P. 1
Sociologija

Sociologija

|Views: 3,729|Likes:
Published by mikaaca

More info:

Published by: mikaaca on Oct 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/28/2013

pdf

text

original

Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. . drustvo. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. odnos drzave i revolucije. privatna svojia. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. covek je i subjekt. socijalisticki pokret. drustva i istorije. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. delovanje. tvorac sopstvene istorije. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Ljudi prave sopstvenu istoriju. nacije i nacionalnog pitanja. Najznacajnija pitanja su: porodica. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Po Marsku. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. drzava. klase i klasne borbe. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava.socioloski sistem poput Kontovog. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. partiju i problem revolucije. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. koristeci upravo termin sociologija. One je razradio pitanja teorije partije. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. drzava. birokratije i culture. S obzirom na to da je Marksova teorija. ali “ne po svojoj volji. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. a ne samo njeno orudje. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. italijanski mislilac. inteligenciju. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. U okvirima Marksove zamisli o drustvu.

nasledje. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. Gobino uvodi rasu kao cinilac. psiholoske.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. • Mehanicizam. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. G. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. Ljudska svest. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. covekov psihicki zivot. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. • Biologicizam. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. Koristeci pojmove organizam.V. nasledje i odabiranje. svojstva zemljista. odabiranje. Artur Zozef Gobino. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. prirodna flora i fauna. biologicizam(sa bioloskim organizmima). Rene Vorms. Albert Sefle. borba za opstanak. Mur. Geografski determinizam. kolicina vode. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. Oto Amon. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Paul fon Lilienfeld. u drugoj polovini XIX v. • Psiholoske teorije. sunce i pojave na njemu. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. H. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. funkcionalisticke i strukturalisticke. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. Predstavnici: Herbert Spenser. formalisticke. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. Keri. geografski polozaj. de Lapuz. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). klima. Dzivnos. i pocetkom XX v. prilagodjavanje.

Maks Veber. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. O podeli drustvenog rada. drustveno ponasanje pojedinca. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. zastupali su Gabrijel Tard. Sigmund Frojd. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. Protestantska etika i duh kapitalizma. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Vilijam Mak Dugal. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. roditeljski instinkt. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Kolektivno-psiholoske teorije. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari.individualno-psiholoske. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. nezavisnost. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. kolektivno-psiholoske. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. nemacki sociolog. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. ne u pojedincu. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. potcinjenosti. instinkt borbenosti. Socijalno-psiholoske teorije. Individualno-psiholoske teorije. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. socijalno-psiholoske. Drustvo. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. Maks Veber.

koje se zasniva na ugovorima. drustvene gupe i udruzenja. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Drustveni sistem postaje skup interakcija. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. teznji. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Strukturalizam . Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. Sistemu kulture. 3. materijalni predmet. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. kultura i drustvo. ideja i verovanje ima neku funkciju. Eseji iz socioloske teorije. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. organizacije i institucije.

Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Merkuzea. Pulancas. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. struktura. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Balibar. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Fuko. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Froma. On posmatra das u predmet proucavanja sociologije “rascenje. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. razvitak. Altiser. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. . Predstavnici: Levi-Stros. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. i funkcije drustvene skupine”. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije.

Dirkem. Stvaranje plana istrazivanja 3. Spenser. Pozitivisticko 2. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja.Metod sociologije Metod svake nauke. definisanje cilja. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. Kont. Stjuart Mil. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Tri osnovna stanovista: 1. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Izbor i formulacija problema 2. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost.

na osnovu licnih dokumenata. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. kakav autoritet. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. naziva se anketiranje. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. studija slucaja. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. a sam postupak anketa. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. stavovima. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Metod slucaja. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. . primaoca i sadrzaja poruke. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. Zakljucke o shvatanjima. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. Odasiljaca odredjene poruke.

Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. Potpunost. Kao u organizmu. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. poklapa se sa obimom pojma klase. 2. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. razni i slicno. . Tek u XVII i XVIII v. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. Pojam drustva. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. Doslednost. pojam drustva znatno siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. 3.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda.

nezavisno od njigove volje”.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. Marks je u odredjivanju pojma drustvo vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. njihove volje i htenja. nuzne odnose. oni cine jedinstvo. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan u njigovim udruzivanjem. Po Dirkemu.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. Po Marksu. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. drustvo. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi” i predstavlja ukupnost odnosa medju ljudima. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. . Priroda i drustvo Covek.

ili povremeno. organizovane i neorganizovane. formalizam i Marksovo shvatanje.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Moze biti: materijalno-produktivan rad. drustvenokorisnih usluga. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. ali svaka delatnost nije rad. duhovno-produktivan rad. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno neposredno uticu jedni na druge. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. trajne i promenljive. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. Svaki rad je jedna delatnost. Covekov rad je unapred zamisljen i isplaniram po nacinu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti. primarne i sekundarne. Marksovo shvatanje. . Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Tard i Veber ovo zastupaju. manje organizovano. nezavisno od njivove volje.

Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Engels je u Poreklu porodice. a ne urodjena osobina ljudske prirode. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. drustvene organizacije. Podela rada je razbila prvobitna drustva. posebna podela rada.Podela rada Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. pojedinacna podela rada. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. . Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. drustvenih ustanova. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon.

II rad je radniku spoljasnji. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. od svog rada. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. Masina potiskuje “zivi rad”. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. IV otudjenje coveka od coveka. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. U socioekonmskoj sferi. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom.2. nezdrava konkurentska borba. egoizam. Tehnicka. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. kao otudjenje covekovih potreba. pa i od samog sebe. odvojenost rada od zadovoljstva. a pre svega. iskoriscavanje. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. njegovi specificni rod. . onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao.

U profesionalnoj oblasti pojedinca. ima 3 tumacenja 1. Svojina i drustvena moc Podela rada. Na individualno-psihickom planu. Sociolosko tumacenje. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Ekonomski pojam. nad materijalnim i duhovnim dobrima. Kic i sund. izolovanosti. upravljanje plodouzivanje. otudjivanje. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. normativno regulisanje prava svojine. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. svojina i dostignuti stepen razvitka sredstava za rad uticu na karakter strukture citavog drustva. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. sto podrazumeva raspolaganje. Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. na karakter drustvenih odnosa u celini. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Na individualno-psihickom planu. prenosenje… 3. materijalnih i duhovnih dobara 2. U profesionalnoj oblasti pojedinca. . otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra.

svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. statusna moc i znanje. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relaticno znacajnih odluka. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u period izgradnje socijalizma. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. koriscenja ili raspolaganja ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. Subjektu. grupnog ili drustvenog posedovanja. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. svojina. Pored pojma svojina. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. . Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu.Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Privatno-kapitalisticka svojina menja oblik ali u kolektivnokapitalisticku. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila.

politika i kultura. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. . Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. Morfoloska struktura drustva 2. Dirkemova shema opste strukture drustva obuhvata 5 strukturalnih elemenata: 1. Drustveni simboli 4. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Tri osnovne delatnosti: privreda. Kao pripadnik gurpe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. Pravno-politicka nadgradnja 3. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Kolektivni ideal ii vrednosti 5. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. drustveno bice. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Drustvene institucije 3. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Povezivanje mikroelemenata. Kolektivna svest Prema Marksovoj shemi. klasa i slojeva 2. Kao formiranje drustvenih grupa.Drustvena struktura U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. drustvene moci i drustvenog ugleda. nego uvek kao pripadnik neke grupe. Ekonomska osova 2. pojavu ili citavu oblast realnosti. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva.

stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. Prema aktuelnom uticaju na clanove. Primarne grupe su porodica. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1.Drustvene grupe i slojevi Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. kaste i staleze. Zajednicki polozaj u drustvu. stepen formalizacije odnosa. 2. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. grupe mogu da budu referentne i nereferentne . 3. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. U ove grupe ubrajamo klase. grupa vrsnjaka. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. prijateljska grupa. narodi. kulturne. nacije) 4. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. politicke. Sa stanovista opste socioloske teorije.

gradjanski i fakticki. porodica krvnog srodstva. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. Porodica parova. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. porodica punalua. . Promiskuiteta. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. Brak moze da bude: obicajni. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Prema Morganovoj teoriji. Monogama porodica. moguce je razlikovati skupove i zajednice. zive u zajednici. Pociva na heteroseksualnim vezama. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. Porodica Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. porodica parova i monogama porodica. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. 5.4. crkveni. poligamski brak: poliginija i poliandrija. Porodica krvnog srodstva. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. Porodica punalua.

Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih.Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. duhovno. pre svega drustveno-ekonomskih. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. . menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Psiholoske funkcije porodice. tazbinsko. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Porodica ima zastitnu ulogu. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. Drustveno-ekonomske funkcije. drustveno-ekonomske i psiholoske.

organizacije prostora. nacija.Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. socijalnim i kulturnim osobenostima. narod. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. velicini. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. kultura i drustvena obelezja. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Ganga. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Jordana. Sela su najstarija naselja. Eufrata. kultura i drustvena obelezja. U dolinama velikih reka: Tigra. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i drugim podrucjima odredili su privreda. Nila. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. .

i taj process do danas nije zavrsen.Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. 2. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. religija. 5. krajem XIX v. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. . Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. jezik. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. 4. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. 3. ekonomskog i politickog razvoja. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Subjektivno-psiholoske. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. obicaji. istorijskasudbina. teorija. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. govor. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. navike i obicaji. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Teorije: 1. Spiritualisticka.

stratifikacijski i elitisticki model. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Etnocentrizam. Veber . ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu.Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. kapitalisti i zemljovlasnici. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima.

politicka i vojna. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture.je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Svojina. Kljucne oblasti su privreda. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Pareto. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. materijalno bogatstvo. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. obrazovanje. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. “gvozdeni zakon oligarhije”. socijalnim(statusna grupa). Moska. politicki(organizovanje i politicke stranke). Birokratija se shvata na razne nacine. podela rada. XIX i XX v. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca. Mil. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo.… Elitisticki model drustvene strukture. vladavinu manje elite. . Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. U savremenom drustvu. Vlast ili vladavina kancelarije. zanimanje. rukovodi ii ma monopol. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Poput Marksa. Mihels.

Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. u poteru za visim cinovima. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno.Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. Profesija je. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. u “tecenje karijere”. . drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. neafektivno. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. Sto se tice pojedinog birokrate.

svojinu. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. vojsku. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. Politika je za stare Grke bila drustvena . univerzite. grupnih i individualnih ponasanja. U institucije ubrajamo: brak. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. drzavu. Organizacija: celina ljudi i stvari. porodicu. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu.Drustvene ustanove i organizacije Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja.

Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. “Cilj opravdava sredstva”. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Drugi element je stanovnistvo. proizvodjaca. cuvara. njen cilj je ostvarenje pravde. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Treci element je suverena javna vlast. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. najvaznija nauka u kojoj su dobro. Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Prvi element drzave je teritorija. Teorija klasnih sukoba. Ono naseljava teritoriju. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. . Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. umece i nauka. sredstvo i cilj. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. odnosno plemena.praksa. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. ovo zastupa Filmor. Politika je program i aktivnost. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Jedinstvo etike i politike.

Savremeno drustvo ne moze bez drzave. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak.drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. . bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. feudalni. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. cija primena osigurava prinudom drzavne sile. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. drzava ima odgovarajuce organe. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. kapitalisticki i socijalisticki. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze.

Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. Statutom se regulise organizacija partije. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Mnjenje je glas mnostva. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. prava i obaveze clanstva. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. Pokret je uza.Politicke partije Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. potpuno i pravovremeno . da objektivno. sredstva i metode delovanja partije. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. U program su formulisani osovni ciljevi. sistem organa.

Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. postuju i ciji razvitak podsticu. preferiraju. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. . Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. omogucuje kontinuitet. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. religija. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka.informisu javnost. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja.

nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. Masovno drustvo. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne ljudske veze. . bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca.Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. U svojoj sustini. imenovao i pojmovno izrazio predmete. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija.

Naucno saznanje je istinito saznanje. drustvu i ljudskom misljenju. a sebe ideolozima. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. izvorima. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. domasajima. smislu njegovog zivota. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. Filozofija tezi da utvrdi sustinu sveta. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. metodski izvedeno. njegovim principima. obimom. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. . Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. nauka o bicu. strukturi i modusima. to je aksiologija. sustini sveta. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti.Filozofija. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v.

Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. normi. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. 3. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. Moralni sud. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. 2. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku.Umetnost Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. sta je dobro. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu . nacela. Moral i obicaj Moral je pored religije. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. To je skup pravila. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.

Griza savesti je sankcija. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. srodstvo. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. njegovo duhovno utociste. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. verovanje u jednog Boga. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. njegov entuzijazam. . Marks kaze da covek stvara religiju. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. verovanje u vise bogova 2. Monoteizam. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni.svest pojedinca. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. religija ne stvara coveka. njegova svecana dopuna. duhovnog upravljaca citavog sveta. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po Dirkemu. Po Marksu. Dobro je vrhovna moralna vrednost. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. Religija i magija Po Dirkemu. Politeizam. njegova moralna sankcija. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. njegova logika u popularnom obliku. enciklopedijski kompedijum. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. Totemizam. izmedju clanova roda i njihovog totema. 4. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. religija je opsta teorija ovog sveta. Religija jaca kolektivnu svest. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Teizam. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. svoje starine.

U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Magija je tesno povezana sa religijom. Socioloski posmatrano. S napretkom nauke i racionalnog saznanja. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. magija se sve vise potiskuje i iscezava. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. . Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva.Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu.

Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. Postoje progres i regres. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. . ekonomski. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja U sociologiji ima vise teorija o karakteru. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. sredstava za proizvodnju. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. klase i slojevi ili globalno drustvo. ceklicna i difuzionisticka. Najpoznatije su: evolucionisticka. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. politicki i kulturni.Pojam. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine.

Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. vertikalna i prostorna. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. sto je praceno promenom zanimanja. Priroda. kao evolucija i revolucija. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. bavljenje politikom i sklapanje braka. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti.Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. Drustvena pokretljivost U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. odnosno tipa drustvene uloge. . a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju.

atomska. i prvih decenija XVIII v. Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. obrazovanje. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. finansije. . Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. zdravstvo. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. upravljanje i rekreacija. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. robovlasnicko drustvo. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. masinskoj proizvodnji. istrazivacki rad. feudalizam. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. nuklearna tecna goriva sl. kapitalizam i komunizam. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. saobracaj. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. Selo je osnovni tip naselja. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. industrijsku i postindustrijsku. svetsko trziste. . saobracajne veze. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. Novi izvori energije: elektricna. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava.Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj.

Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. politicka i kulturna promena. grupa nacija ili citav svet. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. Globalizacija. slobodni i ravnopravni narodi. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. drzava i kultura. politicko i kulturno prostranstvo. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. pojavljuje se u publicistici. kao sto su nacija. .Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. kao “globalnost” ili “globalizam”. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. mogu se naci i drugi termini. 2. Pored termina globalizacija. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko.

rast transnacionalnih kompanija. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. godine kada su vlada SAD. odnosno globalno drustvo. porast direktnih inostranih investicija. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu.Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. na sirenje tehnologije. MMF. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. . Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. na slobodno trzisno formiranje cena. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. ona je antagonisticka i unipolarna. porast brzine i obima finansijskih transakcija.

pravnih sistema. politickog i kulturnog prostranstva. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. Protekcionisticka. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. u uzem smislu. Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. medija. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Globalizacija svetske privrede. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je . Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu.U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. posebno po shvatanju ekonomista. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije.kultura. njihova ekonomija. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose.

jacanje transacionalnih kompanija. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva.misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. capital. . Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. regiona i izmedju regiona. svet se sve vise globalizuje. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. uspon “azijskih tigrova”. izrazito razvijanje svetskog trzista. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. saveza drzava. Adam Smit model. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. porast spoljno-trgovinske razmene. fragmentacije i koordinacija. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana.

Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. obicaji i institucije. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva.Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. . religija. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. istorija. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. ali Tojnbi. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik.

Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva.Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. . niti spreciti. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. Ove razlike se mogu usporiti. Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. ni potpuna saradnja. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike.

to posebno ukazuje Dejvid Hel. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. politiku i kulturu. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. U razvijenom svetu. univerzalni mir i harmoniju. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. U novoj ekonomiji. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. posebno americkog. skepticni. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. Sudbina globalizacije Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. anarhizma i ekologizma. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. ili ekonomiji bez granica. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. . To se odnosi na velike korporativne organizacije. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. transformacioni. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. drustvom. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. u stvari laissez faire kapitalizam. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti.Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom.

nova ekonomija ili veb ekonomija. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. Elektronsko . Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. vojna moc i industrijalizam. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu.Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. sistem nacionalnih drzava. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. za ekonomiju bez granica. politicki nadzor. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. Nastanak virtuelne korporacije. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. U globalizovanom svetu. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. politicke. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. vojne i kulturne dominacije. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. Zahvaljujuci razvoju tehnologije.

U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. . narcisoidni. paranoidni. odnosno supkulture. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. impulsivni. specificne oblike kulture. godine na 4 americka univerziteta. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. godine. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. Zloupotreba interneta su brojne. hakerska i gejmerska supkultura. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. Pocetkom ’60-ih godina XX v. sizoidni. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. demonopolizuje trziste.poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. godine nastao je Web ili globalna mreza. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. Internet je dobio ime po internet protokolu. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. smanjuje troskove poslovanja. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. podize produktivnost rada. godine poslat je prvi e-mail. 1990.

teoriju sistema. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet naucnog strucnog proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. pravne. obuku kadrova. Menadzment kao znacajna ljudska delatnos Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. finansijskih. funansijske. prvenstveno drustvenoekonomskih i kulturnih pojava.Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je i sociologija menadzmenta. ekoloske. na komunikaciju. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao ukupnoscu svih drustvenih pojava. tehnika. organizacione. materijalnih. upravljanje se zasniva na skupu metoda. eticke. Sociologija menadzmenta. pri cemu je osnovni cilj svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. psiholoske. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravnjanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. veoma slozen i slojevit fenomen. Socijalni menadzment kao nova disciplina cije proucavanje obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. organizacionih i mnogih drugih resursa. principa i sredstava. . Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. na motive i motaivaciju. politicke i kulturoloske aspekte. tehnickotehnoloske.

stratesko upravljanje i odlucivanje. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. podelu konkretnih zadataka. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. ili faza i funkcija: 1.Termin menadzment se koristi da bio oznacio: 1. Organizovanja 3. Menadzment se i kao vestina. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. posebno ekomoske. i kao nauka. iako je menadzment. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. rukovodstvo preduzeca. americki izraz za rukovodjene. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. organizaciju rada 4. u stvari. organizovanja. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. podelu rada. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odlike o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. Kontrole 4. definisanje poslova. Organizovanje obicno sledi nakon blokiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. vodjenja. Planiranja 2. najcesce prevodi kao upravljanje. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca. . ovlascenje i odgovornost. Upravljanje privrednim preduzecima u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi 3. stratesko planiranje. poslovnu politiku.

Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. menadzment se moze posmatrati kao: umetnost. Prema Votsonu ako se upravljanje poveze sa sustinom upravljackog posla. i to: menadzment svake organizacije je i menadzment privredne organizacije pojedinacno. koje se moze oznaciti kao cilj. koji upravljanje posmatra kao jedan od faktora proizvodnje i to zajedno sa zemljom. radom i kapitalom. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja.Vodjstvo ili liderstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. Menadzeri u privrednim organizacijama donose odluke i preduzimaju odgovarajuce akcije kojima se ostvaruju finansijski ili poslovni rezultati. Danijel Vern menadzment odredjuje kao grupu aktivnosti koje obuhvataju obavljanje odredjenih funkcija u cilju koriscenja ljudskih napora radi ostvarivanja odredjenih ciljeva. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. nauka i profesija. U samoj menadzerskoj praksi. Draker razdvaja 2 nivao posmatranja menadzmenta. Ekonomski resurs je ekonomski pristup menadzmentu. . jer se njihov menadzment razlikuje od neprivrednih delatnosti. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. Po Dzeju Galbrajtu menadzment obuhvata upravljacku delatnost menadzera i zeljeno stanje. Menadzment bilo koje organizacije odnosi se na drzavu i njenu administraciju. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. a sve manje od porodicnih i politickih veza. odnosno da postanu posebna klasa. proces upravljanja je veoma slozen proces. Menadzment privrednih organizacija podrazumeva upravljanje preduzecima u privrednoj sferi. politika. kao sistem autoriteta i kao sistem klasa i elita. Harbison i Majers i Masi menadzment posmatraju kao ekonomski resurs. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Piter Draker pojam menadzmenta posmatra na 2 nacina.

Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao istakao tu covekovu potrebu da planira. kontrolu i izlaganje metoda. kultura. svest. novca. organizovanje. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. navike i obicaji. ljudi. politicki odnosi. marketinga i merenja. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. liderstva i kontrolisanja napora svih u organizaciji i svih ostalih sredstava organizacije da bi se odredjeni ciljevi ostvarili. stepen ekonomske razvijenosti drustva. i to pomocu ljudi i uz koriscenje ljudskih i drugih resursa organizacije. vodjenje i kontrolu organizacionih resursa. materijala. ali i drustvenih grupa. Samjuel Kerto polazi od toga da je osnovna uloga menadzmenta u usmeravanju organizacije ka postavljenom cilju. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. crkvenim delatnostima. moral i eticki sistem vrednosti. organizovanja. . organizuje. naredjuje i kontrolise.Po Voltersu menadzment obuhvata naucnu selekciju. vojska i nesto kasnije crkva. proizvodnje. odrzavanja. Stonerova definicija menadzmenta po kojo je menadzment proces planiranja. Prema Ricardsu Daftu menadzment se odnosi na postizanje organizacionih ciljeva koji se ostvaruju kroz planiranje. masina.

izuzetnost. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. podsvest. potreba. Svest u psiholoskom smislu. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga das vest obuhvata sistem uverenja. tajanstvenost. sloboda. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. Robert Oven se pominje u literaturi i kao reformator ukupne misli o upravljanju. svest je sveukupnost oseta. Adam Smit je istakao znacaj trzista i neke znacajne principe upravljanja. osecanja. na obavestavanje o povredama na radu. predstava. stavova. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. intuicija. originalnost. predstava. svest. svest se odredjuje kao subjektivno bice. kreativnost. U ontoloskom smislu. secanja. moralnost i drustvenost. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. misljenja. opazaja. nesto sto do tada nije postojalo. vrednosti i znanja. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. Znacajan doprinos razvoju misli o upravljanju dao je i Carls Babidz. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da izvrsi postavljene zadatke. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije.Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. inventivnost. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova . ucenje. pokretljivost. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave.

integrisanje. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. U svakoj organizaciji . Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta. naredjivanje. organizovanje. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice. organizacija rada i oblik rukovodjenja. merenje. Piter Draker je video delatnost menadzmenta kao ukupnopnost pet aktivnosti: planiranje. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. koordinacija i kontrola. Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. Te aktivnosti su: predvidjanje i planiranje. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. organizovanje. razvoj. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja.datog drustva.

i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija.moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. Radni moral u radnoj grupi Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. . koja propisuje nacin komuniciranja. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. generalni i projektni.

prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama.Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. obavezama. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. Odgovornost. odgovornostima. . Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. svojom kulturom. navikama i sistemom vrednosti. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. pravima. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama.

rasa. seksualna orijentisanost. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. ali se ne moze menjati.Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. pol. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. . Ouci je tvojrac teorije Z. Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. fizicka sposobnost. starost i mnogi drugi faktori.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->