P. 1
epo1_prirucnik

epo1_prirucnik

|Views: 311|Likes:
Published by Admir Hajrovic

More info:

Published by: Admir Hajrovic on Oct 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/07/2013

pdf

text

original

Sections

  • Vežba 1
  • Vežba 2
  • Vežba 3
  • Vežba 4
  • Vežba 5
  • Vežba 6
  • Vežba 7
  • Vežba 8
  • Vežba 9
  • Vežba 10
  • Vežba 11
  • Vežba 12

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. pojedinosti o studentu (broj indeksa.1 su date . Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu. desna). (na primer.1 je prikazana . .). koristiti zakošena slova. leva.. Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu).. nazive preduzeća. datum i vreme izrade.). imena knjiga. Za pojmove. Tabela 1. italic. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane. na slici 1.. i slično.1. (na primer.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja... u tabeli 1. ukupan broj strana.). naziv izveštaja. autore. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina.. Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman.. Za kraće izveštaje može se koristiti prored. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji . bold. Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1. Primer predstavljanja slike i potpisa slike. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 .1. Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem. Slike i tabele kucati centrirano. Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja. Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer.. imena predmeta. Primer predstavljanja tabele i naslova tabele. Regular 12 pt. Slike i tabele se numerišu.. donja. imejl adresu.

kao i datum kada je referenca pročitana. Web sajt.. elektronski dokumenti.). Za svaki deo izveštaja (naslov. Poglavlja su obično uvod. prezime. literatura i prilozi. dvotačka. uzvičnik.. izveštaji. razrada i zaključak. To mogu biti knjige. nekoliko poglavlja. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer. smer). datum kada je izveštaj predat. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova. adresa elektronske pošte.) ostaviti jedan prazan znak (razmak. koji su korišćeni u izradi izveštaja. ime izdavača. znak pitanja.. Web stranice. . tekst. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora. .. . pravna akta. radovi na skupovima (konferencijama). poštanska adresa. telefon. naziv predmeta.. radovi u časopisima. zapeta. datum kada je zadatak (projekat. Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. referenci. naziv/naslov. projekti studenata.2. godinu izdanja i brojeve stranica. blank. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka.) dobijen. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom. Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. space). na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika. kao što su. Izveštaj u osnovi čini. . na primer. potpis slike.) napraviti Microsoft Word Style. Literatura je spisak izvora. Slika 1. i drugo. broj indeksa. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 ...2. naslovna strana. prikazani na slici 1. diplomski radovi. vežba. stranice pomoći (help) softvera.. Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. adrese sajtova. naziv škole. i ime predmetnog nastavnika.

4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 . predmet (Osnovi elektronskog poslovanja). oep označava Slika 1.3). Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora. dokumenata. koje treba spakovati u ZIP arhivu.3. Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa. Na primer. sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09.zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje). 08p123 je broj indeksa. Na slici 1.

Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Web strana konferencije ETRAN http://etran. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija.etf.ac.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji. Ministarstvo trgovine. Na slici 1. a koja se održava u Srbiji. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u. TELFOR. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije.bg. kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE.yu/. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 . Na slici 1. Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika. organizacija i preduzeća. Privredna komora Republike Srbije. iz oblasti elektronskog poslovanja. Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu. Od 2006.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.4. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija.

etrgovina. i 1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 .org. Web strana konferencije E-trgovina http://www.8.yu/.org/.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.7. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1.6. Slika 1.telfor.5. Web strana foruma TELFOR http://www.

Slika 1.7.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.8. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 . Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .

Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 . Na osnovu zadate reči. i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu. kao što su Web strane sajtova. pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. Obično. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu. Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju. Izabrati nekoliko ključnih reči.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. fraze ili rečenice. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang. Uporediti kriterijume za pretraživanje.

na primer Google-a.). Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2.yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2.co.1.2. Posredstvom poznatog pretraživača. a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2. Slika 2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 . Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana.) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje.3. pronaći druge strane Internet pretraživače. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri. Najpopularniji strani Internet pretraživač. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača.top10.1.).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim.

3. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. i koliko traje registracija (recenzija) sajta. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi. Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti. Ispitajte koje usluge pretraživač nudi.2. koliko se plaća (ako se plaća) registracija. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . Internet pretraživač Yahoo.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. Slika 2.

Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Analizirajte rezultat pretraživanja. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času.

U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. Kada napravite kratak opis sajta. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu. urednici sprovode rangiranje sajta. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. Izabrati nekoliko ključnih reči. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. osnovni tekst strane. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 . priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. to će se odraziti na pozicije pri rangiranju. kao i mnogi drugi elementi. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane. • Kod direktorijuma. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja.

pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju. u prvom pasusu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 . • meta tagova. na primer. kao na slici 3. Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane. Na primer.2. • naslova. ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. i za određeni period vremena. Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. na slici 3. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova. • dužina opisa. • način prikazivanja rezultata. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. • maksimalnog broja rezultata.

3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3).1. Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova. koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2). koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1).2. Na slici 3. Slika 3. Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3.

4.).4. Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze.co. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www.yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 .3. Najpopularniji domaći Internet pretraživači.top10. Slika 3.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi. Analizirajte rezultat pretraživanja. a tri pretraživača treba detaljno analizirati. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 . Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

Koncipirati mali Internet biznis.. . Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod.. inteligentnim agentima. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima. Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima.). Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo. usluga. programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta. Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu. zabava. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 . Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet. reklama.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja. elektronske pošte i podrške korisnicima. Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta. Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. prodaja informacija.

reklamiranja i promovisanja. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi. a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom. preko CD izdanja. Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. tako i u slobodnom vremenu. kako na poslu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. Mogućnosti elektronske pošte. LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. vođenje kontakata. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. razgovora (chat). e-mail. pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. do auto delova i polovnih automobila.1 i 4. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom.2. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko. jer su informacije neophodne. Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne. Na slika 4. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 . Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. od berzanskih proizvoda. razni vidovi posredničkih usluga. Konsalting je pored marketiranja. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija. Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt. i slično.

Primer sajta koji prodaje knjige.2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4.1. Primer sajta koji prodajesoftver. Slika 4.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času.

mera zaštite. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . Ovo je Velika Trojka Internet biznisa. načina i jednostavnosti prodaje. 2) napravite Web sajt koji prodaje.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta. Posle završene konferencije. Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu. ciljane kupce na vaš sajt. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. dostupnosti važnih podataka. morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta. Da biste uspeli u Internet biznisu. 3) privucite birane. i brige o kupcima. Primer brige o kupcima dat je na slici 5. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom.1.

da vam na neki način odgovori. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. vi želite da on nešto uradi. a svega 7% zbog konkurencije). a koju možete da merite. Poslovni sajt nije TV reklama. Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. On daje jedinstvenu. a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. kada potencijalni kupac pregleda sajt. gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje). izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization).1. Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5. istovremeno. Primer brige o kupcima. Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda. Prema tome. radio ili novinski oglas.

Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. U trećem ocenjivanju sajta. Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. i da li su pravilno postavljeni. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. navigaciju. U drugom koraku. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 . Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability). Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. U poslednjem koraku. Kao prvo.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. koliko ih ima. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10. posmatrajte organizaciju sadržaja. grafička rešenja i slično. Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja. posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. izgleda. da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt. upućivanja kupca u kupovinu. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 . praćenja istorije kupovine. mera zaštite i brige o kupcima. Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta.

Naći dobre i loše primere (slika 5.2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 . Na slici 5. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje.1. Slika 6. Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt.1) prodajnih i uslužnih sajtova. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao. skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word. kompjuterski generisane slike. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje. Acrobat. šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. Primer loše urađenog sajta.

2. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 . Na slici 6. Slika 6. Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt. Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6.4. Analizirati primer kao na slici 5. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama. dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu.3.3.

Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .4.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj. preko prodajnog sajta. do proizvođača. Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme. Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje.1. Uraditi analizu vertikalne povezanosti. cenu i ukupnu zaradu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 . Na slici 7. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca. Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika.

kao što su plaćanje ili dostava.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7. Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke. Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi. Apstrahovati podsisteme. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt. Proučiti organizaciju sajta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . Utvrditi kako se roba isporučuje. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije. Identifikovati primarnog snabdevača.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času.

komunikacija. informatike. računarstva. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža. To je konvergencija ekonomije. usluge. a posebno Internetu. nevidljive vrednosti. i drugo. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća. a posebno Internetu. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. Elektronska trgovina. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. skraćeno eposlovanje ili e-biznis. i novi vid organizovanja i institucionalnih formi. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. Elektronsko poslovanje. nematerijalna dobra. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 . Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. tehničku podršku preko Interneta. i digitalne elektronike.

2. Prema definiciji Evropske unije. Slika 8. na primer preko Interneta. Na slici 8. prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. povećanja kvaliteta robe i usluge. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju. prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals. i povećanja brzine isporuke. a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija. Web sajt proizvoda Key to Metals.1. Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997.1. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova. Na slici 8. i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce). e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 .

Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu. Izabrati model elektronskog poslovanja. Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver. Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza.2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura). stranice i njihove veze. su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .

termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. U najopštijem. elektronskim putem. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. od svoje kuće. Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. 24 sata u danu i 7 dana u nedelji. koje može biti prebivalište ili kancelarija. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 . e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Usled neizgrađenosti pravne legislative. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. a posebno u inostranstvu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla.

i prenos sredstava sa računa na račun. kao što je Microsoft Internet Explorer. Do današnjeg dana. Korisnik. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. koji se nekada naziva online banking. i phone banking. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. net. prenos sredstava. Značajan broj banaka. na primer. onda. interactive. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera. otplata kredita. plaćanje računa. obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. Manji broj banaka. home banking. preuzima podatke. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. i pokreće programe koji su na njegovom računaru.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. Internet banke su još poznate kao virtual. Internet banking. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. ili Web banks. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. Obično. online banking. cyber. pregled transakcija kreditne kartice. pregled stanja štedne knjižice. virtual banking. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. danas. Internet banking. remote electronic banking. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam. modemski pristupa banci. plaćanje računa. a ne na korisničkom PC-ju.

Kada se komitent uključi u online sistem. one često mogu da ponude manje cene usluga. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. U nekim slučajevima. Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. Zbog toga. a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva. • Jednostavan pristup podacima transakcija. tekućih. • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. bez posrednog učešća drugih institucija. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva. U oba slučaja je minimalizovana papirologija. Virginia) i Banknet (UK). i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. finansiranje i kreditiranje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 . ne primer. Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. Telebank (Arlington. novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. nedavnih i prošlih. • Globalna povezanost cele zemljine kugle. Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. Alternativno. Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. u opštem slučaju. Internet banke.

a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps. online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti. do 2010. i veze preko energetskih kablova. E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana. koristiti online banking. kablovski modemi. satelitske veze. elektronskim prenosom. Očigledno. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. već predstavlja meru da se ne bude out. Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in. nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. Ipak. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. ili drugim oblicima. Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga.

televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu. Sa gledišta bankarstva. EITO.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva. Mobile banking (mobilno bankarstvo. pogotovu u Evropi. mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. Prenosivi laptop računari. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . Po nekima. predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. kada se radi o pristupu Internetu. Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. Drugi. pak. dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem. mobilna telefonija. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise. digitalna TV. M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. PDA (Personal Digital Assistant). call-centri. i moderni mobilni telefoni (smart-phones). Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. European Information Technology Observatory.

na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop). Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture. Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. ili da smanje cenu postojećih usluga. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”. Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom. (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. i drugo. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom. uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. prebacivanje korisničkih usluga na Internet. u koje imaju poverenje. Sa gledišta bankarstva. što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo. savetovanje komitenata preko Interneta. Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni. i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve.

na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije.florencestatebank.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo. grejanju i lokalizovanoj opremi. Primer elektronskog bankarstva banke http://www.1. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 . ili da se pronađe željena informacija. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. Slika 9. značajno poskupeti usluge. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta. cena ICT opreme. prevozu zaposlenih. sigurnosni softver i IT logistika.

Ako postoje.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . isprobati ih. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Slika 3. Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude. Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. Primer finansijkog kalkulatora male banke. Rezultate analize predstaviti tabelom.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

a posebno Interneta. e-government) je upotreba ICT. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. bezbednosti ličnih podataka. To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje. a njegovo efikasno usluživanje prioritet. Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana. Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. preduzeća i društva u celini. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). i poverenja građana. Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. Posebno opisati korist građana i preduzeća. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta.

Rezultate analize predstaviti tabelom.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. uredbe i druga administrativna uputstva. najčešće preko Interneta. biznisu). što može uključiti plaćanje poreza. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. Ispitati da li su dostupna normativna akta. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. ministarstava. registraciju vozila. To je dvosmerna relacija građana i države. agencija. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 . i drugih administrativnih organizacionih jedinica. i slično. koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. vladinih agencija. oblika šake. odseka. i drugo. Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. E-democracy je upotreba ICT. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. poglavito elektronske pošte i Interneta. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči. zakoni. E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom. vladinih programa. i glasa. otisaka prstiju. Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija. i sličnog. naplatu komunalnih računa.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). ali nužno ne mora. Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. Posebno opisati korist učenika. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . učenje na daljinu (distance learning). Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja. za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao. Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. po pravilu. Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje. studenata i nastavnika. unutar kompanijska testiranja zaposlenih. Zaposleni može. Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer). unapređenje znanja preduzeća i slično. e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija.

kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. LMS). Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill. Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju. februar 2007. Solidna infrastruktura. Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. Razvoj mobilne tehnologije. kvalitetan nastavni kadar. CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD. omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). anywhere"). Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu. Interneta ili intraneta. VLE). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities. Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja. To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime. EADTU). CALL). Online Learning).1).

2. prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku. Besplatni kursevi dostupni preko Interneta. Slika 11. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 . Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11.2. Na slici 11.

Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. studentima. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 . Rezultate analize predstaviti tabelom. Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno. nastavnicima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. profesorima. i ostalim učesnicima u obrazovanju. Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času.

i tome slično. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 . Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. preciznim kriterijumima poređenja. elaborat je poslovni izveštaj.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi. i da se utvrde veze između njih. Sa gledišta elektronskog poslovanja. Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza. U širem smislu. Poslovni model se često predstavlja šematski. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja. u elektronskom ili papirnom obliku. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije.

Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće. napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . na primer.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem. Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. Osnovni model strategije elektronskog poslovanja.1. Slika 12.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->