to je
zaokretanje baznog dela petlji suprotno povrini pletiva, njegovu debljinu uveava za
veliinu, koja je jednaka polovini debljine desno levog glatkog pletiva. Debljina pletiva
trikoa u istegnutom stanju jednaka je debljini desno-levog glatkog pletiva.
Upletanje. Pri izradi osnovo pletenog pletiva vanu ulogu igra upletanje osnove,
poto od upletanja zavisi duina osnovinih prea i njihov odnos sa duinom izraenog
pletiva
Slika 23. Razvlaenje pletiva po Slika 24. Razvlaenje pletiva po
redovima nizovima
U p l e t a nj e m nazivamo odnos duine osnovinih prea prema duini pletiva:
U
d
=
p
L
L
0
,
gde je U
d
- upletanje osnove po duini;
L
0
-duina osnovinih prea;
L
p
-duina pletiva.
Duinu osnovinih prea odreujemo preko duine petlji i broja petljinih redova u
pletivu:
L
0
= , n
gde je n-broj petljinih redova.
Duina pletiva zavisi od gustine po vertikali. Odreujemo je preko visine reda petlji B
i broja petljinih redova u pletivu:
L
p
= Bn.
Na osnovu datog, upletanje osnove moe biti naeno takoe preko odnosa duine pree
u petlji prema visini petljinog reda, to jest,
U
p
=
p
L
L
0
=
Bn
= .
B

22
22
Debljina pletiva. Debljina trikoa u pletivu je vea od desno levog glatkog pletiva i
jednaka je priblino 3d. Ovo se objanjava zaokretanjem njenih petlji sprotno povrini
pletiva za veliinu, jednaku polovini debljine glatkog pletiva. U rastegnutom stanju
debljina trikoa jednaka je debljini glatkog pletiva.
Jednoiglenini dvoosnovni kombinovani prepletaji
u potkinom i lani polaganju
Za stvaranje kombinovanih prepletaja na jednoj iglenici neophodno je da imamo
najmanje dve osnove.i dva polagaa, jedan za polaganje osnovine predje u lani
prepletaju i drugi polaga za polaganje osnovine predje u potkinom prepletaju slika 25.
Slika 25. Kombinovani prepletaj u potkinom-lani Slika 26. Stvaranje zamke sa
polaganju padajuim limom
Sastav glidera za lani prepletaj je 0-1 / 1-0//; za potkino polaganje 0-0 / 2-2 //.
Sukno prepletaj
Sukno, kao i triko, spadaju u jednoiglenine osnovo pletene prepletaje, koji se sastoje
iz petlji sa jednostranim vezama. Osobenost strukture ovog prepletaja je u tome, da
vezni delovi ne povezuju meusobno petlje u susednim nizovima, kako je bilo kod
trikoa, ve idu preko jednog niza u trei. Osnovine pree se naizmenino polau na dve
ige, uzajamno razmetene preko jedne igle.
Petlja A, dobijena iz jedne osnovine pree (sl.27,a) lei na bazni deo petlje B,
dobijene iz druge osnovine pree. Jednostrani vezni delovi povezuju meusobno petlje,
stvorene iz jedne te iste osnovine pree, i nalaze se u petljinim nizovima, razmetenih
preko jednog. Vezni delovi sukna su na ovaj nain povezivanja dui od veznih delova
trikoa. Slika 27,b prikazuje grfiki prikaz i sastav lanca u dvotaktnom i trotaktnom radu
maine.
23
23
Kada se sukno izrauje sa veom gustinom vezni delovi na naliju izgledaju kao
stranice na licu glatkog prepletaja (kulirnog) i ine kao da su petljini nizovi, rasporeeni
horizontalno, paralelno petljinim redovima. Strana lica sukna, iz zatvorenih petlji ima
ruan izgled, poto su petljini nizovi rasporeeni u cik-cak liniji. Ovo se objanjava time
, to u suknu, kao i trikou, petlje pod dejstvom sile elastinosti tee da zauzmu nagibni
poloaj, zaokretajui se as levo, as desno, u zavisnosti od rasporeda veznih delova.
Pri izradi pletiva za stvaranje jednog petljinog reda polagai skreu uzdu iglenice dva
ili tri puta. Ovo zavisi od konstrukcije maine i vrste dobijenog prepletaja. U procesu
stvaranja petlji prvo skretanje polaga izvrava za polaganje osnovine pree na igle i
drugo skretanje-iza igala-za polaganje osnovinih prea ispod igala. Ovakav rad maine
nazivamo trotaktnim. Kod brzohodnih maina koje su namenjene za izradu
uzorkovanih prepletaja sa veom duinom veznih delova, skretanje polagaa iza igala se
deli u dva takta, da bi se obezbedilo mirnije kretanje radnih organa maine i smanjio
prekid osnove. Na slici 27,a prikazano je kretanje polagaa u dva takta, gde vidimo,da
polaga polae preu na iglu 1, a u sledeem redu na iglu 3. Da bi se stvorila petlja na
iglu 1, polagai (rupiaste igle) zajedno sa lege inom, na kojoj su postavljeni,
izvravaju sledea kretanja: klatneno u pravcu prema kukicama igala, skreu uzdu
iglenice ulevo za jedan igleni korak, drugo klatneno kretanje od kukice igala i skreu
uzdu iglenice udesno istovremeno za dva iglena koraka. Na slici 27,b prikazan je put
kretanja polagaa pri dobijanju raporta sukna, na maini koja radi u tri takta. U datom
sluaju skretanje polagaa uzdu iglenice iza igala deli se na dva takta, od kojih je svaki
jednak jednom iglenom koraku.
a b
Slika 27. Strukturni prikaz petlji sukna -a ; b-grafiki prikaz i sastav lanca
a b
Slika 28. Put kretanja polagaa u dvotaktnom radu maine -a,
i b -u trotaktnom radu.
Na slici 29 od a-f prikazano je grafiko i ematsko polaganje pree pri stvaranju
otvorenih i zatvorenih petlji trikoa i sukna, gde se kao prva osnova polae u otvorenom
trikou, a druga u otvorenom suknu (slika, a). Osnova se polae u istom pravcu. Slika-b
prikazuje obrnuto, prva osnova je u prepletaju sukno u otvorenom polaganju, druga
triko, takoe u otvorenom polaganju. Pravac polaganja je isti. Sa slike -c vidimo da je
sukneno polaganje u istom pravcu kao otvoreno polaganje, dok je triko u otvorenom
24
24
polaganju kao druga osnova, ali u suprotnom polaganju od sukna. Slika pod d
prikazuje triko prepletaj, kao prvu osnovu u zatvorenom polaganju i sukno kao drugu
osnovu u zatvorenom polaganju. Slika pod e prikazuje obrnuti sluaj. Na slici pod f
prva osnova je triko u otvorenom polaganju, a druga osnova sukno u zatvorenom
polaganju. Sa slike se tano vidi koja osnova se nalazi poloena u odreenom momentu
na iglu, kao i gde se nalazi polupetlja na telu igle.
Slika 29. Grafiko i ematsko polaganje pree pri stvaranju otvorenih i zatvorenih
petlji. trikoa i sukna
Slika 29.1. Fantazija sukno u
zatvorenom polaganju
25
25
a b
c d
Slika 30. Strukturni prikaz zatvorenog sukna na desnoj strani-a i levoj strani-b. Foto
snimak sukna na desnoj strani-c i levoj strani-d
a b
26
26
c d
Slika 31. Otvoreno polaganje sukna-ostalo isto kao na prethodnoj slici u zatvorenom
polaganju
Projektovanje suknenog prepletaja
D u i n u p e t lj i izraunavamo po formuli
= j . 71 , 4
118 100
mm d
G G
v h
+ +
Odnosno
, ) j , 36 , 3 5 , 0 785 , 0 71 , 4 mm n A d + + + =
gde je n-duina polaganja pree ispod igala. Za sukno n=2.
P e t lj i n k o r a k
A = j .
85 , 7
71 , 4
mm
d
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e
C =
v
h
G
G
=
A
B
= =
+
3
5 , 0 n
0,83;
V i s i n a r e d a p e t lj i
B = 3d j . mm
P o v r i n s k a m a s a 1m
2
p l e t i v a izraunava se na isti nain kao i za triko
Saten prepletaj
Saten prepletaj u ruskoj literature se naziva etvoroigleni triko ili armez. Za razliku
od sukna ima veu duinu polaganja pree ispod igala. Vezni delovi petlji, povezujui
meusobno, petlje, koje se nalaze u petljinim nizovima, uzajamno su razmeteni preko
dva niza. Ovaj prepletaj, kao i sukno, imaju jednostrane vezne delove i moe biti
27
27
razmatrano kao povezivanje dva suknena prepletaja. Pri pletenju satena svaka od
osnovinih prea se naizmenino polae na dve igle, razmetene jedna od druge na
rastojanju tri iglena koraka.
Prepletaj saten, u poreenju sa drugim prepletajima, ima iroku primenu u tekstilnoj
industriji za dobijanje upavljenih pletiva. Duine veznih delova satena, razmetene su
na strani lica u obliku slobodnih odseaka pree, koji dozvoljavaju dobijanje dlaica,
koje pripadaju u grupi mekih pletiva, poboljavaju njegov spoljanji izgled i smanjuju
toploprovodnost.
Na slici 32 prikazan je grafiki prikaz saten prepletaja u zatvorenom i otvorenom
polaganju pree.
D u i n u p r e e u p e t lj i satena izraunavamo po formuli
. 7 , 4
118 140
d
G G
v h
+ + =
K o r a k p e t lj i
A= j .
11
71 , 4
mm
d
Koeficijen odnosa gustine C=1,6; visina reda petlji B =4d. Povrinska masa 1m
2
pletiva odreuje se po istoj formuli kao za desno levi glatki prepletaj
Slika 32. Struktura petlji i grafiki prikaz saten prepletaja
28
28
a b
c d
Slika 33. Strukturni prikaz petlji a, b; i foto snimak saten pletiva c, d u zatvorenom
polaganju na desnoj i levoj strani pletiva
29
29
a b
c d
Slika 34. Strukturni prikaz petlji a, b; i foto snimak saten pletiva c, d u otvorenom
polaganju na desnoj i levoj strani pletiva
Somot prepletaj
Za razliku od satena, kod koga je polaganje osnovine pree ispod tri iznad jedne igle,
kod somot prepletaja polaganje ide ispod etiri iznad jedne igle. Duina veznih delova
je vea to ima uticaja na veu povrinsku masu pletiva po jednom metru kvadratnom.
D u i n a p r e e u p e t lj i pri vertikalnoj i horizontalnoj gustini na 100mm
j . 7 , 4
236 358
mm d
G G
v v
+ + =
30
30
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e C = 6 , 1 =
A
B
; modul petlji . 33 m
Korak petlji A = .
11
7 , 4 d
Visina reda petlji B = 4d.
Povrinska masa 1m
2
pletiva se izraunava po istoj formuli za desno levi glatki
prepletaj.
Na slici 35 dat je grafiki prikaz somota u zatvorenom i otvorenom polaganju. Prvi
red raporta se dobija skretanjem polagaa ispod etiri igle na desno-glider 1; i preko
jedne igle na desno -glider 0. Drugi red raporta se dobija skretanjem polagaa ispod
etri igle na levo-glider 4 preko jedne igle na levo-glider 5. Slika 36 prikazuje
strukturni prikaz petlji: a- u zatvorenom polaganju na desnoj strani; b- u zatvorenom
polaganju na levoj strani; c-foto snimak pletiva u zatvorenom polaganju na desnoj
strani; d-foto snimak pletiva u zatvorenom polaganju na levoj strani.
Slika 37 prikazuje strukturni prikaz petlji: a- u otvorenom polaganju na desnoj strani;
b-otvorenom polaganju na levoj strani; c-foto snimak pletiva u otvorenom polaganju na
desnoj strani; d-foto snimak pletiva u otvorenom polaganju na levoj strani.
a b
Sllika 35. Somot prepletaj u grafikom prikazu
a b
31
31
c d
Slika 36.
a b
Slika 37. c d
32
32
Atlas prepletaj
A t l a s o m nazivamo takoe jednoigleninim osnovo pletenim prepletajem, koji se
sastoji iz petlji, kako sa jednostranim, tako i sa dvostranim vezama. U atlasu, kao po
pravilu samo okretne petlje , koje menjaju pravac polaganja, imaju jednostrane veze,
sve ostale petlje su sa dvostranim vezama.
U zavisnosti od redosleda povezivanja veznih delova petlji atlas prepletaj moe biti: t
r i k o v n i, s u k n e n i i s a t e n s k i. Po teoriji pletenja trikovni atlas se rauna kao
glavni prepletaj, a sukneni i satenski-kao izvedeni ili kombinovani.
Pri izradi trikovnog atlasa svaka od osnovinih prea u poetku se polae uzastopno
na odreeni broj susednih igala sleva udesno, a zatim takoe na isti broj igala- sdesna
ulevo. U takvom atlasu vezni delovi se povezuju u poetku sa desnim stranicama petlji
jednoga reda sa levim stranicama petlji sledeeg reda, a zatim, posle promene pravca
polaganja pree- leve stranice jednog reda sa desnim stranicama petlji sledeeg reda.
Horizontalna projekcija veznih delova trikovnog atlasa manja je od jednog iglenog
koraka, radi ega ovaj prepletaj ima najmanju povrinsku masu po 1m
2
po uporeenju
sa izvedenim suknenim i satenskim atlasom.
Kao to se iz slike 38 vidi, pri polaganju pree na iglama 2 i 3 skretanje polagaa na
iglu 1 se ne izvrava. Posle skretanja, radi polaganja pree na iglu 2 ,polaga izvodi
oscilatorno kretanje izmeu igala 2 i 3. Zatim, ne premeta se u drugi meuprostor
izmeu igala , on ponovo izvrava klatneno kretanje izmeu igala 2 i 3 prema kukicama
igala i skree uzdu iglenice, da bi poloio preu na susednu iglu 3.
Slika 38. ema kretanja polagaa za period stvaranja
jedne polovine raporta atlasa
a b
Slika 39. Grafiki prikaz atlasa u zatvorenom-a i otvorenom polaganju-b
Na slici 39,a je prikazan atlas prepletaj u zatvorenom polaganju sa sledeim
redosledom polaganja :
33
33
1.red: ispod jedne igle, ulevo skretanje 21 // 32 // 34// 23//.

43//54/; 12// 01//.
ispod jedne igle udesno skretanje; ispod dve igle ulevo skretanje; ispod jedne igle
udesno skretanje i td.
Na slici 39,b ide sledeim redosledom: 12// 23//43//32//

34// 45// 21//10//.
Shodno ovome, pri stvaranju petlji na iglama 2 i 3 polaga izvrava polaganje uzdu
iglenice samo pri polaganju pree na iglu. Pri sastavu lanca ovo ima odraza u tome, to
se u njemu rasporeuju uzastopno dva jednaka broja. Pri stvaranju zatvorenih okretnih
petlji na iglama 1 i 4 izvrava se i skretanje pod iglama.
Spoljanji izgled atlasa karakterie se horizontalnim osenenim prugama jednake
irine. Ovo se objanjava time, to petlje atlasa, u zavisnosti od pravca kretanja pree,
menjaju nagib. Kao rezultat toga na pletivu se stvaraju popreene pruge, koje se
odvajaju jedna od druge jako izraenim horizontalnim linijama, stvorene okretnim
petljama. i r i n a ovih pruga zavisi od v e l i i n e r a p o r t a atlasa po vertikali,
( to je vei raport, time je i pruga ira) i jednaka je polovini raporta. U trikotanoj
industriji ova osobina atlasa koristi se za dobijanje popreno prugastih osenenih pletiva
iz sjajnih ili bletavih prea.
R a p o r t a t l a s a po vertikali odreujemo brojem petljinih redova, dobijenih za
onaj period, kada svaki polaga, poloi osnovinu preu na svim iglama, ne zauzimajui
svoj prvopoetni poloaj.
R a p o r t a t l a s a p o h o r i z o n t a l i jednak je prolazu polagaa, odnosno
lege ine, to jest broju iglenih koraka, na koji se premeta polaga za peroid stvaranja
jednog raporta.
Raport atlasa po vertikali nazivamo r e d n o s t. U zavisnosti od veliine raporta
atlas moe biti etvororedni, estoredni, osmoredni, dvanaestoredni,
dvadesetetvororedni, etrdesetosmoredni, i.td. Veliina raporta trikovnog atlasa po
vertikali, ili njegova rednost, nalazi se u direktnoj zavisnosti od veliine njegovog
raporta po horizontali, to jest od skretanja polagaa ili lege ine iza igala. Na osnovu
ovoga, rednost trikovnog atlasa moe biti odreen po skretanju atlasa, a skretanje-po
rednosti.
Kao to se iz slike 40 vidi, za period stvaranja jednog raporta atlasa osnovina prea
polae se po dva puta na igle B i C, a na igle A i D- po jedan put. Iz ovoga moemo
izvesti zakljuak d a j e r e d n o s t a t l a s a j e d n a k a d v o s t r u k o m s k r
e t a n j u p o l a g a a m i n u s 2, to jest:
H
R
= 2S
P
-2,
gde je S
P
- skretanje polagaa ili lege ine.
Naprimer, ako je skretanje polagaa pri izradi atlasa jednako 13, to e njegova rednost
biti
H
R
= 213- 2= 24.
i r i n u r a p o r t a a t l a s a, ili sretanje polagaa, moguno je izraunati po
njegovoj rednosti, poto je skretanje polagaa jednako polovini rednosti atlasa plus 1, to
jest
S
P
= H
R
/ 2+1, odnosno ako je H
r
=12, S
p
=7.
34
34
Uvijanje pletiva. Poto se atlas u osnovi sastoji iz otvorenih petlji sa kratkim
dvostranim vezama, isti moemo uporediti sa desno-levim glatkim prepletajem. Vezni
delovi su zaokrenuti pod uglom oko 60
0
. Poto se atlas, kao i desno-levi prepletaj, sa
krajeva uvija prema desnoj strani, skrauje se po duini. Pri uvijanju na levoj strani
skraujui se po irini.
Rastegljivost. Atlas, kao i triko, moe se razvlaiti samo u pravcu suprotno pletenju,
pri uslovima kada sve osnovine pree budu imale jednako zatezanje. Za razliku od
trikoa, pri prekidu jedne osnovine pree, atlas po liniji petljinih nizova se ne rasplie, ili
para. Ovo objanjavamo time to se svaki petljin niz atlasa sastoji iz petlji, stvorene iz
nekoliko osnovinih prea, to nije sluaj kod trikoa, gde se petlje stvaraju iz dve
osnovine pree.
Slike 41 i 42 prikazuju atlas prepletaj u zatvorenom i otvorenom polaganju sa
strukturom petlji i foto snimcima na desnoj i levoj strani atlas pletiva.
a b c
Slika 40. Struktura prepletaja, grafiki prikaz i sastav lanca atlas prepletaja
Gustina pletiva. Uslovnu gustinu atlasa odreujemo po formulama za odreivanje
gustine desno-levog prepletaja
,
4
;
d
B
d
A
u u

=

gde je A
u
-uslovni petljin korak, koji pokazuje rastojanje izmeu dva nagnuta niza;
B
u
-uslovna visina petljinog reda, koja se odreuje po liniji nagiba petljinih
nizova.
Date formule primenjuju se samo za atlas, koji se nalazi u slobodnom stanju, i za atlas
koji ima veu gustinu.
Imajui u vidu da su petlje atlasa raporeene pod odreenim uglom (slika 40,a)
,uslovni petljin korak bie A
u
=Acos i B
u
= B/cos . Sa obraunom gustine na 100
mm duina pree u petlji bie
j .
2
.
2 2
2
mm d B d
A
+ + + =
K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e (C) pri projektovanju atlasa usvajamo 0,6.

Svojstvenost atlasa sastoji se u tome, to je njegova irina manja od irine trikoa, a
duina vea. Ovo objanjavamo time, to se irina jednoosnovnih jednoigleninih
35
35
prepletaja uveava sa poveanjem nagiba petlji, a duina smanjuje. Nagibni ugao
otvorenih petlji atlasa usled dvostranih veznih delova je manji, nego u petlji trikoa.
Atlasni prepletaji postaju takoe i dui sa poveanjem njihove rednosti, poto se pri
tome smanjuje broj okretnih petlji, koje dolaze takoe na tu jedinicu duine.
Duina petlji. Duinu petlji atlasa sa otvorenim petljama izraunavamo po formuli
desno levog glatkog prepletaja. Pri tome uslovnu gustinu po vertikali odreujemo po
nagibnoj liniji petljinih nizova, a uslovnu gustinu po horizontali-po liniji, suprotnoj
prema nagibu petljinih nizova. Dobijene uslovne gustine zamenjujemo u formuli za
odreivanje duine petlji atlasa.
j .
100 5 , 78
. .
mm
G
d
G
u v u h
+ + = .
Povrinska masa 1 m
2
. Masu atlasa odreujemo po formuli, koja se primenjuje za
odreivanje desno levog glatkog prepletaja.
Debljina pletiva. Atlas prepletaj ima najveu debljinu u mestima preseka dveju prea.
Na osnovu toga, njegovu debljinu moemo priblino raunati kao M . 2d ~
a b
c d
Slika 41.
36
36
a b
Slika 42.
Slika 43. Fantazija atlas Slika.43.1. Atlas u lani polaganju
Na slici 43 prikazan je fantazija atkas . Na slici 43.1 je prikazan atlas prepletaj formiran
u obliku lania u zatvorenom polaganju.
37
37
Slika 44 Slika 45
Na slici 44 je prikazan izvedeni troredni atlas prepletaj u zatvorenom polaganju.
Polaga zapoinje polaganje ispod dva niza ili igle. Da bi se ovo izvelo potrebno je:
.
1. Petljin red posle povratnog redaispod dve igle ulevo jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle udesno bez klatnenog kretanja;
(32//),
ispod tri igle ulevo jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle udesno bez klatnenog kretanja;
54 [76]//.
1.Petljin red posle povratnog reda ispod dve igle udesno jedno klatneno kretanje;
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja;
45//
ispod tri igle udesno jedno klatneno kretanje
iznad jedne igle ulevo bez klatnenog kretanja
23[23//.
Na slici 45 prikazan je troredni izvedeni atlas u otvorenom polaganju.
1.Petljin red posle povratnog redaispod dve igle udesno jedno klatneno kretanje;
23//
ispod jedne igle ulevo jedno klatneno kretanje
45[67]//
1.Petljin red posle povratnog reda ispod dve igle ulevo jedno klatneno kretanje
54//
ispod jedne igle udesno jedno klatneno kretanje
32//[10//.
Na slikama 46 i 47 dat je strukturni izgled petlji i foto snimak na desnoj i levoj strani za
oba grafika prikaza petlji sa slike 44 i 45.
38
38
Izvedeni atlas prepletaj
U izvedeni trikovni atlas prepletaj spadaju sukneni i satenski atlas. Za razliku od
atlasnog trikoa, izvedeni atlas predstavlja ustvari, vezu dva a nekad i tri atlasna trikoa.
Pri tome se atlasni triko razvlai u irinu za toliko, koliko su u njegovom prostoru
izmeu susednih petljinih nizova razmeteni petljini nizovi drugog atlasa. Pri izradi s u
k n e n o g a t l a s a svaka osnovina prea polae se u sledeem redu ne na susednu
iglu, kao kod atlasnog trikoa, ve iznad igle (kao pri izradi sukna). Pri dobijanju s a t e
n s k o g a t l a s a polaganje osnovine pree izvodi se na iglama, razmetene preko
dve igle od njih, na kojima se prea polagala u prethodnom petljinom redu.
U trikotanoj industriji vie se primenjuje sukneni atlas zbog njegove male
rastegljivosti po uporeenju sa trikovnim atlasom.
Iz strukture petlji sa slike 48 vidimo da se u prvom redu iz pree crne boje posle
stvaranja petlje na toj igli, petlja stvara na iglu 3 u sledeem petljinom redu i na iglu 5-
u treem petljinom .redu. Posle ovoga polaganje pree ide sa desna ulevo.
Proraun gustine, duinu pree u petlji i povrinsku masu 1m
2
pletiva izraunavamo
po istim formulama kao za sukneni prepletaj.
Na slici 49 dat je grafiki prikaz i sastav lanca za estoredni sukneni atlas. Osnovina
prea u prvom redu na krajnjoj levoj igli stvara okretnu petlju, zatim u drugom redu
otvorenu petlju na treoj igli sleva i u treem redu na petoj igli sleva. U etvrtom redu
iz pree stvaramo zatvorenu okretnu petlju, na sedmoj igli sleva, posle ega polaganje
pree ide redosledno, ali pri kretanju polagaa sdesna ulevo.
U atlasnom satenu petlje, dobijene iz jedne te iste osnovine pree,u susednim
petljinim redovima, rasporeene su na rastojanju dva petljina niza. Zatim u atlasnom
satenu najvea je duina veznih delova , to dozvoljava da se podvrgne njegovom
upavljenju i dobijanju pletiva sa dlaicama na levoj strani pletiva.
Kako vidimo iz slike 50 pri dobijanju estorednog atlasnog satena polaganje svake od
osnovinih prea ide istim redosledom kao i kod suknenog atlasa. Razlika jedino postoji
u tome to se u svakom sledeem redu polaganje izvrava preko dve igle na treu.
Za dobijanje glatkih pletiva na osnovo pletaim mainama sa jednom osnovom
iskjluivo se koristi atlas, koji ima primenu za izradu gornjeg rublja. Prepletaje kao to
su triko, sukno ili saten skoro ne primenjujemo zbog same njihove strukture, runog
izgleda pletiva i imaju preveliku rastegljivost.
Na slici 50-1 prikazani su grafiki prikazi jednoosnovnih kombinovanih osnovo
pletenih prepletaja u osnovnom polaganju i u kombinaciji sa razliitim uvodom osnove i
polaganjem pri odreenom raportu. Na ovaj nain se postiu razliiti uzorkovani efekti
skretanjem polagaa u vremenskom redosledu.
Na slici 50-2 prikazana je jedna kombinacija otvorenog polaganja lania i satena. Pri
uzorkovanom uvodu osnovinih prea 3:3 sa obojenim preama osnove A i B
dobijamo u pletivu ahovski raspored uzorka, koji ga stvaraju grupe od po devet oznaka
u bojama A i B. Ako elimo da kombinujemo dva ili vie prepletaja istovremeno, u
ovom istom prepletaju, onda moramo upotrebiti dva ili vie polagaa osnove.
39
39
c d
Slika 46. Strukturni izgled petlji na desnoj strani u zatvorenom polaganju-a;
otvorenom polaganju-b; foto snimak na desnoj strani-c; i levoj strain d
a b
40
40
Slika 47. Strukturni izgled petlji na desnoj strani u otvorenom polaganju-a i levoj strani
b. Foto snimak na desnoj strani-c; i levoj strani-d
Slika 48. Struktura Slika 49. Grafiki prikaz Slika 50. Grafiki prikaz
suknenog atlasa i sastav lanca suknenog atlasa estorednog atlasnog satena
a
c d
a b
a b
41
41
Slika 50-1. Kombinacije osnovnih polaganja
Slika 50-2. Kombinacija otvorenog
polaganja lania i satena
Jednoiglenini dvoosnovni
prepletaji
Dvoosnovno osnovo pleteni prepletaji
stvaraju se iz dve osnove, istovremeno
poloene na iglama uz pomo dva polagaa
osnove sa punim uvodom. Ove prepletaje
moemo nazvati i desno-levim jer se izrauju
na jednoj iglenici kao i desno-levi glatki
prepletaji. Na svakoj od igala polau se po
dve osnovine pree tako da svaka petlja ima po dve pree koje naleu jedna na drugoj.
Pri izradi ovih prepletaja skretanje polagaa osnove je u suprotnim pravcima pri
polaganju pree na iglama. Ovakvo polaganje ima uticaja na samu strukturu i osobine
prepletaja. U ovakvom pletivu petlje zauzimaju gotovo vertikalni poloaj, pletivo je
manje rastegljivo i znatno je jae.
U jednostavnije dvoosnovne prepletaje spadaju:dvoosnovni triko, dvoosnovno sukno,
dvoosnovno triko sukno, dvoosnovni atlas i dvoosnovni atlas-triko-sukno.
G r a f i k i p r i k a z dvoosnovnih prepletaja razlikuju se u tome, to se svaki
polaga osnove odvojeno prikazuje. Takoe pri sastavljanju lanca za svaki polaga se
sastavlja posebno lanac. Brojevi glidera se oznaavaju za svaki polaga posebno u
jednom horizontalnom redu.
Jednoiglenini dvoosnovni triko prepletaj
Ovaj prepletaj uglavnom ima namenu za izradu rublja, rukaviarskih i gornjih
trikotanih proizvoda. Za dobijanje ovog prepletaja na maini primenjujemo dva
42
42
polagaa osnove sa punim uvodom osnove, pri emu se na svakoj od igala polau po
dve osnovine pree. Pri tome polagai skreu u suprotnim pravcima.
Na slici 51 prikazan je prepletaj u zatvorenom polaganju. Kako se vidi iz slike,
jednostrani vezni delovi petlji, dobijeni iz dve razliite pree, uvedene u razliite
polagae, meusobno se ukrtavaju. Pletivo ima simetrinu strukturu i vertikalni
raspored petljinih nizova, za razliku od trikoa, koji se dobija pri radu sa jednim
polagaem.
Na slici 52 dat je grafiki prikaz dvoosnovnog trikoa gde jedan polaga osnove polae
preu u zatvorenom trikou, a drugi u otvorenom trikou. Trebamo napomenuti da ima 32
kombinacije ovog prepletaja.
Na slici 52-1 data je struktura dvoosnovnog trikoa sa prvom osnovom u zatvorenom
polaganjau, i drugom osnovom u otvorenom polaganju.
Slika 51. Strukturni i grafiki prikaz petlji sa sastavom lanca
I
o
-prvi polaga osnovine pree; II
o
-drugi polaga osnovine pree
I
o
- 2 1 0 II
o
- 0 1 2
Brojevi glidera Brojevi glidera
Slika 52. Grafiki prikaz dvoosnovnog kombinovanog trikoa sa sastavom lanca
43
43
Slika 52-1. Struktura dvoosnovnog trikoa sa otvorenim i zatvorenim
polaganjem osnove
Jednoiglenini dvoosnovni sukneni prepletaj
Dvoosnovno sukno (slika 53) razlikuje se od dvoosnovnog trikoa po duini veznih
delova koji povezuju meusodno petlje iznad jednog niza ili igle.
Svaka petlja se sastoji iz dve pree, koje u baznom delu prekrivaju jedna drugu. Svaka
petlja ima etiri vezna dela od kojih su dva usmerena udesno a dva ulevo. Vea duina
veznog dela utie na spoljanji izgled pletiva na licu, odnosno desnoj strani, poto petlje
na licu, uveavajui se na raun veze, postaju uske i due. Ovaj nedostatak moemo
odstraniti pri smanjenju duine petlji i poveanjem gustine pri izradi pletiva.
Karakterino za levu stranu dvoosnovnog sukna je pojava da vezni delovi stvaraju
utisak pravih stranica petlji, kao da su se stvorili petljini nizovi na licu, okrenuti pod
uglom 90
o
prema vertikali. Zato dvoosnovno sukno lii na desno-desna pletiva, i pri
krojenju pletiva za lice koristimo nalije pletiva.
Zahvaljujui svojim dugim veznim delovima pletivo ima manju toploprovodnost,
nego dvoosnovni triko, i primenjuje se za izradu toplih rukavica i gornjih odevnih
predmeta.
Dvoosnovno sukno, takoe kao i triko, moe da se isplete u zatvorenom polaganju
(sl.53,a), otvorenom polaganju (sl.53,b) i u kombinaciji osnove sa otvorenim i
zatvorenim polaganjem (sl.53,c).
Na slici 54 prikazan je grafiki prikaz kombinovanog dvoosnovnog prepletaja sukno-
triko. Na slici 55 dat je grafiki prikaz kombinovanog dvoosnovnog suknenog-
trikovnog prepletaja u zatvorenom polaganju sa strukturom petlji. Na slici 56 dat je
saten-sukno i slici 57 struktura petlji saten-sukno. Slika 58 prikazuje grafiki prikaz
saten-triko.
44
44
Slika 53.Struktura petlji i grafiki prikaz (a-c) dvoosnovnog suknenog prepletaja
u zatvorenom, otvorenom i kombinovanom polaganju osnovine pree
Jednoiglenini dvoosnovni triko-sukneni prepletaj
Najveu primenu u trikotanoj industriji imaju pletiva kombinovanih prepletaja pri
povezivanju glavnih sa izvedenim prepletajima. Naprimer, pri izradi glatkih upavljenih
pletiva za rublje, krojenih rukavica i tako dalje. Ovaj prepletaj (slika 55) se dobija iz dve
osnove sa punim uvodom polagaa, od kojih jedan polae osnovu u zatvorenom
suknu, a drugi u zatvorenom trikou. Pored ove kombinacije postoje i druge kao
naprimer na slici 59. Na slici 60 data je jedna kombinacija prepletaja sukno-triko.
Osnovine pree, koje stvaraju petlje sukna, rasporeene su na strani nalija i njihovi
vezni delovi stvaraju utisak kao stranice petlji, zaokrenute pod uglom 90
o
. Pree, koje
stvaraju petlje trikoa, vidljive su na strani u petljinim nizovima na licu pletiva i
rasporeene su vertikalno sa jasno izraenim granicama.
I
o
0 1 2 3 II
o
0 1 2
Slika 54. Grafiki prikaz i sastav lanca kombinovanog dvoosnovnog sukna-trikoa
45
45
a
Slika 55. Grafiki prikaz kombinovanog dvoosnovnog suknenog-trikovnog prepletaja u
zatvorenom polaganju sa strukturom petlji sukna i trikoa (a)
4 3 2 1 0 0 1 2 3
Slika 56. Grafiki prikaz saten-sukno u zatvorenom polaganju sa sastavom lanca
46
46
Slika 57. Struktura petlji saten-sukno
4 3 2 1 0 0 1 2
Slika 58. Grafiki prikaz i sastav lanca saten-triko prepletaja
Jednoiglenini dvoosnovni atlas prepletaj
Prepletaj atlas-atlas stvaramo pri povezivanju dva jednoosnovna atlasa. Sastoji se iz
petlji, dobijene iz dve osnovine pree, koje istovremeno polaemo na igle, kao i kod
drugih dvoosnovnih prepletaja. Po rasporedu ulaznih i izlaznih veza i sa njihovim
ukrtavanjem (slika 61) vidimo da pri dobijanju datog prepletaja kretanje prednjih i
zadnjih polagaa pri polaganju pree na iglama i ispod igala proizilazi u suprotnim
pravcima. Za razliku od jednoosnovnog atlasa, atlas-atlas ima obrtne petlje sa znatno
manjim nagibom, osenene pruge u pletivu su znatno manje, to ima preimustvo nad
razmatranim prepletajem.
Osnovine pree, koje stvaraju petlje sukna, rasporeene su na strani nalija i njihovi
vezni delovi stvaraju utisak kao stranice petlji, zaokrenute pod uglom 90
o
. Pree, koje
stvaraju petlje trikoa, vidljive su na strani u petljinim nizovima na licu pletiva i
rasporeene su vertikalno sa jasno izraenim granicama.
Dvoosnovni atlas u suknenom polaganju razlikuje se od dvoosnovnog atlasa u
trikovnom polaganju veom duinom veznih delova, koji su rasporeeni na strani
nalija.
Prepletaj moe biti razliit po veliini raporta.
47
47
Preimustvo dvoosnovnog atlasa u suknenom polaganju je njegova manja
rastegljivost. Meutim povrinska masa 1m
2
je vea to poveava potronju sirovine na
jedinicu proizvoda.
Slika 59. Grafiki prikaz i struktura petlji sa sastavom lanca somot-triko i saten lani
Slika 60. Struktura petlji sukna i trikoa sa grafikim prikazom i sastavom lanca
48
48
Slika 61. Dvoosnovni atlas-atlas sa strukturom petlji i grafikim prikazom
Na slikama 62-68 date su razliite kombinacije jednoosnovnog atlasa sa satenom,
suknom i trikoom.
4 3 2 1 0 3 2 1 0
Slika 62. Dvoosnovni atlas saten sa grafikim i strukturnim
prikazom petlji
49
49
7 6 5 4 3 2 1 0 4 3 2 1 0
Slika 63. Dvoosnovni atlas u otvorenom suknenom polaganju-saten u
7 6 5 4 3 2 1 0 0 1 2 3
Slika 64. Dvoosnovni ojaani atlas u otvorenom suknenom polaganju i sukno u
7 6 5 4 3 2 1 0 0 1 2
Slika 65. Dvoosnovni atlas u otvorenom suknenom polaganju i triko u
otvorenom polaganju
50
50
Slika 66. Kombinovani atlas-triko (a) i atlas sukno (b, c).
Projektovanje i osobine jednoigleninih
osnovo pletenih prepletaja
Gustina. Teoretska gustina pri projektovanju dvoosnovnih prepletaja odreuje se na
isti nain kao pri projektovanju jednoosnovnih prepletaja.
G u s t i n a p o h o r i z o n t a l i izraunava se preko petljinog koraka. Za
jednoiglenine dvoosnovne prepletaje petljin korak iznosi 4d, odnosno
G
h
=50/A=50/4d.
Gustina po vertikali odreuje se preko visine reda petlji, koji se projektuje preko
koeficijenta odnosa gustine(C). Ovaj odnos se menja u zavisnosti od vrste prepletaja. Za
dvoosnovni osnovo pleteni prepletaj primenjuju se sledei odnosi koeficijenta gustoe:
Triko0,65
Sukno...0,90
Atlas triko0,65
Atala-sukno..0,7
Atlas-triko-sukno.0,7
Slika 67. Struktura petlji jednoiglenog i dvoiglenog lania sa grafikim
prikazom i sastavom lanca u kombinaciji sa otvorenim i zatvorenim atlasom sa
direktnim i redoslednim polaganjem osnovine pree.
Prepletaj Varijante Sastav lanca
Lani otvoreni 0-1/1-0//
Lani zatvoreni 0-1//(oznaeno kao
ponavljanje 0-1/0-1//)
Lani dvoigleni 0-2/2-0//
Atlas otvoreni 1-0/1-2/2-3/3-4/4-5/
4-3/3-2/2-1//
Atlas zatvoreni 1-0/2-1/3-2/4-3/4-5/
3-4/2-3/1-2//
Triko otvoreni 0-1/2-1//
Triko zatvoreni 1-0/1-2//
Sukno otvoreno 0-1/3-2//
Saten zatvoreni 1-0/3-4//
Keper otvoreni 0-2/3-1//
51
51
Na slici 68 dat je primer sa naizmeninim polaganjem pree sa sastavom lanca gore
desno.
Slika 68. Primer sa naizmeninim polaganjem pree: a-otvorenog trikoa; b-zatvorenog
trikoa; c-otvorenog sukna; d-kombinovanog satena; e-otvorenog dvoiglenog kepera.
Duina petlji.
Petlja dvoosnovnog jednoigleninog osnovo pletenog prepletaja, kao i kod svih
ostalih osnovo pletenih prepletaja, sastoji se iz osnovnog ili baznog dela (O) i veznog
dela (V)
= O+V.
Osnova petlji (slika 69) se sastoji iz dve stranice (ab) i (de) i polukruga (bcd).
Prema tome, u duinu osnove petlji ulazi duina pree pri njenom prelazu sa strane lica
pletiva na nalije. Ovaj odseak petlji zauzima obima sa prenikom, jednakim
polukrugu iglenog luka, odnosno glave petlji (bcd) .Kao rezultat ovoga duinu osnove
petlji moemo izraunati formulom
, 2
5 , 88
2 2
d B
G
O
h
+ + =
Slika 69. Osnova petlji (bazni deo)
gde je . 2
2 2
d B + = ab+dc, poto stranice odseaka petlji predstavljaju hipotenuze
pravouglog trougla, jedna od kateta jednaka je visini reda petlji-B, a druga-preniku
pree u slobodnom stanju-d.
Luk (bcd) moemo prihvatiti sa poluobimom prenika 3d, to jest bcd =
2
3d, to jest
52
52
Bcd = /23d. Tada je
ab+de+bcd = . 2 3
2
2 2
d B d + +
Duinu pree, neophodnu za njen prelaz sa strane lica na starni nalija, pri povezivanju
stranice petlji sa veznim delovima, uzimamo za obima sa prenikom 3d. Tada e
duina osnove petlji ili nenjog baznog dela biti
O =

75 , 0 3
4
2 3
2
2 2
= + + + d d B d 3d+2 .
2 2
d B +
Prvi sabirak moemo zanemariti jer je kod duplih ili dvostrukih pletiva A= 4d, onda je
3d = 0,75A.
Kao to je poznato
A = 50/G
h.
.
Shodno tome,
0,753d = 0,750,75A = 0,750,74 .
5 , 88 50
h h
G G
=
Duina veznih delova zavisna je od strukture prepletaja i moe se razmatrati kao
hipotenuza pravouglog trougla, od kojih se jedna kateta uzima za visinu reda petlji B.
Poto u nekim osnovo pletaim prepletajima vezni delovi povezuju petlje, koje se ne
nalaze u susednim petljinim redovima, ve preko nekoliko redova, to pri proraunu
uvodimo koeficijente. Ovi koeficijenti pokazuju, koliko petljinih redova presecaju dati
vezni delovi, pre svega povezivanje sa stranicama sledee petlje, ili koliko puta se
visina petljinog red uklapa u vertikalnoj projekciji veznih delova. Drugu katetu
pravouglog trougla, koja se pojavljuje kao hipotenuza veznog dela,odreujemo po
petljinom koraku.
Poto vezni delovi ponekad povezuju petlje, koje se ne nalaze u susednim petljinim
nizovima, ve preko jednog ili preko nekoliko, pri proraunu duine pree u petlji
uvodimo koeficijent K. Koeficijent pomnoen sa petljinim korakom KA, pokazuje,
koliko petljinih nizova preseca dati vezni deo, ili koliko petljinih koraka se uklapaju u
njegovoj horizontalnoj projekciji. Prema tome, pri proraunu duine petlji neophodno je
uzeti u obzir, koliko upravo stranice petlji povezuju vezni delovi, poto od toga zavisi
stvarna veliina petljinog koraka.
Horizontalna projekcija veznih delova moe, ili da bude jednaka celom broju petljinih
koraka, ili da bude vea ili manja od toga broja, za neku veliinu x , jednaku dva
prenika pree, iz koje je izraen prepletaj.
Razmotriemo tri sluaja.
S l u a j 1. Petljin korak se uklapa u horizontalnu projekciju veznog dela ceo broj
puta, to jest x = 0.
Ovo se deava kada vezni deo povezuje istoimene stranice petlji. Naprimer,vezni deo
1 (slika 70,a) povezuje desne stranice petlji, a vezni deo 2-leve stranice petlji. U datom
sluaju horizontalna projekcija veznog dela jednaka je jednom petljinom koraku i
duina veznod dela odreuje se po formuli
V = . ) (
2 2
KA B +
S l u a j 2. Horizontalna projekcija veznih delova vea je od celog broja petljinih
koraka za veliinu, jednaku 2d, to jest x=2d. Pri ovome duina veznih delova odreuje
se po formuli
V = . ) 2 (
2 2
d KA B + +
53
53
Ovakve vezne delove imamo u prepletajima, u kojima povezujemo razliite stranice
petlji, pri emu je usmeravanje veznih delova jednako sa redosslednim nazivima
veznih delova. Ovo znai, da pri povezivanju desne stranice jedne petlje sa levom
stranicom drugog veznog dela mora ii odozdo udesno gore ulevo, a pri povezivanju
leve stranice jedne petlji sa desnom stranicom druge-odozdo ulevo gore udesno.
Naprimer, vezni deo 3 (slika 70,b) povezuje levu stranicu 4 sa desnom stranicom 5, pri
emu vezni deo je usmeren odozdo ulevo gore udesno, kako je prikazano strelicom na
slici. U datom sluaju horizontalna projekcija veznog dela vea je od jednog petljinog
koraka za veliinu, jednaku 2d.
S l u a j 3. Horizontalna projekcija veznog dela manja je ceo broj petljinih koraka
za veliinu, jednaku 2d, to jest x = 2d.
Pri ovome duina veznog dela odreuje se formulom
V = . ) 2 (
2 2
d KA B +
Ovakve vezne delove imaju osnovo pleteni prepletaji, u kojima, takoe kao i u
prethodnom sluaju, vezni delovi povezuju razliite stranice petlji, dok je pravac veznih
delova suprotan redoslednim nazivima stranica petlji. Ovo znai, da pri povezivanju
desne stranice jedne petlje sa levom stranicom drugog veznog dela mora da ide odozdo
ulevo, gore udesno, a pri povezivanju leve stranice petlji sa desnom stranicom druge
petlje-odozdo udesno, gore ulevo.
Slika 70. Povezivanje istoimenih (a) i razliitih (b,c) stranica petlji
Naprimer, vezni deo 6 (slika 70,c) povezuje desnu stranicu 7 sa levom stranicom 8, pri
emu je usmerenje veznih delova-odozdo ulevo, gore udesno, kako je prikazano na slici
strelicom.
Poto u osnovo pletenim prepletajima na vezne delove od jednog raporta petlje mogu
biti razliitog oblika i sa razliitom duinom veznih delova, pri proraunu, duinu pree
u petlji odreujemo kao srednju duinu veznog dela po formuli
Vsr = ,
) ( ) (
2 2
n
x KA gB n
+
gde je n-broj veznih delova u raportu, razliitih po duini;
g-koeficijent, koji pokazuje koliko puta se visina petljinog reda B uklapa u
vertikalnoj projekciji veznog dela.
Na osnovu navedenih procena formula za odreivanje duine pree u petlji imae
sledei oblik
54
54
+ + + =
2 2
2
5 , 88
d B
G
h
.
) ( ) (
2 2
n
x KA gB n
+ +
Povrinska masa 1m
2
pletiva. Pri odreivanju mase dvoosnovnih jednoigleninih
prepletaja neophodno je da uzmemo u obzir, da se petlje sastoje iz dve pree, koje mogu
biti razliite popodunoj masi. Povrinsku masu 1m
2
(Q) odreujemo po formuli
Q = ),
1000 1000
( 4 , 0
2 2 1 1 t t
v h
T T
G G

+
gde je
2 1
i duine pree u petlji prvog i drugog polagaa;
T
t1
i T
t2
-podune mase pree u tex.
Jednoiglenini vieosnovni prepletaji
Jednoiglenini vieosnovni prepletaji stvaraju se iz najmanje dve ili vie osnovinih
prea u razliitom polaganju i uvodu na jednoj te istoj iglenici maine. Na slikama 71-
84 prikazani su razliiti uzorkovani prepletaji.
22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 14 12 10 8 6 4 2 0
18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 10 8 6 4 2 0
Sika 71. Fantazija prepletaj Slika 72. Fantazija prepletaj
8
10/
8
6/
8
10/
8
6/
8
10/
8
6/
8
10/
6
4/
2
0/
2
4/
2
0/
2
4/
2
0/
2
4/
2
0/
4
6//
20
22/
14
12/
8
6/
10
12/
6
4/
8
10/
4
2/
6
8/
2
0/
8
10/
14
16/
12
10/
16
18/
14
12/
18
20/
16
14/
/
55
55
Slika 73. Fantazija prepletaj
56
56
Slika 74. Fantazija prepletaji
57
57
Slika 75. Fantazija prepletaj Slika 76. Pravi filet prepleta
Slika 77. Potka-lani prepletaj Slika 77-1. Smeteni prepletaj
58
58
Slika 78. Smeteni prepletaji
Slika 79. Smeteni prepletaji
59
59
a b
c d e f g
Slika 80. Fantazija prepletaj-a; Smeteni prepletaj-b; Otvoreni lani sa suprotnim
aktiviranjem udarnog lima za polaganje-c; Suprotno polaganje potke ispod jedne igle-d;
Slepo polaganje-e; Fantazija prepletaj sa udarnim limom-f; Jednosmerno polaganje
potke ispod dve igle-g.
60
60
Slika 81. Fantazija-potkin prepletaj Slika 81-1. Nepekidni prepletaj
61
61
Slika 82. etvoroosnovni uzorkovani prepletaj sa udarnim limom
62
62
Dvoigleno slepo Uzorkovani fantazija prep- Zamkasti uzorkovani prepletaj
polaganje letaj sa udarnim limom
Uvueni uzorkovani prepletaj sa Polaganje sa udarnim limom ispod
atlasnim polaganjem vie igala
Slika 83. Razliite vrste uzorkovanih prepletaja
63
63
Zamkasti uzorkovani prepletaj Dvostruki Prelazni primenjeni sa
udarnim limom prepletaj
Zamkasti uzorkovani sa Zamkasti uzorko- Polaganje sa udarnim limom
triko polaganjem vani sa suknenim dvostruki presovani prepletaj
prepletaj polaganjem prepletaj
64
64
Fantazija uzorkovani prepletaj
Smeteni uzorkovani prepletaj
Vertikalni potkin prepletaj
Jednosmerno polaganje potke
ispod jedne igle
Lani-potka prepletaj
Suprotno poloeni ispod
dve igle potkin prepletaj
65
65
Fantazija potkin uzorkovani prepletaj
Uzorkovani prepletaj sa udarnim limom
Zatvoreni triko sa suprotnim
zatvorenim
polaganjem udarnim limom
66
66
Dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji
Dvoiglenini (desno-desni) osnovo pleteni prepletaji izrauju se na osnovo pletaim
mainama sa dvema iglenicama- rael i ketentul. Ovi prepletaji imaju sa obe strane
pletiva desne petlje, poto stranice petlji presecaju njihove glave, a vezni delovi lee
unutar pletiva.
Pri dobijanju dvoigleninog pletiva petljini redovi na iglama prednje i zadnje iglenice
stvaraju se naizmenino iz jedne te iste pree. Posle ovoga horizontalni redovi jedne
strane pletiva premetaju se po vertikali na polovinu visine petljinog reda u odnosu
prema petljinim redovima druge strane pletiva.
Sve petlje, dobijene na iglama prednje iglenice,rasporeuju se sa jedne strane pletiva,
a petlje, dobijene na iglama druge iglenice- sa druge. Svako dvoiglenino pletivo
pojavljuje se kao dvoslojno, i njega moemo razmatrati kao dva jednoiglenina pletiva,
sloena jedno sa drugim stranama nalija.
Dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji , takoe kao i jednoiglenini, mogu se satojati
iz otvorenih i zatvorenih petlji, povezane dvostranim ili jednostranim veznim deloviva.
Ove petlje, kao i u svakom pletivu, stvaraju sa obe strane horizontalne petljine redove i
vertikalne petljine nizove.
Osobenost dobijanja dvoigleninih pletiva na mainama se sastoji u tome, to je za
povezivanje petljinih nizova meusobno neophodno, da skretanje polagaa u raportu
prepletaja bude ne manje od tri igle, od kojih dva mogu biti razmetena na jednoj
iglenici, i jedan na drugoj.
Na slici 85 ematski je prikazan redosled polaganja osnovine pree na iglama pri
skretanju polagaa na tri igle. Osnovina prea posle polaganja na iglu 1 prednje
iglenice polae se na iglu 2 zadnje iglenice, zatim ponovo na iglu 1 prednje iglenice i
dalje-na iglu 3 zadnje igenice, posle ega se redosled ponavlja. Polaganjem iste
osnovine pree na iglu 1 stvaraju se puni petljini nizovi na strani lica pletiva.
Slika 85. Redosled polaganja osnovinih prea
Igle na osnovo pletaim mainama mogu biti rasporeene ili u ahovskom poretku, ili
jedna nasuprot drugoj. Pri izradi jednog te istog prepletaja moe da doe do razlike u
spoljanjem izgledu i nekim osobinama. Pri razvlaenju u irinu, naprimer kod
prepletaja triko, izraen na iglama u ahovskom poretku, nizovi na licu postaju vidljivi
na strani lica , isto kao kod patent prepletaja. Isto takoe kao kod interlok prepletaja, u
trikou, izraen na maini sa iglama, rasporeene jedna nasuprot drugoj, pri razvlaenju
u irinu, petlje na naliju se ne vide. Zato ove prepletaje, koji se dobijaju na iglama u
ahovskom poretku, nazivamo p a t e n t n i m, a dobijene pri rasporedi igala jedna
naspram druge ( u potiljak)-i n t e r l o n i m.
67
67
Glavni dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji su: patentni lani, patentni triko i
patentni atlas. Svi ovi prepletaji mogu biti izvedeni, i imaju odgovarajue
nazive:interloni lani, interloni triko i interloni atlas. U grafikom prikazu
prepletaja prea se naizmenino polae na iglama prednje i zadnje iglenice.Prednju
iglenicu -I oznaavamo sa krstiem -x, a zadnju-II sa takom- .Meutim, jednostavnije
je da prednu iglenicu oznaavamo sa I, a zadnju sa II. Na iglama prednje iglenice
prikazujemo polaganje pree na licu petlji, a na zadnjoj iglenici-polaganje pree pri
stvaranju petlji na naliju.
Pri sastavljanju lanca prikazujemo pored broja redova i brojeve iglenica -prednja
iglenica I, zadnja iglenica II.
Patentni lani
P a t e n t n i m l a n i e m nazivamo dvostruki osnovo pleteni prepletaj (slika
86), ije se petlje stvaraju iz jedne osnovine pree naizmenino na prednjoj i zadnjoj
iglenici maine, stvarajui dva petljina niza. Kao to smo ve rekli ovaj prepletaj se
dobija iz jedne osnove, polaganjem jedne te iste pree u svakoj od iglenica na jednoj te
istoj igli.
Kako vidimo iz slike petlje, stvorene susednim preama, nigde se nepovezuju
meusobno, takoe imamo u vidu da sve petlje na licu lee na osnovnom delu
prethodne petlje na licu, na kojima su one odbijene, a petlje na naliju su rasporeene na
osnovnom -baznom delu petlje na naliju.
U pojedinim sluajevima pri dobijanju lania susedne pree polau se ne na susedne
igle zadnje iglenice, ve na igle rasporeene sa intervalom kroz jednu ili nekoliko igala,
ali i ove pree se meusobno ne povezuju, tako da se na maini stvaraju odvojeni
petljini nizovi.
U osnovo pletaoj proizvodnji patentni lani primenjujemo pri izradi rese za obradu
proizvoda ili u kombinaciji sa drugim prepletajima, pri izradi uzorkovanih prepletaja-
pletiva.
Slika 86. Patentni lani
Patentni triko i njegovo izvoenje
Patentni osnovo pleteni triko za razliku od jednoigleninog trikoa se sastoji iz petlji sa
jednostranim i dvostranim vezama. Prema kretanju jedne osnovine pree po emi
prepletaja (slika 87), lako zakljuujemo, da osnovina prea, stvara zatvorenu petlju 1 na
iglama zadnje iglenice, zatim prelazi na prednju iglenicu i stvara otvorenu petlju 2 .
68
68
Zatim prea ponovo prelazi na zadnju iglenicu i stvara zatvorenu petlju 3, i dalje
otvorenu petlju 4 na toj istoj igli. Shodno tome, moemo izvesti zakljuak, da se
patentni triko dobija kao rezultat polaganja pree naizmenino na tri igle, od kojih je
jedna (srednja) fiksirana na prednjoj iglenici i dve druge-na iglama zadnje iglenice,
simetrino rasporeene u odnosu prema iglama prednje iglenice. Osobine patentnog
trikoa su sline osobinama desnodesnog osnovnog patent prepletaja , no kako su
duine veznih delova u patentnom trikou vee, njegove pozitivne osobine se neto
smanjuju. Mala elastinost, rastegljivost i vidljiv nagib petlji na strani nalija petljinih
nizova ograniava primenu ovog prepletaja. Ovaj prepletaj moemo primeniti pri
uslovima izrade sa dve osnove, ije skretanje proistie u suprotnim pravcima za
odklanjanje nagiba petlji i smanjenje rasteglivost pletiva.
Patentni triko para se analogno trikou, to jest samo u pravcu, suprotnom pletenju. Pri
prekidu pree u petlji petljini nizovi se mogu rasplitati, a pletivo se raspada uzdu
petljinih nizova.
Interloni triko. Ovaj prepletaj spada u dvoiglenini osnovo pleteni prepletaj pri
ijem se dobijanju svaka od osnovinih prea polae naizmenino na tri igle, jedna od
njih se nalazi na prednjoh iglenici i dve-na zadnoj iglenici. Petljini nizovi na licu
interlonog trikoa sastoje se iz otvorenih petlji, dobijenih na iglama prednje iglenice iz
jedne te iste osnovine pree, a na naliju petlje, dobijene iz te takoe osnovine pree na
iglama zadnje iglenice koje imaju zatvoreni oblik i rasporeene su desno i levo od
nizova na licu.
U zavisnosti od toga, na kom rastojanju u trikou su rasporeene petlje nalija u
odnosu prema srednjem petljinom nizu lica ili za koliko igala skree polaga za
dobijanje jednog raporta, interlonni triko (slika 88) moe biti: troigleni, etvoroigleni i
petoigleni.
Slika 87. Troigleni patentni triko
Specifinost interlonog osnovo pletenog trikoa se sastoji u tome to petljini nizovi
imaju cik-cak strukturu. Ovo objanjavamo time, da kod prepletaja izraenih sa jednom
osnovom, sile elastinosti u prei tee da se isprave, zaustavljajui okretanje petlji pod
nekim uglom u smeru kretanja satne kazaljke, ili u suprotnom pravcu. Stepen nagiba
petlji zavisi od sile elastinosti pree, iz koje se izrauje dato pletivo. Prema tome na
nagib petlji utie gustina pletiva-to je vea gustina, time je manje vidljiv nagib na licu
nizova, nego kod suknenog prepletaja.
69
69
Sa poveanjem duine veznih delova nagib petlji se smanjuje, zatim somot prepletaj,
koji se dobija pri suknenom polaganju pree, ima manji nagib petlji na licu nizova, nego
sukno.
Interloni triko ovladava veom elastinou, nego patentni, i po spoljanjem izgledu
podsea na desno desno interlok pletivo dobijeno na interlok mainama, kod koga se
petljini nizovi priljubljuju jedni prema drugima. Na dvoigleninim rael mainama
izraeno pletivo ima namenu za izradu rublja i rukaviarskih proizvoda. Pri uvoenju
razliitih boja osnove ovo pletivo ima iroku namenu za gornje odevne predmete.
Slika 88. Struktura prepletaja , grafiki prikaz i sastav lanca interlonog trikoa
Patentni atlas i njegovo izvoenje
A t l a s o m nazivamo osnovo pleteni prepletaj (slika 89), u kojem svaka prea
stvara petlje na strani lica redosledno u susednim petljinim nizovima. Pri ovome obino
na strani lica stvaramo petlje sa dvostranim vezama, u veini sluajeva otvorene, a na
strani nalija-razliite,u zavisnosti od toga, koje od njih daju strani lica bolji izgled i
manje krae i ravnomernije vezne delove. Prea a stvara redosledno petlje 1, 2, 3, 4, 5,
6, 7, 8, 9 u redovima 1-5, kako na prednjoj strani (neparne petlje), tako i na zadnjoj
strani (parne). Novi raport poinje sa petljom 9.
Dvoiglenini atlas moe biti jednostavan ili sloen, jednostran ili dvostran,
jednoosnovni
ili dvoosnovni. Svaki od njih moe biti patentni ili izvedeni od patentnog, u zavisnosti
od rasporeda igala na maini.
Slika 89. Struktura prepletaja patentnog atlasa
70
70
J e d n o s t a v n i m nazivamo atlas, u kojem granice cik-cak na strani lica idu po
jednim te istim petljinim nizovima.
S.l o e n i m nazivamo atlas, ije granice cik-cak idu po razliitim petljinim
nizovima ili ako u toku jednog raporta polaga menja pravac ne jednom, ve nekoliko
puta.
J e d n o s t r a n i m nazivamo atlas, u kojem karakteristini cik-cak raspored petlji
ima samo na jednoj strani. Na drugoj strani petlje su rasporeene bez reda. Pri samom
radu raspored petlji na strani lica izabiramo na taj nain, da dobijemo petlje na strani
lica sa manjim nagibom i dvostranim vezama (slika 90).
D v o s t r a n i m nazivamo takoe atlas ,u kojem obe njegove strane imaju petlje
rasporeene u cik-cak liniji, izraene iz jedne pree. Svojstevenost njegova se sastoji u
tome, to se prea polae preko igle, kako na prednjoj, tako i na zadnjoj iglenici, i
petlje, stvorene od jedne pree, rasporeuju se na svakoj strani pletiva preko petljinih
nizova. za jednostrani interloni atlas.
Ovaj prepletaj razlikuje se u tome, to zakonitost reanja petlji ulevo, a zatim udesno
je u obliku cik-cak i odrava se samo u rasporedu petlji na licu, dobijene iz jedne te iste
osnovine pree. Od glatkih dvoigleninih pletiva, izraenih na dvoigleninim raelima,
iroku primenu u industriji ima dvoiglenini dvostani ili desno-desni atlas (slika 91).
Slika 90. Struktura prepletaja, grafiki prikaz i sastav lanca
za jednostrani interloni atlas.
Slika 91. Grafiki prikaz dvoigleninog
interlonog atlasa
Kako vidimo na slici, petlje lica, dobijene iz
jedne te iste osnovine pree u datom sluaju
nisu rasporeene u susednim petljinim
nizovima, ve preko jednog, poto se u veznim
delovima meu njima nalaze petlje na strani
nalija pletiva, dobijene na drugoj iglenici.
Petljini nizovi patentnog atlasa na delu od
jednog obrtnog reda do drugog imaju strukturu
i osobine patenta 1+1, i imaju nagib pod nekim
uglom prema horizontalnoj liniji rasporeenih petljinih redova.
Primenom razliitih boja pree i vlakna moemo dobiti razliite obojene cik-cak
uzorke.
71
71
Patentni atlas ima takoe poprenu prugavost na raun razliitih nagibnih petlji na
pojedinim delovima raporta. Primenom izbeljene ili sjane osnovine pree, moemo
stvarati na pletivu nijansirane uzorke iz poprenih pruga razliite irine. irina pruga
zavisi od broja redova izmeu obrtnih petlji unutar raporta. Takoe kao i patentni triko,
patentni atlas ovladava manjom elastinou, nego patent 1+1 dobijen na ravno
pletaim mainama, i ima poveanu rastegljivost po duini.
Izvedeni dvoiglenini osnovo pleteni
prepletaji
Izvedeni patentni lani. Izvedeni prepletaj patentni lani predstavlja vezu dva
patentna lania. Struktura ovog prepletaja prikazana je na slici 92. Za dobijanje
ovakvog prepletaja neophodno je da na maini imamo dva polagaa osnove sa
deliminim uvodom osnove. Kako vidimo iz slike, prea a, stvara petlju 1 na strani
lica na prednjoj iglenici, prelazi na strani nalija u zadnjoj iglenici stvarajui petlju 2 na
naliju. Nadalje iz te iste pree stvaraju se petlje 3 i 4. U to vreme iz pree b stvara se
drugi lani, petlja koja nije povezana sa prvom.
Izvedeni patentni triko. Izvedeni patentni triko (slika 93) izraujemo na osnovo
pletaim mainama sa rasporedom igala jedna nasuprot drugoj u potiljak kao kod
interlok maine. Prepletaj,u kojem jedna prea stvara petlju na tri razliite igle, od kojih
je srednja fiksirana na prednjoj iglenici, a druge dve udesno i ulevo od nje-na zadnjoj,
uslovno nazivamo izvedenim patentnim trikoom, ili dvopatentnim trikoom.
Izvedeni patentni triko moe da se sastoji iz dva, tri patentna trikoa i tako dalje. Na slici
93 prikazana je struktura dvopatentnog trikoa.
Tropatentni triko takoe nazivamo inerlonim suknom, a dvopatentni triko-inerlonim
trikoom. Poto se u dvoigleninom izvedenom trikou petljini nizovi prednje strane
sastoje iz petlji, stvorenih iz jedne te iste pree, ili ako pree budu u boji, na starni lica
pletiva stvaraju se obojene vertikalne pruge skladne irine, zavisno od raporta uzorka i
uvoda osnovinih prea.
Izvedeni patentni triko ima veu elastinost od patentnog trikoa. Po spoljanjem
izgledu on podsea na patent 1+1, poto su petljini nizovi na licu u ovim prepletajima
vrsto zbijeni jedan uz drugog.
Pletivo ima namenu za izradu rublja, a izvedeni patent sa obojenim prugama iroko se
koristi pri izradi pletiva za mornarske majice i gornjih proizvoda.
Slika 92. Struktura petlji i grafiki prikaz izvedenog patentnog lania
Izvedeni patentni atlas. Izvedeni patentni atlas ispoljava se kao dvopatentni atlas,
koji ustvari predstavlja dva patentna atlasa, razvuenih po irini toliko, da se meu
veznim delovima petljini nizovi jednog atlasa pomeaju sa petljinim nizovima drugog.
72
72
Dvoiglenini patentni atlas takoe nazivamo interlonim. Moe biti jednostran i
dvostran. Na slici 94 prikazana je struktura dvostranog dvopatentnog atlasa.
Slika 93. Struktura dvopatentnog Slika.94. Struktura dvoigleninog
trikoa dvopatentnog atlasa
Za dobijanje dvoigleninog dvopatentnog atlasa polagai polau preu naizmenino
jednom na igle prednje iglenice, jednom na igle zadnje iglenice, skretajui u poetku u
jednom pravcu, zatim u suprotnom, sve dok se ne vrate u poetni poloaj
Na slici 95 prikazan je dvoiglenini skretani lani, slici 96 dvoiglenini dvoosnovni
triko i na slici 97 dvoiglenini dvoosnovni izvedeni atlas prepletaj.
Slika 95. Dvoiglenini 96. Dvoiglenini dvoo- Slika 97.Dvoiglenini dvoosnovni
skretani lani snovni triko izvedeni atlas
Projektovanje i osobine dvoigleninih
osnovo pletenih prepletaja
Uvijanje. Dvoiglenino osnovo pleteno pletivo se ne uvija, poto tenju prema
uvijanju petlji na licu paraliu takoe tenja petlji na naliju.
Rastegljivost po duini. Dvoiglenino osnovo pleteno pletivo razvlai se u duinu na
raun suenja petiva po irini. Pri razvlaenju pletiva u duinu skrauju se u meu
73
73
preama veznih delova u petlji i, prema tome ,umanjuje se debljina pree, koja iz
slobodnog stanja prelazi u sabijenom. Pri ovome visina reda petlji znatno se poveava,
poto stranice petlji zauzimaju vei vertikalni poloaj i delovi pree prelaze iz
polukruga petlji u njihove stranice. Istovremeno proizilazi smanjenje horizontalnih
projekcija veznih delova i poveanje njihovih vertikalnih projekcija. Potom osnovo
pleteni prepletaji, koji imaju veu duinnu veznih delova, poseduju veu rastegljivost po
duini.
Rastegljivost po irini. Dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji, odnosno pletivo,
razvlai se u irinu na raun smanjenja njegove duine zahvaljujui smanjenju duine
stranica petlji i poveanju horizontalnih projekcija veznih delova. Poveanje
horizontalne projekcije veznih delova proistie usled smanjenja njihovog nagibnog ugla
prema horizontali.
Poto je u trikovnim prepletajima ugao izmeu veznih delova i njihovih horizontalnih
projekcija skoro za dva puta vei, nego u prepletajima sa suknenim polaganjem, trikovni
prepletaji imaju znatno veu rastegljivost u irinu, nego sukneni.
Paranje pletiva. Dvoiglenino osnovo pleteno pletivo para se sa veom potekoom
i preimustvo u tim sluajevima je, kada se pletivo ili proizvod skine sa maine.
Pozitivne osobine dvoigleninih prepletaja ogledaju se u njihovoj jaini i to zato, to se
skoro neparaju u sluaju prekida petlji.
Gustina pletiva. Gustinu po horizontali dvoigleninih osnovo pletenih pletiva
odreujemo po minimalnom petljinom koraku, koji nije manji od 4d. Veu gustinu po
horizontali ne treba uzimati, poto takvo pletivo u procesu noenja se obavezno rairi,
to dovodi do promene oblika i veliine proizvoda. Za pletiva, izraena iz pamunih
prea ili vetakih niti, namenjena za rukaviarske proizvode ili za rublje, petljin korak
uvek treba uzimati 4d.
Po vertikali gustina dvoigleninih osnovo pletenih prepletaja zavisi u osnovi od
duine petlji: to je vea duina petji, time je manja gustina po vertikali, i obrnuto. Za
pravilnu strukturu pletiva neophodno je da se njegova gustina po vertikali nalazi u
odreenom odnosu sa gustinom po horizontali.
Pri projektovanju dvoigleninih osnovo pletenih prepletaja preporuujemo
postavljanje odreenih odnosa gustine, koje za najvie kompaktne prepletaje mora biti
ne manje 0,9 i za manje kompaktne-ne prelazi 1,3.
Pri promeni gustine pletiva neophodno je uzeti u obzir, da veliina baznog dela petlji,
to jest visina reda petlji, uvek zavisi od veliine veznog dela petlji, kao to smo to ve
pokazali pri opisivanju struktrure prepletaja sa duim veznim delovima.
Duina petlji. Petlja dvoigleninih osnovo pletenih pletiva takoe se sastoji iz baznog
dela ili osnove O petlje i veznog dela V. Bazni deo se sastoji iz dva odseka ab i de i
polukruga bcd (slika 98). Svaki odseak za sebe predstavlja hipotenuzu pravouglog
trougla, jedna od kateti koja je jednaka visini reda petlji B, a druga-preniku pree u
slobodnom stanju d. Shodno tome,
ab = de = .
2 2
d B +
Duina polukruga
Bcd = . 2 / d
Prenici polukruga mogu biti iskazani preko x, kojim oznaavamo rastojanje meu
stranicama petlji, i preko prenika pree, koji se u datom preniku kruga uklapa tri puta
74
74
d
k
=3d+x.
Veliina x moe biti iskazana preko petljinog koraka A, to jest
A = 4d+2x,
Odakle je
. 2
2 2
4
d
A d A
x =
=
Slika 98. Struktura petlji dvoigleninog osnovo pletenog prepletaja
Zamenom vrednosti za x u formuli za odreivanje prenika polukruga, dobiemo
d
p
= 3d+A/2-2d=A/2+d.
Shodno tome, duina osnove petlji bie
O = , ) . 2 2 / 2 /
2 2
d B d A + + +
Za pojednostavljenje izraza prihvatamo, da je duina stranice petlji jednaka visini
petljinog reda B, i izuzimanjem d
2
, i zamenom A i B odgovarajuim pokazateljima
gustine; kao rezultat dobijamo formulu za odreivanje duine baznog dela petlji
O = .
100
40
50
2
4
50
v h v h
G
d
G G
d
G
+ + = + +
Duina veznog dela petlji ef menja se u zavisnosti od struktrure prepletaja.

Specifinost veznih delova dvoigleninih prepletaja se sastoji u tome, to oni
povezuju petlje, koje se nalaze u dve razliite ravni, to jest na razliitim stranama
pletiva. Prema tome, petlje, povezane veznim delovima, pomerene su jedna u odnosu na
drugu za polovinu visine reda petlji. Zatim, za razilku od jednoigleninih prepletaja,
duinu veznih delova petlji dvoigleninih osnovo pletenih pletiva razmatramo kao
dijagonalu paralelopipeda, ija je visina jednaka polovini visine reda petlji, jedna strana
baznom-debljini pletiva, a druga-petljinom koraku.,umnoenom za koeficijent K, plus-
minus (x+d).
75
75
Poto je poznato, da je kvadrat dijagonale paralelopipeda jednak zbiru kvadrata triju
njegovih strana, duina veznog dela (V) moe biti iskazana formulom
V = j , ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + +
gde je K-koeficijent koji nam pokazuje, koliko petljinih nizova preseca vezni deo, ili
koliko se petljinih koraka uklapa u njegovu horizontalnu projekciji;
x+d-rastojanje izmeu stranica petlji u njihovom baznom delu;
M-debljina pletiva.
Ispred izraza x+d stavljamo znak plus ili minus u zavisnosti od toga, koje
stranice petlji povezuju vezni delovi i kuda su oni usmereni. Kao i kod jednoigleninih
prepletaja, stranice petlji mogu se povezati na tri razliita naina, u zavisnosti od ega se
menja i vrednost x+d.
Sluaj 1. Izraz x+d = 0,- kada se petljin korak uklapa u duinu osnove
paralelopipeda, ija dijagonala se pojavljuje kao vezni deo, ceo broj puta. Ovo se deava
u petljama, gde vezni deo povezuje istoimene stranice petlji-desnu sa desnom ili levu sa
levom (slika 99). Za takve prepletaje formula za odreivanje duine veznih delova
imae oblik
V = . ) (
4
2 2
2
M KA
B
+ +
Slika99. Struktura povezivanja Slika 100. Struktura povezivanja raznoimenih
istoimenih stranica petlji stranica petlji
Sluaj 2. Izraz x+d ima pozitivnu vrednost, takoe duina osnove paralelopipeda,
ija se dijagonala pojavljuje kao vezni deo,vea je ceo broj petljinih koraka za veliinu
x+d. Ovo se deava u onim prepletajima, gde vezni deo povezuje raznoimene stranice
petlji-levu sa desnom ili desnu sa levom, i pravci veznih delova analogni su redoslednim
imenovanim stranicama petlji (slika 100,a).
Za takve prepletaje formula za odreivanje duine veznih delova imae oblik
V = j . ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + + +
Sluaj 3. Izraz x+d ima negativnu vrednost, kada je duina osnove paralelopipeda,
manja ceo broj petljinih koraka za veliinu x+d. Ovo se deava u prepletajima, gde
76
76
vezni deo povezuje raznoimene stranice petlji i pravci veznih delova su suprotni
naimenovanim stranicama petlji (slika 100,b). U tom sluaju
V= j . ) (
4
2 2
2
M d x KA
B
+ + +
Imajui u vidu, da se kod svih glatkih dvoigleninih prepletaja stranice petlji u svojim
baznim delovima dodiruju meusovno, to jest x = 0, formula dobija oblik
V = . ) (
4
2 2
2
M d KA
B
+ +
Kako su kod osnovo pletenih prepletaja duine veznih delova u petljama jednog
raporta esto puta nejednake, pri odreivanju duine petlji neophodno je da znamo
srednju duinu veznih delova u raportu. Radi ovoga biramo zbir razliitih veznih delova
u raportu i delimo ih sa njihovim brojem. Formula za odreivanje srednje duine veznih
delova imae oblik
V
sr
= .
) (
4
2 2
2
n
M d KA
B
n
+ +
Opta formula za odreivanje duine pree u petlji dvoigleninih osnovo pletenih
prepletaja, kako smo ve prikazali, sastoji se iz duine pree u baznom delu petlji i
veznih delova.
+ + + =
v h
G
d
G
100 40
.
) (
4
2 2
2
n
M d KA
B
n
+ +
Na osnovu iznetog, za teoretsko odreivanje duine petlji dvoigleninih glatkih
osnovo pletenih pletiva neophodni su sledei podaci: gustina po horizontali i vertikali,
prenik pree u slobodnom stanju, debljina pletiva t, grafik rada polagaa osnovinih
prea (za odreivanje koeficijenta K) i vrednosti d u potkorenom izrazu.
Povrinska masa 1 m
2
. Masu 1m
2
dvoigleninih osnovo pletenih pletiva odreujemo
po formuli
Q = 8
t v h
T G G

4
10 [gr m
-2
].
Ova formula se razlikuje od formule za odreivanje mase 1m
2
jednoigleninih
osnovo pletenih pletiva za koeficijent 0,8 umesto 0,4, jer se kod ovih prepletaja uzima u
obzir gustina na obadve strane pletiva.
Za odreivanje mase dvoigleninih osnovo pletenih pletiva, izraenih iz prea
razliitih podunih masa, formula dobija sledei oblik
Q = 8 ). ( 10
2 1
2 1
4
n
t n t t v h
T T T G G + + +

U datoj formuli data je mogunost izraunavanja mase pletiva iz petlji razliite po
duini.
Jaina na kidanje. Jaina na kidanje po duini u dvoigleninim osnovo pletenim
pletivima je otprilike za dva puta vea, nego li u jednoigleninim tih istih prepletaja.
Ovo objanjavamo time, to je broj petljinih nizova u dvoigleninim prepletajima skoro
dva puta vei, nego u jednoigleninim koja su izraena iz iste sirovine i iste irine,
77
77
odnosno na istom broju igala. Jaina dvoigleninih pletiva po irini zavisi od prekidne
jaine pree i od broja veznih delova u ispitivanom uzorku.
Debljina pletiva. Dvoiglenino pletivo je za dva puta deblje od jednoigleninog,
zatim glatka dvoiglenina pletiva imaju i tu prednost kada elimo da dobijemo pletiva
sa malom toploprovodnou.
Keper osnovo pleteni prepletaji
Struktura i osobine. Pletivom kepernih prepletaja nazivamo osnovo pleteno pletivo,
koje sadri petlje sa veznim delovima, karakteristinim kako za glatka kulirna, tako i za
osnovo pletena pletiva. Pri izradi kepernih prepletaja svaka osnovina prea se u datom
redu polae istovremeno na dve ili vie igala. Ovakvo pletivo moe biti jednoiglenino i
dvoiglenino, ili jednostruko i dvostruko. Na slici 101, a-p dati su grafiki prikazi
prepletaja, koji se upotrebljavaju pri izradi odreenih pletiva.
K e p e r n i j e d n o i g l e n i n i l a n i (slika 101,a,b) stvara se putem
polaganja pree konstantno na jedne te iste dve igle. U praksi ovaj prepletaj se naziva
kao dvoiglena resa . Lani se sastoji iz dva petljina niza, od kojih svaki moe imati
kako otvorene, tako i zatvorene petlje. Raport polaganja pree po visini za lani sa
zatvorenim petljama R
H
=1, sa otvorenim petljama R
H
=2. Karakteristina osobina
kepernog lania je da se uvija sa krajeva prema naliju u trubu pod dejstvom sile
elastinosti u prei.
Na slici 102,a prikazana je struktura jednoigleninog lania. Iz slike vidimo da se iz
pree aa u prvom redu stvaraju petlje 1 i 2, u drugom redu-petlje 3 i 4, u treem redu-
petlje 5 i 6. Pri ovome petlje 2 i 6 su zatvorene, a petlje 3 i 5 otvorene.
Na slici 102,b prikazana je struktura dvoigleninog kepernog lania. Pri izradi ovog
lania prea aa polae se naizmenino i to na dve igle jedne iglenice, zatim na dve
igle druge, a kao rezultat toga dobijamo pletivo u obliku creva koje se sastoji iz etiri
petljina niza, u kojima prea aa stvara petlje 1, 2, 3, 4 i tako dalje.
K e p e r n i t r i k o (slika 101,c,d) povezuje se putem polaganja osnovine pree na
dve igle sa sledeim skretanjem polagaa iza igala za jedan igleni korak za stvaranje
drugog reda raporta prepletaja. Za keperni triko raport polaganja pree po visini je dva
reda, a po irini tri niza. Moe imati kako otvorene (slika 101,d), tako i zatvorene (slika
101, e) petlje. Keperni atlas (slika 101,e i 101,f) pletemo kao i atlas obini, samo sa tom
razlikom to preu polaemo istovremeno na dve ili vie susednih igala.
Raport kepernog trikoa po visini, takoe kao i jednostavnog trikoa, jednak je dva
petljina reda, a raport po irini-tri petljina niza.
Keperni triko izraujemo pri preskonom uvodu 1+1 osnovine pree u jednom
polagau. Ovo je neophodno zato, da bi se na svaku iglu polagala samo jedna prea.
Za dobijanje jednog raporta kepernog trikoa svaka osnovina prea se polae
istovremeno na dve igle, zatim skree za jedan igleni korak i polae se ponovo na dve
igle, posle ega skree u suprotnom pravcu i zauzima prvobitni poloaj.
Kako vidimo iz slike, petljini nizovi kepernog trikoa, sastoje se iz osnovo pletenih
petlji sa jednostranim vezama, koje imaju cik-cak strukturu i, nesmotreno je to, da su
njegovi petljini nizovi, koji se sastoje iz kulirnih petlji, rasporeeni skoro vertikalno,
keperni triko ima oblik mree.
Kako vidimo iz strukture petlji (slika 103,a) petljini nizovi I i III sastoje se iz okretnih
osnovo pletenih petlji sa jednostranim veznim delovima i povezuju se preko jednog sa
78
78
petljinim nizovima II i IV, koji se sastoje iz desnih petlji glatkog ili kulirnog pletiva sa
dvostranim veznim delovima.
Slika 101. Grafiki prikazi kepernih prepletaja
79
79
Slika 102. Struktura petlji jednoigleninog-a, i dvoigleninog-b keper lania
Slika 103. Struktura petlji kepernog trikoa sa zatvorenim-a , i otvorenim petljama-b
Keperno sukno. Keperno sukno razlikuje se od kepernog trikoa veom duinom
veznih delova, i time to su kulirne petlje u tom prepletaju rasporeene ne u jednom
petljinom nizu, ve u ahovskom poredku. Na slici 105 je prikazana struktura ovog
prepletaja. Specifinost njegovog dobijanja sastoji se u tome, to se sledei petljini
redovi stvaraju putem skretanja polagaa ne za jedan, ve za dva iglena koraka u
poetku u jednom, a zatim u drugom pravcu. Raport po irini kepernog sukna jednak je
etiri niza.
Primenom kepernog polaganja pree, moemo izraditi i druge vrste glavnih osnovo
pletenih prepletaja i njihove izvedene (kombinovane).
80
80
Slika 104. Jednoiglenini keperni prepletaji sa nepotpunim uvodom osnove
Grafiki prikazi i sastav lanca za keperni prepletaj ima svoje osobenosti. Iz grafikog
prikaza vidimo (slika 101,g i 106), da osnovine pree u prepletajima kepernog trikoa i
kepernog sukna svo vreme polaganja idu ne na jednu iglu, ve na dve u saglasnosti sa
strukturom ovih prepletaja. Zatim i u sastavu lanca vidimo da u svim petljinim redovima
nema brojeva glidera po rednom broju, kao i obino, ve preko jednog broja-uzastopno
dva neparna ili dva parna.
Slika 105. Keperno sukno
81
81
Slika 106. Grafiki prikaz i sastav lanca kepernog suknenog prepletaja
Takoe kao i patentni triko, patentno sukno ovladava manjom elastinou, nego
patent 1+1 dobijen na ravno pletaim mainama, i ima poveanu rastegljivost po duini.
Slika 107. Momenat polaganja pree za stvaranje
petlje a uz pomo polagaa, igle i platine
(podebljana linija)
82
82
a b
Slika 108. Grafiki prikaz (a i b) is truktura kepernog lania u zatvorenom polaganju
na licu i naliju (c i d ) i otvorenom polaganju na licu i naliju (d i f)
83
83
a b
c d
Slika 109. Keper-lani (dvoigleni lani) sa punim uvodom
osnovinih prea: a i b struktura petlji u zatvorenom
polaganju na licu i naliju i foto snimak c i d
84
84
Slika 110. Keper-lani(dvoigleni lani) sa punim uvodom
osnovinih prea: a i b struktura petlji u otvorenom polaganju na licu i naliju
i foto snimak c i d
85
85
Slika 111. Stvaranje otvorenog kepernog lania prema sastavu lanca
2-0/0-2//.
Slika 112. Keperni triko (keper) u Slika 113.Keperni triko (keper) u
zatvorenom polaganju otvorenom polaganju
Na slici 111 prikazan je keperni lani prema datom sastavu lanca. Usled tehnike
nemogunosti na iglama se ne stvaraju uzajamno dve petlje, tako da pletivo nema
86
86
odgovarajuu stabilnost. Na slikama 112 i 113 prikazan je grafiki prikaz dvoiglenog
kepernog trikoa u zatvorenom i otvorenom polaganju.
Slika 114. Struktura petlji kepernog trikoa u zatvorenom polaganju: a-na lici; b-na
naliju; c-foto snimak pletiva na licu; d-foto snimak pletiva na naliju
87
87
Na slici 114 prikazan je keperni triko sa strukturom petlji u zatvorenom polaganju na
licu i naliju (a, b) i foto snimak pletiva na licu i naliju ( c, d). Ovo pletivo je raeno sa
uvodom osnovinih prea 1+1 ( jedna puna; jedna prazna rupiasta igla), u sastavu lanca
2-0/1-3//. Ovaj prepletaj u praksi ima naziv Polovini Keprni triko.
Na slici 115,a i b prikazana je struktura kepernog trikoa sa punim uvodom osnove sa
stvaranjem duplih petlji u zatvorenom polaganju na licu i naliju.
Slika 115. Keperni triko u zatvorenom polaganju sa duplim petljama: a i b- struktura
petlji na licu i naliju; c i d- Foto snimak pletiva na licu i naliju.
88
88
Na slici 116,a, b, c, d dat je otvoreni. Keperni triko sa filetnim polaganjem i uvodom
osnovinih prea 1+1. Sa punim uvodom polaganja prikazuje slika 117,a, b, c, d. Sastav
lanca je :0-2/3-1//.
Na slici 118 dat je jedan primer pletiva sa polovino zatvorenim petljama u kepernom
trikou sa pravim i skretanim nizovima petlji.
Slika 116. Otvoreni keperni triko sa filetnim polaganjem i
uvodom osnovinih prea 1+1.
89
89
Slika 117. Otvoreni keperni triko sa duplim petljama u otvorenom polaganju
90
90
Slika 118. Pletivo kepernog trikoa sa pravim i skretanim nizovima petlji
sa polovinim zatvorenim polaganjem
Osobine procesa izrade kepernih prepletaja. U procesu izrade pletiva kepernih
prepletaja nastaje pritisak pree u momentu operacije stvaranja petlji. Na emi (slika
119) prikazan je poloaj pletaih organa, pree, polupetlje i petlje u momentu stvaranja
petlji P
1
, P
2
, P
3
, P
4
, P
5
na iglama osnovo pletae maine.
Uslovi stvaranja petlji P
1
i P
2
na iglama I
1
i I
2
nisu jednaki. Pri stvaranju petlji P
2
na
iglu I
2
potronja pree ide iz rupiaste igle (polagaa). Ona dolazi u dodir sa glavom
igle na delu 5, sa polupetljom na delu 6 i sa rupiastom iglom na delu 7. Pozicijama 1-
4 na emi oznaavaju ostala mesta dodira pree sa razliitim povrinama pri njenom
kretanju. Zatezanje pree u levom ogranku petlje P
2
(bez uea krutosti pree)
F
2
F
0
exp[
1
(
1
+
2
) +
2
6
],
gde je F
0
- zatezanje osnovine pree;
1
- koeficijent trenja pree izmeu pletaih
organa;
2
-koeficijent trenja meu preama ;
5
,
6
,
7
-obuhvatni ugao pree u takama
dodira.
Pri stvaranju petlje P
1
na iglu I
1
prea za njeno stvaranje se dovodi iz rupiaste igle i
zatee iz polupetlje, ve stvorene petlje. Iz polupetlji utroi se samo deo pree,
neophodan za stvaranje petlji, drugi takoe njen deo obavezno pozajmljuje-nadoknauje
iz rupiaste igle. Zatezanje pee u petlji P
1
F
1
F
0
exp[
1
(
1+
3
+
5
+
7
)+
2
(
2
+
4
+
6
)].
91
91
Slika 119. ema stvaranja petlji pri izradi pletiva kepernih prepletaja
Ukoliko je
[
1
(
1
+
3
+
5
+
7
)+
2
(
2
+
4
+
6
)]>[
1
(
5
+
7
)+
2
6
],
Sa uzimanjem u obzir eksponencijalne zavisnosti zatezanja pree F
1
pri stvaranju petlji
P
1
bitno vee je zatezanje F
2
pri stvaranju petlji P
2
. Sa poveanjem zatezanja osnovine
pree i koeficijenata trenja
1
,
2
zatezanje u stvorenoj petlji moe lako da nadmai
njenu jainu, to dovodi do kidanja pree.
U sluajevima punog uvoda osnovinih prea u polagae pri izradi pletiva kepernih
pletiva uslovi stvaranja petlji se naruavaju. Stvaranje novih petlji za ovaj sluaj
prikazano je na iglama I
4
i I
5
. Pri punom uvodu osnovinih prea u polagae i
izvrenju polaganja na dve igle svaka petlja se stvara iz dve pree p
1
i p
2
; usled ovoga
bitno se poveava otpornost pree pri njenom zatezanju i stvaranju petlji. Pri stvaranju
petlje P
4
za zatezanje pree p
3
iz rupiaste igle prea mora da savlada otpornost,
odmotavajui se ne samo oko pletaih organa i polupetlji, nego i na delovima kontakta
ab, cd, de, ef , gh u stvaranju petlji. Naglo poveanje otpornosti pree pri zatezanju
dovodi do njenog prekida. Kao rezultat toga dolazi do nemogunosti izrade pletiva
kepernih prepletaja pri punom uvodu preama u polagae i obinom procesu stvaranja
petlji.
Druge osobenosti procesa stvaranja petlji vezane su za obezbeenje pouzdanog
polaganja pree na dve ili vie igala. Za polaganje pree u tom sluaju polagae
postavljamo neto nie, nego igle ( po uporeenju sa nainom pletenja obinih osnovo
pletenih prepletaja), osim toga, poveava se amplituda klatnenog kretanja polagaa
ispred igala. Pletivo kepernih prepletaja pri punom uvodu osnovine pree u polagae
moguno je dobiti na specijalnim osnovo pletaim mainama sa naizmeninim
kretanjem igala pri izvravanju operacije stvaranja petlji.
92
92
UZORKOVANI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI
Opte napomene
Na osnovo pletaim mainama, uporedo sa glatkim prepletajima, izraujemo razliite
vrste uzorkovanih prepletaja, koji se stvaraju na bazi glavnih i njihovih izvedenih
prepletaja.
U z o r k o v a n a p l e t i v a mogu biti dobijena na mainama bez specijalnih
ureaja za uzorkovanje, odonsno mehanizama, ako se: dosta tano menja broj polagaa
u pripremi za pletenje, uvodi obojena osnovina prea, primenjuje preskoan uvod
osnove u polagae ili se menja pravac i veliina skretanja polagaa uzdu iglenice.
Uzorci, koji se izrauju na osnovo petaim mainama, predstavljaju najee u veini
sluajeva jednostavne geometrijske figure: vertikalne pruge i cik-cak linije, romboidni
ili kvadratni karo, ovalni oblici i tako dalje.
Za dobijanje vie sloenijih uzoraka primenjujemo specijalne ureaje za uzorkovanje i
mehanizme: uzorkovane prese (na brzohodnim raelima i na pic raelima), krep aparate
i padajue prese (na ketentulima).
Za pripremu osnovo pletae maine za izradu uzoraka pletiva prethodno projektujemo
uzorak i postupamo po sledeem redosledu: odreujemo veliinu raporta uzorka,
sastavljamo patronu uzorka, sastavljamo raspored snovanja, odreujemo redosled uvoda
osnovinih prea u polagae i sastavljamo emu uvoda, odreujemo veliinu raporta
prepletaja, izraujemo grafik rada polagaa i sastavljamo lanac.
V e l i i n u r a p o r t a uzorka uspostavljamo polazei iz sledeih poetnih uslova:
i r i n a r a p o r t a mora da se uklapa ceo broj puta u irinu pletiva, zatim on moe
biti svaki proizvod komnoitelja iz broja igala, ukljuenih u radu. Naprimer, ako je broj
igala jednak 2100, irina raporta moe biti: 25, 30, 45, 50, i tako dalje. V i s i n a r a p
o r t a uzorka mora biti iskazana celim brojem, zajednikom sadratelju broja,
karakteristinim, koliko puta u lancu se uklapaju tri ili dva glidera, neophodnih za
stvaranje jedne petlje na maini. Na primer, ako je u lancu 32 glidera, onda za svaki
petljin red je potrebno po dva glidera, visina raporta mora biti 16 redova.
P a t r o n o m u z o r k a nazivamo njegovo prikazivanje na kvadratnom papiru.
Svakom kvadratu patrone odgovara jedna petlja. Broj kvadrata na patroni po horizontali
jednak je irini raporta, a po vertikali-njegovoj visini.
Pre popunjavanja patronen papira neophodno je da ustanovimo boje pree, iz kojih e
biti sastavljen projektovani uzorak., i oznaavamo ih uslovnim oznakama, a zatim
popunjavamo kvadrate tim oznakama, prikazujui na njemu jedan raport.
R a s p o r e d s n o v a nj a sastavljamo po svakom horizontalnom redu patrone,
posmatranjem sleva udesno za smenjivanje petlji razliitih boja. Za svaki od polagaa
raspored sastavljamo odvojeno i sjedinjujemo u jednu tabelu, gde pokazujemo boje i
broj prea, rasporeenih redosledno. Ukupan broj prea u raportu snovanja za svaki
polaga jednak je raportu uzorka.
R e d o s l e d u v o d a p r e e u p o l a g a e odreujemo po patroni. Pri
punom uvodu osnove u polagae ema uvoda se sastavlja po rasporedu snovanja, poto
se raport uvoda polagaa podudara sa raportom snovanja. Pri preskonom uvodu
nekoliko polagaa za svaki od njih sastavljamo odvojeno emu uvoda.
93
93
V e l i i i n u r a p o r t a p r e p l e t a j a i njegov izbor ustanovljavamo po
patroni ili po grafiku rada polagaa. U pletivu sa uzorcima vertikalnih pruga veliina
raporta prepletaja po irini obino biva manje irine od raporta uzorka. Ovo
objanjavamo time, to se veliina ponavljajuih delova uzorka obino poveava
zahvaljujui njegovoj kombinaciji boja.
irinu raporta prepletaja odreujemo putem posmatranja rasporeenih petlji, dobijenih
iz jedne pree u susednim horizontalnim redovima raporta. Pri tome odreujemo broj
petljinih nizova (igala), na kojima se premeta jedna rupiasta igla ili ceo polaga za
period dobijanja jednog raporta.
Visina raporta prepletaja u datom sluaju jednaka je visini raporta uzorka.
Za r a s p o r e d g r a f i k a r a d a p o l a g a a na kvadratnom papiru
nanosimo red taaka, kojima sastavljamo horizontalne i vertikalne redove,
odgovarajuim iglama. Broj horizontalnih redova taaka bie jednak broju petljinih
redova u raportu prepletaja po visini, a broj vertikalnih redova taaka-jednak irini
raporta. Grafik sastavljamo na osnovu posmatranja rasporeenih petlji, dobijene iz
jedne osnovine pree u raportu po patroni. S a s t a v l a n c a sastavljamo na osnovu
grafikog prikaza prepletaja, metodom , koju smo prikazali u prethodnoj glavi.
U praksi esto se pojavljuje neophodnost sastavljanja prorauna crtea po uzorku
putem njegove analize. Za ovo u poetku odreujemo vrstu prepletaja. Posmatramo
uzorak sa obeju strana da bi ustanovili osobine njegove strukture. Ako su sa jedne strane
pletiva rasporeeni samo odseci petlji na licu, a sa druge-vezni delovi, onda je pletivo
jednoiglenino; ako sa obe strane lee samo odseci petlji samo na licu, onda je pletivo
dvoslojno-dvolino, odnoso dvoiglenino.
Broj polagaa ili lege ina i vrsta uzorkovanog prepletaja odreuje se pri daljem
izuavanju strukture pletiva po uzorku ili po karakteru crtea. Naprimer, ako se u svim
petljinim redovima raznobojnog pletiva odrava jednaka naizmeninost petlji razliitih
boja, uzorak e imati oblik vertikalnih obojenih cik-cak pruga, uzorak treba svrstati u
jednoiglenine prepletaje. Ako takoe crte ima oblik simetrinih romboida, moemo
doneti zakljuak da je on dobijen uz pomo dva polagaa sa preskonim uvodom
osnove i da je dvoosnovni.
Veliina raporta crtea i raporta prepletaja utvruje se po uzorku izraunavanjem
horizontalnih petljinih redova i vertikalnih petljinih nizova u ponovljenim delovima
crtea ili prepletaja.
Posle odreivanja veliine raporta izraujemo njegovu patronu, ije kvadrate
popunjavamo odozdo navie uslovnim oznakama obojenih prea; raspored pree
utvrujemo po uzorku pri posmatranju iz crtea.
Na osnovo pletaim mainama izraujemo sledee osnovne vrste uzorkovanih pletiva:
platirana, filetna, potkina, sa upletenim penasto poliuretanskim trakama, upavljena,
pliana, akarna i presovana.
Platirani prepletaji
Platiranim ili pokrivnim, nazivamo one prepletaje, u kojima sve petlje ili njeni delovi
lee jedan na drugi dvema ili trima preama. Svrha platiranja je da se jedna boja pree-
petlji prepokrije drugom bojom, ili da se loijia prea po sirovinskom sastavu prepokrije
kvalitetnijom preom i tako dalje. Platirano osnovo pleteno pletivo moe biti glatko i
uzorkovano sa jednom ili vie boja, promenljivo i vezeno, jedoiglenino i dvoiglenino.
94
94
Za izradu platiranog pletiva na osnovo pletaim mainama ne trebaju nikakvi
specijalni ureaji za uzorkovanje. Dovoljno je da imamo dva polagaa, u jednom od
njih uvodimo platirajuu preu, koja mora biti vidljiva na licu pletiva, a drugu-sa
osnovnom preom. Saglasno ovome jedan polaga raunamo kao platirajui , a drugi
kao osnovni. Platrirani i osnovni polagai mogu imati uvedene razliite pree po boji,
kao i po vlaknu.
Uzorkovana platirana pletiva izraujemo na osnovo pletaim mainama svih vrsta. Na
brzohodnim raelima, koket mainama pletiva izraena iz vetakih ili poliestarskih niti
primenjujemo za izradu rublja, rukaviarskih proizvoda, gornjih odevnih predmeta i
drugo. Na ovim mainama pri dobijanju platriranog pletiva primenjujemo, kao po
pravilu, dva ili nekoliko polagaa sa punim ili preskonim uvodom.
Da bi se platirana prea rasporedila na licu pletiva, ona mora da se dalje poloi od
kukice igala (slika 120,a). Kako vidimo na slici, platirana prea P mora da se poloi
nie, nego li osnovna prea O, i, shodno tome, bie rasporeena u novoj petlji na licu
pletiva, takoe, kao i u polupetlji, koja se nalazi na telu igle.
Poloaj osnovne i platirajue pree na iglama zavisi od pravca skretanja prednjeg i
zadnjeg polagaa. Ako oba polagaa skreu u jednom pravcu (slika 120,a), polagajui
preu nie, pree uvedene u polaga se pojavljuju kao platirajue, a pree, uvedene u
zadnji polaga,-kao osnovne.
Ako polagai skreu u suprotnim pravcima (slika 120, b), polagajui preu nie, pree
uvedene u zadnji polaga se pojavljuju kao platirajue, a u prednjem polagau kao
osnovne.
J e d n o i g l e n i n i p l a t i r a n i p r e p l e t a j i , dobijeni pri punom uvodu
osnove u polagae, iroko se koriste u tekstilnoj industriji za izradu rublja i gornjih
odevnih predmeta. Uzorci u ovakvim pletivima stvaraju se putem odreenog spajanja
petlji, stvorenih iz prea, razliitih po boji ili vlaknu. Naprimer, petlje iz pamune pree
kombinujemo sa petljama iz vetakih prea ili bletavih petlji povezane u odreenom
redosledu sa petljama iz matiranih prea i tako dalje.
Pri dobijanju obojenih platiranih uzoraka obojene osnovine pree mogu biti uvedene
samo u platirajue polagae, a ponekad i u osnovne. U prvom sluaju dobijamo uzorak
manje sjajnim, ali zato trebamo manje obojenih prea.
Pri uvodu obojenih prea u osnovne i platirajue polagae dobijamo uzorke, u kojima
delovi, koji se sastoje iz petlji jedne boje, kombinujemo sa delovima pomeanih boja,
koje se sastoje iz petlji, stvorene iz platirajue i osnovne pree dveju razliitih boja.
Pri sastavljanju grafikog rada polagaa pri projektovanju platiranih uzorkovanih
pletiva preporuljivo je da primenjujemo polaganje pree pod iglu i na iglu u suprotnim
pravcima, poto pletiva, dobijena na ovaj nain, manje su rastegljiva i petljini nizovi
imaju vie pravilniju strukturu.
Pri sastavljanju eme uvoda osnovinih prea neophodno je uzeti , da se pri polaganju
dveju osnovinih prea prednjeg polagaa stvaraju petlje, vidljive na strani lica, a
zadnjem polagau-vidljive na naliju.
Odgovarajuim nainom platiranja pri punom uvodu polagaa moguno je dobiti
razliite obojene i osenene uzorke u obliku vertikalnih pruga, romboida, krugova, cik-
cak linija kvadrata i tako dalje.
Uzorke osnovo platiranog pletiva, kao i mnoge druge osnovo platirane uzorkovane
prepletaje, projektujemo na kvadratnom papiru, gde svaki kvadrat odgovara jednoj
petlji. Pri patroniranju, gde uzorke projektujemo sa uvoenjem obojenih prea samo u
95
95
platiranom polagau, uslovnim znacima prikazujemo, koji se razlikuju po boji od
osnovnih petlji. Ako obojene pree uvodimo u oba polagaa, na patroni dvema
uslovnim oznakama popunjavamo kvadrate, koji odgovaraju petljama otvorenije boje.
Petlje pomeanih boja oznaavamo ili drugim znacima ili ( pri obojenju prikazanog
crtea) ili pokrivanjem odgovarajuom pomeanom bojom.
Za dobijanje uzoraka sa vertikalnim prugama na jednoigleninim osnovo pletaim
mainama primenjujemo prepletaje platrirani triko i sukno, pri emu obojene pree
uvodimo kako u platrirajue, tako i u osnovne polagae. Kao karakteristina osobina
spoljanjeg izgleda pletiva je izgled petljinih nizova na naliju, gde se jedan deo sastoji
iz petlji jedne boje, a drugi iz petlji druge boje. irina pruge jedne boje zavisi od broja
prea date boje, uvedenih u osnovni i platiraji polaga.
Kako vidimo na slici 120, u p l a t i r a n o m t r i k o u z a dobijanje jednoga
petljinog niza, koji se sastoji iz petlji jednakih boja, neophodno je, da u svakom od
polagaa uvedemo redosledno po dve pree date boje, pri emu bi rupiaste igle
polagaa sa uvedenim preama jedne boje bile rasporeene jedna nasuprot drugoj. Za
dobijanje dva petljina niza jedne boje treba, da redosledno uvedemo tri osnovine pree i
tako dalje. Shodno tome, broj prea jedne te iste boje u polaga, neophodan za dobijanje
petljinih nizova jedne boje, mora biti jednak n+1.
Napomena: na slici pod b platirajua prea se pojavljuje kao osnovna, a osnovna kao
platirajua.
Za dobijanje v e r t i k a l n i h obojenih pruga iz dva niza pri prepletaju triko-sukno
u polaga triko uvodimo redosledno tri pree jedne boje, a u polaga sukna-etiri pree.
Za dobijanje uzoraka iz r o m b o i d n i h k v a d r a t a ( slika 121) primenjujemo
platirani atlas-sukno.
Pri tome za dobijanje simetrinih uzoraka koristimo takav princip rada, kada oba
polagaa sa jednakim redosledom uvedenih prea stvaraju jednake prepletaje (slika
122). Dati uzorak je izraen iz dvobojnih vetakih prea na brzohodnom raelu. U
svojstvu prepletaja korien je 24-redni platirani atlas-triko. Uzorak se sastoji iz
simetrinih dvobojnih romboidnih kvadrata. Zahvaljujui odreenom odnosu belih i
crnih prea, uvedenih u prvi i drugi polaga, na deo igala se polau dve pree jednakih
boja i na tim mestima u uzoku se stvaraju crni i beli romboidi, jasno naglaavajui
uzorak.
Interesantni uzorci u boji mogu biti dobijeni pri kombinaciji razliitih platiranih
prepletaja u povezivanju sa obojenim preama osnove. Naprimer, na slici 123 prikazan
je uzorak iz simetrinih dvobojnih krugova, rasporeenih na pozadini vertikalnih
osenenih pruga, a na slici 124 prikazan je grafiki prikaz i sastav lanca. Uzorak u
datom sluaju se izrauje putem kombinacije prepletaja triko-triko sa atlasnim-trikoom.
Polagai rade simetrino. Polaganje pree prvog i drugog polagaa u svim petljinim
redovima izvodi se u suprotnim pravcima.
96
96
Slika 120. Poloaj rupiastih igala platiranog i osnovnog polagaa u odnosu na igle.
P
1
-prvi polaga-osnova; P
2
-drugi polaga-osnova; O-osnovna prea; P-platirajua
prea; Pp-polupetlja; P
e
-petlja.
Slika 121. Grafiki prikaz platiranog Slika 122. Uzorak dvobojnog platiranog pletiva
trikoa sa arama romboidnih kvadrata.
V e z e n a p l a t i r a n a o s n o v o p l e t e n a p l e t i v a su takvi prepletaji, u
kojima uzorak stvaramo platiranim petljama u odreenim delovima osnovnih petlji,
slino kao da vezemo.
97
97
Platirajui polaga za dobijanje vezenog pletiva mora biti sa preskonim uvodom.
Redosled uvoenja zavisi od projektovanog uzorka. Uzorci mogu biti jednobojni i
viebojni.
Za dobijanje vezenih platiranih prepletaja mogu biti takoe korieni razliiti
jednoosnovni, dvoosnovni i vieosnovni prepletaji.
Platirane pree mogu stvarati petlje ne u svakom petljinom redu, ve posle nekoliko
redova. U tim sluajevima platirajua prea kod jednoigleninih prepletaja se provlai
ili podlee sa nalija po vertikali, kao potkini vezni delovi.
Interesantni efekti mogu biti dobijeni primenom vezenja platiranom preom na
providnoj osnovnoj prei. Za ovo platirajue pree bi trebalo da budu neto grublje od
osnovne pree. Providni delovi pletiva stvaraju se zahvaljujui tome, to u polagae
ostavljamo periodino jednu do dve pree neuvedene u rupiaste igle. Kao rezultat toga,
petlje, stvorene iz jedne pree, pomeraju se blie susednim petljama, i na
odgovarajuim delovima pletiva vidimo istegnute petlje i otvore meu njima, to daje
upeatljivu providnost prepletaju.
Pri izradi vezenih platiranih pletiva na brzohodnim raelima esto uzorke stvaramo
povezivanjem sa platirajuim bletavim svilenim peama, rasporeene na poleini
osnovnog pletiva. Kao osnovu koristimo gladke, a ponekad filetne prepletaje.
Na osnovu iznetog materijala moemo doneti jedan uopteni zakljuak da se
specifinost polaganja osnovinih prea na osnovo pletaim mainama sastoji iz nekoliko
uslovljenih varijanti polaganja:
- oba polagaa izvode skretanje ispred igala u jednom pravcu;
- polagai izvode skretanje ispred igala u suprotnim pravcima;
- oba polagaa stvaraju otvorene petlje;
- oba polagaa stvaraju zatvorene petlje;
- jedan polaga stvara otvorene, drugi zatvorene petlje;
- skretanje polagaa iza igala moe biti kako jednako, tako i razliito.
Prepletaje sa veom duinom veznih delova moemo izraivati kako sa zadnjim, tako
i sa prednjim polagaima. Razmotriemo jo jednom podrobnije, kako na platiranje
utie svaki od ovih uslova.
Slika 123. Uzorak platiranog uzorkovanog pletiva sa arama iz
simetrinih dvobojnih krugova
98
98
Skretanje polagaa ispred igala u jednom pravcu. Na slici 125-1 data je ema
pojedinih operacija procesa stvaranja platiranog pletiva na osnovo pletaim mainama
sa picastim iglama ketentul pri skretanju polagaa ispred igala u jednom pravcu.
Na slici 125-1,a dat je momenat polaganja na picastim iglama kao prva etapa. Poloaj
I karakterie orijentaciju polagaa pre klatnenog kretanja. Prednji polaga P
1
je blie
mestu prema leima igle, a zadnji P
2
stoji neto dalje od igle.
Posle klatnenog kretanja napred (poloaj II) polaga izvrava skretanje ispred igala za
polaganje pree. Pri ovome prednji polaga se nalazi neto nie od zadnjeg, a kao
rezultat ovoga prea se polae pod veim uglom prema ravni igle i pod manjim uglom
prema liniji rasporeenih polupetlji P i Pp i potom se ona dovodi na kukicama igala
nie od pree zadnjeg polagaa. Posle skretanja polagaa izvrava se suprotno klatneno
kretanje, i prea se obavija oko kukice igle.
Za polaganje pree na telo igle ( slika 125-1, b) ista se podie, i prea sklizne sa
kukice igle. Za konstantno zatezanje pree polagai izvravaju klatneno kretanje neto
dalje iza lea igala.
Slika 124. Grafiki prikaz i sastav lanca
prema uzorku sa slike 122
99
99
Slika 125. Grafiki prikaz i sastav lanca prema uzorku sa slike 123
Za izvrenje sledeih operacija procesa stvaranja petlji igle se povlae nanie. Na slici
125-1, c prikazana je operacija unoenja pree ispod kukice u glavi igle. Kako vidimo iz
slike prva pod kukicu igle je ula prea zadnjeg polagaa P
2
, druga-prea prednjeg
polagaa P. U fazi povezivanja, odbijanja i oblikovanja ( slika 125-1, d) pree u
glavama igala rasporeuju se tako, da to blie prema kukici igle lei prea zadnjeg
polagaa, a blie prema telu-prea prednjeg polagaa. U sledeem ciklusu procesa
stvaranja petlji pri izvravanju operacije odbijanja prva silazi sa kukice petlja, stvorena
iz pree zadnjeg polagaa, i bude rasporeena na strani nalija , a petlja iz pree
prednjeg polagaa silazi druga i bie rasporeena na strani lica, prekrivajui petlju iz
pree zadnjeg polagaa.
100
100
Slika 125-1. ema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na
osnovo pletaoj maini ketentul pri skretanju polagaa u jednom pravcu
Skretanje polagaa ispred igala u suprotnim pravcima. Na slici 126 prikazana je
ema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog plativa na osnovo pletaoj
maini sa picastim iglama ketentul pri skretanju polagaa ispred igala u suprotnim
pravcima. Pri suprotnom klatnenom kretanju prva na kukice igala se polae prea
zadnjeg polagaa P
2
poto se ona blie nalazi prema kukici igle, a na nju, prekrivena
lei prea prednjeg polagaa P. U ovakvom poloajau one silaze i na telo igle ( slika
126,b). Pri daljem sputanju igle pree u glavama igala se rasporeuju tako da prea
zadnjeg polagaa bude blie telu igle, a prea prednjeg polagaa-blie prema kukici igle
(slika 126,c). U sledeim operacijama procesa stvaranja petlji iz pree zadnjeg polagaa
stvaraju se petlje na strani lica, a iz pree prednjeg polagaa- na strani nalija (slika
126,d).
Ako ne menjamo redosled kretanja polagaa, to e se petlje na strani lica stvarati
konstantno preama ma kog polagaa. U tom sluaju dobijamo gladko platirano pletivo.
101
101
Slika 126.ema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo
pletaoj maini pri skretanju polagaa u suprotnim pravcima
Osobine stvorenih petlji. Na slici 127,a, b i c prikazani su grafiki prikazi i eme
polaganja pree na iglama pri stvaranju otvorenih petlji, a na istoj slici pod d, e-pri
stvaranju zatvorenih petlji. Kombinovano polaganje iz otvorenih petlji trikoa i
zatvorenih petlji sukna dato je pod f. Pouzdanije pokrivanje platiranom preom
dobijamo pri pletenju jednakih ili zatvorenih ili otvorenih petlji.
Skretanje polagaa iza igala. Skretanje polagaa iza igala proizilazi pri fazi
unoenja i u poetku faze zatvaranja, to jest pred stvaranja novog reda petlji. Zatim
prema poetnom prolazu izmeu igala ( prolaz-skretanje-prolaz) pri stvaranju otvorenih
petlji pree prispelih veznih delova petlji rasporeuju se iza lea igala. Kao rezultat toga
otvorene petlje u veem stepenu obuhvataju iglu, nego zatvorene. Ovo se jasno vidi na
slici 127. Shodno ovome, otvorene petlje sa veom silom skliznue po iglama, nego
zatvorene, zahvaljujui kretanju igle navie i nanie pree mogu menjati mesta.
Trebamo posebno naglasiti da kvalitetno platiranje moemo dobiti samo onda kada
pletemo samo otvoren ili zatvrene petlje. Na slici 127,a i b prikazan je raspored prea
pri izradi platiranog pletiva triko-sukno, pri emu triko na slici 127, a izraujemo
prednjim polagaima na slici 127,b -sukno sa zadnjim polagaima.
102
102
Na slici vidimo, da u oba sluaja pree prednjeg polagaa lee nie od prea zadnjeg
polagaa, i zatim u pletivu ona se vide na strani lica. Jednaka raspodela pree u prvom
sluaju je vie pouzdana, i platiranje dobija vie na jasnoi.
Ovakvim stvaranjem, osnovna pravila izrade platiranih pletiva na osnovo pletaim
mainama sa picastim iglama moemo formulisati sledeim nainom:
- petlje na licu pri skretanju polagaa ispred igala u jednom pravcu stvaramo
prednjim polagaima, a u suprotnim pravcima- zadnjim.
- sigurnost platiranja se poveava pri radu oba polagaa sa jednakim otvorenim ili
zatvorenim petljama.
- sigurnost platiranja se takoe poveava sa stvaranjem kraih veznih delova petlji
u prednjem polagau.
Kvalitet platiranja, prema tome ,odreujemo zatezanjem pree i nagibom petlji.
Zatezanje pree reguliemo polazei od sledgeeg:
- poveanim zatezanjem poveavamo silu trenja pree o iglama. Vie zategnute
petlje zaostaju od drugih, manje zategnute ulaze u glavama igala, zatim
rasporeuju se blie prema telu igle i prebacuju se na strani lica; shodno ovome,
vee zatezanje treba dati osnovi iz prea koje izrauju petlje lica.
- u sluaju , kada pree proizvoljno menjaju mesta ne moemo ( pri polaganju na
iglu u suprotnim pravcima), petljama na licu dati manje zatezanje; tada one
dobijaju veu duinu i dobro pokrivaju petlje na naliju.
Pri nagibnim petljama ( jednostrano skretanje polagaa) dobijamo pomeane boje. U
tom sluaju pozadina ostaje onim preama, koje imaju manje zatezanje i iz kojih se,
shodno tome, stvaraju vee petlje.
Na osnovu izloenog moemo slobodno ukazati na sloenost ispunjenja procesa
platiranja na osnovo pletaim mainama.
Primena snovanja u koloru za dobijanje
raznovrsnih uzoraka na osnovo pletaim
mainama
Svaka igla osnovo pletae maine ima svoj individualni polaga osnovine pree, koji
se u praksi naziva rupiasta igla. Kao rezultat toga na iglama moemo dodavati pree
razliitih boja. Rupiasta igla ili polaga moe da polae preu na razliite igle maine
na raun uzdunog ili bonog skretanja polagaa ( skretanje iza igala ili skretanje po
izboru). Zatim prea jedne boje u svakom novom redu pletenja moe da se polae na
razliite igle, kao rezultat toga stvaraju se razliiti uzorci.
Dakle, raznovrsne uzorke na osnovo pletaim mainama moemo dobiti, primenom
snovanja u koloru razliitim veliinama skretanja polagaa i uvodom u rupiaste igle.
Raport snovanja i veliinu skretanja odreujemo sa patronom uzorka.
Pri uvodu obojenih prea u osnovne i platirajue polagae dobijamo uzorke, koji se
sastoje iz figura jarkih boja u povezivanju sa figurama pomeanih boja. Petlje jedne
iste boje dobijamo kao rezultat polaganja na jednu te istu iglu dve osnovine pree istih
boja ( osnovna i platirajua).Ako na jednu te istu iglu polaemo pree dveju razliitih
boja stvoriemo pomeane petlje.
103
103
Slika 127. Grafiki prikaz prepletaja i ema polaganja pree pri
stvaranju otvorenih i zatvorenih petlji
Pri sastavljanju uzoraka, u kojima povezujemo razliite ili jednake prepletaje sa
primenom punog uvoda rupiastih igala, preporuljivo je primeniti polaganje pree na
iglama ispred i iza igala u suprotnim pravcima. Pletivo, dobijeno sa primenom ovakvog
polaganja, manje je rastegljivo; povrina je vie glatka.
Kao to smo ve ranije naveli na ovaj nain moemo dobiti vertikalne pruge,
romboide, krugove, ijim kombinovanjem moemo dobiti beskonaan broj uzoraka.
Sastavljanje patrone uzorka. P r o j e k t o v a nj e u z o r k a zapoinjemo sa
patronom uzorka, koji sastavljamo kao i za druge prepletaje. Patron uzorka nanosimo na
kvadratnom papiru, gde svaki kvadrat odgovara jednoj petlji.
Ako are projektujemo sa uvedenom preom samo u platirajui polaga, onda
uslovnim znacima prikazujemo petlje samo tih platiranih prea, ije boje nisu jednake
sa bojama osnovnih prea.
Pri prikazivanju ara sa uvedenim preama samo u platirajue polagae u tim
kvadratima, gde se petlje stvaraju iz pree jedne boje, stavljamo uslovni znak date boje,
a tamo, gde se petlje stvaraju iz pree razliitih boja, stavljamo znak, oznaavanjem
boje , dobijene pri meanju dveju boja, ili atiramo kvadrate patrone odgovarajuom
olovkom u boji.
Uzorke iz vertikalnih pruga dobijamo povezivanjem prepletaja: lani-sukno, triko-
sukno, sukno-sukno, sukno-saten i tako dalje.
irina pruge zavisi od broja osnovinih prea jedne boje, uvedenih redosledno u oba
polagaa.
104
104
Ako je uzorak iz vertikalnih pruga sastavljen pri uslovima korienja prepletaja triko ili
sukno, to e neki petljini nizovi (obino krajnji u vertikalnoj pruzi) biti sastavljeni iz
petlji razliitih boja, a srednji- iz petlji jedne te iste boje.
Broj prea jedne te iste boje, uvedenih redosledno u polagae za dobijanje petljinih
nizova jedne iste boje, mora biti jednak n+1. Sve ovo je neophodno uzeti pri
sastavljanju patrone uzorka.
Sastavljanje grafikog upisivanja rada polagaa. Na slici 128,a prikazan je patron
uzorka osnovo pletenog prepletaja iz izvedenog lania u otvorenom polaganju i sukna
u zatvorenom polaganju. U vertikalnim prugama krajnji petljini nizovi su jednobojni,
potom polagai u kojima je uvedena prea u boji pletu prepletaj lani. U redu 5
vertikalne pruge svake boje pomerene su za dva petljina niza, shodno tome, primenjuje
se sukneno polaganje. Na patroni uzorka za jednu rupiastu iglu dat je grafiki zapis
polaganja; to je prikazano na slici 128,b i c za prednji i zadnji polaga. Strelicama
oznaavamo pravac skretanja u momentu polaganja na iglu.
Pri polaganju pree na iglu oba polagaa izvravaju suprotna skretanja. Po pravilu
dobijeno platiranje pri suprotnom skretanju polagaa izlazi na strani lica petlji, zatim u
naem primeru uzorak e biti stvoren zadnjim polagaem i za njega fiksiramo snovanje
u koloru i odgovarajui grafiki zapis (prikaz).
Pree zadnjeg polagaa bie vidljive na strani nalija petlji. Onaj polaga koji ne
uestvuje u procesu stvaranja uzorka ima uvedene neobojene pree; za njega
proizvoljno fiksiramo sukneno polaganje.
Kad je uzorak sloenijeg oblika, onda postupamo tako , da na patroni izabiramo
najvie jarku preu i sledimo naizmeninost stvaranja petlji iz pree date boje. Za petlju
odeujemo njene parametre ( broj igala i broj reda). Poloaj svake petllje raporta
oznaavamo na mrei grafikog zapisa ( slika 128,b), igle i redovi se nalaze u centru
luka.
Zatim naizmenino povezujemo petlje raporta veznim delovima. Pri tome. zadajemo
dva sledea uslova: sastav petlji (otvorene ili zatvorene) i pravci skretanja polagaa pri
polaganju pree na iglu (jednostrano ili suprotno).
U onim sluajevima, kada osnova za sastavljanje grafikog prikaza slui uzorak
prepletaja, pravce skretanja pri polaganju pree na iglu odreujemo po uzorku. Za ovo ,
paljivo posmatramo uzorak sa strane nalija, ustanovljavamo, kako su rasporeeni
vezni delovi osnovne i platrirajue pree.
Ako su vezni delovi osnovne pree rasporeeni iznad veznih delova platrirane pree
(slika 129,a) onda je prva prea uvedena u zadnji polaga, a druga prea-u prednji. Ako
su vezni delovi platrirane pree rasporeeni iznad veznih delova osnovne pree ( slika
129,b), onda je prva prea uvedena u zadnji polaga, a druga prea- u prednji.Kada
znamo uvod platirane i osnovne pree u polagae, odreujemo pravce skretanja
polagaa po pravilu stvaranja platiranih petlji na osnovo pletaim mainama.
Analogno glatkim kulirnim prepletajima osnovo pletene platirane uzorkovane
prepletaje delimo na promenljive, prekidne, dodatne i vezene.
U promenljivom osnovo pletenom pletivu platiranih prepletaja svi bazni delovi petlji
stvoreni su iz dve ili vie prea. Na strani nalija ovakvog pletiva raspored prea ostaje
nepromenjen. Na strani nalija uvek se nalaze vezni delovi , stvoreni polagaima, koji
su postavljeni dalje od lea igala. Na strani lica mogu da se dobiju obojeni areni efekti.
Kod promenljivih osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja uporedo sa petljinim
redovima, stvorenih iz dveju sistema prea (osnovne i platirajue), imamo petljine
redove, stvorene samo iz jednog sistema pree, naprimer osnovne.
105
105
U tim petljinim redovima platirana prea ne stvara petlje, a razvlai se ili protee na
naliju pletiva uzdu petljinih nizova kao vezni delovi. Na slici 130,a , petljini redovi I
i V stvoreni su iz dve pree- osnovne a i platirajue b; u tim petljinim redovima
platirana prea pojavljuje se na strani lica baznog dela petlji. Petljini redovi I, III, IV
stvaraju se samo iz jedne osnovne pree a; platrirajua prea b u tim redovima ne
stvara petlju, ve se protee u obliku veznih delova petlji.
Na takvom pletivu dobijamo efekte obojene ili reljefne u povezivanju sa obojenim
arama. Vrsta arenog efekta zavisi od zatezanja osnovne i platirajue pree pri izradi
pletiva. Pri projektovanom zatezanju platirana prea b vezni deo 1 stee deo pletiva,
stvoren iz osnovne pree a, i na licu njegove strane pojavljuju se valjii iz petlji V
1
,
V
2
, V
3
, V
4
, V
5
( slika 130,b).
Na bazi prekidnog osnovo pletenog pletiva platiranog prepleaja dobijamo plisirano
pletivo.
U d o d a t n o m o s n o v o p l e t e n o m pletivu platiranih prepletaja, kao i u
kulirnim, imamo osnovno pletivo iz petlji, povezane samo iz osnovne pree, i delova
platiranih petlji, stvorenih iz osnovne i platirajue pree. Pri izradi pletiva jedan od
polagaa, obino platirajui, ima nepotpun uvod osnovinih prea. Primer strukture
dodatnog osnovo pletenog pletiva platiranog prepletaja prikazan je na slici 131. U
pletivu platirane pree stvaraju petlje u svakom petljinom redu, ali ne u svim petljinim
nizovima.
V e z e n a o s n o v o p l e t e n a pletiva platriranih prepletaja po svojoj strukturi se
ne razlikuju od dodatnih, ali broj platiranih petlji u raportu uzorka znatno je manji, negu
u osnovnom. Platirana petlja na strani lica i vezni delovi tih petlji na naliju pletiva
imitiraju arene efekte vezenja.
Na slici 132 prikazan je grafiki prikaz vezenog osnovo pletenog pletiva, pri izradi sa
etiri polagaa osnovinih prea P
1
- P
4
. Polagai P
1
i P
2
imaju pun uvod osnove, i
stvaraju osnovu u vidu glatkog platiranog prepletaja sukno-triko. Platirajua (vezena)
prea uvedena u polagae P
3
i P
4
, koji su rasporeeni dalje od lea igala, nego li
polagai P
1
i P
2
, uvedeni su sa preskonim uvodom pree. Raport uvoda polagaa
preom je R
o
=2+12= 14. Ove pree razlikuju se od osnovnih bojom ili finoom i daju
vezeni efekat. Kako broj prea, uvedenih u platirajui polaga, nije veliki, pri izradi
vezenog osnovo pletenog pletiva rupiaste igle polagaa zamenjujemo vodiima pree,
koje postavljamo na polagau po raportu uvoda osnovinih prea.
D v o s t r u k o o s n o v o p l e t e n o pletivo platiranih prepletaja, kao i
jednostruko, moe biti glatko, promenljivo, prekidno, dodatno ili vezeno.
106
106
a b
Slika 128. Patron crtea i grafiki prikaz rada polagaa
Slika 129. Struktura osnovo pletenih platiranih prepletaja sa razliitim rasporedom
veznih delova osnovne i platirajue pree.
107
107
Slika 130. Struktura prekidnog osnovo pletenog pletiva Slika 131. Struktura dodatnog
platiranog prepletaja:a-ema prepletaja; platiranog prepletaja
b-uzduni presek petljinih nizova
Slika 132. Grafiki zapis vezenog pletiva platiranog etvoroosnovnog prepletaja
Sastavljanje raporta snovanja. Raport snovanja, to jest uzastopnost reanja
obojenih prea, odreujemo po patroni crtea u nekom od jednog reda raporta ( u naem
primeru plete se prvi red, kao na slici 128,a).
Za snovau mainu sastavljamao tablicu raporta snovanja u obliku tabele.
Na ovaj nain, redosledno sastavljamo pripremu karte uzorka tako da:
- odreujemo granice raporta uzorka po visini i irini;
- satavljamo patron uzorka. Na patroni obeleavamo visinu raporta R
h
i rinu
raporta R
;
108
108
- odreujemo broj polagaa. On se odreeuje po broju osnovinih prea u sastavu
petlji ili po rasporedu veznih delova.;
- sastavljamo grafiki zapis polagaa. Za ovo odreujemo: sastav petlji, pravci
skretanja polagaa pri polaganju pree na iglu i iza igala;
- sastavljamo tabelu uvoda i snovanja polagaa.
Tabela: Raport snovanja
Boje osnovinih prea
Uzastopnost smenjivanja
obojenih prea u raportu
uzorka
Ukupno osnovinih prea
svake boje
Bela 2 2
Zelena 2 2
Ukupno pree u raportu
uzorka
4
Osobine i projektovanje pletiva platiranih prepletaja
Osobine pletiva platriranih prepletaja odreujemo vrstama prepletaja i fiziko
mehanikim karakteristikama pree, koriene za njegovo dobijanje. Ova pletiva imaju
manju raspletenost, posebno ako platirajue i osnovne pree imaju razliito polaganje.
U ovom sluaju pletivo se tee rasplie, ak i pri prekidu obeju prea u petlji i
primenom prea sa neznatnim koeficijentom trenja.
Pri korienju suprotnog polaganja pree ( pri suprotnom polaganju pravci skretanja
polagaa iza igala su suprotni), u stvorenom pletivu platiranih prepletaja moe biti
odstranjen nagib njegovih petljinih nizova relativno petljinim redovima. U tom pletivu
nagibni ugao petljinih nizova relativno petljinim redovima zavisi od vrste poetnog
prepletaja, osobine osnovnei platirajue pree, odnosa duine osnovne i platirajue
pree u petlji
o
/
p
. pri suprotnom polaganju bazni delovi petlji poetnih prepletaja ,
stvorenih platiranjem ( slika 133 i 134), pod dejstvom sile elastinosti platirane a i
osnovne b pree tee da se zaokrenu u suprotnim stranama: bazni deo platirane petlje 1
u ravni pletiva po satnoj skazaljci , bazni deo osnovne petlje 2 suprotno satnoj
skazaljci. Prema ovome, bazni delovi petlji 1 i 2 tee da izau iz ravni pletiva,
okretanjem oko ose petljinih nizova u suprotnim pravcima. Kao rezultat toga uzajamnim
delovanjem osnovnih i platirajuih petlji u njihovim baznim delovima ili osnovi
pojavljuju se sile, koje ne dozvoljavaju baznim delovima petlji osnovo pletenog pletiva
platiranih prepletaja okretanje pod dejstvom sile elastinosti savijenih prea.
Pri suprotnom polaganju osnovne i platirajue pree nagib petljinih nizova u pletivu
platiranih prepletaja triko-sukno il sukno-triko moe biti odstranjen samo pri odreenom
odnosu petlji, za svaku varijantu pletenja
t
/
s
(gde je
t
-duina pree u petlji trikoa,
s
-
duina pree u petlji sukna). Za prepletaje triko-sukno nagib petljinih nizova se ne
pojavljuje pri vrednostima
t
/
s
= 0,8-0,86, za prepletaje sukno triko 0,72-0,86.
U sluaju paralelnog polaganja pree nagib baznog dela petlji u osnovo pletenom
pletivu platiranih prepletaja se ne odstranjuje pri bilo kom odnosu duine pree u
osnovnim i platirajuim petljama.
109
109
Slika 133. Struktura osnovo pletenog Slika 134. Geometrijski model osnovo pletenih
pletiva platiranog prepletaja platiranih prepletaja: a-triko-sukno; b-sukno-
triko
Na slici pod a :1- platirana petlja ispletena iz pree a polgaa; 2-osnovna petlja iz
pree b polagaa; 3-vezni deo platirajue pree; koji lei na naliju pletiva.
Na slici pod b : 4-vezni deo iz platirajue pree a prepletaja triko; b-vezni deo
osnovne pree; A-korak petlji; B-visina reda petlji.
Duina pree u petlji osnovo pletenog pletiva platiranih prpletaja sa razliitim
stranama veznih delova moe biti odreena sa korienjem geometrijskog modela
pletiva ( slika 134). Duina pree u petlji se sastoji iz duine pree u baznom delu i
duine veznog dela:
= L
o
+L
v
.
U baznom delu petlje prea ima dva odseka ab i cd i luk db. Prihvatnjem da je
ab = cd =
2
2
2

+
s
d B
*, a luk db za polovinu obima sa prenikom 0,5A+

s
d dobiemo
L
o
= 2
2
2
2

+
s
d B + 0,5 , 5 , 0
|
.
|
\
|
+

s
d A
gde je B- visina reda petlji, mm;
A-petljin korak, mm;
S
d -srednji prenik dveju prea u baznom delu petlje, m
Duina veznog dela zavisi od veliine polaganja pree iza igala, a takoe i od toga,
kakav je raspored veznih delova u pletivu ( on moe da se nae pod veznim delom iz
drugog sistema pree, kao vezni deo ef , ili nad veznim delovima, kao to je vezni deo
ik ).
*
Za pletiva sa jednostranim veznim delovima treba uzeti u obzir nagidb baznog dela
.petlji prema liniji petljinog reda
110
110
Uzevi u optem sluaju (nezavisno od naina rasporeda veznih delova po debljini
pletiva) duinu veznog dela za duinu etvrtine elipse sa poluosama
A = (R
-1)A , xd
Pri b =B dobiemo
L
v
= 0,25 , ) j , 1 B xd A R
+
gde je R
-irina raporta prepletaja;

x-veliina , koja zavisi od naina povezivanja baznih petlji veznim delovima.
Ova veliina moe imati sledee vrednosti: x=0, ako vezni deo povezuje istoimene
stranice baznog dela petlje ( desnu sa desnom i levu sa levom); x= 2, ako vezni deo
povezuje raznoimene unutranje stranice petlji.
Sabiranjem duine pree u baznom i veznom delu petlje, dobiemo
= 2
2
2
2

+
s
d B + 0,5
|
.
|
\
|
+

s
d A 5 , 0 + 0,25 , ) j . 1 B xd A R
+
Ova formula dobro potvruje rezultate prorauna pri izvesnim rezultatima petljinog
koraka i visine reda petlji. Isto tako njeno korienje za odreene petljine korake i visine
reda petlji ne daje pouzdane rezultate, posebno ako se u pletivu stvaraju razliiti
prepletaji od osnovne i platirajue pree. U tom sluaju za svaki prepletaj, sastavljen
platiranjem, dobijamo razliite vrednosti petljinog koraka A i visine reda petlji B.
Koeficijent odnosa gustine priblino moe biti odreen sa korienjem vrednosti
koeficijenta upletanja pletiva K. U tom sluaju A = Kt, gde je t-igleni korak maine.
Visinu reda petlji projektujemo sa takvim proraunom, da vezni delovi, koji presecaju
bazne delove petlji, budu rasporeeni jedan iznad drugog. Broj veza, koji presecaju
bazu petlji, odreujemo veliinom R
-2, gde je R
- irina raporta prepletaja. Tada je

B = 2 , ) 2 (
[ o s
d R d +
gde je

s
d -sredni prenik pree, odreen ishodom iz iznosa podunih masa dveju prea
u baznom delu petlji; d
o
- srednji prenik jednostruke pree u veznom delu.
Sa uzimanjem u obzir datog odnosa koeficijenta gustine
C = 2 ). /( ) 2 ( Kt d R d
o S
+
Pretpostavljamo, da su vrednosti koeficijenta upletanja K razliite za pletiva raznih

platiranih prepletaja. Za datu vrstu pree on biva time manji, to je vei vezni deo iz
jednog sistema pree koji je rasporeen ispod veznog dela iz drugog sistema pree.
Neke vredosti koeficijenta upletanja pojedinih osnovo pletenih platiranih prepletaja
prikazani su u tabeli.
Koeficijente odnosa gustine pletiva po datoj formuli moemo odrediti orijentaciono,
preciznije izraunavanje odreujemo eksperimentalnim putem, ukoliko formula ne
uzima u obzir bitan uticaj na oblik nagiba njenih ptetljinih baznih delova i odnosa
duine osnovnih i platirajuih prea u petlji. U raznim vrstama platiranih prepletaja
uticaj odnosa duine osnovnih i platirajuih prea u petljama ispoljava se po razlikama;
ta razlika je i za prepletaje, dobijene pri suprotnom i paralelnom polaganju osnovnih i
platrirajuih prea.
Na grafiku (slika 135) vidimo, da je koeficijent odnosa gustine C za pletiva, dobijena
pri suprotnim polaganjem pree, znatno vei, nego li za pletiva, dobijena pri paralelnim
polaganjem, poto se pri suprotnom polaganju smanjuje nagib baznog dela petlji prema
liniji petljinih redova.
111
111
Prema tome, za svaku kombinaciju polaganja pree svakoj vrednosti odnosa gustine
t
/
s
odgovara svojoj vrednosti visine reda petlji B i petljinom koraku A. Za osnovo
pletena pletiva, najvie rasprostranjenih platiranih prepletaja, naprimer triko-sukno iz
viskoznih ili acetatnih prea, po poznatim empirijskim formulama moemo odrediti
veliine A i B u zavisnosti od duine pree u petlji pri preporuenim vrednostima
modula petlji. Posebno, za prepletaje triko-sukno iz vetakih prea modul petlji u
sluaju trikovnog polaganja m
t
= 21, u sluaju suknenog polaganja m
s
= 27; za ove
vrednosti modula petlji imaemo
A = 0,148 ,
t
T i B = 0,124
t
T ,
gde je T
t
-poduna masa pree u tex.
Slika 135.Koeficijent odnosa gustine za prepletaje triko-sukno iz
viskoznih prea pri razliitim vrednostima l
t
/l
s
: 1- pri suprotnom polaganj pree; 2-pri
paralelnom polaganju pree
Razvlaenje osnovo pletenih pletiva platriranih prepletaja odreujemo prepletajima sa
najveom orijentacijom u pravcu razvlaenja. Mehanizam razvlaenja takvog pletiva,
izraenog sa primenom paralelnog i suprotnog polaganja pree, njegovim stvaranjem, je
razliit.
Pri projektovanju osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja, izraena sa primenom
paralelnog polaganja osnovne i platirajue pree, bazni delovi njegovih petlji tee da
izau iz ravni pletiva, uveavajui njegovu debljinu. Ovo je karakteristino za osnovo
pletena pletiva glavnih i izvedenih prepletaja. U pletivu takoe platiranih prepletaja
bazni delovi petlji stvaraju se ne iz jedne pree, kao u pletiva glavnih i izvedenih
prepletaja, ve iz dve ili vie prea.
Prema tome, bazni delovi petlji iz osnovnih i platirajuih prea razbacuju se i zateu u
razliitom stepenu: u veem obimu u onim prepletajima, koji su najvie orijentisani u
pravcu razvlaenja.
Pri razvlaenju osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja, dobijenih putem
suprotnog polaganja osnovnih i platirajuih prea, bazni delovi petlji, stvoreni iz ovih
petlji , tee da se preokrenu i izau iz ravni pletiva u suprotnim pravcima; pri tome se
poveava sila pritiska osnovnih i platirajuih prea u baznom delu petlji. Pod dejstvom
sile, koje deluju u suprotnim pravcima, bazni delovi petlji ostaju u ravni pletiva, a sile
trenja (adhezija) osnovnih i platirajuih prea u baznom delu petlji se poveavaju. U
112
112
pletivima sa najveom orijentacijom takvih platiranih prepletaja u veem stepenu se
zateu bazni delovi petlji prepletaja koji imaju najveu orijentaciju u pravcu
razvlaenja.
Tabela : Vrednosti koeficijenta upletanja pletiva
Koeficijent upletanja po irini
K = f(R
b
-2)
Vrsta
prepletaja
irina raporta
prepletaja R
Broj veza, koje

presecaju bazne
petlje i raspored
ispod veznih
delova drugog
sistema pree
Viskozne
pree
Diacetatne
pree
Triko-sukno
Sukno-sukno
Saten-tirko
Somot
2
3
4
5
0
1
2
3
0,92 0,93
0,95 0,96
0,96 0,97
0,98 0,99
Pri razvlaenju do prekida osnovo pletenog pletiva, dobijenog na bazi spajanja
razliitih prepletaja, osnovne i platirajue pree su optereene u razliitom stepenu. U
veem stepenu trpe i razaraju se pree prepletaja, sa najveom orijentacijom u pravcu
razvlaenja.
Sa uzimanjem u obzir neravnomerne raspodele optereenja po osnovnim i
platirajuim preama opta formula za odreivanje prekidnog optereenja, u odnosu
prema jednoj petlji, imae oblik
, ) + =

=
o
n
i
io o o o n o o p
N K q P
1
.
cos 0375 , 0 1 , ) , cos 0375 , 0 1
1
.
=
p
n
i
ip p p p n p p
N K q
gde je

p o
q q , srednje prekidno optereenje osnovne i platirajue pree pri
standardnom istezanju duine, N;
K
o
, K
p
- koeficijneti neravnomernosti raspodele optereenja po osnovnim i
platirajuim preama;
N
n.o
, N
n.p
koeficijenti neravnomernosti pri odreenoj jaini osnovne i
platirajue pree;
p o
, koeficijenti, sa uzimanjem u obzir promene jaine osnovne i platirajue
pree pri malom zatezanju duine;
p o
, koeficijenti, koji uzimaju u obzir gubitak jaine pree pri ispitivanju
njihovih petlji;
n
o
, n
p
- broj osnovnih i platirajuih prea;
cos
ip io
cos , stepeni orijentacije delova osnovnih i platirajuih prea, koje
uestvuju u prekidu.
Pri izvrenim proraunima koeficijenti neravnomernosti raspodele optereenja po
osnovnim i platirajuim preama prihvatamo jednakim jedinici za pree prepletaja,
najvie orijentacije u pravcima razvlaenja. Za pree prepletaja, manje orijentacije u
pravcima razvlaenja, vrednost K
o
ili K
p
iskazuju se u delovima jedinice.
U tom sluaju oni se mogu odrediti po formuli
113
113
K
o
,
p
=
, ) , )
, /
2 . 1 . p o p o

gde je
, ) 1 . p o
-razvlaenje prepletaja, sa najveom orijentacijom u pravcu razvlaenja,
pri zadatim vrednostima A, B,
t
,
s
sa uzimanjem u obzir razvlaenje pree u %;
, ) 2 . p o
-to isto, kao i,
, ) 1 . p o
ali za prepletaje, manje orijentacije u pravcima
razvlaenja.
Povrinska gustina osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja moe biti odreena
formulom
Q
(o+p)
= 4 , ), 10
4
p o
t p t o v h
T T G G +

gde je
p o
i duine odgovarajuih prea u petlji osnovne i platirajue pree, mm;
p o
t t
iT T podune mase odgovarajue osnovne i platirane pree,u tex.
Pri izradi osnovo pletenog dodatnog i vezenog pletiva platiranih prepletaja polagai
obino imaju sloeni uvod osnovinih prea; raport snovanja je
R
P.
= a
p
+b
n
,
gde je a
p
-broj plairanih prea, uvedenih u polaga,
b
n
-broj proputenih (neuvedenih) prea ( ili uvedenih prea druge vrste ili
podune mase)
irina raporta uzorka u tom sluaju jednaka je raportu uvoda platiranog polagaa:
R
= R
P
= a
p
+b
p
.
Povrinsku gustinu ili masu 1m
2
u gm
-2
izraunavamo po formuli
Q= 4
, ) , ) (
+ +

= =
h h
pb pa o
R
i
R
i
t pb R p t pa R p t o h v h
T nb T na T R R G G
1 1
4
10 (R
R
h
),
gde je G
h
, G
v
-gustine pletiva po horizontali i vertikali ili broj petlji na 5 cm;
b, R
h
-irina i visina raporta uzorka, mm;
o
,
pa
,
pb
,- duine pree u petljama osnovnih i platirajuih (a, b), mm;
n-broj polagaa, uvedenih prea po irini raporta uzorka;
a
p
, b
p
-broj platiranih prea a i b , uvedenih u polagae;
pb pa o
t t t
T T T , , - podune mase osnovnih i platirajuih prea (a i b) u tex;
i- redosledni broj reda raporta uzorka.
Ako u platiranom polagau deo pree nije uveden, onda e u formuli trei sabirak biti
jednak nuli.
Osobine procesa izrade platiranih prepletaja i
varijante poloaja pree na iglama
Pri izradi osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja uzajamni raspored prea
osnovnog i platirajueg polagaa zavisi od mnogih faktora:
- veliine i pravca skretanja polagaa iza igala i ispred njih;
- vrste petlji (otvorene ili zatvorene);
- poloaja polagaa prema iglama;
- zatezanja pree;
- trenja pree o iglama.
Na slici 136 prikazane su mogue varijante poloaja pree ispod kukice igala prednjeg
( blie prema leima igle pri nalazu polagaa iza lea igala) polagaa P
2
(bele pree) i
zadnjeg P
1
(crne pree). Na slici je prikazano korienje vektorskih oznaka skretanja za
114
114
polagae sa osnovnim i platirajuim preama. Strelice pokazuju pravce skretanja iza
igala (ZS) i ispred (pred) igala (PS). Na slici su koriene sledee oznake:
- I-oba polagaa skreu za jednaki broj iglenih koraka (duina vektora je jednaka);
- II-zadnji polaga P
1
skree za vei broj iglenih koraka, nego prednji P
2
;
- III-prednji polaga P
2
skree za vei broj iglenih koraka, nego zadnji P
1
.
U svakoj od varijanati polagai mogu skretati u suprotnim pravcima 1-
|
.
|
\
|
i u
jednom pravcu 2-
|
.
|
\
|
. Za sve varijante moguna su sledea skretanja polagaa

ispred igala:
- a-u jednom pravcu;
- b-u pravcima, suprotnom skretanju iza igala;
- c-prednji polaga skree u tu takoe stranu, kao i iza igala, a zadnji-u stranu,
suprotno pravcu skretanja iza igala;
- d-zadnji polaga skree u tu istu stranu, kao i iza igala, a prednji-u stranu,
suprotnoo pravcu skretanja iza igala.
U sluajevima

ZS i

PS pri razliitoj veliini skretanja iza igala pree na iglama

se ukrtavaju. Pree zadnjeg polagaa rasporeene su ispod kukice blie prema telima
igle i izlaze na strani lica pletiva.
U sluajevima

ZS i

PS pree se takoe ukrtavaju, ali sa veim obuhvatnim

uglom. Promena pree mestimino iskljuena. Strana lica petlji stvara se iz pree
zadnjeg polagaa.
Za varijante

ZS i

PS nezavisno od veliine skretanja na strani lica pletiva izlaze

petlje iz pree zadnjeg polagaa, poto se pojavljuje vee trenje pree o iglama pri
fazi unoenja. Za varijante

ZS i .

PS vei je ugao trenja u preama prednjeg

polagaa. Pree zadnjeg polagaa ne mogu se premetati nanie. Petlje na licu
stvaraju se iz pree prednjeg polagaa. Kvalitet platiranog pletiva je vei, kada je vee
skretanje zadnjeg polagaa.
Pri skretanju polagaa iz igala u jednom pravcu

ZS petlje dobijaju okretanje, to

smanjuje kvalitet pletiva.
Stepen pokrivanja petlji u glatkom i promenljivom osnovo pletenom platiranom
prepletaju zavisi i od odnosa duine pree u petljama, koje sa svoje strane zavise od
odnosa zatezanja osnove.
115
115
Slika 136. Mogue varijante poloaja pree na iglama pri izradi
osnovo pletenog pletiva platiranih prepletaja
Na slici 137 prikazan je uzorkovani dvoosnovni dvoiglenini platirani prepletaj.
116
116
Slika 137. Uzorkovani dvoosnovni dvoiglenini
platirani prepletaj
P-prednja iglenica; Z-zadnja iglenica
Prva osnova:
2220/0002/2224/4446/6604/4446/2222/0002/2220/101010
12/12121210/10101012/22222220/18181820/18181816/12
121214/8886/12121214/18181816/18181820/22222220/10
101012/12121210/10101012//
Druga osnova:2024/81086/6468/81042/2024/
81086/6468/81042/2024/81086/6468/81042//
22222220/18181820/18181816/12121214/8886/12121214/
18181816/18181820/22222220/
10101012/12121210/10101012/2024/81086/6468/81042/2
024/81086/6468/81042/2024/81086/6468/81042//
117
117
Platirani osnovo pleteni triko-sukneni prepletaj
Za dobijanje uzoraka sa vertikalnim prugama primenjujemo prepletaje triko-sukno,
triko-trko i druge. O nainu dobijanja vertikalnih pruga podrobnije smo pisali u ovom
poglavlju.
Na slici 138 prikazana je struktura platiranog prepletaja triko-sukno u kome prvi
polaga stvara prepletaj triko, a drugi sukno. U procesu stvaranja petlji skretanje
polagaa usmereno je u suprotnim stranama. Pri tome petlja a strana lica prepletaja
stvara se iz pree, uvedenih u drugi polaga, a petlja b-iz pree, uvedenih u prvi
polaga. Petlje b pokrivaju petlje a, vezni deo c petlje na licu pokrivaju na strani nalija
vezni deo d petlje e.
Slika 138. Struktura platiranog prepletaja triko-sukno
Na slici 139 prikazan je grafiki prikaz platiranog prepletaja triko sa uzorcima
vertikalnih pruga. Kako vidimo iz slike, za dobijanje jednog niza, sastavljenog iz petlji
jedne boje, neophodno je, da u svakom od polagaa budu uvedene redosledno po dve
pree date boje, pri emu rupiaste igle prvog i drugog polagaa sa preama date boje
moraju biti rasporeene nasuprot jedna drugoj. Za dobijanje dva petljina niza jedne
boje, kao to smo ve ranije rekli, uvodimo redosledno tri pree date boje i tako dalje.
Shodno tome, broj prea jedne boje za stvaranje n petljinih nizova mora biti jednak
n+1, gde je n-broj jednobojnih petljinih nizova, koje trebamo dobiti.
Za dobijanje vertikalnih pruga jedne boje, sastavljene iz dva petljina niza, prepeletaja
triko-sukno,u polagae, koji stvaraju petlje trikoa, uvodimo redosledno tri pree jedne
boje, a u polaga, koji stvara suknene petlje,-etiri pree. Pri spajanju trikoa i sukna
moemo dobiti posebnu vrstu glatkog pletiva platiranih prepletaja ( slika 140). Kako
vidimo na slici, petlje sukna rasporeene su spolja, a petlje trikoa-unutar pletiva.
Shodno tome, preama suknenog polaganja upravlja se zadnjim polagaima (u odnosu
prema leima igala), a trikovnim preama-u prednjem.
118
118
Slika 139. Grafiki prikaz platiranog trikoa.
Ova vrsta osnovo pletenog platiranog pletiva iroko se primenjuje zahvaljujui
dobroj elastinosti po irini, smanjenoj rastegljivosti i lepom spoljanjem izgledu
petlji na licu i naliju. Vezni deo sukna u ovakvom pletivu, rasporeen je na naliju,
stvara utisak kao da su petljini redovi na licu. Zatim ovo pletivo izgleda kao dvolino.
Poto je vezni deo sukna po duini vei od stranica petljinih nizova, a irina priblino
petljinih redova jednaka visini petljinog reda, to e petlje na naliju uzgledati kao vee
veliine, nego li petlje na strani lica. Ukoliko su vezni delovi petlji manje savijeni, oni
su manje rasejani reflektujui svetlost i potom na strani nalija pletivo prepletaja
triko-sukno vie bleti, nego li na licu. Jo vee bletanje imaju platirana pletiva na
strani nalija triko-saten. Ova pletiva ovladavaju veom jainom i maloj rastegljivosti
po irini, to dozvoljava njegovu primenu za krojenje u poprenom pravcu.
Za dobijanje na pletivu are iz romboidnih kvadrata primenjujemo platirani atlas-
triko i atlas-sukno. Pri ovome za izradu simetrinih uzoraka koristimo jednaki
redosled uvoda obojenih prea u polagae i jednako ( simetrino) polaganje pree na
iglama.
Slika 140. Struktura platiranog prepletaja triko-sukno
O-osnovna prea; P
1
-platirajua prea jedne boje;
P
2
-platrirajue prea druge boje; I-niz petlji jedne boje; II-niz petlji druge boje
119
119
Pliani prepletaji
Vrste pletiva i njihova struktura. Pletivo, izraeno iz pree osnovne kao glavnim,
izvedenim ili uzorkovanim prepletajem sa upletanjem u osnovni dodatnim preama ili
pramenima tapelnih vlakana, stvoreni uveanim platinskim lukovima ili veznim
delovima za upavljenje , nazivamo pletivom plianih prepletaja. Pletiva plianih
perepletaja razlikujemo:
- po vrsti osnovnog prepletaja (kulirni, osnovo pleteni, jednoiglenini,
dvoiglenini, na bazi glavnih, izvedenih i uzorkovanih prepletaja);
- po nainu rasporeda veznih delova u pletivu ( na strani lica, nalija, dvostrani);
- po nainu spajanja plianih veznih delova u osnovnom prepletaju ( sa upletenim
veznim delovima u petlji, potkinim, futernim);
- po vrsti upavljenja veznih delova (vueni, seeni, krzneni).
Prema tome, pletiva plianih prepletaja mogu biti glatka i uzorkovana. Na bazi
plianih prepletaja dobijamo upavljena i krznena pletiva i proizvode, ilime, reljefno
upavljena i uzorkovana sa obojenim efektima.
Na slici 141, prikazana je struktura, grafiki prikaz i sastav lanca osnovo pletenog
jednolinog pli pletiva plianog prepletaja na bazi triko-triko. Osnova ovog pletiva je
stvorena platiranim prepletajem triko-triko iz sistema prea 1 i 2. U svakom petljinom
nizu osnovnog prepletaja upletena je pliana prea, koja stvara pliane nizove lania 4
sa uveanim zamkama 5. U pletivu bazni deo petlji sastoji se iz tri pree: dve osnovne i
jedne pliane. Poveanjem veznih delova lania stvaraju se na naliju pletiva petlje
plia. Osnovo pletena pletiva plianih prepletaja, kao i kulirna, mogu imati dvostrani
raspored plianih petlji ili raspored
njihov na strani lica pletiva.
Slika 141. Osnovo pleteno
jednolino pli pletivo plianih
prepletaja:
a-struktura; b-grafiki prikaz;
c-sastav lanca polaganja pree
za polagae koji izrauju pli.
Na slici 142, a prikazana je
struktura lica pli pletiva plianih
prepletaja na bazi triko-lania.
Pletivo je dobijeno iz tri sitema
prea. Prea a stvara lani,
prea b prepletaj triko, prea c
pliane petlje 1. Iz petlji a i b
povezuje se osnova pletiva. Pree
a, b, c uvedene su u polagae
tako, da vezni deo lania 2 i
triko 3 na strani nalija pletiva
prekrivaju vezne delove 4 i 5
plianih petlji 1. Pliane petlje 1 stvaraju se u svakom drugom petljinom redu pletiva
(142,b). Pletivo ovog prepletaja interesantno je po tome, to u njemu, nema promene
prepletaja osnovnih i plianih prea, ve se menja samo redosled pokrivanja njihovih
veznih delova, i moguno je dobiti pliane petlje ne na
120
120
licu, ve na strani nalija. U datom sluaju vezni delovi plianih petlji 4 i 5 bie
pokriveni na strani nalija veznim delovim lani 2 i 3. Izmena pokrivanja veznih
delova lako se postie smenom rasporeda polagaa prema leima igala.
Na bazi plianih uvojaka na licu pletiva plianih prepletaja (kao na slici 142) lako
moemo dobiti dvostrano pletivo, dodavanjem jo jednog sistema pree za stvaranje
plianih petlji na strani nalija.
Slika 142. Osnovo pleteno pliano pletivo na licu
a- struktura petlji; b-grafiki prikaz
Osnovo pleteno pletivo plianih prepletaja moe biti kao seeni pli. Na slici 143
prikazana je struktura osnovo pletenog seenog pletiva plianih prepletaja na bazi
sukna. Iz slike vidimo, da se sve bazne petlje pletiva sastoje iz dve pree: osnovne 1 i
pliane 2. Na strani nalija stvara se pli od isecenih krajeva 3 i 4 pliane pree.
Na bazi osnovo pletenog pletiva plianih prepletaja mogu biti dobijeni pliano-reljefni
uzorkovani efekti plianih petlji rasporeeni u nekim mestima pletiva- po uzorku. U
pletiva sa obojenim plianim uzorkovanim efektima ( u ilimarskim proizvodima)
stvaramo pliane petlje iz prea razliitih boja.
Slika 143. Struktura osnovo pletenog seenog pletiva
plianog prepletaja
121
121
Osobine i projektovanje plianih pletiva
Pliane petlje u pletivu plianih prepletaja uveavaju njegovu debljinu M. Zatim
poveavaju zapreminske keficijente i poboljavaju toplotna svojstva proizvoda iz ovog
pletiva.
Pri povezivanju plianih petlji zajedno sa osnovnim struktura osnovnog pletiva dobija
oblik, analogno strukturi pletiva platiranih prepletaja. U tom sluaju parametre osnovne
petljine strukture A, B, , Q izraunavamo sa korienjem formule za pletiva platiranih
prepletaja. Duina plianih prea u petlji plianog ( vuenog i seenog) pletiva
izraunavamo sa uzimanjem u obzir strukture i naina izrade.
Naini procesa izrade plianih pletiva. Pliano pletivo, kao i platirano, moe biti
izraeno sa korienjem ne manje od dva sistema osnovne i pliane pree.
Za dobijanje jednostranog pletiva vuenog pli prepletaja na osnovo pletaim mainama
primenjujemo razliite odbojne povrine za osnovne i pliane pree i odvojeno
dodavanje pree.
Pri izradi pletiva plianih prepletaja na jednoigleninim osnovo pletaim mainama
dopunske odbojne povrine (ravni) za stvaranje plianih petlji se stvaraju platinama,
kako je to prikazano na slici 144.
Pri dobijanju osnovo pletenog jednolinog vuenog plianog pletiva 2 platinama 1
izraujemo pli postavljen sa njegove strane nalija (slika 144,a). U ovom sluaju
pliane petlje se stvaraju iz uveanih veznih delova plianih prea izmeu susednih
petljinih nizova. Pri izradi osnovo pletenog dvostranog vuenog pli pletiva platine 1 i 3
postavljene su na licu i naliju pletiva (slika 144,b). Osnova ovakvog pletiva plianih
prepletaja stvara se preplitanjem lania u povezivanju sa potkinim polaganjem.
Na slici 144,c prikazan je uzajamni raspored pletaih organa na jednoigleninoj
osnovo pletaoj maini sa cevastim iglama pri izradi jednostranog vuenog plianog
pletiva. Na slici je oznaeno: 1- iglenica; 2- pliano pletivo sa plianim uvojcima 3 na
strani nalija ; 4- polaga sa plianim preama; 5- polaga sa osnovnim preama; 6-
platine za izradu plia; 7-linija postavljanja u zoni pletenja poprenih potkinih prea; 8-
platine odbojnog grebena; 9-platine za zadravanje potkine pree, 10-zatvarai igala
(iglice), vidi pletenje II, autora V. Gligorijevia.
Za dobijanje pletiva sa osnovnim prepletajem triko osnovne pree a uvode se u
polaga 5, pliane pree b-u polaga 4. Polaga 5 izvrava polaganje trikoa , skree iza
igala za jedan igleni korak. Da se vezni delovi trikoa ne presecaju platinama 6 platinske
grede, ista skree uzdu fronta igala u tom istom pravcu i na istu veliinu, to i polaga
osnovne pree. Polaga 4 sa plianim preama b takoe stvara triko i skree iza igala u
pravcima suprotnim skretanjima osnovnog polagaa, usled ega se vezni delovi
plianih prea presecaju odozgo dvema susednim platinama izraujui pli i stvaraju na
njemu uveane pliane vezne delove. Pri izradi osnovnog prepletaja lania sa potkom
skretanjem uzdu igala platine ne izvravaju svtvaranje plia.
Osim platina za poveanje veznih delova, sa kojima se stavraju pliane petlje, na
jednoigleninim osnovo pletaim mainama mogu se koristiti podeavanja, za uveanje
veznih delova. Primena ovih podeavanja povezana je sa lanim skretanjima polagaa
iza igala.
Na slici 141,b prikazani su grafiki prikazi prepletaja, raspored i uvod preama
polagaa pri izradi jednostranog osnovo pletenog pletiva plianog prepletaja ( slika
141,a). Polagai P
1
i P
2
uvedeni su sa preama sa punim uvodom, izvravajui
suprotno polaganje trikoa, stvarajui osnovni prepletaj triko-triko ili sukno.
122
122
Slika 144. Raspored pletaih organa pri izradi osnovo pletenog pletiva vuenog pli
prepletaja:
a-jednolini (jednostrani) pli; b-dvostrani pli; c-jednolini pli sa osnovnim
prepletajem triko
Polaga P
3
ima pun uvod osnovinih prea i postavljen je dalje od lea igala., nego
polagai P
1
i P
2
, koji polau preu na jednu te istu iglu, kao pri polaganju lania, ali sa
uvedenim lanim skretanjem iza igala. Sastav lanca za polaganje pree polagaa P
3
prikazan je na slici 141,c. Pri uslovima znatno manjeg zatezanja pree u polaga P
3
nego u osnovnim polagaima P
1
i P
2
,suviak pree, koji se pojavljuje kao rezultat
lanih skretanja, ne uspeva da se kompenzira pomou zateznog mehanizma ( osnovine
uprije) ovog polagaa, i u pletivu se stvaraju uveani vezni delovi plianih petlji. Za
poveanje pouzdanosti procesa stvaranja plianih petlji na osnovo pletaim mainama ,
izraujemo ovakvo pletivo, sa iskljuenjem iz rada zatenog mehanizma plianog
polagaa pri sputanju igala.
Pri drugom nainu osnovo pleteno pletivo moemo plesti na polovini igle, kako bi igla
izvrila stvaranje plianih petlji, koje u tom sluaju mogu biti dobijene kako na na licu ,
tako i na naliju pletiva.
Na slici 142,b prikazan je grafiki prikaz prepletaja, raspored i uvod preama
polagaa za izradu osnovo pletenog vuenog plia na licu pletiva, ija je struktura
prikazana na slici 142,a. Polagai P
1
i P
2
uvedenim preama u preskonom uvodu 1+1
stvaraju osnovno pletivo na parnim iglama maine prepletaj triko-lani (za dobijanje
prepletaja triko pri stvaranju prepletaja sukna na svim iglama). Polaga P
3
takoe je
uveden plianim preama u preskonom uvodu i postavljen je blie prema leima igala,
polagajui preu, kao pri stvaranju prepletaja saten. Pri ovakvom polaganju pree na
neparnim iglama u svakom drugom petljinom redu petlje se izteu na licu pletiva iglama
i odbijaju se, a bazni delovi petlji stvaraju vueni pli na licu pletiva. Ovaj nain se
primenjuje na osnovo pletaim mainama sa oluastim i picastim iglama ( koket i rael
).
123
123
Pri promeni rasporeda polagaa P
2
prema polagaima P
1
i P
2
, to jest pri njegovom
rasporedu dalje od lea igala, vezni delovi plianih petlji prepletaja saten ( kao na slici
142,a) leae na strani nalija pletiva, a olabavljene bazne petlje, odbijene sa igala, lako
se zateu na strani nalija.
Na slici 145 prikazan je nain izrade pletiva plianih prepletaja na dvoigleninim
osnovo pletaim rael mainama. Za pletenje pletiva neophodno je da imamo minimum
dva polagaa osnovinih prea. Jedan od njih- P
1
( slika 145,a), sa uvedenim osnovnim
preama, kojim se polae prea za stvaranje osnovnog pletiva samo na iglama 1 jedne
iglenice I
1
. Drugi polaga-P
2
, uveden sa plianom preom, polae preu na igle 1 i
igliastim ivijama 2, postavljene umesto obinih igala u iglenicu I
2
. pri sputanju
igliastih ivija na iglama se stvaraju odbijanjem nezatvorene petlje. Veliina plianih
petlji odreuje se rastojanjem izmeu iglenica I
1
i I
2
. na specijalnim dvoigleninim
osnovo pletaim mainama (slika 145,b) umesto iglenice I
2
sa igliastim tiftovima
postavljamo gredu 4 sa savijenim platinama 2. Greda sa platinama u procesu pletenja
moe da se premeta po strelici, prikazanom na slici. Posle polaganja pliane pree na
platinama , one, premetajui se u horizontalnoj ravni, isteu petlje neophodne duine, a
zatim oputaju, odbijaju nezatvorene pliane petlje. Pri stvaranju seenog plia platine 2
se premetaju zajedno sa gredom 4, dovode petlje prema krunim noevima 3, kojima
se seku. Nain prikazan na slici 145,b, daje mogunost dobijanja pletiva plianih
prepletaja sa izduenim plianim uvojcima odgovarajue visine. Ovakva pletiva se
mogu koristiti u svojstvu dekorativnih plianih pletiva, ilimarskih proizvoda i tako
dalje.
Slika 145. ema izrade plianog pletiva na osnovo pletaoj
dvoigleninoj maini
Seeni pli plianih prepletaja na osnovo pletaim mainama izraujemo na tri naina.
Po prvom nainu jednostrana pliana pletiva plianih prepletaja iamo na mainama za
ianje. Po drugom nainu pliane uvojke jednostranog pletiva seemo neposredno na
pletaim mainama, kao to je prikazano na slici 146,a.
Pri treem nainu seeni pli izraujemo na dvoigleninim kulirnim i osnovo pletaim
mainama. Za njegovo dobijanje neophodno je da imamo minimum tri sistema pree:
dve osnovne i jednu plianu. Osnovna prea svakog sistema polae se na igle svoje
iglenice i stvaraju na njima osnovno pletivo. Pliane pree treeg sistema polau se na
124
124
iglama obeju iglenica. Kao rezultat stvaranja dvolinog (dvostranog) pletiva, koje se
sastoji iz dva jednostrana pletiva, povezana veznim delovima, kao to je prikazano na
slici 146,b Dvostrano pletivo seemo u srednjem delu na dva pliana pletiva. Seenje
dvostranog pletiva moe da se izvri na specijalnim mainama za seenje ( slika 146,c).
Na dvoigleninim osnovo pletaim mainama lako dobijamo seeno pliano pletivo sa
razliitom visinom plianih uvojaka. ema izrade takvog pletiva, naprimer tkanog
velveta , prikazana je na slici 146,d. Pri njegovom pletenju koristimo dva sistema
plianih prea. Sistem plianih prea 1 povezuje oba pletiva kratkim veznim
deloviman naprimer pri stvaranju dvostranog lania na suprotnim iglama iglenice, ali
sa skretanjem, naprimer, za dva iglena koraka. Takama 3 na slici 146,d oznaeni
petljini nizovi nemaju pliane pree. Pri seenju pletiva iz veznih delova prea 1 i 2
stvaramo pliane dlaice razliite visine ( slika 146,e).
Na slici 147 data je jedna kombinacija grafikog prikaza seenog plia .Za dobijanje
seenog plia, kao to smo ve rekli, neophodno je da imamo na maini tri osnovine
pree: dve osnovne i jednu plianu. Pliana osnova se obino sastoji iz vunenih,
meanih ili sintetikih prea visoke finoe sa manjim zavojima.
Poloaj polagaa i iglenica pri izradi vuenog plia dat je na slici 148. Pliana prea P
polae se naizmenino na igliastim ivijama i jeziastim iglama, a osnovna O samo na
jeziastim iglama. ivije su ustvari iane ipke sa zaotrenim krajevima. Rastojenjem
izmeu grede sa ipkama i najee iglenice sa jeziastim iglama ,odreujemo duinu
plianih petlji. U zavisnosti od proizvoda i uslova pripreme ovo rastojanje moemo
menjati.
Slika 146. ema dobijanja osnovo pletenog seenog plianog pletiva
Proces pletenja vuenog plia tee sledeim redosledom:
- polaganje pliane pree na igliastim ivijama;
125
125
- polaganje plianihih i osnovnih prea na jeziastim iglama i igliastim ivijama
naizmenino;
- stvaranje nezatvorenih petlji na podignutim ivijama i stvaranje osnovnih petlji
pri sputanju iglenice sa jeziastim iglama;
- odbijanje plianih nezatvorenih petlji sa igliastih ivija putem brzog sputanja
iglenice sa ivijama.
Za stvaranje plia u strukturu vatelina uvodimo potkine pree malih finoa, kako
vidimo iz slike 149, dve potkine pree bez prevlaenja veznih delova slobodno lee
u vidu vertikalnih odseaka sa nalija pletiva, periodino prelaze na strani lica, i
suprotno.
Slika 147. Grafiki prikaz dvoigleninog Slika 148. Poloaj polagaa i iglenice
dvoosnovnog seenog plia pri izradi vuenog plia
I-prednja iglenica; II-zadnja iglenica O-osnovna prea; P-pliana prea
. Za stvaranje vie gueg plia vertikalni odseci susednih prea rasporeeni su na
strani nalija osnovnog pletiva u ahovskom rasporedu.
Vatelin izraujemo na jednoigleninim rael-mainama sa primenom tri polagaa, u
jednom ( prednjem) su uvedene pamune osnovne pree, a u druga dve potkine (
vunene ili vigonj). Osnovni polaga je sa punim uvodom, a potkin sa preskonim 1+1.
Kako vidimo po grafikom prikazu rada polagaa, potkine pree se ne polau i potkini
polagai izvravaju skretanje uzdu iglenice za jedan igleni korak samo pri polaganju
pree ispod igala. U svojstvu osnovnog prepletaja koristimo triko.
Osnovo pleteno pletivo sa pliom izraujemo takoe na brzohodnim raelima iz
hemijskih niti, za stvaranje plia na strani nalija primenjujemo duine veznih delova
prepletaja saten. Na slici 151 prikazan je primer prepletaja triko-saten., koji posle
upavljenja na strani nalija stvara dlakavi pokriva, koji izgleda na pli.
126
126
Pri izradi plianog osnovo pletenog pletiva za zimske sportske i druge deje proizvode
ponekad u osnovu uvodimo pree u boji, to dozvoljava dobijanje na pletivu dlaice sa
obojenim prugama, cikcak linije, romboide i drugih figura ( slika 151.).
Na prikazanom grafikom prikazu vidimo, da pree, uvedene u drugi polaga, imaju
duinu veznih delova satena, iz kojih na strani nalija pletiva dobijamo uzorkovani pli.
Na slici 152. prikazano je pletenje seenog plia na dvoigleninoj rael maini sa etiri
polagaa osnovinih prea. Srednji polaga (1) polae preu samo preko igala prednje
iglenice, zadnji polaga (4) samo preko igala zadnje iglenice i srednji (2, 3) preko igala
obeju iglenica. Na ovaj nain takorei izraujemo dva dela pletiva, koja povezujemo
preom srednjeg polagaa. Pri izradi na specijalnim rael mainama dobijamo dva
odvojena dela plianog pletiva. Duina plianih vlakana (dlaica) je zavisna od
meusobne razdaljine obeju iglenica ali i od kretanja polagaa.
Slika 149. ema procesa stvaranja petlji (a-f) osnovo pletenog pletiva
sa penastim poliuretanskim trakama
to je vee rastojanje, time je vea duina plianih dlaica
Na slici 153 prikazano je pletenje petljastog plia na rael maini. U jednoj od iglenica
postavljene su igliaste ivije ili lamele, o kojima smo ve pisali.
Na slici 154,a prikazano je pletenje petljastog plia sa dva polagaa i punim uvodom
osnovinih prea na koket maini sa oluastim iglama
Polaga P
1
plete osnovno pletivo, polaga P
2
polae preu za pliane petlje. Platine za
pli P
p
se premetaju bono u istom ritmu, kao to se premeta polaga P
1
i sa time se
udaljavaju osnovnim preama.. Pri oblikovanju petlji moemo polagati samo pliane
127
127
pree polagaa P
2
preko platine za pli, koje pletu zatvoreni triko (slika 154,b), sukno
ili saten.
Na slici 154,c je prikazano dvoosnovno pliano pletivo, koje je izraeno sa polaganjem
polagaa P
1
u zatvorenom trikou kao osnovno pletivo i P
2
polagaa sa plianom
preom za pletenje plianih petlji u zatvorenom polaganju sukna.
Slika 150. Struktura vatelina i grafiki prikaz
prepletaja triko-potka u vertikalnom pravcu
Pri pletenju deluju platine za pli i sa bonim premetanjem za jednu iglu. Pliane petlje
su upletene u osnovno pletivo, ime je postignut stabilan pli. Visina plianih dlaica je
normalna oko 2mm.. Na maini finoe 28e mogu se dobiti 30
5
10 petlji na 1m
2
.
Na slici 155 dat je grafiki prikaz petljastog plia, a na slici 156 grafiki prikaz i
struktura petlji seenog plia
Za dobijanje uzorkovanog seenog plia ( slika 157) neophodno je da uvedemo
obojenu preu bez punog uvoda u srednjim polagaima, ili emo upotrebiti dva srednja
polagaa sa uzorkovanim ili preskonim uvodom i odgovarajuim skretanjem polagaa.
128
128
Slika 151. Pliano pletivo iz prea u boji i grafiki prikaz saten prepletaja
u kombinaciji sa somotom. Za prvu osnovu je uzet triko u zatvorenom polaganju
Slika 152. Pletenje seenog dvoigleninog etvoroosnovnog
plia na rael maini
129
129
Slika 153. Pletenje petljastog plia
sa lamelama i jeziastim iglama
Slika 154. Pletenje petljastog plia na koket maini
130
130
Slika 155. Grafiki prikaz petljastog plia Slika 156. Grafiki prikaz i struktura
petlji seenog plia
Slika 157. Uzorkovani seeni pli
131
131
8 6 4 2 0 4 2 0 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0
Slika 158. Osnovo pleteni Slika 159. Osnovo pleteni jednoosnovni
kosi dvoiglenini pli dvoiglenini pli
P-pliana prea; O-osnovna prea
Na slici 158 prikazan je kosi pli koji se plete iz osnovne i pliane pree. Jedna osnova
ide u sastavu lanca: 0 2 8 8 / 8 6 0 0// Druga osnova 2-2(pli) 2-0(osnovna)/2 2 2 4//.
Osnovine pree su sa punim uvodom.
Na slici 159 prikazano je dvostrano pletivo koje se plete iz jedne osnovine pree,
naizmenino na prednjoj i zadnjoj iglenici maine. Osnovina prea sa punim uvodom.
Sastav lanca: 02(prednja iglenica) 02(zadnja iglenica)/2 4 2 0/4 6 4 6/6 8 6 8/8 10 8
10/20 18 20 18/18 16 18 16/16 14 16 14/14 12 14 12 /12 10 12 10//.
Na slici 160 prikazan je prekidni ukrteni uzorkovani pli izaen sa etiri osnovinih
prea na dvoigleninoj rael maini.
Sastav lanca prva osnova: 0 0 0 0/6 6 6 6/(x3) 0 2 2 0/0 2 2 0// (x3);
druga osnova: 2 2 2 0/2 2 2 4/(x3) 2 2 2 0/2 2 2 4// (x3);
trea osnova: 2 4 2 2/2 0 2 2/(x3) 2 4 2 2/2 0 2 2// (x3);
etvrta osnova: 0 2 2 0/0 2 2 0/(x3) 0 0 0 0/0 0 0 0// (x3).
Prva osnova ide sa preskonim uvodom osnove, druga sa punim uvodom, trea sa
punim uvodom i etvrta sa preskonim uvodom.
Na slici 161 prikazan je troosnovni potpuni kosi pli izraen na dve iglenice sa punim
uvodom osnove. Slika 162 prikazuje jednostavan vijugasti pli sa osnovnom i
platirajuom preom sa punim uvodom osnovinih prea.
Na slici 163 prikazan je kombinovani osnovo pleteni petljasti pli (a) , i pletenje
duplog plia (b) na dvoigleninoj ( I
1
, I
2
) rael maini sa tri polagaa.
Na slici 164 dat je grafiki prikaz ( a-d) i sastav lanca (e) za pletenje vrea na
dvoigleninoj rael maini.
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
P
132
132
4 2 0
6 4 2 0 4 2 0 6 4 2 0
Slika 160. Grafiki prikaz prekidno
ukrtenog etvoroosnovnog uzorkovanog pli prepletaja
4 2 0 4 2 0 4 2 0 2 0
4 2 0
Slika 161. Troosnovni potpuni kosi pli Slika 162. Jednostavan vijugasti pli
Sastav lanca prva osnova: 2422/2022//; druga osnova: 4442/2002//; trea osnova:
22(P)20(Z)/2224//. Za sliku 146 prva osnova osnovna prea:0002/4442//; druga osnova:
20(Pli)02(osnovna)/0220//.
P
Z
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
P
Z
P
Z
P
133
133
a b
Slika 163. Kombinovani osnovo pleteni petljasti pli (a) , i pletenje duplog plia (b) na
dvoigleninoj ( I
1
, I
2
) rael maini sa tri polagaa.
Slika 164. Grafiki prikaz ( a-d) i sastav lanca (e) za pletenje vrea na dvoigleninoj
osnovo pletaoj maini rael. Slika pod e prikazuje ispletene vree i mesto gde se
odvajaju makazama. F-prednja iglenica; R-zadnja iglenica.
Sastav lanca: Pravo+naizmenino polaganje 2-2 / 1-0 // 1-2 / 2-3 // ;
Levi lani 1-0 / 0-0 // 0-1 / 1-1 // ;
Osnovno plaganje levo 0-0 / 0-0 // 2-2 / 2-2 // ;
Desni lani 1-1 / 1-0 // 2-2 / 2-2 // ;
Osnovno polaganje desno 2-2 / 0-0 // 0-0 /2-2 // ;
Dvostrani lani 0-1 / 1-0 // ;
Dvostrani lani 1-2 / 1-0 //.
134
134
Na slici 165 dati su uzorci crtea (a-d) za uzorkovano pletenje na rael maini sa
uzorkovanim polagaima (e).
Slika 165. Uzorci crtea za uzorkovano pletenje na rael maini (a-d) i uzorkovani
polagai (e)
a-lano polaganje na levoj strani pletiva, stvoreno uz pomo levih zatvorenih petlji; b-
otvoreno polaganje; c-zatvoreno polaganje; d-jedna od mogunosti funkcionisanja
uzorkovanim preama uz pomo normalnih petlji.
Osnovo pleteni pres prepletaji
Na slici 166,a prikazana je struktura i grafiki prikaz jednoigleninog osnovo
pletenog pletiva pres prepletaja, izraen sa jednim sistemom prea, uvedene u polaga
P
1
Sve petlje 1 pletiva imaju zamke 2 , pri tome pri izvravanju polaganja pree
njegove petljine nizovi povezuju zamke. Zamke nisu vidljive na licu pletiva, zatim pri
uvodu u polagae pree razliitih boja na strani lica stvorie se uzdune pruge sa
raznobojnim petljinim nizovima sa jasnom granicom izmeu obojenih pruga. Jedan
petljin red plete se sa dva ciklusa u procesu stvaranja petlji. U prvom ciklusu iz procesa
stvaranja petlji iskljuujemo operaciju presovanja. (u grafikom prikazu ovo je
oznaeno sa ), u drugom ciklusu izvravamo sve operacije u procesu stvaranja petlji.
Na slici 166,b prikazana je struktura neregularnog jednoigleninog osnovo pletenog
pletiva pres prepletaja na bazi jednoigleninog (jednostranog) trikoa. U prepletaju triko
( kao na slici petlja 1 u saglasnosti sa uzorkom stvara pres petlju 2, koja ima nabaenu
zamku 3. Pres petlje 2, tee da se poveaju u procesu stvaranja petlji po visini,
stezajui delove pletiva iz obinih petlji trikoa; usled ovoga na pletivu se pojavljuju
uzorkovani efekti.
Na bazi pletiva presovanih prepletaja mogu biti dobijeni obojeni reljefni, aurni i
oseneni uzorkovani efekti ili kombinacije ovih uzorkovanih efekata
135
135
Slika 166. Struktura jednoosnovnog osnovo pletenog pletiva pres prepletaja:
a-regularno; b-neregularno sa reljfastim uzorkovanim efektom
Na slici 167.prikazana je struktura osnovo pletenog pres prepletaja sa jednostranim i
dvostranim pres petljama. U prvom redu sve igle su presovane i, shodno tome dobili
smo petlje jednakih veliina i bez zamki. U drugom nizu sleva u drugom i treem redu
igle nisu bile zapresovane i usled toga petlja a se istee i zauzima tri reda i na njoj su
se nabacile dve zamke, jedna iz drugog i jedna iz treeg reda prvog niza petlji. Petlje b i
c se dobijaju takoe na isti nain, ali igle se ne presuju samo jedan put.
Nepresovanje pojedinih igala postiemo odsustvom presujuih ploica u presi, a ne
presovanje svih igala iskljuivanjem prese iz rada. Putem presovanja i nepresovanja
igala moemo izraditi jednobojna pletiva iz vetakih prea sa uzorcima presovanih
petlji. Uzorci ili are u takva pletiva stvaraju bletave izduene presovane petlje na
pozadini petlji obine veliine. Izrada ovakvih prepletaja u praksi se malo koristi.
Meutim i danas izraujemo ove prepletaje najee sa reljefastim uzorcima.
Pri izradi ovih prepletaja pojedine igle moemo nepresovati redosledno i do 6-7 puta;
takoe ako nepresujemo vei broj puta moe doi do loma igala.
Prepletaje sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama primenjujemo za
dobijanje na rael maini vie zbijena i pokrivena jednoosnovna pletiva, koja mogu biti
primenjena pri izradi za zimske odevne predmete. Pri izradi jednoosnovnih trikovnih
prepletaja naizmeninim presovanjem petlji u odreenom redosledu dozvoljavaju da se
dobije pletivo sa uzorcima, rasporeeni po dijagonali stepenasto. Poto se takoe pri
radu ptrepletaja triko u neparnim redovima ne presuju igle i ne odbijaju polupetlje,
dobijamo pletivo, u kojem nizovi petlji imaju dijagonalni raspored.
Ako pro izradi pletiva, u tom istom prepletaju u toku rada, nekoliko redova ne
presujemo igle u neparnim redovima , a zatim ne presujemo u parnim, petljini nizovi
bie rasporeeni stepenasto. Takoe uzorak moemo dobiti, primenom prepletaja sukna,
takvo pletivo u tom sluaju dobija veu gustinu i pokrivenost zahvaljujui veznim
delovima. Raspored stepenica zavisie od toga, kroz koliko redova se menja redosled
nepresovanih igala.
136
136
Pri projektovanju uzoraka sa jednostranim i dvostranim presovanim petljama ( kao i
svaki drugi jednoosnovni prepletaj) moemo izvoditi na kvadratnom ili karo papiru,
uzimajui jedan kvadrat za presovanu petlju.
Reljefne uzorke dobijamo pri nepresovanju nekoliko puta jedne te iste igle. Ispod
kukice nepresovanih igala nagomilaju se nekoliko poloenih prea. Na gomilane pree
odbijamo sve zajedno i stvaramo reljefne figure.
Slika 167. Struktura jednoigleninog Slika 168. Pres pletivo sa reljefastim
presovanog osnovo pletenog pletiva uzorkom
Na slici 168 prikazano je presovano pletivo sa reljefastim uzorkom, dobijeno pri
nakuplanju pree na iglama u toku stvaranja nekoliko redova petlji. Uzorak se izrauje
pri jednom polagau sa punim uvodom osnove i naizmeninim radom dveju presa-
glatke i uzorkovane.
Na slici 169 dat je sastav lanca polagaa i prese. Pree u svim redovima se polau na
iglama. Meutim pri dobijanju prvih redova a 1-6 glatke prese su iskljuene, a
ukljuene uzorkovane prese sa raportom nazubljenja 6+6.
Iz datog sastava lanca za polagae i za uzorkovanu presu, moemo videti, da se presa
premeta isto kao i polaga.
Po meri premetanja uzorkovane prese, igle nepresovane ranije, presujemo i zbacujemo
sa njih polupetlje zajedno sa nagomilanim preama ispod njihovih kukica.
U sedmom redu ukljuujemo u rad glatku presu i zapresujemo sve igle. U tom redu su
sve nepresovane igle skinute na ponovno polaganje pree neodbijenih ranije petlji
zajedno sa nagomilanim preama ispod njihovih kukica.
137
137
Slika 169. Grafki prikaz prepletaja i sastav lanca sa glatkom
i uzorkovanom presom a, b, c -rebrasto pletivo
Kao to se vidi iz slike 169,a uvod osnove za triko ( 1-polaga) je 4 pune, 3 prazne 2
pune. Na slici po b , 1 puna, 1 prazna, 2 pune. Za kombinovani saten slika pod, a (2-
polaga) 4 prazne, 1 puna, 4 prazne. Na slici pod b za triko (1-polaga) 1 puna, 1
prazna, 2 pune. Za kombinovani triko-lani prepletaj (2-polaga) 1 prazna, 1 puna, 2
prazne.
Glatke prese rade jo u 8 redu. Uzorkovane prese se premetaju redosledno za to
vreme na est igala.
Na istoj slici je prikazana ema kretanja uzorkovane prese. Sa devetim redom glatke
prese se iskljuuju iz rada. Uzorkovane prese se premetaju na est igala i nepresuju
takoe drugi deo igala, na kojima i proizilazi uvod pree u redovima 10-16. U redovima
15-16 ponovo rade glatke prese, i u vreme izrade ovih redova uzorkovane prese vraaju
se u prvobitni poloaj. Sa 17 stim redom raport uzorka se ponavlja.
138
138
Razliiti reljefni uzorci, stvoreni putem uvoda pree, moemo dobiti, primenom
sloenih atlas prepletaja, izmenom redosleda uvoenja uzorkovanih presa presovanim
ploicama i redosledom naizmeninog rada glatke i uzorkovane prese.
Osnovo pleteni filet prepletaji
Vrste pletiva, njegova struktrura i osobine. Pletivom filetnih prepletaja nazivamo
osnovo pleteno pletivo; u kojem nema veze meu nekim susednim petljinim nizovima u
jednom ili nekoliko petljinih redova uzastopno.
Pletivo filetnih prepletaja moe biti dobijeno na osnovo pletaim mainama kako sa
jednom tako i sa dvema iglenicama pri korienju kako obinog tako i kepernog
polaganja pree. Takvo pletivo moemo izraditi iz jednog ili nekoliko sistema prea
(vie puta dva), od kojih svaki moe imati simetrino i nesimetrino polaganje. Otvori
(elije) u pletivu filetnih prepletaja stvaramo obino u petljinim redovima sa okretnim
petljama, isto tako za njegovu izradu, kao pravilo, neophodno je imati nepotpun uvod
osnovinih prea u polagae.
Pletiva j e d n o s t a v n i ji h f i l e t n i h p r e p l e t a j a mogu biti dobijena iz
jednog sistema pree ( sa korienjem jednog polagaa) .Grafiki prikaz i ema ili
struktura takvog prepletaja prikazan je na slici 164. Prepletaj se stvara putem spajanja u
jednom raportu polaganjem lania i trikoa pri punom uvodu osnove u polagae. Otvore
u pletivu O dobijamo u onim mestima, gde se petlje lania ne povezuju po liniji
petljinog reda veznim delovima.
Slika 170.Grafiki prikaz (a) i ema
prepletaja (b) pletiva,
filetnog prepletaja iz jedog sistema pree
Pletiva, analogno filetnim prepletajima,
mogu biti izraena na bazi kombinovanih
osnovo pletenih prepletaja, i bilo kog glavnog
ili izvedenog prepletaja. Minimalni raport
prepletaja po visini R
h min
= 4, po irini R
= 2.
Sa poveanjem raporta po visini na raun
poveanja broja redova pletenja lania
poveavamo korak otvora po vertikali t
v
pri
odravanju koraka otvora po horizontali t
h.
.
Pletiva filetnih prepletaja ove vrste su krajnje nestabilna i lako se deformiu., naroito
pri izradi iz tekstilnih prea ili niti, koje imaju nedovoljnu krutost.
Pletiva jednostavnijih filetnih prepletaja mogu se dobiti i iz dva sistema prea pri
njihovom nepotpunom uvodu u polagae. Pri ovome svaki od polagaa polae preu
samo u glavnom (osnovnom) ili izvedenom prepletaju, naprimer atlasu, izvedenom
trikou, laniu i tako dalje. Polagai svakog sistema pree mogu izvrvati kako
simetrino , tako i asimetrine polaganje. Pri asimetrinim polaganjem pree dobijamo
izvedene kombinovane filetne prepletaje.
Grafiki prikaz simetrinih jednostranih prepletaja (slika 171,a-e) i dvostranih (slika
171,f-i) filetnih prepletaja prikazani su na slici 171. Pored grafikog prikaza data je
ema uvoda pree u polagae P
1
i P
2
. U simetrinim filetnim prepletajima oba sistema
prea imaju jednaka polaganja u suprotnim pravcima.
139
139
Meu jednostavnijim filetnim prepletajima je jednostrani i dvostrani triko-triko ( kao
na slici 171,a, f, g ) koji ne stvara filetno pletivo: on predstavlja ustvari sam za sebe ne
povezanost jedne osnovine pree sa drugom, koji se sastoji iz dva petljina niza.
Pri polaganju pree u saglasnosti sa sastavom lanca sukno-sukno ( kao na slici 171,b
stvaramo pletivo sa malim ovorima u vidu romboida. Svaki otvor u ovom pletivu
(struktura prepletaja prikazana je na slici 172 ) ogranien je etvornim baznim delovima
petlji S, S
1
, P, P
1
i etvornim veznim delovima. Maksimalna veliina strane otvora a u
razmatranom pletivu jednaka je visini baznog dela petlji.
Pri modifikovanom polaganju izvedenog trikoa, naprimer pri korienju suprotnog
polaganja satena ( kao na slici 171,c), pletu se mali otvori, rasporeeni jedan iznad
drugog; u tom sluaju susedni petljini nizovi daju u pletivu reljefni efekat. Na slici
171,d prikazan je grafiki prikaz jednostavnog filetnog prepletaja, u kome oba sistema
pree stvaraju etvororedni atlas. Pletivo takvog prepletaja ima oblik mreastog pletiva
sa malim stvorenim mreastim otvorima.
Pri uvodu rupiastih igala u polagae po raportu 2+2 ( dve rupiaste igle sa uvedenim
preama, a dve prazne) u pletivu se pojavljuju otvori, rasporeeni po liniji petljinog
reda preko etiri petlje ( kao na slici, 171,e).
Dvostrani jednostavni filetni prepletaji stvaramo analogno. Treba imati u vidu, da se
rupe sa dva otvora u osnovo pletenom pletivu dvostranih prepletaja dobijaju samo u
onim sluajevima, kada nema veze meu petljinim nizovima na obe strane pletiva. Na
slici 171,h prikazan je grafiki prikaz dvostranog filetnog prepletaja sa malim rupama sa
dva otvora. Pletivo ovakvog prepletaja ima makrostrukturu mreastog pletiva. Na slici
171,i prikazan je grafiki prikaz dvostranog filetnog prepletaja, ija je jedna strana
glatka (bez otvora), a druga ima reljef iz mreasto stvorenih otvora.
Sa veom mogunou uzorkovanja mogu se dobiti pletiva k o m b i n o v a n i h f i
l e t n i h p r e p l e t a j a, dobijenih iz dva ili vie sistema prea. Pri izradi takvog
pletiva svi polagai osnovinih prea imaju nepotpuni uvod preama i svaki od njih
stvara redosledno u jednom raportu nekoliko razliitih prepletaja.
Na slici 173 prikazan je grafiki prikaz i makrostruktura pletiva, stvorenog
kombinacijom polaganja trikoa i izvedenog trikoa ili sukna. Pri njegovoj izradi
koristimo jednostrane povezane prepletaje, ali u jednom sluaju sparivanjem petljinih
nizova prepletaja triko-triko stvaramo na jednim te istim iglama ( slika 173,a), a u
drugom sluaju-na razliitim iglama (slika 173,b).
Ovakva i njemu podobna pletiva, u kojima povezujemo izduene otvore razliitog
oblika, u praksi su dobila naziv g r a n i n i f i l e t; njega primenjujemo pri izradi
zavesa. Grafiki prikaz i struktrura pletiva kombinovanih filetnih prepletaja, korien u
svojstvu b e z v o r n i h mreastih pletiva sa neogranienim veliinama otvora,
prikazan je na slici 174. Strane otvora u ovakvim mreastim pletivima stvorene su
lanim petljama lania, a povezani (vorovi) uzajamnim ukrtavanjem veznih delova
petlji trikoa. Veliina a, mm, otvora mreastog pletiva zavisi od broja redova ispletenog
lania n , stvorenih strana otvora, i odreuje se po formuli
140
140
141
141
Slika 171. Grafiki prikaz jednostavnih simetrinih filet prepletaja (a-i)
a = (n-1)B+(s+1)B
s
,
gde je n i s-broj odgovarajuih redova pletenja u stranama i spajanja mreastog pletiva
( slika 174,a);
B i B
s
-visina baznih delova petlji saglasno sa stranama i spajanja mreastog pletiva.
Visina raporta prepletaja odreuje se po formuli
R
h
= 2(n+s).
Na bazi jednostavnih i kombinovanih filetnih prepletaja, primenom sloenog uvoda
osnovinih prea u polagae, dobijamo pletivo s l o e n i h f i l e t n i h p r e p l e t a j
a, koji se karakteriu razliitim uzorkovanim efektima i osobinama. Razmotriemo dva
od mnogobrojnih varijanti pletiva sloenih filetnih prepletaja, dobijenih sa korienjem
dva sitema osnovinih prea.
Pri izradi pletiva ( slika 175,a) polaga P
1
ima uvod pree 2+1 ( dve pree uvedene,
jedna neuvedena ili proputena) i izvrava polaganje kombinovanog prepletaja,
spajanjem elemenata izvedenog trikoa (sukno) i atlasa. U pletivu stvaramo aurne
otvore u mestima zaokreta ( preloma) polaganja trikoa i sukna ( u grafikom zapisu
oznaeno vertikalnim linijama). Prema tome, delovi pletiva, nepovezani po petljinim
redovima veznim delovima, vezuju se na strani nalija, debljina pletiva usled takvog
povezivanja njegovih delova se poveava i uporedo sa aurnim stvaraju reljefne
uzorkovane efekte. Struktura pletiva sloenih kombinovanih prepletaja, odgovara datom
grafikom prikazu pri R
h
=8, (slika 176.).
142
142
Slika 172. Struktura pletiva filetnog prepletaja sukno-sukno
Slika 173. Grafiki prikaz i makrostruktura pletiva kombinovanih filetnih prepletaja
Iz slike 176 vidimo, da stepen uvijanja na strani nalija nije ujedinjen po petljinim
redovima delova pletiva u razliitim petljinim redovima ( naprimer, presecima I-I i II-
II) nije jednak. U jednoj grupi petljinih redova imamo bolji stepen uvijanja, naprimer u
grupi petljinih nizova u petljinim redovima 3, 4, 5, a najmanje u petljinim redovima 1,
2, 7, 8. Za drugu grupu petljinih nizova raporta uzorka stepen vezivanja na naliju vei
143
143
je u petljinim redovima 6, 7, 8. Shodno ovome i debljina pletivo nije jednaka u raznim
petljinim redovima, razliiti su i petljini koraci A
1
i A
2
, A
3
. Kako vidimo iz grafikog
prikaza (slika 159,a ) i strukture prepletaja (slika 160) irina raporta uzorka R
.u.
se
nepodudara sa irinom raporta prepletaja R
P1,
R
P2,
korienih pri izradi pletiva filetnih
prepletaja ( R
.u.
=3; R
P1
=3; R
P2
=5).
Pletivo sloenih filetnih prepletaja, iji je grafiki prikaz dat na slici 175,b, izraujemo
takoe pri korienju dva polagaa. Polaga P
1
ima uvod pree 3+1 i izvrava
polaganje trikoa i atlasa.
Polaga P
2
dopunjuje uvod polagaa P
1
(on je uveden preama po raportu 1+3 ) i
izvrava polaganje satena u povezivanju sa izvedenim atlasom. U pletivu se stvaraju
aurni otvori (u grafikom prikazu oznaeno vertikalnim linijama); delovi izmeu
otvora vezuju se na strani nalija pletiva. Vezivanje ovih delova je pojaano usled toga ,
to delove prepletaja triko steu vezni delovi satena. irina raporta uzorka R
.u
= R
p.
=
3+1= 1+3=4. Visina raporta uzorka R
h
= 10; irina raporta prepletaja, stvorenog
polagaima P
1
i P
2
saglasno R
p
1
= 4; R
P2
= 10.
Na bazi pletiva filetnih prepletaja mogu biti dobijeni ne samo aurni i reljefni, ve i
obojeni uzorkovani efekti. Na slici 177 prikazana je priprema podataka za izradu pletiva
filetnog prepletaja sa crteom-patronom u boji. Pletivo se izrauje na dvoigleninoj
rael maini, koja ima dva polagaa.
Patron uzorka (slika 177,a) sa visinom raporta R
h
= 12 i irinom R
= 10 predstavlja
ustvari jednu simetrinu geometrijsku figuru. Sleva od patrone prikazana je ema
kretanja polagaa P
1
i P
2
, sa kojima se moe realizovati zadati patron uzorka. Sa
primenom eme kretanja polagaa ispod patrone uzorka dat je uvod pree u polagae.
Parni petljini nizovi prvog petljinog reda uneeni su na emu uvoda polagaa P
1
, a
neparni- na emu uvoda polagaa P
2
. Na emi uvoda kvadratima sa takama
oznaavamo rupiaste igle polagaa, u kojima prea nije uvedena. R
p
= R
.u
=10. Na
osnovu eme kretanja polagaa, popunjavamo grafiki prikaz prepletaja (161,b) i njegov
sastav lanca ( slika 177 c). Pri ispunjavanju grafikog prikaza neophodno je uzeti u
obzir, da dve petlje jednog reda, dobijene iz pree razliitih polagaa, moraju se
rasporediti redom na dve susedne igle ili na rastojanju, jednakom parnom broju igala.
Ovim obezbeujemo polaganje na sve igle po jednu preu.
Osobine pletiva filetnih prepletaja odreujemo osobinama baznih prepletaja, koje
koristimo u njima, a takoe njegovu makrostrukturu, koja se karakerie veliinom,
oblikom i uzajamnim rasporedom elija. Veina vrsta pletiva filetnih prepletaja ima
makrostrukturu, karakteristinu za tekstilne mreaste proizvode.
Tekstilni mreasti proizvodi po oznakama uzajmano rasporeenih elija u njima
delimo na mreasta pletiva, pletiva tipa mrea, mreasta pletiva kombinovana i
sloenog tipa. Za mreasta pletiva karakteristino je takoe uzajamni raspored elija, pri
kojima meu elijama nema neprekidne poprene i uzdune veze po celoj duini i irini
pletiva ( kao na slikama 170, 172, 174,b). Mreasta pletiva lako menjaju zauzetu
povrinu pri istezanju uzdu i popreko, ali prenik elija pri tome ostaje skoro
nepromenjen. elije mreastog pletiva mogu imati razliiti oblik, naprimer oblik
romboida, estougaonika i drugo.
Pletiva tipa mree karakterie takvo povezivanje elija, pri kojima u pletivu imamo
uzdune i poprene veze samo u jednom pravcu, pri emu oblik i povrina elija znatno
se menja samo pri istezanju u tom pravcu, pri kome nema neprekidnih veza.
Mreasti proizvodi sloenog tipa karakterie povezivanje elija razliitog oblika i
veliine u sloene kombinacije, stvarajui aurne uzorke. Ovde spadaju naprimer,
144
144
zavese, ipke i drugo. Prisutnost sloenih uzajamnih veza meu elementima mreastih
proizvoda odreuje ne samo njihove uzorkovane efekte, ve i njihove osobine.
Pletiva filetnih prepletaja po uporeenju sa baznim prepletajima, koje koristimo za
njihovu izradu, razlikuju se veom rastegljivou, manjom jainom po irini i manjoj
povrinskoj gustini; rasplitanjem i uvijanjem njegovih krajeva odreujemo osobine
baznih prepletaja.
Na slici 178 je data patrona za jednostrani filetni prepletaja, u kojoj masnim
vertikalnim crtama oznaavamo granice izmeu petljinih nizova, koje nepovezujemo
meu sobom na udaljenosti jednoga ili dva reda. Na osnovu patrone izraujemo
grafiki prikaz prepletaja ( slika 179) gde vertikalnim crtama oznaavamo rupiaste igle
sa uvedenim preama u njma, a sa takama rupiaste igle bez uvedenih prea. Na slici
180 prikazan je uzorak pletiva filetnog prepletaja sa reljefnim romboidima, rasporeenji
na pozadini tankih prozranih petlji trikoa. ahovski raspored otvora ili elija po
uglovima rombova obezbeuje se primenom atlasnog prepletaja.
a b
Slika 174. Grafiki prikaz (a) i struktura pletiva kombinovanog
filetnog prepletaja sa neogranienim veliinama elija (b)
145
145
Slika 175. Grafiki prikaz, raspored i uvod polagaa za
pletiva sloenih filetnih prepletaja
Slika 176. Struktura pletiva sloenog filetnog prepletaja
146
146
Slika 177. Priprema podataka za pletivo filetnog prepletaja sa uzokom u boji
147
147
Slika 178. Patron uzorka filetnih Slika 179. Grafiki prikaz, satav lanca filetnog
prepletaja prepletaja i ema uvoda pree pri njegovom
dobijanju
Mreasto osnovo pleteno pletivo filetnih prepletaja mnogo se koristi u medecini pri
leenju opekotina, za izradu proteza sranih zalisaka, za odstranjivanje nedostataka ili
mana u radu razliitih unutranjih organa i u druge svrhe.
Dobijeni filetni prepletaji na dvoigleninim osnovo pletaim mainama principijelno u
niemu se ne razlikuju od jednoigleninih maina. Dvoiglenini osnovo pleteni filetni
prepletaji iroko se primenjuju pri izradi ribarskih mrea i drugih pletiva tehnike
namene, a takoe pri izradi pletiva za gornje proizvode i krojnih rukavica.
148
148
Slika 180. Filetno pletivo sa reljefnim
romboidima
Na slici 181 dat je jednostavan izgled
filetnog prepletaja u grafikom prikazu i
izgledu pletiva dobijenog na jednoigleninoj
rael maini sa dva polagaa osnovinih prea
u preskonom uvodu 1+1. Osnovine pree se
prepliu u etvororednom atlasu. Otvori
,odnosno elije na grafikom prikazu
prikazani su vertikalnim crtama, imaju oblik
romba ili estougaonika u ahovskom
rasporedu.. Na slici 182 prikazan je filet
prepletaj u grafikom prikazu sa romboidima i
sastavom lanca za prvu i drugu osnovu ( I
o
,
II
o
). emu uvoda osnovinih prea u rupiastim
iglama sastavljamo na osnovu patrone na
nain kako smo to ve opisali. Da bi platirana prea bila rasporeena na strani lica, ona
mora biti poloena dalje od kukice igala. Poloaj osnovne i platirane pree na iglama
zavisi od pravca skretanja prednjeg i zadnjeg polagaa. Ako oba polagaa skreu u
jednom pravcu, onda nie polaemo preu, uvedenu u prednji polaga i one moraju biti
platirane, a pree uvedene u zadnji polaga- osnovne. Jednoiglenine platirane
prepletaje dobijamo pri punom uvodu polagaa, a iroko se koriste u industriji za izradu
rublja i gornjih proizvoda. Uzorci u ovakvim pletivima stvaraju se putem odreenog
povezivanja petlji, stvorenih iz prea razliitih po boji i vlaknu. Na primer petlje iz
pamune pree kombinujemo sa petljama iz vetakih prea ili svetljih petlji povezanih
u odreenom redosledu sa petljama iz matiranih prea i tako dalje. Filetni prepletaj se
moe izraditi i sa jednim polagaem osnove, ali pri tome nee biti dovoljno jasno dali e
se obezbediti stvaranje otvora ili elija na mestima predvienim na patroni.
Na slici 183 dat je izgled grafikog prikaza filetnog prepletaja sa elipsama. Prepletaj
se stvara putem povezivanja dvoosnovnog trikoa sa atlas-trikoom i atlas suknom.
Slika 181. Grafiki prikaz filet prepletaja i izgled pletiva
149
149
Slika 182. Platirani uzorkovani prepletaj sa romboidima
Oba polagaa osnove rade simetrino i u svim petljinim redovima polau se osnovine
pree u suprotnim pravcima.
Slika 183. Grafiki prikaz filetnog prepletaja
sa elipsama
Pri izradi pletiva za ensko rublje i enske
bluze esto primenjujemo filetne prepletaje u
povezivanju sa uvezanim platiranim veznim
delovima. Na slici 184 dat je grafiki prikaz
etvoroosnovnog filet prepletaja. Prva dva
polagaa stvaraju osnovu uzorka sa aurnim
romboidnim elijama. Uvod u ovim polagaima
je 19 punih rupiastih igala, jedna prazna, pri
emu su proputene ili prazne rupiaste igle
polagaa I i II rasporeene suprotno, to je
neophodno za stvaranje filetnih prepletaja.
Polagai III i IV stvaraju kao putem vezenja
uzorak sa duim veznim delovima, koji su
rasporeeni na strani nalija osnovinih prea.
Uvod u rupiastim iglama je 2 pune, 18 praznih
pri emu je uvod u rupiastim iglama IV
150
150
polagaa pomeren za 6 igala u levo u odnosu prema uvedenim iglama polagaa III.
Slika 185 prikazuje ilustraciju jednog filet prepletaja (a) koji se stvara na slian nain
kao filet prepletaj na slici 186, slika pod (b) prikazuje grafiki prikaz Til prepletaja, a
na slici (c) dat je grafiki prikaz za intarziju prepletaj ( Marquisette). Za sva tri
prepletaja dat je sastav lanca kako sledi.
Filet (a) prva osnova ili polaga: 1-0/2-3/2-1/2-3/1-0/1-2// sa uvodom 1+1.
druga osnova : 2-3/1-0/1-2/1-0/2-3/2-1//.sa uvodom 1+1
Til (b) prvi polaga: 0-0/1-1/0-0/2-2/1-1/2-2// (polaganje pokino ispod) potpuno
drugi polaga: 0-1/1-0/0-1/2-1/1-2/2-1//(petlje lania) potpuno
Intarzija prvi polaga: 0-0/3-3/2-2/3-3/0-0/1-1// (polaganje potkino ispod) potpuno
drugi polaga: 0-1/1-0// (petlje lania) potpuno
Slika 184. etvoroosnovni filet prepletaj
151
151
Slika 185. Ilustracija za jednu kombinaciju filet prepletaja
Slika 186. Struktura i grafiki prikaz filetnog prepleta
Slika 187. Jednoosnovni dvoiglenini
filet prepletaj
Maina je opremljena sa jednim polagaem osnovinih
prea koje se naizmenino upliu na prednjoj i zadnjoj
iglenici maine u atlasnom polaganju pree.
Sastav lanca: 4-6 (P) 4-2(Z) /2-0(P) 2-4(Z)//.
Kao to vidimo u prvom redu prva petlja se stvara u
zatvorenom polaganjau na prednjoj iglenici sa
gliderima 4-6, a druga otvorena petlja u drugom redu
zadnje iglenice sa gliderima 4-2 i tako dalje.
Na slici 186 data je struktura i grafiki prikaz dvoosnovnog jednoigleninog filetnog
prepletaja, a na slici 187 jednoosnovni dvoiglenini filet prepletaj. Dvoosnovni
dvoiglenini uzorkovani filet prepletaj i sastav lanca dat je na slikama 188 i 189.
L
152
152
6 4 2 0 6 4 2 0
6 4 2 0
Slika 188. Dvoosnovni dvoiglenini Slika 189. Dvoosnovni dvoiglenini
uzorkovani filet prepletaj uzorkovani filet prepletaj
P-predna iglenica; Z-Zadnja iglenica Sastav lanca prva osnova:2 0 2 4/4 6 4 2//;
Sastav lanca druga osnova:4 6 4 2/2 0 2 4//.
Sastav lanca prve osnove: 4 6 4 2/2 0 2 4//;
Sastav lanca drugeosnove:2 0 2 4/4 6 4 2//.
Projektovanje i osnovne karakteristike strukture
filetnih prepletaja. Veina vrsta pletiva filetnih prepletaja imaju makrostrukturu,
karakteristinu za tekstilne mreaste proizvode. Uporedo sa osnovnim karakteristikama
strukture pletiva u proraunima celishodno uzimamo u obzir specifine karakteristike,
koriene za mreasta pletiva.
Prema ovim karakteristikama odnosi se veliina elija a, mm, odreivanjem jedne
strane romba elije: za mreaste proizvode, oblik elije koji se razlikuje od romba,
pokazuje u milimetrima veliine svih sastavnih delova elije a
1
, a
2
, a
3
i tako dalje (
slika 173).
Jedna od karakteristika uzajamnog rasporeda elija mreastih proizvoda je v e r t i k
a l n i i h o r i z o n t a l n i korak elija t
v
i t
h
. Za mreasta pletiva korak se lako
menja u zavisnosti od ugla otvaranja elije a. Za mreasta pletiva sa romboidnim
elijama ( slika 172; 174, b) korake po vertikali i horizontali odreujemo po formulama
t
v
= 2a cos /2;
t
h
= 2asin /2,
Za mreasta pletiva jednostavnih filetnih prepletaja, dobijenih iz dva sistema prea na
bazi spajanja polaganjem izvedenog trikoa, veliina elije a jednaka je stvarnoj visini
baznog dela petlji B
s
( slika 172). Za mreasta pletiva kombinovanih filetnih prepletaja
sa neogranienim veliinama elija a odreuje se po formuli
a = (n-1) B+(s+1)B
s.
Za pletiva sa elijama kao med u sau ( slika 170,b) korake izraunavamo po
formulama
153
153
t
v
= 2a
1
cos /2+2a;
t
h
= 2a
1
sin /2.
Pri projektovanju pletiva filetnih prepletaja, koji su svojstveni mreastim
proizvodima, svrsihodno odreujemo utroak pree na stvaranje jedne elije L
mm,
L
=

=
n
i
i
1
,
gde je
i
- duina pree u petlji glavnih ili izvedenih pepletaja, izraenih elija.
Masa jedne elije pletiva, u gr, izraunava se po formuli
m
= 10
-6
L
T
t
,
gde je T
t
-poduna masa pree iz koje se stvaraju petlje pletiva u tex.
U pletiva filetnih prepletaja, lako moemo menjati povrinu u zavisnosti od ugla
otvaranja njegovih elija, odreivanjem mase pletiva, u gr, sa zadatim brojem elija po
duini L, mm i irini , mm:
m = Lm
/(t
h
t
v
),
gde je t
h
, t
v
-odgvarajui horizontalni i vertikalni koraci elija, mm.
Za pletiva filetnih prepletaja, koji ovladavaju relativno visokom obliku stabilnosti i
koriste za proizvode za rublje, pri projektovanju odreujemo utroak pree za stvaranje
jednog raporta uzorka, koji imaju visinu R
h.u
i irinu R
.u
(slika 175) ili veliine R
h
,i
R
p
( slika 174). Ako pri dobijanja raporta uzorka koristimo, naprimer, dva sistema prea,
duina pree polagaa P
1
i P
2
u raportu uzorka, mm, bie:
, )
=
=
h
R
i
R P
L
1
1

i
n
1
P
;
, )
=
=
h
P
R
j
j R
L
1
2
(R
p
-n
1
P
),
gde je R
h
- visina raporta prepletaja petljinih redova;
j i
, duina pree u petljinim redovima i i j raporta uzorka, mm;
n
1
P
-broj prea polagaa P
1
u raportu njegovog uvoda;
R
p
- raport uvoda polagaa.
Odnos upletanja pree pri pletenju pletiva filetnih prepletaja
( L
P =
R P
L ) /
2
1

=
h
R
i 1

i
=
h
R
j
j
1
.
Masa pree polagaa P
1
i P
2
u raportu uzorka, gr,
m
, ) R P
1
=

=
h
R
i 1

i
n ; 10
6
1
ti P
T
m
, )
=
R
P
2

=
h
R
j
j
1
, ) , 10
6
1
j t P p
T n R
gde je T
tj ti
T , podune mase pree u polagaima, tex.
154
154
Masa pree u gr, utroene za dobijanje jednog raporta,
m
R
= m
, ) , )
.
2 1
R P R P
m +
Odnos pree razne vrste ili finoe u raportu, %,
, ) , )
. / 100
2 1
R P R P
m m =
Ako se pletivo filetnih prepletaja koristi za proizvode za rublje, onda treba odrediti i
srednje vrednosti petljinog koraka

A i visine petljinog reda

B u raportu uzorka, broj
raporata na povrini 1 m
2
pletiva je
, / 10
6
|
.
|
\
|

B A R R
h
gde je R
i R
h
- odgovarajua irina i visina raporta uzorka , /
h
R t A =
h v
R t B / =
.
Sa uzimanjem gore navedenih formula povrinska masa 1 m
2
se izraunava po formuli
Q = , ) . /
1 1
1 1
|
.
|
\
|
(
+

= =

B A R R T n R T n
h
R
i
R
j
tj P p j ti P i
h h

Za izradu pletiva filetnih prepletaja na osnovo pletaim mainama ne trebaju nikakvi
dopunski ureaji. Neophodno je da samo imamo jedan, dva ili vie polagaa, najee
sa preskonim uvodom osnovinih prea.
Osnovno pravilo projektovanja i izrade pletiva filetnih prepletaja se sastoji u sledeem:
pri zadatom uvodu polagaa polaganje pree mora da se izvri tako, da sve igle u
svakom redu pletenja obavezno prihvataju preu. U jednostavnom sluaju sbir uvedenih
prea svih polagaa moraju da se poveu sa uvodom pree jednog polagaa u
potpunosti.
Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja
Struktura. Pletivom potkinih prepletaja nazivamo pletiva, koja sadre u osnovnom
pletivu dopunske pree, nepovezane u petlje. Ove dopunske pree su upletene izmeu
baznih ili baznih i veznih delova petlji.
Pri izradi pletiva potkinih prepletaja jedan sistem pree polae se na igle i stvara
osnovne petlje, a drugi sistem potki se uplie u osnovne petlje bez njihovog polaganja
na igle. Pletiva potkinih prepletaja mogu biti dobijena na bazi bilo kojih glavnih
izvedenih prepletaja. Ova pletiva se dele:
**po vrstama osnovnog prepletaja, u kome su upletene potkine pree,- na jednostrane
(slika 190,a-g ; 191, a-d) i dvostrane (slika 191,e-f), glatke kulirne (kao slika 174,b;
175,e) i osnovo pletena ( kao slika 190,a, c d, e g; 191,a-d, f);
**po pravcu polaganja potkinih prea u osnovni prepletaj- sa poprenim potkinim
preama ( kao slika 190,g; 190,e), sa uzdunim potkinim preama (kao slika 174,a, c, d
, e, g; 190,b, c), sa uzdunim i poprenim potkinim preama ( kao slika 190,b; 191,a).
Pletiva, u kojima se pravac pletenja poklapa sa pravcem polaganja potkinih prea,
izraujemo obino jednostavnije;
**po broju petljinih nizova, u kojima je potkina prea provuena u jednom petljinom
redu, sa potkinim preama, provuene u ogranienom broju petljinih nizova (kao slika
155
155
190,a, c, d ,f; 191,b, c, d, f), sa potkinim preama, provuene po irini pletiva ( kao slika
190,b, g; 191,a, e).
Uopteno moemo rei da se potkina prea moe primeniti u svojstvu: podstavne-za
stvaranje upavjenog pletiva u vidu vatelina; polaganja- za smanjenje rastegljivosti ili
poveanja debljine pletiva; potkine-za stvaranje resa na pletivu; vezivne-za povezivanje
meusobno pojedine petljine nizove; ukrasne-za stvaranje uzoraka u vidu povezanih
odseaka potkinih prea na naliju pletiva; izvlane-pri periodinom naizmeninom
radu polagaa.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pletaim mainama nisu potrebni nikakvi
specijalni ureaji. Dovoljno je da imamo dva polagaa od kojih je jedan potkin (
uvoenje potkine pree), a drugi osnovni (uvoenje osnovne pree). Poto je upletanje
pree, u polagaima obino razliito, neophodno je da za svaki polaga imamo
odvojenu osnovu.
Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pletaim mainama neophodno je:
**da se potkina prea ne polae na igle;
**da potkina prea ne preseca bazni deo petlji na strani lica;
**da se potkina prea provlai izmeu baznog i veznog dela petlji; pri emu na strani
lica preseca bazni deo petlji, a na naliju vezni deo petlji;
**da potkinu preu ne polaemo ispod igala, ona lei izmeu petljinih nizova i izlazi na
strani lica pletiva u obliku pravih odseaka pree;
**da se potkina prea polae u istom pravcu kao i osnovna, i da pri tome potkin i
osnovni polaga skreu u jednom te istom pravcu za jednaki broj iglenih koraka;
**da se potkine pree ne presecaju sa osnovnim preama i da njihovi odseci slobodno
lee na naliju pletiva.
Posebno trebamo naglasiti da je za pripremu maine za izradu potkinog pletiva
neophodno da potkin polaga bude prednji, poto samo prednje pree se mogu uvui u
vezni deo petlji koje se odbijaju sa igala. Na dvoigleninim mainama pree oba
polagaa moraju biti potkine.
U pletivu potkine pee igraju ulogu povezujuih (kao na slici 190,c, g; 191,b),
skeletnih ( kao na slici 190,a, b, d, e, g), uzorkovanih ( kao na slici 191,b, c, d, e, f),
resastih i podstavnih prea.
U pletivu sa povezujuim potkinim preama u svojstvu osnovnog prepletaja koristimo
jednostrane ili dvostrane lanie, potkine pree spajanjem odvojeno lania u pletivu.
Na slici 190,c prikazana je struktura potkinog prepletaja, ija je osnova stvorena
laniem a, povezanog u pletivu potkinim preama Y. Svaka od potkinih prea
povezuje etiri petljina niza. Pletivo ovakvog prepletaja ima neznatnu rastegljivost po
duini i irini. U pletivu (190,f) uplitanjem potkinih prea a i b povezujemo nizove,
stvoreni laniem samo u nekim petljinim redovima ( 1, 3, 4, 6). Meu povezujuim
potkinim preama a i b i petljinim nizovima umetnute su uzdune potkine pree c i d.
Ovakvo pletivo pri visokoj gustini pletenja imae slinu tkanu strukturu i karakterisae
se neznatom rastegljivou.
Na slici 191,b prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva, potkinim preama a i b
koje izvravaju istovremeno ulogu povezujuih i uzorkojuih. Polaganjem potkinih
prea upravlja akar aparat. U stvorenom mreastom pletivu sa elijama,
karakteristinim veliinama t
h
i t
v
, aurne efekte postiemo smenjivanjem elija sa
razliitim stepenom pokrivanja potkinim preama. U pletivu sa potkinim preama u
vidu skeletnih krajnje uvezujemo u osnovno pletivo za promenu osobine pletiva:
156
156
smanjena istegljivost i raspletenosti, poveanja oblika stabilnosti , elastinosti i tako
dalje.
Na slici 191,b prikazana je struktura patenta 1+1 sa povezivanjem njegovih petljinih
nizova potkinim preama a i b, ispunjavajui ulogu skeleta. Uvoenjem u patent
potkine pree smanjujemo njegovu rastegljivost po irini. Primenom potkinih elastinih
prea, moemo poveati elastinost patenta. Duplo kulirno pletivo sa elastinim
preama koristi se za izradu midera, ivica araparskih proizvoda i tako dalje.
Zahvaljujui skeletnim potkinim preama a i b, upletenim ispod veznih delova
jednostranog lania iz pree c (slika 190,a) ,poveava se jaina i smanjuje izduenje
pletenih gajtana ( istu takvu strukturu imaju stranice elija mreastih pletiva). Na slici
190,b prikazana je struktura glatkog kulirnog pletiva, stvorenog iz pree a, sa
upletenim skeletnim poprenim potkinim preama c, i uzdunim potkinim preama b.
Ovakvo pletivo ima strukturu analognu tkanini.
Jednostrana osnovo pletena pletiva potkinih prepletaja ( slika 190,f), dobijena na bazi
izvedenog trikoa (sukna), sa upletenim meu njegovih veznih delova skeletnim
potkinim preama Y
1
i Y
2
karakteriu se malom rastegljivou po duini, neznatnim
upletanjem
posle skidanja sa pletae maine, poveanom obliku stabilnosti. Potkine pree Y
1
i Y
2
prepliu se sa veznim delovima osnovnog pletiva, pridodajui pletivu sa sttrane nalija
strukturu slinu tkanini.
Osnovo pleteno-tkano pletivo ( slika 190, e), dobijeno na osnovo pletaoj-tkakoj
maini Metap (biva SSR), po svojoj strukturi analogno je jednostranom osnovo
pletenom pletivu potkinih prepletaja ( slika 190,d).
On sadri petljine nizove osnovnog prepletaja II, IV i tako dalje, prepletaja kepernog
trikoa, stvorenog iz osnovine pree P
o
pri uslovima sa punim uvodom u polagae ili
rupiastih igala. Svaki parni vezni deo osnovnog prepletaja 1, 2, 3, 4 i tako dalje, u
svakom petljinom redu prepletaja sa uzdunim potkinim preama Y
1
,Y
2
, Y
3
, Y
4
,
stvara tkani prepletaj, naprimer pletivo, atlasni ili drugo. Kao rezultat ovoga izmeu
petljinih nizova osnovo pletenog pletiva II, IV pojavljuju se delovi I, III, V i tako
dalje, koji po strukturi lie na tkaninu. Ovakav materijal ovladava svojstvima,
karakteristinim za tkanine i osnovo pletena pletiva.
Na slici 190,g prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva prepletaja lani- sukno
sa skeletnim potkinim preama Y
1
i Y
2
, provuene u svakom drugom petljinom redu
po svim irinama pletiva.
Struktura osnovo pletenog pletiva sa ukrtenim skeletnim potkinim preama a i b,
provuene po celoj irini pletiva, i uzdunim potkinim preama c , upletenih meu
baznim i veznim delovima petlji prepletaja triko ( slika 191,a), karakteristina je za
netkane materijale, dobijenih na pletaim-proivnim mainama Malimo.
Struktura pletiva sa uzorkovanim potkinim preama prikazana je na slici 191,b, c, d, f.
Uzorak na strani nalija jednostranog osnovo pletenog pletiva prepletaja triko ( slika
176,c), sadri bazne i vezne delove petlji, stvorene sistemima obojenih potkinih prea a
i b, pri emu je potkina pea a u svim petljinim redovima raporeena ispod veznih
delova petlji trikoa, a potkina prea b obavija vezne delove trikoa u nekoliko mesta.
Na slici 191,f prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva potkinog pepletaja,
pree a uvedene su u jedan polaga,, a pree b u drugi. Na delu raporta uzorka I
stvaraju se petlje 2 i 3 na obema iglenicama iz pree a, a pree b upliu se kao
potkine, obavijajui vezni deo 1. Na delu raporta II, suprotno, pree b stvaraju petlje 5,
6, a pree a upliu se izmeu veznih delova kao potkine 4. Pri uvodu u polagae pree
157
157
sa nekoliko boja mogu se dobiti uzorci u obliku kvadrata ili vie sloenih figura u
zavisnosti od primenjenog osnovnog prepletaja i opteg broja polagaa.
e
Slika 190. Struktura jednostranih pletiva potkinih prepletaja
sa jednom i vie osnovinih i potkinih prea.
158
158
Na slici 191,d prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva potkino-filetnog
prepletaja koji u jednom raportu sadri dva ili nekoliko uzorkovanih prepletaja.
Osnovno pletivo stvara se petljama lania ( petljini redovi 1, 2, 4, 5) i triko ( petljini
redovi 3, 6) iz pree a. U svakom laniu upletene su potkine pree Y. Sistem
osnovnih i potkinih prea a i Y stvaraju mreasto pletivo sa heksaedralnim elijama.
Horizontalni i vertikalni koraci elija t
h
i t
v
u skladu su sa uglom otvaranja elija .
Ovakvo mreasto pletivo primenjuje se u svojstvu osnove za krovne lepenke i ipke
Uzorak po osnovi ipke stvara se sistemima uzorkovanih potkinih prea Y
uz
, upletenim
ispod veznih delova pree osnovne a i Y.
Na slici 192 prikazani su momenti procesa stvaranja petlji pri dobijanju potkinih
pletiva na rael maini. P o t k i n e p r e e uvedene su u rupiaste igle 1, 2 3
(192,a). Polupetlje 4, 5, 6 nalaze se ispod jeziaka igala. Potkine pree izlaze iznad-
ispod veznih delova polupelti, usmerene sdesna ulevo. Shodno ovome, potkin polaga,
koji se nalazi iza jeziastih igala, skree sdesna ulevo za jedan igleni korak. O s n o v n
e p r e e izlaze iz polupetlji i upravljaju se na rupiaste igle 7, 8, 9 zadnjeg polagaa.
Posle klatnenog kretanja polagaa udesno potkin i osnovni polaga zauzimaju poloaj,
prikazan na slici 192,b. Prednji polaga sa osnovnom preom skree ispred igala sleva
nadesno za jedan igleni korak, a polaga sa potkinim preama ostaje u tom takoe
veznom delu meu iglama.
159
159
Slika 191. Struktura jednostranog i dvostranog pletiva potkinih prepletaja
Oba polagaa izvravaju klatneno kretanje nazad tako da se osnovne pree prednjeg
polagaa poloe na odgovarajuim jezicima igala, a potkine-izmeu polupetlji i veznih
delova.
Posle polaganja pree igle se sputaju nanie, na njima se stvaraju nove petlje i
potkine pree se pruaju izmeu baznih i veznih delova novih petlji.
Iz razmotrenog procesa stvaranja petlji moemo izvesti sledei zakljuak:da bi se
potkine pree sjedinile sa osnovnim, potkin polaga pri polaganju pree ispod igala,
mora da skrene za vei broj iglenih koraka, nego osnovni, ili ovo skretanje potkinog
polagaa mora biti usmereno u suprotnu stranu u odnosu prema osnovnom polagau.
Razmotriemo jo jednom osobine i strukturu dobijanja razliitih vrsta potkinih
osnovo pletenih pletiva.
Prepletaji sa postavnim potkinim preama. Kao to smo ve rekli potkine pree
primenjujemo kao podstavne, rasporeene na strani lica ili nalija u obliku leeih
odseaka. Ove odseke moemo eljati za stvaranje plia na povrini pletiva. Postavne
pree moemo uplesti u osnovno osnovo pleteno pletivo labavije, b e z o b a v i j a nj
a i l i s a o b a v i j a nj e m osnovnih petlji za dobijanje proizvoda sa vlaknastom
povrinom, i veom jainom ( naprimer, marame, prsluci ,toplo rublje).
Za dobijanje potkinog pletiva sa obavijanjem veznih delova u svojstvu osnovnog
odabira se triko-sukno ili atlas. Da bi se potkine pree obavile oko veznih delova,
polaga sa potkinim preama izvrava polaganje ispod igala sa razmakom, jednakim
maksimalnom zbiru skretanja osnovnog polagaa u tom takoe istom pravcu.
Na slici 193 prikazana je struktura prepletaja dvoiglenog trikoa, iji vezni delovi
obavijaju potkine pree. U datom sluaju polaganje osnovnih prea karakterie se
sastavom lanca 1-0/1-2//, to jest zbirni razmak polaganja jednak je 0-2, shodno tome,
polaganje potkine pree mora biti 0-0/2-2//. Ako polaganje potkine pree bude 2-2/0-
0//, neophodni efekti se nee dobiti, poto pri polaganju ispod igala osnovnih pea od
0 do 1 potkine pree imaju polaganje ispod igle od 2 prema 0 i ne ispravljaju se.
Potkine pree, umetnute sa obavijanjem veznih delova, skoro u potpunosti lee na
naliju i mogu biti sasvim nevidljive na strani lica.
160
160
Takoe u svojstvu osnovnog prepletaja pri dobijanju potkinih prepletaja sa
obavijanjem primenjujemo atlas, obavijanje bude samo u okretnim petljama (okretnice).
Ako pri dobijanju pletiva sa obavijanjem potkin polaga ima veu veliinu oscilovanja
(zamaha) pri polaganju ispod igle, nego osnovni, dobijamo pletivo sa nepotpunim
obavijanjem veznih delova ( slika 194).
U svojstvu osnovnog pletiva primenjujemo dvoigleni triko sa zatvorenim petljama, a
polaganje potkinih prea proizilazi pri skretanju polagaa 3-3/0-0//. U datom prepletaju
poloaj potkinih prea podseaju na stranice petlji glatkog kulirnog prepletaja,
zaokrenute pod uglom od 90
o
. Ovakvo pletivo manje se iztee u irinu, nego li u
duinu, i primenjuje se u tekstilnoj industriji pri krojenju proizvoda u poprenim
pravcima, pri emu strana lica se uzima za nalije. Ako primenjujemo potkine pree u
boji sa manjom finoom, na pletivu se stvaraju uzorkovane obojene pruge.
Prepletaji sa umetnutim potkinim preama. Kao to smo ve napomenuli potkine
pree se uvek koriste za smanjenje rastegljivosti pletiva. U tim sluajevima izabiramo
takav redosled njihovog polaganja, pri kome se potkine pree ne vide ni sa lica ni sa
nalija, i odseci pree maksimalno se pribliavaju prema pravoj liniji ( slika 175).
Kako se iz slike vidi potkine pree su upletene u osnovno pletivo po dijagonali.
Prepletaji sa resastim potkinim preama. Na osnovo pletaim mainama mogu se
dobiti rese u obliku odvojenih lania ili u obliku petlji, zavijene iz potkine pree (slika
196). Na slici vidimo, da osnovni polaga stvara lani, a potkina prea, povezuje meu
sobom odvojene lanie u svakom etvrtom redu, stvarajui zavijene resaste petlje , u
ostalim redovima raporta umetnute u obliku potkinih prea. U svojstvu osnovnog
pletiva moe biti korien samo glavni ili izvedenih prepletaj.
Prepletaji sa uvezanim potkinim preama. Pored opisanih naina primene potkinih
prea, dati princip stvaranja osnovo pletenih prepletaja iroko se koristi za dobijanje na
pletivu ili proizvoda aurne , obojene i reljefne uzorke. U svojstvu primera
razmotriemo dobijanje i redosled prorauna nekoliko uzoraka uzorkovanog pletiva sa
primenjenim uvezanim potkinim preama.
Na slici 197,a prikazana je uzorkovana manica, izraena na jednoigleninoj osnovo
pletaoj maini rael primenom tri polagaa, jedan kao osnovni, a dva kao potkina.
Potkine pree drugog i treeg polagaa povezuju meusobno lanie, stvorene prvim
polagaem. Sva tri polagaa imaju preskoan uvod, iji je redosled prikazan na emi.
Uzorak se stvara veznim delovima obojenih potkinih prea u povezivanju sa
vertikalnim sivim i zelenim prugama.
Za davanje mani bolju stabilnost, to jest za smanjeno njeno razvlaenje, osnovni
polaga ima uvod po dve pree u svaku rupiastu iglu, a potkine-po tri pree.
Potkini polagai se uvode sa osnovom, koja se sastoji iz obojenih prea. Svaka
manica ima est obojenih prea. Broj manica, istovremeno pripremljenih na maini,
zavisi od irine mane i broja igala u iglenici.
161
161
Slika 192. Pojedine faze u procesu stvaranja
petlji potkinog pletiva
Slika 193. Struktura prepletaja dvoiglenog Slika 194. Struktura prepletaja pletiva sa
trikoa, iji vezni delovi obavijaju potkinu nepotpunim obavijanjem veznih delova
preu i grafiki prikaz prepletaja i grafikim prikazom prepletaja
162
162
Slika 195. Struktura prepletaja pletiva Slika 196. Struktrura prepletaja pletiva sa
sa umetnutim potkinim preama umetnutim resastim potkinim preama i
i grafikim prikazom
a
Slika 197. Uzorkovana manica, grafiki prikaz , sastav lanca i uvod snovanja
163
163
Na slici 197,b prikazan je drugi primer strukture ovih prepletaja. Kako vidimo iz slike,
potkine pree u ovom pletivu poloene su u cik-cak liniji. Teei prema ispravljanju,
one naginju petlje i pridodaju laniu takoe malu cik-cak struktruru.. Da bi se
odstranio ovaj nedostatak skretanje potkinih i osnovnih polagaa pri polaganju pree
pod igle projektujemo u suprotnim stranama.
Kao to smo ve ranije ukazali, svi glavni jednoiglenini osnovo pleteni prepletaji i
njihovi izvedeni imaju cik-cak strukturu petljinih nizova. Susedni petljini nizovi
potkinih prea sa suprotnim skretanjima, moemo ih ispraviti u onim prepletajima kao
to su triko, sukno, saten i tako dalje.
Na slici 197,c prikazana je struktura trikoa sa potkinim preama polaganjem 0-0/8-
8//. Pree, koje stvaraju triko, u datom sluaju imaju polaganje 1-0/1-2//. Po prepletaju
vidimo, da se potkine pree rasporeuju u pravcima, suprotno veznim delovima trikoa,
zato tenja baznih delova petlji trikoa da se naginju bie uravnoteena potkinim
preama, i petljini nizovi trikoa se ispravljaju. Ovome takoe doprinosi pravilno
zatezanje potkinih i osnovnih prea.
Prepletaji sa pojedinanim potkinim preama i sa potkinim
veznim delovima
Vei inters za iroki asortiman i poboljanje spoljanjeg oblika proizvoda
predstavljaju osnovo pletena pletiva, na kojima se uzorci stvaraju pojedina-nim
potkinim preama, rasporeenih u odreenom poretku na stani nalija osnovnog pletiva.
U svojstvu osnovnog pletiva koristi se kombinovani dvoiglenini prepletaj, kao triko-
sukno, saten-lani, saten-triko i drugi. Prvi i trei polaga stvaraju osnovno pletivo, i
kao po pravilu imaju neprekidan ili pun uvod, potkine pree sa naizmeninim uvojima ,
uvodimo u drugi polaga sa preskonim uvodom.
U pojedinim sluajevima u osnovni polaga uvodimo pree, razliite po finoi i
vlaknu.
Karakter uzoraka, dobijen potkinim pojedinanim preama, zavisi od primenjenog
prepletaja i njihovog povezivanja sa potkinim preama i od uvoda potkinih prea u
polagae i njihovih obojenja.
Primer tako dobijenog pletiva prikazan je na slikama 198 i 199.
Slika 198. Potkino pletivo sa Slika 199. Grafiki prikaz i sastav lanca prema uzorku
pojedinanim potkinim preama sa slike 198
164
164
Osobine potkinih pletiva i metode projektovanja. Potkine pree, upletanjem u
osnovni prepletaj, bitno menjaju njegovu osobinu. Smanjuje se rasplitanje i istegljivost
pletiva baznog ili osnovnog prepletaja .U pletiva osnovo pletenih prepletaja smanjuje se
nagib petlji osnovnog prepletaja prema liniji petljinih redova. Pletiva sa uzdunim
potkinim preama ( slika 190,d, e, f) postaju malo rastegljiva po duini, sa poprenim
potkinim preama (slika 190,e)-po irini, sa uzdunim i poprenim preama ( slika
190,b; 191,a)-po duini i irini.
U pletivu sa uzdunim potkinim preama ili poprenim i uzdunim potkinim
preama, umetnutim ispod veznih delova nekoliko petljinih nizova, rastegljivost se
smanjuje i pri deformaciji u pravcima, ne poklapa se sa pravcem polaganja potkine
pree ili njenih odseaka. Ovo objanjavamo time, to potkine pree, popunjavajui
meupetljine vezne delove, izazivaju smanjenje graninih vrednosti A
max
, B
max
, S
max
u
pletivu baznog prepletaja pri njegovom istezanju. Stepen smanjenja istezanja je time
vei, ukoliko je vea zapunjenost meupetljinih veznih delova potkinim preama, koja
se pri zadatoj gustini pletenja uveava sa poveanjem debljine potkine pree. Pri
deformacionim naprezanjima potkine pree primaju veu orijentaciju u pravcima
istezanja, nego za to isto vreme osnovne pree koje pokazuju optereenje u manjem
stepenu. Potom u prvom redu razaraju se potkine pree, a zatim osnovne. Ova pojava je
nedostatak pletiva potkinih prepletaja, poto se u nejednakom stepenu koristi jaina
osnovnih prea.
Pri sloenim deformacijama, koje su pribline prema prekidnim, ali ne razaraju
pletivo, potkine pree menjaju svoj poloaj u pletivu relativno osnovnim preama, pri
emu one menjaju trajno nepovratni karakter i ne uspostavljaju se pri relaksacionim
procesima pletiva. Ovo izaziva smanjenje pokazatelja oblika stabilnosti pletiva potkinih
prepletaja i slui jednim od njegovih nedostataka.
Potkine pree, rasporeene izmeu baznih i veznih delova petlji, spreavaju promenu
konfiguracije pree u osnovnim petljama pri relaksacionim procesima u pletivu i
smanjuju parametar upletanja pletiva.
Petljin korak pletiva potkinih prepletaja u ravnotenom stanju odreujemo po formuli
A = (1- K
u
) t,
gde je K
u
- koeficijent tehnolokog upletanja pletiva;
t- igleni korak pletae maine.
Za proizvode zavese-ipke iz sintetikih prea K
u
= 0,04-0,05. Za pletiva namenjena
za gornje odevne predmete, K
u
= 0,06-0,07.
Visina reda petlji projektuje se sa uzimanjem broja i debljine potkinih prea,
rasporeene u petljama izmeu njenih baznih i veznih delova petlji
B = R
d
o
+
=
n
i
u
i
d
1
,
gde je R
-irina raporta osnovnog prepletaja ( za pletiva potkinih prepletaja sa osnovnim

prepletajem lania R
= 2);
d
o
, d
pi
- srednji prenik odgovarajue osnovne i potkine pree;
n- broj potkinih prea, rasporeenih izmeu baznih i veznih delova petlji.
Koeficijenat odnosa gustine pletiva potkinih prepletaja odreuje se po formuli
C = B/A = , ) j . 1 /
1
t K d d R
u
n
i
p o
i

)
`
=
165
165
Iz ove formule sledi, da se vrednost C pri jednakim veliinama K
u
, t, d
o
uveavaju sa
poveanjem irine raporta prepletaja, prenika i broja potkinih prea, koje se nalaze
izmeu baznih i veznih delova petlji. Duina potkinih i osnovnih prea u petlji pletiva
odreuje se iz njihovih geometrijskih modela.
Za pletiva sa skeletnim potkinim preama (slika 175,a, c, e, f, g; 176,a, e) duinu
potkine pree u odnosu prema jednoj osnovnoj petlji pletiva, nalazimo po formuli,
; A
A
= , B
B
=
gde je
A
-duina horizontalne potkine pree;
B
-duina vertikalne potkine pree.
Duinu potkinih prea, sa promenljivim pravcima polaganja u petljinim redovima (
slika 175,a, c, d; 176,b, c, d, f) odreujemo kao zbir duine:
u
=
v
+
o
,
gde je
v
- duina potkine pree u veznom delu, koja preseca jedan ili nekoliko petljinih
nizova;
o
- duina luka okretnog dela potkine pree.
Prihvatajui
v
za dijagonalu paralelopipeda sa veliinama B i A ( R
p
-1), a duinu
luka za poluobim sa prenikom (2d
o
+d
p
), dobiemo
, ) j , ), 2 5 , 0 1
2 2
p o u
d d R A B
p
+ + + =
gde je R
p
- raport polaganja potkine pree u datom petljinom redu;
B, A odgovarajua visina petljinog reda i petljinog koraka;
d
o
, d
p
-srednji prenik odgovarajue osnovne i potkine pree.
Povrinsku gustinu u gr m
-2
pletiva potkinih prepletaja izraunavamo po formuli
, ), 10 4
4
p o
t p t o v h
T T G G Q + =

gde je G
h
, G
v
- odgovarajue gustine pletiva po horizontali i vertikali ( broj petlji na
5cmm);
o
,
p
-odgovarajue duine pree u petlji osnovne i potkine pree, u odnosu
prema jednoj petlji;
p o
t t
T T ,
odgovarajue podune mase osnovne i potkine pree u tex.
Proces izrade potkinih prepletaja.
Pletiva potkinih prepletaja izraujemo na kulirnim i osnovo pletaim mainama
najmanje iz dva sistema prea: osnovne i potkine. Najvie rasprostranjeniji nain
pletenja je dvostrano ili desno-desno pletivo sa poprenim potkinim preama na bazi
patenta i njegovih izvedenih prepletaja, i dvostranih kulirnih pletiva sa uzdunim
potkinim preama na bazi nalija glatkog prepletaja.
Osnovo pleteno pletivo potkinih prepletaja obino izraujemo sa potkinim preama,
umetnutim u pravcu petljinih redova pletiva ( sa uzdunim potkinim preama). Pri
njegovom dobijanju rukovodimo se sledeim trima pravilima:
**potkini polagai pri izvrenom skretanju iza igala rasporeuju se blie prema leima
igala, nego li osnovni. Samo u ovom sluaju potkine pree mogu biti poloene ispod
veznih delova osnovnih prea;
**potkini polagai polaganje pree na iglama ne izvravaju, a ostvaruju samo skretanje
iza igala;
166
166
**na dvoiglenicnim osnovo pletaim mainama svaki od polagaa moe biti potkin u
odnosu prema iglama razliitih iglenica.
Princip dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinih prepletaja dat je na slici 200. Potkine
preama P
p
polaganjem u zev, stvaramo povrinu II oluastim iglama 1 sa zatvaraima
(iglicama) 2 i povrinu I poloajem pree osnovnog polagaa P
o
. (slika 200,a). U ovaj
zev pree P
p
mogu polagati polagai P
p
pri njihovim skretanjima, unkom ili
hvataima kao na tkakom razboju ( kao potkina prea 5) ili se dovodi sa strane kukice
igala specijalnim ureajem po strelici a. Osim tekstilnih prea u zev se mogu uvoditi
lanene ili kudeljne trake 4, tkani i drugi metrani vlaknasti materijali, a takoe obloge iz
pokidanih tekstilnih prea. U tom sluaju glave igala sa naotrenim iljcima probadaju
vlaknasti materijal 6.
Posle uvoenja potkinih prea u zev osnovne pree polagaa P
o
se polau na iglama, a
potkine pree nalaze se zatvorene izmeu lea igala, baznim delovima petlji 3 i
delovima osnovne pree b, iz kojih se nadalje stvaraju vezni delovi petlji ( slika
184,b). Pri izvrenju operacije oblikovanja ( slika 200,c) potkine pree bie upletene u
osnovno triko pletivo izmeu baznih i veznih delova petlji.
Pri uvoenju materijala u zev u obliku vlaknastih platna ista e biti proivena
osnovnim preama ( sa jedne njihove strane nalazie se bazni delovi petlji, a sa druge-
vezni delovi).
Na slici 201 prikazan je raspored sa 24 polagaa osnovinih prea rael maine za
pletenje ipki. Na slici je oznaeno sa :
**I- konzolni podupira polagaa;
**II-polagai;
**III-platinska gredica;
**IV-rupiaste igle osnovnog polagaa;
**V- vodii-rupiaste igle potkinih polagaa;
**VI-gredica sa odbijajuim platinama.
Polagai 1, 4 pletu osnovno pletivo, polagai 2, 3-potkino u odnosu prema polagau 1,
ali oni mogu da stvaraju i osnovne petlje (ovi polagai koriste se pri dobijanju ivinih
ipki). Polagai 5-24 su uzorkovani. Vodii pree-rupiaste igle polagaa 2, 3 i 5-24
pstavljeni su na jednoj liniji skretanja ( ukupno na rael maini ovog tipa ima 10 linije
skretanja).
Na slici 186 prikazan je raspored polagaa na dvoigleninoj rael maini sa oznakama:
- 1,2- gredice sa odbijajuim platinama;
- I
1
, I
2
- iglenice;
- 3, 4- gredice sa zavrnim platinama;
- I, II, III-polagai.
Polagai II, III mogu biti potkini u odnosu prema iglenici I
2
, polagai I, II-u odnosu
prema iglenici I
1
, polaga II-u odnosu prema iglenici I
1
i I
2
.
Vie sloenijim javlja se proces izrade osnovo pletenog pletiva sa poprenim potkinim
preama, umetnutim po celoj irini pletiva. Redosled operacija procesa stvaranja petlji
(a- g) na rael maini sa oluastim iglama prikazan je na slici 203 ( detaljnije vidi
tehnologija pletenja II deo, autora V. Gligorijevica).
Pri izradi osnovo pletenog pletiva potkinih prepletaja veliina i pravac skretanja iz
igala potkinih i osnovnih polagaa odreuje strukturu pletiva. Razlikujemo est
osnovnih varijanti skretanja potkinih i osnovnih polagaa iza igala.
167
167
Slika 200. ema dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinog prepletaja
sa oluastim iglama i dva polagaa osnove: P
o
-polaga osnovne pree; P
p-
polaga
potkine pree; b-delovi osnovne pree.
Slika 201. ema rasporeda rupiastih igala polagaa na rael
maini sa 20 osnovinih prea
Osobine strukture pletiva u zavisnosti od uslova i pravca skretanja polagaa iza igala
prikazano je u tabeli. Skretanja potkinih i osnovnih polagaa iza igala oznaeni su
168
168
odgovarajuim vektorskim veliinama

p S I i

o
S I (
o
S I ovo je skretanje osnovnog
polagaa iza igala).
Projektovanje skretanja potkinih polagaa, neophodnih za izradu pletiva sa zadatom
strukturom, izvrava se sa osnovnim pravilima koja smo dali gore.
Projektovanje pletiva futernih prepletaja
Osobine. Futerni prepletaji su takva pletiva koja sadre u osnovnom pletivu dopunske
pree koje se ne upliu u petlje, ve se dopunske pree upliu u osnovni prepletaj putem
zatezanja nekih petlji preko zamke futerne pree u odreenom odnosu 1+1; 1+2; 2+2 i
tako dalje. Pri izradi pletiva futernih prepletaja futerne pree se polau na igle u obliku
zamki, odvode prema polupetljama i zbacuju zajedno sa njima na novo stvorenu petlju.
Na slici 188,a-d prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja na
bazi trikoa sa umetnutim futerni preama i razlitim vrstama futernih petlji. Futerne
pree u osnovo pletenom pletivu stvaraju zamke i vezne delove. F u t e r n e z a m k e
ab i cd- delovi futerne pree, prepliu se sa veznim delovima osnovnih petlji. F u t e r n
i v e z n i d e l o v i bc i da povezuju naizmenino stvaranje pletenja futernih
zamki u procesu pletenja.
Slika 202. ema rasporeda polagaa na
dvoigleninoj rael maini
Futerne zamke i futerni vezni delovi (podstavni) u
celosti stvaraju n e d o v r e n e f u t e r n e p e
t lj e. Razlikujemo otvorene i zatvorene nedovrene
futerne petlje.
Otvorene nedovrene futerne petlje nazivamo u
tom sluaju kao upleteni istoimeni vezni delovi
futernih i osnovnih prea ( 204,a, c), to jest izlazni
vezni delovi futerne pree prepliu se sa izlaznim
veznim delovima osnovne ili izlaznim veznim
delovima futerne-sa izlaznim veznim delovima
osnovnih prea.
Zatvorene nedovrene futerne petlje prepletaja
razliitih veznih delova (slika 204,b,d), to jest izlazni
vezni deo futerne pree-sa izlaznim osnovnim ili
izlaznim veznim delovima futernih-sa izlaznim
veznim delovima osnovnih prea.
Na slici 204,e prikazana je struktura pletiva, u
kojoj se futerne pree javljaju istovremeno
povezujuim i uzorkojuim. Polaganje futerne pree iza igala izvrava akar aparat. U
pletivu se stvaraju uzorkovani efekti zahvaljujui povezivanju kroz otvore (sektor III) sa
sektorima I i II manje i vee gustine pokrivanjem futernim preama.
Na slici 204, f prikazana je struktura pletiva sa uzorkovanim futernim preama.
Uzorci tipa vezenja stvaramo polaganjem futernih prea F
1
i F
2
na naliju pletiva
prepletaja triko. Analogno uzorci mogu biti dobijeni na bazi jednostranih ili desno-levih
kulirnih prepletaja.
169
169
Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja
Pri izradi osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja polagae sa futernim preama
postavljamo dalje od lea igala, nego osnovne.
Redoslednost operacije jednociklinog naina izrade osnovo pletenog pletiva futernih
prepletaja prikazan je na slici 205. Pree osnovnih P
o
i futernih P
f
polagaa polaemo
na iglama istovremeno (slika 205,a, b,c). Posle okonanog polaganja pree futerni
polagai odvode se prema polupetljama zatvarajuom dacicom (lamele, udarni lim D
z
(slika 205,d). Zatim igle se sputaju i stvara se novi red petlji. Futerne pree se zbacuju
na novo stvorenim petljama zajedno sa polupetljma.
Pri dvociklinom nainu izrade pletiva osnovne i futerne pree polau se na iglama sa
razdelom. Proces stvaranja petlji na osnovo pletaim mainama sa picastim iglama i
presom sa naizmeninim radom prikazan je na slici 206. U prvom ciklusu na iglama se
polae futerna prea F polagaa P
f
(slika 206,a) igle se sputaju i ne presuju (presa je
iskljuena), a futerne pree ( delovi I-II, II-III) odvode se prema polupetljama 1 u
glavama igala (slika 206,b).
U drugom ciklusu igle se podiu na nivou zatvaranja (slika 206,c) na njima se polae
samo osnovna prea O polagaa P
o
i stvara se novi red petlji pletiva, pri emu delovi
futerne pree I-II, II-III se zbacuju na nove petlje 2 zajedno sa polupetljama 1 (slika
206,d).
Na osnovo pletaim mainama sa oluastim iglama dvociklini nain izrade pletiva
futernih prepletaja ostvaruje se istim redosledom, kao i na mainama sa picastim
iglama. Umesto prese koristi se mehanizam za pokretanje zatvaraa igala maine. To je
ustvari jedna iglica koja klizi po telu igle navie i nanie kada je neophodno da se
zatvori vrh kukice igle, da bi se mogla izvriti operacija prebacivanja polupetlji sa tela
igala preko glave igala.
Na osnovo pletaim mainama sa jeziastim glama i zatvarajuom daicom pri
dvociklinom nainu pletenja pletiva futernih prepletaja u poetku na iglama polaemo
pree futernih polagaa, zatim se oni odvode prema polupetljama zatvarajuom
daicom. Igle produavaju izbacivanje, i na njima se zatim polau pree osnovnih
polagaa.
Dvociklini naini izrade osnovo pletenog pletiva vie je pouzdan, nego li ciklini; pri
njegovoj primeni moguno je ispuniti svako povezivanje polaganja osnovnih i futernih
prea. Osnovni nedostatak jednociklinog naina sa korienjem zatvarajuih daica je
pojava mogunosti zbacivanja sa jeziaka igala ne samo futernih, nego i osnovnih
prea.
U tabeli prikazane su mogue varijante polaganja osnovnih i futernih prea na iglama
(NS) i iza igala (IS). Povezivanje polaganja pree, oznaeno velikom zagradom,
moguno je pri jednociklinom nainu izrade pletiva. Pri dvociklinom nainu pletenja
moguno je bilo koje povezivanje polaganja osnovnih i futernih prea; prema tome,
futerni polagai mogu izvravati ne samo obino, ve i keperno polaganje. Nedovrene
futerne petlje razliitih vrsta prikazane su u narednoj tabeli.
170
170
171
171
172
172
Slika 203. Proces stvaranja petlji pri polaganju potkinh prea
po celoj irini osnovo pletenog pletiva:
1-oluasta igla; 2-gredica sa odbijajuim platinama; 3-pletivo; 4, 5-polagai sa
osnovnim
preama; 6-gornje platine; 7-tekua traka potkinih prea; 8-potkine pree; 9-donje
platine; 10- zatvarai igala (iglice).
173
173
Slika 204. Struktura i grafiki prikaz osnovo pletenog pletiva futernih
prepletaja
174
174
Slika 205. jednociklini nain izrade osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja
Tabela: Varijante polaganja osnovnih i futernih prea na iglama i iza igala
175
175
Na Slici 207 prikazana je struktura prepletaja trikoa sa potkinom (slika207,a) i
futernom (slika 207,b) preom. Kako vidimo na slici potkina prea ne stvara petlje i
povezuje se sa osnovnom samo ispod veznih delova petlji trikoa. Za razliku od njih
futerna prea obavija u krug osnovni bazni deo petlje.
Osnovopleteno pletivo futernih prepletaja izraujemo na jednoigleninim rael
mainama. Za njegovo dobijanje maina je snadbevena padajuom presom. To je ustvari
jedna metalna ploica 2 (slika 207,a) postavljena izmeu osnovnog 1 i futernog
polagaa 3. Uloga ploice je da odvodi nanie futernu preu, polagajui je na jezike
igala zajedno sa osnovnom. Pri ovome futerne pree se premetaju sa jeziaka igala na
njihovim telima, da nebi potpale ispod kukice igala pri njihovom sputanju. Iz slike 207
vidimo da futerna prea u redu 1 futernog trikoa stvara zamkasti uvojak, a u redu 2-
nezamkasti. Zamkasti uvojci dobijaju se pri polaganju futerne pree po pravilu stvaranja
zatvorenih petlji, a nezamkaste- po pravilu stvaranja otvorenih petlji.
Za osnovu pletiva najee se primenjuju trikovni i atlasni prepletaji sa otvorenim i
zatvorenim petljama. Radi toga, da bi se futerna prea reljefno izdvojila, koristimo
osnovne petlje otvorenog oblika. Meutim nekada se projektuju zatvorene petlje, da se
ne bi naruilo pravilo o polaganju futerne i osnovne pree u suprotnim pravcima.
Futerne pree se obino udvostruuju ili utrostruuju, u odnosu na osnovne radi boljeg
reljefastog izgleda uzorka.
Na slici 208,b prikazan je uzorak osnovo pletenog futernog prepletaja ispleten sa etiri
polagaa osnovinih prea na jednoigleninoj rael maini.
176
176
Slika 206. Dvociklini nain izrade osnovo pletenog pletiva futernog prepletaja
Slika 207. Struktura trikoa sa potkinom a i futernom preom b.
177
177
Primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u
izradi zavesa i ipki
U dananje vreme veina proizvoda od zavesa i ipki izraujemo uglavnom
osnovopletaim nainom na akarovim osnovopletaim mainama sa vie polagaa
osnovinih prea. Baza za njihovo dobijanje slue u prvom redu potkini i futerni
prepletaji.
Zavese i ipke su ustvari uzorkovani mreasti proizvodi, kod kojih su karakteristine
elije jednake ili razliite po svom obliku i veliini, i uzajamno su rasporeene i
povezane sa gusto pokrivenim delovima pletiva u saglasnosti sa arom uzorka.
Po sastavu proizvode od zavesa i ipki delimo u dve grupe: osnovne i sloene
strukture.
O s n o v n i p r o i z v o d i sadre obino osnovu sa upletenim uzorkovanim
preama; osnovni proizvodi ove grupe mogu ili ne da imaju uzorkovane pree. U p r o
i z v o d i m a s l o e n e s t r u k t u r e , imamo uzorkovane i osnovne sisteme
prea , uzorkovane pree ispunjavaju istovremeno ulogu povezujuih i stvaraju
sopstveno pletivo mreasto ipkarskih proizvoda; u njima osnovne pree ne mogu da
stvaraju osnovno pletivo.
Slika 208. Poloaj futernog i osnovnog polagaa pri pletenju pletiva futernog prepletaja
(a) i uzorak ovog pletiva(b).
Primena prepletaja za zavese i ipkarske proizvode zavisi od finoe pletiva
kombinovanih potkino-filetnih ili futerno-filetnih prepletaja. U proizvodima potkino-
filetnih prepletaja uzorci se stvaraju potkinim polaganjem uzorkovanih prea, u
proizvodima futerno-filetnih prepletaja-futernim polaganjem uzorkovanih prea. Prema
178
178
tome, sutina zavesno-ipkarskih proizvoda su uzorci koji se stvaraju kako potkinim
tako i futernim polaganjem uzorkovanih prea.
Prema ranije datoj slici 204,d bila je prikazana petljina struktrura osnovo pletene
osnovne ipke sa potkinim uzorkovanim preama Y
yz
. Osnova zavese je mreasto
pletivo sa saastim elijama, ije se osnovne karakteristike a
1
, a
2
, t
h
, t
v
, . odreuju
kao i kod filetnih prepletaja koji imaju mreastu makrostrukturu.
Osnovno pletivo ipke sa zadatim brojem redova pletenja veliinom i oblikom elija u
znatnom stepenu je zavisno od uslova njihovog dobijanja, koji je odreen
karakteristikama
(L
o
/L
y
)
R
,
gde je L
o
-duina osnovnih prea u raportu osnovnog pepletaja;
L
y
-duina potkine pree u raportu osnovnog prepletaja.
Obino ovaj odnos osnovne pree prema potkinoj u raportu iznosi 4,7.
Model strukture jedne osnovo pletene zavese osnovnog pletiva sa potkinim
uzorkovanim preama, grafikim prikazom i sastavom lanca date je na slici 209.
Osnova zavese, za razliku od osnove ipke, ima makrostrukturu tipa mree (mreasto
pletivo) sa pravougaonim elijama, ije su veliine po horizontali a
h
= t
h
, po vertikali
a
v
= t
v
, gde je t
h
i t
v
horizontalni i vertikalni korak elija. Za dobijanje osnovnog
pletiva zavese koristimo tri sistema prea osnovnu 1, koja stvara lani i uvedena je u
polaga P
1
, i dve potkine 2 i 3, uvedene saglasno u potkine polagae P
2
i P
3
. Uzorke na
pozadini osnovne mree stvaramo sistemima uzorkovanim potkinim preama 4, iji
prenik d
uz
za veu kontrastnost (suprotnost) uzorka premauje prenike osnovne d
o
i
osnovnih potkinih d
y1
i d
y2
prea. Veliinu elije po vertikali u osnovnom pletivu
odreujemo saglasno formuli
a
v
= nB
L
+ B
Lp
,
gde je n-broj redova pletenog lania meu delovima njegovog povezivanja;
B
L
-visina petljinog reda lania na delu povezivanja;
B
Lp
-visina reda petlji lania na delu povezivanja .
Veliina osnovne mree po horizontali zavisi od primenjenog uvoda osnovnih ptea u
polagae, finoe osnovopletae maine i tehnolokog koeficijenta upletanja zavese pri
odleavanju (odmaranju) :
a
h
= R
o
t (1- K
u
),
gde je R
o
- raport uvoda osnovnih prea u polagae;
t-igleni korak osnovopletae maine;
K
u
-tehnoloki koeficijent upletanja pletiva zavese.
Na slici 210 prikazan je model sloene strukture ipke sa potkinim polaganjem
uzorkovanih prea. Osobenost sastava takve ipke, po uporeenju sa osnovnim, je
pojava prisustva razliitih elija po obliku i uzajamnom rasporedu, dobijenih putem
povezivanja uzorkovanim potkinim preama 2, 3, 4, 5 i tako dalje nekih petljinih nizova
lania 1 u razliitoj povezanosti. Potkine pree izvravaju istovremeno ulogu
uzorkovanih i povezujuih, to daje mogunost stvaranja proizvoda sa uzorcima u vidu
delova, pokrivenih potkinim preama, aurnim otvorima u vidu razliitih po obliku,
veliinama i rasporedu elija. Na delovima gustog pokrivanja I, II potkine pree polau
se u svakom petljinom redu ispod veznih delova razliitog broja petljinih nizova u
zavisnosti od irine pokrivanja; za dobijanje elija, koje se stvaraju ne povezivanjem
petljinih nizova ( delovi III, IV, VIII, X i tako dalje) neophodno je potkine pree
polagati u jednom te istom petljinom nizu u nekoliko petljinih redova.
179
179
Slika 209. Model strukture osnovoplene zavese osnovnog pletiva sa potkinim
uzorkovanim preama, grafikim prikazom i sastavom lanca osnovnog prepletaja
Neki petljini nizovi, stvarajui elije, povezuju se meusobno na delovima veza VI, V,
VII, koje su rasporeene u saglasnosti sa veliinom i oblikom dobijenog uzorkovanog
efekta . Veliina elija a
i
, korak elije t
h
i t
v
, petljin koraka A
1
i A
2
u takvim
zavesnim-ipkarskim proizvodima zavisi od karaktera uzorka.
U zavesama i ipkama kako osnovnih (slika 191,d; 209) tako i sloenih struktura
(slika 210) stvaramo uzorkovane efekte, raznovrsne i sloene koje odreujemo brojem
sistema uzorkovanih potkinih prea, uvedenih u pojedine rupiaste igle polagaa
osnovo pletae maine.
Na slici 211 prikazan je primer patrone uzorka i priprema podataka za dobijanje
osnovne ipke, koji se izvrava sa korienjem 14 potkinih uzorkovanih polagaa na
rael maini. Analogno patroniranju osnovne zavese i zavesno-ipkarskih proizvoda
sloene strukture, kao osnovu papira za njih primenjujemo sa pravouglim oblikom
elija.
Znatno vei broj uzorkovanih efekta moemo dobiti na zavesno-ipkarskim
proizvodima, izraenih na rael mainama, rupiastim iglama polagaa koji se
180
180
upravljaju akarnim mehanizmom za uzorkovanje. Proizvodi, izraeni na ovim
mainama, obino imaju sloenu strukturu; uzorkovane potkine ili futerne pree u njima
slue istovremeno i povezujue. Na slici 191,b bila je prikazana struktura akarnog
zavesnog pletiva sa uzorkovanim potkinim preama, na slici 204,e- sa uzorkovanim
futernim preama. Ukoliko vezni delovi uzorkovanih futernih prea na strani nalija
lee iznad veznih delova osnovnih petlji, uzorci na futernom pletivu veeg su kontrasta i
reljefniji, nego li na pletivu potkinih prepletaja, iji je proces dobijanja sloen.
Na slici 212 prikazan je model strukture zavesno-ipkarskih proizvoda, uzorak koji
stvaramo polaganjem kako potkinih, tako i futernim preama. Osnovu proizvoda
predstavlja mrea sa pravougaonim oblikom elija, dobijene iz triju sistema prea: P
o
,
P
uz1
, P
uz2
. Uzorak se povezuje sistemima P
y
i futernim P
F
preama. Uzorkovane
potkine pree u takvom pletivu rasporeene su ispod veznih delova osnovnih, a vezni
delovi futernih prea P
F
sa nalija pokrivaju osnovne i uzorkovane potkine pree,
zahvaljujui emu u pletivu imamo dva elementa uzorka: manje kontrastnim iz potkinih
i vie kontrastnim i reljefnim iz futernih prea.
Kombinovani osnovo pleteni prepletaji
Kombinovani prepletaji sastoje se iz ukupnih elemenata strukture nekoliko razliitih
glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja.
U zavisnosti od naina povezivanja u pletivu prepletaji razliitih klasa ili podklasa
mogu biti jednostavno kombinovani, izvedeno-kombinovani, uzorkovano i sloeno
kombinovani. Svaka podklasa pletiva kombinovanih prepletaja u zavisnosti od sastava
povezivanja elemenata podrazdeljujemo na grupe. Broj razliitih varijanata pletiva
kombinovanih prepletaja neogranieno je veliki.
Slika 210. Model sloene strukture ipke potkinog prepletaja
181
181
Jednostavni kombinovani osnovo pleteni prepletaji. Jednostavni kombinovani
osnovo pleteni prepletaji stvaraju se naizmeninim smenjivanjem u jednom raportu
elemenata nekoliko podklasa glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja sa klasom
glavnih ili izvedenih; pri ovome razlikujemo podklase prepletaje smenjivanjem
naizmenino red za redom, meutim u svakom petljinom redu podklase prepletaja su
jednake. Pletivo jednostavnih kombinovanih prepletaja moe biti dobijeno
povezivanjem u petljinim redovima samo kulirnih (desno-leva popreno pletena), ili
samo osnovo pletenih, ili kulirnih i osnovo pletenih prepletaja.
Na slici 213 prikazan je uzorak pletiva, koji je izraen na brzohodnoj osnovopletaoj
maini ketentul sa etiri polagaa, od kojih dva stvaraju osnovno pletivo, a druga dva
rade kao potkini polagai. U datom sluaju uzorak se sastoji iz ovalnih otvora, oivieni
romboidnim obojenim kvadratima. Za dobijanje otvora primenjujemo filetne prepletaje
na bazi trikoa i atlasa, a romboidne kvadrate stvaramo potkinim obojenim viskoznim
preama, rasporeenih na strani nalija osnovnog prepletaja.
Na slici 216 prikazano je polaganje pree u osnovo pletenom pletivu jednostavnih
kombinovanih prepletaja. U prvom sluaju (slika 216,a) petljini redovi trikoa povezuju
se sa redovima izvedenog trikoa (saten), u drugom sluaju (slika 216,b)-petljini redovi
sukna sa redovima satena.
Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja jedna od vanijih karakteristika je
pojava redoslednog smenjivanja petljinih redova unutar raporta prepletaja i visine
raporta.
Naprimer, pri smenjivanju u jednom prepletajau dva reda kulirnog i red izvedenog
kulirnog ( slika 217,a, b) stvara se jednostavan kombinovani prepletaj, koji se sastoji iz
petljinog reda kulirnog 1 i petljinih redova 2, 3, koji sadre akarove petlje .
Pri smenjivanju tih takoe redova ali u drugom redosledu (slika 201,c, d) u svakom
petljinom redu pletiva stvaramo akarne petlje , i pletivo ubrajamo prema klasi u
uzorkovano akarnih. Na slici198,a i b dat je uzorak pletiva sa akarnim i aurnim
prepletajem. Na slici 199 dat je uzorak osnovo pletene ipke sa rael maine.
Razliit raspored akarovih petlji u razmotrenim varijantama pletiva utie ne samo na
strukturu pletiva, ve i na njegovu osobinu.
182
182
Slika 211. Patron uzorka i ema uvoda preama polagaa za dobijanje
ipke potkinog prepletaja
183
183
Slika 212. Model strukture uzorkovanog zavesno ipkarskog prepletaja
stvoren potkinim i futernim preama
Za pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja vaan znaaj ima i visina raporta.
Tako, pri smenjivanju u jednom raportu dva petljina reda patenta (desno-desni osnovni
Slika 213. Uzorka kombinovanog
osnovopletenog
pletiva
prepletaj) koji ima zamke na jednoj njegovoj
strani, sa jednim petljinim redom patenta,
stvaramo uzorkovani poluzahvatni desno-
desni prepletaj.
U njemu sve petlje na jednoj strani imaju
zamke. Pri smenjivanju petljinih redova
patenta, koji sadre zamke na jednoj strani, sa
dva reda patenta bez zamki stvaramo pletivo
jednostavnih kombinovanih prepletaja.
Analognim povezivanjem jednoga reda
patenta sa jedni redom ili nekoliko redova
kulirnog dobijamo jednostavna reljefna-
dodatna pletiva akarovih prepletaja, ponekad
nazvana rips ili prugasti somot. Takvo
povezivanje jednog reda patenta sa dva reda
kulirnog na jednoj i na drugoj strani
prepletaja, izraujemo dvostrano potpuno
dodatno pletivo akarnog pepletaja, ponekad
184
184
nazvano milanskim patentom. Pri smenjivanju petljinih redova kulirnog sa dva reda
patenta stvaramo pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaj. Podrobnije o ovim
vrstama prepletaja vidi Tehnologija pletenja I i II deo, autora V.Gligorijevia.
Izvedeni-kombinovani prepletaji. Pletiva izvedenih-kombinovanih prepletaja
dobijaju se putem smenjivanja u jednom petljinom redu petlji razliitih prepletaja. Za
razliku od poznatih izvedenih prepletaja u takvom pletivu meu petljinim nizovima
jednog prepletaja povezuju se petljini nizovi drugog prepletaja, to jest povezuju se
elementi prepletaja razliitih podklasa.
Pletiva izvedeno-kombinovanih prepletaja mogu biti kulirna, osnovo pletena, kulirno-
osnovo pletena. Ona mogu biti stvarana povezivanjem elemenata samo dvostranih,
jednostranih ili dvostranih i jednostranih prepletaja.
Nekoliko varijanata grafikog prikaza pletiva izvedeno-kombinovanih prepletaja
prikazano je na slici 218. Osnovo pleteno pletivo (slika 218,a) sadri u jednom
petljinom redu petlje lania, trikoa i sukna, pri emu svaka petlja u pletivu se stvara iz
jedne pree. Za dobijanje pletiva neophodno je imati tri sistema pree, uvedene u
polagae P
1
, P
2
, P
3
. Polagae uvodimo tako, da ukupan broj prea u njima bude jednak
broju radnih igala.
Grafiki prikaz prepletaja izvedeno-kombinovanih prepletaja na bazi patenta prikazan
je na slici 218,b. U petljinom redu nepotpunog patenta, naprimer, raporta 2+1 upleteni
su redovi nepotpunog kulirnog prepletaja. U celini pri smenjivanju petljinih nizova,
stvorenih u pletaim sistemima 1, 2, i 3, 4, vee se jedan petljin red dvostranog
regularnog jednostrano potpunog dodatnog pletiva akarnog prepletaja jednostavnog
povezivanja. U svakom sledeem redu petlji patenta povezuju se meu njima petlje
kulirnog, pomerene za jedan petljin korak. Pletivo koje ima jednaki broj petlji u raportu
na strani lica i nalija, ne uvija se sa krajeva. U praksi on ima ime Francuski pike. O
ovom prepletaju podrobnije je dato u glavi popreno pletena pletiva.
Na slici 218,c,d prikazani su grafiki prikazi kulirno-osnovo pletenog pletiva
izvedenihih-kombinovanih prepletaja. U jednom od njih (slika 218,c) meu petljinim
nizovima kulirnog prepletaja povezani su nizovi lania sa zatvorenim petljama, u
drugom (slika 218,d) meu petljinim nizovima kulirnog u saglasnosti sa raportom
uzorka b stvaramo petljine nizove trikoa. Struktura pletiva prikazana je na slici 219,b.
U njemu svaki bazni deo petlji 1 prepletaja triko povezan je na petlju kulirnog prepletaja
2. Pletivo ima osobine sline kulirnom, i moe se primenjivati za izradu sportskih
proizvoda sa uzduno-poprenim prugama.
185
185
Slika 214. Uzorak pletiva akarnog
(a) i aurnog prepletaja (b)
Slika 215. Uzorak osnovo pletene
ipke sa rael maine
186
186
Slika 216. Grafiki prikaz osnovo pletenog pletiva jednostavnih
kombinovanih prepletaja
Slika 217. Struktura i grafiki prikaz desno-levog
kulirnog pletiva
Kao i u pletiva jednostavnih kombinovanih prepletaja, u pletiva izvedeno-
kombinovanih prepletaja vei znaaj ima redosled smenjivanja petljinih redova unutar
jednog raporta ili redosled dopune jednog prepletaja petljinim nizovima drugog.
187
187
Naprimer, ako u pletivu Francuski pike (slika 219,a) izmenimo redosled smenjivanja
petljinih redova ( umesto smenjivanja 1, 2, 3, 4 primenimo smenjivanje 1, 4, 2, 3),
dobiemo pletivo sa drugim osobinama i strukturama; njegovo ime je vajcarski pike.
U Francuskom pikeu bazni delovi petlji nepotpunog patenta petljinih nizova 1 i 2 po
liniji petljinih redova steu se veznim delovima 3, 4 tako, da je na jednoj strani pletiva
A
1
= A
2
, a srednji petljin korak

A = 0,5( A
1
+A
2
). U koliko vezni delovi 3 i 4,
povezuju petljine nizove patenta, pomereni po redovima za jedan petljin korak, jedna
strana pletiva ima elijastu strukturu. Promenom smenjivanja petljinih redova,
dobijamo pletivo drugih izvedeno-kombinovanih prepletaja tipa pike u kome se petljini
nizovi jednog prepletaja dopunjuju
petljinim nizovima drugog saglasno uzorku.
Slika 218. Grafiki prikaz pletiva
izvedeno-kombinovanih prepletaja
Slika 219. Struktura pletiva izvedeno-
kombinovanog prepletaja Francuski
pike-a; kulirno-osnovo pletenog-b.
Uzorkovani kombinovani prepletaji.
Uzorkovani kombinovani prepletaji u
jednom petljinom redu ili raportu imaju
povezana nekoliko uzorkovana prepletaja.
Ovo pletivo moe biti stvoreno iz
povezivanja samo kulirnih ili samo osnovo
pletenih, a takoe kulirnih i osnovo pletenih
prepletaja; u njegovom raportu se mogu sadrati elementi kako dvostranih, tako i
jednostranih prepletaja.
Broj varijanti uzorkovanih kombinovanih prepletaja oigledno nije veliki, posebno pri
kombinaciji nekoliko oznaenih klasa prepletaja. Neke varijante takvih prepletaja smo
ve razmatrali, naprimer pletiva platiranih futernih prepletaja, pletiva potkino-filetnih
prepletaja, koji se primenjuju u svojstvu osnovnih zavesno-ipkarskih proizvoda, pletiva
keperno-potkinih i tako dalje.
188
188
Na slici 220,a prikazana je struktura pletiva potkino-futernih prepletaja. Pletivo se
izrauje iz etiri sistema pree a, b, c, d. Osnovno pletivo se stvara iz lania sa preom
d. Lani sjedinjuje u pletivu poloene futerne pree a. Potkine pree b i c uvezuju se u
petljinim nizovima lania i ukrtavaju se sa futernim preama a, kako je prikazano na
slici. Futerne pree, u odnosu prema potkinim, pojavljuju se kao osnovne. Pri dosta
velikoj gustini pletenja pletivo ima na strani nalija strukturu slinu tkanini. Osobine
ovog prepletaja pribliavaju se osobinama tkanine. Za smanjenje povrinske gustine
pletiva ove vrste, neke igle iz rada iskljuujemo, a petljini nizovi, stvoreni njima,
zamenjujemo dopunskim potkinim preama.
Na slici 220, b prikazana je struktura i grafiki prikaz kulirnog-osnovo pletenog
pletiva pres-akarnog prepletaja. Njegova osnova stvorena je iz dva sistema prea a i b
prepletajem jednostranog zahvatnog. U veznim delovima, meu nekim petljinim
nizovima, u saglasnosti sa raportom uzorka irine R
, upleten je lani iz pree c.

Svaka osnovo pletena petlja lania 1 ima zamke 2 i vezni deo 3 iz pree a i b kulirnog
prepletaja, emu vie petljine nizove lania pouzdano privruje u osnovu pletiva.
Ovakvo pletivo se dobija na viesistemnim kruno pletaim mainama prilagoenim za
polaganje u nekim sistemima osnovine pree na pojedinim iglama, odabrane po uzorku.
Za dobijanje jednog petljinog reda pletiva neophodan je komplet, koji se sastoji iz tri
pletaa sistema. U prvom sistemu na iglama, odabrane po uzorku, polaemo osnovine
pree c i stvaramo iz njih petlje. U drugom sistemu osnovne pree a dobijaju sve igle,
osim radnih u prvom sistemu, pri emu na svakoj drugoj od njih stvaramo zamke. U
treem sistemu osnovnu preu b dobijaju sve igle; u tom sistemu zamke se takoe
stvaraju na neparnim iglama. Pletivo ovog prepletaja primenjuje se za izradu sportskih
proizvoda sa uzduno-poprenim arama. Po osobinama on se neznatno razlikuje od
pletiva, dobijenog na bazi kulirnih prepletaja.
Trebamo posebno napomenuti da imamo skoro neograniene mogunosti povezivanja
na bazi uzorkovanih kombinovanih prepletaja sa razliitim osobinama i uzorkovanim
efektima.
Sloeni kombinovani prepletaji. Kod sloenih kombinovanih prepletaja u jednom
raportu povezani su elementi dve ili nekoliko podklasa kombinovanih prepletaja. Broj
takvih povezivanja moe biti neogranieno veliki.
Kao i sva pletiva kombinovanih prepletaja, pletiva sloenih kombinovanih mogu biti
kulirna, osnovo pletena i kulirno-osnovo pletena. Na slici 221,a prikazan je grafiki
prikaz jedne od varijanti pletiva sloenih kombinovanih prepletaja. U njemu su petljini
redovi nepotpunog patenta, dopunjeni redovima nepotpunog kulirnog prepletaja (
sistemi III i IV, I, i VI), povezani sa petljinim redovima patenta 1+1 ( sistemi II i
V). Petljini redovi pletiva, ispleteni u sistemima III i IV, I i VI, imaju izgled
(elemente) izvedeno-kombinovanih prepletaja. Ovi elementi povezuju se sa elementima
glavnog prepletaja ( redovi II i V), stvarajui karakteristine osobine sloenih
kombinovanih prepletaja. Dobijena pletiva razlikuju se od pletiva Francuski pike
manjom povrinskom gustinom, drugom strukturom jedne od strana, imaju vie
krupnije mreaste elije, poveani oblik stabilnosti, kao i izrada pletiva iz elastinih
prea.
Na slici 221,b,c prikazana je struktura i grafiki prikaz kulirnog- osnovo pletenog
pletiva sloenih kombinovanih prepletaja. U njemu petljini redovi I, III, V izvedeno-
kombinovanih kulirnih osnovo pletenih prepletaja povezuju se sa petljinim redovima II,
IV i tako dalje kulirnog prepletaja. U pletiva sve bazne petlje 1-5 kulirnog i osnovo
pletenog prepletaja povezuju vezni delovi, karakteristini za kulirna pletiva ( oni su
189
189
razmeteni uzdu svakog petljinog reda), to daje pletivu osobine kulirnog. Za dobijanje
jednog petljinog reda pletiva koristimo komplet od tri pletaa sistema. U sistemu I na
iglama, odabrane po uzorku, polaemo osnovinu preu a i stvaramo od nje petlju. U
sistemu II iz pree b stvaramo petlje na iglama, koje ne rade u prvom pletaem
sistemu; u sistemu III sve igle pletu petlje iz pree c. Kulirno osnovo pleteno pletivo
ovog sloenog kombinovanog prepletaja primenjuje se za izradu rublja i sportskih
proizvoda.
akarni osnovo pleteni prepletaji
akarni osnovo pleteni prepletaji imaju sve veu rasprostranjenost u tekstilnoj
idustriji. Princip njihovog dobijanja je analogan principu dobijanja kulirnog akarnog
pletiva, gde pree nepolaemo na svim iglama, ve u zavisnosti od uzorka, pri emu sa
igala, na kojima preu ne polaemo, polupetlje ne zbacujemo.
Sutina dobijanja osnovo pletenog pletiva akarnih prepletaja sastoji se u tome, to se
na jednim iglama periodino stvaraju akarne petlje, a na drugim-jednostavne, osnovne.
Radi ovoga na maini izvodimo grupni izbor igala.
Osnovo pleteno akarno pletivo izraujemo na jednoigleninim i dvoigleninim
mainama kao jednobojno i viebojno.
Jednoiglenini akarni prepletaji
Jednoiglenine akarne prepletaje izraujemo na brzohodnim ketentulima i rael
mainama, koje su snadbevene specijalnim mehanizmima za uzorkovanje. Mehanizam
za uzorkovanje se sastoji iz jedne ili dve uzorkovane prese i jedne glatke. Na
brzohodnim ketentulima primenjujemo nazubljene prese, a na rael mainama
presujue ploice, iji redosled rasporeda zavisi od izraivanog uzorka. Uzorkovane
prese dobijaju uzduno kretanje od lanca, koji se sastoji iz glidera ili lanaka razliite
visine, analogno lancu za uzduno skretanje polagaa. Na rael mainama sve prese se
mogu istovremeno iskljuiti iz rada.
Za dobijanje jednoigleninih akarnih prepletaja primenjujemo nepotpuni uvod
polagaa i uzorkovane prese sa raportom slaganja presujuim ploicama, prema
odgovarajuem raportu uvoda polagaa. Tako naprimer, ako u etiri rupiaste igle
uvedemo osnovinu preu i u etiri ne uvedemo, to emo u presi postaviti presujue
ploice na etiri iglene podele, a sledei delovi prese, jednaki etirim podelama bez
presujuih ploica. Igle, na kojima polaemo preu , presujemo, a igle, na kojima preu
ne polaemo, ne presujemo, i polupetlje sa njima ne zbacujemo.
Sve jednoiglenine akarne prepletaje delimo u dve grupe: jednostavne reljefne i
vezene reljefne.
190
190
Slika 220. Pletiva uzorkovanih
kombinovanih prepletaja:
a-struktura pletiva potkino-futernih
prepletaja; b, c-struktura i grafiki
prikaz kulirno-osnovopletenih pletiva
pres-akarnih prepletaja
191
191
Slika 221. Pletiva sloenih kombinovanih
prepletaja:
a-grafiki prikaz dvostranog kulirnog
pletiva; b, c- struktura i grafiki prikaz
kulirno-osnovopletenog pletiva
192
192
Jednostavni reljefni akarni prepletaji
U reljefnim akarnim prepletajima reljefni delovi se stvaraju kao rezultat zatezanja
njihovim akarnim petljama.
Razliitim povezivanjem reljefnih delova i otvora na pletivu se pojavljuje
karakteristian spoljanji izgled jednostavnih akarnih prepletaja. Za njihovo dobijanje
broj neuvedenih rupiastih igala, rasporeenih u raportu uzastopno, nesmeju prevazii
maksimalan broj igala u skretanju polagaa minus 2. Pri neispunjenju ukazanog pravila
grupe osnovinih prea, uvedene u polagae, ne povezuju se meusobno.
Broj neuvedenih rupiastih igala, rasporeenih uzastopno, zavisi od karaktera
dobijenog uzorka; isto tako neophodno je uzeti u obzir, to je manji broj igal ,
neuvedenih uzastopno, time je manji broj petljinih redova, sastavljen iz jednostavnih
petlji, koje bi odgovarale jednoj akarnoj petlji, a shodno tome, uzorak e imati manju
reljefnost i manju jasnou izdvojenu na pletivu.
Osnovo pleteno pletivo sa jednostavnim reljefnim uzorcima izraujemo na
brzohodnim ketentulima i rael mainama.
Na slici 222 prikazan je poloaj pree na iglama pri dobijanju jednostavnog akarnog
osnovo pletenog pletiva. Na telima igala 9-12 nalaze se polupetlje 1, 2, 3 i 4 (slika
222,a). Rupiaste igle rasporeene su iza igala. U dve rupiaste igle (5 i 6) uvedene su
pree, koje se povezuju sa krajevima stranica polupetlji 1 i 2. Rupiaste igle (7 i 8) su
bez uvoda. Uzorkovana presa je snadbevena pres ploicama u saglasnosti sa ukazanim
redosledom uvoda rupiastih igala. U procesu stvaranja petlji osnovine pree se polau
samo na iglama (9 i 10). Pri sputanju iglenice novopoloene pree premetaju se ispod
kukice igala. Na telima igala 11 i 12 ostaju da vise
nezbaene polupetlje 3 i 4, koje ukazuju da se u tom
takoe petljinom redu i nove petlje nalaze na telima
susednih igala.
Na slici 222,b prikazan je momenat, kada se polupetlje
1 i 2 zbacuju sa igala 1 i 14, i premetaju na bazni deo
novo stvorenih petlji 13 i 14, stvorenih iz novo poloenih
petlji.
Slika 222. Poloaj pree na picastim iglama pri
dobijanju jednostavnog osnovo pletenog akarnog
pletiva
Ako u toku stvaranja nekoliko petljinih redova ne
polaemo preu na jednu te istu iglu, na njoj e ostati da
vise polupetlje, koje nazivamo a k a r n i m. Posle
njihovog zbacivanja ove petlje e se nai prema nekoliko
petljinih redova u susednim petljinim nizovima i,
zatezanjem delova pletiva, koje se sastoji iz jednostavnih
petlji, stvaraju na pletivu reljefne uzorke.
Prema tome reljefni delovi u akarnom osnovo
pletenom pletivu mogu biti otvori, koje stvaramo u onim
mestima, gde nema prave veze meu petljinim nizovima.
Ovakvi otvori stvaraju se meu obrtnim petljama,
193
193
dobijene iz krajnje pree grupe uvedenih rupiastih igala, i akarne petlje, dobijene
krajnjim preama sledee grupe.
Jednostavna akarna reljefna pletiva izraujemo na osnovo pletaim mainama sa
primenom jednog, dva i vie polagaa. Prema tome, odreivanje redosleda uvoda
presujuih ploica u jednom raportu uzorkovane prese i u sluaju primene obojenih
osnova sastavljamo raspored snovanja.
Na slici 223 prikazana je uslovna ema jednostavnog reljefnog pletiva akarnog
prepletaja. U svojstvu baznog prepletaja u datom sluaju primenjujemo atlas-triko.
Polagai imaju preskoan uvod preama kroz etiri rupiaste igle. Profil uzokovane
prese odgovara uvodu polagaa, to jest +4 -4. Raport prepletaja po vertikali jednak je 32
petljina reda. Obavezujuim uslovom dobijamo takva pletiva u kojima svaka petlja
mora biti povezana po vertikali sa petljama narednih redova.
Iz prikazane uslovne eme vidimo, da se znatni deo petlji za povezivanje sa narednim
mora istegnuti po vertikali na nekoliko petljinih redova- od dva do osam. Pri ovome
date petlje steu susedne delove pletiva, koji se sastoje iz petlji normalne veliine, usled
ega se na pletivu stvaraju reljefni uzorci.
Vezeni akarni reljefni prepletaji
V e z e n i m a k a r n i m r e lj e f n i m prepletajima nazivamo takve prepletaje
u kojima po pozadini stvaramo jednim preama, upletene are, koje se sastoje iz
reljefnih bobica, valjaka i drugih figura. Pri dobijanju vezenih akarnih prepletaja
primenjujemo minimum dva polagaa: jedan polaga sa punim uvodom, a drugi za
vezenje sa preskonim uvodom. Svakom od njih odgovara svoja presa: za osnovni
polaga-glatka presa, za vezni-uzorkovana.
Na slici 224, prikazan je poloaj pree na iglama pri izradi vezenog jednoigleninog
akarnog pletiva. Prea za vezenje provlai se samo na iglama 1 i 2 (slika 224,a), a na
iglama 3 i 4 produavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih prea. Pri
izvravanju poslednje faze u procesu pletenja uzorkovana presa 2:2 zapresuje samo one
igle, na kojima se polae prea za vezenje, radi ega sa ovih igala zbacivanje polupetlji
proizilazi u svakom petljinom redu.
Na slici 224,b prikazan je takav poloaj, kada na iglama 1 i 2 stvaramo po tri petlje iz
pree za vez, a na iglama 3 i 4 produavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih
prea. Posle ovoga pri daljem radu maine bie ukljuene glatke prese, izvrava se
zbacivanje polupetlji sa svih igala, i j e d n o j a k a r n o j p e t lj i odgovarae tri
petlje, dobijene iz pree za vez u susednim petljinim nizovima. Ove petlje bie
zategnute akarnim petljama, i na pletivu stvaraju reljefne are.
Polagai za vez sa preskonim uvodom polau preu na deo igle, koje su zapresovane
uzorkovanom presom; zatim sa igala zbacuju polupetlje. Sa ostalih igala petlje se ne
zbacuju sve dotle , dok osnovni polaga ne poloi preu na svim iglama i glatka presa ih
ne ispresuje. are, stvorene preama za vez na poleini iz osnovnih petlji, obino se
sastoje iz bobica, valjaka i drugih ravnih figura. Ponekad are naglaavamo uvoenjem
u polaga za vezenje, a ponekad i u osnovni, pree razliite boje
194
194
Slika 223. Uslovna ema jednostavnog reljefnog osnovo pletenog
pletiva akarnog prepletaja
Slika 224. Poloaj pree na picastim iglama pri izradi jednoigleninog akarnog pletiva
195
195
Reljefnost bobica i drugih vezenih ara zavisi od broja petljinih redova, na udaljenost
koju pree za vez polau na jednu te istu iglu. im je v e i broj ovih redova, time e
biti i i s p u p e n i j i elemenat uzorka. Isto tako u proizvodnim uslovima ne
preporuujemo pravljenje pripreme sa bobicama, dobijene pri stvaranju vie od 4-5
petljinih redova, poto to smanjuje produktivnost maine. Spoljanji izgled bobica
zavisi od primenjenog prepletaja. Naprimer, pri kepernom laniu stvaramo male
bobice, sline na vorove; pri korienju prepletaja triko dobijamo gue bobice, a pri
suknenom polaganju one se najvie reljefno
izdvajaju na pletivu. Za dobijanje bobica sa
najvie ispupenim i krunim oblikom
primenjujemo atlasne prepletaje.
Manje sirovine i manji broj petljinih redova
trebamo za dobijanje bobica pri korienju
kepernog lania, usled ega se ovaj nain
iroko primenjuje u industriji. Na slici 225
prikazan je uzorak vezenog akarnog
osnovopletenog pletiva, izraenog na
brzohodnoj ketentul maini. Pri dobijanju
datog pletiva sa crtea sa reljefnim
bobicama, rasporeene u ahovskom
rasporedu na glatkoj jednobojnoj osnovi,
Slika 225. Uzorak vezenog akarnog
pletiva, dobijenog na
brzohodnoj ketentul
maini.
u svojstvu osnove koristimo prepletaj triko-sukno sa zatvorenim petljama.
Bobicestvaramo unutar polagaa sa preama za vezenje, koji polau preu kepernog
lania u 7, 8, 9, 10, 11, 18, 19, 20, 21, i 23-treem redu raporta. U ostalim redovima
raporta stvaramo samo osnovne petlje, a preu za vezenje polaemo kao potkine. Ovo
obezbeujemo odgovarajuim redosledom sastava lanca, dovodei u kretanje osnovne i
vezne polagae. Kako vidimo iz eme uvoda pree ( slika 226), osnovni polagai ( Io i
IIIo) imaju pun uvod, a vezni polaga (IIo) preskoni uvod ( tri rupiaste igle pune, a
pet-prazne).
U svojstvu primera dobijanja vezenog akarnog pletiva na rael maini razmotriemo
uslove dobijanja pletiva, uzorka predstavljenog na slici 227, sa grafikim prikazom na
slici 228.
Reljefnu obojenu aru dobijamo na pletivu pri radu dva polagaa; prvi prikazuje
upunom uvodu, a drugi preko dve igle ( preskoni). U svojstvu osnove koristimo atlas
sa zatvorenim petljama. Za stvaranje bobica vezni (drugi) polaga periodino polae
preu po principu stvaranja trikoa.
196
196
Slika 226. Grafiki, sastav lanca i ema uvoda pree prema uzorku
pletiva sa slike 213.
Za dobijanje datog uzorka u radu uestvuju dve prese glatke i uzorkovane 2:2. Pri
stvaranju bobica glatke prese iz rada iskljuujemo putem postavljanja u odgovarajuem
lancu glider sa brojem 12.
Uzorkovane nazubljene prese rael maine dobijaju povratno-upravno kretanje od
specijalnih lanaca koji su postavljeni na donjem lananom dobou, koji je postavljen
ispod gornjeg lananog doboa (muster doboa).
Lanac upravlja radom glatke prese i sastavljen je iz glidera ili lanaka dveju veliina,
meu kojima je razlika est iglena koraka. Nii glider odgovara ukljuenju glatke prese
u radu, a visoki glider-njeno iskljuenje. Naprimer, ako glider sa brojem 12 odgovara
iskljuenju poloaja glatke prese, glider sa brojem 0 ukljuuje je u rad. Pri iskljuenju
iz rada glatke prese, presovanje se izvrava uzorkovanom presom, koja je sastavljena iz
pres ploica.
Za promenu presa na rael maini koristi se specijalni ureaj. Za dobijanje vie
razliitih uzoraka na rael maini ponekad koristimo istovremeno iskljuenje iz rada
glatke i uzorkovane prese. Prese se nalaze u iskljuenom poloaju u toku stvaranja
nekoliko petljinih redova, iji broj zavisi od uslova pripreme.
197
197
Slika 227. Uzorak vezenog akarnog pletiva, dobijen na rael maini sa
picastim iglama (pic raeli)
Osobine osnovo pletenih akarnih prepletaja. Od osnovo pletena pletiva akarnih
prepletaja najveu primenu dobijaju neregularna jednostrana, koja delimo na pletiva
nepotpuno reljefna i potpuno reljefna-vezena. Na slici 229 prikazana je struktura i
grafiki prikaz jednostranog neregularnog nepotpunog reljefnog osnovo pletenog
pletiva. Ovo pletivo se dobija na bazi vierednog jednostranog atlasa, u kome stvaramo
akarne petlje 1-8 i 9
-16
, koje imaju visoki indeks ( slika 229,a). akarne petlje 1-4 i

9
i 12
imaju jednake indekse K= 4, a petlje 5-8, 13
-16
razliite indekse, promenljive

od 1-7.
U procesu izrade pletiva akarne petlje visokih indeksa ne mogu se izvlaiti, kako je
prikazano na slici 229, one se stvaraju sa jednakim veliinama i zateu povrinu pletiva
, kako je prikazano na slici 229,b, pri emu linije petljinih redova menjaju svoj prvobitni
pravac, povrina pletiva pridobija reljefnost, a u petljinim redovima atlasa, gde se menja
pravac polaganja pree, pojavljuju se aurni otvori ( slika 229,b oznaeni crticama).
Shodno tome, u pletivima nepotpunih reljefnih akarnih osnovo pletenih prepletaja
reljefni uzorkovani efekti povezani su sa aurnim.
Ispod grafikog prikaza (slika 229,c) data je ema uvoda polagaa preama i
narezanom presom za izradu razmatranog pletiva. akarne petlje u pletivu stvaramo sa
primenom nepotpunog uvoda preama polagaa P
1
, koji radi u povezivanju sa
nazubljenom presom N
p
. Pletivo izraujemo na osnovo pletaim mainama sa picastim
iglama. Raporti uvoda polagaa i nazubljene prese poklapaju se: R
p
= N
p
= 4+4, potom
presujemo i stvaramo nove petlje samo na iglama, na kojima polaemo preu. Igle, na
kojima ne polaemo preu, svoje petlje ne zbacuju. Ako se pravci i veliine skretanja
polagaa i presa poklapaju, stvaramo pletivo, ija je struktura prikazana na slici 229,b.
198
198
Slika 228. Grafiki prikaz vezenog akarnog prepletaja
prema uzorku pletiva datim na slici 199
Osnovno reljefno-vezeno pletivo akarnih prepletaja (slika 230) stvaramo prepletajem
triko, a za izradu obojenih delova u vidu bobica primenjujemo keperni lani sa
zatvorenim petljama. Petljini redovi pletiva I-IV, VIII-IX povezuju osnovni prepletaj u
svim redovima petljinih nizova; prea za vez u ovim petljinim redovima ne stvara petlje
i provlai se ispod osnovne. Poevi sa petljinim redom V, u redovima V, VI, VII
pletivo izraujemo samo iz pree za vez i samo u petljinim nizovima 3, 4, 7, 8. Pri
pletenju ovih petljinih nizova osnovne petlje petljinog reda V u nizovima 1, 2, 5, 6, 9,
10 isteu se, kako je prikazano na strukturi, to je moguno samo pri oigledno veoj
sili povlaenja pletiva. U stvarnosti pri obinim uslovima procesa stvaranja petlji red
IV ne moe se istegnuti i zatezanje delova pletiva meu petljinim redovima III i VIII je
takvo, da na njihovim stranama lica stvaramo bobice iz pree za vez.
Na slici 231 prikazana je patrona are, grafiki prikaz prepletaja, sastav lanca rada
polagaa i prese, a takoe raport snovanja polagaa za izradu reljefno-vezenog pletiva,
prikazanog na slici 230, u kojem, ipak, osnovno pletivo povezujemo prepletajem
vierednim atlasom. Na delovima I, III rade polagai osnovni P
1
zajedno sa glatkom
presom, polaga za vez izvrava samo polaganje iza igala. Na delovima II i IV rade
polagai za vez P
2
zajedno sa nazubljenom presom, a polaga P
1
i glatka presa
iskljueni su iz rada.
199
199
Dvostrana osnovo pletena pletiva akarnih prepletaja izraujemo preteno kao
jednostrana. Pri dobijanju, naprimer, potpunog reljefno-dodatnog pletiva, jedna od
iglenica iskljuuje se iz rada, a petlje sa njenih igala ne zbacuju se. Takoe druga
iglenica produava rad, na pletivu stvaramo poprene reljefne valjke ili are, analogno
dobijene na bazi jednostranog osnovo pletenog pletiva reljefno-vezenog pletiva. Ureaj
za iskljuenje jedne od iglenica osnovo pletae maine iz rada dobio je ime krep-aparat.
Osobine pletiva i metode njegovog projektovanja. Osobine pletiva akarnih
prepletaja odreujemo po mnogim osobinama baznog prepletaja. Naprimer, jednostrana
pletiva akarnih prepletaja uvijaju se sa krajeva, kao i pletiva baznog pepletaja. Pletiva
akarnih prepletaja paraju se samo u pravcima, suprotno pletenju; njegovo rasplitanje
pri jednakim uslovima je manje od rasplitanja pletiva baznog prepletaja radi prisustva
veznih delova i petlji sa razliitim indeksima, koji pokazuju uticaj na smanjenje
optereenja, koje deluje na neke petlje pletiva pri njegovoj deformaciji.
Pletiva akarnih prepetaja su manje razvlae, nego pletiva baznih prepletaja. U
neregularnom pletivu razliiti elementi petljine strukture imaju razliite veliine
deformacije. Manje razvlaenje u pravcima deformacije imaju elementi sa veim
stepenom orijentacije.
Slika 229. Struktura i grafiki prikaz nepotpunog reljefnog
osnovo pletenog pletiva akarnog prepletaja
200
200
Slika 230. Struktura reljefno-vezenog osnovo pletenog pletiva
akarnog prepletaja
Naprimer, pri razvlaenju po duini manju deformaciju imaju petlje sa visokim
indeksima, a pri razvlaenju po irini-petlje sa veim veznim delovima.
Istegljivost jednostranog regularnog kulirnog pletiva akarnih prepletaja odreujemo
po formuli za kulirna-glatka izvedena pletiva, u kojima irina raporta prepletaja R
odgovara srednjoj duini veznog dela u raportu are ili broju boja n
b
pree, iz kojih se
stvara jedan petljin red pletiva.
Razvlaenje po duini i irini dvostranog potpunog i nepotpunog pletiva akarnog
prepletaja odreujemo po raznim stranama pletiva: po irini-na strani nalija.
Izraunavanje veliine B
max
izvravamo po formuli za kulirni, A
max
preko iglenog i
potpunog pletiva-po formuli za kulirni, nepotpunog- po formuli za izvedeno kulirni ili
glatki.
Duina pree u petlji, koeficijenat odnosa gustine za regularno jednostrano kulirno
pletivo moemo odrediti po formuli za izvedeni glatki prepletaj (kulirni), gde je R
sr.v
-
srednja duina veznog dela u raportu uzorka, izraena u petljinim koracima. Duina
pree u petlji u elementima petljine strukture, potronju pree po bojama za raport are
neregularnog pletiva akarnih prepletaja i pletiva, koja imaju razliite elemente petljine
strukture, ustanovljavamo sa uzimanjem broja i veliine svakog elementa.
Razmotriemo najpre projektovanje popreno pletenih dvostranih akarnih prepletaja
kao potpuni i nepotpuni (slika 232, a i b).
Naprimer, duina pree prve boje u raportu are potpunog pletiva akarnog prepletaja,
koji sadri bazne petlje na licu i naliju i dve vrste veznih delova 4 i 5 (slika 232,a)
odreujemo po formuli
, )
,
2 1
1
1
3
1
5 4 .
1
. .

=
=
= =
+ + + =
n
n
n
n
N b h
n
n
L b
R
R R L
gde je n
1
-broj petlji date boje u raportu uzorka;
L b . .
srednja duina pree u baznoj petlji na licu;
R
h,
R
-odgovarajua irina i visina raporta are;

201
201
N b.
- duina pree u baznom delu petlji na naliju;
4
,
5
- duina pree u veznom delu oblika 4 i 5;
n
2
i n
3
-broj veznih delova oblika 4 i 5 u raportu are.
Proraun po datoj formuli je celishodan, ako je broj n
1
, n
2
, n
3
odreen automatski po
raportu are, naprimer, sa kompjuterskom obradom preko odgovarajueg program
Slika 231. Priprema podataka za uzorak vezenog pletiva akarnog pepletaja
202
202
Slika 232. Struktura i grafiki prikaz regularnog dvostranog (dvoigleninog)
pletiva akarnih prepletaja:
a-potpuni; b-nepotpuni
Orijentaciono duinu pree u petlji na licu i naliju potpunog pletiva akarnih
prepletaja, moemo uzeti
4 ~
5
, izraunavanjem po formuli za glatki prepletaj, ako
imamo visinu
petljinog reda B
i B. Duinu pree u petljama na licu nepotpunog pletiva akarnog

prepletaja izraunavamo po formuli za glatki, a na naliju-po formuli za izvedeni glatki,
prihvatajui da je duina pree u elementima strukture pletiva 4, 5, 6 (slika 232,b)
jednaka ( ).
6 5 4
~ ~
Povrinska masa dvostranog potpunog pletiva akarnih prepletaja odreuje se kao zbir
povrinskih masa na licu i naliju pletiva.
Q
p.
= Q
L
+Q
N
= 4 , 10 4 10
.
4
.
4
t N v h N t L v h L
T G G T G G

+
Sa uzimanjem u obzir da je G
v.N
=G
v.L
n
b
, dobiemo
Q
p.
=
b N L t L v h
n T G G +

( 10 4
.
4
gde je G
h
, G
v.L
- odgovarajue gustine po horizontali i vertikali na strani lica pletiva;
T
t
- poduna masa pree u tex;
203
203
N L
, srednje duine pree u petlji, saglasno na strani lica i nalija;
n
b
- broj boja u raportu uzorka(are).
Analogno povrinska masa, nepotpunog dvostranog pletiva akarnih prepletaja
izraunava se po formuli
. ( 10 4
.
4
. b N L t L v h n
n T G G Q + =

Vrednosti visine petljinog reda i petljinog koraka pletiva primenjujemo u zavisnosti
od njegovog prepletaja, broja boja i vrste preraivanih prea.
Visinu petljinog reda na strani nalija trobojnog potpunog pletiva akarnih prepletaja
za smanjenje petlji sa veim indeksima na strani lica preporuujemo da se uzme
minimalno, to jest priblino 2d, dvobojnog-jednaka 2,5d. Pri izradi pletiva iz pamune
pree petljin korak A = 4d, pri njegovoj izradi iz vunene pree A . 3 , 5 , 3 d B d ~ ~
Utroak pree za osnovo pleteno nepotpuno reljefno i potpuno reljefno- vezeno
pletivo akarnih prepletaja izraunavamo sa uzimanjem u obzir broja petlji u raportu
uzorka. Naprimer, za nepotpuno reljefno osnovo pleteno pletivo (slika 229) potronju
pree za jedan raport uzorka odreujemo po formuli
L
R
=
R
h
(0,5R
u.p
-1)+R
h
,
gde je
, - duina pree, saglasno u akarnoj i osnovnoj petlji;

R
h
- visina raporta prepletaja;
R
h
-raport uvoda polagaa preama.
Pri
= prethodna formula se svodi na oblik

L
R
= 0,5 R
h
R
u.p
.
Dvoiglenini osnovo pleteni akarni prepletaji
Dvoiglenino akarno osnovo pleteno pletivo izraujemo na dvoigleninim rael
mainama putem periodinog ukljuenja iz rada zadnje iglenice pomou specijanog
mehanizma, k r e p - a p a r a t a. Na iskljuenim iglama zadnje iglenice ne polaemo
preu, i sa igala zbacujemo polupetlje na vezne delove stvorene u nekoliko petljinh
redova na prednjoj iglenici.
Takoe pri ovakvom principu rada primene nekoliko polagaa sa preskonim
uvodom, moemo dobiti najraznovrsnije reljefne uzorke, koji se sastoje iz pojedinih
bobica, propisno rasporeene na pletivu.
Pri radu sa jednim polagaem, kada imamo pun uvod, i iskljuenje zadnje iglenice na
pletivu stvaramo poprene reljefne valjke. Reljefnost uzorka, dobijenih opisanim
nainom, zavisi od toga, na koji broj obrtaja glavnog vratila maine iskljuujemo
iglenicu, to jest koliko petljinim redovima na licu odgovara jedan petljin red na naliju
posle ukljuenja iglenice i zbacivanja sa igala akarnih petlji.
Malorastegljiva osnovo pletena pletiva
M a l o r a s t e g lj i v i m nazivamo pletiva, koja imaju malu rastegljivost. Ova
pletiva danas imaju iroku primenu u vezi sa rastom proizvodnje pletiva sa stabilnim
oblikom za izradu krojnih gornjih proizvoda.
204
204
Osobenost strukture malorastegljivih pletiva je pojava vertikalnih i horizontalnih
veznih delova pree, koji stvaranjem zadravaju skelet i ometaju rastegljivost pletiva
pod uzajamnim delovanjem optereenja.
Kao rezultat izvedenih istraivanja ustanovljeno je, da sa dva polagaa osnovinih
prea osnovo pletena pletiva imaju najmanju rastegljivost u strukturi povezivanja
vertikalnog rasporeda lania sa izvedenim trikoom: saten i sukno. Ovo objanjavamo
time, to vezni delovi ovih prepletaja imaju najmanji nagibni ugao prema horizontali, i
skoro podseaju na raspored potkinih prea u tkanom materijalu.
Prisustvom na maini tri i vie polagaa u strukturu pletiva uvodimo dopunske
potkine pree, koje daju pletivu jo veu stabilnost.
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lania
potkinim preama
Pri povezivanju lania potkinim preama stvaramo malo rastegljiva pletiva, u
kojima poprene potkine pree spreavaju njegovu istegljivost po irini, a vertikalni
vezni delovi lania ne daju mu njegovu istegljivost po duini.
Za davanje takvom pletivu veu jainu primenjujemo nerasparajue potkine lanie:
jednostavne i platirajue. Na slici 233 prikazana je struktura takvih lania. Kako
vidimo po strukturi, jednostavan potkin lani ( slika 233,a) sastoji se iz dve pree,
naizmenino stvarajui petlje; pri emu jedna od prea provlai se u obliku prave, a
druga u to isto vreme stvara petlje.
Platirani potkin lani (slika 233,b) takoe se sastoji iz dve pree, od kojih jedna
stvara petlje u svakom redu, a druga- preko jednog reda. Da bi dobili platirani lani,
moramo ispuniti i odgovarajue uslove, odnosno polaga sa platiranom preom mora
biti postavljen blie prema telima igala od osnovnog polagaa.
Slika 233. Struktura nerasteglivog lania:
a-jednostavnog; b-platiranog
205
205
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem
lania i sukna
Dvoosnovna malorastegljiva i nerastegljiva pletiva dobijamo povezivanjem
jednostavnim lani prepletajem sa veznim delovima duine ne manje od dva petljina
koraka, naprimer suknom, satenom, atlas-suknom i tako dalje.
Za stvaranje skeleta (osnove) iz lania moramo ispuniti odreene uslove, da se vezni
delovi, povezivanjem sa laniem, moraju rasporediti meu njihovim baznim petljama i
njihovim veznim delovima.
Slika 234. Struktura malorastegljivog pletiva
Na slici 234 prikazana je struktura malorastegljivog pletiva,
u kojem je jednostavni lani povezan prepletajem sukna. U
datom sluaju, kako vidimo iz slike, vezni delovi sukna
rasporeeni su ispod veznih delova petlji lania, a bazne
petlje lania nalaze se na strani lica pletiva .
Malorastegljivi prepletaji koriste se pri izradi pletiva
stabilnog oblika na rael maini sa jeziastim iglama i rael
maini sa picastim iglama ( pic raeli), povezivanjem
lania sa prepletajem saten i potkinim preama.
Slika 235. Grafiki prikaz malorastegljivog prepletaja
Na slici 235 prikazana je jedna varijanta grafikog prikaza za pripremu izrade ovakvih
prepletaja.
Osnovo pleteno pletivo stabilnog oblika izraujemo sirovo i bojadisano u traenim
bojama. Uporedo sa ovim oni mogu imati razliite uzorke, dobijene u procesu pletenja
ili naneene na pletivu metodom sublimacije ( viebojno filmsko tampanje) i drugi
naini.
U procesu pletenja uzorka, dobijeni uvoenjem obojenih prea u jednu ili vie osnova,
primenjujemo preskoan uvod preama polagaa i povezivanjem razliitih prepletaja.
Iz dvoosnovnih uzoraka malorastegljivih pletiva najvie su rasprostranjena pletiva sa
uzorcima iz vertikalnih obojenih pruga i kvadrata.
Vertikalne pruge u boji traene irine dobijamo pri povezivanju lania sa izvedenim
trikoom. Uzorak iz obojenih kvadrata stvaramo pri povezivanju vertikalnih pruga u boji
sa horizontalnim. Pri tome vertikalne pruge dobijamo iz prea, uvedenih u jedan
polaga, a horizontalne-iz prea, uvedenih u drugi polaga. Pri ovakvim uslovima
horizontalne i vertikalne pruge mogu imati razliita obojenja , to sve zavisi od uzorka.
Primenom tri polagaa, moguno je stvoriti razliito obojene i osenene uzorke.
Naprimer, u svojstvu pozadine moemo izraditi sa dva polagaa prepletaj lani-sukno,
a uzorak, stvoren vezenim platiranim prepletajem, imitirajui runo vezenje, stvaramo
uz pomo treeg polagaa sa preskonim uvodom osnovinih prea.
206
206
Slika 236. Dvoiglenini dvoosnovni Slika 237. Dvoiglenini dvoosnovni
krep prepletaj krep prepletaj
Slika 238. Dvoiglenini dvoosnovni uzorko- Slika 239. Dvoiglenini dvoosnovni uzo-
vani nopasto talasasti krep prepletaj rkovani presovani krep prepletaj
207
207
Na slikama 236 do 242 dati su grafiki prikazi razliitih kombinacija krep prepletaja
kao neprekidni, nopasto-talasasti uzorkovani i drugi, izraeni sa dva polagaa na
dvoigleninoj maini rael.
Slika 240. Dvoiglenini dvoosnovni nepre- Slika 241. Dvoiglenini dvoosnovni
kidno uzorkovani krep prepletaj uzorkovani pres keper prepletaj
Slika 242. Polaganje sa premetanjem iglene ipke (poluge)
208
208
Analiza-primeri kombinovanih osnovo pletenih pletiva
Analiza slike 243 predstavlja desno-levo-jednoiglenino osnovo pleteno pletivo
ispleteno sa desnom stranom (a) i levom stranom pletiva (b). Desna strana prikazuje
izgled iglenih petlji. Slika 244 prikazuje levu stranu pletiva sa veznim delom pree
(prea crvene boje) koja ide ispod petljinog niza bele boje. Slika 245 prikazuje izgled
platinskih petlji i flotiranje feznog dela pree iznad petljinog niza bele boje. Slika 246
prikazuje izgled platinskih petlji i flotiranje veznih delova pree (plava boja) ispod
veznih delova pree bele boje. Slika 247 prikazuje pletivo na desnoj strani-lice u triko
satenskom prepletaju i na levoj strani (slika 248) gde vidimo prave petlje, dobijene
suprotnim polaganjem, za razliku od desne strane gde se vide triko petlje.
Struktura pletiva oigledno pokazuje da je: zatvoreno sukno/zatvoreni triko u suprotnom
polaganju u odnosu: Sukno/Triko= 4/3.
Ovo pletivo je u praksi dobilo naziv armez.
Na slici 249 prezentovan je uzorak stvoren u nepromenjenom postojeem analiziranju.
Budui da je leva strana pletiva vie nego grabuljasta, stvaranje potvrujemo gornjim
proverenim polaganjem rupicastih igala.
Na slici 250 prikazan je izgled platinskih petlji lania u paru razbacanih petljinih
nizova, takoe one su razbacane desno i levo pod nagibom u jednom otvorenom
laniu.
Slika 251 prikazuje takoe jedan razbaeni otvoreni lani, nastao povezivanjem pree
pri pletenju iznad tri iglenih petlji.
Pored ove duine pree za pletenje on je nesumnjivo takoe odreen, postaje kao
elastina tkanina sa visoko kapilarnim materijalom ( slika 252). Delovi pree iznad
petlji nisu zahvaeni iglom, to je od vanosti za dobijanje ovakvog pletiva.
Lani sa usmerenim platinskim petljama tafta, i njihovo postojanje u nekim redovima
je takoe uporeivano. (slika 253). Na slikama 254, 255, 256 prikazano je stvaranje
izdvojenog polaganja za iglenu petlju lania i neki domet pree polaganja ispod jasno
vidljivim.
Odnos polaganja u pletivu lani/taft (slika 253) sa otvorenim polaganjem lania i
zatvorenim polaganje tafta je: Lani/Taft =1/2.
1.
Slika 243. Slika 244
209
209
Slika 245. Slika 246.
Slika 247.
210
210
211
211
Slika 254.
Na slici 255 prikazan je momenat kada se iglenica sa iglama sputa nanie (strelica),
a polupetlje sa tela igala idu navie i udaraju u jezike igala u delu osovinice jetika.
212
212
Strelica sa smerom udesno prikazuje zatvaranje jeziaka igala. Polaga (rupista igla),
skroz desno gore, je ve poloio osnovinu preu u glavi igle.
Na slici 256, kada su polupetlje prebaene preko glave igala; polagai su poloili
preu koja se trenutno nalazi u glavama igala. Igle su zauzele svoj najnii poloaj.
Polaga sa somotskom preom skree ulevo (strelica) radi polaganja somot pree iznad
petlji lania.
Slika 257.
213
213
Na slici 257 prikazan je momenat kada igle izlaze navie, novopoleene osnovine
pree u glavama igala deluju na jezike i iste otvaraju. Polaga sa somotskom preom
vri polaganje pree. Posle ove operacije postupak se ponavla iz poetka.
Osnovno pletivo se stvara u prepletaju Lani, u kome se uplie prea u prepletaju
Somot.
Potronja osnovinih prea u procesu osnovinog pletenja
Duinu potroene osnove moemo lako izmeriti neposredno na maini sa posebnim
ureajem za merenje. To je ustvari jedan gumeni valji koji se okree u dodiru sa
osnovom na osnovinom valjku i registruje potroenu duinu osnove u mm.
Potronju osnovinih prea moemo takoe izmeriti teoretski iz slike polaganja pree.
Na ovaj nain izraunavamo veliiinu utroene osnove priblino. Na slici 258 prikazano
je kombinovano polaganje sa delovima potroene osnove koji predstavljaju veliinu
osnove za stvaranje pojedinih iglenih i plarinskih petlji, odnosno njihovih veznih
delova.
Na slici 259 prikazano je pojedinano za svaki prepletaj udeo potronje osnovine
pree za stvaranje jedne petlje.
Slika 258.
214
214
zatvoreni
lani
Otvoreni
lani
otvoreni
lani
zatvoreni
triko
otvoreni
triko
otvoreni
dvoigleni lani
zatvoreno
sukno(taft)
zatvoreni
saten
zatvoreni
dvoigleni lani
215
215
Slika 259.
216
216
Osnovni elementi za pletenje Rael maine sa picastim iglama.
Na slikama 260-266 dat je slikoviti prikaz osnovnih radnih organa jedne Rael
maine sa picastim iglama (pic rael) koji uestvuju u procesu pletenja pletiva.
Slika 260.
Na slici 260 prikazan je momenat kada je iglenica sa iglama zauzela najnii poloaj,
polupetlje sa tela igala prebacile su se preko glave igala , stvarajui jednu novu petlju ili
novi petljin red. U galavama igala se nalaze polupetlje stvorene polaganjem osnovinih
prea. Platine svojim vrhovima potpomau prebacivanje novo stvorenih petlji preko
glave igala.
Na slici 261 prikazan je momenat kada su igle zauzele svoj maksimalni poloaj
navie. Polupetlje su na telima igala, a platine iste zadravaju kako nebi polupetlje
klizile navie prema glavama igala i ometale narednu fazu polaganja osnovinih prea.
Polagai (rupiaste igle ) se pripremaju za polaganje osnovinih prea.
Slika 262 prikazuje momenat kada polagai zapoinju polaganje osnovinih prea na
vrhovima piceva igala. Kretanje polagai dobijaju napred nazad od mehanizma za
pokretanje polagaa, odnosno od ekscentra koji se nalazi na glavnom vratilu maine.
Bono kretanje polagai dobijaju od glidera, odnosno lanca koji se nalazi na muster
bubnju ili dobou , u praksi poznato pod imenom Radno sredite maine. Polupetlje se
i dalje zadravaju na telima igala uz pomo platina.
Slika 263 prikazuje momenat kada su se igle spustile nanie do nivoa vrhova platina.
Osnovine pree su obuhvatile igle i krenule prema glavama igala navie.
Slika 264 prikazuje poloaj glave igala u nivou vrhova platina. Polupetlje se nalaze
ispred vrhova zatvorenih piceva igala. Polagai su se vratili u svoj prvobitni polaj.
217
217
Slika 261.
Polupetlje (slika 265) se nalaze na vrhovima zatvorenih piceva igala, dok se
novopoloene pree nalaze u zatvorenim glavama igala. Daljim sputanjem igala (slika
266) nanie polupetlje prelaze preko glave igala izvlae se oblikuju i okae se o
novostvorenim uvojcima koji se nalaze u glavama igala. Na ovaj nain stvaramo jedan
novi red petlji. Platine sada kreu napred da bi zadrale novostvorene petlje na telima
igala i potpomogle prebacivanje novo stvorenih petlji preko glave igala. Ovaj momenat
je ujedno i poetni za stvaranje novog reda petlji.
Slika 262.
218
218
Slika 263.
Slika 264
219
219
Slika 265.
Slika 266.
220
220
Slika 267.
Osnovni elementi za pletenje Ketentul maine sa picastim iglama.
Na slikama 267-275 dat je slikoviti prikaz osnovnih radnih organa jedne Ketentul
maine sa picastim iglama koji uestvuju u procesu pletenja pletiva, odnosno stvaranju
jednog reda petlji.
Osnovni radni organi koji uestvuju u pletenju su: picaste igle; platine; prese i polagai
osnovinih prea (rupiaste igle).
Slika 268.
221
221
Postupak stvaranja petlji na ovoj maini se u principu ne razlikuje od postupka stvaranja
petlji na Rael maini. Na slikama 267-275 prikazani su pojedini momenti u procesu
stvaranja jednog pletenog lania sa 5 osnovinih prea na levoj strani maine radi bolje
preglednosti pletenja pojedinih momenata ili faza u procesu pletenja.
Najnii poloaj igala prikazuje slika 267, kada platine svojim prsima potpomau
prebacivanje novostvorenih petlji. Iglenica sa iglama zapoinje kretanje navie (slika
268). U glavama igala se nalaze polupetlje u skoro horizontalnom poloaju. Iglenica sa
iglama ide i dalje navie (slika 269), polagai prolaze izmedju igala, skreu ulevo ili
udesno za odreeni korak igala, i ponovo se vraaju nazad izmeu igala (slika 270).
Polagai skreu udesno ili ulevo polagajui na taj nain osnovine pree na vrhovima
piceva igala (slika 271). Polupetlje se nalaze na telima igala zadravane vratovima
platina.
Polagai se nalaze iza igala (slika 272). Ovakav rad maine nazivamo dvotaktnim, kada
dva glidera uestvuju za stvaranje jedne petlje, ili jednog reda petlji.
Na slikama 273-276 prikazan je postupak stvaranja jednog pletenog lania u
trotaktnom radu maine, kada je za stvaranje jednog reda petlji potrebno tri glidera.
Ovakav rad je neophodan ako elimo mirniji rad maine, sve ostalo je isto kao i kod
pletenja u dvotaktnom radu maine.
Ureaji za analiziranje uzoraka
Za izvrenje analize uzoraka (slika 277) neophodno je da imamo i odgovarajue ureaje
koji nam omoguavaju lake utvrivanje vrste prepletaja iz kojih je ispleteno pletivo,
kao i ostale parametre koji su neophodni za analizu uzoraka. Pri ispitivanju utvrujemo:
**Podunu masu pree; duinu pree u petlji; gustinu po horizontali, ili broj nizova
petlji na jedinici duine 1cm, 5cm, ili 10cm; gustinu po vertikali, ili broj redova petlji
na odreenoj jedinici duine; vrstu prepletaja; povrinsku masu 1m
2
pletiva i tako dalje.
Podrobnije o analizi uzoraka vidi u glavi Poreno pleteni prepletaji
222
222
Slika 269
Slika 270.
Slika 271
223
223
Slika 272.
224
224
Slika 273.
Slika 274.
225
225
Slika 275.
Slika 276.
226
226
Slika 277. Ureaji za analizu uzoraka
227
227
Sadraj strana
Predgovor 4
GLATKI JEDNOIGLENINI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI 6
Osnovni jednoiglenini osnovo pleteni prepetaji, njihova
proizvodnja i projektovanje 8
Lani prepletaj 8
Osobine i projektovanje lani prepletaja 13
Triko prepletaj 15
Osobine i projetovanje triko prepletaja 18
Jednoiglenini dvoosnovni kombinovani prepletaji
u potkinom i lani polaganju 22
Sukno prepletaj 22
Projektovanje suknenog prepletaja 27
Saten prepletaj 27
Somot prepletaj 30
Atlas prepletaj 33
Izvedeni atlas prepletaj 38
Jednoiglenini dvoosnovni prepletaji 42
Jednoiglenini dvoosnovni triko prepletaj 43
Jednoiglenini dvoosnovni sukneni prepletaj 44
Jednoiglenini dvoosnovni triko-sukneni prepletaj 45
Jednoiglenini dvoosnovni atlas prepletaj 47
Projektovanje i osobine jednoigleninih osnovo
pletenih prepletaja 51
Jednoiglenini vieosnovni prepletaji 55
Dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji 68
Patentni lani 69
Patentni triko i njegovo izvoenje 70
Interloni triko 70
Patentni atlas i njegovo izvoenje 72
Izvedeni dvoiglenini osnovo pleteni prepletaji 73
Izvedeni patentni atlas 74
Projektovanje i osobine dvoigleninih osnovo pletenih prepletaja 75
Keper osnovo pleteni prepletaji 79
K e p e r n i t r i k o 80
Keperno sukno 82
Osobine procesa izrade kepernih prepletaja 93
UZORKOVANI OSNOVO PLETENI PREPLETAJI 95
228
228
Platirani prepletaji 96
J e d n o i g l e n i n i p l a t i r a n i p r e p l e t a j i 97
V e z e n a p l a t i r a n a o s n o v o p l e t e n a p l e t i v a 100
Skretanje polagaa ispred igala u jednom pravcu 101
Skretanje polagaa ispred igala u suprotnim pravcima 104
Primena snovanja u koloru za dobijanje raznovrsnih
uzoraka na osnovo pletaim mainama 106
Sastavljanje patrone uzorka 107
Sastavljanje grafikog upisivanja rada polagaa 108
Sastavljanje raporta snovanja 111
Osobine i projektovanje pletiva platiranih prepletaja 111
Osobine procesa izrade platiranih prepletaja i varijante poloaja
pree na iglama 117
Platirani osnovo pleteni triko-sukneni prepletaj 120
Pliani prepletaji 122
Osobine i projektovanje plianih pletiva 124
Osnovo pleteni pres prepletaji 138
Osnovo pleteni filet prepletaji 142
Projektovanje i osnovne karakteristike strukture filetnih prepletaja 157
Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja 159
Prepletaji sa postavnim potkinim preama 168
Prepletaji sa umetnutim potkinim preama 165
Prepletaji sa resastim potkinim preama 166
Prepletaji sa uvezanim potkinim preama 167
Prepletaji sa pojedinanim potkinim preama i sa potkinim
veznim delovima 169
Osobine potkinih pletiva i metode projektovanja 169
Proces izrade potkinih prepletaja 171
Projektovanje pletiva futernih prepletaja 174
Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja 174
Primena pletiva potkinih i futernih prepletaja u
izradi zavesa i ipki 182
Kombinovani osnovo pleteni prepletaji 186
Jednostavni kombinovani osnovo pleteni prepletaji 187
Izvedeni-kombinovani prepletaji 190
Uzorkovani kombinovani prepletaji 193
Sloeni kombinovani prepletaji 194
akarni osnovo pleteni prepletaj 195
Jednoiglenini akarni prepletaji 195
Jednostavni reljefni akarni prepletaji 197
Vezeni akarni reljefni prepletaji 199
Osobine osnovo pletenih akarnih prepletaja 203
Osobine pletiva i metode njegovog projektovanja 205
Dvoiglenini osnovo pleteni akarni prepletaji 209
Malorastegljiva osnovo pletena pletiva 210
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lania
potkinim preama 210
229
229
Dobijanje malorastegliva pletiva povezivanjem lania i sukna 211
Analiza-primeri kombinovanih osnovo pletenih pletiva 214
Potronja osnovinih prea u procesu osnovinog pletenja 219
Osnovni elementi za pletenje Rael maine sa picastim iglama 222
Osnovni elementi za pletenje Ketentul maine sa picastim iglama 226
Ureaji za analiziranje uzoraka 231
LITERATURA 235
***Bez saglasnosti autora nije dozvoljeno presnimavanje,
umnoavanje i distribucija ovog materijala u celosti ili pojedinih
delova.
Autor
230
230
LITERATURA
1. Dalidovi A.S. Tehnologija trikotanogo proizvodstva. M., Gizlegprom, 1970.
2. Galanina O.D., Prohorenko E.G. Tehnologija trikotanogo proizvodstva.M.,
Legkaja industrija, 1975.
3. Dalidovi A.S. Osnovi teorii vjazanija. M., Legkaja industrija.1975.
4. Marisova O.I. Trikotanie risunatie perepletenija.M., Legkaja industrija ,
1970.
5. Kacenelenbogen A. M., Galanina O.D. Maini i tehnologija osnovovjazaljnogo
proizvodstva. M., Legkaja industrija ,1966.
6. Herausgegeben vom Verlag Werkgemeinschaft Karl Mayer e.V.6053
Obertshausen,1970.
7. RL - Kettenwirkautomat Super-Rapid K2 Karl Mayer, 1970.
8. RL - (Rechts/Links) Raschelmaschine Super Garant RE 4-6, Nund Karl
Mayer, 1970.
9. Gligorijevi V, Tehnologija pletenja. Leskovac, 1980.
10. alov I.I., Dalidovi A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotaa. M.,
Legprombitizdat, 1986.
11. Marisova O.N. Trikotanie risunatie perepletenija. M., 1984.
12. Galanina G.K., Vladimir N.K., Vera I.G., Renata J.S. Spravonik po
pletaestvo. Prevod sa ruskog na bugarskom. Sofija, 1980.
13. Radzievskij V.A., Bondar V.M. Automatieskoe regulirovanie i kontrola
nitepodai na bistrohodnix osnovovjazaljni mainah. Legekaja industrija ,1966,
Moskva, 1971.
14. alov I.I. Projektirovanie trikotanogo proizvodstva. M., Legekaja industrija
,1977.
15. Offerman P., Tausch-Marton., Grundlagen der maschenwarenteschnologie,
Berlin, 1977.
16. Offerman P., Tau-Marton H., Osnovi tehnologija trikotanogo proizvodstva,
prevod sa nemakog, Moskva 1981.
17. Gligorijevi V., Stupica I., Srak M., Petrovi T., Dinamika zatezanja niti u
procesu pletenja, Tekstil Vol. 40 broj 9 str. 415-420 ., Zagreb, 1991.
18. Gligorijevi V., Uzajamno dejstvo pletaih organa na zatezanje i trenje pree
pri osnovinom pletenju, Glasnik hemiara i tehnologa Republike Srpske, 19/1995,
Banja Luka.
20. Gligorijevi V., Uticaj dubine kuliranja na duinu petlji osnovopletenog
pletiva, Glasnik hemiara i tehnologa Republike Srpske, 38/1996, Banja Luka.
21.Gligorijevi V., Dinamika automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil,
Zagreb, 6/1978.
22. Gligorijevi V., Statike karakteristike automatskog regulisanja dodavanja
osnove, Tekstil, Zagreb, 8/1978.38
23. I. Stupica., I. Emri., V. Gligorijevi., Uticaj sila i oscilovanje niti u zoni pletenja
na prugavost pletiva, Tekstil Vol. 36 sv. 5 str. 239-243., Zagreb, 1987.
24. Gligorijevi V., Dinamika zatezanja i trenje pree u procesu pletenja, Zbornik
radova 9, Leskovac, 1995.
231
231
25. Gligorijevi V., Ravnoteni poloaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i
praksa, Leskovac, 1-2/1996
26. Gligorijevi V., Fotoelektrino otkrivanje greaka na osnovo prepletenom
pletivu, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1983.
27. Gligorijevi V., Stupica I., Emri I., Uticaj sila i oscilovanje niti u pletaoj zoni,
Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1987.
28. Gligorijevi V., Stupica I., Einfluss der Fadenzugkraft und Fadenschwanken in
der Maschenbildungszone auf der Warenstreifigkeit, Referat na XXXI IFWS
Kongresu internacionalne federacije strunjaka za prepletanje i pletenje, Sofija,
1987.
29. Gligorijevi V., Uticaj debljine niti i usmeravajuih ureaja na zatezanje niti,
Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1988.
30. Gligorijevi V., Influence of dynamics on tension and friction of yarn during
the knitting process, 14. Savetovanje na hemiarite na Makedonija, Skopje, 1996.
31. Gligorijevi V., Uvod u tehnologiju pletenja za prvi razred srednjih kola,
Leskovac, 1970.
32. Gligorijevi V., Projektovanje pletenina za srednje tekstilne kole, Leskovac,
1973.
33. Gligorijevi V., Zbirka reenih zadataka iz projektovanje pletenina za srednje
tekstilne kole, Leskovac, 1976.
34. Gligorijevi V., Tehnologija pletenja za trei i etvrti razred srednjih kola u
izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979.
35. Gligorijevi V., Tehnologija pletenja za trei i etvrti razred srednjih kola u
izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.
36. Gligorijevi V., Tehnologija pletenja I deo, Tehnoloki fakultet, Leskovac,
1996.
37. Gligorijevi V., Tehnologija pletenja II deo, Tehnoloki fakultet, Leskovac, .
38. V. Gligorijevi., M. orevi., M. Stamenkovi, The influence of the force of
yarn tension in the compensational and knitting zone on the structure uniformity
of the right-left knitted fabrics,The Indian Textile Journal, Mumbai (India), July
1999, str. 8-13.
39. M. orevi., V.Gligorijevi., Dinamics yarn tension on flat weft machines,
Maschen-Industrie, Internationales Fachmagazin der Maschenveredlung,
Maschenkonfektion Maschentrends ,2001.
40. V. Gligorijevi., Ravnoteni poloaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i
praksa, Leskovac, 1996.
41. Gligorijevi V., Ravnoteni poloaj polupetlje i pree pri osnovinom pletenju,
Nae stvaranje, Leskovac, 1997.
42. Gligorijevi V., orevi M., The influence of the force of yarn tension in the
compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left
knitted fabrics, 31. Simpozij o novostih v tekstilstvu, Ljubljana, 1997.
43. Gligorijevi V., orevi M., Dynamic of stretching power on flat-colle
machines, XV Kongres na hemiarite i tehnolozite na Makedonija, 2-4. oktobar,
1997, Skoplje, Zbornik izvoda radova.
44. M. orevi., V. Gligorijevi., K. Ljapeva., M. Stamenkovi., Sile zatezanja
pree u fazi kuliranja desno-levog pletiva, Zbornik izvoda radova,
III simpozijum, Savremene tehnologije i privredni razvoj, Tehnoloki fakultet,
Leskovac, 23 i 24. oktobar 1998. godine.
232
232
45. V. Gligorijevi., M. orevi., J. Stepanovi., N. irkovi., Dinamika zatezanja
pree u procesu kuliranja, XVII Congress of the chemists and technlogists of
Macedonia , Skoplje, Macedonia, 18-20 october, 2001.
46. Garbaruk V. N., Proektirovanie trikotanih main. Leningrad, 1980. 122s.
47. Gligorijevi R. V., Uticaj dinamikih karakteristika mehanizama za zatezanje
osnove na prugavost pletiva. VTO Tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1986, 47 s.
48. Garbaruk V. N., Uet udlinenija niti osnovi smativaemoj sa navoja
osnovovjazalnih mainah. M., Izv.Visih uebnih zavedenija Tehnologija
legkoj promilennosti, 4/1973.
49. Vijavlenie priin obrazovanija poperenih polos na ovingrebenonoj
osnovovjazalnoj maine tipa OV-350, VNIIL tekma, 1952.
50. Radzievskij V. A., Analiza processa regulirovanija nitipodai v
osnovovjazalnih mainah. Izv. Visih uebnih zavedenij Tehnologija legkoj
promilennosti.m, 6/1970.
51. Radzievskij V. A., Bondar V. M., Analiza procesa regulirovanija nitepodai v
osnovovjazaljnih mainah. Izv. Visih zavedenij Tehnologija legkoj
promilennosti., 1/1971.
52. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 3/1980, 240-241 s.
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 4/1980, 326 s.
behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 5/1980, 426 s.
55. O.I. Marisova. Trikotanie risunatie perepletenija. Izd-vo Legkaj
industrija, Moskva .,1970.
56. L.P. Rovinskaj., N.F. Zibina, Proetirovanije tehnologieskih parametrov
trikotanih poloten i ulono nosonih izdelija., Sankt-Peterburg., 2002.
57. V. Savnik., Pletenje I. VDO Fakulteta za naravoslovje in tehnologijo VTOZD
tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1985.
101. alov I.I., Dalidovi A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotanogo
proizvodstva., M., 1986.
58. Kudrjavin L. A., alov I. I. Osnovi tehnologii trikotanogo proizvodstva.,
Moskva, 1991.
59. A. M. Kacenelenbogen, O. D. Galanina., Maini i tehnologija osnovovjazalnogo
proizvodstva, izdanie vtoroe, pererabotanoe i dopolnenoe., Moskva, 1966.
60. Wirkerei- und Strickerei-Technik, Coburg., 1969-1972.
61. The Textile Institute, International Headquarters, 1
st
Floor, St Jamess
Buildings, Oxford Street, Manchester Mi 6FQ, United Kingdom.
62. Bearbeitet von Dipl.-ing. Klaus- Peter Weber.,Die Maschen-bindungen der
Kettenwirkerei., Technologische und bindungstechnische Grundlagen der
einfachen und kombinierten Maschenbindungen., Karl Mayer e. V. 6053
Obertschausen, August, 1970.
63. Maschen-industrie., 3/2002.

Projektovanje Osnovo Pletenih Prepletaja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje Osnovo Pletenih Prepletaja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VOJISLAV R.

leva u desno. Na slici 4.2. prikazan je fantazija lani.

Projektovanje osnovo pletenih prepletaja

Pri velikoj gustini

Projektovanje osnovo pletenih prepletaja

K o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e (C) pri projektovanju atlasa usvajamo 0,6.

Duina veznog dela petlji ef menja se u zavisnosti od struktrure prepletaja.

-irina raporta prepletaja;

- irina raporta prepletaja. Tada je

Pretpostavljamo, da su vrednosti koeficijenta upletanja K razliite za pletiva raznih

Broj veza, koje

. Za sve varijante moguna su sledea skretanja polagaa

PS pri razliitoj veliini skretanja iza igala pree na iglama

PS pree se takoe ukrtavaju, ali sa veim obuhvatnim

PS nezavisno od veliine skretanja na strani lica pletiva izlaze

PS vei je ugao trenja u preama prednjeg

ZS petlje dobijaju okretanje, to

-irina raporta osnovnog prepletaja ( za pletiva potkinih prepletaja sa osnovnim

, upleten je lani iz pree c.

, koje imaju visoki indeks ( slika 229,a). akarne petlje 1-4 i

imaju jednake indekse K= 4, a petlje 5-8, 13

razliite indekse, promenljive

-odgovarajua irina i visina raporta are;

i B. Duinu pree u petljama na licu nepotpunog pletiva akarnog

, - duina pree, saglasno u akarnoj i osnovnoj petlji;

= prethodna formula se svodi na oblik

You might also like