Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

autore.). Regular 12 pt.1 su date . Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman. Primer predstavljanja tabele i naslova tabele. Tabela 1. nazive preduzeća. bold. Za pojmove. Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. Primer predstavljanja slike i potpisa slike.. Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer. . Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu.1. italic. donja.. imejl adresu.. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji . naziv izveštaja.). Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1..1.. datum i vreme izrade. (na primer. Slike i tabele se numerišu. na slici 1.. imena predmeta. Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja.. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina. Slike i tabele kucati centrirano. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane. pojedinosti o studentu (broj indeksa.).1 je prikazana . Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem. ukupan broj strana. (na primer. koristiti zakošena slova.. desna). leva. u tabeli 1. Za kraće izveštaje može se koristiti prored.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 . imena knjiga.. i slično. Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu).

vežba. pravna akta. znak pitanja. i ime predmetnog nastavnika.. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer. na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika. naziv predmeta.. Za svaki deo izveštaja (naslov. razrada i zaključak. ime izdavača. datum kada je zadatak (projekat.. radovi na skupovima (konferencijama).2. . Web stranice.) napraviti Microsoft Word Style.. Web sajt. Literatura je spisak izvora. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom. adrese sajtova.. literatura i prilozi. . naslovna strana. prikazani na slici 1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 . zapeta. .) ostaviti jedan prazan znak (razmak.) dobijen.. Izveštaj u osnovi čini. broj indeksa. Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. adresa elektronske pošte. naziv škole.2.. koji su korišćeni u izradi izveštaja. kao i datum kada je referenca pročitana. Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. i drugo. diplomski radovi. stranice pomoći (help) softvera.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka. prezime. . smer). na primer. Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. naziv/naslov. space). kao što su. elektronski dokumenti. izveštaji. poštanska adresa. tekst. dvotačka. telefon.. radovi u časopisima. Poglavlja su obično uvod. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora. Slika 1. referenci. datum kada je izveštaj predat.). potpis slike. blank. To mogu biti knjige. projekti studenata. godinu izdanja i brojeve stranica. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu. uzvičnik. nekoliko poglavlja.

sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09.3). predmet (Osnovi elektronskog poslovanja). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 . 08p123 je broj indeksa. koje treba spakovati u ZIP arhivu. Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora. Na primer. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore.zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje). dokumenata. oep označava Slika 1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa.3.4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1. Na slici 1. Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja.

Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika. Ministarstvo trgovine. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 . kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija. Web strana konferencije ETRAN http://etran. iz oblasti elektronskog poslovanja. Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu. Na slici 1. Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji.ac.4.yu/. a koja se održava u Srbiji. Na slici 1. Privredna komora Republike Srbije.bg. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje.etf. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Od 2006. TELFOR. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija. organizacija i preduzeća.

telfor.8.7.5.6.yu/.org/. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 . Web strana konferencije E-trgovina http://www. Web strana foruma TELFOR http://www. i 1.org.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Slika 1. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1.etrgovina.

Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.7.8. Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 . Slika 1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .

Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju. Izabrati nekoliko ključnih reči. kao što su Web strane sajtova. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Obično. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. Na osnovu zadate reči. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. fraze ili rečenice. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu. tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 . a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang.

1. Slika 2.top10.yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2. Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana. pronaći druge strane Internet pretraživače.co. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 . a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača. Najpopularniji strani Internet pretraživač.1. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri.).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim. a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama.3. na primer Google-a. Posredstvom poznatog pretraživača.2.). Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2.) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje.

Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi. koliko se plaća (ako se plaća) registracija.3. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . Slika 2. Internet pretraživač Yahoo. Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti. Ispitajte koje usluge pretraživač nudi. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja.2.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. i koliko traje registracija (recenzija) sajta.

Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 . Analizirajte rezultat pretraživanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .

Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. to će se odraziti na pozicije pri rangiranju. osnovni tekst strane. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane. U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja. kao i mnogi drugi elementi. priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. urednici sprovode rangiranje sajta. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Kada napravite kratak opis sajta. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 . • Kod direktorijuma. Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju. Izabrati nekoliko ključnih reči.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja.

kao na slici 3. pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. na primer. • naslova. • način prikazivanja rezultata.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. • maksimalnog broja rezultata. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje. Na primer. Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. • dužina opisa. strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka. • meta tagova. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora. i za određeni period vremena. u prvom pasusu. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju. Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane. na slici 3.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 .2.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 .3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3).1. koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1). Slika 3. Na slici 3. Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova.2. Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova. koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2).

co. Slika 3. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3.yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 .top10. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči. Najpopularniji domaći Internet pretraživači.4. Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka.).3.4.

Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 . Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače. Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Analizirajte rezultat pretraživanja. a tri pretraživača treba detaljno analizirati. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu..). usluga. programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima. Koncipirati mali Internet biznis. Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod. Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja. Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta. prodaja informacija. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.. elektronske pošte i podrške korisnicima. inteligentnim agentima. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima. reklama. zabava. Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet. Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode. . Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 .

Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. e-mail. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. jer su informacije neophodne.1 i 4. preko CD izdanja. vođenje kontakata. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. razni vidovi posredničkih usluga. tako i u slobodnom vremenu. pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi. i slično. reklamiranja i promovisanja. a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 . Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača. od berzanskih proizvoda. Mogućnosti elektronske pošte.2. do auto delova i polovnih automobila. razgovora (chat). Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom. Na slika 4. Konsalting je pored marketiranja. kako na poslu.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4.2.1. Slika 4. Primer sajta koji prodaje knjige. Primer sajta koji prodajesoftver. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času.

Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta. Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta. morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. Posle završene konferencije. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu.1. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. mera zaštite. Ovo je Velika Trojka Internet biznisa. Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. 2) napravite Web sajt koji prodaje. dostupnosti važnih podataka. i brige o kupcima. Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. Da biste uspeli u Internet biznisu. ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. 3) privucite birane. ciljane kupce na vaš sajt. Primer brige o kupcima dat je na slici 5. načina i jednostavnosti prodaje.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom.

gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje). a koju možete da merite. Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. radio ili novinski oglas. U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization). Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. vi želite da on nešto uradi. istovremeno. da vam na neki način odgovori. kada potencijalni kupac pregleda sajt. Prema tome. Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda. izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji.1. On daje jedinstvenu. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. Poslovni sajt nije TV reklama. naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR). a svega 7% zbog konkurencije). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. Primer brige o kupcima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5.

Kao prvo. posmatrajte organizaciju sadržaja. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10. Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. U poslednjem koraku. Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. grafička rešenja i slično. i da li su pravilno postavljeni. Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 . U drugom koraku. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme. U trećem ocenjivanju sajta. Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability). navigaciju. posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. koliko ih ima. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

praćenja istorije kupovine. izgleda. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta. upućivanja kupca u kupovinu. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 . Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt. mera zaštite i brige o kupcima.

ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness.1) prodajnih i uslužnih sajtova. Naći dobre i loše primere (slika 5. šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. Na slici 5. Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt.2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje. kompjuterski generisane slike.1. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. Acrobat. skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. Slika 6. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 . Primer loše urađenog sajta.

4. Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije.2. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 . Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji. dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije. Analizirati primer kao na slici 5. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja.3. Slika 6. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt.3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Na slici 6.

Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt.4.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .

cenu i ukupnu zaradu. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme. do proizvođača. Na slici 7. Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 .1. Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje. prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj. Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. preko prodajnog sajta. Uraditi analizu vertikalne povezanosti.

Utvrditi kako se roba isporučuje. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt. Identifikovati primarnog snabdevača. Proučiti organizaciju sajta. Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke. Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7.1. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . Apstrahovati podsisteme. kao što su plaćanje ili dostava.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času.

To je konvergencija ekonomije. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. Elektronska trgovina. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT). Elektronsko poslovanje. tehničku podršku preko Interneta. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. i novi vid organizovanja i institucionalnih formi. Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. i drugo. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. nematerijalna dobra. i digitalne elektronike.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 . Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. skraćeno eposlovanje ili e-biznis. usluge. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver. a posebno Internetu. Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). nevidljive vrednosti. komunikacija. računarstva. informatike. a posebno Internetu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža.

i povećanja brzine isporuke. a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku. prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. na primer preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 . i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce). Na slici 8. Prema definiciji Evropske unije.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija. povećanja kvaliteta robe i usluge. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju. Web sajt proizvoda Key to Metals.2. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova. prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals.1.1. e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997. Na slici 8. Slika 8.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online. Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver. Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta. Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza.2. Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 . Izabrati model elektronskog poslovanja. Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura). su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 . stranice i njihove veze.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .

Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla. U najopštijem. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 . Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. Usled neizgrađenosti pravne legislative. elektronskim putem. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. 24 sata u danu i 7 dana u nedelji. termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. koje može biti prebivalište ili kancelarija. a posebno u inostranstvu. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem. od svoje kuće.

Internet banking. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. prenos sredstava. Do današnjeg dana. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . i prenos sredstava sa računa na račun. virtual banking. modemski pristupa banci. i phone banking. ili Web banks. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. plaćanje računa. Manji broj banaka. Korisnik. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. remote electronic banking. a ne na korisničkom PC-ju. Obično. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. i pokreće programe koji su na njegovom računaru. pregled stanja štedne knjižice. Internet banke su još poznate kao virtual. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. otplata kredita. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. home banking. onda. cyber. interactive. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. Internet banking. online banking. danas. a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. preuzima podatke. obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. na primer. pregled transakcija kreditne kartice. koji se nekada naziva online banking. plaćanje računa. kao što je Microsoft Internet Explorer. net. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. Značajan broj banaka. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara.

imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. Kada se komitent uključi u online sistem. • Jednostavan pristup podacima transakcija. tekućih. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. Alternativno. mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. u opštem slučaju. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). • Globalna povezanost cele zemljine kugle. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. nedavnih i prošlih. bez posrednog učešća drugih institucija. Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. Telebank (Arlington. finansiranje i kreditiranje. a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. ne primer. U nekim slučajevima. Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. U oba slučaja je minimalizovana papirologija. Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00. Virginia) i Banknet (UK). novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. Zbog toga. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. Internet banke. • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. one često mogu da ponude manje cene usluga. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps. i veze preko energetskih kablova. već predstavlja meru da se ne bude out. Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). kablovski modemi. koristiti online banking. satelitske veze.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in. elektronskim prenosom. nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti. do 2010. ili drugim oblicima. ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva. Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Ipak. Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga. Očigledno. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana.

digitalna TV. European Information Technology Observatory. Mobile banking (mobilno bankarstvo. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima. Drugi. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. Prenosivi laptop računari. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. EITO. kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). call-centri. televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu. dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem. i moderni mobilni telefoni (smart-phones). predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. PDA (Personal Digital Assistant). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. mobilna telefonija. Sa gledišta bankarstva. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. pak. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise. mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. Po nekima. kada se radi o pristupu Internetu. pogotovu u Evropi.

što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”. na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop). uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture. Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto. savetovanje komitenata preko Interneta. potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom. i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi. što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo. (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. i drugo. u koje imaju poverenje. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom. Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. Sa gledišta bankarstva. prebacivanje korisničkih usluga na Internet.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. ili da smanje cenu postojećih usluga.

1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. značajno poskupeti usluge.florencestatebank. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru. prevozu zaposlenih. Primer elektronskog bankarstva banke http://www. sigurnosni softver i IT logistika. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo. cena ICT opreme. Slika 9. Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta. grejanju i lokalizovanoj opremi. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 . ili da se pronađe željena informacija.

Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka. Rezultate analize predstaviti tabelom. Primer finansijkog kalkulatora male banke. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke. Slika 3. isprobati ih. Ako postoje.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .

i poverenja građana. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). Posebno opisati korist građana i preduzeća. preduzeća i društva u celini. a njegovo efikasno usluživanje prioritet. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana. bezbednosti ličnih podataka. Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana. Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. a posebno Interneta. To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta. e-government) je upotreba ICT. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga.

i glasa. vladinih agencija. biznisu). poglavito elektronske pošte i Interneta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. i drugih administrativnih organizacionih jedinica. i sličnog. naplatu komunalnih računa. E-democracy je upotreba ICT. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. ministarstava. vladinih programa. To je dvosmerna relacija građana i države. i slično. oblika šake. Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 . E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. otisaka prstiju. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. odseka. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. najčešće preko Interneta. zakoni. Ispitati da li su dostupna normativna akta. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči. registraciju vozila. uredbe i druga administrativna uputstva. i drugo. što može uključiti plaćanje poreza. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. agencija. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. Rezultate analize predstaviti tabelom.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje. Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. unapređenje znanja preduzeća i slično. učenje na daljinu (distance learning). biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao. Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. studenata i nastavnika.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja. Zaposleni može. Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. Posebno opisati korist učenika. Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer). Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija. za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. ali nužno ne mora. Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. po pravilu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. unutar kompanijska testiranja zaposlenih.

Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System. VLE). Solidna infrastruktura.1). EADTU). To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime. anywhere"). kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities. kvalitetan nastavni kadar. godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD. omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill. februar 2007. interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. CALL). Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). LMS). Online Learning). Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. Razvoj mobilne tehnologije. Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja. Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu. Interneta ili intraneta.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11. prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku. Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju. Slika 11.2. Na slici 11. Besplatni kursevi dostupni preko Interneta.1.2.

profesorima. Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno. Rezultate analize predstaviti tabelom. i ostalim učesnicima u obrazovanju.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. nastavnicima. Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. studentima. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .

Sa gledišta elektronskog poslovanja. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. U širem smislu. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 . i da se utvrde veze između njih. preciznim kriterijumima poređenja. elaborat je poslovni izveštaj. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. i tome slično. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi. u elektronskom ili papirnom obliku. Poslovni model se često predstavlja šematski. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv. Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad. Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja.

napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje.1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog. Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća. na primer. Slika 12. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem. Osnovni model strategije elektronskog poslovanja. Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful