1.

Uvod u raunarski sistem

Raunarski sistem, odnosno raunari su elektronske maine za automatsku obradu podataka. Raunar korisnicima omoguava lako i brzo obavljanje sloenih izraunavanja koja se mogu odnositi na brojeve, tekst, grafiku, sliku, zvuk i dr.Bez obzira na veliku raznovrsnost ovih elemenata, sve su to podaci koji se mogu obraivati u raunaru, zahvaljujui odreenim programima, bez uea oveka, pa se kae da ih raunar obrauje automatski.Kako e raunar obraivati podatke odreeno je programom koji profesionalno rade programeri.Program je niz instrukcija koje raunar izvrava pri reavanju odreenog zadatka. Kako je raunarski sistem maina koja radi po odreenom programu, moe se rei da se raunarski sistem sastoji iz dve komponente: same maine raunarskog hardvera i programa na osnovu kojih raunar radi --raunarski softver .

1.1Struktura raunarskog sistema

Raunarski sistem se sastoji od sledeih hardverskih ureaja: radne(unutranje) memorije, aritmetikologike jedinice, kontrolne jedinice, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica, izlaznih jedinica.
Raunarski sistem ine raunar i periferni ureaji(ulazni, izlazni i spoljna memorija).Osim hardverskih ureaja, svaki raunarski sistem mora da ima operativni sistem koji upravlja automatskim radom raunara, kao i skup drugih programa razliite namene(aplikativni programi), koji omoguavaju korisniku da obavlja odreeni posao na raunaru. Ulazne jedinice Kontrolna jedinica Radna memorija Aritmetiko logika jedinica Jedinice spoljne memorije Izlazne jedinice

Sa stanovita hardvera personalni raunar ine tri osnovne celine: 1.centralna jedinica(raunar u uem smislu). 2.monitor 3. tastatura Na raunar se mogu prikljuiti i drugi ureaji: mi tampa,skener, plater i dr. Centralna jedinica se sastoji od kuita u kome se nalaze: osnovna(matina) ploa, kontroleri, portovi, disk, jedinice diskete, grafika kartica, izvor napajanja i dr.

1.2.RADNA (UNUTRANJA) MEMORIJA

Radna memorija se sastoji od elementarnih elektronskih kola bistabilnih elemenata od kojih svaki moe da ima(memorie) dva stanja binarnu nulu (0) i binarnu jedinicu (1).Jedan elektronski element koji moe da memorie jednu binarnu cifru (stanje) naziva se bit(binary digit). Korisnik podatke unosi preko ulaznih jedinica u radnu memoriju i prima rezultate obrade preko izlaznih jedinica prikazanih simpolima(azbukom) razumljivom za korisnika.Meutim, azbuku korisnika ne razume raunar. Uobiajeno je da se azbuka korisnika, koja ima oko sto simbola naziva eksterna,a azbuka koju razume raunar ima samo dva simbola (binarna nula i binarni 1), interna azbuka (binarna azbuka). Kada se unese jedan simbol eksterne azbuke u radnu memoriju nije dovoljno jedan bit da bi se memorisao, ve grupa od 8 bitova koja se naziva bajt(byte).Znai, svakom simbolu eksterne azbuke pridrui se jedan bajt od simbola binarne azbuke.Ovo pridruivanje naziva se kodiranje a obrnut proces je dekodiranje.Bajt u memoriji ima svoju adresu koja se koristi pri memorisanju podataka u nju ili itanja memorisanih podataka.Iz ovoga sledi da je radna memorija adresirana a najmanje adresibilna jedinica je bajt. Za korisnike raunara posebno su znaajna dva faktora memorija: kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji (ciklus memorije). Kapacitet memorije izrava se u broju bajtova a jedinica je kilobajt(1KB) koji ima 1024 bajtaVee

jedinice za kapacitet memorije su: megabajt (1MB = 1024 KB),gigabajt(1GB = 1024MB) i terabajt (1TB=1024GB).to je vei kapacitet memorije to je vea sposobnost da memorie veu koliinu podataka

Vreme prilaza memoriji poerazumeva vreme koje protekne od trenutka obraanja memoriji radi dobijanja podataka, do trenutka dobijanja podataka iz memorije.Oigledno to je vreme prilaza krae memorija je bra.A to je vreme due memorija je sporija.Dananje radne memorije imaju vreme prilaza oko nekoliko stotina nanosekundi(ns). Memorija personalnih raunara na osnovnoj ploi ima tri tipa memorije: KE, ROM, RAM. RAM predstavlja najvei deo memorije u koju korisnikmoe da upisuje sadraj i da ga ita.U nju se za vreme rada raunara nalaze podaci i program sa kojim raunar radi.Ako se iskljui raunar sadraj memorije se brie.Za dananje memorije minimum s kojim moe neto da se radi je 16MB, dok je realni minimum 64MB, to zavisi od potrebe korisnika.Postoji RAM koji ima kapacitet i do 1GB. ROM memorija moe samo da se ita i koristi se za uvanje sistemskih programa. KE memorije je vrlo brza memorija zbog ega se u njoj uvaju programi koji se esto koriste.Postiji interna i eksterna KE memorija.

1.3. CENTRALNI PROCESOR

U centralnom procesoru se izvravaju raunske i logike operacije i komande koje su zadate programom.esto se centralni procesor naziva aritmetiko-logika jedinica gde postoje elektronaka kola za izvoenje aritmetikih i logikih operacija:sabiranje,oduzimanje i mnoenje i deljenje kao i uporeivanje dve vrednosti da bi se odredile vee i da bi se utvrdilo da li je izraz istinit ili nije.Procesor definie rad raunara a njegove karakteristike su odreene sledeim faktorima:brzina procesora, duina procesorske rei , radni takt i interni ke. Procesorska re je binarna re koja se paralelno obrauje u procesoru.Duina rei bitno utie na brzinu izvoenja operacije a bitno odreuje i brzinu komunikacije procesora sa drugim ureajima.Zato dua procesorska re znai veu mo procesota.Komunikacija procesora sa drugim ureajima ostvaruje se kanalom veze koji obezbeuju tri vrste komunikacija, i to: Prenos podataka iz procesora i unoenje podataka u procesor.Na ovaj nain se obezbeuje komunikacija procesora sa radnom i spoljnim memorijom, kao i sa ulaznim i izlaznim ureajima.Znai ovo je dvosmerni kanal i naziva se kanal podatka.Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom moe biti 8, 16 ili 32.Po ovoj osobini procesori se dele na osmobitne, esnestobitne, tridesetdvobitne. Prenos adrese iz procesora u radnu memoruju radi pronalaska odreene lokacije u memoriji.Broj bita u adresi odreuje broj adresnih lokacija u memoriji,tj. adresni prostor.Kanal kojim se prenosi Kanal kojim se prenose adrese iz procesora u memoriju naziva se adresni kanal.Znai, ovo je jednosmerni kanal od procesora do memorije.Broj bita koji se istovremeno prenose adresnim kanalom moe biti od 16 do 32.Adresni prostor procesora moe biti od nekoliko desetina KB do nekoliko GB. Prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka ureajima i obrnuto.Broj ovih signala moe biti razliit, od jednog do drugog procesora i ne izraava se kao posebna karakteristika procesora a ovaj kanal naziva se kontrolni kanal. Brzina procesora se izraava u milionima instrukcija u sekundi.Ova jedinica se oznaava sa MIPS ili vea MFLOPS.Danas se najee koriste procesori PENTIUM, PENTIUM-2 DO PENTIUM-4.Przina procesora pentium-4 kree se do 3 GHz Radni takt. esto se u karakteristikama procesora nalazi i uestanost asovnika koji je elektronsko kolo i generie impulse visoke uestanosti,kojima se definiu vremenski trenuci kada se i ta dogaa u raunaru.Uestanost asovnika bitno utie na brzinu procesora. Da bi se poveala brzina izvoenja aritmetikih operacija procesoru se moe dodati matematiki koprocesor kojim se brzina aritmetikih operacija poveava oko 10 puta.

Faktor od koga najvie zavisi rad raunara jeste procesor.On definie tip raunara i bitno odreuje brzinu izvoenja operacija.Procesor obezbeuje izvravanje tri vrte komunikacija :prenos podataka iz procesora i unoenje podataka u procesor, prenos adresa iz procesora u radnu memoriju i prenos upravljakih i kontrolnih signala.On kontrolie pokrenute aplikacije. Memorija predstavlja take jedan od bitnih faktora za rad raunara.Za memoriju su najvanija dva faktora:kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji(ciklus memor

2.Istorija grafike karte

Prvi PC nije ni umeo da radi s pravom grafikom sve to je znao da prikae bio je tekst, a ASCII kodovi iznad 127 omoguavali su crtanje elementarnih grafikona i grubih likova u jednostavnim igricama. Trite je ipak zahtevalo neto ozbiljnije grafike prikaze na ekranu, pa su se uskoro pojavile grafike kartice: CGA (Color Graphic Adapter) omoguavao je monohromatsku sliku u rezoluciji 640 x 200, ili 16 boja u rezoluciji 320 x 200 taaka, a adapter Hercules je bio strogo monohromatski, ali s rezolucijom 720 x 348 taaka. Dok je ovaj drugi dugo opstajao u jeftinijim sistemima, CGA nije zadovoljavao u primenama koje su zahtevale prikaz u boji, pa je uskoro zamenjen poboljanom varijantom EGA (Enhanced Graphic Adapter). Prve grafike kartice imale su digitalne prikljuke, a u CRT monitorima (koji su po svojoj prirodi analogni ureaji) nalazio se D/A konvertor; analogni prikljuak se pojavio tek na VGA karticama (s njim i D/A kovertor), a razlog je bio povean broj boja. Pre VGA kartica, koristio se devetopolni prikljuak za monitor, koji je imao dovoljno kontakata za sinhronizacione impulse, masu, tri signala osnovnih boja i jo tri za intenzitet, to je sainjavalo standard EGA (monohromatski adapter je koristio jo manji broj signala). -Prva IBM PC grafika karta,koja je izbaena zajedno sa prvim IBM Pc raunarom,je razvijena od strane IBM-A U 1981.MDA(Monochrome Display Adapter) je mogao da radi samo u tekstualnom vreimu prezentujui 25x80 linija na ekranu.Posedovao je samo 4kb video memorije i samo jednu boju. Prve VGA kartice imale su 18-bitnu globalnu paletu (po est bitova za svaku boju), to je davalo 262.144 boje. Njihova rezolucija bila je 640 x 480 taaka, a broj boja lokalne palete ograniavala je, izmeu ostalog, video memorija: da bi se u toj rezoluciji prikazalo 16 boja, za svaku taku potrebna su etiri bita; raunanjem se lako dolazi do potrebnih 153.600 bajtova, a poto se u njih ugraivalo 256 MB memorije, vie boja nije ni moglo biti prikazano; meutim, ove kartice imale su i reim s 320 x 240 taaka i 256 boja. -VGA je iroko prihvaena, koja je navela nekoliko korporacija kao to su ATI,Cirrus Logic i S3 da rade sa tom grafikom kartom,poboljavajui rezoluciju i broj boja koje se koriste.I tako je rodjena SVGA (Super VGA) standard, koji je dostizao 2 MB grafike memorije i rezoluciju od 1024x768 i 256 boja. Grafike kartice mogu biti integrirane sa matinom ploom (on-board) ili samostalne te se umeu u ISA (Industry Standard Architecture), PCI (Peripheral Component Interconnect) ili AGP (Accelerated Graphics Port) utore na matinoj ploi.

3. Kako radi grafika karta?

Grafika kartica, Grafiki adapter, VGA kartica ili video kartica daje i obrauje dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku. Grafiki procesor (GPU) je glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevoenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafikom izlaznom ureaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao to je 3D raunarska igra, alje informacije grafikom procesoru koji potom obrauje dobivene informacije i alje ih na monitor. Grafika kartica se ugrauje u matinu plou, obino u AGP ili PCI Express slot. Moderne grafike kartice su opremljene snanim grafikim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmauju glavne procesore. Grafiki procesor obrauje podatke koje dobija posredstvom neke magistrale (najee AGP, PCI i PCI Express). Sama arhitektura ipa je najbitnija, to znai da njegove instrukcije i brzina izvoenja istih su glavne odlike jednog GPU-a. Veina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smeta na memoriju koja se nalazi na grafikoj kartici. Time se obezbeuje brz protok i samim time bra obrada grafike, to na kraju daje vei broj slika u sekundi inei grafiku scenu lepom i fluidnijom. Zbog toga se proizvoai trude da poboljaju brzinu RAM-a na kartici koja je davno prevazila brzinu sistemskog RAM-a. Brzina memorije na grafikoj kartici je ve odavno prela Gigahercne granice. Svaka grafika kartica mora imati i set instrukcijskih programa, koji ine spregu izmeu Operativnog Sustava (OS) i same kartice. Ti se programi nazivaju drajveri (drivers). CPU (Central Processing Unit) izdaje direktivu za izvrenjem odreenih zadataka. Npr. CPU moe rei grafikoj kartici da nacrta figuru omeenu sa etiri vektora. Grafika kartica tada nacrta poligon, oboji toke unutar poligona (pixele) unutar svoje memorije i ispie rezultat na zaslonu ekrana. Moderne grafike karice mogu obraditi milijune poligona u sekundi, to im omoguava doarati na zaslonu ekrana vrlo realistinu sliku

Magistrale
Prve VGA kartice koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz, ak je bilo i 8-bitnih modela, to nije predstavljalo problem kada se radilo sa statinim sadrajem, ali je ta magistrala bilo usko grlo kada je trebalo proslediti veliku koliinu podataka radi neke animacije. Prvi korak bila je lokalna, 32-bitna magistrala VLB (Slika 2) koja je radila na 3350 MHz, a nju je ubrzo zamenio PCI, slinih karakteristika, samo s mogunou upravljanja magistralom. PCI je omoguio dobre performanse grafikog sistema, ali su

novije igrice traile jo bri protok podataka, pa je dola na red 64-bitna magistrala AGP, koja radi na 66 MHz, to je ukupno oko etiri puta bre nego PCI; osim toga, AGP moe za svoje potrebe da rezervie i deo sistemske memorije, i to takoe doprinosi performansama u igrama. Standard AGP je nekoliko puta ubrzavan, pa je bilo kartica brzine 2x, 4x i poslednjih 8x (to se odnosi na radni takt), ali poveanje protoka je donelo manje poboljanje performansi od oekivanog, tako da ne treba previe uriti sa zamenom kartice. Pri tome je povremeno menjan i radni napon kartica, pa su se pojavili i problemi s kompatibilnou, a s njima i mnoge nedoumice, koje emo pokuati da makar delimino razreimo. Primera radi, iako konstrukcija AGP utinice ne bi trebalo da dozvoli prikljuivanje nekompatibilne kartice na matinu plou, u nekim sluajevima se kartica ipak moe prikljuiti i onda se deava da ne radi, a u najgoroj situaciji moe doi i do oteenja kartice, ploe ili obe. Da bi se to izbeglo, najsigurnije je pogledati u uputstvo ploe i kartice: ako pie da je kombinacija dozvoljena, sve e biti u redu, u protivnom odustanite. Ukoliko vam uputstvo nije pri ruci, zlatno pravilo kae da se smeju meati kartice i ploe istih i susednih generacija, a da "udaljene" generacije ne treba kombinovati. Drugim reima, karticu tipa AGP 8x slobodno stavite na plou s magistralom AGP 8x ili AGP 4x, a nemojte je stavljati ako je na ploi AGP 2x ili AGP 1x; isto tako, na plou s magistralom AGP 2x slobodno stavite karticu koja nije AGP 8x. Pria se da se istorija ponavlja u ciklusima posle AGP ponovo je doao PCI, ali u izmenjenoj varijanti: PCI Express za grafike kartice, izraen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale, ima brzinu 16x. Kao ni u sluaju ubrzavanja protoka na AGP karticama, ni ovde nije dolo do velikog skoka performansi, ali je ova magistrala otvorila novo poglavlje u raunarskoj grafici: poslednji modeli matinih ploa imaju dva ovakva prikljuka, to omoguava da dve kartice rade paralelno. Zasad samo mali broj kartica moe da se koristi na taj nain, ali je dobitak u performansama primetan. Naalost, jednako su primetni i trokovi za takav sistem, kao i potreba za jaom jedinicom za napajanje i boljim hlaenjem raunara.

Brzina i hardverski ubrzivai

Vie rezolucije i vei broj boja znae vie podataka koje treba obraditi ubrzavanje grafikih ipova nije bilo dovoljno, jer su standardne memorije bile spore. Prvo reenje bile su memorije s dva ulaza: jedan za centralni a drugi za grafiki procesor; posle toga usledili su poznati trikovi s preplitanjem koji su dovedeni do savrenstva. Ipak, najvei napredak doneli su hardverski ubrzivai. O emu se radi? Umesto da se centralni procesor bavi crtanjem osnovnih grafikih elemenata, te funkcije je preuzeo grafiki procesor. Budui da je Windows ve postao standard, grafiki procesori su "nauili" da sami crtaju grafike objekte tog sistema i to je dovelo do primetnog ubrzanja. Paralelno s tim, dobijali su i veu snagu merenu u bitovima, a kasnije su osposobljeni da crtaju i elemente neophodne za trodimenzioni prikaz, to je znaajno unapredilo raunarske igre. S obzirom na to da su igre ve due vreme glavni pokreta raunarske industrije, grafike kartice su traile jo neka poboljanja.

4.Delovi grafike karte

Glavni delovi moderne grafike kartice su: (Printed Circuit Board) je printana ploa na kojej se nalaze svi ostali dijelovi GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni dio koji prevodi binarni kod u sliku) RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za pohranjivanje najnunijih podataka za GPU, najee teksture Konektori PCI AGP PCI Express

Izlazi VGA (Video Graphics Array) DVI (Digital Visual Interface) Video in/Video out (VIVO)

PCB (Printed Circuit Board) tampana ploa je pasivna elektronska komponenta koja slui da ostvari veze izmeu elektronskih komponenti (otpornici, kondenzatori, tranzistori, konektori, integralna kola, preklopnici, tasteri...) koja su na njoj montirane. Izraena je od glasfibera (za profesionalne potrebe) ili pertinaksa (za jeftinije elektronske ureaje). Na plou je nanet bakar u tankom sloju. Na bakarnu povrinu nanet je i tanak sloj kalaja. Bakar moe biti nanet i sa obe strane. Takoe ploe mogu biti zalepljene jedna na drugu i time se otvaruje vie slojeva bakra tj. vieslojna tampana ploa. Foto postupkom na plou se nanosi budui izgled ploe, potom se hemijskim postupkom skida suvian bakar. Posle buenja i metalizacije rupa koje povezuju donju i gornju tampu na plou se nanosi zatitni film ija je funkcija da sprei kratke spojeve tokom montae i lemljenja elemenata. tampana ploa mora da izdri, bez deformacija, prelazak preko kalajnog kupatila gde su temperature oko 270 stepeni Celzijusa.

GPU (Graphic Processing Unit)

GPU, grafika procesorska jedinica ili grafiki ip (en. Graphics Processing Unit, ponekad i Visual Processing Unit ili VPU) je procesor specijaliziran za prikazivanje obine i napredne raunarske grafike. Grafiki ip se obino nalazi na grafikim karticama ili matinim ploama. Od njega u najvioj mjeri zavise mogunosti grafike kartice, a u puno manjoj mjeri od koliine memorije na istoj. Grafiki procesor obavlja glavni zadatak obraivanja scene, dok memorija slui kao spremnik za teksture i ostale neophodne podatke. to je bra memorija na grafikoj kartici, ona moe bre da procesira podatke koje GPU obrauje. Grafiki ip je isprogramiran tako da veoma brzo obrauje neku vrstu grafike. Prvi grafiki ipovi su imali primitivne operacije kojima se iscrtavanje krugova, trouglova, krugova i uglova izvravalo mnogo bre, to ujedno znai da je glavni procesor osloboen i ne mora izvravati te operacije to rezultira ukupno veom brzinom sistema. Svi noviji ipovi imaju podrku za obraivanje jednostavnih i naprednih 3D i video operacija.

RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory) RAM, skraeno od Random Access Memory (memorija nasuminog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja raunarskih podataka ijem sadraju se moe pristupiti po bilo kom redoslijedu. Ovakav nain pristupa razlikuje se od sekvencijalnog naina koji se koristi kod ureaja kao to su magnetna traka, diskovi i cilindri, gdje je, zbog prirode mehanikog kretanja takvih medija za pohranu podataka, raunar primoran da pristupa podacima prema strogo odreenom redoslijedu. RAM je jo karakteristian po tome to se kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo itati, ve i zapisivati, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje se podaci mogu samo itati. RAM se u raunarima upotrebljava prvenstveno za primarnu pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se mijenjaju Video RAM ili VRAM je memorija koja se nalazi na veini grafikih kartica.Za razliku od integrisanih video kontrolera koji obino dijele RAM memoriju sa ostalim komponentama raunara, veina grafikih kartica ima svoju memoriju koja se naziva Video RAM ili VRAM. VRAM na grafikoj kartici slui za pohranjivanje najnunijih podataka za GPU, najee teksture, Z-buffer i druge elemente. Brzina VRAM-a je davno prevazila brzinu sistemskog RAM-a. Dananje grafike kartice koriste GDDR3 ili GDDR4 koji ide i do 900 MHz (1800 MHz efektivna). Koliina memorije na dananjim grafikim karticama ide i do 1 GB, ali ona nije presudna, mnogo je vanija frekvencija memorije. Poto GPU stvara sliku, drei informacije i zavrene slike u VRAM-u, brzina memorije je vrlo vana, jer to je bra memorija to e bre slika doi do RAMDAC-a i biti prikazana. Konektori Peripheral Component Interconnect (PCI) je sabirnica preko koje se odvija komunikacija komponenti (modem, zvuna kartica, grafika kartica itd.) sa procesorom. Razvio ju je Intel. PCI je 64-bitna (66MHz) sabirnica, no vei udio uzimaju 32bitne (33MHz) PCI sabirnice. PCI Express je evolucija PCI standarda. Accelerated Graphics Port (AGP) je ubrzana sabirnica namijenjena iskljuivo za grafike kartice (poto one inae zahtjevaju veu propusnost podataka) koja se nalazi matinoj ploi. Napravio ju je Intel zbog sve veih zahtjeva 3D raunarskih igara i ostalih zahtjevnih aplikacija, omoguava direktnu komunikaciju izmeu karte i memorije. Od postanka bilo je vie revizija AGP standarda:

AGP 1x (264 Mb/s) AGP 2x (528 Mb/s) AGP 4x (1 Gb/s) AGP 8x (2 Gb/s)

PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije izmeu komponenti, predstavljen 2002. od strane Intel-a. Osmiljen za grafike kartice (PCI-E x16 standard) te za ostale raunarske dijelove (PCI-E x1 standard), karakterie ga vea brzina i propusnost od prijanjih standarda (ISA, PCI, AGP). Omoguava direktnu "ip-na-ip" komunikaciju. PCI-E je paralelna sabirnica, te ima propusnost od 2,5 Gb/s u oba smjera. Postoji nekoliko PCI-E standarda: x1, x2, x4, x8, x16 i x32. Trenutno ne nudi praktina poboljanja, no to se i oekivalo jer jo nema komponenti koje bi iskoristile velike mogunosti ove sabirnice, to e se u budunosti sigurno desiti. Ve danas se masovno proizvode grafike kartice za PCI-E sabirnicu koje nude veu propusnost i praktino poboljanje mogunosti grafike kartice i samim time raunara.

PCI-E tip x1 x2 x4 x8 x16 x32

teoretska propusnost 250 MB/s 500 MB/s 1000 MB/s 2000 MB/s 4000 MB/s 8000 MB/s

Izlazi
VGA (Video Graphics Array) je grafiki izlaz na grafikoj kartici. Predstavljen 1987 od strane IBM-a, standard se zadrao relativno dugo, te se koristi i dan danas. Najee se nalazi na CRT monitorima, dok se moe nai i na LCD monitorima na kojima se esto nalazi zajedno sa DVI izlazom zbog starijih modela grafikih karti koje nemaju noviji DVI izlaz.

DVI (Digital Visual Interface) je grafiki izlaz na grafikoj kartici. Novijeg datuma nego VGA, DVI je predstavljen 1999 i koristi TMDS signale. DVI se najee via kod LCD monitora, dok ih takoer susreemo i kod plazma prikaza, projektora, digitalnih TV-a itd. Ima znatno vei kvalitet slike od VGA izlaza, pogotovu kod skupljih LCD prikaza. Video out na grafikoj karti je konektor za izlazni ureaj kao to je TV. Postoje dvije vrste izlaza: S-Video i kompozitni izlaz. Takoer postoji vie naina prikazivanja slike na TV-u, uglavnom se dijeli na ameriki (NTSC) i evropski (PAL), dok postoji i SECAM nain prikazivanja slike, grafike kartice obino podravaju sve standarde.

5. ta odreuje kvalitet grafike kartice?

to je bri GPU i VRAM na grafikoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija. Koliina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogunostima jedne grafike kartice. esto neke 3D igre nisu u mogunosti da rade sa starijim grafikim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Svake godine se GPU na grafikoj kartici neprestano unapreuje novim instrukcijama i mogunostima. U zadnje vrijeme se sve ee promoviraju SLI i Crossfire tehnologije, praktino uparivanja dvije ili vie grafikih kartica (PCI-E obavezno) u jednu matinu plou. SLI (Scalable Link Interface) je nain spajanja dvije (pa i vie) grafike kartice tako da mogu raditi zajedno. Time se osigurava vea procesorska mo kao i sama koliina memorije. Pretea ove tehnologije je imala istu skraenicu SLI (Scan Line Interleave) koju je predstavio 3dfx 1998. godine (kojeg je NVIDIA kasnije kupila). NVIDIA je nakon kupovine ponovo predstavila tehnologiju 2004. godine. Mogunosti i nain rada

Teoretski SLI bi trebao da udupla mogunosti grafike moi, ali NVIDIA garantuje tek 1.9x ubrzanje grafike moi, to je blizu teoretskim granicama. Ne mogu sve grafike kartice koristiti SLI mogunost spajanja, to mogu samo NVIDIA grafike kartice od serije Geforce 6600 pa na vie, sve do Geforce 8800 ipa. SLI grafike kartice koriste iskljuivo PCI Express x16 utore (to znai da i matina ploa mora podravati SLI tehnologiju te imati dvije PCIe x16 sabirnice, odnosno dva utora). Dvije kartice su spojene preko malog PCB konektora. Postoje dva naina rada - SFR (Split Frame Rendering) i Alternate Frame Rendering (AFR). SFR tehnika prouavanjem slike odreuje 50/50 raspodjelu za dvije grafike kartice odnosno njihove grafike procesore koji rade istovremeno. AFR tehnika odreuje jednoj grafikoj kartici da obrauje prvo trenutni frame, dok druga grafika kartica obrauje sljedei frame i tako dalje. Kada se obraivanje slike zavri ona se alje preko SLI konektora na glavni GPU (jedna od dvije grafike kartice mora biti glavna), koji rezultate alje na izlaz to je i krajniji rezultat koji vidimo na monitoru. Jedini konkurent SLI tehnologiji je trenutno ATI-jev Crossfire nain spajanja vie grafikih kartica. Crossfire je naziv za multi GPU rjeenje iz ATI-a. Crossfire tehnologija predstavlja direktnog konkurenta Nvidia-inom SLI-u (Scalable Link Interface). Ova tehnologija omoguava uparivanje dviju ATI grafikih kartica radi postizanja boljih performansi.Crossfire tehnologija zahtijeva da matina ploa podrava Crossfire, te da ima dva PCI Express grafika slota. Podrane su serije x800, x850, x1800, x1900. Modovi rada

ATI Crossfire tehnologija podrava etiri moda rada.SuperTiling: Ovaj nain rada dijeli ekran na manje kvadratie sline ahovskoj ploi. Supertiling podrava rad sa svim Direct3D aplikacijama, ali ne i sa OpenGL aplikacijama. Ovo je najsporiji nain rada te se pretpostavlja da daje snagu od svega 1.15x snage jedne kartice. Split Frame Rendering: Ovaj nain rada horizontalno dijeli ekran na dva jednaka pravougaonika. Svaka grafika kartica obrauje po jedan pravougaonik. Ovo je najei nain rada sa OpenGL aplikacijama. Naalos performanse su u rangu sa SuperTiling-om. Alternate Frame Rendering: U ovom nainu rada jedna grafika kartica "obrauje" parne dok druga neparne FPS (Frame Per Second). Ovaj nain rada daje najbolje performanse.

10

CrossFire Super AA: Ovaj nain rada nije dizajniran da bi poveao perfomanse, ve da bi poboljao kvalitet prikaza u 3D aplikacijama. Ovaj mod uduplava AA(Anti-Aliasing) bez gubitka perfomansi.

6.Proizvoai
ATI Technologies Inc. je jedan od najveih proizvoaa grafikih procesora (GPU). Osnovana 1985. godine kompanija ima sjedite u Markhamu, Kanadi. Od oktobra 2006. godine je u potpunom vlasnitvu AMD-a. Kompanija se bavi proizvodnjom, testiranjem grafikih ipova namijenjenih stolnim kompjuterima, laptopima, te igraim konzolama. Takoer se bavi proizvodnjom integrisanih grafikih ipova te prozvodnjom ipseta za matine ploe. EGA/VGA Wonder - EGA/VGA grafiki ipovi namijenjeni IBM raunarima (1987) Mach8 - ATI-jev prvi 2D GUI grafiki procesor (1991) Mach32 - VGA komptabilan i unaprijeen 2D GUI grafiki procesor (1992) Mach64 - redizajnirani 2D GUI grafiki procesor sa motion-video akceleracijom (1994) Rage serija - ATI-jeva prva 2D i 3D serija grafikih procesora (1995-2004) o Rage Mobility - Serija dizajnirana za rad na laptopima, troi manje energije Radeon serija - Predstavljena 2000. godine, predstavlja sami vrh ATI-jeve 3D ponude. Radeon DDR je bio ATI-jev prvi DirectX 7 3D grafiki procesor o Mobility Radeon - Radeon serija grafikih ipova prilagoenih za rad na laptopima o CrossFire - Ova tehnologija predstavlja ATI-jev odgovor na Nvida-inu SLI platformu. Tehnologija omguava uparivanje dvaju ATI Radeon kartica radi postizanja veih performansi

NVIDIA Corporation je jedan od najveih svjetskih proizvoaa grafikih ipova za line raunare i Xbox. Jen-Hsun Huang, Chris Malachowsky i Curtis Priem su osnovali nVidia kompaniju u januaru 1993, ali je tek 1997 poela aktivno uestvovati kada je na trite izbacila RIVA grafike procesore. nVidia ne proizvodi grafike karte, ona proizvodi samo GPU za grafike karte, i trenutno je trea po koliini proizvedenih GPU-a. Iako su po tome najpoznatiji, nVidia proizvodi (i to jedne od najkvalitetnijih) ipsete za matine ploe (nForce) te beine komunikacijske procesore. Sama nVidia ne proizvodi GPU u svojim prostorijama, oni se prije svega bave dizajniranjem svojih proizvoda dok ih neki drugi proizvoai proizvode. Na poetku su bili ogranieni na PC trite, iako se kasnije iri i na trite konzola, pa tako je ve dizajnirala grafiki sustav za Xbox, dok je isti u pripremi za PlayStation 3. Jedini konkurent nVidiji, nakon to je sama kupila 3DFx 2000, je ATI s kojim vodi izjednaenu bitku, te su se nekoliko puta smjenjivali to po kvaliteti, to po broju prodanih grafikih procesora. nVidijine najgore serije su nesumljivo bile NV1 i GeForce FX, no proizvod koji je lansirao nVidiju prema naprijed je bio ip Riva TNT2, i od tada nisu imali nijednu krizu niti su doli u sitaciju kao 3DFx, kojeg je sama nVidia kupila. Trenutno kompanija NVIDIA u svojoj velikoj kolekciji GeForce GPU ipova proizvodi i najjau grafiku karticu na svijetu, GeForce 8800GTX. NV1 - Prvi proizvod od strane nVidie, prilino neuspjean RIVA 128, RIVA 128ZX - DirectX 5 podrka, prvi DirectX hardver od strane nVidie RIVA TNT, RIVA TNT2, Vanta - DirectX 6 podrka. Ova serija je uinila nVidiu vodeom GeForce - Najpoznatija marka nVidie o GeForce 256 - DirectX 7 podrka, hardverske transformacije and svjetlosni efekti, prvi puta DDR memorija na grafikim karticama

11

GeForce 2 serija - DirectX 7 podrka, poboljana verzija Geforce 256 GeForce 3 Ti serija - DirectX 8 shaderi, donosi poboljanju propusnost memorije te dobru arhitekturu, jedan od najboljih ipova od nVidie o GeForce 4 serija - Evolucija Geforce3, veoma mona ali i skupa o GeForce FX serija - DirectX 9 podrka, teoretski veoma jaka serija, no na tritu su prole veoma loe o GeForce 6 serija - DirectX 9C podrka, poboljani shaderi, smanjena potronja energije, predstavljen SLI o GeForce 7 serija - ista evolucija GeForce6 serije, ak se temelje na slinoj arhitekturi, no i tako mnogo monija serija, donosi nove tehnologija "peglanja" rubova (AntiAliasing) o GeForce 8 serija - G80, prvi grafiki ip koji podrava DirectX 10, trenutno serija sa najveim performansama dostupna na tritu Quadro (GeForce profesionalna rjeenja, za profesionalne aplikacije i programe) o o

GeForce 8 serija grafikih ipseta je trenutno najjaa serija kompanije Nvidia. To su bili prvi ipovi koji podravaju DirectX 10 specifikaciju. U 8 seriju se ubrajaju entry-level 8400 GS, mid-range 8500 GT i 8600 GT te high-end 8800 GTX i Ultra(koje se vise ne proizvde) te nove modele 8800 GT i GS

Matrox Electronic Systems Ltd 1995. Millenium 1996. Mistique 1997. Millenium 2, Mistique 220 1998. G100, G200 1999. G400 2000. G450 2001. G550 2002. Parhella ... 2004. Matrox ParheliaTM, Millennium P-Series, Millennium G-Series, Matrox G200 MMS, G450 MMS

12

Sadraj Uvod u raunarski system.1 Istorija grafike karte3 Kako radi grafika karta...4 Delovi grafike karte6 ta odreuje kvalitet grafike kartice..10 Proizvoai..11

13