Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1
Dejan V. Tošić Miroslav D. Lutovac

Podaci o studentu
Ime i prezime studenta Broj indeksa Smer

Ostvareni poeni
Vežba Datum Poeni

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Potpis

Ukupan broj poena: _____
Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 1

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Vežba 1
Naziv vežbe: Strukturiranje izveštaja u poslovnu formu koja se primenjuje u izradi domaćih zadataka i vežbi. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju poslovnog izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti sa časa. Aktivnosti: Pronaći na Internetu sajt tri konferencije i proučiti uputstvo za pisanje radova koji se podnose konferenciji.

Osnovni pojmovi i definicije
Poslovni izveštaj je pisani dokument, u elektronskom ili papirnom obliku, koji opisuje radnje, stanje ili dešavanja u poslovnom procesu preduzeća. Cilj poslovnog izveštaja je da ostavi argumentovani trag poslovanja preduzeća i da doprinese kolektivnom pamćenju preduzeća: na primer, ako dođe do kadrovskih promena u preduzeću, poslovni izveštaj poboljšava i ubrzava uvođenje novih kadrova u rad. Poslovni izveštaj je nevidljiva vrednost preduzeća jer uvećava ukupno znanje preduzeća. Savremeno i uspešno preduzeće uvek poseduje razrađen sistem pisanja poslovnih izveštaja i konkretne obrasce sa preporukama i standardima. Poslovni izveštaji su po pravilu osnova za donošenje odluka rukovodstva preduzeća. Poslovni izveštaj mora biti profesionalno i pedantno urađen jer istovremeno odslikava i autora i preduzeće. Gramatičke greške i nedoslednosti u slogu izveštaja su praktično nedopustive. Jezik kojim se piše poslovni izveštaj mora biti jezgrovit i najsažetiji mogući da bi se uštedelo vreme čitaoca i prenela najkorisnija informacija koju izveštaj obrađuje.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

2

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Sastav (struktura) izveštaja neizostavno uključuje naslovnu stranu, pojedinosti o autorima i preduzeću, zaglavlja i podnožja sa brojem strane i datumom, uvod, razradu i zaključak. Izveštaj može sadržati priloge i prateće multimedijalne zapise ako je to potrebno. Obimniji prilozi se obično predaju u elektronskom obliku. Izveštaj se po pravilu čuva i u papirnom obliku zbog bezbednosti i stalne dostupnosti. (Da li može da se koristi elektronski izveštaj na prenosnom računaru ako je baterija istrošena ili ako je virus oštetio zapise na disku? Neophodno je da postoji papirnati izveštaj zato što nije profesionalno da se isključivo oslanjamo na dostupnost elektronskog izveštaja preko bežičnog Interneta ili računara. Kod pisanja izveštaja preporučuje se da se student stavi u ulogu osobe kojoj se predaje izveštaj i da napiše kakav izveštaj bi želeo da dobije. Posebno obratiti pažnju na to da se dobijeni izveštaji moraju koristiti u daljoj poslovnoj komunikaciji ili da se predaju kao zbirni izveštaji većeg broja saradnika.

Uputstvo za rad
Izveštaji sa vežbi, domaći zadaci, projekti, i slično, su samostalni radovi studenata i mogu se u širem smislu shvatiti kao poslovni izveštaji. Ovi izveštaji su po pravilu u funkciji savlađivanja teorijskih i praktičnih znanja iz elektronskog poslovanja i često sadrže rezultate istraživanja posredstvom Interneta. U narednim odeljcima će biti izložene preporuke i pojedinosti za pisanje izveštaja koji se predaju i brane kao rezultat urađenih vežbi iz elektronskog poslovanja. Izveštaj se predaje u papirnom obliku, elektronskom obliku na kompakt disku, ili se može poslati elektronskom poštom. Oblik izveštaja određuje predmetni nastavnik u toku nastave. Osnovni elektronski zapis je Microsoft Word dokument (doc file) a uz njega se prilažu elektronske prezentacije, multimedijalni sadržaji, tabele, slike, Web stranice, skenirani materijal, digitalne fotografije, i slično. Elektronski dokument može da bude urađen i u drugom programu, na primer Microsoft Excel. Koristiti onu verziju softvera koja je instalirana na računarima na kojima se izvode vežbe. Napomena: Upotreba najnovijih verzija, specijalizovanog softvera, ili posebnih fontova, može proizvesti elektronske zapise koji nisu čitljivi na računarima vaše škole.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

3

Gornja margina Donja margina Leva margina Desna margina 2 cm 2 cm 2 cm 2 cm Slika 1.. Primer predstavljanja tabele i naslova tabele. imena knjiga. Iznad i ispod slike ili tabele se ostavlja manja belina.. naziv izveštaja..1. Regular 12 pt.1 je prikazana .). leva. desna). Slike i tabele se numerišu. Strane imaju zaglavlje (header) i podnožje (footer) koji mogu sadržati redni broj strane. Za pojmove. Osnovni tekst pisati u fontu Times New Roman. Tabela ima naslov koji se kuca iznad tabele i bliže objašnjava tabelu... Značajni delovi teksta ili fraze mogu se istaći podebljavanjem. imejl adresu. Slike i tabele kucati centrirano. Tabela 1.1. i slično.. . Svaka slika i tabela izveštaja mora biti u tekstu pomenuta i referencirana preko broja (na primer. Napomena: kao osnovni pretraživač koristiti Google i sačuvati rezultate kao mht arhivu).). na slici 1.. imena predmeta. autore. (na primer.. italic. u tabeli 1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izabrati veličinu papira A4 i usvojiti margine od 2 cm (gornja. pojedinosti o studentu (broj indeksa. donja. (na primer. Primer predstavljanja slike i potpisa slike.. bold. Za kraće izveštaje može se koristiti prored. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 4 . Naslove i podnaslove koristiti za izdvajanje logički povezanih celina izveštaja.). ukupan broj strana. nazive preduzeća. datum i vreme izrade. Slika ima potpis koji se kuca ispod slike i bliže objašnjava sliku. koristiti zakošena slova. Predmet Osnovi elektronskog poslovanja ima udžbenik koji .1 su date .

. referenci. na osnovu pravila škole i preporuka nastavnika. Web sajt. kao što su. To mogu biti knjige. pravna akta. Literatura je spisak izvora. mogućnost saobraćanja sa studentom (na primer. literatura i prilozi. adresa elektronske pošte. telefon. uzvičnik. ime izdavača. Za svaki deo izveštaja (naslov.. projekti studenata. poštanska adresa. Poglavlja su obično uvod.. potpis slike. Elektronske reference treba da sadrže i punu Internet adresu. kao i datum kada je referenca pročitana. stranice pomoći (help) softvera.) napraviti Microsoft Word Style. datum kada je izveštaj predat. Web stranice. na primer. Izveštaj o urađenoj vežbi se predaje (pismeno i/ili elektronski) i usmeno brani kroz kraći razgovor sa predmetnim nastavnikom ili saradnikom. naslovna strana. nekoliko poglavlja. Slika 1. razrada i zaključak.. blank. . broj indeksa. naziv/naslov. zapeta. diplomski radovi. Izveštaj u osnovi čini.2. tekst.2.. naziv škole. prikazani na slici 1. elektronski dokumenti. prezime. datum kada je zadatak (projekat. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 5 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posle znakova interpunkcije (tačka.. naziv predmeta. Primer standardnih stilova u Microsoft Word dokumentu. radovi u časopisima. adrese sajtova. znak pitanja. radovi na skupovima (konferencijama).) dobijen. . . i drugo. vežba. dvotačka.. i ime predmetnog nastavnika. smer).. koji su korišćeni u izradi izveštaja.. Preporučuje se korišćenje standardnih stilova.) ostaviti jedan prazan znak (razmak. izveštaji.). Naslovna strana (cover page) je neophodna i na njoj se nalaze podaci o studentu (ime. space). godinu izdanja i brojeve stranica. Svaka stavka literature (referenca) treba da sadrži imena autora. Student treba da koristi standardizovanu naslovnu stranu.

3).zip epo označava smer (Elektronsko poslovanje). Ime arhive treba da omogući prepoznavanje sadržaja i autora. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 6 . Naslovna strana knjige Osnovi elektronskog poslovanja. predmet (Osnovi elektronskog poslovanja). koje treba spakovati u ZIP arhivu. Na primer.4 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj nacionalnoj konferenciji iz oblasti elektrotehnike koju organizuje udruženje ETRAN. Na slici 1. sledeće ime može biti podesno: epo08p123_AnaMacura_oepVezba09. 08p123 je broj indeksa.3. U donjem levom uglu je link sa koga se može preuzeti uputstvo za autore. oep označava Slika 1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Elektronski oblik izveštaja je skup zapisa. Pogledati kako je složen tekst u knjizi Osnovi elektronskog poslovanja (slika 1. dokumenata.

ac. TELFOR. Članovi programskog odbora konferencija E-trgovina 2007 su autori ovog priručnika.5 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijem nacionalnom skupu iz oblasti telekomunikacija. koju organizuje veći broj nacionalnih stručnih udruženje. Uputstvo za autore se može preuzeti sa strani gde se nalaze opšta uputstva o forumu. turizma i usluga i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Web strana konferencije ETRAN http://etran. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 7 .4. organizacija i preduzeća.etf.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1. Privredna komora Republike Srbije. iz oblasti elektronskog poslovanja. a koja se održava u Srbiji. Od 2006. U radu ove konferencije aktivno su učestvovali i studenti Više elektrotehničke škole u Beogradu. Na slici 1. Ova konferencija ima posebne sekcije na kojima studenti mogu da izlože svoje stručne radove.yu/. Ministarstvo trgovine. godine na ovom skupu se organizuju i posebne sekcije iz oblasti Internet i Web tehnologija. Na slici 1. Sponzori ove konferencije su bili ministarstva Republike Srbije.6 je prikazan poziv za učešće na najznačajnijoj međunarodnoj konferenciji. Preporučuje se studentima da svoje stručne radove izlože na TELFOR-u.bg. kao i najveće svetsko udruženje elektroinženjera IEEE.

Web strana konferencije E-trgovina http://www.7. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 8 .8.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.org/. Slika 1.etrgovina. Prva i poslednja strana uputstva za pisanje radova za konferenciju E-trgovina su prikazani na slikama 1. Web strana foruma TELFOR http://www.yu/.org.5.6. i 1.telfor.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 9 . Poslednja strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 1.8. Prva strana uputstva za autore konferencije E-trgovina.7. Slika 1.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Web adrese sajtova konferencija sa kojih je preuzeto uputstvo za autore su sledeće: 1) 2) 3) Koje su dobre odlike ovih uputstava? Da li postoje delovi uputstava koja nisu jasna i precizna? Da li su uputstva napisana u skladu sa preporukama u upitstvu? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 10 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 11 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri strana sajta pretraživača. a rezultat pretrage je spisak Web sajtova na kojima je tražena informacija ili sadržaj koji joj je po smislu najbliži. Objasniti ulogu pretraživača u elektronskom poslovanju. Internet pretraživači su izvanredno – i besplatno – sredstvo za stvaranje vrlo kvalitetnog saobraćaja na vašem Web sajtu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 2 Naziv vežbe: Uporedna analiza stranih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. Izabrati nekoliko ključnih reči. kao što su Web strane sajtova. Ovi sajtovi su poznati kao Internet pretraživači (Search Engines). Uporediti kriterijume za pretraživanje. tražene informacije su sadržaji delova Web strana na Internetu. Osnovni pojmovi i definicije Na Internetu postoje specijalizovani Web sajtovi koji pretražuju Internet sadržaje. fraze ili rečenice. Položaj koji pronađeni sajt zauzima na spisku-rezultatu pretrage naziva se rang. Internet pretraživači su podržani moćnim računarima na kojima se izvršavaju izuzetno složeni i inteligentni programi za pretraživanje Interneta. Obično. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. pretraživači izdvajaju one Internet sadržaje koji se poklapaju ili približno odgovaraju zadatom tekstu. Najbolje bi bilo da vaš komercijalni sajt bude rangiran na prvih nekoliko mesta. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Na osnovu zadate reči. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 12 . i uporediti rang pronađenih sajtova na pretraživačima. NJih obilaze milioni posetilaca i zadaju im najneobičnije kombinacije reči kao kriterijum za pretragu.

yu/ najpopularniji sajt Google (slika 2.). pronaći druge strane Internet pretraživače. Posredstvom poznatog pretraživača. na primer Google-a.) i njega po pravilu treba uključiti u razmatranje.2.1.). Na sajtu pretraživača se može registrovati jedna ili više Web strana.3.top10. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www. Najmanji broj razmatranih pretraživača je tri. a pretraživač će indeksirati i ostale strane sajta praćenjem hiperlinkova na registrovanim stranicama.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Većina Internet pretraživača na svojim sajtovima poziva posetioce da obaveste pretraživač o Web stranama koje smatraju značajnim. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 13 . Slika 2.co. Kao drugi pretraživač može se usvojiti Yahoo (slika 2. Uputstvo za rad Najpoznatiji strani Internet pretraživač je Google (slika 2. Najpopularniji strani Internet pretraživač.1. a odlično je ako u razmatranje uzmete pet pretraživača.

3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 2. Anketa i rangiranje stranih pretraživača prema popularnosti. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Utvrdite kakva je politika pretraživača u pogledu registracije: Da li se mogu registrovati bilo koji sajtovi. Proučite kako se sajt registruje na pretraživaču. Ispitajte koje usluge pretraživač nudi. Internet pretraživač Yahoo.2. bez obzira na sadržaj? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 14 . koliko se plaća (ako se plaća) registracija. i koliko traje registracija (recenzija) sajta. Slika 2.

Samostalan rad studenta Web adrese sajtova stranih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 15 . Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Analizirajte rezultat pretraživanja.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Koje usluge pretraživači nude? Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3) Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 16 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 17 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Kakva je razlika u rangiranju? Izveštaj o radu na času.

priložite ga uredništvu sajta-direktorijuma. • Hibridni pretraživači rade kao kombinacija prethodna dva načina. tako da je kod direktorijuma dosta teško “popraviti plasman”. Promena Web strana nema uticaja na rangiranje. to će se odraziti na pozicije pri rangiranju. Kada napravite kratak opis sajta. Osnovni pojmovi i definicije Termin Internet pretraživači koristi se kao opšti pojam za opis programa-mašina za pretragu sadržaja i sajtova na celom Internetu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 18 . osnovni tekst strane. Uporediti kriterijume za pretraživanje. i uporediti rang pronađenih sajtova na domaćim pretraživačima. Za rangiranje sajta na pretraživaču bitni su naslov strane. • Kod direktorijuma. Postoji razlika u načinu funkcionisanja između “pravih” pretraživača i direktorijuma koja je značajna sa praktičnog stanovišta: • “Pravi” pretraživači prave spiskove automatski pretražujući Web. Aktivnosti: Pronaći na Internetu najmanje tri domaća sajta pretraživača. pronaći nekoliko sajtova na osnovu njih. Objasniti razliku domaćih i stranih pretraživača sa gledišta elektronskog poslovanja. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Izabrati nekoliko ključnih reči. U pretraživanju se rangiraju samo poklapanja sa datim opisom. Ako se promenite neka od Web strana sajta i pretraživači primete ovu izmenu.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 3 Naziv vežbe: Uporedna analiza domaćih Internet pretraživačkih servisa i sajtova sa gledišta elektronskog poslovanja. urednici sprovode rangiranje sajta. ili urednici napišu opis sajta pošto ga prethodno pregledaju. kao i mnogi drugi elementi.

Plaća se pravougaoni deo prostora na strani sa rezultatima za izabrane ključne reči. Kada se izabere jedan od sponzorisanih linkova. • način prikazivanja rezultata.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Ključne reči su reči ili fraze koje korisnici Interneta upotrebljavaju na pretraživačima da bi preko pretraživača otkrili Web zanimljive i potrebne. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 19 . ali rezultatima pridodaje i tekst i link iznad koga piše da je on sponzorisan. Sponzorisani linkovi omogućavaju da se za relativno skroman iznos novca dođe na vrh strane sa rezultatima za ključne reči koje su od interesa. Pretraživači uglavnom daju prednost stranama koje sadrže ključnu reč u naslovima ili pri vrhu strane. • dužina opisa. pojavljuje se sajt koji je povezan u koloni sa sponzorisanim linkovima. strane i sajtove koji sadrže informacije koje su im Pretraživači su besplatni servisi i načelo njihovog rada je ravnopravnost i transparentnost rangiranja. • maksimalnog broja rezultata. • meta tagova. kao na slici 3. • naslova. Svaka strana na Web sajtu treba da ima drugačiji naslov i drugačije ključne reči koje se odnose na sadržaj strane.2. na primer. Deklarisani princip rada većine pretraživača je da: • Web stranu rangira sadržaj a ne veličina kompanije ili uticaj autora. pretraživač i dalje čuva princip objektivnosti rangiranja.1 je prikazan rezultat pretrage po ključnim rečima business i plan. Na primer. u prvom pasusu. Ovakvim izdvajanjem sponzorisanog linka. Pretraživač i dalje rangira strane po sadržaju. na slici 3. i za određeni period vremena. Pretraživači koriste pravila za pretraživanje na osnovu: • dužina naslova. • kompanija ne može kupiti položaj na rang listi – platiti rangiranje.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3.1. Na slici 3.3 je prikazan rezultat praćenja poseta jednog sponzorisanog linka iz koga se vidi koliko se puta sajt pojavio kao sponzorisani link (označen brojem 3). koliko puta je posećen sajt nakon pojave kao sponzorisani link (označen brojem 2). Primer pretraživanja i sponzorisanih linkova. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 20 .2. Slika 3. Primer sajta iz liste sponzorisanih linkova. koja je prosečna pozicija bila u listi sponzorisanih linkova (kolona označena sa 6) i koliko je koštala kampanja preko sponzorisanih linkova (označen sa 5) za izabrani period vremena (označen sa 1).

co.yu/ najpopularniji domaći sajt Internet Krstarica (slika 3.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 3. Log fajlovi na Internet serveru mogu da registruju odakle posetioci dolaze. Prema anketi koja je urađena na sajtu http://www.4.top10.). Slika 3. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 21 . Primer izveštaja o posetama i troškovima sponzorisanog linka. Najpopularniji domaći Internet pretraživači. i da daju dragocenu povratnu informaciju o kvalitetu ključnih reči.4.3.

Izaberite nekoliko ključnih reči ili fraza i postavite upit na odabranim pretraživačima. Uporediti strane i domaće pretraživače sa gledišta elektronskog poslovanja. Najmanji broj razmatranih pretraživača je pet. Samostalan rad studenta Web adrese sajtova domaćih Internet pretraživača su sledeće: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 22 . Analizirajte rezultat pretraživanja. Za svaki razmatrani pretraživač proučite kako se zadaju upiti i postavljaju kriteriju pretraživanja. Utvrdite koji se sajtovi pojavljuju i koji je njihov rang na pretraživačima. Ispitajte koje dodatne usluge pretraživač nudi. Posredstvom poznatog pretraživača pronaći druge strane Internet pretraživače.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Pronaći najpoznatije domaće Internet pretraživače. a tri pretraživača treba detaljno analizirati.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Kako se postavljaju kriteriju pretraživanja?

Koje usluge domaći pretraživači nude?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

23

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Odabrane ključne reči i fraze su sledeće: 1) 2) 3)

Rezultati pretraživanja su izdvojili sa najvišim rangom sledeće sajtove: 1) 2) 3) 4) 5)

Kakva je razlika u rangiranju?

Koje su osnovne razlike između stranih i domaćih pretraživača?

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

24

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1

Izveštaj o radu na času.

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008

25

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 26 .. Objasniti razloge za izbor predloženog elektronskog poslovanja. programima za praćenje rada i administriranje Web sajtova. Koncipirati mali Internet biznis. inteligentnim agentima. programima za automatizaciju komunikacije sa posetiocima sajta. na primer raznim grafičkim i pomoćnim programima.). Internet je veoma pogodan medijum za plasman i isporuku manjih softverskih jedinica (raznih “programčića”) i softverskih komponenti. Aktivnosti: Na osnovu izabranih ključnih reči i analize tržišta preko Interneta predložiti model elektronskog poslovanja.. usluga. Time se povećava konkurencija i poboljšava kvalitet. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. reklama. Ispitati koji problemi postoje u realizaciji predloženog elektronskog poslovanja? Osnovni pojmovi i definicije Internet je idealan prostor za plasman usluga i nematerijalnih proizvoda i daje mogućnost malim firmama da nude svoje proizvode po celom svetu. . Predložiti proizvod ili uslugu za prodaju preko Interneta. elektronske pošte i podrške korisnicima. Zbog povećavanja tržišta i uklanjanja geografskih barijera otvara se prostor za razvoj specijalističkog softvera i rešenja u oblastima za koje to ranije nije bilo isplativo. Obrazložiti kako izabrani e-model ostvaruje prihode.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 4 Naziv vežbe: Predlog proizvoda ili usluga koje bi student prodavao preko Interneta. prodaja informacija. Proučiti i objasniti kako postojeće slične prodavnice ostvaruju zaradu (proizvod. zabava. Internet tehnologija sama za sebe stvara potrebe za softverskim rešenjima.

do auto delova i polovnih automobila. Uputstvo za rad Predložiti proizvod ili uslugu za plasman preko Interneta. a ponekad se kombinuje i sa konsaltingom i softverom. Proceniti ciljno tržište: Da li to treba – zadovoljava nečiju potrebu? Kome biste prodavali? Zašto bi neko kupovao od vas? Razmislite kako bi vaš mali Internet biznis trebalo da se ostvari i odvija. pa i kompletnih video konferencija putem Interneta daju tehnološke mogućnosti za to. razgovora (chat).2. vođenje kontakata.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Zakoni ponude i potražnje rade u korist zabavnih sadržaja. još jedna usluga podesna za plasman preko Interneta. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 27 . e-mail. prikazani su primeri prodaje knjiga i softvera preko. tako i u slobodnom vremenu. jer su informacije neophodne. i slično. Mogućnosti elektronske pošte. Na slika 4. LJudi jednostavno vole i traže ovakve stvari. Ispitati odgovarajuću privrednu delatnost (industriju) pomoću Internet pretraživača. reklamiranja i promovisanja. Nije potrebno mnogo ubeđivanja – dovoljno je napraviti atraktivne sadržaje i privući ljude na sajt.1 i 4. Tu spadaju elektronske berze na kojima se može trgovati najrazličitijom robom. Kategorija informatičkih servisa je dosta široka i prepliće se sa informativnim i zabavnim sadržajima. kako na poslu. od berzanskih proizvoda. razni vidovi posredničkih usluga. preko CD izdanja. Prodaja specijalizovanih informacija preko Interneta je izvanredna mogućnost – neki kažu jedinstvena prilika – za inteligentne i preduzetne. direktorijumi poslovnih adresa i slični oglasnici (Yellow Pages) koji nude različite vidove dodatnih usluga. Ocenite da li se mogu javiti problemi u uspostavljanju predloženog poslovanja. Konsalting je pored marketiranja. evidencije o kupcima i potencijalnim kupcima i slični marketinški i poslovni servisi.

2. Primer sajta koji prodaje knjige.1. Primer sajta koji prodajesoftver.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 4. Slika 4. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 28 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Preko Interneta bi se plasirao sledeći proizvod ili usluga: Razlozi za izbor ovakvog poslovanja su sledeći: Prihod se ostvaruje na sledeći način: Konkurentske prodavnice na Internetu imaju sledeće adrese: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 29 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Problemi i rizici u ostvarivanju moje poslovne zamisli su sledeći: Ciljno tržište kome se obraćam čine Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 30 .

Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Primer brige o kupcima dat je na slici 5. Dati i obrazložiti ocenu komercijalnog sajta sa stanovišta izgleda (grafičkog dizajna). morate uspeti u tri elementa koji su svi direktno pod vašom kontrolom: 1) prodajte dobar – sjajan – proizvod. Pravljenje dobrog posla na Internetu je mnogo jednostavnije nego lansiranje posla u “realnom svetu. Odrediti koji način poslovanja primenjuju i kako ostvaruju zaradu. Aktivnosti: Izabrati najmanje tri Web sajta koji posluju preko Interneta.” U osnovi svega nalazi se nekoliko jednostavnih principa i zamisli koje neprekidno treba imati u vidu i dosledno ih sprovoditi.1. 3) privucite birane. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 31 . dostupnosti važnih podataka. načina i jednostavnosti prodaje. ciljane kupce na vaš sajt. 2) napravite Web sajt koji prodaje. Posle završene konferencije. i brige o kupcima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 5 Naziv vežbe: Analiza stranih komercijalnih Web sajtova i ocena njihovog elektronskog poslovanja. Da biste uspeli u Internet biznisu. mera zaštite. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. ili privređuje na drugi način koje se u širem smislu uvek može svesti na prodaju ili kupovinu. Predložiti izmene na sajtovima kojima se otklanjaju uočeni nedostaci. Osnovni pojmovi i definicije Komercijalni sajt je Web sajt koji prodaje robu ili uslugu preko Interneta. svi učesnici su obavešteni preko sajta konferencije da će dobiti elektronsku verziju zbornika i to kurirskom dostavom. Ovo je Velika Trojka Internet biznisa.

naziva se Traženi Odgovor (TO) ili na engleskom Most Wanted Response (MWR). On daje jedinstvenu. a svega 7% zbog konkurencije). gotovo da nema smisla da postavljate vaš sajt na Internet (ako je cilj da sajt prodaje). izvanrednu mogućnost: dvosmernu komunikaciju sa potencijalnim kupcem. kada potencijalni kupac pregleda sajt. a 1/3 otpada na sve faktore zajedno (18% kupaca odlazi zbog lošeg kvaliteta. Reakcija koju želite da potencijalni kupac ispolji.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 5. Ako nemate TO za svaki proizvod ili grupu proizvoda. a koju možete da merite. Primer brige o kupcima. Poslovni sajt nije TV reklama. istovremeno. mera uspešnosti pojedinih aktivnosti. Zadovoljavanje potreba kupca postaje jezgro oko koga se formiraju funkcije kompanije i. Prema tome. da vam na neki način odgovori. vi želite da on nešto uradi. Istraživanja pokazuju da oko 2/3 kupaca napušta prodavca zbog nezadovoljstva odnosom prema njemu. radio ili novinski oglas. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 32 . Traženi Odgovor je važna stvar na vašem komercijalnom sajtu. U savremenom svetu kupac se postavlja u središte pažnje preduzeća (customer-centered organization).1.

Obrazujte tabelu čija će kolona odgovarati izabranom sajtu. Kao prvo. posmatrajte organizaciju sadržaja. Da bi vaše procene bile samerljive usvojte jasne kriterijume poređenja i ustanovite skalu ocenjivanja. navigaciju. a čiji će red odgovarati posmatranom svojstvu. i da li su pravilno postavljeni. U drugom koraku. Na osnovu uporedne analize pokušajte da otkrijete nedostatke sajta i da predložite poboljšanja. pokušajte da prepoznate šta je traženi odgovor. Posmatrajte sajtove sa raznih gledišta. U trećem ocenjivanju sajta. stavite se u ulogu kupca i ispitajte da li je sajt jednostavan za upotrebu i da li vam sajt omogućava da obavite željeni posao za najkraće vreme. posmatrajte sajt kao analitičar elektronskog poslovanja. Utvrdite koji model poslovanja sajt implementira. koliko ih ima. U poslednjem koraku.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Izaberite najmanje tri komercijalna sajta i proučite način na koji posluju. Samostalan rad studenta Izabrani su sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 33 . grafička rešenja i slično. na promer od 1 do 5 ili od 1 do 10. Pokušajte da apstrahujete osnovnu funkcionalnost sajta i njegovu operativnu upotrebljivost (usability).

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 34 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 35 .

Osnovni pojmovi i definicije Proces naručivanja može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Da li se kupac prvo registruje ili može odmah da startuje proces naručivanja? • Da li može da se preskoči proces registracije i dozvoljava se proces naručivanja? • Ako kupac želi da promeni ili isključi nešto što je već stavio u korpu. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Aktivnosti: Izabrati tri reprezentativna domaća sajta koja posluju preko Interneta. upućivanja kupca u kupovinu. praćenja istorije kupovine. Objasniti kako sajt realizuje funkciju brige o kupcima. izgleda. mera zaštite i brige o kupcima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 6 Naziv vežbe: Komparativna analiza reprezentativnih domaćih prodajnih sajtova. Dati ocenu i obrazložiti ocenu prodajnog sajta sa stanovišta načina plaćanja. Tabelarno prikazati rezultate sa uporednim ocenama po izabranim kriterijumima. da li se to lako realizuje? • Kada se i kako započinje autorizacija kreditne kartice – plaćanja sa računa? • Da li postoji strana koja potvrđuje ili se šalje imejl i kako kupac može da prati svoju narudžbinu? Sadržaj Web strana može da se analizira na osnovu sledećih kriterijuma: • Kako se kupac kreće kroz sajt. kako se prenose podaci iz baze podataka (da li su podaci statički ili dinamički)? Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 36 .

skice? • Kako se isporučuje opisni sadržaj (MS Word.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 • Da li su poželjne fotografije. Primer loše urađenog sajta. Da li je na sajtu očigledno šta kupac želi da sazna kada dođe na sajt. Uputstvo za rad Pronaći sajtove preko kojih se reklamiraju ili prodaju neke usluge. Slika 6. Na konkretnim primerima uraditi analizu sajta sa stanovišta šta se očekuje da kupac želi kada dođe na sajt. Postiže se dobrim sadržajem i dobrim dizajnom sajta: • Posle nekog vremena posetilac se familijarizuje sa biznisom – oseća se prijatno kada kupuje. Naći dobre i loše primere (slika 5. kompjuterski generisane slike.1) prodajnih i uslužnih sajtova. Acrobat. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 37 .2 je primer sajta na kome se teško nalaze najvažniji podaci zbog kojih posetilac dolazi na sajt. Na slici 5.1. • Posetilac se vraća da ponovo kupuje. šta se očekuje da kupac uradi kada dođe na sajt i da li su očigledne koje su specifičnosti ciljnog kupca. što znači da posetilac ostaje duže nego što bi uobičajeno ostao. ASCII)? • Da li piše ko je odgovoran za ispravnost teksta i podataka? Važna osobina sajta je stickiness.

2. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 38 . Analizirati primer kao na slici 5. Na konkretnim primerima objasniti razloge za način generisanja sadržaja. kao i dopunske informacije koje će motivisati posetioce da stalno posećuju sajt.4. Slika 6. Posebno analizirati da li su neophodni dinamički generisani ili statički sadržaji. dat je primer motivisanja posetilaca da aktivno učestvuju u akcijama na sajtu.3. Primer sajta na kome se lako nalaze najvažnije informacije.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6.3. Primer sajta na kome se teško nalaze najvažnije informacije. Dati primere sajtova na kojima se lako uočavaju linkovi sa najvažnijim informacijama. Na slici 6.

4.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 6. Primer motivisanja posetioca da redovno posećuje sajt. Samostalan rad studenta Izabrani su domaći sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 39 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 40 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 41 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 42 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Proizvođač softvera iz Srbije prati stanje u magacinu i Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 43 . do proizvođača. cenu i ukupnu zaradu. Aktivnosti: Izabrati jedan uzoran sajt koji posluju preko Interneta. Na slici 7. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja sa opisom aktivnosti. Američki distributer organizuje sve marketinške aktivnosti i prodaju u celom svetu a preko svoje prodajne mreže i mreže preprodavaca. Pronaći da li samo analizirani sajt ima e-poslovanje ili i ostali u lancu od snabdevanja do krajnjeg korisnika imaju e-poslovanje. preko prodajnog sajta. Ispitati kako je realizovano poslovanje od snabdevanja da krajnje prodaje.1. Osnovni pojmovi i definicije Vertikalna analiza se u najširem smislu može pojmovno odrediti kao raščlanjavanje poslovanja na skup raznorodnih funkcija od krajnjeg korisnika. Vertikalna analiza u kontekstu ove vežbe treba da uputi studenta u širu analizu i da mu pruži celovit pogled na elektronsko poslovanje kao sistem koji povezuje raznorodne podsisteme.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 7 Naziv vežbe: Elementi vertikalne analize tržišta i privredne grane (industrije) u elektronskom poslovanju. Uraditi analizu vertikalne povezanosti. prikazan je primer kako proizvođač softvera iz Srbije može da prati stanje u magacinu distributera u Americi kao i broj.

Identifikovati primarnog snabdevača.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 7. Apstrahovati podsisteme. Utvrditi kako se roba isporučuje. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 44 . Ispitati da li postoje mere zaštite kupca u slučaju pogrešne isporuke. kao što su plaćanje ili dostava. Poželjni je da sajt bude što bolji i razgranatiji da bi se na njemu uočili svi podsistemi. Proučiti organizaciju sajta. Uputstvo za rad Izabrati jedan uzoran komercijalni sajt. Primer praćenja prodaje preko distributerske organizacije.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalni rad studenta Izabran je uzoran komercijalni sajt čija je adresa Prepoznati su sledeći poslovni podsistemi sajta: Dostava robe se obavlja na sledeći način: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 45 .

skraćeno eposlovanje ili e-biznis. Osnovni pojmovi i definicije Digitalna ekonomija (digital economy) je savremen način privređivanja u kome se izrazito koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT). informatike. Objasniti kako se ostvaruje zadovoljenje potrebe potencijalnog potrošača. To je moderna metodologija Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 46 . Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisan model poslovanja malog preduzeća. a posebno Internetu. a posebno Internet kao svetska (globalna) računarska mreža. u kome se koristi elektronski (digitalno) zapisana informacija i znanje ugrađeno u softver. usluge. Elektronsko poslovanje. Digitalna ekonomija je novi vid privređivanja koji se suštinski pomera od industrijske ekonomije ka ekonomiji koju karakteriše informacija. To je konvergencija ekonomije. uključuje kupovinu i prodaju robe i usluga. računarstva. i digitalne elektronike. a posebno Internetu. i drugo. Elektronska trgovina. Aktivnosti: Za izabrani poslovni model uraditi predlog poslovanja preko Interneta. komunikacija. Ukazati na očekivane probleme u poslovanju. tehničku podršku preko Interneta. e-trgovina (e-commerce) je trgovina utemeljena na informacionokomunikacionim tehnologijama (ICT). i novi vid organizovanja i institucionalnih formi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 8 Naziv vežbe: Predlog elektronskog poslovanja malog preduzeća. Uraditi predlog naslovne strane i strukturu sajta sa mapom strana na sajtu. Elektronsko poslovanje (e-business) je poslovanje temeljeno na informacionokomunikacionim tehnologijama. nevidljive vrednosti. nematerijalna dobra.

Prema definiciji Evropske unije. povećanja kvaliteta robe i usluge.1. i povećanja brzine isporuke. a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku. prodavcima i kupcima u cilju smanjenja troškova. Web sajt proizvoda Key to Metals. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 47 .2. Na slici 8. Termin e-business je uveo IBM oktobra 1997. e-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko elektronskih mreža (često preko Interneta). Slika 8. na primer preko Interneta. prikazan je izgled sajta preduzeća koji je prodaju softverski proizvoda Key to Metals. Treba uočiti da e-trgovina po definiciji ne insistira na elektronskom plaćanju.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 biznisa koja se obraća potrebama organizacija. prikazan je sajt prodaje softverskog proizvoda koji je razvijen u Srbiji a koji se prodaje preko sopstvenog rešenja elektronske prodaje. i od tada se jasno razlikuje e-poslovanje od e-trgovine (e-commerce).1. Na slici 8.

Proceniti koje su pretnje i mogući problemi u uspostavljanju predloženog elektronskog poslovanja.2. Izabrati model elektronskog poslovanja. Razmotriti potrebe kupaca kojima sajt udovoljava i opisati kako se one konkretno zadovoljavaju online. Opisati sastav (strukturu) Web sajta navođenjem osnovnih Web strana sajta i njihovih međusobnih veza.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 8. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 48 . Predložiti poslovne procese koji mogu da se poboljšaju uvođenjem elektronskog poslovanja. Usvojiti operativan način poslovanja preko Interneta. Uputstvo za rad Osmisliti elektronsko poslovanje malog preduzeća. Web sajt softverskog proizvoda SchemticSolver. Predložiti naslovnu stranu komercijalnog Web sajta prema izabranom modelu.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Predlažem sledeću privrednu delatnost malog preduzeća: Elektronskim poslovanjem se zadovoljavaju sledeće potrebe kupaca: Predlažem sledeću matičnu stranu (homepage) komercijalnog sajta: Procenjujem da u ostvarivanju moje zamisli mogu nastati sledeći problemi: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 49 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sastav sajta (struktura). su sledeće: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 50 . stranice i njihove veze.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 51 .

termin ukazuje na usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavaju neki od računarskih uređaja da bi (1) pristupili podacima bankovnog računa i možda (2) obavili bankarsku transakciju sa udaljenog mesta. elektronskim putem. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 52 . e-banking ili online banking ne mora da podrazumeva otvaranje računa preko Interneta. Usled neizgrađenosti pravne legislative.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 9 Naziv vežbe: Komparativna analiza elektronskog poslovanja banaka. od svoje kuće. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane banke vrše preko Interneta. 24 sata u danu i 7 dana u nedelji. Osnovni pojmovi i definicije Ne postoji zvanična i opšte prihvaćena definicija elektronskog bankarstva. ili izvođenje svih transakcija elektronskim putem. Posebno opisati mogućnosti plaćanja u zemlja. a posebno u inostranstvu. Jedna banka je u nedavnoj kampanji promocije svojih usluga usvojila moto "bank naked " da bi naglasila slobodu komitenta da obavlja rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti. U najopštijem. koje može biti prebivalište ili kancelarija. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Očigledna prednost za korisnika je udobnost obavljanja posla. Aktivnosti: Za najmanje tri bankarska sajta uraditi pregled usluga koje pružaju preko Interneta. Elektronsko bankarstvo se može shvatiti kao zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera.

remote electronic banking. i phone banking. u obliku informativnih ili interaktivnih Web sajtova. onda. veliki broj banaka je prvo ustanovio promotivno prisustvo na Internetu. (2) da se razvije nova baza bankarskih korisnika. koji se nekada naziva online banking. preuzima podatke. prenos sredstava. i pokreće programe koji su na njegovom računaru. koji još uvek nema punu funkcionalnost online transakcija. Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na bančinom World Wide Web serveru. a zatim su napravljeni snažni sajtovi za transakcije. Manji broj banaka. home banking. Korisnik. modemski pristupa banci. ili Web banks. plaćanje računa. obično na svojim sajtovima navodi da se u budućnosti očekuje potpuno ebankarstvo. banka nudi komitentu svoj finansijski softver koji dozvoljava korisniku da obavlja finansijske transakcije sa njegovog računara.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Sledeći termini se odnose na neki od oblika elektronskog bankarstva: personal computer (PC) banking. virtual banking. Do današnjeg dana. Internet banking. NetBanker definiše “pravu Internet banku” kao banku koja obezbeđuje uvid u stanje računa i neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web. pregled transakcija kreditne kartice. Obično se veliki broj pomenutih termina uzima kao sinonim za isti pojam. kupovina finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti. pregled stanja štedne knjižice. nudi PC banking koji omogućava da komitent dobije stanje računa. Značajan broj banaka. danas. plaćanje računa. PC banking je oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema. i prenos sredstava sa računa na račun. PC banking i Internet ili online banking se najčešće koriste. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 53 . Obično. kao što je Microsoft Internet Explorer. Mada Internet banke pružaju puno istih usluga kao i tradicionalne banke od cigle i maltera. i (3) da se dobije veći udeo u depozitima. Internet banke su još poznate kao virtual. a ne na korisničkom PC-ju. online banking. net. Internet banking komitent pristupa svom računu preko Internet čitača. je sledeći evolutivni korak u odnosu na PC banking. analitičari sagledavaju Internet banking kao sredstvo (1) da se zadrže sofisticirani komitenti čiji zahtevi permanentno rastu. interactive. Internet bankarstvo koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti. cyber. na primer. Internet banking. otplata kredita.

Internet banking nije ograničen na fizičke poslovne lokacije. dobija potpuni pristup svim svojim nalozima koji su u banci otvoreni. neke Internet banke postoje bez fizičkih ogranaka (ekspozitura). Telebank (Arlington. Zbog toga. ne primer. finansiranje i kreditiranje. novi komitent može popuniti obrazac na sajtu banke i podneti online molbu/zahtev za Internet bankarstvo. Komitenti koji već imaju naloge u tradicionalnim bankama. i stavlja na uvid informacije o bezbednosti računa. Prethodno navedene prednosti odslikavaju samo deo prednosti koje pruža e-bankarstvo. a žele da započnu korišćenje usluga elektronskog bankarstva. Kada se komitent uključi u online sistem. u opštem slučaju. Alternativno. Novi komitenti mogu ustanoviti svoj nalog za e-bankarstvo popunom obrasca za pristup PC banking sistemu. Web banke nisu ograničene na vođenje transakcija u okvirima nacionalnih granica. Analitičari u industriji smatraju da elektronsko bankarstvo pruža razne vrste privlačnih mogućnosti za pristup računu sa udaljene lokacije: • Dostupnost banke za upite i usluge transakcija tokom celog dana od 00:00 do 24:00.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tipičan sajt Internet banke specificira vrste transakcija koje se pružaju. Obrazac se tradicionalnom poštom šalje instituciji koja pruža željenu uslugu. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 54 . mogu jednostavno zatražiti od svoje institucije softver za PC banking ili dobiti lozinku za Internet banking. U nekim slučajevima. Virginia) i Banknet (UK). U oba slučaja je minimalizovana papirologija. imaju manje troškove poslovanja i sprovođenja transakcija u odnosu na tradicionalne banke od cigle i maltera. • Globalna povezanost cele zemljine kugle. Postoji nekoliko načina da se otvori elektronski bankarski nalog. Internet banke. bez posrednog učešća drugih institucija. tekućih. nedavnih i prošlih. • Jednostavan pristup podacima transakcija. • Neposredan uvid u međunarodna bankarska kretanja. već imaju mogućnost da prave simultane transakcije koje uključuju velika finansijska sredstva. one često mogu da ponude manje cene usluga.

Na prethodno opisani način bankarske institucije se uključuju u svetski trend korišćenja Interneta i Web tehnologija kao alternativnog kanala za isporuku robe i pružanje usluga. Ugledna istraživačko-konsultantska kuća Datamonitor očekuje da će preko 75% evropljana. E-banking se danas od trend procesa pretvara u must-have imperativ visokog prioriteta. ovo nije usko grlo i prevashodan pokretač jer je poverenje u bezbednost bankarskih podataka i transakcija odlučujući činilac razvoja elektronskog bankarstva. Sa druge strane moguća je i druga slika ako se e-bankarstvo proširi dodavanjem usluga koje zahtevaju bolju IT infrastrukturu i brže veze. Brža i pouzdanija veza ohrabrujuće deluje na korisnike e-bankarstva. satelitske veze. komitent može ulagati sredstva na online račun pomoću čekova. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 55 . nije nužno fizičko saobraćanje između stranke i institucije. kablovski modemi. elektronskim prenosom. do 2010. Ovu brzinu danas postižu razne xDSL tehnologije. ili drugim oblicima. Ipak. Trend i budući razvoj elektronskog bankarstva mogu da se predstave kroz sledeća gledišta: • Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu • Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture • Mobilni Internet • Internet pristup preko TV infrastrukture • Višekanalna strategija razvoja i CRM • Paradigma One Stop Finance Web Shop Prema različitim studijama. koristiti online banking. i veze preko energetskih kablova. Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture Širokopojasna Internet veza (broadband connectivity) može se definisati kao Internet veza koja pruža brzinu preuzimanja podataka (downstream) od najmanje 256 Kbps (kilo bita u sekundi). online udeo bankarstva je u porastu i postepeno će rasti u bliskoj budućnosti.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 U oba slučaja otvaranja računa. a minimalnu brzinu slanja podataka (upstream) od 64 Kbps. Ponuditi e-banking u repertoaru svojih usluga ne znači samo biti in. Očigledno. već predstavlja meru da se ne bude out.

Neki analitičari (Lucent) smatraju da će mobilni terminali u mnogome zameniti klasične kompjutere kada se govori o poslovnom izlasku na Internet. pak. pa se predviđa da digitalna interaktivna televizija može postati ključni kanal za pružanje online bankarskih usluga. Web-zasnovani bankarski automati (ATM). mobilna telefonija. kao što je Voice Over IP (VOIP) koji omogućava da razgovarate za bankarskim službenikom preko iste Internet veze koju koristite za pristup bankarskom sajtu. to je sledeći evolutivni korak elektronskog bankarstva. smatraju da će m-banking biti samo deo ebanking-a. i postaju univerzalni sa gledišta poslovnih aplikacija – prevashodno e-bankarstva. m-banking) se značajno oslanja na ICT (informaciono-komunikaciona tehnologija) infrastrukturu. M-banking zahteva mnogo precizniju registrativu i ICT podršku da bi mogao da pređe nacionalne granice. Prenosivi laptop računari. Kraj prošlog veka je iznedrio nove elektronske kanale za pružanje usluga (service delivery channels): Internet. Mobile banking (mobilno bankarstvo. pogotovu u Evropi. Stapanje Internet i TV tehnologija je od značaja i za elektronsko bankarstvo. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 56 . digitalna TV. broadband će pre da pospeši postojeće e-banking korisnike nego da osvoji nove. call-centri.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Za sada. Prednost ovog trenda je visoka penetracija TV opreme i veliki kapaciteti za prenos podataka TV kablovima. Sa gledišta bankarstva. European Information Technology Observatory. kada se radi o pristupu Internetu. svi novi elektronski kanali koegzistiraju sa tradicionalnim bankarskim kanalima koji se oslanjaju na ekspoziture i neposredni lični kontakt sa strankom. Po nekima. Drugi. Eventualni problem i rizik razvoja može biti u ruralnim sredinama koje nemaju xDSL i slične servise. mali kompjuteri koji stanu na dlanu (handheld). PDA (Personal Digital Assistant). predviđa da će preko € 175 milijardi do 2010 biti u mobilnim servisima. i moderni mobilni telefoni (smart-phones). Tada su neke funkcionalnosti praktično isključene. U socijalno i finansijski osetljivim oblastima. EITO. Neki prognoziraju da će do 2010 godine integralni digitalni TV (settop box) možda uzeti primat nad običnim PC računarom. dobijaju sve kvalitetniji i brži pristup Internetu bežičnim putem. jer će se njima pristupati masovno bankarskim nalozima. televizija ima mnogo veću probojnost nego druge tehnologije i PC pristup Internetu.

Prethodno opisanu paradigmu implementira uspešno Amazon. Opšte je prihvaćeno da će komitenti najverovatnije koristiti sve ponuđene kanale za pružanje bankarskih usluga. Online banking može (i mora) da udovolji ovom zahtevu i da ponudi mogućnost davanja selektivnih informacija koje su zasnovane na automatski prikupljenim i obrađenim CRM podacima. Ključni pokretač proliferacije novih e-bankarskih kanala je borba finansijskih institucija da zadrže klijentelu novim uslugama i kvalitetom rada. savetovanje komitenata preko Interneta. potencijalno čini delove postojeće bankarske infrastrukture suvišnom. uz istovremeno ohrabrivanje upotrebe online bankarstva. u koje imaju poverenje. Korisnici bankarskih usluga su spremni i voljni da se vežu za jedno mesto. na kome mogu da obave sve finansijske poslove i dobiju personalizovana rešenja i ponudu (One Stop Finance Web Shop). Čak se navodi i stereotip: (1) komitent želi da vidi svog bankarskog savetnika uživo da bi doneo životnu finansijsku odluku. (3) komitent plaća neke račune online preko Web sajta banke. Procenjuje se da će u bliskoj budućnosti multi-channel strategija dominirati razvojem bankarskog sektora. Sa gledišta bankarstva. Preko 70 procenata e-bankarskih korisnika odobrava stav: “Želim personalizovani Web sajt na kome mogu lično da struktuiram željenu informaciju”. Sa Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 57 . i da je malo verovatno da će napustiti jedan kanal i potpuno preći na drugi.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Online kanali imaju inherentno nisku cenu i ne zahtevaju intenzivan ljudski rad. Održavanje tradicionalne bankarske infrastrukture. pa pružaju bankama mogućnost da ponude komitentima i dodatne usluge po istoj ceni. (2) komitent preko telefona sravnjuje stanje računa ili proverava čekove. i drugo. prebacivanje korisničkih usluga na Internet. što se uklapa u opštu sliku na areni elektronskog poslovanja: imperativni marketing 1:1 i upravljanje odnosima sa kupcima – CRM (Customer Relation Management). što znači da će se ravnopravno koristiti i online i offline bankarstvo. na primer službenike koji direktno komuniciraju sa komitentom.com – jedno mesto na Internetu na kome možete obaviti sve. vodi ka ukupnom rastu elektronskog bankarstva. ili da smanje cenu postojećih usluga.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 druge strane. U ovom trenutku se ne može pouzdano proceniti šta preovlađuje u cost-benefit analizi elektronskog bankarstva: • Šansa da se uštedi na kancelarijskom prostoru.com/ koja ima i klasično i online bankarstvo.florencestatebank. sigurnosni softver i IT logistika. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 58 . Web dokumenti i materijali mogu zahtevati veliko online vreme komitenta. ili da se pronađe željena informacija. Primer elektronskog bankarstva banke http://www. To odmah ukazuje na neophodnost brzih i pouzdanih telekomunikacionih veza. ili • Rizik da će dodatna potrošnja električne energije. grejanju i lokalizovanoj opremi. cena ICT opreme. Slika 9. na primer da se preuzme (download) neki dokument ili podaci. prevozu zaposlenih.1. značajno poskupeti usluge.

Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Ispitati da li postoje finansijski kalkulatori. pri čemu dva sajta treba da predstavljaju domaće banke. Primer finansijkog kalkulatora male banke. isprobati ih. Ako postoje. Slika 3. Utvrditi kako se obavljaju transakcije – plaćanja. Rezultate analize predstaviti tabelom. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 59 . Proučiti koje usluge elektronskog bankarstva sajtovi nude.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati najmanje tri Web sajta banaka.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su bankarski sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 60 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 61 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 62 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

a posebno Interneta. Ostvarivanje uspešne elektronske uprave je strateška odrednica svih država razvijenog sveta i većine država u razvoju. To je transformacija administrativnih procedura tako da građanin bude u centru pažnje. Biometrika (biometrics) je primena računarskih metoda za određivanje bioloških Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 63 . preduzeća i društva u celini. a poslovni odnosi dve države posredstvom ICT se označavaju kao G2G (Government-To-Government). Osnovni pojmovi i definicije E-uprava (e-administracija. Državna uprava se uobičajeno označava sa G (od Government). i poverenja građana. Biometrijske tehnologije su kandidati za poboljšavanje sigurnosti podataka u sistemima euprave. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. Zadatak: Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane sve usluge koje izabrane administrativne institucije vrše preko Interneta. u državnim institucijama sa ciljem da se poboljša pristup javnim uslugama i dostava istih na dobrobit građana. Konkretna implementacija e-uprave nezaobilazno obuhvata rešavanje problema zaštite privatnosti građana.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 10 Naziv vežbe: Komparativna analiza administrativnih Web sajtova – elektronska uprava. e-government) je upotreba ICT. Poslovni odnos između države i preduzeća se obično označava sa G2B (Government-To-Business). a odnos država-građanin je označen kao G2C (Government-To-Citizen). Posebno opisati korist građana i preduzeća. Aktivnosti: Za pet Web sajtova uraditi uporedni pregled administrativnih usluga koje izabrane institucije pružaju preko Interneta. bezbednosti ličnih podataka. a njegovo efikasno usluživanje prioritet.

oblika šake. Mogu se izdvojiti sledeće kategorije elektronske državne uprave: E-services je elektronska dostava administrativnih informacija. To je dvosmerna relacija građana i države. agencija. zakoni. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju građanima i privredi (preduzećima. i sličnog.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 odlika. posebno jedinstvenih osobina ljudskog tela. ministarstava. do vrlo složenih sajtova koji pružaju kompleksne administrativne usluge građanima. E-management je korišćenje ICT za poboljšanje rukovođenja administracijom. Osnovni biometrijski parametri se izvode iz osobina oka. Unapređuju (ubrzavaju) se administrativni procesi i poboljšava se protok informacija između državnih institucija. registraciju vozila. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. E-democracy je upotreba ICT. i drugo. otisaka prstiju. i drugih administrativnih organizacionih jedinica. što može uključiti plaćanje poreza. naplatu komunalnih računa. za povećanje učešća građana u javnom radu i procesima odlučivanja. najčešće preko Interneta. E-commerce je razmena novca i dobara preko Interneta. Biometrika se može koristiti za utvrđivanje identiteta građana i minimizaciju prevare usled lažnog predstavljanja. i glasa. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 64 . Ispitati da li su dostupna normativna akta. i slično. koja povećava odziv građana i otvorenost rada državne uprave. uredbe i druga administrativna uputstva. vladinih programa. Konkretna realizacija e-uprava se kreće u širokom opsegu od jednostavnih sajtova koji daju samo obaveštenja i uputstva za građanstvo. odseka. vladinih agencija. biznisu). poglavito elektronske pošte i Interneta. Rezultate analize predstaviti tabelom. Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova državnih institucija. Proverite kako se na Internet pretraživačima pojavljuju državni sajtovi i za koje ključne reči.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Izabrani su administrativni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 65 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 66 .

Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 67 .Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Izveštaj o radu na času.

Posebno opisati korist učenika. Aktivnosti: Pregledati Web sajtove škola. za studente koji su van zgrade obrazovne ustanove. e-learning) je obrazovni sistem koji se temelji na snažnom korišćenju informaciono komunikacionih tehnologija. unutar kompanijska testiranja zaposlenih. ali nužno ne mora. Zaposleni može. Osnovni pojmovi i definicije Elektronsko učenje (e-učenje.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 11 Naziv vežbe: Komparativna analiza obrazovnih Web sajtova – elektronsko učenje (e-learning). studenata i nastavnika. univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. Student ima neposredni (fizički) susret sa osobljem škole samo na završnim ispitima i laboratorijskim (praktičnim) proverama znanja. Zadatak: Za pet Web sajtova napraviti uporedni pregled obrazovnih usluga koje izabrane škole ili univerziteti pružaju preko Interneta. Učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training) koristi Internet WWW servis za razmenu obrazovnih sadržaja. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 68 . Uraditi uporednu tabelu sa ocenom kvaliteta usluga. učenje na daljinu (distance learning). Učenje na daljinu (distance learning) je podsistem e-učenja u kome se glavnina nastave obavlja preko Interneta. po pravilu. Utvrditi koje obrazovne usluge izabrane institucije vrše preko Interneta. unapređenje znanja preduzeća i slično. Osnovni program za pristup obrazovnom sistemu je Internet čitač (kao što je Microsoft Internet Explorer). Uraditi elektronsku verziju izveštaja u kome će biti opisane aktivnosti na času. učenje zasnovano na Web tehnologiji (Web based training). biti u obrazovnoj ustanovi ili preduzeću da bi se obrazovao.

U vodećem stručnom časopisu iz oblasti elektronskog poslovanja e-magazin (broj 46. Online Learning). kombinacija klasičnog školskog sistema i savremenih tehnologija daju izvanredne mogućnosti da Srbija postane regionalni lider. Na primer postoji poseban pristup za učenje stranih jezika u kojima se računarska tehnologija koristi za prezentaciju. februar 2007. ove organizacije se nazivaju diploma mill ili degree mill. Postoje centri za obuku koji nemaju nikakvu akreditaciju a ipak izdaju diplome i bez ikakvog studiranja. kvalitetan nastavni kadar.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Obrazovanje na daljinu (distance education) je poseban vid korišćenja Interneta za potrebe školovanja i do-edukacije. godine) objavljen je tekst koji analizira mogućnosti da Srbija postane lider u elektronskom poslovanju kao i u obrazovanju na daljinu (videti sliku 11. CBT (Computer Based Training) – podrazumeva korišćenje računara za obuku uključujući korišćenje CD. Neki od engleskih termina koji se mogu naći u vezi sa učenjem na daljinu su: e-learning – gde se u osnovi misli na obuku preko Interneta (Web-based Learning. Solidna infrastruktura. Interneta ili intraneta. VLE). Nastavnici mogu da koriste poseban softver za pripremu predavanja (Virtual Learning Environment. interaktivnu obuku i procenu stepena savladane materije (Computer-Assisted Language Learning. To su sistemi koji su zasnovani na Internet tehnologiji sa mogućnošću da se materijalu pristupi u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (princip "anytime. kao što su mobilni telefoni i PDA uređaji (Personal Digital Assistant). EADTU). Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 69 . Razvoj mobilne tehnologije. LMS). Ima puno institucija koje se bave edukacijom na daljinu.1). CALL). anywhere"). omogućena je isporuku i obuku mobilnim korisnicima (m-learning). a neke su organizovane u posebne asocijacije (European Association of Distance Teaching Universities. Svi ovi sistemi za obuku na daljinu mogu da koriste softverske pakete koji omogućavaju upravljanje materijalom za učenje i sadržajem u tom materijalu (Learning Management System.

Slika 11.1.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Slika 11. prikazan je jedan od brojnih sajtova koji nude besplatne kurseve za obuku.2. Analiza mogućnosti da Srbija postane lider u e-poslovanju. Na slici 11. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 70 .2. Besplatni kursevi dostupni preko Interneta.

Rezultate analize predstaviti tabelom. i ostalim učesnicima u obrazovanju. nastavnicima. profesorima.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Uputstvo za rad Odabrati pet Web sajtova škola i univerziteta. studentima. Ispitati da li su neki obrazovni materijali dostupni besplatno. Proučiti koje usluge sajtovi pružaju đacima. Usvojiti kriterijume poređenja i napraviti uporednu analizu. Samostalni rad studenta Izabrani su obrazovni sajtovi na sledećim adresama: 1) 2) 3) 4) 5) Posmatrana su sledeća svojstva sajta: 1) 2) 3) 4) 5) Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 71 . Proveriti kako se na Internet pretraživačima pojavljuju obrazovni sajtovi i za koje ključne reči.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 6) 7) Usvojeni su sledeći kriterijumi za ocenu: Tabelarni prikaz uporedne analize: Izveštaj o radu na času. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 72 .

i tome slično. Uraditi uporednu tabelu sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta. Uočiti i objasniti koje su prednosti modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično. U širem smislu. elaborat je poslovni izveštaj.Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Vežba 12 Naziv vežbe: Analiza različitih modela elektronskog poslovanja. preciznim kriterijumima poređenja. Elaborat je po pravilu praćen rezultatima istraživanja. Naći najmanje jedan primer koji ilustruje da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta umesto klasičnog poslovanja. tabelarnim uporednim analizama koje potkrepljuju zaključke. Sa gledišta elektronskog poslovanja. Poslovni model je potpun skup opisa poslovanja na većem nivou apstrakcije. opisati modele elektronskog poslovanja sa kojima ste se susreli. elaborat skoro uvek koristi rezultate pretraživanja Interneta ili specijalizovanih baza podataka. Aktivnosti: Obnoviti rad iz prethodnih vežbi i podsetiti se zaključaka iz uporednih analiza. Napisati elaborat o opravdanosti elektronskog poslovanja. koji iscrpno i podrobno obrađuje zadatu temu i za svaki zaključak prilaže ubedljive razloge za i protiv. u elektronskom ili papirnom obliku. i da se utvrde veze između njih. Poslovni model se često predstavlja šematski. Osnovna zamisao je da se prepoznaju opšti poslovni procesi i izvršioci. Zadatak: Na osnovu prethodno urađenih vežbi. Osnovni pojmovi i definicije Elaborat je pisani rad. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 73 .

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Poslovni model može biti veoma opšti (u makro planu. Uputstvo za rad Podsetiti se na rad i rezultate prethodnih vežbi. Proučiti slučajeve kada je elektronsko poslovanje izrazito podesnije i isplativije od klasičnog. Osnovni model strategije elektronskog poslovanja. napraviti baze podataka i softver za elektronsko poslovanje. big picture) ili može obilovati pojedinostima na osnovu kojih je moguće. Prepoznati poslovne modele na kojima je zasnovano poslovanje predstavljeno sajtovima sa vežbi. Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 74 . na primer. Napomenimo da bez razrađenog poslovnog modela nema uspešnog elektronskog poslovanja srednjeg i velikog preduzeća.1. Posebno proučiti poslovne funkcije koje se unapređuju elektronskim poslovanjem. Slika 12.

Priručnik iz elektronskog poslovanja 1 Samostalan rad studenta Uočeni su sledeći modeli poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) Prednosti uočenih modela elektronskog poslovanja u odnosu na klasično su sledeće: Sledeći primeri slikovito pokazuju da je ekonomski isplativije poslovati preko Interneta nego klasično: 1) 2) 3) Uporednu tabela sa ocenom pogodnosti za poslovanje preko Interneta: Dejan Tošić i Miroslav Lutovac © 2008 75 .