P. 1
graficka karta

graficka karta

|Views: 183|Likes:
Published by СтеванО

More info:

Published by: СтеванО on Oct 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2014

pdf

text

original

1.

Uvod u računarski sistem
Računarski sistem, odnosno računari su elektronske mašine za automatsku obradu podataka. Računar korisnicima omogućava lako i brzo obavljanje složenih izračunavanja koja se mogu odnositi na brojeve, tekst, grafiku, sliku, zvuk i dr.Bez obzira na veliku raznovrsnost ovih elemenata, sve su to podaci koji se mogu obrađivati u računaru, zahvaljujući određenim programima, bez učešća čoveka, pa se kaže da ih računar obrađuje automatski.Kako će računar obrađivati podatke određeno je programom koji profesionalno rade programeri.Program je niz instrukcija koje računar izvršava pri rešavanju određenog zadatka. Kako je računarski sistem mašina koja radi po određenom programu, može se reći da se računarski sistem sastoji iz dve komponente: same mašine – računarskog hardvera i programa na osnovu kojih računar radi --računarski softver .

1.1Struktura računarskog sistema
Računarski sistem se sastoji od sledećih hardverskih uređaja: radne(unutrašnje) memorije, aritmetičkologičke jedinice, kontrolne jedinice, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica, izlaznih jedinica.
Računarski sistem čine računar i periferni uređaji(ulazni, izlazni i spoljna memorija).Osim hardverskih uređaja, svaki računarski sistem mora da ima operativni sistem koji upravlja automatskim radom računara, kao i skup drugih programa različite namene(aplikativni programi), koji omogućavaju korisniku da obavlja određeni posao na računaru. Ulazne jedinice Kontrolna jedinica Radna memorija Aritmetičko logička jedinica Jedinice spoljne memorije Izlazne jedinice

Sa stanovišta hardvera personalni računar čine tri osnovne celine: 1.centralna jedinica(računar u užem smislu). 2.monitor 3. tastatura Na računar se mogu priključiti i drugi uređaji: miš štampač,skener, plater i dr. Centralna jedinica se sastoji od kućišta u kome se nalaze: osnovna(matična) ploča, kontroleri, portovi, disk, jedinice diskete, grafička kartica, izvor napajanja i dr.

1.2.RADNA (UNUTRAŠNJA) MEMORIJA
Radna memorija se sastoji od elementarnih elektronskih kola – bistabilnih elemenata od kojih svaki može da ima(memoriše) dva stanja binarnu nulu (0) i binarnu jedinicu (1).Jedan elektronski element koji može da memoriše jednu binarnu cifru (stanje) naziva se bit(binary digit). Korisnik podatke unosi preko ulaznih jedinica u radnu memoriju i prima rezultate obrade preko izlaznih jedinica prikazanih simpolima(azbukom) razumljivom za korisnika.Međutim, azbuku korisnika ne razume računar. Uobičajeno je da se azbuka korisnika, koja ima oko sto simbola naziva eksterna,a azbuka koju razume računar ima samo dva simbola (binarna nula i binarni 1), interna azbuka (binarna azbuka). Kada se unese jedan simbol eksterne azbuke u radnu memoriju nije dovoljno jedan bit da bi se memorisao, već grupa od 8 bitova koja se naziva bajt(byte).Znači, svakom simbolu eksterne azbuke pridruži se jedan bajt od simbola binarne azbuke.Ovo pridruživanje naziva se kodiranje a obrnut proces je dekodiranje.Bajt u memoriji ima svoju adresu koja se koristi pri memorisanju podataka u nju ili čitanja memorisanih podataka.Iz ovoga sledi da je radna memorija adresirana a najmanje adresibilna jedinica je bajt. Za korisnike računara posebno su značajna dva faktora memorija: kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji (ciklus memorije). Kapacitet memorije izrađžva se u broju bajtova a jedinica je kilobajt(1KB) koji ima 1024 bajtaVeće

1

tridesetdvobitne. •Prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka uređajima i obrnuto. CENTRALNI PROCESOR U centralnom procesoru se izvršavaju računske i logičke operacije i komande koje su zadate programom.Postoji RAM koji ima kapacitet i do 1GB. Brzina procesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi.Broj bita u adresi određuje broj adresnih lokacija u memoriji. do trenutka dobijanja podataka iz memorije. KEŠ memorije je vrlo brza memorija zbog čega se u njoj čuvaju programi koji se često koriste. dužina procesorske reči . ROM. što zavisi od potrebe korisnika.A što je vreme duže memorija je sporija. RAM predstavlja najveći deo memorije u koju korisnikmože da upisuje sadržaj i da ga čita.U nju se za vreme rada računara nalaze podaci i program sa kojim računar radi.Često se centralni procesor naziva aritmetičko-logička jedinica gde postoje elektronaka kola za izvođenje aritmetičkih i logičkih operacija:sabiranje.Znači. kao i sa ulaznim i izlaznim uređajima. 2 .Za današnje memorije minimum s kojim može nešto da se radi je 16MB. Da bi se povećala brzina izvođenja aritmetičkih operacija procesoru se mođe dodati matematički koprocesor kojim se brzina aritmetičkih operacija povećava oko 10 puta.gigabajt(1GB = 1024MB) i terabajt (1TB=1024GB). PENTIUM-2 DO PENTIUM-4.Današnje radne memorije imaju vreme prilaza oko nekoliko stotina nanosekundi(ns).jedinice za kapacitet memorije su: megabajt (1MB = 1024 KB). 16 ili 32.Procesor definiše rad računara a njegove karakteristike su određene sledećim faktorima:brzina procesora.Kanal kojim se prenosi Kanal kojim se prenose adrese iz procesora u memoriju naziva se adresni kanal.Postiji interna i eksterna KEŠ memorija. adresni prostor.Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu procesora. dok je realni minimum 64MB. i to: •Prenos podataka iz procesora i unošenje podataka u procesor.Što je veći kapacitet memorije to je veća sposobnost da memoriše veću količinu podataka Vreme prilaza memoriji poerazumeva vreme koje protekne od trenutka obraćanja memoriji radi dobijanja podataka.Danas se najčešće koriste procesori PENTIUM. od jednog do drugog procesora i ne izražava se kao posebna karakteristika procesora a ovaj kanal naziva se kontrolni kanal.Znači ovo je dvosmerni kanal i naziva se kanal podatka.Na ovaj način se obezbeđuje komunikacija procesora sa radnom i spoljnim memorijom.Adresni prostor procesora može biti od nekoliko desetina KB do nekoliko GB. RAM.tj.Ako se isključi računar sadržaj memorije se briše.Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8. 1.Broj ovih signala može biti različit.Zato duža procesorska reč znači veću moć procesota.Ova jedinica se označava sa MIPS ili veća MFLOPS.Broj bita koji se istovremeno prenose adresnim kanalom može biti od 16 do 32.Očigledno što je vreme prilaza kraće memorija je brža. ovo je jednosmerni kanal od procesora do memorije.Po ovoj osobini procesori se dele na osmobitne. Često se u karakteristikama procesora nalazi i učestanost časovnika koji je elektronsko kolo i generiše impulse visoke učestanosti. šesnestobitne.Komunikacija procesora sa drugim uređajima ostvaruje se kanalom veze koji obezbeđuju tri vrste komunikacija. Memorija personalnih računara na osnovnoj ploči ima tri tipa memorije: KEŠ.oduzimanje i množenje i deljenje kao i upoređivanje dve vrednosti da bi se odredile veće i da bi se utvrdilo da li je izraz istinit ili nije.Przina procesora pentium-4 kreće se do 3 GHz Radni takt. •Prenos adrese iz procesora u radnu memoruju radi pronalaska određene lokacije u memoriji. radni takt i interni keš.kojima se definišu vremenski trenuci kada se i šta događa u računaru. Procesorska reč je binarna reč koja se paralelno obrađuje u procesoru. ROM memorija može samo da se čita i koristi se za čuvanje sistemskih programa.Dužina reči bitno utiče na brzinu izvođenja operacije a bitno određuje i brzinu komunikacije procesora sa drugim uređajima.3.

Prve grafičke kartice imale su digitalne priključke. PCI (Peripheral Component Interconnect) ili AGP (Accelerated Graphics Port) utore na matičnoj ploči. CGA nije zadovoljavao u primenama koje su zahtevale prikaz u boji.MDA(Monochrome Display Adapter) je mogao da radi samo u tekstualnom vrežimu prezentujući 25x80 linija na ekranu. masu.Cirrus Logic i S3 da rade sa tom grafičkom kartom. računanjem se lako dolazi do potrebnih 153.I tako je rodjena SVGA (Super VGA) standard. a pošto se u njih ugrađivalo 256 MB memorije. -VGA je široko prihvaćena. koja je navela nekoliko korporacija kao što su ATI. što je davalo 262. što je sačinjavalo standard EGA (monohromatski adapter je koristio još manji broj signala). za svaku tačku potrebna su četiri bita.poboljšavajući rezoluciju i broj boja koje se koriste. Pre VGA kartica. između ostalog. a ASCII kodovi iznad 127 omogućavali su crtanje elementarnih grafikona i grubih likova u jednostavnim igricama. koji je imao dovoljno kontakata za sinhronizacione impulse. ili 16 boja u rezoluciji 320 x 200 tačaka.Istorija grafičke karte Prvi PC nije ni umeo da radi s pravom grafikom – sve što je znao da prikaže bio je tekst. prenos adresa iz procesora u radnu memoriju i prenos upravljačkih i kontrolnih signala.Za memoriju su najvažnija dva faktora:kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji(ciklus memor 2. ove kartice imale su i režim s 320 x 240 tačaka i 256 boja.On definiše tip računara i bitno određuje brzinu izvođenja operacija. video memorija: da bi se u toj rezoluciji prikazalo 16 boja. pa su se uskoro pojavile grafičke kartice: CGA (Color Graphic Adapter) omogućavao je monohromatsku sliku u rezoluciji 640 x 200. a razlog je bio povećan broj boja. Dok je ovaj drugi dugo opstajao u jeftinijim sistemima. koji je dostizao 2 MB grafičke memorije i rezoluciju od 1024x768 i 256 boja.Posedovao je samo 4kb video memorije i samo jednu boju.Procesor obezbeđuje izvršavanje tri vrte komunikacija :prenos podataka iz procesora i unošenje podataka u procesor. Memorija predstavlja takđe jedan od bitnih faktora za rad računara. a broj boja lokalne palete ograničavala je. Tržište je ipak zahtevalo nešto ozbiljnije grafičke prikaze na ekranu.On kontroliše pokrenute aplikacije. više boja nije ni moglo biti prikazano. Prve VGA kartice imale su 18-bitnu globalnu paletu (po šest bitova za svaku boju).600 bajtova.je razvijena od strane IBM-A U 1981. međutim.koja je izbačena zajedno sa prvim IBM Pc računarom. ali s rezolucijom 720 x 348 tačaka. Njihova rezolucija bila je 640 x 480 tačaka.144 boje. analogni priključak se pojavio tek na VGA karticama (s njim i D/A kovertor). Grafičke kartice mogu biti integrirane sa matičnom pločom (on-board) ili samostalne te se umeću u ISA (Industry Standard Architecture). a adapter Hercules je bio strogo monohromatski. a u CRT monitorima (koji su po svojoj prirodi analogni uređaji) nalazio se D/A konvertor. -Prva IBM PC grafička karta.Faktor od koga najviše zavisi rad računara jeste procesor. tri signala osnovnih boja i još tri za intenzitet. koristio se devetopolni priključak za monitor. 3 . pa je uskoro zamenjen poboljšanom varijantom EGA (Enhanced Graphic Adapter).

Ti se programi nazivaju drajveri (drivers). Većina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smešta na memoriju koja se nalazi na grafičkoj kartici. čak je bilo i 8-bitnih modela. što im omogućava dočarati na zaslonu ekrana vrlo realističnu sliku Magistrale Prve VGA kartice koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz. šalje informacije grafičkom procesoru koji potom obrađuje dobivene informacije i šalje ih na monitor. što nije predstavljalo problem kada se radilo sa statičnim sadržajem. Prvi korak bila je lokalna. Moderne grafičke karice mogu obraditi milijune poligona u sekundi. 32-bitna magistrala VLB (Slika 2) koja je radila na 33–50 MHz. PCI i PCI Express). VGA kartica ili video kartica daje i obrađuje dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku. Svaka grafička kartica mora imati i set instrukcijskih programa. Grafički procesor (GPU) je glavni deo na kartici. Grafički adapter. Grafička kartica tada nacrta poligon. CPU može reći grafičkoj kartici da nacrta figuru omeđenu sa četiri vektora. što na kraju daje veći broj slika u sekundi čineći grafičku scenu lepšom i fluidnijom. Grafička kartica se ugrađuje u matičnu ploču. Zbog toga se proizvođači trude da poboljšaju brzinu RAM-a na kartici koja je davno prevazišla brzinu sistemskog RAM-a. a nju je ubrzo zamenio PCI. sličnih karakteristika. Princip je jednostavan.3. Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada grafike. samo s mogućnošću upravljanja magistralom. Npr. Brzina memorije na grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice. a njegova uloga je prevođenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. ali je ta magistrala bilo usko grlo kada je trebalo proslediti veliku količinu podataka radi neke animacije. CPU u saradnji sa nekim softverom. kao što je 3D računarska igra. Moderne grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmašuju glavne procesore. ali su 4 . Sama arhitektura čipa je najbitnija. PCI je omogućio dobre performanse grafičkog sistema. obično u AGP ili PCI Express slot. što znači da njegove instrukcije i brzina izvođenja istih su glavne odlike jednog GPU-a. oboji točke unutar poligona (pixele) unutar svoje memorije i ispiše rezultat na zaslonu ekrana. CPU (Central Processing Unit) izdaje direktivu za izvršenjem određenih zadataka. Grafički procesor obrađuje podatke koje dobija posredstvom neke magistrale (najčešće AGP. koji čine spregu između Operativnog Sustava (OS) i same kartice. Kako radi grafička karta? Grafička kartica.

ploče ili obe. Pri tome je povremeno menjan i radni napon kartica. Zasad samo mali broj kartica može da se koristi na taj način. što omogućava da dve kartice rade paralelno. Priča se da se istorija ponavlja u ciklusima – posle AGP ponovo je došao PCI. Prvo rešenje bile su memorije s dva ulaza: jedan za centralni a drugi za grafički procesor. a u najgoroj situaciji može doći i do oštećenja kartice. na ploču s magistralom AGP 2x slobodno stavite karticu koja nije AGP 8x. pa je došla na red 64-bitna magistrala AGP. sve će biti u redu. ali povećanje protoka je donelo manje poboljšanje performansi od očekivanog. osim toga. Drugim rečima. S obzirom na to da su igre već duže vreme glavni pokretač računarske industrije. 4x i poslednjih 8x (što se odnosi na radni takt). što je ukupno oko četiri puta brže nego PCI. pa je bilo kartica brzine 2x. Nažalost. posle toga usledili su poznati trikovi s preplitanjem koji su dovedeni do savršenstva. Ukoliko vam uputstvo nije pri ruci. karticu tipa AGP 8x slobodno stavite na ploču s magistralom AGP 8x ili AGP 4x. iako konstrukcija AGP utičnice ne bi trebalo da dozvoli priključivanje nekompatibilne kartice na matičnu ploču. kao i potreba za jačom jedinicom za napajanje i boljim hlađenjem računara. Budući da je Windows već postao standard. Primera radi. O čemu se radi? Umesto da se centralni procesor bavi crtanjem osnovnih grafičkih elemenata. najveći napredak doneli su hardverski ubrzivači. ali je dobitak u performansama primetan. zlatno pravilo kaže da se smeju mešati kartice i ploče istih i susednih generacija. AGP može za svoje potrebe da rezerviše i deo sistemske memorije. Kao ni u slučaju ubrzavanja protoka na AGP karticama. Brzina i hardverski ubrzivači Više rezolucije i veći broj boja znače više podataka koje treba obraditi – ubrzavanje grafičkih čipova nije bilo dovoljno. pa su se pojavili i problemi s kompatibilnošću. i to takođe doprinosi performansama u igrama. te funkcije je preuzeo grafički procesor. jednako su primetni i troškovi za takav sistem. isto tako. a s njima i mnoge nedoumice. koje ćemo pokušati da makar delimično razrešimo. a kasnije su osposobljeni da crtaju i elemente neophodne za trodimenzioni prikaz. u protivnom odustanite.novije igrice tražile još brži protok podataka. Standard AGP je nekoliko puta ubrzavan. izražen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale. najsigurnije je pogledati u uputstvo ploče i kartice: ako piše da je kombinacija dozvoljena. tako da ne treba previše žuriti sa zamenom kartice. ali u izmenjenoj varijanti: PCI Express za grafičke kartice. 5 . a nemojte je stavljati ako je na ploči AGP 2x ili AGP 1x. u nekim slučajevima se kartica ipak može priključiti i onda se dešava da ne radi. a da "udaljene" generacije ne treba kombinovati. grafički procesori su "naučili" da sami crtaju grafičke objekte tog sistema i to je dovelo do primetnog ubrzanja. ni ovde nije došlo do velikog skoka performansi. Da bi se to izbeglo. ali je ova magistrala otvorila novo poglavlje u računarskoj grafici: poslednji modeli matičnih ploča imaju dva ovakva priključka. ima brzinu 16x. jer su standardne memorije bile spore. Paralelno s tim. Ipak. što je značajno unapredilo računarske igre. grafičke kartice su tražile još neka poboljšanja. dobijali su i veću snagu merenu u bitovima. koja radi na 66 MHz.

GPU (Graphic Processing Unit) 6 .. preklopnici. Bakar može biti nanet i sa obe strane. potom se hemijskim postupkom skida suvišan bakar. ujedno i glavni dio koji prevodi binarni kod u sliku)  RAM (ili VRAM .4. najčešće teksture  Konektori • • • PCI AGP PCI Express  Izlazi • • • VGA (Video Graphics Array) DVI (Digital Visual Interface) Video in/Video out (VIVO) PCB (Printed Circuit Board) Štampana ploča je pasivna elektronska komponenta koja služi da ostvari veze između elektronskih komponenti (otpornici. višeslojna štampana ploča. Izrađena je od glasfibera (za profesionalne potrebe) ili pertinaksa (za jeftinije elektronske uređaje).Video Random Acces Memory). integralna kola. bez deformacija. Posle bušenja i metalizacije rupa koje povezuju donju i gornju štampu na ploču se nanosi zaštitni film čija je funkcija da spreči kratke spojeve tokom montaže i lemljenja elemenata. Takođe ploče mogu biti zalepljene jedna na drugu i time se otvaruje više slojeva bakra tj. konektori. služi za pohranjivanje najnužnijih podataka za GPU. prelazak preko kalajnog kupatila gde su temperature oko 270 stepeni Celzijusa. Štampana ploča mora da izdrži. tasteri. Na bakarnu površinu nanet je i tanak sloj kalaja.. kondenzatori.) koja su na njoj montirane.Delovi grafičke karte Glavni delovi moderne grafičke kartice su:  (Printed Circuit Board) je printana ploča na kojej se nalaze svi ostali dijelovi  GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor. Na ploču je nanet bakar u tankom sloju. tranzistori. Foto postupkom na ploču se nanosi budući izgled ploče.

) sa procesorom. je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redoslijedu. RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarnu pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se mijenjaju Video RAM ili VRAM je memorija koja se nalazi na većini grafičkih kartica. iz koje se podaci mogu samo čitati. što ujedno znači da je glavni procesor oslobođen i ne mora izvršavati te operacije što rezultira ukupno većom brzinom sistema. Razvio ju je Intel. skraćeno od Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa). zbog prirode mehaničkog kretanja takvih medija za pohranu podataka. Što je brža memorija na grafičkoj kartici. PCI Express je evolucija PCI standarda. VRAM na grafičkoj kartici služi za pohranjivanje najnužnijih podataka za GPU. omogućava direktnu komunikaciju između karte i memorije. za razliku od ROM (Read-only memory) memorije. RAM (ili VRAM . krugova i uglova izvršavalo mnogo brže. Grafički procesor obavlja glavni zadatak obrađivanja scene. Graphics Processing Unit. brzina memorije je vrlo važna. Accelerated Graphics Port (AGP) je ubrzana sabirnica namijenjena isključivo za grafičke kartice (pošto one inače zahtjevaju veću propusnost podataka) koja se nalazi matičnoj ploči.Za razliku od integrisanih video kontrolera koji obično dijele RAM memoriju sa ostalim komponentama računara. zvučna kartica. grafička procesorska jedinica ili grafički čip (en. mnogo je važnija frekvencija memorije. Današnje grafičke kartice koriste GDDR3 ili GDDR4 koji ide i do 900 MHz (1800 MHz efektivna). Količina memorije na današnjim grafičkim karticama ide i do 1 GB.Video Random Acces Memory) RAM. PCI je 64-bitna (66MHz) sabirnica. većina grafičkih kartica ima svoju memoriju koja se naziva Video RAM ili VRAM. Ovakav način pristupa razlikuje se od sekvencijalnog načina koji se koristi kod uređaja kao što su magnetna traka. jer što je brža memorija to će brže slika doći do RAMDAC-a i biti prikazana. grafička kartica itd. ponekad i Visual Processing Unit ili VPU) je procesor specijaliziran za prikazivanje obične i napredne računarske grafike. ali ona nije presudna. već i zapisivati. no veći udio uzimaju 32bitne (33MHz) PCI sabirnice. Z-buffer i druge elemente. ona može brže da procesira podatke koje GPU obrađuje. gdje je. Brzina VRAM-a je davno prevazišla brzinu sistemskog RAM-a. Od postanka bilo je više revizija AGP standarda: 7 . Grafički čip se obično nalazi na grafičkim karticama ili matičnim pločama. Pošto GPU stvara sliku. Napravio ju je Intel zbog sve većih zahtjeva 3D računarskih igara i ostalih zahtjevnih aplikacija. držeći informacije i završene slike u VRAM-u. najčešće teksture. Konektori Peripheral Component Interconnect (PCI) je sabirnica preko koje se odvija komunikacija komponenti (modem. diskovi i cilindri. računar primoran da pristupa podacima prema strogo određenom redoslijedu. trouglova. a u puno manjoj mjeri od količine memorije na istoj.GPU. dok memorija služi kao spremnik za teksture i ostale neophodne podatke. RAM je još karakterističan po tome što se kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo čitati. Od njega u najvišoj mjeri zavise mogućnosti grafičke kartice. Svi noviji čipovi imaju podršku za obrađivanje jednostavnih i naprednih 3D i video operacija. Grafički čip je isprogramiran tako da veoma brzo obrađuje neku vrstu grafike. Prvi grafički čipovi su imali primitivne operacije kojima se iscrtavanje krugova.

Postoje dvije vrste izlaza: S-Video i kompozitni izlaz. projektora. PCI-E tip x1 x2 x4 x8 x16 x32 teoretska propusnost 250 MB/s 500 MB/s 1000 MB/s 2000 MB/s 4000 MB/s 8000 MB/s Izlazi VGA (Video Graphics Array) je grafički izlaz na grafičkoj kartici. što će se u budućnosti sigurno desiti. predstavljen 2002. dok se može naći i na LCD monitorima na kojima se često nalazi zajedno sa DVI izlazom zbog starijih modela grafičkih karti koje nemaju noviji DVI izlaz. pogotovu kod skupljih LCD prikaza. AGP). Osmišljen za grafičke kartice (PCI-E x16 standard) te za ostale računarske dijelove (PCI-E x1 standard). Najčešće se nalazi na CRT monitorima. x8. Novijeg datuma nego VGA. Također postoji više načina prikazivanja slike na TV-u. x16 i x32. PCI. PCI-E je paralelna sabirnica. Ima znatno veći kvalitet slike od VGA izlaza. x4.• • • • AGP 1x (264 Mb/s) AGP 2x (528 Mb/s) AGP 4x (1 Gb/s) AGP 8x (2 Gb/s) PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije između komponenti. digitalnih TV-a itd. Postoji nekoliko PCI-E standarda: x1. grafičke kartice obično podržavaju sve standarde. te ima propusnost od 2. te se koristi i dan danas. od strane Intel-a. DVI (Digital Visual Interface) je grafički izlaz na grafičkoj kartici. Trenutno ne nudi praktična poboljšanja. DVI je predstavljen 1999 i koristi TMDS signale.5 Gb/s u oba smjera. x2. DVI se najčešće viđa kod LCD monitora. uglavnom se dijeli na američki (NTSC) i evropski (PAL). Omogućava direktnu "čip-na-čip" komunikaciju. standard se zadržao relativno dugo. dok ih također susrećemo i kod plazma prikaza. 8 . no to se i očekivalo jer još nema komponenti koje bi iskoristile velike mogućnosti ove sabirnice. Predstavljen 1987 od strane IBM-a. Video out na grafičkoj karti je konektor za izlazni uređaj kao što je TV. karakteriše ga veća brzina i propusnost od prijašnjih standarda (ISA. Već danas se masovno proizvode grafičke kartice za PCI-E sabirnicu koje nude veću propusnost i praktično poboljšanje mogućnosti grafičke kartice i samim time računara. dok postoji i SECAM način prikazivanja slike.

9 .

to mogu samo NVIDIA grafičke kartice od serije Geforce 6600 pa na više. Često neke 3D igre nisu u mogućnosti da rade sa starijim grafičkim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. koji rezultate šalje na izlaz što je i krajniji rezultat koji vidimo na monitoru. što je blizu teoretskim granicama. Alternate Frame Rendering: U ovom načinu rada jedna grafička kartica "obrađuje" parne dok druga neparne FPS (Frame Per Second). SFR tehnika proučavanjem slike određuje 50/50 raspodjelu za dvije grafičke kartice odnosno njihove grafičke procesore koji rade istovremeno. Količina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogućnostima jedne grafičke kartice. te da ima dva PCI Express grafička slota.SuperTiling: Ovaj način rada dijeli ekran na manje kvadratiće slične šahovskoj ploči. Split Frame Rendering: Ovaj način rada horizontalno dijeli ekran na dva jednaka pravougaonika. Crossfire je naziv za multi GPU rješenje iz ATI-a. odnosno dva utora).SFR (Split Frame Rendering) i Alternate Frame Rendering (AFR). U zadnje vrijeme se sve češće promoviraju SLI i Crossfire tehnologije. Ovo je najčešći način rada sa OpenGL aplikacijama. • Modovi rada ATI Crossfire tehnologija podržava četiri moda rada. Podržane su serije x800. dok druga grafička kartica obrađuje sljedeći frame i tako dalje. SLI grafičke kartice koriste isključivo PCI Express x16 utore (to znači da i matična ploča mora podržavati SLI tehnologiju te imati dvije PCIe x16 sabirnice. Nažalos performanse su u rangu sa SuperTiling-om. x850. NVIDIA je nakon kupovine ponovo predstavila tehnologiju 2004. 10 . Dvije kartice su spojene preko malog PCB konektora. Supertiling podržava rad sa svim Direct3D aplikacijama.9x ubrzanje grafičke moći. x1900. Šta određuje kvalitet grafičke kartice? Što je brži GPU i VRAM na grafičkoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija. Svaka grafička kartica obrađuje po jedan pravougaonik. godine. Ovo je najsporiji način rada te se pretpostavlja da daje snagu od svega 1. SLI (Scalable Link Interface) je način spajanja dvije (pa i više) grafičke kartice tako da mogu raditi zajedno. Crossfire tehnologija predstavlja direktnog konkurenta Nvidia-inom SLI-u (Scalable Link Interface). Kada se obrađivanje slike završi ona se šalje preko SLI konektora na glavni GPU (jedna od dvije grafičke kartice mora biti glavna). x1800.5. Ova tehnologija omogućava uparivanje dviju ATI grafičkih kartica radi postizanja boljih performansi. Svake godine se GPU na grafičkoj kartici neprestano unapređuje novim instrukcijama i mogućnostima. Ovaj način rada daje najbolje performanse. sve do Geforce 8800 čipa. Jedini konkurent SLI tehnologiji je trenutno ATI-jev Crossfire način spajanja više grafičkih kartica. Preteča ove tehnologije je imala istu skraćenicu SLI (Scan Line Interleave) koju je predstavio 3dfx 1998. praktično uparivanja dvije ili više grafičkih kartica (PCI-E obavezno) u jednu matičnu ploču. Postoje dva načina rada . Ne mogu sve grafičke kartice koristiti SLI mogućnost spajanja. godine (kojeg je NVIDIA kasnije kupila). • Mogućnosti i način rada Teoretski SLI bi trebao da udupla mogućnosti grafičke moći.15x snage jedne kartice. ali ne i sa OpenGL aplikacijama.Crossfire tehnologija zahtijeva da matična ploča podržava Crossfire. Time se osigurava veća procesorska moć kao i sama količina memorije. AFR tehnika određuje jednoj grafičkoj kartici da obrađuje prvo trenutni frame. ali NVIDIA garantuje tek 1.

troši manje energije Radeon serija . GeForce 8800GTX. te su se nekoliko puta smjenjivali što po kvaliteti. te igraćim konzolama. ali je tek 1997 počela aktivno učestvovati kada je na tržište izbacila RIVA grafičke procesore.CrossFire Super AA: Ovaj način rada nije dizajniran da bi povečao perfomanse. već da bi poboljšao kvalitet prikaza u 3D aplikacijama. no proizvod koji je lansirao nVidiju prema naprijed je bio čip Riva TNT2.ATI-jev prvi 2D GUI grafički procesor (1991) Mach32 .DirectX 5 podrška. i trenutno je treća po količini proizvedenih GPU-a. Od oktobra 2006. nVidijine najgore serije su nesumljivo bile NV1 i GeForce FX.EGA/VGA grafički čipovi namijenjeni IBM računarima (1987) Mach8 . Jedini konkurent nVidiji. Ovaj mod uduplava AA(Anti-Aliasing) bez gubitka perfomansi. prvi DirectX hardver od strane nVidie RIVA TNT.Serija dizajnirana za rad na laptopima. Kompanija se bavi proizvodnjom. nakon što je sama kupila 3DFx 2000. godine kompanija ima sjedište u Markhamu. Vanta . testiranjem grafičkih čipova namijenjenih stolnim kompjuterima. godine. što po broju prodanih grafičkih procesora. Chris Malachowsky i Curtis Priem su osnovali nVidia kompaniju u januaru 1993. Trenutno kompanija NVIDIA u svojoj velikoj kolekciji GeForce GPU čipova proizvodi i najjaču grafičku karticu na svijetu. je jedan od najvećih proizvođača grafičkih procesora (GPU). • • • • • • EGA/VGA Wonder . prvi puta DDR memorija na grafičkim karticama 11 . Jen-Hsun Huang. Tehnologija omgućava uparivanje dvaju ATI Radeon kartica radi postizanja većih performansi NVIDIA Corporation je jedan od najvećih svjetskih proizvođača grafičkih čipova za lične računare i Xbox. Sama nVidia ne proizvodi GPU u svojim prostorijama.redizajnirani 2D GUI grafički procesor sa motion-video akceleracijom (1994) Rage serija .ATI-jeva prva 2D i 3D serija grafičkih procesora (1995-2004) o Rage Mobility . • • • • NV1 .Proizvođači ATI Technologies Inc. RIVA TNT2. Na početku su bili ograničeni na PC tržište. Kanadi.DirectX 6 podrška. oni se prije svega bave dizajniranjem svojih proizvoda dok ih neki drugi proizvođači proizvode. kojeg je sama nVidia kupila. RIVA 128ZX .Radeon serija grafičkih čipova prilagođenih za rad na laptopima o CrossFire .DirectX 7 podrška. Također se bavi proizvodnjom integrisanih grafičkih čipova te prozvodnjom čipseta za matične ploče. prilično neuspješan RIVA 128. pa tako je već dizajnirala grafički sustav za Xbox.VGA komptabilan i unaprijeđen 2D GUI grafički procesor (1992) Mach64 . je ATI s kojim vodi izjednačenu bitku. Radeon DDR je bio ATI-jev prvi DirectX 7 3D grafički procesor o Mobility Radeon .Najpoznatija marka nVidie o GeForce 256 . hardverske transformacije and svjetlosni efekti.Ova tehnologija predstavlja ATI-jev odgovor na Nvida-inu SLI platformu. Iako su po tome najpoznatiji. laptopima. i od tada nisu imali nijednu krizu niti su došli u sitaciju kao 3DFx. godine je u potpunom vlasništvu AMD-a. iako se kasnije širi i na tržište konzola. predstavlja sami vrh ATI-jeve 3D ponude. 6. dok je isti u pripremi za PlayStation 3. nVidia ne proizvodi grafičke karte. ona proizvodi samo GPU za grafičke karte.Predstavljena 2000. nVidia proizvodi (i to jedne od najkvalitetnijih) čipsete za matične ploče (nForce) te bežične komunikacijske procesore.Prvi proizvod od strane nVidie. Osnovana 1985. Ova serija je učinila nVidiu vodećom GeForce .

2004. čak se temelje na sličnoj arhitekturi. Mistique 1997.• GeForce 2 serija . G550 2002. Matrox ParheliaTM. predstavljen SLI o GeForce 7 serija .. no na tržištu su prošle veoma loše o GeForce 6 serija . G450 2001. Matrox G200 MMS. veoma moćna ali i skupa o GeForce FX serija . no i tako mnogo moćnija serija. donosi nove tehnologija "peglanja" rubova (AntiAliasing) o GeForce 8 serija ..DirectX 9 podrška.DirectX 8 shaderi. G400 2000. Millenium 1996.Čista evolucija GeForce6 serije. trenutno serija sa najvećim performansama dostupna na tržištu Quadro (GeForce profesionalna rješenja. G100. mid-range 8500 GT i 8600 GT te high-end 8800 GTX i Ultra(koje se vise ne proizvde) te nove modele 8800 GT i GS Matrox Electronic Systems Ltd 1995. G200 1999. za profesionalne aplikacije i programe) o o GeForce 8 serija grafičkih čipseta je trenutno najjača serija kompanije Nvidia.DirectX 7 podrška. poboljšani shaderi.G80. jedan od najboljih čipova od nVidie o GeForce 4 serija . Millennium G-Series. To su bili prvi čipovi koji podržavaju DirectX 10 specifikaciju. smanjena potrošnja energije. poboljšana verzija Geforce 256 GeForce 3 Ti serija . U 8 seriju se ubrajaju entry-level 8400 GS. G450 MMS 12 .DirectX 9C podrška. teoretski veoma jaka serija. Millenium 2. donosi poboljšanju propusnost memorije te dobru arhitekturu. Millennium P-Series. Mistique 220 1998.Evolucija Geforce3. prvi grafički čip koji podržava DirectX 10. Parhella .

11 13 ...Sadržaj Uvod u računarski system……………………………………….10 Proizvođači…………………………………………………….1 Istorija grafičke karte……………………………………………3 Kako radi grafička karta………………………………………...4 Delovi grafičke karte……………………………………………6 Šta određuje kvalitet grafičke kartice………………………….

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->