Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

. bold. imena predmeta. i slično. (na primer.. autore. ukupan broj strana. naziv izveštaja. imejl adresu. Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu). Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer. koristiti zakošena slova. desna). Primer predstavljanja tabele i naslova tabele. Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman... (na primer.). datum i vreme izrade. Za pojmove. Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. Slike i tabele kucati centrirano.. leva. Tabela 1.).. na slici 1. Primer predstavljanja slike i potpisa slike.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja. pojedinosti o studentu (broj indeksa..1. Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja.).1. Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 . Slike i tabele se numerišu. donja. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji .1 su date . Regular 12 pt. imena knjiga. Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1. . Za kraće izveštaje može se koristiti prored.. italic.1 je prikazana . Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina.. u tabeli 1. nazive preduzeća. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane.

znak pitanja. projekti studenata. adrese sajtova.. telefon. godinu izdanja i brojeve stranica. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 . vežba. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom. Web sajt. . nekoliko poglavlja. diplomski radovi. radovi na skupovima (konferencijama). smer).). Literatura je spisak izvora. Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. zapeta.) dobijen. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka. na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika.2. radovi u časopisima. kao što su. space). To mogu biti knjige. i ime predmetnog nastavnika. naziv/naslov. blank. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora. izveštaji. potpis slike.. . literatura i prilozi. datum kada je izveštaj predat. pravna akta. Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. koji su korišćeni u izradi izveštaja. referenci. elektronski dokumenti. adresa elektronske pošte. dvotačka. Za svaki deo izveštaja (naslov.. Izveštaj u osnovi čini... naziv predmeta.. datum kada je zadatak (projekat. .2. prikazani na slici 1.. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer. i drugo. na primer. kao i datum kada je referenca pročitana. Poglavlja su obično uvod.) napraviti Microsoft Word Style. tekst. Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. broj indeksa. razrada i zaključak. Slika 1. uzvičnik. prezime. ime izdavača.) ostaviti jedan prazan znak (razmak.. Web stranice. naslovna strana. stranice pomoći (help) softvera. naziv škole. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu. poštanska adresa. .

koje treba spakovati u ZIP arhivu.4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Na primer. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1.3). Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora.zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa.3. oep označava Slika 1. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 . Na slici 1. dokumenata. 08p123 je broj indeksa. sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09. predmet (Osnovi elektronskog poslovanja). Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja.

etf. Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu. Od 2006. Web strana konferencije ETRAN http://etran. organizacija i preduzeća. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 . a koja se održava u Srbiji. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.yu/.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija. Privredna komora Republike Srbije.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE.ac.4. Ministarstvo trgovine. iz oblasti elektronskog poslovanja. TELFOR. Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika.bg. Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove. Na slici 1. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije. Na slici 1. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji.

Slika 1. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1.7.telfor.org/. Web strana foruma TELFOR http://www.6. i 1.8.org. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 .etrgovina.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Web strana konferencije E-trgovina http://www.5.yu/.

Slika 1.7.8. Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .

Izabrati nekoliko ključnih reči. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu. Uporediti kriterijume za pretraživanje. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. fraze ili rečenice. Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju. pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. kao što su Web strane sajtova. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu. a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu. Na osnovu zadate reči. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 . pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). Obično. Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti.

1. Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana.yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 .co.3. Posredstvom poznatog pretraživača.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2. na primer Google-a. pronaći druge strane Internet pretraživače.top10.). a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri.). Najpopularniji strani Internet pretraživač.2.) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje. Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača. Slika 2.

Ispitajte koje usluge pretraživač nudi.2. i koliko traje registracija (recenzija) sajta. Internet pretraživač Yahoo. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. Slika 2. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . koliko se plaća (ako se plaća) registracija. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi.3.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Analizirajte rezultat pretraživanja. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 . Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .

Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. Uporediti kriterijume za pretraživanje. priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Izabrati nekoliko ključnih reči. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane. kao i mnogi drugi elementi. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja. urednici sprovode rangiranje sajta. Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu. Kada napravite kratak opis sajta. osnovni tekst strane. • Kod direktorijuma. to će se odraziti na pozicije pri rangiranju.

strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. na primer. • dužina opisa. • način prikazivanja rezultata. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje. • maksimalnog broja rezultata. ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. u prvom pasusu. Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane.2. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. Na primer. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 . i za određeni period vremena. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova. na slici 3. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju. kao na slici 3. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. • naslova. • meta tagova. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora.

Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova. Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 . koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2). Na slici 3.2.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Slika 3.1. koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1).3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3).

3. Slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 .yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka.4. Najpopularniji domaći Internet pretraživači.). Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze.top10. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči.4.co.

Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. a tri pretraživača treba detaljno analizirati.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. Analizirajte rezultat pretraživanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 . Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

inteligentnim agentima. zabava. elektronske pošte i podrške korisnicima. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta. Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo. prodaja informacija. Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode. Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta.). programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. usluga.. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima. Koncipirati mali Internet biznis. reklama.. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 . Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. . Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod. Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet.

pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. Na slika 4. do auto delova i polovnih automobila. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 . Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt. Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. vođenje kontakata. razni vidovi posredničkih usluga. LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom. od berzanskih proizvoda. preko CD izdanja. reklamiranja i promovisanja. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača.1 i 4. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko. i slično. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. tako i u slobodnom vremenu. a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom. jer su informacije neophodne. kako na poslu. e-mail. Konsalting je pored marketiranja.2. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. Mogućnosti elektronske pošte. Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi. razgovora (chat).

Primer sajta koji prodajesoftver.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4.1.2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 . Primer sajta koji prodaje knjige. Slika 4.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .

Posle završene konferencije. Da biste uspeli u Internet biznisu. 3) privucite birane. Ovo je Velika Trojka Internet biznisa. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom. Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta. dostupnosti važnih podataka. načina i jednostavnosti prodaje.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta. Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). i brige o kupcima. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. 2) napravite Web sajt koji prodaje. Primer brige o kupcima dat je na slici 5.1. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. mera zaštite. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu. morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. ciljane kupce na vaš sajt.

1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5. vi želite da on nešto uradi. On daje jedinstvenu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji. Poslovni sajt nije TV reklama. Prema tome. Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje). U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization). naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR). izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. a svega 7% zbog konkurencije). a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. radio ili novinski oglas. istovremeno. Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. da vam na neki način odgovori. Primer brige o kupcima. a koju možete da merite. Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda. kada potencijalni kupac pregleda sajt.

Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja. posmatrajte organizaciju sadržaja. U poslednjem koraku. grafička rešenja i slično. koliko ih ima. Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability). Kao prvo. Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10. U trećem ocenjivanju sajta. U drugom koraku. i da li su pravilno postavljeni. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. navigaciju. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

upućivanja kupca u kupovinu. da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 . mera zaštite i brige o kupcima. izgleda. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. praćenja istorije kupovine.

Primer loše urađenog sajta. skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word.2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt. ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. Acrobat. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 . šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt. Naći dobre i loše primere (slika 5. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. Slika 6. Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao.1. kompjuterski generisane slike. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje.1) prodajnih i uslužnih sajtova. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje. Na slici 5.

3.4.2. dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt. Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Analizirati primer kao na slici 5. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije. Slika 6.3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 . Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije. Na slici 6.

Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt.4.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

cenu i ukupnu zaradu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. do proizvođača. prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj. Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika. Uraditi analizu vertikalne povezanosti. Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 . Na slici 7. Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje.1. preko prodajnog sajta.

Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije.1. kao što su plaćanje ili dostava. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . Utvrditi kako se roba isporučuje. Proučiti organizaciju sajta.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7. Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke. Identifikovati primarnog snabdevača. Apstrahovati podsisteme. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času.

Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). komunikacija. i digitalne elektronike. i drugo. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. skraćeno eposlovanje ili e-biznis. računarstva. a posebno Internetu. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT). usluge. tehničku podršku preko Interneta. Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. i novi vid organizovanja i institucionalnih formi. nematerijalna dobra. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 . Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća. informatike. a posebno Internetu. nevidljive vrednosti. Elektronska trgovina. Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. Elektronsko poslovanje. To je konvergencija ekonomije.

Web sajt proizvoda Key to Metals.1.1. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju. Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 . a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku. i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce).Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija. Slika 8. i povećanja brzine isporuke. povećanja kvaliteta robe i usluge. Prema definiciji Evropske unije. prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova. prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals.2. Na slici 8. e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). Na slici 8. na primer preko Interneta.

2. Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja. Izabrati model elektronskog poslovanja. Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta. Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver. Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura). stranice i njihove veze.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 . Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. 24 sata u danu i 7 dana u nedelji. termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. koje može biti prebivalište ili kancelarija.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. elektronskim putem. U najopštijem. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla. od svoje kuće. a posebno u inostranstvu. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera. Usled neizgrađenosti pravne legislative. e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti.

a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. i phone banking. pregled transakcija kreditne kartice.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. interactive. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . Do današnjeg dana. modemski pristupa banci. i prenos sredstava sa računa na račun. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. online banking. Manji broj banaka. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. remote electronic banking. virtual banking. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. Značajan broj banaka. koji se nekada naziva online banking. i pokreće programe koji su na njegovom računaru. preuzima podatke. (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. ili Web banks. pregled stanja štedne knjižice. a ne na korisničkom PC-ju. otplata kredita. danas. prenos sredstava. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. plaćanje računa. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. home banking. kao što je Microsoft Internet Explorer. plaćanje računa. obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. Obično. Internet banking. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. Internet banke su još poznate kao virtual. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. net. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. onda. Internet banking. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. na primer. cyber. Korisnik.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. one često mogu da ponude manje cene usluga. Telebank (Arlington. finansiranje i kreditiranje. nedavnih i prošlih. bez posrednog učešća drugih institucija. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. Internet banke. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva. • Globalna povezanost cele zemljine kugle. Alternativno. Virginia) i Banknet (UK). U nekim slučajevima. Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. U oba slučaja je minimalizovana papirologija. ne primer. tekućih. u opštem slučaju. imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. Zbog toga. a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva. i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 . Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. • Jednostavan pristup podacima transakcija. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. Kada se komitent uključi u online sistem.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. Očigledno. E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. elektronskim prenosom. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in. ili drugim oblicima. Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. Ipak. već predstavlja meru da se ne bude out. i veze preko energetskih kablova. do 2010. Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. satelitske veze. koristiti online banking. Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . kablovski modemi. online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga.

pogotovu u Evropi. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. pak. Sa gledišta bankarstva. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu. Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. Drugi. kada se radi o pristupu Internetu. to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. Po nekima. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima. PDA (Personal Digital Assistant). digitalna TV. European Information Technology Observatory. smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. Mobile banking (mobilno bankarstvo. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. call-centri. EITO. pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. mobilna telefonija. Prenosivi laptop računari. i moderni mobilni telefoni (smart-phones). dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem.

na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop). (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke. Sa gledišta bankarstva. savetovanje komitenata preko Interneta. Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). prebacivanje korisničkih usluga na Internet. i drugo. u koje imaju poverenje. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom. Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto. ili da smanje cenu postojećih usluga. što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture.

na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. Slika 9.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru. Primer elektronskog bankarstva banke http://www. ili da se pronađe željena informacija.florencestatebank. Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta. sigurnosni softver i IT logistika. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 . cena ICT opreme. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije. značajno poskupeti usluge.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. prevozu zaposlenih. grejanju i lokalizovanoj opremi.1.

Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka. isprobati ih. Rezultate analize predstaviti tabelom. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . Primer finansijkog kalkulatora male banke. pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. Slika 3. Ako postoje. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

e-government) je upotreba ICT. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta. i poverenja građana. Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. preduzeća i društva u celini.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . Posebno opisati korist građana i preduzeća. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje. bezbednosti ličnih podataka. a posebno Interneta. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. a njegovo efikasno usluživanje prioritet. Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana.

Rezultate analize predstaviti tabelom. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. i drugo. E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. što može uključiti plaćanje poreza. i sličnog. Ispitati da li su dostupna normativna akta. E-democracy je upotreba ICT. najčešće preko Interneta. registraciju vozila. poglavito elektronske pošte i Interneta. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. vladinih agencija. uredbe i druga administrativna uputstva. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 . Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija. Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. To je dvosmerna relacija građana i države. odseka. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. i glasa. biznisu). zakoni. Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. i drugih administrativnih organizacionih jedinica. Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči. oblika šake. naplatu komunalnih računa. koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. i slično. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. agencija. otisaka prstiju. ministarstava. vladinih programa.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .

Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer). biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao. Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja. Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje. učenje na daljinu (distance learning). unutar kompanijska testiranja zaposlenih. Zaposleni može. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. po pravilu. za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija. Posebno opisati korist učenika. Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. studenata i nastavnika. Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. unapređenje znanja preduzeća i slično.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . ali nužno ne mora.

Razvoj mobilne tehnologije. Online Learning). februar 2007. Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD. kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. anywhere"). Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju. ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill. interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities. godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. EADTU). Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja.1). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System. U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. Interneta ili intraneta. CALL). omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). LMS). VLE). kvalitetan nastavni kadar. Solidna infrastruktura. Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu.

Slika 11. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11.2. Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju. prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku.2.1. Na slici 11. Besplatni kursevi dostupni preko Interneta.

Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. nastavnicima. Rezultate analize predstaviti tabelom. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. i ostalim učesnicima u obrazovanju. Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 . studentima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. profesorima. Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .

Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja. u elektronskom ili papirnom obliku. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. Poslovni model se često predstavlja šematski. Sa gledišta elektronskog poslovanja. i tome slično. Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza. Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično. preciznim kriterijumima poređenja. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 . U širem smislu. elaborat je poslovni izveštaj. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije. i da se utvrde veze između njih.

Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem. na primer. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća. Slika 12.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . Osnovni model strategije elektronskog poslovanja. Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog. napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje.1.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful