www.aluroll.co.

yu

Umetnost izgradnje u pokretu

Kalzip aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretai su avangardne arhitekture. Projektanti irom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa Kalzipom, stvarajui novi talas u graevinarstvu. Zahvaljujui najnovijoj X-Tail tehnologiji krunih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije. Za Vau stvaralaku mo: Kalzip sistemi put za ostvarenje Vaih elja i kreativnosti!

Predstavnitvo za Srbiju, CG, HR i BiH: Kalzip Engineering Office Stjepan Klari Vij. Vlahe Bukovca 10 31000 Osijek Hrvatska tel. +385 (0) 31 53 01 36 fax. +385 (0) 31 53 01 37 e-mail: kalzip@hi.t-com.hr Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad Kongresni Master centar +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/

Tema broja

Termoizolacija

20
INDEX OGLASA
Akva butik Aluplast BGD Arhitekti Tomi Ars kova BASF Brabo Belwood Elpal Esal Euro Heat Fadis Gates Ilmak Kalzip Kan-com Knauf insulation Komet Lafarge Lep izgled Layher Mladost Mondial 90 Novosadski sajam www.akvabutik.com www.aluplast.co.yu www.cad.rs www.ars-kovac.com www.basf.rs www.brabo-rw.com www.parketcentar.com elpal98@verat.net www.esal.si www.euroheat.co.yu www.fadis.com www.gates.co.yu www.ilmak.net www.kalzip.com www.kan-com.co.yu www.knausulation.rs www.komet-ca.co.yu www.lafarge.com lepizgled@sezampro.rs www.layher.rs www.mladostleskovac.co.yu mondial90@hotmail.com www.sajam.net 10 21 89 69 naslovna 47 51 13 17 8 91 14 12 3 15 27 Palisada Pan Komerc Polymers group Potisje Kanjia Proventuss Put inenjering Putzmeister Rapid Rolomatik SAIE SIEPA Toza Markovi Trimo inenjering Wienerberger
Agreks Cementni proizvodi

www.palisada.rs www.pankomerc.com www.polymers.rs www.potisje-kanjiza.com www.proventuss.com www.putinzenjering.com www.putzmeister.com www.rapid.rs www.rolomatik.com www.saie.bolognaere.it www.siepa.sr.gov.yu www.toza.co.rs www.trimo.co.yu www.wienerberger.co.yu
agreks@ptt.rs www.cementni.co.rs www.centrotehnica.com coning@eunet.rs

85 23 49 43 24 59 65 19 93 81 57 53 5 2
95 95 95 95 94

RUBRIKA 2*/$6,

71 7 22 73 100 11 9

Centrotehnika Coning Eurofas BG Kolubara graevinar Manes Novolab System Pro

www.kglgrad.com www.manesdoo.com www.novolab.com www.systempro.co.rs

94 94 95 94

info
Svet Svetski festival arhitekture u Barseloni
Svetski festival arhitekture - World Architecture Festival je godinji dogaaj za arhitekte iz celog sveta. Promoteri festivala opisali su ga sledeim reima: Festival slavi rad, brige i tenje meunarodne arhitektonske zajednice, kroz tri dana dogaanja, u Barseloni od 22. do 24. oktobra 2008. godine.
VIDI MRTAV GOLUB! GDE?! Blizina Olimpijskih igara, na samo 800 azijskih kilometara od severnokorejske prestonice Pjongjanga, pokrenula je temu o otvorenoj rani ovog grada hotelu Ryugyong. Objekat zamiljen kao najvii i najvei hotel na svetu, sa 3.000 soba na preko 370.000m2 rasporeenih na 105 spratova koji doseu visinu od 330m, postavljen u centralnoj zoni grada, trebalo je da privue talas turista, posetilaca Igara u Seulu 1988, u Demokratsku narodnu republiku Koreju. Po podacima iz prethodne reenice moe da se nasluti ta je dalje bilo... Objekat nije zavren do Olimpijade, radovi su stopirani 1992, nakon utroenih (po slobodnim procenama) blizu pola milijarde dolara, ali je betonska konstrukcija zavrena i Ryugyong je ipak dospeo u Ginisa trenutno je najvei naputen objekat na svetu. Piramida duhova, hotel Prokletih ili kako ga ve sve nazivaju, sada dominira gradom koji ga se odrekao u zvaninim mapama Pjongjanga neete uspeti da pronaete nikakav trag (nije poznato da li je nekom posetiocu zaista i bila potrebna mapa ili pomo prolaznika kako bi pronaao ovaj objekat).

Festival e prikazati rastui meunarodni karakter arhitekture, slavei takoe njene regionalne korene. Kroz izlobu, projekti prijavljeni za nagradu uporedie i suprotstaviti razne pristupe problemu 96 tipova zgrada u 16 kategorija. Rok za dostavu prijava za Nagradu Svetskog festivala arhitekture bio je 20. jun 2008. godine, a uslove su zadovoljavale zgrade zavrene izmeu 1. jula 2007. godine i 20. jun 2008. godine. Vie o ovom festivalu i samim nagradama moete pronai na ocijelnoj web stranici (www.worldarchitecturefestival.com).
Poveliki trn u oku, kako to obino biva, vreba svaku (nepostojeu) priliku da bude izvaen. Niotkuda se pojavilo ime investitora koji bi uloio dodatnih 300 miliona dolara za zavretak radova, naravno, pod uslovom da nema potrebe za ozbiljnijom sanacijom konstrukcije nakon vie od 15 godina propadanja. Princ iz bajke, Orascom Group sa seditem u Egiptu(!?), brzo je izdao saoptenje da nije ukljuen ni u kakve operacije u vezi sa hotelijerstvom u Severnoj Koreji. To ne udi s obzirom da je samo prole godine u ovu dravu stiglo 2.000 posetilaca sa Zapada, to e rei da svi zajedno ne bi uspeli da popune ni treinu kapaciteta, makar tog jednog, severnokorejskog hotela. Turistiki bum u zemlji koja je pogoena prirodnom katastrofom dugo odbijala humanitarnu pomo, a zatim jedva dozvolila i kratkotrajni boravak pojedinim lekarima-volonterima, ne oekuje se u dogledno vreme.

Napred u Pereslavlju
Srpsko graevinsko preduzee Napred gradie po projektu srpskih arhitekata u Pereslavlju, 110 km od Moskve, hotel povrine 12.000m2, trgovinsko-turistiki kompleks sa vilama i rekreativni centar sa bazenom, ukupne povrine 64 hektara. Ugovor, kojim je predvieno da se kompletna gradnja zavri u roku od dve godine, potpisali su glavni investitor Vadim Jakunjin, direktor Proteka, najveeg ruskog distributera lekova i direktor Napreda Miladin urovi. Deo opreme i nametaja, koji e biti ugraeni u hotel bie, takoe, uvezeni iz Srbije.
Hotel e strpljivo ekati neke bolje dane. Planinu armiranog betona moete izbrisati sa mape, ali je ipak malo tee obrisati je sa panorame grada

info
Region Jadranski sajam gra evinarstva u Budvi
Od 24. do 28. septembra odran je jubilarni 30. Sajam graevinarstva u okviru Jadranskog sajma. U okviru ovogodinje izlobe svoje proizvode i usluge predstavilo je vie od 350 uesnika iz 35 zemalja: Crna Gora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Bugarska, eka, Danska, Dubai, Engleska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Hrvatska, Italija, Indija, Irska, Japan, Kina, Koreja, Litvanija, Maarska, Makedonija, Norveka, Nemaka, Poljska, Rusija, Slovenija, Srbija, panija, vajcarska, vedska, Sjedinjene Amerike Drave i Velika Britanija. AD Jadranski sajam, u cilju podsticanja trinog komuniciranja, edukacije potroaa, marketinkog i propagandnog prezentovanja proizvoda, najuspenijim izlagaima dodeljuje priznanje Expo Trophy. Prva nagrada, Zlatna plaketa i Expo Trophy se dodeljena je izlagau Tehnomarket iz Paneva, a u obrazloenju odluke navedeno je sledee: Izuzetnim sklopom elemenata svojih prola i stakla ovaj izlaga prevazilazi standardne forme strukturalnih fasada. Znalakim odabirom i komponovanjem forme, izlaga od hladnih tehnolokih materijala postie visokoumjetniki dojam i formira topao i ugodan ambijent to nije lako postii kada su aluminijum i staklo u pitanju. Strunom i profesionalnom informatikom na ovom tandu osjeate da ste u jednom savremenom i sigurnom modernom arhitektonskom prostoru. Na sajmu je odran i struni skup povodom 30-godinjice, na temu Poslodavci u globalnim, regionalnim i lokalnim promjenama. Organizator skupa bila je Unija poslodavaca Crne Gore, a predavanje je odrao ambasador Hrvatske u Crnoj Gori, gospodin Petar Turinovi. Ivan Mitrovi, potpredsednik Unije poslodavaca Crne Gore istakao je tad da je ovaj struni skup namenjen poslodavcima kako bi im se pomoglo u privlaenju partnera iz inostranstva, a Sajam graevinarstva je bio izuzetna prilika jer je okupio poslodavce iz 35 drava. ganizovati proizvodnja koja osigurava rentabilnost uloenih sredstava, odnosno ako se zemljite ne moe obraivati racionalno. Sprovodi se na odreenom podruju, i po pravilu obuhvata zemljite jedne katastarske optine. Kompanija MapSoft saoptila je da je zahvaljujui utedama dobijenim u primeni novih tehnologija i nove organizacije geodetskih radova, u veoma otroj konkurenciji, ugovorila izvoenje geodetskih radova na obnovi premera i komasaciji u katastarskoj optini Opovo u istoimenoj optini, povrine oko 5.000ha i katastarskoj optini Nova Gajdobra, u optini Baka Palanka, povrine oko 1.800ha. Struni nadzor nad realizacijom ovih radova poveren je Republikom geodetskom zavodu, a investitorski nadzor vri Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. Kako je navedeno u saoptenju, MarSoft se tokom 2007. godine prihvatio novog poslovnog izazova koji je, nakon pauze due od 15 godina, nametnuo novi, trini nain izvoenja komasacija u Srbiji. Pripremajui se za taj posao, MapSoft je formirao konzorcijum komplementarnih preduzea i razvio sopstvenu tehnologiju realizacije geodetskih radova u obnovi premera i komasaciji, zasnovanu na primeni digitalne fotogrametrije, GIS i GPS tehnologija.

Komasacija zemljita
Komasacija je agrarno-pravna mera koja se provodi u svrhu grupisanja zemljinih estica radi racionalnije agrarne proizvodnje. Komasacija se sprovodi onda kada se zbog velike rascepkanosti zemljita ne moe or-

info
BASF KOMPLETNA REENJA ZA SPORTISTE Pored olimpijskih borilita u Pekingu BASF-ovi proizvodi prisutni su i na drugim stadionima irom sveta. Kao vodei svetski proizvoa trkakih staza za discipline lake atletike, kompanija BASF napravila je Conipur M, podlogu od iste plastike koju ine tri sloja: dva donja ekstremno mekana sloja koja tite zglobove sportista i treeg tvreg, ali elastinog sloja koji sprinterima omoguava vrhunske rezultate. Conipur M je, izmeu ostalog, postavljen u uvenu plavu trkaku stazu Olimpijskog stadiona u Berlinu na kojem e se 2009. godine odrati Svetsko prvenstvo u lakoj atletici. Proizvodi najmodernije tehnologije kompanije BASF prisutne su, ne samo u stadionima, nego i na samim sportistima. Dok su se stari Grci takmiili bosi, patike dananjih sportista su high-tech proizvodi, sastavljeni od preko 30 delova, na ijem su pravljenju strunjaci godinama radili. Vana komponenta sportskih patika je Elastollan, specijalna plastina masa na bazi poliuretana BASF-ove rmeerke Elastogran, koja se, izmeu ostalog, primenjuje u pravljenju onova, zatitnih slojeva, elemenata za vrstou i elastinost, a sportske patike ini savitljivim, laganim i otpornim na ekstremna optereenja. Kompanija BASF krije se i u modernoj sportskoj odei. Meuproizvod PolyTHF vana je komponenta elastinih vlakana elastana i spandeksa od kojih se prave kupai kostimi i plivaka oprema. Kompanija BASF pravi i sirovine za funkcionalne tekstile, npr. termoplastine poliuretane (TPU) od kojih se prave tekstili koji dobro diu, ili poliamid koji zatitinim faktorom i do 80 titi od opasnog UV zraenja. Proizvodi kompanije BASF primenjuju se i kad su takmienja zavrena. Tenzidi iz irokog asortimana proizvoda Lutensol uklanjaju i najupornije neistoe i primenjuju se u proizvodnji mnogih tenih i prakastih deterdenata irom sveta, a Sokalan proizvodi spreavaju prenoenje boje sa obojenog na belo rublje. Da bi i sportisti bili spremni za vrhunske rezultate, vitaminski dodaci za vone sokove kompanije BASF doprinose uravnoteenoj ishrani sportista. Vitamin C i E vezuju slobodne radikale kiseonika, koji se intenzivno stvaraju u miiima sportista, i pomau imunoloki sistem. B vitamini imaju vanu ulogu u razmeni ugljenih hidrata, belanevina i masti i organizmu su potrebni za stvaranje energije za rad srca, krvotoka i miia

TRIMO SNV PLOA

10

info
SNV-3L paneli i tanki fotovoltani moduli
Kompanija Trimo razvila je i ve instalirala prvi fotovoltani krovni sistem koji nudi ekoloki podoban nain dolaska do elektrine energije iz energije sunca. Dokaz da Trimo die sa prirodom je lanstvo u UN Global Compact, kao i znak Planet Positive, iji je Trimo kompanija nosilac, navedeno je u saoptenju kompanije. Ovo je integrisano reenje, koje se sastoji od SNV-3L panela i tankih fotovoltanih modula. Zapravo, govori se o novoj generaciji tankih prikljunih fotovoltanih modula koji se prave od amorfnog silikona, navode u kompaniji Trimo. Panel se moe upotrebljavati na komercijalnom, industrijskom, rekreativnom i na mnogim drugim tipovima zgrada. Takoe, mogue je da se grade i solarne elektrane po sistemu klju u ruke, navedeno je u saoptenju. Prema navodima iz saoptenja, solarne elektrane proizvode zelenu elektrinu energiju, koju investitor moe da prodaje po subsidies so-called feed-in taris, koja omoguava provratak investicije za krai period. Da bi svojim korisnicima obezbedio podrku, Trimo je dodatno razvio softver za krovne panele Trimo Expert PV, koji omoguava mesenu procenu elektrine energije koju solarni paneli generiu i proizvode. Svi paketi su meusobno kompatiblni to umnogome ubrzava i pojednostavljuje njihovo korienje, navode u Inenjerskoj komori. Po izjavi direktora preduzea hiCAD, Ivana Hajzlera, dugogodinjeg distributera CAD softvera, akcija je trajala do 18. avgusta 2008. godine.

Osnivanje nacionalne organizacije inenjera konsultanata

Krajem jula Meunarodno udruenje inenjera konsultanata FIDIC (Federation Internationale Des Ingenieurs-Conseils) pozvalo je rme i inenjere iz Srbije da se pridrue osnivanju nacionalne organizacije inenjera konsultanata, a konaan potpis na Inicijativu najavljen je za 3. oktobar. FIDIC je najvee svetsko udruenje koje propisuje standarde za upravljanje investicionim projektima, a gotovo svi meunarodni nansijeri i investitori, vodee meunarodne komercijalne banke i investicioni fondovi zahtevaju da se njihovi investicioni projekti realizuju po standardima FIDIC. Konsultanti i projektanti koji vladaju FIDIC standardima mnogo su konkurentniji za dobijanje poslova i pruanje usluga prilikom realizacije investicionih projekata.

Srbija

Inenjerska komora Srbije obezbe uje softvere za gra evinare

Tokom leta, Inenjerska komora Srbije ponudila je lanovima komore da pod veoma povoljnim uslovima nabave CAD i BIM softvere, koji su sam svetski vrh u graevinarstvu. Ponueni su softveri za izradu kompletne 3D arhitektonske dokumentacije, 3D prorauna graevinskih konstrukcija i izradu visoko kvalitetnih fotorealistikih prikaza (rendera), statikih i dinamikih animacija.

11

info
Meunarodno udruenje FIDIC prihvatie nacionalno udruenje u Srbiji kao stalnog lana, a svi zainteresovani podatke mogu proslediti na adresu FIDIC@yubuild.com, navedeno je na sajtu.

Hotel na Iveru
Na Iveru, vrhu Tare, udaljenom od Drvengrada 8km, na nadmorskoj visini od 1.400 m, u reiji Emira Kusturice, tokom leta, zapoela je i gradnja hotela. Ovaj visokokategorisani objekat prostirae se na 3.500 m2, imae sto kreveta, a najavljeno je da bi hotel ve ove zime mogao da otvori vrata prvim gostima. Na severozapadnoj strani Ivera pripremaju se etiri nove skijake staze koje e opsluivati jedan ski lift. To znai da e Kusturiin zimski park biti duplo vei od postojeeg, poto na jugoistonoj padini Ivera ve postoje etiri ski staze. Istovremeno, prokren je put Iver-Mitrovac, dug 22km, ije nasipanje je u toku. U podnoju sportske hale grade se dva teniska terena i zatvoreni bazen: U planu je gradnja aerodromske piste u selu Kremna, desetak kilometara od Mokre gore. Uraen je projekat kojim je zamiljeno da pista bude duga 6000 m i da prima lake, sportske avione, pod uslovom da se ree imovinsko-pravni odnosi sa vlasnicima parcela na tom podruju - kae Radoje Andri, direktor Drvengrada.

Informaciono-tehnoloki park u In iji

Sporazum o saradnji na razvoju informaciono-tehnolokog parka i preuzimanje parcele od 50 hektara na kojoj e se graditi prva faza parka potpisali su, 18. jula 2008. godine, predsednik optine Inija Goran Jei i lan borda direktora Embassy group Ramgopala Narajanana iz Bengalora, dok je ugovor o izgradnji potpisan 22. jula. Odmah nakon potpisivanja sporazuma o saradnji na planu informacionih tehnologija, potpisan je sporazum sa Urbanistikim zavodom Vojvodine koji kree u izradu detaljnog plana regulacije za parcelu od 50 hektara, a mi, praktino, sledee nedelje kreemo sa pripremom parcele i ograivanjem za poetak izgradnje, u ovom trenutku, jednog od najvanijih projekata u Srbiji - rekao je predsednik optine Goran Jei. Memorandum o saradnji sa optinom Inija predstavlja znaajan razvojni korak kako za Srbiju tako i za Bengalor i za Embassy group Techzones dodao je

Izgradnja deponije kod Jagodine

Austrijska kompanija Porr Werner&Weber iz Bea, 23. jula je na mestu Gigo, 12 km od Jagodine, poela izgradnju Sanitarne regionalne deponije komunalnog vrstog otpada, u koju e, zajedno sa reciklanim centrom u Jagodini, investirati 16 miliona evra. Izgradnju deponije, simbolinim sipanjem betona u temelj, oznaili su zamenik gradonaelnika Jagodine Petar Petrovi i direktor te beke rme za Srbiju Anton ramel, a sveanosti je prisustovao i predsednik Skuptine Jagodine Ratko Stevanovi.Direktor zajednikog preduzea Por W&W - Deponija Jagodina, koje je osnovano juna 2007. godine, Slobodan Cvetkovi, izjavio je da se deponija na Gigou gradi po svim normama Evropske unije. Trenutno se gradi na osam hektara, s tim to e se proiriti na jo sedam, a odlagalite je obezbeeno vodonepropusnom folijom, sa drenanim sistemom i sistemom za preiavanje otpadnih voda objasnio je Cvetkovi. On je jo napomenuo da e prva faza izgradnje deponije biti zavrena krajem oktobra, ili poetkom novembra i da e tada sve optine regiona dovoziti ovde otpad, a sve stare deponije, odnosno smetlita u regionu, bie zatvorena. Cvetkovi je napomenuo da e Reciklani centar sa preradom sekundarnih sirovina biti izgraen pored stare deponije u Jagodini, na povrini od sedam hektara, u kome e se vriti selekcija i tretman sekundarnih sirovina: Radimo na izradi projektne dokumentacije i oekujem da e Reciklani centar biti zavren za oko tri meseca posle izgradnje deponije - rekao je Cvetkovi. Radove na izgradnji deponije izvodi rma Eurco iz Stare Pazove, prema projektu Instituta Kirilo Savi iz Beograda.

12

info
predstavnik indijske kompanije Ramgopal Narajanan. Izgradnja prve faze IT parka u Iniji obezbedie, kako je najavljeno, 2.500 radnih mesta. Vie o svemu ovome bilo je rei prilikom potpisivanja ugovora izmeu optine Inija i Embassy group par dana kasnije, kada je bio prisutan i vlasnik ove kompanije Ditu Virvani i ministarka za telekomunikacije i informaciono drutvo u Vladi RS Jasna Mati.

Nexe Grupa investira 44 miliona evra u tri kompanije u Srbiji

Nexe Grupa iz Naica investirae oko 44 miliona evra u tri preduzea u Srbiji u kojima ima veinsko vlasnitvo, najavio je predsednik uprave Nexe Grupe Ivan Ergovi. On je rekao da su u toku dve investicije u vrednosti od po 11 miliona evra. Re je o ulaganjima u fabriku opeke Strailovo iz Sremskih Karlovaca i cementaru Jelen Do u zapadnoj Srbiji, a uskoro e poeti realizacija investicije vredne 22 miliona evra u Polet iz Novog Beeja. - U Jelen Dolu emo montirati novu liniju za proizvodnju krea i potpuno novu pe vrednu 11 miliona evra. U Strailovu smo upravo zavrili investiciju iste vrednosti i sada je u probnom radu potpuno nova linija za proizvodnju opeke - rekao je Ergovi. Investicijom u Jelen Dolu ova cementara proirie proizvodni kapacitet na 350 tona negaenog krea dnevno, to godinje ini koliinu od oko 125.000 tona. To je najvea pojedinana investicija u cementari od njenog osnivanja. Novi pogon za izradu termoizolacionih blokova sa olakanom glinenom masom u Strailovu, omoguie ovoj kompaniji da celokupni asortiman termo blokova izvozi i na evropsko trite.

Ergovi je najavio da su u toku zavrne pripreme za izgradnja nove fabrike crepa i pogona za suvu preradu u novobeejskom Poletu. Izgradnja fabrike i pogona trebalo bi da pone naredne godine, a puna proizvodnja oekuje se 2010. godine. - Nova primarna prerada i fabrika za proizvodnju crepa vie kategorije, kakvih u Srbiji trenutno nema, trebalo bi da ponu sa radom idue godine - rekao je Ergovi.

Nakon elika poskupljuje i cement

Zbog poskupljenja energenata cementara Holcim Srbija u Popovcu kod Paraina bila je prinuena da povea cenu cementu i novimalu za 3,5% po toni, izjavio je generalni direktor cementare Gustavo Navaro, naglaavajui da je to minimalno poskupljenje. Pre ove odluke dugo smo vagali i vodili rauna o kupcima. Za nas je srea to u procesu proizvodnje umesto skupog gasa koristimo ugalj i alternativna goriva kao to su gume, trinja, tekstilni otpad i drugi vrst otpadni materijal naveo je Navaro, i dodao Da nije toga, cena bi po toni bila vea za pet odsto. Navaro je ukazao da je upravo iz tih razloga poskupljenje cementa Holcima za 1,5% manje po toni u odnosu na druge proizvoae cementa u Srbiji. Pre ovog poskupljenja Holcim je svoj cement prodavao po ceni od 85 evra za tonu.

Alas Holding u Zorka Opeku i Zorku Keramiku uloio 14,5 miliona evra
Kompanije Zorka Keramika i Zorka Opeka, lanice austrijskog Alas Holdinga, nalaze se u zavrnoj fazi investicija od 14,5 miliona evra, o ega je u razvoj Keramike uloeno 11 miliona evra, a u Opeku 3,5 miliona, saopteno je iz Alas holdinga. Investicije u Zorka Keramici odnose se pre svega na nabavku najsavremenije opreme za proizvodnju keramikih ploica, najpoznatijeg svetskog proizvoaa industrijske opreme za proizvodnju keramikih ploica kompanije SACMI, kao i izgradnju dve nove fabrike hale. U Zorka Opeci uloeno je u rekonstruisanje fabrike hale i opremu za proizvodnju opekarskih proizvoda.

Kaer bb, Uice Tel/fax: 031/572-828 Proizvodnja: 031/834-295 Direktor: 031/572-363 e-mail: elpal98@verat.net

ZTR ELPAL SE BAVI PROIZVODNJOM I UGRADNJOM SVIH VRSTA LIMOVA ZA GRAEVINARSTVO

13

info
TREI MEUNARODNI SAJAM NEKRETNINA I INVESTICIJA BELRE Povodom organizacije Treeg meunarodnog sajma nekretnina i investicija BelRe, 16. septembra 2008. odrana je Konferencija za medije u sali Orient Express-a hotela Balkan. Pored predstavnika BelRe sajma i sponzora, prisustvovao je i direktor Beogradskog sajma Anelko Trpkovi.

Obe fabrike znaajnim ulaganjima i unapreenjima najavljuju dalje irenje na domaem tritu ali i prodor na sve zahtevnija istonoevropska trita. Ovim investicijama kapacitet fabrike Zorka Keramika povean je sa 2 na 6 miliona m2 ploica. U 2008. godini oekujemo proizvodnju i prodaju od oko 3,2 miliona metara kvadratnih od ega je 50% planirano za plasman na strana trita - istakao je Miloje Jovanovi, supervizor poslova prodaje. Zorka Opeka sada ima proizvodni kapacitet od est miliona komada klima-bloka ili 50 miliona komada fasadne opeke.

Rezervisanje e moi da pone od leta 2009. godine, kada se zavre grubi radovi i bude utvrena cena, a zainteresovanih ve ima, naveo je direktor Zelanda. Poslovna zgrada sadrae poslovne apartmane, vienamenske dvorane za sastanke, bankete, prezentacije, seminare, konferencije i predavanja, prostor za odmor i relaksaciju, restoran i luksuzne VIP salone. Stanovi e imati po tri parking mesta na podzemnim etaama. Poslovna zgrada imae garau od 80 mesta, ulaz e biti kontrolisan, a korisnici e moi da koriste i rekreativne sadraje, poput tnes centra i bazena.

Beograd
Sajam e biti odran od 30. oktobra do 1. novembra na Beogradskom sajmu, pod pokroviteljstvom grada Beograda i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Glavni sponzor BelRe sajma je Blok 67 Associetes (investitor projekta Belville), sponzor sveanosti otvaranja sajma je Banca Intesa, sponzor dobrodolice Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora, a Lufthansa o cijelni avioprevoznik. Iz saoptenja za medije koje je izdato ovim povodom izdvajamo sledee: Nakon tri godine BelRe je postao najvaniji dogaaj na tritu nekretnina u regionu (a moda i ire). Prole godine imao je 81 izlagaa i 4.500 posetilaca. Ove godine e taj broj biti sigurno vei, s obzirom da je tokom godine BelRe bio prisutan na svim veim sajmovima nekretnina u Evropi, na kojima je pokazao da ima veliki potencijal. U ovom delu Evrope ne postoji veliki sajam nekretnina, a Beograd ima velike mogunosti da i na ovom polju postane centar regiona. Saradnja koja je ostvarena na najveim sajmovima nekretnina MIPIM, MAPIC (Kan), MREF (Moskva), omoguila je BelRe-u da se promovie i izvan granica Srbije i to je ve ove godine donelo zavidne rezultate

Poslovno-stambeni kompleks vredan 35 miliona evra

Na mestu restorana Koling na Dedinju, kompanija Zeland najavila je poetak gradnje poslovno-stambenog kompleksa vrednog 35 miliona evra. Kompleks e se nalaziti na mestu sadanjeg kluba i restorana Koling i teniskih terena, na povrini od 85 ari i obuhvatae tri stambene vile i poslovnu zgradu, a ukupna povrina bie 20.000m2. Izgradnja e biti zavrena do prolea 2010. godine, pri emu e Unicredit banka nansirati dve treine projekta, dok je jednu treinu kroz zemljite obezbedila kompanija Zeland koju je osnovalo inenjersko preduzee Koling. Vile e se sastojati od stanova povrine 250m2 i luksuznih potkrovnih penthaus stanova na vrhu - kazao je direktor kompanije ZelandIlija ankovi i dodao da su potencijalni kupci linosti iz oblasti sporta, kulture i ou biznisa, koji sebi mogu da priute luksuzne stanove na Dedinju.

Peti parki
Pred odlazak Build magazina u tampu, pojavila se vest da je spor stanara i investitora oko Petog parkia razreen, meutim, detalji jo uvek nisu bili objavljeni. Pojavile su se nezvanine informacije da je investitor kao kompromisno reenje dobio drugu lokaciju.Odmah su se pojavili komentari da se radii o opasnom presedanu koji bi mogao da napravi velike probleme i na drugim slinim lokacijama, ili bolje reeno aritima. Meutim, sa druge strane, slini presedani, tj. kompromisi, ipak jesu deo civilizovanog reavanja sporova u urbanim sredinama.

14

info
Nadzor projekata tramvajske infrastrukture i saobraajnica
Grad Beograd je, poetkom septembra, izabrao est kompanija koje e voditi nadzor na projektima tramvajske infrastrukture i saobraajnica do kraja 2010. godine. Grad Beograd, tj. Gradska uprava, preko Sekretarijata za nansije i Uprave za investicije (Sektora za implementaciju projekata) je, krajem aprila 2008. godine, objavio meunarodni poziv za pretkvalikaciju za graevinski nadzor radova na tramvajskoj mrei i broj-nim, vanim saobraajnicama u Beogradu. Svi ovi radovi se nansiraju iz zajma Evropske investicione banke (EIB), a investcija je deo velike akcije pod nazivom Projekat obnove infrastrukture grada. Projektom e biti sanirano i rekonstruisano oko 27 kilometara tramvajskog koloseka i pripadajue kontaktne mree, tramvajske stanice, tramvajska i ulina signalizacija, kolovoz na okolnim saobraajnicama i peake staze, sistem odvodnjavanja i okolna komunalna infrastruktura. Unutar projekta je i sanacija dva mosta du tramvajske mree. Radovi su zapoeli krajem prolea ove godine, i predvieno je da traju sve do kraja 2010. (trenutno se uveliko radi na rekonstrukciji koloseka u bulevaru . Miia). Nadzor e u ovom periodu voditi : Intecsa-Inarsa s.a. panija, (lan SNCLavalin Group) Saobraajni institut CIP, Beograd DIS Consulting, Ljubljana konzorcijum Duo Dec, Beograd; Putinvest, Beograd; Petra inenjering, Lajkovac; Apro inenjering, Beograd konzorcijum Safege Nanterre cedex, Francuska i Transurb technirail SA, Belgija kompanije u zajednikom nastupu Institut za puteve i Profil projekt iz Beograda

Regulacija deonice autoputa E75 BatajnicaDobanovci

Predlogom plana detaljne regulacije deonice autoputa E75 Batajnica Dobanovci, koji su odbornici usvojili na poslednjoj sednici Skuptine grada, povezae se izgraene deonice autoputeva Zagreb Beograd i Novi Sad Beograd. Ova deonica ujedno predstavlja i deo planirane obilaznice oko Beograda. Povod za izradu plana je inicijativa Javnog preduzea Putevi Srbije. Cilj izrade ovog regulacionog dokumenta jeste denisanje uslova za funkcionalno povezivanje izgraenih deonica u jedinstvenu celinu izgradnjom nedostajuih i rekonstrukcijom postojeih. To je prostor od oko 180 hektara koji treba urediti, opremiti ga infrastrukturno i praktino obezbezditi uslove da taj deo obilaznice moe da se prikljui na Novosadski put s jedne, kao i na putnu mreu u okviru Batajnice i Zemuna s druge strane. Na strani Dobanovaca posebno je vaan novi prikljuak za aerodrom Nikola Tesla. Uz regulaciju ovog prostora predviena je i organizacija sve potrebne infrastrukture koja to prati i nain kako e se tih 180 hektara koristiti. Najvei deo ovog prostora namenjen je saobraaju, dok e jedan mali procenat biti iskorien kao privredna zona. Plan je uradio Urbanistiki zavod grada Beograda

15

poslovanje
INVESTICIJE PRAVNI PREDUSLOVI ZA NOVA ULAGANJA
Mogue je, recimo u praksi, da odreeno lice bude vlasnik jedne parcele pa korisnik susedne parcele i dugoroni zakupac tree parcele, a da on meutim ne moe zahtevati preparcelaciju i graevinsku dozvolu radi izgradnje jednog objekta na svim parcelama jer su njegova prava, iako maksimalna, razliita. O proceduri za izgradnju objekata do sada je bilo jako mnogo rei i vlada jedinstven stav da bi proceduru trebalo pojednostaviti, a birokatiju centralizovati tako da se sve dozvole mogu izdejstvovati u jednoj kancelariji. 4. Izmeniti odredbe propisa koje reguliu poloaj sudija: Dosadanja praksa odluivanja sudova u svojinsko-pravnim postupcima jeste takva da ti postupci, pored jasnih dokaza, traju nezamislivo dugo. Ozbiljno poboljanje ekasnosti sudova, ali i bolji kvalitet sudskih odluka u ovoj oblasti, sigurno bi poveala poverenje investitora u dravne organe, pa tako i realizaciju samih investicija. U tom smislu, smatramo da bi bilo korisno formirati vie specijalizovanih odeljenja u sudovima, uz istovremeno formiranje posebnog naina stimulacije ekasnih sudija, kako u pogledu voenja postupka, tako i u pogledu rezultata. Meutim, bez obzira to postoji potreba za svojevrsnom pravnom revolucijom u oblasti koja tretira svojinsko-pravne odnose i graenje, postoje primeri da je i pod ovim pravnim uslovima mogue uspeno graditi, a meu njima najbolji jeste optina Peinci. Kao to je verovatno poznato, optina Peinci je tik uz auto-put, na teritoriji sela imanovci, u veoma kratkom roku formirala industrijsku zonu. Ono to izdvaja ovu Optinu od ostalih jeste: za uknjibu prava na nepokretnostima eka se samo 5 radnih dana izvod iz lista nepokretnosti dobija se istog dana uvid u plan regulacije mogue je izvriti istog dana, kao i pribaviti akt o urbanistikim uslovima sva javna preduzea i druga pravna lica, bez ijih saglasnosti je nemogue izdejstvovati graevinsku dozvolu, koordinirana su i veoma ekasna slubenici optinske uprave su jako predusretljivi, a sastanak ak i sa predsednikom Optine je mogue obaviti istog dana postupak izdavanja graevinske dozvole, ukoliko je dokumenatacija kompletna, veoma je ekasan. S obzirom na navedeno, ne udi injenica da su brojna domaa i inostrana drutva ve izgradila svoje objekte na toj lokaciji, kao i da su u pripremi brojni projekti izgradnje novih objekata. Dakle, klju uspeha jeste reforma propisa u navedenoj oblasti ali i organa uprave i drugih dravnih organa koji te propise treba u praksi da primene

KLJU USPEHA JE REFORMA PROPISA

Reforma pravosu a, pre svega u oblasti propisa koji reguliu svojinsko pravne odnose i pravila izgradnje objekata, jeste preduslov za uspostavljanje reda i pravne drave u sve unosnijim investicijama koje se odnose na izgradnju objekata, pa samim tim i stvaranje pozitivne atmosfere za ulaganje stranih investitora
priredila advokatska kancelarija: Simeunovi-Ikonovi-Isailovi

Uslov da strani, ali i domai investitor, svoja sredstva uloi u u razvoj projekata i nekretnina jeste pravna sigurnost investicije i ekasnost organa uprave. Primedbe i predlozi domaih i stranih pravnih strunjaka bili su, i danas su, brojni ali su usvojeni propisi i sadanji predlozi zakona, i pored znaajnih dobrih reenja, i dalje nesistematini, konzervativni, neprecizni...

Osnovne zamerke i predlozi investitora

1. Usvojiti Zakon o denacionalizaciji: Navedenim propisom potrebno je regulisati sva restitucije ili eventualne novane reparacije za nacionalizovanu imovinu, te na taj nain konano stvoriti pravnu sigurnost za sve investitore koji svoja velika sredstva ulau u izgradnju objekata. Da apsurd bude vei, a samim tim i pravna sigurnost manja, najoigledniji je primer ugovora o privatizaciji. Naime, ugovorima o privatizaciji Agencija za privatizaciju ak upozorava kupca da se u sastavu subjekta nalazi i nacionalizovana imovina, te da je investitor saglasan da se sa nacionalizovanom imovinom postupi shodno odredbama zakona koji jo nije usvojen. Na osnovu izloenog, a posebno imajui u vidu injenicu da veina investitora privatizaciju odreenog subjekta posmatra kao greyeld ili brownld projekat, sledi da bi donoenje tog propisa bio garant pravne sigurnosti svih investitora. Ukratko, navedenim propisom trebalo bi da se predvidi restitucija samo one imovine koja je u vlasnitvu Republike Srbije ili se jo vodi kao drutvena svojina, a da se za imovinu koja je na zakonit nain otuena u korist zikih ili pravnih lica, izvri novana reparacija licima koja imaju pravo na to, kako bi se zatitila pravna sigurnost i obezbedila zatita savesnih kupaca.

2. Ubrzati postupak oformljavanja i upisa prava u Katastru nepokretnosti: Jedan od verovatno najveih razloga to strani investitori jako stidljivo ulau svoja sredstva u izgradnju objekata (pa samim tim i u privredu), jeste injenica da je samo 20 % nekretnina u gradskim jezgrima uknjiena, da se za izvod iz lista nepokretnosti eka i do dve nedelje, a da se za uknjibu prava na nepokretnosti eka i do godinu dana. Nebriga dosadanjih organa vlasti za ovaj, jedan od najvanijih razvojnih problema drave jeste zapanjuju budui da slubenicima Katastra nedostaju osnovni uslovi za rad. Verovali ili ne, ali razlog zbog koga se za izvod eka do dve nedelje jeste krajnje banalan, naime, za izvod iz Katastra nepokrenosti se za, recimo, Katastarsku optinu Stari Grad (Bgd1), gde je, inae, vrednost nepokretnosti najvea, eka, po reima navedenih slubenika, zato to sluba poseduje samo jedan tampa. Sa samo malo truda i malo sredstava drava bi uspela da izvri upis svih preostalih nepokretnosti u registre nepokretnosti, a uspeh bi bio ogroman. 3. Izmene propisa o planiranju i izgradnji: Nemogue je objasniti bilo kome da pravo svojine nije jedino pravo koje bi investitor koji planira da gradi mogao da ima od odreene nepokretnosti, ve da su to i pravo korienja na graevinskom zemljitu u dravnoj (neretko ponegde i u drutvenoj) svojini, kao i dugoroni zakup zemljita. Smatramo, da bi u najkraem moguem roku trebalo doneti propis kojim bi se pravo dugoronog zakupa, pravo korienja graevinskog zemljita i pravo svojine potpuno izjednailo u pogledu mogunosti izgradnje, bilo kroz pretvaranje jednog prava u drugo ili kroz precizno denisanje njihovog dejstva koje se skoro ne bi ni u kom bitnom elementu razlikovalo.
www.build.rs

16

poslovanje
USTUPANJE DRAVNOG DOBRA USTUPANJE DRAVNOG DOBRA PRIVATNOM SEKTORU PRIVATNOM SEKTORU
BOT model
BOT model zasniva se na projektnom nansiranju i u praksi se javlja u razliitim oblicima, koji oznaavaju razliite vrste sklopljenih ugovora, a to mogu biti: BOR (build-operate-renewal, tj. izgradi-koristi-obnovi) BRT (build-rent-transfer, tj. izgradi-iznajmi-predaj) BTO (build-transfer-operate, tj. izgradi-predaj-upravljaj) DBFO (design-build-nance-operate, tj. projektuj-izgradi-nansiraj-koristi) DCMF (design-construct-managenance, tj. projektuj-izgradi-upravljajnansiraj) MOT (modernize-own/operate-transfer, tj. modernizuj-poseduj/koristi-predaj) ROT (rehabilitate-operate-transfer, tj. obnovi-koristi-predaj) ROO (rehabilitate-own-operate, tj. rekonstruii-poseduj-koristi). Rok koncesije se odreuje u zavisnosti od predmeta koncesije i oekivane dobiti u obavljanju koncesione delatnosti. Ugovorom o koncesiji moe se predvideti mogunost produenja roka trajanja.

KONCESIJE
ILI ILI

KONFUZIJE
Dve godine posle prvog pozivnog tendera za koncesiju na autoput Horgo-Poega, Srbija nema izvo aa za jednu od najprotabilnijih deonica. O radovima na putu nema ni govora. Sve ovo vreme proteklo je u nadmudrivanju strana, postavljanju novih zahteva koncesionara i menjanju uslova tendera, a i dalje se ne znaju svi detalji ugovora koji je potpisan sa konzorcijumom Alpina-Por...
pie: Vladimir Velikovi

Na prvi pozivni tender za koncesiju javili su se najvei evropski giganti, kao to su Bouygues, Vinchi, GMP, Alpina i Strabag, a poslednja poznata informacija pred zakljuenje ovog broja Build magazina je da bilo kakva ponuda austrijskog koncesionara Alpina-Por koja nije u skladu sa zakonom i protivna je interesu drave nee biti prihvaena (?!). Za dve godine, od obeavajueg autoputa nije uraeno nita, samo je stvorena atmosfera nepoverenja, animoziteta, i potvreno je alosno pravilo da srpske institucije imaju potekoa da organizuju i uspeno okonaju velike projekte. Srbija se nala u veoma nezavidnoj poziciji. Mogua su svakakva iznenaenja, pa ak i meunarodna arbitraa.

upotrebi za koja je zakonom odreeno da su u svojini Republike Srbije, ili obavljanje odreene delatnosti od opteg interesa na odreeno vreme uz odreenu naknadu. Najoptiji model koncesije je po B.O.T. sistemu (build-operate-transfer, tj. izgradikoristi-predaj) koji se zasniva na izgradnji ili rekonstrukciji i nansiranju kompletnog objekta, ureaja ili postrojenja, njegovom korienju i predaji u svojinu Republike u ugovorenom roku.
PRIMERI SVETSKIH KONCESIJA Koncesije su dodeljivane i poznatim osvajaima (Kolumbo, Kabot, Vespui) za otkrivanje i zauzimanje prekomorskih teritorija u korist drave U 17, 18. i 19. veku privatna preduzea razvila su infrastrukturu u oblasti vodosnabdevanja u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD 1854. data je koncesija na Suecki kanal 1878. data je koncesija na Panamski kanal na Bliskom i Srednjem istoku davane su koncesije na naftu. PRIMERI SRPSKIH KONCESIJA 1859. godine data je koncesija na 30 godina francuskom drutvu za eksploataciju rudnika Majdanpek (pet godina kasnije je raskinut zbog nepotovanja obaveza od strane koncesionara) 1868. sklopljena je nova koncesija za isti predmet na 50 godina, ali je koncesionar iz Londona odustao 1881. godine 1891. godine data je koncesija na tramvajski saobraaj u Beogradu 1999. godine konzorcijumu RAST (Borovica transport, PIM i Beogradska banka) dodeljena je na est godina koncesija na levu traku autoputa Novi Sad Beograd (raskinuta tri godine kasnije)

Predmet koncesije
Kod koncesije drava ne ulae kapital i ne snosi rizik, ali ostaje vlasnik datog prirodnog bogatstva i ostvaruje zaradu. Koncesionar ima privremeno pravo korienja dobra. Osim naknade, najee je koncesionar u obavezi da pri izgradnji nekog objekta angauje domae projektante i izvoae radova, kao i da koristi domau opremu i materijale, to znai da e zaraditi i pojedinani izvoai radova i druga graevinska preduzea. Zakon iz 2003. godine detaljno denie da se predmet koncesije odnosi na istraivanje, izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju, odravanje i korienje sledeih prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina, vodoprivrednih objekata (brana, akumulacionih jezera, sistema za snabdevanje vodom, navodnjavanje i odvodnjavanje...), puteva, javne eleznike infrastrukture, objekata vazdunog saobraaja, opreme i aerodroma, objekata renog saobraaja i luka, telekomunikacionih objekata, naftovoda, gasovoda, objekata za skladitenje, transport i distribuciju gasa, komunalnih objekata, energetskih objekata, obala reka i jezera, zdravstvenih ustanova, sportsko-rekreacionih objekata, sportskih terena, termalnih izvora, objekata u banjama, objekata turistike infrastrukture Vaeim Zakonom o koncesijama stvorena je klima za slobodna strana ulaganja, ali samo to nije dovoljno jer e svaki investitor koji bude hteo da na dug period angauje svoj kapital oekivati i stabilnu ekonomsku i politiku situaciju u Srbiji

Samostalna izgradnja autoputa

Dalja sudbina autoputa moe biti reena raspisivanjem meunarodnog tendera za etiri do osam deonica. U tom sluaju, plan je da se taj put izgradi u roku od 18 meseci od poetka radova. Segmentna izgradnja planirana je kako bi to vei broj domaih rmi mogao da konkurie i da bi se ubrzali radovi i smanjila cena. Najavljeno je da bi u nansijama uestvovalo nekoliko svetskih institucija. Od Evropske banke za obnovu i razvoj oekuje se 150 miliona evra kredita, od Evropske investicione banke i Svetske banke po 400 miliona, a dodatnih 100 miliona evra Srbija bi dobila iz Hellenic plana. Preostali novac bio bi obezbeen iz privatizacionih prihoda. Iako nam dosadanja praksa u Srbiji tako ne pokazuje (jer je nekoliko koncesija poniteno), obnova infrastrukture je veoma teko izvodljiva bez priliva stranog kapitala. Koncesije su ureene Zakonom o koncesijama (Slubeni glasnik RS, br.55/2003), iako su u Srbiji prisutne od sredine 19. veka. One predstavljaju odnos u kome drava domaem ili stranom licu ustupa pravo korienja prirodnog bogatstva, dobra u optoj

18

www.build.rs

TEMA

oja

Toplotna izolovanost ovekovog ivotnog prostora postaje jedan od osnovnih zadataka gra enja od samih njegovih poetaka. Tokom milenijuma nekolko materijala iz prirode doprinosila je komforu u objektima, a danas gra evinska industrija u ponudi ima veliki broj proizvoda koji obezbe uju vii kvalitet ivota. U ovom broju Build magazina upoznaemo vas sa potvr enim materijalima i proizvodima ijom je pravilnom ugradnjom garantovan kvalitet izvedenih radova, zdravlje ljudi i dobra osnova za energetsku ekasnost objekata

GRADITE PAMETNO

IZOLUJTE PAMETNIJE
Toplotna zatita objekata i danas se svodi na ove dve grupe materijala: visokoporozni materijali male gustine koji zadravaju veliku koliinu vazduha u malim komorama, i materijali vee gustine koji ne dozvoljavaju strujanje vazduha i prodor vetra. Ve stari graditelji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postiu kombinacijom ovih materijala. Tavanice od trske i blata, ili kue od blata pomeanog sa seckanom slamom, prisutne su u graditeljstvu naroda na svim kontinentima osim Arktika, od juga Afrike do severa Evrope, od Australije do Severne Amerike (jedini izuzetak ini iglo severnoameriih Eskima). Savremeni oblici ova dva sistema su: sendvi zid, fasada ili panel kombinacija materijala velike gustine (opeka, beton, lim, staklo...) i visokoporozne nekonstruktivne ispune ili obloge sa iskljuivo termoizolatorskom ulogom elementi za zidanje koji u sebi objedinjuju ove dve osobine (penobetoni, betoni sa ispunom od granula ekspandiranog polistirena i specijalnih aditiva, porozni oupljeni opekarski proizvodi, itd). paropropusnost jedna od izuzetno vanih osobina zahvaljujui kojoj se izbegava sakupljanje vlage u vieslojnoj fasadnoj konstrukciji, i samim tim, pad termikog otpora (paropropusnost slojeva treba da raste u pravcu od tople ka hladnoj strani zida, tj. od unutranje ka spoljanjoj) vatrootpornost izuzetno vaan inilac u savremenim objektima, pa negorivost termoizolacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva kupca. Termoizolacija, pre rashladnih sistema, tehnologija i patenata, ini najvaniju komponentu temperaturnog komfora prostora. Termoizolacija vri istovremeno ono za ta su nam najee potrebna dva aspolutno nezavisna sistema instalacija, pa i infrastukture. Jednom pravilno postavljena, vrie svoju ulogu bez obzira na dnevne, godinje, vremenske, klimatske, energetske ili nansijske uslove tokom itavog perioda eksploatacije. Moe doi do poveanja cene energenata,
HLADNI MOSTOVI
Jedna od najozloglaenijih pojava na svakom objektu jesu hladni mostovi mesto na fasadnom zidu gde postoji poluzatiena veza spoljanje i unutranje tem-perature. U naoj praksi, hladni mostovi najee se javljaju na mestima gde se u zidu od opekarskih proizvoda nalazi betonska konstrukcija nadvratne i natprozorne grede, vertikalni i horizontalni serklai, balkoni, krovni venac Hladnoa lako prodire kroz beton stvarajui hladnu povrinu u enterijeru na kojoj se zatim kondezuje para iz prostorije. Ovde se ubrzo pojavljuju eke od vlage, a zatim i bu, to, pored naruavanja vizuelnog utiska enterijera, moe dovesti do zaista oz-biljnih zdravstvenih problema za korisnike prostora.

priredio Mladen Bogievi

Pored krova nad glavom, optimalna temperatura unutranjeg prostora najznaajnija je uloga naih objekata, i predstavlja nezaobilazni element gradnje. Termoizolacija objekata ima viestruki znaaj: komfor unutranjeg prostora ne samo u smislu pruanja optimalne temperature, ve i umirivanja neprijatnih vazdunih strujanja koja se inae javljaju zbog temperaturnih razlika (od fasadnog zida ka unutranjosti objekta i od poda ka plafonu) trajna zatita nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na dui period vri svoju ulogu, ne zahtevajui dodatne trokove odravanja, napajanja i sl, za razliku od sistrema za klimatizaciju dvojaka uloga zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od godinjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga titi od zime ili vruine, a najee od oba temperaturna ekstrema, dakle 24 asa tokom cele godine energetska ekasnost doprinosi smanjenju trokova za energiju, ali dodatno utie i na ouvanje planete. Tokom nekoliko hiljada godina komfor je postizan uz pomo dve grupe materijala koji su inili ovekovo neposredno okruenje: visokoporozni materijali vegetativnog porekla (trska, slama, pletena trava, a, granje...) i materijali vee gustine mineralnog porekla (zemlja/blato, glina, kamen, itd), ali i drvo.

Osnov komfora i ekasnosti

U ovom broju Build-a posebnu panju emo posvetiti savremenim proizvodima ija je iskljuiva uloga toplotna izolacija prostora, kao i elementima za zidanje koji istovremeno vre ulogu termoizolacije. Na tritu, u svetu i kod nas, postoji veliki izbor visokokvalitetnih proizvoda koji mogu da odgovore na sve toplotne zahteve jednog projekta. Na konaan izbor termoizolacije utiu isti faktori kao i kod svakog drugog graevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, tradicionalna reenja i popularnost proizvoda, eljeni nivo komfora, specini zahtevi, i naravno cena koju je investitor spreman da plati. Ipak, svakako je najvanije da proizvod ispuni projektom predvien zadatak, to u savremenom graenju podrazumeva neto iru listu zahteva: niska termoprovodljivost osnovna osobina termo materijala niska apsorpcija vode i vlage s obzirom da je voda bolji provodnik nego vazduh, materijal natopljen vodom proputa znatno vie toplote/hladnoe nego suv pa proizvoai koriste hidrofobe koji umanjuju apsorpciju
www.build.rs

20

TEMA
do nestaice energije, kolapsa, kvara ili redovnih radova na instalacijama, moe doi do jo drastinijih promena u globalnoj/ lokalnoj klimi, do kanjenja sa plaanjem rauna i iskljuivanja el. energije, ali efekat jednom postavljene termoizolacije je trajan bez obzira na sve mogue situacije. Termoizolacija vri svoju ulogu nezavisno od temperature ona jednostavno spreava razmenu spoljanje i unutranje, bez obzira na to koja je via a koja nia... a 'leba ne trai! Uostalom, seate li se vica: ma dobar je ovaj termos kafa vrela, voda ladna... al bre nije mi jasno kako termos zna kad je leto a kad je zima? nu upotrebu kao materijal za termoizolaciju na velika vrata. Sve prednosti plute moete pronai u tekstu rme Infomarket iz Ade, i vie, upoznaemo vas i sa njenom ponudom posebnog proizvoda za termoizolaciju od prirodnih vlakana kokosa kokosov lc. Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune proizvode se od sekundarnog drvenog materijala, pa meke ploe imaju slinu zapreminsku masu, samo 200-400kg/m a tvrde ploe imaju 600-800 kg/m. Koecijent toplotne provodljivosti se kree od 0,052 do 0,060W/mK. Najpoznatiji proizvodi ove vrste na naem tritu su Heraklit i Tarolit. Bez obzira na dobre izolacione sposobnosti ovog materijala (u kombinaciji sa polistirolom i polistirenom), nijedan proizvod ne ispunjava svoju ulogu ukoliko nije pravilno korien. Kod nas je pre ire primene demit fasada bila ustaljena loa praksa izolovanja betonskih serklaa ovakvim ploama, preciznije, samo betonskih serklaa. Postavljane su naknadno ili tokom izrade oplate, a spojnice, sve spojnice, u zidu od giter blokova (obino 20cm) postajale su hladni mostovi. Proizvodi od lakih agregata na bazi ekspandirane gline daju mogunost da se izradom sloja lakog betona na bazi keramzita ili perlita istovremeno dobije i sloj za pad na ravnim krovovima, ali i dobar termoizolator. Za vertikalne povrine tj. fasadne zidove, primenjuje se perlit-malter napravljen od sitnozrnog perlita koji se, radi zatite od vlage, isporuuje u plastinim dakovima i, nanesen na zid, znaajno poveava njegova termoizolaciona svojstva. Perlit-malter zapreminske mase 500-800kg/m ima koecijent toplotne provodljivosti 0,11-0,23W/mK. Slina svojstva imaju gas-betonski i penobetonski blokovi za zidanje koji su ve decenijama prisutni i na naem tritu. Njihove prednosti su mala specina teina (vee dimenzije i brza gradnja), precizna obrada (spajanje lepkom spojnice ne postaju hladni mostovi) i odline termike karakteristike. Porozni glineni blokovi za zidanje vraaju opeku na gradilita irom Evrope, i ire. Ekspandiranjem gline i primenom novih tehnologija radi to preciznije izrade elemenata dobijaju se proizvodi veih dimenzija ali manje mase, odlinih termoizolacionih karakteristika. U prolom broju posebno smo vam predstavili uveni proizvod kompanije Wienerberger Porotherm, kod kog je postignut koecijent prelaza toplote od 0,45W/m2K. Ubrzo e i kompanija Mladost iz Leskovca pokrenuti pun kapacitet pogona za proizvode iz ove klase, tako da emo u narednom periodu sve ee sretati upravo ovo reenje za termoizolaciju objekata.
www.build.rs

oja

Materijali za termoizolaciju

Kada se govori o samim materijalima koji se koriste za termoizolaciju u savremenom graevinarstvu najzastupljeniji su proizvodi na bazi plute, otpadaka od prerade drveta, i dr, ali apsolutna dominacija pripada proizvodima nainjenim na bazi polistirola i mineralnih vlakana. Proizvodi za termoizolaciju na bazi plute nisu potpuno istisnuti novim materijalima, naprotiv. Razvoj industrije, kao i napori za obezbeenjem zdravog ovekovog okruenja uinili su da se pluta vraa u komercijal-

Zbog hladnih mostova se i na samoj fasadi takoe pojavljuju neugledne eke, ak i onda kada postoji sloj termoizolacije, ali nepravilno postavljene sa spojnicama, od maltera ili lepka izmeu ploa, koje postaju hladni mostovi. Meutim, loa termoizolacija ugroava i samu betonsku konstrukciju. Velike temperaturne razlike izazivaju velike dilatacije armature, a vlaga sakupljena na/u povrinskom delu konstrukcije mrzne i oteuje zatitni sloj to vremenom dovodi do korodiranja armature i slabljenja mehanikih osobina.

eme preuzete iz broure Isover

Paljivim projektovanjem i izvoenjem svih detalja krova i fasade, pravilno uklopljenom i postavljenom izolacijom naroito na navedenim kritinim mestima, moe se izbei pojava hladnih mostova. O znaaju ovog problema govore i tekstovi mnogih kompanija koje su predstavljale svoje proizvode u Buildu, naroito panelne fasade, gde je posebno naglaeno da imaju kompletno razraena reenja za izbegavanje pojave hladnih mostova

21

TEMA

oja
Ploe XPS-a procesom ekstrudiranja dobijaju ravnomernu strukturu koja se sastoji od sitnih, praktino u potpunosti zatvorenih elija (pora). Termoprovodljivost ne prelazi 0,3W/mK a apsorpcija vode 0,2% zapremine. Zbog ovakvih karakteristika promena termoprovodljivosti u vlanim uslovima nije vea od 0,002W/mK pa se XPS moe koristiti bez dodatne hidroizolacije. Koecijent paropropusnosti moe biti manji od 0,02mg/mhPa to znai da istovremeno vri i ulogu parne brane. Nakon 1.000 ciklusa zamrzavanja i otapanja promena termikog otpora ne prelazi 5%, a zahvaljujui dodatku antipirena savremeni ekstrudirani penopolistiroli postiu karakteristike slabogorivosti i neirenja plamena po povrini. Sve ovo doprinosi da se XPS moe koristiti za: izolaciju termikih mostova izolaciju temelja, zidova podruma i podzemnih objekata unutranju termoizolaciju zidova termoizolaciju fasada objekata mokrog tipa sa naknadnim nanoenjem maltera ili drugih oblonih materijala na termoizolacione ploe termoizolaciju objekata sa unutranje strane naknadnom doradom suvim malterom, gips-kartonom, drvenim panelima i dr. izradu sendvi panela termoizolaciju podova ugradnju termoizolacije kosih krovova ugradnju eksploatisanih krovova Posebno mesto meu ovim proizvodima zauzimaju Neopor (EPS) i Styrodur C (XPS), uvene robne marke kompanije BASF. Neopor je prepoznatljiv po karakteristinoj sivoj boji nastaloj zbog dodavanja ugljenika prilikom proizvodnje (fotograja na naslovnoj strani). Zahvaljujui ovakvom procesu proizvodnje, karakteristike ovog tipa EPS-a znaajno su unapreene u odnosu na druge srodne proizvode. U ovom broju Build magazina u posebnom tekstu opirnije emo govoriti o oba ova proizvoda.

Ekspandirani i ekstrudirani penoplasti

Polistirol, poznatiji pod prvobitnim imenom stiropor, zahvaljujui relativno niskoj proizvodnoj ceni i odlinim termikim karakteristikama, veoma je rasprostranjen na tritu ve skoro pola veka. Ekspanzijom pri zagrevanju dobijaju se granule veliine 0,5-15mm, koje se zatim koriste kao termoizolacioni zasipi, kao ispuna (penopolistirolbeton), ali najveim delom prerauju se u posebne proizvode bez korienja dodatnih veziva. Odlikuje se malom zapreminskom masom (15 - 30kg/m) i niskim koecijentom toplotne provodljivosti (0,028-0,037W/mK). Standardne veliine tabli stiropora su 50x100cm a debljina je 1-10cm (preciznije podatke o osobinama ovog materijala daje standard JUS G.C7.202.) Fima iz Mionice je na poznati proizvoa stiropora za ambalau ali i ploa od EPS-a za graevinsku termoizolaciju. Oni posebno naglaavaju neophodnost ispunjavanja normi prilikom ugradnje stiropora min 8cm, uz pravilno postavljanje samih ploa i zatitnog fasadnog sloja, kako bi objekat zaista ispunjavao standarde komfora i energetske ekasnosti. Na osnovu primenjene tehnologije dobijaju se dve osnovne vrste proizvoda koji se sutinski razlikuju po svojim svojstvima: ekspandirani penopolistirol (EPS) uglavnom u vidu ploa koje su formirane sinterovanjem granula pri povienoj temperaturi ekstrudirani polistiren (XPS) formira se meanjem granula polistirena na visokim temperaturama uz naknadno uvoenje agensa za stvaranje pene. Za proizvodnju tabli EPS-a koristi se najsavremenija tehnologija kako bi bila postignuta velika gustina povrinskog sloja, tj. niska termopropusnost i apsorpcija vode. Tako kvaliteno obraen polistirol moe imati koecijent toplotne provodljivosti od 0,027 do 0,040W/mK i gustinu od 15 do 40kg/m3.

Penoplast betoni
Penoplasti se odlino pokazuju i prilikom saradnje sa drugim materijalima, naroito cementom. Cement kao vezivno sredstvo ovim proizvodima daje visoke mehanike karakteristike dok penoplasti doprinose odlinim termikim svojstvima koja se iskazuju u punom kapacitetu. Smesa posebnih veziva, kuglice od ekspandiranog odn. ekstrudiranog polistirena, i posebnih aditiva po kojima se izdvajaju najbolji proizvoai, moe se koristiti kao malter, cementna kouljica, ravnajui sloj, itd, ili se pak od nje mogu proizvoditi elementi za zidanje. Lensim-Neoton, na poznati distributer kvalitetnih proizvoda za graevinarstvo, u ovom broju e vam predstaviti Tektoterm sistem za termoizolaciju. Re je, zapravo, o smesi za monolitnu termoizolaciju objekata, a u pomenutom tekstu moete pronai sve detaljne karakteristike i nain upotrebe ovog proizvoda. U kom god obliku dospela na gradilite, ona poseduje nekoliko znaajnih osobina koje joj esto donose prednost pri izboru: mala zapreminska masa visoke mehanike karakteristike niski koecijenti toplotne provodljivosti primena na svim mestima u konstrukciji (temeljne ploe, podrumski zidovi, fasade, podovi, kosi i ravni krovovi...) znatno unapreene protivpoarne osobine ekspandiranog polistirena... Simprolit proizvode izmeu ostalog odlikuju i odline termike osobine (vienamenski montano-demontani sistem gradnje na bazi Simprolita jedan je od dobitnika nagrade Nova vizura na ovogodinjem Sajmu graevinarstva u Beogradu). U tekstu g. Devia, autora samog materijala i Simprolit sistema gradnje, predstavljena je uloga termoizolacije, ali i problemi koji se pojavljuju kod njenog projektovanja, odn. izvoenja. Iz iroke palete proizvoda na bazi Simprolita naroito su istaknute SOP Simprolit ploe za utopljavanje objekata.

22

www.build.rs

TEMA
Kamena vuna
Mineralna vuna podrazumeva nekoliko proizvoda od mineralnih ili metalnih vlakana koji su zastupljeni u brodogradnji, infrastrukturnim sistemima, graevinarstvu (80% svih ugraenih termoizolacionih materijala ine mineralne vune). U zavisnosti od vrste sirovine od koje se proizvodi, mineralna vuna moe biti kamena, elina, na bazi ljake... Kamena vuna se dobija od dijabaza, bazalta, krenjaka, dolomita i dr. Vodei proizvoai koriste iskljuivo prirodne stene to omoguava visok kvalitet i dugotrajnost. Kamen se topi na 1.6000C, magma se rasprava u vlakna od kojih se formiraju tvrde ili savitljive ploe i rolne materijala debljine 3-6cm i zapreminske mase 40-80kg/m. Vlakna mogu da se presuju u tvrde ploe uz impregnaciju fenolnom smolom (ona na bazi karbamida je manje vodootporna). Pri strogom praenju tehnolokog procesa proizvodnje dolazi do potpune neutralizacije i polikondenzacije fenola i ne treba brinuti o njegovom odvajanju (pritom se zapreminska masa uveava do 150-200kg/m). Iako postoji izvesna koliina estica praine koju oslobaa, prilikom rada sa kamenom vunom nije potrebna nikakva dodatna zatita koe ni disajnih puteva. U kombinaciji sa sintetikim (fenolnim) vezivima kamena vuna postie odline osobine: toplotna provodljivost koecijent toplotne provodljivosti 0,041W/mK i zadovoljava zahteve standarda JUS U.J5.600 izvanredno niska higroskopnost sadraj vlage u normalnim uslovima eksploatacije ini do 0,5% zapremine, uz to, mineralna vuna se obino impregnira silicij-organskim jedinjenjima ili specijalnim uljima zato to se uvanje na gradilitu i montaa esto deavaju u vlanim uslovima visoka hemijska stabilnost garantuje hemijski pasivnu sredinu i ne izaziva koroziju metala sa kojma je u kontaktu zvuna izolacija zidova sniava rizik pojave zvunih talasa unutar konstrukcija i tako poveava izolaciju od vazdunog uma laka ugradnja meki proizvodi se lako reu noem, a oni malo tvri runom testerom; lako prijanjanje i oblikovanje oko otvora i na ivicama povrine zida neznatno skupljanje (ukljuujui i skupljanje za vreme niskih temperatura) i ouvanje sopstvene dimenzije u toku celokupnog perioda korienja objekta ovo garantuje odsustvo termikih/hladnih mostova (koji bi se, u suprotnom, pojavili na spoju izolacionih ploa, ak i onda kada veza ploa nije ljebna) higijena ne privlai insekte i mikroorganizme zbog svog neogranskog porekla negorivost materijala uz ekasno spreavanje irenja vatre, pa se koristi i kao protivpoarna izolacija.

oja

Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune (u poreenju sa drugim termoizolacionim materijalima) imaju najiru primenu u graevinarstvu: u fasadnim sistemima sa termoizolacijom na spoljanjoj strani zida mokrog tipa u svojstvu termoizolacionog sloja kod kaenih/ventilacionih fasada kod spoljanjih zidova sa termoizolacijom na unutranjoj strani zida kod spoljanjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova slojevito postavljanje, troslojni (armirano) betonski i sendvipaneli sa metalnom oplatom u svojstvu baze mekih krovova (u rolnama ili namazima) kod kosih krovova i mansardi u konstrukcijama tavanica i podova, naroito podova iznad mrtve ploe, i spajanje spoljnih zidova i tavanica... Svakako najpoznatiji proizvoa kamene vune svetskog renomea na naem tritu jeste kompanija Knauf Insulation (o kojoj e biti vie rei u posebnom tekstu). U prolom broju ve smo govorili o naporima ove kompanije da obrazuje projektante i, naroito, izvoae kontaktnih fasada (kamena vuna ve je poznata kao idealan materijal za ventilirajue fasade) kako da pravilno ugrade njihovu kamenu vunu i na taj nain postignu najvee mogue iskorienje svih njenih prednosti.

www.build.rs

23

TEMA

oja
ploe sa sintetikim vezivom, ploe visoke tvrdoe koje poseduju izdrljivost na velika optereenja. Tvrde ploe, obloene staklenim vlaknima su dobra zatita od vetra. Po duim stranama, ploe mogu da se spajaju na pero i leb, to obezbeuje pouzdani spoj bez zazora. Meki materijali od staklenih vlakana se po pravilu presuju u rolne. Zahvaljujui visokoj elastinosti oni se ispravljaju, zadravajui prvobitnu zapreminu praktino odmah nakon to se raspakuju. U direktnom kontaktu sa staklenom vunom moe doi do nadraaja koe, oiju i sluznice nosa i usta. U svetu je raeno nekoliko obimnih studija koje su za cilj imale da ispitaju tvrdnje da se radi o potencijalno kancerogenom materijalu. Meutim, zdravstvene komisije su utvrdile da ne postoje apsolutno nikakvi dokazi zbog kojih bi ona bila stavljena na crnu listu i povuena iz upotrebe. Eventualna iritacija koe i sluzokoe spreava se upotrebom zatitne opreme na radu tokom proizvodnje, transporta i ugradnje. Jedan od najveih svetskih prozvoaa staklene vune prisutan je i na naem tritu. Kompanija Isover e vam u ovom broju Build magazina predstaviti svoju paletu proizvoda za izvoenje objekata koji ispunjavaju najotrije standarde energetski ekasne gradnje tj. pasivnih kua. Ukratko emo vam predstaviti njihove predloge sistema za ventilaciju prostora, iskorienje solarne energije, kompletno reenje za zaptivanje prostora, ali naravno, i osnovni proizvod Isover staklenu vunu koja ini da svi ti pratei sistemi mogu u potpunosti da ispune svoju ulogu. Ovde spadaju razni sistemi i sredstva za postavljanje termoizolacije, malteri, lepkovi, potkonstrukcije... zatim zaptivne trake, rabicmree za ojaavanje zavrnog fasadnog sloja preko termoizolacije, posebno dizajnirani ankeri i sredstva za njihovo vrsto postavljanje uz neutralizaciju pojave hladnih mostova... Iz tog razloga posebno vam predstavljamo Ceresit Ceretherm Sistem kompanije Henkel, kao i Plamaex izolacione cevi od ekspandiranog polietilena i Termosilent graevinsku foliju proizvoaa IzotermPlama.

Staklena vuna
Staklena vuna se izrauje od silikatnog peska i recikliranog stakla i ima mnogo slinosti sa mineralnom vunom. Na temperaturama od 14500C dobijaju se staklena vlakna debljine (16-20mkm) i 2-3 puta dua od mineralnih, zahvaljujui emu proizvodi imaju veu elastinost i vrstou. Vlakna se zatim oblikuju u ploe ili rolne u debljinama od 2 do 20cm. Zavisno od potrebe, elementi mogu biti jednostrano ili dvostrano zatieni alu-folijom ili specijalnim procesom. Termoprovodljivost je 0,03-0,0520 W/mK (otpornost na temperature kod staklene vune znatno je nia nego kod mineralne vune, i do -4500C), vlaknasta struktura dobro apsorbuje zvuk, ne sadri korozione agense, nehigroskopna je, a zahvaljujui zatiti protiv truljenja i odsustvu mirisa, spreava pojavu tetoina i bui u graevinskim objektima. Takoe je negorivi materijal i pod uticajem vatre ne emituje toksine i tetne supstance. Proizvodi od staklene vune imaju praktino istu primenu kao proizvodi od kamene vune. Meutim, stakleno vlakno je toliko mek i elastian materijal da se ovim proizvodima mogu oblagati neravne povrine, a takoe se mogu koristiti u konstrukcijama bilo kog oblika i konguracije. Upravo ova osobina daje znaajnu prednost staklenoj vuni naroito kod termoizolacije tavanskih prostora radi osposobljavanja za boravak u njima, jer je staklenom vunom veoma jednostavno uukati sva ona problematina mesta, naroito kod drvenih krovova (venanice, bade, krovni prozori, uvale itd). Odline termoizolacione karakteristike staklene vune, mala zapreminska masa i njeno lako prilagoavanje svakoj upljini koju treba izolovati uinile su da se upravo ovaj materijal koristi prilikom izolacije uvene komercijalne letelice proizvoaa Airbus A380. Pri tome, termoizolacioni proizvodi od staklene vune imaju stabilan oblik, dobro trpe starenje, ne podleu deformacijama. Nomenklatura termoizolacionih proizvoda od staklene vune sadri: podloge (meke ploe), proivene/izbuene podloge, polutvrde

Zakljuak
Termoizolacija je jedan od osnovnih naina za dobijanje potpunog komfora u nekom objektu. Poslednjih godina iscrpljivanje prirodnih resursa i porast cene energije dodatno istie znaaj termoizolovanja prostora kao osnovnog naina da se doe do zadovoljavajueg stepena energetske ekasnosti. Svaki odgovoran arhitekta, izvoa, i pre svega investitor (naroito kada se istovremeno govori i o korisniku prostora) mora veliku panju posvetiti ovom delu izgradnje ili rekonstrukcije objekta. Ne treba da budu propisi ono to e naterati sve uesnike jednog projekta da primenjuju standarde preporuene od strane strunjaka. Prosta raunica pokazuje da e termoizolacija isplatiti sebe u prvih nekoliko godina, ak i ne uzimajui u obzir najcrnja predvianja u vezi sa cenom i mogunostima snabdevanja energijom ve za par decenija (to je ipak znatno manje od upotrebnog veka objekta). U ovom broju eleli smo posebno da skrenemo panju na ovaj problem, posebno aktuelan u naem graevinarstvu koje due od decenije u ogromnom broju sluajeva nije uspevalo da dosegne ni najminimalnije zahteve na ovu temu. Sa nadom u porast svesti, ako ne za ouvanje planete, onda bar za ouvanje sopstvenog depa, pozivamo vas da upoznate najznaajnije proizvode i proizvoae termoizolacionih materijala i sistema na naem tritu, i ire

Ostali proizvodi za termoizolaciju objekata

Pored osnovnih proizvoda od materijala sa niskom toplotnom provodljivou, graevinska industrija u ponudi ima jo i obiman pratei program koji zajedno sa njima ini kompletne sisteme za postizanje optimalnih uslova komfora ili visokih karakteristika energetske ekasnosti pasivnih ili kua sa net-zero utrokom energije.

TEMA broja BASF PENASTI MATERIJALI

ENERGETSKI EFIKASNA

TERMOIZOLACIJA
OD PODRUMA DO POTKROVLJA
Nemaka kua tipa fahverk stara preko 210 godina, iji je pod izolovan ploama od materijala STYRODUR C otpornim na pritisak

Prednosti Neopora

U Evropi je u oblasti primene EPS-materijala dominantan graevinski sektor sa udelom od 74% ukupne potronje ovih materijala, prvenstveno u termoizolaciji, ali i u inovativnoj gradnji. Danas su u ovim oblastima primene na raspolaganju usavreni proizvodi po meri kupca. Primera radi, Neopor (EPS ekspandirani polistiren) ini osnovu na kojoj se zasniva nova generacija termoizolacionih materijala i predstavlja usavrenu verziju BASF-ovog klasika Styropor. Pene dobijene od Neopora su srebrnosive jer sadre grat koji znatno poveava termoizolacioni uinak. Na taj nain su pene od Neopora nadmaile druge EPS-materijale, jer u poreenju sa njima pruaju izolaciju veu za 20% pri istoj debljini ploa.

Natprosene stope rasta proizvodnje i prodaje tvrdih pena na bazi polistirena irom sveta zasnivaju se na sve iroj primeni termoizolacionih materijala u gra evinskom sektoru. Vlasnici starih i novih objekata u prilici su da pri renoviranju odn. gradnji daju svoj doprinos energetskoj ekasnosti i zatiti klime primenom dva proizvoda kompanije BASF srebrnosivog materijala Neopor, inovativne EPS sirovine za termoizolaciju, kao i ekoloki podobnih zelenih XPS-ploa Styrodur C, koje ne sadre gasove tetne za okolinu i tako pomau smanjenju emisije ugljen-dioksida

Styrodur C
Styrodur C, ekstrudirana vrsta pena na bazi polistirena (XPS), vie od 40 godina titi kue od toplote, hladnoe i vlage.

STYRODUR C pogled izbliza na izolacioni materijal otporan na pritisak

NEOPOR izolacioni granulat kompanije BASF (dole) i ekspandirane perle Neopora (gore).

Njegovom primenom produava se trajanje objekata, poveava im se vrednost i termiki komfor koji znatno doprinosi zdravoj klimi stanovanja. Na primer, pomou termoizolacionih ploa, koje ne sadre FCKW, H-FCKW i HFKW, a kao elijski gas sadre vazduh, i kod ravnih krovova moe se ostvariti nivo moderne termoizolacije uz manje trokove i zadovoljenje ekolokih standarda pasivne gradnje. U cilju adekvatne izolacije podruma i zatite temelja od mraza, na raspolaganju su razliite dugotrajne XPS-ploe otporne na vlagu. Kao zakljuak moemo istai da tvrde pene na bazi polistirena pruaju znaajan doprinos u zatiti klime. Zahvaljujui njima, danas je uz strunu primenu termoizolacije pomou materijala na bazi EPS-a i XPS-a mogue od starog objekta dobiti kuu od tri litra (sa utrokom od tri litra lo-ulja po kvadratnom metru stambene povrine na godinjem nivou). Sledei nivo, tzv. pasivna kua, nansijski je neisplativa bez primene izuzetnih izolacionih materijala na bazi polistirena, naroito onih iz ponude kompanije BASF
www.build.rs

To pomae utedi trokova grejanja, a sa ekolokog aspekta poveava vrednost objekata u koje je materijal ugraen. Osim toga, pri proizvodnji termoizolacionih ploa troi se 50% manje sirovina, pri emu kvalitet izolacije ostaje nepromenjen. Na taj nain, Neopor daje doprinos ouvanju energetskih resursa. Neopor se najee primenjuje u oblaganju objekata sa spoljanje strane. Neopor po BASF receptu u Srbiji proizvodi kompanija ar uz Kragujevca koju ste imali prilike da upoznate u prolom broju Build magazina.

BASF Srbija d.o.o. Trie Kaclerovia 27 l 11000 Beograd tel: +381 11 30 93 409 30 93 414 branko.avramovic@basf.com svetlana.misic@basf.com www.basf.rs www.neopor.de www.stirodur.de

25

TEMA broja
Kamena vuna je jedini termoizolacioni materijal koji u isto vreme zadovoljava protivpoarne propise, smanjuje rizik od pojave kondenzacije, odlian je toplotni izolator, i poboljava zvunu zatitu objekta

KORAK KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKATA KORAK KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKATA

KAMENA VUNA
U SISTEMU KONTAKTNE FASADE
Energetska ekasnost
Jedna od osnovnih mera unapreenja energetske ekasnosti predviena Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije za period 2007-2012. jeste i poboljanje izolacije spoljanjih zidova objekata. Ovo prvenstveno podrazumeva primenu kvalitetnih termizolacionih materijala koji ispunjavaju brojne zahteve savremene gradnje meu kojima se izdvaja kamena vuna. Ve dokazana mera energetski ekasne gradnje jeste ugradnja kamene vune u sistemu kontaktne fasade. U prilog tome ide i injenica da je period povraaja investicije u izolaciju spoljanjih zidova kamenom vunom, u optem sluaju, oko etiri godine (pri tome, uzeta je u obzir trenutna cena energenata, zanemarujui tendenciju rasta). Za ovu vrstu primene napravljena je nova, specijalno dizajnirana ploa KR FAS, dimenzija 100x50cm. Ona zadovoljava sve navedene zahteve, denisane evropskom normom EN 13500, za termoizolacione materijale u sistemu kontaktnih fasada.

Pravilna ugradnja preduslov ekasnosti

Poslednjih godina kod nas je veoma rasprostranjena primena tzv. demit kontaktnih fasada. U ovom sistemu termoizolacija nalee direktno na zid, a zatim se, takoe direktno, na nju nanosi dekorativno-zatitni fasadni sloj. Kamena vuna se pokazala kao izuzetan materijal za kontaktne fasade jednostavan za ugradnju i dugotrajan.

Ispunjeni zahtevi
Period povraaja ulaganja u izolaciju spoljanjih zidova kamenom vunom iznosi oko etiri godine

Meu propisane zahteve za spoljanje zidove objekta u Pravilniku o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu spadaju i: zatita od atmosferskih padavina i uticaja protivpoarna zatita odvoenje difuzne pare toplotna zatita zvuna zatita Na osnovu ovih zahteva i analize tehnikih karakteristika termoizolacionih materijala na naem tritu, dolazimo do zakljuka da je kamena vuna jedini termoizolacioni materijal koji u isto vreme zadovoljava: protivpoarne propise negoriv materijal, klasa negorivosti A1 smanjuje rizik od kondenzacije fasada die, faktor otpora difuziji vodene pare =1,4 odlian toplotni izolator koecijent toplotne provodljivosti =0,039W/m2K poboljava zvunu zatitu objekta - visoka sposobnost apsorpcije i priguenja zvuka Opti princip prilikom projektovanja spoljanjeg omotaa graevinskih konstrukcija jeste da otpor prolazu toplote R=1/k (m2K/W) svih njegovih slojeva treba da raste idui od unutra ka spolja, a da istovremeno otpori difuziji vodene pare r=d (m) opadaju od unutra prema spolja.
www.build.rs

KNAUF INSULATION Milutina Milankovia 25 b 11070 Novi Beograd tel: +381 11 311 33 69 311 40 52 fax: +381 11 313 99 12 ofce.belgrade@knaunsulation.com www.knaunsulation.rs

U prolom broju pisali smo o prezentaciji prirunika Sistem kontaktne fasade sa kamenom vunom, radionice tehnikog tima Knauf Insulation (u izdanju Graevinske knjige), koji daje smernice za pravilnu izradu sistema kontaktne fasade sa kamenom vunom. Cilj prezentacije je bio da oni koji se bave prodajom proizvoda kompanije Knauf Insulation i svi oni koji te proizvode ugrauju, upoznaju pravilan nain ugradnje svih potrebnih materijala u ovom sistemu, kao i primere najeih greaka i nepanji koje se deavaju prilikom izvoenja kontaktnih fasada. Podrku ovom izdanju potvrdili su i renomirani proizvoai kontaktnih fasada i lepkova: Knauf, JUB, Ceresit, Murexin, Baumit i Rx, kao i proizvoa tiplova EJOT. Za sve potrebne informacije, tehnike podatke i razraene detalje moete se obratiti direktno kompaniji Knauf Insulation

26

TEMA broja
Protokol iz Kjota predstavlja poetak zatite klime. Pasivna kua predstavlja aktivnu zatitu klime. Vo en ovim principom Isover nudi kompletna reenja za postizanje najstroih standarda termoizolacije
iz broure Isover Multi-komforna kua

ISOVER MULTI-KOMFORNA KUA

PASIVNA KUA
ZA BUDUNOST
Kod pasivne kue vana je i kontrolisana izmena vazduha, pa je tu Isover Komfort ventilacioni sistem (pokretan solarnom energijom i opremljen toplotnom pumpom i izmenjivaem toplote vazduha; obezbeuje konstantan dotok sveeg vazduha u svim prostorijama, kontroliui eenergetsku ekasnost). Isover multi-komforna kua postavlja visoke zahteve kvaliteta koji sve njene komponente moraju ispunjavati: termika izolacija u vrednosti svih komponenti ispod 0,15 W/(mK), kod pojedinanih kua za jednu porodicu ak i ispod 0,10 W/(mK) (preporueno!)

Pasivna kua je pogodna za bilo koji arhitektonski stil ili sistem gradnje pod uslovom da se radovi izvedu bez termikih mostova. Zahvaljujui kvalitetnoj izolaciji, omota zgrade je nepropustljiv za vazduh i prua zatitu od hladnoe, toplote i buke. Jednom pravilno ugraena izolacija od temelja do krova obezbedie prijatnu temperaturu tokom dugog veka upotrebe objekta, i znaajno doprineti utedi energije, a samim tim i novca.

Materijali od prirodnih vlakana kao to je Isover mineralna vuna pruaju naroito dobru izolaciju. Radi poreenja, da bi se postigao efekat izolacije kao kod ovog materijala debljine 1,5-2cm potrebna je puna opeka debljine 30cm ili beton debljine 105cm. Ako uzmemo u obzir da je debljina izolacionog materijala koju preporuuju dananji standardi 30cm, onda bi uticaj na statiku (i troak) izgradnje bio isuvie visok. Vaan aspekt je i izvanredan eko-balans koji se postie korienjem Isover mineralne vune, jer se smanjuje potronja energije kao i emisija CO2 a ivotni vek zgrade postaje dui.

Ipak, najvanija stvar pri izgradnji pasivne kue jeste paljivo postavljanje i zatita omotaa. U tu svrhu razvijen je sistemski paket za zaptivanje Isover Vario SP (standard i duplex sa poveanom otpornou na kidanje) koga ine: lepljiva traka, smesa za dihtovanje i klima-membrana Vario KM, nainjena od poliamida (inteligentna folija): prilagoava se svim godinjim dobima kada funkcionie kao parna brana spreava prodor vlage u krovove i zidove, kada fukcionie kao paropropusna folija omoguava isuivanje konstrukcije, pri emu se oslobaa viak vlage (pravilna ugradnja osigurava paropropusnost po standardima pasivne kue) znatno poboljava ivotni komfor brzo i jednostavno se ugrauje promenljiva sd - vrednost od 0,2m (paropropusna) do 5 m (parna brana). Svaka kua upotpunosti moe da odoli vremenskim uticajima ukoliko su ispod krovne konstrukcije postavljeni nezapaljivi izolacioni materijali koje nudi Isover. Iz ekonomskih razloga, nosei zidovi treba da ispunjavaju tek minimalne statike zahteve, dok termoizolacija obezbeuje zatitu od toplote. Fasada i spoljni zidovi jednom domu mogu pruiti mnogo vie od spoljanjeg izgleda: oni mogu utedeti veliku koliinu energije ukoliko su dobro izolovani. tavie, uz odgovarajuu orijentaciju, fasada se moe opremiti sistemom koji proizvodi obnovljivu energiju (npr. fotonaponski ureaj).
www.build.rs

bez termikih mostova odlina zaptivenost potvrena Testom zaptivenosti izmena vazduha (n50) pri podpritisku od 50Pa mora biti manja od 0,6 promena vazduha na as prema EN 13829 zastakljenje sa Ug vrednostima ispod 0,8 W/ (mK), u kombinaciji sa visokim prolazom ukupne energije (g0,5 prema EN 67507) tako da se isti toplotni dobici mogu takoe ostvariti i tokom zimskog perioda prozorski okviri sa U vrednostima ispod 0,8 W/(mK) prema EN 10077 visoko ekasna ventilacija sa rekuperacijom toplote (rekuperacija toplote od 80 % prema PHI sertikatu ili na osnovu DIBt izmerenih vrednosti umanjene za 12%) u kombinaciji sa niskom potronjom elektrine energije (0,4 Wh/m) veoma niski toplotni gubici za pripremu i razvoenje tople vode u domainstvu visoko ekasna upotreba elektrine energije u domainstvu. Projektantima i investitorima Isover nudi kompletnu brouru sa svim neophodnim detaljima za uspeno izvoenje projekta pasivne kue, u skladu sa najviim standardima savremenog, tj. odgovornog graenja

ISOVER Vladimira Popovia 40, GTC 19 Avenija 11000 Beograd tel: +381 11 31 49 634 31 49 659 fax: +381 31 49 667 www.isover.rs

28

TEMA broja

Konstantno poskupljenje energetskih resursa na celoj planeti ve godinama namee nova razmiljanja u pogledu energetske ekasnosti, odnosno adekvatnog utopljavanja graevinskih objekata, u cilju eliminacije toplotnih gubitaka. Ilustracije radi, neutopljeni objekat gubi kroz podove 10-20% (od ukupnih gubitaka celog objekta), kroz spoljanje zidove 25-30%, kroz tavanske i krovne ploe 25-30%, i kroz prozore 30-40%. Uobiajena praksa na naim prostorima je da se fasade utopljavaju lepljenjem i tiplovanjem ploa od EPS-a ili XPS-a (stiropor, stirodur), preko kojih se postavlja mreica, a potom nanose zavrni fasadni slojevi. Pored toga to zahteva nekoliko radnih operacija (gubitak vremena), ovakav metod ne daje kompletnu zatitu, jer su evidentni gubici na termikim mostovima, kao i na sastavima ploa.

Visoke karakteristike
Materijal je kombinacija kuglica od ekspandiranog polistirena ravnomerne granulometrije (=2mm), odabrane smee vezivnih materijala i posebnog aditiva E.I.A. Veoma je lagan (250kg/m3), tako da zanemarljivo optereuje nosivu konstrukciju objekta. Izuzetne mehanike karakteristike (pritisna vrstoa 1,16MPa, savojna 0,42MPa) obezbeuju da malterisani sloj moe da bez prslina i odlepljivanja podnese znatna optereenja (keramika, kamen...). Termiki koecijent =0,051 ga svrstava u red materijala sa visokom termootpornou. Sloj od 6,4cm maltera ima istu toplotnu otpornost kao i tabla od 5cm stirodura ili kamene vune. Materijal je izuzetno paropropusan (=9,04), tako da dozvoljava objektu da die. Istovremeno, obezbeuje i zvunu izolaciju (redukcija 39dB).

Jednostavnost upotrebe
Fabriki zamean materijal je zapakovan u vree od 60 litara, i potrebno je samo dodavanje vode (9litara) za pripremu maltera. Materijal je prvenstveno namenjen za mainsko malterisanje, ali je mogue zameavanje i nanoenje i klasinim metodama, tj. runo.
Termovizijski prikaz gubitka toplote

U ranijim izdanjima asopisa skrenuli smo vam panju na Politerm Blu sistem lakog termoizolacionog betona, ija je osnovna namena utopljavanje i ispuna horizontalnih i zakoenih povrina. Ovom prilikom vam predstavljamo Tektoterm, termoizolacioni malter, adekvatan za primenu na svim tipovima vertikalnih podloga.

Kompletno uputstvo za upotrebu, kao i sva neophodna tehnika podrka, dostupni su kod uvoznika materijala i ovlaenog aplikatora Tektoterm sistema za teritoriju Srbije:

Filozoja sistema
Sistem Tektoterm bazira se na formiranju monolitnog, kontinualnog termoizolacionog sloja, pogodnog za mainsko ili runo nanoenje, koji istovremeno predstavlja i zavrnu obradu fasadne ili bilo koje druge zidne povrine. Drugim reima, u jednom materijalu i jednim postupkom, dobija se istovremeno termoizolacija, zvuna izolacija i poravnata malterisana povrina koja moe da se zavrno obrauje na bilo koji od uobiajenih naina.
www.build.rs

LENSIM NEOTON Goce Deleva 42 11070 Novi Beograd tel: +381 11 26 91 696 26 93 811 ofce@lensim.co.rs www.lensim.co.rs

29

TEMA broja
Infomarket nudi kompletan asortiman nekoliko inostranih proizvo aa gra evinskih proizvoda za razliitu primenu. Danas posebno predstavljamo dva proizvoda iz oblasti izolacije koji se izdvajaju kao potpuno prirodni materijali sa svim najznaajnijim prednostima

INDUSTRIJSKA PLUTA I KOKOSOV FILC

Industrijska pluta za antivibracionu izolaciju Preporuljiva debljina i pritisak TERMOIZOLACIONE VREDNOSTI PLUTE R u m2K/W Debljina 2 5 10mm 20mm 1-1,5 0,8-1,8 25mm 30mm 1,3-1,8 1-2 40mm 50mm 1,6-2,1 1,3-2,2 60mm 70mm 2,6-3,1 2,2-3,3 80mm 90mm 100mm I R 0,25 0,50 0,625 0,75 1 1,25 1,5 1,75 2 2,25 2,5 KuW/m2K K 2,439 1,595 1,2739 1,0989 0,862 0,709 0,602 0,523 0,4629 0,4149 0,3759

Industrijska pluta
Industrijska pluta je jedinstveni prirodni materijal za termo, zvunu i vibracionu izolaciju. Malo je materijala u prirodi koji se mogu na toliko naina primeniti, kao to je to sluaj sa plutom. Zahvaljujui izuzetnoj gustini elija (40 miliona u cm3) i njihovoj povezanosti prirodnim smolama, pluta se s pravom smatra veoma izdrljivim i otpornim materijalom.
TEHNIKE KARAKTERISTIKE PLUTE Standardna gustina Provodljivost toplote (20C) Tvrdoa savijanja Pritisna tvrdoa Granica elastinosti Deformacije kod 10% sabijanja (kompresije) Speci na toplota Primena na temperaturi Dinamika tvrdoa (kod debljine 50mm) E-modul Provodljivost pare Otpornost na difuznu paru Koe cijent term. ekspanzije Dimenzije ploa Debljina ploa 110/120kgs/m3 0,037-0,04W/mk 1,8 kg/cm2 0,2 kg/cm2 1 kg/cm2 1,78 kg/cm2 1,67 Kj/Kg C -200C do +130C 126 N/cm3 5 N/mm2 0,017-0,003g/mh mm section u5-30 20 do 50x10-6 1000x500mm 10-300mm

Debljina u cm Gustina 175/190 Kgm3 Preporuljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 Gustina 210/225 Kgm3 Preporuljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 Gustina 240/255 Kgm3 Preporuljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 Gustina 290/320 Kgm
3

Preporuljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2

Zbog svih karakteristika koje su prikazane u tabelama, pluta je odlian izolator za primenu u sendvi zidovima gde moe obezbediti koecijent toplotne provodljivosti od 0,78 do 0,28

KOKOSOV FILC Kokosov lc je relativno nov prirodni materijal u iroj komercijalnoj upotrebi, naroito primenjiv kao dobar zvuni i toplotni izolator. Osnovu materijala ine vlakna kokosovog oraha i na tritu se moe pronai u obliku ploa, rolni ili traka. Zbog izuzetnih sposobnosti moe se koristiti i na takvim mestima gde do sada nije bilo mogue primeniti prirodni izolacioni materijal. Karakteristike: otporan na vlagu nije plesnjiv, ne trune, ne napadaju ga insekti i paraziti proputa vazduh, vodenu paru i vodu antistatian bez mirisa protivpoarna svojstva su u kategoriji B2 zvuni izolator (kod zida od 12,5cm sa gipskarton ploom i jednim slojem kokosovog lca postie se zatita od 47dB) ne menja dimenziju propustljivost toplote je 0,043-0,045W/mK izolator je buke koraka. Zbog svih nabrojanih osobina oblasti primene kokosovog lca mogu biti zvuna i termoizolacija spoljanjih zidova, krovova i krovnih konstrukcija, unutranjih zidova, sputenih plafona, podova, poboljanje zvune izolacije i smanjenja buke hodanja u meuspratnim konstrukcijama ili brodskim podovima

Ploe Tip T 10 T 15 T 20 T 25 W 20 W 25 W 28 Debljina mm 10/13 15/18 20/23 25/28 20 25 25 Gustina kg/m3 110/120 120/150 117/120 110/115 115 110 105 Dimenzije mm 1.250 X 625 1.250 X 625 1.250 X 625 1.250 X 625 1.250 X 625 1.250 X 625 1.250 X 625

Ne raspada se niti oteuje u vodi koja kljua (test od tri asa), stabilna je, ne iri se i ne skuplja.

INFO MARKET 9. maja 1, 24430 Ada tel/fax: +381 24 853 443 infomarkethead@ptt.rs Beograd tel/fax: +381 11 26 55 272 +381 63 88 30 466 Novi Sad: +381 62 242 405 Ni: +381 62 242 309 www.infomarket.co.rs

Rolne Tip R 20 R 25 R 35 Debljina mm 20 25 35 Gustina kg/m3 80/85 75/80 70/75 Dimenzije mm 10.000x1.000 10.000x1.000 10.000x1.000

30

www.build.rs

TEMA broja IZOTERM-PLAMA TERMO I ZVUNA IZOLACIJA

Izoterm-Plama d.o.o. iz In ije je preduzee koje se bavi proizvodnjom termo i zvune izolacije. Matina kompanija nalazi se u Sloveniji i prisutna je na evropskom tritu ve 50 godina. Izoterm-Plama izvozi svoje proizvode u veinu evropskih zemalja, i spada u jednu od tehnoloki najbolje opremljenih fabrika u Evropi, to garantuje i visok kvalitet proizvoda

PLAMAFLEX
IZOLACIONE CEVI I

TERMOSILENT
GRA EVINSKA FOLIJA
U cilju pribliavanja svojih proizvoda kupcima i poveanja konkurentnosti na podrujima Srbije, Rumunije, Makedonije i Bugarske, od decembra 2005. Izoterm-Plama otvorila je pogon za proizvodnju i u Srbiji, u mestu Ub, a od aprila meseca 2008. godine fabrika je premetena u industijsku zonu u Iniji. U ovaj pogon uloeno je 3 miliona evra i, po reima vodeih ljudi kompanije, njegovim otvaranjem Izoterm-Plama je postala najznaajniji proizvoa izolacionih i ambalanih materijala od penjenog polietilena u ovom delu Balkana. Plamaex smanjuje toplotne gubitke do 80% i na taj nain doprinosi pozitivnom energetskom uinku objekta. Plamaex cevna izolacija ima zatvorenoelijsku strukturu, elastina je i poseduje veliku otpornost na lom. Pogodna je za polaganje u sve vrste podova. Povrina izolacije je vrsta i otporna na mehanike uticaje uobiajenih graevinskih materijala.

Termosilent
Pored cevne izolacije Izoterm-Plama proizvodi i Termosilent graevinsku foliju. Termosilent folija je dobra elastina podloga za priguivanje vibracija, zatitu od zvuka udara i odlina toplotna izolacija. Jednostavno se ugrauje i pogodna je za samostalnu ugradnju u plivajui pod kao izolacija od zvuka udara i toplotna izolacija. Termosilent graevinska folija se upotrebljava u razliitim meuspratnim konstrukcijama, ispod kouljice, ispod laminata i u kombinaciji sa drugim izolacionim materijalima koji imaju slabije zvuno izolacione karakteristike.

Plamaex izolacione cevi

Izoterm-Plama izrauje Plamaex izolacione cevi iz ekspandiranog polietilena po visokim meunarodnim standardima i zadovoljava sve kriterijume za izolovanje cevovoda centralnog grejanja, klima instalacija, sanitarnih instalacija i kanalizacionih cevi.

vodonepropusnost, malo upijanje vode i niska paropropusnost jednostavna obrada i montaa odlina sposobnost apsorpcije energije (mehanike i zvune) otpornost na razliite hemikalije i sve graevinske materijale dobra toplotna postojanost velika elastinost, tvrdoa i ilavost u irokom temperaturnom podruju bez mirisa poveana otpornost protiv zapaljivosti bez toksinog uinka. Sve u svemu, graevinska folija namee se kao ekoloki prihvatljiv proizvod, bez ikakvih tetnih uticaja po zdravlje ljudi

IZOTERM-PLAMA D.O.O Save Kovaevia bb, Industrijska Zona 22320 Inija tel. +381 22 510 110 fax. +381 22 510 980 www.izoterm-plama.rs www.izoterm-plama.si

Proizvodni program Plamaex prua reenja za ekasno smanjenje gubitaka toplotne energije, poboljanje akustinog komfora i zatitu cevi poloenih u zidovima i kouljici. Glavni znaaj Plamaex cevne izolacije je u niskoj toplotnoj provodnosti.

Spisak prednosti Termosilent graevinske folije je podugaak: mala teina odlino priguivanje zvuka udara ve sa malim debljinama folije odlina toplotna izolacija
www.build.rs

31

TEMA broja
Svedoci smo dramatinih promena na polju ouvanja energije i energetskih izvora u itavom svetu. Potreba za utedom energije usadila se i u svest svakog racionalnog investitora. To je razlog da se u ovom tekstu pozabavimo termofasadama

TERMOFASADE NOVI MATERIJALI TERMOFASADE NOVI MATERIJALI DAJU VELIKE MOGUNOSTI DAJU VELIKE MOGUNOSTI

CERESIT FASADE
Na ovoj fotograji moete videti objekat snimljen termovizijskom kamerom pre i posle postavljanja termoizolacije. Ista koliina uloene energije obezbe uje razliku u temperaturi od 11C
Naroito vano za ugradnju Ceretherm Sistema, jeste potovanje svake od preporuenih faza tokom ugradnje: priprema podloge pravilno postavljanje lepka na tablu (min. pokrivenost 40%) tiplovanje (u sluaju lepljenja lepkom CT85 na visini do 12m nije neophodno tiplovanje) ugradnja staklene mreice (preporuuju se ojaanja na mestima pojave koncentrisanih napona) nanoenje osnovnog premaza ugradnja dekorativnog maltera (velike mogunosti razliitih estetskih reenja). Ukoliko su ispotovane sve preporuke Henkel daje garanciju od 15 godina na ceo sistem fasade! U Srbiji postoji 35 Ceresit Mix Centara gde moete dobiti sve potrebne informacije, videti uzorke, izabrati nijansu iz ton karti, dobiti kontakt za licenciranu fasadersku ekipu za Ceresit Ceretherm Sistem. Za sve informacije, na raspolaganju je tehnika sluba koja obezbeuje predlog adekvatnog tehnikog reenja, izlazak na gradilite, kao i obuku i upoznavanje montera i projektanata sa Ceresit materijalima, kako bi krajnji ishod bio funkcionalna i trajna termofasada

Srce termofasade je termoizolaciona tabla (od polistirena ili kamene vune). Henkel je, kao proizvoa ostalih elemenata termofasade, uzeo na sebe zadatak da sauva ovo srce itavog sistema. Izborom kvalitetnih materijala iz Ceresit Ceretherm Sistema obezbeuje se dug ivotni vek objekta sa ugraenom termofasadom. Paropropusnost svih materijala omoguava da zidovi diu. Zahvaljujui odlinoj adheziji, lepkovi CT83 i CT85 obezbeuju pravilan poloaj termoizolacionog sloja na zidu i dobru geometriju te povrine. Raznovrsnost dekorativnih maltera (akrilni, SI&SI, silikonski) u 211 nijansi i razliitim strukturama, omoguava arhitektama da u potpunosti iskau svoju kreativnost. Svi Cersit malteri i boje sadre formulu koja fasadi prua zatitu od bui, mikroorganizama i atmosferskih uticaja.

HENKEL SRBIJA d.o.o. Bulevar osloboenja 383 11040 Beograd tel: +381 11 20 72 250 fax: +381 11 20 72 255

web: www.ceresit.henkel.com

32

www.build.rs

TEMA broja

SRPSKI BREND SVETSKOG KVALITETA

FIMA TERMOIZOLACIJA 31 GODINA ISKUSTVA

priredio Bora Tasi

Prolo je vie od 60 godina od kada su u BASF-u proizvedene prve granule ekspandiranog polistirena (EPS-a) i od kada je pod brendiranim imenom Stiropor zapoeto jedno novo poglavlje u primeni termoizolacionih materijala. Paralelno sa sve veom primenom EPS-a rasla je i svest ljudi o znaaju primene ovog materijala u svakodnevnom ivotu. Velika uteda energije i novca, prijatniji nain ivljenja, pristupane cene, brza i jeftina ugradnja, otpornost na atmosferske uticaje, samo su neke od prednosti ovog izolacionog materijala za koje kupci pronalaze iz godine u godinu sve veu primenu. Posle vie od 31 godine, koliko je Fima prisutna na tritu Balkana, moe se rei da je primena EPS-a u Srbiji i irem okruenju konano dostigla jedan zavidan nivo i da e se takav trend nastaviti u narednih 7-10 godina.

falcovana ploa spreava pojavu hladnih mostova na spojevima, tedi i do 10% vie energije prosena gustina stiropora 18-20kg/m3 EPS ove gustine ima optimalne mehanike karakteristike na smicanje kao i bolje termoizolacione karakteristike.

Pravilna ugradnja EPS-a

Treba imati u vidu da sva strahovanja oko moguih mehanikih oteenja fasade ne zavise od gustine stiropora ve iskljuivo od kvaliteta i pravilnog nanoenja zavrnog sloja lepka i fasade! Zavrni sloj lepka treba da bude u zbirnom sloju od najmanje 6mm (dva sloja od po 3mm i mreica izmeu). Vano je naglasiti da optimalna debljina stiropora za nae klimatske uslove mora biti 8-10cm!

Fabrika FIMA je jedan od tri najvea proizvo aa termoizolacionih ploa i najvei proizvo a ambalanog stiropora u Srbiji, a tako e i jedan od najveih proizvo aa na Balkanu. Ovim poslom se uspeno bavi vie od 31 godine. Dugogodinji opstanak na tritu, veliki broj kupaca i neprekidni rast proizvodnje je direktna posledica kvaliteta proizvoda. Pored redovne kontrole kvaliteta gotovih proizvoda u sopstvenoj laboratoriji, velika panja se posveuje i ekolokim zahtevima. FIMA poseduje sve potrebne sertikate i svake godine ulae u kupovinu najkvalitetnije i najsavremenije opreme. Za izradu svojih proizvoda u FIMI koriste iskljuivo najkvalitetnije sirovine kompanije BASF

ciju podova i tavanskih prostorija, koristi se za zidanje umesto blokova (Stiroblok), za proizvodnju lakih betona (ekspandirane kuglice), za ispunu meuspratnih ploa umesto monti, za izradu panela od prolisanog lima, za izradu dekorativnih elemenata na fasadi...

Ako posmatramo EPS kao deo Fima termoizolacionog sistema za ugradnju, generalno gledano, u svesti veine korisnika u Srbiji vlada miljenje da je za nae klimatsko podruje najoptimalnije ugraditi ravnu standardnu tablu EPS-a prosene gustine 15kg/m3, debljine 5cm. Meutim, ovakva primena EPS-a u kompletu fasade je samo komercijalno prihvatljiva zbog niske cene. Posmatrano sa strunog aspekta, u kontekstu propisanih standarda, ovakva primena EPS-a jedva da zadovoljava i sam minimum kvaliteta. Ono to se stvarno moe nazvati optimalnom primenom EPS-a u Fima termoizolacionom kompletu za nae klimatsko podneblje jeste:

Globalna promena klime i sve vee cene energenata navode nas na razmiljanje o pronalaenju naina za to vee utede kako na pojedinanom tako i na globalnom planu. Odluka da u va fasadni sistem ugradite stiropor veih debljina je minimalna investicija (nema dodatnog utroka prateih materijala ni dodatnog majstorskog rada) koja e vam se veoma brzo isplatiti kroz vii kvalitet projektovanja i izrade objekata odnosno kroz vee zadovoljstvo krajnih korisnika stambenog prostora. Ono to EPS ini posebnim, pored osnovne primene u termoizolacionim fasadama, jeste da od svih termoizolacionih materijala ima najiru primenu u graevinarstvu: za izolawww.build.rs

FIMA AD Fabrika izolacionog materijala i ambalae Topliki put 5 14242 Mionica tel: +381 14 61 128 fax: +381 14 62 513 mamionica@ptt.yu www.ma.rs

33

TEMA broja
Ono to je medicina za oveka, to je gra evinska zika za gra evinske objekte, jer stambeni objekat je kao ivo bie ra a se, vremenom stari, boluje, i na kraju umire. Nepotovanje osnovnih zahteva gra evinske zike izaziva trajne posledice po ekologiju ivotnog prostora, izgra enog da u njemu ive pokolenja

GRA EVINSKA FIZIKA,

SISTEMI ZA TERMOIZOLACIJU OBJEKATA I EKOLOGIJA IVOTNOG PROSTORA

PhD (DTech) Milan Devi, D.Civ.Eng. Akademik Akademije tehnolokih nauka Ruske Federacije Akademik Meunarodne Akademije tehnolokih nauka Doktor tehnologije graenja i inenjeringa u graevinarstvu

Uvoenje u svakodnevnu graevinsku praksu razliitih sistema termoizolacije objekata izazvano otrim poskupljenjem energetskih resursa na svetskom tritu i, kao rezultat toga, neophodnost znaajnog umanjenja utroka energije tokom eksploatacije graevinskih objekata, realizuje se, po pravilu, primenom vie ili manje efektivnih sistema umanjenja toplotnih gubitaka kroz spoljanje zidove u zimskom periodu, dok se letnji period skoro i zanemaruje. Pri tome, esto se ne obraa panja na injenicu da se opti toplotni gubici graevinskog objekta javljaju kao rezultat pojedinanih gubitaka (kroz svaki graevinski elemenat pojedinano), koji u procentima od optih toplotnih gubitaka neutopljenog objekta, u razliitim klimatskim uslovima, iznose: kroz podove izmeu 5-10%, kroz spoljanje zidove izmeu 30-35%, kroz podrumske, tavanske i krovne ploe izmeu 15-20%, kroz ventilaciju 15-20% i kroz prozore od 35-40%. Parcijalno reavanje problema gubitaka toplote graevinskih objekata, zavisno od klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih zidova u svim sluajevima donosi manju ukupnu utedu energije u odnosu na moguu. A podatak da je obim utroka elektroenergije na hlaenje prostorija u letnjem periodu letos skoro izazvao raspad sistema zbog vrnog optereenja ravnog onom pri najhladnijim zimskim uslovima, gotovo da se i ne uzima u obzir!

U savremenoj graevinskoj praksi termoizolacija objekata svodi se uglavnom (pored zamene fasadnih prozora sa jednostrukim staklima novim prozorima sa dobrim zaptivanjem i dvostrukim ili trostrukim termopan-staklima) i u najveoj meri na utopljavanje fasadnih zidova objekata. U poslednje vreme, sve iru primenu imaju vieslojne fasadne konstrukcije, sasta-

vljene iz noseih delova (betonski zidovi, zidovi od opeke, penobetona, gasbetona) i termoizolacionih slojeva od materijala sa koecijentom toploprovodljivosti manjem od 0,10 Wt/m0C. Pri tome, esto se ne vodi rauna i o injenici da se kod izvoenja mnogoslojnih fasadnih konstrukcija dobija kompozitni presek heterogenih materijala, sa razliitim zikomehanikim svojstvima:

34

www.build.rs

TEMA broja
razliiti koecijenati irenja i skupljanja razliite vrstoe na pritisak i zatezanje razliita atheziona svojstava razliito ponaanje na siue, suee i abraziono dejstvo vetra razliito ponaanje na dejstvo ultravioletnih zraka razliite deformacije pri znaajnim temperaturnim razlikama zidova koji se sueljavaju pri istoj spoljnoj temperaturi vazduha, zavisno od njihove osunanosti i boje zavrnog fasadnog premaza razliite karakteristika starenja tokom eksploatacije svakog od kompozita ponaosob razliiti koecijenti vazduhopropustljivosti i paropropustljivosti. postaje imperativ. Naalost, u takvu zamku lobija proizvoaa raznih termoizolacionih sistema upadaju neretko i veoma kreativni stvaraoci i poznate arhitekte. Osim Simprolit sistema i Durisol sistema kao jedinstvenih jednoslojnih termoizolovanih paropropusnih fasadnih zidova na svetskom tritu, svi ostali sistemi termoizolacije fasadnih zidova se svode na njihovo utopljavanje formiranjem dvoslojnih ili vieslojnih sistema. Pri tome su vrlo prisutne agresivne marketinke poruke raznih proizvoaa tipa spoljanji zidovi od naeg materijala po svom koecijentu toplotne provodljivosti zadovoljavaju termike zahteve Vaeg regiona i sl, koje zanemaruju osnovne zahteve graevinske zike i koje manipuliu podacima dobijenim u laboratorijskim uslovima za materijal u potpuno suvom stanju, svesno zanemarujui toplotne gubitke ukupnog izidanog fasadnog zida (kao sto su termiki mostovi na mestima horizontalnih i vertikalnih spojnica elemenata, otvori za prozore ili balkonska vrata na fasadi, vlanost klimatskog podruja u kojem se objekti grade, smanjena termoizolaciona sposobnost fasadnog zida za vreme isuivanje nakupljene vlage tokom godine i dr.), usled ega se takvi zadovoljavajui zidovi neizostavno moraju dodatno izolovati. Takoe se vrlo esto zaobilazi i elementarna injenica da, po deniciji, termoizolacija znai: ne samo izolacija od hladnoe zimi, ve i od prekomerne toplote leti, a to je svakim danom sve znaajnije, s obzirom na period globalnog otopljavanja u kojem se nalazimo.

Mnogoslojni/sendvi zidovi
Po teini posledica koje izaziva pre svega po zdravlje ljudi, ali i po materijalnim gubicima tokom eksploatacije objekata, primena sistema gradnje protivnih zahtevima graevinske zike predstavljaju mnogo vie od obinog prekraja projektanta ili investitora, jer se njima ugroavaju pokolenja, njihovo zdravstveno i materijalno blagostanje. Izgradnja mnogoslojnih fasadnih zidova na samom gradilitu pretpostavlja znatno vie taktova u izvoenju radova, vei broj specijalista za izvoenje svake pozicije ponaosob, dodatne trokove na sredstva veze (ankeri, tiplovi, potkonstrukcije), na razne podloge i tehnoloke posrednike (armaturne i rabic mree za noenje maltera, mree od staklenih ili plastinih vlakana za prijem i noenje lepkova, paropropusne a vodonepropusne folije tipa Tyvek ili, obrnuto, parnu branu za spreavanje prodora pare u srednje slojeve konstrukcije i sl.). Sve to, sa aspekta sloenosti i brzine izvoenja radova, u sumarnom kotanju primenjenih materijala, te konano i u ukupnom kotanju ovakvih fasadnih konstrukcija jeste i razlog da je udeo trokova fasadnih konstrukcija i utopljenih krovnih konstrukcija kao pete fasade u optoj ceni kotanja dostigao nivo, zavisno od klimatskog podruja, od 15-25% ukupne cene kotanja graevinskih radova. U poslednje vreme, sve je masovnija primena ovakvih zidova koji, po preporukama trgovaca nekretninama garantuju visok kvalitet, pa otuda i visoka cena! Meutim, krilatica da visoka cena ne garantuje i visok kvalitet upravo je primenljiva kod ovakvih tipova zidova, a rezultati su dijametralno suprotni, pa ak idu i do poraavajuih.

Posebno treba istai da vazduhopropustljivost i paropropustljivost nisu samo ziko-mehaniki uslovi kvaliteta, pa i dugovenosti fasadnih konstrukcija, ve su i kapitalno vaan inioc za tednju energije i stvaranje uslova za komforno stanovanje i boravak u takvim prostorima, jer ukoliko u objektima nije predvien sistem prinudne ventilacije u svim zatvorenim celinama, fasadne konstrukcije moraju posedovati dobru paropropustljivost.

Sistemi termoizolacije gra evinskih objekata

Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popularnoj, pa i strunoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje graevinskih objekata i na taj nain se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizolovan zid mora da titi, ne samo od hladnoe zimi, ve i od prekomerne toplote leti, a to danas, u uslovima globalnog otopljavanja,

Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popularnoj, pa i strunoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje gra evinskih objekata i na taj nain se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizolovan zid mora da titi, ne samo od hladnoe zimi, ve i od prekomerne toplote leti, a to danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Naalost, u takvu zamku lobija proizvo aa raznih termoizolacionih sistema upadaju neretko i veoma kreativni stvaraoci i poznate arhitekte.
www.build.rs

35

TEMA broja
Sveobuhvatan i struan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, kako sa ekoloke, tako i sa tehnike i ekonomske take gledita, jedan je od najvanijih zadataka projektanata i investitora.
odraava i na zid u celini, u vidu pojave hladnih mostova, kondenza, vlage i bui na unutranjim zidovima) kod sendvi zidova sa vazdunim slojem za otparivanje sloja za utopljavanje debljine 10-30mm u preko 90% istraivanih sluajeva taj sloj uopte nije bio u funkciji, to je i izazvalo degradaciju zidova, a u desetinama sluajeva i njihovo ruenje. Evidentirani razlozi to je projektovani sloj za otparivanje bio van funkcije bili su: upadanje u njega maltera kod zidanja spoljanjeg sloja od opeke, njegovo pregraivanje ili potpuno zatvaranje usled deformacije unutranjeg sloja za utopljavanje, otklon ka unutra kod zidanja spoljanjeg zida, pa sve do masovne pojave da u spoljanjem delu zida od fasadne opeke ili opeke sa zavrnom obradom malterisanjem uopte nisu ostavljeni otvori za provetravanje vazdunog sloja za otparivanje! U sendvi zidovima se po tehnologiji zahteva elastina veza izmeu unutranjeg (nosivog) sloja i spoljanjeg oblonog zida od opeke, kako bi se spreilo da spoljanja obloga ispadne. Uobiajeni nain je da se na svakih 4-10 redova opeke u spojnicu postavi armatura 6 mm i da se ona ankerima privrsti za unutranji nosivi sloj. Pored toga to ovakav nain izvoenja uslonjava izvoenje, on je i direktan uzrok neeljenih posledica, kako u u termotehnikom smislu (kroz postavljene ankere dolazi do poveanog toplotnog uksa koji je nesrazmerno veliki u odnosu na presek kroz koji se odvija, to rezultuje poveanim ueem takastih i linijskih toplotnih gubitaka, kondenzom i mokrom termoizolacijom), tako i u graevinskom (kondenz izaziva koroziju ankera i modanika za vezu, to moe da dovede i do uruavanja cele spoljne zidne obloge). Ovde treba napomenuti da su kod tipova zidova sa paroizolacijom od unutranjeg nosivog ka srednjem utopljavajuem sloju, zbog prodora i ovih ankera kroz parnu branu, posledice jo izraenije). Pojava termikih mostova u nivou meuspratnih ploa je redovna pojava na koju se jo redovnije muri, a opravdanja trae u raznim statistikim osrednjenjima i drugim matematikim bravurama bez uvaavanja osnovnih zakona zike. Naime, kako je spoljanji obloni sloj od fasadne opeke teak preko pola tone po dunom metru fasade, a spolja omalterisani sloj od opeke i znatno tei, on neizostavno mora stabilno stajati na meuspratnoj ploi, koja opet mora izlai na fasadu objekta. Da bi dokazali kako je ovakvo reenje ispravno i sa aspekta graevinske zike, inovatori su sraunali i propisali da je dovoljno da se meuspratna ploa ispreseca umecima od stiropora, te se na taj nain usrednji toplotni gubitak i umanje termiki mostovi?! Osnovna greka se sastoji u zanemarivanju zahteva da se svaka armatura meuspratne ploe koja pada na preseen deo ploe umecima od stiropora mora provesti kroz preostali betonski presek, ime se neizostavno poveava koncentracija armature u tom preseku, a time i do ekstremnog poveanja toplotnog uksa i, naravno, do pojave termikih mostova. A tvrdnja o poveanju termoizolacionih karakteristika betonskog preseka meuspratne ploe sa umetnutim proslojcima stiropora ravna je tvrdnji da bismo, ako uzmemo viljuku sa 10 zubaca i dovoljno velikim razmacima izmeu njih, i stavimo je drkom u utinicu od 220 volti, sa druge strane, izmeu zuba viljuke, dobili napon od 22 volta?!

Najee se sendvi zidovi izvode sa unutranjim nosivim ili samonosivim zidom (betonski zidovi, blokovi od opeke, keramzitobetona, te penobetona ili gasbetona zapreminske teine iznad 800 kg/m3) i spoljanjim slojem od fasadne ili malterisane opeke, a u srednjem sloju (izmeu spoljanje obloge i unutranjeg zida - kao u sendviu) postavljaju se efektivni ploasti termoizolacioni materijali (mineralna vuna, staklena vuna, ploe ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirena i slini izolacioni materijali). Zavisno od reenja eliminacije vodene pare iz srednjeg sloja za utopljavanje, primenjuju se dve varijante sendvi zidova sa vazdunim slojem za otparivanje sloja za utopljavanje debljine 10-30mm postavljenim od sloja za utopljavanje ka spolja, ili pak sa parnom branom postavljenom ispred sloja za utopljavanje (ka unutranjosti objekta) koji treba da sprei prodor pare u srednji sloj za utopljavanje. Meutim, evidentna je injenica da se upravo kod ovakvih zidova javljaju najbrojniji nedostaci, poev od projektovanja, preko izvoenja pa sve do eksploatacije objekata, a koji mogu dovesti i do drastinih posledica u vidu ruenja dela ili celih zidova ili zidnih panela (prema podacima Centralnog biroa nauno-tehnikih informacija ROSSTROY-a i Akademije komunalnog gazdovanja RF iz Moskve). Greke koje su utvrene posle havarija mogu se svrstati u nekoliko kategorija: kod sluajeva sendvi zidova bez vazdunog sloja za otparivanje sloja za utopljavanje, problematino je funkcionisanje paroizolacije izmeu unutranjeg dela sendvi zida i sloja za utopljavanje, upravo zbog posledica montae srednjeg sloja za utopljavanje koji se raznim ankerima privruje za unutranji zid (minimalno 4 ankera na m2) koji prosto izreetaju paroizolaciju, koja kao takva ne vri funkciju i para nesmetano prodire u sloj termoizolacije, tamo se kondenzuje i posle dvadesetak ciklusa zamrzavanja-otopljavanja degradira unutranji sloj termoizolacije (mineralna vuna formira grumene i pada na dno zida, a stiropor se posle desetak ciklusa potpunog zasienja deformie, poveava svoju gustinu smanjujui debljinu i preko 20%, to se posledino odraava ne samo na gubitak njegove projektovane termoizolacione sposobnosti, ve se

36

www.build.rs

TEMA broja
Velika debljina zidova za posledicu ima, ne samo gubitak korisnog (prodajnog) prostora, ve i znatno poveane koliine i dimenzije betona i armature konstrukcije. Pored enormno velike debljine i, proporcionalno tome, teine ovakvih zidova, oni imaju i niz nedostataka gledano sa ekoloke strane: sva isparenja iz objekta akumuliraju u srednjem sloju zida (odakle, kada preu maksimalno dozvoljenu koncentraciju, postaju i uzronikom raznih neprijatnih mirisa, gljiva, bakterija, alergija) leti, u sluaju da visoke temperature vazduha potraju, zbog veoma visokog toplotnog kapaciteta unutranjeg sloja, danju akumuliraju toplotu iz vazduha i nou je otputaju u prostoriju.

FASADNI ZIDOVI SA SPOLJANJIM SLOJEVIMA ZA UTOPLJAVANJE

Sveobuhvatan i struan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, kako sa ekoloke, tako i sa tehnike i ekonomske take gledita, jedan je od najvanijih zadataka projektanata i investitora.

Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom

Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom zahteva da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni (npr. pri utopljavanju objekata mineralnom vunom neretko se potroi i 300% vie lepka na ravnanje postojeih zidova nego to je normirano, jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu podlogu), zahteva posebne mere zatite na radu, jer mineralna vuna tetno deluje na organe vida i organe disanja radnika pri montai.

Reenje ovog problema postavljanjem parne brane ispred ovih utopljivaa reava jedan, ali stvara drugi, novi problem zidovi prestaju da diu i potreban je kompletan ventilacioni sistem za sve prostorije, to je opet primenjivo u administrativnim objektima i porodinim kuama, ali je vrlo opasno kod objekata sa vie stanova, zbog mogunosti prenoenja virusa kroz ventilacioni sistem. Opte je poznato i starenje mineralne vune, usled prisustva zarobljene vlage ili oksidacionih procesa sa naizmeninim promenama vlanosti sredine, pri emu tokom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u igliastu prainu, na ta treba obratiti panju, posebno kod slojeva za utopljavanje mansardi i svuda tamo gde dolazi do direktnog kontakta ivotnog prostora i termoizolacije. Sposobnost materijala da posle odreenog vremena i pod odreenim klimatskim uslovima zadri svoje prvobitne karakteristike denie se kao njegova dugovenost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutranja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlanosti i dr. direktno utiu na njegovu dugovenost. U Ruskoj Federaciji dugovenost mineralne vune denie se: ne vie od 15 godina.

Akumuliranje dnevne toplote i njena emisija u prostoriju, u toku nonih asova, spavanje u njima ini gotovo nemoguim bez raznih klimatizera tetnih, kako po zdravlje, tako i zbog utroaka energetskih resursa (jo uvek je u sveem seanju apel elektrodistribucije od ovog leta da se smanji upotreba kondicionera, zbog preoptereenja distributivnog sistema ravnog onom u najhladnijem zimskom periodu a globalno otopljenje je tek poelo i velike vruine su nam tek zakucale na vrata).

Sa druge strane, treba istai da je mineralna vuna male zapreminske gustine paropropusna, ali i da se, zbog nagle promene pritiska vodene pare ispod zavrnog sloja fasade naneenog na mineralnu vunu, posebno zimi, formira koncentrovana vlaga koja se zadrava u sloju za utopljavanje. Kako samo 1% vika vlanosti u mineralnoj vuni za preko 20% smanjuje njene termoizolacijske sposobnosti i isto toliko njenu dugovenost, jasni su razlozi zato takve fasade posle desetak godina prskaju, a mineralna vuna slee i otpada.

Utopljavanje sistemima sa stiroporom

Sa ploama ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola situacija je jo sloenija promena pritiska pare neizbeno izaziva ili kondenz, koji se posle vraa u zid (izazivajui ve posle 7-10 godina gljivice i bu na spojevima zidova i plafona, pa prostorije u stanu ponu da miriu na vlani podrum) ili pukotine na fasadi, kroz koje tokom vremena ulazi voda, to neretko dovodi do degradacije, pa i ruenja, ne samo sloja za utopljavanje, ve i itavih zidnih panela. Kod ovog sistema utopljavanja, kao i kod utopljavanja mineralnom vunom, dolazi do formiranja parne brane na najnepovoljnijem mestu na izlazu pare iz konstrukcije. Mada je kondenz koji se pojavljuje izmeu zavrnog sloja fasade i stiropora u dozvoljenim granicama koje omoguavaju njegovo isuivanje, viestruki ciklusi zamrzavanja-otopljavanja znatno smanjuju njegovu dugovenost.
www.build.rs

37

TEMA broja
Zatita gra evinskog objekta, bilo od niskih ili visokih temperatura, veoma je kompleksan problem. Popularno reeno, gra evinski objekat ne moe leti skinuti zimski kaput i zameniti ga laganom pamunom majicom, niti moe bar jednom u nekoliko godina menjati garderobu.
Kao potvrda svega navedenog, ali i kao upozorenje buduim korisnicima tako utopljenog stambenog prostora, tokom eksploatacije moe da poslui i nalaz vetaka o razlozima degradacije sloja stiropora kod utopljavanja zidova kole u podmoskovlju i pre njenog tehnikog prijema isparenja laka za parket i masne boje za zidove kod zavrnih radova, izvoenih pri zatvorenim prozorima, jednostavno su izreetali stiropor na mestima gde je postignuta znaajna koncentracija tih isparenja u slojevima zidova. Konano, kod sistema utopljavanja objekata ploama stiropora posebno je izraen problem ispunjavanja protivpoarnih zahteva. Reenje da se ovakva vrsta termoizolatora zbog svoje gorivosti u konstrukcijama fasadnih i stepeninih zidova zatiuje sa 3,0cm rabic-cementnog maltera ne samo da nema nikakvog tehnikog opravdanja i rezultata, ve i direktno umanjuje dugovenost tako izvedenog sistema. Naime, takva obloga je ispitivanjima pokazala svoju protivpoarnu efektivnost iskljuivo kod konstrukcija kod kojih je mogla da primljenu temperaturu pri poarnom optereenju (900-11000C) prenese na podlogu na kojoj se nalazi, tj. kada postoji mogunost temperaturnog rastereenja. Efekat je upravo obrnut ve posle 10-tak minuta dejstva poarnog optereenja na rabic-cementni malter, usled naglog porasta termo-dilatacionih naprezanja, dolazi do pucanja, odvajanja ovog sloja od podloge i njegovog, uz jak tresak, pada unutar pei za ispitivanje. Kod podloge od stiropora i u sluaju da je rabic mreza elinim, a ne plastinim tiplovima privrena za osnovni zid, ve kod temperature preko 6000C dolazi do samozapaljenja stiropora, ak i bez prisustva plamena. Stoga je u Ruskoj Federaciji u odnosu na navedeni sistem PP zatite, imajui u vidu i da se nanoenjem debelog sloja maltera drastino poveava mogunost kondenza ispod zavrnog sloja rabic-maltera i time direktno smanjuje efektivnost i dugovenost ovakvog sistema, data prednost primeni protivpoarnih razdelnica, koje spreavaju prenoenje poara po fasadi. A o pojavi da je u nekim manjim sredinama za tehniki prijem dovoljno da izvoa potpie izjavu da je preko stiropora nanet sloj 3,0cm rabic-maltera iako to nije sluaj (pa ak i ako se golim okom vide spojevi ploa stiropora na fasadi) te da je ista proglaena tabu-temom i ne treba pisati o tome e se pisati u izvetajima kriminalistike policije tek kada neko, naalost, nastrada.

Pokuaj da se ovo izbegne postavljanjem paroizolacije pre termoizolacionog sloja u praksi je gotovo neizvodljiv, s obzirom da na paroizolaciju nije mogue lepiti i nivelisati ploe stiropora (lepak zahteva podlogu na koju e prionuti i ostvariti potrebnu atheziju), ve se ploe moraju iskljuivo tiplovima privrivati za zid, to opet dovodi do proboja parne brane i njenog stavljanja van funkcije. Kod utopljavanja fasadnih zidova stiroporom zanemaruje se injenica da temperatura na samoj povrini zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta i izabranog kolorita fasade, moe prei i preko 800C, to veoma nepovoljno utie na raznorodne sisteme za utopljavanje fasada, a vrlo esto i na stabilnost primenjenih slojeva za utopljavanje. To je posebno izraeno kod utopljavanja fasada ekspandiranim polistirolom (stiroporom), koji pri temperaturi veoj od 750C poinje da se stanjuje i da lapi, mreica sa povrinskim slojem lepka se odvaja od povrine i posle par ciklusa zamrzavanja puca (sa posledinim proputanjem atmosferilija u sloj za utopljavanje), a na spojevima sa protivpoarnim razdelnicama, po pravilu, pojavljuju se pukotine. U Ruskoj Federaciji dugovenost ploa ekspandiranog polistirola (stiropora), u zavisnosti od mesta i naina ugradnje, izloenosti temperaturnim promenama i agresivnosti vazdune sredine, denie se ne vie od 12 godina. Posle tog perioda stiropor gubi od 15%-20% svojih termotehnikih karakteristika, pa postoji opta preporuka NIISF RAASN da projektanti u startu za preko 20% uveaju debljine projektovanih slojeva stiropora u odnosu na raunski potrebne. Pojava ekoloke neistoe zidova utopljenih stiroporom posledica je naglog poveanja otpora prolasku vodene pare na prelasku izmeu osnovnog zida i stiropora, tako da para, pratei toplotni uks, sa sobom povlai tetne materije i mirise iz vazduha prostorije i sakuplja ih u srednjem sloju zida, akumulirajui ih daleko iznad nivoa dozvoljene koncentracije, a to direktno utie na pad higijensko-tehnikog kvaliteta takvih zidova i od njih stvara potencijalnu opasnost po ekoloko okruenje stanara.

38

www.build.rs

TEMA broja
SIMPROLIT SISTEM ZA UTOPLJAVANJE POSTOJEIH OBJEKATA I OBJEKATA U IZGRADNJI
ne upijaju vlagu i najdugoveniji su termoizolacioni materijal po rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji. Posebno treba istai injenicu da njihova primena pri utopljavanju spoljanji zidova izidanih od paropropusnog graevinskog materijala (opeke, gasbetona i sl.) omoguava da zidovi nastavljaju da diu, te se znatno poveava i dugovenost tako utopljenog zida. Naime, utopljavanje paropropusnih zidova Simprolit SOP (D160) ploama kod takvih sistema omoguava da se sva para koja ue iz prostorije u zid nesmetano evakuie u spoljanju sredinu, bez pojave kondenza ili uvlanjavanja zidova, ime se znatno poveava njihova dugovenost i obezbeuje ekoloka podobnost stambenog prostora.

Zatita graevinskog objekta, bilo od niskih ili visokih temperatura, veoma je kompleksan problem. Popularno reeno, graevinski objekat ne moe leti skinuti zimski kaput i zameniti ga laganom pamunom majicom, niti moe bar jednom u nekoliko godina menjati garderobu. Simprolit jednoslojne SOP (D160) ploe su jedinstveno ekoloko reenje utopljavanja paropropusnih zidova od opeke i blokova tipa XELLA, Ytong, Siporex, Durisol i sl. Nesumnjivo je da je izgradnja objekata primenom Simprolit blokova najekonominije, najdugovenije i ekoloki najopravdanije reenje. Meutim, za sluajeve gde to iz raznih razloga nije mogue (armirano-betonski zidovi, postojei stari ili ve zapoeti novi objekti u drugim sistemima i sl.), Simprolit sistem ima reenje u vidu jednoslojnih Simprolit SOP ploa za utopljavanje, u potpunosti izraenih od Simprolit smese. Primenom Simprolit blokova pri izgradni objekta ili Simprolit ploa kod utopljavanja fasada dobija se ekoloki ivotni prostor, savremeni dom ostaje komforan i bezopasan po zdravlje oveka.

Simprolit SOP ploe se primenjuju i za utopljavanje sokli objekata, stepeninog negrejanog prostora, na uglovima objekata, oko otvora na fasadi za prozore i vrata i na ostalim mestima gde je potrebna poveana vatrootpornost, vrstoa na udar, paropropusnost. Kao samostalni element u graevinarstvu, Simprolit SOP ploe se koriste i za protivpoarne pregrade (pregradni zid od Simprolit 2xSOP5 ploa na metalnoj potkonstrukciji u IMS-u Beograd i pregradni zid od SOP8 ploa na drvenoj potkonstrukciji u Moskvi dobili su sertikat na vatrootpornost EI120 dejstvo poara od dva asa, pri temperaturi od preko 1100C), kao zidovi za liftovska okna izvedena u metalnoj konstrukciji, za ornamente fasada, montane podne ploe itd. Simprolit ploe ubedljivo su najvre od svih konkurentnih proizvoda za utopljavanje. Novi proizvod Simprolit sistema Simprolit SOP (D160) ploe jednoslojne ploe sainjene od Simprolit mase zapreminske teine 160kg/m3 koje, prema rezultatima ispitivanja u IMS-u, imaju koecijent toplotne provodljivosti u suvom stanju =0.044W/(mK), maksimalno zadovoljavaju termotehnike i protivpoarne zahteve,

Prednosti Simprolit sistema za utopljavanje

Paropropusna trmoizolacija fasadnih zidova je osnovna pretpostavka i najekonominiji nain poboljanja ekolokih uslova stambenog prostora. Simprolit sistem za utopljavanje postojeih i objekata u izgradnji je homogen sistem istorodnih materijala sa svim prednostima koje iz toga proistiu (iste dilatacije, ista kolorna osnova, bez pojava pukotina na spoju osnovnog utopljivaa i protivpoarnih razdelnica itd.) i koji zadovoljava itav spektar zahteva graevinske zike, kao to su: termoizolacija, paropropusnost, otpornost na poar, otpornost na udar, vrstoa, otpornost na ekstremne atmosferske uticaje i ima najvei vek trajanja (dugovenost) meu analozima. U poreenju sa iroko rasprostranjenim vieslojnim panelima za utopljavanje objekata sa tzv. efektivnim ploama za utopljavanje (ploe od stiropora, ploe od mineralne vune i sl.) utopljavanje Simprolit sistemom ima vie prednosti, kao to su: jednostavnost i brzina montae Simprolit ploe su, i po dimenzijama i po teini, veoma udobne za montau u njih se rupe za eire tiplova frezenkuju bez tekoa (to omoguava da se tiplovi uopte ne vide na povrini ploa), posle montae se nim rendisanjem mogu dovesti u idalnu ravan, zbog sopstvene vrstoe i autostabilnosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni. bezbednost pri radu Simprolit ploe pri montai ne zahtevaju posebne mere zatite na radu, jer ne izazivaju nikakva tetna dejstva po organe vida i disanja radnika

www.build.rs

39

TEMA broja
paropropusnost zid utopljen Simprolit sistemom die, to u potpunosti zadovoljava sanitarno-higijenske uslove eksploatacije ivotnog prostora. Koecijent otpora difuziji vodene pare =2.5 dok kod 15-to gramskog stiropora =36. primenom Simprolit ploa SOP-D160 ne samo da je omoguena mnogostruko vea paropropusnost u odnosu na ekspandirane ili ekstrudirane polistirole (prema ispitivanjima u IMS-u Simprolit ploe SOP - D160 imaju veu paropropustljivost vie od 10 puta) ve je koecijent termike provodljivosti u suvom stanju =0.044W/mK skoro jednak odgovarajuim koecijentima stiropora (=0.04W/mK). postojanost pri eksploataciji elementi Simprolit sistema postojani su pri eksploataciji, ne upijaju vlagu, otporni su na bioloku i hemijsku agresiju iz vazduha, nisi radioaktivni i nemaju kapacitet za zadravanje radioaktivnosti, otporni su na ekstremno visoke i niske temperature. dugovenost sa aspekta graevinske zike, sposobnost materijala da posle odreenog vremena i pod odreenim klimatskim uslovima zadri svoje prvobitne karakteristike, denie se kao njegova dugovenost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutranja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vanosti i dr. direktno utiu na njegovu dugovenost. Simprolit je, sa preko 100 ciklusa zamrzavanja i otapanja, pri izlaganju vlagi od 0% do 100% i dejstvu suneve radijacije i UV zraka, uspeno proao ispitivanja dugovenosti na 50 godina (sa preko 100 ciklusa zamrzavanja-otopljavanja), a u toku su i ispitivanja na preko 100 godina, to za analoge predstavlja nedostian rezultat (na primer, u Evropi je propisana dugovenost 25 godina). vrstoa i otpornost na udar Simprolit sistem je ubedljivo najvri sistem za utopljavanje fasada. Ova osobina je posebno vana kod utopljavanja objekta u podrujima gde je grad esta pojava, kod utopljavanja prizemlja objekata kao antivandalska obloga, na uglovima objekta, za utopljavanjae pasaa, garaa i dr. jednoslojne SOP (D350) ploe sa visokom otpornou na pritisak od preko 3.5t/m2, pri deformaciji manjoj od milimetar, bez konkurencije su kod utopljavanja podova hala, garaa, temeljnih ploa, mostova, donjeg stroja puteva i pruga. vatrootpornost Simprolit SOP ploe imaju sertikovanu vatrootpornost preko 120min (EI120), ak i pod uslovom da poar dejstvuje izvana na ceo objekat! Istie se primena ovih ploa kod utopljavanja objekata od izuzetnog znaaja (kole, bolnice, javne i komandne ustanove i sl).

Tabela Simprolit proizvoda

Tabela otpora prolaza toplote R sa uporednim pregledom termikih ekvivalenata od pune i giter opeke

Simprolit ploe SOP (D160)

Simprolit SOP-3
R=0,6818 m2K/W 3 cm. 44 cm. 36 cm. 4 cm. 59 cm. 48 cm. 5 cm. 73 cm. 60 cm. 6 cm. 88 cm. 71 cm. 8 cm. 117 cm. 95 cm. 10 cm. 146 cm. 119 cm. 12 cm. 175 cm. 142 cm. 15 cm. 219 cm. 178 cm.
14,87 x 12,00 x

Simprolit SOP-4

R=0,9091 m2K/W

14,75 x 12,00 x

Simprolit SOP-5

R=1,1364 m2K/W

14,60 x 12,00 x

Simprolit SOP-6

R=1,3636 m2K/W

14,67 x 11,83 x

Simprolit SOP-8

R=1,8182 m2K/W

14,63 x 11,88 x

Simprolit SOP-10

R=2,2727 m2K/W

14,60 x 11,90 x

Simprolit SOP-12

R=2,7273 m2K/W

14,58 x 11,83 x

Simprolit SOP-15
SIMPROLIT

R=3,4091 m2K/W

14,60 x 11,87 x

PUNA OPEKA =0,64W/m2C

GITER OPEKA =0,52W/m2C

100

80

60

40

20

0 Stiropor Mineralna vuna Xella, Ytong, Siporex uplja opeka Simprolit

Dugovenost

Otpornost prolasku toplote

Otpornost na mraz

Nosivost konstrukcije

40

www.build.rs

TEMA broja
U prvom broju Build magazina (mart 2007.) u rubrici fokus govorili smo o kompletnom Simprolit programu za utopljavanje fasada. Simprolit sistem za utopljavanje fasada sastoji se iz sledeih elemenata: Simprolit jednoslojne ploe (SOP) Simprolit troslojne ploe za utopljavanje (SUP) Simprolit protivpoarne razdelnice (SPPR) elementi za privrivanje tiplovi za ploe, ankeri za granit i dr. elementi za povezivanje lepak, uglovi, fazonski elementi i dr. elementi za armiranje plastina mrea, brin, rabic mrea i dr. zavrna obrada gletovanje, pikovanje, keramogranit, bojenje i dr. Ovaj tekst moete pronai na naem sajtu www.build.rs

Konano, Simprolit sistem za utopljavanje postojeih, i objekata u izgradnji, prua neograniene mogunosti arhitektonske izraajnosti objekata i njihovu egzistenciju u punoj harmoniji sa prirodom i u skladu sa osnovnim principima gradnje budunosti ekoloke gradnje

SIMPROLIT HOLDINGS ltd SIMPROLIT d.o.o. Kostolaka 67/II 11 000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 397 67 65 e-mail: md@simprolit.com ofce@simprolit.com web: www.simprolit.com www.simprolit.ru www.simprolit.rs
www.build.rs

41

promo
ISOBAU HELLAS S.A.

PREDNOSTI MONTANIH OBJEKATA

Isobau Hellas S.A. je jedna od vodeih
grkih kompanija u oblasti proizvodnje i isporuke izolacionih krovnih i zidnih poliuretanskih sendvi panela sa tradicijom preko 25 godina i ogromnim iskustvom u proizvodnji i radu na razvoju moderne tehnologije Isobau. U svom proizvodnom programu poseduje najsavremenije tehnologije za proizvodnju poliuretanskih panela za krovno i zidno oblaganje, tankih trapezoidnih limova, PVC svetlarnika i prateih fazonskih elemenata. Termoizolacioni krovni i zidni sendvi paneli Isobau sa ispunom od poliuretana odlikuju se velikom energetskom ekasnou, kvalitetnom izradom prema standardu EN ISO 9001:2000, u cilju zatite ovekove sredine poseduju ekoloki sertikat ISO 14001, a njihove karakteristike umnogome smanjuju potronju energije. Proizvode se u dve varijante sa izolacijom od samogasive poliuretanske pene klase B1 i B2. Uteda energije dobra toplotna izolacija karakterie poliuretanske sendvi panele, a samim tim smanjuje trokove grejanja i hlaenja ak i za 25-50% po sezoni Bolja iskorienost prostora zidovi kod montanih objekata su tanji od klasinih, ime se poveava iskorienost prostora, i daje mogunost promene rasporeda prostorija kao i njihove veliine jednostavnim pomeranjem pregradnih zidova Unapred poznata cena samim tim to je tipska gradnja, cene su odreene i ksne, tako da je klijent unapred upoznat sa neophodnim trokovima za narueni objekat po njegovoj elji

Primena panela
Zbog termoizolacionih svojstava poliuretana u odnosu na druge standardne materijale za gradnju, sendvi paneli imaju veoma iroku primenu. Jednako dobro mogu se koristiti za izgradnju skladinog prostora, ekskluzivnih poslovnih objekata, trnih i distributivnih centara, sportskih ili poljoprivrednih objekata, proizvodnih pogona, industrijskih hala, i gotovo su nezamenljivi u izgradnji hladnjaa

Kratak rok izgradnje svi montani elementi se seku i prave u fabrici u odgovarajuim dimenzijama, to doprinosi utedi vremena, tako da je njihovo postavljanje na terenu znatno ekonominije, bre i jednostavnije

Sve prednosti montanih objekata

Postoji mnogo prednosti izgradnje montanih objekata u odnosu na klasine objekte od blokova, cigle, betona, itd. Montani objekti predstavljaju dobro reenje za trajne ili privremene potrebe. Njihove glavne prednosti su povoljna cena, brza montaa i mogunost preseljenja na drugu lokaciju a evo jo nekih prednosti montanih objekata:

Objekat po meri veliki izbor modularnih razraenih gotovih projekata daje nam mogunost da za kratko vreme napravimo objekat po elji klijenta; projekat se lako moe prilagoditi svim urbanistikim zahtevima i potrebama terena Laka konstrukcija montani objekti su laki od objekata od cigle, bloka i betona, pa omoguavaju postavljanje i na slabo noseim povrinama. Kao takav, projektovan objekat je otporniji na zemljotres od klasinih kua
www.build.rs

ISOBAU HELLAS S.A.

Predstavnitvo Beograd Vile Ravijojle 11 11000 Beograd tel/fax: +381 11 367 90 19 fax: +381 11 367 90 18 e-mail: isobausrb@isobau.gr web: www. isobau.gr

42

promo
DRAMIN PALETA GRA EVINSKIH PROIZVODA DRAMIN PALETA GRA EVINSKIH PROIZVODA

REENJA ZA NASTUPAJUU JESENJU I ZIMSKU SEZONU NA GRADILITU

Sa promenom klime gra evinska sezona odavno se ne zavrava u jesenjim danima, ali blagi mraz ipak e omesti izvo enje radova. Tako e, treba pripremiti i zatiti objekat u hladnim i vlanim godinjim dobima, a Dramin nudi ekasna reenja za sve ove probleme

Betoniranje u zimskim uslovima

Izolit 10 Antimraz je jednokomponentni teni proizvod, dodatak za beton koji omoguava betoniranje u zimskim uslovima do temperature -10C. Proizvod sniava taku mrnjenja vode i ubrzava proces hidratacije cementa. Poveava vrstoe betona/maltera u prvim danima ovravanja. Neorganski je proizvod i veoma je dugotrajan.

Idealan je za hidroizolaciju kupatila, terasa, garaa, ravnih krovova, zatitu lima i sl. Odlino prijanja na gips-karton, opeku, beton, lim, staklo, malterisane povrine...

Izolit Penetrat
Izolit Penetrat je penetracioni premaz za hidroizolaciju vlanih zidova i podova. Veoma esto se koristi u jesenjim danima zbog poveanog obima padavina i pojave vlage. Reava problem vlage u podovima i zidovima od opeke i betona, u podrumskim prostorijama, prostorijama za stanovanje, kupatilima, terasama, garaama i sl. Premaz penetrira u zid do dubine od 10cm. Paropropustan je i hemijski inertan prema okolini, vodonepropustan je do pritiska vode od 7 bara. Zdravstveno je ispravan materijal, tako da je idealna izolacija i za betonske cisterne za vodu. Povrine izolovane Izolit Penetratom se mogu malterisati, moe se lepiti keramika ili raditi druga zavrna obrada po vaoj elji. Nanosi se jednostavno premazivanjem na vlanu podlogu etkom u tri sloja

Odlikuje ga jednostavna primena Izolit 10 Antimraz se razreuje u vodi kojom se spravlja beton, i nije potrebno koristiti specijalne vrste cementa. Ne smanjuje vrstou betona i ne izaziva koroziju armature!

Preko Izolit Foliex tene folije moe se lepiti keramika, malterisati i farbati, lepiti parket... Nanosi se premazivanjem etkom u dva sloja. Nije ga potrebno razreivati niti umeavati sa drugim materijalima.

DRAMIN

Sanacija ravnih krovova u jesenjem periodu

Jedan od proizvoda iz Dramin palete je i Izolit Foliex. To je jednokomponentna tena folija. Ovaj proizvod odlikuje visoka eksibilnost i prijanjanje na razliite vrste graevinskih materijala. Vodonepropustan je do pritiska vode od 3 bara.

Ugrinovaki put 7 11080 Zemun tel/fax: +381 11 316 13 41 316 15 62 mob: +381 63 DRAMIN fax: +381 11 31 61 341 e-mail: ofce@dramin.eu web: www.dramin.eu www.build.rs

44

promo
TOBLER SKELSKI SISTEMI ZA SIGURNOST NA VISINI

MATO 1
Preduzee Tobler-Skele osnovano je 2006. godine kao preduzee sa ogranienom odgovornou. Od osnivanja do jula meseca 2007. godine, delatnost preduzea je bila orijentisana na prodaju i iznajmljivanje skela. Ali, od jula meseca prole godine i u naoj zemlji zapoinje proizvodnja skelskih sistema tipa: MATO 1 i 2, zatim MATO R, N i Z, a kao novitet i LOEB RAM. Preduzee je licencirano od strane kompanije Baugerste Tobler AG, proizvo aa ovih modela, koja svoje poslovanje razvija po svim evropskim centrima
U ostvarivanju poslovnih planova veliki znaaj ima rasporeivanje poslovanja po svim regionalnim centrima i ire. Iz tog razloga ToblerSkele imaju svoje predstavnitvo u Beogradu, Pritini i Preevu, zatim u Podgorici, Varni i Tirani, kao i u vajcarskoj, Austriji i u Rusiji. Ovde naravno spada i sajamska prezentacija proizvodnog programa i samog preduzea pa je Tobler i prole i ove godine bio prisutan na meunarodnom Sajmu graevinarstva u Beogradu, zatim na sajmovima u Budvi i Podgorici, gde su posetioci mogli videti njihove proizvode uivo i uveriti se u visoki kvalitet (Tobler moemo sresti i na gradilitu Univerzitetskog naselja u Beogradu). Kao rezultat kvaliteta, veoma kratkog vremena isporuke, i najvanije sigurnosti koje obezbeuju Tobler skelski sistemi, njihovi proizvodi postali su veoma traeni na tritu. Tako kupac prilikom kupovine na raspolaganju ima i sve neophodne ateste, kao i statike proraune za svaki element pojedinano, ali i za celokupnu montiranu skelu. Ponuda iz proizvodnog programa Tobler Skela obuhvata duboko toplopocinkovane eline i aluminijumske skelske sisteme.
MATO-1 je skela koja ispunjava sve evropske zahteve, standarde i norme. Njeni dodatni elementi (razne konzole za sve namene), kao i brza montaa i demontaa ine je veoma zanimljivom domaim kupcima i ire. MATO skele tako ispunjavaju sve zahteve savremene gradnje idui korak ispred ostalih, a najbolji partneri Tobler Skela su one rme kojima je stalo do sigurnosti svojih zaposlenih.

klasa B i C. Tu su, takoe, i oplate dostupne u vie razliitih veliina i tipova oplatnih ravni, sa svim neophodnim prateim elementima. U svim svojim prodajnim centrima preduzee Tobler Skele je proirilo ponudu i na mogunost iznajmljivanja skelskih sistema i platformi, u koliinama prema potrebi klijenta. Ovu ponudu ini nekoliko grupa proizvoda: iznajmljivanje statinih skela za sve vremenske uslove, u eljenim koliinama, prema potrebama klijenta iznajmljivanje pokretnih skela razliitih dimenzija iznajmljivanje platformi razliitih dimenzija modeli sa i bez krovova. Na sajtu Tobler Skela moete pronai sve neophodne podatke, specikacije i tehnike karakteristike svih proizvoda, ili se moete raspitati direktno kod proizvoaa

Pored nabrojanih skelskih sistema tipa MATO, kao i LOEB RAM, u ponudu Tobler-Skela spadaju i TOSK (cinkovani) podupirai, i to: toplocinkovani i elektrocinkovani podupirai,
www.build.rs

TOBLER-SKELE doo
Selo Rajince 17523 Preevo tel/fax: +381 17 664 658 tobler@tobler-skele.com www.tobler-skele.com

45

predstavljamo

KROVNI PROZOR
U ARHITEKTURI KOSIH KROVOVA
Krovni prozor je najjednostavniji, najpraktiniji i najelegantniji nain da u potpunosti iskoristite svaki kubni metar vaeg prostora. Poslednjih decenija prolog veka i nai arhitekti, investitori i korisnici prepoznali su sve njegove prednosti (ukljuujui i autora ovog teksta), i sada ve osamnaest godina imamo domaeg proizvo aa krovnih prozora vrhunskog kvaliteta kompaniju Brabo iz Vrania
autor: Mladen Bogievi

KROVNI PROZORI BRABO

Kompanija BRABO je prela put od male radionice do industrijske proizvodnje od nekoliko hiljada prozora godinje i sada je najvei proizvoa krovnih prozora u Srbiji i okolnim zemljama. Sva tri proizvodna pogona (stolarski, limarski i bravarski) rade kao jedna celina, potujui ustanovljeni sistem kvaliteta sirovina i gotovih proizvoda. Najvea prednost Kompanije je proizvodnja krovnih prozora po meri, u veoma kratkom roku i po najpovoljnijim cenama. U redovnoj ponudi jeste izrada prozora po zahtevanim dimenzijama, od bakarnog, plasti ciranog elinog i prohromskog lima.

Krovni prozor ili bada

Bez obzira da li se radi o izgradnji novog potkrovlja ili revitalizaciji postojeeg, krovni prozor predstavlja idealno reenje. S obzirom da je drugo reenje postavljanje krovnih bada, elim pre svega da predstavim prednosti jednog reenja u odnosu na drugo. Prednosti krovnog prozora u odnosu na varijantu osvetljavanja potkrovlja standardnim prozorom sa badom su viestruke: prilikom postavljanja krovni prozor ne zahteva dodatne radove i trokove rogovi, daska, letva, crep, opiv uvala, malterisanje i malanje zidnih povrina... minimalna intervencija na krovnoj konstrukciji postavlja se brzo i lako izmeu postojeih rogova (osim u retkim sluajevima kada reenje potkrovlja zahteva prekid samo jednog roga) velika propusnost svetla krovni prozor obezbeuje vie nego dvostruko svetla u odnosu na prozor sa badom jednake veliine (u sluaju velikih snenih padavina kristalasta struktura snega napravie prijatno difuzno svetlo u prostoru). Mane krovnog prozora odraavaju se u reenicama: A ta ako ga zaboravim otvorenog i padne kia? ili... Pa, da mi sunce sija u glavu! Dakle, to se tie kie... iz iskustva znam deavalo se, zaboravim. to se tie sunca... XXI je vek, i, ukoliko itate Build, znate o zatitnim folijama, zastorima... Za etvrt veka provedenog ispod krovnog prozora mogu da kaem i ovo: sve mane kojih neko moe da se doseti mogu da potvrdim, ali i da dodam da ne bih nizata menjao zvuk dobovanja kie, belinu snega, ili mesec visoko na nebu, u kojima uivam iz svoje fotelje...

Krovni prozor u arhitekturi kosog krova

Iako bada ima svoje estetske kvalitete koji su nekada poeljni, veoma je est sluaj da bi njome bila naruena arhitektura objekta, naroito kada se eli obezbediti dovoljno svetla pa je zapravo potrebno reati ih gusto jednu do druge. Zato, ak i kada bada predstavlja akcenat u arhitekturi krova, zahvalno je ugraditi i krovne prozore koji e pruiti neophodnu svetlost i dodatni komfor prostoru. Savremena urbana arhitektura podrazumeva jednostavnost forme i naravno to veu iskorienost prostora. Krovni prozor uspeno ispunjava oba ova zahteva: prati krovnu ravan matrica rasporeda krovnih prozora moe arhitekti posluiti kao prava mera svedenog detalja velikih krovnih povri moe se postaviti bilo gde na krovu od serklaa/venanice, sve do slemena, tako da moe osvetliti galeriju i u samom vrhu objekta. Sa druge strane, revitalizacija potkrovlja na zatienim objektima ne dozvoljava vee odstupanje od originalnog arhitektonskog reenja (to bi bada svakako bila), pa krovni prozor koji ne remeti anvelopu objekta predstavlja jedino mogue reenje
BRABO
Ljubomira ivkovia panca 24 11427 Vrani tel: +381 11 23 41 777 fax: +381 11 23 31 965 e-mail: brabo@eunet.rs web: www. brabo-rw.com www.build.rs www.build.rs

U ponudi su i standardne graevinske dimenzije prozora (54x78cm, 65x110cm, 75x95cm, 75x115cm, 80x140cm), u tri izrade: sa rotiranjem u centralnoj ili gornjoj taki, i krovna vrata (otvaranje na stranu). Krovni prozori su izraeni od prirodnih materijala koji garantuju visokokvalitetna tehnika svojstva: drvo unutranji deo prozora uraen je od najkvalitetnije amove grae premazi za drvo akrilni, na vodenoj osnovi (impregnant i dva premaza zavrnog laka) ruica eloksirani aluminijum staklo termo ot 4+12+4mm (i po elji kupaca) tri razliite vrste gumica za zaptivanje spoljni deo plasti cirani aluminijumski lim boje okolade od kojeg je i opivka koja ini spoj prozora sa krovom opivni lim prilagoen tipu i nainu postavljanja na razliitim krovnim pokrivaima. BRABO krovni prozor poseduje potvrdu o kvalitetu od strane IMS i zadovoljava uslove i kvalitete standarda JUS D. E8. 193. Proizvoa daje pet godina garancije i za sve zainteresovane stoji na raspolaganju za pomo u projektovanju krovnog osvetljenja i montai prozora

46

promo
POLYMERS GROUP LEXAN* THERMOCLEAR PLOE
HOBI PLASTENIK
Hobi plastenik iz ponude POLYMERSA namenjen je za kuno uzgajanje cvea ili povrtlarskih kultura i napravljen je od Lexan Thermoclear ploa debljine 4,5 ili 6mm. Dimenzije ovog plastenika prilagoene su potrebama korisnika i reanjem modula duine 2,1m, irine 3m i visine 2,1m mogu se lako uklopiti u respoloivi prostor svake parcele

INDUSTRIJSKI I HOBI BRZOMONTANI PLASTENICI

Polymers Group je autorizovani zastupnik i distributer Sabic Innovative Plasticstm lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploa pod zatienim imenom Lexan*. U prethodnim brojevima detaljno smo vas upoznali sa osobinama i prednostima Lexan* Thermoclear i punih ploa, a ovoga puta vam predstavljamo njihovu konkretnu primenu na montanim objektima sa visokim zahtevima trajnosti i ouvanja prvobitnih osobina industrijskim i hobi plastenicima

Razvoj malih i srednjih preduzea poslednjih godina zahvatio je i poljoprivredu, a pojavio se i trend proizvodnje zdrave hrane za trite ali i linu upotrebu. Tako se ukazala potreba za brzom izgradnjom montanih plastenika, i Lexan je dobio jo jednu priliku da pokae sve svoje prednosti. Predstavljamo vam industrijske i hobi plastenike iz ponude Polymers Group-a koji e zadovoljiti potrebe korisnika bez obzira da li za trinu ili linu proizvodnju, ili prosto uivanje u svojoj bati.

Industrijski plastenik
Plastenik je napravljen od Lexan Thermoclear ploa debljine 10mm koje odlikuje: izuzetna termika izolacija 3W/m2K (isto kao i termopan staklo 4-12-4), to omoguava veliku utedu energije i mogunost kontrole temperature unutar plastenika

UV nepropustljivost, to omoguava rast kultura tokom cele godine otpornost na sve vremenske uslove (vetar, kia, sneg, grad...) dug vek eksploatacije desetogodinja garancija visoka svetlosna propustljivost 81% tokom vremena eksploatacije, gubitak svetlosne propustljivosti samo 2% na 10 godina nemogunost kapljienja spreava da kapljice unite deo roda ili spiraju humus u kome se sadnice uzgajaju kontrola provetravanja laka i brza montaa modularnost mogunost proirenja tokom vremena pogodan za uzgajanje cvea i povrtlarskih kultura bogat prinos tokom cele godine nezavisno od vremenskih prilika izuzetna ekonominost.

Dimenzija plastenika je prilagoena potrebama proizvoaa, pa je irina 6,4m, visina u slemenu 4,2m, a duina prema elji kupca i modulu od 2,1m. Polymers Group daje 10 godina garancije na ove proizvode, a pored garancije na fizika oteenja usled izloenosti atmosferskim uticajima tu spada i garancija protiv uenja i gubitka svetlosne provodljivosti

POLYMERS GROUP
Bul. Mihajla Pupina 165 a 11070 Novi Beograd tel: +381 11 213 08 21 213 27 99 e-mail: ofce@polymers.rs web: www.polymers.rs

48

www.build.rs

enterijer
PRIRODA POD VAIM STOPAMA

DRVENI PODOVI
Drvo je vekovima bilo pravi, Drvo je vekovima bilo pravi, ii esto jedini izbor pri odluci esto jedini izbor pri odluci o izboru podne obloge o izboru podne obloge u prostorima gde ljudi borave. u prostorima gde ljudi borave. Napretkom tehnologije mnoga Napretkom tehnologije mnoga nova reenja primenjena su ii nova reenja primenjena su u industriji podnih obloga u industriji podnih obloga
Drvo je od davnina obezbeivalo oveku komfor: odlinu toplotnu i zvunu izolaciju, lakou obrade, izvrstan estetski ugoaj... Za zatitu drveta korieni su prirodni materijali poput ulja i voskova. Danas je upotreba drveta na podovima prilagoena novim ljudskim potrebama (zahtevi dugotrajnosti, ouvanje prirodnih resursa, itd). Poslednjih dvadeset i vie godina inovacije na ovom polju doivele su pravu ekspanziju, pa izbor podne obloge ostavlja iroke mogunosti. Drvo je bilo zapostavljeno pored brojnih tipova sintetikih podnih obloga. Meutim, ono se vraa na velika vrata i danas ponovo predstavlja izbor mnogih,i to u obliku laminatnog poda, vieslojnog ili masivnog parketa. Laminatni podovi su teholoki najnapredniji oblik drveta na podu. Nakon prevazienih dejih bolesti, laminati su danas jedna od najpopularnijih kategorija modikovanog drveta koje se ugrauje u nae prostore. Rastereeni glasina o ekolokoj nepodobnosti, laminati e sigurno biti prvi na listi izbora podnih obloga mnogih korisnika. Ekspanziju su doiveli i sistemi zatite drveta. Pored inovacija na polju folija kojima se oblau laminatni podovi, i lakovi za zatitu drveta su takoe znaajno uznapredovali. Ako ste u situaciji da birate sredstvo kojim ete zatititi svoj parket, bio on vieslojan ili masivan, na raspolaganju su vam ulja, voskovi, lakovi na bazi raznih rastvaraa, kao i toneri za modikaciju boje. Novina na polju parketa od masivnog drveta u poslednje vreme jeste tehnika fabrikog lakiranja. Ona omoguava da se parketi pri prvoj instalaciji brzo ugrade, bez potrebe za bilo kakvom doradom ili lakiranjem. Naravno, u fazi korienja, nakon odreenog broja godina takav parket moete obrusiti i potom naneti zatitu po svojoj elji

BELWOOD
Mike Alasa 46 11000 Beograd tel: +381 11 20 30 225 tel/fax: +381 11 20 30 226 e-mail: vladimir@parketcentar.com web: www.parketcentar.com

LAMINATNI PODOVI Laminat koristite u situacijama kada elite da brzo renovirate uz minimalna ulaganja. L a m i n a t obezbeuje odlinu otpornost na habanje, udarce i razne druge negativne uticaje poput uticaja sunca, vode, prljavtine. Skoro da je nezamenljv u radnim i drugim javnim prostorima. Laminat obezbeuje razliite nivoe ovih otpornosti ve prema potrebi, to se postie razliitim kvalitetima folija koje se na laminat nanose. Gustina same folije odreuje meru otpornosti laminatnih podova.

VIESLOJNI PARKETI Vieslojni parketi su nastali kao potreba da se masivno drvo uini pristupanijim krajnjem korisniku. S obzirom da pravo masivno drvo moe biti dosta skupo, posebno ako se radi o odreenim vrstama egzotinog drveta, proizvoaci su pronali nain da ublae aspekat cene.

MASIVNI PARKETI Masivni parketi su zbog svoje cene u odnosu na druge dve kategorije relativno manje zastupljeni u prostorima koji nas danas okruuju. Ipak, u poslednje vreme vei broj ovih parketa dolazi sa drugih kontinenata, posebno iz tropskog pojasa, koji se odlikuju izuzetnim kvalitetom drveta nie cene, pa je samim tim interesovanje ljudi za ovakve parkete poveano.

Na vieslojnom parketu primenjuju se tehnologije slojevitog iskorienja: gornji gazei sloj je napravljen od drveta koje je plemenitog porekla. Ovaj gornji sloj je zatien uobiajenim tehnikama zatite: lak, ulje, vosak itd. Donji, takozvani nosei sloj, napravljen je od jeftinog drveta i ima funkciju da nosi lamele kvalitetnog drveta na sebi. Ovi tipovi parketa mogu se hoblovati tokom vremena eksploatacije ime je njihov ivotni vek znaajno produen.

Danas, pored klasinih tipova drveta poput hrasta, bukve, jasena, trenje, itd. moete birati i izmeu brazilskih vrsta poput jatobe, cumarua, macarandube, tauaria, drvea iz Afrike: wenge, sapele, mahagoni, iroko, i drvea iz Azije: kempas, merbau, bambus, jarah. Ovo su samo neke od najpopularnijih vrsta koje su najee u eksploataciji. Spisak je, naravno, mnogo vei

50

www.build.rs

zanimljivosti
GRADILITA KAO
TURISTIKA ATRAKCIJA
U apelu koji se pojavio na sajtu FAD-a (panski Institut za umetnost i dizajn), navodi se: ta se to izdvaja iz mediokritetske grupe tehniara i izvoaa koji su dobronamerni, ali ispunjeni anahronim paternizmom (u najboljem sluaju), pa jo jednom koriste Gaudija da ostave lini peat do granice koja naruava originalno delo?
priredio: Mladen Bogievi

Vizuelizacija novog dela nije jedini problem postoji zabrinutost i za temelje koji su ugroeni od kada je ove godine odobreno da brza tranzitna saobraajnica ka Madridu ide upravo pravcem koji tangira parcelu. U tekstu Sharon McHugh (saradnice sajta www.worldarchitecturenews.com) iz kog vam prenosimo ovaj lanak, na jednom mestu se kae: Kako se blii zavretak radova, iji se kraj oekuje u naredne dve decenije... Ova reenica me je podsetila na rei asistenta sa fakulteta: Nikada je nee zavriti! Kao to nikada nee ispraviti krivi toranj u Pizi. Ko bi otiao da vidi prav toranj i gotovu familiju?! Pa, zar je iko lud da poveruje da 60 godina ne mogu da zavre jednu crkvu a ceo grad su prepakovali! Vano da se pria. Reklama, samo reklama... U meuvremenu je toranj u Pizi (h=55,6m, pomeranje u osi 4m) ispravljen dovoljno da bude bezbedan u narednih 300 godina, uz zvaninu potvrdu da nikada nee u potpunosti biti vraen u vertikalu jer bi to znatno uticalo na prihode od turizma. Ali, ve letos zvaninici Beduma, Holandija, objavili su da crkveni toranj Valfridus u tom gradu (36m, pomeranje u osi 2,61m) ima proporcionalno vei nagib za itavih 6cm, to ga ini najnakrivljenijim na svetu. Koliko e im hvalisanje na temu iji je krivlji pomoi da Pizi preotmu turiste, ostaje da se vidi

Katedrala Sagrada Familia u Barseloni ivotno je remek-delo katalonskog arhitekte Antoni Gaudi-a. To zna svaki turista koji poseti ovaj grad, ali turistiki vodii (ivi i natampani) retko pominju kontroverze koje prate ovaj objekat. Jo jednom je postavljeno pitanje: da li je iko sposoban da dostojno privede kraju zamisao arhitekte? Najvie osporavanja dolazi od grupe uticajnih arhitekata i umetnika iz celog sveta koje predvodi Manuel Borja-Villel, upravnik madridskog muzeja Reina Soa. Oni tvrde da e preveliko oslanjanje na stil arhitekte stvoriti takvu slinost da posetioci nee moi da vide gde je poelo i gde se zavrilo delo samog Gaudija, jo 1926. godine, od kada njegovi anonimni naslednici rade na zavretku katedrale.

Planova nema jer ih Gaudi nikada i nije pravio, a veina maketa koje je koristio umesto crtea nestala je u graanskom ratu. Ipak, naslednici dobro prate ideju, prema nekima, isuvie dobro. Borja-Villel je izjavio za Guardian: Ono to oni rade ima veoma malo veze sa duhom Gaudija. Ima mnogo vie sa gradnjom turistike atrakcije u propagandne svrhe... Kustos i strunjak za dela Gaudija, Maria De Mar Amus, rekao je za El Pais: Ono to se dogaa je monumentalni skandal, ali mi neemo jo uvek traiti obustavu radova, jednostavno elimo da skrenemo panju na ovaj sluaj. O ovoj temi emo razgovarati u oktobru i ispitati budue inicijative.

drveni podovi za sve vae prostore laminatni podovi vieslojni parketi masivni paketi BELWOOD
Mike Alasa 46 11000 Beograd tel: +381 11 20 30 225 tel/fax: +381 11 20 30 226 e-mail: vladimir@parketcentar.com web: www.parketcentar.com
www.build.rs

51

promo
TOZA MARKOVI KIKINDA
KARAKTERISTIKE SIROVINE Raspored sedimenata je u dve etae: I etaa, uta serija 9 glinovito-peskovitih slojeva lesoidnog tipa (1-9% peska, 51-69% praha, 27-47% gline) II etaa, plava serija obuhvata 4 plavosivih peglinovitih i peskovitih slojeva, koji su u gornjem delu pigmentisani crveno od oksida gvoda (do 11% peska, 5367% praha, 31-47% gline). Obe serije sedimenata pokazuju veoma veliku bliskost sa srednjom veliinom zrna koja iznosi 7 odnosno 8 mikrona. Prosean hemijski sastav serija iznosi: uta plava SiO2 55,85% 60,76% Fe2O3 4,62% 5,51% Al2O3 14,43% 17,09% CaO 7,26% 3,13% MgO 3,51% 2,00% K2O 2,70% 2,60% Na2O 2,20% 2,00% Gubitak arenjem 9,43% 6,91%

PRESTONICA GLINE
Toza Markovi a.d. Kikinda najvea je ciglarska kompanija u jugoistonoj Evropi. Firmu je 1866. osnovao Mihael Bohn, rodonaelnik ciglarstva i creparstva na ovim prostorima, zbog ega Kikinda i slovi kao prestonica crepa i keramike, odnosno centar jugoslovenske, tj. srpske opekarske industrije
ASORTIMAN CREPA FABRIKE TOZA MARKOVI

MODEL Dimenzije (mm) Masa (kg) kom/m2

M-002 Classic 405x240 2,6 14,7

M-333 Velika Kikinda 400x240 2,5 14,7

M-997 Banat 400x230 2,5 18,2 (26,3)

M-272 Mala Kikinda 390X220 2,3 16,8

M-993 Holandez 400X240 2,6 16

Poseban proizvod u asortimanu crepa predstavlja biber keramika sinterovana ploa

Proizvodni asortiman kompanije Toza Markovi podeljen je u dve osnovne grupe proizvoda: na keramika (podne i zidne ploice, i dekorativna keramika) i gruba (crep, blokovska roba i upotrebna keramika). Toza Markovi se posebno izdvajao kao najvei proizvoa crepa u jugoistonoj Evropi sa 100 miliona komada godinje ili 45% nekadanje ukupne jugoslovenske produkcije. Dananja proizvodnja crepa kompanije Toza Markovi predstavlja 35% trinog uea u Srbiji.

Bugarska, Slovaka, Poljska. Kljuni faktori uspenosti Kompanije na tritu su analiza i jasni ciljevi, a glavnu snagu predstavljaju tradicija i iskustvo, kvalitet gline i savremene tehnologije, i naravno odlian nalni proizvod. Novi pogon za proizvodnju specijalnih crepova i ljebnjaka puten je u rad 1. septembra 2008. Oprema je smetena u novoizgraenu halu povrine 900m2, a savremena automatska linija ima kapacitet od 3.000.000 komada godinje (fotograja desno). U narednom periodu planirano je nekoliko znaajnih projekata: automatizacija proizvodnje blokovske robe kapaciteta 54.000.000 komada nosaa ferta (kanalica) linija za proizvodnju vuenog crepa kapa-

Izmeu neba i kue

Toza Markovi preko 45% svoje proizvodnje plasira na nekoliko inostranih trita: Maarska, Rusija, Ukrajina, Rumunija, BiH, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Moldavija,
PROMOTIVNE AKTIVNOSTI TOZE MARKOVI U sklopu promocije ovog velikog proizvoaa glinenih proizvoda postoji itav spektar aktivnosti kojima se pribliava tritu, a naroito krajnjim kupcima i korisnicima svojih proizvoda. Kompanija Toza Markovi prisutna je na izlobama i sajmovima graevinarstva (Banja Luka, Temivar, Bukuret i Beograd), ali organizuje i brojne pres-konferencije, prezentacije na stovaritima, u salonima keramike, na internetu... Korisnicima i kupcima su dostupni elektronski i tampani mediji, kao i kataloki materijal sa svim neophodnim uputstvima za projektante i izvoae radova

citeta 15.000.000 komada/godinje linija za proizvodnju keramikih ploica kapaciteta 1.200.000m2/godinje optimizacija i automatizacija postojeih pogona za suenje i ambalairanje crepa. Proizvodi Toze Markovi zadovoljavaju zahteve standarda koji je usklaen sa evropskim standardom sertikat ISO 9001 i ISO 14000 izdat od Tuv Thringen

TOZA MARKOVI
Baaidski drum 62 23300 Kikinda tel: +381 230 422 640 fax: +381 230 426 905 e-mail: ofce@toza.co.yu web: www.toza.co.yu www.build.rs

52

rubrika
Nadnaslov Naslov

Podnaslov

California to Require Net-ZeroEnergy Buildings

One of four demonstration net-zero-energy homes built by Clarum Homes in Borrego Springs, California, this home uses a 3.75-kilowatt photovoltaic system. Each home takes a different approach to energy efciency, with different wall assemblies and cooling systems. Net zero ekasnost je ukratko: sva energija koju jedan objekat potroi tokom godine jednaka je energiji koju proizvede. Kalifornijska komisija za energiju CEC na svake dve godine objavljuje Integrisani izvetaj energetskih planova (IEPR) u kom predstavlja preporuke korienja energije u dravi, ukjluujui izmene lana 24, o energetskoj ekasnosti zgrada. U izvetaju od 2007. godine, CEC preporuuje net-zero-energy performance za stambene objekte do 2020, a za komercijalne do 2030. Iz CEC-a napominju da nee morati posebno da prilagoavaju zakone ovoj preporuci, jer se vaei zakoni ve kreu ka ovom cilju (oblast preporuka 24 se automatski update u zakonima??) Ciljevi Kalifornije su inspirisani izvetajem 2030 , u kojem neprotna organizacija Arhitektura 2030 poziva na prestanak upotrebe fosilnih goriva u zgradama do 2030. Meutim, ovaj

pravilnik svakako da ne vai za ve izgraene objekte, ali CEC ipak proiruje zakone tako da njima obuhvati unapreenje energetske ekasnosti. Neto slino je ve postoji i primenjuje se u San Francisku i Berkliju, a nekolicina dravnih zakonodavaca ispituje sve aspekte, ukljuujui i aspekt ekonomske izvodljivosti jedne ovakve ideje. The initiative to require netzero-energy buildings applies only to new construction. To achieve energy savings in existing buildings, CEC is pursuing legislation to require retrot at resaleimprovements in energy performance prior to an existing buildings sale. Ordinances of this type already exist in San Francisco and Berkeley. According to Bartholomy, several state legislators are looking at how such legislation would work and how the costs of required retrots would be covered. Senate Bill 1389 (SB 1389, Bowen and Sher, Chapter 568, Statutes of 2002) requires the California Energy Commission to: [C]onduct assessments and forecasts of all aspects of energy industry supply, production, transportation, delivery and distribution, demand, and prices. The Energy Commission shall use these assessments and forecasts to develop energy policies that conserve resources, protect
www.build.rs

the environment, ensure energy reliability, enhance the states economy, and protect public health and safety. (Pub. Res. Code 25301(a)). The California Energy Commission adopts an Integrated Energy Policy Report (IEPR) every two years and an update every other year. This web section is for the 2007 Integrated Energy Policy Report, which was adopted by the Energy Commission on December 5, 2007. The Commission held nearly 50 public workshops and hearings. It published 70 supporting reports, scores of presentations, and received hundreds of public comments. The nal main reports can be downloaded below. Background materials and supporting documents can be found in the documents section (see link in left-hand navigation column). The Executive Summary of the report is below.

53

promo
IDPROJEKT SEKTOR INSTALACIJA

PROJEKTOVANJE INSTALACIJA
U sastavu AD idprojekta, pored sektora visokogradnje i niskogradnje, postoji i sektor za instalacije. Osnovna delatnost ovog sektora je izrada projektno-tehnike dokumentacije za izvoenje razliitih vrsta hidrotehnikih, elektrinih, mainskih instalacija i to za sve nivoe detaljnosti (generalni, idejni, glavni, projekti izvedenog stanja, studije opravdanosti i studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu). U sektoru za instalacije, u procesu projektovanja, primenjuju se najsavremenije informacione tehnologije i softveri za tehniku obradu dokumentacije. Ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru je 11 (8 diplomiranih inenjera, inenjer i 2 tehniara) i oni su rasporeeni u tri odeljenja: za hidrotehnike, elektrine i mainske instalacije.

Elektrine instalacije
Elektroenergetska infrastruktura, ali i elektrine instalacije drugih objekta zahtevaju posebnu panju prilikom projektovanja. Ne treba zanemariti ni estetsku dimenziju, jer dobro projektovano i izvedeno osvetljenje moe potpuno promeniti izgled nekog objekta.

Mainske instalacije
Savremeni sistemi grejanja i klimatizacije podiu uslove ugodnosti i higijene vazduha u zatvorenim prostorima na jedan vii nivo. U skladu sa zahtevima stambenih i poslovnih prostora, a vodei rauna pre svega o zdravlju ljudi koji borave u njima, odeljenje mainskih instalacija bavi se projektovanjem svih vrsta termotehnikih i termoenergetskih instalacija, grejnih i klimatizacionih sistema, kao i projektovanjem procesne i gasne tehnike.

Hidrotehnike instalacije
Odeljenje za hidrotehnike instalacije AD idprojekta bavi se projektovanjem svih vrsta hidrotehnikih objekata, spoljanjih i unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije, u svemu prema zahtevima savremenih tehnologija i potrebama savremenog naina ivljenja. Listu vanijih izraenih projekata iz oblasti grejanja, klimatizacije i gasne tehnike ine: kotlarnica galerije Sava umanovi, id; klimatizacija i ventilacija objekata naplate putarine na Autoputu E-70, deonica id-imanovci; upravne zgrade i naplatnih kabina NS Subotica; klimatizacija Sistem-sale u Bulevaru umetnosti u Beogradu; vrelovodna mrea i prikljuci za objekte u bloku ulica Krilova, M. Dimitrijevia i Tolstojeve u Novom Sadu; adaptacija enterijera na objektu ATC abac; rekonstrukcija vrelovodne mree u ulici Pariske komune, od Omladinskog pokreta do Rumenake u Novom Sadu; distributivna gasna mrea industrijske zone u Bakom Petrovcu. Oprema i materijali koji se primenjuju u projektnim reenjima visokog su kvaliteta i odgovaraju vaeim zakonskim propisima i standardnim za svaku od pojedinanih oblasti, sa posebnim akcentom na racionalnu potronju i potpunu bezbednost i zatitu buduih korisnika. Dodatno, veliki deo navedenih projekata realizuje se uz projektantski i struno-tehniki nadzor kadrova iz Sektora za Instalacije

Listu znaajnijih izraenih Glavnih projekata iz ove oblasti ine: istrano-eksploatacioni bunar B13/01 i B14/1 za potrebe vodosnabdevanja Nove Pazove; bunar B-5/03 sa prateom opremom za potrebe vodosnabdevanja Gajdobre; kanalizacija otpadnih voda u Staroj Pazovi K/I-K/IV, vodovod i kanalizacija za ulice Kolo srpskih sestara, Slobodana Bajia, Teodora Mandia i dela Bulevara Vojvode Stepe u Novom Sadu; kanalizacija uz parking u bloku 37 i Sansku ulicu, Beograd; spoljanje i unutranje instalacije vodovoda i kanalizacije uz rekonstrukcije graninih prelaza Sremska Raa, Badovinci, Trbunica, Bajina Bata, Gostun, Kotroman, Jabuka i Mehov kr. Tu su zatim i projekti unutranje instalacije stambeno-poslovne zgrade na uglu Milana Toplice i Devet Jugovia, Novi Sad; magistralni cevovod Batrovci-id; izmetanje dovodnika vode 250mm u Sremskim Karlovcima; kao i generalni projekti kanalizacije otpadnih voda za IRKZ u Sremskoj Pazovi, i fekalne i kine kanalizacije u naselju Sremica.

Koristei savremena saznanja i tehnoloke inovacije u elektrotehnici, elektroenergetici i elektronici, odeljenje za elektrine instalacije bavi se projektovanjem svih vrsta elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona, upravljanjem elektromotornim pogonima automatika, merenja i regulacija i projektovanjem telekomunikacionih mrea i sistema. Spisak znaajnijih projekata iz ove oblasti izraenih u proteklom periodu ine: NN mrea i javna rasveta kao i trafo stanica i VN kabl Nikola Tesla novog naselja Berak-jug, Ruma; javno osvetljenje u Temerinskoj ulici od Partizanske do ajkake u Novom Sadu - ZIG NS; javno osvetljenje bloka ogranienog ulicama Frukogorska, Jiriekova, V. Petrovia i I. uriia u Novom Sadu - ZIG NS; javno osvetljenje i NN podzemna mrea u Svetosavskoj ulici i Svetosavskoj kratkoj ulici, Inija; glavni projekti javnog osvetljenja Centralnog trga u Rumi, i elektrinih instalacija uz rekonstrukciju graninih prelaza Sremska Raa, Badovinci, Trbunica, Bajina Bata, Gostun, Kotroman, Jabuka, Mehov kr itd.

Kneza Miloa 2, 22240 id tel: +381 22 712 044 fax: +381 22 716 020 e-mail: sidprojekt@ptt.rs web: www.sidprojekt.rs

54

www.build.rs

promo
IGM MLADOST TOPLIKA MALA PLANA IGM MLADOST TOPLIKA MALA PLANA

GLINENI BLOKOVI ZA ZIDANJE

IGM Mladost iz toplike Male Plane jedna je od tri fabrike kompanije Mladost koja objedinjuje proizvoae glinenih proizvoda za graenje sa juga Srbije u jedno prepoznatljivo ime na tritu
KVALITETNA SIROVINA DOBAR PROIZVOD IGM MLADOST iz Toplike Male Plane, kao deo grupacije MLADOST, za svoje proizvode koristi sirovinu visokog kvaliteta iz glinita ove kompanije. O svim prednostima gline sa juga Srbije pisali smo u prolom broju Build magazina, u rubrici fokus. Tada smo detaljno predstavili rezultate naunog istraivanja koje je sproveo tim IMS iz Beograda, na elu sa Zagorkom Radojevi Ocena kvaliteta opekarskih sirovina sa juga Srbije

Podsetimo, fabrika u toplikoj Maloj Plani bavi se proizvodnjom elemenata za zidanje od gline, i to: blokova za nosee zidove, i elemenata za izradu meuspratnih konstrukcija. Fabrika ima viedecenijsko iskustvo u ovoj delatnosti, a proizvodni program predstavlja iroku lepezu razliitih proizvoda prilagoenu potrebama kupaca. Blokovi za nosee zidove i elementi za meuspratne konstrukcije zastupljeni su sa vie tipova i dimenzija tako da omoguavaju savremenu i brzu gradnju. uplji blok, giter blok, termo-blok, blok za dimnjake, fert ispuna i drugi proizvodi iz proizvodnog asortimana ove fabrike prepoznatljivi su na tritu Srbije, ali i susednih zemalja. Ovi proizvodi imaju dobar estetski izgled i trajnost, dobru otpornost na poar i obezbeuju odlina termika i akustina svojstva objekata. Sastav ovih opekarskih proizvoda ine samo prirodni materijali bez sintetikih dodataka, to im omoguava da zadovolje i sve ekoloke zahteve i da prue sigurnost i udobnost stanovanja.

Zahvaljujui znaajnim investicijama u savremenu opremu, kao i u oblasti tehnologije i ljudskih resursa, IGM Mladost TMP nudi proizvode koji zadovoljavaju sve zahteve evropskih standarda. Proizvodi su sertikovani od strane Instituta za Evropsku sertikaciju iz Stare Zagore u Bugarskoj, to im omoguava da se koriste u gradnji i u zemaljama Evropske unije. Kao proizvoa IGM Mladost TMP permanentno prati savremene tokove u graevinarstvu. Kako bi zadrala konkurentnost svojih proizvoda na tritu, planira promene i unapreenja u proizvodnji u cilju poboljanja i proirenja proizvodnog asortimana. Tu su na prvom mestu: poveanje dimenzija u odnosu na dimenzije tradicionalnih blokova za zidanje (Euroblok), smanjenje mase blokova uz ouvanje zadovoljavajuih mehanikih karakteristika (ekspandiranjem gline), promena oblika i primena drugih inovacija u skladu sa stratekim ciljevima i zahtevima savremenog graevinarstva (u cilju enegetske ekasnosti zidanih konstrukcija)

IGM MLADOST AD LESKOVAC

Pukinova bb 16000 Leskovac tel/fax: +381 16 243 073, 255 507 e-mail: ofce@mladostleskovac.co.rs web: www.mladostleskovac.co.rs

IGM MLADOST-TMP ASORTIMAN PROIZVODA

PALETA PROIZVODA GITER BLOK
BLOK 5 TERMO BLOK GITER 5 BLOK 33 GITER 3 DIMNJAK BLOK

Dimenzije
250x190x190 250x190x190 250x190x190 330x250x190 250x190x120 250x190x190 ( 160)

Teina (kg)
5,5 6,5 7 9,6 5 6,5

Broj komada na paleti

160 160 160 96 240 160

Broj komada na m2
20 20 20 15 20 5m

Pritisna vrstoa (dN/cm2)

20 20 100 20 100 100

Upijanje vode (%)

10,66 11,80 11,14 11,34 11,5 10,63

IGM MLADOST-TMP doo MALA PLANA

Industrijska bb 18423 Mala Plana tel/fax: +381 27 53 511, 53 999 e-mail: ofce@malaplana.rs web: www.malaplana.rs

IGM MLADOST-RAD AD VLASOTINCE

6,3 7,2 147 126 12 12 nosivost (kN) 4,48 nosivost (kN) 4,2 10,49 105

FERT ISPUNA 14 FERT ISPUNA 16

245X275X140 245X275X160

Industrijska zona bb 16210 Vlasotince tel/fax: +381 16 875 432, 875 513 e-mail: radvlasotince@yahoo.com

www.build.rs

55

fokus

GEOSINTETIKA
Geomembrane, geomree, geotekstili... i mnogi drugi tipovi proizvoda koji se sve ee pominju i kod nas, jo uvek su velika nepoznanica za ogromnu veinu naih graditelja. Nejasna je podela, razlika u karakteristikama i ulogama pojedinanih vrsta proizvoda, meusobne kombinacije razliitih tipova, uslovi i prednosti korienja, itd. Ovo moda i ne bi bio preveliki problem da nita bolja situacija nije ni meu onima koji bi morali znati mnogo vie putari, projektanti u hidrogradnji i niskogradnji, prostorni planeri, izvoai radova... Za sada su moda jedino HDPE membrane stekle poverenje ovdanjih izvoaa i projektanata, ali ipak bilo je premalo ili nimalo prilika da pokau sve svoje odlike
priredio: Mladen Bogievi

Geosintetika svoj razvoj doivljava u poslednje tri decenije i svi proizvodi iz ove oblasti jo uvek se mogu smatrati relativno mladim, to svakako ne znai da se nisu dokazali na mnogim zahtevnim projektima u razliitim prilikama klime, konguracije tla, teine projektnog zadatka... Njihova mladost se prvenstveno ogleda u injenici da skoro svakih sedam dana dolazi do novog otkria ili zakljuka, pojavljuje se novi proizvod, oprema ili know-how. Pre svega moramo istai dva osnovna faktora koji su uticali na razvoj geosintetike kao podgrane graevinske industrije: zagaenje okoline u razvijenim zemljama Evrope jo 70-ih godina dolo je do osetnog pogoranja ivotne sredine (brojne deponije zatrovale su podzemne vode, kontaminirano je zemljite pored puteva i fabrika, uticaj oveka vie se nije odnosio samo na neposredno mesto zagaenja ve se nekontrolisano irio u ekosisteme razvoj savremenih tehnologija, materijala i sistema omoguio je adekvatan odgovor i reavanje rastuih problema zagaenja na svakom onom mestu gde za to postoji dobra volja. Jednom kada se pojavila potreba da se sauvaju najvaniji prirodni resursi (pre nego dobra volja i svest o njihovom znaaju za na opstanak na planeti), industrija i nauka su dobile podsticaj da udruenim snagama iskoriste sva poznata dostignua i prilagode ih komercijalnoj i bezbednoj upotrebi.

Tako se izdvojila i jedna od osnovnih karakteristika geosintetike po kojoj se bitno razlikuje kao grupa meu svim ostalim graevinskim proizvodima zadatak koji ona mora da ispuni u skoro svim sluajevima tie se ogromnog broja ljudi! Ne moe se govoriti o odgovornoj gradnji i dobro uraenom poslu ukoliko na vrstom ili mekom tlu, u ravnici ili planinskom predelu, pored okeana ili reke, gradite mostove, tunele, obaloutvrde, puteve, vetaka jezera, skladita otpada ili otpadnih voda, a sve bez upotrebe geosintetikih proizvoda. Vanost geosintetike moda najbolje istie podatak da se opti zakoni EU mogu nazvati blagim u odnosu na standarde skandinavskih zemalja ili npr. Nemake, a esto su neprecizniji i od standarda izvoenja koje preporuuju i primenjuju sami proizvoai odn. izvoai radova. Samo tako i moe biti garantovan kvalitet investitoru poreskim obveznicima. U meuvremenu se pojavilo (samo od sebe?!) sve vie razloga za primenu geosintetike: promena klime moe ugroziti i vodotokove koje smo izbegli da zagadimo direktnim putem, te ih moramo zatiti, i sauvati to vee zalihe vode porast cene energije uslovio je da svaka prevremena intervencija na infrastrukturi kota viestruko vie (bez obzira da li se mora izvesti zbog posledica habanja ili opet, promene klime koja nepredvienim vremenskim neprilikama sve ee i surovije napada nae saobraajnice)
www.build.rs

geosintetika moe initi vanu kariku zaokruivanja procesa koji ide od deponovanja otpada, njegove viedecenijske izolacije i ponovne upotrebe za proizodnju energije (kalifornijske deponije promreene su cevima koje pod zemljom akumuliraju metan i druge gasove sprovodei ih direktno u termoelektrane) ojaavanje zemljita i spreavanje erozije tla nee samo otkloniti opasnost za ljudske ivote ili imovinu, ve e omoguiti racionalnu eksploataciju poljoprivrednog, umskog ili graevinskog zemljita... Sve u svemu, opravdanost primene geosintetike najbolje pokazuju upravo primeri gde je korist jednovremena i viestruka: pravilno zatiena obaloutvrda istovremeno je pouzdana podloga za saobraajni koridor, obezbeivanje kosina kod saobraajnica nee tititi samo saobraajnicu i doprinositi bezbednosti uesnika, ve e i okolinu tititi od tetnih uticaja vozila (vibracije, izlivanje ulja, nafte i naftnih derivata)... Srbija se sada donekle nalazi u raskoraku i kada je re o geosintetici. Uzmimo primer gde izgradnja savremene deponije postaje imperativ za mnoge lokalne vlasti. Stanovnitvo osea direktne posledice viedecenijskog nemara za okolinu, izdvajaju se sredstva (NIP pripomae), ali tek onda se dolazi do krajnjeg problema: ne postoje standardi koji slue kao smernice izvoaima, pa ni samom investitoru (koji je u ovom sluaju i lokalno stanovnitvo) kako bi mogao pravilno da odredi pobednika tendera.

56

fokus
Kada uzmemo u obzir da jedna deponija ne sme propustiti toksini materijal u okolinu u narednih 100 godina, i da se po pravilu radi o viemilionskim iznosima cena radova, onda je jasno koliki su rizici ovakvog stanja, i kakvo je iskustvo i strogo praenje standarda neophodno da bi zadatak bio ispunjen kako valja (skandinavske zemlje, i naroito Nemaka, nameu projektantima, investitorima i izvoaima stroije propise od onih koje zahteva Evropska unija). U balkanskim zemljama (u EU ili van nje) ve nekoliko puta je dolazilo do ozbiljnih greaka, nemara, prevara, kako elite. Nedavno je u Albaniji morala biti zamenjena HDPE membrana povrine 8.000m2 zato to je izvoa za spojnice na dnu deponije koristio svoja iskustva sa krovopokrivakih projekata. Cena popravke neodgovarajue izvedenih avova procenjena je izmeu 30 i 40 hiljada evra, pa je jeftinije bilo kupiti nov materijal i poeti sve iz poetka. Dakle, geosintetika nije novotarija, nije luksuz, nije nepouzdana... Geosintetika je neophodnost skoro svih projekata niskogradnje ili hidrogradnje. Bez nje je nemogue postii zadovoljavajui kvalitet gradnje i, posebno naglaavamo osnovni nivo odrivog razvoja, gde buduim generacijama moemo ostaviti pouzdanu infrastrukturu, ouvane resurse i zdraviju ivotnu sredinu.
PRIMARNE FUNKCIJE GEOSINTETIKE Separacija geosintetika slui da razdvoji dva sloja zemlje koji imaju razliitu granulaciju. Npr. geotekstil se koristi da sprei materijal kolovoza da prodre u mekani podsloj puta i na taj nain se odrava projektovana debljina kolovoza. Separator takoe spreava da se ne estice podsloja puta podignu u osnovni propusni zrnasti sloj kolovoza. Filtracija geosintetika spreava nu migraciju estica zemlje u drenani sloj ili geocev. Ona se, takoe, koristi ispod kamenog nasipa kod renih obala kako bi spreio eroziju zemlje. Drenaa geosintetika slui kao odvod koji sprovodi tok vode kroz manje propustljivo zemljite. Ona npr. slui da raspe pritisak vode na osnovu nasipa kolovoza. Ukoliko je tok vode jai preporuuje se upotreba geokompozita. Prefabrikovane drenane cevi PVD (prefabricated vertical drains) koriste se da ubrzaju konsolidaciju mekanog kohezivnog temeljnog tla ispod nasipa. Ojaanje geosintetika slui i kao ojaavajui sloj u zemljitu kojim se poboljava vrstoa i deformabilnost zemljita. Geotekstil i geomree slue da zemljitu poboljaju vrstou na zatezanje da bi formirali ojaani zemljini zid. Ojaanje zemljita omoguava da se izgrade nasipi i preko meke i slabo nosive podloge ili da se kosina nasipa izgradi pod strmim uglom to se ne bi moglo uraditi kod neojaanog zemljita. Geomree mogu da se koriste i da bi se premostile upljine koje se mogu pojaviti ispod noseeg sloja kod puteva i eleznica kao i kod pokrivnog sloja kod deponija. Barijera za tenost/gas geosintetika se koristi i kao nepropusna barijera za tenosti i gasove. Glineni geosintetiki materijal GCL se koristi kao barijera za prodor neke tenosti ili gasa u tlo. To se moe primeniti i kod gornjeg sloja asfalta u spreavanju bubrenja zemljita koje bi moglo ugroziti gornji sloj asfalta. Erozija geosintetika spreava eroziju tla izazvanu uticajem padavina i oticanjem povrinskih voda. Biomat i geomat se postavljaju preko gornjeg sloja zemljita na kosinama Ostale funkcije geomree za ojaanje gornjeg sloja asfalta, zatita hidroizolacije i geomembrana od proboja, hidroizolacija temelja betonskih konstrukcija membranama na bazi bentonita... Geosintetika je tako reenje za brojne konkretne probleme sa kojima se suoavaju strunjaci u oblastima niskogradnje, ekologije, prostornog planiranja... Mnogobrojni su primeri gde se primenjuju razliiti geosintetiki proizvodi (zavisno od zahteva i namene objekta): potporni zidovi, speavanje klizita i odrona tla, zatita poljoprivrednog zemljita, zatita i obezbeenje dugotrajnosti puteva i eleznica, objekti hidrogradnje, sakupljanje i uvanje pitke vode, prenos i transport vode, smetlita i lagune za otpad, itd

fokus
MATERIJALI, PODELA I TIPOVI GEOSINTETIKIH PROIZVODA

Materijali
Pre nego to vas upoznamo sa podelom i ulogama geosintetikih proizvoda, vano je spomenuti materijale od kojih se proizvode. Dakle, geosintetiki proizvodi sastoje se od nekoliko tipova tekstilnih, gumenih i plastinih materijala, kao i bitumensko-polimernih i specijalnog materijala bentonita. Najvaniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila su: PE (polyethylene) polietilen PP (polypropylene) polipropilen PES (polyester) poliester PET (polietilen terephthalate) PVC (polyvinil chloride) polivinil hlorid PA (polyammide) poliamid EPDM (etylen propylene diene monomer) FPO ili TPO (thermoplastic exible polyolen kao jedna od meavina)...

Podela geosintetike
Prema predlogu IGS (International Geosynthetics Society Internacionalno udruenje geosintetiara) za deniciju proizvoda iz oblasti geosintetike koriste se sledei simboli: GT (geotextile) geotekstil GG (geogrid) geomree BT (biotextile i biomat) biotekstili i biomati GA geomat GL geocell GN geonet GCD geosintetika za drenau GCL geosintetike bentonit membrane GM geomembrane GMS sintetike geomembrane GMB bitumenske geomembrane

Geomree mogu biti ekstrudirane, pletene i vezane. Osnovna namena im je ojaanje i poboljanje strukture zemljita. Ekstrudirane se proizvode najee od high-density polietilena ili polipropilena koju su ekstrudirani a zatim izvlaeni u jednom pravcu (mono-directional geogrids) sa naprezanjem na zatezanje u granicama 60-200KN/m ili izvlaeni u dva pravca (bi-directional) koje imaju manju vrednost naprezanja na zatezanje (20-30KN/m) ali zato jednaku u oba pravca
Pletene geomree se proizvode najee od high modul poliester sintetikih vlakana obloenih zatitnim slojem od sintetikog materijala koji obezbeuje otpornost spojeva. Vezane geomree se prave od dva ili vie vlakana putem vezivanja (bonding). Ove mree su obino kompozit od centralnog jezgra napravljenog od vlakana poliestera visoke vrstoe i istrajnosti, i zatitnog sloja tj. obloge od polietilena. Tehnike karakteristike su razliite u oba pravca i kreu se u intervalu 15-1.350KN/m. Ovi proizvodi takoe mogu biti: mono i di-directional. Osim toga postoje i proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.

Biotekstil

se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.) sastavljenih u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na koje se polae. Ovi proizvodi se koriste kao privremeno reenje za zatitu od erozije tla, naroito kosina, sve dok vegetacija ne izraste i preuzme tu ulogu.

Biomat se proizvodi u kombinaciji prirodnih vlakana (slama, kokosova vlakna, vlakna agave i sl.) umetnutih izmeu mrea napravljenih od sintetikih materijala (polipropilen ili poliamid) ili prirodnih materijala (juta). Biomat je obino debljine 10mm i isporuuje se kao i biotekstil u rolnama. Osnovna namena mu je kao i kod biotekstila.
Geomat se proizvodi od sintetikih matrijala (polietilen velike gustine, poliamid, polipropilen i drugi ) zamren u deformabilni oblik debljine 10-20mm sa karakteristikom velike poroznosti (vie od 90% u proseku). Koriste se na kosinama da poboljaju otpornost na eroziju prouzrokovanu dejstvom kie i vododerina. U odreenim sluajevima se mogu koristiti i za zatitu od erozije kod nasipa kanala i manjih renih tokova

Geotekstili se mogu podeliti u dve grupe netkani i tkani. Netkani (nonwoven) proizvodi se od sintetikih vlakana koja se obrauju i vezuju mehaniki (spojeni probijanjem iglama needle-punched) ili termiki (heat-bonded); u zavisnosti od duine vlakana netkani mehaniki vezani geotekstil moe biti od kontinualnih ili kratkih vlakana (staple type); netkani geotekstil je prvi tip materijala iz tekstilne industrije koji je korien za geosintetiki inenjering i jo uvek je najzastupljeniji u ovoj oblasti. Tkani geotekstil proizvodi se tkanjem dva ili vie sintetikih vlakana: wrap yarns paralelno sa pravcem kretanja weft yarns vertikalno u odnosu na platno.
U zavisnosti od izgleda poprenog preseka i tipa tkanja postoje tri tipa tkanog geotekstila: monolament tkani geotekstili i tape tkani geotekstili (attened ribbones), DOS geotekstili (directionaly oriented structures).

58

www.build.rs

fokus
PRIMENA GEOSINTETIKE SEMINAR U ORGANIZACIJI KOMPANIJA POLYKEM SR I GEOFELT
U organizaciji kompanije Polykem SR, Geofelta i JP Putevi Srbija, 1. oktobra 2008. u Velikoj sali domaina JP Putevi Srbije organizovan je jednodnevni seminar na temu Geosintetika. Seminar su vodili George Kalaitzidis, gen. dir. i Nenad uri, dir. kompanije Polykem SR, kao i predstavnici Geofelta Gnter Ghring, osniva i gen. dir, Argentina Giovanbattista dir. proizvodnje u Italiji, kao i Armin Leue tehniki konsultant. Nakon uvodnog predstavljanja jedne i druge kompanije od strane generalnih direktora, g. Giovanbattista odrao je predavanje na temu netkanih geotekstila, govorei o njihovom nastanku, osnovnim odlikama, ulozi u graevinarstvu... Posebno je predstavio 10 razliitih testova netkanih geotekstila koji se vre u zavisnosti od primene za koju je odreeni proizvod namenjen. Nakon njega, re je uzeo g.Leue, koji je predstavio upotrebu geosintetike za izgradnju, rekonstrukciju i obezbeenje saobraejnica i prateih objekata infrastrukture. Tako su posebno predstavljene sve prednosti upotrebe geosintetike i naini na koje ovi proizvodi otklanjaju mnoge probleme prilikom izgradnje podloge saobraajnica, izgradnje tunela, rekonstrukcije kolovoza, obezbeivanja i ojaavanja kosina oko puteva, kontrole erozije... Zatim je, nakon kratke pauze g.Leue odrao posebno predavanje o upotrebi geosintetike prilikom izgradnje i obezbeivanja deponija, to je sve aktuelnija tema i kod nas. Osnovno izlaganje pratili su zanimljivi komentari o brojnim primerima iz prakse sa gradilita irom sveta, a naroito iz naeg neposrednog okruenja. Naveemo najzanimljivije podatke koji su se mogli uti: svi materijali koji se ugrauju u deponije, tj. itav sistem obezbeivanja deponije mora imati rok trajanja od najmanje 100 godina 30-40% gline koja bi se u zemljama EU koristila prilikom izgradnje deponija menjaju GCL proizvodi GCL koji moe stati u jedan kamion (24t), menja na gradilitu 187 kamiona gline... Na kraju, tokom diskusije sa gostima seminara, dolo se do zakljuka da u naim uslovima (nepostojanje standarda za proizvode, nain gradnje...) najznaajniji garant dobro uraenog posla treba da bude sam projektant, kao i izvoa radova, odnosno preporuke proizvoaa. Svim gostima seminara domaini su poklonili opiran katalog Geofeltovih geosintetikih proizvoda. U uvodnom delu kataloga predstavljeni su tipovi, podela i materijali od kojih se prave (na osnovu tog materijala nastao je i ovaj tekst)

fokus
(upotreba je ograniena samo na one delove nasipa koji su suvi i izloeni jedino dejstvu kie i povrinskih voda). Kao i kod geonet-a i geomat se moe koristiti kao element za drenau kada mu je dodat geotekstil ili neka geomembrana (upotreba za ovu namenu je ograniena na projekte gde je geomat izloen manjim statikim pritiscima).

Geosintetika za drenau moe biti napravljena kako od homogenog materijala isto tako i od kompozitnih. to se tie homogenih materijala oni su obino formirani od sintetikih materijala sa posebnim prolom koji dozvoljava maksimalni drenani kapacitet kada su postavljeni u kontaktu sa nekim povrinama (potporni zidovi, temelji).
Kompozitne materijale nazivamo jo i geokompozit za drenau koji je sastavljen od geonet ili geomat sloja umetnutog izmeu dva sloja geotekstila. Geonet/geomat ima funkciju dreniranja dok dva sloja geotekstila imaju ulogu ltera. Postoje i GCD sastavljeni od geotekstila i jednog sloja geoneta. Za specijalne zahteve postoje i GCD sastavljeni od geotekstila kao ltera, geonet/geomat kao drenanog sloja i geomembrane kao barijere. Ukupna debljina geokompozita varira u zavisnosti od slojevitosti u granicama 5-30mm. Za proraun drenanog kapaciteta potrebno je imati podatke za sredinu u koju se postavljaju geokompoziti.

Glinena geosintetika

je proizvod napravljen od bentonita i geosintetike: tanak sloj gline koja nabubri umetnut je izmeu dva sloja geotekstila ili je zalepljen za sintetiku membranu. GCL delimo na tri vrste: sloj bentonita ksiran izmeu dva sloja geotekstila zaiveni ili spojeni probijanjem jedan za drugi. Ovi avovi poveavaju otpornost na trenje u meusklopu dva materijala. U sluaju spajanja probijanjem, kada je bentonit hidratizovan, on je povezan za geotekstil i nije potrebno mehaniko proivanje drugi tip se pravi od natrijumovog bentonita pomeanog sa rastvorljivim lepkom (koji dre slojeve spojene do trenutka ugradnje) i postavljanjem izmeu dva sloja geotekstila. Donji sloj je veoma tanak i ima labavo tkanje, dozvoljavajui bentonitu da izae kroz njega i posle hidratacije da vee preklopni sloj trei tip se sastoji od bentonita sa lepkom koji ga povezuje sa geomembranom (HDPE); kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujui

Geocell se sastoji od elija postavljenih jedna do druge spojene trakama od ekstrudiranih sintetikih materijala u formu saa. Osnovna funkcija geocell-a je da zadrava zemlju ili drugi rastresiti materijal na mestu kako bi spreio klizanje rastresitog materijala niz kosinu.

Geonet

je mrea izraena od dve preklopljene serije vlakana (ukupne debljine 3-15mm) koji su ukrteni pod konstantnim uglom (izmeu 60 i 90 stepeni) formirajui konstantne i pravilne otvore (irine 1020mm). Ove mree se proizvode od ekstrudiranih termoplastinih polimera (najee od polietilena velike gustine). Varenje dve serije vlakana se vri parcijalnom penetracijom na takama dodira dok je polimer jo uvek polutean. Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju ltera) i/ili geomembrane (ima funkciju barijere) moe da se koristi za drenau.

Sintetike geomembrane mogu biti homogene i sa ojaanjem, u dve vrste: plastomerne i elastomerne geomembrane. Plastomerne geomembrane su debljine 0,5-2,5mm proizvedene razliitim metodama (calendering, extrusion ili spreading) i sa osobinom malog koecijenta propustljivosti. Elastomerne membrane su trake debljine 0,5-2mm, sa odlikom malog koecijenta propustljivosti a proizvode se u dve faze: u prvoj fazi se proizvodi homogenizovana meavina koja se sastoji od nevulkanizovanog polimera (sirova guma) i nekoliko razliitih aditiva. U drugoj fazi (calendering) se homogena meavina proputa kroz zagrejane valjkove i na taj nain dovodi na traenu debljinu a istovremeno se vulkanizira da bi se dobila ravna traka u irinama koje variraju u opsegu 1-2m.

Bitumenske

geomembrane

ugrauju se u trakama debljine 3-6mm i irine 1-1,5m. Proizvode se pravljenjem livene meavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih polimera i mineralnih punilaca. Karakterie ih veoma mali koecijent propustljivosti. Sloj za ojaanje (tkani ili netkani poliesterski lc ili staklena vuna) se u kontinualnom procesu impregnira sa livenom meavinom zatim hladi i umee izmeu slojeva koji spreavaju zalepljivanje a zatim se urolavaju u rolne. Ove membrane se koriste kako za hidroizolaciju krovova tako (u irinama 4-5m) i za geotehnike i hidro projekte: kanale, brane, rezervoare...

Pratei proizvodi
Pored gorenavedenih osnovnih tipova geosintetike, prilikom njihove ugradnje koristimo i nekoliko dodatnih proizvoda koji zajedno sa geosintetikom ine celovit sistem spreman da ispuni sve projektom predviene zadatke. Pre svega ovde mislimo na geocev koja je obino perforirana i koristi se za drenau,najee kod deponija. Geocevi mogu biti postavljene u kombinaciji sa geotekstilom, kako bi se izbeglo zaepljenje usled sleganja otpada i formiranje opasnog vodenog taloga na dnu deponije. Osim cevi, kao dodatni proizvodi se koriste i geo-pene u blokovima, napravljenim od ekspandiranog polistirena, koji se upotrebljavaju za termiku izolaciju, kao laka ispuna ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se smanjuje pritisak zemlje na potporne zidove

60

www.build.rs

fokus
HIDROIZOLACIJA TEMELJA

BENTONIT MEMBRANA
EDILMODULO XP

Edilmodulo XP je geosintetika membrana za hidroizolaciju temelja putem impregnacije na bazi bentonita. Ona koristi odlike prirodne gline da pod uticajem vode nabubri i stvori vodonepropustan sloj, a zahvaljujui primeni savremenih tehnologija moe zameniti sloj gline debljine jednog metra

Vodonepropusnost podzemnih konstrukcija je problem koji ne sme biti ignorisan u savremenom graevinarstvu. Voda svojim dejstvom moe izazvati permanentno pogoranje u betonskim strukturama, a konani rezultat je smanjenje statike otpornosti. Zato je potpuna nepropusnost osnovni uslov koji obezbeuje zatitu tokom itavog veka zgrade. Analizirajui mogue opcije za vodonepropusne barijere za horizontalne i vertikalne izolacije razlikujemo dva osnovna sistema: pasivni deluje kao barijera u spreavanju kontakta konstrukcije i tenosti aktivni odbrambeni sistem koji je u kontaktu sa tenou, spreavajui bilo kakvu inltraciju.

jezgro od natrijum-bentonita donji nosivi sloj od tkanog PP geotekstila koji predstavlja sloj za uvrivanje iglom buenih vlakana (needle-punched) koji daje mehanike karakteristike membrani i spreava curenje ili istiskivanje bentonita. Membrana se instalira tako to se netkani sloj geotekstila spaja sa betonskom podlogom, omoguujui da se bentonit pomea sa vodom iz sveeg betona, nabubri, i impregnira sve prsline i neravnine spreavajui tako prodor vode. Bentonit ima svojstvo trenutne impregnacije, dok slojevi geotekstila imaju ulogu zatite od mehanikih oteenja tako da obino nije potrebna dodatna zatita izmeu betona i membrane.

izolacije temelja koji su izloeni uticaju podzemnih voda. Ove membrane koriste se samo na onim mestima gde je omoguen bliski kontakt obe strane membrane sa podlogama. Za potpuno vodonepropusno spajanje mora se obezbediti minimalni preklop traka od 10cm kod mehanikog ksiranja, i minimalni preklop od 30cm ukoliko preklop nije mehaniki ksiran. Bentonit emulzija (mea se sa vodom u odnosu 4:1) dodatno osigurava kritina mesta prodore armature, stubova ili instalacija, zonu livenja betona, nepravilne oblike strukture, spojeva i sl.

Edilmodulo membrana sastoji se od tri sloja:

gornji sloj od netkanog PP geotekstila kome je dodat bentonit u prahu
PRAKTINA PREZENTACIJA
POLYKEM SR, ovlaeni distributer jednog od vodeih svetskih proizvoaa geosintetike i bentonita GEOFELT iz Austrije, 3. septembra organizovao je seminar u press sali Gemax-a. Seminar je ukljuivao prezentaciju proizvoda Edilmodulo XP GCL uz edukaciju izvoaa i projektanata o pravilnim nainima ugradnje brane. Predava je bio g. Armin Leue, vodei svetski strunjak za bentonit proizvode

Edilmodulo XP moe se koristiti kao hidroizolacija i zatita od prodora vode na skoro svim tipovima armirano-betonskih konstrukcija. Naroito dobre rezultate daje kod hidro-

Edilmodulo XP5/380 isporuuje se u tri dimenzije: mali 1,1x5m= 5,5m2 (32,5kg) srednji 2,5x25m= 62,5m2 (355kg) veliki 5x45m= 225m2 (1.235kg).
Proizvoa poseduje eme detalja za primenu u pojedinanim situacijama, zasnovane na iskustvu sa gradilita irom sveta, i koje e rado podeliti sa svim zainteresovanima

POLYKEM SR
Balkanska 29 11000 Beograd tel/fax: +381 11 36 26 135 web: www. geofelt.com www.build.rs

61

fokus
NISKOGRADNJA: SECUGRID 80/80 Q1
Dravni autoput A23 Lgerdorf Hohenfelde Secugrid geomrea na proirenju dravnog autoputa

GEOSINTETIKA
NEIZOSTAVNA U SAVREMENOJ GRADNJI
Belmont inenjering je zvanini zastupnik najveeg evropskog proizvoaa geosintetika NAUE GmbH & Co. KG iz Nemake. Bave se isporukom, ugradnjom i savetovanjem kod planiranja i izvoenja projekata koji ukljuuju geosintetike materijale. Traei adekvatna reenja za svoje klijente, Belmont je izradio niz projekata koji su uz korienje geosintetika investitorima doneli utede, graevinarima olakali i skratili posao, a projektantima pomogli u traenju optimalnih reenja. Danas vam predstavljamo nekoliko primera ugradnje geosintetikih materijala koji su posebno interesantni za srpsko trite
Prorauni su pokazali da taj nanos zahteva mreu Secugrid 80/80 Q1 sa zateznom vrstoom od 80kN/m, kako uzdunom tako i poprenom, i maksimalnim rastezanjem od 8%. Posle zavretka prvog dela radova 2000. godine, u 2003. i 2004. godini proiren je jo i dodatni deo: deonica Hohenfelde-Lgerdorf 2003. godine i deonica ltzehohe-Sd-Lgerdorf 2004. godine. Na svakoj od tih deonica je bio uspeno upotrebljen Secugrid 80/80 Q1. Izbor tog materijala je doprineo tome da se smanjila potreba za zamenom potpovrinskih materijala, a sa obezbeivanjem sigurne strukture smanjeni su i trokovi. Ugraeni materijali: 2002. Secugrid 80/80 Q1 10.000m2 2003. Secugrid 80/80 Q1 11.500m2 2004. Secugrid 80/80 Q1 10.900m2

Krajem 70-ih, renoviran je dravni put 115 iz Hamburga prema severu kao dravni autoput A23. Taj projekat je bio predvien za transportne puteve irine 10m. Tokom godina, pokazalo se da je stvarni obim prometa nadmaio oekivanja, tako da se prvobitno proirenje pokazalo kao nedovoljno. Naroito tokom 90-tih prouzrokovalo je sve ea oteenja puta, to se odrazilo na visoke trokove odravanja. Projekat renoviranja je bio namenjen ojaanju kolovoza srazmerno sa obimom prometa na njoj, te trenutnim tehnikim smernicama, kao i proirenju kolovoza na standardnu irinu od 11,5m. Postavilo se pitanje vezano za proirenje, kako savladati razlike izmeu nosivosti ve utvrenog dela podloge postojeeg podruja kolovoza i neutvrenog dela podloge na podruju proirenja kolovoza. Taj problem su reili upotrebom geomree za ojaanje Secugrid. Geomree su veoma dobro reenje za takve probleme, jer poseduju optimalno povoljne dugorone karakteristike rastezanja. ak kod malog stepena zatezanja, Secugrid geomrea, absorbuje velike koliine sile odnosno pritiska - to je veoma vano za takve zahvate.

GEOSINTETIKA U ELEZNICI vie u sledeem broju

Secugrid geomrea

Nametanje Secugrid mree i geotekstila kod izgradnje armiranog nasipa

Secugrid geomrea na proirenom podruju

Delimini pregled gradnje (Lgerdorf kolovoz)

Nametanje Secugrid mree i geotekstila ispod kouljice

Bentonitna folija kao hidroizolacija za zatitu podzemnih voda

62

www.build.rs

fokus
VISOKOGRADNJA: BENTOFIX BFG 5000
zamena klasine hidroizolacije
Hidroizolacija podruma i ostalih prostorija ispod nivoa zemlje (New Research Laboratories, Windlesham, Surrez, U.K.) Bentox BFG 5000 kao hidrizolacija horizontale podruma

Betonski ram je gradio P.P. Construction iz Readinga i bilo je dogovoreno da se koriste pomenuti Naue proizvodi umesto odreenog sistema. Projekat ukljuuje postavljanje 16.000m2 Bentox BFG 5000 i priblino 1000 linearnih metara waterstop traka. Proizvoa Naue je obezbedio alternativne naine hidroizolacije i osposobio radnike na samoj lokaciji za postavljanje membrana za koje se pokazalo da ih je lako postaviti. Brzo napredovanje radova kod samog izvoenja hidroizolacije je doprinelo tome da su radovi u odluujuoj, ranoj fazi, tekli nekoliko puta bre jer pomenute membrane nije potrebno variti (polau se na preklope), ne zahteva idealno suve uslove, i zbog svega toga su radovi bili zavreni mnogo ranije od planiranog. Ugraeni materijali: Bentox BFG 5000 16.000m2 Bentostrip waterstop 1.000m2
Celokupni pogled na nameteni Bentox BFG 5000 na horizontali

Eli Lilley, jedno od najveih svetskih farmaceutskih preduzea, iri svoje kapacitete u Windelsham u blizini Londona. Plan obuhvata nove istraivake laboratorije povrine 15.352m2. Za tu namenu e biti porueno 3.869m2 postojeih objekata. Deo plana su takoe i parking, dovozni putevi i linije. Londonski Architect RMNM je odredio konvencionalni peel and stick sistem hidroizolacije sa zatitom svih prostorija koje se nalaze ispod nivoa zemlje. Glavni izvoa radova je u razgovorima sa proizvoaem Naue GmbH & Co. Kg predloio alternativni sistem sa upotrebom Naue Bentox BFG 5000 hidroizolacijske membrane i Bentostrip waterstop traka.

Tipini popreni presek hidroizolovane horizontale podruma

Zahvaljujui izvrsnim karakteristikama Bentox BFG 5000 vai za najbolji bentonitni proizvod za hidroizolaciju na tritu.

DEPONIJE: PEHD GEOMEMBRANE

Carbofol 406 2,00mm glatka/glatka Talonik pepela ugradnja PEHD folija na deponiji otpadnih voda kod prerade uglja Vreoci, Srbija (JP Rudarski basen, Kolubara)

Varenje PEHD Carbofol 406 folije na kosinama Za investitora Kolubara Prerada, trebalo je izgraditi talonik za otpadne vode, koje nastaju kod prerade uglja. Da bi se izgradila savremena deponija, koja odgovara standardima i propisima evropskih direktiva, za zatitu podzemnih voda izabrala se PEHD polietilenska visokootporna folija visoke gustine. Predhodno je bila pripremljena podloga od prirodne gline, minimalne debljine 1m. Podloga je bila utvrena i uvaljana uz strogo praenje svih propisa. Na tako pripremljenu podlogu je zatim poloena i varena PEHD folija debljine 2,00mm. Vano je napomenuti da foliju mogu variti samo iskusni sertikovani varioci, koje u svojim projektima obezbeuje Belmont Ineniring d.o.o. Bazen je izgraen u ukupnoj povrini 18.500m2, a za potrebe investitora, trenutno se u Vreocima kod Lazarevca, izrauje talonik povrine 50.000m2. Ugraeni materijali: PEHD folija Carbofol 406, ukupne povrine 18.500m2

Distributer

Varenje PEHD Carbofol 406 folije na dnu talonika, specijalne irine 9,4m

www.belmont.si

BELMONT BG
Nikole Paia 1/3 11000 Beograd g.Mileta Gaji tel/fax: +381 11 30 37 383 mob: +381 64 38 00 942 Prvi deo talonika u funkciji web: www.belmont.si www.build.rs

63

fokus
WERKOS ENGINEERING

Werkos Engineering je inenjerska rma specijalizovana za projektovanje i izvoenje radova u graevinarstvu kao i za preventivne i sanacijske zahvate za poboljanje kvaliteta ivljenja i ouvanja ivotne okoline
U delatnosti rme spadaju: inenjering; projektovanje i izvoenje specijalnih radova; proizvodnja i distribucija svih vrsta geosintetikih materijala za niskogradnju i hidrogradnju, kao i opreme za saobraajnice; projektovanje, postavljanje i odravanje kompletnog sistema za bezbednost i zatitu u saobraaju; sanacija saobraajnica; armiranje i stabilizacija slabo nosivih tla; zatita i sanacija kosina svih nagiba i izgradnja potpornih zidova; izvoenje zaptivnih spojeva i nepropusnih obloga kod tunela, kaptaa, izvorita i svih vrsta akumulacija; projektovanje i izrada savremenih hidroizolacija i drenanih sistema; izgradnja obaloutvrda i ostalih konstrukcija za regulaciju reka; izvoenje nepropusnih spojeva i barijera kod deponija smea i svih vrsta otpada; interventne aktivnosti na zatiti ivotne sredine. Armiranje asfaltnih povrina na asfaltnoj ili betonskoj povrini puta, parkiralita ili aerodroma usled optereenja, zamora materijala i velikih temperaturnih promena nastaju pukotine. Ulazak vode u njih i smrzavanje tokom zime, ubrzano razara konstrukciju i smanjuje njen vek trajanja. Armiranje nasipa i potpornih zidova kod saobraajnica koje prolaze kroz brdovita i/ili urbana podruja smanjenje koliine materijala u iskopu ili materijala za nasip, a time i smanjenje zahvaene povrine sve skupljeg graevinskog zemljita, dovodi do smanjenja rokova i ukupne cene izgradnje.

SPECIJALNI RADOVI U GRAEVINARSTVU

Drenaa nivo podzemne vode ispod saobraajnica, potpornih zidova, nasipa i graevina mora biti kontrolisan zbog stabilnosti tih konstrukcija. Ekasnim reenjem smatra se samo brzo odvoenje vode iz konstrukcije, uz spreavanje ispiranja estica temeljnog tla. Plivajue brane i zatita voda od zagaenja iako reke, jezera i mora sa svojim zagatima i obalama predstavljaju jedan od najvrednijih ali i najosetljivijih delova ivotne sredine, svedoci smo njihovog svakodnevnog zagaivanja putem izlivanja nafte i derivata, ulja, otpadnih materija, hemijskih supstanci... Osiguranje renih i jezerskih korita obale i dna reka i jezera podlone su destruktivnom dejstvu talasa, tokova i promena nivoa vode. Ukoliko su ta dejstva veoma izraena onda su klasina reenja zatite putem korienja blokova ili kamenog nabaaja najee nedovoljno ekasna. Stabilizacija slabonosivog tla vri se na najbri i najekonominiji nain pravilnom upotrebom geosintetika koja dovodi do savremenih i visokokvalitetnih reenja problema fundiranja objekata. Istovremeno se koriste lokalni materijali i tede prirodni resursi, a time postiu i najprihvatljivija reenja sa aspekta zatite i ouvanja ivotne sredine. Zatita od erozije iako prirodna vegetacija obezbeuje odlinu zatitu od erozije ona nije dovoljna za spreavanje erodivnog dejstva vode, leda, snega, naglih temperaturnih promena ili jakih vetrova. Ta pojava, uz opasnost nastanka kliznih ravni i smicanja tla, posebno je izraena kod velikih nagiba vetaki formiranih kosina saobraajnica, nasutih i zemljanih brana, obala, kanala, nasipa i sl. Tuneli specinost dananjih tunela u niskogradnji i hidrogradnji se ogleda ne samo u neophodnosti preduzimanja posebnih mera tokom njihove izgradnje, odravanja i eksploatacije, ve pre svega u korienju savremenih materijala za kontrolu uvek prisutne vodopropustljivosti, kao i poveanja kvaliteta i vrstoe betonske obloge. Zatita od poplava i pored relativno visokog stepena zatite od poplava, priroda nas esto neugodno iznenadi previsokim vodostajem i izlivanjem reka. U tom sluaju samo brza i ekasna intervencija moe spreiti velike tete na privrednim i stambenim objektima. eleznice rekonstrukcija pruga radi se zbog dotrajalosti, poveanja saobraaja ili omoguavanja veih brzina vozova.
www.build.rs

Geopur
Za izvoenje injekcionih radova Werkos Engineering koristi dvokomponentnu poliuretansku smolu Geopur koja je razvijena za korienje kod ojaanja i spreavanja procurivanja kod betonskih konstrukcija i stenskih masa u geotehnikom podzemnom i graevinskom inenjeringu. Materijal je prikladan za popravku, armiranje i izolaciju pukotina u betonskoj konstrukciji i stenama i zidovima sa visokom adhezijom. Penuavi tipovi imaju svojstva termike i zvune izolacije. Materijali ne sadre uorisane i hlorisane hidrokarbonate i halogene komponente i nije opasan po ivotnu sredinu.

Geopur se koristi za: izolaciju ispucalih konstrukcija protiv vode i gasa, stabilizaciju slabih zona betonskih konstrukcija, stena i zemljita; ojaanje vlanog zemljita, stena ili zidova; spreavanje procurivanja oko barijera i zidova kod podzemnih konstrukcija; izolacija dotoka mineralnih voda; stabilizacija zona pukotina u betonskim konstrukcijama i stenama; spreavanje sufozije oko objekata, zaustavljanje procurivanja kroz betonske konstrukcije i stenske mase; injekcioni materijal za ankerisanje u stenama i zemljitu; materijal za podvodno injektiranje; geotehnikim radovima nastojimo da smanjimo materijalne i ljudske tete, pomaemo da se vrati prirodna ravnotea i da se ouvaju njene karakteristike.

Werkos Engineering savremene tehnologije usklauje sa standardizovanim evropskim normama. Svojim reenjima nastoji izbei neeljene efekte, eliminisati ih, ili barem smanjiti, a to znai sauvati vodne resurse, ist vazduh i naravno ouvati zdravlje ljudi
WERKOS ENGINEERING d.o.o.
Zmaj Jovina 14 21000 Novi Sad tel.+381 21 42 47 70 fax.+381 21 42 47 33 www.werkos-ing.com

Deponije otpada i zatita od opasnih materija skladitenje gradskog i industrijskog otpada na bezbedan i siguran nain (fotograja iznad), kao i zatita od dejstava opasnih materija iz mnogobrojnih industrijskih postrojenja, nije danas samo briga lokalne zajednice i njenih komunalnih preduzea ve je vie nego ikad postalo cilj svakog drutva i pretpostavka njegovog odrivog razvoja.

64

Jedva ~ekamo: pumpanje betona do ekstremnih visina!

Zamislite gra|evinu, milju visoku, pored koje bi svi neboderi izgledali kao patuljci. Postoje konkretni planovi koji ~ekaju svoju realizaciju za Milju Visoku Kulu u Jedahu. Jedva ~ekamo. Sa novim re{enjima za betonske pumpe, pumpe za materijale visoke gustine, tunelske i rudarske ma{ine kao i mnoga druga re{enja. www.putzmeister.com Va{ Putzmeister partner u Srbiji D.S. IN@ENJERING Industrijska 18 11224 Vr~in Beograd Srbija Tel: +381 11 8055463 Fax: +381 11 8055470 www.d.s.inzenjering.co.yu

50 godina vizije budu}nosti!

promo
KOMET A&N INENJERING MONTANE KONSTRUKCIJE

ELINE HALE
Komet A&N Inenjering itaoci Builda ve su upoznali kao preduzee osnovano sa namerom da na ove prostore prenese viegodinje iskustvo iz zemalja Evropske unije u proizvodnji, projektovanju i montai objekata od eline konstrukcije. Nastanku preduzea prethodila je veoma uspena saradnja sa francuskim partnerom koja je rezultirla otvaranjem zajednikog preduzea u veinskom francuskom vlasnitvu. Pored osnovnih delatnosti projektovanja i proizvodnje, Komet je u mogunosti da ponudi irok izbor zanatskih radova u graevinarstvu Projektna reenja i proizvodni pogoni
Projektanti tehnikog biroa Kometa izai e u susret zahtevima naruioca, i pronai odgovarajue reenje za njegove potrebe. Svi objekti projektovani u ovom birou proizvedeni su prema posebnim zahtevima i potrebama svakog klijenta uz primenu najnovijih tehnikih reenja. Razvojni projekti biroa usmereni u ka osvajanju novih proizvoda i primeni novih tehnlogija u projektovanju i proizvodnji. Iskustva u reavanju odreenih tehnikih problema prilikom projektovanja od velikog su znaaja za unapreenje elemenata u proizvodnji, i obrnuto... Proizvodni pogoni u Petrovardinu (Srbija) i Beranama (Crna Gora), ukupnog kapaciteta 300-350 tona elinih konstrukcija na mesenom nivou, orjentisani su na proizvodnju gotovih IPRS varenih prola koji se izrauju zavarivanjem traka od toplo valjanih elika kvaliteta C361. ime dostiu utedu od 30% u poreenju sa komercijalnim prolima istih mehanikih karakteristika. Rezultat toga je nia cena, krai rokovi i vea prilagoenost uslovima gradnje. Pored gotovih objekata u ponudi su i: IPRS proli razliitih dimenzija u vidu polufabrikata industriska vrata rolo, segmentna, klizna kranske staze nosivosti do 12 tona izrada eline konstukcije za maine, alatke, transportne sisteme, dizalice i dr. Konstrukcije od elika imaju iroku primenu kod izgradnje hala, skladita, magacina, hangara, garaa, poljoprivrednih objekata i objekata razliitih namena. Zbog brze montae nameu se kao primaran izbor za sve vrste poljoprivredno-industrijskih objekata. Sve je ea primena za igradnju trgovakih centara, izlobenih i poslovnih prostora... Visok kvalitet proizvoda je stalno postovanje rokova omoguilo je Kometu viegodinje prisustvo na tritu zemalja EU na koje plasiramo preko 90% nae proizvodnje za ije su trite do sada proizveli, i sa partnerima montirali preko 100.000m2 elinih hala razliitih namena

KOMET A&N INENJERING

Privredno drutvo za proizvodnju i montau metalnih konstrukcija Karaorev trg 40 f 11080 Zemun tel/fax: +381 11 31 91 035 mob: +381 64 87 86 100 +382 68 86 0 320 e-mail: komet.ing@EUnet.yu

66

www.build.rs

promo
U samom srcu Vojvodine, kod junog ulaza na teritoriju optine Mali Io, pored iskljuenja sa autoputa kod Feketia, u obliku trougla izmeu autoputa E-75, magistralnog puta M-22 i junog dela naselja Feketi, nalazi se industrijski park Small Steps

SMALL STEPS BUSINESS PARK MALI IO

INDUSTRIJSKA ZONA U SRCU VOJVODINE

Dobrodolica za investitore
Preduzee za upravljanje industrijskim parkom Small Steps d.o.o. osnovano je 2004. godine uz podrku optine Mali Io, u cilju razvoja i izgradnje industrijskog parka namenjenog lokalnim i stranim partnerima i investitorima.
Budui da je suvlasnik Small Steps-a Alexander Samonig, on je i najvei adut za poziv stranih investitora

Konkretan cilj industrijskog parka je povezivanje lokalnih vlasnika poljoprivrednog zemljita i celokupne zajednice u dugoroni projekat sa sledeim delatnostima: kupovinom, prodajom i iznajmljivanjem nekretnina, projektovanjem, rekonstrukcijom i graenjem buduih objekata, inenjeringom, nansijskim i poreskim konsaltingom, istraivanjem trita, spoljnotrgovinskim prometom, raznovrsnim uslugama, marketinkim poslovima...
Po reima direktorke Zite Molnar zainteresovanih, za sad ima, iz Maarske, Austrije i Slovenije

Spona izmeu meunarodnih investitora i Small Steps Mali Io odvija se u predstavnitvima u Novom Sadu, Beogradu i u inostranstvu u okviru Samonig Group-a
OPTINA MALI IO Optina Mali Io ima 13.500 stanovnika. Po veliini teritorije ini jednu od najmanjih optina AP Vojvodine, sa svega 18.100ha i sastoji se od tri naselja: Mali Io, Lovenac, Feketi. Optina je poljoprivrednog karaktera, rme i gazdinstva proizvode ito, kukuruz i eernu repu. Poljoprivredna proizvodnja je od velikog znaaja za dalji razvoj prehrambene industrije, ali ima mogunosti i za osnivanje malih i srednjih zanatskih preduzea. U konoj, metalnoj i prehrambenoj industriji Optina ima veliki broj slobodne radne snage i ovi sektori su ve tradicionalni na njenoj teritoriji. Po reima predsednika optine Roberta ore, dalje perspektive ima i u seoskom turizmu

Atraktivan geografski poloaj i putna mrea najbolja su preporuka kod potencijalnih investitora zainteresovanih za domae i regionalno trite. Udaljenost industrijskog parka od centra Optine je 6km, od Beograda 138km, od Novog Sada 54km, a od Subotice 51km. Udaljenost od graninog prelaza Horgo (HU) 60km, Bogojevo (CRO) 63km, Srpska Crnja (RO) 89km.

Kako podvlae, sve aktivnosti preduzea orijentisane su ka podizanju ukupnog kvaliteta ivota stanovnitva celokupne optine.

U toku ove godine u industrijskom parku treba da bude zavrena izgradnja putne infrastrukture, elektromree i vodovodne mree. Poetkom 2008. godine sklopljen je dogovor sa prvim investitorom koji e graditi fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda. On je otkupio teritoriju od tri hektara u centru biznis parka, a veliina industrijskog parka u prvoj fazi iznosi 40 hektara.

SMALL STEPS
Glavna 32/1-33 24321 Mali Io tel/fax: +381 24 730 214 mob: +381 62 432 675 e-mail: smallsteps@sysinform.net web: www.small-steps.biz

Iza predstavnika preduzea u Malom Iou nalazi se veliki tim strunih ljudi u rmi, sa viegodinjim iskustvom u slinim projektima: Value Capital Group, AC Group International, CF ConFidas Group.
www.build.rs

67

promo
METALFER STEEL MILL SREMSKA MITROVICA MITROVICA METALFER

PRVA SRPSKA FABRIKA REBRASTE ARMATURE

Ove godine u Sremskoj Mitrovici zapoela je sa radom prva srpska fabrika za proizvodnju rebraste armature za betonske konstrukcije Metalfer Steel Mill, deo Metalfer Group-a
Metalfer Group je poslovanje u Srbiji
poeo u junu 2002. godine, kad je osnovan Metalfer d.o.o. za uvoz i veleprodaju robe crne metalurgije. U proteklih est godina formirana je razgranata prodajna mrea od oko tri stotine rmi, velikih i malih kupaca, sa kojima su razvijeni dobri poslovni odnosi. Valjaonica trenutno zapoljava 220 radnika, preteno iz regiona Sremske Mitrovice, ali tu su i strunjaci iz Rusije, kao i specijalisti sa iskustvom iz Bosne i Crne Gore. Najsavremenija oprema pogona garantuje izuzetno kvalitetan proizvod u potpunosti usklaen sa svim evropskim normama. Fabrika Metalfer koristi potpuno istu tehnologiju koja eliminie bilo kakav oblik zagaenja okoline, a svi proizvodni sistemi su zatvorenog tipa sa visokim stepenom sigurnosti i preiavanja vazduha i vode. Visoka tehnologija pozitivno utie i na druge vane komponente: nie trokove proizvodnje, brz rok isporuke na domae trite, i naravno povoljnu cenu.

Metalfer Group u Srbiji ine:

Metalfer, Beograd uvoz i veleprodaja robe crne metalurgije Metalfer Komerc, Sremska Mitrovica maloprodaja robe crne metalurgije Metalfer Steel Mill, Sremska Mitrovica proizvodnja elika za betonske konstrukcije rebraste armature

Metalfer Steel Mill, nakon dve i po godine rada na izgradnji valjaonice betonskog elika, zapoeo je proizvodnju u maju 2008. Kapacitet valjaonice je 250.000t rebraste armature godinje, u ipkama prenika 8-32mm i duine 12m. Nakon probnog rada u maju i junu 2008. godine, valjaonica poveava proizvodnju iz meseca u mesec, a plan je da do kraja ove godine mesena proizvodnja poraste na 15.000 tona. Metalfer Steel Mill, zahvaljujui povoljnom geografskom poloaju Sremske Mitrovice i neposrednoj blizini znaajnih saobraajnica, ima irok izbor transporta prilikom isporuka po Srbiji, kao i susednim dravama Rumuniji, Maarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, BiH itd, i to: kamionima, eleznicom i barama. 68
www.build.rs

Metalfer Steel Mill je nakon poetka proizvodnje potpisao godinje ugovore sa nekoliko najveih kupaca u Srbiji, a deo odlazi i za izvoz (fabrika ve ima stalne isporuke u Maarsku, Rumuniju i Bugarsku). Takoe, plan je i da do sredine sledee godine u istoj fabrici zapone proizvodnja ice u koturu. Planovi Metalfera ne zavravaju se poetkom rada valjaonice. Sledei veliki korak je topionica, gde e se preradom starog gvoa proizvoditi elina gredica polusirovina za valjaonicu. Deo ovog asortimana e, takoe, biti rezervisan za izvoz. Poetak rada topionice planiran je za kraj 2009. godine

METALFER STEEL MILL

Rumski put 27 22000 Sremska Mitrovica tel: +381 22 621 636 fax: +381 22 622 738 e-mail: info@metalfer.net web: www.metalfer.net

promo
INM PROFILISANI LIMOVI SIMBOL BRZE I KVALITETNE IZGRADNJE

TRAPEZNI PROFIL TR154

Pratei nove trendove gradnje koja ve nekoliko godina uzima primat i na naem tritu, INM iz Arilja konkurie velikim rmama. Otvaranje nae zemlje ka tritima u okruenju i ire, donelo je i sve vei upliv stranih investicija koje zahtevaju brzu, modernu i kvalitetnu gradnju. Vodei se time, INM je u svoj dobro poznati program uvrstio i novi proizvod prema potrebama trita prol TR154
Zbog idealnih statikih karakteristika, ovaj prol se idealno pokazao u gradnji modernih trgovakih centara, proizvodnih hala i u meuspratnim konstrukcijama tako da se dobije gotova unutranja ravan plafona koju nije potrebno dodatno oblagati. Istovremeno, prol TR154 utie na stabilnost konstrukcija. Prol se moe koristiti kao izgubljena oplata (i ojaanje) kod izvoenja betonskih monolitnih meuspratnih konstrukcija. Prol TR154 je ekonomino reenje sa velikim prednostima prilikom ugradnje, a njegovim korienjem postiu se mnoge druge pogodnosti: smanjuje se broj noseih stubova poveava se korisnost radnog prostora smanjuje se vreme montae smanjuju se trokovi grejanja. Prol TR154 proizvodi se od elinog lima kvaliteta S300gd koji je obostrano zatien vruim cinkovanjem i nalno obraen kvalitetnom poliester bojom. Prol TR154 izrauje se u debljinama od 0,75 do 1,5mm i po standarnoj RAL karti

PRIKAZ KORIENJA DUBOKO PROFILISANOG TRAPEZA TR150 KAO DELA IZOLOVANE KROVNE KONSTRUKCIJE

Osnovna primena ovog prola je pokrivanje krovova sa malim nagibom (1,5% - 2,5%) i velikim rasponom izmeu glavnih nosaa.

INM
Put Nikole Paia bb 31230 Arilje tel: +381 31 894 440 fax: +381 31 894 441 e-mail: inm@verat.net inmarilje@nadlanu.com

70

www.build.rs

arhitektura

POGLED SA 492m
Kada je odobrena njena izgradnja, planirano je da bude najvia zgrada na svetu temelji su poloeni 27. avgusta 1997. godine. Nesrean razvoj dogaaja i pomeranje rokova zavretka osujetilo je namere investitora, ali je Svetski nansijski centar u angajskoj oblasti Pudong objekat koji je ve postao nova ikona velikog kineskog grada. Zgrada je sveano otvorena 28. avgusta, kada su graani prvi put mogli da se popnu na vidikovac na visini od 492m

Toranj od 101 sprata projektovala je amerika rma Kohn Pedersen Fox, a projekat je vodila japanska kompanija Mori Building. Zgrada zanimljivog izgleda, koja se na vrhu, od 94. do 100. sprata, zavrava trapezoidnim otvorom i najviim svetskim vidikovcem, projektovana je da izdri najjae nalete tajfuna i odoli eventualnim teroristikim napadima (ova kategorija postala je nezaobilazan detalj u projektovanju posle ruenja kula-bliznakinja u Njujorku). Upotrebljeno je 65.000 tona elika, 260.000 kubika betona, ugraeno je 10.000 prozora, a na njemu je danonono radilo 2.000 ljudi. Na 90. spratu postavljena su dva dampera od 150 tona koja se suprotstavljaju jakim vetrovima i stabilizuju zgradu.

Glavna osobina bezbednost

Centar ima tri podzemne parking etae, na pet je prodajni prostor i konferencijske sale, 69 spratova je rezervisano za poslovanje. Pri vrhu je hotel sa pet zvezdica i 174 luksuzne sobe, a na samom vrhu je izlagaki prostor. U zgradi su postavljena i etiri posebno ojaana panoramska lifta po obodu zgrade. Oni e, sem prevoza, imati i bezbedosan uinak ukoliko doe do teroristikog napada, njima e ljudi moi da se spuste u podnoje. Meutim, budui da je njena visina tokom godina poveavana, a da su temelji uraeni mnogo ranije, da ne bi dolo do sleganja tla, osmiljen je poseban modularni dizajn na svakom 12 spratu pravljeni su dijagonalni potporni stubovi koji su preusmeravali pritisak. To je znailo i manje ugraenog elika i utedu na vremenu. Ovi spratovi posebno su zatieni i oni slue kao evakuacione zone. Ako ikada doe do udara aviona u zgradu, ljudi e moi, ne samo da pobegnu na dole, ve i da idu navie, do prvog takvog sprata gde bi ekali pomo ili se spustili panoramskim liftovima u prizemlje. Zgrada je detaljno testirana i na zemljotrese i ustanovljeno je da bi mogla da se odupre potresima jaine sedam stepeni Rihterove skale.

pie: Vladimir Velikovi

ali je na nestabilnom terenu, pre izgradnje kule pobijeno je 2.000 ipova. Ali, ve po postavljanju temelja, dogodio se krah azijske berze, koji je paralisao japanski bankarski sistem i ispraznio kineski poslovni prostor. Investitori su se povukli i ideja o novoj kuli morala je da saeka neka bolja vremena. Do 2003. godine azijska ekonomija se stabilizovala, Minoru Mori je ponovo pronaao investitore, ali je prvobitan projekat izmenjen, jer je ve tada na drugim krajevima sveta poela izgradnja tornjeva viih od ovog planiranog u angaju. Od prvobitnih 95 spratova, Svetski trgovinski centar porastao je na 101 sprat, kada su i uraene izmene u konstrukciji

KVADRATURA KRUGA Otvor na vrhu zgrade, pored estetske, imao je i znaajnu ulogu u statici objekta, tj. smanjenju otpora vazdunim strujama. Prvobitno je predvieno da otvor bude krunog oblika, ali su se kineske vlasti usprotivile, jer bi previe asociralo na simbol Japana izlazee Sunce predstavljeno i na zastavi te zemlje. Razlog je bio u velikoj meri opravdan, pa je projekat amerike kue Kohn Pedersen Fox izmenjen i odlueno je da otvor bude trapezoidnog oblika

Decenija izgradnje
Svetski nansijski centar u angaju zamisao je japanskog tajkuna Minoru Morija, koji je prikupio 685 miliona dolara od investitora da napravi najviu zgradu na svetu, u komiluku inmao tornja (1998.). Budui da je Pudong oblast dobra lokacija za investiranje,

fotograje levo i sasvim iznad: Duica Poua

promo

POSLOVNO OBELEAVANJE
Obeleavanje poslovnih, industrijskih ii javnih objekata potpada pod Obeleavanje poslovnih, industrijskih javnih objekata potpada pod standarde koji moraju biti ispunjeni kako bi preduzee ili ustanova dobili standarde koji moraju biti ispunjeni kako bi preduzee ili ustanova dobili sve neophodne certikate. eva iz Novog Sada svojim iskustvom na sve neophodne certikate. eva iz Novog Sada svojim iskustvom na ovom polju do sada je doprinela uspehu svojih klijenata irom Srbije ovom polju do sada je doprinela uspehu svojih klijenata irom Srbije
Poslovno obeleavanje obuhvata iroko polje oznaka, tabli, putokaza, kartica... koje jedan objekat ili prostoriju treba da uini gostoprimljivim prema posetiocu, preglednim i naroito bezbednim. Obeleavanje objekata poslednji je vaan korak nakon izvoenja svih graevinskih radova kako bi javni, poslovni ili industrijski objekat dobio upotrebnu dozvolu, a sama ustanova ili preduzee sve neophodne certikate. Srbije, Beograd; Elektroumadija, Kragujevac; GSP Beograd; Apotekarska ustanova, Novi Sad; Petrohemija, Panevo; Regionalna privredna komora, Panevo; Spens Sportsko poslovni centar Vojvodina; Dom zdravlja Vraar; Dom zdravlja, Kragujevac; Institut Mihajlo Pupin, Beograd; Industrija ulja Sunce, Sombor; Univereksport, Novi Sad; Forma Ideale, Kragujevac; Aerodrom N. Tesla, Beograd...

Standardi Evropske unije detaljno pokrivaju ovu oblast, i za svakoga ko ih ne ispunjava vrata trita veeg dela Evrope ostae zatvorena. Iz tog razloga eva profesionalno pristupa svakom poslu, preporuujui svojim buduim klijentima evropski sistem obeleavanja, usklaen, naravno, sa domaim propisima. Jedino takav pristup obeleavanju objekata garantuje besprekorno obavljen posao. Do sada nijednom klijentu preduzea eva iz Novog Sada nije odbijena meunarodna standardizacija zbog nepravilnog ili nepotpunog obeleavanja. Naprotiv! U evi su naroito ponosni to njihov klijent, Stomatoloki fakultet u Beogradu, poseduje sertikat o ispunjavanju ISO standarda, emu su i sami doprineli. Kako bi ispunila i najdelikatnije zahteve u poslovnom i industrijskom obeleavanju eva ima potrebne koliine svih vrsta repro materijala za nesmetani rad ma kog obima. U radu koriste iskljuivo uvozne, vrlo kvalitetne i proverene materijale.

Zadovoljni klijenti
eva je potpuno samostalno izvela obeleavanje nekoliko desetina objekata od velikog znaaja za kulturu, nauku i kolstvo, kao i zgade upravnih organa, poslovne i industrijske objekte, itd.

Pored ovih znaajnih klijenata gde je eva radila samostalno, postoji itav niz objekata u Srbiji u kojima su ugraena obeleja iz njihove radionice, odnosno koje su obeleavali kao podizvoai

Nabrojaemo neke od njih: Gimnazija Mihajlo Pupin, Kovaica; Stomatoloki fakultet, Beograd; SO Stara Pazova; SO Zvezdara; Gradska kua Kragujevac; Sava centar, Beograd; Panonska banka, Novi Sad; Beogradski sajam; Novosadski sajam; Polimark, Beograd; Galenika Fitofarmacija, Zemun; NIS Naftagas, Novi Sad, Elektroprivreda
www.build.rs

EVA
Hajduk Veljkova 11 21000 Novi Sad tel/fax: +381 21 30 11 22 mob: +381 63 10 62 362 10 62 462 e-mail: obelezavanje@seva.co.rs web: www.seva.co.rs

72

transmaterijali
FRP (Fiber Reinforced Polymer polimer prednapregnut vlaknima) ispituje se i koristi ve 70 godina. Najeu primenu nalazio je u avio i auto industriji, ali poslednje dve decenije sve ee se koristi i u graevinarstvu
Svake druge godine odravaju se konferencije (FRPRCS) na kojima strunjaci razmenjuju nova iskustva u primeni FRP-a. Na prologodinjem skupu u Atini u fokusu su bile dve teme: FRP na neprednapregnutim betonskim konstrukcijama i primena kod dotrajalih konstrukcija od nebetona, naroito na objekatima od istorijskog znaaja. Rezultat toga je da danas sve rekonstrukcije i izgradnje mostova u SAD ukljuuju njegovu upotrebu. Direkcija je pred poetkom detaljne obnove kompletne putne mree koja treba da se realizuje u narednim decenijama i FRP e initi vanu komponentu tog obimnog projekta (jo 1980. povrina asfalta u SAD bila je jednaka povrini tadanje SFRJ). Meutim, u novom veku ovaj polimer nalazi primenu i u visokogradnji. U toku su ispitivanja mogunosti upotrebe za izradu sendvi panela sa ispunom od aerisanog lakog betona i oblogom od CFRP-a (sa karbonskim vlaknima). Zbog izuzetne lakoe oba materijala prednost ovih panela bili bi bri i jeftiniji transport i gradnja, uz upotrebu lake mehanizacije, to e sve imati poseban znaaj u kriznim situacijama. S obzirom da ne postoje prethodna istraivanja saradnje ova dva materijala, testovi su krenuli od samog poetka. Uspeh bi graditeljstvu doneo komercijalni proizvod odlinih ziko-mehanikih odlika, u potpunosti veran principima energetski ekasnog graenja. Sledei korak bi bilo izraivanje prefabrikovanih elemenata za industrijsku gradnju, a dalje... hm...

FRP u graevinarstvu
Zahvaljujui maloj teini i izuzetnoj mehanikoj otpornosti, FRP se ve 25 godina koristi u mostogradnji za sanaciju betonskih konstrukcija i pri izgradnji novih (prednaprezanje betonskih elemenata, izrada kablova i ploa za oblaganje). Prilikom rekonstrukcije, pored ojaanja i oblaganja materijalom koji ne zahteva odravanje, most moe dobiti i potpuno nov vizuelni identitet. Primena ovog polimera u mostogradnji najea je u SAD. Tamonja Direkcija za autoputeve (FHWA) mnogo je uloila u ispitivanja u cilju ire eksploatacije ovog materijala.

I ponovo je re o delu biroa Foster + Partners... Ovaj arhitekta moda spada u malu grupu projektanata koji razgovor sa investitorom, u delu koji se tie cene, mogu da gurnu u drugi plan, ali ispravnije je rei da spada u jo manju grupu kuranih koja ekspresno prua ansu novim dostignuima, bez rezerve i ekanja da se vidi kako e to tamo negde da se pokae... Ostrvska kompanija Minerva, jedan od lidera na svetskom tritu ekskluzivnih nekretnina, nansira projekat Walbrook, smeten na preko pola hektara zemljita u centralnom Londonu, sa preko 38 hiljada kvadrata ekskluzivnog stambenog prostora za izdavanje i preko tri hiljade kvadrata za restorane i pratee sadraje. Fasadu objekta odlikovae klasino reenje sa tranzenama koje reguliu temperaturu leti i zimi, titei od Sunca ili akumulirajui toplotu. Zavretak se oekuje krajem 2009.

I opet Foster+Partners
Za to vreme u Londonu ve se gradi objekat od preko 55 hiljada metara kvadratnih koji e u potpunosti biti obloen ploama od FRP-a.

www.build.rs

73

promo

U SUSRET NOVIM TEHNOLOGIJAMA

Firma ira osnovana je 1986. godine u Aranelovcu. Osnovna delatnost preduzea je projektovanje i izvoenje svih vrsta termotehnikih instalacija grejanja i klimatizacije. Iza sebe ima mnotvo uspeno realizovanih projekata iz oblasti grejanja i klimatizacije u fabrikama, hotelima, sportskim objektima, poslovnim zgradama, privatnim rezidencijama i kuama Buderus inteligentni sistemi
Preduzee ira je od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake rme Buderus vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih est godina rma ira isporuila je i instalirala kotlove u mnogim poslovnim objektima renomiranih kompanija poznatih na naem tritu, ali i ire. Jo od samih svojih poetaka preduzee ira je svoju poslovnu politiku usko vezalo za zatitu ivotne sredine i primenu novih tehnologija u termotehnici. Stoga je i nastala saradnja sa svetskim brendom iz oblasti proizvodnje kotlova kompanijom Buderus iz Nemake.

ira garancija kvaliteta

Garancija kvaliteta i profesionalnog pristupa poslu je, pored zadovoljnih klijenata, i proces izrade i pripreme rme za integrisani menadment sistem, koji se sastoji od Sistema menadmenta kvaliteta ISO 9001, Sistema zatite ivotne sredine i Sistema zatite na radu ISO 18000.

Takoe, tim iskusnih inenjera i tehniara ire spreman je da, shodno zahtevima, prui najekasnija reenja i predloge, kako u fazi projektovanja, tako i u samom izvoenju i realizaciji projekata.
ALU Plus tehnologija

REFERENCE Preduzee IRA je jo od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake rme Buderus, vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih est godina rma IRA iz Aranelovca isporuila je i instalirala kotlove u brojnim objektima irom Srbije. Meu klijentima ovog preduzea su i renomirane kompanije i poznati brendovi nae privrede, kao to su: Knjaz Milo AD, Ball Packaging Europe Belgrade, Delta Holding, Verano Motors, Jedinstvo MPP, Jugopetrol, Pionir, hotel Izvor i mnogi drugi

Buderus svojim inovativnim tehnologijama eli kupcu da prui maksimalan komfor uz minimalnu potronju energije. Za ovo su zadueni kotlovi sa visokim stepenom iskorienja energije, kao i inteligentni sistemi koji vre regulaciju grejanja prema spoljanjim uslovima. Pored toga, Buderus vam nudi potpuno usklaen i ekonomian sistem pripreme tople vode grejanjem ili sunevom energijom.

Ponuda preduzea ira iz oblasti grejanja i klimatizacije, pored proizvoda vrhunskog kvaliteta, podrazumeva i nekoliko vrsta prateih usluga koje vam obezbeuju najpouzdanije i najekonominije sisteme za va dom i poslovni prostor: projektovanje i inenjering, montaa opreme, izvoenje instalacija, servis, dijagnostika, daljinski nadzor. ira sistemi grejanja i klimatizacije ine jedinstvenu ponudu na tritu, kako po svom kvalitetu, tako i po ekonominosti, koja je preduslov svake tehnologije i svakog proizvoda nove generacije

IRA d.o.o.
Tanaska Rajia 116 34300 Aranelovac tel: +381 34 720 910 fax: +381 34 720 410 e-mail: ciraheat@eunet.yu web: www.ciraheat.com www.build.rs

74

promo
ELEKTRINI PROTONI KOTLOVI OGANJ
EPK Oganj u odnosu na druge sisteme grejanja
EPK-Oganj je tako konstruisan i napravljen od takvih materijala da ne postoji mogunost kvara. Njegov greja, za razliku od ostalih, ziki moe da izdri mnogo veu jainu elektrine energije od one koju koristi pri radu, tako da ne postoji mogunost pregorevanja.

BRZO I EKONOMINO REENJE

ZA PUN KOMFOR VAEG DOMA

Oganj je elektrini protoni kotao i bojler iji je princip rada zasnovan na direktnom pretvaranju elektrine energije u toplotnu. Koristi se za grejanje kua, stanova i objekata drugih namena. Prvi kotlovi koji su radili na ovom principu korieni su na brodovima i podmornicama ruske vojne ote
SZR Katana iz Kragujevca je za proteklih devet godina rada razvila, usavrila i patentirala 19 tipova kotlova koji se mogu prikljuiti na elektrinu mreu na 63 razliita naina i viestruko po kvalitetu prevazilaze ruske i ostale ureaje koji rade na ovom principu. U prethodnom broju pisali smo o osnovnim karakteristikama kotlova tipa Oganj. Podsetimo se najvanijih prednosti grejanja ovim ureajima: dimenzije su mu 50-100 puta manje od klasinih kotlova iste snage zbog svoje jednostavnosti kao i zbog injenice da se voda zagreva direktno protokom struje kroz nju, praktino ne postoji mogunost kvarova i pregorevanja grejaa grejanje ovim kotlom je dva do tri puta jeftinije u odnosu na ostale naine u sluaju nestanka tenosti u grejnom sistemu kotao prestaje sa radom, to iskljuuje mogunost kvarova, termikih oteenja i poara Oganj ima pet puta veu snagu i 43% do 75% manju potronju elektrine energije za iste grejne efekte, u istim uslovima rada, u odnosu na druge sisteme.

Na temu prednosti ovog kotla razgovarali smo i sa g. Miroslavom Markoviem, vlasnikom preduzea Katana: Od svih karakteristika koje se ocenjuju kod razliitih naina grejanja: ekonominost, funkcionalnost, bezbednost, jednostavnost za rukovanje i odravanje... EPKOganj je bez premca u svakoj! I to nije sve o utedama i prednostima ovog kotla, jer, ukoliko ovaj kotao uporedimo sa dva do sada najea naina grejanja centralnim i gasnim, ovaj sistem je po svim pomenutim karakteristikama ubedljivo iznad navedena dva. Meutim, ve i sama njegova ugradnja kota tri puta manje, jer se ne mora plaati skupi prikljuak i ugradnja podstanice za centralno grejanje ili isto tako skupi prikljuak i kotao za grejanje na gas. Za taj, u ovom sluaju nepotreban izdatak, moe se ugraditi kompletna instalacija sa EPK-Ognjem... On je takoe istakao da Katana kupcima moe da preporui dobro obuene i iskusne izvoae instalacije za grejanje, bez obzira da li se radi o prepravljanju postojeeg sistema sa pei na vrsto/teno gorivo, ili pak, o uvoenju instalacija u potpuno novi objekat, tj. stambenu ili poslovnu jedinicu

INSTALACIJA KOTLOVA OGANJ

Kotlovi ove serije mogu se prikljuivati na monofazni od 220V, trofazni 3x380V, kao i istovremeno na monofazni i trofazni napon. Ovaj kotao moe raditi na razliitim naponima u opsegu od 90V do 600V bez ikakvih zikih izmena, s tim da se u skladu sa vrednostima napona mora podesiti provodljivost vode. Iskusan izvoa moe brzo i lako da zameni pe na vrsta ili tena goriva u sistemu centralnog grejanja elektrinim protonim kotlom Oganj. Pri tome nisu potrebna nikakva posebna prilagoavanja ve postojeeg razvedenog sistema radijatora. Opredeljenje za Oganj, ak i u sluaju zamene ve postojeeg grejnog ureaja na vrsta/tena goriva donee viestruke prednosti: uteda u prostoru svi ugradni elementi (pumpa, kotao, termostat...) zauzimaju oko 20cm od povrine zida na kom se nalaze, pa mogu biti smeteni i iza vrata, u kupatilu, predsoblju, itd. higijena elektrina energija je najistiji izvor energije u vaem domu; ugradnja elektrinog kotla reie problem praine, mirisa i prljavtine od uglja, nafte ili drva mala poetna investicija za cenu samog prikljuka na gas ili gradsku toplanu moe se ugraditi kompletna radijatorska instalacija za stan od 80m2

ekonominost tokom korienja sam princip optimalno koristi elekrinu energiju, direktnim zagrevanjem vode strujom bez gubitaka u grejaima i sl, bez mogunosti kvara, procurivanja kotla zbog pregrevanja, itd. SZR Katana je jedini proizvoa kotlova u svetu koji je reio problem prikljuivanja ovih kotlova na elektrine mree sa strujnom diferencijalnom zatitom. Proizvoa napominje da su na tritu prisutne i kopije i da kupac treba da obrati panju da li se na kotlu nalazi broj patenta koji se moe uporediti sa brojem u slubenom glasniku, a koji moete pogledati kod ovlaenog prodavca

KATANA
Miloja Radosavljevia 70 34000 Kragujevac tel: +381 34 326 003 tel/fax: +381 34 326 059 mob: +381 63 611 570 e-mail: szrkatana@gmail.com szrkatana@verat.net web: www.katana.co.yu

www.build.rs

75

promo

ELEKTRINA ENERGIJA U SLUBI TOPLOTE

ELEKTR ELEKTRINO PODNO GREJANJE Podno grejanje zahteva temperature od grej samo 21-230C! Velikom grejnom povrinom sistem ravno ravnomerno rasporeuje temperaturu od poda ka plafonu, ime je optimalno prik naem organizmu, grejui periferne lagoen na krvne sudove u nogama. Podno grejanje sudov omoguuje postavljanje ekolokih i zdravih podloga koje ne skupljaju prainu i ne zadralergene. Struja prolazi kroz provodni avaju alerg koji materijal koj predaje toplotu podu, a zatim ravnomerno prenosi u prostoriju. se ona ravno

Skandinavske zemlje bogate hidroenergetskim potencijalima, odavno su razvile sisteme grejanja koji maksimalno racionalno koriste energiju. Dva proizvoda ove vrste prisutna su i na naem tritu zahvaljujui preduzeu Rovex inenjering iz Beograda

Norveki radijator
Glamox 3001, ve peta generacija proizvoda rme Adax, ekasno koristi zakone termodinamike i najnovija dostignua elektronike. Radi na principu konvekcije greja zagrevan elektrinom energijom, velike aktivne povrine i provodljivosti, greje prostor prirodnom cirkulacijom vazduha. Ugraeni elektronski termostat, tanosti 0,30C (10 puta precizniji od standardnog), donosi utede do 15%! Norveki radijator svaki prostor greje u skladu sa vaim potrebama, rasporedom i nainom ivota, koristei energiju ekasnije od TA pei ili sistema na gas.

Na osnovu ovih analiza lako je videti da je period u kojem je potrebno intenzivno grejati stambeni prostor od 17 do 23 sata, to predstavlja period od 6 asova. U periodu od 23 asa do 8 asova ujutro zahteva se samo odravanje temperature na temperaturi ugodnoj za spavanje od oko 180C. Sistem grejanja Glamox 3001 prilagoava se vaim potrebama i vaem nainu ivota i omoguava vam utedu energije i do 50% u odnosu na druge sisteme grejanja. Ako za grejanje koristimo TA pei, uz postojei tarifni sistem, najvea koliina energije vam je na raspolaganju kada najvei deo porodice nije kod kue. Najmanju koliinu energije imate na raspolaganju u periodu od 17 do 23 asa kada Vam je najpotrebnija.

Temperatura poda regulie se direktno preko termostata sa osetljivom podnom sondom. Svaka prostorija ima svoj termostat i regulie temperaturu po potrebi. Podno grejanje je spor sistem relativno sporo greje, ali se isto tako sporo i hladi. Ono se moe postaviti ispod svih vrsta podloga, a preporuka je da sistem instalirate ispod dobro provodnih materijala kao to su kamen i keramika.

Kako tedi Norveki radijator?

Statistika pokazuje da vreme koje porodica provodi u svom stanu iznosi oko 13 asova. Najee vreme koje se provodi kod kue je izmeu 17 asova popodne i 8 asova ujutro.

Elektrino podno grejanje potpuno je sigurno sa stanovita eksploatacije, sistem je znatno jeftiniji i ekasniji i ne zahteva nikakvo odravanje. U sluaju eventualnog kvara zahteva minimalne zahvate na podu, za razliku od vodenog podnog grejanja

Elektrina energija se sve vie upotrebljava u razvijenim evropskim zemljama jer je ekoloki najistija i najmanje utie na globalno zagrevanje. Veoma brzi rast cena fosilnih goriva u poslednje tri godine, kao i oekivani dalji rast doveli su do toga da je cena grejanja Norvekim radijatorima nia od cene grejanja na gas. Fleksibilnost sistema i moderan dizajn i uklapanje u svaki prostor omoguavaju opremanje vaeg stambenog ili poslovnog prostora etapno i u skladu sa dizajnerskim zahtevima. Ekonomija, ekologija i estetika su tri osnovne prednosti koje koje vam prua Norveki radijator Glamox 3001
www.build.rs

Bul. Mihajla Pupina 10z/np 26 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 3115 208 2136 840 3139 557 mob: +381 63 698 015 e-mail: prodaja@rovex.co.rs web: www.rovex.co.rs

76

promo
SISTEM SAUTER EY-MODULO
REFERENCE
PRIMERI PROJEKATA SA USPENO UGRAENIM CSNU CSNU reenja iz SAUTERA (centralni sistemi nadzora i upravljanja) jesu precizan odgovor na zahtev klijenata da se optimalno iskoriste sve prednosti objekta. Ovi sistemi nude najiru moguu slobodu i to, od poetne faze projektovanja do potpunog iskorienja svih mogunosti moderne eksploatacije zgrade, bilo da se radi o eksibilnoj klimatizaciji prostorija, sigurnosti ili utedi energije.

GARANCIJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Sauter je kompanija koja usavrava reenja sa maksimalnom energetskom ekasnou i zatitom investicija, bez obzira na to u kojoj fazi izgradnje ili eksploatacionog veka se nalazi va objekat. O maksimalnim ekonomskim koristima za klijente razmilja se jo u fazi razvoja sistema, komponenti i servisa

Osmiljavanje najekasnijih reenja odvija se u skladu sa svakim pojedinanim primerom. Kao rezultat ovakvog naina razmiljanja nastaju integrisana reenja za graevinske objekte, prilagoena najrazliitijim zahtevima. Kompanija na taj nain preuzima odgovornost za zatitu ivotnog prostora buduih generacija. Sauter objedinjuje etiri usluna podruja: sistemi komponente servis odravanje i upravljanje graevinskim objektima (Facility Management)

Sa Sauterovim reenjima, na raspolaganju vam stoji najsavremenija tehnologija, koja, bez obzira na proizvoaa, obezbeuje optimalne uslove kako za nove graevine tako i za radove na modernizaciji. Kompatibilnost i otvorenost podrazumevaju maksimalnu bezbednost uloenih sredstava za investitore, glavne izvoae radova i korisnike.

Sauter EY-modulo
Inteligentna tehnologija automatizacije za maksimalnu utedu energije u zgradama ini dananjicu graevinarstva u svetu. Novi sistem automatizacije Sauter EYmodulo je ekasan odgovor na sve zahteve savremenog upravljanja u zgradama. Idealno povezivanje inteligentnih kontrolnih modula objedinjenih u jedinstveni sistem, obezbeuje maksimalnu individualnost, eksibilnost i funkcionalnost za svaki objekat i za svaku situaciju u prostorijama a da se pritom njime izuzetno lako rukuje.

Komponente i OEM reenja

Inteligentne komponente i reenja su odraz Sauterovog 100-godinjeg uspenog rada. Svi proizvodi sastoje se od komponenti za oblasti klimatizacije, grejanja i hlaenja koji zadovoljavaju i najstroe zahteve, od nivoa automatizacije, pa do nivoa opreme u polju. Bilo da su pojedinane, bilo da su ugraene u sistem, komponente obezbeuju uslove za optimalno oseanje udobnosti u svim ivotnim prostorima sa preciznim performansama, maksimalnom energetskom ekasnou i minimalnim trokovima instalacije. U svetu automatizacije zgrada, Sauter je ve mnogo godina ponua reenja ija je potranja velika u brojnim industrijskim granama. Kako postiemo ekasno iskorienje energije? Pored preciznog zoniranja i pravila o performansama pomou posebnih algoritama za regulatore koji se primenjuju kod Sauter sistema, vanu ulogu igraju i integralni pristupi kao to je iscrpljivanje tradicionalnih i obnovljivih izvora energije.

Brojni su uspeni primeri primene SAUTER sistema u Srbiji: poslovne i upravne zgrade Delta Holding, Socit Generale, PC Ue, Hyndai, Citron, Telefonija, Lukoil, MPC i Zepter u Beogradu, zatim Metalac (Gornji Milanovac), Wissol (aak), Centar-Naftagas (Novi Sad) hoteli Holiday Inn i Continental u Beogradu, Bianca Resort & Spa u Kolainu, Avala u Budvi, Splendido u Prnju trgovako-poslovni objekti Expo XXI, Mercator, Delta City i Immocentar u Beogradu, kao i Bazar u Novom Sadu zdravstveni objekti bolnica ore Jovanovi u Zrenjaninu, VMA u Beogradu javne ustanove, aerodromi podzemno stajalite Vukov spomenik, Vlada Srbije, Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu, kao i aerodrom u Podgorici ostalo zgrade za IT sisteme (kompjutersku tehnologiju), privatne zgrade (izgradnja stanova), hemijska i farmaceutska industrija (fabrika lekova Hemofarm, Zorka Pharma, abac), Madlenianum u Zemunu, Arena na Novom Beogradu

Sauter EY-modulo
tehnika u najprirodnijem obliku modularna, rastua, energetski ekasna

SAUTER Building Control Serbia d.o.o.

Alekse Nenadovia 15 11000 Beograd tel: +381 11 38 35 571 38 36 236 fax: +381 11 24 52 260 e-mail: info@sauter.co.rs web: www.sauter.co.rs www.sauter-controls.com

Zahvaljujui velikoj otvorenosti, reenja koja baziraju na sistemu Sauter EY-modulo omoguavaju energetski ekasnu, potpuno nezavisnu budunost kako za nove, tako i za revitalizovane objekte
www.build.rs

77

promo
Brusni proizvodi za stolare i parketare
Profesionalna oprema za konfekcioniranje brusnih materijala,kao i sam izbor kvalitetnih industrijskih materijala, omoguuje rmi Sibarex da u potpunosti zadovolji zahteve korisnika u raznim granama industrije: drvno-preraivakoj metalskoj industriji stakla proizvodnja obue radionice za tavljenje koe industriji keramike i crepa. Poseban akcenat ovom prilikom stavljamo na deo iroke ponude Sibarex brusnih proizvoda za proizvoae graevinske stolarije, kao i za rme koje se bave ugradnjom i hoblovanjem parketa.

SIBARFLEX KOMPLETNA PALETA ABRAZIVA

BRUSNI PROIZVODI ZA GRAEVINARSTVO

SIBARFLEX d.o.o. fabrika abraziva je konfekcionar najpoznatijih svetskih proizvoaa eksibilnih brusnih materijala. Firma poseduje svoja dva proizvodna pogona i to jedan u Srbiji, u Davidovcu kod Vranja i drugi u Republici Srpskoj (BiH), u Aleksandrovcu kod Banjaluke

PROIZVODI SIBARFLEX
Dva proizvodna pogona SIBARFLEX-a tritu regiona nude iroku paletu proizvoda neophodnih profesionalcima i amaterima koji se bave razliitim delatnostima. Predstaviemo samo osnovnu ponudu proizvoaa: proizvodnja uskih i irokih brusnih traka na papiru i platnu u svim granulacijama za sve faze bruenja vodobrusni papir A4 formata za autolakirere male trake za hobi maine diskovi od brusnog papira i platna trake za hoblovanje parketa mreice za hoblovanje parketa 407mm rolne korund papira za maloprodajnu mreu i sl. lepezaste i lamelaste brusne diskove program brusnih prstenova, itd. SIBARFLEX naroito istie veoma kratko vreme za izradu robe prema narudbini od tri do pet dana. Sva roba e veoma brzo biti isporuena naruiocu putem brze pote

Proizvoaima graevinske stolarije rma Sibarex nudi kvalitetne brusne trake za sve tipove brusilica (uskotrane i irokotrane brusilice) koje se proizvode po porudbini, kako na papirnoj tako i na platnenoj podlozi, u svim granulacijama. Osim traka za bruenje drveta, proizvodni program obuhvata i trake za mainsko bruenje lakova, a u ponudi je i kompletan asortiman proizvoda za runo bruenje lakova i to rolne brusnog papira, brusni suneri, diskovi na iak podlozi, Scotch Brite i sl. Firme koje rade ugradnju i hoblovanje parketa u Sibarexu mogu pronai: brusne trake na platnenoj i papirnoj podlozi u standardnim dimenzijama (550x200mm,

750x200mm, 800x300mm, 480x200mm) u svim granulacijama, zatim parketarske rolne od 200mm, mreice 407mm... Paleta ponude je dopunjena i proizvodima za runo bruenje lakova na bazi cink-stearata sa dugim vekom upotrebe i sporim zapunjavanjem, namenjene parketarima

SIBARFLEX d.o.o.
Srbija Davidovac bb, 17521-Ristovac tel/fax: +381 17 50 050, 50 544 mob: +381 63 356 103 64 640 1506 e-mail: sibarex@ptt.rs Republika Srpska BiH Aleksandrovac, Banjaluka tel/fax: +387 51 580 600 580 390 mob: +387 65 681 009 e-mail: sibarex.bih@gmail.com web: www.sibarex.com

78

www.build.rs

pejzaa odrivi

KUE OD SLAME

Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika itarica ve i konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka (graevinska upotreba bala od recikliranih materijala: papira, plastike, guma i drugih neorganskih materijala jo uvek je u fazi ispitivanja u smislu konstrukcije i uticaja na ovekovo zdravlje i okolinu). Dimenzije bala odreene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u Sjedinjenim Amerikim Dravama gde je i razvijen ovaj sistem gradnje: sa dvostrukom (46x35/40x80/120cm) i trostrukom vrpcom (53x40x90/120cm). Teina bala tako se kree od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobiajene i bale veih dimenzija 1x1m; 1x1,2m; 2x2,4m teke i do cele tone! Mogue je koristiti i okrugle bale u obliku valjaka prenika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pruaju projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutranjeg prostora.

Takoe, danas je u SAD mogue korienje i dodatno kompresovanih bala koje izdravaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmiljene za podloku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdrava pritisak krovne konstrukcije do 900kg/m zida, a od dodatno kompresovanih i nekoliko puta vie 4,5 do 7 tona po metru zida! Ovakve nosee karakteristike znatno e unaprediti dizajn ovakvih objekata u narednom periodu. Kako bi se odrala njihova nosivost, slama unutar bale je povezana u vertikalnom poloaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje doputa i horizontalno seenje motornom testerom kako bi se dobila eljena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).
www.build.rs www.build.rs

Jo devedesetih godina prolog veka i do nas je stigla vest o kuama od slame koje su SAD postale pravi hit. Prola je decenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje jo uvek nije izaao iz mode. Zapravo, korienje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala stabljike itarica ili drugih industrijskih biljaka, odline mehanike i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbeiju kuama od slame sigurnu budunost

priredio: Mladen Bogievi

79

iveti u zelenom zenergija graditi zeleno

jesen 2008

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade

Trajnost materijala slamka itarica se u zemlji raspada nakon 6 meseci, pirinana traje duplo due zbog visokog procenta silikata (vie se koristi), dok u suvom okruenju obe mogu trajati vekovima. Shodno tome, slama koriena u gradnji objekata ima trajnost od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od naina na koji se ugradi. Otpornost na insekte i pesticide sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao kod zatite drveta. Same bale daju insektima mnogo manje prostora za ivot i kretanje nego bondruk sistem koji se inae koristi u SAD. Za razliku od sena, slama sadri veoma malo hranljivih sastojaka i ne privlai insekte. Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u kojima je bio prskan pirina, meutim, taj nivo je minimalan, a kompresovan u bale, prua veoma malo prostora za bilo kakvo tetno dejstvo. Otpornost na vatru testovi su pokazali da naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdravaju polusatno dejstvo vatre dok malterisani zid moe da izdri i dva sata, jer u samom zidu ne postoje vertikalne upljine. Masa zida je kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se iri. Kada se tu doda i neto vei sloj obinog ili zemljanog maltera (u odnosu na standardne konstrukcije), bezbednost je potpuna. Meutim, mora se voditi rauna da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako praktino postaju tilj. Otpornost na vlagu gljivice se mogu pojaviti pri visokoj vlanosti (preko 20% suve mase, tj. relativne vlanosti 70-80%). Hronina naizmenina promena vlanosti ne predstavlja nikakvu pretnju. Vlaga na fasadi pree 20% prilikom dueg perioda intezivnih kia, ali se sasvim osui pre nego gljivice uspeju da se razmnoe u broju koji je vidljiv, opasan po zdravlje ili konstruktivnu stabilnost objekta. Graevinski papir koji se u SAD esto koristi za impregniranje zidova iverice, i ovde moe imati istu ulogu. Graditelji preporuuju paropropusne zaptivae koji spreavaju prodor vode/vlage, ali istovremeno dozvoljavaju njeno emitovanje kroz malter. Arhivski podaci za zidove od bala slame bez barijera za vlagu pokazuju vanost paropropusnosti obloge zidova. Kada je ovo postignuto kua se bez problema moe odrati i nekoliko decenija u uslovima veoma vlanih klima. Tako palata Oak Place u Huntsville, Alabama (foto gore) izdrava vlanost amerikog juga jo od 1938. Jedna kua kod Rockporta, Washington, godinje prima i do 190cm kie, a kua kod Tonasket-a u istoj dravi bez temelja i bilo kakve armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije jo od 1984.

Noviji objekti graeni u ovom sistemu na severu drave Nju Jork (vlane zime) i Nove kotske (hladne vlane zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog veih koliina vode koja se prskanjem kinice nakupi u osnovi zidova u visini sokle, preporuuje se hidroizolacija ali samo u ovom delu zida. Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida iskusni graditelji preporuuju da se graevinski papir postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova, kao i sloj obinog ljunka (pre nego hidroizolaciona membrana) koji bi obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u osnovi zida. Zavrna obrada zidova slama nudi odlinu mehaniku vezu za spoljanje i unutranje oblaganje zida cementnim ili krenim malterom, bez potrebe za mreicom i sl. Mreica i lako armiranje mogu biti korieni onda kada obloga ima i konstruktivno-noseu ulogu, ili se eli dodatna sigurnost od pojave povrinskih pukotina na samom malteru. Takoe, bez obzira da li se zid od bala slame sueljava ili sutie sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, on bi trebalo biti dodatno ojaan metalnim letvama koje e biti uputene u drugi zid najmanje 15cm. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame moe izdrati pritisak od 50 funti po kvadratnoj stopi (240 kg/m2). Meutim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao to su elastinost i eksibilnost. Opte miljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i oteenjima osnovnog skeletnog sistema. Kako okaiti policu na zid? Nasuprot estom miljenju enterijer ovakvih kua nije zaobljen i krivudav (ukoliko to nije posebna elja investitora). Prilikom obrade strogo se vodi rauna da zid moe pravilno drati npr. dimnjak, kao i sve vrste rafova i drvenih klinova. U zid jednostavno postavimo kolac duine 30cm, promera 5x10cm, koji e bez problema izdraati sva potrebna optereenja (kutiju za instalacije ili policu za knjige). Za tee terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno uvrsti kao to je to sluaj ponekada sa zidovima od porobetona (siporeks blok i sl). Na slian nain je mogue privrstiti i kapke prozora ili ulazna. Instalacije vodovodna cev u zidu moe pui bez obzira od kog materijala je nainjen. Na Zapadu nije retka pojava da iz tog razloga instalacije idu po povrini zida. Kako bilo, ovaj problem reava se provoenjem instalacija kroz plastine cevi. Ovi kanali postavljaju se dublje unutar zida (oko 8cm) kako ne bi dolo do njihovog probijanja, ali i kako bi se nalazili u to vroj zoni zida. Kutija za elektrini razvod moe se postaviti na zid kako je opisano, ali moe isto tako biti ugraena u sam zid kao i kod konvencionalnih zidova... ...opirnije na sajtu www.build.rs
www.build.rs

80

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

ovek je jedina ivotinja koja crveni zapravo, on jedini i ima razloga za to.
Mark Twain 1835.-1910. Ne moemo pobei od svoje prirode kao ljudskih bia ali zato moemo uiniti mnogo toga da smanjimo tetni uticaj koji vrimo na planetu. Besmisleno je traiti krivca i pitati se: Ko je poeo? moramo se usredsrediti na reavanje problema. U ovom tekstu emo upoznati itaoce i strunu javnost sa osnovnim smernicama i podacima koji su rezultat dugogodinjeg iskustva i istraivanja Swisspearl razvojnog tima u oblasti energetski visoko ekasnih objekata.

VRHUNSKA ARHITEKTURA I EKOLOGIJA

Vrhunski projektovani objekti i ispunjenje ekolokih parametara ne iskljuuju jedno drugo. Naprotiv, kroz primer filozofije razvoja i korienja fasadnih ploa za sisteme ventilisanih fasada ova dva imperativa savremenog projektovanja doivljavaju potpunu kompatibilnost i proimanje
autor: Stefan Cadosh pripremio: Dragan Brzakovi

Saeto, mogli bismo navesti sledee osnovne razloge koji su doveli do toga da se kao imperativ progresivnog razmiljanja savesnog i svesnog dela oveanstva namee projektovanje energetski ekasnih objekata: gria savesti zbog poremeaja, oteenja i uruavanja ekolokog sistema ekonomija dugorono gledano, vrednost objekata se poveava (uteda na objektu koji su projektovani kao energetski ekasni nakon perioda eksploatacije od 30 godina iznosi 200 evra/m2) presti vrlo je vano biti prvi ili meu prvima u prihvatanju i razvijanju naprednih ideja jer nas samo one vode ka smislenom razvoju odgovornost izlino je govoriti o znaaju individualne i kolektivne odgovornosti o tome ta ostavljamo u naslee buduim generacijama. Bitno je istai da primere energetski ekasnog naina graenja susreemo na raznim prostorima tokom razliitih istorijskih perioda ali se ono kao imperativ namee u ovom trenutku civilizacijskog razvoja jer se polako pribliavamo iscrpljenju dostupnih rezervi kvalitetnih sirovina na kojima poiva trenutna tehnologija. Proizvodnja nafte je 1945. iznosila 6 miliona barela na dan, 2007. ta proizvodnja dostie 85 miliona barela. Vrh u proizvodnji nafte oekuje se oko 2020. u iznosu od 100 miliona barela na dan! Godine 2030. predvia se pad proizvodnje na svega 40 miliona barela na dan. Po procenama, nalazimo se na poetku energetske krize koja se predvia u periodu od 2005. do 2030. godine.

Potronja energije koju dostie porodica sa jednim detetom, kunim ljubimcem, etvorosobnim stanom i automobilom, iznosi 50.000kWh za podruje Centralne Evrope. Poreenja radi, ista takva porodica u Centralnoj Africi troi 5.200kWh, a u Severnoj Americi 175.000kWh. Kao jedan od naina da se istakne ekoloka ekasnost projektovanih objekata u vajcarskoj i ostalim zemljama Zapadne Evrope javlja se neophodnost uvoenja oznaka energetske ekasnosti objekata. Sektor graevinarstva je prema rezultatima istraivanja za podruje Centralne Evrope odgovoran za vie od 50% produkcije CO2. Gubici energije na objektu kreu se u sledeim okvirima: krov 15-20%, dimnjaci i sistemi grejanja 3035%, prozori 20-25%, ventilacija 10-20%, zidovi 20-25%, pod 5-10%.
www.build.rs

Iz svih pomenutih razloga potrebno je uvesti takav sistem vrednovanja objekata koji bi odmah ukazao kolika je njegova energetska ekasnost. Kao ve uspeno primenjen, navodimo sistem obeleavanja objekata u vajcarskoj oznakama Minergie, pa tako imamo nivoe energetske ekasnosti od Minergie Eco, preko Minergie-P (Passivhaus pasivna kua), pa sve do NullenergieHaus (zero potronja).

82

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

Minergie standard nije arhitektonski ve tehniko-konstruktivni izazov. Naime, projektovanje u skladu sa ovim standardom ne umanjuje lepotu arhitektonskih reenja i kao ilustracija navedenog neka poslue pratee fotograje objekata izvedenih Swisspearl panelima. Bio bih veoma zahvalan ako bi ovaj tekst bio shvaen kao svojevrsni manifest ekolokog naina razmiljanja u projektovanju, i da sutina saradnje nije ograniena samo na puku primenu Swisspearl proizvoda ve da je to svojevrsna investicija za budunost World Architecture Festival bie odran u Barseloni od 22. do 24. oktobra. Predsedavajui meunarodnog irija je Lord Norman Foster. Od strane najpoznatijih arhitekata dananjice Swisspearl je dobio preporuku i izabran kao izlaga na festivalu jedan od izlobenih igloa u delu predvienom za proizvoae arhitektonskih materijala namenjen je Swisspearl-u. PassivHaus je objekat bez aktivnog sistema grejanja. Izvore pasivne energije, poput Sunca i geotermalane energije, u objektu predstavljaju ljudska tela, osvetljenje i oprema za odravanje, elektrini ureaji... Godine 1990. prosena debljina izolacije iznosila je 8cm, dok danas kod Minergie objekata ona iznosi 16cm, kod PassivHaus 24cm a kod NullenergieHaus objekata 30cm! Zamah i stimulans ovakvom pristupu u projektovanju dao je projekt energetski ekasne kue realizovane 1991. godine ija potronja iznosi 1 litara/m2 goriva na godinu. Osnovne postavke Minergie koncepta: inteligentni sistemi izolacije za sve elemente objekta ujednaena i postojana energetska vrednost obezbeenje termikog ugoaja u letnjem periodu dodatni zahtevi u zavisnosti od klase objekta koji se odnose na osvetljenje, grejanje i hlaenje ogranienje dodatnih investicija na 10% u odnosu na konvencionalne objekte Preduslovi ispunjenja ovog koncepta su: udobna ventilacija visokokvalitetna izolacija veoma gusta fasadna obloga max 4 l/m2 goriva na godinu.

Do sada je ugraeno 15 miliona kvadratnih metara Swisspearl fasade. Svi Swisspearl proizvodi su 100% reciklirajui i nekodljivi po zdravlje i okolinu.

Takoe, od strane lanova irija, predloeni su sledei izvedeni objekti na kojima je primenjena Swisspearl fasada: One City Hall, arhitekte Hassan Drummond-a iz rme Young& Wright Architects Radisson SAS Hotel, arhitekte Tuna Kirana iz rme Oncuoglu Mimarlik. Vie informacija o ovom dogaaju moete pronai na sajtu: www.worldarchitecturefestival.com

Glavna ekoloka svojstva kompozit cementnih panela Swisspearl: preteno mineralne sirovine (2/3 sastava ini krenjak) bez sastojaka opasnih po zdravlje tokom proizvodnje i korienja proces proizvodnje je niskog intenziteta siva energija u procesu proizvodnje iznosi 125 MJ/m2 fasade zatvoreni ciklus kruenja vode u proizvodnji ivotni vek vie od 50 godina bez odravanja tokom eksploatacije mogunost potpune reciklae

ESAL d.o.o. Beograd

Bul. M. Pupina 10 lokal 70 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 311 57 84 e-mail: esal@bitsyu.net web: www.swisspearl.com www.esal.si www.eternit.ch www.minergie.ch

www.build.rs

83

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

OZELENJAVANJE POVRINA

ISPRED POSLOVNIH I JAVNIH OBJEKATA

Ozelenjavanje povrina ispred poslovnih i javnih objekata predstavlja veliki izazov i zahteva posebnu panju projektanta jer dopunjuje arhitekturu samog objekta u skladu sa njegovom namenom. Dodatno, ovaj tip zelenila ulazi u sklop sistema zelenih povrina samog gradskog jezgra, i kao takav utie na njegovu celovitost, funkcionalnost i estetiku
marija ivanovi, dipl. in. pejzane arhitekture

Zelene povrine ispred javnih objekata

Karakter ovakvih zelenih povrina proistie uglavnom iz njihovog poloaja i uloge upotpunjavanje arhitekture javnog objekta i isticanje njegovog znaaja i monumentalnosti. Najee se radi o zelenilu koje ne slui javnom korienju u uobiajenom smislu (bez klupa, sporednih staza, platoa...) ali estetski efekat ovakvog zelenila je nesumnjiv, ak i onda kada nema mogunosti da se u njega zae. Stoga ove povrine predstavljaju ukras pojedinih delova grada, a neretko imaju i vei znaaj u ukupnom sistemu gradskog zelenila inei jedinstvenu celinu sa ulinim drvoredima i parkovskim povrinama. Nekada se radi o sasvim maloj povrini, ija se svrha prevashodno odnosi na ulepavanje ulaza u objekat i isticanje njegove arhitekture. Zato koristimo dekorativne vrste drvea, bunja i cvea, koje treba postaviti tako da se meusobno ne zaklanjaju. Najnie biljke sade se pored same ulice, najblie prolaznicima, a visoke biljke (drvee) uz samu zgradu, odnosno du glavne staze koja vodi do ulaza. Treba voditi rauna da li e kronje u potpunosti zakloniti fasadu objekta i time mu oduzeti na znaaju. Bezbednosni faktor takoe utie na raspored i vrste biljaka pa u najveem broju sluajeva drvee nije u neposrednoj blizini objekta, naroito kada se radi o administrativnim objektima. Travnjak tako ini osnovnu komponentu ozelenjavanja oko javnih objekata. On moe apsolutno dominirati bez obzira na veliinu parcele, naglaavajui znaaj institucije (setimo se travnjaka ispred objekata irom sveta koji predstavljaju kulturne i politike simbole savremene civilizacije).

Geometrijski stil sa parternim zelenilom predstavlja najadekvatniji nain ureenja ovih povrina. Glavna karakteristika geometrijskog stila je puna geometrizacija u kompoziciji prostora sistem kvadrata, pravougaonika, krugova, elipsi i drugih geometrijskih oblika povezanih strogim pravim linijama. Kompoziciju karakterie sistem osa, pravilni oblici staza, stroge konture vodenih povrina i travnjaka, vetaki oblikovane krune drvea i iblja... S obzirom da javne objekte najee karakterie monumentalna (simetrina) arhitektonska kompozicija, takav bi trebalo da bude i raspored skulptura, fontana i drugih dekorativnih elemenata. Parter je dekorativna kompozicija u kojoj preovlauje niska vegetacija. Najee se formira na ravnom ili pravilno zakoenom travnjaku, u vidu stilizovanih biljnih
www.build.rs

motiva: grane, lie, cvetovi, itd, ali mogu biti floralno predstavljeni i simboli objekta pred kojim se nalazi (zastava ili grb ustanove, itd). Komponovani su u razliitim kombinacijama, na fonu travnjaka, peska, rizle ili ljunka. Prilikom ozelenjavanja ovakvih povrina treba obratiti panju na vrste biljaka koje e biti upotrebljene. Koriste se vrste zanimljivih oblika stabla ili krune, lisno dekorativne ili pak vrste cvea istih i jakih boja radi dobijanja jasnije i efektnije ive slike. Pored svoje dekorativnosti, vrste moraju zadovoljiti kriterijum otpornosti (esto se nalaze u neposrednoj blizini saobraajnica, u direktnom kontaktu sa tetnim gasovima). Doputeno je i postavljanje ardinjera, sadnja u izdignutim sadnim jamama, upotreba dekorativnog mobilijara, zanimljivih elemenata poploavanja...

84

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

Zelene povrine ispred poslovnih objekata

Ozelenjavanje parcela ispred poslovnih objekata u velikoj meri je podudarno ozelenjavanju povrina ispred javnih objekata, naroito kada se radi o pojedinanim predstavnitvima. I ovde treba teiti kompoziciji koja poseduje notu elegancije i ozbiljnosti, ne treba koristiti visoko drvee koje bi svojim kronjama zaklonilo sam objekat, treba izbegavati prenatrpavanje prostora vrstama i arenilom boja... Jednom reju, zelena povrina mora biti istovremeno jednostavna, elegantna, ali i dovoljno atraktivna kako bi istakla i upotpunila arhitekturu i karakter samog objekta. Meutim, preporuljivo je izbegavati simetriju pri reavanju zelenih povrina ispred poslovnih objekata, jer ovde ona lako moe delovati neukusno i pompezno.

Uopte, ove povrine trae i odreenu dozu slobode i nekonvekcionalnih reenja. Svaka kompanija eli da pokae svoju originalnost i ideju, pa se tako osim biljnog materijala, na zelenoj povrini mogu nai fontane i skulpture koje daju posebnu notu celokupnoj kompoziciji. Prilikom njihovog planiranja treba voditi rauna o materijalu od koga e biti napravljene jer stoje nasuprot fasade objekta i sa njim ine celinu. Skulpturalna kompozicija, naroito ona veeg znaaja, zahteva da bude jasno istaknuta, kako svojim poloajem tako i odnosom prema drugim elementima u okolini, pa je to najbolje uiniti formiranjem otvorenih parternih kompozicija. Prednost treba dati jednostavnim i jasnim reenjima bez arenila i obilja vrsta, ija je osnova zelenilo dobro negovanog travnjaka. Uz malo slobode u detalju poslovni objekat e istovremeno biti okruen elegancijom i sveinom

www.build.rs

85

promo
CPFilms LLUMAR PROGRAM
Kontrola kvaliteta
Za CPFilms proizvodnja kvalitetne robe je pitanje prioriteta. Svaka faza proizvodnje, ali i trgovine, odvija se po strogoj ISO 9001 sertikaciji. Testiranje poinje ve kontrolom pristigle sirovine, te se nastavlja kroz ukupni proizvodni proces, sve do kraja, u celom krugu fabrike. Zahvaljujui tome, sirovine udovoljavaju i najviim profesionalnim kriterijumima.

FOLIJA ZA STAKLA
CPFilms, proizvoa LLUMAR folija, vodea je fabrika folija za stakla. CPFilms se smatra pionirom na tritu folijskih prevlaka za ravna stakla i samim tim postavlja visoke zahteve kvaliteta i pred druge proizvoae
Svaki proizvod se izrauje u Engleskoj odnosno u Sjedinjenim Amerikim Dravama, shodno najstroem proizvodnom postupku, kako bi se iz godine u godinu garantovano udovoljilo zahtevima iz najstroih propisa ISO-9001. Garancija data od strane proizvoaa na stalnost zikih parametara folije iznosi od 7 do 10 godina.
LLUMINAR REFERENCE Pored brojnih referenci irom sveta, LLUMAR je prisutan i u naem regionu (Maarska, Rumunija, Hrvatska, BiH, Bugarska, Slovenija, Albanija). U Beogradu je nekoliko objekata zatieno LLUMAR folijama: Sava centar, UN razvojni program (UNDP), Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR), Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), Aerodrom Nikola Tesla Beograd, IMMOcentar, IDEA, EXPO XXI Beograd...

Istraivanje i razvoj
CPFilms ulae znaajna sredstva u sektor istraivanja i razvoja, bilo da se radi o uklanjanju dugoronih ili pak tekuih, dnevnih problema, u vezi sa proizvodom i raznim fazama proizvodnje. CPFilms Inc. je sertikat BS EN ISO 9001: 1994 primio u februaru 1997. od British Standards Institution, Inc-a. U industriji folija za ravna stakla, prvi sertikat ISO 9001 dodeljen je CPFilmsu.

Ogroman proizvodni kapacitet CPFilms-a potie od fabrika koje se nalaze na razliitim punktovima u svetu. Oni sami prodaju gotove folije ili komponente u veoj koliini nego svi ostali proizvoai folija za ravna stakla koji su ulanjeni u organizaciju pod nazivom IWFA (Meunarodni savez za ravna stakla).

Proizvodni kapacitet
CPFilms je jedini proizvoa folija u svetu koji je sposoban da proizvodi gotov produkt unutar sopstvene kue. U izradu gotovog proizvoda (u zavisnosti od tipa) mogu spadati razliite proizvodne faze. Zahvaljujui ovim sposobnostima proizvodnje, CPFilms je kadar da proizvodi bilo kakvu foliju koja najvie odgovara odreenom zadatku.

Proizvodni pogoni CPFilms-a prostiru se na povrini veoj od 70.000m2. U raznim fazama se radi pod hermetiki uslovima, shodno sertikatu clean-room 10000 u ovoj oblasti. irom sveta, u CPFilms-u je angaovano vie od 700 zaposlenih. Glavne jedinice proizvodnje nalaze se u Martinsville-u (SAD) i u Runcornu (Engleska). Materijali koji e biti upotrebljeni u Evropi najveim delom dolaze iz evropske fabrike.

Time je on stekao izuzetnu poziciju u odnosu na ostale proizvoae, te on deluje najdue vreme, po izuzetno strogim propisima kvaliteta

BARAT-PROMET
Ekskluzivni zastupnik kompanije CPFilms Subotiki put 14 24420 Kanjia tel/fax: +381 24 874 975 mob: +381 63 534 193 e-mail: zoltan.barat@llumar.rs info@barat.rs www.barat.rs www.llumar.rs

86

www.build.rs

promo

URBANI MOBILIJAR

LINA KARTA GRADOVA

Urbani mobilijar predstavlja vano obeleje svakog grada. Klupe, korpe, kiosci, rasveta, oglasni panoi, autobuska stajalita, itd. esto predstavljaju simbole nekog dela ili itavog grada. Upravo preko njih stanovnici ili posetioci dolaze u direktan kontakt sa gradom ili nekim objektom, bez obzira da li se govori o parku, javnoj povrini, ulici ili peakoj zoni, ili zelenoj povrini oko javnih i poslovnih objekata

Kompletan program urbanog mobilijara

Urbana oprema (mobilijar) ini jednu celinu u gradskom ambijentu i shodno tome Euromodul nudi irok program svih neophodnih elemenata urbanih prostora. U bogatoj ponudi ove evropski priznate kompanije moete pronai: stubove za javnu rasvetu, klupe, javne toalete (o kojima je Build ve pisao), kioske, korpe za otpatke, reklamne panoe, bilborde, oglasne stubove, jarbole i stalke za bicikle, autobuska stajalita... Kako je urbani mobilijar izloen mnogim negativnim uticajima (habanje, razliiti vremenski uslovi, smog...) kompletan proizvodni program izrauje se od visokokvalitenih materijala (inox, aluminijum, drvo ari i iroko, kaljeno staklo i razni kompoziti) koji garantuju dug upotrebni vek, zadravajui pritom prvobitne estetske kvalitete. Kombinacija ovih materijala doprinosi vrhunskim dizajnerskim reenjima koja se mogu uklopiti u bilo koji gradski ambijent dajui mu peat savremenih tenji u estetici i kvalitetu, ali pre svega u funkcionalnosti koja treba da zadovolji potrebe najrazliitijih korisnika jednog takvog prostora. Euromodul u svom sastavu ima dve fabrike za proizvodnju urbane opreme iji proizvodno-tehniki kadar i projektni biro tee stalnim unapreenjima proizvoda. Za svoj dinamian razvoj, uspeno poslovanje, originalan dizajn i naroito razvijen inovativni rad, kompanija je dobila mnogobrojna meunarodna priznanja i nagrade

JAVNI TOALETI EUROMODUL

Euromodul iz Nove Pazove proizvodi iroku paletu proizvoda namenjenih opremanju gradskih centara, javnih prostora i objekata. Kompanija svoj rad i proizvodnju bazira na standardu kvaliteta ISO 9001. a od osnivanja do sada proizvela je vie od 10.000 komada razliitih proizvoda iz palete urbane opreme.

Kontejner EUROMODULA namenjen za javne toalete opremljen je kvalitetnom sanitarnom opremom i obloen razliitim tipovima zavrnih obloga. U proizvodni asortiman spadaju i samoistei javni toaleti koji ispunjavaju standarde hotelske higijene

EUROMODUL
Industrijska zona bb 22330 Nova Pazova tel/fax: +381 22 328 004 +381 22 328 003 e-mail: info@euromodul.rs web: www. euromodul.rs www.build.rs

87

promo

OBRADA FASADA I DRVETA

AKO ELITE KVALITET OTKRIVAMO VAM BEOICLU
Beoicla je dobro poznata kompanija itaocima Build magazina i naem tritu. Pored visokokvalitetnog programa iz ponude renomiranih svetskih proizvoaa na polju industrije boja i premaza za sve materijale, i restauratorskih i dekorativnih maltera, na osnovu svakodnevnih pitanja i zahteva svojih kupaca, Beoicla proiruje program ka savremenim tehnologijama u procesu povrinske obrade drveta
Zatita drveta Beoicla na osnovu svog velikog iskustva u radu sa drvetom, plemenitim prirodnim materijalom koji u drugim materijalima nema adekvatnu zamenu, tritu sigurna predstavlja proizvode dve kompanije koji e drvo na vaim objektima uvati vitalnim i dekorativnim, u eksterijeru ili enterijeru (graevinska stolarija, batenski nametaj, brodovi i plovila, objekti od drveta, sobni nametaj, itd). Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je jedna od vodeih svetskih kompanija koja postavlja standarde u industriji boja i lakova za povrinsku obradu i zatitu drveta. Program ove kompanije je veoma poznat i naao je iroku i znaajnu primenu na tritu Srbije i Crne Gore. Ciranova iz Belgije nudi premaze za nalnu obradu i zatitu drveta na bazi prirodnih i sintetskih voskova i ulja. O kvalitetu proizvoda za zatitu drveta iz programa Ciranova, najbolje govori podatak da proizvoai jahti i drvenog mobilijara za ekstremne uslove koriste upravo proizvode ove kompanije. Otpornost na kontakt sa morskom vodom, kiom, jakim talasima i suncem, niskim i visokim temperaturama, garantuju sigurnost drveta na i u objektu. Visokvaliteni malteri za najbolje fasade Poslednjih godina trite je preplavljeno raznim materijalima i tehnologijama za obradu zidova, naroito fasadnih. Meutim, ponuda maltera, premaza i drugih materijala koji mogu da prue fasadi epitet ekskluzivnosti, atraktivnosti i najvieg kvaliteta, veoma je mala. Uvidevi ovo, Beoicla je tritu ponudila spektar proizvoda nekoliko rmi koji garantuje kvalitet i trajnu estetiku stambenim (rezidencije, vile, objekti kolektivnog stanovanja...), poslovnim, industrijskim i objektima od najvieg kulturnog znaaja (banke, pote, muzeji, objekti pod zatitom...), i svuda gde je potreban zid koji moe obezbediti visok stepen higijene prostora (kole, bolnice, ambulante, itd). KalonJohnstone`s visokokvalitetni materijali za zavrnu obradu zidova enterijera i eksterijera rade se u preko 2.000 nijansi! Proizvodi KalonJohnstone`s su dekorativni i trajni, tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti. Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne maltere napravljene na bazi prirodnih sirovina bez i malo sintetskih veziva, namenjene za razliite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, pasta media, tuko antiko, marmorino), kvarcni premazi za fasade (ideal, dekor, riviera) kao i marmorino naturale, polvere ne, arenino... Impex Color dekor
Pored nabrojanih rmi iji je proizvodni program orjentisan na obradu i zatitu drveta, Beoicla je ekskluzivni distributer i vedske kompanije Akzo Nobel Casco Adhezivi. U paleti proizvoda koje uvozi i distribuira Beoicla u ponudi su lepila proizvedena po evropskim i svetskim standardima, namenjena za hladno i toplo lepljenje. Lepila Akzo Nobel Casco Adhezivi svoju primenu nalaze pri duinskom, debljinskom i irinskom spajanju elemenata u izradi nametaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u graevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja, i svega drugog to podrazumeva lepljenje u radu sa drvetom

Objekti od visokog znaaja i velike vrednosti zahtevaju jednako dobre koriene i ugraene materijale, a svi znamo da se ne moe rei kako nae trite podrazumeva ovakve proizvode. Iz tog razloga ponuda koju daje Beoicla ima posebno mesto na tritu Srbije i Crne Gore MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji na restauracijama objekata pod visokim stepenom zatite drave i UN-a. Danas se razne vrste restauracija, sanacija i reavanje problema vlage irom Italije i Evrope ne mogu zamisliti bez njihovih specijalnih maltera. Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu uzoraka ak iz antikih vremena, i sainjeni su od potpuno prirodnih materijala, bez aditiva i portland cementa. Karakterie ih visok stepen paropropustljivosti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odlinu barijeru i lter za kapilarnu vlagu i soli iz nje. Za upotpunjavanje ponude enterijera u ponudi je i program PVC podova kompanije Virag koji odgovara zahtevima i standardima u zdravstvu, kolstvu...
www.build.rs

BEOICLA doo Dragoslava Srejovia 1b 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2762 226 2764 050 email: beoicla@EUnet.yu www.beoicla.co.yu

88

sajmovi

POZDRAV IZ BUDVE!
Infonet Group bio je izlaga i na ovogodinjem Sajmu graevinarstva. Bila je to jo jedna prilika da se sretnemo sa svojim komitentima, kao i da promoviemo svoja izdanja: kataloge Graevinarstvo i opremanje, i Nametaj i naravno Build magazin

www.build.rs

89

promo
INDUSTRIJSKA I GARANA VRATA

ALUROLL
Na samom poetku rma je zapoljavala estoro ljudi na povrini od 600 kvadratnih metara i bavila se ugradnjom, uglavnom plastinih, roletni. Danas se preduzee Aluroll rasprostire unutar kompleksa vie hala, ukupne povrine 5.500m2 u kojima je zapoljeno preko 40 lica.

Ponuda rme Aluroll

Osim roletnama i komarnicima, Aluroll se danas bavi izradom i montaom industrijskih i garanih vrata koja se izrauju kao segmentna ili kao rolo vrata, pritom ostavljajui muterijama veliku mogunost izbora modela, vrsta zastora, boja i dodatnih elemenata. to se programa segmentnih vrata tie na lageru je uvek veliki izbor modela samih panela, razliitih motiva i boja. Izrauju ih i u kombinaciji sa panorama panelima, prozorima raznih oblika i dimenzija, kao i sa peakim vratima. Bogat asortiman elemenata za izradu roletni i rolo vrata kao i viegodinje iskustvo omoguavaju Alurollu da ispuni sve vae zahteve, a naroito one odreene specinostima pozicija na samom mestu ugradnje. Sama prodaja repromaterijala ini oko 50% ukupne prodaje. Proli i repromaterijal nabavljaju se u sirovom stanju, tako da se mogu plasticirati u boji po elji kupca. Meutim, treba dodati i brzu uslugu, jer se svaki proizvod koji je u ponudi Alurolla nalazi i na lageru. Osim toga, rma zastupa 11 renomiranih stranih dobavljaa u emu je njena velika odgovornost na domaem tritu. Izmeu ostalog tu su i motori i elektronika za automatizaciju vrata, roletni i kapija svetskih renomiranih proizvoaa, kao i sav pratei program.
ALUROLL ASORTIMAN Aluroll ponuda obuhvata izradu gotovih proizvoda i veleprodaju repromaterijala za garana i industrijska segmentna vrata, rolo vrata, roletne i komarnike, kompletan program Nice elektronike i motora. Za investitore i proizvoae aluminijumske i PVC stolarije Aluroll nudi posebne pogodnosti

Na cilj je da to vie ojaamo poziciju na tritu i pruimo to bolji servis i kvalitetnije proizvode, poboljamo sopstvenu infrastrukturu, ali i komercijalni deo. Ne elim da poveam proizvodnju jer je ovo malo trite koje ima samo jedan veliki grad. elimo da osavremenimo rmu i ponudimo nove proizvode. kae vlasnik rme Boban Mitevski.
www.build.rs

ALUROLL
Karaoreva 36 34227 Batoina tel: +381 34 843 073 843 111 tel/fax: +381 34 842 875 e-mail: ofce@aluroll.rs web: www.aluroll.rs

90

promo
ROLOMATIK ISPORUKA I UGRADNJA FASADNIH I KROVNIH

TERMOIZOLACIONIH PANELA
Preduzee ROLOMATIK osnovano je 1990. godine. Upornim Preduzee ROLOMATIK osnovano je 1990. godine. Upornim radom, nakon dve godine, izgraena je nova proizvodna raradom, nakon dve godine, izgraena je nova proizvodna radionica u sklopu porodine kue. Ve 1996. godine zapoedionica u sklopu porodine kue. Ve 1996. godine zapoeta je izgradnja moderne proizvodne hale od 1.000m2.. Nata je izgradnja moderne proizvodne hale od 1.000m2 Nastavljajui trend razvoja ii osvajajui trite kvalitetom svojih stavljajui trend razvoja osvajajui trite kvalitetom svojih proizvoda ii korektnim poslovnim odnosima prema svojim proizvoda korektnim poslovnim odnosima prema svojim kupcima ii dobavljaima, ROLOMATIK je sada moderno prekupcima dobavljaima, ROLOMATIK je sada moderno preduzee koje zapoljava vie od 80 dobro obuenih radnika, duzee koje zapoljava vie od 80 dobro obuenih radnika, od ega je 7 mainskih ii graevinskih inenjera. Proizvodni od ega je 7 mainskih graevinskih inenjera. Proizvodni pogon je smeten na 2.500m2,, a poslovni partneri e biti dopogon je smeten na 2.500m2 a poslovni partneri e biti doekani u modernoj poslovnoj zgradi koja na najbolji nain ekani u modernoj poslovnoj zgradi koja na najbolji nain predstavlja renome ii ugled jednog od vodeih proizvoaa predstavlja renome ugled jednog od vodeih proizvoaa u svojoj brani u svojoj brani
Rolomatik je nastao kao preduzee za proizvodnju aluminijumskih rolo vrata i vremenom je izrastao u lidera u proizvodnji industrijskih i garanih vrata. Od 2005. godine je i ovlaeni distributer jednog od najveih severno amerikih proizvoaa industrijskih i garanih vrata Richards Wilcox iz Kanade. Naravno, uz dobra vrata potrebni su kvalitetni i pouzdani pogoni koji se uvoze od poznate amerike kompanije Chamberlain Lift-Master sa kojima Rolomatik sarauje ve dugi niz godina i iji je distributer za pogone svih namena, kako za garana i industrijska vrata tako i za kapije dvorita i industrijskih objekata.
Od 1996. godine Rolomatik u svoj program ukljuuje proizvodnju i montau aluminijumske bravarije i staklenih fasada, a od 2000. godine proizvodi i montira PVC stolariju. Preduzee Rolomatik zahvaljujui izuzetno velikom iskustvu i strunim kadrovima moe da odgovori i najkompleksnijim zahtevima u proizvodnji i montai fasada od aluminijuma, stakla ili alubonda. Koristei najnovije sisteme ugradnje i vrhunski kvalitetne materijale izuzetno atraktivnog dizajna, Rolomatik u svakom pogledu izlazi u susret svojim kupcima i korisnicima usluga.

U vlasnitvu ROLOMATIK-a je i vie hidraulinih platformi razliitih tipova za montane radove na visini. O kvalitetu izvedenih radova i zadovoljstvu investitora izvoenjem i pristupom u obavljanju preuzetih obaveza, govori i broj izvedenih objekata u prethodnih par godina

Svi proizvodi iz proizvodnog programa Rolomatik atestirani su u institutu IMS i na Mainskom fakultetu u Niu, a za sve radove poseduju licencu Ministarstva urbanizma i graevine Srbije. Koristei savremene materijale zvanino sertikovane i proverenog kvaliteta, Rolomatik ugrauje samo ono to je najbolje u industrijskoj gradnji i pored funkcionalnosti garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugraenih elemenata na svim objektima na kojima izvodi graevinske radove. Tim struno obuenih radnika spreman je da izvri radove po najzahtevnijim projektima uz maksimalno potovanje predvienih rokova

Rolomatik nudi svojim kupcima najkvalitetnije proizvode, to dokazuje veliki broj industrijskih objekata svih vrsta, auto-salona najpoznatijih auto-brendova i porodinih objekata. Gotovo je nemogue pronai grad u Srbiji u kom nisu ugraena barem jedna Rolomatik vrata. Deo referentne liste su reprezentativni objekti koji su ugradnjom industrijskih ili garanih vrata pored funkcionalnosti ulepali svoj enterijer i eksterijer i na najbolji nain predstavljaju rad preduzea Rolomatik. 92

Pratei trendove i potrebe trita u graevinarstvu poslednjih godina, Rolomatik se u saradnji sa kompanijom Kingspan bavi isporukom i ugradnjom fasadnih i krovnih termoizolovanih panela. Poseduju sertikate vajcarske rme Sika za izvoenje hidroizolacija na ravnim krovovima, a ugrauju i krovne pokrivae od trapeznih limova. Da bi radovi bili kompletni, znaajano mesto u proizvodnji zauzima i pogon za izradu elinih konstrukcija i bravarskih radova.
www.build.rs

ROLOMATIK
Buinsko polje 252, PF 14 31250 Bajina Bata tel: +381 31 869 007 869 018 869 418 fax: +381 31 869 407 e-mail: info@rolomatik.com web: www.rolomatik.com

oglasi

94

www.build.rs

oglasi

Primorska 22 11000 Beograd, SRBIJA tel/fax: 011/3293-534, 3293-758 www.novolab.com e-mail: nola@eunet.yu

Instrumenti za merenje fiziko-hemijskih i mehanikih osobina prevlaka na svim podlogama: - boja - sjaj - debljina - adhezija - abrazija - otpornost

Instrumenti za kontrolu kvaliteta graevinskih materijala: - asfalta - cementa - betona - agregata - zemlje - elika

www.build.rs

95

promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

OSNOVNE PREDNOSTI PROJEKTNOG FINANSIRANJA KOD ERSTE BANK: sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku bra gradnja dovoljna koliina novca za izgradnju bra prodaja stanova povoljni stambeni krediti Banke sigurnost za kupce stanova sigurno dobija uknjien stan investitor nije prinuen da u toku gradnje prodaje stanove po nioj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzea projekat otplauje sam sebe (investitor nita ne plaa Banci dok se objekat ne zavri, a vraanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) projekat ne angauje dodatni kolateral investitora

Projektno nansiranje, novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je nansiranju novoosnovanih i ve postojeih rmi

Period korienja kredita je usklaen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat nansiranja rauna trenutak dobijanja prijave radova i uloenih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se putaju nakon zavrenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklaena sa dinamikom prodaje, to jest moe zapoeti tek nakon zavretka perioda gradnje. Otplata se vri iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaa koji se nalaze na namenskim raunima u Erste Bank. Takoe, obezbeena je mogunost i za zika lica da pod povoljnijim uslovima dou do stambenih kredita u objektima iju izgradnju nansira Banka: banka odobrava stambene kredite (uz mogunost odloenog poetka otplate) zikim licima za kupovinu stanova, u objektima iju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplauju na dinarski i devizni namenski depozitni raun korisnika kredita investitora banka nansira izgradnju objekta, pa je tako sutinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! sredstva od prodatih stanova koristie se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu ovakvom konstrukcijom kupci su zatieni
www.build.rs

Osnivai rmi mogu biti: pravna lica zika lica sa iskustvom u oblasti graevinarstva U ponudi su sledei modeli nansiranja: nansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tritu nansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju nansiranje izgradnje turistikih objekata Erste Bank projektnim nansiranjem eli da pomogne svojim klijentima u izgradnji objekata koji e zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tritu, i to, kako na podruju veih gradova u Srbiji, tako i na podrujima priznatih turistikih centara. Iznosi kredita zbog veliine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.

ERSTE BANK
Bulevar Mihajla Pupina 85b 11070 Novi Beograd tel: +381 64 87 47 623 87 47 419 Erste telefon: 0800/201 201 e-mail: projektno@erstebank.co.yu web: www.erstebank.co.yu

96

informator graevinske industrije

building construction directory

naruite besplatan primerak

(narudbenica na sledeoj strani)

www.construction.rs www.gradjevinarstvo.rs

Infonet Group Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@gradjevinarstvo.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu

Trite Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim obrtom kapitala u Srbiji Izdava Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca Besplatna distribucija Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs Oglaavanje BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0) 11 3571 509, 3571 510 info@build.rs

(narudbenicu 07 itko popuniti i poslati faksom, potom ili elektronskom potom) Preduzee Ime i prezime

za naa izdanja

Funkcija Adresa Mesto Telefon Telefon Mob. tel. Fax E-mail Web PIB Opis delatnosti Mat. br. ( ( ( ( ) ) ) )

Broj zaposlenih
1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 101 do 500 vie od 500

narudbenica

Popunite ako elite dostavu na kunu adresu Ulica i broj Mesto

DA, moete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, elim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, elim da dobijam besplatan primerak kataloga Graevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzea

m.p.
tanost podataka overava