Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu). datum i vreme izrade. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 .. imena knjiga. imejl adresu..Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja. Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja. Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu. leva. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane. autore.. Za kraće izveštaje može se koristiti prored.1 je prikazana . nazive preduzeća. (na primer. Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman. Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1. donja. imena predmeta. . i slično. na slici 1.). Za pojmove. Tabela 1. Slike i tabele kucati centrirano. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina. koristiti zakošena slova. Regular 12 pt. (na primer. bold. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji .1 su date . Primer predstavljanja tabele i naslova tabele.1. Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer.. desna). Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem..). Slike i tabele se numerišu. italic...)... u tabeli 1.1. pojedinosti o studentu (broj indeksa. naziv izveštaja. Primer predstavljanja slike i potpisa slike. ukupan broj strana.

Slika 1. elektronski dokumenti. telefon. potpis slike. radovi na skupovima (konferencijama). Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. vežba. prezime. datum kada je zadatak (projekat. . smer). ime izdavača.) ostaviti jedan prazan znak (razmak.. naslovna strana. projekti studenata. broj indeksa. referenci. Web sajt.. razrada i zaključak. Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. adrese sajtova. literatura i prilozi. stranice pomoći (help) softvera. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom.. poštanska adresa. Za svaki deo izveštaja (naslov. znak pitanja.. na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika.. i drugo. datum kada je izveštaj predat.) napraviti Microsoft Word Style. adresa elektronske pošte. prikazani na slici 1. radovi u časopisima. tekst. Poglavlja su obično uvod. pravna akta. Literatura je spisak izvora. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora.2. nekoliko poglavlja. diplomski radovi.. dvotačka.). naziv/naslov. i ime predmetnog nastavnika. naziv škole. uzvičnik.. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 . . Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. godinu izdanja i brojeve stranica. kao što su. To mogu biti knjige.) dobijen.. space).2. izveštaji. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu. koji su korišćeni u izradi izveštaja. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova. . naziv predmeta. blank. Web stranice. . na primer. kao i datum kada je referenca pročitana. Izveštaj u osnovi čini. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer. zapeta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa.3). 08p123 je broj indeksa. Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja. Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore. Na primer. koje treba spakovati u ZIP arhivu. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1. sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09.4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 . predmet (Osnovi elektronskog poslovanja).3. oep označava Slika 1.zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje). dokumenata. Na slici 1.

iz oblasti elektronskog poslovanja.etf. Privredna komora Republike Srbije. Ministarstvo trgovine. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija. Od 2006. Na slici 1.yu/.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u. a koja se održava u Srbiji. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu.bg. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 . Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.ac.4. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije. organizacija i preduzeća. TELFOR. Na slici 1. Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje. Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove. Web strana konferencije ETRAN http://etran.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija. kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE.

5.7. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 .6.etrgovina. i 1. Web strana konferencije E-trgovina http://www.org/.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.org.yu/. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1. Slika 1.8.telfor. Web strana foruma TELFOR http://www.

Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina. Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.7. Slika 1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.8. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .

pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. fraze ili rečenice. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu. Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. Na osnovu zadate reči. i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 . Obično. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu. Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. kao što su Web strane sajtova. Izabrati nekoliko ključnih reči. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu. Uporediti kriterijume za pretraživanje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 .).) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje.). a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim.3. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. Posredstvom poznatog pretraživača. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri.1.co. Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2. Najpopularniji strani Internet pretraživač.yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2. a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača. na primer Google-a.1. Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana. pronaći druge strane Internet pretraživače.2. Slika 2.top10. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2.

2. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi. Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. i koliko traje registracija (recenzija) sajta. Ispitajte koje usluge pretraživač nudi. koliko se plaća (ako se plaća) registracija. Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . Internet pretraživač Yahoo. Slika 2.3.

Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Analizirajte rezultat pretraživanja. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času.

pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju. Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. • Kod direktorijuma. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 . Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. osnovni tekst strane. kao i mnogi drugi elementi. Izabrati nekoliko ključnih reči. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Kada napravite kratak opis sajta. urednici sprovode rangiranje sajta. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. to će se odraziti na pozicije pri rangiranju. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu.

Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. kao na slici 3. • dužina opisa. Na primer. • način prikazivanja rezultata. ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. na primer. strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora. • naslova.2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 . Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. • meta tagova. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. na slici 3. u prvom pasusu. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje. • maksimalnog broja rezultata. i za određeni period vremena.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova.

1.3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3). Na slici 3. Slika 3. Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova. koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 . Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova.2.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1).

Slika 3. Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka.4. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Najpopularniji domaći Internet pretraživači.top10.yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3.4.co. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www.3.).

Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 . a tri pretraživača treba detaljno analizirati. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi. Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače. Analizirajte rezultat pretraživanja.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 . Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu. prodaja informacija. elektronske pošte i podrške korisnicima. Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. inteligentnim agentima.. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima. Koncipirati mali Internet biznis. Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet. Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. zabava. usluga.). Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo. programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. . reklama. Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode.

LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt. reklamiranja i promovisanja. razgovora (chat).1 i 4. e-mail. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. razni vidovi posredničkih usluga. Na slika 4. jer su informacije neophodne. Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom. i slično. preko CD izdanja. od berzanskih proizvoda. a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom.2. vođenje kontakata.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija. tako i u slobodnom vremenu. Mogućnosti elektronske pošte. do auto delova i polovnih automobila. Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. kako na poslu. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača. Konsalting je pored marketiranja. Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 .

Primer sajta koji prodajesoftver.2. Primer sajta koji prodaje knjige.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4.1. Slika 4. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .

Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. Primer brige o kupcima dat je na slici 5. i brige o kupcima. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta.1. Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). Da biste uspeli u Internet biznisu. Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta. Ovo je Velika Trojka Internet biznisa. ciljane kupce na vaš sajt. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom. 2) napravite Web sajt koji prodaje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . 3) privucite birane.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. dostupnosti važnih podataka. Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. Posle završene konferencije. mera zaštite. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu. načina i jednostavnosti prodaje.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5. Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. vi želite da on nešto uradi. naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR). a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. Prema tome.1. da vam na neki način odgovori. izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda. U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization). Primer brige o kupcima. Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. a svega 7% zbog konkurencije). On daje jedinstvenu. Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. Poslovni sajt nije TV reklama. radio ili novinski oglas. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . istovremeno. a koju možete da merite. kada potencijalni kupac pregleda sajt. gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje).

Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 . U poslednjem koraku. navigaciju. U drugom koraku. Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. U trećem ocenjivanju sajta. posmatrajte organizaciju sadržaja. Kao prvo. koliko ih ima. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. grafička rešenja i slično. Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja. i da li su pravilno postavljeni. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja. Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme. Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

upućivanja kupca u kupovinu. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. praćenja istorije kupovine. mera zaštite i brige o kupcima. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 . Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. izgleda.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.

Naći dobre i loše primere (slika 5. šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt.2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt. Na slici 5. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt.1) prodajnih i uslužnih sajtova. skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. Acrobat. Slika 6. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao. ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness. Primer loše urađenog sajta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 . kompjuterski generisane slike.

Na slici 6. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt.3.3. dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu. Analizirati primer kao na slici 5. Slika 6.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 .2. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja.4. Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije.

Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .4.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta. preko prodajnog sajta. Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje. Uraditi analizu vertikalne povezanosti. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Na slici 7. prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 . Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje. cenu i ukupnu zaradu. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca. do proizvođača.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . kao što su plaćanje ili dostava.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt. Utvrditi kako se roba isporučuje. Apstrahovati podsisteme.1. Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije. Identifikovati primarnog snabdevača. Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi. Proučiti organizaciju sajta.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času.

nematerijalna dobra. nevidljive vrednosti. tehničku podršku preko Interneta. Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. a posebno Internetu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. usluge. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver. Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). i drugo. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža. Elektronska trgovina. Elektronsko poslovanje. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. i digitalne elektronike. e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT). uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. skraćeno eposlovanje ili e-biznis. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. i novi vid organizovanja i institucionalnih formi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. komunikacija. a posebno Internetu. Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. računarstva. informatike. To je konvergencija ekonomije. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 .

2. Na slici 8. Slika 8. Na slici 8. i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce). prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 . na primer preko Interneta. Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova.1.1. e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals. Prema definiciji Evropske unije. povećanja kvaliteta robe i usluge. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju. i povećanja brzine isporuke.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija. Web sajt proizvoda Key to Metals. a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku.

Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online.2. Izabrati model elektronskog poslovanja. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu. Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja. Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver. Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 . stranice i njihove veze.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura).

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .

U najopštijem. elektronskim putem. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti. Usled neizgrađenosti pravne legislative. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 . 24 sata u danu i 7 dana u nedelji. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem. e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera. od svoje kuće. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. a posebno u inostranstvu. koje može biti prebivalište ili kancelarija. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla.

Internet banking. Internet banke su još poznate kao virtual. (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. na primer. i prenos sredstava sa računa na račun. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. danas. modemski pristupa banci. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. a ne na korisničkom PC-ju. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. i pokreće programe koji su na njegovom računaru. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. Korisnik. a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. net. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. home banking. Manji broj banaka. ili Web banks. Značajan broj banaka. preuzima podatke. virtual banking. plaćanje računa. pregled transakcija kreditne kartice. pregled stanja štedne knjižice. remote electronic banking. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. Internet banking. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. Obično. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam. otplata kredita. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. plaćanje računa.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. koji se nekada naziva online banking. online banking. kao što je Microsoft Internet Explorer. interactive. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. prenos sredstava. i phone banking. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. Do današnjeg dana. cyber. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. onda.

U oba slučaja je minimalizovana papirologija. Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. nedavnih i prošlih. imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. • Jednostavan pristup podacima transakcija. Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. Alternativno. mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. Telebank (Arlington. Internet banke. • Globalna povezanost cele zemljine kugle. u opštem slučaju. Kada se komitent uključi u online sistem. Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00. Zbog toga. Virginia) i Banknet (UK).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. bez posrednog učešća drugih institucija. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 . U nekim slučajevima. ne primer. tekućih. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva. novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. one često mogu da ponude manje cene usluga. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. finansiranje i kreditiranje. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva.

ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva. do 2010. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti. već predstavlja meru da se ne bude out. i veze preko energetskih kablova. E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. satelitske veze. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). ili drugim oblicima. Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga. nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. koristiti online banking. Očigledno. Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Ipak. elektronskim prenosom. Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. kablovski modemi. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in.

dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem. Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. EITO. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. Po nekima. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu. mobilna telefonija. M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. Drugi. to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. Sa gledišta bankarstva. Mobile banking (mobilno bankarstvo. mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). digitalna TV. kada se radi o pristupu Internetu. m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. i moderni mobilni telefoni (smart-phones).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. PDA (Personal Digital Assistant). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. Prenosivi laptop računari. pogotovu u Evropi. call-centri. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. pak. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise. pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. European Information Technology Observatory. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima. i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva.

prebacivanje korisničkih usluga na Internet. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni. savetovanje komitenata preko Interneta. i drugo. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. u koje imaju poverenje. ili da smanje cenu postojećih usluga. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. Sa gledišta bankarstva. (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto. Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture. Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo. potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom. uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom. na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop).

značajno poskupeti usluge. ili da se pronađe željena informacija.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo. Primer elektronskog bankarstva banke http://www. prevozu zaposlenih. grejanju i lokalizovanoj opremi. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. Slika 9. cena ICT opreme. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 . sigurnosni softver i IT logistika.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru.1. Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta.florencestatebank. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije.

Slika 3. Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude. Rezultate analize predstaviti tabelom. Ako postoje.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. isprobati ih. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke. Primer finansijkog kalkulatora male banke.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .

Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta. a posebno Interneta. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje. a njegovo efikasno usluživanje prioritet. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. Posebno opisati korist građana i preduzeća. i poverenja građana. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). e-government) je upotreba ICT. Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana. bezbednosti ličnih podataka.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. preduzeća i društva u celini.

Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. i slično. To je dvosmerna relacija građana i države. Rezultate analize predstaviti tabelom. E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. vladinih programa. poglavito elektronske pošte i Interneta. i drugih administrativnih organizacionih jedinica. vladinih agencija. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. ministarstava. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. E-democracy je upotreba ICT. Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija. što može uključiti plaćanje poreza. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 . koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. oblika šake. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. naplatu komunalnih računa. i drugo. odseka. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom. Ispitati da li su dostupna normativna akta. biznisu). Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. otisaka prstiju. najčešće preko Interneta. i sličnog. uredbe i druga administrativna uputstva. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. registraciju vozila. zakoni. agencija.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. i glasa.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. Zaposleni može. Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . ali nužno ne mora. po pravilu. za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. studenata i nastavnika.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija. Posebno opisati korist učenika. unutar kompanijska testiranja zaposlenih. Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja. Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje. Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao. unapređenje znanja preduzeća i slično. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. učenje na daljinu (distance learning). učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer).

Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja. To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities. CALL). Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System. LMS). omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju. Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu. ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill. Razvoj mobilne tehnologije. kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. anywhere"). VLE). Interneta ili intraneta. kvalitetan nastavni kadar. U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. EADTU). kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). Online Learning). februar 2007. Solidna infrastruktura.1).

Besplatni kursevi dostupni preko Interneta.1.2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 . prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku.2. Na slici 11.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11. Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju. Slika 11.

Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno. i ostalim učesnicima u obrazovanju. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 . nastavnicima. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. studentima. Rezultate analize predstaviti tabelom. Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči. profesorima.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času.

Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. i tome slično. u elektronskom ili papirnom obliku.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. i da se utvrde veze između njih. Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. preciznim kriterijumima poređenja. U širem smislu. Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza. elaborat je poslovni izveštaj. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad. Sa gledišta elektronskog poslovanja. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. Poslovni model se često predstavlja šematski. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 . Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično. koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv.

Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje. Osnovni model strategije elektronskog poslovanja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . Slika 12. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi.1. na primer. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem. Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful