SLUBENI LIST

GRADA AKA
BROJ 6 8. septembar 2008. godine Na osnovu lana 54. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, broj 47/2003, 34/2006) i lana 63. Statuta grada aka (Slubeni list grada aka, broj 3/2008), Skuptina grada aka, na sednici odranoj 5. avgusta 2008. godine, donela je

PLAN DETALNE REGULACIJE CENTAR II U AKU

I UVOD 1.0. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA DETALNE REGULACIJE Pravni osnov za izradu Plana detaljne regulacije sadran je u: -Zakonu o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 47/2003, 34/2006) -Odluci o izradi Plana detaljne regulacije CENTAR II (Slubeni list optine aak 9/2007) Planski osnov za izradu plana sadran je u: - Odluci o odreivanju delova Generalnog plana naselja aak 2015.(Slubeni list optine aakbroj 6/2001) koji se mogu primenjivati do donoenja novog uranistikog plana (Slubeni list optine aak broj 8/2003) - preispitani Generalni plan aka 2015. 2.0. OPIS GRANICA PLANA I POPIS OBUHVAENIH KATASTARSKIH PARCELA Granica podruja koje je obuhvaeno Planom detaljne regulacije CENTAR II definisana je Gradskim etalitem i trgom sa severne strane, sa zapadne Ulicom kneza Miloa, sa juga ulicama Sinelievom i eleznikom i sa istoka Ulicom Kueljevom. Planom su obuhvaene sledee katastarske parcele: 803/1, 803/2, 804/1, 804/2, 805/1, 805/2, 806/1, 806/2, 807/1, 807/2, 808/1, 808/2, 809/1, 809/2, 809/3, 810, 812, 813, 814/1, 814/2, 815/1, 815/2, 816/1, 816/2, 817, 818, 819, 820, 821/1, 821/2, 822/1, 821/3, 822/2, 823/1, 823/3, 825/1, 826/2, 827/1, 827/2, 911, 1069, deo 1018, 1067, deo 912, deo 1018, 1067, 1069, 1074, 1077, 1078, 1149, 1150, 1151, 1152, 1153, 1154, 1155, 1156, 1157, 1158, 1160/2, 1160/3, 1161/3, 1163/1, 1163/2, 1165/2, 1166/1, 1166/2, 1167, 1168, 1169, 1170, 1171, 1172, 1173/1, 1173/2, 1174, 1175, 1176, 1178/1, 1178/2, 1179, 1180, 1182/1, 182/2, 1182/3, 1182/4, 1183, 1184, 1185, 1186, 1187, 1188, 1189, 1190/1, 1190/2, 1190/3, 1190/4, 1190/5, 1191, 1192, 1193, 1194, 2170/2, deo 2180, deo 2181/1, 2181/2, 2181/3, 2185/3, deo 2190, 2194 Obuhvaene katastarske parcele pripadaju KO aak i nalaze se u okviru graevinskog podruja. Povrina plana iznosi 6,17 ha. 3.0. STATUS ZEMLITA U GRANICAMA PLANA Obuhvaeno podruje pripada KO aak i nalazi se u okviru graevinskog zemljita sa statusom dravne svojine. Korisnici zemljita su pravna i fizika lica.
4.0 SINTEZNA ANALIZA POSTOJEEG STANJA

2 Analiza postojeeg stanja izvrena je u sklopu Programa za izradu plana. Najbitniji zakljuci su sledei:
4.1 PRIRODNE KARAKTERISTIKE

Teren predmetnog podruja je relativno ravan sa prosenom nadmorskom visinom od oko 239,50m. Prema valorizaciji prostora za urbani razvoj sa aspekta prirodnih inilaca zastupljene su dve kategorije terena na osnovu pogodnosti za urbanizaciju: - optimalno povoljni tereni ( zastupljeni u veem delu prostora) i - nepovoljni tereni Nepovoljnost terena za gradnju ogleda se u tome to se radi o terenu male nosivosti i relativno velikog i neravnomernog sleganja oznake IV4 (nasuto tle nekadanje korito reke Morave). Zbog toga je potrebno prilikom projektovanja objekata izvriti detaljna geomehanika ispitivanja tla i primeniti odgovarajue tehnike mere za poboljanje. Prema karti seizmike regionalizacije, teren pripada VII VIII stepenu seizmikog intenziteta potresa, koeficijenta seizminosti Ks = 0.025 -0.05.
4.2 STVORENI USLOVI

Podruje za koje se izrauje plan detaljne regulacije predstavlja deo gradskog centra. Radi se o gradskom tkivu visokog stepena javnosti i komunikativnosti sa izrazitom koncentracijom poslovnog prostora uglavnom komercijalnih delatnosti, kao to su trgovina, ugostiteljstvo, finansijske usluge i dr. Pored poslovanja dominantnu namenu ini stanovanje vieporodino i porodino. U pogledu vrste izgradnje zastupljeni su slobodnostojei, dvojni, objekti u prekinutom nizu (jednostrano uzidani) i neprekinutom nizu (zatvorena blokovska struktura). Spratnost objekata kree se od prizemnih, preko najeih P+3+Pk odnosno P+4, do ak P+10+Pk, uz postojanje i podrumskih etaa. Starost objekata je vrlo raznolika. Evidentirani su objekti nastali krajem XIX stolea, do najnovijih s kraja prolog i poetka XXI veka. Podruje se odlikuje izrazito raznovrsnom strukturom u smislu karaktera, tipologije i urbane morfologije. Glavni potencijal za dalji razvoj ovog podruja predstavlja njegov poloaj u odnosu na ukupno urbano tkivo i vrednost graevinskog zemljita. Neophodno je iskoristiti taj potencijal unapreenjem prostora u urbanom i funkcionalnom smislu. Razvoj ovog podruja treba da bude usmeren ka racionalnom korienju gradskog graevinskog zemljita i potpunoj infrastrukturnoj opremljenosti.
4.3 POSTOJEA INFRASTRUKTURA

4.3.1

SAOBRAAJ

1. Analiza postojeeg stanja Osnovu saobraajne mree podruja obuhvaenog planom Centar II, ine sabirne ulice: Kneza Miloa i eleznika, kao Ulica Sinelieva, ranga gradske saobraajnice. (Deonica Ulice Kueljeve, iako u sklopu plana Centar III, je od velike vanosti za realizaciju saobraajnog koncepta predloenog planom Centar II, pa je pored grafikog prikaza, ta deonica predmet i ove analize). Sa stanovita bezbednosti, kritina je zona povrinske raskrsnice ulica Kueljeve i eleznike. Svetlosna signalizacija ne postoji, a kanalisano voenje saobraajnih tokova je neadekvatno reeno. Duina traka za prestrojavanje nije dovoljna za bezbedno izvoenje manevara prestrojavanja. U zoni raskrsnice ulica Kneza Miloa i Sinelieve, nije mogue oformiti propisane trouglove preglednosti, kao ni zasebnih traka za leva skretanja. Ostale saobraajnice podruja, ine sekundarnu putnu mreu. Obezbeuju pristup stambenim i poslovnim objektima, kao i samostalnim povrinskim parkiralitima. Generalno, karakteristike putne mree predmetnog podruja, su saobraajno neadekvatno reeni povrinski ukrtaji (zbog nepostojanja propisanih zona preglednosti), nedovoljna irina poprenih profila ulica sekundarne saobraajne mree, veoma intenzivan stacionarni saobraaj, uz znatan nivo prostornih ogranienja.

3 S obzirom da se radi o uem gradskom jezgru i visokoj koncentraciji atraktivnih sadraja, neophodno je uskladiti potrebe, kako za motornim (protonim i mirujuim), tako i za peakim i biciklistikim saobraajem. Saobraajnice u okviru Plana detaljne regulacije, rade se na nivou idejnog reenja i predstavljaju osnovu za izradu glavnih projekata.
4.3.2 HIDROTEHNIKE INSTALACIJE

Vodovodne instalacije
Vodovodna mrea je zastupljena u veini saobraajnica. U ulicama u kojima su prenici cevi manji od 100mm potrebna je zamena, kao i spajanje cevovoda u prstenastu mreu.

Fekalna kanalizacija
Fekalna kanalizacija je zastupljena u veini saobraajnica ovog podruja. Postojei prenici cevi e zadovoljiti kapacitete i novoplaniranih objekata, pa nije potrebna zamena postojeih cevi, osim izmetanje pojedinih deonica u koridor saobraajnice.

Atmosferska kanalizacija
Atmosferska kanalizacija je zastupljena u veini saobraajnica, ali se primeuje odsustvo u ulici Kneza Miloa. Potrebno je predvideti neke nove, kao i izmestiti pojedine cevovode, ili ih usmeriti ka drugim kolektorima. 4.3.3 ELEKTROENERGETSKA MREA

Na podruju ovog plana postoji veliki broj elektroenergetskih objekata (jedna trafostanica 35/10 kV i osam trafostanica 10/0,4 kV), kao i veoma razgranata elektroenergetska mrea, kako visokonaponska, tako i niskonaponska. Visokonaponska mrea izvedena je u vidu podzemnih visokonaponskih kablova naponskih nivoa 35 kV (za napajanje trafostanica 35/10 kV, odnosno 35/10/0,4 kV) i 10 kV (za napajanje trafostanica 10/0,4 kV). Niskonaponska mrea izvedena je kao podzemna, u vidu niskonaponskih kablova 1 kV i vazduna (0,4 kV), u vidu vazdunih NN vodova i kablovskih snopova postavljenih na betonske, drvene i metalne niskonaponske stubove. U sklopu niskonaponske mree postoji mrea javne rasvete i instalacije svetlosne signalizacije. Mrea javne rasvete izvedena je podzemnim kablovima i vazdunim vodovima, kao i stubovima sa svetiljkama za javnu rasvetu, preteno sa ivinim izvorima svetla. Neki od NN stubova su zajedniki za NN vazdunu mreu i mreu javne rasvete. Instalacije svetlosne signalizacije u vidu semaforskih ureaja i podzemnih NN kablova postoje na raskrsnici kod pote (Gospodar Jovanova Vojvode Stepe Kneza Miloa Gradsko etalite Filipa Filipovia), ali due vreme nisu u funkciji. Najvei elektroenergetski objekat (po snazi) ovog podruja je: 1. TS 35/10 kV "Centar", sa dva transformatora instalisanih snaga 4 MVA i 8 MVA, koja uestvuje u 10 kV-nom napajanju trafostanica 10/0,4 kV. Napajanje potroaa ovog podruja elektrinom energijom niskog napona vri se sa odgovarajuih NN izvoda sledeih trafostanica: 2. TS 10/0,4 kV "Dom JNA", instalisane snage 400 kVA, 3. TS 10/0,4 kV "Stara pivara", instalisane snage 630 kVA, 4. TS 10/0,4 kV "RK Partizanka", instalisane snage 2 x 630 kVA, 5. TS 10/0,4 kV "RK Ineks", instalisane snage 630 kVA, 6. TS 10/0,4 kV "Zelengora", instalisane snage 630 kVA, 7. TS 10/0,4 kV "Pivarska", instalisane snage 2 x 630 kVA, 8. TS 10/0,4 kV "RK stara", instalisane snage 1000 kVA, koje se nalaze u okviru granica ovog plana, ali i nekoliko TS 10/0,4 kV van granica plana, sa ijih se NN izvoda vri napajanje odreenog broja potroaa ovog podruja. Elektroenergetska raspodela prostora ne

4 podudara se sa administrativnom, tako da je prisutna i pojava napajanja odreenog broja objekata van podruja ovog plana elektrinom energijom sa NN izvoda nekih trafostanica koje su unutar granica plana. Postojei kapacitet na 10 kV-noj strani zadovoljava trenutne potrebe korisnika, a izgradnja novih trafostanica 10/0,4 kV zahtevala bi poveanje snage TS 35/10 kV "Centar" koje se moe realizovati zamenom postojeeg transformatora snage 4 MVA novim od 8 MVA.Sadanji kapaciteti postojeih trafo-stanica odnosa napona 10/0,4 kV (7 trafostanica ukupne instalisane snage 5,55 MVA, uslovno posmatrano zbog neraspolaganja podacima o aktivnim i reaktivnim snagama), zadovoljavaju postojee potrebe potroaa. Stanje transformatora snage 8 MVA u TS 35/10 kV "Centar" takvo je da mu je predvieni eksploatacioni vek istekao, tako da treba raunati sa njegovom zamenom novim transformatorom iste snage. Podzemni kablovi naponskog nivoa 35 kV, iji delovi trasa pripadaju ovom podruju su: 9. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 35/10 kV "Hladnjaa", 10. od TS 110/35/10 kV "aak 2" do TS 35/10 kV "Centar". Podzemni kablovi naponskog nivoa 10 kV, ije trase ili delovi trasa pripadaju ovom podruju su: 11. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Dom kulture", 12. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Zelengora", 13. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Pivarska", 14. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Zeleni pijac 2", 15. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Zeleni pijac 1", 16. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Pota", 17. od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Stara pivara", 18. od TS 10/0,4 kV "Stara pivara" do TS 10/0,4 kV "RK Partizanka", 19. od TS 10/0,4 kV "RK Partizanka" do TS 10/0,4 kV "RK Ineks", 20. od TS 10/0,4 kV "Dom JNA" do TS 10/0,4 kV "Vavilon", 21. od TS 10/0,4 kV "Vavilon" do TS 10/0,4 kV "Robna kua stara", 22. od TS 10/0,4 kV "Robna kua stara" do TS 10/0,4 kV "Brae Glii", 23. od TS 10/0,4 kV "Zeleni pijac 1" do TS 10/0,4 kV "Autobuska stanica". Predvieni eksploatacioni vek kablova 10 kV od TS 10/0,4 kV "Robna kua stara" do TS 10/0,4 kV "Brae Glii" (br. 22) i od TS 10/0,4 kV "Dom JNA" do TS 10/0,4 kV "Vavilon" (br. 20) takav je da treba izvriti njihovu zamenu novim kablovima do 2010. godine. TT MREA U okviru prostora koji je obuhvaen ovim planom postoji podzemna TT mrea u vidu TT kanalizacije i podzemnog TT kabla, kao i vazduna TT mrea izvedena vazdunim TT vodovima postavljenim na drvene i betonske TT stubove, kao i mrea KDS (kablovska televizija), izvedena vazdunim vodovima postavljenim po NN stubovima i krovovima objekata. Kompletna TT mrea ovog podruja potie iz GC aak, a postojei kapaciteti zadovoljavaju sadanje potrebe korisnika. Realizacija eventualnog poveanja kapaciteta ostvariva je bez veih rekonstrukcija, to je posledica blizine glavne centrale, a naroito postojanja TT kanalizacije gotovo u svim ulicama planskog podruja.
4.3.4 TERMOTEHNIKE INSTALACIJE

Na podruju plana PDR Centar II zastupljene su instalacije toplovoda i instalacije distributivne gasne mree. Toplovodna mrea koja dolazi iz pravca ulice Svetozara Markovia, prenika 159x4.5, je deo sistema daljinskog grejanja (SDG-a) i ona vrelom vodom snabdeva vei broj podstanica objekata centralnih funkcija i kolektivnog stanovanja. Ukupni konzum podstanica sa ovog podruja, a koje su prikljuene na SDG to jest na Gradsku toplanu iznosi 4.335 MW. Kompleks objekata okruen Kueljevom, eleznikom i Skadarskom ulicom greju se sa sopstvene kotlarnice umadija koja je kapaciteta 2.3 MW i kao pogonsko gorivo koristi mazut. Prema Dugoronom planu toplifikacije predvieno je proirenje kotlarnice umadija i njena supstitucija na gas, ime bi se ukinule sve postojee vee kotlarnice u uem centru grada. U tu svrhu ve je izgraen elini gasovod prenika 168.3x5.4 do kotlarnice umadija, kao i kraci toplovoda, jedan

5 paralelan sa elinim gasovodom a drugi u ulici Gradsko etalite. Pomenuti elini gasovod kao i kraci toplovoda jo nisu u funkciji. Distributivna gasna mrea, deo distributivne gasne mree Centar I prolazi ulicama Kneza Miloa i Sinelievom ulicom i napaja gasom individualne objekte sa tog poteza.
4.3.5 POSTOJEE ZELENE POVRINE

Dendro fond zastupljen na podruju koje obuhvata PDR Centar II sastoji se od drvorednih liarskih sadnica i niskog zelenila ( bunaste vrste) u ardinjerama. Drvoredi postoje u sledeim ulicama: - eleznika 28 stabala, vrsta: Acer pseudoplatanus (kuglasta forma) - Skadarska 7 stabala , Acer pseudoplatanus (kuglasta forma) - Kosovski venac 17 stabala, vrsta: Tilia cordata - Kueljeva 33 stabla, vrste: Fraxinus excelsion (kuglasta forma) Acer pseudoplatanus (kuglasta forma) Nisko zelenilo ine niski etinari i ukrasne bunaste vrste i cvee, i to: - Chamaeciparis allumii - Thuja occidentalis - Berberis thumbergii - Machonia aquifolia - Cotoneaster horiyontalis - Eronimus fortunei zastupljeno je u ardinjerama u Kueljevoj, eleznikoj i Skadarskoj ulici. Na platou u gradskoj rupi postoji nekoliko stabala vrste Betula alba, a na gornjem platou stablo vrste Platanus acerifolia. Ostalo zelenilo pripada grupi individualnog zelenila i zastupljeno je u privatnim dvoritima. Sadanje stanje dendro fonda ne zadovoljava u potpunosti zatitnu funkciju, pre svega zbog malog broja stabala. Zdravstveno stanje postojeeg zelenila je dobro.
5.0 OSNOVNA KONCEPCIJA PLANA

Predmet Plana detaljne regulacije je da se daju pravila ureenja i graenja - odrede zone i utvrde uslovi za izgradnju objekata, za ureenje prostora, odrede parcele za javno graevinsko zemljite, da opis lokacija za javne objekte i dr., kao i nain sprovoenja plana i faznost realizacije. Osnovni ciljevi za ureenje i izgradnju predmetnog podruja su sledei: - Usklaivanje sa smernicama koje daje Generalni plan kroz permanentnu rekonstrukciju i izgradnju - racionalnije korienje graevinskog zemljita - podizanje standarda funkcija gradskog centra kroz proces urbane rekonstrukcije - reenje problema stacionarnog saobraaja - poveanje kvaliteta komunalne opremljenosti i dr. Preispitanim Generalnim planom aka do 2015. g. (Sl. list optine aak br. 8/2003) predmetno podruje je opredeljeno za zonu gradskog centra koja treba da predstavlja sintezu javnog i pojedinanog interesa. Na viim etaama mogua je izgradnja stambenog prostora. Javna parking garaa je Generalnim planom aka do 2015. g. planirana u neposrednoj blizini Doma vojske. U Programu za izradu plana definisani su najbitniji programski elementi: podizanje kvaliteta ovog prostora i afirmacije svih njegovih potencijala, obzirom na veoma visoko mesto koje u hijerarhiji gradskih prostora zauzima ovo podruje, kako u geografskoprostornom poloaju u gradskom tkivu tako i u funkcionalnom smislu najueg gradskog centra. reenje problema stacionarnog saobraaja (kroz analizu postojeeg stanja kao veliki, istaknut je problem neadekvatno reenog mirujueg saobraaja. Pre svega je evidentiran deficit parking mesta, ali i neracionalno korienje najatraktivnijeg graevinskog zemljita u svrhu povrinskog parkiranja. Imajui u vidu da ovo podruje svojim sadrajima prua usluge svim graanima aka i okoline, reenje stacionarnog saobraaja namee se kao jedan od najvanijih ciljeva)

6 rekonstrukcija postojee komunalne infrastrukture i izgradnja nove, tako da se zadovolje ukupne potrebe novoplaniranih namena

II PRAVILA UREENJA 1.0 PODELA GRADSKOG GRAEVINSKOG ZEMLJITA NA JAVNO I OSTALO U okviru obuhvata plana za javno graevinsko zemljite planirane su saobraajne povrine- kolske i peake, povrine u funkciji javne parking garae i kulture. POPIS KATASTARSKIH PARCELA GRAEVINSKO ZEMLJITE: Katastarske parcele koje su pribavljene: kat. parcele broj: deo 813, 823/2, deo1067, deo 1160/2, 1166/2, 1173/2, deo 1178/1, 1178/2, 2180, deo 2181/1 i 2194. Katastarske parcele koje treba pribaviti: deo kat. parcele broj: 809/1, 809/3, 827/1, 827/2, 823/1, 825/1, 826/1, 1155, 1158, 1163/1, 1165/2, 1166/1, 1167, 1171, 1172, 1180, 1187, 1190/3, 1190/4, 1192, 1193, 1194, cele kat. parcele broj: 823/3, 1173/1, 1173/2, 1174, 1175, 1176, 1182/1, 1182/2, 1182/3, 1182/4, 1183, 1184, 1185, 1186. 2.0 PODELA ZEMLITA NA ZONE I CELINE U cilju boljeg sagledavanja plana i njegovog sprovoenja, tretirano podruje podeljeno je na vie celina u okviru kojih se izdvajaju urbanistike podceline prema svojim specifinostima, kao osnovne jedinice za koje su definisani parametri i pravila ureenja i graenja. Prednost ovakve podele je mogunost dobre kontrole osnovnih odredbi koncepcije plana, optih pravila urbanistike regulacije, pravila parcelacije, namene zemljita, karakteristika celine znaajnih za organizaciju prostora, po potrebnom karakteru intervencija (rekonstrukcija, obnova gradskih funkcija, intenziviranje korienja graevinskog zemljita, ambijenata i kulturnih vrednosti, za nove izgradnje i slino), po fizikim karakteristikama (spratnost, meusobna udaljenost i druge injenice) znaajnim za sprovoenje plana. Podruje koje je obuhvaeno planom pripada jedinstvenoj zoni gradskog centra i podeljeno je na na devet tipinih urbanistikih celina: - oznaka A, B i C - centralne funkcije - oznaka D i E - stanovanje sa centralnim funkcijama - oznaka F- centralne funkcije sa stanovanjem - oznaka G - javna parking garaa - oznake H - kultura - oznake K - peaka zona Podela na urbanistike celine je izvrena na osnovu pretenih namena koje su u njima zastupljene. KOJE SU PLANOM ODREENE ZA JAVNO

2.1

URBANISTIKA CELINA A- centralne funkcije

Povrina urbanistike celine A - P= 1.56 ha

7 Granica celine je odreena gradskim etalitem i trgom, Pivarskom ulicom, peakim prolazom izmeu Bate 1.maj i objekta aanske banke, zatim je obuhvaena parcela na kojoj se nalazi upravni objekat Elektrodistribucije, pa dalje ulicom Kosovski venac i Skadarskom ulicom. Ovo podruje je neposredno oslonjeno na gradski trg i etalite i moe se smatrati u najveoj meri definisanom i zaokruenom celinom. Preovlaujua namena su centralne funkcije komercijalnog tipa uz stanovanje kao prateu namenu. Dozvoljene su minimalne intervencije na postojeim objektima - sanacija fasada, ravnih krovova i sl. kao i manje rekonstrukcije sa ciljem poboljanja kvaliteta u funkcionalnom i estetskom smislu. Za objekat RK Stjenik dozvoljena je dogradnja na zapadnoj strani, prema aanskoj banci, u irini mah. 3m, prvenstveno u cilju preoblikovanja fasade celog objekta, tako to e rekonstrukcijom fasade objekat biti oblikovan kao jedna arhitektonska i graevinska celina (na osnovu primedbe sa javnog uvida koja je prihvaena od strane Komisije za planove i Skuptine grada). Prostor komercijalne namene u podzemnom nivou (Gradska rupa) potrebno je sanirati. Svi platoi i pasai u ovoj celini moraju biti dostupni za javnu upotrebu. Mogua je rekonstrukcija u okviru parternog ureenja. Vozilima za snabdevanje i odreene intervencije dozvoljen pristup na peake povrine.

2.2

URBANISTIKA CELINA B - centralne funkcije

Povrina urbanistike celine B - P= 0.33 ha Granica zone: Gradsko etalite, Ulica kneza Miloa, Pivarska ulica. Pretena namena u ovoj urbanistikoj celini su centralne funkcije u kombinaciji sa stanovanjem. Blok koji je dvostrano orjentisan na gradsko etalite i na Pivarsku ulicu. U njemu je potrebno nastaviti zapoetu rekonstrukciju i predvienu restauraciju objekata, ime bi se zavrio proces obnove uz gradsko etalite koji je poeo devedesetih godina prolog veka, na osnovu konkursnog idejnog reenja. U prethodnom periodu dolo je do niza promena matinog idejnog reenja koje je ugraeno u tada vaei DUP, a i do odstupanja od istog prilikom izgradnje. Celina B je podeljena je na podceline B1 i B2 pri emu je podcelina B1 ve realizovana. U toku izrade planske dokumentacije obraiva je zatraio obavetenje o steenim obavezama od Optinske uprave za urbanizam, izgradnju, stambene i komunalne poslove Optine aak u okviru podruja obuhvaenog planom. U dostavljenom obavetenju broj: slubeno/2007-3-10 za lokaciju u planu oznaenu kao podcelina B2, koja obuhvata k.p.br. 819 i 820, navodi se sledee: Konkursno idejno reenje Ulice Gradsko etalite, autorsko delo firme Siti inenjering iz Beograda, odnosno autora ivorada Lisiia i Neboje Popovia, na osnovu koga je GP Ratko Mitrovi iz Beograda, reenjem Skuptine optine aak broj 06-90/92-01 od 27.11.1992. g. dobilo neureenu ovu lokaciju na korienje, radi realizacije ovog idejnog reenja, ugraeno je u Izmene i dopune DUP-a Centar aka Stari grad u aku, i na osnovu njega je izgraen vei deo planiranih objekata u ovoj ulici. Iz navedenog idejnog reenja ostali su nerealizovani objekti na k.p.br. 819 i 820, obe u KO aak. Ovo idejno reenje, na zahtev investitora Velimirovi inenjering iz aka, autori su delimino izmenili u pogledu objekta RM1, na koji je pribavljena saglasnost Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo i Komisije za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti Izvrnog odbora SO aak, ali je kasnije ovaj investitor odustao od realizacije ovog izmenjenog idejnog reenja. Na osnovu izloenog, a vodei rauna o preuzetim obavezama optine aak i autorskim pravima autora idejnog reenja, koje je veim delom realizovano i ugraeno u preispitani urbanistiki plan, smatramo da budui PDR Centar II treba da preuzme ovo idejno reenje, ili izmenjeno idejno reenje koje e izraditi autori prvobitnog idejnog reenja, po zahtevu novih investitora. Imajui u vidu da uz ovo obavetenje nije bila dostavljena nikakva dodatna dokumentacija (pomenuti idejni projekat, parametri koji proistiu iz istog, a koje treba ugraditi u plan i sl.) obraiva je zatraio dodatno tumaenje od Optinske uprave i dobio Obavetenje broj: slubeno/2007-3-10 u kome izmeu ostalog stoji: Mislimo da je navedeno obavetenje sasvim precizno i jasno u pogledu pitanja na koje ste traili odgovor vaim zahtevom od 16.07.2007. g. kao i u pogledu idejnog reenja koje treba ugraditi u PDR Centar II u aku. Ova obavetenja su sastavni deo opte dokumentacije plana. Na sednici Komisije za planove odranoj 07.03.2008. god. na kojoj je vrena struna kontrola PDR Centar II, obraiva je upoznao komisiju sa kompletnom problematikom vezanom za ovu podcelinu i

8 zatraio od komisije da se razjanjenje u pogledu konkretnih steenih obaveza koje je potrebno ugraditi u plansko reenje. Na istoj sednici Komisije za planove lanovima komisije je dostavljen materijal od strane korisnika k. parcele br.820 u kome se uz odreenu dokumentaciju izmeu ostalog tvrdi da ne postoji osnov da se predmetno idejno reenje moe preuzeti kao steena obaveza. Sagledavajui sve iznete informacije i podatke komisija je donela zakljuak da je potrebno traiti tumaenje vaeih propisa o autorskim pravima autora od Saveza arhitekata Srbije. Traeno miljenje dostavljeno je i obraivau preko Optinske uprave dopisom broj: slubeno/20083-10. U predmetnom miljenju broj: 17-1/08 datom od strane Komisije za zatitu autorskih prava Saveza arhitekata Srbije navodi se sledee: Autorska prava proistekla iz konkursa su iscrpljena u realizaciji izmena i dopuna DUP-a Centar aka Stari grad za koji je predmetni konkursni rad posluio kao osnova. S obzirom na promene programa i namene lokacija, a pogotovo na injenicu da je u izradi novi Plan detaljne regulacije kao ozakonjene novonastalih potreba i okolnosti (izmenjena zakonska regulativa) i da je promenjen korisnik odnosno investitor koji nema nameru da gradi objekat namene iz starog plana, a to se poklapa sa interesima drutvene zajednice, ne postoje steene obaveze jer se donoenjem novog plana stavlja van snage stari DUP. Sa ovim miljenjem je upoznata i Komisija za planove na sednici odranoj 18.04.2008. god. i donela zakljuak da obraiva postupi po dostavljenom miljenju Komisije za zatitu autorskih prava Saveza arhitekata Srbije.

2.3

URBANISTIKA CELINA C - centralne funkcije

Povrina urbanistike celine C - P= 0.43 ha Granica celine: Pivarska ulica, Ulica kneza Miloa, Ulica Krenov prolaz i peaka komunikacija izmeu Bate 1.maj i upravnog objekta Elektrodistribucije, odnosno aanske banke. Planirane su znaajnije rekonstrukcije sa poveanjem iskorienosti zemljita, prerastanje stanovanja u poslovanje, uz poseban tretman objekata koji uivaju zatitu od strane Zavoda za zatitu spomenika kulture. Pretena namena u ovoj urbanistikoj celini su centralne funkcije u kombinaciji sa stanovanjem. Urbanistika celina C je podeljena na tri podceline C1, C2 i C3 sa razliitim pravilima graenja. 2.4

URBANISTIKA CELINA D stanovanje sa centralnim funkcijama

Povrina urbanistike celine D - P= 0.29 ha Ova celina nalazi se izmeu ulica Krenov prolaz, kneza Miloa i Sinelieve i granii se sa zonom za javnu parking garau. Pretena namena je stanovanje sa centralnim funkcijama. Tip stanovanja je vieporodino sa izuzetkom objekta na k.p. br. 1194, koji uiva prethodnu zatitu i moe zadrati deo porodinog stanovanja u skladu sa preporukom Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo o potrebi ouvanja prvobitne namene gde god je mogue. Dozvoljena je izgradnja i isto poslovnih objekata. U okviru ove celine planirana je obimna rekonstrukcija u cilju adekvatnog korienja graevinskog zemljita u centralnoj gradskoj zoni i aktiviranja rentalnog potencijala, kroz transformaciju postojeeg tkiva niske izgradnje u blokovski tip sa veom spratnou. Unutranja dvorita urediti za zajedniko korienje stanara bloka, pristupne saobraajnice, parking prostore, zelene povrine i sl. Dvorita mogu biti povezana u jedinstvenu celinu (zajedniko dvorite), a mogu biti odvojene meusobno nezavisne celine zajedno sa objektima kojima pripadaju. Problem stacionarnog saobraaja moe biti reen u okviru garaa u sastavu objekata ili kao zasebni namenski objekat centralnu podzemnu garau unutar bloka za sve njegove korisnike ili kao povrinski vid parkiranja. Celina D je podeljena na dve urbanistike podceline D1 i D2 sa razliitim pravilima gradnje. Za podcelinu D2 predviena je izrada Urbanistikog projekta, kako za potrebe preparcelacije (parcele neadekvatne povrine, ulinog fronta i oblika za planiranu namenu) , tako i zbog razrade lokacije za dalju izgradnju.

2.5

URBANISTIKA CELINA E stanovanje sa centralnim funkcijama

9 Povrina urbanistike celine E - P= 0.62 ha Celina E je ograniena Ulicom Kosovski venac, Sinelievom i Skadarskom. Planirana namena je stanovanje sa centralnim funkcijama - Kao i u urbanistikoj celini D predviena je znaajna rekonstrukcija kroz transformaciju postojeeg tkiva niske izgradnje u blokovski tip sa veom spratnou. -Unutranja dvorita urediti za zajedniko korienje stanara bloka, pristupne saobraajnice, parking prostore, zelene povrine i sl. Dvorita mogu biti povezana u jedinstvenu celinu (zajedniko dvorite), a mogu biti odvojene meusobno nezavisne celine zajedno sa objektima kojima pripadaju. Problem stacionarnog saobraaja moe biti reen u okviru garaa u sastavu objekata ili kao zasebni namenski objekat centralnu podzemnu garau unutar bloka za sve njegove korisnike ili kao povrinski vid parkiranja. Ova celina je podeljena na est urbanistikih podcelina, E1, E2, E3, E4, E5 i E6. Za sve podceline predviena je dalja razrada kroz urbanistike projekte. Granice UP date su u grafikom prilogu PLAN NAMENE POVRINA. Preporuka je da se obradi vie susednih, planom odreenih lokacija za razradu, kroz jedinstven urbanistiki projekat u cilju dobijanja to kvalitetnijeg reenja. U podcelini E1 zbog postojanja objekata zatienih od strane Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo, stanovanje moe biti tipa porodinog, dok je u ostalim podcelinama iskljuivo predvieno vieporodino stanovanje. Uz stanovanje su planirane centralne funkcije, obavezno u prizemlju objekata (mogue i na viim etaama), a dozvoljeni su i isto poslovni objekti.

2.6

URBANISTIKA CELINA F centralne funkcije sa stanovanjem

Povrina urbanistike celine F - P= 0.77 ha Celina F predstavlja zatvorenu blokovsku strukturu oivienu ulicama Skadarskom, eleznikom, Kueljevom i gradskim trgom. Planirano je zadravanje i upotpunjavanje postojee namene centralnih funkcija sa stanovanjem. Glavne intervencije planirane su u unutranjem dvoritu ovog bloka. Kroz analizu postojeeg stanja istaknuto je vrlo loe stanje ovog prostora, njegova neureenost i zaputenost i posebno neracionalno korienje graevinskog zemljita visoke vrednosti. Planirano je da se ovaj prostor aktivira kroz izgradnju multifunkcionalnog objekta sa otvorenim parking prostorom u parteru. Sadraji ovog objekta moraju biti kompatibilni sa funkcijom stanovanja i namenjeni za javnu upotrebu. U okviru unutranjeg dvorita predviena je obodna saobraajnica (ulaz kroz pasa iz eleznike ulice a izlaz preko pasaa ka Kueljevoj ulici) koja bi sluila za snabdevanje postojeih i planiranih poslovnih prostora. Usvojeni profil saobraajnice omoguava poduno parkiranje. Centralnim delom ove lokacije poloene su gasne instalacije za kotlarnicu umadija tako da je u ovom delu, zbog mogunosti intervencija, planirana saobraajna povrina za javnu upotrebu i obaveza ostavljanja pasaa u prizemnom delu objekta. Na obodnim objektima koji ine zatvoreni blok ve je izvrena nadgradnja na delu stambenoposlovnih objekata. Planirana je nadgradnja na objektima orjentisanim na elezniku ulicu zbog ujednaenja objekata u smislu vertikalne regulacije. Ova zona je podeljena na dve urbanistike celine F1 koju ine postojei objekti i F2 unutranje dvorite. 2.7

URBANISTIKA CELINA G javna parking garaa

Povrina urbanistike celine G - P= 0.35 ha Celina G nalazi se u Sinelievoj ulici. Ova zona je namenjena za izgradnju vieetane javne parking garae sa prateim sadrajima. Lokacija je odreena preispitanim Generalnim planom aka 2015. g. (Sl. list optine aak broj 8/2003) i nalazi se na obodu jednosmernog saobraajnog prstena sa orjentacijom na Sinelievu ulicu i Krenov prolaz, pa je ulaz, odnosno izlaz mogu na obe ulice zavisno od projektantskog reenja. Kroz izradu Programa za izradu Plana preispitano je vie varijanti i kao najracionalnije reenje u smislu odnosa ostvarenog broja parking mesta i potrebnog prostora, pokazao se tip garae sa sistemom parking rampe (parkiranje na rampi), to nije obavezujue za projektanta.

10 U prizemlju objekta, u delu ka Sinelievoj ulici, predvideti komercijalne sadraje vodei rauna da se time ne ugrozi ostvarenje planiranog kapaciteta garae koji iznosi okvirno 320 PM.. Na krovu garae mogue je formirati jo jednu etau (etvrti sprat) sa uslunim sadrajima (restoran, kafe, i sl.) i krovnom batom, ija graevinska linija bi bila uvuena minimum 5,0m u odnosu na osnovnu graevinsku liniju.

2.8

URBANISTIKA CELINA H kultura

Povrina urbanistike celine H - P= 0.29 ha Celina H nalazi se na uglu Sinelieve i ulice Kosovski venac. - Urbanistika celina H ima pretenu namenu u domenu kulture. Za postojei objekat Doma vojske (specijalna namena) koji se nalazi u ovoj celini predviena je rekonstrukcija (nadgradnja i eventualno dogradnja) i promena namene u funkciji kulture - biblioteka. Na taj nain bi se reio dugogodinji problem za nedostajuim adekvatnim prostorom za gradsku biblioteku i u skladu sa smernicama GP-a povealo uee objekata kulture na ukupnom nivou grada. Planirana promena namene u skladu je sa uslovima dobijenim od Ministarstva odbrane, ali realizacija planskih reenja ne moe se sprovoditi ... sve do momenta konanog regulisanja imovinsko pravnih odnosa sa buduim vlasnicima....

2.9

URBANISTIKA CELINA K peaka zona

Povrina urbanistike celine K - P= 0.33 ha Celina K predstavlja sadanju ulicu Skadarsku. Namenjena je za ureenu peaku zonu koja se protee od Sinelieve ulice ka Gradskom trgu. Planirana je kao kombinacija poploanih, zelenih i vodenih povrina, sa adekvatnim urbanim mobilijarom i likovnooblikovnim elementima. Reenje ove zone treba uskladiti sa ureenjem Gradskog trga sa kojim se granii. Napomena: U Programu za izradu plana ova celina je bila definisana kao peaka zona sa centralnim sadrajima. Stav Komisije za planove, kao i preporuka Saveta za urbanizam, komunalne delatnosti i zatitu ivotne sredine (sa sednice odrane 4. jula 2007. god) je da se kroz plan predvidi samo peaka zona bez mogunosti izgradnje objekta komercijalnog sadraja, to je i ispotovano.

3.0 BILANSI POVRINA

POSTOJEE STANE

Ukupna povrina lokacije porodino stanovanje porodino st. sa centralnim funkc. vieporodino st. sa centralnim funkc. centralne funkcije specijalna namena (Dom Vojske) saobraajne povrine

6.17 ha 6241m2 4058 m 22846 m

2 2 2 2

100 % 10.11 % 6.58 % 37.03 % 15.11 % 4.19 % 26.98 %

9326 m

2583 m

6646 m2

11 Stepen iskorienosti Koeficijent izgraenosti PLANIRANO STANE 46.45 % 1.28

Ukupna povrina lokacije centralne funkcije stanovanje sa centralnim funkcijama centralne funkcije sa stanovanjem parking garaa kultura-biblioteka peaka zona saobraajne povrine Stepen iskorienosti Koeficijent izgraenosti

6.17 ha 16372 m2 9121 m2 3255 m2 3490 m2 2933 m 7707 m

2

100 % 26.54 % 14.78 % 5.28 % 5.66 % 4.75 % 12.49 % 30.50 %

18822 m2

50.54 % 1.96

Planirani stepen izgraenosti zemljita nije znaajno uvean u odnosu na postojei, imajui u vidu da se uglavnom planira zamena postojeeg graevinskog fonda loeg boniteta, novim objektima. Koeficijent izgraenosti povean za oko 50%, to je posledica planiranja graevinskog fonda vee spratnosti, a to je u skladu sa smernicama preispitanog Generalnog plana aka 2015. g. (Sl. list optine aak broj 8/2003) o racionalnom korienju graevinskog zemljita.

III REGULACIJA INFRASTRUKTURNIH MREA 1.0. REGULACIJA MREE SAOBRAAJNIH POVRINA Na osnovu preispitanog Generalnog plana aka 2015. g. (Sl. list optine aak broj 8/2003), kao i Studije saobraajne osnove aka, oformljen je predlog reenja saobraajne mree predmetnog podruja. Predloenim konceptom je predvieno izmetanje tekueg motornog saobraaja iz centralnog gradskog jezgra, sa izuzetkom vozila JGS-a. U tom cilju je predvieno organizovanje jednosmernog, krunog toka saobraaja, koji bi se, na podruju ovog plana, odvijao sledeim saobraajnicama: - Ulica kneza Miloa (deonica od osovinske take 1, do osovinske take 5); - Ulica Sinelieva (deonica od osovinske take 5 , do osovinske take 9); - Ulica eleznika (deonica od osovinske take 9, do osovinske take 12). Trase navedenih saobraajnica, kao segmenta budueg prstena za odvijanje jednosmernog krunog toka saobraaja, usvojene su bez izmena u nivelacionom i situacionom planu, jer korekcije, zbog visokog nivoa ivine izgraenosti, bez obimnog ruenja, nisu mogue. Saobraajnice u okviru plana detaljne regulacije rade se na nivou idejnog reenja. Na osnovu podataka iz ovog plana uraditi glavne izvoake projekte. Horizontalno (situaciono) reenje svih saobraajnica raditi na osnovu sraunatih analitikogeodetskih elemenata i grafikih priloga. Sve osovine saobraajnica su utvrene koordinatama temena i osovinskih taaka, kako graninih, tako i unutranje mree, a time i povrine unutar njih. 1) Primarna mrea:

12 - Ulica kneza Miloa Ova saobraajnica je kategorisana kao sabirna ulica, uprkos njenom znaaju u gradskoj saobraajnoj mrei i znatnom saobraajnom optereenju. Planirana irina kolovoza iznosi 6,0 metara, dok su usvojene promenljive irine trotoara, od 2,20 metara do 3,00 metara. Prostorna ogranienja uslovljavaju izostavljanje traka za prestrojavanje u zonama raskrsnica. Ukrtaj sa Sinelievom ulicom, koja ima rang gradske saobraajnice (u cilju obezbeenja uslova za manevar levog skretanja merodavnog vozila iz Ulice kneza Miloa), izveden je radijusom od 7,0 metara. U zonama prikljuaka ulica Pivarske i Krenovog prolaza, primenjeni su radijusi od 4,0 i 3,0 metara. Usklaivanje ovih projektnih elemenata sa propisima nije mogue zbog prostornih ogranienja. - Ulica Kueljeva (predmet obrade PDR-a Centar III) Vei broj linija javnog gradskog saobraaja se poklapa sa trasom ove ulice, to je, uz znatan broj putnikih automobila, ini najoptereenijom saobraajnicom predmetnog podruja. Predloeni koncept podrazumeva izmetanje tekueg motornog saobraaja iz centralnog gradskog jezgra, sa izuzetkom vozila JGS-a. Pored dve saobraajne trake irina po 3,0 metara, u sklopu poprenog profila, planirano je ivino parkiranje. Predloeno je parkiranje sa parking-modulima orijentisanim pod uglom od 45 stepeni, ali ova orjentacija, kao i raspored parking mesta nije obavezujui za projektanta. Ulicom Kueljevom, irine kolovoza 6,0 metara, predvieno je odvijanje JGS-a unutar jednosmernog krunog prstena i time obezbeen pristup autobusima i taksi-vozilima, zoni ueg gradskog jezgra. U sklopu poprenog profila ove ulice predviene su biciklistike trake, odnosno staze, kao deo budue jedinstvene biciklistike komunikacije (od Ulice Milenka Nikia do Gradske bolnice). U zoni ukrtanja planiranog saobraajnog jednosmernog prstena i Ulice Kueljeve, odnosno u produetku Devet Jugovia, predviena je rekonstrukcija postojee povrinske etvorokrake raskrsnice, sa kanalisanim voenjem tokova i regulisanje saobraaja svetlosnom signalizacijom. - Ulica Sinelieva Ulica Sinelieva ima rang gradske saobraajnice, meutim deonica koja je obuhvaena planom predstavlja sastavni deo jednosmernog saobraajnog prstena oko ueg gradskog jezgra (Studija saobraajne osnove aka, uraena 1998. godine od strane Graevinskog fakulteta iz Beograda i DP "Urbanprojekt" iz aka). Zadran je postojei popreni profil ulice i to u delu od Ulice kneza Miloa do eleznike ulice irina kolovoza 6,0m i trotoara po 1,5 m, a od Ulice Svetozara Markovia do Ulice Obilieve kolovoz irine 7,0 m i trotoari irine po 1,90 m. - Ulica eleznika Predloeni koncept podrazumeva redukciju sadanje etiri saobraajne trake na dve, sa jednosmernim reimom saobraaja. Na taj nain se stvaraju prostorni uslovi za organizovanje ivinog parkiranja i za proirenje peake staze (izmeu ulica Skadarske i Kueljeve). Pored dve saobraajne trake irina po 3,0 metara, u sklopu poprenog profila, planirano je ivino parkiranje (oko 20 parking-mesta). Predlog sa parking-modulima orijentisanim pod uglom od 45 stepeni, kao i njihov raspored nije obavezujui. 2) Sekundarna mrea: Sekundarnu putnu mreu ine pristupne ulice: Pivarska, Krenov prolaz, Kosovski venac i deo Skadarske. Kako se radi o delu centralnog gradskog jezgra bez tranzitnog saobraaja, sekundarna putna mrea je namenjena, uglavnom, kolsko-peakom i mirujuem saobraaju. Saobraajnice primarne i sekundarne mree predmetnog podruja su, visokim procentom ivine izgraenosti, u znatnoj meri definisane, kako u situacionom, tako i u nivelacionom pogledu, to je uslovilo usvajanje postojeeg stanja, kao budueg koncepta, uz usklaivanje projektnih elemenata sa propisanim, ukoliko su to prostorna ogranienja omoguavala. 3) Stacionarni saobraaj:

13 Predmetno podruje spada u centralne gradske zone, sa atraktivnim urbanistikim sadrajima i znatnim potrebama za parkiranjem. Ivino parkiranje mogue je organizovati u sklopu poprenih profila ulica Kueljeve i eleznike. Definisanje podruja kao, preteno, peake zone, podrazumeva organizovanje stacionarnog saobraaja u sklopu vieetanih garaa (u cilju racionalnog korienje gradskog zemljita), sa komercijalnim tipom eksploatacije, ali i izmetanje sadanjih samostalnih povrinskih parkiralita iz zona ulica Skadarske i (delom) Kosovskog venca. U Sinelievoj ulici je, na osnovu preispitanog Generalnog plana aka 2015. g. (Sl. list optine aak broj 8/2003), predviena izgradnja vieetane javne garae kapaciteta oko 320 parkingmesta. Pristup javnoj garai je mogue organizovati dvosmernim reimom saobraaja (ulaz i izlaz iz Ulice Krenov prolaz), odnosno jednosmernim reimom (ulaz iz Ulice Krenov prolaz, izlaz u Ulicu Sinelievu), a u zavisnosti od konstrukcionog reenja garanog objekta. Vozilima vatrogasne slube, pristup predmetnom objektu je obezbeen, kako iz ulica Sinelieve i Krenovog prolaza, tako i sa zapadne, odnosno istone strane garae, organizovanjem dva koridora, irina po 5 metara. U sklopu stambeno-poslovnog kompleksa (izmeu ulica: Skadarske, eleznike i Kueljeve), organizovanjem ivinog parkiranja (paralelno orijentisanih parking-modula), ostvaruje se 25 parking-mesta. Prostorni uslovi omoguavaju formiranje ivinih parking-modula u ulicama: - eleznika (20 parking-mesta, od osovinske take 10, do osovinske take 12); - Kosovski venac (50 parking-mesta, od osovinske take 6, do osovinske take 20, kao i 10 parking-mesta, od osovinske take 18, do osovinske take 19). Ukupni predvieni kapaciteti za stacionarni saobraaj u sklopu tretiranog podruja iznosi oko 420 parking-mesta. 4) Nivelaciona reenja: Nivelete saobraajnica definisati na osnovu kota datih u grafikim prilozima, koje treba tretirati kao orijentacione prilikom projektovanja. Brojni objekti, izgraeni na granicama regulacije saobraajnica, obuhvaenih ovim planom, sopstvenim visinskim poloajem, u znatnoj meri odreuju nivelaciona reenja. 5) Popreni profili: Popreni profili saobraajnica primarne putne mree su definisani u skladu sa reimskom brzinom Vr = 50 km/h i prostornim mogunostima. Na osnovu toga su, za sve saobraajnice, usvojene irine kolovoznih traka 6,0 metara (dve saobraajne trake po 3,0 metara). Izuzetak je pomenuta deonica Sinelieve ulice, sa usvojenom postojeom irinom kolovoza od 7,0 metara (smanjenje profila na 6,0 metara, je ekonomski neopravdano, s obzirom na nedavnu rekonstrukciju te deonice). Grafikim prilogom (list broj 7) su dati prikazi poprenih profila za pojedine saobraajnice: Ulica Pivarska, Ulica Krenov Prolaz, Kosovski venac-A (radni naziv): popreni profil 1 1; Ulica kneza Miloa, Ulica Sinelieva: popreni profil 2 2; Ulica Kosovski venac (sa obostranim podunim parkiralitem): popreni profil 3 3; Ulica eleznika: popreni profil 4 4; Ulica Kueljeva: popreni profil 5 5.

Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati na osnovu predvienog saobraajnog osovinskog optereenja, za projektni period od 20 godina i geoloko - geotehnikog elaborata, a prema metodi JUS.U.C4,012. 6/ Uslovi za nesmetano kretanje hendikepiranih osoba Kod izgradnje javnih saobraajnica, peakih staza i trotoara, kao i kod prilaza objektima za javno korienje, moraju se primeniti odredbe Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starijih i hendikepiranih lica (Sl. glasnik RS, br.18/97) i to: trotoari i peaki prelazi potrebno je da imaju nagib do 5% (1:20), a izuzetno 8% (1:12);

14 najvii popreni nagib trotoara na pravac kretanja iznosi 2%; za savlaivanje visinske razlike izmeu trotoara i kolovoza, maksimalni nagib zakoenog dela moe iznositi 20% (1:5); prilaz do objekata predvideti na delu objekta iji je prizemni deo u nivou terena ili je manje uzdignut u odnosu na teren; projektovati svuda uz stepenine prostore i denivelacije partera i odgovarajue rampe sa maksimalnim nagibom od 15%. Nivelacije svih peakih staza i prolaza raditi u skladu sa vaeim propisima o kretanju invalidnih lica. Potrebno je ispotovati odredbe Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS broj 33/2006), u smislu lana 13. 2.0. REGULACIJA MREE KOMUNALNIH SISTEMA INSTALACIJA 2.1. HIDROTEHNIKE INSTALACIJE Predloeno reenje hidrotehnikih instalacija uraeno je na osnovu uslova JKP "Vodovod" broj 2244-12/92 od 22.05.2006. god. i JVP " Srbijavode", VC "Morava" Ni, RJ " Zapadna Morava" aak 04 broj: 1987/3 od 03.07.2006. god.

Vodovodne instalacije
Predvieno je ukidanje vodovodnih cevi f100 na parkingu "umadija" i izgradnja nove cevi na odstojanju 1,0m od objekta "umadija". Izgradnja novih vodovodnih instalacija takoe je planirana u sledeim ulicama:

Skadarska, u duini 55m Kosovski venac (zatvaranje prstenaste mree od Skadarske do ul. Kosovski venac-A i do ul. Sinelieva), u duini 245m Kosovski venac-A, u duini 35m ("slepi krak") U atrijumu zatvorenog bloka (podcelina F1) , u duini 230m

U cilju protivoarne zatite, na postojeoj i planiranoj vodovodnoj mrei je potrebno ugraditi podzemne protivpoarne hidrante na meusobnom odstojanju 80 m (precizan poloaj postojeih hidranata nije poznat, pa se ni u novoplaniranoj ulici grafiki ne prikazuje poloaj novih hidranata). Cevi poloiti na sloju peska, na dubini min 1,0 m, vodei rauna o ukrtanju sa drugim instalacijama.

Fekalna kanalizacija
Predviena je rekonstrukcija kanalizacije f200 (zbog dotrajalosti cevi i problema u eksploataciji) u atrijumu zatvorenog bloka (podcelina F1), kao i izmetanje postojee fekalne kanalizacije iz dvorita (celina E) u koridor ulice Kosovski venac u duini 175m, ka ul. Sinelievoj. U ul. Kosovski venac A je planirana izgradnja kanalizacije 200, u duini 35m. Ukrtanja sa postojeim i ostalim buduim infrastrukturnim vodovima e se vriti na licu mesta ukoliko za to bude potrebe, imajui u vidu propise i neophodnost potovanja padova cevi fekalne kanalizacije. Minimalna dubina ukopavanja cevi je 1,2 m, a padovi 0,2 %. Na mestu prikljuka na postojeu kanalizaciju, predvideti kaskade, kao i otvaranje novih ahti. Odvoenje otpadnih voda iz podrumskih etaa (postojeih i planiranih) vriti iskljuivo prepumpavanjem.

Atmosferska kanalizacija
Predviena je izgradnja kanalizacije min 400 u ulicama: Kneza Miloa, u duini 160m ka ul. Gospodar Jovanova

15 Krenov prolaz (od planirane javne garae) u duini 80m, ka ul. Kneza Miloa Ispred "Banka Intesa" i Kueljeva, u duini 205m, ka ul. eleznika Kosovski venac, u duini 115m, ka parkingu kod Doma vojske Iz atrijumu zatvorenog bloka (podcelina F1), u duini 25m, ka ul. eleznika Kosovski venac-A, u duini 35m, ka ul. Kosovski venac

Trase planiranih kanalizacionih cevi su u koridoru kolovoza i ukrtanja sa ostalim postojeim i buduim infrastrukturnim vodovima e se vriti na licu mesta ukoliko za to bude potrebe, imajui u vidu propise i neophodnost potovanja padova cevi atmosferske kanalizacije. Minimalna dubina ukopavanja je 1,2 m, a padovi 0,2 %. Na mestu prikljuka na postojeu kanalizaciju, predviene su kaskade. Na svim promenama pravca, prikljucima, kao i na pravim deonicama na priblino 50 m, potrebno je predvideti revizione silaze. Raspored slivnika sa talonikom e se utvrditi glavnim projektima atmosferske kanalizacije. Svi podaci dati ovim reenjem su orijentacioni i sluie kao osnova za izradu glavnih projekata hidrotehnikih instalacija. 2.2. ELEKTROENERGETSKA I TT MREA ELEKTROENERGETSKA MREA Predloeno reenje elektroenergetske mree uraeno je na osnovu Uslova JP "Elektrosrbija" d.o.o. Kraljevo broj 2005/1 od 23.05.2006. god. Na podruju ovog plana postojei elektroenergetski kapaciteti zadovoljavaju sadanje potrebe korisnika. Realizacija novih zahteva za poveanjem broja potroaa elektrine energije podrazumeva poveanje elektroenergetskih kapaciteta. Zadovoljenje novih potreba za elektrinom energijom potroaa na podruju obuhvaenim ovim planom moe biti ostvareno poveanjem kapaciteta postojeih trafo-stanica, ugradnjom transformatora vee snage umesto postojeih ili ugradnjom novih transformatora u okviru postojeih trafostanica bez veih rekonstrukcija, kao i izgradnjom novih trafostanica unutar novoplaniranih objekata. Sva ova razmatranja odnose se posledino i na pojedine delove VN i NN sistema za prenos elektrine energije. Poveanje kapaciteta odnosi se na: - TS 10/0,4 kV "Dom JNA", gde je mogue postojei transformator instalisane snage 400 kVA zameniti novim snage 1000 kVA; - TS 10/0,4 kV "Stara pivara", koja moe pretrpeti zamenu postojeeg transformatora instalisane snage 630 kVA novim snage 1000 kVA; - TS 10/0,4 kV "RK Partizanka", gde je mogue zameniti oba transformatora instalisane snage po 630 kVA novim snage po 1000 kVA; - TS 10/0,4 kV "Zelengora", koja moe pretrpeti zamenu postojeeg transformatora instalisane snage 630 kVA novim snage 1000 kVA; - TS 10/0,4 kV "Pivarska", koja poseduje jedan transformator instalisane snage 630 kVA, uz odraene graevinske radove za ugradnju jo jednog transformatora instalisane snage 630 kVA, ali i mogunost kasnije zamene oba transformatora novim snage po 1000 kVA. Na ovaj nain mogue je poveati kapacitet za 3450 kVA, odnosno postojeu instalisanu snagu od 5550 kVA poveati na 9000 kVA (uslovno). Poboljanje pouzdanosti postie se zamenom dotrajalih elemenata sistema, kojima je istekao predvieni eksploatacioni vek, to se odnosi kako na transformatore, tako i na VN kablove, ali i polaganjem novih VN kablovskih vodova radi formiranja odgovarajuih "prstenova", ime se obezbeuju rezervna napajanja u sluajevima ispada. Svako poveanje kapaciteta trafostanica 10/0,4 kV na ovom podruju zahteva poveanje snage TS 35/10 kV "Centar". To se moe realizovati zamenom postojeeg transformatora instalisane snage 4 MVA novim snage 8 MVA. Radi poveanja pouzdanosti treba izvriti zamenu postojeeg dotrajalog transformatora snage 8 MVA novim iste snage. Iz razloga dotrajalosti potrebno je zameniti sledee kablovske vodove 10 kV: - od TS 10/0,4 kV "Robna kua stara" do TS 10/0,4 kV "Brae Glii" (duine oko 350 m),

16 od TS 10/0,4 kV "Dom JNA" do TS 10/0,4 kV "Vavilon" (duine oko 400 m). Poveanje pouzdanosti sistema postie se polaganjem novog kabla 10 kV, 150 mm2, Al (duine oko 450 m) od TS 35/10 kV "Centar" do TS 10/0,4 kV "Hajduk Veljkova 1". Funkcionalni meupovezni kablovski vod 10 kV izmeu TS 110/35/10 kV "aak 2" i TS 35/10 kV "Centar", kojeg obrazuju izvodi trafostanica "SMS" i "Centar", moe biti formiran polaganjem novih 10 kVnih kablovskih vodova od TS 110/35/10 kV "aak 2" do TS 10/0,4 kV "SMS" (150 mm 2, Al, duine oko 1100 m), uz opremanje jedne 10 kV-ne izvodne elije, kao i od TS 10/0,4 kV "Vavilon" do TS 10/0,4 kV "Devet Jugovia" (150 mm2, Al, duine oko 300 m). Poveanje kapaciteta na ovom prostoru, izgradnjom novih trafostanica naponskog odnosa 10/0,4 kV, moe se realizovati tipskim TS 10/0,4 kV preporuene instalisane snage 630 kVA, izgraenim unutar graevinskih objekata. Eventualne potrebe za VN kablovima veeg preseka, zbog poveanja kapaciteta postojeih trafostanica, zadovoljiti polaganjem istih u rovove po ve postojeim trasama VN kablova 10 kV. Poboljanje elektroenergetske mree izvriti ugradnjom novih NN kablova naponskog nivoa 1 kV (tendencija je izvoenje NN mree podzemnim kablovima, a ne vazdunim vodovima, i formiranje jedinstvenih trasa kablova za sve naponske nivoe), kao i VN kablova naponskog nivoa 10 kV, ije trase treba da pripadaju zonama trotoara ulica. Rekonstrukciju postojee elektroenergetske mree izvesti uvoenjem trasa postojeih kablova, koje su van koridora ulica, u zone trotoara istih, kao i polaganjem novih VN kablova po trasama ve postojeih (u isti rov). NN mreu izvoditi vazduno samo na mestima gde ne postoji mogunost izgradnje podzemne mree, korienjem betonskih NN stubova i samonosivih snopova. Stubove sa svetiljkama za javnu rasvetu, kod projektovanja novih ulica, ili rekonstrukcije postojeih, postavljati u zonama trotoara ulica ili zelenih povrina. Javnu rasvetu elektroenergetski reiti prema odgovarajuim projektima, a njihovo napajanje izvesti kablovima poloenim u iste rovove sa ostalim NN i VN kablovima. Raspored i tip svetiljki definisati projektom, izvore svetla prilagoditi potrebama i ambijentu (ostvariti dobru reprodukciju boja) uz ostvarenje odgovarajuih fotometrijskih zahteva, a kablove poloiti u rovove prema trasama prikazanim ovim planom, u zonama trotoara i zelenih povrina. Glavni komandni ormani i eventualni pomoni ormani postavljaju se u zonama trotoara i zelenih povrina tako da budu uklopljeni u ambijent, sa odgovarajuom elektrinom i mehanikom zatitom. TT MREA Kompletna TT mrea ovog podruja pripada GC "aak". Predloeno reenje TT mree uraeno je na osnovu Uslova Preduzea za telekomunikacije Telekom Srbija A.D. R.C. aak, broj 03-1/1127 od 02.06.2006. god. Na podruju ovog plana TT mreu treba rekonstruisati postepenim prevoenjem vazdune TT mree podzemnu. Planirana je izgradnja TT kanalizacije u svim ulicama ovog podruja, to podrazumeva postojanje podzemnih TT kablova uglavnom samo za pojedinane prikljuke iz poslednjeg TT okna do koncentracionog ormana odreenog objekta. Telefonske govornice i druge manje TT objekte ("MSAN"-ove) treba postavljati na trotoarima ulica na pogodnim mestima uz neometano odvijanje peakog saobraaja, pridravajui se postojeih trasa TT kablova. Mreu kablovskog distributivnog sistema kablovske televizije uraditi podzemno (umesto postojee vazdune mree), korienjem PVC cevi TT kanalizacije, prema odgovarajuem ugovoru sa JP "Telekom Srbija", ili sopstvenih cevi u trasi TT kanalizacije, pri emu vae isti propisi kod postavljanja instalacija kao za TT instalacije. Ovim se izbegava postavljanje kablova i krovnih nosaa po krovovima i fasadama objekata. POSEBNI USLOVI: Elektroenergetska mrea Visokonaponski kablovi za samostalno polaganje u rov treba da budu tipa slinog NP013-AS, a niskonaponski mogu biti tipa PP00-Y, poloeni u rov na minimalnoj dubini od 0,8 m u svemu prema tehnikim propisima za polaganje elektroenergetskih kablova u rov. Rov treba da poseduje dimenzije koje su odreene propisima prema broju kablova, mestu i uslovima polaganja, a kabl se polae blago vijugavo zbog sleganja tla, u posteljicu od peska minimalne debljine 0,1 m ispod i isto toliko iznad kabla, uz postavljanje zatitnih i upozoravajuih elemenata i propisno slojevito nabijanje materijala do potrebne zbijenosti kod zatrpavanja rova. Rov ne sme da ugrozi stabilnost saobraajnice. Kod postavljanja kabla ispod asfaltiranih povrina, puteva, pruga i na drugim mestima gde moe doi do mehanikog oteenja kabla koristiti PVC cevi odgovarajueg prenika, pri emu treba ispotovati sve kriterijume za izbor preseka cevi, ili kablovsku kanalizaciju izvedenu betonskim cevima - kablovicama, tako da razmak od gornje povrine zatitne cevi ili kablovske kanalizacije -

17 do kote kolovoza treba da bude najmanje 0,8 m. Kod polaganja kablova razliitog naponskog nivoa kroz PVC cevi ostvariti vii nivo kanalizacije za kablove nieg naponskog nivoa. Pribliavanje i ukrtanje elektroenergetskih kablova sa ostalim elementima infrastrukture izvesti u skladu sa propisima, tako da se ostvare sledei minimalni dozvoljeni razmaci: - 0,5 m pri paralelnom voenju sa TT kablom, a kod ukrtanja 0,3 m za kablove napona 250 V prema zemlji, odnosno 0,5 m za napone prema zemlji vee od 250 V, pri emu ugao ukrtanja treba da bude min. 450 (za naseljena mesta), a najmanje 300 uz posebnu dozvolu preduzea za telekomunikacije, a truditi se da bude to blie 900, - 0,5 m pri paralelnom voenju sa vodovodnim i kanalizacionim cevima, a kod ukrtanja min. razmak je 0,3 m za kablove 1 kV, odnosno 0,4 m za 10 kV-ne kablove, 0,7 m pri paralelnom voenju sa toplovodom, a kod ukrtanja min. 0,8 m, paralelno voenje sa gasovodom nije dozvoljeno, a kod ukrtanja min. razmak je 0,8 m, 0,07 m kod meusobnog paralelnog voenja energetskih kablova (0,1 m ako su u pitanju dva 10 kVna kabla), a 0,3 m kod ukrtanja, pri emu treba koristiti opeke ili druge izolacione elemente za razdvajanje kablova razliitih naponskih nivoa poloene u isti rov, 0,5 m kod paralelnog voenja i pribliavanja temeljima objekata. Ukoliko kod pribliavanja ili ukrtanja energetskih kablova sa nekim od infrastrukturnih elemenata (TT kabl, vodovodna ili kanalizaciona cev, toplovod, gasovod, ili drugi energetski kabl) nije mogue ostvariti minimalni razmak ili druge propisom zahtevane uslove potrebno je primeniti sledee zatitne mere: - Kod ukrtanja i paralelnog voenja energetskog i TT kabla potrebno je energetski kabl provui kroz zatitnu cev, ali i tada treba ostvariti minimalni razmak od 0,3 m, kod ukrtanja sa vodovodnim i kanalizacionim cevima potrebno je energetski kabl provui kroz zatitnu cev, kod ukrtanja energetskog kabla sa toplovodom potrebno je uiniti da toplotni uticaj toplovoda ne bude vei od 200C, a to se ini ugradnjom metalnih ekrana izmeu energetskog kabla i toplovoda, ili pojaanom izolacijom toplovoda, ili primenom posebne kablovske kouljice za zatrpavanje toplovoda i kabla (na pr. meavina ljunka sledeih granulacija i procentualnog uea u meavini: do 4 mm 70 %, od 4 do 8 mm 15 % i od 8 do 16 mm 15 %), kod ukrtanja sa gasovodom potrebno je energetski kabl poloiti u zatitnu cev duine minimum 2 m sa obe strane mesta ukrtanja, ali i tada treba ostvariti minimalni razmak od 0,3m. Niskonaponske kablove i vodove za napajanje pojedinih objekata, kao i za javnu rasvetu postavljati prema uslovima isporuioca elektrine energije, uz korienje postojeih i planiranih kablovskih trasa u zonama trotoara ulica. TT mrea i mrea kablovske televizije: Podzemni telekomunikacioni kablovi i TT kanalizacija za TT kablove i kablove mree kablovske televizije polau se u rov irine 0,4 m na dubini od 0,8 do 1 m prema vaeim tehnikim propisima za polaganje TT kablova u rov, tako da prilikom postavljanja cevi TT kanalizacije postaviti istom trasom i jednu cev za kablove mree kablovske televizije, sa krajevima u istim TT oknima. Za ove cevi vae isti propisi i uslovi kao i za cevi TT kanalizacije. Postavljanje samostalnih podzemnih kablova mree kablovske televizije vriti istom trasom kao i za podzemne TT kablove. Takoe primeniti iste propise i uslove kod polaganja kablova koji se odnose na pribliavanje i ukrtanje sa drugim elementima infrastrukture. Kod pribliavanja i ukrtanja podzemnih TT kablova sa ostalim infrastrukturnim objektima potrebno je ostvariti sledee minimalne razmake: - sa vodovodnom cevi kod ukrtanja 0,5 m, a kod paralelnog voenja 0,6 m, - sa kanalizacionom cevi kod ukrtanja 0,5 m, a kod paralelnog voenja 0,5 m, - sa elektroenergetskim kablom do 10 kV kod ukrtanja 0,5 m, a kod paralelnog voenja 1m, - od regulacione linije 0,5 m, - od uporita elektroenergetskih vodova do 1 kV 0,8 m, Kod postavljanja podzemnog TT kabla ispod asfaltiranih povrina, puteva, pruga i na drugim mestima gde moe doi do mehanikog oteenja kabla koristiti PVC cevi odgovarajueg prenika. TT kablove za napajanje pojedinih objekata, kao i javnih govornica postavljati prema uslovima nadlenog preduzea, uz korienje postojeih i planiranih kablovskih trasa u zonama trotoara ulica.

18 2.3. TERMOTEHNIKE INSTALACIJE Predloeno reenje termotehnikih instalacija uraeno je na osnovu uslova JKP aak za grejanje i odravanje zgrada broj 1172/1 od 01.08.2006. g. i JP SRBIJAGAS a Novi Sad, RJ distribucija aak broj 6/264 od 24.05.2006. g. Supstitucija kotlarnice umadija sa mazuta na gas podrazumeva i njeno proirenje sa 2.3 MW na 10 MW ime bi se ugasile sve kotlarnice u uem centru grada i znatno smanjilo aero zagaenje. Izgraeni krak du ulice Gradsko etalite bi se spojio sa kotlarnicom umadija. Svi objekti sa podruja PDR Centar II koji se greju sa SDG-a i dalje bi se grejali sa Gradske toplane s tim to bi se izgradnjom kraka od kotlarnice umadija dve mree spojile u prsten. Podzemni toplovod voditi beskanalno od predizolovanih cevi potrebnog prenika, prema tehnikim propisima i dubini prema terenu. U delu trotoara i zelenim povrinama toplovod voditi na minimalnoj dubini od 0.6 m. Ispod saobraajnica cevovod voditi u zatitnoj oblozi betonske ili eline cevi ili u betonskom kanalu na dubini od minimalno 0.8 m. Pod dubinom ukopavanja podrazumeva se minimalno rastojenje izmeu spoljne povrine cevi i nivoa terena. Proirenje distributivne gasne mree podrazumeva izgradnju prikljuaka i krakova tako da se mogu prikljuiti svi individualni objekti sa ovog podruja. Gasovod se po pravilu polae ispod zemlje, bez obzira na njegovu namenu i pritisak gasa. Kod gasovoda ukopanih, minimalna dubina ukopavanja mora biti 0.8 m. Na kraim deonicama moe se dozvoliti dubina ukopavanja manja od 0.8 m ali ne ispod 0.6 m. Pod dubinom ukopavanja podrazumeva se minimalno rastojanje izmeu spoljne povrine cevi i nivoa terena. 3.0 REGULACIJA OZELENENIH POVRINA U okviru plana zastupljeno je zelenilo javnih povrina peake zone, slobodnih povrina u okviru prostora za javnu upotrebu (uglavnom u ardinjerama) kao i u profilu saobraajnica. Opti uslov za sve zone zelenila je sledei: - prilikom osnivanja zelenih povrina - bilo parternih ili drvenastih sadnica, primenjivati sve potrebne agrotehnike mere i strogo potovati vreme sadnje pojedinih vrsta u odnosu na njihov vegetativni period. - reenje zelenila uskladiti sa trasama podzemnih i nadzemnih instalacija. - u dendrolokom smislu voditi rauna o mikroklimatskim karakteristikama i sastavu tla. - zbog znaajnih poploanih povrina planirati postavljanje ardinjera sa kombinacijom cvetnih zasada sa niskim formama zimzelenog rastinja (na pr. mini tuja, empres - mini thuja globosa, chamaeciparis laws. i slino) U okviru peake zone u centralnom podunom delu formirati zelene povrine. Pokuati uklopiti postojee vrste srednjih i visokih liara u budue reenje - budue zelenilo formirati u parternoj formi - parterno zelenilo podrazumeva prvenstveno izuzetno negovan i kvalitetan travnjak, na kome bi bile zastupljene cvetne rundele, formirane od raznih vrsta sezonskog cvea u kombinaciji sa niskim bunastim zimzelenim formama. - mogua je kombinacija zelenih i vodenih povrina

IV URBOEKONOMSKA ANALIZA 1.0 SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA Ukupna duina planirane mree gradskih saobraajnica podruja plana Centar II iznosi: 1. primarna putna mrea, LP = 625,00 metara; 2. sekundarna putna mrea, LS = 535,00 metara. Od saobraajnica primarne putne mree, ve je izgraena deonica Ulice Sinelieve. Izgraene saobraajnice sekundarne putne mree su: Ulica Pivarska i dve deonice Ulice Kosovski venac (od osovinske

19 take 17 do osovinske take 18 i od osovinske take 18 do osovinske take 19). Pomenute saobraajnice, kao ni Kueljeva ulica (jer je u sklopu plana Centar III), nisu predmet urboekonomske analize. Tabelarni prikaz cene kotanja planirane saobraajne mree: Naziv saobraajnice 1. 2. 3. 4. 5. 6. 6. irina (m) Duina (m) Cena kotanja (dinara) 5.100.000,00 3.000.000,00 2.000.000,00 1.900.000,00 900.000,00 4.500.000,00 2.500.000,00 19.000.000,00 din

Ulica kneza Miloa 11,80 155,00 Ulica eleznika 11,70 80,00 Ulica Krenov prolaz 8,60 80,00 Kosovski venac 8,00 80,00 Kosovski venac-A 8,00 40,00 Kosovski venac-parking 21,00 80,00 Povrinski parking (60 parking-mesta) ` UKUPNO SAOBRAAJNA INFRASTRUKTURA

U cenu izgradnje saobraajne mree podruja plana Centar II nije uraunata cena zemljita. 2.0 HIDROTEHNIKE INSTALACIJE

Vodovodne instalacije
Predviena je izgradnja vodovoda 100 u ulicama: Skadarska, u duini 55m 132 000,00 din Kosovski venac, u duini 245m 588 000,00 din Kosovski venac-A, u duini 35m 84 000,00 din ukupno vodovod 804 000,00 din

Fekalna kanalizacija
Predviena je rekonstrukcija kanalizacije 200: u podcelini F2 za potrebe novog objekta, u duini 25m 50 000,00 din na parkingu u Skadarskoj, u duini 75m 140 000,00 din izgradnja u ul. Kosovski venac, u duini 170m 350 000,00 din izgradnja u ul. Kosovski venac-A, u duini 35m 70 000,00 din ukupno f.k.= 610 000,00 din

Atmosferska kanalizacija
Predviena je izgradnja kanalizacije min 300 u ulicama: Kneza Miloa, u duini 160m ka ul. Gospodar Jovanova 512 000,00 din Krenov prolaz (od planirane javne garae) u duini 80m, ka ul. Kneza Miloa 256 000,00 din Ispred "Banka Intesa" i Kueljeva, u duini 205m, ka ul. eleznika 656 000,00 din Kosovski venac, u duini 120m, ka parkingu kod Doma vojske 368 000,00 din Iz podceline F2, u duini 25m, ka ul. eleznika 80 000,00 din Pored Doma vojske izmetanje u koridor saobraajnice, u duini 65m 208 000,00 din Kosovski venac-A, u duini 35m 112 000,00 din ukupno a.k.= 2 192 000,00 din

20

UKUPNO HIDROTEHNIKE INSTALACIJE 3.0 ELEKTROENERGETSKE I TELEKOMUNIKACIONE INSTALACIJE: Elektroenergetske instalacije: - VN kablovi sa rovovima: - NN kablovi sa rovovima: - Rekonstrukcija TS 35/10 kV: zamena T4MW sa T8MW zamena T8MW sa T8MW izvodna elija 10 kV - Rekonstrukcija TS 10/0,4 kV: zamena T400KVA sa T1000KVA zamena T630KVA sa T1000KVA novi T1000KVA UKUPNO: TT instalacije: - Rovovi sa zemljanim radovima i opremom: - Cevi: - TT kabl: - TT govornice: - TT okno: - Kablovska TV - Ostalo: UKUPNO: UKUPNO ELEKTROENERGETSKE I TT INSTALACIJE: 4.0 TERMOTEHNIKE INSTALACIJE

3 606 000,00 din

11.050.000,00 din 3.000.000,00 din 4.500.000,00 din 8.000.000,00 din 500.000,00 din 1.000.000,00 din 5.000.000,00 din 3.200.000,00 din 36.250.000,00 din

285.000,00 din 130.000,00 din 260.000,00 din 325.000,00 din 800.000,00 din 2.500.000,00 din 200.000,00 din 4.500.000,00 din

40.750.000,00 din

Toplovodne instalacije
Predviena je izgradnja toplovoda u ulicama: Skadarska ulica 219x5.9 mm u duini 140 m 133x4.0 mm u duini 30m Kosovski venac 133x4.0 mm u duini 65m eleznika ulica 88.9x3.2 mm u duini 23m Supstitucija kotlarnice u Skadarskoj ulici ukupno toplovod 17 764 000,00 din 510 000,00 din 1 104 000,00 din 391 000,00 din 55 100 000,00 din 74 869 000,00 din

Gasne instalacije
Predvieno je proirenje distributivne gasovodne mree u ulicama: Kosovski venac u duini od 177 m 566 400,00 din Kosovski venac A u duini od 63 m 201 600,00 din ukupno distributivni gasovod 768 000,00 din UKUPNO TERMOTEHNIKE INSTALACIJE 5.0 OSTALA ULAGANJA 75 637 000,00 din

21 Pribavljanje planiranog javnog graevinskog zemljita: ruenje objekta: izgradnja javne parking garae Ureenje peake zone 70 706 250,00 din 104 888 800,00 din 280 000 000,00 din 83 235 600,00 din 538 830 650,00 din

UKUPNO OSTALA ULAGANJA: REKAPITULACIJA

- saobraajna infrastruktura ....................... 19 900 000,00 din - hidrotehnike instalacije ...................... 3 606 000,00 din - elektroenergetske, TT i inst. kablovske TV ...................... 40.750.000,00 din - mainske instalacije ...................... 75 637 000,00 din - ostala ulaganja ........................... 538 830 650,00 din UKUPNA POTREBNA ULAGANA: OEKIVANI PRIHODI: Nadoknada za ureenje gradskog graevinskog zemljita: 193 100 750,00 din 678 723 650,00 din

Nadoknada za korienje gradskog graevinskog zemljita: za period 2008 2012. god 3 754 494,00 din Nadoknada za korienje gradskog graevinskog zemljita: za period 2012 2016. god 4 148 216,00 din ________________________________________________________________________ UKUPNO ( period 2008 -2016 g.) 201 003 460,00 din Napomena: Podaci za proraun su uzeti na osnovu planiranog stepena iskorienosti zemljita i koeficijenta izgraenosti i trenutno vaeih cena. Kod prorauna nadoknade za korienje gradskog graevinskog zemljita raunalo se sa postepenom izgradnjom za period od narednih osam godina. Vano je napomenuti da je usled smanjenja spratnosti u smislu definisanja zavrne etae iskljuivo kao potkrovlja, na osnovu primedbe od strane Komisije za planove, dolo do smanjenja oekivanih prihoda za oko 25 000 000,00 dinara. Elektroenergetske, TT i mainske instalacije su predmet investiranja odgovarajuih preduzea i pojedinanih investitora uz napomenu da je vei deo planiranih mainskih instalacija izveden u periodu izrade plana. V PRAVILA GRAENA 1.0 CENTRALNE FUNKCIJE

Kao pretena namena centralne funkcije su zastupljene u celinama A , B i C. Celina A i podcelina B1 su ve izgraene i definisane tako da su dozvoljene minimalne intervencije na postojeim objektima u okviru datih graevinskih linija (grafiki prilog KARTA NAMENE POVRINA i KARTA REGULACIJE I PARCELACIJE) sanacija fasada, ravnih krovova i sl. kao i manje rekonstrukcije sa ciljem poboljanja kvaliteta u funkcionalnom i estetskom smislu. ( Za objekat na k.p. br. 825/1 u kome se trenutno nalazi Alpe Adria banka i Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, graevinska linija je data po granici stubova koji su sastavni deo objekta. Otvoreni prostor u prizemlju do stubova nije dozvoljeno zatvarati.) - dozvoljena je rekonstrukcija partera - u podzemnom nivou (gradska rupa), prostor koji je namenjen za javnu upotrebu potrebno je sanirati. Iznad prostora gradske rupe dozvoljena je rekonstrukcija u nivou partera bez mogunosti nadgradnje

22 preparcelaciju u delu ostalog zemljita vriti na osnovu urbanistikog projekta, uz dozvoljen uslov da se pripadajua parcela poklapa sa gabaritima objekta. Voditi rauna o postojanju podzemnog nivoa i etanom nainu korienja. svi prolazi i komunikacije moraju biti dostupni za javnu upotrebu.

* Poseban uslov koji vai za sve celine odnosi se na uslove odlaganja otpada. Kako se radi o reprezentativnoj zoni grada, nije planirano postavljanje kontejnera i drugih prostora za odlaganje smea, ve ovaj problem treba reiti posebnim reimom - uvoenjem vremenski ogranienog i preciziranog termina prikupljanja smea od strane nadlenog komunalnog preduzea. OPTI USLOVI ZA PODCELINE B2, C1, C2 i C3 Dozvoljena namena centralne funkcije uz mogunost stanovanja na viim spratnim etaama Kod stambeno poslovnih objekata prizemlja obavezno poslovna; dozvoljena poveana spratna visina prizemlja koja omoguava formiranje galerije. Prvenstveno je predvien tip vieporodinog stanovanja, izuzetak su celine u kojima postoje objekti koji uivaju prethodnu zatitu i mogu zadrati deo porodinog stanovanja u skladu sa preporukom Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo o potrebi ouvanja prvobitne namene gde god je mogue dozvoljena izgradnja i isto poslovnih objekata, pod uslovima koji vae za podcelinu Poloaj objekta odreen je graevinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Objekte postavljati na graevinsku liniju, pri emu deo objekta moe biti uvuen u odnosu na istu.( Grafiki prilog Karta regulacije i parcelacije) Gabarit podzemne etae moe da bude i izvan gabarita osnovnog objekta i to po pravilu u ravni terena ( izuzetno sa izdizanjem do 0.5 m, ako to dozvoljavaju uslovi na parceli) pri emu se ne smeju prei granice parcele Dozvoljena je izgradnja i vie podzemnih nivoa ukoliko dozvoljavaju geomehaniki i hidrotehniki uslovi planirano je formiranje poluzatvorenih blokova, sa objektima u nizu odnosno prekinutom nizu. Objekte u nizu postaviti u nultoj poziciji razdelnih granica. Dozvoljena izgradnja atrijumskog tipa objekta uz mogunost nadkrivanja atrijumskog prostora transparentnim materijalima meusobna udaljenost objekata u prekinutom nizu iznosi 1/2 visine vieg objekta (visina do krovnog venca). Udaljenost se moe smanjiti na 1/4 ako objekti na naspramnim bonim fasadama ne sadre naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim prostorijama). Ukoliko se radi o prekinutom nizu udaljenost od granice susedne parcele je minimalno 2.5m, a za objekte spratnosti Po+P+3 i vie, ova udaljenost je minimalno 4.0m (Izuzetak od ovog pravila primenjuje se za k.p. br. 819 zbog specifinosti zateenog stanja). Manja udaljenost od predviene planom mogua je uz saglasnost korisnika susedne parcele. Pristup parceli ostvariti sa javne saobraajnice Parkiranje po principu 1PM/70m2 korisnog prostora, odnosno 1PM/1stan, obezbediti u okviru sopstvene parcele, Dozvoljeni ispusti na javnu povrinu najvie 1,20m na delu viem od 3,00 m. Visina nadzitka podkrovnih etaa max 1,60 m Krovovi obavezno kosi Materijalizacija - koristiti savremene materijale Preparcelaciju u delu ostalog zemljita vriti na osnovu urbanistikog projekta. Kod postojeih parcela dozvoljeno odstupanje od minimalne povrine i minimalnog ulinog fronta parcele od 5 % Prilikom projektovanja pridravati se vaeih propisa za projektovanje odgovarajue vrste objekata i propisa za stabilnost. Fundiranje objekata vriti nakon pribavljanja podataka o geomorfolokim karakteristikama zemljita Prilikom projektovanja objekata pridravati se uslova iz Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Ostali uslovi na osnovu Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava (Sl. glasnik RS broj 75/2003)

POSEBNI USLOVI ZA PODCELINE B2, C1, C2 i C3

23 urbanistika podcelina B2 Urbanistika podcelina B2 predstavlja sastavni deo urbanistike celine B koja se naslanja na Gradsko etalite i koja je kako je ve prethodno navedeno bila predmet obnove i rekonstrukcije koja je devedesetih godina otpoela u ovoj zoni. Kako je najvei deo prostora uz Gradsko etalite ve izgraen potrebno je nastavak izgradnje, a koji se odnosi na UPC B2 uskladiti sa ve izgraenim prostorom u okviru UPC B1 u smislu primenjenih parametara stepena zauzetosti i koeficijenta izgraenosti kao i u arhitektonsko oblikovnom smislu. Takoe je potrebno naglasiti da je na k.p. br. 818 koja se granii sa UPC B2 (k.p.br. 819) ve realizovani objekti postavljeni na udaljenosti manjoj od 1.5m od mene linije sa k.p.br 819, a na bonim stranama su ostavljeni otvori , ime je onemoguen nastavak niza i neophodno je napraviti odreeni razmak izmeu objekata radi funkcionisanja istih. Ako bi se ispotovao parametar potrebne meusobne udaljenosti, korisnik k.p. br. 819 bi bio doveden u potpuno neravnopravan poloaj u odnosu na sve ostale korisnike u ovoj celini (koncept po kome je realizovan ostali deo Gradskog etalita predvideo je minimalne meusobne udaljenosti izmeu objekata). Graevinska linija u realizovanom delu B1 poklapa se sa regulacionom kako u Gradskom etalitu, tako i u Pivarskoj ulici. Imajui u vidu sve prethodno izneto, kao i injenicu da se predmetna lokacija nalazi u centralnoj gradskoj poslovnoj zoni, za UPC B2 se planiraju sledei uslovi: - Najmanja povrina graevinske parcele je 4,00ara - Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 12,00m - stepen zauzetosti maksimalno 90% uz mogunost izgradnje atrijumskog tipa objekta sa nadkrivenim atrijumskim prostorom, transparentnim materijalima - koeficijent izgraenosti maksimalno k= 4.0 - maksimalna spratnost do Po+P+3+Pk - graevinska linija se poklapa sa regulacionom u odnosu na Gradsko etalite, Ulicu kneza Miloa i Pivarsku, pri emu deo objekta moe biti uvuen u odnosu na istu. U odnosu na k.p. br. 818 graevinska linija je na udaljenosti od 1.5m od mene linije - Objekti se postavljaju na menu liniju izmeu k.p.br. 819 i 820 - U oblikovnom smislu objekti na k.p. br. 819 i 820 treba da predstavljaju celinu i budu usklaeni sa ve realizovanim delom na Gradskom etalitu, uz potrebnu saglasnost Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo. urbanistika podcelina C1 Specifinost ove celine se ogleda u tome to se u njoj nalazi objekat graditeljskog naslea koji uiva prethodnu zatitu tako da se graenje u ovoj celini mora odvijati uz obavezne uslove Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo. Tip stanovanja koje prati centralne funkcije je vieporodino sa izuzetkom objekta na k.p. br. 821/1, koji uiva prethodnu zatitu i moe zadrati deo porodinog stanovanja u skladu sa preporukom Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo o potrebi ouvanja prvobitne namene gde god je mogue. minimalna povina graevinske parcele za porodino stanovanje sa centralnim funkcijama i iste centralne funkcije P= 3.00 ari minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 4.00 ara Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 12,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.0 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno - uz Ulicu kneza Miloa (Po)+P+1 - u dubini lokacije ( ka Pivarskoj i Ulici Krenov prolaz) do (Po)+P+1+Pk

urbanistika podcelina C2 Najmanja povrina graevinske parcele je 4,00ari Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 12,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.4 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno (Po)+P+2+Pk

24

urbanistika podcelina C3 Najmanja povrina graevinske parcele je 6,00 ari Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 15,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 3.2 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno (Po)+P+3+Pk

2.0 STANOVANJE SA CENTRALNIM FUNKCIJAMA - Zastupljeno u urbanistikim celinama D i E OPTI USLOVI ZA URBANISTIKE CELINE D i E Dozvoljena namena stanovanje sa delatnostima koje su kompatibilne osnovnoj nameni Tip stanovanja je vieporodino sa izuzetkom celina D1 i E1 u kojima se nalaze objekti koji uivaju prethodnu zatitu pa se moe zadrati deo porodinog stanovanja u skladu sa preporukom Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo o potrebi ouvanja prvobitne namene gde god je mogue. dozvoljena izgradnja i isto poslovnih objekata, pod uslovima koji vae za podcelinu Kod stambeno poslovnih objekata prizemlja obavezno poslovna; dozvoljena poveana spratna visina prizemlja koja omoguava formiranje galerije. Poloaj objekta odreen je graevinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Objekte postavljati na graevinsku liniju, pri emu deo objekta moe biti uvuen u odnosu na istu. (Grafiki prilog Karta regulacije i parcelacije) Gabarit podzemne etae moe da bude i izvan gabarita osnovnog objekta i to po pravilu u ravni terena (izuzetno sa izdizanjem do 0.5 m, ako to dozvoljavaju uslovi na parceli) pri emu se ne smeju prei granice parcele Dozvoljena je izgradnja i vie podzemnih nivoa ukoliko dozvoljavaju geomehaniki i hidrotehniki uslovi planirano je formiranje poluzatvorenih blokova, sa objektima u nizu odnosno prekinutom nizu. Objekte u nizu postaviti u nultoj poziciji razdelnih granica. meusobna udaljenost objekata u prekinutom nizu iznosi 1/2 visine vieg objekta (visina do krovnog venca). Udaljenost se moe smanjiti na 1/4 ako objekti na naspramnim bonim fasadama ne sadre naspramne otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim prostorijama). Ukoliko se radi o prekinutom nizu udaljenost od granice susedne parcele je minimalno 2.5m, a za objekte spratnosti Po+P+3 i vie, ova udaljenost je minimalno 4.0m. Manja udaljenost od predviene planom mogua je uz saglasnost korisnika susedne parcele. Pristup parceli ostvariti sa javne saobraajnice Parkiranje po principu 1PM/70m2 korisnog prostora, odnosno 1PM/1stan, obezbediti u okviru sopstvene parcele, Dozvoljeni ispusti na javnu povrinu najvie 1,20m na delu viem od 3,00 m. Visina nadzitka podkrovnih etaa max 1,60 m Krovovi obavezno kosi Materijalizacija - koristiti savremene materijale Preparcelaciju u delu ostalog zemljita vriti na osnovu urbanistikog projekta. Kod postojeih parcela dozvoljeno odstupanje od minimalne povrine i minimalnog ulinog fronta parcele od 5 % Prilikom projektovanja pridravati se vaeih propisa za projektovanje odgovarajue vrste objekata i propisa za stabilnost. Fundiranje objekata vriti nakon pribavljanja podataka o geomorfolokim karakteristikama zemljita Prilikom projektovanja objekata pridravati se uslova iz Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Ostali uslovi na osnovu Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska , odnosno gradska uprava (Sl. glasnik RS broj 75/2003)

POSEBNI USLOVI

25 urbanistika podcelina D1 Specifinost ove celine se ogleda u tome to se u njoj nalazi objekat graditeljskog naslea koji uiva prethodnu zatitu tako da se graenje u ovoj zoni mora odvijati u skladu uz obavezne uslove Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo. - u zatienom objektu moe se zadrati porodino stanovanje uz upotpunjavanje centralnim funkcijama - minimalna povrina graevinske parcele za porodino stanovanje sa centralnim funkcijama i iste centralne funkcije P= 3.00 ari - minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 6.00 ari - Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 15,00m - Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.0 - Stepen iskorienosti zemljita do 80% , - Spratnost objekata maksimalno - uz Ulicu kneza Miloa (Po)+P+1 - u dubini lokacije od (Po)+P+1 do (Po)+P+2+Pk urbanistika podcelina D2 Planirana zamena postojeeg graevinskog fonda loeg boniteta novim stambeno-poslovnim objektima tipa poluzatvorenog bloka formiranog uz Ulicu Kneza Miloa i Ulicu Sinelievu. Obavezna razrada urbanistikim projektom minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 6.00 ari Najmanja irina graevinske parcele za objekte u prekinutom nizu 15,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.4 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno - uz Ulicu kneza Miloa (Po)+ P+1 - na uglu i uz Ulicu Sinelievu do (Po)+P+2+Pk

urbanistika podcelina E1 Specifinost ove celine se ogleda u tome to se u njoj nalazi objekat graditeljskog naslea koji uiva prethodnu zatitu tako da se graenje u ovoj zoni mora odvijati u skladu uz obavezne uslove Zavoda za zatitu spomenika kulture Kraljevo. - Obavezna razrada urbanistikim projektom - minimalna povrina graevinske parcele za porodino stanovanje sa centralnim funkcijama i iste centralne funkcije P= 3.00 ara - minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 4.00 ara - Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.0 - Stepen iskorienosti zemljita do 80% , - Spratnost objekata maksimalno (Po)+P+1+Pk

urbanistika podcelina E2 Obavezna razrada urbanistikim projektom minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 4.00 ari Najmanja irina fronta graevinske parcele 15,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.4 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno - uz Ulicu Sinelievu do urbanistike celine E1- (Po)+P+1 - na uglu Ulice Sinelieve i Kosovski venac i uz Ulicu Kosovski venac do(Po)+ P+2+Pk

26 urbanistika podcelina E3 Obavezna razrada urbanistikim projektom minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 4.00 ari Najmanja irina graevinske parcele 15,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.4 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno - uz Ulicu Sinelievu do urbanistike celine E1- (Po)+ P+1 - na uglu Ulice Sinelieve i peake zone do (Po)+P+2+Pk

urbanistika podcelina E4 Obavezna razrada urbanistikim projektom minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 6.00 ari Najmanja irina graevinske parcele 15,00m Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.8 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno - uz peaku zonu do urbanistike celine E2- (Po)+ P+2+Pk - na uglu peake zone i Ulice Kosovski venac i uz Ulicu Kosovski venac do (Po)+ P+3+Pk urbanistika podcelina E5 - Obavezna razrada urbanistikim projektom - minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 6.00 ari - Najmanja irina graevinske parcele 15,00m - Koeficijent izgraenosti maksimalno 3.5 - Stepen iskorienosti zemljita do 80% , - Spratnost objekata maksimalno (Po)+P+3+Pk - Prizemlja objekata u ul. Kosovski venac A mogue je povui u odnosu na datu graevinsku liniju urbanistika podcelina E6 - Obavezna razrada urbanistikim projektom - minimalna parcele za vieporodino stanovanje sa centralnim funkcijama P= 6.00 ari - Najmanja irina graevinske parcele 15,00m - Koeficijent izgraenosti maksimalno 3.5 - Stepen iskorienosti zemljita do 80% , - Spratnost objekata maksimalno(Po)+ P+3+Pk - Prizemlja objekata u ul. Kosovski venac A mogue je povui u odnosu na datu graevinsku liniju 3.0 CENTRALNE FUNKCIJE SA STANOVANJEM Kao pretena namena centralne funkcije sa stanovanjem su zastupljene u urbanistikoj celini oznake F koja je podeljena na podceline F1 i F2. urbanistika podcelina F1 U graevinskom i morfolokom smislu definisana celina u kojoj se dozvoljava nadgradnja podkrovne etae za objekte na k.p. br. 1069 i delu objekta na k.p.br. 1074 koji je orijentisan na Ulicu elezniku trenutne spratnosti Po+P+3. urbanistika podcelina F2 objekat multifunkcionalnog karaktera, sa parking prostorom u delu partera Poloaj objekta odreen je graevinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Objekat postavljati na ili unutar graevinske linije. Data je posebna graevinska linija za prizemlje u delu

27 gde je neophodno formirati pasa zbog postojanja gasne infrastrukture koja napaja kotlarnicu umadija i mogunosti intervencije na istoj ( Grafiki prilog Karta regulacije i parcelacije) Koeficijent izgraenosti maksimalno 1.4 Stepen iskorienosti zemljita do 70% , Spratnost objekata maksimalno (Po)+ P+1 Pristup parceli ostvariti sa javne saobraajnice Parkiranje po principu 1PM/70m2 korisnog prostora, obezbediti u okviru sopstvene parcele, Dozvoljeni ispusti na javnu povrinu najvie 1,20m na delu viem od 3,00 m. Krov moe biti ravan sa mogunou formiranja krovne zelene bate Materijalizacija - koristiti savremene materijale Prilikom projektovanja pridravati se vaeih propisa za projektovanje odgovarajue vrste objekata i propisa za stabilnost. Fundiranje objekata vriti nakon pribavljanja podataka o geomorfolokim karakteristikama zemljita Prilikom projektovanja objekata pridravati se uslova iz Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Ostali uslovi na osnovu Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska , odnosno gradska uprava (Sl. glasnik RS broj 75/2003)

4.0 JAVNA PARKING GARAA urbanistika celina G dozvoljena namena javna parking garaa sa prateim uslunim i komercijalnim sadrajima Poloaj objekta odreen je graevinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Objekat postaviti na ili unutar graevinske linije. ( Grafiki prilog Karta regulacije i parcelacije). U odnosu na susedne parcele na istonoj i zapadnoj strani objekat povui minimalno 4.0m od granice parcele, zbog formiranja protivpoarnog puta, a sa severne strane minimalno 1.5m. Gabarit podzemne etae moe da bude i izvan gabarita osnovnog objekta pri emu se ne smeju prei granice parcele Dozvoljena je izgradnja i vie podzemnih nivoa ukoliko dozvoljavaju geomehaniki i hidrotehniki uslovi Koeficijent izgraenosti maksimalno 3.6 Stepen iskorienosti zemljita do 80% , Spratnost objekata maksimalno Po + P+3 (P+4) (za etvrtu etau graevinska linija povuena na min 5.0m u odnosu na osnovnu graevinsku liniju) Pristup parceli ostvariti sa javne saobraajnice - Ulice Krenov prolaz i Sinelieve Materijalizacija - koristiti savremene materijale Prilikom izrade projekta obavezna je primena Pravilnika o tehnikim zahtevima za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozije (Sl.list SCG, br. 31/2005) Prilikom projektovanja garaa pridravati se vaeih propisa za projektovanje ove vrste objekata i propisa za stabilnost objekata. Fundiranje objekata vriti nakon pribavljanja podataka o geomorfolokim karakteristikama zemljita i hidrotehnikih uslova Prilikom projektovanja objekata pridravati se uslova iz Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Ostali uslovi na osnovu Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava (Sl. glasnik RS broj 75/2003)

5.0 KULTURA urbanistika celina H Dozvoljena namena objekat u funkciji kulture Poloaj objekta odreen je graevinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Objekat postaviti na ili unutar graevinske linije. ( Grafiki prilog Karta regulacije i parcelacije) Koeficijent izgraenosti maksimalno 2.4

28 Stepen iskorienosti zemljita na nivou celine do 60% Spratnost objekata maksimalno (Po)+ P+3, Pristup parceli ostvariti sa javne saobraajnice Parkiranje obezbediti delom u okviru sopstvene parcela, delom na javnom parking prostoru u okviru saobraajnice Materijalizacija - koristiti savremene materijale Prilikom projektovanja pridravati se vaeih propisa za projektovanje odgovarajue vrste objekata i propisa za stabilnost. Fundiranje objekata vriti nakon pribavljanja podataka o geomorfolokim karakteristikama zemljita Prilikom projektovanja objekata pridravati se uslova iz Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Ostali uslovi na osnovu Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava (Sl. glasnik RS broj 75/2003)

6.0 PEAKA ZONA urbanistika celina K peaku zonu izvesti kao kombinaciju poploanih i zelenih povrina uz mogunost uvoenja i vodenih povrina zelene povrine formirati u centralnom podunom delu. Pokuati uklopiti postojee vrste srednjih i visokih liara u budue reenje - poploati kombinacijom reprezentativnih, kvalitetnih materijala - voditi rauna o postojanosti materijala i odravanju u razliitim vremenskim uslovima (klizanje, habanje) - poploavanje izvesti u celoj irini, od objekta do objekta, bez ivinjaka. Planirati rigole za odvoenje atmosferskih voda - opremiti potrebnim mobilijarom (klupe, kante za otpatke i sl.) 7.0 POSEBNI USLOVI 7.1 USLOVI ZATITE I REVITALIZACIJE GRADITELJSKOG NASLEA Zavod za zatitu spomenika kulture u Kraljevu je za potrebe izrade Plana detaljne regulacije Centar II uradio Plan zatite i revitalizacije gradskog naslea, sa sledeim zakljukom: Zakonom o kulturnim dobrima definisane su mere tehnike zatite (rekonstrukcija, restauracija, revitalizacija, prezentacija i sl.), a posebna panja se posveuje ouvanju fizikih struktura, stilskih odlika, pa i prvobitne namene, ukoliko je to mogue. Po izvrenoj evidenciji i valorizaciji, koja je predstavljena i u grafikom prilogu, Planom treba obavezno, uz primenu navedenih optih uslova za mere tehnike zatite, sauvati sledee objekte graditeljskog naslea: 1. Gradsko etalite br. 181 - rekonstrukcija 2. Kasina - Gradsko etalite br. 183 - rekonstrukcija i restauracija, 3. Ul. Pivarska br. 13a - rekonstrukcija 4. Ul. Kneza Miloa br. 1 - rekonstrukcija 5. Ul. Kneza Miloa br. 3 -restauracija, 6. Ul. Sinelieva br. 8-10 - rekonstrukcija i restauracija, 7. Ul. Sinelieva br. 4-6 -restauracija,

29

U sluaju zemljanih radova, na delu tretiranog prostora, obavezujue je, da se iskop obavi paljivo i u sluaju bilo kakvih nalaza (zidovi, sitna keramika, stari novac i sl.) potrebno je zaustaviti radove i obavestiti nadleni Zavod za zatitu spomenika kulture u Kraljevu. 7.2 USLOVI ZA ZATITU I UNAPREENE IVOTNE SREDINE Podruje u granicama plana sastavni je deo grada kao jedinstvene urbane celine, pa samim tim i integralne gradske ivotne sredine. U pogledu mera zatite i unapreenja ivotne sredine, kao opte mere treba sprovesti smernice GP-a aak 2015, a pre svega smernice za uslove zatite pojedinih oblasti ivotne sredine kao to su vodoprivreda, saobraaj, komunalna infrastruktura, zelenilo i dr. Cilj ovih mera jeste postizanje uravnoteenosti prirodnih i stvorenih uslova urbanizovane sredine i samim tim ostvarenja kvalitetne ivotne sredine. Zatita vazduha U cilju zatite vazduha ije zagaenje najveim delom potie iz industrijskih izvora kao i iz saobraaja, neophodno je sprovesti sledee mere zatite: realizovati predvieni plan toplifikacije i gasifikacije, meriti karakteristine zagaivae iz saobraaja (ugljen-dioksid, oksidi azota i sl.) izvriti maksimalno ozelenjavanje slobodnih povrina, kako javnih, tako i u okviru ostalog zemljita, radi zatite od praine, buke i dr. Za zatitu od izduvnih gasova, praine i buke iz saobraaja prilikom projektovanja i izgradnje saobraajnica predvideti zatitne drvorede i sl. Zatita vode U cilju zatite povrinskih i podzemnih voda od zagaivanja neophodno je: redovno praenje ispravnosti vode za pie u gradu, uz doslednu primenu Zakona o iskoriavanju i zatiti izvorita vodosnabdevaa Upotpuniti vodovodnu, fekalnu i atmosfersku kanalizacionu mreu Evidentirati sve zagaivae vodotokova na podruju grada i sprovesti redovnu kontrolu vode Zatita zemljita Zatita zemljita najue je povezana sa zatitom vazduha i vode, jer se mnogi zagaivai preko padavina, nagiba i pukotina u tlu i sl. prenose iz vode u zemljite. U cilju zatite od otpadaka iz komunalne sredine planirano je uvoenje vremenski ogranienog i preciziranog termina prikupljanja smea od strane nadlenog komunalnog preduzea, a do realizacije istog pridravati se uslova dobijenih od strane JKP Komunalac broj 1366/2 koji su sastavni deo dokumentacije. 7.3 USLOVI ZA ZATITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA , POARA I RATNIH RAZARANJA ZATITA OD ELEMENTARNIH I DRUGIH NEPOGODA Da bi obezbedili zatitu od katastrofalnih i drugih veih nepogoda neophodno je izvriti detaljna inenjersko geodetska istraivanja i hidroloka ispitivanja. Na bazi tih ispitivanja izvriti konano lociranje objekata sa odreenom dubinom fundiranja. Na taj nain potrebno je kroz statike proraune i konstruktivni sistem, kao i kroz urbanistiku koncepciju izvriti odreivanje gabarita objekata i njihove spratnosti. Pravilnim postavljanjem objekata po povrini i visini, stavljanjem dilatacionih razdelnica u horizontalnom i vertikalnom smislu i organizovanjem osnova pravilnog oblika postii e se sigurnost i za buduu izgradnju objekata. Reenje objekata treba da obezbedi pristup i prui operativne povrine prema ulicama i ostalim povrinama.

30 Saobraajne povrine moraju biti tako organizovane da obezbede komunikacije i u najteim vandrednim uslovima. Visokonaponska i niskonaponska mrea u prostoru plana izvode se kao ukopane. Po mogustvu ostvariti prstenasto napajanje veih grupacija. Predvideti mogunost prevezivanja mree u sluaju njenog deliminog oteenja kako bi se bre obezbedilo snabdevanje energijom. Instalacije grejanja izvesti prema optim uslovima. Telefonske centrale i prikljuke izgraditi u skladu sa optim urbanistikim uslovima kao i sa veim stepenom nepovredivosti. Instalacije voditi podzemno kablovicama ili rovu. ZATITA OD POARA Mere zatite od poara obrauju se u skladu sa: - Zakonom o odbrani (Sl. glasnik RS broj 45/91) - Zakonom o zatiti od poara (Sl. glasnik RS broj 37/88) - Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Sl. glasnik SRS broj 44/77) - Pravilnikom o Izmenama i dopunama Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata u seizmikim podrujima (Sl. list SFRJ broj 55/83) - Pravilnikom o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara(Sl. list SFRJ broj 30/91) - Pravilnikom o tehnikim normativima za pristupne puteve, okretnice i ureene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata poveanog rizika od poara (Sl. list SRJ broj 8/95) - Pravilnikom o tehnikim normativima za projektovanje i izgradnju distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi, za radni pritisak do 4 bara (Sl. list SRJ broj 20/92) - Pravilnikom o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak za radni pritisak do 4 bara (Sl. list SRJ broj 20/92) - Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara (Sl. list SFRJ broj 7/84) - Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ broj 74/90) - Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu objekta od atmosferskog pranjenja (Sl. list SRJ broj 11/96) - Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postojenjai ureaja od poara (Sl. list SFRJ broj 74/90) - Pravilnikom o tehnikim normativima za projektovanje i izgradnju distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi, za radni pritisak do 4 bara (Sl. list SRJ broj 20/92) - Pravilnikom o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva (Sl. list SFRJ broj 27/71) kao i odredbama vaeih Pravilnika koji karakteriu izgradnju predmetnih objekata. Mere zatite od poara propisane su u skladu sa uslovima dobijenim od MUP a Sekretarijat u aku, broj 217-278/06 od 08.05.2006. god. U mere protivpoarne zatite spadaju udaljenje objekata jedan od drugog. Meuprostori izmeu njih predstavljaju protivpoarne pregrade i od njih direktno zavisi protivpoarna povredivost na posmatranoj urbanistikoj povrini. Prirodnim preprekama ulicama, travnjacima i niskim drveem postie se znaajna odbrambena zatita u prenoenju poara. Prilikom planiranja zelenih povrina i rastinja treba voditi rauna o niskom, srednjem i visokom rastinju i pojasu niskog zelenila i grmlja koje zaustavlja prvi talas poara. Kompleks treba da ima vie pristupnih pravaca koje e vatrogasnim jedinicama omoguiti ulazak na parcelu i dolazak do objekta. Protivpoarna hidrantska mrea treba da bude tako projektovanja da joj u sluaju potrebe ne bude na smetnji ni ograda ni gusto zelenilo. Protivpoarna hidrantska mrea mora biti nadzemna i mora da pokriva celokupnu povrinu kompleksa. Instalacije moraju biti izvedene kao sigurne od poara. ZATITA OD RATNIH RAZARANA Potrebno je u svemu se pridravati uslova dobijenih od Ministarstva odbrane RS Uprava za infrastrukturu kroz obavetenje int. broj 1806-3 i od Ministarstva odbrane Uprava za odbranu Republike Srbije Odeljenje za odbranu Moravikog okruga int. br. 823-87/2007-25. Predmetno podruje na osnovu Odluke optinskog taba civilne zatite o utvrivanju stepena ugroenosti teritorije optine pov. br. 82-45/92-11/16 od 19.07.1992. god. spada u rejon najvie ugroenosti pa je neophodno pridravati se odredaba:

31 - Zakona o odbrani (Sl. glasnik RS broj 45/91, 58/91, 53/93, 67/93, 48/94) i - tehnikih propisa za sklonita i druge zatitne objekte ( Sl. Vojni list broj 13/98). Takoe je potrebno primeniti jedinstvene urbanistike standarde i normative u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 47/2003, 34/2006).

7.4 USLOVI PRIKLUENA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU Elektroenergetska mrea Prikljuak objekata na NN elektroenergetsku mreu (nazivnog napona 0,4 kV) izvriti podzemnim kablovima, sa odgovarajuih izvoda TS-a 10/0,4 kV. Zavretke napojnih kablova ostvariti u KPO ormanima postavljenim na fasadama objekata, a unutranje instalacije uraditi u skladu sa Tehnikim propisima za izvoenje elektroinstalacija u zgradama. TT mrea Prikljuak objekata na TT mreu izvriti podzemnim TT kablovima, odgovarajuih dimenzija, sa zavrecima u koncentracionim ormanima postavljenim na pogodno mesto u hodnicima objekata, u kojima treba zavriti svu unutranju TT instalaciju predmetnog objekta. Vodovod i kanalizacija Prikljuke iz objekata na vodovodnu gradsku mreu vriti preko vodomera u vodovodnom oknu, a na osnovu tehnikih uslova nadlenog komunalnog preduzea. Prikljuenje objekata na fekalnu kanalizaciju vriti na osnovu tehnikih uslova nadlenog komunalnog preduzea. Termotehnike instalacije Prikljuke iz objekata na gradsku mreu vriti na osnovu tehnikih uslova nadlenih javnih komunalnih preduzea. VI PRAVILA PARCELACIJE

Opta pravila parcelacije Graevinska parcela je najmanji deo prostora obuhvaenog planom koja svojom povrinom i oblikom zadovoljava uslove izgradnje objekata u skladu sa planskim reenjem, pravilima graenja i tehnikim propisima. Graevinska parcela se formira od jedne ili vie katastarskih parcela, odnosno delova parcela, u skladu sa planskim uslovima. Graevinska parcela mora imati odgovarajuu veliinu i oblik za predvienu namenu i pristup na javni put (direktno ili indirektno preko privatnog prolaza). Pravilima regulacije i parcelacije definie se razgranienje javnog od ostalog graevinskog zemljita i odreuju uslovi za obrazovanje graevinskih parcela. Utvrene su regulacione linije kompleksa javnih povrina (za koje se prema Zakonu o eksproprijaciji utvruje javni interes) i dati su analitiko-geodetski elementi kojim su definisani kao jedinstvene graevinske parcele. U sluaju da je katastarska parcela manja od minimuma propisanog u pravilima parcelacije da bi postala i graevinska mora biti pripojena susednoj ili delu susedne parcele u postupku preparcelacije ili ispravke granica. Graevinska parcela moe se ukrupniti preparcelacijom prema pravilima parcelacije i graenja datim urbanistikim planom.

32 Graevinska parcela moe se deliti parcelacijom do minimuma utvrenog pravilima parcelacije i graenja datim urbanistikim planom. Za potrebe parcelacije i preparcelacije uraditi urbanistiki projekat. Izgraene parcele manje od minimuma propisanih urbanistikim planom mogu da egzistiraju u prostoru kao graevinske za potrebe legalizacije ili rekonstrukcije postojeih objekata sa maksimalno dozvoljenom spratnou Pr+1 i stepenom iskorienosti koji je propisan pravilima graenja za odgovarajuu urbanistiku zonu, celinu ili podcelinu u okviru koje se objekat nalazi. Pravila parcelacije za vieporodine stambene objekte sa centralnim funkcijama Vrsta stambenog objekta Minimalna povrina parcele (ar) Minimalna irina parcele (m2) - slobodnostojei 6.00 20.00 - u nizu i prekinutom 6.00 4.00 15.00 12.00 nizu u podcelinama u podcelinama B2,C1,C2,E1, E2 B2,C1,C2, E1, i E3 E2 i E3

Pravila parcelacije za porodine stambene objekte sa centralnim funkcijama o o o o o o o o Najmanja povrina graevinske parcele slobodnostojei objekti - 3,00 ara, dvojni objekti - 4.00 ara, objekti u neprekinutom nizu 1.50 ari, poluatrijumski objekti 1.3 ara i objekti u prekinutom nizu 2.00 ara Najmanja irina graevinske parcele slobodnostojei objekti - 10,00 m, dvojni objekti - 16.00 m, objekti u neprekinutom nizu 5.00m,

VII

SMERNICE ZA SPROVOENE PLANA

Ovaj plan detaljne regulacije predstavlja pravni i urbanistiki osnov za izdavanje Izvoda iz plana. Planom su definisane lokacije koje je potrebno razraditi urbanistikim projektom. Plan sadri sve elemente potrebne za parcelaciju javnog graevinskog zemljita. Za potrebe preparcelacije, u okviru ostalog graevinskog zemljita, neophodna je izrada urbanistikih projekata. Prioriteti pri realizaciji plana u delu javnog zemljita su: - izgradnja javne parking garae - rekonstrukcija i prenamena Doma vojske u biblioteku - realizacija peake zone je u direktnoj vezi sa izgradnjom garae, poto se predmetni prostor trenutno koristi za parkiranje i mora ostati u toj funkciji dok se na adekvatan nain ne rei problem parkiranja u centralnoj gradskoj zoni. Nezavisno od ovog tei e proces izgradnje u ostalim segmentima uz praenje daljim unapreenjem komunalne infrastrukture, gde se najvei akcenat stavlja na toplifikaciju i gasifikaciju podruja obuhvaenog planom. VIII Ovaj Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu grada aka.

33

SKUPTINA GRADA AKA Broj: 06-50/2008-5-02 5. avgust 2008. godine PREDSEDNIK Skuptine grada aka Veljko Negovanovi
SADRAJ A) AKTI SKUPTINE GRADA AKA I NJENIH ORGANA 110. Odluka o o uslovima i nainu korienja sredstava za regresiranje osiguranja ivotinja, useva i plodova u 2008. godini