Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

koristiti zakošena slova. leva.. Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem. Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja. . imejl adresu. naziv izveštaja. imena knjiga. (na primer. donja. nazive preduzeća. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 . Slike i tabele se numerišu. Slike i tabele kucati centrirano. Primer predstavljanja tabele i naslova tabele. Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane.. Primer predstavljanja slike i potpisa slike.... Za kraće izveštaje može se koristiti prored. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina.1.. Za pojmove.)..). desna).1 je prikazana .). u tabeli 1. i slično. ukupan broj strana. datum i vreme izrade.1 su date . Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja. na slici 1. italic. (na primer. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji . Tabela 1. imena predmeta. Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. pojedinosti o studentu (broj indeksa. Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu.. bold.. autore. Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer.1. Regular 12 pt. Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1.

smer). datum kada je zadatak (projekat. naslovna strana. Web sajt. . uzvičnik.) ostaviti jedan prazan znak (razmak. Poglavlja su obično uvod. . Izveštaj u osnovi čini. stranice pomoći (help) softvera. prezime. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova. kao što su. radovi na skupovima (konferencijama). adresa elektronske pošte.2. na primer. nekoliko poglavlja. diplomski radovi. radovi u časopisima. izveštaji. razrada i zaključak. Literatura je spisak izvora. broj indeksa.. blank. i ime predmetnog nastavnika.. referenci. Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora. potpis slike. na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika.. naziv/naslov. koji su korišćeni u izradi izveštaja. naziv škole. tekst. elektronski dokumenti. Web stranice. literatura i prilozi. projekti studenata. adrese sajtova. i drugo. Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka. To mogu biti knjige. ime izdavača. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer.. vežba. znak pitanja. dvotačka. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom. space).2. Slika 1. godinu izdanja i brojeve stranica. poštanska adresa. zapeta.) napraviti Microsoft Word Style.. naziv predmeta. kao i datum kada je referenca pročitana.. Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. Za svaki deo izveštaja (naslov. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 . . telefon... datum kada je izveštaj predat. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu.). pravna akta. prikazani na slici 1.) dobijen.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 .3. oep označava Slika 1.zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje). sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09. koje treba spakovati u ZIP arhivu. Na primer. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore. Na slici 1. Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja. Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora. 08p123 je broj indeksa.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa. predmet (Osnovi elektronskog poslovanja).3). dokumenata.4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1.

Na slici 1. Od 2006. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.yu/. TELFOR.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE. Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija. Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika. Privredna komora Republike Srbije. iz oblasti elektronskog poslovanja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 . Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije. organizacija i preduzeća. Na slici 1. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje.etf. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija. Web strana konferencije ETRAN http://etran.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji.4. a koja se održava u Srbiji.ac. Ministarstvo trgovine.bg.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 .etrgovina.8.5. i 1.6.7.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.org. Web strana foruma TELFOR http://www.yu/. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1. Web strana konferencije E-trgovina http://www. Slika 1.telfor.org/.

8.7.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 . Slika 1. Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina. Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .

Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang. Izabrati nekoliko ključnih reči. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. Obično. kao što su Web strane sajtova. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. Na osnovu zadate reči. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. Uporediti kriterijume za pretraživanje. i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. fraze ili rečenice. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu. Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 .

1.) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje. Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. Posredstvom poznatog pretraživača.3. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2.1. Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana.). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 . na primer Google-a. Slika 2.co.). Najpopularniji strani Internet pretraživač. pronaći druge strane Internet pretraživače. a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama.yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri.top10. a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača.2.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim.

Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. koliko se plaća (ako se plaća) registracija.2. Internet pretraživač Yahoo. Ispitajte koje usluge pretraživač nudi. Slika 2. i koliko traje registracija (recenzija) sajta. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja.3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 . Analizirajte rezultat pretraživanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .

• Kod direktorijuma. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. urednici sprovode rangiranje sajta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 . to će se odraziti na pozicije pri rangiranju. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu. Kada napravite kratak opis sajta. priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane. osnovni tekst strane. U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web. kao i mnogi drugi elementi. Izabrati nekoliko ključnih reči. Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. u prvom pasusu. strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. na slici 3. • meta tagova. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova. ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. • maksimalnog broja rezultata. Na primer. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane. i za određeni period vremena. na primer. • dužina opisa. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. • naslova. pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima.2. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. kao na slici 3. • način prikazivanja rezultata. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3.3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3). Na slici 3. Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova.1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 .2. Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova. koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2). Slika 3. koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1).

Slika 3. Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 . Najpopularniji domaći Internet pretraživači. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči.co.4. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www.3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze.top10.4.).yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3.

Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Analizirajte rezultat pretraživanja. a tri pretraživača treba detaljno analizirati. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja.. Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 . Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode. programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet. zabava. Koncipirati mali Internet biznis. Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta.. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima. reklama. inteligentnim agentima. . prodaja informacija. Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu. usluga.).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. elektronske pošte i podrške korisnicima. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima.

2.1 i 4. tako i u slobodnom vremenu. Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. e-mail. razni vidovi posredničkih usluga. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. i slično. od berzanskih proizvoda. Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. reklamiranja i promovisanja. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom. LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. do auto delova i polovnih automobila. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 . Mogućnosti elektronske pošte. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko. vođenje kontakata. razgovora (chat). a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. preko CD izdanja. Konsalting je pored marketiranja. pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. Na slika 4. kako na poslu. Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt. jer su informacije neophodne. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača.

1. Slika 4. Primer sajta koji prodaje knjige.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 . Primer sajta koji prodajesoftver.2.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času.

dostupnosti važnih podataka. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom. ciljane kupce na vaš sajt. Primer brige o kupcima dat je na slici 5.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi. i brige o kupcima. Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta. Ovo je Velika Trojka Internet biznisa.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. Posle završene konferencije. Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta. 2) napravite Web sajt koji prodaje. ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. 3) privucite birane. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima.1. Da biste uspeli u Internet biznisu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). načina i jednostavnosti prodaje. mera zaštite.

kada potencijalni kupac pregleda sajt. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje). naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR).1. On daje jedinstvenu. vi želite da on nešto uradi. Poslovni sajt nije TV reklama. Prema tome.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5. Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. a koju možete da merite. Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji. radio ili novinski oglas. Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. da vam na neki način odgovori. izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. Primer brige o kupcima. U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization). istovremeno. a svega 7% zbog konkurencije). Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda.

posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. U drugom koraku. U trećem ocenjivanju sajta. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme. Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. navigaciju. Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10. U poslednjem koraku. posmatrajte organizaciju sadržaja. Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability). Kao prvo. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. grafička rešenja i slično. Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 . koliko ih ima. i da li su pravilno postavljeni.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 . mera zaštite i brige o kupcima. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. praćenja istorije kupovine. izgleda.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta. upućivanja kupca u kupovinu.

Slika 6. Naći dobre i loše primere (slika 5. Na slici 5. šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. Primer loše urađenog sajta. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt. kompjuterski generisane slike.1) prodajnih i uslužnih sajtova.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje. skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word.1.2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. Acrobat. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 . Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt. ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje.

dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu.4. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije.3.3. Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja. Slika 6. Na slici 6. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji.2. Analizirati primer kao na slici 5. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 .

4. Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .

cenu i ukupnu zaradu. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca. prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta. Na slici 7. Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika.1. Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 . Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. do proizvođača. Uraditi analizu vertikalne povezanosti. preko prodajnog sajta. Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . Proučiti organizaciju sajta. Apstrahovati podsisteme. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije. Identifikovati primarnog snabdevača. kao što su plaćanje ili dostava.1. Utvrditi kako se roba isporučuje. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt. Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7. Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .

Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. To je konvergencija ekonomije. komunikacija. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža. nematerijalna dobra. tehničku podršku preko Interneta. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. i drugo. Elektronska trgovina. i digitalne elektronike. a posebno Internetu. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. skraćeno eposlovanje ili e-biznis. nevidljive vrednosti. uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. i novi vid organizovanja i institucionalnih formi. računarstva. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 . a posebno Internetu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). informatike. usluge. Elektronsko poslovanje. e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT). Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća.

2.1. Na slici 8. i povećanja brzine isporuke. Na slici 8. Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997. Web sajt proizvoda Key to Metals. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju. i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce). Slika 8. prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals. a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku.1. e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 . Prema definiciji Evropske unije. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova. povećanja kvaliteta robe i usluge. na primer preko Interneta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija.

Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver.2. Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja. Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 . Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza. Izabrati model elektronskog poslovanja. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 . stranice i njihove veze.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura).

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

24 sata u danu i 7 dana u nedelji. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti. od svoje kuće. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. koje može biti prebivalište ili kancelarija. U najopštijem. a posebno u inostranstvu. e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. Usled neizgrađenosti pravne legislative. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera. elektronskim putem. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem.

koji se nekada naziva online banking. home banking. net. remote electronic banking. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. Značajan broj banaka. a ne na korisničkom PC-ju. otplata kredita. modemski pristupa banci. cyber. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. na primer. danas. Internet banking. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. prenos sredstava. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. plaćanje računa. (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. Internet banke su još poznate kao virtual. i pokreće programe koji su na njegovom računaru. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. i prenos sredstava sa računa na račun. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . kao što je Microsoft Internet Explorer. ili Web banks. i phone banking. Manji broj banaka. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. virtual banking. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. pregled stanja štedne knjižice. interactive. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. onda. Obično. pregled transakcija kreditne kartice. Internet banking. Korisnik. Do današnjeg dana. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. online banking. preuzima podatke. plaćanje računa.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. Virginia) i Banknet (UK). Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 . U oba slučaja je minimalizovana papirologija. Telebank (Arlington. Internet banke. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. • Jednostavan pristup podacima transakcija. Zbog toga. mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. u opštem slučaju. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. bez posrednog učešća drugih institucija. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. U nekim slučajevima. imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. • Globalna povezanost cele zemljine kugle. finansiranje i kreditiranje. Kada se komitent uključi u online sistem. Alternativno. nedavnih i prošlih. one često mogu da ponude manje cene usluga. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva. a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva. i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. ne primer. tekućih.

E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga. ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva. ili drugim oblicima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. Ipak. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in. satelitske veze. online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana. Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. elektronskim prenosom. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. i veze preko energetskih kablova. do 2010. Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . već predstavlja meru da se ne bude out. nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. kablovski modemi. Očigledno. a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps. koristiti online banking.

dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem. Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. pak. pogotovu u Evropi. Drugi. M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. kada se radi o pristupu Internetu. Sa gledišta bankarstva. mobilna telefonija. i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise. televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu. i moderni mobilni telefoni (smart-phones). pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. EITO. mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. PDA (Personal Digital Assistant). to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. Mobile banking (mobilno bankarstvo. predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. European Information Technology Observatory. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . Po nekima. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. call-centri. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. digitalna TV. Prenosivi laptop računari.

u koje imaju poverenje. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”. Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve. prebacivanje korisničkih usluga na Internet. i drugo. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture. Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop). potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom. Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto. i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi. (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke. Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. Sa gledišta bankarstva. ili da smanje cenu postojećih usluga. što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). savetovanje komitenata preko Interneta.

cena ICT opreme. ili da se pronađe željena informacija. na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. značajno poskupeti usluge.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo. grejanju i lokalizovanoj opremi. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru. Slika 9.florencestatebank. sigurnosni softver i IT logistika. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije.1. Primer elektronskog bankarstva banke http://www. prevozu zaposlenih. Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta.

Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. isprobati ih. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Primer finansijkog kalkulatora male banke. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude. pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka. Ako postoje. Rezultate analize predstaviti tabelom.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .

i poverenja građana. Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). e-government) je upotreba ICT.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta. Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana. a posebno Interneta. To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje. Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). a njegovo efikasno usluživanje prioritet. Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana. bezbednosti ličnih podataka. Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . preduzeća i društva u celini. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Posebno opisati korist građana i preduzeća.

Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. poglavito elektronske pošte i Interneta. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. vladinih programa. agencija. uredbe i druga administrativna uputstva. što može uključiti plaćanje poreza. i glasa. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom. zakoni. i sličnog. biznisu). registraciju vozila. naplatu komunalnih računa. odseka. i drugih administrativnih organizacionih jedinica. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. E-democracy je upotreba ICT. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. Rezultate analize predstaviti tabelom. otisaka prstiju. vladinih agencija. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. ministarstava. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. najčešće preko Interneta. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. To je dvosmerna relacija građana i države. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. oblika šake. i drugo. Ispitati da li su dostupna normativna akta. Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči. i slično. Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

unutar kompanijska testiranja zaposlenih. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija. Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer). unapređenje znanja preduzeća i slično. Posebno opisati korist učenika. biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao. Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. po pravilu. ali nužno ne mora. Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje. učenje na daljinu (distance learning). Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. studenata i nastavnika. Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . Zaposleni može.

Solidna infrastruktura. Interneta ili intraneta. Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. LMS). Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime. februar 2007. Razvoj mobilne tehnologije. Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu. kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju. CALL). interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System. U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. anywhere"). ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill.1). Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja. godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. VLE). Online Learning). kvalitetan nastavni kadar. EADTU). CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD.

Na slici 11. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 . Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju.2.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11. Slika 11. Besplatni kursevi dostupni preko Interneta. prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku.2.

studentima. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Rezultate analize predstaviti tabelom. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 . nastavnicima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. i ostalim učesnicima u obrazovanju. Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči. profesorima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .

koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. Poslovni model se često predstavlja šematski. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije. Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. Sa gledišta elektronskog poslovanja. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja. u elektronskom ili papirnom obliku. elaborat je poslovni izveštaj. i tome slično. i da se utvrde veze između njih. U širem smislu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 . Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza. preciznim kriterijumima poređenja. Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi.

na primer. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće. napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. Slika 12. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . Osnovni model strategije elektronskog poslovanja. Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi. Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća. Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog.1.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful