Konkurentnost privrede Srbije

2003
Narodna banka Srbije

© 2003: Jefferson Institute, Stevana Sremca 4, 11 000 Belgrade, Serbia tel.: +381 11 303 3456, fax: +381 11 334 5350, www.jeffersoninst.org

Konkurentnost privrede Srbije © Jefferson Institute 2003 Published by: Jefferson Institute Stevana Sremca 4 11 000 Belgrade Serbia Design & typeset by: Branko Otkoviç

ISBN: 86-905029-0-4

Konkurentnost privrede Srbije

Editorial Board George Russell Michael Gold Aida Hoziç Aleksey Makuskin Kre‰imir Zigiç

Project Director Aaron Presnall

Macroeconomic Team Stojan Stamenkoviç Davor Savin Miladin Kovaãeviç Vladimir Vuãkoviç Gordana Vukotiç-Cotiã Marijana Maksimoviç Ivan Nikoliç

Microeconomic Team Goran Petkoviç Jelena Kozomara Predrag Bjeliç Kosovka Ognjenoviç Aleksandra Brankoviç Iva Jovanoviç Dejan Gajiç

Konkurentnost privrede Srbije

IV

Konkurentnost privrede Srbije

SadrÏaj
Konkurentnost privrede Srbije Executive Summary 1) Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Politika jaãanja konkurentnosti i devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Razvoj i investicije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2) Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3) Mikroekonomski aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Generalni zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4) OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5) Op‰ti zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 6) Program za poveçanje konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Fiskalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Privatizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Inostrane investicije (FDI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Strategija spoljne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Uvod Kriza privrede u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1) Izvori hroniãne krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2) Privredna aktivnost i ekonomska politika 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3) Strane direktne investicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1. Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.1. Konkurentnost i strate‰ka opredeljenja – dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.2. Identifikacija faktora konkurentnosti – cenovni i necenovni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.2.1. Rang međunarodne konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.2.2. Investicije i konkurentnost privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.3. Politika jaãanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.3.1. Izbor valutnog reÏima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.3.2. Uloga kursa dinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 1.3.3. Realni valutni kurs i konkurentnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2. Analiza stanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Platni bilans i dinamika spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1. Platni bilans Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1.1. Metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (peto izdanje uputstava) . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1.2. Metodolo‰ke smernice, izvori i pouzdanost podataka za izradu platnog bilansa Srbije . . . . . . . 2.1.1.3. Platni bilans Srbije u 2002. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.1. Međuzavisnost spoljnotrgovinske i privredne aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.2. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i kursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.3. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i jediniãnih tro‰kova rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.4. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i fiskalnog optereçenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3. Analiza necenovnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.1. Necenovni faktori konkurentnosti – kvalitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.2. TrÏi‰na dimenzija znakova sertifikacije i potro‰aãi u kontekstu sistema kvaliteta . . . . . . . . . . . 2.1.3.3. Svetska trgovinska organizacija: Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.4. Kvalitet – strate‰ki element konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Sektorski indikatori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002. . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.2. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 .43 .43 .43 .46 .48 .51 .51 .52 .53 .54 .55 .55 .66 .70 .72 .76 .79 .80

SadrÏaj

V

Konkurentnost privrede Srbije

2.2.3. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou grupa proizvoda . . . . . . . . . . . . . .82 2.2.4. Stepeni koncetracije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 2.2.5. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 2.2.6. Pokrivenost uvoza izvozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 2.2.7. Otkrivene komparativne prednosti u trgovini SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 2.3. Regionalna usmerenost spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 2.3.1. Specifiãnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 2.3.2. Otkrivene komparativne prednosti po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 2.3.3. Analiza uticaja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine . . . . . . . . . . . . . . .102 2.4. Kvalitativne karakteristike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 2.4.1. Merenje konkurentnosti kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 2.4.2. Analliza faktorske i tehnolo‰ke intenzivnosti razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 3. Analiza ponašanja i pozicije privrednih subjekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1. Metodolo‰ki okvir istraÏivanja mikroekonomskog tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.1. Cilj istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.2. Metodologija istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.3. Postupak istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 3.1.3.1. PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 3.1.3.2. Terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 3.1.3.3. Analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu . 128 3.1.3.4. Izrada finalnog mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja . . . . . . . . 132 3.1.3.5. Prilog 1: Indikatori koji su neophodni za izraãunavanje indeksa, a koji se nalaze u zvaniãnoj statistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 3.1.3.6. Prilog 2: Anketirana preduzeça u fazi predistraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 3.1.3.7. Prilog 3: Anketirana preduzeça u fazi terenskog istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 3.1.4. Prvi izve‰taj o kvalitativnim zapaÏanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 3.2. Kabinetsko istraÏivanje i kvalitativna analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 3.2.1. Motivi internacionalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 3.2.1.1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 3.2.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 3.2.1.3. Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 3.2.2. Odnos između domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 3.2.2.1. Status domaçih i stranih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 3.2.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 3.2.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 3.2.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 3.2.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . 172 3.2.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 3.2.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 3.2.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 3.2.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 3.2.3.4. Efekti nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 3.2.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 3.2.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 3.2.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 3.2.3.4.4. Strate‰ko vezivanje sa partnerima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 3.2.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 3.3. Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1. Motivi internacionalizacije poslovanja – rezultati ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1.1. Finansijski faktor izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 3.3.1.3. Motivi izbacivanja (push) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 3.3.1.4. Motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 3.3.2. Odnos domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 3.3.2.1. Status stranih i domaçih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 3.3.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 3.3.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 3.3.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

VI

SadrÏaj

Konkurentnost privrede Srbije

3.3.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . 3.3.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4. Efekat pojavljivanja na inostranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2. Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.3. IKT podindeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.4. Podindeks ugovora i zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.5. Podindeks korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.6. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.3. Kreditni rejting i javni rashod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.4. Rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.5. Op‰ta zapaÏanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2. Indeks tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.3. Podindeks informaciono – komunikacionih tehnologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.3. Indeks javnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4. Indeks makroekonomskog okruÏenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.1. Podindeks javnih rashoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.2. Podindeks kreditnog rejtinga zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.3. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.4. Preporuke za upravljanje konkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta . . . . . . . 3.4.5. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI) . . . 3.4.5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.2. Definisanje uticajnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.3. Faze razvoja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.4. Elementi mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.5. Merenje mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.6. Statistiãka analiza primenjena u izraãunavanju indeksa mikroekonomske konkurentnosti 3.4.5.7. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

212 215 215 216 217 217 219 223 229 231 239 239 239 240 241 242 242 243 243 243 243 246 246 246 248 248 248 248 250 250 250 252 252 256 256 257 259 260 265 272 274

4. Politika jačanja konkurentne pozicije kompanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 4.1. Strategije institucionalne i pravne podr‰ke konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 4.2. Razvoj infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.1. Pravna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.2. Fiziãka infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.3. Intelektualna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 4.3. Mikroekonomski ambijent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 4.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu i otvaranje novih preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 4.3.2. Podsticanje inovacija i standardizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 4.3.3. Podsticanje organizovanog nastupa na trÏi‰tu (aglomerisanje i klasterizacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 4.3.3.1. Pojam klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 4.3.3.2. Oãekivane koristi od klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 4.3.3.3. Tipovi klastera i strategije razvoja klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 4.3.3.4. Uloga drÏave u iniciranju klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 4.3.3.5. Klasteri u razliãitim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 4.3.3.6. Klasteri i upravljanje inovacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 4.3.3.7. Klasteri u privredi Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

SadrÏaj

VII

. . . . . . . . . . . . . . . . . . Strategija spoljne trgovine . Fiskalna politika . . 347 . . . . Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije 5. . . . . . . . . . . . . Op‰ti zakljuãak . 341 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 .2. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . 327 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Baziãni scenario . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali uslovi odrÏivosti spoljnog duga . . . . . . . . Privatizacije . . . . . . . . . . . . 343 . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Op‰ti zakljuãci .1. . . . . . . . . . . Monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 6. . . . . . . . . . . . . . Ocena efekata politike jačanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 VIII SadrÏaj . . . . . . 6. . .7. . . . . . . 339 . 6. . . .1. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 . . .2.3. . . . . . . . . . . . .3.5. . . . Zaključak – Strategija za povećanje konkurentnosti privrede Srbije 6. . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . Uvod: OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 5. . . Inostrane investicije (FDI) . . Usagla‰enost ekonomske politike na makro i mikro nivou . . . . 6. . . . . . . . . . . 317 5. . . . . . . . . . . . Baziãni scenario za Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . Posebne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 . . . . . . . 6. . . 317 5. . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . 344 . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Optimistiãki scenario za Srbiju . . . Pristup projektovanju . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . 318 5. . . . . .1. . . . . . . . . .

. . . . . . . . Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . Spisak ciljanih delatnosti industrije . . 20 Tabela 1-1 Tabela 1-2 Rang zemalja po konkurentnosti . . . . . 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Pregled tabela Tabela 0-1 Tabela 0-2 Efikasnost investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u uvozu . . . . .78 Izvoz SCG po sektorima (u mil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . .101 Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . .100 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . .67 Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosu na srpski izvoz) . . . . . . . . .97 RCA u ukupnoj trgovini i broj sektora sa pozitivnim RCA . . . . . . . . . . Motivi izbacivanja (PUSH) i motivi privlaãenja (PULL) . . Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Uvoz SCG po sektorima (u mil. . . . . . . . godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 125 133 134 152 153 153 153 154 160 168 170 174 175 176 Pregled tabela IX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu . . . . .50 Principi menadÏmenta kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Tabela 2-1: Tabela 2-2: Tabela 2-3: Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 2-4: 2-5: 2-6: 2-7: 2-8: 2-9: 2-10: 2-11: 2-12: 2-13: 2-14: 2-15: 2-16: 2-17: 2-18: 2-19: 2-20: 2-21: 2-22: Tabela 2-23: Tabela 2-24: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (uãe‰çe u ukupnom izvozu prerađivaãke industrije. . . . . . . . . . . . .83 Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 GDP – godine potrebne da se dosegne prosek ãlanica EU . . . . . . . . OECD 1998) . . . . . . . Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Investicije prema amortizaciji u SRJ (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u izvozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 3-1 3-2 3-3 3-4 3-5 3-6 3-7 3-8 3-9 3-10 3-11 3-12 3-13 3-14 3-15 Struktura preduzeça prema preteÏnoj delatnosti. . . . . . Prednosti i nedostaci osnivanja novog preduzeça . . . u %) . . . . . . . . Matrica – globalni poloÏaj grane i poloÏaj grane u privredi Srbije . . . . . . . Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu . .116 Klasifikaciji grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (metodologija Legler/Schulmeister. . . . .99 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG . . . . .89 Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . .87 Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . . . . .92 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 3-16 3-17 3-18 3-19 3-20 3-21 3-22 3-23 3-24 3-25 3-26 3-27 3-28 3-29 3-30 3-31 3-32 3-33 3-34 3-35 3-36 3-37 3-38 Tabela 3-39 Tabela 3-40 Prednosti i nedostaci kupovine i akvizicije preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Indeks javnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . . . . (I) . . . . Strane direktne investicije prema saldu tekuçeg bilansa u odabranim zemljama 1994-2002. Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Finansijski motivi uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . 2002-2010. . . . . . Indeks makroekonomskog okruÏenja . . . . . . . . Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza . . . . . . . . 2002-2010. . . . . Procenat radnog vremena koji menadÏment provodi sa drÏavnim organima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (%) (I) . . . . . . Saldo tekuçeg bilansa prema GDP-u u odabranim zemljama 1994-2002. . (%) . . . . . . . . . . . . . . . . Poresko optereçenje preduzeça . . . . . . . . (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima sprovođenja . . . . . . . Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça . . . . . . . . . . . . . Matrica – strategija malog i srednjeg preduzeça . . . . . . . . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. 176 177 178 184 193 195 196 197 198 199 200 200 201 204 209 211 211 244 247 249 251 253 . . . . . . . . . . . . (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . . . . . . . . . . . Projekcija platnog bilansa SCG. . . . . . . . USD) . . . . . 321 321 322 324 325 325 326 326 326 327 327 328 330 333 333 334 335 337 X Pregled tabela . . . . . . . . . 262 . . . . . . . . . . . Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça . . . . . . . . . . . Investicije prema GDP-u u odabranim zemljama 1993-2001. Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika razmene u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija platnog bilansa Srbije. . . (%) . . . . . . . . 253 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . godine Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . Odnosi stranih investicija. . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza . . 2002-2010. . . . . Strane direktne investicije prema GDP-u (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja . (II) . . . . . . . . . . . godini i poređenja sa 2000. . . . . . . . . . . (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . USD . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 Tabela 4-1 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 4-2 4-3 4-4 4-5 4-6 4-7 Okvir institucionalne i pravne infrastrukture u funkciji izvozne ekspanzije nacionalne privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . godinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izdaci deset kompanija za istraÏivanje i razvoj u 1996. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naãin registrovanja preduzeça – tro‰ak i potrebno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (I) . . . . . . . . . . . . . . . Indeks tehnologije . . . . Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju . . . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . Rezultati ocenjivanja linearnih regresija. godini (mlrd. . . . Projekcija platnog bilansa Srbije 2002-2010. . 2002-2010. . . . . . . . . . . . . . . 279 287 288 291 298 310 312 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 5-1 5-2 5-3 5-4 5-5 5-6 5-7 5-8 5-9 5-10 5-11 5-12 5-13 5-14 5-15 5-16 5-17 5-18 Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . (I) . . . . . . u mil. . . . (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mere politike podsticanja inovacija . deficita tekuçeg bilansa i GDP-a u SCG (%) . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasteri – koristi i problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (II) . . . . . . . . . . . . . . zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (II) . Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu 1990-2002. . Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001. . . . . . . . . . . . . (IV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2002-2010. . . . . .

. . .78 Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD) . . . .66 Vrednosti izvoza SRJ. . . . . . . . . . .112 Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . .107 Broj grupa po segmentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Pokrivenost uvoza izvozom . . . . . . . . . . . . . . . . (%) . . . . . .53 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . .117 Pregled slika XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Znak “CE” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000. . . . . . . .100 RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Izvoz i fiskalno optereçenje . . . . . . . .94 Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno . .64 Znak «TIF» (“TÜV”) . .51 Kratkoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom za korekciju gre‰ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %) .99 RCA u trgovini sa EU . . . . . . . . 41 Slika 2-1: Slika 2-2: Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika 2-3: 2-4: 2-5: 2-6: 2-7: 2-8: 2-9: 2-10: 2-11: 2-12: 2-13: 2-14: 2-15: 2-16: 2-17: 2-18: 2-19: 2-20: 2-21: 2-22: 2-23: 2-24: 2-25: 2-26: 2-27: 2-28: 2-29: 2-30: 2-31: 2-32: 2-33: 2-34: 2-35: 2-36: 2-37: Dugoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . .111 Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Slika 1-1 Efekti novih investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2001. . . . . .109 Spoljnotrgovinski bilans po segmentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 TQM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Pregled slika Slika 0-1 Indeks industrijske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . .54 Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i 2002. . . . .97 Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD) i pokrivenost uvoza izvozom (%) . .‰iroko shvatanje kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . Srbije i razlika (mil USD) . . . . . . . . .grupe proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . 171 173 189 202 203 205 206 213 216 218 219 221 222 225 226 230 232 233 234 235 237 258 260 270 271 Slika 4-1 Slika 4-2 Slika 4-3 Nacionalni sistem za podsticanje inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvalitet infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . Banke i ostale finansijske institucije . . . . . . Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TrÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgovinske barijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvijenost finansijskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informaciono-komunikacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Analiza sliãnosti «made in» marki proizvoda . . . . . . . 292 Porterov dijamant . . . . . . . . . . . . . . . Mikroekonomsko poslovno okruÏenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . Faze ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-1 Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika 3-2 3-3 3-4 3-5 3-6 3-7 3-8 3-9 3-10 3-11 3-12 3-13 3-14 3-15 3-16 3-17 3-18 3-19 3-20 3-21 3-22 3-23 3-24 Slika 3-25 Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kvalitet menadÏmenta u preduzeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja . . . . Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti moraju da plaçaju mito kod navedenih poslova? . . . . . . . . . . . . Aktivnosti drÏavnih organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta . . . . . . Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti . . . Odnos proizvođaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma . . . . . . . . . . . . . . 305 XII Pregled slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . i indeksa mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . Devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000. . Ekologija u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ta karika povezuje problem investiranja u nove tehnologije i opremu. i na taj naãin na sveukupni konkurentski potencijal zemlje. Svi razlozi tog zaostajanja mogu se svesti na zajedniãki imenitelj. Njihovo osposobljavanje za izvoz sa veçom dodatnom vredno‰çu predstavlja se kao prvi izazov politici dinamiziranja privrednog rasta i urednog ispunjavanja obaveza po osnovu spoljnjeg duga. kao i nekoliko sprovedenih istraÏivanja. Poveçanje vrednosti robe koja se plasira na inostranom trÏi‰tu podrazumeva prethodna investiciona ulaganja u devastiranu privredu Srbije. I na‰e istraÏivanje je struktuirano u ove dve osnovne oblasti. Srbija se po konkurentnosti svoje privrede nalazi na 69. Jer jedino je u tim okolnostima moguçe razvijati trÏi‰ni model privrede i graditi ekonomske veze Srbije sa Evropskom unijom kojoj bi zemlja u srednjeroãnom razdoblju trebalo da pristupi. odnosno koji çe uticati na konkurentnost preduzeça u Srbiji. Ova studija je imala zadatak da identifikuje kljuãne faktore.Konkurentnost privrede Srbije Konkurentnost privrede Srbije Executive Summary RaspoloÏivi pokazatelji. osvajanje novih izvoznih destinacija i trÏi‰nih ni‰a. koja se odnosi na konkurentnost preduzeça. Specifiãnost politike poveçanja konkurentnosti u Srbiji je u tome ‰to je ta politika identiãna sa op‰tom politikom stabilizacije i izgradnjom privrede. poveçanje konkurentnosti izvoza. kratkoroãne i dugoroãne. a da se ne ugrozi celina. koje treba da podrÏavaju rast standarda stanovni‰tva. Zdrav trÏi‰ni ambijent koji çe pogodovati stranim ulaganjima istovremeno se pretstavlja kao pretpostavka demokratskog uređenja zemlje i ãinilac njene politiãke stabilnosti. a to je nedovoljna konkurentnost. i makrokonkurentnost. koji utiãu. 1) Konkurentnost i razvoj Dva koncepta konkurentnosti Razlikujemo dva osnovna koncepta konkurentnosti: mikrokonkurentnost. veç i u odnosu na zemlje okruÏenja. Ovaj izve‰taj predstavlja rezultat mnogih faktora koje smo nastojali da istraÏimo. sugeri‰u da je Srbija u moguçnosti da ostvaruje znaãajno veçi izvoz nego ‰to trenutno uspeva. koja podrazumeva konkurentnost jedne nacionalne privrede u celini. iz koje nije moguçe izdvojiti neki deo. kao njihovu relativnu prednost nad drugim preduzeçima. Politika jaãanja konkurentnosti i devizni kurs Izbor valutnog reÏima za tranzicijske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bi trebalo da bude izuzetak – zavisi od Executive Summary 1 . Na osnovu istraÏivanja koje smo sproveli i koje je obuhvatilo ukupno76 zemalja. a zaostajanje srpske privrede u pogledu konkurentnosti je uoãljivo i sa mikro i sa makro ekonomske perspektive. Analiza razliãitih scenarija razvoja je pokazala da je u svim njihovim varijantama neophodan priliv inostranih sredstava s obzirom da je domaça ‰tednja nedovoljna da se osigura potreban rast investicija i istovremeno udovolji budÏetskoj i tekuçoj potro‰nji. postizanje vi‰ih stopa rasta BDP u jedinstvenu celinu. mestu. ne samo u odnosu na zemlje EU.

23%. u određenoj meri je doprinela ublaÏavanju negativnih posledica na standard stanovni‰tva. To je. Potrebna su velika investiciona ulaganja i stvaranje nove strukture. ali ne i stvaranju razvojnih pretpostavki. a najniÏe u Hrvatskoj. te na toj osnovi zasnovane vi‰e stope rasta BDP. Jo‰ nepovoljniju sliku pokazuju podaci o investicijama u industrijsku opremu tokom devedesetih: ispod 15% iznosa amortizacije. Fleksibilni reÏim postaje neophodan kada zemlja Ïeli uvesti potpunu konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa. predstavljalo kljuãni faktor nepovoljnih kretanja na podruãju izvoza. u zemljama centralne i istoãne Evrope bilo najveçe u âe‰koj Republici i iznosilo je 35%. Ogroman jaz je napravljen i u poređenju sa zemljama centralne Evrope. tokom osamdesetih – u privredu Srbije je investirano manje od 50% otpisa osnovnih sredstava (amortizacije) tokom devedesetih. prolaze kroz tri zajedniãke faze kada se radi o reÏimu valutnog kursa: 1) u poãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏim uske fluktuacije. ‰to treba da im omoguçi ulazak u EU.Konkurentnost privrede Srbije nekoliko ekonomskih ãinilaca koji se vremenom menjaju i zahtevaju drugaãiji valutni aranÏman od onog koji je bio u poãetku procesa tranzicije. Uzimajuçi u obzir razne varijante proseãnog veka trajanja opreme. godini na‰li na pribliÏno 25% one pozicije prema Sloveniji koju smo imali 1989. 1989. moÏe se zakljuãiti da je industrijska oprema amortizovana i svedena na 12–15% svoje realne vrednosti iz 1989. Evropske tranzicijske zemlje. a poslednjih godina minule decenije ãak ispod 10%. koji predstavlja svojevrsnu »ãekaonicu« pred ulazak u EMU i zamenu nacionalnih valuta za evro). Izostajanje ulaganja u savremenu opremu i tehnologiju neposredno je delovalo na smanjenje konkuretnosti privrede Srbije. Neformalna ekonomija. Mi smo se u pogledu stepena razvijenosti u 2001. 2) nakon kljuãnih strukturnih promena i nastanka trÏi‰nog sistema. uz negativnu efikasnost. Privreda se zatekla sa strukturom koja je uglavnom bila zaokruÏena pre ãetvrt veka. ãiji efekat nije moguçno taãno utvrditi. U 2001. Usled toga je preseãen jedan od najznaãajnijih ãinilaca privrednog rasta i rasta standarda stanovni‰tva. socijalnih. godine dru‰tveni proizvod po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori (bez Kosova) iznosio je polovinu onoga u Sloveniji. fiksni kapital se prelivao u potro‰nju. I zato je problem investicija usko povezan sa problemom privrednog rasta i sa problemom zapo‰ljavanja. godine. Proizvodnja je opadala. Sredstva amortizacije su nekritiãki ukljuãena u tekuçu potro‰nju. Sada se raãuna da bi investicije tek u 2005. bruto domaçi proizvod SRJ iznosio je negde između 12% i 13% slovenaãkog. pravnih i politiãkih uslova. ãime se svesno potkopavala baza za docniji privredni rast a standard odrÏavao veçim nego ‰to bi inaãe bio. 2 Executive Summary . koje sada ulaze u EU – na‰ bruto domaçi proizvod per capita je negde na granici ãetvrtine u najslabijoj od tih zemalja. zajedno sa politiãkim i privrednim zatvaranjem zemlje. EBRD ocenjuje da je uãe‰çe investicija u GDP-u 2001. Razvoj i investicije u Srbiji Nakon negativnih stopa rasta (-6% godi‰nje). 3) nakon ispunjenja ekonomskih. Ona je izraubovana i primerena zahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka. Upoređenja radi. godini eventualno dosegle 20% uãe‰ça u bruto domaçem proizvodu. Konkretno. priklanjaju se reÏimu upravljanog fluktuirajuçeg kursa sa razliãitim stepenom kontrole. godine ako se ona meri bruto domaçim proizvodom per capita. prihvataju fiksni kurs (odnosno reÏim EMR II. odnosno platnog bilansa. nezavisno od razlike svojih valutnih sistema. ãemu treba dodati i zastarelost strukture u odnosu na zahteve savremenog trÏi‰ta.

godine RCA pokazuje veliko opadanje konkurentnosti izvoza SCG.1%.5% i 47. Na nivou ukupne trgovine pokazetelj RCA predstavlja odnos spoljnotrgovinskog salda i ukupnog obima razmene sa svetom. serije malog obima. godinu praktiãno prepolovljen. stimulacija izvoza posredstvom niÏeg kursa dinara u sada‰njim okolnostima nije uop‰te izvodljiva. u 2001. Depresijacija kursa u principu stimuli‰e izvoz. da u kratkom roku poveça izvoz i to bez obzira na bilo koju visinu kursa. na dugi rok podjednako su visoko znaãajne zavisnost dinamike izvoza od dinamike industrijske proizvodnje kao pokazatelja privredne aktiv- Executive Summary 3 .3% razmene. odnosno proizvoda najvi‰e faze industrijske prerade. Kvalitet na‰ih proizvoda. te efikasnijim procesima proizvodnje. gubitak ranije distributivne mreÏe. U stvari. Broj grupa proizvoda kod kojih postoji otkrivena komparativna prednost u razmeni sa svetom je u odnosu na 1989. godini on dostiÏe vrednosti od 43. a naroãito industrije. kori‰çenjem naprednije tehnologije i savremenih metoda upravljanja. kao posledica nekonkurentnosti izvoznih proizvoda. itd. Empirijski utvrđena komparativna prednost se zove otkrivena komparativna prednost i obeleÏava se sa RCA (Revealed Comparative Advantage). koji ãine. u 1990. – ne dozvoljavaju preteÏnom delu privrede. Broj grupa proizvoda sa pozitivnim RCA se nakon 1989. nedostatak sertifikovanih artikala. nemoguçnost kreditiranja prodaje. ‰to svedoãi o njegovoj izrazito niskoj specijalizaciji. pre svega. Međutim. da bi se sniÏenje kursa iole “isplatilo”. i 2002. Podruãje zapadnog Balkana ima dinamiãan porast uãe‰ça u spoljnoj razmeni SCG. struktura ponude na‰e robe i usluga je veoma skromna da bi se sniÏenjem njihovih cena mogla podstaçi uvozna traÏnja za njima. Nakon liberalizacije spoljnotrgovinske razmene do‰lo je do veçe diversifikacije izvoza.Konkurentnost privrede Srbije 2) Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA Analiza rezultata prema sektorima otkriva nepovoljnu strukturu izvoza SCG – nagla‰eno je uãe‰çe hrane i Ïivih Ïivotinja (sektor 0) i proizvoda svrstanih prema materijalu (sektor 6). spoljnotrgovinski deficit iznosio samo 7. do 2002.4% razmene. Dok je u 1989. Ponudbena strana privređivanja se ne moÏe pobolj‰ati sniÏenjem kursa nacionalne valute. dinamiãno smanjuje. obim saradnje je zadrÏan samo na strani uvoza. 12. Ovakav zakljuãak potvrđuje i studija koju je pod okriljem grãke centralne banke izvela grupa struãnjaka iz vi‰e zemalja u tranziciji centralne i jugoistoãne Evrope i koja je pokazala da promena kursa nikako ne moÏe da obavi ulogu promotora izvoza. razni poluproizvodi – i pogor‰anje strukture tokom devedesetih godina: raste uãe‰çe nultog sektora i smanjuje se znaãaj ma‰ina i transportnih sredstava (sektor 7) i hemijskih proizvoda (sektor 5). nego pobolj‰anjima u realnoj sferi privređivanja: porastom produktivnosti i kvaliteta proizvoda. U strukturi izvoza u ãitavom periodu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi. Ipak. mali broj proizvoda prilagođenih novim međunarodnim standardima. Elastiãnost uvozne traÏnje na sniÏenje cena domaçe robe je suvi‰e niska. Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti Na osnovu rezultata ekonometrijske analize. dok je izvoz znaãajno manji u odnosu na period pre izolacije zemlje. U periodu od 1989. Deficit u trgovini robom sa EU obja‰njava preko 40% ukupnog spoljnotrgovinskog deficita. Evropska unija je i dalje najznaãajniji spoljnotrgovinski partner SCG. Komparativne prednosti su ostvarene preteÏno kod primarnih proizvoda. odnosno privrednog rasta.

sa velikim uãe‰çem izvoza u ukupnoj 4 Executive Summary . U vezi sa ovim je i problem postojanja ogromnog broja domaçih standarda koji imaju obaveznu primenu. kod nas je zabeleÏen veliki pad konkurentnosti. naroãito kvalitet. Upravo u sektorima prerađivaãke industrije. Struktura SCG u poslednje tri godine je bliÏa strukturi trgovine Bugarske i Rumunije iz 1994. evrima.4%. 3) Mikroekonomski aspekt Mikroekonomsko istraÏivanje konkurentnosti srpske privrede odvijalo se kroz dve faze: I pripremnu fazu (predistraÏivanje) u kojoj su. pouzdanost. po‰to devize dobijene iz izvoza koriste za isplatu radniãkih zarada. cene su i dalje vaÏan faktor konkurentnosti u zemljama koje imaju nizak dohodak po glavi stanovnika (trÏi‰te je osetljivo na promene cena) i kod visoko standardizovanih proizvoda (kao ‰to su berzanski). ali su određene zemlje imale znatno veçe uãe‰çe industrija intenzivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka 35.1%).7% i 13. Poljska 27.Konkurentnost privrede Srbije nosti i zavisnost izvoza od fiskalnog optereçenja predstavljenog realnim javnim prihodima po jedinici industrijske proizvodnje. Cene danas imaju mnogo manji znaãaj u obja‰njavanju konkurentnosti nego ranije. Manje radno intenzivne firme. oblik. sve zemlje su imale visoko uãe‰çe radno i resursno intenzivnih proizvoda. posebno usled uticaja necenovnih faktora konkurentnosti.8%. Slovenija 39. zapravo. a primat dobijaju necenovni faktori. Ocenjena struktura izvoza SCG. do‰lo se do sledeçih zakljuãaka u odnosu na najvaÏnije faktore konkurentnosti: • Devizni kurs Radno intenzivne firme. godine. jer su ove zemlje imale relativno nisko uãe‰çe proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom (22. servisiranje i nabavka delova. Mađarska 41. sa velikim brojem radnika (tekstilna industrija). Sve navedene karakteristike se jednim imenom zovu necenovni faktori konkurentnosti. predstavljaju svojevrsne barijere u trgovini. onda se vidi da su pojedine zemlje jo‰ krajem prve faze tranzicije (1994. koji su najvaÏniji u postizanju konkurentnosti sa dinamiãkim potencijalom. Manjeg su znaãaja zavisnost kratkoroãnih oscilacija izvoza od oscilacija proizvodnje i zavisnost izvoza od jediniãnih tro‰kova rada. Naime. bilo da je ovaj izraÏen u dolarima. ukoliko se uzmu u obzir tehniãka re‰enja koja se njima defini‰u. u prvi plan izbijaju druge osobine proizvoda: kvalitet. Ipak. u kojoj dominiraju radno i resursno inten- zivni proizvodi. smatraju da je devizni kurs potcenjen. ili prema korpi valuta. Ako se rezultati uporede sa rezultatima izvoza nekih drugih zemalja u tranziciji (pri ãemu se posmatra izvoz u zemlje OECD).4%. vek trajanja. Umesto cene. anketom dobijeni kvalitativni stavovi srpskih privrednika i II fazu terenskog istraÏivanja i konstruisanja mikroekonomskih indeksa konkurentnosti. izuzetno je nepovoljna i odgovara strukturi izvoza nisko razvijenih zemalja. Nema signifikantne veze između izvoza i deviznog kursa. koje je izvr‰eno intervjuisanjem srpskih privrednika i analizom literature. sigurnost.0%. godine) imale povoljniju strukturu izvoza od SCG. na osnovu baziãnih koncepata međunarodne konkurentnosti savremene ekonomske literature. oni. garantni rokovi. lakoça upotrebe. Kod proizvoda vi‰eg stepena finalne obrade cenovni faktor konkurentnosti gubi na znaãaju. PredistraÏivanjem. Ovaj rezultat konzistentan je sa nalazima u analizi necenovnih faktora konkurentnosti na podruãju međunarodnih ekonomskih odnosa: kao znaãajno opredeljujuçi pokazali su se kvalitativni faktori. brzina isporuke. a pri tom su i zastareli.

postoji polarizacija finansijske snage preduzeça u privredi – vitalni deo privrede koristi stabilne uslove poslovanja radi modernizacije poslovanja. ZapaÏa se da drÏava nije formulisala strategiju spoljne trgovine. bela tehnika i brojni proizvodi ‰iroke potro‰nje. Op‰ta razvijenost marketinga na srpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena. po‰to vi‰e cene moguçnost kontrole ostvarenja poslovnih planova. Terensko anketiranje Anketa je sprovedena na reprezentativnom uzorku proizvodnih i trgovinskih preduzeça u Srbiji. • Javne nabavke Privrednici smatraju da bi trebalo dopuniti Zakon o javnim nabavkama uvođenjem marÏe tolerancije do 15%. Prikupljeni podaci su analizirani pojedinaãno i kroz agregatne indekse. iako sama ne preduzimaju dovoljno. dok preostala preduzeça. odeça i obuça. od izvoza po dampin‰kim cenama. nisu u moguçnosti da izvr‰e ni neophodnu zamenu novim rezervnim delovima. Srpski privrednici istiãu da uglavnom izvoze pod stranom markom. • Marketing Veçina preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje potro‰aãa. • Bankarski sektor Veçina privrednika istiãe da bankarski sektor u Srbiji ne odgovara savremenim potrebama privrednika. • Barijere u spoljnoj trgovini Privrednici istiãu sledeçe carinske barijere sa kojima se suoãavaju: pogre‰na struktura carina (visoke carinske stope na repromaterijal. Posebne zamerke se odnose na nedostatak kredita i preveliki jaz između aktivne i pasivne kamate. tako da marketin‰kih motiva izvoza gotovo da i nema. Bugarska i druge zemlje iz okruÏenja). Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil. finansijski iscrpljena. Srbi kupuju proizvode veçe vrednosti. Kvalitet menadÏmenta je ocenjen znatno povoljnije. oni pokazuju najvi‰u sklonost ka kupovinama u inostranstvu. • Cene izvoznih proizvoda znaãajno zavise od traÏnje. zakljuãenjem ovakvih bilateralnih sporazuma sa okolnim zemljama (Rumunija. U ovom delu slede najznaãajniji pojedinaãni nalazi: • Motivi izvoza Preovlađuju finansijski motivi izvoza (popravljanje poslovnog rezultata i sniÏavanje tro‰kova). uvozna zavisnost. niske carinske stope na finalni proizvod). godine. S obzirom da nismo ãlanica WTO. Samo treçina Executive Summary 5 . Potro‰aãi iz susednih regiona slabo preferiraju ‰oping u Srbiji. ako ponude do 15% vi‰u cenu. Oãekuje se veça uloga drÏavne podr‰ke izvoznoj ekspanziji. DrÏavna infrastruktura i preduzeça su na niskom nivou razvoja. ãime bi domaçe firme bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. • Etnocentrizam potro‰aãa Potro‰aãi u Srbiji pokazuju znatnu sklonost ka stranim markama. od 1990. sporost procedure i spor povraçaj carina na uvozne sirovine. ‰to prolazi potpuno nekaÏnjeno. u odnosu na promenljivi devizni kurs. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u kreditiranju izvoza i proizvodnje. oãekuju aktivnosti drÏave u pogledu unapređenja spoljnotrgovinske konkurentske prednosti. unapredila bi se spoljna trgovina Srbije. Iako ne idu ãesto u inostranstvo. Generalni zakljuãak intervjua privrednika je da preduzeça. ãak i prema onima koje dolaze iz zemalja sa kojima se ratovalo. U regionu Balkana. kroz drÏavne subvencije u kreditiranju izvoza i proizvodnje. • Bilateralni sporazumi o trgovinskim preferencijalima (Ugovori o slobodnoj trgovini) su potpisani sa svega pet drÏava iz na‰eg okruÏenja.Konkurentnost privrede Srbije prodaji. a nanosi ‰tetu domaçoj privredi. mnogo veçi problem predstavlja uvoz po dampin‰kim cenama. preferiraju stabilan. • Dampin‰ki izvoz-uvoz U spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. U su‰tini.

Nema ni subvencija za istraÏivaãko-razvojne aktivnosti. imaju problema sa traÏnjom svojih proizvoda.2% ovaj procenat ãak od 31% do 40%. izraãunate su po ugledu na metodologiju World Economic Forum-a (WEF). dok je kod njih 17. Ovim indeksom se meri kapacitet nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast tokom srednjoroãnog perioda. Privrednici se slaÏu da su stalne inovacije izvor konkurentske prednosti. Ipak. Statistiãki podaci su. aerodromi i luke). vrednosti indeksa za SCG. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI). Za‰tita intelektualne svojine je ocenjena kao izuzetno slaba i neefikasna. • Tehnolo‰ka sofisticiranost u Srbiji je ocenjena kao izuzetno niska. • Liberalizacija spoljnotrgovinske razmene U Srbiji je. "ceđenje" postojeçe tehnologije). Re‰enje se vidi u stranim direktnim investicijama (FDI). Makroekonomsko okruÏenje je stalno znaãajno. Izvoz je uglavnom baziran na niskim cenama nebrendiranih proizvoda. Gotovo polovina anketiranih. 45. izjasnila se da plaça porez u visini od 20% godi‰njeg prihoda. Pri tome postoje izvesna odstupanja od navedene metodologije. nametnuta objektivnim okolnostima. Indeksi konkurentnosti IstraÏivanje mikroekonomske konkurentnosti srpske privrede je upotpunjeno utvrđivanjem dva agregatna indeksa: 1. • Infrastruktura Anketirani privrednici su infrastrukturu u Srbiji (putevi. konfekcije i metalskih poluproizvoda. Ïeleznica. Antimonopolska politika u zemlji je ocenjena kao neuspe‰na i neaktivna. Propisi o za‰titi Ïivotne sredine u Srbiji ne spadaju u stroge. Grupi od 75 zemalja.7%. u kojima egzistira iskljuãivo SR Jugoslavija (SCG). uzeti iz međunarodnih baza podataka. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI). ali vi‰e u poãetnim fazama. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI). Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. Izvor cenovne konkurentnosti su niski tro‰kovi resursa (rad i prirodni resursi. • Administrativni propisi se ãesto menjaju ‰to poskupljuje njihovo sprovođenje. shodno kori‰çenoj metodologiji. ‰to ne utiãe znaãajno na dobijene vrednosti indeksa. Sopstveno istraÏivanje gotovo da i ne postoji (izuzetak je farmacija). Prisutna je korupcija pri dodeli velikih poslova na tenderima i javnim nabavkama. dok izvoznici auto-delova. ali je njihova primena neodgovarajuça (haotiãna). 2. Otuda ne ãudi ujednaãen stav o vrlo niskom poverenju javnosti prema politiãarima. godine) izvr‰ena nagla liberalizacija spoljnotrgovinske razmene. Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja. ali da postojeçi Vladini programi koji promovi‰u informacionu tehnologiju nisu naroãito uspe‰ni.Konkurentnost privrede Srbije anketiranih (prevashodno izvoznici primarnih i poljoprivrednih proizvoda) vrlo povoljno ocenjuje traÏnju za svojim proizvodima. elektrotehniãkih proizvoda i sklopova. Javne institucije su posebno znaãajne u poãetnim fazama razvoja. ali istiãu da za njih nemaju sredstava. koje je World Economic Forum (WEF) obuhvatio svo- 6 Executive Summary . tako da se indeksi nisu mogli izraãunavati zasebno. Vrednosti ovih indeksa za privredu SCG. Imovinska prava su u Srbiji formalno za‰tiçena zakonom. ali je praktiãna primena zakonskih propisa slaba. ocenili kao veoma lo‰u i smatraju da drÏava treba da da prioritet unapređenju informaciono-komunikacione tehnologije. u najveçoj meri odslikavaju privredu Srbije. na nivou Srbije. u vrlo kratkom roku (od 2001. po‰to je u svim statistiãkim pokazateljima uãe‰çe Srbije dominantno.

listom WEF obuhvaçena je tek polovina postojeçih zemalja u svetu i. statistiãki najznaãajnije varijable su: prisustvo regulatornih standarda i strogost ekolo‰kih standarda. kod indeksa javnih institucija. godine. rangirana na sledeçi naãin: Rang prema visini GDP (po principu PPP) 72 Executive Summary 7 .32. ali i âe‰ka Republika. Među varijablama konteksta za oblikovanje strategija: prikrivene trgovinske barijere i efikasnost antimonopolske politike.96). poluproizvodi. sa vredno‰çu indeksa od 3. mestu od posmatranih 76 zemalja (2. Dobija se iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca i dva indikatora iz zvaniãne statistike: GDP pc PPP i broj patenata per capita. Po makroekonomskoj osnovi konkurentnosti. rangiranu na 74. Na bazi analize domaça privreda je. U faktoru "povezane i podrÏavajuçe grane" vaÏan je kvalitet domaçih dobavljaãa i dostupnost domaçih komponenata i delova. ãiji su kljuãni izvozni proizvodi: smrznuto voçe. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu nacionalnog prosperiteta. mestu. od ukupno posmatranih 76 zemalja. Sa vredno‰çu indeksa od 3.15. Indeks javnih institucija.78). Od tri podindeksa. Među varijablama raspoloÏivosti faktora proizvodnje najveçu signifikantnost ima infrastruktura (luke. ona se na‰la na 69. Ulazak u tehnolo‰ki naprednu proizvodnju postaje imperativ razvojne ekonomske politike. Kod uslova traÏnje. Regresiona analiza ukazuje da su ekonomije zasnovane na tehnolo‰kim proizvodima brÏe rasle nego ekonomije zasnovane na generiãkoj robi (commodities) ‰to je sluãaj sa Srbijom. mesto). tj. Statistiãki najznaãajnije varijable mikroekonomske konkurentnosti za zemlje sa niskim GDP pc (kao ‰to je na‰a). stoga. mestu sa vredno‰çu indeksa 2. telekomunikacije. u odnosu na posmatranih 76. najlo‰ija je Bugarska. mestu. biti na dnu ove liste ne znaãi istovremeno biti i na dnu liste koju razmatraju potencijalni investitori. o ãemu govori podatak da smo pozicionirani na 74. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) obezbeđuje konceptualni okvir za komparativnu analizu baziãne tekuçe konkurentnosti nacionalnih ekonomija. pridodali smo SCG.68). rude. SCG je. merenu nivoom bruto dru‰tvenog proizvoda per capita (GDP pc PPP). 65. b) katastrofalan kreditni rejting.79. drÏavne ‰kole). su: a) Varijable razvijenosti poslovanja i strategije preduzeça: razvijenost marketinga. i nalazi se na 14.01) i c) krhku makroekonomsku stabilnost. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI). Indeks makroekonomskog okruÏenja. i sl.Konkurentnost privrede Srbije jim istraÏivanjem iz 2001. na‰a zemlja je daleko iza svih zemalja u tranziciji (najbliÏa je Ukrajina. Napominjemo. kvalitet procesa proizvodnje. na‰a zemlja ima: a) izuzetno dobru poziciju kod podindeksa uãe‰ça javnih rashoda u BDP-u tokom 2000. U konaãnom skoru. razvijenost robnih marki i priroda konkurentske prednosti (konkurentnost zasnovana na jeftinim resursima ili na inovacijama). Ïito. Javne institucije imaju znatan uticaj na privredni rast na niÏim stepenima razvoja. pozicionirana na 51. aerodromi. mestu i da je vrednost podindeksa najniÏa moguça (1. godine. a samo malo bolji je podindeks inovacija (1. Najslabiji podindeks u ovom indeksu (u odnosu na druge zemlje) odnosi se na informacionokomunikacione tehnologije (2. mesto). SCG je na 73. tj. mestu.16. sa znatno vi‰om vredno‰çu indeksa od 4. Od zemalja regiona. b) Nacionalno poslovno okruÏenje je analizirano kroz elemente "dijamanta konkurentnosti". 75. Indeks tehnologije. Neposredno iza na‰e zemlje se nalaze susedi Rumunija i Bugarska.

ispred Bolivije. mesto. Poslovno okruÏenje (iako nekompletno i nerazvijeno) pruÏa vi‰e nego ‰to su kompanije spremne ili sposobne da iskoriste. Sve zemlje u tranziciji sa kojima poku‰avamo da se poredimo (Mađarska. pouzdano vodi. Slaba pozicija po MICI indeksu je rezultat lo‰eg subindeksa poslovanja i strategije preduzeça. kritiãno optereçenje izvoza i GDP-a pada u period od 2007-2009. Sa gledi‰ta ovde postavljenog zadatka. âe‰ka. udeo investicija u GDP-u do kraja decenije bi morao dostiçi 25%. prelasku kritiãnih granica u pogledu stope servisiranja duga i optereçenja GDP-a 4) Održivost platnobilansne pozicije i razvoj Prema sada‰njem planu otplata kamata i glavnice zateãenog inostranog duga (servisiranje duga). Ali ãak i spu‰tanje ispod bilo koje od njih. a komercijalno zaduÏivanje u godinama pre 2009. • Postoje kritiãne granice proseãnog privrednog rasta (3%) i rasta izvoza (12%). u proseku ne pređe 10% vrednosti investicija. taj udeo treba da se podigne na najmanje 20%. to kasnije poveçava teret obaveza u platnom bilansu i u budÏetu. Stvar je ukupne politiãke klime i politiãke stabilnosti u zemlji da obezbedi milje u kome çe to biti i realno ostvarljivo. One uslovljavaju jedna drugu. Srbija pripada grupi zemalja sa precenjenim GDP pc. po svim indeksima. sredstva iz domaçeg GDP-a. • Ne sme se ugroziti stabilnost na iole duÏi rok. i po ukupnom indeksu i po oba subindeksa. pa i u godinama posle nje. domaçe ‰tednje i inostrane ‰tednje moçi da angaÏuju. treba da se pokrije najmanje 25% ukupnih investicija). mogu se izvesti zakljuãci koji vrlo malo zavise od izbora varijanti: • Na osnovu iskustva uspe‰nih zemalja u tranziciji. Slovenija. jer ona vodi nastojanju da se platni bilans stabilizuje putem realne depresijacije dinara. Veç u 2005. Stvar je razvojne strategije i ekonomske politike kakav çe se balans između svih potreba projektovati – pre svega. Sasvim je izvesno da çe zemlja kroz ãitavu tekuçu deceniju. servisiranje stranog duga (to ukljuãuje i odrÏivost budÏeta) i nivo potro‰nje kojim çe se obezbediti socijalna prihvatljivost ograniãavanja potro‰nje u postojeçim uslovima.Konkurentnost privrede Srbije Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 71 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça 75 Rang prema subindeksu kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja 69 Na‰a zemlja je u 2000. nezavisno od one druge. Poljska. ãak i kada trenutno umanjuje deficit. kako bi se omoguçio rast investicija. godini prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça zauzimala pretposlednje. Za par mesta ispred nas su i Rumunija i Bugarska. Ovo znaãi da na‰ tekuçi nivo GDP pc prevazilazi na‰u realnu mikroekonomsku konkurentnost datu MICI indeksom i da nije odrÏiv na dugi rok. sredinom drugog petogodi‰ta ove decenije. Slovaãka) daleko su ispred nas. posebno u kritiãnom periodu najveçeg optereçenja izvoza i GDP-a. pri ãemu bi uãe‰çe inostrane ‰tednje u finansiranju trebalo da iznese pribliÏno treçinu ukupnih investicija. Ispitivanjem razliãitih scenarija i njihovih varijanti dolazi se do razliãitih rezultata u pogledu moguçeg rasta investicija i potro‰nje i njihovog udela u GDP-u. 75. godine. balans između potro‰nje i ulaganja u razvoj – i kakva çe 8 Executive Summary . • Servisiranje inostranog duga je moguçe («odrÏivo») ukoliko se inostrana ‰tednja uliva putem investicionih ulaganja iz inostranstva (kojima u periodu od 2003 do 2010. biti suoãena sa potrebom priliva inostranih sredstava i podrÏavanja deficita tekuçih transakcija u platnom bilansu.

a ne samo komparativne prednosti. Ona u kojima uãestvuju inostrana akumulacija i menadÏmemt to mogu uãiniti za 3 do 5 godina. Srbija mora doseçi globalnu konkurentnost. sa svoje strane. obezbeđivanju potrebne pravne za‰tite i sl. prvenstveno na trÏi‰tu zemalja Evropske unije sa kojima se odvija najveçi deo njene spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala i prema kojima ona ima najveçi deo svog spoljnog duga. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije prevazilazi »standardne« makroekonomske pretpostavke. osavremeni svoja preduzeça da bi ova poveçala dodatu vrednost po zaposlenome. na lestvici od 1 do 15. te ostvarila konstantno poveçanje bruto domaçeg proizvoda i standarda zaposlenih. 5) Opšti zaključci U osnovi. odnosno – u novu eksternu nelikvidnost. Ovakvom strategijom ãuva se i reprodukuje zateãena privredna struktura. Ali ovo traÏi otvorenu privredu. A ona je u na‰em sluãaju zastarela. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno 30–35 godina. umesto socijalne funkcije subvencija preduzeçima «ispod crte». a svakako bez administrativnih odugovlaãenja pri registraciji. Osim toga. Sa gledi‰ta socijalne izdrÏljivosti i strukturnih promena.Konkurentnost privrede Srbije servisom duga. u nove reprograme i u novu recesiju. savremene strukture privrede. poÏeljno je ubrzanje tog rasta da bi se smanjio nastali jaz u razvijenosti između na‰e zemlje i zemalja u njenom okruÏenju. preteÏno kompatibilna sa trÏi‰tem od pre dve i po ili tri decenije. Druga strategija polazi od trÏi‰ne vrednosti deviznog kursa i liberalizacije spoljnotrgovinske razmene. koji çe pogodovati stranim ulaganjima i pokretanju domaçe ‰tednje radi stvaranja preovlađujuçe mase malih i srednjih preduzeça koja çe preuzimati radnu snagu iz preduzeça koja se gase. PreteÏni deo programa industrije Srbije doseÏe tek drugi stepen tehnolo‰kog potencijala. izvozu. konkurentne na unutra‰njem i inostranom trÏi‰tu. repatrijaciji profita. na postizanje konkurentnosti tehnolo‰kim napretkom i kvalitetom. Prva je strategija da se depresijacijom domaçe valute kritiãna masa preduzeça «ispod linije» uãini rentabilnom. I jake socijalne programe. pitanje podizanja konkurentnosti za nas se svodi na izbor između dveju razvojnih strategija. Bez uãe‰ça inostranog kapitala na‰a preduzeça mogu u proseku obnoviti svoje programe u vremenu od 20 do 25 godina. pretpostavlja se postojanje transparentne i korektne juristiãke regulative Executive Summary 9 . koja su u datim uslovima sposobna da rentabilno posluju. Ona tera preduzeça koja su ispod linije rentabilnosti na poveçanje produktivnosti i efikasnosti. Tehniãko zaostajanje na‰e privrede za industrijskim zemljama Evrope iznosi oko 5–6 tehnolo‰kih godina. veçeg rasta izvoza. Investicije u osavremenjivanje opreme i produkcionih procesa kljuãna su pretpostavka za pobolj‰anje konkurentnosti i postizanja. zdrav trÏi‰ni ambijent. uporedo sa jaãanjem carinske i vancarinske za‰tite (protekcionizam). Time se investicije usmeravaju u stvaranje nove. FDI zahtevaju sprovođenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. projektovani rast od 5% godi‰nje predstavlja minimum. zapo‰ljavanju. Ekonomska politika mora da razvija konkurentske prednosti privrede Srbije. Istovremeno se stvaraju nova preduzeça. Srbija mora da izgradi savremenu materijalnu i informacionu infrastrukturu. Ona koja to ne mogu se gase. a to znaãi i uslov ekonomskog razvoja u sledeçim godinama. Da bi podigla stopu privrednog rasta. na toj osnovi. prvi uslov servisiranja spoljnjeg duga i obezbeđivanja sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije. na promenu proizvodnih programa. te da modernizuje. A poveçanje izvoznih prihoda je.

i to prevashodno one u obliku direktnih investicija. atesti i međunarodne oznake kvaliteta i dr. (2) sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima – uloga sertifikata o kvalitetu u praksi. ãiji su rezultati skromni sa stanovi‰ta prira‰taja nove vrednosti. TQM – proces kontinuiranog pobolj‰anja. pored kapitala. Polazeçi od toga da se bruto tro‰kovi rada mogu kompenzovati iskljuãivo veçom produktivno‰çu.Konkurentnost privrede Srbije te efikasnog bankarskog. Valja poveçati poresko optereçenje za upotrebu prirodnih resursa i neobnovljivih izvora energije. Inostrani ulagaãi pokazuju naroãito interesovanje za ovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰ke i Slovaãke. Tek bi dodatne investicije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital (znanje. savremenom knowhow. i dr. ekonomska politika mora favorizovati sve one procese i radnje koji doprinose poveçanju obima proizvodnje po zaposlenome. ãime se unose. izbor valutnog reÏima je od naroãitog znaãaja za privredni rast i ekonomsku stabilnost Srbije. ãiji çe jedan od parametarskih elemenata predstavljati privlaãenje inostrane akumulacije. obezbeđuje izvozno trÏi‰te i aktiviraju procesi koji unapređuju poslovanje domaçih preduzeça. Za pobolj‰anje konkurentnosti na‰eg izvoza izdvaja se nekoliko vaÏnih pretpostavki: (1) harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima. U tu svrhu valja definisati potencijalna proizvodna jezgra u koja bi se mogla ukljuãiti preduzeça u privatnom i u javnom vlasni‰tvu te ponuditi konkretnu pomoç u prodoru na regionalna trÏi‰ta kojima domaçi subjekti nisu u stanju sami da ovladaju. servisna sluÏba. i savremena tehnologija i upravljaãki procesi. ali sami po sebi ne mogu amortizovati visoke relativne tro‰kove. Problem gubitka konkurentnosti nastaje tamo gde rast tro‰kova nije amortizovan poveçanom produktivno‰çu. te baltiãkih zemalja u tranziciji). i b) omoguçiti regularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje duga). Nema unapred određene »najbolje« varijante valutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnu prednost ili koja bi predstavljala opti- 10 Executive Summary . Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu razvojnu politiku. Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemljama u tranziciji. (4) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma (sporazum o kontroli robe pre isporuke i sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini). Ono ‰to drÏava treba da uradi je da podstiãe i pomaÏe sve promene koje vode jaãanju produkcione baze i realne konkuretnosti izvoza. specijalizacija. ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije. mogu biti presudni za poveçanje izvoza. dizajn.) mogle podiçi stopu rasta na vi‰u ravan i tako istovremeno osigurati dva cilja: a) podiçi Ïivotni standard (per capita dohodak) na vi‰i nivo. odnosno finansijskig sistema. U tom cilju je potrebno intervenisati na brojnim podruãjima. Obezbeđivanje finansijske podr‰ke od strane drÏave valja zadrÏati jedino za proizvođaãe koji ostvaruju veçu dodatu vrednost i na taj naãin zaustaviti ekonomski neopravdano poveçanje kapitalno intenzivne proizvodnje. rokovi isporuke. (3) inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda. trÏi‰na dimenzija kvaliteta – CE znak. kao ‰to su kvalitet. Valja pruÏiti prioritetnu podr‰ku nematerijalnim investicijama koje baziraju na znanju. U saradnji sa stranim partnerima. treba podstaçi i regionalni razvoj koncentrisanih privrednih zona za kojima postoji interes kod stranih investitora (klasteri). inovacijama i novim proizvodnim tehnikama. Necenovni faktori konkurentnosti. Srbija treba da pristupi proizvodnom i razvojnom povezivanju sa zemljama u okruÏenju u cilju stvaranja sinergistiãnih efekata u pojedinim granama i delatnostima.

Potreban je paket mera. Od naroãite je vaÏnosti da centralna banka striktno nadzire pona‰anje i finansijske bilanse poslovnih banaka. u okolnostima međusobno povezanih i uslovljenih sistema. u skladu sa Bazelskim pravilima. koordinacija mera ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou. ‰to je ekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa i to u istom procentu. Konaãni cilj ekonomske politike je poveçati stopu rasta bruto domaçeg proizvoda i odrÏati je na nivou potrebnom da se suzi postojeçi raskorak u per capita dohotku između Srbije i zemalja Evropske unije. Osim toga. dovesti do poveçanja konkurentnosti privrede. Iskustvo drugih zemalja sugeri‰e da je redukovanje kratkoroãnih kapitalnih priliva/odliva pouzdan naãin da se umire tokovi kapitala u domaçem finansijskom prostoru i spreãi njegovo nekontrolisano kretanje po liniji spekulativnih interesa. proizvodnih procesa. Za dostizanje tog cilja valja obezbediti vi‰e uslova. treba smatrati elementima za‰titne finansijske politike zemlje.Konkurentnost privrede Srbije malno re‰enje za svaku zemlju. menadÏmenta. zakon o steãaju (prestanku rada preduzeça i naãinu regulisanja zaostalih obaveza). raznim merama sterilizacije novca se moÏe izvesno vreme redukovati uzlazni pokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak. uvođenje savremene tehnologije. Poveçana produktivnost u razmenskom sektoru redukuje tro‰kove po svakoj jedinici ostvarene proizvodnje. Pri tom uop‰te nije nuÏno da se pravi izbor između potpuno fiksnog ili potpuno fluktuirajuçeg valutnog sistema. te da se prema potrebi ustanovi poseban fond za osiguranje depozita. sprovođenje regulacijskih normi te raãunovodstvenih standarda. U cilju poveçanja konkuretnosti privrede potrebno je ne samo sprovesti mere koje çe biti usmerene ka stvaranju ili promeni op‰tih uslova privređivanja. Proces industrijske transformacije nije linearan. suoãavaçe se sa veçim oscilacijama u kretanju kapitala ka sopstvenom finansijskom prostoru i iz njega. Uspe‰an razvoj privrede u tranziciji pokazuje se. ·to se privreda Srbije bude vi‰e integrisala u trÏi‰ta zemalja Evropske unije i razvijenijih zemalja tranzicije. u realnoj aprecijaciji domaçe valute. funkcionalno usklađenih i usmerenih prema istom cilju. nego i mere koje çe se odnositi na pojedine kratkoroãno perspektivne sektore. Sa tog stanovi‰ta kljuãnu ulogu ima zakon o preduzeçima. Pored toga. Transparentnost trÏi‰ta. kao primarnoj pretpostavci za obezbeđenje stalnog i stabilnog ekonomskog rasta. ali nijedna od njih ne moÏe u potpunosti spreãiti realnu aprecijaciju kursa nacionalne valute ukoliko se inostrani kapital uliva stalno i u veçim iznosima. Executive Summary 11 . Prethodna anliza je to nedvosmisleno potvrdila i stoga je potrebno koncipirati ekonomsku politiku sinhronizovanog delovanja u nekoliko pravaca koji çe svi voditi istovetnom cilju: poveçanju konkurentnosti. Politika poveçanja konkurentnosti u Srbiji se sada pokazuje kao identiãna sa op‰tom politikom stabilizacije i politikom tranzicionog prelaza na potpunu trÏi‰nu privredu. kao i zemalja u tranzici- ji. nego pre između razliãitog stepena fleksibilnosti. naroãito prema iskustvu zemalja centralne Evrope. te zakon o jamstvu. vremenski sinhronizovanih. 6) Program za povećanje konkurentnosti privrede Srbije Nijedna samostalno izvođena ekonomska politika ne moÏe. Time se otvara pitanje kako kontrolisati takva kretanja. zato je od znaãaja podsticati sektorsku konkurentnost. Izgradnja i sprovođenje stabilnog i transparentnog pravnog okvira je primarna pretpostavka za regularno funkcionisanje trÏi‰ne privrede. organizacije rada. odnosno poveçanja ekonomskog rasta.

tj. kao i savremena tehnolo‰ka baza – moçi çe se sprovesti transformacija privrede i obezbediti njena stalna konkurentnost i na tome zasnovan trajni privredni rast. Fiskalna politika • Zapoãeti prenos dela tereta socijalne za‰tite sa drÏave na privatni sektor (‰to çe posredno uticati na razvoj finansijskog trÏi‰ta). • Jaãanjem izvozne baze i poveçanjem bruto izvoza postepeno prelaziti na reÏim kontrolisanog fluktuiranja. Privatizacija a) Unapređenje postojeçeg modela privatizacije u pogledu: I vrednovanja ponuda koje u sebi imaju razvojni efekat kako na kupljeno preduzeçe. tzv. medium-term financial strategy). • Razviti do maksimuma kontrolne funkcije centralne banke.Konkurentnost privrede Srbije koordinacija mera ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou – sve to je potrebno aktivirati istovremeno. sa malim rizikom od propasti. ãvrsta i beskompromisna pravna za‰tita poslovanja. • Monetarnu politiku voditi sa ‰to veçim oslanjanjem na operacije otvorenog trÏi‰ta i ‰to manjim manipulisanjem obaveznim rezervama i politikom kreditnih limita. osnovne prehrambene proizvode (predlog: sniÏena 8% i standardna 20%). • Obezbediti instrumente za sveobuhvatno prikupljanje poreza uz pobolj‰anje organizacije rada poreskih institucija. • Postaviti ograniãenja poslovnim bankama za otkup drÏavnih obveznica za pokriçe budÏetskog deficita. VAT) ‰to çe pro‰iriti poresku bazu. kao pretpostavke stabilnosti cena i ravnoteÏnog kursa nacionalne valute. • Pored obnove bankarskog sektora treba modernizovati te kadrovsko osposobiti i nebankarske finansijske institucije. penzijske fondove i uvesti ih na finansijsko trÏi‰te. kada to ne iziskuje velika sredstva. umesto sada‰njeg »kvazi fiksnog« reÏima. tj. • Za‰tititi finansijski sistem od bilo kojih uticaja drÏavnih organa ili interesnih grupa. • Izvr‰iti osposobljavanje (dokvalifikaciju) poreske administracije i njenih kontrolnih organa. • Koncipirati razvojni budÏet. deãju opremu. • Redefinisati fiskalnu politiku sa kratkog roka (1 godina) na srednji rok (3-4 godine. • Izvesti dokapitalizaciju banaka i potom ih ponuditi prodaji strate‰kom partneru (u principu do 49% svojinskih prava). odrÏavanje monetarne ravnoteÏe. preusmeravati postepeno deo javnih izdataka sa potro‰nje na investicije. II dozvoljavanja uãe‰ça portfolio investitora u privatizaciji koji moraju pre naredne prodaje revitalizovati kupljeno preduzeçe. • Dograditi elemente sterilizacije primarnog novca kreiranog po osnovu kapitalnih priliva iz inostranstva. na primer osiguravajuçe zavode. • Uvesti dve poreske stope PDV-a: niÏu za lekove. sektorima i granama koje neposredno doprinose ekonomskom razvoju. tako i na celu privredu. • Razvijati drugi i treçi stub penzijskog osiguranja. Tek kada budu osigurani: uslovi za efikasno funkcionisanje trÏi‰ta. inovativni menadÏment. • Uvesti porez na dodatu vrednost. javni transport. Monetarna politika • Slediti politiku neutralnog novca. PDV (Value Added Tax. • Razviti trÏi‰te obveznica (security market). 12 Executive Summary . • Reformu poreskog sistema usmeriti u dva osnovna pravca: pro‰irenje poreske baze i sniÏenje marginalnih poreskih stopa u svim delatnostima. b) Restrukturirati lo‰a preduzeça pre privatizacije samo u izuzetnom sluãaju.

do repatrijacije profita. SME) çe preuzeti kljuãnu ulogu u transformaciji privredne strukture Srbije. II Pomoç u marketingu . proizvodi za pojedina atraktivna trÏi‰ta. selekcija. te‰ko dolaze do bankarskih sredstava. To zahteva: • obezbeđivanje garancije iz budÏeta za dobijanje potrebnih bankarskih kredita. a) Podsticati razvoj SME posredstvom Agencije za SME. Odnosi se prevashodno na pobolj‰anje uslova za finansiranje SME koji. Bilo bi potrebno grupisati nekoliko obrazovnih programa u jedinstvenu celinu: • menadÏment kursevi i kursevi prodaje.pomoç u realizaciji sloÏenih administrativnih procedura. IV Tehniãku pomoç u realizaciji izvoza . Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) Mala i srednja preduzeça (small and medium size enterprises. turistiãke usluge i sl). dakle. • Pojednostaviti sveukupan pravnoadministrativni postupak oko inostranih ulaganja. Njihova uloga je naroãito izraÏena u sektoru usluga i kapitalno neintenzivnih delatnosti. • Formirati posebne izvozne zone (uz poreske i druge beneficije) u cilju privlaãenja FDI radi podsticanja razvoja pojedinih regiona zemlje. • kursevi o upotrebi nove tehnologije. Executive Summary 13 . c) Stimulisati saradnju domaçih SME i TNK (transnacionalne kompanije) koje investiraju kroz FDI u Srbiju. od pripreme proizvodnje. novi modusi pribavljanja finansijskih sredstava. informacijske tehnike. • budÏetsko kofinansiranje uspe‰nih proizvodnih. proizvodi za trÏi‰ne ni‰e. ne preduzeça. a uslovi za izvoznike da budu povoljniji. U tom smislu malim i srednjim preduzeçima obezbediti: I Pomoç u kreditiranju . marketinga. Postizanje odgovarajuçe srazmere između SME i velikih preduzeça je od vitalnog znaãaja u poveçanju konkurentnosti srpske privrede na dugi rok. zbog svoje veliãine.provera biznis planova i pomoç u vođenju poslovne politike (upravljanje finansijama). Stoga bi bilo potrebno izvesti nekoliko sinhronizovanih programa podsticanja SME. • Pripremiti transparentan sistem pravne za‰tite za inostrane ulagaãe. organizacije poslovanja.regionalni i privredni razvoj kroz stvaranje uslova za saradnju malih i velikih preduzeça u planiranom okruÏenju. d) Sredstva od prodatih preduzeça treba usmeriti u kreditiranje razvojnih izvoznih projekata. Za primenu ovog zakona neophodna je obuka steãajnih upravnika ali i socijalni programi i programi oÏivljavanja SME. b) Stimulisati razvoj klastera . usavr‰avanje. ‰to pretpostavlja njenu organizacijsku promenu i kadrovsko osposobljavanje. Inostrane investicije (FDI) • Osigurati nediskriminatorski tretman inostranih investitora. U tu svrhu Privredna komora mora preuzeti mnogo aktivniju ulogu. odnosno izvoznih re‰enja. • Ponuditi kvalifikovanu pravnu i ostalu pomoç nosiocima FDI. regrutovanje.mala preduzeça treba da koriste kroz outsourcing ove usluge.posebno u edukaciji (priprema za posao. tehnike vođenja). III Pomoç u upravljanju ljudskim resursima (human resources management. HRM) . upravljanje rizicima i dr). d) Finansijski program.Konkurentnost privrede Srbije c) Dono‰enje Zakona o steãaju koji je neophodan da se oãisti privreda. • novi naãini finansijskog poslovanja (novi finansijski instrumenti. logistike. nego specifiãnih proizvoda i usluga (proizvodi sa visokom dodanom vredno‰çu.

• omoguçiti finansiranje. kroz drÏavno subvencionisanje uvođenja savremene tehnologije u SME. b) Stimulisanje inovacija i unapređenja sistema kvaliteta i standardizacije u SME. kreditiranje i marketing izvoza . To zahteva: • budÏetsko kofinansiranje organizacijskih. Pojedina SME su isuvi‰e mala i finansijski slaba da razviju kompleksne razvojne funkcije (proizvodnja. izvozno orijentisanih. tehnolo‰kim re‰enjima i sl. Strategija spoljne trgovine a) Unapređenje tehnolo‰ke osnove izvozno orijentisanih preduzeça. • poveçani protok informacija sa međunarodnog trÏi‰ta u cilju postizanja međunarodnih standarda kvaliteta. tehnolo‰kih i drugih promena potrebnih za pobolj‰anje kvaliteta. logistika. osim putem kredita.pomoç i SME. To zahteva: • osigurati pravnu bazu za jednostavnije osnivanje SME. • organizacijsku pomoç. mogu pridobiti na ekonomiji obima i veçoj efikasnosti. • informacijsku bazu o novim proizvodnim postupcima. g) Dono‰enje Zakona o za‰titi konkurencije. • pomoç pri izvozu. f) Unapređenje infrastrukture spoljnotrgovinske mreÏe i spoljnotrgovinskih operacija kroz edukativne programe. i upisom kapitala. istraÏivanje). f) Program za razvoj kvaliteta. stimulisanje dotoka uvozne tehnologije kroz sloÏene spoljnotrgovinske poslove (lizing. 14 Executive Summary . c) Osnivanje Izvozne agencije za osiguranje. • budÏetsku podr‰ku.Konkurentnost privrede Srbije e) Program za razvoj SME mreÏe. povezana u razvojne mreÏe. kroz stimulisanje proizvodnje u slobodnim eksportnim proizvodnim zonama. marketing. proizvodnih. d) Stimulisanje FDI. Odnosi se na ona SME koja imaju u svojoj izvoznoj ponudi proizvode i usluge kojima je potrebno pobolj‰ati kvalitet da bi poveçali prodaju. razvoj poslovnih i politiãkih partnera. • pravnu pomoç. fran‰izing. ali i velikim kompanijama. e) Regionalna specijalizacija izvoza zakljuãivanje bilateralnih sporazuma sa ciljanim zemljama. prodaja. FDI).

Duboke strukturne disproporcije u jugoslovenskoj privredi su rezultat onih faktora koji su svojstveni socijalistiãkom sistemu sa planskim (politiãkim) usmeravanjem privrede (priroda privrednog sistema. efikasnost investicija je opadala . a odnosi cena bili su nekompatibilni sa cenama na svetskom trÏi‰tu (dispariteti cena). 1996. tip razvoja.do negativnih vrednosti tokom 80-ih. izgrađena struktura kapaciteta odgovarala je strukturi upotrebe dru‰tvenog proizvoda (po materijalnom konceptu). sistema "samoupravnog sporazumevanja i dru‰tvenog dogovaranja".traÏi te‰ke investicije. i Zakonom o udruÏenom radu 1976. Dru‰tveni prozvod per capita je (u tada‰njoj SFRJ) tokom decenije 80-ih stagnirao. u kojoj su fiksne investicije u 1979.u spoljnotrgovinskoj razmeni (ograniãeno odsustvom trÏi‰ta rada i kapitala). Razvojna strategija energija. sirovine. a oslonjeni su na dru‰tvenu svojinu. ekonomska politika. autarkiãna koncepcija). Op‰tim posledicama na strukturu privrede. naroãito kada je reã o alokaciji kapitala). godine. nastupa. autarkiãne privrede. Struktura kapaciteta izgrađena do kraja sedamdesetih opredeljena je ovim faktorima. prema nameni proizvoda.4%1! U skladu Izvor podataka: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije 1947-1990. koje se intenziviraju neizbeÏnom recesijom na poãetku procesa tranzicije u trÏi‰nu privredu. nasleđena od prethodnog reÏima. pa time i niskom konkurento‰çu i razvojnom snagom). a zatim period pune implementacije. najpre pripremni. formalizovanog ustavnim amandmanima 1971. tokom kojih je i njihov udeo u dru‰tvenom proizvodu prepolovljen. Generalno uzev‰i. sistem svojine. za‰tiçenu koncepcijom zatvorene.Konkurentnost privrede Srbije Uvod: Kriza privrede u Srbiji 1) Izvori hronične krize Hroniãna kriza privrede u Srbiji. proistekla je iz prirode privrednog sistema. oslonjene na obilato zaduÏivanje u inostranstvu ("petro-dolari" posle 1973!) i visok stepen zatvorenosti trÏi‰ta prema konkurenciji iz inostranstva. ovde çemo pridruÏiti i neke konkretne opservacije. Posle perioda formalnog delovanja centralno-planskog sistema i kratkotrajnog iskoraka ka koncepciji otvorene trÏi‰ne privrede (1965-1968). centralizovanih na nivou republika. Svojom filozofijom ("razmena rada") ovaj sistem formalnu distribucionu funkciju plana zamenjuje direktivnom ulogom "dru‰tvenih dogovora". Privreda ranije Jugoslavije (SFRJ) bila je optereçena istim ili sliãnim faktorima. hrana . Ustavom 1974. kao i iz tipa razvoja i ekonomske politike koji su delovali u saglasnosti sa takvim sistemom. formalno odsustvo stroge distributivne funkcije centralnog plana (zamenjeno usmeravajuçom ulogom 1 partijskih direktiva. liberalan reÏim prelaska granice. Ti faktori su svojim delovanjem doveli do dubokih strukturnih disproporcija. a trÏi‰nu funkciju "samoupravnim sporazumima" među preduzeçima. godini dostigle 38. ukljuãujuçi i visok udeo podruãja OECD preko 70% . Beograd. Uvod 15 . visok udeo privatnog sektora poljoprivrede (ali sa ograniãenom veliãinom poseda. Savezni zavod za statistiku. mada je njihovo delovanje bilo ublaÏeno na nekim taãkama: delimiãno funkcionisanje robnog trÏi‰ta.

trebalo je da oni budu podrÏani aranÏmanima sa međunarodnim finansijsim institucijama. Fiksne investicije u 1989.do iznosa od preko 5 milijardi dolara u 1979.) sledi blokada finansijskih transakcija zemlje u 1982. poãev od 1983. U drugoj polovini sedamdesetih novãana masa je rasla po 29% godi‰nje. Osnovna slabost celog programa.1 16. U periodu od 1980 do 1984.8 -5. od poãetka osamdesetih platnobilansni deficit se najpre o‰tro redukuje (uz tro‰enje deviznih rezevi i poveçanje kratkoroãnog zaduÏivanja). međutim.7 21. SZS.) 1952-60.trÏi‰ta robe i usluga.7 24. godini.7 11. bilo direktno (oprema i građevinski materijal).7 -1. ili 15. godi‰nji rast novãane mase (28%) je sliãan kao i u prethodnom periodu ali je. Otpoãeo je proces koji je kasnije u svetu nazvan tranzicija.5 -1.Centralna Srbija .Vojvodina 38. a zatim prinudno prelazi u suficit.6 35. godine.8 16.4 68. (21. Valutna stabilizacija i stabilizacija cena trebalo je da predstavljaju samo prethodan uslov za kompletnu ekonomsku reformu koja bi jugoslovenskoj privredi dala u celini trÏi‰ne karakteristike i to u smislu integralnog trÏi‰ta .) zasluÏuje da bude spomenut.6 28.4 18. na osnovu podataka SZS o proizvodnji po industrijskim granama i nameni i strukturi te proizvodnje 16 Uvod .7 17. Poslednji poku‰aj re‰avanja ekonomske krize pre definitvnog razbijanja SFRJ (‘Markoviçev program’ iz 1989. zatim detaljni programi sanacije bankarskog sistema i sanacije velikih preduzeça.uz koncepciju potpuno otvorene privrede i uz kompletno ukljuãivanje u međunarodnu ekonomsku saradnju.Kosovo .8 23.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 0-1: Efikasnost investicija. a devizne rezerve su poãele vrtoglavo da rastu (tokom osam meseci narasle su za 4. Posle kulminacije zaduÏenja zemlje krajem 1981. Uporedo sa tim iniciran je i proces sveobuhvatne privatizacije. godini i serija aranÏmana sa MMF.9 21.0 36.3 21. a njihova efikasnost postala je negativna. 1971-80.5 milijardi USA dolara). deficita razmene robe i usluga .8 -2.) dru‰tveni proizvod je rastao po 0. u uslovima platnobilansnog suficita i odsustva fiskalnog prilagođavanja.5 25.0 30.7 26. o ãemu je sa MMF bio postignut sporazum.2 22. Veç sredinom 1990. u tom okviru. odnosno uloÏeni dinar u investicije nije se vraçao kroz prira‰taj dru‰tvenog proizvoda.1 -5. SFR Jugoslavija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija .5 37. Zbog toga je pripremana opseÏna reforma sistema. Problem obrtnog kapitala re‰avan je kreditiranjem zasnovanim na novãanoj ekspanziji. trÏi‰ta kapitala i trÏi‰ta rada .4 26. Rezultat: Tokom decenije osamdesetih (1979-1989. pri proseãnom rastu dru‰tvenog proizvoda po tekuçim cenama od 23% godi‰nje i pri godi‰njoj inflaciji od 16%.2 -6.2 -5. antiinflacioni program je uspe‰no sprovođen. bilo je odsustvo ustavnih kompetencija na nivou federacije.8 28. su pale na svega 15-16% dru‰tvenog proizvoda.3 19. godi‰nja inflacija u tom petogodi‰tu dostigla 44% godi‰nje.6% godi‰nje (0% per capita).1 milijarda dolara.8 26. 1981-90.1 * Prirast društvenog proizvoda na 100 dinara bruto privrednih investicija u osnovna sredstva Izvor: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije. 1996. godine bilo je jasno da poãinje 2 Autorska ocena. prirast u dinarima (cene1972.9 -3.0 10. Na poãetku realizacije Programa.4 14. bilo indirektno (repromaterijal za proizvodnju opreme).2 -3. nuÏnih da se Program kompletno sprovede. sa tim i oko 40% industrijske proizvodnje (i njenih kapaciteta) bilo je namenjeno investicionoj traÏnji2.4 45. To je omoguçeno brzim rastom platnobilansnog deficita i.3 43. 1961-70.0 25.9 -3.2 44. Zbog pogor‰anog boniteta i velikog duga. Cene su zaustavljene.7 milijardi vi‰e nego krajem 1974.

kontrola i liberalizacija cena. a njegovi ostaci potisnuti u zonu sive ekonomije. na kraju. Te su pojave u prvoj polovini 1991. drÏava (i njena ekonomska politika) podrÏavala je socijalni model zasnovan na emisionom finansiranju i model funkcionisanja drÏave na bazi inflatornog poreza. Ekonomska politika bila je potpuno neprimerena novoj situaciji. Prekinuti su tokovi snabdevanja i plasman na inostrana trÏi‰ta. itd. do‰lo je do kidanja infrastrukture i potpune obustave ekonomske saradnje između pojedinih republika.5 do 3 milijarde dolara. Tokom 1990. smenjivanja teÏnji da se zvaniãnim kursom prati crni (trÏi‰ni) i rigidnog finansiranja zvaniãnog kursa do besmisla. u prvim mesecima posle njihovog uvođenja. pre svega. u tome nije bez znaãaja i nedovoljna fleksibilnost preduzeça u dru‰tvenoj svojini i naãin upravljanja tim preduzeçima. i to sa jakom opadajuçom tendencijom. u bescenje. godine Evropska ekonomska zajednica je uvela sankcije koje su bile uvod u sankcije Ujedinjenih nacija (krajem maja 1992. prodaju svoju robu. godine bile veoma zao‰trene. Kada je. One su obuhvatile trgovinski i finasijski embargo. razoren je obrtni kapital privrede.). Republike su na svoj naãin nastojale da neovla‰çenim emitovanjem novca izvr‰e preraspodelu u sopstvenu korist. Pro‰irivanjem emisionog finansiranja na celokupni javni sektor i jedan broj velikih dru‰tvenih preduzeça. Jugoslovenski dru‰tveni prozvod je u 1993. bojkot slovenaãke robe u Srbiji. u njenoj drugoj polovini zemlja se veç nalazila u građanskom ratu.) da po maksimiranim cenama. itd. Uvod 17 . do‰lo do ometanja robnih tokova između republika (na primer. 2) Privredna aktivnost i ekonomska politika 1990-1998. Hroniãna kriza prerasla je u akutnu otpoãinjanjem procesa raspadanja Jugoslavije.5 milijardi dolara (autorska procena). Kao odbrambeni mehanizam u odnosu na to javilo se prekidanje platnog prometa između republika. SR Jugoslavija je konstituisana otprilike mesec dana pre uvođenja tih sankcija koje su. To se. godine do‰lo je do »upada« u emisiju – tajnih ili otvorenih. Krajem 1991. veç tokom 1989. odgovor druge strane. pa se procenjuje da je Jugoslavija u 1994.Konkurentnost privrede Srbije proces raspadanja zemlje i dalja realizacija programa postala je irelevantna. hiperinflacija je dovedena do stepena kada se inflacioni porez koji je ubirala drÏava naglo gubi. do‰lo do redukcije 3 industrijske proizvodnje za oko 40 posto u odnosu na obim koji je ona imala pre uvođenja sankcija. odmah posle uvođenja i kasnije u svakoj etapi njihovog poo‰travanja. proizvodnja gotovo zaustavljena. trÏi‰te suspendovano. To je bilo praçeno »cik-cak« dnevnim zaokretima tekuçe politike – serija limitiranja i delimitiranja kamata. Najpre je. potiskivale privrednu aktivnost u zemlji sve niÏe. Umesto toga. godine. nije preduzimala nuÏne radikalne mere. a devizne rezerve su poãele da se tope3. spoznala stvarno stanje. U Institutu ekonomskih nauka je procenjeno da je kao neposredna posledica sankcija Saveta bezbednosti. Ona je najpre dugo oklevala da prihvati objektivno stanje u ekonomiji i ekspertske procene posledica raspada SFRJ i uvođenja sankcija prema SRJ. odnosi na potrebu o‰trog smanjenja obima javne potro‰nje i njenog deficita. ‰to je moralo biti praçeno daljom redukcijom prometa robe. Prinuđivanjem preduzeça (avgust 1993. da je to uãinjeno tri meseca ranije moglo je biti saãuvano 2. godini pao na svega 9. svojstven ovom tipu svojine – on je usmeren ka oãekivanju re‰enja od drÏave. godine). godinu u‰la sa dinamikom koja odgovara godi‰njem Konvertibilnost je suspendovana krajem decembra te godine.

Industrijska proizvodnja poveçana je za 7.Konkurentnost privrede Srbije dru‰tvenom proizvodu od oko 700 dolara per capita. Svi ovi faktori zajedno »povukli« su industrijsku proizvodnju i dru‰tveni proizvod. zakljuãno sa oktobrom 1994. godine privreda ponovo zapada u recesiju. Drugi talas rasta proizvodnje dogodio se. Ali. 1996. Umesto starog novca. naslonjen na currency board.7% u obe godine uzete zajedno). do sredine 2000. kreiran je novi dinar. u poãetku.5%. – i povezan je prilivom oko 1 milijarde dolara od prodaje dela Telekoma Srbija i ubrizgavanjem tog kapitala u potro‰nju. preteÏno u drugoj polovini 1996. veç tada je nemaãka marka na trÏi‰tu vredela 35% vi‰e nego po zvaniãnom kursu. vezan za nemaãku marku i. pa za 9. ãime je iniciran oporavak izvoza. Za industrijsku proizvodnju jedini znaãajan izuzetak je rast od sredine 1999. kada je preseãena zaustavljanjem emisije zbog pokreta cena i formiranja trÏi‰nog. Programom rekonstrukcije monetarnog sistema (‘Avramoviçev program’. do pred kraj prvog polugođa 1998. Socijalna funkcija je ostavljena pre- Orginalna serija Desezonirana Trend ciklus 360 Sankcije EZ Sankcije UN 1996=100 270 Izbori septembra 2000 180 Prekid međurepubličke razmene Program monetarne rekonstrukcije Kosovo 90 Upad u monetarni sistem Restriktivna monetarna politika 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 0 18 Uvod . posle suspenzije i pred konaãno ukidanje sankcija (‰to je bilo praçeno devalvacijom u novembru 1995. Na taj naãin.godine. januar 1994. veoma brzo usledio je treçi talas od drugog kvartala 1997. skidanjem sankcija i prilivom kapitala iz inostranstva. sa vrlo visokom stopom privrednog rasta. i 1997. Ekspanzija proizvodnje zasnovana na tome trajala je 9 meseci. Remonetizacija (ubacivanje novog novca u prazan prostor) omoguçila je tokom nekoliko meseci brz rast plata i novãane mase i kreditiranje preduzeça.5% (17. Međutim. koja su takođe rasprodavala svoje zalihe. i iscrpljen je prekidanjem moneSlika 0-1: Indeks industrijske proizvodnje 450 RAT tarne ekspanzije kojom je bio praçen. koji je tek delimiãna kompenzacija pada za vreme intervencije NATO i ona je bila zasnovana na inflatornom finansiranju.) preseãena je nekontrolisana emisija novca. Obezbeđena je i devizna likvidnost za poveçani uvoz repromaterijala i energenata. veç od polovine 1998.godine. Zemlje EU odobrile su preferencijale za uvoz određenih proizvoda iz Jugoslavije.) tokom pet meseci. crnog deviznog kursa. poni‰tenog hiperinflacijom (novãana masa M1 bila je svedena na simboliãnih oko 50 miliona DEM). u godi‰njem merenju. vezane su dve uzastopne godine.

Proseãan broj zaposlenih u privredi 1996. PoloÏaj privrede Srbije moÏe se slikovito ilustrovati njenim relativnim poloÏajem u odnosu na Sloveniju. Tokom osamdesetih izlaz je bio delimiãno nalaÏen u izvozu investicionih dobara i usluga. godine dru‰tveni proizvod po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori (bez Kosova) iznosio je polovinu onoga u Sloveniji. Ona traÏi velika investiciona ulaganja i stvaranje nove strukture. PribliÏno tolika je i njena operativna sposobnost. Tro‰kovi su ublaÏeni mirovanjem duga prema inostranstvu. ima nizak stepen iskori‰çenosti kapaciteta (‰to podupiru i statistiãki podaci). moÏe se zakljuãiti da je industrijska oprema amortizovana i svedena na 12%–15% svoje realne vrednosti iz 1989. najveçim delom u SSSR i Irak. privreda biv‰e DDR po ujedinjenju Nemaãke. od ãega raãunamo da pribliÏno polovina predstavlja vi‰ak (uraãunavajuçi tu i vi‰ak nastao u deceniji stagnacije tokom 80-ih). Mi smo se u pogledu stepena razvijenosti u 2001. Posebno je te‰ko stanje u industriji. moglo bi se doçi do zakljuãka da se jugoslovenska privreda. primerena zahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka. 1989. svedenoj na 7% one iz 1989. godine ako se ona meri bruto domaçim proizvodom per capita. na primer. godini bio tek za 22% manji nego u 1989. posebno industrija. putem ulivanja dovoljnog obrtnog kapitala. pa se – buduçi da je do danas izostao investicioni polet oãekivan posle promene vlasti 2000. fiksni kapital se prelivao u potro‰nju).5%! Jo‰ drastiãnija promena je u strukturi izvoza. Ova istorija je vaÏna.godine – privreda Srbije zatekla sa strukturom koja je uglavnom bila zaokruÏena pre ãetvrt veka. uz svođenje investicija u industrijsku opremu tokom devedestih na 3-4% dru‰tvenog proizvoda . Uvod 19 . ãemu treba dodati i zastarelost strukture u odnosu na zahteve savremenog trÏi‰ta. S obzirom na stagnaciju i zatim pad dru‰tvenog proizvoda. ali da se aktiviranjem postojeçih kapaciteta. godine. Autorske procene ukazuju da je dru‰tveni proizvod u pojedinim godinama stvarno bio za 10-15% manji nego ‰to pokazuju zvaniãni podaci (zbog neadekvatnog tretmana gubitaka i zaliha pri njegovom izraãunavanju. u kojoj dominiraju proizvodi niÏih faza prerade. posebno hipertrofirana industrija. bruto domaçi proizvod SRJ iznosio je negde između 12 i 13% slovenaãkog. Uop‰tavanjem. Udeo proizvodnje opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji je.Konkurentnost privrede Srbije duzeçima (za vreme sankcija otpu‰tanje je bilo zakonom zabranjeno): u industriji je broj radnika u 1996. godine. sa nekada‰njih 1718%. danas sveden na 4. aktiviranje dospelog duga zaustavilo bi privedu. Ona je izraubovana i. zadrÏano je ãak 83% tada‰njeg broja radnika. u produkciji saobraçajnih sredstava. dru‰tveni prozvod je imao manju dinamiku od fiziãkog obima pojedinih privrednih agregata. Ogroman jaz je napravljen i u poređenju sa zemljama centralne Evrope. jer su tokom devedesetih investicije bile manje od otpisa osnovnih sredstava (amortizacije). pad investicija i njihove efikasnosti.struktura proizvodnih kapaciteta nije se bitno promenila. godine iznosio je 1. dakle ovima koje sada ulaze u EU – na‰ bruto domaçi proizvod per capita je negde na granici ãetvrtine u najslabijoj od tih zemalja. godini na‰li na pribliÏno 25% one pozicije prema Sloveniji koju smo imali 1989. Shvatanje o tome da na‰a privreda. na‰la u sliãnoj poziciji kao. u nju se vraçalo manje od polovine amortizacije. I zato je problem investicija usko povezan sa problemom privrednog rasta i sa problemom zapo‰ljavanja.6 miliona radnika. Konkretno. Uzimajuçi u obzir razne varijante proseãnog veka trajanja opreme. mogu obezbediti vi‰e stope rasta – ãista je iluzija. krajem sedamdesetih. kako se videlo. U 2001. Tokom poslednje decenije pro‰log veka privreda je bila podinvestirana.

u 2001. Izuzetak su kapaciteti u nekim granama koje nisu bile uvr‰çene u razvojne prioritete. Bugarska 0.5 1997. kao prvu pretpostavku za trajno prevođenje stope ekonomskog rasta na vi‰u ravan. ‰to – sa svoje strane – u sledeçoj razvojnoj fazi suÏava prostor za rast proizvodnje.7 1996. godini. Rumunija 1. među kojima su dve najizrazitije: usporavanje rasta i zatim pad agregatne proizvodnje.2 9. Empirijska iskustva pokazuju da se rast investicija i rast neinvesticijske potro‰nje moraju nalaziti u odgovarajuçoj međusobnoj srazmeri. Savezni zavod za statistiku. usporeniji rast bruto domaçeg proizvoda onemoguçava izdvajanje ‰tednje (akumulacije) potrebne za pokretanje novih investici4 ja.4 1992. Veliki deo inostranih ulaganja u nas je bio usmeren tercijarnom sektoru. metaloprerađivaãkom kompleksu). tj.4 20. 48. 46.2 Prosek 43. mrtvih kapaciteta su velike dru‰tvene firme.5. To je prouzrokovalo vi‰e negativnih posledica.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 0-2: Investicije prema amortizaciji u SRJ (%).6 22. Ukoliko dođe do opadanja investicija u duÏem periodu. Upoređenja radi. Naime. odnosno nestankom dva disjunktna trÏi‰ta. odnosno u sluãaju Srbije problem je ublaÏen utoliko ‰to se ne odnosi na sve.6 13. pa nisu koristile obilate kredite i koje su bile izloÏene trÏi‰tu.2 1995. a time i stopa rasta GDP4.7.6 28. izdvajanje za investicije postaje jo‰ manje. Veçi priliv FDI u proizvodni. U jugoslovenskom sluãaju.9 17.1 19. Usled toga.3 21. U dve protekle godine priliv FDI u Srbiji je bio sledeçi: 195 miliona dolara u 2001. kapaciteti zasnovani na drÏavnom protekcionizmu potpuno su nekonkurentni.4 milijarde dolara.6 31. Alternativa je brÏi rast zaduÏivanja zemlje i/ili zaustavljanje otplate dospelih dugovanja inostranstvu. 32. 3) Strane direktne investicije i razvoj Proces dezinvestiranja u Srbiji je trajao duÏe od dva perioda tehnolo‰kog ciklusa kroz koja su u međuvremenu pro‰le evropske zemlje. 50.6 1994.1 14.3 36.7 1993. a to je aktiviranje specifiãne veze između ekonomskog rasta i investicija. 51.7 1991. uticao bi na brÏe uno‰enje savremene tehnologije te proizvodnih i upravljaãkih znanja. Sva iskakanja iz recesije kao osnovnog trenda iscrpljuju se uporedo sa iscrpljivanjem inflatornih konjunkturnih podsticaja proizvodnji. 41. Na drugoj strani je veçi deo industrije (tipiãan primer disproporcionalnih.2 11. te zaostajanje izvozne konkuretnosti. 1990–1998.3 25. Nedovoljna domaça akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala. Makedonija 0. pa ni na sve industrijske kapacitete. pritom se prevashodno misli na direktna investicijska ulaganja (FDI. Uoãljiva je i treça kompleksna posledica.4. Ukupno Industrija – oprema 48. pre svega u ranije najpovla‰çenijem. Osim toga. 35. te postojeçe obrasce njene organizovanosti i upravljanja.9 milijardi dolara. Proteklih godina njegova promena se temeljila na onim oblicima traÏnje koji su perpetuirali postojeçu strukturu privrede.1 10.1. tome se mora prilagoditi i potro‰nja.9 35. 33. Beograd Otvaranjem zemlje. odnosno prerađivaãki sektor. Foreign Direct Investment). u agregatu mora biti smanjena. U stvari.0 13. 1990.7 30. godini je Hrvatska registrovala priliv FDI od 1. âe‰ka 4. Mađarska 2.0 Izvor: Statistiãki godi‰njak Jugoslavije (razna godi‰ta). FDI preduzeça.2 9. Srbija se sada nalazi u situaciji da iole dinamiãniji privredni rast vi‰e nije moguçe obezbediti bez inostranih ulaganja.2 29.7 1998. 20 Uvod .7 31. i 475 miliona dolara u 2002. ‰to bi neposredno doprinelo pobolj‰anju konkurentnosti srpske privrede i na taj naãin brÏem rastu robnog izvoza i bruto domaçeg proizvoda.

U sluãajevima 1) i 2) proizvodi inostranih ulaganja su namenjeni prevashodno domaçem trÏi‰tu. poo‰travanje propisa o komercijalnom i finansijskom poslovanju. odnosno kao inputi za proizvodne jedinice investitora na drugim lokacijama. 2) motiv prirodnih resursa. âe‰ka republika. Direktne inostrane investicije ostvaruju. RaspoloÏiva sagledavanja sugeri‰u da je privreda Srbije za inostrane investitore zanimljiva sa stanovi‰ta sva ãetiri motiva. Ova preduzeça zapo‰ljavaju između 27% (âe‰ka) i 47% (Mađarska) ukupne radne snage. To se obja‰njava time ‰to strani investitori nastoje da izvedu ‰to potpunije strukturne pro- Uvod 21 . Iskustvo zemalja u tranziciji centralne Evrope potvrđuje da su kljuãni ãinioci. dakle predstavljaju ãinilac koji je omoguçio veçu stopu zaposlenosti nego ‰to bi ona inaãe bila pri datoj faktorskoj produktivnosti. 3) motiv veçe efikasnosti. privreda Srbije çe postati zavisnija od kretanja međunarodne. Ovi faktori. dolazi do natproseãnog rasta onih sektora privrede koji mogu razviti ekonomiju obima. Ova komparativna prednost zajedno sa jeftinom radnom snagom obja‰njava visoke stope rasta BDP koje su pomenute zemlje ostvarile i porast standarda koji je iz toga rezultirao.Konkurentnost privrede Srbije kao ‰to to potvrđuje praksa u svim zemljama u tranziciji. U strukturi ukupnog izvoza multinacionalna preduzeça uãestvuju u âe‰koj republici sa 60. i efekte koji se zajedniãkim imenom nazivaju »dinamiãki«. doprineli su da je. u Poljskoj 60%.5 milijardi dolara (prema 4.3 puta veça u Poljskoj i dva puta veça u âe‰koj republici. Poljska. FDI su moçno doprinele poveçanju produktivnosti u preduzeçima kojima su bile usmerene. konjunkture. Osim toga. godinu). Njegovi nalazi pokazuju da su nabolje rezutate u tranziciji ostvarile upravo one zemlje. Estonija. Ovo se obja‰njava time ‰to direktne inostrane investicije sobom nose najsavremeniju kapitalno intenzivnu tehnologiju. u Sloveniji 30% (podaci se odnose na 1999. koji su doprineli poveçanju FDI. pre svega evropske. pobolj‰ana poslovna klima. Posebno je motiv 3) za sada posebno znaãajan zbog jeftinije radne snage u nas u poređenju sa osta- lim tranzicijskim zemljama centralne Evrope. Sa veçim uãe‰çem razmenskog fonda roba u odnosu na nerazmenski (tj. u prelomnoj. godini. dok se 3) i 4) uglavnom odnose na proizvodnju namenjenu izvozu. 2. nakon vi‰egodi‰njih skromnih direktnih investicija. koja je osnovna pretpostavka za poveçanje FDI.5%. Međunarodni monetarni fond je analizirao odnos između obima FDI i napretka pojedinih zemalja u procesu tranzicije. a time bi se redukovao i znaãaj domaçe komponente inflacije. u Mađarskoj 89%. imaju bolji pristup inostranim trÏi‰tima nego ‰to imaju domaça preduzeça.8 milijardi dolara u 1994 godini. Latvija. 4) motiv razvoja inostranog ulagaãa. između ostalog. Relativno uãe‰çe unutra‰nje traÏnje bi time bilo umanjeno. Oni ukljuãuju i intenziviranje konkurencije do ãega vodi liberalizacija trgovine. zajedno sa oÏivelom proizvodnjom. U toj su godini FDI vi‰e nego udvostruãene i iznosile su 10. poveçanjem neto izvoza). inaãe su ta preduzeça predominantno izvozno orijentisana. 1995. koje su primile najvi‰e inostranih direktnih investicija per capita: Mađarska. Tako je produktivnost tri puta veça nego lokalnih preduzeça u Mađarskoj. redukovanje politiãkog rizika. do‰lo do izrazito velikog poveçanja FDI u tranzicijskim zemljama centralne Evrope. Dodajmo na kraju da FDI »prisiljava« domaçe vlasti da razvijaju trÏi‰nu kulturu i trÏi‰ne institucije kao i odgovarajuçu pravnu i administrativnu za‰titu tih institucija. a bile su osetno ispod tog iznosa u prethodnim godinama). Sa stanovi‰ta ulagaãkih motiva je moguçno razlikovati ãetiri tipa inostranih direktnih investicija: 1) motiv veçeg trÏi‰ta.

Inostrani ulagaãi su se odazvali tako ‰to su veç u 1997. Osim toga. novi naãin organizovanja i upravljanja preduzeçima. Ova zemlja je ubrzano sprovela stabilizaciju i strukturne reforme te izgradila potrebnu pravnu infrastrukturu nakon finansijske krize koja ju je pogodila 1996. godine. obezbeđuje se izvozno trÏi‰te i aktiviraju se procesi koji unapređuju poslovanje i domaçih preduzeça. za ‰ta je potrebno dograditi uslove koji sada nedostaju. Naroãito je uoãljiv pozitivni efekat FDI na razvijanje konkurencije u monopoloidnim strukturama privrede. kljuãno je da u zemlju uđe kritiãna masa FDI. repatrijaciji profita. te rezultati koje ova preduzeça ostvaruju »prelivaju« se postepeno i u ostali deo privrede. Isto tako. ãime se pored kapitala unose i savremena tehnologija. Pored pomenutih. ãime se podiÏe njena ukupna efikasnost. Stoga se demonstracioni efekat ne moÏe realizovati. ‰to je u sluãaju Srbije pozitivan ãinilac. Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu razvojnu politiku. Koliko su ovi elementi znaãajni pokazuje primer Bugarske. izvozu. pored nove tehnologije. pretpostavlja se postojanje transparentne i korektne juristiãke regulative te efikasnog bankarskog. Valja pruÏiti prioritetnu podr‰ku nematerijalnim investicijama koje baziraju na znanju. Međutim. ãiji su rezultati skromni sa stanovi‰ta prirasta nove vrednosti. Srbija treba da pristupi proizvodnom i razvojnom povezivanju sa zemljama u okruÏenju u cilju stvaranja sinergistiãnih efekata u pojedinim 22 Uvod . godini FDI iznosile vi‰e nego u svim prethodnim godinama tranzicije zajedno. Veçe plate u FDI preduzeçima temelje se prevashodno na veçoj produktivnosti. tehniãkim. te da redukuju obim radne snage na nivo koji je optimalan sa stanovi‰ta karaktera i obima proizvodnje. a svakako bez administrativnih odugovlaãenja pri registraciji. osim na temelju veçe produktivnosti domaçih preduzeça. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije prevazilazi »standardne« makroekonomske pretpostavke. U tranzicijskim zemljama centralne Evrope je registrovan i jedan veoma znaãajan indirektni efekat FDI. obja‰njava natproseãni rast produktivnosti u preduzeçima sa inostranim kapitalom). pod pretpostavkom da se nastavi sa zapoãetim reformama). a poveçati pritisak na upotrebu prirodnih resursa i neobnovljivih izvora energije. savremenom knowhow. deluju podsticajno na inostrana ulaganja. i ovde se radi o ãiniocu koji je za Srbiju afirmativnog karaktera (razume se. finansijskim i drugim normama Evropske unije. dakle. zapo‰ljavanju. obezbeđivanju potrebne pravne za‰tite i sl. Na primer. na inostrane investicije deluje i geografska blizina trÏi‰ta na koja se mogu plasirati proizvodi FDI preduzeça. koja nastoje da ne zaostaju previ‰e za onim u inostranom vlasni‰tvu. Naime.Konkurentnost privrede Srbije mene u preduzeçima u koja ulaÏu kapital. odnosno finansijskig sistema. FDI zahtevaju sprovođenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. Obezbeđivanje finansijske podr‰ke od strane drÏave valja zadrÏati jedino za proizvođaãe koji ostvaruju veçu dodatu vrednost i na taj naãin zaustaviti ekonomski neopravdano poveçanje kapitalno intenzivne proizvodnje. Nema razloga da ovi procesi izostanu u privredi Srbije. ova ãinjenica. inovacijama i novim proizvodnim tehnikama. kao i eventualno pristupanje EU. a ne sa stanovi‰ta socijalne sigurnosti zaposlenih (uzgred. upravljaãki procesi. pribliÏavanje ekonomskim. U tom cilju je potrebno intervenisati na brojnim podruãjima. ãiji çe jedan od parametarskih elemenata pretstavljati privlaãenje inostrane akumulacije i to prevashodno one u obliku direktnih investicija. poresko optereçenje valja preraspodeliti tako ‰to çe se relaksirati pritisak na zaposlene.

ali je ta prednost reflektovana slika niskih plata i skromnih socijalnih usluga koje se finansiraju iz bruto dohodaka. bez masivnih inostranih ulaganja. i konstantan rast produktivnosti. Polazeçi od toga da se bruto tro‰kovi rada mogu kompenzirati iskljuãivo veçom produktivno‰çu. dizajn. Inostrani ulagaãi pokazuju naroãito interesovanje za ovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰ke i Slovaãke te Baltiãkih zemalja u tranziciji). te ponuditi konkretnu pomoç u prodoru na regionalna trÏi‰ta koja domaçi subjekti nisu u stanju sami da osvoje. Problem gubitka konkurentnosti nastaje tamo gde rast tro‰kova nije amortizovan poveçanom produktivno‰çu. Trenutno Srbija ima komparativnu prednost kada se radi o tro‰kovima rada. mogu biti presudni za poveçanje izvoza. Uvod 23 . niti podstaçi njihovu spremnost na naporan rad. A za to je potreban. Taj rast domaça privreda nije u stanju da dosegne. atesti i međunarodne oznake kvaliteta i dr. ekonomska politika mora favorizovati sve one procese i radnje koje doprinose poveçanju obima proizvodnje na zaposlenoga. ali sami po sebi ne mogu amortizovati visoke relativne tro‰kove. Necenovni faktori konkurent- nosti. rokovi isporuke. kao ‰to su kvalitet. Nije moguçno doseçi zainteresovanost zaposlenih za bolje privređivanje. pored superiornih proizvoda. doprinos inovacijama i razvoju uop‰te bez veçih zarada. servisna sluÏba. U tu svrhu valja definisati potencijalna proizvodna jezgra u koja bi se mogla ukljuãiti preduzeça u privatnom i u javnom vlasni‰tvu.Konkurentnost privrede Srbije granama i delatnostima.

Konkurentnost privrede Srbije 24 Uvod .

Temelj konkurentnosti se izgrađuje tako da zemlja rastom izvoza robe i usluga pokriva uvoz (tj. Konkurentnost preduzeça temelji se na relativnim cenama i kvaliteti proizvoda u odnosu na ponudu drugih proizvođaãa. koji imaju visoki tehnolo‰ki sadrÏaj za ãiju proizvodnju kljuãni input predstavlja informatiãko znanje (u tu grupu spadaju hemikalije. i dr. »Ricardo proizvodi«. odnosno komparativna prednost ukupne privrede se ne određuje prema veliãini relativnih tro‰kova. optiãki i elektriãni instrumenti. gde su izvozni proizvodi raspoređeni na temelju zajedniãkih upotrebnih karakteristika.grupi kojoj pripada i Srbija.). interesantno je pogledati koji proizvodi imaju komparativne prednosti u grupi zemalja u tranziciji . ta konkurentnost ne proizilazi iz jeftine radne snage u odnosu na cenu rada u drugim privredama. Mikro konkurentnost ili komparativna prednost preduzeça pripada obeleÏju proizvodnih jedinica. Zemlje u tranziciji imale su u prvoj fazi razvijanja trÏi‰nog sistema jedino komparativnu prednost kod veçine proizvoda prve grupe. tj. itd. koji obuhvataju naftne derivate. motorna vozila. Kada se govori o valutnom kursu kao ãiniocu kratkoroãne konkurentnosti. 2) sloÏeni proizvodi. telekomunikacione aparate. Tako. Konkurentnost i strateška opredeljenja – dva koncepta konkurentnosti Valja praviti razliku između dva koncepta konkurentnosti. Buduçi da nijedna priveda ne moÏe ostvariti komparativnu prednost za sve klase proizvoda. Konkurentnost i razvoj 25 . Zakljuãak je obrnut od onoga koji moÏe biti sugerisan uobiãajenim i‰ãitavanjem podataka o tome da je domaça radna snaga konkurentnija jer je plaçena slabije nego u drugim zemljama. 3) proizvodi industrije visoke koncentracije. vlakna. Ïelezniãka vozila. koji uglavnom predstavljaju inpute u proizvodnji gotovih i intermedijarnih roba: hrana. aparate za domaçinstvo. drvo. Konkurentnost sa makro stanovi‰ta se odnosi na sposobnost ostvarivanja vi‰ih faktorskih dohodaka u uslovima kada su domaça preduzeça izloÏena neposrednom uticaju međunarodne utakmice. i to osetno.).Konkurentnost privrede Srbije 1. Ako se oslonimo na klasifikaciju Ujedinjenih nacija SITC (Standard International Trade Classification). biro ma‰ine. âinjenica da su plate u nas niÏe. a ne samo spoljnotrgovinske performanse domaçe privrede. govori o tome da domaça privreda nije u stanju da obezbedi veçe zarade upravo stoga ‰to nije dovoljno konkurentna. ma‰ine. u proizvodima sa velikim uãe‰çem prirodnih komponenti ãija prerada ne zahteva primenu 1. nalazimo sledeçe grupe: 1) proizvodi koji imaju visoko uãe‰çe prirodnih sadrÏaja (tzv. odnosno konkurentnosti. Makro konkurentnost. Defini‰emo je kao njihovu relativnu efikasnost da prodaju svoje proizvode i usluge na trÏi‰tu na kojem je prisutna međunarodna konkurencija. Konkurentnost i razvoj 1. misli se na mikro konkurentnost. Makro konkurentnost reflektuje ukupne. minerali. da ostvaruje ravnoteÏu ili suficit u trgovinskom bilansu) i istovremeno doseÏe faktorske dohotke sa kojima moÏe »konkurisati« dohodcima zemalja sa kojima se dominantno odvija njena spoljnotrgovinska razmena. i dr. vazduhoplovi. Niski tro‰kovi poslovanja (posebno radne snage) ili vi‰i rast faktorske produktivnosti su tipiãni ãinioci mikro komparativne prednosti.1. na primer. obojeni metali.

na lestvici od 1 do 15. Problem je ‰to se radi o proizvodima koji imaju malu dodatu vrednost. 2002. Slovenije. Poljske). osavremeni svoja preduzeça da bi ova poveçala dodatu vrednost na zaposlenoga. ·tavi‰e. međutim. nego eksploatacija prirodnih bogatstava (‰ume. Treba. Offering the right quality at the right time is at least as important as offering the cheapest price. Bez uãe‰ça inostranog kapitala na‰a preduzeça mogu u proseku OECD o karakteristikama jugoslovenskog izvoza U tekstu koji sledi navodi se u originalu stanovi‰te OECD o izvozu Jugoslavije (s obzirom da je izvoz Crne Gore minimalan i da ga preko 50% saãinjavaju proizvodi aluminijskog kombinata u Podgorici. 6 26 1. 2002. preduzeça su rangirana bliÏe gornjem delu skale najveçih. notably those that attract expertise and access to foreign production and sales networks«. p. polufabrikati. Tranzicijske zemlje jugoistoãne Evrope zaostaju u pogledu komparativnih prednosti ne samo u odnosu na region OECD. Paris.Konkurentnost privrede Srbije sofisticiranih tehnolo‰kih postupaka. svi zakljuãci se per definitionem odnose na Srbiju) i potrebi nove izvozne strategije: ».. OECD. fell back on exports of primary materials and traditional industries such as textiles. uoãava se da ‰to je stepen finalizacije manji. postaje preglednije za‰to na‰i proizvođaãi na inostranim trÏi‰tima mahom ostvaruju gubitke ili samo skroman prihod po fiziãkoj jedinici plasirane robe. OECD. Yugoslavia. veç i u odnosu na tranzicijske zemlje centralne Evrope. U vezi sa pomenutim. This is a concern for future export growth in a world where firms increasingly compete in quality and variety. however. socijalnog i ekonomskog zaostajanja tokom 90-ih godina. becoming ever more specialised. Konkurentnost i razvoj . Ovo sugeri‰e da su »lokomotive razvoja« u stvari proizvodne jedinice koje ne ostvaruju neki naroãiti prirast nove vrednosti. rude. Whilst the country may at first need to exploit comparatively low labour costs to bolster the balance of payments. Ta je sada oko 20 puta manja za drugu grupu industrijskih proizvoda SITC klasifikacije nego u zemljama EU. often of more complex intermediate products. future export potential is best served by policies that enable exports to move back up the production quality ladder. uvođenjem nove tehnologije i proizvodnih procesa zemlje u tranziciji postepeno osvajaju proizvodnju i plasman roba koje spadaju u drugu i treçu grupu SITC klasifikacije (iskustvo âe‰ke. indikativno je sledeçe – lista najveçih preduzeça u Srbiji pokazuje da gornji deo lestvice saãinjavaju preteÏno ona ãija osnovna delatnost nije proizvodnja finalnih proizvoda. November. Mađarske. sa malom dodatom vredno‰çu). te da modernizuje. ‰to znaãi da je neto prihod po svakoj fiziãkoj jedinici izvoza relativno manji nego kod proizvoda druge i treçe grupe. where price competition is fierce. podsetiti da sa promenama u ekonomskoj organizaciji. odnosno proizvodi niÏih faza obrade (tj. Dodamo li tome da su i u izvozu dominantne sirovine. voda). Srbija je u tom pogledu u posebno nepovoljnoj situaciji zbog politike zatvaranja i politiãkog. A skilled educated workforce is an advantage as firms compete for niches. Srbija mora da izgradi savremenu materijalnu i informacionu infrastrukturu. low-skilled and commodity production and retained a rather unspecialised export structure compared to others. Yugoslavia tended towards labour-intensive. Economic Assessment of the Federal Republic of Yugoslavia. Da bi se pridruÏila ekonomskom dinamizmu evropskih zemalja.As its capital stock deteriorated during the 1990s. PreteÏni deo programa industrije Srbije doseÏe tek drugi stepen tehnolo‰kog potencijala.

Nije moguçno trajno uveçati konkurentsku sposobnost. sa takvim jazom je bez smisla govoriti o podizanju konkurentske sposobnosti zemlje i na toj bazi zasnovanog privrednog rasta. 3) otvorenost prema međunarodnim tokovima poveçava ekonomske potencijale zemlje.Konkurentnost privrede Srbije obnoviti svoje programe u vremenu od 20 do 25 godina. O sloÏenosti faktora međunarodne konkurentnosti govore rezulati istraÏivanja IMD iz Lozane koje objavljuje World Competitiveness Yearbook. IMD je podelio sve faktore koji doprinose neposredno ili posredno poveçanju konkurentnosti u ãetiri velike skupine.2. 2) drÏava treba da obezbedi makroekonomske 1. odnosno »pobolj‰ati« mikro konkurentnost na‰ih preduzeça na međunarodnim trÏi‰tima. Jedini naãin da se ta konkurentnost poveça je da se poveça produkcioni potencijal i osnaÏe ostali realni ãinioci od kojih zavisi nivo konkurentnosti srpske privrede. Izneto pokazuje koliko su bez smisla i ekonomskog utemeljenja predlozi. 2) ‰to ima vi‰e konkurencije u domaçem prostoru. Konkurentnost i razvoj 27 .2. Ona u kojima uãestvuje inostrana akumulacija i menadÏment to mogu uãiniti za tri do pet godina (radi upoređenja: razvojno usmerena preduzeça u EU modernizuju svoje programe u proseku svakih 5 godina). a da se prethodno ti ãinioci ne postave u pravilan raspored i ne prevedu u regularno funkcionisanje. Rang međ unarodne konkurentnosti Mikro ili makro konkurentnost je rezultat sloÏenih i brojnih ãinilaca koji deluju sinhrono i to na razliãitim nivoima ekonomske organizacije. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno 30 – 35 godina. koji se ãesto ãuju i izvan privrednih krugova. U tekstu koji sledi navode se kljuãni među njima i to sa prevashodnim ciljem da se istaknu njihova sloÏenost i međusobna povezanost i naglasi potreba da se ‰to pre u nas pripreme uslovi da bi ti faktori mogli delovati nesmetano i pari passu. Tehniãko zaostajanje na‰e privrede za industrijskim zemljama Evrope iznosi oko 5 – 6 tehnolo‰kih godina. Identifikacija faktora konkurentnosti – cenovni i necenovni faktori 1.1. 4) međunarodne investicije uveçavaju efikasnost alokacije privrednih resursa. da je sniÏenjem kursa dinara moguçno poveçati izvoz. I Ekonomski uslovi: 1) konkurencija koja se temelji na trÏi‰nim principima pobolj‰ava privredne uslove zemlje. vi‰e çe preduzeça biti konkurentna na inostranom trÏi‰tu. II Efikasnost vlade: 1) drÏavna intervencija u privrednim aktivnostima treba da bude minimalna i odvojena od stvaranja konkurentskih uslova za poslovanje preduzeça. 5) konkurentnost izvoza je povezana sa razvojnom orijentacijom zemlje. Razume se. 1.

III Efikasnost privrede: 1) kljuãna pretpostavka uspe‰nog menadÏmenta je sposobnost da se prilagođava spoljnim okolnostima i na taj naãin uveçava konkuretnost izvoznika. 4) drÏava treba da obezbedi adekvatne obrazovne uslove i da razvija preduzeça zasnovana na znanju. koje imaju razliãiti stepen razvijenosti. makar toliko da se vidi gde bismo se pribliÏno nalazili kada bismo se upoređivali sa zemljama u tranziciji. 3) komparativnu prednost je moguçe izgraditi na efikasnoj i inovativnoj upotrebi postojeçih tehnologija. 6) stavovi zaposlenih takođe utiãu na konkuretnost privrede. instrumenata ekonomske politike i efikasnosti administracije. savremenije opreme i infrastrukture. ukoliko bi bila obuhvaçena ovom analizom. koje su uznapredovale u privrednom razvoju i među kojima je nekoliko koje çe se iduçe godine prikljuãiti Evropskoj uniji. 3) razvijeni finansijski sektor podrÏava međunarodnu konkurentnost zemlje. a meri ga indeks konkurentnosti privrednog rasta (Growth Competitiveness Index. od biv‰ih jugoslovenskih republika prisutna je Slovenija i prvi put u ovogodi‰njem izve‰taju Hrvatska. U cilju sagledavanja relativne pozicije tranzicijskih zemalja na skali konkurentnosti (koja inaãe obuhvata 80 zemalja) naveden je i rang nekoliko manjih ali visoko razvijenih zemalja. 2) raspoloÏiva finansijska sredstva olak‰avaju aktivnosti koje doprinose stvaranju nove vrednosti. Konkurentnost i razvoj . 28 1. nije moguçe iole pouzdano zakljuãivati o relativnoj konkurentnosti privrede Srbije. uvođenja nove. nego se ‰tedi. World Economic Forum objavljuje »The Global Competitiveness Report« koji analizira konkurentnost sa dva stanovi‰ta. na temelju pozicije zemalja jugoistoãne Evrope. Razume se. Sa fiksnim delom dohotka koji se ne upuçuje tekuçoj potro‰nji. Uvid u rang listu konkurentnosti tranzicijskih zemalja moÏe da posluÏi kao gruba aproksimacija potencijalnog mesta kojeg bi zauzela Srbija. Međutim. privredni rast zavisi od dve osnovne komponente: od tehnolo‰kih promena i od »produbljivanja« produkcionog kapitala. 2) razvijena infrastruktura ukljuãuje efikasnu informacijsku tehnologiju i efikasnu za‰titu okoline. razliãitu industrijsku strukturu te neujednaãeni stepen izgrađenosti trÏi‰nih institucija. 4) odrÏavanje visokog Ïivotnog standarda pretpostavlja integraciju u međunarodnu privredu. 3) drÏava valja da bude fleksibilna u sprovođenju ekonomske politike u uslovima ãestih promena međunarodnih okolnosti. pretpostavljajuçi da on zavisi od koliãine proizvodnog kapitala po zaposlenom (kapitalna intenzivnost privrede) i da tehnolo‰ka razvijenost determini‰e proseãnu produktivnost raspoloÏivog proizvodnog fonda. GCI). 4) investicije u fundamentalna istraÏivanja i inovacije ostvaruju nova znanja od kljuãne vaÏnosti za zemlju koja se nalazi na razvijenijem delu privredne lestvice. Taj indeks uzima u obzir nivo per capita dohotka. Proizvodni potencijal jedne privrede obuhvata ne samo akumulirani kapital u obliku fiziãke infrastrukture. Prvo se koncentri‰e na razvojnu komponentu. osnovni utisak se moÏe izgraditi. IV Infrastruktura: 1) razvijena infrastruktura podrÏava dinamiãnu ekonomsku aktivnost. tj. Ukljuãene su i zemlje u tranziciji.Konkurentnost privrede Srbije i socijalne uslove koji çe biti transparentni i na taj naãin smanji spoljne rizike za preduzeça. 5) dugoroãne investicije u istraÏivanja i razvoj (R&D) çe poveçati konkurentnost preduzeça. Od interesa je pogledati i klasifikaciju zemalja po konkurentnosti koju priprema World Economic Forum. 5) obrazovana i kvalifikovana radna snaga poveçava konkurentsku sposobnost zemlje. ãlanica EU.

saãinjen od mikroekonomskih indikatora kojima se mere institucije. ‰irenje novih ideja i preuzimanje iskustava inostranih preduzeça te njihovo ugrađivanje u domaçu privredu. Pored toga.Konkurentnost privrede Srbije ma‰ina. 1. The Global Competitiveness Report. Tabela 1-1: Rang zemalja po konkurentnosti Zemlja Konkuren. âinioci koji doprinose ubrzanju privrednog rasta nisu iskljuãivo investicije. veç i nivo op‰teg i specijalizovanog znanja. a standard odrÏavao veçim nego ‰to bi inaãe bio. Sada se raãuna da bi 1.2. Oba pokazatelja se izvode iz nekoliko varijabila koje stoje u neposrednoj vezi sa bruto domaçim proizvodom per capita. Monetarna i fiskalna politika saãinjavaju makroekonomski okvir od kljuãnog znaãaja u odrÏavanju kratkoroãne i srednjoroãne privredne dinamike i pretpostavki za dugoroãni privredni razvoj.63. 2003. menadÏerskih sposobnosti rukovodilaca i tzv. a njihovo pojedinaãno uãe‰çe u ukupnom indeksu je: 0. a drugi kvalitet domaçe poslovne klime. a podeljen je u dva pokazatelja: jedan odraÏava stepen kvaliteta u poslovanju preduzeça. Indeks konkurentnog rasta (GCI) je sazdan od tri ‰iroke grupe varijabila koje neposredno uslovljavaju privredni rast na srednji i na dugi rok. smatra se da kapitalski fond obuhvata i mreÏu pravnih institucija i regulatornu praksu organizacije preduzeça. socijalnog kapitala. ispunjavanje ugovornih i drugih pravnih obaveza te brinu o regularnosti na podruãju javne potro‰nje i budÏetskih obaveza. opreme. Konkurentnost i razvoj 29 . Drugi pokazatelj konkurentosti je Indeks mikroekonomske konkurentnosti (Microeconomic Competitiveness Index. a poslednjih godina minule decenije ãak ispod 10%. MICI). u stvari. To su: tehnologija. Jo‰ nepovoljniju sliku pokazuju podaci o investicijama u industrijsku opremu: ispod 15% iznosa amortizacije. preko vi‰e stope akumulacije kapitala) ali neçe biti u stanju da zadrÏe kontinuirano visok privredni rast. Oba indeksa zajedno odraÏavaju ãinioce i okolnosti koje utiãu na veliãinu per capita dohotka i onih koje doprinose njegovom rastu. Ovaj indeks se.Mikroekonomska konkurentnost tnost rasta 10 18 24 38 26 28 29 49 40 51 58 62 66 8 12 20 43 30 27 28 42 34 46 52 68 67 Danska Austrija Irska Grčka Estonija Slovenija Mađarska Slovačka Češka rep.37 i 0. Zemlje mogu doseçi visoki standard i bez tehnolo‰kog razvoja (na primer. brojevi pokazuju relativnu poziciju pojedine zemlje među 80 analiziranih zemalja. nego i skupina javnih i privatnih institucija koje podrÏavaju procese inovacija. Institucije su znaãajne jer obezbeđuju po‰tovanje svojinskih prava. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) obuhvata faktore koji doprinose odrÏavanju nivoa produktivnosti pojedinih zemalja. trÏne strukture i potezi ekonomske politike koje manje ili vi‰e podrÏavaju prosperitet privrede. Investicije i konkurentnost privrede Srbije Tokom 90-ih godina u privredu Srbije je investirano manje od 50% amortizacije. odnosno stopa ‰tednje jedne privrede.2. Sredstva amortizacije su nekritiãki ukljuãena u tekuçu potro‰nju ãime se svesno potkopavala baza za docniji privredni rast. javne institucije i makroekonomski okvir. Poljska Hrvatska Bugarska Rumunija Izvor: World Economic Forum. odnosi na raspoloÏivi proizvodni potencijal zemlje i intenzitet njegove upotrebe. Posledice su evidentne i pokazuju se na svim podruãjima privrednog Ïivota. tehnolo‰ke i radne discipline zaposlenih.

od ãega bi vi‰e od dve treçine bilo finansirano sredstvima domaçe ‰tednje.poveçanje investicija. A poveçanje izvoznih prihoda je. prvi uslov servisiranja spoljnog duga i obezbeđivanja sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije.Konkurentnost privrede Srbije investicije tek u 2005. odnosno njihovog uãe‰ça u GDP. na koje moÏe uticati strategija preduzeça ali i makro-ekonomska politika (pri ãemu se ne misli na politiku kursa). godini dosegle 20% uãe‰ça u bruto domaçem proizvodu. Sloveniji 27%. te ostvarila konstantno poveçanje bruto domaçeg proizvoda i standarda zaposlenih. Procesi ekonomske globalizacije i multipolarno povezivanje razliãitih vrsta ekonomskih delatnosti – ‰to nagove‰tava stvaranje jedinstvenih trÏi‰ta robe. Upoređenja radi. Da bi podigla stopu privrednog rasta. Estoniji 28% Mađarskoj 27% Slovaãkoj 32%. U sredi‰tu aktivnosti usmerene na jaãanje konkurentnosti privrede Srbije stoji podizanje produktivnosti rada. koja se temelji na kvalitativnim ãiniocima. prema gruboj raãunici. EBRD ocenjuje da je uãe‰çe investicija u GDP 2001. obim i osposobljenost zaposlenih. kao ‰to su prirodni resursi i cena radne snage. Investicije çe predstavljati primarnu komponentu privrednog razvoja Srbije u predstojeçem razdoblju. Tro‰kovi rada po jedinici proizvoda zavise od odnosa između produktivnosti rada i: a) iznosa nadoknade za rad (plate) i b) ostalih tro‰kova vezanih za osnovnu platu. Komparativnu prednost moÏemo razumeti kao ne‰to dano. bruto domaçi proizvod (GDP) iznositi preko 20 milijardi dolara. a ne samo komparativne prednosti. Visoki tro‰kovi rada se mogu kompenzirati visokom produktivno‰çu i na taj naãin oãuvati konkurentsku sposobnost na ravni koja 30 1. naroãito u industriji. Konkurentnost i razvoj . Ako se pogleda ova godina u kojoj çe. A to pretpostavlja na prvom mestu – reãeno je veç . sa svoje strane. bilo u: âe‰koj republici 35%. organizacija proizvodnje. Tro‰kovi rada su primarni ãinilac konkurentnosti. Srbija mora doseçi globalnu konkurentnost. Komparativna prednost se tradicionalno vezuje za proizvodne faktore. Faktori koji neposredno doprinose porastu produktivnosti su tehnolo‰ki napredak. dakle za ne‰to ãime zemlja raspolaÏe u boljem rasporedu ili kvalitetu ili u veçoj meri nego druge zemlje sa kojima se susreçe u međunarodnoj trgovini. a to znaãi i uslov ekonomskog razvoja u sledeçim godinama. prvenstveno na trÏi‰tu zemalja Evropske unije sa kojima se odvija najveçi deo njene spoljnotrgovinske razmene. sposobnosti menadÏmenta. to je veoma neizvesno s obzirom da je u prvim ovogodi‰njim mesecima umesto rasta investicija zabeleÏeno njihovo usporavanje. za razliku od konkurentske prednosti. usluga i proizvodnih faktora mega veliãina – zahteva od ekonomske politike da razvija konkurentske prednosti privrede Srbije. manje-vi‰e fiksnog karaktera. koji nije bio manji od 25% (pri ãemu je udeo inostranih investicija u proseku iznosio oko ãetvrtinu ukupnih ulaganja). Iskustva svih evropskih zemalja u tranziciji pokazuju da je svaka od njih izvela preobraÏaj svoje privrede sa udelom investicija u bruto domaçem proizvodu. stopa kori‰çenja proizvodnih kapaciteta. te naãin raspolaganja resursima i sirovinama i energentskim izvorima. distribucije i plasmana od datih faktora tradicionalnih komparativnih prednosti. Sa tog stanovi‰ta postaju mnogo znaãajniji sposobnost kombinovanja produkcionih ãinilaca i organizovanje procesa proizvodnje. bruto fiksne investicije bi trebalo da budu ne‰to preko 3 milijarde dolara. tokova kapitala i prema kojima ima najveçi deo spoljnog duga. Međutim. Investicije u osavremenjivanje opreme i produkcionih procesa kljuãna su pretpostavka za pobolj‰anje konkurentnosti i na toj osnovi veçeg rasta izvoza. Hrvatskoj 23%.

farmaceutike. hemije – međusobno se povezuju i nastupaju zajedniãki u razliãitim grupama i »savezima« stvarajuçi specifiãne trÏne strukture. Elementi ne-tro‰kovne prirode. efikasnost industrijske organizacije. raãunovodstvo i revizija). kao ‰to su kvalitet proizvoda i usluga. marketing. Visoka produktivnost i superiorni proizvodi predstavljaçe i u narednim godinama temelj konkurentske prednosti. mogu osetno pobolj‰ati konkurentnost domaçe ponude na međunarodnom trÏi‰tu. kao i privrede u celini.Konkurentnost privrede Srbije je eventualno postojala pri niÏim tro‰kovima rada. 1.. tako i malih privreda. Ovo je naroãito uoãljivo kod grana vi‰eg stepena tehnolo‰ke sofisticiranosti. informatika. Podizanje produktivnosti privrede Srbije na konkurentsku ravan treba da joj omoguçi uspe‰no suoãavanje sa polivalentnim grupama proizvođaãa na stranim trÏi‰tima. Znaãaj pomenutog sugeri‰e podatak za zemlje Evropske unije. Granice između tradicionalnih industrijskih sektora prestaju biti o‰tro razgraniãene. ‰to zavisi i od toga da li je izvoz usmeren u tehnolo‰ki razvijene zemlje ili u zemlje tehnolo‰ke razvijenosti istog stepena kao i domaça privreda. Na taj naãin organizacijski kapacitet pojedinih preduzeça. kreditiranje itd. Globalizacija je toliko međusobno izme‰ala razliãite privrede i trÏi‰ta. Na neposredne tro‰kove rada otpada minimalni procenat. informacione tehnologije. U savremenim uslovima ta uloga pripada strukturi i kvalitetu obrazovanosti radne snage. problem ovih tro‰kova çe se pojaviti uvek kada njihovo kretanje odstupa od kretanja produktivnosti. da vi‰e nije moguçno deliti industrijske delatnosti i geografska podruãja u jasno odvojene i nezavisne segmente. te dovoljno ‰irokom ponudom kvalitetnih proizvoda. istraÏivaãko-razvojni poslovi. Pomenuto je da relativni nivo direktnih tro‰kova pojedinih faktora proizvodnje ne predstavlja vi‰e primarni ãinilac konkurentnosti. Preduzeça koja posluju na podruãju telekomunikacija. postaje kljuãni ãinilac konkurentnosti industrijskih proizvođaãa. Konkurentnost i razvoj 31 . Međutim. ali su relativni tro‰kovi rada od kljuãnog znaãaja. rokovi isporuke. sposobnosti da se neprestano uvode pobolj‰anja u proizvodni proces. u kojima između 75% i 95% svih tro‰kova rada u preduzeçima otpada na poslove organizacije i upravljanja (inÏenjering. Tro‰kovi rada deluju na konkurentnost razliãito. Pritom je znaãajno da se svi elementi poveÏu u jedinstvenu celinu koja çe rezultirati u koherentnoj strategiji razvoja. raspolaganje sposobnom pravnom i administrativnom infrastrukturom. elektronike. kako velikih.

ãesto sa trajnim nitima. Pritom uop‰te nije nuÏno da se pravi izbor između potpuno fiksnog ili potpuno fluktuirajuçeg valutnog sistema. koji se mogu suzbiti tekuçim intervencijama ekonomske politike.3. u kojem je domaçi novac »priãvr‰çen« za neku inostranu stabilnu valutu – koja deluje kao »sidro« . gde bi svaka finansijska transakcija iole veçeg obima prouzrokovala osetno osciliranje kursa dinara. Najbolji je. nove opreme. ‰to je povezano sa procesom globalizacije.doprinosi kredibilnosti stabilizacionog programa (kojeg u razliãitim varijantama izvode odreda sve zemlje u tranziciji). izbor valutnog reÏima je od naroãitog znaãaja za privredni rast i ekonomsku stabilnost Srbije. ‰irenjem međunarodne trgovine i povezivanjem privreda na razliãite naãine. a njena privreda otvorenija – tj. a ne na ad hoc pojave ili ‰okove jednokratnog dejstva. ne moÏe finansirati budÏetski deficit emitovanjem drÏavnih obveznica. Brojni ekonomisti smatraju da prihvatanje reÏima vezane valute. Zemlje u tranziciji Jugoistoãne Evrope (ukljuãujuçi Srbiju i Crnu Goru) jo‰ nisu izgradile dovoljno snaÏnu ekonomsku bazu da bi mogle dopustiti slobodno fluktuiranje svojih valuta. tehnologije i sl. nego pre između razliãitog stepena fleksibilnosti. potro‰nje ili neke druge makroekonomske varijabile. onaj reÏim koji minimizira oscilacije proizvodnje. Ukoliko su ãinioci koji izazivaju oscilacije i nestabilnost u nekoj privredi preteÏno monetarne prirode. Nema unapred određene »najbolje« varijante valutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnu prednost ili koja bi predstavljala optimalno re‰enje za svaku zemlju. Isto tako. liberalizacije finansijskih trÏi‰ta. Ono ‰to se moÏe povodom toga reçi je da postoji tendencija. ovde se misli na prisustvo trajnijih ãinilaca koji u određenem vremenskom razdoblju doprinose osciliranju i nestabilnosti makroekonomskih agregata. emitovanjem ili povlaãenjem kredita po vlastitom nahođenju. ukoliko bi se ovaj formirao u liberalnijem reÏimu.3. ‰to koeficijent (izvoz–uvoz)/GDP ima veçu vrednost – to joj u naãelu vi‰e odgovara stabilniji valutni reÏim. koji se najveçma zavr‰avaju porastom cena. odnosno ukoliko centralna banka ne bi nadzirala odnos između agregatne ponude deviza i traÏnje za njima na domaçem trÏi‰tu novca. onaj sa veçim stepenom fluktuiranja) predstavlja za ekonomsku politiku bolju varijantu.) koji utiãu na odnose relativnih cena u domaçoj privredi1. Izbor valutnog reÏima Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemljama u tranziciji. Konkurentnost i razvoj . ka reÏimu veçe fleksibilnosti valutnih kurseva. ukoliko je struktura privrede takva da neravnoteÏu izazivaju predominantno realni ãinioci (na primer. Srbija ima malo. svim onim ‰to neposredno ili posredno moÏe promeniti izabrani kvantitativni odnos između domaçe i valute »sidra«.1. bolju alternativu çe predstavljati fiksni valutni reÏim (odnosno reÏim manjeg stepena fluktuiranja). Paradoksalno. vezane ruke ima i fiskalna politika. Tako. Teorijska analiza je zauzela stanovi‰te da ‰to je zemlja manja. nerazvijeno i nerazuđeno finansijsko trÏite. u stvari. na primer. ãije delovanje mora biti konzistentno sa konceptom izabranog fiksiranog kursa. koju zapaÏamo na međunarodnoj ravni. fleksibilni sistem (odnosno. Naime. ta kredibilnost proizilazi iz nemoguçnosti slobodnog delovanja domaçe ekonomske politike. Politika jačanja konkurentnosti 1. u reÏimu fiksnog kursa (kakav predstavlja sistem »sidra«) monetarna politika je podređena odrÏavanju nepromenjenog kursnog odnosa prema izabranoj valuti.Konkurentnost privrede Srbije 1. Obrnuto. tj. Ona ne moÏe samostalno baratati kamatnim stopama. jer bi se 1 Razume se. zemlja koja je vezala svoj novac za tuđu valutu. »sidru«. 32 1. uvođenje savremenijih proizvodnih postupaka.

i 2001. pokazuje se. onda domaça valuta menja svoj odnos prema drugim valutama u istoj srazmeri koliko i samo sidro. Konkurentnost i razvoj 33 . gde je centralna banka uspe‰no vodila politiku de facto fiksnog. od toga u kojoj valuti je denominiran preteÏan deo spoljnog duga zemlje. 1. a ekonomski subjekti veruju da çe on takav i ostati.cit . Zbog toga moraju obezbediti konstantno poveçanje produktivnosti. ispoljiçe se u blaÏoj formi. Sve dok se odrÏava fiksni kurs (ili je njegovo osciliranje minimalno). Međutim. efekti do kojih vode oscilacije pojedinaãnih valuta. mada iz drugih razloga. u realnoj aprecijaciji domaçe valute. kursa dinara2. ·to se tiãe izbora »valute sidra«. ‰to je ekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa i to u istom procentu. predugo zadrÏavanje fiksnog kursa moÏe destimulisati ekonomski rast i zapo‰ljavanje. godine. od toga koja valuta dominira u strukturi izvoza i uvoza. tj. a koje ukljuãuje i usluge (u kojima je rast produktivnosti veoma usporen i gde praktiãno nema inostrane konkurencije. Ukoliko je za »sidro« izabrana jedna valuta. Upravo je ta pojava uoãljiva u dve poslednje godine u Srbiji. Ovaj efekat ne postoji u ne-razmenskom sektoru u kojem je rast produktivnosti neznatan i u kojem se poveçanje tro‰kova poslovanja »nesmetano« ugrađuje u finalnu cenu proizvoda ili usluga upravo stoga ‰to nema konkurencije. zahvaljujuçi porastu produktivnosti u razmenskom sektoru i rast plata u ovom sektoru je brÏi nego u ne-razmenskom. Treba podsetiti da vezani kurs sam po sebi ne pretpostavlja veçu disciplinu ekonomske politike. ili skoro fiksnog. Recimo. ukoliko se u međuvremenu u privredi pojave faktori koje. naroãito prema iskustvu zemalja centralne Evrope. Njegova vrednost je u Srbiji porasla za 35% u toku 2000.Konkurentnost privrede Srbije time uticalo na visinu postojeçih kamatnih stopa i posredno delovalo na sam kurs. to zavisi prevashodno od denominacije spoljne trgovine. upravo zbog izabranog valutnog reÏima. nije moguçno suzbiti ili amortizovati. zemlje u tranziciji moraju osigurati brÏi rast svog bruto domaçeg proizvoda od onog koji postoji u EU. i taj reÏim dozvoljava vlastima određeni stepen fleksibilnosti. produktivnost se ne poveçava istim tempom u granama koje proizvode za izvoz (gde je konkurencija stalno prisutna) i u granama koje proizvode za domaçe trÏi‰te. osim delimiãno u bankarstvu i osiguranju). Do prilagođavanja dolazi naknadno. mehanizam aprecijacije usled razlike u rastu faktorske produktivnosti u pojedinim sektorima privrede. Naime. Inaãe. inflatorna oãekivanja çe biti redukovana i preduzeça neçe po toj osnovi poskupljivati svoje proizvode i usluge. godini. Uspe‰an razvoj privrede u tranziciji. moguçno je premestiti cenovni efekat budÏetskog deficita na neko buduçe vreme redukovanjem deviznih rezervi ili akumuliranjem spoljnog duga (sve dok taj ne ugrozi izabrani valutni odnos). koje saãinjavaju »korpu«. Međutim. Ukoliko je pak za »sidro« izabrana »korpa valuta«. Poveçana produktivnost u razmenskom sektoru redukuje tro‰kove po svakoj jedinici ostvarene proizvodnje. Odnos između privrednog rasta i realne aprecijacije proizilazi iz tendencije da faktorska produktivnost u proizvodnji roba namenjenih razmeni raste brÏe nego u sektoru roba i usluga koje se ne upuçuju u međunarodnu razmenu. 3). Realnu aprecijaciju je doÏiveo i dinar. jer svi sastavni elementi ne menjaju svoju vrednost u istom procentu. Uzgred. op. 2 Zadovoljavajuçu ocenu o politici kursa dinara dale su i struãne sluÏbe OECD (videti: OECD. tendencija koja je nastavljena i u 2002. deluje na sledeçi naãin: Da bi smanjile postojeçi jaz u nivou razvijenosti i Ïivotnog standarda u odnosu na Zapadnu Evropu. p.

krediti. moÏe li reÏim fluktuirajuçeg kursa spreãiti oscilacije do kojih dolazi usled priliva inostranog kapitala? Ukoliko su monetarna i kamatna politika vezane postojanjem valutnog sidra. je poveçanje obaveznih rezervi. ima ograniãeno delovanje usled gubitka koji pritom nastaje). veç se koriste za neposredno plaçanje na‰eg uvoza ili za popunjavanje deviznih rezervi. priliv kapitala çe se manifestovati u rastu cena. opet. teret prilagođavanja – veç je pomenuto . Usled toga je novãana masa rasla paralelno sa naraslom traÏnjom dinara (u 2001.çe pasti najveçim delom na fiskalnu politiku. ne proizvode nikakav neposredni efekat na nacionalnu valutu. Da bi izbegla ovu pojavu. zastarelu i izraubovanu produkcionu osnovu. godini novãana masa je poveçana za ne‰to manje od 100%). tj. Tako su. Druge. ãime se u stvari priznaje aprecijacija. Ukoliko valutni kurs nema moguçnosti da raste (fiksni reÏim ili reÏim ograniãene fleksibilnosti). fiksni valutni reÏim Inostrana finansijska sredstva. niti se neki oblici javne potro‰nje mogu jednostavno i na brzinu redukovati (u stvari. godine bruto devizne rezerve vi‰e nego udvostruãene. bez inostranih investicija zemlja nema moguçnosti da obnovi poru‰enu. koja ne uđu u domaçi finansijski prostor. drugo. 34 1. Sterilizacija je skupa operacija i efikasna je samo na kratak rok. Konkurentnost i razvoj . ali nijedna od njih ne moÏe u potpunosti spreãiti realnu aprecijaciju kursa nacionalne valute ukoliko se inostrani kapital uliva stalno i u veçim iznosima. ãime çe posredno pretrpeti promenu reani kurs. ‰to se kasnije pokazuje u porastu inflacije. Ovim i sliãnim intervencijama se moÏe izvesno vreme redukovati uzlazni pokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak. na primer. Naime. Postavlja se pitanje. tokom 2001. te za regulisanje obaveza prema inostranim subjektima. umesto kod poslovnih banaka. portfolio investicije. Zaostajanje sektora usluga je veoma izrazito. zahtevaju da se sredstva javnog sektora drÏe kod centralne banke. međutim. U pojedinim sluãajevima monetarne vlasti pro‰iruju koridor dozvoljenog odstupanja kursa od prihvaçene vrednosti. centralna banka moÏe pribeçi sterilizaciji dodatne likvidnosti. Neke centralne banke pribegavaju valutnim swap poslovima kojima menjaju sada‰nji novac za isplatu u buduçnosti (‰to. koja se koristi veoma ãesto. poresku i politiku budÏetske potro‰nje. Standardna mera.Konkurentnost privrede Srbije usled demonstracionog efekta. FDI) ponuditi domaçem novãanom trÏi‰tu u zamenu za dinare3. ‰to pokazuje da çe pomenuti proces realne aprecijacije dinara i u narednom razdoblju biti izraÏen. Sterilizacijom se spreãava da domaçe kamatne stope opadnu usled dodatne ponude kapitala i. argument se moÏe postaviti obrnuto: ukoliko fiskalna politika ne moÏe delovati efikasno. Postepena obnova opreme i infrastrukture u privredi Srbije se odvija najveçim delom u razmenskom sektoru. ‰to se uglavnom odvija posredstvom operacija na otvorenom trÏi‰tu. Pritisak na kurs çe uslediti i po osnovu priliva inostranog kapitala u domaçi finansijski prostor. ãesto nije moguçno u kratkom roku ostvariti dodatni poreski prihod. Međutim. a to znaãi da çe se jedan deo inostranih sredstava (donacije. ãime se redukuje njihov kreditni potencijal. fiskalni prihod se sterilizacijskom intervencijom smanjuje (zbog razlike u kamatnom prihodu po osnovu deponovanja deviznih rezervi i kamata na depozite u domaçoj valuti). koje banke moraju drÏati prema iznosu depozita kojima raspolaÏu. 3 Po‰to operacije na otvorenom trÏi‰tu imaju ograniãen domet. ali je centralna banka sterilisala samo manji deo novca emitovanog na osnovi deviznog priliva i to tako da je prodavala svoje hartije od vrednosti. nekoliko zemalja u tranziciji je prihvatilo razliãite dodatne mere intervencije kojima su nastojale da spreãe posledice ulivanja inostranog kapitala u domaçi finansijski prostor.

pored ostalih ãinilaca. Prelazak na punu kapitalsku konvertibilnost moÏe se izvesti jedino kada je obezbeđena realna ekonomska osnova i ako postoji valutni aranÏman sa potrebnim stepenom fleksibilnosti. ako se pojave ãinioci koji deluju u tom pravcu. Kako çe valutni kurs uticati na privredu zavisi. koje su asimetriãne: veçe su na strani odliva nego na strani priliva kapitala. Otuda je od naroãite vaÏnosti da centralna banka striktno nadzire pona‰anje i finansijske bilanse poslovnih banaka. Posledice mogu biti neprijatne. sprovođenje regulacijskih normi te raãunovodstvenih standarda. Osim toga. Tokom nekoliko poslednjih godina veçina zemalja u tranziciji je postepeno napu‰tala kontrolu kretanja kapitala i sada imaju punu kapitalsku konvertibilnost (dakle. ·to je fiskalna politika efiksnija u spreãavanju odstupanja makroekonomskih agregata od 1. âesto su banke sklone odobravanju kredita kada im preduzeça ponude perspektivne planove sa profitabilnim rezultatom. koje moÏe poremetiti uspostavljene kursne odnose. Radi se o privremenom stanju jer obaveze za zemlje kandidate EU zahtevaju potpunu liberalizaciju u kretanju kapitala koji çe se upuçivati tamo gde je njegov potencijalni profit najveçi. u skladu sa Bazelskim pravilima. odnosno ukoliko ne postoji sistem odgovarajuçeg nadzora nad poslovanjem banaka. uspostavljenjem ‰ire zone osciliranja oko nekog formalnog ili neformalnog pariteta. moÏe se pokazati oportunim dopustiti izvestan stepen postepene aprecijacije u cilju oãuvanja dugoroãne ekonomske stabilnosti. Bankarskoj ‰irokogrudosti doprinose i optimistiãke prognoze. Srbija za sada tih moguçnosti nema i priprema potrebnih uslova predstavlja se kao neophodna u izgradnji efikasnog finansijskog sistema. nego spreãiti njegovo nekontrolisano kretanje po liniji spekulativnih interesa. banke se mogu suoãiti sa kolateralnom aktivom koja je isuvi‰e ranjiva na promenu trÏi‰ne vrednosti. odnosno spreãiti njihovo preveliko odstupanje. Ova poruka istovremeno najavljuje potencijalni rizik za kratkoroãni spekulativni kapital. liberalizacija çe domaçim investitorima olak‰ati da diverzifikuju svoj finansijski portfelj i na taj naãin smanje izloÏenost riziku koji proizilazi iz nepredviđenih promena vrednosti pojedinaãnih finansijskih instrumenata. ·to se privreda Srbije bude vi‰e integrisala u trÏi‰a zemalja Evropske unije i razvijenijih zemalja tranzicije.Konkurentnost privrede Srbije ne bi trebalo uvoditi). veç i zbog toga ‰to se njime pobolj‰ava likvidnost na novãanom trÏi‰tu. Veça fleksibilnost moÏe se postiçi. Konkurentnost i razvoj 35 . na primer. kao i promene raspoloÏenja u finansijskoj sredini. U sluãaju promene situacije na trÏi‰tu. Iskustvo drugih zemalja sugeri‰e da je redukovanje kratkoroãnih kapitalnih priliva/odliva pouzdan naãin da se umire kapitalski tokovi u domaçem finansijskom prostoru. Time se otvara pitanje kako kontrolisati takva kretanja. Prema tome. ãime otpada potreba za docnijom intervencijom na novãanom trÏi‰tu. treba smatrati elementima za‰titne finansijske politike zemlje. Razume se. nije cilj eliminisati kratkoroãni kapital u potpunosti. postoji i konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa). Time se istovremeno trÏi‰tu ‰alje poruka da je promena kursa izvodljiva i u obrnutom pravcu: osim aprecijacije moguçna je i depresijacija. te da se prema potrebi ustanovi posebni fond za osiguranje depozita. ukoliko do priliva spekulativnog kapitala dođe. postoje ponegde jo‰ izvesne restrikcije. Veça fleksibilnost valutnog kursa uop‰te ne znaãi njegovo slobodno osciliranje. suoãavaçe se sa veçim oscilacijama u kretanju kapitala u i iz sopstvenog finansijskog prostora. i od stanja u bankarskom sektoru zemlje. U stvari. naroãito ako je obim kreditiranja prevelik. Osim toga. koje u brojnim sluãajevima prate tranzicijske promene. osim konvertibilnosti tekuçeg.

Euro je u nominalnom odnosu u protekla dvadeset i dva meseca neznatno poskupeo. efekat bi se veoma brzo pokazao u negativnim posledicama na podruãju traÏnje novca. veç stalno – ‰to je samo hipotetiãna pretpostavka. To je stabilnost cena i to pri njihovoj niskoj ravni (moÏe se prihvatiti da ona u postojeçim ekonomskim uslovima u Srbiji Veçina zemalja u tranziciji je izabrala reÏim kontrolisanog fluktuiranja kursa. uprkos osetno vi‰oj inflaciji u Srbiji nego u monetarnom prostoru dvanaest ãlanica Evropske 4 monetarne unije. âak i zemlje koje su ranije prihvatile sistem fiksnog kursa (âe‰ka. Realna aprecijacija dinara u odnosu na euro. Estonija) napustile su taj sistem i pre‰le su na regulisano fluktuiranje. ·to je manje klizanje kursa u odnosu na inflatorni diferencijal. odnosno primarnu pretpostavku dugoroãnog razvoja. to je potrebna uÏa. Centralna banka brani implicitni »fiksni« kurs od novembra 2000. ali ne znaãi mnogo u postojeçim ekonomskim okolnostima. do‰lo je do realne aprecijacije zbog inflacije. ali ne uvek. odnosno manje intervenisanja sa kursom. uglavnom stabilan. jednaka je razlici između domaçih cena u Evropskoj monetarnoj uniji u istom vremenskom razdoblju (inflatorni diferencijal). veça fleksibilnost kursa moÏe voditi. vi‰oj stopi inflacije nego u uslovima fiksiranog pariteta. godine. manja. Ukoliko bi Centralna banka Srbije poku‰ala da kontroli‰e realan kurs dinara aktivnijom politikom kupovine ili prodaje. uprkos formalnom prihvatanju reÏima kontrolisanog fluktuiranja4. u uslovima nepromenjenog kursa. Međutim. U vezi s tim se ãesto postavlja pitanje za‰to dinar ne depresira i kao prvi argument u prilog sniÏenja njegove vrednosti se navodi brÏi rast domaçih cena u odnosu na cene u Evropskoj uniji. druga moguçnost je konstantni suficit u tekuçem bilansu). 1. ‰to je zahtevalo velike neto kupovine deviza da bi se spreãila nominalna aprecijacija dinara.Konkurentnost privrede Srbije njihove ravnoteÏne pozicije. zona osciliranja kursa. Mađarska. 36 1.2. ali tek kada zemlja postigne osnovnu ekonomsku stabilnost i kada otpoãne slobodniji ulazak i izlazak kapitala. Fleksibilni reÏim postaje neophodan kada zemlja Ïeli da uvede potpunu konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa (osim u sluãajevima kada su devizne rezerve dovoljno velike da mogu zadovoljiti svako poveçanje traÏnje za devizama i to ne samo kratkoroãno. Nesumnjivo je da je konaãni cilj ekonomske politike poveçati stopu rasta bruto domaçeg proizvoda i odrÏati je na nivou potrebnom da se suzi postojeçi raskorak u per capita dohotku između Srbije i zemalja Evropske unije. Argument je u naãelu taãan. Depresijacija dinara je korisna stvar za izvozne grane. Konkurentnost i razvoj . Za dosezanje tog cilja valja obezbediti vi‰e uslova. kao i zemalja u tranziciji. Izbor valutnog reÏima za tranzicijske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bi trebalo da bude izuzetak – zavisi od nekoliko ekonomskih ãinilaca koji se vremenom menjaju i zahtevaju drugaãiji valutni aranÏman od onog koji je bio u poãetku procesa tranzicije. Zbog toga je na‰ izvoz nekonkurentan – tvrdi se – ‰to se pokazuje u deficitu trgovinskog bilansa. realna aprecijacija je veça. Međutim. Na kratak rok bi stoga to bio veoma lo‰ izbor ekonomske politike. sve dok zemlja u tranziciji ne izgradi kompletan »za‰titni sistem«. Uloga kursa dinara Kakvu ulogu treba da ima kurs dinara u sprovođenju politike stabilizacije i ekonomskog razvoja zasnovanog na izvoznoj ekspanziji? Nominalni kurs dinara je. ali jedan je koji uvek i u bilo kom aranÏmanu ekonomske politike predstavlja preduslov. uprkos ‰iroj autonomiji monetarne politike.3. ReÏim »fiksnijeg« kursa je sasvim sigurno potrebno napustiti i zameniti ga fleksibilnim aranÏmanom.

a posledice dugotrajne. Studija koju je pod okriljem Centralne banke Grãke nedavno izvela grupa struãnjaka iz vi‰e zemalja u tranziciji centralne i jugoistoãne Evrope je pokazala da promena kursa nikako ne moÏe da obavi ulogu promotora izvoza. Prodajom robe na inostranim trÏi‰tima veçina na‰ih izvoznika ostvaruje gubitak. Uãe‰çe investicija u bruto domaçem proizvodu u zemljama u tranziciji. da nikakva devalvacija dinara – ma koliko bila visoka – nije u stanju da ih amortizuje ili zaobiđe. Tehniãko zaostajanje iznosi oko 5 do 6 tehnolo‰kih godina. U stvari. godini zatvarao prilivom inostranih sredstava u obliku donacija. Kapitalna baza srpske privrede je drastiãno redukovana. kvalitetu. ali bismo tada veç bili u inflaciji). A taj se problem ne moÏe prevaziçi manipulacijom kursa. stimulacija izvoza posredstvom niÏeg kursa dinara u sada‰njim okolnostima nije uop‰te izvodljiva. kvalitet na‰ih proizvoda. Usled dugogodi‰njeg izostajanja amortizacije silno je poveçan proseãan stepen otpisanosti kapaciteta u industriji. Delovanje pomenutih ãinilaca je toliko snaÏno. Depresijacija kursa u principu stimuli‰e izvoz. nemoguçnost kreditiranja prodaje. odnosno suficit u kapitalnom delu platnog bilansa. Drugim reãima. elastiãnost uvozne traÏnje na sniÏenje cena domaçe robe je suvi‰e nisko. reãeno je. kori‰çenjem naprednije tehnologije i savremenih metoda upravljanja. da bi se sniÏenje kursa iole “isplatilo”. da u kratkom roku uveça izvoz i to bez obzira na bilo koju visinu kursa (to je ostvarivo na dugi rok. Konkurentnost i razvoj 37 . serije malog obima. nekursnih (tj. mali broj proizvoda prilagođenih novim međunarodnim standardima. kredita. međutim struktura ponude na‰e robe i usluga je veoma skromna da bi se sniÏenjem njihovih cena mogla podstaçi uvozna traÏnja za njima. Samo dugoroãna stabilnost cena moÏe da stvori okvir za rast kako domaçih. odnosno privrednog rasta. te prilivom po osnovu pozitivnih kursnih razlika (oko 1. Ona bi bila moguça kada bi zemlja raspolagala proizvodnjom koja bi po strukturi. Produkcionu bazu nije moguçno obnoviti sopstvenom akumulacijom. tako i inostranih investicija. U tom pogledu Srbija neçe biti izuzetak. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno razdoblju od 30 do 35 godina. Transmisioni mehanizam promene kursa u tim zemljama ispoljava dominantno delovanje na strani traÏnje. serijama i tehnolo‰kom standardu zadovoljavala inostranu traÏnju i kada bi se ta traÏnja konstantno uveçavala. a naroãito industrije. neposrednih investicija. iznosi između 25% i 28% bruto domaçeg proizvoda. itd. a veoma mali ili ãak negativni efekat na strani ponude (tj. Drugaãije reãeno. ‰to je posledica pomenutih i drugih. nedostatak sertifikovanih artikala. Ovo istiãemo zbog toga ‰to u postojeçim okolnostima stabilan nominalni kurs dinara doprinosi zadrÏavanju inflacije. Makroekonomski bilans se u 2002.Konkurentnost privrede Srbije treba da bude između 6% i 8% godi‰nje. na rast realnog obima proizvodnje). gubitak ranije distributivne mreÏe. iskustvo zemalja u tranziciji sugeri‰e ove stope kao one koje omoguçavaju dinamiziranje proizvodnje uz istovremeno odrÏavanje makroekonomske ravnoteÏe). Ovako veliko uãe‰çe investicija u osnovna sredstva je bilo omoguçeno tek po svođenju inflacije na jednocifrenu stopu. ponudbena strana privređivanja se moÏe pobolj‰ati ne sniÏenjem kursa nacionalne valute. nego pobolj‰anjima u realnoj sferi privređivanja: porastom produktivnosti i kvaliteta proizvoda. Osim toga. zbog ãega je neophodan priliv sredstava iz inostranstva. ponegde ãak i potpuno uni‰tena. ne-cenovnih) faktora. te efikasnijim procesima proizvodnje. – ne dozvoljavaju preteÏnom delu privrede.

stabilan kurs koji ne doprinosi porastu cena). Osim ako centralna banka ne bi opet intervenisala.Konkurentnost privrede Srbije sto miliona dolara) i privremenog platnog prometa sa Kosovom. Osim toga. a to je da je novãana masa u potpunosti pokrivena deviznim rezervama. U vezi s tim treba podsetiti na ãinjenicu koja se ãesto istiãe. morala bi da na trÏi‰tu. tj. to ima sekundarne posledice. Jedino u meri u kojoj centralna banka sprovodi promene u obimu rezervi (tj. Pri tom se utiãe i na obim novãane mase: kupovinom deviza od strane centralne banke se uveçava njen obim. jer dodatnu koliãinu novca na kratak rok ne moÏe pokriti dodatna ponuda. Međutim. Ako bi Narodna banka Srbije Ïelela da snizi kurs dinara. Time bi se poveçala novãana masa iznad sada‰njeg. njima se deluje na kurs nacionalne valute.5 milijardi dolara deviznih rezervi centralne banke. Naime. 38 1. Ovaj drugi mehanizam u nas nije razvijen buduçi da ni trÏi‰te novca nije razvijeno. odnosno broj instrumenata koji cirkuli‰u na tom trÏi‰tu je skroman a trgovanje ograniãeno. Sa prilivom od preko jedne milijarde dolara ostvaren je i veçi standard stanovni‰tva i veçi budÏetski deficit nego ‰to bi to inaãe bilo izvodljivo. bilo je nepotrebno. to nema nikakve veze sa kursom osim u samo jednom sluãaju: kada postoji reÏim valutnog odbora. kupuje devize i na taj naãin emituje dinare ili da poveça neto dinarsku emisiju (odobravanjem dodatnih kredita poslovnim bankama i drÏavi). godini novãana ekspanzija je bila uoãljivo prisutna. instrument kamatnih stopa nije profilisan niti se upotrebljava kao u razvijenijim trÏi‰nim privredama. Međutim. Centralna banka moÏe uticati na dva naãina na valutni kurs: 1) uãe‰çem na deviznom trÏi‰tu. postavlja se pitanje: zbog ãega depresirati kurs dinara (uprkos potrebi koja proizilazi iz razlike između na‰ih i inostranih cena). a prodajom smanjuje. Dakle. za‰to depresirati kurs kada tom operacijom ne bismo poveçali vrednost na‰e prodaje inostranstvu. ali bismo sasvim sigurno poveçali inflaciju? Sa oko 2. U tom trenutku poãinje da deluje mehanizam druge vrste koji utiãe na kurs. sam obim deviznih rezervi moÏe “pokrivati” ili ne 5 raspoloÏivu koliãinu novca. Prema tome. kada kapitalni bilans ostvaruje suficit. otplata dugova i kamata) i njihova veliãina nema nikakve neposredne veze sa kursom dinara. ali sada u obrnutom smeru – prodajom deviza u ekvivalentu dodatno formirane dinarske traÏnje. koliko ih prodaje ili kupuje) moÏe uticati na kurs valute. ali monetarna politika nije nastojala da je suzbije podizanjem stope obaveznih rezervi. u 2002. Konkurentnost i razvoj . porast raspoloÏive koliãine novca u rukama ekonomskih subjekata dovodi ove u poziciju da kupuju dodatne devize. zemlja za sada moÏe odrÏati kurs unutar izabranog okvira za koji smatra da korespondira kriterijumu stabilizacije (tj. 2) uticanjem na ukupnu ponudu i traÏnju deviza prilivom i odlivom kapitala posredstvom promene kamatne stope. “tekuçeg” porasta ali sa inflatornim posledicama. ‰to sada deluje – kao uostalom svaka poveçana traÏnja – na porast kursa deviza. i to ne mali? Drugo. Ako je to prihvaçeno kao kriterijum za uspe‰nu politiku kursa dinara. prodajom i kupovinom deviza. minimalnih rezervi poslovnih banaka spreãila bi se multiplikacija depozita. Jedino ukoliko bi ova operacija bila praçena porastom obaveznih. Devizne rezerve (potpuno svejedno da li u ekvivalentu novãane mase ili pak veçe ili manje od nje) su potrebne za regulisanje obaveza prema inostranstvu (plaçanje uvoza. odnosno porast novãane mase preko potrebnog obima. jedini mehanizam delovanja na kurs od strane centralne banke je prodaja i kupovina deviza i kratkoroãnih finansijskih instrumenata denominiranih u stranoj valuti (u euru i dolaru). ali mogu dodatne cene5. u susretu agregatne ponude i traÏnje. Uostalom. Jedino i iskljuãivo ako se devizne rezerve iznose na devizno trÏi‰te i u slobodnoj prodaji i kupovini formiraju dodatnu traÏnju/ponudu deviza.

kljuãne destinacije spoljnotrgovinske razmene Srbije. ne utiãe na konkurentsku sposobnost privrede. godini osetno porastao: sa 562 miliona dolara je bio skoro 3. koji se zasnivaju na postojanju efikasnih i snaÏnih izvoznih sektora. Konkurentnost i razvoj 39 . âinjenicu da priliv deviznih sredstava iz inostranstva stvara prostor za vođenje “komotne” ekonomske politike moÏe se iskoristiti da se domaça proizvodnja ‰to pre osposobi da poveçanjem vrednosti po jedinici izvoza ostvaruje prihod koji çe omoguçiti da se vodi autonomna politika kursa dinara u skladu sa stabilizacionim ciljevima ne samo na kratak. granicu za koju se smatra da odgovara monetarnoj ravnoteÏi u određenom razdoblju. Srbija neçe jo‰ godinama moçi raãunati na posuđivanje na međunarodnom finansijskom trÏi‰tu. ostvaren je pozitivan platni bilans (overall balance) od oko 800 miliona dolara u 2002. godini (28% veçi u odnosu na 2001. Donacije su u 2001. I priliv stranih direktnih investicija je u 2002. Realni valutni kurs i konkurentnost Rast cena.5 puta veçi nego u 2001. godini stepen pokriça je iznosio 31%. Trenutno je osnovni cilj politike kursa u Srbiji sniÏenje inflacije. do kojeg dolazi prilagođavanjem plata i liãnih dohodaka u nerazmenskim delatnostima i naraslim platama u razmenskom sektoru (ãiji porast proizilazi iz uveçanja produktivnosti u tim delatnostima). godini se postavlja pitanje kako isfinansirati deficit u tekuçem bilansu. Pomenuta kretanja i rezultati u platnom bilansu su svakako pozitivni. za rast nominalnog bruto domaçeg proizvoda. ali i ostalim oblicima ekonomske politike. tako da se FDI pokazuje kao kljuãni uslov za obezbeđivanje razvojnih investicija i istovremeno naãin za pokrivanje neravnoteÏe u platnom bilansu. Međutim. Ona zavisi od produktivnosti rada i 1.je priliv direktnih inostranih investicija (FDI) u iznosu od oko jedne milijarde dolara ili priliv kredita međunarodnih finansijskih institucija. godinu takođe poveçano. Bilo koji od njih çe uspe‰no obaviti svoju ulogu ukoliko se centralna banka bude pridrÏavala pravila da novãana masa ne pređe granicu koju reprezentuje neki od izabranih indikatora (koji u tom sluãaju dobija ulogu monetarnog “sidra”). ‰to valja prihvatiti kao cenu vrednu konaãnog cilja. godini je iznosio 2 milijarde dolara. deficit tekuçeg dela platnog bilansa u 2002. ‰to je bilo za 80% vi‰e nego u prethodnoj godini.Konkurentnost privrede Srbije Krajnji rezultat bi bio manje-vi‰e nepromenjeni kurs ali uz dodatnu zaradu bankarskog sistema. za vrednost proizvedenog kukuruza ili za neki drugi parametar. postojeçi kurs nije moguçno odrÏavati duÏe vreme ukoliko bi domaçe cene i dalje osetno odstupale od ravni koju registruju zemlje Evropske unije i ostale zemlje. odnosno dodatne tro‰kove (po osnovu marÏi) privrede. godini. ali nisu rezulat izvoznih dostignuça. U tom smislu se ograniãavanje rasta koliãine novca pokazuje kao prva pretpostavka za oãuvanje formiranog kursa. godini pokrivale oko 53% deficita tekuçih transakcija.3. Prema ocenama MMF. Elementarna pretpostavka za to – s obzirom da se neçe ponoviti donacije u ranijem obimu . ‰to je posluÏilo za uveçanje deviznih rezervi centralne banke i poslovnih banaka. godinu). 1. Veç u 2003. nego i na duÏi rok. Kori‰çenje srednjeroãnih i dugoroãnih kredita je u odnosu na 2001.3. Kada se u obraãun ukljuãe i ostale pozicije. odnosno njeno svođenje na ravan ‰to bliÏu onoj koja postoji u zemljama Evropske unije. Ovoj shemi valja dodati da je bilo odloÏeno plaçanje po osnovu uvoza gasa i nafte. a u 2002. Pri tom je irelevantno hoçe li se obim novãane mase vezati za obim raspoloÏivih deviznih rezervi. Stabilan kurs dinara nameçe ograniãenja monetarnoj politici.

2003. »povoljan«. postojeçi jaz ekonomske razvijenosti između tranzicijskih zemalja i zemalja Evropske unije. imaju znaãajne moguçnosti za konvergenciju svoje produktivnosti sa razvijenim zemljama. Naime. Economist. Estonija Latvija Litvanija Mađarska Poljska Rumunija Slovačka Slovenija Kipar Optimalne stope rasta GDP definisane kao dugoroãne.0 3. radi se o nominalnom bruto domaçem proizvodu po stanovniku. efikasnosti kapitala u delatnostima razmenskog sektora. Kada se raãun izvede na bazi efektivne kupovne snage. Efekat poveçane produktivnosti u razmenskom sektoru i povratno povi‰enje cena na ravni cele privrede (tzv. Izvor: Economic Inteligence Unit. odnosno kraçi vremenski period potreban da navedene tranzicijske zemlje dosegnu prosek EU per capita bruto domaçeg proizvoda.7 4. preko aprecijacije ove zemlje pribliÏavaju kurs svojih valuta nekoj njegovoj ravnoteÏnoj vrednosti. godine dostizanja proseka EU pod pretpostavkom da 15 sada‰njih zemalja ãlanica Evropske unije ostvaruje dugoroãnu stopu rasta od 2% per annum.0 3. U stvari. poveçao cene u tranzicijskim zemljama centralne Evrope za 3% per annum. Tako su tranzicijske zemlje koje su vezale svoju valutu za euro (Mađarska) ili za neki drugi parametar (Letonija) registrovale vi‰u stopu inflacije od zemalja Evropske unije.4 Godine potrebne da se dosegne prosek EU 63 39 31 58 53 43 59 80 38 31 21 Bugarska Češka rep. Inaãe.8 3. Zahvaljujuçi tome je njihova produktivnost osetno poveçana.8 3. nego u reÏimu fluktuirajuçeg kursa.8 3. najvi‰e moguçe godi‰nje stope u uslovima osnovne ekonomske ravnoteÏe.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 1-2: GDP . a inflacija predstavlja sporednu posledicu osnovnog procesa prestrukturiranja proizvodnje i uveçanja produktivnosti. dobija se osetno bolji rezultat. 7 40 1. prema empirijskim istraÏivanjima. U interpretaciji ovih podataka valja uzeti u obzir da oni predstavljaju meru apsolutnog zaostajanja per capita GDP pojedinih drÏava za ãlanicama Evropske unije. Realna aprecijacija je negativno korelirana sa obimom zaposlenosti (odnosno pozitivno sa veliãinom nezaposlenosti). Slovenija 30%.8 4. scenario rasta GDP. veliãina tro‰kova rada postaje parametar od prvorazrednog znaãaja u postizanju pozitivnih finansijskih rezultata i konkurentnosti na domaçem trÏi‰tu. ne uzimajuçi u obzir faktor kupovne snage.2 3. u cilju suÏavanja jaza GDP per capita sa razvijenim privredama. Tranzicijske zemlje. ãiji je nivo produktivnosti niÏi . a tome je usledila – kako je veç pomenuto – realna aprecijacija njihovih valuta.godine potrebne da se dosegne prosek ãlanica EU Zemlja Optimalna stopa rasta GDP per capita (%) 3.i to osetno – nego u 6 privredama ãlanicama EU. âe‰ka ima sada oko 40 % niÏi GDP od proseka EU prema paritetu kupovne moçi. Poljska 60% niÏi GDP. London. Dakle. ukoliko se pak obraãun naãini na osnovu »manje povoljnog« scenarija rasta (tj. Do poveçanja produktivnosti u tranzicijskim zemljama je. u razdoblju 1993 –1999.9 3. Koji çe to kurs biti teÏe je utvrditi u reÏimu fiksnog. SamuelsonBalassa efekat) je. Svi raspoloÏivi indikatori potvrđuju da su se zemlje u tranziciji. naroãito u industrijskim delatnostima. oslonile na poveçana investicijska ulaganja u modernu opremu i nove proizvodne procese. ‰to je predstavljalo pojavni oblik realne aprecijacije njihovih valuta6. Ovde je uzet u obzir optimalni.8 4. Slovaãka i Mađarska 50%. zatvoriçe se tek posle nekoliko decenija. do‰lo i zbog masovnog otpu‰tanja (vi‰ka) radnika. osim po osnovu savremene tehnologije i sofisticirane opreme. uvođenjem trÏnih principa privređivanja. Konkurentnost i razvoj . ‰to je cena koju valja platiti za efikasnije privređivanje i poveçanje konkurentske sposobnosti7. gde se pri susretu ponude i traÏnje na trÏi‰tu novca utvrđuje ravnoteÏni nominalni kurs koji onda stoji u nekoj kvantitativnoj relaciji prema realnom kursu.

Poljska. moguçan iskluãivo preko konstantnog rasta produktivnosti. Znaãi. No. pokazuju da je smanjivanje GDP per capita jaza između manje i vi‰e razvijenih zemalja za jedan procentni poen. Poãetkom pro‰le godine su neke od tranzicijskih zemalja.) mogle podiçi stopu rasta na vi‰u ravan i tako istovremeno osigurati dva cilja: a) pomaknuti Ïivotni standard (per capita dohodak) na vi‰i nivo i b) omoguçiti regularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje duga). Tek bi dodatne investicije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital (znanje. realna aprecijacija dinara çe usled toga biti – ceteris paribus – takođe vi‰a. specijalizacija.2. ali analize za ne-tranzicijske zemlje. koje je u dve zadnje godine pripremio Međunarodni monetarni fond. Pritom je od kljuãne vaÏnosti naglasiti ãinjenicu da je kauzalna veza između investicija i vi‰e stope rasta GDP indirektna. imale sledeçe valutne reÏime: Estonija i Litvanija valutni odbor. 2003. Slovaãka imaju plivajuçi reÏim. Evropske tranzicijske zemlje. Letonija fiksni kurs (vezan za SDR. Konkurentnost i razvoj 41 . ‰to rast GDP bude vi‰i. ‰to prikazuje donji ideogram (slika 1-1). No. a 90 godina u sluãaju da slede »manje povoljnu« varijantu privrednog razvoja. koju kvantitativnu srazmeru çe imati pomenute varijabile zavisi i od valutnog reÏima koji je pojedina zemlja usvojila. osim u izuzetnim okolnostima i na kratak rok (na primer. bilo u određenoj fazi konjukturnog ciklusa). s obzirom na to da zavisi od dinamike izvoza. Iz poznatih razloga Srbija se nalazi u onoj skupini zemalja kojima çe biti potrebno najduÏe vreme da premoste jaz ekonomske zaostalosti. Tako bi za osam zemalja centralne i istoãne Evrope u proseku trebalo oko 56 godina da dostignu standard Evropske unije prema »povoljnom« scenariju. 1. specijalna prava vuãenja). definisanu kao M3.4 procentna poena8. Sistematizovanih podataka za tranzicijske zemlje Evrope nema.Konkurentnost privrede Srbije niÏe stope rasta). svojom intervencijom ne zaustavi njegovo klizanje navi‰e. âe‰ka. bilo povezano sa aprecijacijom realnog kursa nacionalnih valuta za 0.25 %. i dr. 23. nezavisno od razlike svojih valutnih re‰enja. kasnije +/. Working Papers. koje çe se 2004. a kao ciljni parametar su postavile stopu inflacije. broj godina da se dosegne apsolutni prosek EU se srazmerno poveçava. Proces pribliÏavanja bruto domaçeg proizvoda per capita u Srbiji dohotku u EU je. Mađarska je usvojila reÏim centralnog pariteta prema euru uz moguçnost klizanja najpre +/.15%. godine pridruÏiti EU. Osim ako Narodna banka Srbije. kada kurs doseg- ne paritetni odnos koji se ocenjuje kao ravnoteÏni (bilo u određenom vremenskom razdoblju. prolaze kroz tri zajedniãke faze kada se radi o reÏimu valutnog kursa: 1) u poãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏim Slika 1-1: Efekti novih investicija Nove investicije Nova tehnologija + Ljudski kapital Produktivnost rada + Produktivnost kapitala Rast standarda Konkuretniji izvoz Brži rast GDP Servisiranje duga 8 IMF. pod uticajem povoljne konjunkture za sirovine i neke poljoprivredne proizvode). Slovenija je izabrala za ciljni parametar koliãinu novca.

pomoç pri osvajanju novih trÏi‰ta. Taj proces treba razumeti kao pribliÏavanje nekom ravnoteÏnom kursnom odnosu u datim ekonomskim okolnostima. napu‰tanju kontrole cena. 2) nakon kljuãnih strukturnih promena i zaÏivljavanja trÏi‰nog sistema. Ono ‰to istupa. socijalnih. 42 1. je sledeçe: ‰to je politiãka spremnost za ukljuãivanje u EU manje izraÏena i ‰to je nedoslednost u sprovođenju monetarne i fiskalne politike prisutnija. ‰to treba da im omoguçi ulazak u EU. između ostalog. kada je reã o pojedinaãnim faktorima uticaja na izbor reÏima. finansiranje njihove profesionalne preorijentacije. niti je uvek izabrani reÏim predstavljao »ãistu« varijantu pojedinog valutnog sistema. manje moguçnosti çe postojati da se ustraje pri fiksnom (»fiksnijem«) valutnom reÏimu. obezbeđivanje uslova za nastup na novim trÏi‰tima i sl. Brojni su ãinioci koji utiãu na izbor valutnog sistema kojim zemlja moÏe ostvariti dugoroãne privredne ciljeve i istovremeno oãuvati konkurentsku sposobnost svog izvoza. prihvataju fiksni kurs (odnosno reÏim EMR II. ·to napredak u sprovođenju strukturnih reformi. Ekonomska. reformi zdravstvenog i penzionog sistema bude sporiji i ‰to izraÏeniji bude uticaj na inflaciju. pruÏanje savetodavne pomoçi preduzeçima. Ono ‰to drÏava treba da uradi je da podstiãe i pomaÏe sve promene koje vode jaãanju produkcione baze i realne konkuretnosti izvoza. sufinansiranje dodatne izobrazbe i specijalizacije zaposlenih. pravnih i politiãkih uslova. a posebno monetarna politika. odnosno druge oblike neravnoteÏe – potrebniji je fleksibilniji valutni reÏim da amortizuje negativne posledice nepotpuno izgrađenog ekonomskog sistema. koji predstavlja svojevrsnu »ãekaonicu« pred ulazak u EMU i zamenu nacionalnih valuta za euro). Konkurentnost i razvoj . nisu sve zemlje striktno sledile ovaj redosled. 3) nakon ispunjenja ekonomskih. postojali su i me‰ani valutni sistemi. ulaganje u proizvodni i u ljudski kapital. priklanjaju se reÏimu upravljanog fluktuirajuçeg kursa sa razliãitim stepenom kontrole. Razume se. ne treba da svojim intervencijama ometa autonomni proces kojim rast produktivnosti utiãe na realnu aprecijaciju kursa dinara. A to su. Osim toga. raspoloÏivom produkcionom potencijalu zemlje i trenutnoj konkuretnosti njenog izvoza. Iskustvo zemalja u tranziciji centralne Evrope je pokazalo da ne postoji neki »optimalni« valutni reÏim koji bi bio podjednako efikasan za sve njih.Konkurentnost privrede Srbije uske fluktuacije. ali u osnovi navedeni redosled odraÏava razvojne stadijume kroz koje prolaze zemlje u tranziciji koje imaju ambiciju da se pridruÏe Evropskoj uniji. te na toj osnovi zasnovane vi‰e stope rasta GDP.

razlikovanje fondova i obaveza.1. drÏavne (javne) finansije i platni bilans. (SNA . Znaãajne promene i razvoj međunarodnih transakcija usledile su nakon tog vremena. Ove promene odraÏavaju transakcije.1.1. Takođe je napravljena jasna razlika između roba.1. MMF brine o razvoju statistike novca. Naime. Platni bilans Srbije 2. Tako je u najveçoj meri saãuvan kontinuitet u strukturi platnog bilansa kao i u standardima koji se u okviru platnog bilansa primenjuju. finasijsku statistiku. One su bile rezultat liberalizacije finansijskih trÏi‰ta. Sve je to impliciralo promene u tretmanu i klasifikaciji transakcija u okviru strukture raãuna platnog bilansa. godine. Metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (peto izdanje uputstava) 1) Konceptualne napomene âetvrto izdanje Priruãnika ("Manual") uputstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) kojima se reguli‰e statistika međunarodnih ekonomskih odnosa (platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije) publikovano je 1977. usluga. Preporuke MMF-a za platni bilans u petom izdanju ne menjaju generalne principe i zadrÏavaju osnovni teorijski okvir. sektora. drÏavnih finansija i platnog bilansa. glavne promene u konceptu platnog bilansa u odnosu na ãetvrto izdanje Priruãnika se sastoje u sledeçem: (1) Jasno razlikovanje je napravljeno 2. Preciznije. vrste finansijskih instrumenata. Ne manje vaÏan motiv za peto izdanje priruãnika je bilo prilagođavanje novom sistemu nacionalnih raãuna iz 1993. U domenu usluga pro‰irena je klasifikacija sa ciljem detaljnije dezagregacije saglasno Generalnom ugovoru o tarifama i trgovini ("General Agreement of Tariffs and Trade").1.sistem of National Accounts. Platni bilans i dinamika spoljnotrgovinske razmene 2. Takođe je enormno narastao obim međunarodne trgovine uslugama.1. VaÏna razlika u odnosu na ãetvrto izdanje je i u tome da su svi kapitalni transferi u tekuçem bilansu (u okviru platnog bilansa) iskljuãeni. stanje spoljnih finansijskih fondova i obaveza i odgovarajuçih promena koje se događaju u zadatom periodu na planu eksternih finansijskih instrumenata. statistiãki sistem MMF-a obuhvata nacionalne raãune. Analiza stanja konkurentnosti 43 . Analiza stanja konkurentnosti 2. promene vrednosti i druga prilagođenja relevantnih finansijskih instrumenata. a ukljuãeni u jedan pro‰ireni i preimenovani kapitalni i finansijski bilans (raãun). Sistem nacionalnih raãuna (SNA) je u nadleÏnosti Ujedinjenih nacija i regionalnih organizacija zaduÏenih za statistiku i odgovarajuçe standarde.Konkurentnost privrede Srbije 2. Peto izdanje Priruãnika daje uputstva za kompilaciju podataka za jedan artikulisani skup međunarodnih raãuna koji obuhvata dva dela: merenje spoljnih transakcija (platni bilans) s jedne strane i s druge. inovacija i kreiranja u domenu finansijskih instrumenata kao novih pristupa u restrukturiranju spoljnog duga. Peto izdanje u finansijskom raãunu (kapitalnom bilansu) dosledno sledi hijerarhiju finansijskih kategorija. 1993). Najveçi napredak petog izdanja Priruãnika (u odnosu na ãetvrto) je o‰trije razgraniãenje unutar skupa artikulisanih međunarodnih raãuna. Jasno je da je MMF odgovorio potrebi harmonizacije (prilagođavanja SNA) u okviru sopstvenog statistiãkog sistema. kratkoroãnih i dugoroãnih finansijskih instrumenata. U okviru ovog sistema. bankarstva. prihoda i tekuçih transfera.

Analiza stanja konkurentnosti . na prilagođavanje dostignutom razvoju i bogatstvu finansijskih instrumenata. (4) Komponente transakcija u oblasti usluga su pro‰irene tako da reflek- tuju doprinose razliãitih međunarodnih pogodnosti razvoju kodifikovanih lista koje odgovaraju zahtevima razliãitih statistiãkih sistema. kao ‰to je veç reãeno.Konkurentnost privrede Srbije između transakcija i ostalih promena (valuacije. (3) U tekuçem bilansu napravljeno je jasno razgraniãenje između međunarodnih transakcija u sferi usluga i transakcija u domenu prihoda. reklasifikacije i druga prilagođavanja). (2) Finansijski sektor. Ovakav razvoj je uslovio zamagljivanje razlikovanja dugoroãnih i kratkoroãnih maturiteta i oteÏanu identifikaciju rezidentnih odnosno nerezidentnih transakcija. transakcije i druge promene impliciraju promene u fondovima ali je platni bilans iskljuãivo refleksija transakcija. pa je novi kapitalni bilans redizajniran kao kapitalni i finansijski bilans (raãun). neto izdanje u platnom bilansu ne tretira alokaciju ili poni‰tenje specijalnih prava vuãenja ili monetizaciju i demonetizaciju zlata. sa druge. povezuje tokove platnog bilansa i stanje fondova i obaveza obuhvaçenih međunarodnom investicionom pozicijom. Peto izdanje. Ovi instrumenti su dobrim delom usmereni na poveçanje sekuritizacije (obezbeđenja) fondova. (3) Fiskalni sektor. Peto izdanje je preorjentisalo klasifikaciju finansijskog raãuna tako da obuhvati nove finansijske instrumente (obuhvat portfolio investicije je pro‰iren radi ukljuãenja kratkoroãnih i dugoroãnih obezbeđenja. valuacije. Problemi prikupljanja i kompilacije podataka o finansijskim tokovima i fondovima su sve veçi u uslovima pojednostavljenja ili abolicije kontrole monetarne razmene kao i progresivne deregulacije nacionalnih finansijskih trÏi‰ta. 2) Spoljni sektor (platni bilans) u kontekstu op‰teg sistema distribucije podataka (GDDS . refinansiranje dugova. na primer. i Sistema nacionalnih raãuna s druge. takođe. 44 2."GENERAL DATA DISSEMINATION SYSTEM") MMF je artikulisao Op‰ti sistem distribucije podataka koji obuhvata ãetiri sektora statistiãkog praçenja: (1) Realni sektor (Sistem nacionalnih raãuna). znaãajno pro‰iruje i upotpunjava i restrukturira obuhvat finansijskih tokova i fondova. Ovde je od znaãaja distinkcija između tekuçih i kapitalnih transfera. Saglasno SNA sistemu. 'tajminga' (vremenskog razgraniãenja) i reinvestiranog prinosa na direktne investicije. Dodatna komplikacija javlja se kod nekih zemalja u sferi spoljnog zaduÏenja i novih aranÏmana vezanih za otpis. Ovo odgovara SNA sistemu u domenu veze između raãuna prihoda i finansijskog raãuna u okviru platnog bilansa a. Tako. putovanja i transporta) a investicioni prihodi bili su posebno situirani. Ove promene su usmerene s jedne strane na uporedivost statistiãkog sistema MMF-a i SNA sistema a. s jedne strane. veç kao prilagođavanja koja afektiraju međunarodnu investicionu poziciju. identiãno su tretirani baziãni principi: rezidentnosti. (2) Veç je nagla‰eno da peto izdanje uspostavlja maksimalno harmoniãnu vezu između platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije. Peto izdanje segregira ukupne prihode na dva dela: kompenzacije zaposlenih (rada) i investicioni prihod (prinos). reprogram. (4) Spoljni sektor (ekonomski odnosi sa inostranstvom). U ãetvrom izdanju prihodi od rada i nefinansijskih dobara (svojine) bili su grupisani sa transakcijama od drugih usluga (osim od pomorstva. uvedene su suplementarne klasifikacije za obuhvat izuzetnih finansijskih transakcija i drugi analitiãki znaãajni detalji).

prihoda i tekuçih transfera. . (2) posredno regulisanje deviznog kursa. .agregati platnog bilansa. . znaãajno unapređuje i integri‰e statistiku spoljnog sektora u kontekstu sistema nacionalnih raãuna (SNA 93).Klasifikacije koje se odnose na prihod i transfere u platnom bilansu strogo su usklađene sa klasifikacijama za međunarodnu investicionu poziciju radi veçe analitiãke upotrebljivosti. 3) SiÏe najvaÏnijih novina u statistici platnog bilansa Peto izdanje Priruãnika uputstava MMF-a za uvođenje statistike platnog bilansa (kraçe: Priruãnika za platne bilanse . trgovinski bilans.podaci o robnoj razmeni.Razvoj statistike razmene usluga podrÏan je "Priruãnikom za statistiku međunarodne trgovine uslugama" koji je izradila Komisija UN za statistiku u kontekstu Op‰teg sporazuma o trgovini 2. Analiza stanja konkurentnosti 45 . Podaci o međunarodnim rezervama su bitan element u postupku analize spoljne pozicije zemlje. sektore. Podaci vezani za platni bilans treba da obuhvate sve transakcije privrede sa nerezidentima.Konkurentnost privrede Srbije Sveobuhvatni okvir indikatora (podataka) za spoljni sektor predstavlja platni bilans. . rezerve i druge finansijske i kapitalne transakcije. Uz platni bilans obavezni su podaci o rezervama a. . ukoliko je od znaãaja. celokupni bilans. bilans raãuna tekuçih transakcija. uvedeno je precizno razgraniãenje između roba. Time je implicirano sakupljanje i diseminacija detaljno razrađenih (klasifikovanih) komponenata. podstiãe se prikupljanje i distribucija podataka o spoljnom dugu i servisiranju duga za celokupnu privredu. usluga.Priruãnik sadrÏi pro‰iren kapitalni bilans koji je nazvan raãunom kapitalnih i finansijskih transakcija. U ovom sektoru figuri‰u ãetiri vrste (kategorije) podataka: . prihode i transfere. . bilans tekuçih transakcija je redefinisan tako da iskuljuãuje transfere kapitala. Op‰ti sistem diseminacije podataka zahteva godi‰nju periodiku kompilacije podataka platnog bilansa a kvartalna periodika se snaÏno podrÏava.Kao ‰to je reãeno. Op‰ti sistem diseminacije podataka o spoljnom sektoru podrazumeva izradu i diseminaciju celokupnog opsega raãuna platnog bilansa koji ukljuãuje: uvoz i izvoz roba i usluga. . za: (1) neposredno finansiranje platnih debalansa. kako je nagla‰eno u prvom odeljku. (3) ukupni bilans. defini‰e kategorije finansijskih instrumenata. . Op‰ti sistem disaminacije podataka podstiãe izradu podataka o međunarodnoj investicionoj poziciji i o spoljnom dugu celokupne ekonomije.Peto izdanje po prvi put obrađuje znaãajnu oblast statistike koja se odnosi na Međunarodnu investicionu poziciju (IIP).Izvedene su jasne veze između neizmirenog salda inostranih finansijskih potraÏivanja i dugovanja i odgvarajuçih promena ovih inostranih finansijskih instrumenata. RaspoloÏivost godi‰njih podataka se mora obezbediti najkasnije za 6 meseci od zavr‰etka referentne godine. kao i razlikovanje dugoroãnih i kratkoroãnih instrumenata. .devizni kursevi.BPM 5). . Međunarodne rezerve u priruãniku MMF-a o platnom bilansu defini‰u se kao spoljna sredstva koja su lako dostupna monetarnim vlastima i koja se lako kontroli‰u od strane tih vlasti. (2) raãun finansijskih (kapitalnih) transakcija.međunarodne (devizne) rezerve.U raãunu tekuçih transakcija.Klasifikacija raãuna finansijskih transakcija daje hijerarhijsku strukturu. . (3) druge namene. bilans raãuna tekuçih transakcija). prema osnovnoj strukturi platnog bilansa: (1) raãun tekuçih transakcija (uvoz i izvoz roba i usluga.

od 1999. odnosno formiranja statistike platnog bilansa Srbije. Takođe je platni bilans za SR Jugoslaviju bio nekompletan zbog nedovoljne statistike razmene usluga sa nerezidentima posebno za Crnu Goru. Finansijske stavke koje ãine ovu poziciju ukljuãuju potraÏivanja od nerezidenata. Postojao je i problem neusklađene evidencije i statistike kapitalnih transfera koja je oslonjena na izvore monetarne vlasti. ali su nedostajali podaci platnog prometa banaka u Crnoj Gori sa inostranstvom i samim tim nedostajala je statistika kapitalnih i finansijskih transakcija. beleÏe se njihovi vremenski okviri i potencijalni devizni priliv i odlivi. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju.Međunarodna finansijska pozicija kreira se prvi put u BPM5 i pretstavlja bilans stanja inostrane finansijske pasive i aktive. razmene. Pored klasiãnih bilansnih informacija o spoljnom potraÏivanju i dugovanju monetarnih vlasti i drÏave. kontra stavka za deficit robne razmene Crne Gore sa inostranstvom bila situirana u tzv. Zbog toga je u platnom bilansu Srbije i Crne Gore. Naime. . tj. 2.Statistika spoljnog duga podrÏana je posebnim "Priruãnikom za izrađivaãe i korisnike" koji je izradila međuagencijska radna grupa za finansijsku statistiku (TFFS). izvr‰ne vlasti i finansijskog sektora (banaka). Zakon o stranim ulaganjima. Potreba da se formira statistika platnog bilansa Srbije pro‰iruje korpus pitanja koja treba razre‰iti. Ta pitanja tangiraju pravac i stepen harmonizacije dva privredna sistema. podaci o uvozu i izvozu roba su bili dovljno aÏurni i kompletni za celinu teritorije Srbije i Crne Gore kao i za same teritorije republika. 'prelaznim pozicijama' odnosno gre‰kama i propustima prema MMF metodologiji. u obrascu se evidentiraju i vanbilansne aktivnosti.2. odnosno u pro‰losti SR Jugoslavije. Analiza stanja konkurentnosti .Podaci o međunarodnim rezervama i deviznoj likvidnosti uređuju se koncepcijski u "smernicama za obrazac podataka". Zakon o pranju novca i drugi propisi u poslovanju sa inostranstvom. Dosada‰nja statistika platnog bilansa biv‰e SRJ u nadleÏnosti Narodne banke sastojala se od podataka dobijenih iz platnog prometa banaka (na teritoriji Srbije. dugovanja nerezidentima. (A) Ukoliko bi bila dosledno primenjena regulativa o poslovanju sa inostranstvom za sve transakcije Srbije sa Crnom Gorom. bez Kosova i Metohije) ovla‰çenih za rad sa inostranstvom i podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Crne Gore koje izvodi Savezni zavod za statistiku na osnovu carinskih deklaracija. Ostaje problem da se u ‰to kraçem vremenu uspostavi evidencija i statistika robnog 46 2. Zbog razliãitih monetarnih sistema ne moÏe se platni bilans koji je do sada vođen za SR Jugoslaviju odnosno Srbiju i Crnu Goru kvalifikovati kao koherentan sa aspekta metodologije MMF-a (prema ãetvrom i petom izdanju Priruãnika).1. Zakon o kreditnim odnosima sa inostranstvom. . tada bi razmena Srbije sa Crnom Gorom bila u celini nerezidentska i sa tog aspekta metodolo‰ka situacija platnog bilansa Srbije bi bila ãista."Special drawing rights"). Metodolo‰ke smernice. . Zakon o deviznom poslovanju.1. kapitalnih i finansijskih transakcija sa Crnom Gorom. izvori i pouzdanost podataka za izradu platnog bilansa Srbije VaÏan zadatak Narodne banke Srbije je utvrđivanje i izrada metodologije za praçenje izvr‰enja platnog bilansa Srbije. reã je o pitanju da li çe celokupna razmena i sve transakcije sa Crnom Gorom imati rezidentski ili nerezidentski karakter. Na nivou platnog bilansa Srbije i Crne Gore nije postojala kompletna i dovoljna statistika. Zakon o hartijama od vrednosti. Preciznije.Konkurentnost privrede Srbije uslugama (GATS). Osnovno pitanje se tiãe rezidentnosti transakcija. monetarno zlato i specijalno prava vuãenja (SDR.

Analiza stanja konkurentnosti 47 . br. (4) Poseban problem je statistika prometa u turizmu. Statistike (savezna i statistika Srbije i Crne Gore) treba da uvedu istraÏivanja o potro‰nji turista (koja su u pro‰losti postojala) i da izrade metodologiju bilansa turistiãke potro‰nje. To bi omoguçilo da Narodna banka Srbije raspolaÏe podacima po svim osnovama platnog prometa sa Crnom Gorom. (3) Kreditne transakcije koje bi se obavljale sa Crnom Gorom. Ne baveçi se ovde prognozama o pravcima razvoja privrednih sistema preporuãuje se da Narodna banka Srbije kreira. (5) Statistika platnog bilansa Srbije bitno je uslovljena koracima u harmonizaciji dva privredna sistema koji mogu biti konvergentni ili divergentni. obavezu izve‰tavanja Narodne banke treba pro‰iriti i na rezidente koji obavljaju ove transakcije sa Crnom Gorom. na liniji Zakona o kreditnim odnosima sa inostranstvom. U domenu je sistemskih re‰enja na kom nivou bi ta statistika bila organizovana (Srbije ili Srbije i Crne Gore). razmena sa Crnom Gorom bila tretirana kao rezidentska ili kao delimiãno rezidentska. Takođe bi centralna statistika spoljno-trgovinske razmene morala obuhvatiti uvoz i plaçanja za potrebe vojske i diplomatskih predstavni‰tava. koji se odvija preko banaka. transporta. da u izve‰tavanju Narodne banke Srbije primene ‰ifarnik osnova naplate. Statistika spoljno-trgovinske razmene za celinu Srbije i Crne Gore kao i posebne derivacije za Srbiju i Crnu Goru uredno funkcioni‰e zahvaljujuçi informatiãkoj infrastrukturi. list SRJ. Buduça statistika spoljno-trgovinske razmene svakako bi morala biti centralizovana. Kako podaci banaka ne obuhvataju sve transakcije (kod turistiãkih usluga. plaçanja i prenosa po tekuçim i kapitalnim poslovima. To je i razlog vi‰e za centralno vođenje statistike spoljno-trgovinske razmene. razvijenim aplikacijama za odrÏavanje i kompilaciju baze podataka i specijalizovanom statistiãko-analitiãkom kadru.Konkurentnost privrede Srbije prometa Srbije sa Crnom Gorom na bazi carinske deklaracije. u datim okolnostima. To svakako podrazumeva uspostavljanje carinskog reÏima na administrativnoj granici Srbije i Crne Gore. list SRJ. (2) Radi praçenja usluga i ukupnih finansijskih tokova između Srbije i Crne Gore potrebno je da se posto- jeçi Zakon o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (sl. (C) Uslovni platni bilans Srbije podrazumeva određena kvazi-re‰enja i definicije u datim okolnostima: Definicije 2.). treba evidentirati u Narodnoj banci Srbije. Br. (B) Ukoliko bi harmonizacijom dva sistema. 9/01) i uputstvo o naãinu privremenog obavljanja određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ (sl. U vezi sa takvim razvojem situacije sagledano je sledeçe: (1) Statistiãki obuhvat ekonomske razmene sa Crnom Gorom najpotpunije bi mogao da se odvija preko Narodne banke Srbije i statistiãkih organa. Takođe se mora re‰iti pitanje odrÏavanja baza podataka i odgovarajuçe statistike spoljnotrgovinske razmene za celinu Srbije i Crne Gore (u kontekstu međunarodnog subjektiviteta i centralne statistike zajednice) kao i odrÏavanja baze podataka i odgovarajuçe statistike za Srbiju kao celinu.11/01) dopune obavezom poslovnih banaka koje obavljaju platni promet sa Crnom Gorom. jedan uslovni platni bilans Srbije i odgovrajuçu statistiku. tada se nameçu pitanja opravdanosti kreiranja platnog bilansa Srbije (kao i platnog bilansa Crne Gore) odnosno problem definisanja platnog bilansa Srbije. investicionih ulaganja i dr.

samog platnog bilansa) u odnosu na buduça sistemska prilogođavanja. To ne odgovara konceptu platnog bilansa za Srbiju i Crnu Goru jer to pokriçe treba situirati u bilansu kapitalnih i finansijskih transakcija odnosno na posebnoj poziciji u tom bilansu. s jedne strane obezbediti kontinuitet postojeçih tokova informacija a sa druge. Ta re‰enja treba da su maksimalno indiferentna (u pogledu krajnjeg rezultata tj. U tom pogledu neophodno je organizovati i statistiãki sistem koji moÏe. U platnom bilansu Srbije koji registruje u tekuçem bilansu robni promet Srbije sa Crnom Gorom ovaj agregat kao kontra stavka izostaje. upodobljena je shema iz petog izdanja Priruãnika MMF-a (Balance of Payments: Standard Components and Additional Detail). (6) U platnom bilansu SR Jugoslavije odnsno Srbije i Crne Gore koji je radio MMF (na bazi podataka Narodne banke Jugoslavije) npr. i 2002. koju je razradila sluÏba statistike platnog bilansa Narodne banke Srbije. statistika robnog prometa Srbije sa Crnom Gorom je prioritetna. Analiza stanja konkurentnosti . (7) Shema platnog bilansa (osnovi). (4) Pri formiranju uslovnog platnog bilansa Srbije (kao i Crne Gore). (Podaci o uvozu moraju se slivati preko statistiãkih organa. međutim. reformu i razvoj u skladu sa međunarodnim zahtevima i standardima (aÏurnost. a podaci o plaçanjima preko institucije koja çe biti nadleÏna za ta plaçanja).3. Pre uspostvljanja te statistike.1. Detaljna shema. data u prilogu 1. OdrÏavanje baze i kompilacija ovih podataka mora biti zdruÏeno sa postojeçim sistemom statistike spoljnotrgovinske razmene u statistiãkim organima. koherenciju i obuhvat). agregati transakcija za potrebe vojske i doplomatije mogu se izvesti primenom odgovarajuçe proporcije koja odgovara raspodeli budÏetskog tereta. 2. za 2001. veç bi u raãunu kapitalnih i finansijskih transakcija sadrÏao priliv kapitala po osnovu suficita u razmeni sa Crnom Gorom. (3) Podaci o uvozu i plaçanjima za potrebe Vojske SCG i diplomatskih predstavni‰tava moraju biti raspoloÏivi Narodnoj banci Srbije. (5) Za formiranje procena agregata po osnovu plaçanja fiziãkih rezidenata za usluge u oblasti turizma na teritoriji Crne Gore neophodno je uspostaviti preko centralne statistike pribavljanje podataka o turistiãkom prometu i potro‰nji u Crnoj Gori.Konkurentnost privrede Srbije i re‰enja moraju biti u najveçoj moguçoj saglanosti sa metodologijom MMF-a prema petom izdanju Priruãnika. (2) Evidentiranje platnog prometa sa Crnom Gorom po svim osnovama kao i kreditne transakcije moraju se obezbediti kroz obavezu izve‰tavanja centralne banke od strane banaka i rezidenata koji ove transakcije obavljaju. godinu izveden je aproksimativni platni bilans za Srbiju koji podrazumeva napred navedena ogra- 48 2. U pristupu formiranja uslovnog platnog bilansa Srbije određeni neophodni koraci i re‰enja su sagledani ili preduzeti: (1) Evidentiranje robnog prometa sa Crnom Gorom na bazi jedinstvene carinske isprave (carinske dekalracije) je neophodno. u tekuçim trasakcijama (raãun tekuçih transakcija) bilo je situirano i pokriçe za trgovinski deficit Crne Gore prema Srbiji. godinu. godini Polazeçi od platnog bilansa Srbije i Crne Gore za 2002.1. u prvi mah za konstrukciju platnog bilansa Srbije ne moÏe se primeniti jer podrazumeva razvijenu i detaljnu statistiku svih klasifikovanih transakcija. Zato je neophodno konstruisati polaznu shemu na vi‰im nivoima agregacije koja omoguçuje derivaciju podataka na bazi postojeçih izvora ili određene procene. U svakom sluãaju. rudimentarni platni bilans Srbije ne bi sadrÏao u raãunu tekuçih transakcija ovaj promet. Platni bilans Srbije u 2002.

odnosno oko 137 miliona USD. ali se u Crnoj Gori kao uvoz iz Srbije knjiÏi 170 mil. ‰to odgovara podatku u platnom bilansu CG (89 mil. mada je priliv u komercijalne banke u Srbiji iz Crne Gore 302 mil. Druga bitna operacija odnosi se takođe na tekuçi bilans. U vezi sa ovim verovatno çe se javiti potreba da se ovde kori‰çeni podaci naknadno koriguju. ali su “gre‰ke i propusti” umanjeni iskljuãivanjem robnog deficita Crne Gore prema inostranstvu. dok je u CG «proknjiÏeno» 87 mil. ·to se tiãe usluga.$ veçi od ocene MMF-a. u nedostatku boljih informacija. U celom raãunu bitna je Crna Gora. na primer. zajedniãki bilans je obuhvatao u transakcijama sa stanovni‰tvom samo onaj deo doznaka nerezidenata koje pripadaju Srbiji. €. 2. kod donacija razlika je 128 mil. Reã je zapravo o izvesnoj prekompoziciji platnog bilansa Srbije i Crne Gore koji pak sa svoje strane nije bio potpun za nivo zajedniãke drÏave. Uzeli smo da se prilivom komercijalnih banaka iz Crne Gore i Kosova i Metohije moÏe aproksimirati izvoz iz Srbije na te teritorije a odlivom uvoz sa istog podruãja1.4 mil. Ova operacija je neutralna u odnosu na bilans tekuçih transakcija (kao i u odnosu na kapitalni bilans). Podaci za Kosovo i Metohiju o kapitalnim i finansijskim transakcijama kao i najveçim delom o tekuçim transakcijama nisu raspoloÏivi. godinu ta procena je na cca 144 miliona evra. Osnovna operacija u prekomponovanju bilansa Srbije i Crne Gore (SCG) izvedena je na tekuçem bilansu kod “Neto transakcija sa stanovni‰tvom”. odnosno – njeni neto transferi umanjeni su za pripisani neto-izvoz (suficit u opisanoj korekciji robne razmene). (96.$. $).$. MoÏe se reçi da je taj platni bilans vi‰e odgovarao bilansu Srbije. podaci o izvozu CG u Srbiju u 2002. € neto-priliva od zajmova.$. dok je najnoviji podatak NBS o kori‰çenju dugoroãnih i srednjeroãnih kredita (bez kredita MMF-a) za 79 mil. 1 Ovo je gruba aproksimacija ali se. €). Naime. U bilansu kapitalno-finansijskih transakcija. Za priliv i otplatu kredita nismo na‰li jasno razgraniãene podatke. odnosno na veliãinu “uvoz usluga”. Treba naglasiti da postoje razlike u evidenciji Srbije i Crne Gore.3 mil. €. U bilansu CG se javlja 4. buduçi da su u celini pokriveni papirima za svaku pojedinaãnu transakcuju. Menja se. bilans razmene robe i usluga sa inostranstvom pa je u sluãaju Srbije trgovinski deficit manji. između ocene MMF-a i podataka NBS javljaju se razlike. Tako. U bilansu Srbije koriguje se ova veliãina za procenjeni iznos odliva po osnovu turistiãke potro‰nje u Crnoj Gori (za 2002. Buduçi da je ta ocena data u martu verovatno je reã o kreditima koji su naknadno proknjiÏeni u NBS. u bilansu SCG ova veliãina ukljuãuje finansijske transakcije preko komercijalnih banaka. Ovako ocenjene veliãine (prikazane na pozicijama “neregistrovani izvoz” i “neregistrovani uvoz”) dodaju se izvozu i uvozu Srbije koji su registrovani iz carinskih deklaracija. U aproksimativnom bilansu Srbije iskljuãena je teritorija Kosova i Metohije kao formalno rezidentna teritorija Srbije.) Stanje duga i kapitalne transakcije koriguju se prema dostupnim podacima Narodne banke Srbije. Razlog je taj da se u bilansu Srbije i Crne Gore svi podaci osim stanja spoljnog duga odnose na teritoriju izvan Kosova i Metohije. €). kod FDI ona iznosi 88 mil. na koju otpada 78% priliva i 98% odliva. €) korespondiraju podacima o uvozu Srbije iz CG na bazi odliva preko komercijalnih banaka u Crnu Goru (89. Ovde smo se opredelili za podatke NBS. Analiza stanja konkurentnosti 49 . moÏe koristiti dok se ne bude evidentirao promet na bazi carinskih deklaracija. Tako. Ovi iznosi iskljuãeni su iz priliva i odliva u okviru transfera NBS.Konkurentnost privrede Srbije niãenja. na‰a procena rashoda prema CG je istog reda veliãine (mada postoji izvesna razlika) zbiru svih prihoda od usluga i prihoda pojedinaca iz Srbije koji su prikazani u platnom bilansu CG (110 mil. međutim.9 mil.

KREDITNO FINANSIJSKE TRANSAKCIJE .2.517 -2.2. Komercijalne banke ( povećanje .Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-1: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. Platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 0 2.3.255 -1. Prometu na ter. godini u iznosu od 255 mln dolara.013 -3.Obaveze prema građanima po osnovu stare devizne štednje -124 .5. Odložena plaćanja po osnovu nafte i gasa 158 6.1.neto 0 5.3.1. Devizni priliv po osnovu Zakona o pl. GREŠKE I PROPUSTI/* 210 IV. TEKUĆE TRANSAKCIJE .1.111 -144 50 2. Saldo roba i usluga (3. TEKUĆE TRANSAKCIJE BEZ ZVANIČNE POMOĆI . Neregistrovan ( u koloni 3.124 3. Priliv .2.1.2. Ostalo -343 3.1. Zvanična pomoć 496 .podignuta efektiva sa DRG -370 5.4. Neregistrovano 0 5.463 475 755 608 137 10 -64 0 158 1.2.5. Rashodi -537 2.1.neto 368 5. Neto faktorski transferi (kamate) -96 4. Devizni priliv po osnovu Odluke o držanju deviza 47 6.1. Bespovratni transferi 496 6. Saobraćaj 305 2.207 150 520 94 -370 253 687 0 70 47 496 496 170 2. Uvoz robe -5.1. Izvoz robe 2.1. Investicioni radovi 14 2. Saldo robne razmene (1.420 1.259 2.neto 10 .SALDO -1. SSRJ . platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 137 1. Uvoz roba i usluga -6. Reprodukcija 10 3.)** -1. Ostali kapitalni priliv 964 .Dobit . Izvoz roba i usluga 3.od toga u gotovini 170 II. OSNOV Ocena izvršenja PREDLOG 2002 -1.255 1.2.6.2.doznake i efektive položene na DRG 520 u tome: nova devizna štednja 94 5. Analiza stanja konkurentnosti . FINANSIRANjE (promene deviznih rezervi) -1.Loro čekovi . Saldo usluga (2. Strane direktne investicije 475 2.1.1. Otplate glavnice duga po srednjeročnim i dugoročnim kreditima -64 4.2.027 3.SALDO -1.1.255 -1.288 1.Ostalo 0 III.) -3. ** sa kreditima MMF-a u 2002.2.175 4. Tekući transferi 1.2.638 1.729 -5. Registrovan -5.1. Devizni računi stranih lica .Nova devizna štednja (iz zemlje) 496 .139 -50 15 10 496 617 -124 175 309 1.-2. Saobraćaj -124 2.2.neto 15 .neto 687 5.2. međuvalutne promene i dr.1.255 V.Plaćene -158 5.1. Neregistrovano 170 2.1.2.Finansijski krediti** 608 2. Ostalo 255 2.505 5.279 -6. Oprema 137 2.) -144 * Gre‰ke i propusti obuhvataju robni uvoz stanovni‰tva.neto 253 5.Avansi po osnovu izvoza roba i investicionih radova -50 .470 2. Prihodi 809 2.4. UKUPAN BILANS 1.081 389 -5.1. Korišćenje srednjeročnih i dugoročnih kredita 755 2. Naplaćene 62 4.2.111 2.1. Registrovan 2.638 1.403 -96 62 -158 1.) 272 2.3.2.-3.638 -91 135 809 65 305 14 255 170 -674 -124 -207 -343 -3.2.739 1.1. Narodna banka Jugoslavije ( povećanje .3.1. godini Ocena izvršenja NBS 2002 I. Saldo doznaka i efektive na DRG 150 5. Odliv .1-1. Turizam 65 2.) -3. Kratkoročni krediti i depoziti . Otkup deviza po menjačkim poslovima . Službena putovanja -70 2.2.243 I.1.1.2.Menjački poslovi (u zemlji) 617 . Neregistrovan ( u koloni 3.1.SALDO 2.2.081 1.148 3.218 1.

jediniãnih tro‰kova rada i fiskalnog optereçenja. Odstupanja et-1 opservirane Yt-1 od ˆ ocenjene vrednosti Yt-1: et-1 =90.94≤ t ≤ 03.838 DF=-5. s druge strane. Dolarska vrednost izvoza (zavisno promenljiva Y) i bazni indeks fiziãkog obima industrijske proizvodnje (nezavisno promenljiva X) jesu serije prvog reda integrisanosti u razdoblju od februara 1994.2.615Xt-1 03.382 DW=2. nakon uvođenja Programa monetarne rekonstrukcije (sprovođenje Programa otpoãelo je 24. deviznog kursa.1. godina).03 koristimo kao obja‰njavajuçu promenljivu u kratkoroãnoj vezi sa mehanizmom za korekciju gre‰ke: ∆Yt =1. DurbinWatsonovu statistiku. s jedne strane. a privrednu aktivnost – baznim indeksom fiziãkog obima industrijske proizvodnje za Srbiju i Crnu Goru (baza ovog indeksa je 2002.94≤t≤03. i između njih postoji sledeça dugoroãna.1.333et-1+ut 03. i privredne aktivnosti. DF i α oznaãavaju.615Xt +et 02. DW.269+Yt-1 -2. respektivno. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene U ovom odeljku ekonometrijski çemo ispitati zavisnost između spoljnotrgovinske razmene.269+2. januara 1994). Međuzavisnost spoljnotrgovinske i privredne aktivnosti Spoljnotrgovinsku razmenu predstaviçemo dolarskom vredno‰çu izvoza Srbije i Crne Gore. koeficijent determinacije.586 DW=0. kointegra- ciona veza: ˆ Yt =Yt +et =-90. Dickey-Fullerovu statistiku i nivo znaãajnosti Studentovog testa. 2.94≤t≤03.03 R2=0. Analiza stanja konkurentnosti 51 .Konkurentnost privrede Srbije 2.03 R2=0.350 α=0% Dugoroãna i kratkoroãna veza između dolarske vrednosti izvoza i baznog indeksa fiziãkog obima industrijske proizvodnje za Srbiju i Crnu Goru prikazane su na slikama 2-1 i 2-2.2. Slika 2-1: Dugoroãna veza izme đu izvoza i industrijske proizvodnje 300 250 Izvoz u milionima dolara 200 150 100 50 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 Indeks industrijske proizvodnje (2002=100) 2. do marta 2003.202 α=0% gde R2.1.704∆Xt -0.

2. pokazuju da su meseãne promene realne dinarske vrednosti izvoza pozitivno ali slabo korelisane sa promenama realnog kursa dinara (0.333 miliona dolara ako je vrednost izvoza u prethodnom mesecu odstupila za milion dolara naniÏe ili navi‰e od svoje dugoroãne putanje (1.269+2.333).140 DW=2.7 (nezavisno promenljive X): Yt =1.3:0.452 α=0% Ove veze. uz nepromenjeni fiziãki obim industrijske proizvodnje iz 2002.396).615x100=171.615Xt ).374≤r≤0. 52 2.269+2. godine.94≤t≤03.431 α=0% U istom razdoblju je ustanovljena i sledeça linearna veza između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema evru (nezavisno promenljive X): Yt =1. ukoliko fiziãki obim industrijske proizvodnje ostane na nivou iz 2002.94≤t≤03.94≤t≤03. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i kursa Između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema dolaru (nezavisno promenljive X) ustanovljena je sledeça linearna veza u razdoblju od marta 1994.157 DW=2.1.704∆Xt -0.2.231). koje su prikazane i na narednim slikama.2.029Xt +et 03.03 R2=0.028Xt +et 03. Analiza stanja konkurentnosti .03 R2=0. do marta 2003: Yt =1.03 R2=0. godine.333x1=±0.704x0±0. vrednost izvoza u datom mesecu çe porasti ili opasti za 0.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-2: Kratkoroãna veza izme đu izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom za korekciju gre‰ke 100 80 60 Izvoz u milionima dolara 40 20 0 -20 -40 -60 Ocena -80 -100 -120 III '94 III '95 III '96 III '97 III '98 III '99 III '00 III '01 Opservacija III '02 III '03 Prema ocenjenoj dugoroãnoj vezi (-90.027Xt +et 03. Prema ocenjenoj kratkoroãnoj vezi pak (1.156 DW=2.333et-1).457 α=0% kao i sledeça linearna veza između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema korpi valuta sastavljenoj od dolara i evra u srazmeri 0.231 milion dolara svakog meseca (-90. vrednost izvoza iznosiçe 171.

94≤t≤12. prikazana je na slici 2-6.1. Analiza stanja konkurentnosti 53 . do decembra 2000: Yt =317.766 α=0% Ova veza. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i jediniãnih tro‰kova rada Između meseãnih dolarskih vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i meseãnih promena realnih dinarskih tro‰kova rada u industriji Srbije po jedinici fiziãkog obima industrijske proizvodnje Srbije i Crne Gore iz 2002. godine (nezavisno promenljive X) utvrđena je sledeça li- nearna veza u razdoblju od marta 1994.2. 2. prema kojoj postoji negativna korelacija između jediniãnih tro‰kova rada i izvoza (r=-0.452Xt +et 03.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-3: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 70 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 Slika 2-4: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 2.379 DW=0.00 R2=0.616).3.898-1.

54 2.924 α=0% Ova veza.4. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i fiskalnog optereçenja Između meseãnih vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore u dolarima (zavisno promenljive Y) i petomeseãnih pokretnih proseka promena realnih javnih prihoda Srbije u dinarima po jedinici fiziãkog obima industrijske proizvodnje Srbije i Crne Gore iz 2002.585 DW=0.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-5: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 Slika 2-6: Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada 320 270 Izvoz u milionima dolara 220 170 120 70 70 90 110 130 150 170 190 210 Indeks realnih jediničnih troškova rada u dinarima 2.2. do januara 2003: Yt =458. Analiza stanja konkurentnosti .94≤t≤01.03 R2=0. godine (nezavisno promenljive X) ustanovljena je sledeça linearna veza u razdoblju od maja 1994.765).785Xt +et 05. prikazana je na slici 2-7. koja ukazuje na negativnu korelaciju između fiskalnog optereçenja i izvoza (r=-0.1.337-2.

ambalaÏa. bez obzira na veliãinu ili bran‰u.1. Svetsko trÏi‰te se s pravom naziva trÏi‰te kvalitetom (»quality market«). a zatim da se ti proizvodi prodaju na treçem mestu. Prema definiciji koju je dao Li Kun Hija. koje utvrđuju “pravila igre” u spoljnotrgovinskoj razmeni. potrebno je osposobiti preduzeça da proizvode konkurentnu robu i budu sposobna da se nose sa EAN (European Article Numbering Association) – Evropska asocijacija za numeraciju artikala. a preduzeça potvrđuju dominantnu ulogu na svetskom trÏi‰tu. pitanje patenata. pomoçu koje razne tehniãke i nacionalne barijere između privreda nestaju.1. globalizacija ili ekonomija bez granica predstavlja flek2 sibilnost da se nađe najbolje mesto za obezbeđivanje sirovina. sposobnost zadovoljavanja specifiãnih zahteva potro‰aãa.3. vodeçu ulogu imaju industrijski razvijene zemlje. trgovinska marka (poznatija kao “brand”). Ova neprofitna organizacija je nastala kao posledica razvoja elektronskih tehnika u trgovini. 2. Necenovni faktori konkurentnosti – kvalitet Na podruãju međunarodnih ekonomskih odnosa. Analiza necenovnih faktora konkurentnosti 2. treba da ima globalnu poslovnu strategiju koja çe joj omoguçiti da se u međunarodnoj razmeni susreçe i uspe‰no nosi sa globalnom konkurencijom.1. Svaka savremena kompanija. permanentno ogla‰avanje u medijima. prvi ãovek “Samsunga”.3.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-7: Izvoz i fiskalno optereçenje 280 260 240 Izvoz u milionima dolara 220 200 180 160 140 120 100 80 80 90 100 110 120 130 140 150 Indeks realnog fiskalnog opterećenja u dinarima 2. garantni rokovi i po‰tovanje ugovornih obeveza u poslovima izvoza. uvođenje i kori‰çenje EAN2 sistema. Standardizacija je deo poslovne strategije preduzeça koja se nalaze na trÏi‰tima koja se uveliko globalizuju. Dakle. usluge tokom i posle kupovine. da se potom ode drugde da bi se od tih sirovina napravili finalni proizvodi. lakoça upotrebe. Analiza stanja konkurentnosti 55 . veç su se kao znaãajno opredeljujuçi pokazali kvalitativni faktori: dizajn. Cenovna konkurentnost nije vi‰e određujuça izvozna prednost. zastupanje trgovinskih interesa na‰e zemlje i građenje pozitivnog imidÏa proizvoda kompanije i promocija nacionalnog identiteta. pouzdanost i brzina isporuke. Nesmetanoj razmeni roba i usluga razvijenih zemalja sveta u mnogome pomaÏe standardizacija.

Efekti standardizacije na ukupnu ekonomiju i spoljnu trgovinu se ogledaju kroz pozitivan uticaj na izvoz i uvoz. Analiza stanja konkurentnosti . Potom sledi upoznavanje sa potencijalnom konkurencijom. I sam M.Konkurentnost privrede Srbije konkurencijom na međunarodnom trÏi‰tu koje se uveliko globalizovalo. Ukoliko je menadÏment preduzetniãki nastrojen i inovativan. dok njenu ulogu preuzimaju firme. Uloga menadÏmenta u smislu podr‰ke sistemu kvaliteta u međunarodnoj trgovini je nagla‰ena kroz znaãaj dono‰enja odluke o uspostavljanju i unapređenju sistema kvaliteta.CE znak (6) ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije (7) TQM – proces kontinuiranog pobolj‰anja 56 2. U nastavku se navode ti elementi: (1) Harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima (2) Sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima . ali namera je da se istraÏi samo nekoliko. Time je zapravo i napravljen zaokret od materijalne ekonomije investicija ka intelektualnoj ekonomiji inovacija. i aktivno radi na motivaciji zaposlenih i teÏi definisanju kulture kvaliteta. usmeravanje evidentnog deviznog priliva ka uvozu inputa koji su deficitarni u zemlji. Doskora‰nja međunarodna ekonomija nudila je sliku susretanja nacionalnih ekonomija. MenadÏment je taj koji donosi odluku o implementaciji sistema kvaliteta i kontinuirano pomaÏe da se on uspostavi. ali bitan okret u globalizovanoj ekonomiji je taj ‰to je unutra‰nji sektor trgovine integrisan sa sektorom spoljne trgovine.uloga sertifikata o kvalitetu u praksi (3) Inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda (4) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma: .Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini (5) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta .Sporazum o kontroli robe pre isporuke . Porter ukazuje na globalizaciju kao proces u međunarodnoj trgovini gde se kompanije. unapredi. Između top menadÏmenta i zahteva potro‰aãa nalaze se zaposleni ãija se uloga sastoji u prihvatanju kompanijskih ciljeva koje treba uskladiti sa pona‰anjem i potrebama potro‰aãa. Sa savremenim kretanjima uloga drÏave se smanjuje. kao i pozitivnih efekata na konkurentne kapacitete zemlje. a putem koga se mogu nabaviti kvalitetni materijali kojih nema na domaçem trÏi‰tu. utoliko çe vi‰e podsticati nove programe i projekte koji çe içi u prilog daljem pobolj‰anju kvaliteta proizvoda i procesa. B. a ne drÏave. Prisutan je i snaÏan uticaj na odnose bilateralne trgovine između zemalja visoke tehnolo‰ke specijalizacije ili natproseãnih inovativnih potencijala mereno na osnovu primene nacionalnih patenanta. A. shodno tome Porter je dao jedan novi pojam: "kreiranje konkurentne prednosti". Konkurentna prednost se krije u inovacijama i promenama. Uloga menadÏmenta u međunarodnoj trgovini po pitanju kvaliteta je da kompleksnije sagledava potrebe pro‰irenja trÏi‰ta i izlazak na svetsko trÏi‰te. ‰to je ãesta pretpostavka poveçanja proizvodnje i pruÏa moguçnost za izbegavanje konjukturnih poremeçaja na domaçem trÏi‰tu. javljaju kao nosioci trgovine. Aplikativno razumevanje kvaliteta znaãi da glavna briga dolazi od najvi‰eg rukovodstva i usmerena je ka zadovoljenju zahteva kupaca. U okviru istraÏivanja oblasti kvaliteta izdvojilo se nekoliko vaÏnih elemenata.

Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike. jer je preko 70 zemalja prihvatilo modele porodice ovih standarda i uskladilo svoje nacionalne standarde sa njima. Tako su i one poãele da pridaju znaãaj standardizaciji. bilo da se odnosi samo na pojedine proizvodne jedinice ili cela pre- Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. ponudio je prevode ISO standarda. a zamenila je verziju iz 1994. c. Analiza stanja konkurentnosti 57 . igraju vaÏnu ulogu kod patenata i licenci. R&D – research and development. takozvanih ãlanica ISO. ISO 9001 – 2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Zahtevi. istraÏivanje i razvoj. Dosada‰nji efekti uvođenja standardizacije govore da Savezni zavod za standardizaciju aktivno radi na usklađivanju ovih propisa. pod nazivom “Novi standardi JUS ISO 9000” iz 2001. ISO 9000 – 2000 – Sistem menadÏmenta kvaliteta – Osnove i reãnik. Na regionalnom nivou. to nije moglo da se ne odrazi na zemlje u razvoju ili pak one nerazvijene. Standardi ISO 9000 . Naime. Određen broj preduzeça harmonizovao je svoje poslovanje u skladu sa standardima ISO 9000. naroãito kod malih i srednjih preduzeça koje imaju ograniãene R&D4 resurse i vlasni‰tvo. a u izvozu se standardi koriste kao instrument za postizanje i osiguranje udela na globalnom trÏi‰tu. Evidentnan je uãinak standarda na tehniãki progres tako ‰to usklađuju tehnolo‰ke promene. Stoga harmonizacija propisa o standardizaciji na‰e zemlje predstavlja kljuã prisustva i opstanka na međunarodnom trÏi‰tu kako bi na‰a zemlja mogla da bude ravnopravan konkurent.i CENELEC . godine. to su CEN. promocije.20003 obuhvataju: a. b. godine.Konkurentnost privrede Srbije U daljem tekstu sledi detaljnija analiza ovih elemenata koji doprinose unapređenju kvaliteta u Srbiji. olak‰ava kontrolu robe. olak‰ava prenos ideja i iskustava. pobolj‰ava koordinaciju i kontrolu internacionalnih operacija vezano za kvalitet proizvoda. verziju iz 2000. Oni su takođe osnova planiranja poslovanja i propagatori inovacija i istraÏivanja u ranom stupnju. doprinosi smanjenju carinskih prepreka. ISO standardi su doÏiveli veliki uspeh u svetu. pridobijanje poverenja proizvođaãa na trÏi‰tu i predstavlja osnovu za osiguranje kvaliteta proizvoda. a) Harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima Harmonizacija domaçe poslovne prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima pokazala se kao neophodna. Cilj dono‰enja ovih standarda je unapređenje strate‰kog naãina upravljanja preduzeçem. a svaka ãlanica delegira svoje predstavnike u onaj komitet za ãiji rad je zainteresovana.ISO) sa sedi‰tem u Îenevi. a potom konstatacije dokle se stiglo po ovom pitanju u domaçim preduzeçima i ‰ta treba uraditi u buduçnosti da bi se ovi zahtevi zadovoljili. Ova organizacija predstavlja svetsku federaciju nacionalnih institucija za standardizaciju. ISO 9004 – 2000 – Sistemi 3 4 menadÏmenta kvaliteta – Uputstva za pobolj‰anje performansi. Standarde ISO 9000 – 2000 usvojila je Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization of Standardization . Pozitivna strana standardizacije je u‰teda tro‰kova proizvodnje. godine i ponudio usklađen broj termina. Prisutan je i izvestan broj tehniãkih propisa koje je neophodno zadovoljiti kao uslove bez kojih se ne moÏe obavljati uspe‰no poslovanje. Rad na pripremanju standarda odvija se i u ISO tehniãkim komitetiama. 2. od kada je pokret kvaliteta dobio snaÏni zamah u zemljama u razvoju.

Dakle potrebno je na nacionalnom nivou revidirati postojeçe standarde. U sledeçoj fazi je potrebno kontinuirano unapređivati poslovanje preduzeça koje çe voditi ka nagla‰avanju izvozne orijentacije i neophodnoj međunarodnoj konkurentnosti. Uobiãajeno je da svaka zemlja ima svoje sertifikaciono telo koje izdaje potvrde o sistemu kvaliteta. ukoliko se radi o specifiãnim zahtevima5. Proizvod koji se proizvodi u sklopu sertifikovanog sistema kvaliteta zadovoljava zahteve kupca u pogledu bezbednosti i pouzdanosti znaãajnim za ljudsko zdravlje. veç je treba stalno odrÏavati. a ako imaju od kojih? Da li je menadÏment pruÏao podr‰ku uspostavljanju sistema kvaliteta? Da li je i u kojoj meri priznat sertifikat SZS? c) Inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda Inostrani kupci. To zapravo predstavlja op‰te zahteve inostranih potro‰aãa. Analiza stanja konkurentnosti . sertifikat moÏe biti oduzet. ili pak individualnim potro‰aãima.Konkurentnost privrede Srbije duzeça. u Rusiji GOST. uskladiti ih sa međunarodnim. b) Sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima . u Francuskoj AFNOR. Na primer. Sa druge strane. Anketom treba da se stekne uvid u kolikoj meri je privreda Srbije osposobljena da zadovolji zahteve potro‰aãa. General Motors. Sertifikovan sistem kvaliteta ima i svoje marketin‰ke efekte tako ‰to pozitivno utiãe na “goodwill”. efikasnosti i garantovanog roka trajanja koji je naznaãen u deklaraciji. Punovpravno ãlanstvo Saveznog zavoda za standardizaciju u Međunarodnoj organizaciji rada omoguçava praçenje promena na međunarodnom nivou u ovoj oblasti. ukoliko se uzmu u obzir tehniãka re‰enja koja oni defini‰u. Pritom se mora uzeti u obzir i provera sertifikata koja se vr‰i svake tri godine i ukoliko se pokaÏe da je do‰lo do pada nivoa kvaliteta i da on ne odgovara postojeçim standardima. Postavlja se pitanje da li je u na‰oj zemlji oduzet neki sertifikat? Da li preduzeça imaju sertifikate izdate od stranih sertifikacionih tela. kao ‰to su na primer QS – 9000. zapravo predstavlja svojevrsne barijere u trgovini. Chrysler. bilo da se radi o velikim dobavljaãima. odnosno potvrda o priznavanju sistema kvaliteta u okviru pomenutih modela kvaliteta (ISO 9001.uloga sertifikata o kvalitetu u praksi Sertifikovan sistem kvaliteta podrazumeva da postoji Sertifikat. funkcionalnosti. ISO 9004 i sl.). koji su definisali organizovanost njihovih dobavljaãa. 58 2. Jugoslovenski Savezni zavod za standardizaciju je u na‰oj zemlji ovla‰çen za izdavanje sertifikata. da su zadovoljeni principi timskog rada. postojanje ogromnog broja domaçih standarda koji imaju obaveznu primenu. a svaka od njih ima svoj znak kvaliteta. tada se primenjuju standardi velikih proizvođaãa. umnogome zahtevaju sertifikovan proizvod. stoga ‰to je to znak da je sam proces proizvodnje u sklopu sistema kvaliteta. a pritom su i zastareli. a na nivou preduzeça podsticati ‰irenje implementacije ISO standarda. u Japanu JIS. Anketa treba da pokaÏe koliko je na‰ domaçi sertifikat priznat u svetu i koliko je sertifikacija proizvoda pomogla domaçim izvoznicima prilikom plasmana robe na inostranom 5 trÏi‰tu. da je tehnolo‰ki postupak savremen uz uvaÏavanje inovacija. standardi velike trojke proizvođaãa automobila FORD. koji su to zahtevi i ‰ta treba Drugi primer specifiãnih standarda koji se moÏe navesti je u oblasti farmacije. PS 9000 i PS 9100. jer ona nije jednom za svagda data. Na primer. Najuspe‰niji proizvodi su svakako originalni proizvodi koji zadovoljavaju ciljne grupe potro‰aãa. u Nemaãkoj je to TÜF. da su radnici motivisani i osposobljeni.

Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora. kvantiteta. WTO je istovremeno i mesto gde se trgovinski odnosi među zemljama razvijaju kroz zajedniãku debatu. Analiza stanja konkurentnosti 59 . • promovisanje otvorene i fer konkurencije. 212. osnovana je na sledeçim principima: • trgovina bez diskriminacije. 6 7 • podsticanje razvoja i ekonomskih reformi. poljoprivredni proizvodi. koja obuhvata "one aktivnosti koje se odnose na verifikaciju kvaliteta. 1996. pregovore i re‰avanje sporova. ukljuãujuçi i devizni kurs i finansijske uslove i/ili carinsku klasifikaciju roba koje çe se izvesti na teritoriju ãlanice korisnice". iz ãega proizilazi da međunarodni sistem nije formiran samo za razvijene zemlje. kvantiteta i cene uvezene robe. cene. sa sedi‰tem u Îenevi. gde preduzeça koja plasiraju najbolje proizvode po najpovoljnijim cenama . Ona predviđa osnovne ugovorne obaveze kojima se utvrđuje kako vlade treba da formuli‰u i primenjuju domaçu regulativu u oblasti trgovine. kroz liberalnu trgovinsku politiku koja omoguçava nesmetani protok robe i usluga.Svetska trgovinska organizacija. trgovinski aspekt intelektualne svojine i uslovi za strana ulaganja koja utiãu na trgovinu. tekstil i odeça. priznajuçi potrebu zemalja u razvoju za tim sredstvom sve dok je neophodno da bi se izvr‰ila verifikacija kvaliteta. usluge. WTO . i istovremeno nacionalne privrede. str. zaposlenim licima i potro‰aãima obezbedi poslovno okruÏenje koje çe doprinositi unapređenju trgovine. koji predstavlja teÏnju da se investitorima. Beograd. Institut ekonomskih nauka. veç podstiãe i zemlje u razvoju u procesu ekonomskih reformi ka trÏi‰nim sistemima. • stvaranje moguçnosti za otvorenu trgovinu. Koliko je kupoporodajnih ugovora sklopljeno zahvaljujuçi JUS ISO 9000? Da li su postojale barijere prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora zbog nedostatka sertifikata o kvlaitetu? Da li je bilo vraçene robe? Da li su preduzeça uvidela vezu između sertifikovanog sistema kvaliteta i izvoznih rezultata? d) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma: . Ovaj Sporazum defini‰e kontrolu robe pre isporuke.Sporazum o kontroli robe pre isporuke . • rastuçi pristup trÏi‰tima. poznatija kao klauzula najpovla‰çenije nacije. U okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora izdvojila su se dva sporazuma koja mogu imati uticaj na međunarodnu trgovinu: • Sporazum o kontroli robe pre isporuke i • Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini. Osim toga. 1. Beograd.Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini “Svetska Trgovinska Organizacija World Trade Organization (WTO) je pravni i institucionalni osnov multilateralnog trgovinskog sistema. 1996. poslodavcima. str.multiplikuju profit. u ograniãenim sluãajevima. najvaÏniji elementi sektorskih sporazuma u okviru Finalnog akta Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora su: industrijski proizvodi. gde WTO nije institucija slobodne trgovine jer dopu‰ta carine i. Institut ekonomskih nauka.Konkurentnost privrede Srbije uãiniti u buduçnosti kako bi se ovi zahtevi ugradili u proizvode ili uslugu i doprineli konkurentosti preduzeça. U Sporazumu o kontroli robe pre isporuke7 postoji teÏnja ka “izvr‰avanju dalje liberalizacije i ekspanzije svetske trgovine” uz konstataciju da jedan broj zemalja u razvoju pribegava kontroli robe pre isporuke. druge vidove za‰tite. 2.”6 Svetska trgovinska organizacija.

tj.. u punoj meri uãestvovaçe zemlje ãlanice u vezi sa onim proizvodima za koje su usvojile. ukljuãujuçi zahteve u vezi sa pakovanjem. ãije je ãlanstvo otvoreno za sve ãlanice i ãija jedna od priznatih aktivnosti pripada oblasti standardizacije. str. tako i nevladini regionalni organi vlasti. 129. Ovaj proces se odvija uz po‰tovanje Kodeksa dobre prakse koji po‰tuju i lokalni. ukljuãujuçi izdavanje jasnog nalaza o ãinjenicama ili zapisnika o neizdavanju. a podrazumeva bilo koju agenciju sa kojom je ãlanica zakljuãila ugovor o obavljanju aktivnosti kontrole robe pre isporuke ili ju je ovlastila da obavlja takve aktivnosti. 8 Ibid. tehniãke propise. Kontrolu robe pre isporuke obavljaçe "Agencija za kontrolu robe pre isporuke". Analiza stanja konkurentnosti . Kontrola robe pre isporuke. da za‰titi okolinu. Međunarodni standard je onaj koji je usvojen od strane vladinih ili nevladinih organa. da se omoguçi svakoj da za‰titi svoje bezbednosne interese i naglasi doprinos koji međunarodna standardizacija moÏe da ãini na transferu tehnologije iz razvijenih u zemlje u razvoju. Ukoliko to nije. off-set aranÏmani. ovaj Sporazum predviđa: "âlanice korisnice çe osigurati da se kontrola kvantiteta i kvaliteta robe obavlja saglasno standardima koje defini‰u ugovorom kupac i prodavac. primenjivati relevantni međunarodni standardi". sve vi‰e çe zavisiti od uspostavljanja sistema kvaliteta ISO 9000 i ISO 14000. 60 2. Ïivotinja i biljaka. preostaju mu sloÏeni oblici poslovanja (loan-poslovi." Po pitanju standarda. konkurentnost preduzeça. Ovaj sporazum predstavlja direktnu primenu međunarodnih standarda ISO 9000. kao i da çe se. u odsustvu takvih standarda. priznajuçi da ni jedna zemlja ne bi trebalo da bude spreãavana u preduzimanju mera koje su joj potrebne da osigura kvalitet svoga izvoza. oznaãavanjem i obeleÏavanjem. u delu Obaveze ãlanica korisnica.. ili çe tek usvojiti. Svako preduzeçe koje Ïeli samostalno da nastupi mora da bude globalni konkurent. Sporazumom se podstiãu zemlje da koriste međunarodne standarde u onim sluãajevima kada to njima odgovara u cilju pobolj‰anja efikasnosti proizvodnje i olak‰anja međunarodne trgovine. kontrola ne moÏe izvr‰iti na datoj carinskoj teritoriji ili je to rezultat dogovora obe strane. Drugi sporazum koji je od vaÏnosti je Sporazum o tehniãkim preprekama (barijerama) u trgovini8. kao i testiranje i procedure dozvola. U takvom okruÏenju. Ovaj Sporazum predviđa da "tehniãki propisi i standardi. obavlja se na carinskoj teritoriji sa koje se izvozi roba. dakle od međunarodne standardizacije ‰to dolazi do izraÏaja na svetskom trÏi‰tu." Cilj je da se za‰tite zemlje od "prikrivenog ograniãavanja međunarodne trgovine". kaÏe se: "âlanice korisnice çe se osigurati da se aktivnosti kontrole robe pre isporuke obavljaju na nediskriminatoran naãin. koji ima za cilj da obezbedi tehniãke propise i standarde. koje neçe stvarati nepotrebne prepreke u trgovini. Ukoliko se. da za‰titi zdravlje i Ïivot ljudi. ne stvaraju nepotrebne prepreke međunarodnoj trgovini. njegovih proizvoda i usluga.Konkurentnost privrede Srbije U âlanu 2. obaviçe se na carinskoj teritoriji gde je roba proizvedena. zbog sloÏenosti prirode proizvoda. kako vladini. te da su procedure i kriterijumi koji se primenjuju u obavljanju takvih aktivnosti objektivni i primenjeni na jednakoj osnovi za sve izvoznike na ãiju robu primenjuju date aktivnosti. U procesu harmonizovanja tehniãkih propisa koje vr‰e međunarodni organi za standardizaciju. kao i procedure procene usagla‰enosti sa tehniãkim propisima i standardima.

Kako je Jugoslavija bila ãlanica GATT-a. koji zapravo predstavlja simobol trÏi‰ne dimenzije kvaliteta. standardizacija je osnova za uklanjanje tehniãkih i drugih barijera u prometu robe i usluga.CE znak Kao ‰to je veç reãeno. evropskim standardima. ona je osnovni element za stvaranje međunarodnih sistema obezbeđenja kvaliteta i moçno sredstvo za‰tite nacionalnih interesa u robnoj razmeni. 2. Koncept kvaliteta Evropske unije pored poslovne dimenzije i dimenzije kvaliteta Ïivota. bilo neophodno sprovoditi kako bi se na‰a zemlja ‰titila od nekvalitetne robe. direktivama i sistemom kvaliteta. Isto tako. Praktiãno. kada na proizvodu ugleda znak “CE”. a ne niskim cenama. e) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta . mora znati da je takav proizvod usagla‰en sa zahtevima direktiva Evropske unije. to bi prilagođavanje koje vodi ka prihvatanju ovih sporazuma. a smisao je da nadleÏne vlasti mogu da prepoznaju da se radi o proizvodu koji je pu‰ten u promet. uslov za bilo kakvu trgovinu sa inostranstvom nisu samo ugovori. No. Na‰a zemlja moÏe pristupiti potpisivanju navedenih Sporazuma tek sa pristupanjem u ãlanstvo WTO koje bi automatski znaãilo i po‰tovanje njenog prvog principa. obavezno je pridrÏavanje proporcija (videti sliku 2-8). Ovaj znak se nanosi na uređaj. WTO je organizacija koja reguli‰e pravila u okviru svetskog trgovinskog sistema. franchising). poznatija kao klauzula najpovla‰çenije nacije. Dakle. kako bi saradnja sa WTO trebala da unapredi kvalitet proizvoda i poveça izvoz i uvoz robe. veç i usagla‰enost na‰ih sa međunarodnim. izmenjenu opremu. kontrolama i prikrivenog ograniãavanja međunarodne trgovine onako kao ovi sporazumi predviđaju. bilo je za oãekivati da çe po principu automatizma postati ãlan WTO. nema izvoza bez kvaliteta ni kvaliteta bez odgovarajuçih standarda. falsifikovane robe. sa zahtevima koji se odnose i primenjuju na “taj tip” proizvoda u pogledu bezbednosti. u 9 Direktive su zakonski akti EZ. Analiza stanja konkurentnosti 61 .Konkurentnost privrede Srbije lizing. Ta prilika je propu‰tena i za oãekivati je da çe sada uslovi prikljuãenja ovoj organizaciji biti mnogo stroÏi i kompleksniji. Kao svojevrstan doprinos takvoj borbi za kvalitet je znak “CE”. prema preporuci autora. sadrÏi i trÏi‰nu dimenziju – gde se na otvorenom svetskom trÏi‰tu u uslovima slobodne konkurencije vodi borba za ostvarenje pozicija kvalitetom. zajedniãka ulaganja. U kontekstu međunarodnih ekonomskih odnosa. nastala iz GATT-a. uslova skladi‰tenja. za‰tite Ïivotne sredine i zdravlja korisnika. Svaki potro‰aã. Slika 2-8: Znak “CE” Pri umnoÏavanju ovog znaka. ambalaÏu i prateçu dokumentaciju. Vlade drÏava ãlanica prenose direktive9 svoje zakonodavstvo i omoguçavaju uvoz usagla‰enih proizvoda. a to je trgovina bez diskriminacije. obavezne za zemlje ãlanice u pogledu ciljeva i rezultata. tro‰kova leÏarine robe i sliãnih poslova u nadleÏnosti carinskih organa. predstavlja zadatak vi‰e pored određivanja carinskih kvota. ova nova uloga carine da ‰titi zemlju od nekvalitetne robe. ali je izbor naãina i forme primene pravo i obaveza svake zemlje ãlanice. tj.

koje telo ih je izdalo. Prema njima određuje se kontrola koja treba da se izvr‰i na proizvodu ili procesu proizvodnje pre pu‰tanja na trÏi‰te. drÏave ãlanice su duÏne da preduzmu sledeçe mere: da zabrane pu‰tanje u promet proizvoda. Na osnovu toga bi se utvrdile neophodne pripreme za uvođenja znaka CE i definisala institucija za izdavanje tog znaka u na‰oj zemlji. omoguçava se slobodno cirkulisanje na celoj teritoriji Evropske unije. koncepta odrÏivog razvoja i za‰tite ljudi kao jednog od globalnih ciljeva ekonomskog razvoja. EU izjavom proizvođaãa prilikom prometa i EU atesta (dokumenta) o saobraznosti. Anketa bi trebalo da ispita da li u Srbiji postoje proizvodi sa znakom CE. • simbolom organizacije koja je ukljuãena u nadzor (ako je ukljuãena) i • brojem EU atesta o saobraznosti (ako postoji). nadleÏna tela. • navođenjem karakteristika proizvoda koje ga identifikuju. Ovaj simbol treba da bude praçen: • nazivom ili identifikacionim znakom proizvođaãa. Ukoliko se posumnja u usklađenost sa direktivama. Svaka zloupotreba navedenih znakova. Dok se neke kontrole obavljaju pod odgovorno‰çu proizvođaãa. Znak “CE” se postavlja na sam proizvod (nalepnicu) ili na ambalaÏu za pakovanje proizvoda. Novu evropsku oznaku “Keymark”. a da se ne izvr‰e osnovne promene u "postojeçim vrednostima i vladajuçim obrascima produkcije i potro‰nje”. f) ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije Serija op‰tih standarda ISO 14000 za upravljanje za‰titom Ïivotne sredine. reã ekologija podrazumeva radikalne reforme u ukupnom naãinu Ïivljenja. onda se moraju zadovoljiti zahtevi svih direktiva. Analiza stanja konkurentnosti . Znak “Keymark” podrazumeva usagla‰enost proizvoda sa standardima Evropske unije 10. kojim preduzeçima pripadaju ti proizvodi. znak “CE” je najvaÏniji i ubraja se u “EU . koja je za‰tiçena od evrop10 skih instituta za normative CEN i CENELEC. priznate su automatski u svim zemljama ãlanicama. da ga povuku iz prometa ili ograniãe njegov slobodan promet. koji je predloÏila ameriãka Federalna komisija za trgovinu (FTC). tzv. Sa stanovi‰ta potro‰aãa. “Proizvedeno u SAD”. neovla‰çeno stavljanje ili kori‰çenje moÏe dovesti do suspenzije sertifikata ili oduzimanja samoga znaka (prava kori‰çenja). ISO 14000 su standardi iz oblasti ekologije i odnose se na za‰titu Ïivotne sredine. Termin "za‰tita Ïivotne sredine” istiãe menadÏerski pristup ekolo‰kim problemima uz shvatanje da se ti problemi mogu re‰iti. a zabranjeno je stavljati sliãne natpise koje kupca mogu dovesti u zabludu.Konkurentnost privrede Srbije saobraznosti sa pomenutim direktivama.znake saobraznosti” zajedno sa: EU izjavom o saobraznosti proizvođaãa. a stavljanjem znaka “CE” na proizvod. u okviru Međunarodne organizacije za standardizaciju. 62 2. Ukoliko se na proizvod primenjuje vi‰e njih. Kontrole obavljene u nekoj zemlji Evropske unije. Sa druge strane. tako da se jasno vidi. kvaliteta i ekolo‰kog uticaja. proizvođaãi çe moçi da koriste kako bi pokazali da je njihov proizvod u skladu sa evropskim standardima u pogledu bezbednosti. Osim toga. Znak SAD o usagla‰enosti proizvoda sa njihovim standardima je “Made in USA” tj. u sebi nosi sve potrebne zakonske propise za uticaj na aktivnosti u jednoj kompaniji ili drÏavi. Upravo slobodna komercijalizacija je cilj svih privrednika. putem ankete treba da se ustanovi da li se razmi‰lja o uvođenju Keymarka i na osnovu toga ustanovi kojom dinamikom treba podsticati rad na uvođenju ovog znaka. druge moraju obaviti odgovarajuçe organizacije.

DeToro-u. Total Quality Management je pristup upravljanju u organizaciji usredsređen na kvalitet. a svoje programe obeleÏavanja uveli su i Francuska. Tenneru i J. kao izbegavanje finan11 sijskih kazni usled ekolo‰ki ispravnog upravljanja. Treçi deo ovoga modela odnosi se na ‰est ele- Svaka definicija TQM-a obuhvata sledeçe vaÏne elemente: neprekidno pobolj‰anje samog procesa. prema standardima ISO 14000. izbegavanje ekolo‰kih ‰teta. R. Evropska unija je jo‰ pre nekoliko godina uvela svoj eko-znak. Put do TQM-a je veoma sloÏen jer u sebi sadrÏi odrÏavanje resursa u takvom stanju koje iskljuãuje pojavu nedostataka. gde je nagla‰eno da su "biznisu i industriji potrebne tehnike za merenje ekolo‰kog uãinka i ãvrste metode za ekolo‰ko upravljanje". kvantitativne metode i orijentaciju na kupca. Nemaãka. Na ovoj konferenciji "u cilju ostvarivanja ravnopravnog globalnog partnerstva putem otvaranja novih nivoa saradnje među drÏavama. kao poãetna stavka i odslikava teÏnju ka stalnom pobolj‰anju. Japan. Cilj prihvatanja ekolo‰kog koncepta upravljanja je za‰tita i bezbednost ljudskih resursa. usredsređivanje na ljudski faktor.Konkurentnost privrede Srbije U Rio de Îaneiru 1992. Svetske kompanije uveliko ozbiljno posluju po ekolo‰kim principima. ISO je kao međunarodna organizacija trebalo da odgovori na potrebe i ekolo‰ke izazove i ona je poãela odmah da ocenjuje ‰ta trÏi‰te oãekuje od sistema međunarodne standardizacije u oblasti za‰tite Ïivotne sredine. Analiza stanja konkurentnosti 63 . ceo poslovni sistem mora da bude okarakterisan visokim procentom integracione organizovanosti. koji se stalno usavr‰ava usled zahteva triÏta i pojavljuje se u razliÏitim modalitetima. usavr‰avanje procesa. zasnovan na u‰e‰çu svih njenih ãlanova. prirodnu nadgradnju standarda serije ISO 9000. Total Quality Management predstavlja vi‰i stupanj u razvoju funkcije kvaliteta.prema A. odnosno osoblja u svim odeljenjima i na svim nivoima organizacione strukture. visokom korporativnom kulturom. tj. a drÏave donose efikasne propise u oblasti Ïivotne sredine. veç upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima u preduzeçima kako bi se smanjio uticaj na Ïivotnu sredinu. sa motivacijom i inovacijama koje predstavljaju “pokretaãku snagu” svakog savremenog preduzeça11. za‰tita i ‰tednja prirodnih resursa. kao i odgovornost. nije upravljanje Ïivotnom sredinom. za‰tita Ïivotne sredine predstavlja integralni deo razvojnog procesa. Kanada. Drugu grupu elemenata ãine principi: usmerenje na kupca. Kvalitet proizvoda i usluga iza sebe ima sistem kvaliteta. predstavljen je tako da u sebi sadrÏi princip stalnog pobolj‰avanja. usmeren na dugoroãan uspeh putem zadovoljavanja kupaca. a u korist svih ãlanova organizacije i dru‰tva. godine. TQM u svojoj su‰tini podrazumeva upravljanje kvalitetom “svih zaposlenih”. SAD. Teoretski izgleda ovako: cilj se javlja kao prvi element ovoga modela. sa idejom neprekidnog pobolj‰anja kojem svaki zaposleni i menadÏment treba da teÏe. 2. g) TQM – model i proces kontinuiranog pobolj‰anja Prema JUS ISO 8402/96. sve drÏave sarađuju na vaÏnom zadatku iskorenjivanja siroma‰tva kao neophodne pretpostavke odrÏivog razvoja. Ekolo‰ki menadÏment. drÏave imaju suvereno pravo da eksploati‰u sopstvene izvore shodno svojoj politici za‰tite Ïivotne sredine i razvoja. i potpuno uãe‰çe. to je uslovljeno njihovom perfektnom obukom. TQM-model . odrÏana je Konferencija Ujedinjenjih nacija o Ïivotnoj sredini i odrÏivom razvoju. kljuãnim sektorima dru‰tva i stanovni‰tva" proklamovano je 27 principa sa porukom da ljudska biça imaju centralno mesto u brizi za odrÏiv razvoj. i nordijske zemlje.

Vrednost za novac Opipljiva Kvalitet proizvoda Potro‰ac otkriva kvalitet Komponenta Upoređen sa konkurencijom Neopipljiva Kvalitet usluge (ukljuãujuçi datum isporuke) Tehniãke Zbirne aktivnosti Organizacione Stalno unapređivanje Kvalitet procesa Program unapređenja kvaliteta Ljudstvo Ma‰ine Materijal Metode OkruÏenje informacija motivacija kvalifikacija obuka timski rad oprema postrojenja instrumenti nabavljeni materijal sistemi organizacija stil menadÏmenta uslovi rada interni: koordinacija.‰iroko shvatanje kvaliteta Izvor: EOQ. Tako se kvalitet preduzeça meri. prestiÏ. procesi. 4/1992. Model TQM-a. najãe‰çe za prestiÏom. imidÏ. organizaciju i menadÏment i radno okruÏenje. obrazovanje i obuka. organizacionu strukturu i odrÏavanje. Pored navedenog modela TQM-a postoje i drugi modeli. strukture podr‰ke. menata podr‰ke: liderstvo. odrÏavanje. kvalitet procesa se postiÏe kroz program stalnog unapređenja procesa kvaliteta i to kroz zaposlene. Model TQM-a ima za cilj kontinualno unapređenje. tako ‰to podrÏavaju promene koje vode pobolj‰anju. Analiza stanja konkurentnosti . Naãin na koji se ovo postiÏe vidi se iz shematski prikazanog modela: potro‰aã otkriva kvalitet proizvoda na opipljiv naãin.. zadovoljenje zaposlenih. za‰tita Ïivotne sredine. u poređenju sa konkurencijom ukljuãujuçi i datum isporuke. European organization for quality. 10.. korist za dru‰tvo i poslovni rezultati. Kvalitet preduzeça eksterni: ekonomska uspe‰nost.. menadÏment zaposlenih. organizaciona struktura.. kroz unutra‰nje faktore uspe‰nosti: koordinaciju ovih aktivnosti. nagrade i priznanja i merenje.Swirtzerland.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-9: TQM . sigurno vodi ka konkurentnoj prednosti jer teÏi kontinuiranom una- pređenju koje ima za cilj poveçanja ekonomske efikasnosti. u protivvrednosti za novac. ali time su zadovoljene i njegove skrivene potrebe. komunikacija. politika i strategija. s jedne strane. na primer. zadovoljenje kupaca. 64 2.. tehnologiju. kupovinom određenog proizvoda kupuju se statusni simboli i sl. potro‰aã otkriva kvalitet usluge na neopipljiv naãin. slobodno moÏemo reçi. a zaposleni uãestvuju u tome. Evropska fondacija za menadÏment (EFQM) je ponudila svoj model TQM-a koji sadrÏi sledeçih devet elemenata: liderstvo. materijale. p. resursi.

zahtevi i interesi korisnika kompanije ne mogu ispuniti. *** h) Zakljuãna razmatranja – sinteza svih nalaza i preporuke za ekonomsku i razvojnu politiku Osnovna svrha kvaliteta je uspe‰no no‰enje sa naizgled nesavladivom konkurencijom na stranom trÏi‰tu. Uslovi za uspeh su povoljni za one firme koje imaju odgovarajuçi asortiman proizvoda.Konkurentnost privrede Srbije a sa druge strane kroz elemente uspeha koji su poznati kao spolja‰nji elementi: imidÏ. a moÏda najizraÏeniji kod lekova. uslovi plaçanja. dizajn i sliãni elementi doprinose boljem plasmanu proizvoda i potpunijem zadovoljenju potreba potro‰aãa. Sve ovo. u kojoj meri to olak‰ava izvoz. • u kojoj meri napredna tehnologija. totalni kvalitet zahteva da nijedan zaposleni niti i jedan deo kompanije ne smeju biti manje nego izvrsni. 2. koji su takozvani “lider (‰ampion) proizvodi” i da li ih treba dalje unapređivati. pomoçnih lekovitih sredstava i deãjih igraãaka… Dalja analiza Zakljuãnih razmatranja çe se direktno naslanjati na rezultate mikroanalize dajuçi sintezu: • gde treba da se vide znaãaj i uloga sertifikata. Stoga je i praçenje ove oblasti neophodno kako bi se drÏao “korak sa svetom”. U zakljuãku bi trebalo da se navedu i preporuke za razvojnu politiku na osnovu analize nalaza kada oni budu dostupni. za‰titu Ïivotne sredine i celokupnu ekonomsku uspe‰nost. prestiÏ. poveçanje konkurentnosti kompanije i obezbeđuje njen stabilan rast i razvoj na dugi rok. koliki je udeo podr‰ke menadÏmenta kvalitetu ili je sistem kvaliteta uspostavljen po inerciji. robna marka. Uãinak kvaliteta je evidentan kod ‰irokog spektra proizvoda. Dakle. ukljuãujuçi i po‰tovanje radnog vremena. da li treba unapređivati sliãne stagnirajuçe robne marke. Za ovakav naãin proizvodnje pored tehnolo‰kih re‰enja proizvodnog procesa potrebni su i “soft” elementi kao ‰to su po‰tovanje pravila na radu. TQM proces . koji su motivisani i adekvatno nagrađeni su lojalni svome preduzeçu i mogu ostvariti postavljene strate‰ke ciljeve preduzeça. jer se te informacije razmatraju i tako utiãu na projektovanje. • koji su proizvodi u kojim granama konkurentni. izloÏeno u kratkim crtama. zadovoljenje ega. ali to je i sve ono ‰to prati prodaju jednoga proizvoda (komunikacija sa klijentima). • u kojem procentu je kvalitet zastupljen u marketin‰kim kampanjama. Proces kontinuiranih unapređenja orijentisan je na trajna re‰enja. jer se u suprotnom. o proizvodu ili usluzi je veoma vaÏno. Za potro‰aãe kvalitet je ono ‰to oni zapaze kao vrednost. svi proizvodi su ispravni i distribuiraju se na trÏi‰te. takozvani “zero defect” kada u jednoj proizvodnoj seriji nema kvarova i lomova. • koliki je devizni priliv od najkonkurentijih grana privrede. proizvodnju i konaãno na plasman proizvoda. doprinosi opstanku i konkurentnoj prednosti preduzeça. to je i pristupaãna cena. i sadrÏaçe predlog mera i dinamike za dalji rad u ovoj oblasti. raspoloÏivost rezervnih delova i usluÏnih punktova. Analiza stanja konkurentnosti 65 . Stalno prikupljanje informacija sa trÏi‰ta. Samo oni zaposleni koji su osposobljeni i obuãeni. koliko proizvoda ima znak CE i sl. TQM model i proces sadrÏe u sebi proizvodnju bez gre‰ke i ‰karta. pravila za‰tite na radnom mestu.ima za cilj poslovnu izvrsnost. kontinuiranih unapređenja se nikad ne moÏe zavr‰iti. TQM predstavlja teÏnju da se poslovanje konstantno usavr‰ava i da se elementi iz ove oblasti ugrađuju u standarde ISO 9000 ãija revizija je inaãe predviđena svake ãetiri godine. Zbog postizanja ove izvrsnosti proces sistematiãnih.

Pored ovih znakova. u evropskoj standardizaciji se pojavljuje jo‰ jedan znak. ISO 9001:2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Zahtevi. procesni pristup. nemaãki znak kvaliteta. Koristiti se u trgovinskim pregovorima sa poslovnim partnerima.3.1. Postoji nekoliko principa menadÏmenta koji se navode u standardima. maj 2003. Ovaj znak. U sklopu sistema kvaliteta. koji je pored evropskih oznaka sertifikacije najuticajniji na teritoriji Evropske unije. TrÏi‰na dimenzija znakova sertifikacije i potro‰aãi u kontekstu sistema kvaliteta Kao ‰to je veç reãeno. i to su: usmeravanje na korisnike. nanosi se na proizvod. Analiza stanja konkurentnosti . Dakle preduzeçe dobija pravo da stavlja neki od znakova kvaliteta na svoje proizvode.200012 obuhvata : ISO 9000:2000 – Sistem menadÏmenta kvaliteta – Osnove i reãnik. TIF ima svojstvo za‰tite konzumenata od nekvalitetne robe. Pored sertifikata.2. Oãigledno je da se ovim Ïeli postiçi brÏa i potpunija informisanost konzumenata. koji se izdvojio od ostalih po svoSlika 2-10: Znak «TIF» (“TÜV”) jim strogim kriterijumima. Cilj menadÏmenta kvaliteta je pruÏanje pomoçi direktorima preduzeça da mogu uspe‰no da vode organizaciju kako bi se pobolj‰ao uãinak. 19. ISO 9004:2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Uputstva za pobolj‰anje performansi i uputstvo za proveru sistema menadÏmenta kvaliteta i sistem menadÏmenta Ïivotnom sredinom – ISO 19011:2000. koji predstavlja materijalizovani dokaz da je uspostavljen kvalitet prema ISO 9000. njihova za‰tita i sveobuhvatnije zadovoljenje njihovih potreba. robe koja moÏe da dovede do o‰teçenja zdravlja i do materijalne ‰tete.Konkurentnost privrede Srbije 2. veç zbog sebe da bi za‰titili svoje potro‰aãe13”. 12 13 Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. a zamenila je verziju iz 1994. Taj znak je “TIF” (“TÜV”). godine. liderstvo. preduzeçe dobija sertifikat. sistemski pristup menadÏmentu. 66 2. odluãivanje na osnovu ãinjenica i uzajamno korisni odnosi sa isporuãiocima. proizvođaã igraãaka “OZ” ima TIF sertifikat. stalna pobolj‰anja. Stoga je neko rekao “Nisu to stranci izmislili zbog nas. Stoga je i prvi cilj menadÏmenta kvaliteta usmeravanje na korisnike. str: A11 Na primer. ukljuãivanje osoblja. kao i Keymark. i slobodno moÏe da nosi epitet prestiÏnog. godine. u svrhu postizanja konkurentne prednosti. porodica standarda ISO 9000 . moÏe se dobiti pravo kori‰çenja CE znaka ukoliko se zadovolje direktive evropske standardizacije. Politika.

Ostavljeno je samim organizacijama da utvrde koji tip konzumenta je najzastupljeniji u njihovoj poslovnoj praksi. a osim toga bolja informisanost daje potpuniju sliku potro‰aãu o proizvodu i omoguçava mu da napravi pravilan izbor proizvoda. a) Prava potro‰aãa Evidentno je da marketing orijentacija ima potro‰aãe u jezgru istraÏivanja korporativnog poslovanja.uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima Usmereni i na ljude i na preduzeće . Kako se poveçavala njihova uloga u trÏi‰noj ekonomiji. Potrebno je omoguçiti dostupnost najnuÏnijih proizvoda i usluga. Ovo pravo je obiãno regulisano zakonom. njihovo preispitivanje i komuniciranje sa korisnicima.uključivanje osoblja . Analiza stanja konkurentnosti 67 . Zakonski se reguli‰e i naãin nadoknade za pretrpljenu ‰tetu koji moÏe biti zamena ili popravka proizvoda ili vraçanje novca. Logiãno je da çe potro‰aã izabrati proizvod sa nekim od znakova sertifikacije. Ovi slojevi su primorani da kupuju manje bezbedne proizvode.odlučivanje na osnovu činjenica Usmereni na preduzeće .usmeravanje na korisnike . 2. U osnovna prava potro‰aãa ubrajaju se: .Pravo na izbor proizvoda – pravo potro‰aãa da moÏe da bira proizvod omoguçava potro‰aãu da izvr‰i izbor imajuçi pregled razliãitih cena i razliãitog kvaliteta. i time su ugroÏeni klimatski uslovi Ïivota ljudi.stalna poboljšavanja . .Pravo na zdravu Ïivotnu sredinu – usled brzog razvoja tehnologija do‰lo je do o‰teçenja Ïivotne sredine.Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba – je pravo koje se odnosi na siroma‰nije slojeve stanovni‰tva i za‰titu njihovih interesa.Pravo na informisanost – izraÏava ekonomski interes potro‰aãa i ‰titi ih od poku‰aja da budu dovedeni u zabludu nedostatkom informacija. tako su se poveçavala i njihova prava. . nezavisnih agencija koje ‰tite interese potro‰aãa. jer to znaãi i da je za‰tiçen potro‰aã. Ovo pravo je sadrÏano u Ustavu mnogih zemalja. Savez međunarodnih organizacija potro‰aãa doneo je jo‰ nekoliko novih prava potro‰aãa i to su: . .Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-2: Principi menadÏmenta kvaliteta Usmereni na ljude . jer mu oni garantuju određeni stepen za‰tite. oznaãavajuçi tako sve vrste konzumenata. kozmetike.liderstvo .podrazumeva da se reklamacije potro‰aãa prime.procesni pristup . a najãe‰e se odnosi na proizvodnju hrane. da proizvođaã uvaÏi zahteve potro‰aãa i da reaguje. te je propisano da se stavi upozorenje ukoliko postoji opasnost od proizvoda. bez udubljivanja da li se radi o zadovoljnim ili nezadovoljnim kupcima.Pravo da se ãuje glas kupca (pravo na odgovor) . hrane.Pravo na sigurnost (bezbednost) u rukovanju proizvoda – podrazumeva da je obezbeđena za‰tita potro‰aãu od proizvoda i usluga koji mogu biti ‰tetni ili pak opasni po Ïivot i zdravlje. Ovo pravo reguli‰e se drÏavnom regulativom. eksternim ili internim ili pak lojalnim ili nelojalnim. ali postoji pomoç od nevladinih organizacija. Standard se fokusirao na utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod. nedovoljno su obave‰teni i imaju ograniãenu moguçnost Ïalbi u sluãaju reklamacije proizvoda. lekova. JUS ISO 9000-2001 se opredelio za termin korisnik. .sistemski pristup menadžmentu Osnovni cilj politike kvaliteta je da ovi menadÏment principi vode ka zadovoljenju potreba i oãekivanja korisnika. Podrazumeva istinitu informisanost potro‰aãa.

neadekvatne garancije i neodgovaranje preduzeça na primedbe i te‰koçe u dobijanju potro‰aãkih kredita. pravo na kvalitet i cenu proizvoda. Posebno je interesantno pravo potro‰aãa koje se odnosi na kvalitet i cenu proizvoda. prava potro‰aãa za sluãaj kupovine (prodaje) robe sa garancijom. . nisu re‰eni. Ova stavka se odnosi na moguçnost izbora vi‰e proizvoda i usluga po pristupaãnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet. zdravstvene za‰tite. potro‰aã ima pravo da za kupovnu cenu proizvoda dobije i odgovarajuçi kvalitet. Nezadovoljavajuça usluga je i ona koja nije izvr‰ena na vreme. pakovanje i etiketa koji mogu da dovedu u zabludu potro‰aãa. 2. kroz: 1) nedostatke vezane za uslugu koji se kod profesionalnih usluga mogu javiti kao posledica nekvalitetnog materijala. obrazovanja. zdravlje i imovinu potro‰aãa. tj. zdravlje i bezbednost potro‰aãa. 68 2. pravo potro‰aãa da se organizuju i budu zastupljeni. jer potro‰aã ima pravo na zdravu hranu. Potro‰aã u Evropskoj uniji ima pravo na informisanost. neistinitost propagandnih poruka. u ovom sluãaju ima nedostatke ukoliko nije u skladu sa onim ‰to je potro‰aã ovla‰çen da zahteva i ukoliko je njen rezultat suprotan pravilima pouzdanosti i bezbednosti.Pravo na obe‰teçenje – podrazumeva dobijanje naknade za laÏno prikazivanje karakteristika proizvoda i usluga. ovo 14 Podrazumeva se pravo na besplatnu popravku ili zamenu za vreme trajanja garantnog roka. za‰titu od proizvoda ‰tetnih po Ïivot. Ove moguçnosti su ostvarive samo u sluãaju kada je trÏi‰te snabdeveno i nudi ‰irok asortiman robe i usluga. Analiza stanja konkurentnosti . prava potro‰aãa u Evropskoj uniji su velika. Međutim. koja i pored toga mora odgovarati određenim standardima jer. stambenog prostora i higijene. proizvodi opasni po Ïivot. koja podrazumeva da proizvod ima određene kvalitete i da çe u određenom roku ispravno funkcionisati. pravo na obe‰teçenje. slab kvalitet postprodajnih usluga. Problemi koji najãe‰çe brinu potro‰aãe su: visoke cene proizvoda. prava potro‰aãa za sluãaj robe koja se prodaje bez garancije. na obrazovanje i na zdravu Ïivotnu sredinu.Konkurentnost privrede Srbije odeçe. kako izjavljuju sami potro‰aãi. jer im to na indirektan naãin govori o kvalitetu proizvoda14. kada izvr‰ilac usluge kasni sa njenim izvr‰avanjem.Pravo na obrazovanje – pruÏa potro‰aãima moguçnost sticanja znanja neophodnih za pouzdan izbor proizvoda i usluga i . Svoja prava potro‰aã moÏe ostvariti i kroz nadokandu za nezadovoljavajuçe usluge. ni usluga. slab kvalitet proizvoda. a pomenuta prava ne mogu automatski nuditi re‰enje baziãnih problema potro‰aãa. pravo na naknadu za nekvalitetnu robu kada je obavestio prodavca »bez odlaganja« i to po dva osnova: 1. Usluga. podrazumevajuçi kvalitet i zdravstvenu ispravnost hrane. Sliãno pomenutim pravima. pravo na za‰titu od nepo‰tenog reklamiranja. 2) usluge sa nedostatkom. Mnogi problemi. kada su usluge pruÏene sa puno nedostataka i kada je potro‰aã zadrÏao pola cene i 3) u sluãaju docnje. nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajuçe usluge. kada je usluga delimiãno izvr‰ena. po‰to postoje i zemlje na ãijem trÏi‰tu nema dovoljno ni robe. visoke kamate na potro‰aãke kredite. Potro‰aãe poslednjih godina sve vi‰e interesuje i duÏina garantnog roka. neispravni proizvodi. pravo na bezbednost. jer nije otkriven uzrok njihovog nastanka.

pogodnost za upotrebu i za‰titu Ïivotne sredine kao kriterijume u radu na standardizaciji. odrÏi i stalno pobolj‰ava kvalitet proizvoda u odnosu na zahteve kupaca. tj. 2. Analiza stanja konkurentnosti 69 . zanemarivanje kvaliteta proizvoda. obmana pri kupovini. lako shvatljiva. obmana pri pakovanju. koja bi se suprotstavila uvreÏenoj logici “Strano je uvek bolje”. U okviru ove međunarodne organizacije pitanjima potro‰aãa bavi se Komitet za pitanja potro‰aãa (ISO Council Committee on Consumer Policy – ISO COPOLCO) i ima ulogu da unapredi za‰titu potro‰aãa. kako ne bi do‰lo do zloupotrebe). Stvorila se potreba za vraçanjem poverenja potro‰aãa u nacionalne proizvode. 3) Usluge. stoga. nedostatak pravih informacija u vezi sa proizvodom. Međunarodni standardi ISO 9000 su osnova da se u organizaciji postigne. 2) Mali elektronski i elektriãni aparati za domaçinstvo i ruãni alati. “Ako govorimo o nekom drugom aspektu proizvoda. produkt su razvijene tehnologije. slabi servisi (bezliãnost pri prodaji). Kupci znaju da budu priliãno osetljivi i da se oseçaju kao “Ïrtve” ukoliko dobavljaã preduzeima neku aktivnost bez njihovog znanja. ISO COPOLCO je jo‰ u maju 1997. ‰iroko kompatibilna.Konkurentnost privrede Srbije pitanje se svodi na ekonomsku moguçnost drÏave da potro‰aãu ponudi raznovrsnu robu i usluge da bi on mogao da ostvari svoje pravo na izbor. Jer on za svoj novac treba da dobije proizvod ili uslugu ãija je cena u korelaciji sa kvalitetom. ekonomska inflacija. nedostatak odgovornosti na trÏi‰tu. unije. Na inicijativu Komiteta. cenom koja se mora nalaziti na proizvodu. Mnogi proizvodi koji su doprineli blagostanju ljudi koji Ïive u razvijenim zemljama. onda ne govorimo o kvalitetu. koji kupci ne percepiraju. informisanje i obrazovanje sa stanovi‰ta standardizacije. mehaniãki i elektriãni.” Brzina pruÏanja usluge u izvesnim kulturolo‰kim sredinama predstavlja glavni element konkurentnosti. oãuvanja ljudskog zdravlja i okruÏenja. doneo dokument pod nazivom “Prioriteti sa stanovi‰ta potro‰aãa” kojim je definisano sledeçih petnaest grupa proizvoda: 1) Kvalitet vazduha i vode. 6) Tehniãki sistemi i 15 Neki razlozi sa liste uzroka za organizovanje potro‰aãa bi bili: laÏna reklama. a u isto vreme otklonila prepreke slobodnoj trgovini proizvodima i sniÏavanju njihove cene. Nezadovoljstvo kupaca proizvodom ili uslugom moÏe proisteçi i iz nestruãno urađenih garantnih listova. Zahtevi koji se odnose na funkcionalnost i pouzdanost proizvoda su oni koji se odnose na sigurnost njihovog funkcionisanja. nepo‰tena praksa prilikom plaçanja. nepo‰tena taktika prilikom prodaje. 5) Kreditne kartice. Takve proizvode odlikuje visok stepen bezbednosti. nepostojanje kontakta između proizvođaãa i potro‰aãa. ISO je doneo vi‰e dokumenata koji pomaÏu potro‰aãima da na najbolji moguçi naãin odaberu i koriste neki proizvod sa trÏi‰ta. Potro‰aãi su u svetu organizovani u udruÏenja. potro‰aãa (za pakovanjem. 4) Deãije igraãke. za rad u kuçi. Ovaj Komitet je u svom radu uzeo u obzir bezbednost i zdravlje. i u na‰oj zemlji trebalo stvoriti podsticajnu klimu i pokrenuti inicijativu o raznim oblicima udruÏivanja i za‰tite potro‰aãa15. b) ISO COPOLCO Pored ispunjenja evropskih zahteva doprinos u pogledu standardizacije dala je Međunarodna organizacija za standardizaciju i obezbedila kompatibilnost i uporedivost sliãnih proizvoda iz bilo kog dela sveta. ukljuãujuçi bankarske usluge i informacione tehnologije. u centru su poslovnih planova te bi. servisa po prituÏbi kupaca i reklamacija. i reflektuju se na bezbednost Ïivota i zdravlja ljudi. kako bi korisnici “amateri” mogli da ih smatraju svojim “prijateljem”. Uputstva koja se daju uz takav proizvod moraju da budu jednostavna.

stimulisanje potro‰aça i povezanost između uvoznika i izvoznika. Pomenuta dva sporazuma ne mogu se primeniti na zemlje koje nisu ãlanice WTO. Za međunrodnu trgovinu. 12) Bicikli. 8) Elektriãni aparati velike snage za kuçno kori‰çenje. Potro‰aã preko standarda najbolje i najsigurnije prepoznaje kvalitet. 7) Energetske performanse. niti pak u nesrazmeri sa kvalitetom proizvoda. 14) Name‰taj. kao posledica dugogodi‰njih pregovora (1986 – 1994). ali pokazali su se neophodni i u pobolj‰anju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Smatra se da çe se preko evropske standardizacije najbrÏe i najsigurnije ostvariti ideja jedinstvenog evropskog trÏi‰ta. 10) Sredstva za kontracepciju. uvoznicima i izvoznicima. Svetska trgovinska organizacija: Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization – WTO) je kao pravno lice osnovana 1. Sporazum o kontroli robe pre isporuke Savremeni oblici poslovanja. pruÏanje tehniãke pomoçi razvijenim zemljama i nadgledanje nacionalnih trgovinskih politika. uslovili su pojavu distancione trgovine. a koja je u korelaciji sa kvalitetom. ali njihova analiza svakako moÏe doprineti da se pobolj‰aju kvalitet i intezitet komunikacije u trgovini17. a najvi‰e tamo gde su nacionalni standardi zbog ekonomskih ili lokalnih uslova niÏi od op‰te prihvaçenih međunarodnih. izvor informacija neophodnih za ostvarivanje strategije razvoja. a sedi‰te joj je u Îenevi.3. pored za‰tite prava intelektualne svojine i elektronske trgovine koja je doprinela da se trgovinski partneri poveÏu putem bespapirne trgovine. Za potro‰aãa je pristupaãna cena ona koja je niska ili razumna. ne sme biti nerazumno visoka. ‰to se najãe‰çe odnosi na proizvode ‰iroke potro‰nje. kao instrument razvoja. putem razvoja informacionih sistema. svakako su najznaãajniji Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini. sa ciljem pruÏanja pomoçi proizvođaãima roba i usluga. elektronska trgovina i ãitav niz drugih elemenata. 15) Javni informacioni simboli. Prilikom distancione prodaje 16 17 Termin “zemlja ãlanica” podrazumeva »carinsku teritoriju«. Naravno. ali i nadzor njihovog poslovanja. Argumenti koji govore u korist trgovine su uoãena veza između poveçanja trgovine i poveçanja privrednog rasta. treba u ‰to veçoj meri da odgovara međunarodnim. Za liberalizaciju je vaÏna ‰to efikasnija alokaciji resursa.1.Konkurentnost privrede Srbije pomoç za hendikepirane osobe. 11) Liãna za‰titna oprema. WTO je globalna internacionalna organizacija koja ima 146 zemalja ãlanica16. U pogledu obezbeđenja kvaliteta robe Smernice Ujedinjenih nacija ukazuju na standarde kojima se osigurava bezbednost i kvalitet robe ‰iroke potro‰nje i usluga. 2. 9) Sistemi upravljanja Ïivotnom sredinom. Njena uloga je i saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama. difuzija tehnologije i pozitivne promene u malim nacionalnim ekonomijama. a. 13) Oprema za sport i rekreaciju. pristupaãni struãnjacima svih zemalja sveta. Analiza stanja konkurentnosti . januara 1995 godine.3. veç su sve zemlje jednake i dele korist od eliminacije trgovinskih prepreka. Upravo ovome çe im najveçu podr‰ku dati potro‰aãi koji i imaju najveçi interes da kvalitet robe koja dolazi iz bilo kog dela Evropske unije bude zagarantovano dobar. i tako dobija “garantovano dobar kvalitet”. Nijedna zemlja ne moÏe biti diskriminisana od strane druge. Upravo međunarodni standardi su postali. Osnovna uloga je trgovinska komunikacija između nacija. Svaki od domaçih standarda. 70 2.

za‰tite poverljivih poslovnih informacija. Analiza stanja konkurentnosti 71 . za‰titi okruÏenja i interesa potro‰aãa. Svrha kontrole pre ukrcaja je da se za‰tite nacionalni finansijski interesi. obiãno u carinskoj zoni. U sluãaju spora predviđa se međusobna konsultacija. zemlju porekla “Made in…”. za‰titi biljaka i Ïivotinja. uz standardizaciju. izbegavanje nerealnih odugovlaãenja. 5. kori‰çenje specifiãne verifikacije cena i izbegavanje konfliktnih interesa agencija za inspekciju18. Primer primene necarinskih barijera su propisivanje kvantitativnih ograniãenja od strane zemalja ãlanica. promovi‰e se politika izvoznih subvencija. Kvantitativna ograniãenja – Kvantitativna ograniãenja su veliko zlo međunarodne trgovine. ali kao najvaÏnije izdvajaju se carine. Pomenute institucije vr‰e proveru uvaÏavajuçi pravila nediskriminacije. Zahteva se da sve procedure i kriterijumi u vezi sa kontrolom moraju biti objektivni i primenjeni na isti naãin prema svim izvoznicima. utvrđuju se prilikom ukrcaja. Dozvoljeno je kori‰çenje razliãitih međunarodnih standarda.Konkurentnost privrede Srbije kvalitet. jer se njihovom primenom domaçe trÏi‰te zatvara u odnosu na svetsko trÏi‰te. Pravila o poreklu imaju osnovni cilj da defini‰u gde je proizvod napravljen. kvantitet i cena robe. kvantitativna ograniãenja i administrativne i trgovinske barijere. pre nego ‰to se ukrca. Na osnovu toga se određuju carine koje ne mogu biti u 18 Pre nastanka WTO. b. odnosno pre nego ‰to roba bude isporuãena. Iako se sve zemlje izja‰njavaju za liberalizaciju međunarodne trgovine postoje brojne barijere u domaçoj i međunarodnoj trgovini koji ovaj princip ugroÏavaju. moraju da znaju da usvajanje najnovijih standarda znaãi i osvajanje novih trÏi‰ta i zadrÏavanje starih. U prometu postoje brojne barijere. izvoznika i agencija za inspekciju. Veoma je vaÏno da standardi nisu proizvoljni jer oni mogu biti izvor protekcionizma. kao i izbegavanja carina. Sve ovo ima znaãaj kada se spreãe nesporazumi između uvoznika. bilo je nedopustivo proveravati cenu u kupoprodajnom odnosu jer je to bila stvar dogovora ugovornih strana. 1. Administrativne i trgovinske barijere . U ekonomijama koje imaju precenjenu vrednost domaçe valute i zbog oskudice deviznih rezervi. ali ovaj Sporazum daje detaljna uputstva kako se vr‰i kontrola cena. Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini ima za osnovni cilj harmoniãne regulacije poslovanja. 4. Pravo svake zemlje je da usvoji standarde i uredbe o za‰titi Ïivota ljudi. Kontrola se vr‰i na teritoriji zemlje izvoznice. Izvoznik i uvoznik. koje su isticale da se zbog neaÏurnog rada carinskih organa poruãena i isporuãena roba razlikuju u pogledu osobina. 2. 2. koji ne zahtevaju promenu nivoa za‰tite i prikladni su. 3.Obuhvataju pravila o oznakama porekla. Sporazum je donet na inicijativu zemalja u razvoju. ispitivanje i sertifikaciju procedura kako bi se izbegle nepotrebne barijere. Subvencije i kompenzatorske mere – Subvencije se izbegavaju jer ometaju slobodnu međunarodnu trgovinu. Carine – Carine su jedini oblik barijera koji je dozvoljen. Damping – Damping predstavlja diskriminaciju u cenama između dva nacionalna trÏi‰ta. damping. Aktivnost kontrole vr‰e određene nezavisne agencije ili specijalizovane privatne kompanije. u interesu prodavca i kupca. dakle da se za‰tite od finansijskog gubitka i komercijalne prevare. transparentnosti. jer je cena robe u zemlji uvoznici niÏa nego ‰to je u zemlji izvoza. subvencije i kompenzatorske mere. a svi ostali oblici necarinske za‰tite se smatraju protivpravnim i od drÏava ãlanica se traÏi da ih elimini‰u.

uzet je uzorak koji ãini 200 preduzeça.3. Elektronska industrija je pogodna za standardizaciju. kako bi se pobolj‰ali uslovi Ïivota ljudi. a sa time i njihovo zdravlje i bezbednost«. da je nezaobilazan faktor rasta i napretka jedne privrede. Kvalitet – strate‰ki element konkurentnosti Standardi porodice ISO 9000 koji su nastali u tehniãkim komitetima Međunarodne organizacije za standardizaciju. postoje taãni podaci o etiketama “Proizvedeno u …”. Nije uvek najbolje re‰enje osnivati preduzeçe od nule (Greenfield operacije). U oblasti trgovine. moraju usvojiti međunarodne i evropske standarde. uniformnosti i prihvatljivih manira. Sve skupa dovodi do pobolj‰anja kvaliteta proizvoda. transparentnost. treba unapređivati kvalitet njenih proizvoda. Stoga kvalitet predstavlja jedan od najznaãajnijih strate‰kih elemenata konkurentnosti na globalnom trÏi‰tu. ali i omoguçiti pristup stranim trÏi‰tima. kao i po‰tovanje propisa za‰tite Ïivotne sredine – ISO 14000. Dominantna trÏi‰na filozofija u dana‰njim uslovima poslovanja je »pobolj‰ati kvalitet generalno. veç su inovacije kao i sposobnost za promene najãe‰çe odluãujuçe opredeljujuçe u Novoj ekonomiji za opstanak preduzeça. A) Iz ankete se moÏe zakljuãiti da tehnologija istovremeno pobolj‰ava poslovno okruÏenje i sofisticiranost preduzeça. mada nije sasvim jasno da li su se sva sertifikovala prema ISO standardima. te ih kao i ostale iz ove grupe. U okviru ovog sporazuma se zahteva da zemlje ãlanice garantuju poreklo proizvoda. da su u duhu doslednosti. ukazuje na slabu plateÏnu moç potro‰aãa. u smislu da se isti proizvodi namenjeni razvijenim zemljama razlikuju od onih namenjenih istoãnoevropskom trÏi‰tu. Savremeni koncept kvaliteta je prvo primenio Japan. Kvalitet proizvoda varira kada su u pitanju deãije igraãke. iskrivljene ili poremeçene efekte na internacionalnu trgovinu. Saradnja sa strate‰kim partnerom kroz svaki vid zajedniãkih ulaganja moÏe pobolj‰ati trenutno tehnolo‰ko stanje. i obrnuto nizak kvalitet sa niskim cenama. te je potrebno razviti instrumente marketinga kako bi se dokazalo da upotreba prevaziđenih proizvoda dovodi do ugroÏenosti Ïivota i bezbednosti ljudi. Prema istom istraÏivanju od 65. kada je lansirao proizvode visokog kvaliteta na trÏi‰te sa relativno niskim cenama. B) Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija) spadaju u grupu dobitnika na rastuçem trÏi‰tu. A) Rezultati ankete uz kori‰çenje metoda dokazivanja doveli su do zakljuãka da izvoznici hrane da bi mogli ozbiljno da konkuri‰u na svetskom trÏi‰tu. koji çe im umnogome smanjiti procedure i pristup tim trÏi‰tima i otkloniti trgovinsko-tehniãke barijere. ali i roba ‰iroke potro‰nje. kako bi se odrÏao najvi‰i nivo performansi. da nemaju ograniãene. Sluãaj upotrebe guma koje su namenjene za protektiranje. sredstava telekomunikacije jer sa elektronskom trgovinom ima veliki znaãaj u obezbeđivanju deviznog priliva. u domaçim uslovi- 72 2. ali se polazi od predpostavke da su podnela zahteve za sertifikaciju. Ovo predstavlja pored ispunjenja trgovinskih standarda i svojevrsnu za‰titu potro‰aãa od robe koja je po kvalitetu ispod zahtevanog. imaju uspeha na inostranom trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije suprotnosti sa vredno‰çu robe. 2. obezbedila tehnolo‰ka razmena u cilju efikasnijeg poslovanja i trgovine. zasnovani su na praksi i iskustvu najuspe‰nijih studija sluãaja. Analiza stanja konkurentnosti . i tako obezbedio poslovni uspeh. a to je ono ‰to se standardizacijom Ïeli spreãiti.4. Dotadat‰nje tradicionalno shvatanje odnosa kvaliteta i cena je podrazumevalo visok kvalitet u relaciji sa visokim cenama.1. bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga.000 aktivnih preduzeça.

na primer Telekom Srbija kao velika telekomunikaciona mreÏa u Srbiji. ali bi trebalo predstaviti i nove brendove. ãak i uz pomoç etnocentrizma. a ograniãio uvoz nekvalitetnih proizvoda. Aditya Mattoo i Philip English. Analiza stanja konkurentnosti 73 . upoznavanje novih trÏi‰nih strategija. slabo plaçeni radnici koji ne mogu doprineti unapređenju konkurentosti. govori da je potrebno unaprediti necenovne fak19 tore konkurentnosti – dizajn. po modelu kako su to uradile druge zemlje. Washington. komforu sedi‰ta. TrÏi‰na ekonomija zahteva suprotno pona‰anje. Anketa je pokazala da je glavni motiv za izvoz na strana trÏi‰ta dobit. ‰to znaãi da ih treba repozicionirati. ‰to govori da tek treba izgrađivati robne marke u na‰oj zemlji. briga o potro‰aãima. ojaãati brendove i sve vrste usluga koje prate proizvode posle prodaje. Osim toga podatak koji govori da su nacionalni proizvodi ocenjeni kao kvalitetni. Treba napomenuti da su ovu ocenu dali uvoznici poznatih stranih brendova. poslednjih su godina bili zapostavljeni. Borbu za kompetencije farmaceutska industrija i struka mogu ostvariti zajedno sa predstavnicima nauãnih institucija (na primer Farmaceutskim fakultetom) i u skladu sa vladinom regulativom daju zdravu biznis bazu. kako bi se imao pregled ulaska i izlaska određenih proizvoda i njihovo pozicioniranje na trÏi‰tu. E) Evidentna je inertnost menadÏmenta za profesionalno obavljanje posla. koja je osposobljena da se nosi sa konkurencijom. Prisutna je i slaba motivacija zaposlenih. koji bi se konstantno podizao u susretanju sa konkurencijom. a i ostala dva najznaãajnija faktora su u funkciji dobiti: vi‰a prodajna cena i smanjenje tro‰kova. ali ne ba‰ poÏeljni. ambalaÏu.Konkurentnost privrede Srbije ma treba prepustiti konkurenciji uz podizanje nivoa svesti da oni sami moraju da stvaraju nacionalni okvir konkurentosti. D) Neophodno je osposobiti uvoznoizvozni vizni reÏim koji bi omoguçio ekspanziju kvalitetnih proizvoda. Neophodno je napraviti evidenciju domaçih i inostranih brendova. Neophodna je evidencija lekova ãija je proizvodnja obustavljena. MoÏda bi mogao da se uvaÏi predlog da se snize carine za sirovine koje odgovaraju ISO standardima. kao i razni modaliteti poslovnog povezivanja. 2. kako bi se one mogle pojaviti u inostranstvu. Do sada poznati nacionalni brendovi u svetu: Jat airways. Ukratko brend nudi potro‰aãima siguran kvalitet i prednost u odnosu na druge konkurente. Na primer. Domaçe potro‰aãe je te‰ko privezati za domaçe brendove. da operativni menadÏment bude nosilac efektivnosti. efikasnost je vrlo oslabljena. bilo domaçih ili stranih. ‰to najãe‰çe rade vladine ili privatne potro‰aãke grupe. Putem brenda je relativno lako identifikovati kvalitet proizvoda. putna karta za let Lufthanse je sigurno dobra ideja o bezbednom prevozu. Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu pokazuje da je najvi‰e ispitanika dalo odgovor odliãan. uslugama letenja i rekordnom roku putovanja. MoÏe se zakljuãiti da svi Development trade and the WTO – a handbook – (2002) Edited by Bernard Hoekman. Jugoexport. te se stiãe utisak da upravni odbori bolje funkcioni‰u nego operativni menadÏment. da je veoma znaãajna odgovornost za zdravlje u regionu i za‰tita pacijenata. slabo obuãeni. Genex. C) Za‰titni znak predstavlja oznaku ili simbol identifikacije trgovniske marke za pouzdanost proizvoda ili kompanije19. Neophodno je i uvaÏavanje ãinjenice da lekovi nisu klasiãna roba u komercijalnom smislu. The World Bank. dakle najvi‰u ocenu. Ovde bi se svakako morali u buduçnosti naçi i elementi kvaliteta. a ne nacionalnih.

Na nacionalnom nivou za standardizaciju je zaduÏen Savezni zavod za standardizaciju. za metrologiju Savezni zavod za mere i dragocene metale. taãnost. 20 U okviru Evropske unije. a za akreditaciju Jugoslovenkso akreditaciono telo – JUAT. Organizovanje raznih vidova savetovanja.·ire obuhvaçen koncept i mere koje podstiãu uvođenje sistema kvaliteta. podruãja bez genetski proizvedene hrane i gostoljubivih ljudi. na primer vina. menadÏmenta i Ïivota i rada radnika. Nacionalno akreditaciono telo SCG ima status posmatraãa u ovoj evropskoj organizaciji. ne moÏe povuçi privredu Srbije da se uspe‰no nosi sa konkurencijom.Poveçati promociju Jugoslovenksog udruÏenja za standardizaciju i kvalitet – JUSK. u na‰oj zemlji priznato je pet CB sertifikata koja su izdala druga sertifikaciona tela. te je formirana i Evropska kooperacija za akreditaciju (EA) koja okuplja vi‰e od tridesetak punopravnih ãlanova – akreditacionih tela iz zemlja ãlanica EU i onih koje to Ïele da postanu.Konkurentnost privrede Srbije imaju “san o velikoj prodaji proizvoda”. Unapređenje imidÏa “Made in Serbia” je veoma znaãajno jer moÏe uticati na imidÏ određenih proizvoda. metode za unapređenje kvaliteta u privredi. i unapređenje ISO standarda.Neophodno je poveçati nivo obuke svih zaposlenih i menadÏera i radnika po pitanju kvaliteta i standardizacije. okupljati nauãnike. Potrebno je favorizovati aÏurnost. F) Neophodno je izgrađivati imidÏ ekolo‰ki ãiste zemlje. Analiza stanja konkurentnosti . Potrebno je poveçati broj preduzeça koja bi se sertifikovala prema JUS ISO 14000.Neprekidno podsticati mere za podr‰ku razvoja neophodne tehnolo‰ke infrastrukture u oblastima metrologije. prema JUS ISO 14001:1997. 1) Aktivnsti koje treba podsticati su: . a njeni organi nepristrasni i dosledni. proseãnim kvalitetom i konkurentost zasnovana na jeftinim resursima i niskom stepenu obrade. akreditacija se kao mehanizam jasno istiãe. Time çe se poveçati marketini‰ki motivi za izlazak na strano trÏi‰te. standardizacije i akreditacije20. bez dovođenja u pitanje njegove opravdanosti na kratak rok. Edukacijom putem kurseva i sliãnih vidova obrazovanja stvara se uvid u znaãaj kvaliteta proizvoda. PredlaÏe se model obuke “on the job”. Neophodno je da drÏavne institucije budu kompetentne i pouzdane. privrednike i zaposlene u upravi koji su do sada dali zapaÏen doprinos razvoju nacionalnog pokreta za standardizaciju. kao i međunarodnih kongresa doprinosi poveçanju znanja i dostignuça u pogledu kvaliteta. . teniãkim planiranjem. Velefarm AD. Predlog dinamike se sastoji iz aktivnosti koje treba podsticati i elemenata trÏi‰ne orijentisanosti. Sertifikovana preduzeça su: 80 preduzeça prema JUS ISO 9000:1996. 38 preduzeça prema JUS ISO 9001:2001 i 1 preduzeçe. Neophodan je dalji rad na razvoju standardizacije. Do 2002. sa posedovanjem tehnolo‰kih ve‰tina. . kvalitet i unapređenje poslovanja. 74 2. od toga 19 resertifikacija. od toga 11 resertifikacija i 23 ponovne procene. koji moraju da igraju efektivnu ulogu u timu. Na primer. Dosada‰nje zadovoljavanje nepoznatim trÏi‰nim markama. Neophodno je dalje unapređivati sertifikaciju preduzeça i proizvoda. privatnom i javnom sektoru i lokalnoj upravi. poznato je da jedan od svetskih standarda vidi menadÏere prodaje kao fakultetski obrazovane. Samo osposobljene i uticajne ove institucije mogu imati kredibilitet u zemlji i inostranstvu. dakle obuka na poslu. da razumeju trÏi‰te i kupce. . gde je zemlja porekla veoma znaãajan marketin‰ki element. a ne mogu da sagledaju da su upravo oni nosioci kvaliteta proizvoda i atraktivnosti izvozne ponude. uãenje tokom rada zaposlenih i model rada kao uãenje. 58 preduzeça prema JUS ISO 9002:1996.

na primer modernizovati Zakon o standardizaciji. a to se uklapa u trendove internacionalizacije koji podrazumevaju povezivanje “World Wide”. legalni sistem i ekonomski sistem. reklame.Generalno poveçanje marketing aktivnosti. uz unapređenje necenovnih faktora konkurentnosti.Neophodno je veçe upoznavanje inostranih primera i iskustvene prakse koja bi se olak‰ao posao standardizacije kod nas. dokle se stiglo i kuda i kako dalje po pitanju standardizacije i sertifikacije prilikom određivanja trÏi‰nog okvira. jer se naslov moÏe razliãito prevoditi od zemlje do zemlje. . ISAN je u sklopu ISO 15700 i specijalizovane agencije treba da pripreme celokupno odrÏavanje i administraciju ISAN sistema. a takođe ni strani proizvodi koji se prodaju na trÏi‰tu Srbije sa tom oznakom. . zakonska i ekonomska podr‰ka standardima21. a odnosi se na svaki audio i vizuelni proizvod kojem se dodeljuje jedinstven identifikacioni kod za industrijske. u vi‰e od 450 000 organizacija razliãitih privrednih delatnosti. ekonomskog okvira koja određuju preduzeça zahteva obuku svih u trÏi‰nim uslovima privređivanja. pojedinaãne serije i epizode.Podsticati povezivanje sa međunarodnim asocijacijama jer one daju gotove smernice i uputstva praktiãnih primera rada. Međunarodni ISAN çe nadgledati rad regionalnih agencija koje çe biti ovla‰çene da dodeljuju ISAN brojeve za audio i vizuelne proizvode. Prema istraÏivanju autora. podsticati i osnaÏivati pozitivan takmiãarski duh po principu benãmarkinga – prakse najboljeg u grupi.Konkurentnost privrede Srbije Potrebno je unaprediti znaãaj nacionalne nagrade za kvalitet “Oskar kvaliteta”. za sada je na snazi Zakon objavljen u SluÏbenom listu broj 59/98. aktivnosti odnosa sa javno‰çu (public relations). niko zvaniãno ne vodi evidenciju koji nacionalni proizvodi imaju oznaku CE. kao ‰to je ISBN broj jedinstvene identifikacije za knjige. potom u grani i konaãno – u zemlji.ISAN. 2. Danas se standardi serije ISO 9000 primenjuju u preko 150 zemalja sveta. . snimanje i emitovanje događaja uÏivo.Saradnja sa udruÏenjima potro‰aãa. koja u osnovi imaju obuku. Novo u ISO je Sporazum o priznavanju i prihvatanju rezultata ocenjihvanja i usagla‰enosti – ISO/IES69 koji treba da poveça nivo efikasnosti spoljne trgovine i smanji suvi‰ne procedure “ocenjivanja Novijeg datuma su i Međunarodni standardi o audiovizuelnom broju . Analiza stanja konkurentnosti 75 . emitovanje vesti. nemaãki Institut za standardizaciju.Neophodno je usaglasiti i uobliãiti pravnu regulativu. dakle potrebno je pobolj‰ati kadrovski potencijal. dok se treçi nivo sastoji iz metrologije.Neophodno je poveçati transparentnost evidencije o domaçim i međunarodnim institucijama sertifikacije. zasniva sistem kvaliteta u prvom nivou na menadÏmentu kvaliteta. . 2) Elemente trÏi‰ne orijentisanosti kvalitea promovisati kroz: . kadrova za kvalitet. . Na primer.Usagla‰avanje i harmonizacija propisa koji se odnose na trgovinski reÏim u osnovi treba da imaju standardizaciju i povezivanje trÏi‰nih aktera kroz kvalitativne faktore poslovanja. Broj ISAN je sastavljen od 16 heksadekadnih cifara podeljenih u dva segmenta: dvanaestocifreni je osnovni deo. Din. . koji je objavila ISO. drugi nivo ãine akreditacija i sertifikacija. Namenjen je za olak‰anje poslovanja industrije zabave. Obezbeđenje pravnog okvira koji daje drÏava. Ovim standardima prikljuãeni su i standardi ISO 10000 kojima je definisan rad laboratorija. . ovla‰çenim proverivaãima i personalu akreditovanom da se bave pitanjima kvaliteta. a iza njega ãetvorocifreni za identifikaciju oblasti primene ili delova kada je u primeni. kako bi se odredila dru‰tvena odgo21 vornost organizacija nazvana kao “korporativna dru‰tvena odgovornosti”. .CE znak – znak evropske standardizacije koji se odnosi na bezbednost proizvoda treba da olak‰a potro‰aãima dono‰enja odluke o kupovini. standardizacije i testiranja. a ISSN za ãasopise. obrazovne i nastavne filmove i filmske inserte. poveçanje obrazovanja i fleksibilnosti.Podizanje nivoa svesnosti znaãaja kvaliteta. Metoda identifikovanja putem naslova je pokazala svoje slabosti i dovodi do konfuzije zainteresovane strane.

2) Ekonomske sankcije UN uslovile su zabranu kori‰çenja podataka za 1993. Stoga je validnost podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni SRJ tokom devedesetih godina u velikoj meri dovedena u pitanje – postoji puno strukturnih lomova u statistiãkom obuhvatu i sumnji u statistiãku ispravnost podataka.2. dok se do 1992. i 1994. godinu. usluga i kretanje lica su u osnovnoj postavci EU i su‰tinski element ekonomskog poretka. godine evidentirala kao realizacija na unutra‰njem trÏi‰tu. Tro‰kovi bi se smanjili kada bi se proizvod ispitivao jedanput. ekonomske sankcije UN. godine evidentira kao spoljnotrgovinska razmena. Sektorski indikatori konkurentnosti Uvod Metodolo‰ke napomene pri analizi spoljnotrgovinske razmene Domaça privreda je tokom poslednje decenije dvadesetog veka bila pod te‰kim spoljnim ograniãenjima za razvoj spoljnotrgovinskih odnosa. ratovi u susednim republikama. Tokom vremena su na znaãaju sve vi‰e dobijala i unutra‰nja ograniãenja. sa ciljem jaãanja poverenja kod kupaca. Za Srbiju je veoma znaãajno prihvatanje evropske vizije kvaliteta “zajedno do pobede” koja podrazumeva investiranje. godine. godine i u prvoj polovini 1998. Saradnja bi se nazvala “sporazum o priznavanju” kako bi ugovorne strane mogle da priznaju rezultate međusobno. knjiÏene su enormne vrednosti izvoza proizvoda od plute i drveta (odsek 63 SMTK). godine. do 2000. koji u svojoj osnovi ima standardizaciju i normiranje pravila i propisa. Slobodni promet robe. kapitala. Kao najvaÏnije promene u statistiãkom praçenju spoljne trgovine mogu se navesti: 1) Trgovina sa biv‰im jugoslovenskim republikama se od 1993. privremeno gubljenje suvereniteta nad teritorijom Kosova i teÏnja ka osamostaljivanju Crne Gore. razliãitosti i konkurenciju. osnovni su faktori koji su opredelili dinamiku spoljnotrgovinske razmene. 2. Posledica promene u evidenciji je to da vrednosti spoljnotrgovinske razmene od 1995. godine nisu u potpunosti uporedive sa podacima za period od 1990. do 1992. a rezultati bili prihvatani na svim trÏi‰tima.Konkurentnost privrede Srbije usagla‰enosti”. tokom 1997. 3) Ispravnost unosa statistiãkih podataka je pod sumnjom. partnerstvo. bombardovanje NATO-a. Raspad biv‰e Jugoslavije. Na primer. Svi ovi faktori uticali su i na valjanost spoljnotrgovinskih podataka. da bi nakon toga bile prebaãene na poziciju speci- 76 2. Analiza stanja konkurentnosti .

jer u tom sluãaju bi bila knjiÏena samo dodata vrednost prilikom izvoza. eventualno uvođenje dodatnih neizvesnosti je sasvim nepoÏeljno. onda bi se. Pri navedenim oteÏanim okolnostima za kvantitativnu i kvalitativnu analizu spoljnotrgovinske razmene. Na strani izvoza je takođe nemoguçe razvrstati prave republiãke vrednosti. a kod izvoza samo dodata vrednost. deo uvoza Srbije je zavr‰avao u Crnoj Gori. godini za 38. i 1999. 5) Kosovo i Metohija su od 1999. Naime. U sluãaju evidencije doradnih poslova SRJ. Ukoliko bi se pretpostavilo suprotno. Iako zvaniãni podaci potcenjuju sve elemente spoljnotrgovinske razmene. i 1998. najveçi stepen potcenjivanja je prisutan kod izvoza. godini i 15. ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989. Iskljuãivanje Kosova i Metohije iz statistiãke evidencije robne razmene sa inostranstvom umanjilo je zvaniãnu vrednost izvoza u 1998. na primer. da bi u 1998. a uvoz i vrednost izvoza ekvivalentna uvozu ne bi bile knjiÏene. knjiÏena je ukupna vrednost uvoza. godini.2 miliona dolara. godine iskljuãeni iz evidencije spoljnotrgovinske razmene. Po‰to u svetskoj praksi ne postoji ovakav vid knjiÏenja. jer stalne promene uslovljavaju nekonzistentnost vremenskih serija. Analiza stanja konkurentnosti 77 . Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. i obrnuto. i 1997. Analiza bi bila nekonzistentna. njihovo iskljuãivanje iz statistiãke evidencije robne razmene sa inostranstvom ima posledice po njenu valjanost. Jedno od pitanja je vezano za moguçnosti kori‰çenja podataka registrovanog izvoza i uvoza na teritoriji Srbije u cilju reprezentovanja izdvojene spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu funkcionisanja SRJ. Drugi razlog za prijavljivanje umanjene vrednosti izvoza je kori‰çenje dela deviza za isplatu zarada u devizama ãime se izbegavaju visoke fiskalne obaveze. ukupan uvoz na teritoriji Crne Gore ostvarivan u periodu nakon 1989. 2.9 miliona dolara. Precenjivanje vrednosti uvoza i potcenjivanje vrednosti izvoza (kroz fakturisanje veçe vrednosti uvoza od stvarne nabavne i manje vrednosti izvoza od stvarne prodajne) vr‰e se i zbog odliva deviznih sredstava na privatne raãune u inostranstvu.3% u 1998. godine okarakterisao kao uvoz namenjen potro‰nji na teritoriji ove republike. Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male. ‰to je daleko od zanemarljivog. Jasno je da je realna slika bila drugaãija.33% u izvozu i 2. i to kod izvoza usluga. i 1997. godini). Umanjena je vrednost podataka i za 1998. godini bili knjiÏeni po bruto principu. godini. Ne moÏe se u uslovima funkcionisanja jedinstvenog trÏi‰ta SRJ naknadno po teritorijalnom principu odrediti spoljnotrgovinska razmena svake repubilke posebno.41% u uvozu. Konstruisane vremenske serije uvoza Republike Srbije ne mogu pouzdano odraziti vrednosti srpske spoljnotrgovinske razmene u prethodnom periodu. Po‰to je navedene probleme nemoguçe razgraniãiti. ali ne i za prethodne godine. morali smo se posluÏiti izrazom ¨neto princip¨. godinu (iskljuãivanjem Kosova). Uãe‰çe u ukupnom izvozu pomenutih kategorija je iznosilo 8. sa naknadnom ispravkom podataka za 1996. 6) Procenjuje se da zvaniãni podaci potcenjuju vrednost spoljnotrgovinske razmene.2% u 1997. godinu. 4) Doradni poslovi su u 1996. godini rezultat postavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usled izolovanosti zemlje tokom devedesetih godina.Konkurentnost privrede Srbije jalnih transakcija proizvodima nigde pomenutih (odsek 93 SMTK). godini knjiÏeni po neto principu1. a uvoza za 116. Potcenjenost zva1 niãnih podataka o uvozu je manja i radi se uglavnom o ‰vercu akciznih proizvoda. u 1998. Iz prethodnog sledi da je i spoljnotrgovinski deficit niÏi od registrovanog. u cilju objektivnije analize spoljnotrgovinske razmene Nepravilno je reçi da se radi o neto principu. Preduzeça su prijavljivala manju vrednost izvoza da bi smanjila gubitke po osnovu prodaje dela deviza NBJ po zvaniãnom kursu. Mada Kosovo i Metohija imaju zanemarljivo uãe‰çe u spoljnotrgovinskoj razmeni (1. određena roba uvezena preko Crne Gore bila je namenjena srpskom trÏi‰tu.

5 2918.6 7.7 2075 2556.1 5815.6 9. Prema tome. u godini koja je sledila neposredno po suspenziji sankcija SB i za koju se ne moÏe smatrati da prikazuje realne odnose ovih dveju veliãina.6 1481.8 1385 1427.2 214. dinamika izvoza SRJ u posmatranom periodu dobro reprezentuje dinamiku izvoza Srbije. Odvojeno posmatranje izvoza (i spoljnotrgovinske razmene) Srbije u konzistentnim serijama moguçe je od momenta uspostavljanja carinske evidencije na administrativnim granicama između dveju republika. tj.0 2802.3 2684.9 1368.8 103.8 6. Osim toga.6 9.8 4783. Srbije i razlika (mil USD) 7000 Razlika (CG i savezna država) 6000 SRJ (SCG) 5000 Srbija 4000 3000 2000 1000 0 '89 '90 '91 '92 '93 '94 '95 '96 '97 '98 '99 '00 '01 '02 ispravnije je koristiti podatke na saveznom nivou.5 164.5 6.1 2018.2 209.9 6.0 245. 78 2.7 5241. sa minimalnim odstupanjima (SD=2.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-3: Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosu na srpski izvoz) Srbija 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999* 2000* 2001* 2002* Prosek * Bez Kosova i Metohije SRJ 5348.8 17.6 1722.9 182.6 %SRJ 10.2 1497.8 1531.4 4390.7 6.2 2858.6 1557. Analiza stanja konkurentnosti . zahvaljujuçi odnosu između veliãina srpske i crnogorske privrede.8 96. pokazuje da je razlika između ove dve veliãine u proseku iznosila 8.6 9.3 2275.3 2703.7 346.9 173.2 7.7 Slika 2-11: Vrednosti izvoza SRJ.4 574.4 1672 2467.2 2677.8) i jednim jedinim incidentnim odstupanjem u 1996.0 164.8 1720.2 Razlika (mil USD) 564.7 1903.1 8.8 2479.3 129. podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni SRJ mogu posluÏiti kao dobra aproksimacija republiãkih (srpskih) rezultata. Poređenje vrednosti izvoza SRJ i izvoza sa teritorije Srbije u periodu 1989-2002.6 8.6 4703.6 200.3 2315.8% izvoza SRJ.8 8.4 6.2 313.

tehnologija je zastarela. i 2001. uz bujanje kriminala i korupcije. a uvoza 4837 mil. NATO agresiji. vrednost izvoza iz 1998. a domaça proizvodnja je postala nekonkurentna. USD (za 30.6% manje nego u 1998). Reintegracija zemlje u međunarodnu zajednicu nakon promena u oktobru 2000.5 mlrd. Nakon promena u oktrobru 2000. uz skromno pobolj‰anje u 2000.2. Iako su poãev od 2001. i sankcije UN iz maja 1992. Kriza na Kosovu je prouzrokovala nova zao‰travanja i konaãno bombardovanje SRJ od strane NATO. godine spoljna trgovina se odvijala u potpuno neregularnim uslovima. je iznosila 1903 mil.6%).5% u odnosu na 2000).5% vi‰e nego u 2001) a uvoz 6320 mil. (kada zapoãinje kosovska kriza) uslovi u okruÏenju su bili relativno povoljni. godini zabeleÏene su jo‰ veçe stope rasta: izvoz je dostigao vrednost od 2275 mil. godini redukovalo na nivo iz perioda sankcija. U odnosu na takvo stanje. USD (‰to je za 39% manje nego u 1998. ambijent u kome se odvijala spoljnotrgovinska razmena SCG je bio izuzetno nepovoljan. pokidane su veze na prostoru SFRJ. USD 1998. godine izop‰tile SRJ iz međunarodnog okruÏenja. Spoljna trgovina Srbije i Crne Gore (SCG) je u periodu od poãetka devedesetih godina do kraja dvadesetog veka bila izloÏena sankcijama i drugim ograniãenjima međunarodne zajednice. na 2. U 2000. USD (rast za 30. vrednost izvoza je iznosila 1723 mil.3% vi‰e nego u 2000). Vrednost izvoza u 2001. USD (za 19. ratovima na prostoru SFRJ. nestabilnoj unutra‰njoj politiãkoj situaciji. Najpre je dezintegracija SFRJ dovela do nagle redukcije trgovinskih tokova. U takvim uslovima struktura spoljne trgovine se znaãajno pogor‰ala. beleÏene dvocifrene stope rasta spoljnotrgovinske razmene.8 mlrd. USD 1995. ‰to je vrednost spoljnotrgovinske razmene u 1999.1. godini) a uvoza 3711 mil. a zatim su sankcije Evropske zajednice iz novembra 1991. USD (za 21. jo‰ uvek nije dostignuta. do marta 1998. Dakle. U 2002. Uvoz opreme i rezervnih delova je opao. godine. godini. tako da je vrednost izvoza skoro udvostruãena: sa 1. Iz prikazanih veliãina (i sa slike Slika 2-12: Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD) 8 7 6 5 uvoz 4 3 2 1 0 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 izvoz deficit 2. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002.Konkurentnost privrede Srbije 2. godine stvara pretpostavke za ubrzani rast spoljnotrgovinske razmene. godine pokazalo se da ruinirana privreda SCG nije u stanju da u kratkom roku iskoristi pozitivne impulse i da u veçoj meri oÏivi spoljnotrgovinske tokove. Sve do suspenzije sankcija UN u novembru 1995. u periodu od novembra 1995. Analiza stanja konkurentnosti 79 . USD (porast za 10.

7% u 2002.9 10.2 0.9 5.9 5. na 21. Ujedno.4%.0 23.7 0. (za 2.7 2000 % 14. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno USD 476. Tabela 2-4: Izvoz SCG po sektorima (u mil. USD (37. Porast spoljnotrgovinske razmene u poslednje tri godine je dinamiãniji na strani uvoza.8 7.5 15.9%).1 0. dok je uvoz veçi za 30.0 USD 482. U odnosu na 1989.5 0.5 4.8 1.3 369.5 2858.3 1.7 21. Analiza stanja konkurentnosti .3 12. uvoza i deficita robne razmene jasno je da je konkurentnost privrede SCG tokom devedesetih godina doÏivela veliki pad.7 100. sedmi i osmi sektor. USD (rast za 10. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.0 29. Drugo.1 1989 % 8.5 19. iznosio je 1988 mil.5 15.9 254. godini je manji nego u 1998.4 16. i 2001.5 2. 2. a porast je naroãito izraÏen u prethodnoj godini.5 243. Veç iz prikazanih podataka za ukupne vrednosti izvoza.6 18.USD (47.3 100.5 4. na taj naãin je u 2002.2 2.9 7.2 16.2 2275. Deficit robne razmene je u 2002. na oko 65% u 2000. dok izvoz ima umereniji oporavak.2 13.2 1998 % 11.7 0.2 15.1 do 10.9 0.2 50. 2934 mil.2 1722. Najmanje uãe‰çe u izvozu u posmatranim godinama imali su prvi.1 2. ‰to su ãinjenice koje potvrđuju postojanje dugoroãnih i strukturnih prepreka brÏem rastu izvoza SCG.2 18.0 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.0 290.3 1531.2.8 19.4 31.3% nego u 1990.3 2.5 632.6 1315.9% u 1989.0 USD 334.0 168. ãak veçi nego u 1989. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou sektora Promene u strukturi spoljne trgovine SCG çemo najpre sagledati na najvi‰em nivou agregacije – nivou sektora 0-9 SMTK.4 4. i 2001. godini u odnosu na 1998.8 712.3 17. zbirno uãe‰çe ‰estog.3 100. za 20.1% u 1989.8 10.6 0.5% u 2000. godini. u 2001.2 256. Samim tim.2 214.5 5348.5 50. 4045 mil. primetan je znaãajan pad uãe‰ça sedmog sektora (sa 24. navedeni sektori ne beleÏe znaãajne promene u uãe‰çu u ukupnom izvozu (zbirno uãe‰çe se u posmatranim godinama kreçe od 7.0 616.9 7.3 9.4 1012. Izvoz u 2002.9 0. U izvozu dominiraju nulti.5 127.6%).8 101.2 363.3 20.2% u 2002). treçi i ãetvrti sektor.6 24. udvostruãen (veçi za 103%).8 270.0 46.3 384. spoljnotrgovinski robni deficit dinamiãno raste: u 2000. na oko 12.2. i 1990. sedmog i osmog sektora opada sa 72.1 1903.3%).2 11. nulti sektor drugi po znaãaju izvozni sektor.4 36. pri ãemu treba istaçi dinamiãne promene koje su se desile.3 100.0 855.0%) a manji za 15.0 2002 % 21. i 58. uãe‰çe nultog sektora (hrana i Ïivotinje) raste u posmatranom periodu (sa 8.0 132. a u 2002.6% u odnosu na prethodnu godinu).4 0.8 0.2 118. dok je uvoz u 2002.0 34. Prvo.4 652. dok je u 1989. ‰esti.Konkurentnost privrede Srbije 2-12) oãigledno je da nakon reintegracije zemlje u međunarodno okruÏenje uvoz raste znatno brÏe od izvoza. godini ãini oko 43% i 39% izvoza u ovim godinama.0 286.0 8.2 3.3 11.2% u 2002).5 28.6 100.0 USD 275.5 438.8 91. respektivno.7 12.2 41.4 77.0 USD 255.3%. nigde pomenuti 80 2.6 145.4 16.6% u 1989.2 78.4 52.4 122.3 2001 % 14. bio na petom mestu. godinu rezultati su jo‰ porazniji: izvoz u 2002. i 11.7 1. drugi.7 2.

0 771.8 678. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.7 0.6 2000 % 7.1 6.1 25.4 6195.8 22.4 100 USD 526.4 1040.2 100 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.3 188.5 1. Da bi se ocenio kvalitet promena u Tabela 2-5: Uvoz SCG po sektorima (u mil. Analiza stanja konkurentnosti 81 .1 10.3 13.5 20.6 766.1 789. 3) Blago pogor‰anje strukture izvoza u 2002. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno USD 394.2 52.4 0.2 6320.1 385.8 8. razni poluprerađeni proizvodi.8 553. u odnosu na 2000. a dodatno je opalo (ionako nisko) uãe‰çe svih sektora prerađivaãke industrije (sektori 5-8).7 237.4 76.2 9. jasno je da je ispoljena tendencija u izvozu SCG izuzetno nepovoljna. 2) Pogor‰anje strukture tokom devedesetih godina: raste uãe‰çe nultog sektora i smanjuje se znaãaj ma‰ina i transportnih sredstava (sektor 7) i hemijskih proizvoda (sektor 5).3 1.0 21.0 1269.6 1543.5 20.1 24.1 8.0 20.2 14.4 6.6 220.0 556.1 2001 % 9.6 0.9 112.9 20.Konkurentnost privrede Srbije 35 30 25 Slika 2-13: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %) 2002 20 1998 15 10 5 0 1989 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Analiza rezultata prema sektorima otkriva: 1) Nepovoljnu strukturu izvoza SRJ: nagla‰eno je uãe‰çe hrane i Ïivih Ïivotinja (sektor 0) i proizvoda svrstanih prema materijalu (sektor 6). pre svega.0 414.2 698.5 12.9 0.5 997.1 50. koji ãine.7 25.3 16.8 3.4 1.2 1.3 18.1 19.5 1628.3 7.6 8.9 14.1 3.1 2002 % 8.3 1998 % 10.9 6.2 15.4 856.2 14.7 30.4 118.5 100 USD 440.6 355.1 0.9 906. Kada se uzme u obzir da je sedmi sektor najdinamiãniji u svetskoj trgovini i da njegovo uãe‰çe prevazilazi 40% ukupne međunarodne robne razmene.1 2.8 551.8 8.7 0.7 4837.8 1070.9 207.4 15.0 1001.5 67.1 9.9 310.2 6.0 2.7 1.6 4849.3 3710.8 819.6 21. odnosno proizvoda najvi‰e faze industrijske prerade.4 19.7 745.9 99. i 2001: dinamiãno je poveçano uãe‰çe nultog sektora.0 20. nigde pomenuti 2.0 947.4 0.0 100 USD 492.9 1028.6 1554.5 1989 % 6.5 100 USD 279.8 1.8 0.

Analiza stanja konkurentnosti . Iz tabele 2-5 se vidi da najveçe uãe‰çe u ukupnom uvozu imaju treçi. u strukturi izvoza i ãitavom periodu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi.Konkurentnost privrede Srbije na‰oj spoljnotrgovinskoj razmeni. Ograniãenja na strani uvoza u velikoj meri su oteÏavala odvijanje proizvodnje i ekspanziju izvoza u proteklom periodu.8%). i 2001. Sa slike 2-14 se moÏe uoãiti da struktura uvoza od 1989.9% u 1989. Slika 2-14: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %) 30 2. na listi su se na‰li lekovi. pribor za motorna vozila. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou grupa proizvoda Analiza na nivou grupa proizvoda (trocifrena SMTK) upotpunjuje prethodna razmatranja. ‰to je veçe uãe‰çe (uz veçu i vrednost uvoza ovog sektora) nego u 1989.3. S obzirom na tehnolo‰ku zaostalost privrede SCG tendencija porasta znaãaja opreme u ukupnom uvozu ohrabruje. i 1998. Iz prikaza se moÏe izvuçi nekoliko zakljuãaka. pre svega. u 1989. relativni odnosi između sektora su ostali priliãno ujednaãeni. U tabelama 2-6 i 2-7 je prikazano deset grupa proizvoda sa najveçim izvozom i uvozom SCG u odabranim godinama. sa 24. o tekstilnim proizvodima (zasnovanim na jeftinoj i kvalifikovanoj radnoj snazi) i proizvodima metalske industrije (zasnovanim na eksploataciji rudnog bogatstva). peti. vaÏno je sagledati i strukturu uvoza. U 1989. Najpre. Ipak. na oko 20% u 1998. jedini proizvod iz sektora 5 (hemijski proizvodi) zastupljen u svim posmatranim godinama. 25 20 2002 1998 1989 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 82 2. u kasnijim periodima grupa proizvoda iz ovog sektora nema. 2000. Pogor‰anje strukture uvoza tokom devedesetih godina predstavlja ãinjenica da sektor 7 (ma‰ine i transportna sredstva) beleÏi pad uãe‰ça. na listi najboljih grupa proizvoda su se na‰le i dve grupe iz sektora 7: oprema za distribuciju elektriãne energije i delovi. ‰esti i sedmi sektor. Reã je.2. godini. Pozitivna promena je ostvarena u 2002. godine nije doÏivela toliko izraÏene promene kao izvoz. godini – uãe‰çe sedmog sektora je dostiglo ãetvrtinu ukupnog uvoza (25. Ipak. do 2002. I pored velikih oscilacija u godi‰njim vrednostima uvoza. neophodno je analizirati strukturu trgovine na nivou grupe proizvoda i proizvoda kako bi se sagledalo koje uÏe pozicije u okviru sektora 7 (i u ostalim sektorima) obja‰njavaju porast uvoza u 2002. Retki su izuzeci da se u izvozu osim navedenih grupa jave i drugi proizvodi.

energ.sirovi Tkanine 5.22 Voće sveže ili suvo Putnički automobili Stočna hrana (sem žit.23 3.91 1.i neelek. jakne i sl.65 automobili Gotovi proiz.11 Bakar 2. 2. pribor za mot.29 3.43 4. ogrtači i sl.09 i minerala Specijalne 3.29 transakcije proizvoda ukupno 37.83 33..21 931 673 682 058 684 841 542 842 652 248 1998 Specijalne 15.mat.06 2.50 3.75 Muški kaputi..kontrolni instrumenti ukupno 1.12 5. Obuća 8.za domać. tečni ili ne Ulja od nafte i minerala Mašine za aop i jedinice Telekomunikac.12 5.45 neplatirani Bakar 5. neplatirani ukupno 5.15 3.28 neplatirani Bakar 1.29 30.pribor za mot.85 2. Proizvodi 2.30 transakcije proizvoda Valjani proiz.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-6: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) 1989 682 851 684 841 842 773 542 784 821 673 Bakar Obuća Aluminijum Muški kaputi.sirovi Ulja od nafte 3.79 2.79 tečni ili ne Putnički 2.82 3.u zrnu) Kafa ukupno 2.49 od tekst.85 1.21 3.11 2. Valjani proiz. prosto obrađeno ukupno 3. ogrtači i sl.66 Delovi.74 Voće i proizvodi (sem sokova) Aluminijum Muški kaputi. 3.36 34.04 3. 2. ukupno 8.06 1.05 4. 2.53 2. oprema Hartija i karton Elek.el. 2. melase i med Valjani proiz.41 1.75 pamuka Gas prirodni. nn Specijalne 2.62 od pamuka Gas prirodni. 10. 6..19 1.55 2.21 mineralna ulja.75 2.vozila Djubriva (sem sirovih) Merni.98 333 652 781 351 343 334 752 764 641 775 2002 Nafta.31 47. Oprema za distrib.39 3. 4.37 3.06 transakcije proizvoda Hartija i karton 2.03 652 343 333 334 931 641 057 781 081 071 1998 Tkanine od 7.16 Tabela 2-7: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) 1989 333 652 343 781 658 673 682 784 562 874 Nafta.42 3. mineralna ulja..71 684 058 061 673 625 851 682 841 893 931 2002 Aluminijum Voće i proizvodi (sem sokova) Šećer. Ženski kaputi.53 jakne i sl. opr. Lekovi Delovi.53 tečni ili ne Nafta. jakne i sl.04 3. Tkanine od pamuka Drvo. Lekovi Ženski kaputi.05 4.90 2.82 3.sirovi Tkanine od pamuka Putnički automobili Električna energija Gas prirodni.32 2.33 32. neplatirani Gume za automobile i sl.12 mineralna ulja.60 1.32 od plastike.80 1.14 3. Analiza stanja konkurentnosti 83 .14 3.vozila Nameštaj i delovi Valjani proiz.

do 35. tekstilni proizvodi niÏe faze prerade (reã je o uvozu proizvoda namenjenih doradi u SCG) i određeni tehnolo‰ki i kapitalno intenzivni proizvodi (putniãki automobili. godini.2% u 2002. Analiza stanja konkurentnosti . 2. elektriãna i neelektriãna oprema za domaçinstvo).Konkurentnost privrede Srbije U uvozu su prisutni energenti. izraãunaçemo indeks specijalizacije (S) izvoza i uvoza koji je određen izrazom:  Xi S = ∑  i =1  ∑ X n     2 gde je izraz u zagradi uãe‰çe svake grupe proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza (uvoza).0 i 30. Iz tabela 2-6 i 2-7 se moÏe videti da je deset najveçih izvoznih grupa poveçalo svoje uãe‰çe u posmatranom periodu sa 33.2% u 1989. ‰to je u velikoj meri odraz oÏivljene aktivnosti privrede i porasta Ïivotnog standarda stanovi‰tva (i dostupnih kredita za belu tehniku). Stepeni koncetracije izvoza i uvoza Iz prethodnog prikaza je jasno da izvoz pokazuje veçu koncentraciju (specijalizaciju) od uvoza tokom ãitavog perioda. Na slici 2-15 su i grafiãki predstavljena uãe‰ça deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu za pet posmatranih godina. Sa slike 2-15 se vidi da je u posmatranim godinama stepen koncentracije izvoza (prema deset najznaãajnijih grupa proizvoda) bio najizraÏeniji u 1998. uãe‰çe deset najznaãajnijih grupa proizvoda u ukupnom uvozu beleÏi manje promene: od 32. dok kasnije ovaj pokazatelj opada. godini. Kada je o uvozu reã. ·to je niÏi koeficijent S (bliÏi nuli). na 47.7% u 1998. Oprema za domaçinstvo je zastupljena naroãito u uvozu u 2002. Da bismo hipotezu proverili na nivou ukupne trgovine (a ne samo na osnovu deset grupa proizvoda). telekomunikaciona oprema. ‰to je i oãekivano za malu zemlju koja treba da ima veçi stepen specijalizacije u izvozu.9% u 1998. i 37.0% 1989. i 2002. Na osnovu prethodne konstatacije bi se moglo naslutiti da je nakon otvaranja međunarodnog trÏi‰ta za na‰e trÏi‰te do‰lo do sva‰tarenja i nedovoljne specijalizacije u izvozu. to je niÏi stepen koncentracije (postoji velika disperzija Slika 2-15: Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %) 60 50 40 uvoz izvoz 30 20 10 0 1989 1998 2000 2001 2002 84 2. godini.4.2. ma‰ine za AOP i jedinice.

Specijalizacija u izvozu za malu zemlju znaãi ovladavanje proizvodnjom i plasmanom određene grupe proizvoda. rastuçe uãe‰çe i poveçanje konkurentnosti na stranim trÏi‰tima.020540 0.2 Dakle.2. i u 1989. velika disperzija izvoza daje nisku vrednost S. Oãigledno je da jo‰ uvek izostaje bilo kakva strategija izvoza i da je neophodnost izvoza po svaku cenu u proteklom periodu rezultirala sva‰tarenjem u izvozu. 2. Indeksi koncentracije izvoza SCG su niski i. usled skromnijih resursa i malog domaçeg trÏi‰ta. ‰to svedoãi o njegovoj izrazito niskoj specijalizaciji.03 Rezultati su suprotni teoriji i praksi prema kojima: ‰to je zemlja manja njeni indeksi koncentracije izvoza su vi‰i. godini rezultat postavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usled izolovanosti zemlje tokom devedesetih godina. ‰to je pokazala i analiza na nivou deset najznaãajnijih grupa proizvoda.034096 0.022442 0.01 0.021171 0. Slika 2-16: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza 0. godine do‰lo do opadanja stepena koncentracije (specijalizacije) izvoza. S ima maksimalnu vrednost jedan. nakon liberalizacije spoljnotrgovinske razmene do‰lo je do veçe diversifikacije izvoza. na bazi pobolj‰anja proizvodne strukture. Analiza stanja konkurentnosti 85 .022207 uvoz 0. a ako je ãitava vrednost ostvarena u jednoj grupi proizvoda. Dakle.014746 0. uz to. Istini za volju. odnosno oznaãava nizak stepen specijalizacije.5.040806 0. specijalizacija u izvozu je bila niska ‰to govori da je i tada izostajala osmi‰ljena strategija prepoznatljivog nacionalnog izvoza. ne moÏe uspe‰no da razvija sve privredne grane i ostvari znaãajnu diversifikaciju proizvodnje i izvoza. Stoga je u buduçem periodu neophodno formulisati strategiju izvozne promocije. Iz sedmog sektora (ma‰ine i transportni uređaji) ‰est proizvoda se na‰lo na listi dvadeset najveçih izvoznih proizvoda (između 0. sa ciljem plasmana proizvoda koji çe na međunarodnom trÏi‰tu biti prepoznatljivi. a indeksi koncentracije uvoza niÏi.04 izvoz 0. Iz rezultata prikazanih u tabeli 2-8 se vidi da je nakon 1998. u izvozu 20 najznaãajnijih proizvoda na‰li proizvodi prerađivaãke industrije vi‰e faze prerade.02 0.00 1989 1998 2000 2001 2002 2 Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou proizvoda Analiza na nivou proizvoda (tabele 2-9 – 2-12) pokazuje da su se u 1989.016925 izvoza/uvoza).016976 0.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-8: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza 1989 1998 2000 2001 2002 izvoz 0. u pojedinim godinama ãak niÏi od indeksa koncentracije uvoza.05 uvoz 0. 2.024547 0. Mala zemlja.

i 2001. godini nema nijednog proizvoda iz ovog sektora. ostala vozila za prevoz ljudi. Proizvodi koji su u svim posmatranim godinama na listi najznaãajnijih proizvoda i koji se mogu smatrati veç tradicionalnim izvoznim proizvodima su: aluminijum. tegljaãi i potiskivaãi. I pored veçeg izvoza u odnosu na tri prethodne godine. ‰to je posledica uvozne zavisnosti privrede SCG kada su energenti u pitanju. delovi). godine. Takođe se na listi permanetno nalaze putniãki automobili. motorna vozila za prevoz robe). sa ãak 5 proizvoda na listi dvadeset najznaãajnijih. dok su relativno manje prisutni proizvodi namenjeni angaÏovanju u industrijskoj proizvodnji. rafinisani bakar. stepen pokrivenosti je dodatno smanjen u odnosu na 1999. feronikl. u devedesetim godinama raste broj proizvoda iz nultog sektora (hrana i Ïive Ïivotinje). uljane pogaãe.0%). godinu. dok u 2002. godini pokriveno izvoznim prihodima. nije promenila u odnosu na 1999. U svim godinama su prisutni proizvodi metalske industrije (cink. 2000. nelegirani. godinu pokrivenost je manja za oko 60%. u strukturi sedmog sektora u 2002. drvo od bukve. Međutim. koãnice i servokoãnice. nerazvrstani. je dostignut minimum pokrivenosti u posmatranom periodu (samo 36. Ïenske i mu‰ke. usled izuzetno visokog uvoza. godini. drvne industrije i proizvodnje name‰taja (drveni name‰taj. a u odnosu na 1998. za oko 40%. tapacirane stolice) i tekstilne industrije (jakne. godini). plinsko ulje. opada (mada se u 2000. U uvozu su u 1989. tu su i putniãki automobili. u 2002.) i u 2002. Pokrivenost uvoza izvozom VaÏan pokazatelj konkurentnosti privrede – pokrivenost uvoza izvozom – u SCG beleÏi veliko pogor‰anje u periodu od 1989. Kada su proizvodi sedmog sektora u pitanju. samo oko jedne treçine plaçanja po osnovu robnog uvoza je u 2002. Sa druge strane. Pokrivenost uvoza izvozom nakon 1998. pamuãne tkanine.6. valjani proizvodi i Ïice). To su kafa. Dakle. broj proizvoda na listi nije beleÏio veçe oscilacije (od 4 do 6 u zavisnosti od godine).2%). gas. obuça sa koÏnim đonom i lekovi za maloprodaju. 2. U periodima veçe otvorenosti zemlje uoãljivo je kontinuirano smanjenje stepena pokrivenosti (koji predstavlja relativni odnos između vrednosti izvoza i uvoza). ‰to je dokaz da je osnova konkurentnosti u ãitavom posmatranom periodu u velikoj meri ostala nepromenjena. ‰to je odraz veçeg znaãaja doradnih poslova u toj godini u odnosu na kasniji period. ‰eçer i ostali proizvodi za ishranu. ali je ovaj rezultat postignut u neregularnim uslovima i nije merodavan sa stanovi‰ta kvalitativne analize. godini nulti sektor (hrana i Ïive Ïivotinje) ima najveçi broj proizvoda (pet) na listi dvadeset najvaÏnijih uvoznih proizvoda. godini proizvodi iz grupe motornih vozila su najzastupljeniji (to su putniãki automobili. U odnosu na 1989. banane. Najveçi stepen pokrivenosti je zabeleÏen u 1993. 86 2. i 2002. U 2002. kada su plaçanja za uvoz bila skoro izjednaãena sa izvoznim prihodima (96.2.Konkurentnost privrede Srbije ostalih. godini na listi dvadeset proizvoda bili zastupljeniji proizvodi ‰estog sektora – proizvodi svrstani po materijalu (pet naspram jednog proizvoda u 2002). U svim godinama su zastupljeni proizvodi treçeg sektora (mineralna goriva): nafta. mu‰ke pantalone). Iz prvog sektora (piça i duvan) jedini proizvod koji je zastupljen jesu cigarete (u 2001. koji dostiÏe maksimum u 2002. Analiza stanja konkurentnosti .

pr.83 0. nelegirani 6715500 Feronikl 5429300 Lekovi za maloprodaju. kamašne. tapeti i sl. sem semenske Toplo valj. sl. pr.01 0.74 1. smrz. nevlačena Jakne i blejzeri. i sa šeć.75mm. 3 nn 1.87 4. neplat. podgr. pr. 744. nebelj. smrz. nepla. nn Drvo od bukve.93 0.ostali Hladno valj. 1-3mm. sečena. do 200g/m2 Lekovi za maloprodaju. po dužini Polietilen specif. cinkom šir. ulošci za obuću.. sastavljeni Drveni nameštaj.63 6731200 6522300 2. po dužini Kukuruz.19 1. ostali Putnički automobili. kuvano ili ne. za maloprodaju Elektr.62 3344000 5429300 1. Analiza stanja konkurentnosti Toplo valj.74 87 .05 0. nelegirani 6.84 Brodovi za prevoz robe.54 1. prevuč.94 ili veće Delovi obuće. radni kombinezoni i sl. antibioticima. nn 7937000 Tegljači i potiskivači 7843300 6861100 Kočnice i servokočnice.64 2. delovi Cink.34 1. masa Obuća sa kožnim đonom. do 4.64 1.01 6841100 Aluminijum. kuvano ili ne.84 0. za napon 80-1000v Aluminijum. rezano i sl. pr. rezano i sl. u kotur Avioni. nelegirani 6827110 Cevi od rafinisanog bakra 3345000 6591200 2671110 8413000 Ulja za podmazivanje. ostala teška ulja Linoleum.77 0. do 4.99 1.81 0. ost.95 0. vafli i galete sa đumbirom 7731500 6841100 Lekovi sa ost.1. do 355 mpa. muški Sedišta sa drvenim kosturima.. podlozi Vlakna od viskoze.92 0.87 0.53 1989 2002 8514800 Obuća sa kožnim đonom.provodnici. podni pokrivači na tekst.5-1 mm.99 0.56 1.Tabela 2-9: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) 1998 3. do 355mpa.69 1. od plast.71 Polietilen specif.70 1.nn Šećer rafinisani.02 3. dr Električna energija Toplo valj. u kot 0.75mm. do 355mpa.53 8933100 8514800 5429300 2484030 1. ostali. nn Lekovi za maloprodaju. nelegirani 2.71 0612910 6821200 Rafinisani bakar 3.81 0. od šećerne repe i trske Maline i sl. kot Maline i sl. do 355mpa. gustine 0.80 1. pr.90 2.86 1. (do 85%).89 0.84 ukupno 32. ostali.78 0.723.20 1. neplat.80 0. Nove spoljne gume za putničke automobile Pšenica ostala. muški Konkurentnost privrede Srbije ukupno 32. nn 6821200 Rafinisani bakar 7843900 Delovi i pribor.32 1. Tkan. 600 mm i veće Polietilen specif. ostali 5421900 2.09 1.04 0. ostali Sirćetna kiselina Drvo od bukve. gustine manje od 0.67 ukupno 43.12 6251000 1. tapacirana Slatki biskviti. pam. gustine 0.27 0449000 1. neplat.89 0. nn Nove spoljne gume za putničke automobile Hladno valj.94 ili veće Žica od rafinisanog bakra Delovi i pribor. nn 7239900 7812010 8215900 Delovi mašina iz gr. kot Loživa ulja.39 1.80 5711200 8519000 3510000 2484030 5711100 8414000 8211610 0484220 1. dr. ostali Pokrivači podova.55 0583200 6841100 Aluminijum.42 0412020 0583200 2.84 0. u kotu Valj.99 0. i sa šeć. nepla.06 1.53 6251000 6731200 2.78 7932700 6733300 5137110 7843900 6824100 5711200 6741300 6731100 7924000 6733200 1. pr.94 Pantalone. 0.05 1.75 mm. do355mpa. 4.

84 0.75 0.59 0.5mm.82 0. nn Plinsko ulje Plinsko ulje Ulja za podmazivanje. po dužini Rude bakra i koncentrati Ulazne ili izlazne jedinice. srednjevlaknasti 6861100 0814200 6734400 6726200 3345000 7149100 7832000 5413990 Cink. ostali 0711100 Kafa. od gvož. Polupr. za telefoniju. nn Uljane pogače i ostaci od soje Banane. telegrafiju Šećer rafinisani. (do 85%).95 0. rezano i sl.79 2. sirova 7. sastavljeni Drvo od četinara. (do 0.za telefoniju.00 0.09 3.50 0.54 ukupno ukupno 38. nn Brašno i sl. za ljud. ostala Pamuk. sveže ili suve Ulja za podmazivanje.51 0. sastavljeni Snimljene podloge.58 0. valj. do 200g/m2 Prirodni gas u gasovitom stanju Putnički automobili.56 0.48 3432000 3330010 4.25% uglj. za ljud. pr.74 0. (do 85%). Hladno valj.06 6522300 7. sirova Tkan.54 0. fosfati. preko 60% fe Masna vuna. ostala teška ulja Lekovi za maloprodaju.53 0.27 8987900 7812010 1. neaglom. pam.73 1.za turbomlazne i turbopropelerne motore Drumski tegljači za poluprikolice Antibiotici i derivati.ost. do 0. ostala teška ulja Del.79 0. mase preko 15000kg Šipke top..71 0.66 0.73 0.55 0. pam. (do 85%).56 0. nn Uljane pogače i ostaci od soje Digitalne mašine za aop Motorni benzin (i avionski benzin) Avioni. ost. sa kofeinom 1.50 0989900 0813100 0. (do 0.71 0. od pamuka Prir. nebelj. pam. od ribe.15 0. nelegirani Brašno i sl.62 0.71 0. sveže ili suve 1.56 3432000 6. u kotur. od gvož. ostale Obuća sa kožnim đonom. ostali 2.06 1.44 7812090 0573000 Banane.65 . Analiza stanja konkurentnosti 37. vozila za prevoz robe.94 0.57 ukupno 35.) prav. rastavljena. neplat. koncentrati. sa kofeinom 6821200 2815090 2681900 2631020 Rafinisani bakar Ruda gvožđa.39 0. ishr. ost Proizvodi za ishranu ostali.60% ugljen) Komutacioni apar.92 5429300 3343000 2831000 1.Tabela 2-10: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) 1998 10. nn Komutacioni apar.83 0. ost Ulja za podmazivanje. p. do 200g/m2 Prirodni gas u gasovitom stanju Nafta. nemleveni Delovi i pribor.sirova 6522300 3432000 7812010 6584200 2723100 7843900 Tkan.79 0711100 1222000 0573000 3345000 7821940 0989900 0813100 7522000 7641500 0612910 3343000 3345000 1. telegrafiju Ulazne ili izlazne jedinice. do 200g/m2 Električna energija Prirodni gas u gasovitom stanju Motorna vozila za prevoz osoba.26 7526090 2482000 1. ishr. nepod.78 Kafa. nebelj.10 3330010 Nafta. nepržena. kalc.51 3510000 3..38 7812010 0711100 Kafa. sa kofeinom Cigarete koje sadrže duvan 0.72 5429300 0814200 0. od ribe.76 0.69 0. kalc. nepržena.00 1.50 8514800 7526090 7641500 6761300 7924000 3341100 0. nn Putnički automobili. nebelj. nepod. sastavljeni Posteljno rublje.97 6522300 4. od šećerne repe i trske 1989 3330010 Nafta.59 0. p.21 4.83 0.60 Konkurentnost privrede Srbije 88 2002 Tkan. Proizvodi za ishranu ostali.43 1. i alum.61 0. nepržena.51 2.vazduhoplovi.63 0. ostalo.97 2.58 0. ostale Lekovi za maloprodaju. ostala teška ulja Motor. ostala Putnički automobili.74 0.

stepen pokrivenosti je oko 15%. Analiza stanja konkurentnosti 89 . Ukoliko u strukturi uvoza budu dominirala sredstva za proizvodnju (a ne roba za finalnu potro‰nju). zadrÏano je samo oko 20% pokrivenosti iz 1989). a samo tri manje od 75%. ãetiri sektora imala stepen pokrivenosti veçi od 100%. a svi ostali su ostali ispod granice od 70%. koji je najsofisticiraniji sektor (u 2002. primetno je (slika 2-18) da je u odnosu na 1989.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-11: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u izvozu sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno 1989 0 0 1 1 0 2 6 6 4 0 20 1998 2 0 1 0 0 3 10 3 1 0 20 2000 2 0 2 0 0 3 9 0 4 0 20 2001 2 0 1 1 0 3 6 3 4 0 20 2002 5 0 1 2 0 3 4 0 5 0 20 Tabela 2-12: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u uvozu sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno 1989 2 0 4 3 0 1 5 5 0 0 20 1998 5 0 2 5 0 1 2 4 1 0 20 2000 3 0 2 8 0 1 2 4 0 0 20 2001 4 1 0 8 0 1 1 4 1 0 20 2002 5 1 0 5 0 1 1 6 1 0 20 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. tri u intervalu od 75 do 100%. I pored rastuçeg deficita ovog sektora. nigde pomenuti U sektorskom pregledu. desna skala) 8 uvoz 7 izvoz 6 5 4 3 2 1 0 '89 '90 '91 '92 '93 '94 '95 '96 '97 '98 '99 '00 '01 '02 20 80 pokrivenost 100 120 60 40 0 2. jedan se na‰ao u intervalu 75%100%. Naroãito je intenzivan pad u sedmom sektoru (ma‰ine i transportni uređaji). U svim sektorima prerađivaãke industrije pokrivenost je opala. Slika 2-17: Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD. je samo ãetvrti sektor imao pokrivenost veçu od 100%. treba imati u vidu da je u periodu restrukturiranja domaçe privrede neophodno obnoviti tehniãko-tehnolo‰ku osnovu privrede. godinu samo u dva sektora stepen pokrivenosti veçi u poslednje tri godine (sektori 2 i 4). leva skala) i pokrivenost uvoza izvozom (%. onda çe savremena industrijska struktura omoguçiti rastuçu proizvodnju i izvoz. Dok su u 1989. u 2002. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.

12. godini. 2. i 1998. a 2002. ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989. U analizi çemo koristiti formulu: RCA j = X j −M X j +M j j gde su: RCAj otkrivene komparativne prednosti u trgovini proizvodom j.) pokrivenost u 2002. Na nivou ukupne trgovine pokazetelj RCA predstavlja odnos spoljnotrgovinskog salda i ukupnog 3 obima razmene sa svetom.1%. Dok je u 1989. Od preko 250 grupa proizvoda Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male. i 2002. dostiÏe minimum u posmatranim godinama – samo 55 grupa je imalo pozitivnu vrednost RCA pokazatelja.4% razmene.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-18: 250 3 Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK 2002 200 2001 150 2000 1998 1989 50 100 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Poređenjem sa 2000. godinom uoãava se da je u svim sektorima prerađivaãke industrije (uz jedan izuzetak – sektor 5 u 2001.2. do 2002. Otkrivene komparativne prednosti u trgovini SCG Empirijski utvrđene komparativne prednosti se nazivaju otkrivene komparativne prednosti i obeleÏavaju se sa RCA (Revealed Comparative Advantage). u 2001. Pozitivna vrednost RCA za određenu grupu proizvoda znaãi da SCG ima komparativne prednosti (suficit) u trgovini tim proizvodom. bila manja. godini on dostiÏe vrednosti od 43. Analiza stanja konkurentnosti . X j vrednost izvoza proizvoda j. godinu praktiãno prepolovljen. i 2001. Dakle. 90 2. U periodu od 1989. Nakon 101 grupe proizvoda sa pozitivnim RCA u 1989. Detaljnija analiza RCA se vr‰i na osnovu podataka koji su dezagregirani do nivoa grupe proizvoda (trocifrena SMTK klasifikacija). u 1990.5% i 47. spoljnotrgovinski deficit iznosio samo 7. godine RCA pokazuje veliko opadanje konkurentnosti izvoza SCG. dinamiãno smanjuje. u 1998. Broj grupa proizvoda sa pozitivnim RCA se nakon 1989. i u odnosu na blisku pro‰lost stanje je u 2002.3% razmene. broj grupa proizvoda kod kojih postoji otkrivena komparativna prednost u razmeni sa svetom je u odnosu na 1989. dodatno pogor‰ano. broj se smanjuje na 75. M j vrednost uvoza proizvoda j.7. Dakle.

2001. i najmanjih 0.6 0. Analiza stanja konkurentnosti 91 .6 0. sa oko 800 hiljada USD i preko milijardu USD u 1989. i 2002. Slika 2-20: Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA 1.59 u 2002. uoãava se da uporedo sa opadanjem koeficijenta RCA za ceo svet (u ukupnoj trgovini) opada i zbirni koeficijent za grupu sa najboljim RCA pokazeteljem.72 u 1998.4 -0. tako da sa rast uãe‰ça u izvozu 25 grupa proizvoda sa najveçim RCA koeficijentom i opadanje njihovog zbirnog spoljnotrgovinskog salda negativno korelisani (slika 2-20).2 bilans (mlrd USD) 1. godini. spoljnotrgovinski saldo drugih grupa proizvoda beleÏi jo‰ lo‰ije rezultate.8 0. on pokazuje pad. na 0.0 25 grupa 0.6 1989 1998 2000 2001 2002 ukupno posmatrali smo posebno onu desetinu (25 grupa proizvoda) koja je u datim godinama beleÏila najveçe vrednosti RCA (tabela 2-13).2 0. Najpre. i 1998.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-19: RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno 1.0 udeo u izvozu 0. sa 0.4 0.8 0.0 -0.84 u 1989. Iako pozitivan.4 0. godini.0 1989 1998 2000 2001 2002 2.2 -0. Pri tome. pozitivni bilans spoljnotrgovinske razmene beleÏi opadanje grupe na‰eg najuspe‰nijeg izvoza. međutim. na oko pola milijarde USD u 2000. Uporedo.2 0.

iz koje se u 2002. U sve tri prikazane godine prisutni su proizvodi poljoprivrede. radno-intenzivni proizvodi trpe konkurenciju zemalja sa jeftinijom radnom snagom. godini ovaj sektor (ponovo) daje najvi‰e proizvoda za listu 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA. Poljoprivredna proizvodnja je pod velikim uticajem klimatskih faktora. raspoloÏivo‰çu prirodnih resursa i cenom faktora proizvodnje (radne snage). dok su rudna bogatstva iscrpiva. ‰to je u skladu sa nivoom ekonomskog razvoja. i 16 u 2001. 92 2. tekstilni proizvodi. osam proizvoda na‰lo na listi. Cene primarnih proizvoda su nestabilne i imaju dugoroãni trend opadanja. rude i obojeni metali. Komparativne prednosti su ostvarene preteÏno kod primarnih proizvoda. u 2002. Zasnivanje izvozne strukture na ovim proizvodima nije dugoroãno re‰enje. Komparativne prednosti se kod ovih proizvoda lako gube: kod ruda su zalihe ograniãene a tro‰kovi eksploatacije diktiraju cenovnu konkurentnost.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-13: Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1989 7 0 5 0 0 2 2 2 5 2 1998 9 0 2 2 1 0 5 1 3 2 2000 7 0 4 0 1 0 6 1 5 1 2001 2 0 4 2 1 0 8 3 5 0 2002 8 0 5 2 1 0 6 0 2 1 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji Nakon smanjenog uãe‰ça grupa proizvoda iz nultog sektora (hrane i Ïive Ïivotinje) u 2001. 12 u 2000. nigde pomenuti Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. godini. Opao je znaãaj prerađivaãke industrije (sektori 5-8). Grupe proizvoda u kojima SCG ima najveçe pokazatelje RCA u posmatranom periodu date su u tabeli 2-14. naspram 11 u 1989. Analiza stanja konkurentnosti . 9 u 1998.

65 0. platirani Ženski kaputi.00 1. ljuskari.99 0. met 0. pripremlj. u zrnu Kukuruz.95 0.94 0. Povrće.72 0.48 0. jakne i sl.53 212 043 041 044 058 211 342 344 046 045 613 673 971 287 223 288 891 091 681 684 682 421 635 841 061 2. Olovo 1. neplatirani Čvrste bilj. prerađeno.66 0. ost.41 0. ost. Naftni gasovi Voće i proizvodi (sem sokova) Valjani proiz.98 0.81 Odeća.63 0. masti. jestive masnoće Srebro.80 Razni obojeni prosti metali 0. konstruk. nn Žitarice. od drveta 1.97 Brodovi.00 1. Prekrupa. i toal.81 Proizvodi od šećera 0.82 Drvo. Muški kaputi. melase i med 1.95 Pšenica i napolica.54 0. prosto obrađeno 0..77 0..99 0. u zrnu Pšenica i napolica. ost. 0.71 0.87 0. konzervisani proiz. plat.82 Parfimer. nn 0. žitar. pleteni Meso. u zrnu 0.77 Sanitarni uređaji. 0.61 0.. sečka. pribor. otp.00 0. tečni Naftni gasovi Prekrupa. platina. čamci. i sint. 0.40 0..77 Oprema za distrib.81 0. brašno od ost. masti. sečka. prep.52 0. nn Specijalne transakcije proizv.89 0.43 0.00 1.82 Zlato.00 Umetnički predmeti 0.91 Upotrebljavana odeća. ulja Otpaci od baznih metala Oružje i municija Margarin. nn Muški kaputi.00 Specijalne transakcije proizvoda 1. otp.61 0.99 0.93 Meso.40 1989 046 246 283 931 896 811 058 793 041 017 037 269 044 821 971 593 553 248 845 062 689 681 267 812 773 Prekrupa.79 Srebro. ulja 'meka' Iverje. platina.92 0. proiz. Analiza stanja konkurentnosti 2002 Sirovo krzno Ječam.67 0. met. ulja 'meka' Proizvodi od drveta. plat. baznih metala Uljano semenje za ost.00 Iverje. nemonetarno Rude i konc.85 Nameštaj i delovi 0. brašno od pšenice 1. neplatirani Zlato.95 0. kozm.00 Rude bakra i koncentrati 1. Šećer. met Aluminijum Bakar Čvrste bilj. nn 0. 0.49 0. plat.90 0. u zrnu Sirovo krzno Metalni novac Kukuruz.. konzervisani proiz. u zrnu Voće i proizvodi (sem sokova) Sirova krupna i sitna koža Propan i butan. brašno od pšenice Propan i butan. 0. plov.87 0. el.89 Kukuruz. u zrnu 0.82 Eksplozivi.64 0.96 0. tečni Srebro. obrađena krzna Valjani proiz. nemonetarno 0.Tabela 2-14:.99 0. u zrnu Valjani proizvodi.99 0.91 0. 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA 1998 043 212 961 044 714 046 342 681 047 344 058 673 421 246 041 682 844 017 045 674 842 056 931 841 685 Ječam.49 0.59 0.78 Vešt. krpe 0. dr. pirotehn. brašno od pšenice Žitarice.87 0. energ.99 Montažne zgrade 0. ogrtači i sl. mašine i motori. platina. ostale. dr.57 0. u zrnu Bakar Ženski kaputi i sl.55 0. jakne i sl. neelekt.00 0. nn 0.98 Voće i proizvodi (sem sokova) 0.64 0. vlakna..76 Konkurentnost privrede Srbije 93 . Prekrupa. u zrnu Pog.68 0. u zrnu Štavljena..53 0.83 0.93 Ribe. ostala 0. od drveta Pšenica i napolica. ostale.

Tradicionalni partneri iz Zapadne Evrope se sve vi‰e okreçu zemljama Centralne i Istoãne Evrope. Slika 2-21: Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%) 70 '02 60 '01 50 '00 40 '98 30 '91 20 10 0 izvoz RZ uvoz izvoz ZUR uvoz izvoz ZUT uvoz 1 Izuzimajući period 1993-1995. Nakon reintegracije Srbije i Crne Gore u međunarodno okruÏenje krajem 2000. godini kada je iznosilo 7.3%. palo na manje od jedne polovine (osim u 1997.3.5% ukupnog izvoza. koje u talasu tranzicije restrukturiraju privrede i uspevaju da se nametnu kao vaÏni trgovinski partneri Evropske Unije (EU). Uãe‰çe ZUR je u periodu do 1992.Konkurentnost privrede Srbije 2. godini 4. Na trÏi‰ta ZUT se u periodu do 1992. godine postavljaju se pitanja: 1) koje su se promene dogodile u devedesetim godinama s obzirom na geografsku usmerenost na‰e razmene i 2) da li je sa liberalizacijom trgovine u 2001. Znaãaj trÏi‰ta razvijenih zemalja je u posmatranom periodu (1989-2002) bio i ostao najveçi. godini na trÏi‰te RZ plasirano je 53% ukupnog izvoza SCG. da bi u drugoj polovini devedesetih opalo na oko 5% (sa izuzetkom u 2000. 94 2. U poslednjih ‰est godina uãe‰çe ZUT se stabilizovalo na Jugoslavija je do devedesetih godina bila drÏava koja je uspe‰no sarađivala i sa zemljama razvijenog zapada i sa ãlanicama istoãnog bloka. da bi u periodu 1996-2000.7% i u 2002. a u 2002. izvozilo oko jedne treçine ukupnog izvoza. godini (61.3. zemlje u razvoju (ZUR) i zemlje u tranziciji (ZUT). ne postoje nikakvi podaci u ovom periodu. Devedesetih godina SRJ pada u izolaciju i njena spoljnotrgovinska razmena se prinudno svodi na mali broj zemalja.1 Uãe‰çe RZ u ukupnom izvozu je bilo najveçe u 1991.2%). da bi u 1996. U 2001. godini do‰lo do izvesnih promena i kakve su moguçnosti da se izvr‰i preusmeravanje trgovinskih tokova. godini 50%. na primer.6%). godine iznosilo oko 10%.1. PoloÏaj socijalistiãke zemlje sa elementima trÏi‰ne ekonomije obezbeđivao je prisustvo u razliãitim regionalnim grupacijama. ZUR su ãinile 5. U 2001. Specifiãnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni po regionima Najpre çemo sagledati dinamiku spoljne trgovine u odnosu na tri ‰ire definisana regiona: razvijene zemlje (RZ). Analiza stanja konkurentnosti . Na nivou zemalja. Regionalna usmerenost spoljnotrgovinske razmene 2. za koji ne postoje pouzdani zvaniãno publikovani podaci u vezi sa geografskim usmerenjem spoljnotrgovinske razmene. godini kada se na‰lo taãno na jednoj polovini). godini uãe‰çe dostiglo maksimum u posmatranom periodu – 51.

U periodu do 1992. u poslednje dve godine.Konkurentnost privrede Srbije oko 45% ukupnog izvoza (41. da bi nakon 1992. godine iz RZ se uvozilo oko 55-60% ukupnog uvoza (najvi‰e 60. godinom.4%). da bi se u periodu 1996-1998. Na taj naãin. a nakon toga i prevazi‰ao ovaj procenat (u 2001. 2) TrÏi‰ta ZUR u posmatranom periodu imaju pad ionako skromnog uãe‰ça. mada je uãe‰çe ovih zemalja znaãajno umanjeno: sa oko 60% na oko 50% i u izvozu i uvozu. S obzirom na nizak kvalitet ponude. 3) TrÏi‰ta ZUT su tokom devedesetih postala znaãajnija za spoljnotrgovinsku razmenu SRJ: uãe‰çe i uvoza i izvoza je poveçano sa oko jedne treçine na ne‰to manje od jedne polovine. Nakon reintegracije SCG u međunarodno okruÏenje.3% u 2001. Slika 2-22: Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%) 100 90 80 70 '98 60 '91 50 40 30 20 10 0 ukupno RZ ZUR ZUT '02 '01 '00 2. znaãaj ZUT se pribiliÏio znaãaju koji imaju RZ. znaãaj uvoza iz ZUT je vremenom rastao: u periodu 1989-1991. Ovo je posledica izolovanosti SCG sa među- narodnog trÏi‰ta tokom devedesetih godina. Analiza stanja konkurentnosti 95 . ‰to je rezultiralo. ãinio je 27-29% ukupnog uvoza. godini 42. stanje je dodatno pogor‰ano – ne samo da je relativni znaãaj ZUR manji (svega oko 5% uãe‰ça u izvozu i uvozu). i 51. u buduçem periodu bi trÏi‰ta ZUR. godini). Iz opisane dinamike regionalnog usmerenja spoljnotrgovinske razmene SCG moÏe se zakljuãiti: 1) TrÏi‰ta RZ i dalje ostaju najvaÏnija za odvijanje spoljnotrgovinske razmene SCG. Nasuprot tendencijama u sluãaju RZ i ZUR. sa druge strane. sa jedne strane. Iz ZUR je u prve tri godine posmatranog perioda uvoz ãinio 13-14%. padom cenovne i necenovne konkurentnosti izvoza i.6% i u 2002. da bi nakon toga opadao i u poslednje tri godine se stabilizovao na oko 6% uãe‰ça u ukupnom uvozu.2% u 1990. mogla apsorbovati znatno veçi deo ukupnog izvoza SCG. godini). kao manje probirljiva od trÏi‰ta RZ i ZUT. Oãigledno je da je te‰ko u roku od nekoliko godina povratiti stare pozicije. uãe‰çe opadalo i posle 1996.3% u 2002. godine stabilizovalo na oko 50% (49. pribliÏio na oko 40%. 44. godini). veç je manja i apsolutna vrednost ostvarenog izvoza u poređenju sa 2000. Na strani uvoza strukturna dinamika je sliãna.5% u 2002. preuzimanjem dela trÏi‰ta RZ od strane drugih zemalja.3% u 2001. i 45.

Kada je sektorska struktura trgovine sa dva navedena regiona u pitanju. Samim tim je i stepen pokrivenosti uvoza izvozom znaãajno redukovan: u 1989. Robni deficit 2 u trgovini sa EU u 2002. godini iznosi 1765 mil USD. 2. godine plasira oko 25-30% ukupnog izvoza.1% u 2002. da bi u 2002. 15%. primeçuje se da je opalo uãe‰çe sedmog sektora – ma‰ine i transportni uređaji (sa 16. Ova dva regiona u 2002.6%). Analiza stanja konkurentnosti . Otkrivene komparativne prednosti po regionima Iz ukupne trgovine SCG izdvojili smo dva uÏe definisana regiona: EU. Relativno brÏi rast uvoza od izvoza rezultirao je kontinuiranim smanjenjem stepena pokrivenosti uvoza izvozom: u 1998. Albanija. trgovina sa SCG je pre‰la put od beznaãajne u 1989. godini. je manji za ãak 80% nego u 1998. da bi u poslednje dve godine opao na oko 115%. 2001. Vrednost uvoza u 2002. do oko 18%.3. nije znaãajno manja u odnosu na vrednost iz 1989. 40%. godini.7 na 8. godini (svega 0. u trgovini sa ZUR sa 93.3% u 1999. Makedonija. 2001. godini. Hrvatska.2% ukupne spoljne trgovine SCG). godini je u ãitavom posmatranom periodu stepen pokrivenosti najmanji u ukupnoj trgovini. U trgovini sa RZ stepen pokrivenosti je opao sa (najveçih) 87. 41% i 42% u 1998. 13% i 13% u 1998. grupu zemalja iz okruÏenja u kome SCG treba da se namentne kao lider.6% ukupnog deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. hrana i Ïivotinje imaju primat u strukturi izvoza u EU sa ne‰to manje od jedne treçine (270 mil. godine dominiraju prvi. U odnosu na 1989. godini. Ipak. tokom devedesetih godina ono je opalo sa oko 47% u 1989. Dakle. godini dva sektora prerađivaãke industrije (‰esti – proizvodi svrstani po materijalu i osmi – razni gotovi proizvodi) su imala veçe uãe‰ãe u ukupnom izvozu od nultog sektora (hrana i Ïivotinje).4% u 1992. USD) ukupnog izvoza (slika 2-23). Uãe‰çe proizvoda prerađivaãke industrije (sektori od 5 do 8) je opalo sa 73% u 1989. ‰to je posledica izuzetno niske pokrivenosti u trgovini sa svim regionima (od jedne ãetvrtine u trgovini sa ZUR do malo vi‰e od jedne treçine u trgovini sa ZUT). ovaj pokazatelj je iznosio 173%. godini (25. dok je izvoz manji za ãak 64%. respektivno. Rastuçi znaãaj regiona Zapadnog Balkana je naroãito izraÏen u izvozu SCG: na ovo podruãje se od 1998. na 38. godini uãestvuju sa dve treçine u ukupnom izvozu i sa polovinom u ukupnom uvozu SCG. ‰esti.6% u 2002. 96 2. 2000. na (najmanjih) 35. godini na oko 41%. USD). jasno je da su promene u strukturi izvoza u EU nepovoljne: poveçan je znaãaj primarnih BIH. godini (pad sa pribliÏno 350 mil. godini od deviznog priliva mogla da se finansira samo jedna treçina uvoza. u izvozu u EU u periodu od 1989. kao najznaãajnije odredi‰te u grupi razvijenih zemalja. U 2002. ‰to predstavlja 43.3% u 1989. je iznosio skoro 90%. godini. U 2002. i 2002. godine (za samo 6%). 2000. USD na oko 80 mil. i 2002. na 23. sedmi i osmi sektor (preko 80% zbirnog uãe‰ça).Konkurentnost privrede Srbije Kada je stepen pokrivenosti uvoza izvozom u pitanju.7% u 1991. i Zapadni Balkan2. i pored toga ‰to je u trgovini sa Zapadnim Balkanom zadrÏan suficit u robnoj trgovini. U 1989. Imajuçi u vidu navedene rezultate. do 2002.2. međutim. na 61% u 2002. Uãe‰çe EU u spoljnoj trgovini SCG je najveçe u poređenju sa ostalim svetskim regionima.8% u 2002) i u trgovini sa ZUT sa 115. on se smanjuje i u 2002. na slici 2-22 se vidi da je pogor‰anje pokazatelja za ukupnu trgovinu istovremeno praçeno pogor‰anjem parcijalnih (regionalnih) pokazatelja u posmatranom periodu. Kada je podruãje Zapadnog Balkana u pitanju.

2 40.0 9.9 2000 657. ‰to je posledica nekonkuretnosti domaçe te‰ke industrije.2%).2 40.7 24. tako da se moÏe reçi da je visok deficit sedmog sektora u velikoj meri u funkciji privrednog razvoja (izuzimajuçi uvoz putniãkih automobila). a 2002.8 38.0 349.6 42.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-15: Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %) 1989 EU vrednost izvoza vrednost uvoza učešće u izvozu učešće u uvozu vrednost izvoza vrednost uvoza učešće u izvozu učešće u uvozu pokrivenost pokrivenost 2551. godine samo dva sektora.1 0.8 42.2 18.4 172.1 3.1 34. Sektorski pregled trgovine SCG sa Zapadnim Balkanom pokazuje da je u odnosu na 1989.6 865.8 512.4 2860.0 28.6 25. Stepen pokrivenosti u trgovini sa EU (posmatrano prema sektorima) se tokom vremena pogor‰ava: u 1989. ali i robe ‰iroke potro‰nje.3 53. Sektorski deficit je najveçi u trgovini sektora ma‰ine i transportna sredstva.3 0.4 43.4 2001 821. neophodno da u procesu restruktuiranja industrije dođe od osavremenjivanja njene tehniãkotehnolo‰ke osnove. godine tri.0 461.5 115. Analiza stanja konkurentnosti 97 . a opalo je uãe‰çe proizvoda prerađivaãke industrije.5 30. hemijski proizvodi (7. ‰to svedoãi o izuzetno visokom uvozu sredstava za rad i repromaterijala.1 41.7 43. godini najnepovoljniji pokazatelj pokrivenosti imali su piçe i duvan (4. Istovremeno je.9 2002 929.5 47.7 483.2 41.2 1984.4 116. 1998.7 46.0 2694.4 500. godini Slika 2-23: Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%) 30 izvoz 1989 25 izvoz 2002 20 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.3 10.6 1509.0%) i ma‰ine i transportna sredstva (7.2 569. ãak ‰est sektora je imalo veçi izvoz od uvoza.9%). nigde pomenuti 2.6 394. U 2002.3 8.4 38.1 Zap. Balkan * Bez Kosova i Metohije proizvoda. (i male vrednosti međusobne razmene) u 2002.6 589. Balkan EU Zap. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.6 138. međutim.0 2065.1 89.9 8.5 1998 1103.

RCA u ukupnoj trgovini je doÏiveo intenzivan pad. prepolovilo (23%).Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-24: Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%) 60 izvoz 1989 50 izvoz 2002 40 30 20 10 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.5 u 2002. respektivno).07. sa visokih 0. 98 2. Stepen pokrivenosti u trgovini sa Zapadnim Balkanom je u 2002. i –0. Najveçi znaãaj u izvozu ima ‰esti sektor (proizvodi svrstani prema materijalu). a nijedan sektor se ne nalazi u pomenutom intervalu 10-25%.2% na 59. USD). U 2002.3 i 0. osim goriva (79. Ipak.3 u 1998. Sa druge strane. Dakle. Analiza stanja konkurentnosti . sa 24. Primetno je da je u trgovini sa Zapadnim Balkanom prisutna manja specijalizacija u izvozu nego kada je reã o trgovini sa EU. U trgovini sa EU tri sektora imaju uãe‰çe jednako i veçe od jedne ãetvrtine. dok je kod tri sektora uvoz veçi od izvoza. Najveçi stepen pokrivenosti je postignut u sluãaju ãetvrtog i osmog sektora (vi‰e nego sedam i dva puta veçi izvoz od uvoza. Oãigledno je da su razvijenost trgovine sa EU i izraÏena konkurencija na ovom trÏi‰tu izdvojili sektore koji su sposobni da izvoze. godini veçi od 100 (izvoz veçi od uvoza) u sluãaju sedam sektora. izvozni kapaciteti sektora su u odnosu na razliãite regione pribliÏno isti. Broj sektora sa pozitivnim RCA pokazateljem je u posmatranim godinama smanjen sa 6 na 3 i 2.8 mil. na –0. dok je na manje probirljivom trÏi‰tu Zapadnog Balkana izraÏenija veça diversifikacija u izvozu. USD) (slike 2-23 i 2-24). godini.06 u 1989. Pogor‰anje je prisutno i u trgovini sa Zapadnim Balkanom: iako broj sektora sa pozitivnim RCA nije promenjen. da bi se u 2002. nigde pomenuti poveçano uãe‰çe prerađivaãke industrije: uãe‰çe sektora od 5 do 8 je poraslo sa 39. sa slike 2-25 se vidi da se obrasci trgovine sa EU i Zapadnim Balkanom u 2002.5%. Najveçi deficit beleÏi drugi sektor – sirove materije.7 na 0. uãe‰çe u ukupnom izvozu je bilo veçe od polovine. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. Pokazatelj otkrivene komparativne prednosti u trgovini sa EU beleÏi pogor‰anje u posmatranom periodu (tabela 2-16): pad sa –0. godini ne razlikuju u veçoj meri. dok pet sektora ima uãe‰çe između 10 i 25%.5% (144 mil. godini nijedan sektor nema uãe‰çe veçe od jedne ãetvrtine. izraÏene su promene u znaãaju nultog sektora: 1989. u odnosu na 1989. Drugim reãima.

a u trgovini sa Zapadnim Balkanom se bliÏi nuli. godini je RCA pokazatelj u trgovini sa EU dostigao vrednost –0. Velika Britanija i Austrija. na listi u svim godinama do 1992.06 6 0. Analiza stanja konkurentnosti 99 .4 a u 2002. treçi sektor je u 1989. Na primer. godinu zabeleÏio pobolj‰anje RCA pokazatelja. samo u sluãaju sedmog sektora u odnosu na 1998.7 7 1998 -0. pobolj‰anje je zabeleÏio neki sektor prerađivaãke industrije.3 3 0. Najznaãajnije promene su se odigrale u prvom. osmom i devetom sektoru. pri ãemu su ãetiri sektora iz prerađivaãke industrije. kada se RCA u trgovini sa EU bliÏio nuli a sa Zapadnim Balkanom jedinici. u kojima su u 1989.7). Sa slike 2-26 se vidi da u trgovini sa EU svi sektori imaju pad RCA pokazatelja u odnosu na 1989. u 2002.2).1 u 1989. a u odnosu na 1998. Nijedan sektor prerađivaãke industrije nema pozitivnu vrednost RCA u 2002. ostvarene pozitivne vrednosti. Od prerađivaãke industrije. (%) 30 EU 25 Zapadni Balkan 20 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-25: Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. ãak pet sektora ima za vi‰e od 50% nepovoljniji RCA pokazatelj u 2002. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. Najveçe vrednosti RCA u 1989. negativne.5. a u 2002. a od 1996. godini. samo dva sektora imaju pobolj‰anje RCA. a prvi oko 0. nigde pomenuti godinu.9) i nulti sektor (0. dok u odnosu na 1998. su zabeleÏili deveti (0. godini. ovih zemalja nema uop‰te (SAD) ili se javljaTabela 2-16: RCA u ukupnoj trgovini i broj sektora sa pozitivnim RCA EU Zapadni Balkan RCA broj sektora RCA broj sektora 1989 -0. beleÏio vrednost RCA pokazatelja od oko 0. godini u odnosu na 1989. su bile SAD. nego u 1989. godini nulti sektor (0. U trgovini sa Zapadnim Balkanom samo tri sektora imaju pobolj‰anje RCA pokazatelja u 2002.5.07 7 2. i –0. Među deset drÏava u koje SCG najvi‰e izvozi. –0. treçem. samo je sedmi sektor u odnosu na 1998.3 8 2002 -0.5 2 0. godinu takođe tri sektora. Kada je trgovina na nivou drÏave u pitanju. a u 2002. Pri tome. Dalje. primeçuje se da je u posmatranom ãetrnaestogodi‰njem periodu do‰lo do promene znaãaja izvoznih i uvoznih trÏi‰ta.9 u 2002.

2 115.8 -1.9 83. Grãka u ãitavom posmatranom periodu figurira na listi deset najznaãajnijih destinacija. godine (sa izuzetkom 2000) postaju znaãajna izvozna trÏi‰ta SCG.6 -0.1 335.4 92. i 2002.9 2257.8 251. nigde pomenuti ju sporadiãno (Austrija na desetom mestu u 2000.7 159.4 330. i Slovenija od 1999. da bi 1996. koja je do 1992.2 152.2 -0.0 2002 Bosna i Hercegovina (sa RS) Italija Nemačka Republika Makedonija Švajcarska Ruska federacija Grčka Slovenija Mađarska Austrija mil USD 331. a ·vajcarska od 1996.8 0.5 310.3 177.8 206. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. a Republika Bosna i Hercegovina i Makedonija (sa Republikom Srpskom) ulaze u ovu najuÏu grupu nakon 1996.6 209. godine). Opada relativni znaãaj Ruske Federacije.8 78.3 81.8 1681.0 -0.4 90.9 100 2.1 73.7 75.6 0.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-26: RCA u trgovini sa EU 1.9 170.4 0. Analiza stanja konkurentnosti .4 98. a nakon toga ‰esto mesto. Tabela 2-17: 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG 1989 1 Ruska federacija 2 Nemačka 3 Italija 4 SAD 5 Poljska 6 Velika Britanija 7 Češka Republika 8 Mađarska 9 Austrija 10 Grčka ukupno učešće u ukupnom izvozu mil USD 1227.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 1998 RCA 1989 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.6 1998 Bosna i Hercegovina (sa RS) Nemačka Italija Republika Makedonija Švajcarska Ruska federacija Grčka Francuska Velika Britanija Mađarska mil USD 603.8 210. godine.7 122.9 632.4 223.0 859.7 64. i devetom mestu 1998.0 0.5 4044. godini. godine bila na prvom ili drugom mestu zemalja u koje SCG najvi‰e izvozi.2 243.2 0.8 79. Velika Britanija na osmom mestu 1997. godine zauzimala peto.1 55.4 -0.0 222. Nemaãka i Italija su zadrÏale pozicije najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta.1 242.

4 -0.0 2915. a u poslednje dve godine i Slovenija.4 0.2 243.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-27: RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom 1.5 550.2 -0.9 192.5 70. nigde pomenuti Na listi deset drÏava iz kojih SCG najvi‰e uvozi. obim saradnje je zadrÏan samo na strani uvoza.2 151.5 165.5 275.3 59. Kao posledica.8 -1.1 2002 Nemačka Ruska federacija Italija Mađarska Slovenija Bosna i Hercegovina (sa RS) Austrija Kina Francuska Švedska mil USD 829.3 230. Nemaãka.3 507. Ipak.4 4351.7 301.1 199.2 171.9 183.7 132.2 0.2 1998 Nemačka Ruska federacija Italija Bosna i Hercegovina (sa RS) Republika Makedonija Grčka Francuska Austrija SAD Češka Republika mil USD 588.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 1998 RCA 1989 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.6 -0. godine nalaze se Republika Makedonija i Bugarska. Iz prethodnog pregleda se moÏe zakljuãiti: 1) TrÏi‰te Evropske Unije je i dalje najvaÏnija izvozna i uvozna destinacija SCG.6 0. Grãka i Mađarska.0 3758. kao posledica nekonkurentnosti izvoznih proizvoda.1 191.1 174.0 117.1 787.0 0.6 192. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. Opao je znaãaj SAD i âe‰ke Republike.0 653. nakon 1996.7 242. Tabela 2-18: 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG 1989 1 Nemačka 2 Ruska federacija 3 Italija 4 SAD 5 Mađarska 6 Poljska 7 Austrija 8 Francuska 9 Češka Republika 10 Velika Britanija ukupno učešće u ukupnom izvozu mil USD 1280.5 2. dok je izvoz znaãjno manji u odnosu na period pre izolacije zemlje.5 219. Ruska Federacija i Italija su zemlje iz kojih SCG najvi‰e uvozi u svim godinama za koje postoje raspoloÏivi podaci nakon 1989. u odnosu na period sa poãetka devedesetih. robni deficit sa EU obja‰njava preko 40% ukupnog spoljnotrgovinskog deficita.5 938. dok su u ãitavom posmatranom periodu prisutne Austrija.8 248.9 182.8 0. Analiza stanja konkurentnosti 101 .8 193.4 659.0 -0.3 222.3 60.

godini su zahtevali veliki broj potrebnih dozvola i potvrda. 2. Procenjuje se da çe do sredine 2003. kao osnove za zakljuãivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.3.Konkurentnost privrede Srbije 2) Podruãje Zapadnog Balkana ima dinamiãan porast uãe‰ça u spoljnoj razmeni SCG. Treba. godine veçina bilateralnih sporazuma biti na snazi. i omoguçava asimetriãni tretman za proizvode SCG na trÏi‰tima ove ãetiri drÏave. godini predstavlja znaãajan podstrek poveçanju efikasnosti spoljnotrgovinskog poslovanja. Imajuçi u vidu sve uãinjene aktivnosti na planu liberalizacije spoljnotrgovinske razmene. Makedonija. Preliminarna deklaracija o saradnji sa zemljama EFTA (·vajcarska. 3) Parcijalni pokazatelji potvrđuju zakljuãak o postojanom padu konkurentnosti u odnosu na regione EU i Zapadnog Balkana: relativno malo uãe‰çe prerađivaãke industrije i pogor‰anje pokazatelja otkrivene komparativne prednosti pre svega u prerađivaãkim sektorima svedoãe o nepovoljnoj sektorskoj dinamici trgovine. Na polju liberalizacije su uãinjeni znaãajni koraci: ukinuta je veçina kvantitativnih ograniãenja i. time i reÏim slobodne trgovine u regionu operativan. Propisi o obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja u 2000. imati u vidu da çe se efekti navedenih inicijativa osetiti tek u duÏem periodu. EU je stimulisala izvoz zemalja iz regiona davanjem Autonomnih trgovinskih preferencijala. Hrvatska. materijala za reprodukciju i sirovina za 10. Najpre treba istaçi da je struktura uvoza prema nemenskim grupama u poslednje dve godine u velikoj meri odgovarala razvojnim potrebama privrede. Pojednostavljenje propisa iz oblasti spoljne trgovine nakon promena u 2000. Glavni ciljevi memoranduma su podsticanje ekonomskog razvoja i stabilnosti. Bosna i Hercegovina. U 2002. međutim.9%. U okviru Grupe za trgovinsku liberalizaciju i olak‰ice Pakta za stabilnost Jugoistoãne Evrope. U 2001. a sloÏena procedura pribavljanja dokumentacije usporavala je i poskupljivala razmenu sa svetom. Analiza stanja konkurentnosti . Oãekuje se liberalizacija najmanje 90% međusobne trgovine do kraja 2008. o trgovinskoj liberalizaciji i olak‰icama u trgovini juna 2001. godine u Briselu. a uvoz robe ‰iroke potro‰nje za 18. 102 2. uz manje izuzetke. podsticanje i privlaãenje stranih investitora u Jugoistoãnu Evropu i promovisanje moguçnosti za integraciju zemalja potpisnica u svetsku ekonomiju. godine.7%. a robe ‰iroke potro‰nje za 47. materijala za reprodukciju i sirovina za 35. Srbija i Crna Gora i Moldavija) potpisalo je Memorandum o razumevanju.9%. i da je stepen pokrivenosti uvoza izvozom manji iz godine u godinu. godini uvoz opreme i rezervnih delova je poveçan za 58.7%. koji podrazumevaju bescarinski ulaz na trÏi‰te EU za 95% proizvoda.6%. Rezultat inicijative o slobodnoj trgovini u Jugoistoãnoj Evropi çe biti trÏi‰te od oko 55 miliona potro‰aãa. Analiza uticaja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine Uporedo sa procesom normalizacije odnosa zemlje i međunarodne zajednice sprovedene su reforme i u regulativi spoljne trgovine. ubrzavanje procedure za ulazak u STO i EU. Norve‰ka. Rumunija. Nepovoljna je ãinjenica da se u poslednje dve godine suficit u trgovini sa ovim regionom prepolovio u odnosu na 2000. osam zemalja Regiona (Albanija. Island. postavlja se pitanje promena u dinamici i strukturi spoljne trgovine SCG u poslednje dve godine. Zapoãela je i procedura prijema SRJ u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). godini uvoz opreme i rezervnih delova je poveçan za 47. ukinute se necarinske mere za‰tite. Lihten‰tajn) potpisana je decembra 2000.3%.3. Bugarska.

0 -0. U 2002.6%. dok preostala preduzeça. izvoz u RZ je poveçan za 20. i 2002. dok je u 2002. Divergentna kretanja stopa rasta po grupama zemalja su posledica preorijentacije u skladu sa jaãanjem ekonomskih zakonitosti u odnosu na raniju politiãki i nuÏno‰çu uslovljenu orijentaciju. nigde pomenuti 2.0%. Klasiãni kupoprodajni poslovi su imali veçe stope rasta od ukupnih stopa rasta izvoza i uvoza. Na strani uvoza. godini poãela da se normalizuje u skladu sa op‰tom normalizacijom uslova za poslovanje sa inostranstvom.Konkurentnost privrede Srbije Pozitivnu tendenciju predstavlja visok rast uvoza opreme i rezervnih delova u obe godine. Ovaj rezultat se moÏe tumaãiti kao posledica polarizacije finansijske snage preduzeça u privredi – vitalni deo privrede koristi stabilne uslove poslovanja u cilju modernizacije poslovanja. finansijski iscrpljena. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. Slika 2-28: Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000. a u ZUR je smanjen za 11. godini je najvi‰e poveçan izvoz u ZUT (31.1%. u 2001. iz RZ stopa rasta iznosila 36.1% i iz ZUR za 17. Posmatrano po grupama zemalja. iz ZUT 24.7%).2 0. nisu u moguçnosti da izvr‰e ni neophodnu zamenu novim rezervnim delovima.6%. iz ZUT za 33.6 RCA 2002 0. 2001.6 -0. godini u okviru ove grupe porast opreme poveçan za 69. dok je u ZUR smanjen za 6. dok je uvoz rezervnih delova doÏiveo pad za 17.8%. a znaãajno je opalo uãe‰çe kompenzacionih poslova. Uvoz za oplemenjivanja je u 2001. godini imao sporiji rast od stope rasta ukupnog uvoza.8 -1. i 2002.4 -0.3%. u ZUT za 3. 0. Analiza stanja konkurentnosti 103 . godini ostvario pad u odnosu na prethodnu godinu.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2000 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.3%.9%. u 2001. zatim u RZ (12.2 -0.9%.9%). uvoz iz RZ je poveçan za 29. naroãito kada se ima u vidu da je u 2002.4% i iz ZUR 32.4%. Robna razmena prema odabranim vrstama spoljnotrgovinskih poslova je u 2001. Porast izvoza u ZUT je takođe rezultat ãinjenice da ove zemlje u poslednje dve do tri godine predstavljaju najdinamiãniji svetski region po stopama rasta robne razmene. dok je u 2002. tako da je oãigledno da su u velikoj meri iscrpljene moguçnosti izvozne ekspanzije na osnovu tradicionalnih doradnih poslova.4 RCA 2001 0.

Konkurentnost privrede Srbije

Brzina oÏivljavanja razmene na nivou pojedinaãnih zemalja je u poslednje dve godine pratila dinamiku oÏivljavanja trgovine prema regionima, ali su iskazane stope rezultat i prethodnog dostignutog nivoa razmene. Naime, ukoliko je u prethodnoj godini razmena bila niska, onda çe se i mali vrednosni porast razmene reflektovati u visokim (relativnim) stopama rasta. Tako je kombinacijom navedenih faktora (prema podacima za deset najznaãajnijih zemalja u poslednje tri godine) u 2001. izvoz u ·vajcarsku, Italiju i Nemaãku imao najveçe stope rasta (oko 50%, 40% i 30%, respektivno), dok je uvoz najvi‰e porastao iz Rusije (za vi‰e od 100%), Mađarske (oko 60%) i Austrije, Italije i Nemaãke (preko 20%). U 2002. godini izvoz je najbrÏe porastao u biv‰e jugoslovenske republike: Sloveniju (100%), BiH (oko 33%) i Republiku Makedoniju (17%), i u Grãku (32%). Sa druge strane, uvoz je zabeleÏio najveçi rast u 2002. u trgovini sa BiH (oko 71%), Slovenijom (68%), Mađarskom (42%), Nemaãkom (42%) i Italijom (31%).

Iz prethodnog pregleda se vidi da tradicionalni trgovinski partneri (pre svega, Nemaãka i Italija) i u periodu reintegracije zemlje imaju visoke stope rasta razmene sa SCG. Dinamiãno se razvija trgovina sa zemljama iz okruÏenja, naroãito sa biv‰im jugoslovenskim republikama. Kvalitativne promene u dinamici i strukturi spoljnotrgovinske razmene u prethodne dve godine çemo sagledati pomoçu sektorskih RCA pokazatelja. U poslednje dve godine normalizacija spoljnotrgovinske aktivnosti je pokazala da çe izgrađivanje konkurentne privrede biti dugotrajan proces. Zbirni RCA pokazatelj u trgovini sa EU je pogor‰avan iz godine u godinu: sa –0,39 u 2000. na –0,41 i –0,49 u 2001. i 2002, respektivno. U poređenju sa 2001. i 2000. godinom u ãak osam (od deset) sektora RCA je pogor‰an, da bi u 2002. godini sedam sektora imalo jo‰ niÏi RCA nego u prethodnoj godini. Samo nulti i treçi sektor su u 2002. imali veçe RCA nego u 2000. godini. Svi sektori prerađivaãke industrije su u 2002. imali manje RCA pokazatelje nego u dve

Slika 2-29: Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000, 2001. i 2002.
1.0 0.8 0.6 0.4 0.2 0.0 -0.2 -0.4 -0.6 -0.8 -1.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 2001 RCA 2000

Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije, osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva

4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji

8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, nigde pomenuti

104

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

prethodne godine. S obzirom da je u pitanju trgovina sa neuporedivo razvijenijim regionom, navedeni rezultati nisu iznenađujuçi – izgradnja konkurentne privrede prema standardima EU, koja çe generisati brÏi rast izvoza od porasta uvoza, strate‰ki je cilj SCG koji je ostvariv samo na duÏi rok. Stoga je znaãajnije utvrditi kakve su tendencije u dinamici i strukturi razmene sa zemljama iz regiona u poslednje tri godine. I u trgovini sa Zapadnim Balkanom RCA u ukupnoj trgovini je opadao u poslednje tri godine: iznosio je 0,62 u 2000, 0,20 u 2001. i samo 0,07 u 2002. godini. Osam sektora ima manju vrednost RCA u 2002. nego dve godine ranije, a u odnosu na 2001. godinu ‰est sektora beleÏi lo‰iji RCA pokazatelj. Zabrinjavajuçe je ‰to, kao i u trgovini sa EU, svi sektori prerađivaãke industrije beleÏe pad RCA u 2002. godini u odnosu na 2000. i 2001. godinu. Oãigledno je, dakle, da je nekonkurentnost domaçih proizvoda u poslednje dve godine izraÏena u razmeni i sa razvijenim zemljama EU ali i manje razvijenim zemljama iz okruÏenja.

Treba istaçi da je izvoz na kraju prethodne i poãetkom 2003. godine oÏiveo i postigao ohrabrujuçe rezultate. U poslednja dva kvartala 2002. godine dostigao je vrednosti koje na godi‰njem nivou (po odbitku pozicije specijalne transakcije proizvodima) omoguçavaju prema‰ivanje rekordnih vrednosti izvoza iz 1997. i 1998. godine. U prva dva meseca tekuçe godine, prema preliminarnim podacima, vrednost izvoza iznosi 391,6 mil. USD, ‰to predstavlja poveçanje za 31,9% u odnosu na isti period pro‰le godine). Sa druge strane, uvoz je poveçan ukupno za 967,3 mil. USD (poveçanje za 9,9%), tako da je deficit iznosio 575,5 mil. USD (‰to predstavlja smanjenje za 1,2% u odnosu na isti period pro‰le godine). Izvoz u februaru (197,9 mil. USD) je za 40,1% veçi nego u februaru 2002. i za 23,2% veçi u odnosu na januar 2003). Stepen pokrivenosti uvoza izvozom za prva dva meseca godine prevazilazi 40%, ‰to je za preko 30% veça pokrivenost nego u istom periodu pro‰le godine.

2. Analiza stanja konkurentnosti

105

Konkurentnost privrede Srbije

2.4. Kvalitativne karakteristike spoljnotrgovinske razmene

Kada se posmatra svetska trgovina u celini, zapaÏa se da cene danas imaju mnogo manji znaãaj u obja‰njavanju konkurentnosti nego ranije. Ipak, cene su i dalje veÏan faktor konkurentnosti u zemljama koje imaju nizak dohodak po glavi stanovnika (trÏi‰te je osetljivo na promene cena) i kod visoko standardizovanih proizvoda (kao ‰to su berzanski). Kod proizvoda vi‰eg stepena finalne obrade cenovni faktor konkurentnosti gubi na znaãaju, a primat dobijaju necenovni faktori, naroãito kvalitet. Kao ‰to je prikazano u taãki 2.2, nosioci izvoza SCG su radno i resursno-intenzivni proizvodi, za koje je cena bitan faktor konkurentnosti. Treba ipak imati u vidu da se udeo navedenih proizvoda u međunarodnoj trgovini drastiãno smanjuje. Uz to, konkurentnost zasnovana iskljuãivo na cenama lako se gubi. Poãev od ‰ezdesetih godina dvadesetog veka međunarodno robno trÏi‰te se sve vi‰e transformi‰e od cenovnog trÏi‰ta u trÏi‰te kvaliteta. Umesto cene, u prvi plan izbijaju druge osobine proizvoda: kvalitet, oblik, lakoça upotrebe, vek trajanja, sigurnost, pouzdanost, brzina isporuke, garantni rokovi, servisiranje i nabavka delova. Sve navedene karakteristike se jednim imenom nazivaju necenovni faktori konkurentnosti. Pojam kvaliteta i merenje konkurentnosti kvalitetom postalo je izuzetno vaÏno, naroãito nakon ugroÏavanja pozicija razvijenih zemalja u međunarodnoj trgovini: SAD od strane Meksika, EU od strane biv‰ih socijalistiãkih zemalja, Japana od strane Kine ili Filipina. Naime, postalo je jasno da razvijene industrijske zemlje mogu konkurisati zemljama sa relativnim obiljem jeftine radne snage samo ako se
3

uspinju »lestvicama kvaliteta«, odnosno proizvodeçi stalno sve sofisticiranije proizvode. Međutim, kvalitet je veoma te‰ko precizno difinisati zbog toga ‰to se vremenom menjaju ukusi potro‰aãa i njihovi zahtevi u odnosu na kvalitet. Kvalitet se najãe‰çe defini‰e kao skup osobina proizvoda i usluga koje zadovoljavaju izvesne zahteve. Kvalitetom se, u stvari, smatraju sve pogodnosti proizvoda u toku njegovog kori‰çenja. Razlike u kvalitetu proizvoda iste namene izraÏavaju se razlikama u tro‰kovima ili koristima koje korisnik ima ako kupi jedan, a ne drugi proizvod.

2.4.1. Merenje konkurentnosti kvalitetom Da bismo merili konkurentnost kvalitetom posluÏiçemo se uobiãajenim indikatorom – tzv. jediniãnom vredno‰çu (engl. unit value, UV). Uz to, u cilju segmentacije izvoznih sektora (taãnije, grupa proizvoda po trocifrenoj SMTK u izvozu) posluÏiçemo se konceptom otkrivene cenovne elastiãnosti (engl. revealed elasticity, REVELAST).3 Jediniãna vrednost izvoza (definisana kao odnos prodaje u nominalnom iznosu prema nekoj meri koliãine, uobiãajeno – kilogramima), odnosno uvoza (odnos nominalnih kupovina prema jedinici mere) mnogo je bolji pokazatelj kvaliteta proizvoda od cene proizvoda. Zemlje sa veçom jediniãnom vredno‰çu nude kvalitetnije proizvode, verovatno i usled izraÏenije sposobnosti da prodaju identiãan proizvod po vi‰oj ceni (zbog marketinga, reklame i kvaliteta), ali i zbog specijalizacije u segmentima proizvodnje sa visokim cenama. Prema podacima za ukupni izvoz i uvoz, tokom sankcija jediniãna vrednost izvoza SCG je prepolovljena (pad sa

Videti: Aiginger, K. »Unit Values To Signal the Quality Position of CEES«, The Competitiveness of Transition Economies, OECD, 1998.

106

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

0,99 USD/kg u 1989. na 0,47 USD/kg u 1998), da bi poslednjih godina poãeo njen blagi uspon. Međutim, u 2002. godini jediniãna vrednost ponovo naglo opada (0,43 USD/kg). Inaãe, niska jediniãna vrednost izvoza je karakteristiãna i za druge zemlje u tranziciji (iznosi od 0,5 do 2,5 USD/kg, dok u razvijenim zemljama dostiÏe i do 7,5 USD/kg), a njihova uvozna jediniãna vrednost je po pravilu iznad proseka za industrijalizovane zemlje. Relativno niska jediniãna vrednost na‰eg uvoza (u poređenju sa prosekom za druge zemlje u tranziciji) posledica je strukure uvoza, odnosno visokog uãe‰ça sirovina i goriva, a neznatnog uãe‰ça sredstava za rad i kvalitetne potro‰ne robe u uvozu. U 2002. godini je, suprotno izvozu, jediniãna vrednost uvoza najveça u posmatranom periodu, ‰to svedoãi o pobolj‰anju strukture uvoza SCG. Ako jediniãna vrednost ukazuje primarno na kvalitet i ako zemlje u svom ekonomskom razvoju stalno unapređuju proizvodnju od proizvoda niÏeg ka proizvodima vi‰eg kvaliteta, treba da postoji pozitivna korelacija između jediniãne vrednosti izvoza i dru‰tvenog proizvoda per capita. Ipak,

ako je rast postignut zahvaljujuçi izvozu, a izvoz raste usled niskih tro‰kova, onda çe navedena veza kvalitet - rast biti ne‰to oslabljena. Ali, ako se poveçani izvoz postiÏe zahvaljujuçi vi‰em kvalitetu, onda je veza ãvr‰ça. Neka istraÏivanja4 pokazuju da je za 29 zemalja (OECD i sedam zemalja u tranziciji) izraÏena najãvr‰ça veza između dru‰tvenog proizvoda per capita i relativne jediniãne vrednosti izvoza i uvoza. To znaãi da çe na‰i spoljnotrgovinski rezultati, kao i brzina rasta dru‰tvenog proizvoda, biti u velikoj meri uslovljeni uspe‰nom orijentacijom na kvalitetnu izvoznu strukturu i postizanje vi‰eg kvaliteta izvozne ponude. Cenovna elastiãnost moÏe biti dobar pokazatelj strukture trÏi‰ta, odnosno moÏe pruÏiti odgovor da li na njemu dominiraju cenovni ili necenovni faktori. Cenovna konkurencija dominira ukoliko niÏe cene vode vi‰em kvantitetu izvoza, odnosno ukoliko vi‰e cene vode niÏem kvantitetu izvoza. Konkurencija na osnovu kvaliteta dominira u suprotnim okolnostima, dakle, ukoliko veçe cene prati i veçi izvoz (i obrnuto – niÏe cene prati niÏi izvoz).

Slika 2-30: Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza
1.0 UV uvoza 0.8 UV izvoza 0.6

0.4

0.2

0.0

1989

1998

2000

2001

2002

4

Videti: Aiginger,op. cit.

2. Analiza stanja konkurentnosti

107

Konkurentnost privrede Srbije

U analizi je ukupna vrednost izvoza deljena raspoloÏivom merom koliãine (kilogramima). Kao mera koja je, po pravilu, raspoloÏiva u veçini baza podataka (OECD, UN itd), ovo je pogodan indikator za poređenje zemalja u istom periodu, ili promene nastale tokom vremena za istu zemlju. Za razne proizvode moÏe se prema relativnim jediniãnim vrednostima ustanoviti na kom segmentu trÏi‰ta se predominantno razmenjuju. Cenovna konkurentnost dominira ako niÏe cene vode veçim izvoznim koliãinama (ili vi‰e cene niÏim koliãinama). Suprotno, konkurentnost kvalitetom je otkrivena ako je obrnuto taãno. Dakle, za zemlju moÏemo segmentirati trÏi‰te na delove na kojima dominira cenovna konkurentnost ili konkurentnost kvalitetom, prema sledeçim kriterijumima: 1. Prvi segment obuhvata grane u kojima izvozne koliãine nadma‰uju uvozne koliãine, uprkos vi‰oj jediniãnoj vrednosti izvoza (QX>QM, PX>PM).5 To mora biti rezultat boljeg kvaliteta koji je reflektovan kroz traÏnju, ili se radi o uspe‰noj specijalizaciji, odnosno sofisticiranosti

proizvoda. Ovaj segment je pravi cilj razmene i oznaãava se kao segment uspe‰ne konkurencije kvalitetom. 2. Drugi segment sadrÏi cenovnoelastiãne proizvode, koji u zemlji porekla imaju nisku jediniãnu vrednost. Tu je vi‰ak u razmeni postignut istovremeno sa niÏom relativnom jediniãnom vredno‰çu (QX>QM, PX<PM), pa se zato naziva segmentom uspe‰ne cenovne konkurentnosti. 3. Treçi segment obuhvata proizvode koji u zemlji porekla imaju visoke jediniãne vrednosti pa stoga vode deficitu u razmeni. Grane iz ovog segmenta su izgubile cenovnu konkurentnost na trÏi‰tu gde su cene vaÏne (QX<QM, PX>PM). Za ovaj deo deficita se moÏe reçi da je uzrokovan visokim proizvodnim tro‰kovima, odnosno segment se oznaãava deficitom u cenovnoj konkurentnosti. 4. âetvrti segment je sektor u kome se postiÏe deficit u razmeni uprkos niskim cenama (QX<QM, PX<PM). Tu moraju postojati neki strukturni problemi i u svakom sluãaju neuspela konkurentnost kvalitetom.

Tabela 2-19: Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK)
god. 1989 segmenti 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 udeo u izvozu 33,93 42,85 14,76 8,46 11,10 68,51 7,91 12,23 16,31 57,63 12,74 11,10 12,30 46,77 22,9 17,66 19,60 41,74 16,03 22,63 bilans (mil. USD) 1363,0 723,3 -889,2 -2054,7 194,9 1070,5 -1273,4 -1976,4 170,3 430,2 -864,8 -1688,6 107,5 360,0 -1059,3 -2259,2 276,4 315,6 -1841,2 -2624,4 broj grupa 35 87 60 72 22 66 74 91 20 71 77 81 17 53 77 105 20 43 82 108

1998

2000

2001

2002

5

Kao ‰to je uobiãajeno, sa Q je oznaãena koliãina, sa P cena; sa X izvoz a sa M uvoz.

108

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 2-19 predstavlja rezultate podele grupa na segmente, za koje su izraãunati sledeçi podaci: procentualni deo u ukupnom izvozu, ukupni spoljnotrgovinski saldo i broj grupa u svakom segmentu. Prvi utisak u analizi prikazanih rezultata je da je na osnovu raznih indikatora evidentno stalno opadanje konkurentnosti na‰eg izvoza. Na primer, dok je broj grupa proizvoda sa veçom koliãinom ostvarenog izvoza od uvoza (prvi i drugi segment) u 1989. godini iznosio 122, u 1998. taj broj pada na 88, a u 2000. na 91, u 2001. na 70 i u 2002. godini na samo 63. Broj grupa proizvoda u prvom segmentu, koji oznaãava uspe‰nu konkurenciju kvalitetom, posle pada do 1998. godine, od tada praktiãno stagnira. Uãe‰çe prvog segmenta u ukupnom izvozu, koje je u 1989. iznosilo vi‰e od jedne treçine, u 1998. je svedeno na jednu treçinu uãe‰ça iz 1989, dok od 2000. godine beleÏi blago pobolj‰anje u odnosu na 1998. i u 2002. godini oko jedne petine ukupnog broja grupa proizvoda spada u ovaj segment. Imajuçi u vidu da je i ukupni izvoz dinamiãno opadao, jasno je da se segment na‰e uspe‰ne konkurencije

kvalitetom gotovo istopio. Ukupni bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni prvog segmenta je opao sa 1363 miliona USD u 1989. na oko 276 miliona USD u 2002. godini. Najveçi pozitivni doprinos bilansu ukupne spoljnotrgovinske razmene daje drugi segment (osim u 1989. godini, kada je prvi segment dominirao), u kome su na‰i proizvodi relativno jeftini, a trÏi‰te je cenovno elastiãno. Međutim, sve manje grupa proizvoda se moÏe uvrstiti u ovaj segment (broj grupa je sa 87 u 1989. stalno opadao da bi dostigao samo 43 u 2002. godini). Stoga je i njegov suficit sve manji: u devedesetim godinama iznosio je preko milijardu dolara, da bi u 2002. pao na ãetvrtinu milijarde dolara. Karakteristiãno je da je posle ukidanja sankcija izvoz porastao upravo zahvaljujuçi niskim cenama na‰eg izvoza, pa otud nagli rast uãe‰ça ovog segmenta u ukupnom izvozu (blizu 70% u 1998). Međutim, oãigledno je rast tro‰kova proizvodnje, kao i nagli rast jediniãne vrednosti uvoza (kao ‰to je oãigledno sa prethodne slike) u periodu od 2000. godine doveo do naglog pada u broju proizvoda koji pripadaju ovom segmentu (najmanje uãe‰çe od oko 42% u 2002. godini).

Slika 2-31: Broj grupa po segmentima
120 2002 1998 100 1989 80

Slika 2-32: Spoljnotrgovinski bilans po segmentima
1500 1000 500 0 I -500 -1000 II III IV

60 -1500 40 -2000 -2500 20 I II III IV -3000

2002 1998 1989

2. Analiza stanja konkurentnosti

109

Konkurentnost privrede Srbije

U treçem segmentu, u kome je na‰ izvoz suvi‰e skup i zato se postiÏe deficit, oãigledan je kontinuirani rast broja grupa: sa 60 u 1989. na 82 u 2002. godini. Sliãna je situacija i u ãetvrtom segmentu, gde broj grupa raste sa 72 u 1989. na ãak 108 u 2002. godini. Deficit ãetvrtog sektora je rastuçi u posmatranom periodu i u 2002. godini preko 2,6 milijardi USD deficita je stvoreno u ovom segmentu. U ovom segmentu na‰ izvoz nije konkurentan, iako su izvozne cene niske, tako da je jasno da je kvalitet proizvoda opredeljujuçi za negativne rezultate. Broj grupa proizvoda i spoljnotrgovinski bilans po segmentima u tri godine predstavljeni su na slikama 2-31 i 2-32. ZapaÏa se osetan pad u broju grupa sa uspe‰nom cenovnom konkurentno‰çu, a porast grupa koje zbog visokih cena vode deficitu i grupa u nekonkurentnom sektoru, sa niskim jediniãnim vrednostima ali negativnim bilansom. Bitno je zapaziti da su rezultati u 2002. nepovoljniji nego u 1998. godini: broj grupa u treçem i ãetvrtom sektoru, kao i deficit u razmeni, su znatno veçi u 2002. godini. Da bismo bliÏe ustanovili sektorsku strukturu ãetiri karakteristiãna

segmenta u posmatranim godinama, prebrojali smo broj grupa proizvoda koji pripadaju sektorima po trocifrenim SMTK u izdvojenim segmentima (tabela 2-20). U prvom segmenut (slika 2-33) u 2002. godini je u poređenju sa ostalim godinama u posmatranom periodu do‰lo do porasta broja grupa samo iz nultog sektora (hrana i Ïive Ïivotinje), a do pada broja grupa koje pripadaju sektorima 6, 7 i 8 (proizvodi svrstani po materijalu, ma‰ine i transportni uređaji i razni gotovi proizvodi). Dakle, proizvodi vi‰ih nivoa prerade izgubili su na konkurentnosti kvalitetom. Za drugi segment (slika 2-34) karakteristiãan je najveçi pad broja grupa, tako da je u odnosu na 1989. do‰lo do poveçanja samo za jednu grupu u ãetvrtom sektoru (Ïivotinjska i biljna ulja i masti), a u svim drugim sektorima do pada broja grupa koje ostvaruju uspe‰an izvoz pri niskoj jediniãnoj vrednosti. Izuzetno izraÏen pad je prisutan u sektorima 5 (za 12 grupa), 7 (za 10 grupa) i 8 (za 11 grupa). U poređenju sa 1998. u drugom segmentu nijedan sektor u 2002. nije prisutan sa veçim brojem grupa proizvoda., ‰to svedoãi o velikom padu na‰e cenovne konkurentnosti u periodu

Tabela 2-20: Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK
Sek. 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 uk. 1 6 2 5 0 0 2 6 3 9 2 35 2 7 1 5 3 1 16 22 20 12 0 87 1989 3 15 1 12 1 1 6 10 12 2 0 60 4 8 0 11 5 2 9 14 15 8 0 72 1 4 1 4 2 0 0 4 3 3 1 22 2 8 1 6 2 2 8 18 11 9 1 66 1998 3 15 1 10 2 1 10 12 13 10 0 74 4 9 1 12 3 1 15 18 23 9 0 91 1 6 0 3 0 0 0 1 2 7 1 20 2 13 1 9 0 2 7 22 12 5 0 71 2000 3 12 1 10 5 1 11 14 12 10 1 77 4 5 2 9 4 1 15 14 23 8 9 81 1 6 0 3 0 0 0 2 0 6 0 17 2 3 1 5 2 2 5 19 11 4 1 53 2001 3 4 16 10 0 3 9 15 3 4 1 1 9 19 15 16 13 26 10 11 1 0 77 105 1 10 0 3 0 0 0 1 1 4 1 20 2 4 1 3 2 2 4 16 10 1 0 43 2002 3 4 11 10 0 3 12 15 4 3 1 1 8 21 14 20 15 24 16 10 1 1 82 108

Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije, osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva

4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji

8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, nigde pomenuti

110

2. Analiza stanja konkurentnosti

godini prisut- ni: meso. zlato. godine. ãak. mu‰ki kaputi i sl. Slika 2-34: Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 10 2002 8 1998 6 1989 4 2 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 2. Ïenski kaputi i sl. pribor za odeçu od tekstilnih tkanina. Primeçuje se. konzervisani proizvodi. da je i u odnosu na 2001. zlato. iverje. nn. bra‰no od p‰enice. Analiza stanja konkurentnosti 111 .. ma‰ine za obradu skidanjem metala. jakne i sl. pleteni. pleteni. godinu broj grupa u drugom segmentu manji (za 10) i da je razlika prevashodno oãigledna u sektorima prerađivaãke industrije.. i 1998. mu‰ki kaputi. drvo. odeça.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-33: Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 10 2002 8 1998 6 1989 4 2 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 nakon 1998. nemonetarno. bra‰na. otpad od drveta. posebno je analizirana njegova struktura u posmatranim godinama. prema trocifernoj SMTK (tabela 2-20). Primeçuje se da su i u 1989. nn. proizvodi od Ïitarica. prosto obrađeno. U 1989. seãka. nemonetarno. oruÏje i municija. proizvodi od kauãuka. Buduçi da prvi segment predstavlja deo izvoza koji karakteri‰e uspe‰no ostvarena konkurentnost kvalitetom. vazduhoplovi i oprema. i 2002 prisutni su: prekrupa.

krivaje i sl. kozmetiãki i toaletni preparati iz petog sektora i nekoliko grupa iz sedmog sektora: ma‰ine za obradu skidanjem metala.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-35: Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 20 2002 15 1998 1989 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Primetno je da se u odnosu na 1989. i na nivou grupa proizvoda je evident- no da je struktura na‰eg izvoza promenjena u pravcu smanjenja konkurentnosti kvalitetom proizvoda prerađivaãke industrije. plovne konstrucije. prikolice i poluprikolice. lekovi i parfimerijski.. na primer. koji zbog visokih jediniãnih vrednosti dovodi do deficita cenovne konkurentnosti. znaãajno razlikuje – na listi proizvoda najkonkurentnijih kvalitetom vi‰e se ne nalaze. struktura prvog segmenta u 2002. brodovi. transmisiona vratila. i to naroãito vi‰eg nivoa prerade. Analiza stanja konkurentnosti . Slika 2-36: Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 25 2002 1998 20 1989 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 112 2. U treçem segmentu. primeçuje se poveçanje broja grupa. raste broj grupa u sektorima 3 do 8. osim smanjenog broja proizvoda. ãamci. Na taj naãin. koji ostvaruju deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Za treçi i ãetvrti segment.

prerađeno. tečni Lekovi Parfimer. i toal. od drveta Drvo. koferi. u zrnu Kukuruz. brašno od ost. obrađeno drvo Tekstilni proiz. sl. vijci. ostale. nn Proizvodi od kaučuka Furnir. od kože i veš. prerađen Sirova krupna i sitna koža Ogrevno drvo i drveni ugalj Iverje. Ženski kaputi. plov. platina. Rotacione električne mašine Pogon. ogrtači i sl. prerađ. u zrnu Ječam. tirfoni i sl. brašno od pšenice Prekrupa.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-21: Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom 1989 001 011 017 025 041 043 044 045 046 047 048 054 056 058 061 091 112 121 122 211 245 246 248 283 284 285 288 291 292 322 342 542 553 612 621 634 654 659 667 671 681 684 689 694 695 697 714 716 718 731 748 786 792 793 831 841 842 843 844 845 846 848 851 891 896 931 971 Žive životinje Meso goveđe. Proizvodi od žitarica.. treset Propan i butan. skidanjem metala Transmis. za obr. ost. žumanca. Prikolice i poluprikolice Vazduhoplovi i oprema Brodovi. sečka. kože. dr. žitar. Obuća Oružje i municija Umetnički predmeti Specijalne transakcije proizvoda Zlato. konstruk. nemonetarno * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 1998 2000 2001 2002 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 2. konzervisani proiz. kozm. met Aluminijum Razni obojeni prosti metali Ekseri. krivaje. Sirovo gvožđe i ferolegure Srebro. jakne i sl. pleteni Odeća. Povrće. nn Jaja. prep. mrki ugalj. pleteni Ženski kaputi i sl. Alati ručni i za mašine Oprema za dom. nn Pribor za odeću od tek. Analiza stanja konkurentnosti 113 . delovi Maš. sveže.. sl. Muški kaputi. tkani Pokrivači za podove Biseri. sem od tekst. u zrnu Žitarice. Muški kaputi i sl. koncentrati Otpaci od baznih metala Životinjske sirove materije Biljne sirove materije Briketi. od pros. melase i med Margarin. Proiz. belance Pšenica i napolica. tkan Odeća i pribor. brašna Povrće. vratila. drago i poludrago kam. met Pog. sveže i smrznuto Meso. neelekt. sirov.. jestive masnoće Alkoholna pića Duvan. u zrnu Prekrupa. smrznuto.prosto obrađeno Rude bakra i koncentrati Rude nikla i koncentrati Rude aluminijuma. ost. neseseri.. nn Voće i proizvodi (sem sokova) Šećer. neprerađen Duvan. otp. plat. čamci. Kovčezi. ost.. mašine. mašine i motori.

Rezultati su: porast ponude. pobolj- ‰anje performansi postojeçih proizvoda. optiãki instrumenti. na trocifrenoj SMTK razvijena je dvostepena klasifikacija grupa proizvoda. Tu se nalaze. 3) radno intenzivne grane i 4) resursno intenzivne grane. na primer: - 6 Videti OECD Proceedings: The Competitiveness of Transition Economies.Konkurentnost privrede Srbije U ãetvrtom sektoru u odnosu na 1989. koja uvaÏava faktorske intenzivnosti sa jedne strane. upravo u sektorima prerađivaãke industrije. Primena savremene tehnologije rezultira u proizvodnji proizvoda koji se na trÏi‰tu izdvajaju (diferenciraju) u odnosu na konkurentske. inÏenjera. opadanje tro‰kova proizvodnje.4. Znaãajno je da teorija nagla‰ava da pozicije drÏava u konkurentskoj borbi nisu zagarantovane i to iz sledeçih razloga: 1) za postizanje i odrÏavanje komparativne prednosti potrebno je imati kontinuirano visoke investicije u istraÏivanje i razvoj.6 sve grupe proizvoda se najpre dele na: 1) grane intenzivne ljudskim kapitalom. rast izvoznih prihoda. grupe proizvoda koje spadaju u grane intenzivne ljudskim kapitalom i uz to gde je primenjena visoka tehnologija su: avioni. U sledeçem koraku grane se dodatno razvrstavaju prema tehnologiji koja se primenjuje za njihovu proizvodnju: Grane intenzivne ljudskim kapitalom: to su grane u kojima je za proizvodnju neophodan visoko kvalifikovani rad (nauãnika. pogonske ma‰ine. odnosno neprekidnog inoviranja proizvoda na bazi savremene tehnologije. poveçanje efikasnosti upotrebe faktora proizvodnje. Kada su zemlje u tranziciji u pitanju. posebno usled uticaja necenovnih faktora konkurentnosti. kod nas je zabeleÏen veliki pad konkurentnosti. rasta trgovine ovim proizvodima u razvijenim zemljama i. međutim. 2) kapitalno intenzivne grane. Dakle. Na taj naãin se moÏe sagledati znaãaj faktora proizvodnje u izvozu zemlje. kasnije. Na primer. Kapitalno intenzivne grane: tu spadaju kapitalno intenzivne grane koje nisu obuhvaçene prvom i treçom grupom (resursno intenzivnim i intenzivnim ljudskim kapitalom). uz podizanje tehnolo‰ke konkurentnosti. 2. transfera tehnologije i proizvodnje u manje razvijene regione. U srednje tehnolo‰ki intenzivne grane spadaju ma‰ine za ‰tampanje. kao i stepen dostignute tehnolo‰ke konkurentnosti zemlje. razliãite vrste tehnologije i grane se unutar ove grupe posebno dele na grane visoke i srednje tehnologije. istraÏivaãa). telekomunikacijska oprema. itd. 114 2.2. kroz proces nastanka i difuzije. raste broj grupa u svim sektorima. farmaceutski proizvodi (osim lekova). Naroãito je upeãatljiv rast broja grupa sektora 5. 6 i 7 u ãetvrtom segmentu i sektora 8 u treçem segmentu. ma‰ine za proizvodnju hrane. Prema ovoj kasifikaciji. Analiza faktorske i tehnolo‰ke intenzivnosti razmene Savremeni teorijski koncepti posmatraju trgovinu i tehnologiju u dinamiãkom kontekstu. UvaÏene su. 1998. koji su najvaÏniji u postizanju konkurentnosti sa dinamiãkim potencijalom. pri ãemu te tehnologije mogu biti kapitalno ili radno intenzivne. uspe‰no diversifikuju svoj izvoz u pravcu ukjuãivanja kapitalno i tehnolo‰ki intenzivnih proizvoda u razmenu. i primenjenu tehnologiju u proizvodnji. sa druge strane. itd. osim u treçem i ãetvrtom. Analiza stanja konkurentnosti . 2) manje razvijene zemlje mogu najpre preko transfera tehnologije iz razvijenih zemalja da uhvate korak sa savremenim proizvodnim procesima a kasnije i da same.

34 26. Ïice od gvoÏđa i ãelika. itd.48 6.19 1.) podrazumevaju visoko uãe‰çe agrarnih i rudnih inputa (primarnih proizvoda). godini uãe‰çe smanjilo na manje od jedne ãetvrtine.45 3.17 33. godini iznosi samo 1. odnosno ima visok procenat istraÏivaãko-razvojnog rada u strukturi ukupnih tro‰kova.08 3.51 19. razvrstane prema navedenim principima.17 5. obuçe.82 39.26 5.73 13.28 13. Sve grupe proizvoda prema trocifrenoj SMTK.98 37. stakla.22 27.46 6.20 11.64 5.92 3.37 5.69 2001. Grupe intenzivne ljudskim kapitalom su u 1989.Konkurentnost privrede Srbije - - proizvodnja pokrivaãa za podove.33 18.01 32. Analiza stanja konkurentnosti 115 . itd.7 dodatno je umanjeno tokom devedesetih. proizvodnja građevinskog materijala. I inaãe skromno uãe‰çe kapitalno intenzivnih proizvoda.05 3.68 6.74 5.07 31.37 6.07 24.75 5.29 6.08 14. Radno intenzivne grane: to su grane za koje je karakteristiãan nisko kvalifikovan rad. Tabela 2-22: Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (uãe‰çe u ukupnom izvozu prerađivaãke industrije.40 1. na primer: proizvodnja tekstila. itd. 24. njihovo uãe‰çe se tokom devedesetih godina nije znaãajnije menjalo. tako da u 2002.80 1.91 1998.84 7. papira.60 8 Treba imati u vidu da je u grupu kapitalno intenzivnih proizvoda svrstano samo ‰est grupa proizvoda i da su ostale kapitalno intenzivne gane raspoređene u grupu intenzivnih ljudskim kapitalom.50 26. prikazane su u tabeli 2-22.8 Uticaj tehnologije se moÏe preciznije sagledati u strukturi proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom.11 7. sa preko jedne treçine uãe‰ça u izvozu prerađivaãke industrije.28 3.64 1.81 0.51 7. Uz to.89 10. name‰taja.97 1. Izuzetno visoko u‰e‰çe kategorije »Ostalo u ukupnom izvozu« u 1998.22 5.01 2. u %) Grupe proizvoda Intenzivne ljudskim kapitalom Visoka tehnologija Radno intenzivne Kapitalno intenzivne Srednja tehnologija Radno intenzivne Kapitalno intenzivne Resursno intenzivne Ostalo Ostalo Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne Slabo Jako Intenzivne ljudskim kapitalom Ostalo Ostalo 7 1989.82 4.56 3.57 30. 2. Resursno intenzivne grane (na primer.09 14.59 0.13 5. igraãaka.81 7.16 4. Konaãno.82 2002.05 3.77 6.64% izvoza prerađivaãke industrije.51 19. 25. da bi se u 2002.64 37.23 4.24 8. iako je tokom devedesetih godina znaãaj visoke tehnologije relativno manje opao.96 7. resursno intenzivne grane mogu koristiti u velikoj meri i ljudski kapital. USD). Iz tabele 2-22 se vidi da dominantno uãe‰çe u izvozu SCG u posmatranom periodu imaju radno intenzivni i resursno intenzivni proizvodi.95 5.70 2.46 3.48 12. Sa druge strane.58 2000.77 33. 23. U resursno intenzivnim prozvodima oko jedne petine proizvoda je intenzivno ljudskim kapitalom.91 5.74 9. grupe proizvoda intenzivne ljudskim kapitalom i kapitalno intenzivne grupe beleÏe pad znaãaja.89 30.35 6. ‰to je malo uãe‰çe.78 5.37 3.85 6. uz napomenu da se ove grane mogu dodatno klasifikovati u slabo i jako resursno intenzivne.87 21.02 6. cementa.24 1.63 6.20 19. godini (blizu jedne petine) posledica je visoke registrovane vrednosti izvoza pozicije Specijalne transakcije proizvoda (preko 430 mil.37 4.84 2. 34.64 27.32 1.05 22. godini ãinile preko treçine izvoza prerađivaãke industrije (i bile najznaãajanija izvozna grupa).78 3. pa je u klasifikaciji grana i ovo uvaÏeno.90 8.35 5. 21. U njima srednja tehnologija ima veçi znaãaj od visoke. koÏe.59 10.94 2.

4 16.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-23: Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%) Grupe proizvoda Intenzivne ljudskim kapitalom Visoka tehnologija Radno intenzivna Kapitalno intenzivna Srednja tehnologija Radno intenzivna Kapitalno intenzivna Resursno intenzivne Ostalo Ostalo Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne Slabo Jako Intenzivne ljudskim kapitalom Ostalo Ostalo 1989.4 22.8 73. a u 2002.6 35. je procenat bio ãak veçi od 100.0 161.2 188. ‰to svedoãi o velikom padu konkurentnosti ãak i kod proizvoda u kojima je SCG tradicionalno imala komparativne prednosti.1 341.8 18.7 94.0 62.7 27.8 73.6 77.1 158. 29.8 111. Naroãito je u ovoj grupi izraÏen pad pokrivenosti u odeljku visoka tehnologija – kapitalno intenzivni proizvodi (1989.8 2001.8 27.4 39.6 156.4 45.5 38.9 60.6 22.5 17.0 14.8 105.7 9.2 100. godini (pad za oko 30% u odnosu na 1989).5 15.7 11.0 28.7 10.1 72.3 107.2 21.6 47.4 52. samo oko 20). da bi se pokazatelj naglo pogor‰ao u 2002.9 211.8 7.5 12.0 2002.3 83. struãnjaka i inÏenjera.4 32. Podsetimo da je ovde osnovni faktor proizvodnje visoko kvalifikovani rad nauãnika.7 164.4 2000.3 14. godine pokrivenost iznosila oko 80%.0 19.4 171.0 6. godini (prepolovljen u odnosu na 2001). 79.) konkurentnosti u grupi u kojoj je bitan struãan rad i kori‰çenje visoke tehnologije je ohrabrujuçe.5 60.3 40.4 59.0 185. Analiza stanja konkurentnosti .6 36. u kojoj dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodim izuzetno je nepovoljna i odgovara strukturi izvoza nisko razvijenih zemalja.0 44. U sluãaju radno intenzivnih proizvoda pokrivenost je vi‰e nego prepolovljena u odnosu na 1989.7 21. Relativno najmanje pogor‰anje (izuzimajuçi 2002.8 79. u odeljku visoka tehnologija – radno intenzivni proizvodi pad je bio blaÏi u 2001.7 49.0 15. Sa druge strane.6 29. dok je izuzetno nizak za grupe intenzivne ljudskim kapitalom i kapitalno intenzivne (15.8% u 2002).7 65. godinu.1 113.3 100.7 44. Iz tabele 2-23 se vidi da je procenat pokrivenosti uvoza izvozom najveçi za radno resursne i resursno intenzivne proizvode (oko 70% u 2002).6 126.5 99.8 68.6 16. Posebno je interesantna grupa proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom. Ako se rezultati uporede sa rezultatima izvoza nekih drugih zemalja u tranziciji (pri ãemu se posma- 116 2.6 23.4 51.8 132.6 20.9 173.8 i 6. 26.0 8. s obzirom da: 1) za proizvodima ovih grupa postoji izraÏena traÏnja na trÏi‰tima razvijenih zemalja i 2) moguçnosti da SCG umanji razliku u tehnolo‰kom zaostatku i da transformi‰e proizvodnju i izvoz u skladu sa savremenim tendencijama na međunarodnom trÏi‰tu najpre postoji kod ove grupe proizvoda. ‰to znaãi da je u izvozu proizvoda za ãiju su proizvodnju najvaÏniji struãni rad i savremena oprema pad konkurentnosti najuoãljiviji.3 76. Tokom vremena pokrivenost opada za sve grupe proizvoda.4 228.5 5.2 106.3 6.0 Rezultati odnosa izvoza i uvoza pojedinih grupa proizvoda razvrstanih na prethodni naãin – odnosno pokrivenost uvoza izvozom u zavisnosti od tehnologije i faktorske intenzivnosti – predstavljeni su u tabeli 2-23.5 32. U poslednje dve godine pokazatelj je manji od 100% (izvoz ne pokriva uvoz) ãak i za radno i resursno intenzivne proizvode.6 15.6 78. Samo oko 15% uvoza je pokriveno izvoznim prihodima kod ove grupe.3 30. dok je 1989.4 1998. 21.1 69.6 135. Ocenjena struktura izvoza SCG.6 75.8 22. 15.7 15.

7 i 13.4%. godine) imale povoljniju strukturu izvoza od SCG. Mađarska 41. Struktura SCG u poslednje tri godine je bliÏa strukturi trgovine Bugarske i Rumunije iz 1994.1%)9.0%. sve zemlje su imale visoko uãe‰çe radno i resursno intenzivnih proizovda. ali su određene zemlje imale znatno veçe uãe‰çe industrija inten- zivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka 35.4%. 1998.8%.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-37: Pokrivenost uvoza izvozom . onda se vidi da su pojedine zemlje jo‰ krajem prve faze tranzicije (1994. jer su ove zemlje imale relativno nisko uãe‰çe proizvoda intenzivnim ljudskim kapitalom (22. Naime. Analiza stanja konkurentnosti 117 . 9 Videti: OECD. godine. Slovenija 39.grupe proizvoda 200 2002 2001 2000 1998 100 1989 150 50 0 Intenzivne ljudskim kapitalom Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne tra izvoz u zemlje OECD). 2. Poljska 27.

masa 582 Ploče i sl. maš. za domać. elem. za strujna kola. sl. 871 Optički instrumenti 752 Mašine za aop i jedinice 874 Merni. neelekt 516 Organski hem. 749 Neelektr. 775 Elek. uređ. oksidi. za prod. ostale 746 Kotrljajući ležaji 747 Slavine. prep. nn 751 Kancelarijske mašine 759 Del. od plast. org. na malo 726 Mašine za štampanje i sl. opr. za čišćenje 592 Skrob. mašine. 831 Kovčezi. ost 741 Opr. uređaji 748 Transmis. pribor za kanc. vozila za prevoz robe 781 Putnički automobili 725 Maš. 793 Brodovi. hart. sl. proizvodi ost 718 Pogon. el.albumini. sagor 716 Rotacione električne mašine 742 Pumpe za tečnosti 743 Pumpe i kompresori 762 Radiodifuzni prijemnici 773 Oprema za distrib. 515 Organsko-neorganska jedinj. soli 551 Eterična ulja. za manipulaciju 574 Poliacetali i ost. kontrolni instrumenti 2. aparati.Konkurentnost privrede Srbije 118 A. sl. mašine i motori. 554 Sapuni. proiz. 533 Pigmenti. i sl.. polietri 745 Neelektrične mašine. energ. Intenzivne ljudskim kapitalom Srednja tehnologija Radno intenzivne Resursno intenzivne 691 Konstrukcije i delovi 695 Alati ručni i za mašine 523 Metalne soli i peroksisoli 524 Neorganski hem. i neelek.. paru 713 Klipni motori sa unut. proiz. koferi. i toal. 575 Plastične mase. 553 Parfimer. prep. ostale 579 Otpaci od plastičnih masa 581 Cevi i creva od plast. proiz. građ 778 Elektr. 727 Mašine za proizvodnju hrane 728 Maš. vratila. neseseri. za bojenje 571 Polimeri etilena 572 Polimeri stirola 573 Polimeri vinil hlorida i sl. slike 764 Telekomunikaciona oprema 772 Elek. hem. parfimer. inulin. kozm. Analiza stanja konkurentnosti . mat. za pojedine ind.. gr.sl 774 Elektro-dijagnostički apar. za snim. čamci. repr. 811 Montažne zgrade 872 Medicinski instrumenti 873 Merači i brojači 881 Fotoaparati i oprema 884 Optički proizvodi 522 Neorg. konstruk. šuplji prof. krivaje. i uređ. nn 761 Televizijski prijemnici 763 Ap. plov. aop 598 Hemijski proizvodi. za zagrevanje i hlađenje 744 Mehan. lakovi i sl. za niskogr. OECD 1998) Visoka Tehnologija Kapitalno intenzivne Ostalo Radno intenzivne Kapitalno intenzivne 714 Pog. 711 Kotlovi za vodenu i dr. zvuka. delovi 525 Radioaktivne materije 776 Termojonske elektronske cevi 541 Med. od gvož. sem lekova 723 Maš. za proiz. ulja 679 Cevi. masa 583 Monofilamenti 597 Aditivi za miner. i celul. i dr. proiz.. čel 882 Foto i kino materijal 782 Mot. ost 531 Sintet. delovi za maš.lepak 593 Eksplozivi.. i farm. 898 Muzički instrumenti Ostalo Tabela 2-24: Klasifikacija grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (metodologija Legler/Schulmeister. mašine ost. ventili. paru 712 Turbine na vodenu i dr. pirotehn. nn 542 Lekovi 792 Vazduhoplovi i oprema 591 Insektic. apar.

met Bakar Nikl Aluminijum Olovo Cink Kalaj Razni obojeni prosti metali Proiz. Radno E. sem od tekst. vijci. nn Nameštaj i delovi Kovčezi. pleteni Odeća. tkan Odeća i pribor. nn Konkurentnost privrede Srbije 119 . platina. neplatirani Valjani proizvodi. Gotovi mineralni proizvodi Staklo Proizvodi od stakla Grnčarski proizvodi Ekseri. cement. Pribor za pisanje Nakit Razni gotovi proizvodi. obrađena krzna Furnir. fenoli.. mat. tkani Pokrivači za podove Žica od gvožđa i čelika Drumska motorna vozila. met Proiz. sl. nn 693 896 931 971 B. čipke. mat. Proizvodi od gume Proizvodi od plute Hartija i karton. čelika Šipke. Glineni. obrađeno drvo Hartija i karton Srebro. drago i poludrago kam. derivati Jedinj. ost. fazonski čelik Šine i sl. sečeni Pleteni. ogrtači i sl. mat. igračke i sl. Tekstilni proiz. pribor za mot. nemonetarno C. pleteni Ženski kaputi i sl. sa azotnom funkcijom Ðubriva (sem sirovih) Sirovo gvožđe i ferolegure Ingoti. platirani Valjani proiz. Muški kaputi. 511 512 513 514 562 671 672 673 674 675 676 677 Ugljovodonici i derivati Alkoholi. Analiza stanja konkurentnosti 652 653 654 659 678 783 Tkanine od pamuka Tkanine od sint. ost. nn 612 621 625 629 633 642 655 656 657 658 667 692 696 697 699 721 722 724 771 784 785 786 791 812 813 821 831 841 842 843 844 845 846 848 851 883 885 891 892 893 894 895 897 899 Proiz. nn Predivo od tekst. plat. vatrostalni građ. ljudskim kapitalom 611 613 634 635 651 661 662 663 664 665 666 694 Koža Štavljena. i vešt. Metalni kontejneri Stoni pribor Oprema za dom. kukičani materijali Til. nn Proizvodi od kaučuka Gume za automobile i sl. koferi. za obradu tekst. od leg. profili. obrađeno drvo Proizvodi od drveta. Ženski kaputi.. neseseri. gvož. trake. tirfoni i sl. Valjani proiz. od kože i veš. nn Uređaji za osvetljenje. od prostih metala. mat. od gvožđa i čelika 634 641 681 682 683 684 685 686 687 689 699 Furnir. polupr. ost. Kapitalno Jako Ostalo Proizvodi od žice Umetnički predmeti Specijalne transakcije proizvoda Zlato. Muški kaputi i sl. nn Pribor za odeću od tek. vozila Motocikli i bicikli Prikolice i poluprikolice Šinska vozila i oprema Sanitarni uređaji. Ostale intenzivne intenzivne 2. derivati Karbonske kiseline. vez. Biseri. kože. i čel. Obuća Kinematografski filmovi Satovi i časovnici Oružje i municija Štampane stvari Proizvodi od plastike. jakne i sl. pribor.Tabela 2-24: Klasifikacija grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (nastavak) D. ostalo Specijalna prediva i tkanine Gotovi proiz. nn Poljoprivredne mašine Traktori Maš. od pros. građ. Resurno intenzivne Slabo Intenz. ost. i kože Električne pogonske mašine Delovi. dr. od prostih metala. nn Dečja kolica. vlakana Kreč. od tekst..

Analiza stanja konkurentnosti .Konkurentnost privrede Srbije 120 2.

Indeks mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index . je istraÏivanje konkurentnosti privrede Srbije u 2002.org. godine ove dve institucije objavljuju posebne rang liste zemalja po konkurentnosti i njihova metodologija poãinje da se razlikuje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 3.Konkurentnost privrede Srbije 3. koji se sastoje od odgovarajuçih zvaniãnih statistiãkih podataka (Prilog broj 1 – Indikatori koji su neophodni za izraãunavanje indeksa a koji se nalaze u zvaniãnoj statistici). sa otkrivanjem faktora koji utiãu na konkurentnost. b. godine WEF u saradnji sa Institutom za razvoj rukovođenja (Institute for Management Development – IMD) razvija metodologiju merenja konkurentnosti ali od 1994. za naruãioca Narodnu banku Srbije. On posmatra konkurentnost na kratak rok. a WEF primenjuje. koje ãine rukovodioci preduzeça.2. Za analizu konkurentnosti nacionalne privrede Porter je razvio. Metodologija istraÏivanja Metodologija istraÏivanja koju çe Mikroekonomski tim koristiti u ovom delu projekta zasniva se na metodologiji1 koju je razvio Majkl Porter (Michael Porter) u cilju merenja nacionalne konkurentnosti. 3.weforum.1. odnosno uzroka njene nekonkurentnosti. subjektivni izvori podataka. 3. METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA MIKROEKONOMSKOG TIMA rentnosti. Na taj naãin biçe omoguçena međunarodna komparacija konkurentskog poloÏaja Srbije. 2. koji se sastoje iz subjektivnih ocena ispitanika. koji posmatra mikroekonomsko (poslovno) okruÏenje u jednoj zemlji kao glavno izvori‰te nacionalne konkurentnosti. Izvori podataka za izraãunavanje ova dva indeksa mogu se podeliti u dve grupe: a. godini. nekoliko indeksa konku- 1 2 Od 1989. Porterova teorija konkurentske prednosti se zasniva na tvrdnji da se nacionalna konkurentnost. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 121 . a koju danas praktiãno sprovodi Svetski ekonomski forum (World Economic Forum . objektivni izvori podataka.WEF2). od kojih su dva dominantna.1. On posmatra konkurentnost na srednji rok. a koji se ispituju 3. zasniva dominantno na mikroekonomskim faktorima konkurentnosti (konkurentskoj sposobnosti preduzeça). Cilj istraÏivanja Cilj istraÏivanja Mikroekonomskog tima na projektu ”Konkurentnost privrede Srbije”. odnosno konkurentnost jedne zemlje. na osnovu kojih se vr‰i rangiranje zemalja prema konkurentnosti a to su: 1.MICI). www. Internet. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI) koji meri sposobnost zemlje da nastavi privredni rast u buduçnosti za koji se pretpostavlja da ima izvor u konkurentnosti te privrede.1.1.

Upitnik je standardni instrument WEF kori‰çen u istraÏivanjima za 2003 godinu. usko grlo nisu ãinioci na strani svetske traÏnje. Za ove potrebe upitnik treba prevesti na srpski jezik. dok zemlja kasni za tom dinamikom. Izvoz te zemlje je ili opao ili je ispodproseãno rastao u poređenju sa svetskim prosekom. proizvodnja finalnih proizvoda od drveta (name‰taj) i poljoprivredna proizvodnja. predistraÏivanje. izrada finalnog Mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja. proizvodnja saobraçajnih sredstava. 2. PredistraÏivanje ima za cilj testiranje upitnika o ispitivanju stavova rukovodilaca u Srbiji (Executive Opinion Survey). Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu su proizvodi ãije su izvozne perspektive priliãno blede. Trgovina tim proizvodima raste brÏe nego ukupna svetska trgovina i zemlja je nadma‰ila rast svetskog trÏi‰ta i poveçala svoje uãe‰çe u svetskom uvozu. Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu su proizvodi koje zemlja sa uspehom izvozi. i to: 1. veç ponude. Trgovinska promocija za proizvode u ovoj grupi se suoãava sa te‰kim zadatkom. Za ove je proizvode najvaÏnije utvrditi i ukloniti uska grla koja smetaju da izvoz raste brÏe. analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu.Konkurentnost privrede Srbije prema utvrđenom upitniku kako bi se kvantifikovali podaci o varijablama za koje nema kvantitativnih podataka u zvaniãnoj statistici. terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku. namenska (vojna) industrija. gubitnike na opadajuçem trÏi‰tu i dobitnike na opadajuçem trÏi‰tu.1. Kao gubitnici na rastuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda. Promocija ovih proizvoda je manje riziãna i postoje neke zemlje koje su u tome uspele i koje mogu sluÏiti kao reperi. Postupak istraÏivanja Postupak istraÏivanja Mikroekonomskog tima na projektu ”Konkurentnost privrede Srbije” sastojaçe se iz nekoliko faza.3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu su proizvodi koji predstavljaju svojevrstan izazov za trgovinsku promociju određene zemlje.1. a trÏi‰no uãe‰çe zemlje opada. proizvodnja prehrambenih proizvoda. U stvari. U Srbiji su kao dobitnici na rastuçem trÏi‰tu identifikovani: proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija). b) drugi prevodilac prevodi srpski prevod ponovo na engleski (back translation).3. Promocija bi trebalo da sluÏi poveçanju kapaciteta ponude. 4. c) dva prevodioca i tim za istraÏivanje usagla‰avaju prevod i pripremaju finalni prevod upitnika. Potrebno 122 3. 3. Preduzeça koja izvoze te proizvode su dokazala svoju međunarodnu konkurentnost u poslednjih nekoliko godina. Uzorak se generi‰e iz grupa preduzeça koja pripadaju privrednim granama koje se mogu svrstati u dobitnike na rastuçem trÏi‰tu. 3.1. gubitnike na rastuçem trÏi‰tu. prerada kauãuka. Upitnik se prevodi po standardnoj proceduri prevođenja u kojoj uãestvuju dva profesionalna prevodioca u sledeçe tri faze: a) prvi prevodilac prevodi originalni upitnik sa engleskog na srpski jezik. Svetska traÏnja za tim proizvodima raste natproseãno. 3. proizvodnja koÏne obuçe i galanterije. Svetski uvoz datog proizvoda stagnira ili opada. Stoga data zemlja gubi udeo na svetskom trÏi‰tu.

Preduzeça su bila odabrana analizom kretanja na svetskim trÏi‰tima odgovarajuçih sektora i uãe‰ça pojedinaãnih preduzeça u izvozu Srbije. c) kvantitativni izve‰taj. pripremnih terenskih aktivnosti i anketiranja.3 Na izabranom uzorku za predtestiranje koji ukljuãuje 22 reprezentativna preduzeça sprovedeno je anketiranje rukovodilaca u tim preduzeçima. 2. van okvira instrumenta. koji vodi razgovor sa ispitanikom. diskusija implicitno sadrÏanih dilema u upitniku i razumevanje nekih problema koje upitnik ne pokriva. proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina. tako da budu zahvaçena preduzeça iz rastuçih ili opadajuçih grana u svetskim razmerama. ãita pitanja sa liste. PredistraÏivanja su sprovodili timovi od dva anketara . Cilj predistraÏivanja je dvojak: 1. 3. tumaãi njegove odgovore i inicira dodatne diskusije. Iz svake od ãetiri grupe preduzeça se generi‰e po 8 preduzeça na bazi statistike Privredne komore Jugoslavije o intenzitetu spoljnotrgovinskih aktivnosti ovih preduzeça. mlađi istraÏivaã beleÏi odgovore i dodatne komentare koje diskusija sa sagovornikom generi‰e u slobodnom razgovoru. âlanovi tima prave plan anketiranja skidajuçi sa liste neka preduzeça koja zbog prirode delatnosti ili aktuelnog stanja u kome se nalaze nisu pogodna za anketiranje (Prilog broj 2 – Preduzeça anketirana u fazi predistraÏivanja). ma‰inogradnja. finalna provera instrumenta. kvaliteta prevoda. proizvodnja papira. Rezultat predistraÏivanja je trojak: a) proveren upitnik. kao i preduzeça iz grana koje odrÏavaju ili gube korak u jugoslovenskoj privredi. Uzorak je generisan iz grupa privred- 3 Klasifikacija izvr‰ena primenom metodologije Međunarodnog trgovinskog centra iz Îeneve (International Trade Center – ITC) koja se koristi pri izgradnji Indeksa trgovinskih performanci (Trade Performance Index) a koji podrazumeva primenu Analize konstantnog trÏi‰nog uãe‰ça (Constant Market Share Analysis). Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu su proizvodi sa rastuçim udelom izvoznika date zemlje u svetskom uvozu koji opada ili ispodproseãno raste. metaloprerađivaãka delatnost. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 123 . treba primeniti marketin‰ke strategije ni‰a da bi se izolovali trgovinski uspesi od op‰teg tendencije opadanja na uvoznom trÏi‰tu. generisanje ideja za dopunu upitnika lokalno vaÏnim problemima. razumevanja pitanja i uoãavanje te‰koça u anketiranju u cilju bolje instruktaÏe anketara koji çe sprovoditi finalno istraÏivanje.Konkurentnost privrede Srbije je da zemlje koje se suoãavaju sa ovim problemom usvoje jedan koherentan pristup i da uzmu u obzir uska grla i na strani ponude i na strani traÏnje. koji nije statistiãki validan ali je svakako indikativan i pomaÏe ãlanovima tima da rade na generisanju hipoteza koje se kroz rezultate velike ankete mogu proveravati. b) kvalitativni izve‰taj. Preduzeça se generi‰u iz ãetiri grupe privrednih grana. Uzorak je reprezentativni uzorak preduzeça dela privrede koji je znaãajan sa aspekta spoljnotrgovinskih aktivnosti. Sa stanovi‰ta trgovinske promocije. Kao gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: proizvodnja elektriãnih ma‰ina i aparata. PredistraÏivanje se sprovodi na malom uzorku od oko 20 preduzeça.2. Terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku se sastojalo iz izrade statistiãki znaãajnog upitnika (smatra se da je uzorak statistiãki znaãajan ako ima preko 60 ispitanika). Kao dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: obojena i crna metalurgija (subvencije).3. 3.1.stariji istraÏivaã. koji je u ovom sluãaju vaÏniji od kvantitativnih rezultata.

45 0.05 4.84 0.87 0. postavljeni su sledeçi zahtevi u pogledu karakteristika koje bi realizovani uzorak u terenskom istraÏivanju trebalo da ima: 1. Ciljni uzorak je 200 preduzeça (ispitanika).KOMUNALNO FINANSIJSKE I DR.24 0. izriãito odbijanje da se uãestvuje u anketi. DELATNOST ŠIFRA NAZIV BROJ 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 INDUSTRIJA I RUDARSTVO POLJOPRIVREDA I RIBARSTVO ŠUMARSTVO VODOPRIVREDA GRADJEVINARSTVO SAOBRAĆAJ I VEZE TRGOVINA UGOSTITELJSTVO I TURIZAM ZANATSTVO STAMBENO . ali je aktivnih (preduzeça koja rade i predaju zavr‰ne raãune o svom poslovanju) oko 65. veliki uzorak. Jedan broj preduzeça nije bio anketiran zbog oãekivanih objektivnih te‰koça na terenu. U Srbiji je registrovano preko 200.09 0. ZDRAVSTVENA ZASTITA DRUŠTVENO-POL.41 0 0.8 3.10 0.06 VELIČINA SREDNJA BROJ % 1006 264 3 19 193 87 633 111 60 137 155 50 18 1 2737 1.uvoz i izvoz.1 94. 3.01 0.08 5. 2.000 preduzeça. Prilikom definisanja uzorka.optimalno između 200300 validnih anketa.13 0.10 100 11099 2765 157 26 3078 1873 27809 1126 2198 303 8334 2125 292 63 61248 124 3.54 0.90 1. i sl. Iz ove ãetiri grupe privrednih grana generisan je sluãajan uzorak 250 preduzeça koji se raspoređuje na lokalne anketare. izbeçi da se u uzorku pojave samo spoljnotrgovinske firme). Uzorak se naruãuje i kupuje od specijalizovanih institucija koja imaju ovu bazu podataka i profesionalne statistiãare-specijaliste za dizajn uzorka. Prema uslovima zahteva određeno je nekoliko varijabli koje su relevantne Tabela 3-1: Struktura preduzeça.2 VELIKA BROJ % 568 124 1 5 68 43 145 24 6 56 65 23 2 0 1130 0.48 0.47 12. Uzorak se generi‰e iz baze podataka preduzeça koja su predala zavr‰ni raãun za 2002.24 0.04 4. Izve‰tajne jedinice su aktivna preduzeça (njihovi rukovodioci). preduzeça iz sledeçih grupa u statistiãki dovoljnom broju (30) pri ãemu svaka grupa sadrÏi 3-5 grana prema shemi iz tabele 3-2. bilo direktno.38 0. 4.10 0.46 4.01 0.000.94 3. korisnika uvezenih proizvoda ili usluga (drugim reãima.38 0.19 0 0. preduzeça koja su pripojena drugom preduzeçu.04 0 0 1.09 0.22 0.88 42. statistiãki dovoljna zastupljenost uvoznika i izvoznika a) iz reda spoljnotrgovinskih posrednika.71 1. ali i b) industrije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .03 0. obavezno vi‰e od 60 preduzeça .73 2.Konkurentnost privrede Srbije nih grana koje su definisane u fazi predtestiranja upitnika.48 0.21 0.74 TOTAL BROJ 12673 3153 161 50 3339 2003 28587 1261 2264 496 8554 2198 312 64 65115 % 19. USLUGE OBRAZOVANJE NAUKA KULT. bilo indirektno.25 0. godinu (oãekuje se da ova preduzeça postoje).25 0.14 3.08 0. generalni direktor ili ãlan njegovog kolegijuma koji je prisutan u vreme dolaska anketara u preduzeçe.08 43. prema preteÏnoj delatnosti.17 0.76 13.04 0. 2001.26 0.3 0. poljoprivrede i drugih stvarnih stvaraoca izvezenih proizvoda ili usluga tj.73 3. ORGANIZACIJE TOTAL MALA % 17.07 0. statistiãki dovoljan broj preduzeça koja imaju spoljnotrgovinsku aktivnost .03 0 4. Za istraÏivanje o naãinu upravljanja i pona‰anju preduzeça i rukovodilaca preduzeça na proizvodno-trgovinskom trÏi‰tu Srbije određena je metoda uzorka. uoãenih tokom prethodnih istraÏivanja: uga‰ena preduzeça. preseljena preduzeça na nepoznatu adresu.97 0. Anketiran je jedan ispitanik iz svakog preduzeça.13 3.

‘POSLOVNI GUBITAK’ (AOP_237). Gubitnici na opadajućem tržištu 4. po ‰ifri delatnosti. Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija) 2. Alokacija je određena na bazi poznavanja rezultata brojnih analiza o veliãini. nisu ni po broju ni po obimu relevantni). Poljoprivredna proizvodanja 2. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 125 . Proizvodnja fin. 5. Sliãno. brojnosti i obimu aktivnosti preduzeça ove dve grane.51%) ‰to implicira neproporcionalno manji znaãaj tih firmi u opredeljenju uvozno-izvoznog pona‰anja na trÏi‰tu Srbije nego ‰to bi se moglo oãekivati samo na osnovu njihovog broja. zapravo. Dobitnici na rastućem tržištu za izbor preduzeça : 1. Proizvodnja električnih mašina i aparata 2. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_205).28%) i jako mali broj velikih trgovinskih firmi (0. Obojena i crna metalurgija (subvencije) 2.Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda 2. ‘POSLOVNI PRIHODI’ (AOP_201). uzorak je napre alociran u dva stratuma (INDUSTRIJA i TRGOVINA) po 180 odnosno 120 jedinica. ‰to predstavlja neku minimalnu veliãinu za ovu vrstu istraÏivanja. raspored u oblasti industrije pokazuje znatno veçe uãe‰çe veçih proizvođaãa (4. Proizvodnja prehrambenih proizvoda 3. Gubitnici na rastućem tržištu Delatnost 1. Ekspertska odluka o veliãini stratuma je najvi‰e oslonjena na ãinjenicu da je u Srbiji broj preduzeça u trgovini jako veliki (najveçi od svih 14 grana delatnosti) ali da je tu. Shodno prethodnom. izabran je UZORAK SA PROPORCIONALNIM VEROVATNOåAMA. ako i uãestvuju u takvim aktivnostima. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_209). 4. Metaloprerađivačka delatnost 1. ‰to je reprezentovano uzoraãkom alokacijom. U okviru zadatog.Proizvodnja saobraćajnih sredstava 3. 3. Preduzeça su birana iz delatnosti INDUSTRIJE (ovom skupu je prikljuãeno i 2692 preduzeça koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom a koja su.48% velikih i 7. Dobitnici na opadajućem tržištu 3. Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 3. Proizvodnja kožne obuće i galanterije 1. ‘POSLOVNI DOBITAK’ (AOP_236). veliãine 300 jedinica.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-2: Spisak ciljanih delatnosti industrije KATEGORIJA 1.94% srednjih preduzeça) te se tome mora dati određena ‘teÏina’ pri opredeljivanju uvoznoizvoznog pona‰anja. Proizvodnja papira 1. Uzorak je ‘izvlaãen’ u dva koraka: . Unutar I STRATUMA (INDUSTRIJA) definisana su tri podstratuma da bi se obezbedilo uãe‰çe u uzorku relevantnih firmi za dobijanje informacija koje su postavljene kao cilj istraÏivanja.proporcionalno veliãini AOP_209 koja predstavlja ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I 3. 2. Mašinogradnja 3. jako veliki broj malih trgovinskih firmi (97. Prerada kaučuka 4. iz grane delatnosti 0201=’poljoprivredna proizvodnja’) i TRGOVINE kao najverovatniji predstavnici ‘uãesnika’ u uvozno-izvoznim poslovima (preduzeça iz ostalih grana delatnosti. Proizvoda od drveta (nameštaj) 5.Najpre je iz celog skupa industrijskih preduzeça izabrano 70 .

Konkurentnost privrede Srbije USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’. a druge ãetiri. to se izbor uzorka za ova dva podstratuma tretira kao jedinstven korak. ‘izvlaãen’ u dva koraka: . PODSTRATUM .BROJ_III u fajlovima za industriju II .‘klasifikacija delatnosti’. nije bilo neophodno smanjivati osnovne skupove za izbor time ‰to çe se birati jedinice ‘iznad’ ili ‘ispod’ zadate vrednosti varijable.kolona R. .Iz ostatka skupa je izabrano 70 trgovinskih firmi proporcionalno njihovim ‘POSLOVNIM PRIHODIMA’ (AOP_201).STRATUM . veç izabrane. Kako su skupovi ‘gubita‰a’ i ‘dobita‰a’ disjunktni. S obzirom na teorijske principe izbora uzorka sa proporcionalnim verovatnoçama. Sumarni pregled stratuma i podstratuma prema broju jedinica i opredeljujuçoj varijabli: I . jedinice sa jako malom vredno‰çu odredne varijable praktiãno nemaju ‰anse da uđu u uzorak. PODSTRATUM . iz istih razloga iz kojih je i prvi stratum morao da sadrÏi podstratume. proporcionalno kojoj se bira uzorak. Unutar II STRATUMA (TRGOVINA) definisana su dva podstratuma.50 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI GUBITAK’ (AOP_237 zavr‰nog raãuna) . je pokazala da je bilo potrebno zameniti ãetiri veç izabrane jedinice novim.proporcionalno veliãini AOP_205.INDUSTRIJA: 180 jedinica (+15 rezervnih) 1. kao i u sluãaju industrijskih preduzeça. Uzorak je.60 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI DOBITAK’ (AOP_236 zavr‰nog raãuna) . (spisak zahtevanih delatnosti je u tabeli 3-2). Samom metodologijom izbora. koja za sada jo‰ nije aktivna u ovom podruãju.STRATUM . prema ‰ifarniku JKD .70 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_209 zavr‰nog raãuna) . Ova izmena ne remeti balans uzorka u odnosu na osnovni skup.Najpre je iz celog skupa trgovinskih firmi izabrano 50 .TRGOVINA: 120 jedinica (+15 rezervinih) 126 3. koja predstavlja ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’. uãe‰çe trgovaãkih firmi koje su imale spoljnotrgovinsku aktivnost. ãime je obezbeđeno uãe‰çe proizvođaãa koji su imali spoljnotrgovinsku aktivnost.AOP_237).BROJ_II u fajlovima za industriju 3. takođe. koja se napu‰ta i prelazi na novu klasifikaciju: KD .kolona R. ãime je obezbeđeno.Iz ostatka skupa je izabrano 60 preduzeça koja su poslovala sa dobitkom (proporcionalno ‘POSLOVNOM DOBITKU’ .BROJ_I u fajlovima za industriju 2. PODSTRATUM . Ovo zbog toga ‰to je za ocenu stanja na uvozno-izvoznom prostoru relevantno i mi‰ljenje onih koji ne posluju dobro (‘Za‰to ne posluju dobro!’). Prema definisanom zahtevu za uzorak bilo je potrebno obezbediti da izabrana industrijska preduzeça pokrivaju određene podgrupe delatnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .‘jedinstvena klasifikacija delatnosti’. .kolona R. Ovde napominjemo da se u izradi zavr‰nih raãuna preduzeça razvrstavaju po JKD.AOP_236) i 50 preduzeça koja su poslovala sa gubitkom (proporcionalno POSLOVNOM GUBITKU’ . Postizborna analiza strukture izabranih industrijskih preduzeça po delatnosti. PREGLED 1. izbaciti da bi se dobila zahtevana struktura po specificiranim kategorijama.

koji su proseãno boravili oko sat vremena.50 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_205 zavr‰nog raãuna) . Priprema anketara podrazumeva regrutovanje anketara i instruktaÏu. Ispitanik ima ispred sebe prazan formular upitnika kako bi mogao da prati pitanja koja su mu postavljena.supervizori anketiranja svakodnevno prate aktivnosti anketara.NETO DOBITAK AOP_278 . morali su da se vraçaju u isto preduzeçe po dopunu podataka ili zbog nastavka zapoãetog intervjua. Sprovedeno je uz angaÏovanje 39 anketara. PODSTRATUM . vreme prikupljanja i unosa podataka. Anketiranje je sprovođeno u preduzeçu. telefoni i osobe za pomoç • Pismo . zbog duÏine trajanja ankete. U sklopu anketiranja objedinjene su i sledeçe aktivnosti: • Kontrola rada anketara . Nakon anketiranja. Anketiranje je realizovano u periodu jun – jul 2003. proverava se podudarnost prispelih anketa sa pro- 3. To je broj preduzeça koje proseãan anketar moÏe da obradi za 10 dana koliko je predviđeno za anketiranje.70 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI PRIHODI’ (AOP_201 zavr‰nog raãuna) .odgovarajuçi broj Zbog obima upitnika. Statistika ne raspolaÏe podacima o vrednosti uvoza/izvoza po preduzeçima kao ni o njihovom rangu ni glavnim izvoznim proizvodima.BROJ_I u fajlovima za trgovinu 2.52 sata.BROJ ZAPOSLENIH. Anketar insistira na tome da popuni upitnik dok je u preduzeçu . Tokom instruktaÏe anketari treba da dobiju: • Instrukcije .33% od planiranih 300 preduzeça.na taj naãin utiãe na poveçanje stope odgovora na upitnik.kolona R.dokument koji sadrÏi sva uputstva za anketiranje. kontroli‰u ispunjenje njihovog plana anketiranja. maksimalni broj upitnika po jednom anketaru moÏe biti 15. Anketiranje je sprovodeno u zadatom vremenskom periodu od 10 dana. Plan rada. Anketar se najavljivao i zakazivao sastanak sa direktorom preduzeça koje je na njegovoj listi anketiranja. a potpuno kontroli‰e pouzdanost konzistentnog popunjavanja upitnika od strane jedne osobe. godine. Anketiranje se sprovodi tako ‰to anketar postavlja pitanja i pi‰e odgovore. pripremu anketara i sliãne aktivnosti. Planirana je dinamika rada vreme za pripremu anketara. vreme anketiranja. Procenjeno vreme trajanja ankete je 1. Pripremne terenske aktivnosti podrazumevaju planiranje terenskih aktivnosti. Vr‰i se planiranje kvota po pojedinim regionima anketiranja i po anketarima na tim regionima.Konkurentnost privrede Srbije 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 127 .kolona R. Na osnovu dobijenog uzorka planiran je rad anketarskog tima. pribavljaju se ankete od anketara.BROJ_II u fajlovima za trgovinu Podacima za izabrana preduzeça (pored veliãina koje su bile potrebne za izbor uzorka) prikljuãene su i veliãine: AOP_275 . Anketirano je 193 preduzeça ili 64.UKUPNI PRIHODI i AOP_789 . da li su posetili preduzeça sa liste koju su dobili i da li su razgovarali sa osobom koja je pogodna za anketiranje. vreme za obradu podataka. Vrlo ãesto. PODSTRATUM . • Provera anketa.preporuka/ovla‰çenje sa imenom anketara • Adresar preduzeça koja su u kvoti anketara • Upitnici .

efikasan pravni kontekst. veç omoguçava zemljama i preduzeçima da razumeju svoje konkurentske prednosti i nedostatke posmatranjem detaljnijih pokazatelja. nije dovoljan – on sam po sebi ne stvara bogatstvo. makroekonomske.c. i druge metode koje istraÏivaãki rad bude zahtevao. pravne i socijalne reforme neçe uroditi plodom. metode centralne tendencije (prosek). politiãke. veç samo omoguçuje da se bogatstvo stvori u mikroekonomskoj sferi zemlje. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index . stabilne demokratske institucije i napredak u socijalnoj sferi znaãajno doprinose zdravlju jedne privrede.c.3.3. faktorsku analizu. Mikroekonomski pristup se zasniva na merenju i poređenju sloÏenog spektra okolnosti koje vladaju u pojedinim zemljama i koje potpomaÏu odrÏavanje visokog nivoa produktivnosti. pravne i dru‰tvene okolnosti koje podstiãu razvoj privrede. i njegova stopa rasta su. koji vi‰e zavisi od stope investicija i drugih makroekonomskih politika nego ‰to je to sluãaj sa mikroekonomskim napretkom. Ovakav pristup se ne zasniva na uobiãajenim analizama agregatnih pokazatelja. Mikroekonomski pristup takođe istiãe ãinjenicu da unapređenje konkurentskog potencijala nije jednostavan linearni proces u kome sve zemlje moraju da se kreçu stalno u istim dimenzijama. ali taj ‰iri kontekst. veç da razvoj zahteva od zemalja da iznalaze sofisticirane naãine da unaprede svoju konkurentnost. Naglasak je na tome da li je trenutno blagostanje odrÏivo i na specifiãnim oblastima kojima se treba baviti ukoliko se Ïeli da postigne vi‰i nivo BDP per capita u buduçnosti. • Unos podataka vr‰e osobe koje su vr‰ile proveru anketa i logiãnost unetih podataka. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . tako da ‰ifarnik sa unetim podacima predstavlja celinu. Fiskalna i monetarna politika.Konkurentnost privrede Srbije verenim preduzeçima gde su anketari i‰li i proverava se naãin ispunjavanja upitnika. Ukoliko nema napretka na mikroekonomskom nivou. analizu korelacija. U analizi rezultata centralno mesto ima izraãunavanje dva indeksa: 1. dok se kao indikatori koji se dobijaju iz zvaniãne statistike koriste: 128 3. 2. povezani i svako ovo podruãje zahteva posebnu politiku.MICI) Studije koje su se bavile konkurentno‰çu i privrednim razvojem uglavnom su posmatrale makroekonomske. regresionu analizu. Pre unosa podataka vr‰i se ‰ifriranje upitnika. analizu varijanse. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu blagostanja jedne drÏave merenog veliãinom BDP-a per capita. MICI istraÏuje izvore rasta BDP p. Analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu Obrada podataka se vr‰i shodno zahtevima pojedinih oblasti istraÏivanja i oslanja se na deskriptivnu statistiku. Podaci se unose u spreadsheet po određenim ‰iframa.1. Ovaj indeks se dobija iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca koji predstavljaju subjektivni izvor podataka. merenog bruto dru‰tvenim proizvodom po glavi stanovnika. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI). pored toga ‰to je neophodan. (Prilog broj 3 – Preduzeça anketirana u fazi terenskog istraÏivanja) 3. Indeksa mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index MICI). posmatrano na dug rok. OdrÏivi nivo tekuçeg BDP p. politiãke.

ali kori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to je GDP per capita je ispravnije. kojom se GDP PPP per capita regresuje na dva subindeksa. Dalje moÏemo primenom regresione analize meriti odnose konkurentnosti između analiziranih zemalja. Regresiranjem pojedinaãnih odgovora ispitanika pomoçu ãitavog seta ve‰taãkih (dummy) varijabli moÏemo izraãunati udeo varijacije (unutar pojedinaãnih odgovora) koja je rezultat sistematiãnih (sluãajnih) razlika u proseãnom 4 Kako su sva pitanja u anketi. Pokazalo se da zemlje koje u isto vreme pobolj‰aju i poslovno okruÏenje i sofisticiranost preduzeça. Kod prevođenja broja patenata na skalu od 1-7.. GDP per capita je naj‰ira mera produktivnosti jedne zemlje i tesno je povezana sa nacionalnim Ïivotnim standardom tokom vremena. i=1. Rezultat faktorske analize je indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI). Upitnik se obrađuje tako ‰to se prosek odgovora za svaku zemlju koristi kao nezavisna varijabla.Konkurentnost privrede Srbije • bruto domaçi proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu pariteta kupovnih snaga valuta (GDP PPP per capita) i • broj patenata per capita4. imaju natproseãnih koristi (overperformers). Poređenjem posmatranih privreda po ovom indeksu moguçe je odrediti rang konkurentnosti razliãitih privreda. izraÏena na skali od 1-7.. dok zemlje gde između ova dva pokazatelja postoji debalans trpe natproseãne tro‰kove (underperformers).. Shodno tome. Bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu pariteta kupovnih snaga (GDP PPP per capita) predstavlja zavisnu varijablu.. Za utvrđivanje indeksa. Statistiãki znaãajne varijable su grupisane u one koje mere razvijenost operacija preduzeça i njihove strategije i varijable koje mere kvalitet poslovnog okruÏenja u određenoj zemlji. lista varijabli se svodi na manji broj uticajnih faktora koji opredeljuju tekuçu konkurentnost posmatranih privreda.. Postupkom faktorizacije. U nekim studijama se koristi GDP po zaposlenom. pri ãemu je n broj zemalja.n. raãunaju se faktorski skorovi prvog faktora konkurentnosti. Analiza varijabli koje ulaze u sastav indeksa se vr‰i faktorskom analizom. Subindeksi stepena razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça (Isub1) i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja (Isub2) dobijeni su kao rezultat faktorske analize koju smo sproveli na dva podskupa varijabli. sumarna mera mikroekonomske konkurentnosti raspoloÏiva za sve zemlje. odnosno u na‰em sluãaju izraãunava se aritmetiãka sredina odgovora svih ispitanika iz Srbije (uzorak od 193 preduzeça). Za konstrukciju MICI indeksa potrebno je izmeriti statistiãku povezanost ‰irokog spektra mera mikroekonomske konkurentnosti sa GDP per capita (primenom regresione analize). 3. izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 129 . Indeks se izraãunava za svaku zemlju u uzorku. to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu prema obrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta. koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi. odnosno kao polazni skupovi varijabli u faktorskoj analizi. MICI indeks se formira od dva subindeksa: • subindeksa stepena razvoja poslovnih operacija i strategija (Sophistication of Company Operations and strategies) i • subindeksa kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja (Quality of National Business Environment). GDP per capita je najbolja. Formula koju smo primenili za izraãunavanje ovog indeksa ima sledeçi oblik: MICIi = w1Isub1 + w2Isub2 . Ponderi w1 i w2 su rezultat ocenjivanja vi‰estruke regresije.

outsorcing i zajedniãka ulaganja postaju vaÏni. mi çemo koristiti metodologiju za izraãunavanje GCI za ove zemlje. Neki od pokazatelja koji se koriste su nagib regresije. politiãka ili druga ograniãenja budu otklonjena. kao i sve ostale zemlje u tranziciji. Buduçi da Srbija. stabilan finansijski sistem i realni devizni kurs. Na osnovu ova tri podindeksa formira se Indeksa konkurentnosti rasta (GCI) po sledeçoj formuli: GCI non-core = = 1/3 tehnolo‰kog indeksa + 1/3 indeksa javnih institucija + 1/3 indeksa makroekonomskog okruÏenja 130 3. akumulacije kapitala i tehnolo‰kog napretka. Izmerene mikro-ekonomske razlike među drÏavama obja‰njavaju oko 81% varijacija GDP p. Ovo je posebno znaãajno radi međunarodne komparacije poloÏaja Srbije u odnosu na nacionalnu konkurentnost drugih zemalja. u buduçnosti ako makroekonomska. To nije dobro. Ostali vaÏni faktori su i ekonomske politike (spoljnotrgovinska. Na primer. 3. Sve zemlje koje se nalaze iznad regresione linije (overperformers) su one ãiji tekuçi GDP p. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . koji je najvaÏniji faktor.c.. imajuçi u obziru njihovu tehnolo‰ku razvijenost. za‰tita intelektualne svojine. Zbog ãinjenice da na razliãitim stupnjevima razvoja razliãiti faktori utiãu na privredni rast izraãunavanje Indeksa konkurentnosti rasta (GCI) se razlikuje za razvijene (core) i nerazvijene zemlje (non-core).).. zemlje koje se nalaze ispod regresione linije (underperformers) su one ãija je mikroekonomska konkurentnost jaãa nego tekuçi GDP p.c. između zemalja. indeksa makroekonomskog okruÏenja (Macroeconomic Environment Index). Suprotno.Konkurentnost privrede Srbije odgovoru između zemalja. Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja. spada u tehnolo‰ki nerazvijene zemlje. monetarna. Privredni rast je rezultat tri međusobno isprepletana faktora: podele rada. vladavina prava. poreska. nije odrÏiv na duÏi rok. nego kod visoko-razvijenih zemalja. tehnolo‰kog indeksa (Technology Index). dok kod visokorazvijenih zemalja najvaÏnije determinante rasta su inovacije i obrazovanje. podsticanje IR. Na niÏim nivoima razvoja rast se primarno zasniva na efikasnom kori‰çenju zemlji‰ta. privredna struktura i pravni okvir (svojinska prava. SDI. Ovaj indeks sastoji se iz tri podindeksa: 1.. On moÏe da se sprovodi ili kreiranjem novih tehnologija (tehnolo‰ka inovacija). 2. indeksa javnih institucija (Public Institutions Index). NajvaÏniji makroekonomski faktori koji utiãu na dugoroãni privredni rast su: uravnoteÏen budÏet. drÏavno naspram privatnog vlasni‰tva. itd. visoka stopa domaçe ‰tednje. Jedino se razlikuju naãini na koji çe ona doprinositi privrednom rastu. ili primenom tehnologija koje su razvijene u inostranstvu (tehnolo‰ka difuzija). jer moÏe da znaãi da GDP p.c. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI) GCI nastoji da izmeri sposobnost nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast na srednji rok. Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. Na srednjim nivoima razvoja. institucije imaju vaÏniju ulogu na privredni rast na niÏem i srednjem nivou privrednog razvoja.). mera statistiãke znaãajnosti i prilagođeni R2. umereni porezi. primarnim sirovinama i nekvalifikovanoj radnoj snazi. prevazilazi predviđanja data MICI indeksom u smislu njihove mikroekonomske konkurentnosti.. To znaãi da postoji osnova za poveçanje GDP p.c.c.

• broj PC-a na 100 stanovnika. malo prekida i nisku cenu? • Da li je IKT glavni prioritet va‰e vlade? • Da li su uspe‰ni vladini programi u promociji IKT? • Da li su propisi koji se odnose na IKT (elektronska trgovina.000 stanovnika. Podindeks tehnolo‰kog transfera = = 1/2 podaci iz ankete + 1/2 rezidual tehnologije u trgovini Pitanje iz ankete: • Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏan izvor novih tehnologija? (2) Indeks javnih institucija Indeks javnih institucija (PII) = = 1/2 podindeksa ugovora i zakona + 1/2 podindeksa korupcije Podindeks ugovora i zakona Pitanja iz ankete: • Da li je sudstvo nezavisno od vlade i/ili stranaka pri re‰avanju sporova? • Da li su finansijska sredstva i imovina jasno definisani i zako- 3. • broj korisnika Interneta na 10. i komunikacionih tehnologija = 1/3 podaci iz ankete + 2/3 statistiãki podaci Pitanja iz ankete: • Koliko je razvijen pristup Internetu u ‰kolama? • Da li je konkurencija između Internet provajdera takva da obezbeđuje dobar kvalitet. godinu ili poslednju godinu za koju je raspoloÏiv podatak (ponder 3/4). Podindeks informac. • broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika. • bruto upis u visoko obrazovanje (Gross tertiary enrollment rate) za 1997. i to: (1) Tehnolo‰ki indeks Tehnolo‰ki indeks non-core = = 1/8 podindeksa inovacija + 3/8 podindeksa tehnolo‰kog transfera + 1/2 podindeksa inform. godine (ponder 1/4). elektronski potpis.Konkurentnost privrede Srbije Op‰ta formula za prebacivanje statistiãkih podataka u skalu 1-7 je sledeça: countryval ue − imum 6 × sample max imumsample minmin imun + 1 − sample Statistiãki podaci: • rezidual tehnologije u trgovini. Svaki od tri indeksa koji ulaze u sastav GCI sastoje se od nekoliko podindeksa i izraãunavaju se po posebnoj metodologiji.000 stanovnika. • broj Internet hosts (=provajdera?) na 10. i komun. za‰tita potro‰aãa) dobro razvijeni i da li se sprovode? Statistiãki podaci (International Telecommunications Union): • broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 131 . tehnologija Podindeks inovacija = = 1/4 podaci iz ankete + 3/4 hard podaci Pitanja iz ankete: • Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e zemlje u odnosu na svetske lidere? • Da li konstante inovacije imaju vaÏnu ulogu u generisanju prihoda u va‰em poslu? • Koliko kompanije u va‰oj zemlji tro‰e na IR u odnosu na druge zemlje? • U kojoj meri se ostvaruje saradnja sa lokalnim univerzitetima vezano za IR? Statistiãki podaci: • SAD patenti na milion stanovnika dodeljeni 2000.

132 3.com/premium/rr/countrycredit/ccr/2001.Konkurentnost privrede Srbije nom za‰tiçeni? • Da li je vlada nepristrasna između ponuđaãa pri javnim nabavkama? • Da li organizovani kriminal optereçuje poslovanje velikim tro‰kovima? Podindeks korupcije Pitanja iz ankete: • Koliko ãesto se plaça mito za dobijanje uvoznih i izvoznih dozvola? • Koliko ãesto se plaça mito za povezivanje sa javnim preduzeçima? • Koliko ãesto se plaça mito vezano za plaçanje godi‰njeg poreza? Pitanja iz ankete: • Da li çe va‰a privreda zapasti u recesiju tokom narednih godinu dana? • Da li je tokom poslednjih godina dobijanje kredita postalo lak‰e ili teÏe za va‰u firmu? Statistiãki podaci: • inflacija (CPI).3. Posle izraãunavanja oba indeksa konkurentnost Srbije se moÏe uporediti sa konkurentno‰çu drugih zemalja na rang listi konkurentnosti. • stopa domaçe ‰tednje.iimagazine.4.1. • budÏetski suficit/deficit kao procenat BNP-a. analizu i obja‰njenje dobijenih rezultata. (3) Makroekonomsko okruÏenje Indeks makroekonomskog okruÏenja = = 1/2 podindeksa makroekonomske stabilnosti + 1/4 kreditnog rejtinga zemlje5 + 1/4 javni rashodi kao procenat BDP6 Podindeks makroekonomske stabilnosti = = 5/7 hard podataka + 2/7 podataka iz ankete 5 6 Kreditni rejting zemlje je dat na osnovu podatka koji objavljuje Institutional Investor (http://www. Izrada finalnog Mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja je finalna faza na‰eg podprojekta i ona ukljuãuje prezentiranje. • realni devizni kurs u odnosu na SAD. • lending-borrowing interest rate.htm) Statistiãki podatak. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . 3.

3.Konkurentnost privrede Srbije 3. realni kurs u odnosu na USD (1995=100) 14. broj PC-a na 100 stanovnika 9. broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika 8.000 stanovnika 6. već od 2002-2003 ovi podaci su zamenjeni pitanjen iz ankete 4.1. lending-borrowing interest rate spread 13. Neki podaci o spoljnoj trgovini iz UN standard industrial methodology ali samo za metodologiju koja se primenjivala zaključno sa 20012002. broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika 5.000 stanovnika 7.5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 133 . javni rashodi kao procenat BDP-a 11. na milion stanovnika 2. budžetski suficit/deficit kao procenat BDP-a 15. broj Internet hosts (=provajdera?) na 10. inflacija (CPI) 12. stopa domaće štednje Institutional Investor Ovi podaci su dobijeni od International Telecommunications Union 3. Patenti prijavljeni u SAD. kreditni rejting zemlje 10. broj korisnika Interneta na 10. Gross tertiary inrollment rate 3. Prilog 1 INDIKATORI KOJI SU NEOPHODNI ZA IZRAâUNAVANJE INDEKSA A KOJI SE NALAZE U ZVANIâNOJ STATISTICI Tabela 3-3: Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI 1.

Beograd 4. "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (mašinogradnja) 2. mašina i traktora. Pirot 5. Industrija obuće Beograd Dobitnici na rastućem tržištu 1. Sintelon A. Simpo AD Vranje 4. Prvi maj. Sever AD Električne mašine Subotica 5. Hemofarm koncern.. Pirot 3. Vršac 6. saobr. Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad 4. saobr. Beograd Sintelon A. Prilog 2 ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI PREDISTRAÎIVANJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd Industrija tekstila "LOLA RIBAR" OdÏaci Hemijska industrija "HIPOL" OdÏaci Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (ma‰inogradnja) Metaloprerađivaãka delatnost "Metalac" G. IDA Kikinda doo Gubitnici na opadajućem tržištu 1. sred. Beograd Ivo Lola Ribar sistem. Sartid Smederevo u stečaju 4. Rudnici bakra Bor 5.d. Prvi maj. Korporacija Sever. 5. Pirot Prerada hemijskih proizvoda. Prerada kaučuka Tigar.d. Milanovac 3. Fabrika kartona Umka 3.1. IMT Ind.3. Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda.. Industrija tekstila "LOLA RIBAR" Odžaci 2.6. Hemofarm koncern. sred. Vr‰ac Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda. Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad 3. Metaloprerađivačka delatnost "Metalac" G. Hemijska industrija "HIPOL" Odžaci 2. Pirot Proiz. Holding industrija kablova Jagodina Izvor: Klasifikacija izvr‰ena prema podacima SZS i Republiãkog zavoda za statistiku Srbije 134 3. Proiz. Sever AD Elektriãne ma‰ine Subotica Sartid Smederevo u steãaju Holding industrija kablova Jagodina Rudnici bakra Bor IDA Kikinda doo Industrija obuçe Beograd Tabela 3-4: Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu Gubitnici na rastućem tržištu 1. IMT Ind.Konkurentnost privrede Srbije 3. "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd 2. ma‰ina i traktora. Milanovac Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad Simpo AD Vranje Fabrika kartona Umka Prerada kauãuka Tigar. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Prerada hemijskih proizvoda. Grazia plus DOO Korporacija Sever. Grazia plus DOO Dobitnici na opadajućem tržištu 1.

BEOGRAD BRANIK' ARANDJELOVAC 'CENTROFAN' LOZNICA CEPAK' KRU·EVAC CER' CACAK 'COOL' BEOGRAD 'CRVENKA' CRVENKA 'DELTA M' NOVI BEOGRAD 'DELYUG' NOVI BEOGRAD 'DEUS SYSTEM' BEOGRAD 'DISKOMERC' KRNJEVO 'DMS' BEOGRAD DOMAL INÎENJERING' BEOGRAD 'DONIMPEX' VELIKA PLANA EI-PROFESIONALNA ELEKTRONIKA'NI· EKONOM' U·CE ELEKTROMEDICINA' NI· ENEL' POÎAREVAC SEDI·TE Kru‰evac Kragujevac Kikinda Kragujevac (Koricani) Beograd Novi Sad Kukujevci Ruma Pancevo Alibunar Beograd Beograd Beograd Subotica Loznica Beograd Beograd Beograd Beograd Vranje Beograd Beograd Beograd Beograd Ivanjica Beograd Arandelovac Loznica Kru‰evac Cacak Beograd Crvenka Beograd Beograd Beograd Krnjevo Beograd Beograd Velika Plana Ni‰ U‰ce Ni‰ PoÏarevac 3.7. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 135 .3.1.DECEMBAR-PROIZVODNJA'KRAGUJEVAC '29.OKTOBAR' KRU·EVAC '22. Prilog 3 ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI TERENSKOG ISTRAÎIVANJA RB 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 NAZIV PREDUZECA 14.NOVEMBAR' KIKINDA 'AGROMARKET' KRAGUJEVAC 'AGROOPREMA' BEOGRAD 'AGROPANONKA MTZ FINKE' NOVI SAD 'AGRO-PAPUK' KUKUJEVCI 'AGRORUMA' RUMA AGROÎIV' PANCEVO ALKROJ' ALIBUNAR 'ALLIED DOMECQ AGENCIES' BEOGRAD 'AMASIS' BEOGRAD 'AMAXUS' BEOGRAD 'ANDEX' SUBOTICA 'ASCOZA' LOZNICA 'AUTO NENA'-BEOGRAD 'AXXON TRADING LTD' BEOGRAD 'BBM-METALIK' BEOGRAD 'BEKO'BEOGRAD 'BELI PANTER' VRANJE 'BEMICO' BEOGRAD 'BEOGRADELEKTRO' BEOGRAD 'BEOMARK TREJD' BEOGRAD 'BEOPETROL' NOVI BEOGRAD 'BEST YTC' PRILIKE 'BORBA-PLASMAN' .Konkurentnost privrede Srbije 3.

Petar Drap‰in Mladenovac 'FABRIKA BAKARNIH CEVI' MAJDANPEK Majdanpek (Debeli Lug) FABRIKA CILINDARSKIH SKLOPOVA ML. I TURBOMOT. . N.BECEJ Novi Becej INTER-GOREKS' UÎICE UÏice 'IRIS' PRIJEPOLJE Prijepolje 'ISTRA' KULA Kula 'ITI' IVANJICA Ivanjica 'ITM COMPANY' BEOGRAD Beograd 'ITM INDUSTROKOMERC' BEOGRAD Beograd JASTREBAC' NI· Ni‰ 'JAVOR' IVANJICA Ivanjica 'JUCIT' BEOGRAD Beograd 'JUGODRVO'BEOGRAD Beograd 'JUGOREMEDIJA' ZRENJANIN Zrenjanin 'JUGOTRADE' . .H.H. ·ABAC ·abac FASAU' UÎICE UÏice FIMPAK' PANCEVO Pancevo 'F-KA AUTOMOTORA DVADESETPRVI MAJ' Beograd 'F-KA TRANSMIS. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .Kelebija 'KIBID' BEOGRAD Beograd KLUZ-PLITVICE' VR·AC Vr‰ac 'KOGO KOMERC' ZEMUN Beograd KOLONIJAL' VR·AC Vr‰ac KOMPANIJA 'SLOBODA'DD CACAK Cacak 'KONEKS' NOVA PAZOVA Nova Pazova 136 3.BEOGRAD Beograd 'JUGPROM' BELI POTOK Leskovac 'KARTONVAL' BEOGRAD Beograd 'KELEBIJA PETROL' KELEBIJA Subotica .K.zadruga) Irig 'GALEB-GROUP' CEROVAC Cerovac 'GASPETROL' PAN^EVO Pancevo 'GID' DIMITROVGRAD Dimitrovgrad GITARIC' SMED. 21 MAJ' Beograd FRU·KA GORA' IRIG (zem.ODLIVAKA U METALNIM KALUPIMA ML.Konkurentnost privrede Srbije 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 FAB.PALANKA Smederevska Palanka 'GODOMIN' SMEDEREVO Smederevo 'GORETRADE' BEOGRAD Beograd GO·A-FAM' SMEDEREVSKA PALANKA Smederevska Palanka 'GRAMAT' SUBOTICA Subotica 'HARDI EKSPORT-IMPORT' BLACE Blace 'HIBRID' BEOGRAD Beograd HOLDING'GAJ-F-KA NAME·TAJA' ZEMUN Zemun 'IBG' BEOGRAD Beograd 'IDEAL-KOMERC' BUJANOVAC Bujanovac IMT-'FABRIKA ODLIVAKA' JA·A TOMIC Ja‰a Tomic IMT-FABRIKA OPREME I PRIB. Petar Drap‰in Mladenovac FABRIKA KABLOVA ZAJECAR' ZAJECAR Zajecar 'FABRIKA OBOJENIH METALA' PROKUPLJE Prokuplje FABRIKA OPREME I DELOVA BABU·NICA (IMT FMO) Boljevac FADIP-IFC' BECEJ Becej 'FAP' PRIBOJ Priboj FARMAKOM M.B.K.

B. PRESS' NOVI BEOGRAD 'MAJSKI VELETRGOVINA' NOVI SAD 'MARBO PRODUCT' BEOGRAD 'MATEX' SUBOTICA MEDITERAN-92' GUCA 'MEG' PRAHOVO 'MERCEDES-BENZ JUGOSLAVIJA' BEOGRAD METALOPLASTIKA' ·ABAC MILAN BLAGOJEVIC' SMEDEREVO MILAN PREMASUNAC' KACAREVO MILAN STEPANOVIC MATROZ' SM 'MILIJA' KRAGUJEVAC 'MINEL-TRAFO'-MLADENOVAC 'MIPEX-AUTO' KRAGUJEVAC MIP'POÎAREVAC MIREX' CACAK 'MIV' SREMSKA MITROVICA MLADOST' POÎEGA 'MLEKARA' SUBOTICA MORAVKA' POÎAREVAC 'MOTINS' NOVI SAD 'NATURA TRADE' LOZNICA 'NELT LTD' BEOGRAD NEW DON' GOLOBOK NISSAL' NI· 'NOVI DOM' BEOGRAD 'NOVKABEL' NOVI SAD 'OBNOVA' KRALJEVO PAÎICI KOMERC'-BEOGRAD (sada se zovu TAR·) 'PHARMANOVA CO' ZEMUN 'PIONIR' SUBOTICA 'PIROTEX' PIROT Ni‰ Surdulica Vranje Bezdan Ni‰ Kragujevac Medveda Leskovac Leskovac Beograd Leskovac Leskovac Beograd Beograd Backa Topola Kikinda Beograd Pirot Beograd Novi Sad Beograd Subotica Guca Prahovo Beograd ‰abac Smederevo Kacarevo Sremska Mitrovica Kragujevac Mladenovac Kragujevac PoÏarevac Cacak Sremska Mitrovica PoÏega Subotica PoÏarevac Novi Sad Loznica Beograd Golobok Ni‰ Beograd Novi Sad Kraljevo Beograd Beograd Subotica Pirot 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 137 .Konkurentnost privrede Srbije 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 KORIDOR SMV COMPANY' NI· KO·TANA' SURDULICA KO·TANA' VRANJE 'KOTEKS' BEZDAN KOVACNICA' NI· 'KRAGUJ' KRAGUJEVAC LECE' MEDVEDJA 'LEMIND-FPL' LESKOVAC 'LEMIND-PROLETER' LESKOVAC 'LENSIM-NEOTON' BEOGRAD LESKODRVO 'LETEKS' LESKOVAC LEVERI' BEOGRAD 'LIPA-PAPIR' BEOGRAD LIVNICA CELIKA' BACKA TOPOLA 'LIVNICA KIKINDA' KIKINDA 'LIVNICA-RALJA 21 MAJ' BGD LJUBOMIR KARTALJEVIC' PIROT 'M.

·ECERANA D.Vrnjci Backa Topola UÏice Subotica Zemun Ni‰ PoÏarevac UÏice Beograd Sombor Cacak Leskovac Beograd Beograd Kragujevac Sombor Leskovac Beograd ·abac ·abac Kru‰cic 138 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .TEKSTILNE KONF.Konkurentnost privrede Srbije 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 'POLJOPRIVREDNIK' SKUPLJEN POSPROM' NI· POTENS' POÎEGA PPT-SERVOUPRAVLJACI' TRSTENIK 'PROCHEMICAL' NOVI BEOGRAD 'PROLETER' IVANJICA 'RADOM-EXPORT' BEOGRAD RAMSKI RIT' VELIKO GRADI·TE RATKO PAVLOVIC' NITEKS NI· 'REKORD PNEUMATIKA' BEOGRAD RODIC M&B-COMPANY' KULA 'RUMAPROMET' RUMA 'SENTA-PROMET' SENTA SLOGA' VLADICIN HAN 'SOLID MODA-PRODUKT' SUBOTICA SOMBOR' SOMBOR (fabrika akumulatora Sombor) 'SONY TRADE M & M' VRANJE STARI TAMI·' PANCEVO 'STIV-PRED'-BEOGRAD 'SUNCE' SOMBOR 'SVRLJIG' IDUSTR. 1898' BEOGRAD ·ECERANA' ·ABAC ·IDAL' ·ID ·INVOZ' ZRENJANIN 'TEHNOISTOK' NEGOTIN 'TIMINGS'-BEOGRAD TINA' KNJAÎEVAC 'TIV' VRANJSKA BANJA 'TODOR' VRNJCI TOPIKO' BACKA TOPOLA TRGO-AGENT' UÎICE 'TRGOPROMET' SUBOTICA 'TTG HANDEL' ZEMUN UNICOM' NI· UNION MZ' POÎAREVAC VALJAONICA BAKRA .SEVOJNO 'VALORPLAST' NOVI BEOGRAD 'VEDUS' SOMBOR VIDEX' CACAK 'VIKTORIJA' LESKOVAC 'VITAM-TRADE' BEOGRAD 'X RAY' BEOGRAD 'ZASTAVA ALATI' KRAGUJEVAC 'ZASTAVA PROMET' SOMBOR 'ZDRAVLJE' LESKOVAC 'ZORA ZO' BEOGRAD ZORKA-OBOJENA METALURGIJA' ·ABAC ZORKA-PHARMA' ·ABAC ÎIVINARSKA FARMA' KRU·CIC (krmivo produkt) Ni‰ PoÏega Trstenik Beograd Ivanjica Beograd Veliko Gradi‰te Ni‰ Beograd Kula Ruma Senta Vladicin Han Subotica Sombor Vranje Pancevo Beograd Sombor Svrljig Beograd ·abac ·id Zrenjanin Negotin Beograd KnjaÏevac Vranjska Banja Kraljevo .T.

godine) do 12% (koliko se razlikuju izvozne cene i cene robe na domaçem trÏi‰tu kod pojedinih preduzeça. Ali nerealan kurs çe. istiãu. ali plivanje kursa je suvi‰e kontrolisano. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 139 .Konkurentnost privrede Srbije 3. Kako dalje postupati je pitanje buduçih promena kursa: Veçina preduzeça ne oãekuje promenu kursa i istiãe da to zavisi od politiãkih razloga ("Koliko se odrÏi Dinkiç"). jednokratne devalvacije. • njene tehnolo‰ke i radne intenzivnosti. dovesti do obustavljanja proizvodnje jer je "bolje da imaju nestabilan dinar nego da ostanu bez posla". Rastuçi deficit platnog bilansa zateva devalvaciju deviznog kursa. Tu svakako spada devizni kurs s obzirom na njegov znaãaj za izvoznike. Preduzeça koja ne kupuju stranu valutu na domaçem deviznom trÏi‰tu nemaju veçe primedbe na kurs. kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industrijom. Margina nerealnosti je dosta ‰iroko procenjena tj. Procena marÏe nerealnosti ide od 40% (koliko je iznosila inflacija 2002. veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji i nabavljaju repromaterijal na inostranom trÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog. Oni devize steãene izvozom mahom koriste za plaçanje uvoznih inputa tako da kurs nema uticaja na njihovo poslovanje. da i one inpute koje kupuju u zemlji (rad i energija). prema mi‰ljenju anketiranih. Međutim.1. ova preduzeça moraju da iskoriste za plaçanje radnika. • • • • • • • 3. tako da im nizak kurs ne odgovara i smatraju da je nerealnost kursa veoma prisutna. Kurs je neizdrÏiv jer su cene svih sirovina porasle a kurs se nije menjao. Druga grupa firmi koje imaju manje radno intenzivnu proizvodnju.4. jo‰ uvek ovde plaçaju jeftinije nego na drugim trÏi‰tima. smatra da je devizni kurs potcenjen i da je realna vrednost evra 100 dinara. mogli smo da uoãimo da su neki indikatori posebno nagla‰eni i da za njih postoji posebno interesovanje. Najãe‰çe smatraju da kurs eura u dinarima treba da se poveça za oko 2025%. Prva grupa firmi. stabilnog deviznog kursa jer to smatraju osnovom za stabilno poslovanje i moguçnost realnog ispunjenja planiranog. Devize dobijene iz izvoza. Ove dve grupe se razlikuju u pogledu: • veliãine izvoza. • veliãine firme. Za njih je stabilan kurs bitan kao stabilna obraãunska kategorija koja ne remeti poslovne planove. Veçina preduzeça smatra da bi promena deviznog kursa poveçala dinarski prihod prilikom prodaje deviza ali se slaÏe da bi kod stanovni‰tva izazvalo nepoverenje u stabilnost dinara. Iako se veliki broj preduzeça slaÏe da je kurs nerealan. Prvi izve‰taj o kvalitativnim zapaÏanjima Tokom sprovođenja ankete na uzorku od 22 preduzeça u Srbiji. Nerealan kurs je manje optereçujuçi u poslovanju preduzeça kada ne postoje devizna ograniãenja (kada preduzeça mogu drÏati devize na svojim raãunima u zemlji bez obaveze da ih prodaju po unosu u zemlju). Retka su oãekivanja velike.. • vrste dobavljaãa (inostrani ili domaçi). preduzeça se ne slaÏu kolika promena kursa je neophodna. veliko je neslaganje u pogledu toga kolika je margina nerealnosti i kako dalje postupati. koje su radno intenzivne. Ipak je bolje imati plivajuçi kurs nego fiksni. buduçi da koriste stranu valutu koju su stekli izvozom i koja se nalazi na njihovom deviznom raãunu u zemlji. Devizni kurs Postoje dve grupe mi‰ljenja povodom deviznog kursa. sa velikim brojem radnika.

Sledeçi indikator vezuje se za privredna oãekivanja u narednom periodu od godinu dana.Konkurentnost privrede Srbije Ima mi‰ljenja da kurs moÏe ostati nepromenjen ali da onda drÏava treba da interveni‰e sa nekim stimulativnim merama za izvoz koje bi zamenile poveçanje kursa. U tome su posebno glasni tekstilci i koÏarci . Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. Skoro sva preduzeça koja imaju inostrani priliv koriste moguçnost koju sada imaju da devizni priliv drÏe na svom raãunu dok im ne zatreba. De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15. Uz komentar deviznog kursa povremeno je istican znaãaj moguçnosti kupovine deviza .Veçina preduzeça se Ïali na nedostatak kvalitetnog kreditiranja. Dostupnost kredita. Veçina smatra da su necarinske mere idealne za ovu namenu. međutim. Neki od njih istiãu da su. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. Takođe veçina privrednika smatra da se u poslednje dve godine zbog promena poveçao stepen neizvesnosti i da je oteÏano planiranje proizvodnje. Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope.jo‰ uvek nemamo servis kakav imaju poslovni partneri na‰ih preduzeça u inostranstvu. Oãekuje se u narednom periodu stagnacija ili pogor‰anje uslova privređivanja uz primese recesije.raspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏna koliko i nivo deviznog kursa. posebno veça. Privredna oãekivanja su povezana sa stanjem bankarskog sektora i finansijskim trÏi‰tima. o Dugoroãni krediti takođe ne postoje. slaÏu se skoro svi intervjuisani privrednici.00 h da bi izvr‰ila plaçanja.pozivaju se na italijanske partnere preko kojih su prinuđeni da uzimaju produÏene komercijalne kredite da bi nekako opstali. Takođe. Po‰to su krediti priliãno skupi. ne moÏe da odgovori potrebama privrednika. "Postoji Ministarstvo za privatizaciju i privredu ali se ono iskljuãivo bavi pitanjima privatizacije". Tro‰kovi proizvodnje rastu a kurs ostaje stabilan tako da je to na izvestan naãin kontradiktorno. Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i • • • • 140 3. S druge strane neki drugi tvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad i energija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego u drugim zemljama. Skupe transakcije. Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. Iako ima mi‰ljenja da stvari postaju sve bolje i bolje . veç iz kalkulacija izbacili pozitivne efekte rasta kursa koji su izvoznici nekad imali. mnoga preduzeça su stavila primedbu da se niko u Vladi Srbije ne bavi problemima privrede. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. Privredna oãekivanja Privrednici su bili uglavnom oprezni govoreçi o privrednom ambijentu i svojim oãekivanjima u dolazeçem periodu. Bankarski sektor Bankarski sektor. Veçi broj privrednika se slaÏe da privreda trpi rast cena elektriãne energije i plata koje realno rastu iskazano u evrima dok s druge strane imamo ãvrst devizni kurs. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Posebne zamerke se odnose na: Nedostatak kredita . tako da Ïelimo da izdvojimo mi‰ljenje o ovoj grupi indikatora kako bi se bolje sagledala konkurentnost srpske privrede. o Krediti za obrtna sredstva ne postoje (za kreditiranje proizvodnje. âak i kada banke mole dobra preduzeça da uzmu kredit. Ima razliãitih stavova oko cene domaçih inputa. Garancije banaka i kamate su previsoki. a posebno za kreditiranje proizvodnje za izvoz). Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. ãak po diferenciranim stopama pre podne i popodne. po mi‰ljenju veçine.

nepovoljno je ocenjeno i finansijsko trÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nije razvijeno.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. plaçaju 1-3%. Nedostatak usluga. Platni promet sa Kosovom. • TrÏi‰ta kapitala. Neefikasnost poreske policije je jo‰ jedna zamerka u ovoj oblasti. oni bi mogli da zatvore kapije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 141 . • Novi deoniãari.ne Ïele da se bave kreditiranjem kupaca veç smatraju da je to posao banaka. Banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. Ocenjeno je da banke nemaju samoinicijativu da preduzimaju poslovne rizike veç da ãekaju da im Narodna banka da instrukcije kako da posluju Krediti za razvoj. koje uvoze robu i preprodaju je . o Banke ne Ïele da izdaju garancije. Pri tome. o Na primer. Domaçi deoniãari su neuki. registrovane na "mrtve ljude". posebno lizing opreme. ali neefikasni (provode "silno vreme traÏeçi ne‰to"). Nedostatak inicijative. prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. Paralelno sa bankarskim sektorom. kod poslovnih partnera. dobili su ne‰to za dÏabe.porez ostane na njima. ima dve vrste privrednih subjekata koji su apostrofirani kao vaÏni akteri izbegavanja poreza: • oni koji se bore za preÏivljavanje same firme • oni koji "posluju" na osnovu evazije poreza . Izvozna ekspanzija je uslov razvoja savremene privrede a posebno privrede male zemlje kao ‰to je Srbija. âak i krediti koje odobrava Fond za razvoj sa kamatom od 7% se ne realizuju jer se zahteva uãe‰çe banaka od 50% koje ne Ïele da plasiraju novac pod tim uslovima buduçi da je inflacija bila 9%. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala.konkurentniji su za porez od 20% od redovnih kompanija. Mora se stvoriti moguçnost da se izvozi i obavljaju spoljnotrgovinska plaçanja sa Kosovom (za sada se vr‰i reeksport preko Makedonije). Preduzeça imaju lo‰e iskustvo sa finansijskom policijom: Odmaganje preduzeçima nije doprinos stabilnosti – strogi su. iako privrednici nerado govore o tome. Izvori finansiranja se. Oni koji kupuju. neka bolje stojeça preduzeça su zainteresovana za faktoring . Izbegavanje poreza je ipak prisutno. Spoljnotrgovinska mreÏa i naãin odvijanja spoljne trgovine je indikator nivoa razvoja spoljnotrgovinske saradnje sa svetom. Pored pomenutih indikatora sledeçi vaÏan indikator privrednog ambijenta i konkurentnosti privrede je i poreski sistem. Biv‰e dru‰tvene firme u deoniãarsku skup‰tinu ubacuju zaposlene i prave nove radniãke savete. Poreski sistem Iako veçina privrednika tvrdi da vi‰e nema izbegavanja poreza. neki istiãu da kada toga ne bi bilo. o Isto vaÏi za lizing. Neefikasan platni promet. domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju.visok je porez od 20% ali se naplata ne kontroli‰e adekvatno. âesto se osnivaju firme "jednodnevke". Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili 3. ali i to varira od banke do banke. Minimalna je kreativnosti izlaska u susret zahtevima privrednika. ali se one posle transfera prihoda bez plaçanja poreza gase . nalaze u komercijalnim odnosima.

pa zatim njen uvoz u zemlju uz plaçanje uvoznih daÏbina izgleda da je isplativ ma kako to paradoksalno zvuãalo. ove robe. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. zapravo pogodnost za one koji kroz sive kanale prodaju robu i na taj naãin stiãu nelojalnu i nedostiÏnu konkurentsku prednost nad onima koji plaçaju visoke daÏbine. Primeri: • Na trÏi‰tu se legalno u apotekama prodaju neregistrovani uvozni lekovi. proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. Rumuniji 20%). ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. • Polovne automobilske gume. • Visoke carine na sirovine. o Pogre‰na struktura carina. ali se ne protektiraju veç prodaju na domaçem trÏi‰tu i po‰to im je cena niska predstavljaju nelojalnu konkurenciju domaçim proizvođaãima (ali i redovnim uvoznicima). navodeçi brojne manifestacije (probleme) oni posredno ukazuju na neke znaãajne izvore sive ekonomije koja im predstavlja direktnog konkurenta. Poseban problem predstavlja nagla i preterana liberalizacija uvoza koja se manifestuje kroz nizak nivo carinske za‰tite. Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi i sirovine kojih ima u na‰oj zemlji. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja. zbog nepo‰tovanja propisa. Bugarskoj 15%. zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za 142 3. koji nikada ne plate po‰to ostave preduzeçe da bankrotira. izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom. visoke stope za‰tite su. • Niske carine. pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz. Carine u Srbiji su znaãajno niÏe od carina u okruÏenju i Evropi (Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%. Iako se firme ne Ïale direktno na nedostatak kontrole. To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu. a ne koriste posrednike. Svako zna da takav lek nije dospeo kroz legalne kanale uvoza veç ilegalno. na tim preduzeçima ostavljaju dug za porez. zvaniãno su uvezene radi protektiranja.carine Privrednici uglavnom smatraju da je izvr‰ena preterana liberalizacija spoljnotrgovinske (uvozne) za‰tite u veçini sektora. Inspekcija ne ãini napore da ovo zaustavi. • Nedovoljna kontrola spoljnotrgovinskog sektora omoguçuje kvazi reeksport. o uvoznici uvoze preko fiktivnih preduzeça robu koju preprodaju dalje. U oblasti spoljnotrgovinske razmene iako je izvr‰ena liberalizacija spoljne trgovine izgleda da je drÏavna kontrola (nadleÏnih organa) spoljnotrgovinskih transakcija neadekvatna i nedovoljna. Oni koji razmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbog daljeg moguçeg sniÏavanja carinskih stopa u procesu harmonizacije propisa sa Crnom Gorom. Na‰a industrija lekova trpi ‰tetu od dampin‰kog ilegalnog uvoza. kao i situaciju uvoza robe koja je proizvedena u na‰im fabrikama. o Uvozna zavisnost. Po njegovim reãima. I pored visokih carina smatra da je za‰tita domaçeg trÏi‰ta slaba zato ‰to se propisi ne primenjuju: o uvoznici umanjuju uvozne fakture i po tom osnovu plaçaju niÏe carine. Takođe uglavnom svi. Veliki problem su relativno visoke carine na sirovine koje se uvoze kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. • Izuzetak je stav jednog veoma uspe‰nog privrednika koji smatra da su carine jo‰ uvek previsoke (reã je o neto izvozniku). sa umanjenim daÏbinama. Izvoz po svaku cenu.Konkurentnost privrede Srbije Kako pristupaju stranom trÏi‰tu? Proizvođaãi uglavnom izvoze direktno. Za‰tita domaçeg trÏi‰ta . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . znaãi sami.

onda bi i ostali (njihovi dobavljaãi) morali te standarde da usvoje. Sa drugim zemljama je uglavnom obrnuto . âest komentar je da su zapostavljena okolna trÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (Rumunija. a njih nemam u zemlji"). • Ugovori o slobodnoj trgovini. Dakle. Spoljnotrgovinsko poslovanje je znatno olak‰ano i to ãesto privrednici usputno navode . njihovo sprovođenje zavisi od toga da li to dozvoljavaju pravila Svetske trgovinske organizacije. Komentari su se odnosili na razliãite mere za‰tite domaçih preduzeça koja nisu spremna da konkuri‰u ravnopravno velikim globalnim korporacijama. Po mi‰ljenju veçine privrednika trÏi‰te je previ‰e otvoreno za uvoznu robu i mnogi smatraju da bi trebalo uvesti razliãite barijere u cilju za‰tite domaçe privrede.. Kroz razgovore povodom uvoza i izvoza sa domaçeg trÏi‰ta. na‰i izvoznici imaju razliãit tretman u razliãitim zemljama.postupak je spor a administracija je prevelika. nemamo vi‰e od koga da se ‰titimo. Prema tome. PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçaju uvozne carine uop‰te. imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. VRLO JE TE·KO NAPLATITI . proizvođaãi se Ïale da je zadrÏana visoka carinska stopa na neke repromaterijale koji se kod nas ne proizvode. privrednici su usputno. Izvoznici hrane. a vrlo malo kupuju. Moralo bi okruÏenje da doÏivi transformaciju proizvodnje i usvajanje standarda da bi izvoznici hrane mogli ozbiljnije da nastupaju na razvijenim trÏi‰tima."domaçe dozvole vi‰e ne postoje". nepravedne carine.mi smo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo ‰ta mnogo da ‰titimo. Ni jedna na‰a institucija koja daje certifikate nije međunarodno priznata. ako im i odobrimo uvoz. Međutim. Ukrajina. Naprotiv. tih 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 143 . Ako je sa njima ugovor o slobodnoj trgovini na snazi. Navođene su kao potrebne u vi‰e sektora.4% koje se vraçaju prilikom izvoza. međutim. moraju da imaju mnogo certifikata. Međutim. Istovremeno. vi‰e çemo dobiti kroz izvoz. ãesto navodili razliãite indirektne mere regulisanja spoljnotrgovinskog poslovanja. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. Ovakva aktivnost je. po njima. o Sporost procedure. van uticaja pojedinaãnih preduzeça. imamo neka velika trÏi‰ta gde samo moÏemo da dobijemo. Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje..). Zavisno od stranog trÏi‰ta. Necarinske mere na domaçem trÏi‰tu. • Povraçaj carina na uvozne sirovine. Bugarska. Ovo je mera koja je najãe‰çe pominjana. Ovako. postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan.Konkurentnost privrede Srbije kvalitetan proizvod su nam potrebne kvalitetne sirovine. Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode. Oni su zainteresovani za ovo trÏi‰te da bi mogli da prodaju. Interesantan je jedan stav o (ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta: "Od koga da se branimo? Sa najagresivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veç sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini Slovenija. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. Evo najvaÏnijih komentara i predloga u pogledu razliãitih necarinskih mera: • Izvozne stimulacije. bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). Necarinske mere Liberalizacija. Na drugoj 3. Ako bi pojedini proizvođaãi-izvoznici insistirali na HCCP ili ISO standardima. Susret sa necarinskim merama..

Po pitanju izvoznih stimulacija nailazi se i na donekle podeljena mi‰ljenja. pogotovo kada se radi o izvozu opreme i nekih kapitalnih dobara. MarÏa tolerancije domaçih dobavljaãa. priznaju da to ulaÏu u obrtna sredstva koja im nedostaju. Uvođenje ove grupe mera bi zahtevalo posebnu analizu koju bi izvr‰io i predloÏio struãni tim. DrÏavne subvencije. Veliki izvoznici smatraju da subvencije nisu dugoroãno re‰enje i da na dugi rok vode nekonkurentnosti dok na kratak rok trenutno re‰avaju problem konkurentosti. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije". Oni koji ne znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏava pomaÏe bogatima da se dalje neetiãki bogate. U politici javnih nabavki Srbija nema odgovarajuçi zakon koji bi uveo marÏu tolerancije za domaçe firme po kome bi one bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. tvrde da drÏava pomaÏe nekonkurentnima da preÏive. Izvozni krediti su neophodni i to za finansiranje stranih kupaca. Na primer. novoj ãlanici çe biti dopu‰ten period prilagođavanja i zato je moguçe u tom periodu primeniti neke necarinske mere koje mogu obezbediti poveçanje konkurentnosti srpskog izvoza. Ovo je takođe jedna od najãe‰çe pominjanih mera podsticaja izvoza. Kada preduzeça predlaÏu neke mere (uglavnom uvođenje necarinskih barijera) u Vladi nailaze na stav da su te mere zabranjene pravilima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. DrÏava treba da uvede standarde koji propisuju tehniãke karakteristike u proizvodnji tamo gde ih nema ili gde su zastareli. To znaãi da çe na tenderu za javnu nabavku biti izabrana domaça firme sve dok njena cena nije 15% veça od ponuđene cene strane firme. a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. Manji izvoznici Ïele poveçanje subvencija odmah i smatraju da su izvozne stimulacije koje se sada primenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • strani. ali drÏava daje koliko moÏe". kojima pomoç nije potrebna. Takva je i Ïalba "drÏava ni‰ta ne pomaÏe". DrÏava i drÏavne mere Generalno. Znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. Oni. Uvoz nekih proizvoda ima karakteristike dampinga pa treba stvoriti moguçnost da se koriste antidamping mere. o "DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. Oni koji koriste drÏavne subvencije. zemlje u okruÏenju imaju marÏu od oko 15% u javnim nabavkama. Kome drÏava pomaÏe? Od drÏave se uglavnom oãekuje pomoç. ‰to nije u potpunosti taãno. Antidamping mere. ãesto bez konkretnih zahteva. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Ima i ekstremno pozitivinih mi‰ljenja ("rade vi‰e nego ‰to mogu") ali su to vrlo sporadiãni sluãajevi. Osiguranje izvoza. ·ikanirajuçi postupci. 144 3. kaÏu: o "Tako ne‰to ne postoji". uvozu onih proizvoda za koje su carine znatno sniÏene. Na taj naãin se indirektno uvode tehniãke barijere trgovini tj. i privrednici koji to znaju veç imaju rezigniran komentar: "·to nas pitate za stimulacije? Kad ih traÏimo. kaÏu "nije mnogo. mada je to oãekivanje dosta neartikulisano. a i po pristupanju. (Ovo je bila nekada aktivnost PK Jugoslavije. onda nam kaÏu da WTO to ne dozvoljava". • Oni koji ne koriste ova sredstva. koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). • Oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). ·to brÏe treba stvarati moguçnosti da se rate plaçanja kod otplate na kredit mogu osiguravati kod osiguravajuçih kompanija. poverenje prema politiãarima je kod velike veçine firmi vrlo nisko i smatraju da kod dono‰enja odluka politiãari favorizuju određene grupe ili firme. Ne postoji jasna svest o tome kome drÏava i kako pomaÏe. Sve do pristupanja.

Konkurentnost privrede Srbije

Poreski krediti na inovacije odgovori na ovo pitanje su dobra ilustracija odnosa drÏava - privreda. Najãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpuno neznanje o ãemu bi tu moglo da se radi. Iz odgovora privrednika provejava stav da su privreda i drÏava dva potpuno odvojena sveta sa razliãitim ciljevima, bez mnogo međusobnog razumevanja i informisanja. Administrativni propisi. Spoljnotrgovinski propisi su pojednostavljeni, ali unutar zemlje poslovanje je zagu‰eno. • Propisi koji se odnose na gradsko građevinsko zemlji‰te negativno se istiãu. • Nefleksibilnost primene propisa - rok unosa deviza se po‰tuje po starim propisima, bez obzira na razloge produÏetka tog unosa. Imovinska prava. PotraÏivanja nisu za‰tiçena zakonom. Sa promenama u platnom prometu (Ïiro raãuni u bankama) opet nastaje lov u mutnom. Veleprodaje, kod kojih STR pazare, imaju problem jer STR otvaraju raãun za raãunom u bankama, pa ih je te‰ko uhvatiti. Izbegavanje poreza. "Dobro organizovane firme ne plaçaju veliki porez" (direktor uspe‰nog preduzeça). Naravno, odmah je istaknuta razlika između preduzeça koja upravljaju porezima i onih koji izbegavaju plaçanje poreza. • Izbegavanje poreza na profit. Posebno direktori velikih preduzeça sumnjaju na privatni sektor i STR. • Siva ekonomija (neformalni sektor). Postoji, ali je u opadanju (sa 60% na 30%, po slobodnoj proceni privrednika). Strane drÏave. Neke strane drÏave pomaÏu dramatiãno svojoj privredi. Turska je u regionu vrlo agresivna sa niskim cenama - imali su devalvaciju nacionalne valute i podsticaje izvoza i preplavili su region jeftinom robom. To

su privatnici i sada imaju interes, neizvesno je kako çe se to dalje razvijati. Stanje tehnologije. U veçini firmi tehnologija je zastarela. Po pravilu je oprema poslednji put obnavljana pre deset i vi‰e godina. I pored toga ove firme posluju i odrÏavaju se na trÏi‰tu pa ãak i izvoze. Tehnolo‰ka (ne)sofisticiranost po granama. U brojnim granama je zaostajanje dramatiãno. • Kada je u pitanju ma‰inogradnja, tehnolo‰ki i tehniãki zaostatak je prouzrokovan zbog izostanka kreditne podr‰ke. Za ovakvu vrstu poslova potrebni su krediti na 10 godina, sa daleko povoljnijim kamatama. Konkurentnost u pogledu rokova i cene se ne moÏe postiçi bez ovoga. U poslednjih 10-15 godina privreda Srbije je mnogo zaostala. • U obuçarskoj grani, jedan privrednik se sam sebi nasmejao: "Na ãemu mi radimo, da ne poverujete," aludirajuçi na zaostalost opreme. Veçina obuçarskih fabrika i nema sopstvene ma‰ine veç radi na zastarelim ma‰inama koje dobijaju na kori‰çenje od stranih partnera za koje rade loan poslove. • Farmaceutski sektor, koji po prirodi posla mora biti zasnovan na savremenoj tehnologiji, iako je u veçem obimu nabavljao savremenu tehnologiju, smatra da to nije u zadovoljavajuçem obimu. Ono ‰to istiãu je ãinjenica da im drÏava ne pomaÏe, ne daje nikakve olak‰ice pri nabavci savremene tehnologije i da tu nema ama ba‰ nikakve dugoroãne strategije na makro nivou. Nova ulaganja nisu moguça bez kredita, iako je interes u svim granama vrlo izraÏen. Strane direktne investicije i inovacije. Među privrednicima postoji dvojak stav u pogledu znaãaja stranih investicija za dono‰enje inovacija u zemlju.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

145

Konkurentnost privrede Srbije

• Skeptiãni, među kojima ima i onih koji rade u preduzeçima koja su tesno povezana sa stranim partnerima ili su rezultat stranih investicija, kaÏu da je takvih primera malo. Naravno, van njihovog preduzeça, za koje kaÏu da je direktno nastalo trasnferom strane tehnologije. • Optimisti, koje deprimira nizak nivo tehnologije u celoj privredi i koji oãekuju (bez opipljivih materijalnih dokaza) da çe dotok stranog kapitala biti znaãajan izvor savremene tehnologije. Domaça nauka. Sva preduzeça istiãu da sarađuju sa postojeçim istraÏivaãko razvojnim institucijama u zemlji. Međutim, ãeste su i Ïalbe da su rezultati te saradnje slabi. Dostupnost inÏenjera i nauãnika. Dobar broj anketiranih kaÏe "Ima ih, ali ...". neki se Ïale na to da su mladi struãnjaci nepripremljeni za rad u privredi, neki se Ïale da se mladi "ãudno" pona‰aju, a neki da ih preduzeça jednostavno ne koriste dovoljno. Odliv mozgova, generalno nije uoãen kao ozbiljniji problem. Strani partneri. Firme koje imaju zajedniãka ulaganja i one koje se oslanjaju na dobavljaãe iz uvoza, vr‰e razvoj u saradnji sa stranim partnerima i ãak ostvaruju izvoz manjeg dela proizvodnje pod svojim imenom. Konkurentnost domaçe privrede Nerazvijenost marketinga. Veçina na‰ih preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje zahteva i potreba potro‰aãa. Takođe, veçina istiãe da ne izdvajaju znatnija sredstva u sopstveno istraÏivanje i razvoj. Uzrok nemarketin‰ke orijentacije. S druge strane, ima dosta opravdavanja ovakve nemarketin‰ke orijentacije:

• Kupci, ãinjenicom da je na‰ potro‰aã uglavnom cenovno orijentisan i da se ne‰to mora menjati kasnije, kako se budu menjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta. Nekoliko privrednika veç sada smatra da su domaçi potro‰aãi dobro upuçeni, ali da to pokazuju samo onda kada imaju novca. Veçinom, nemaju novca i kupuju na bazi cene. • Konkurencija. Konkurencija varira, od trÏi‰ta do trÏi‰ta, tako da gde je slaba konkurencija (a do skora je to bilo preovlađujuçe stanje) nema ni potrebe za marketingom. Ista preduzeça oseçaju u razliãitim delovima svoje delatnosti razliãitu domaçu i stranu konkurenciju. Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvoda izloÏeno jakoj konkurenciji, ali trÏi‰te inputa nije (domaçi proizvođaãi koji koriste domaçe inpute se nalaze u neugodnoj situaciji). Posebno je jak ulazak stranih konkurenata koji "zatrpavaju" domaçe trÏi‰te. Posledica - ograniãen izvoz. Veliki problem za prodaju domaçih proizvoda na inostranom trÏi‰tu je lo‰a trgovaãka marka ("Da imate znak ‘Gorenje’, umesto 8.000 kupio bih od vas 20.000 ‰poreta"). Mala ulaganja u edukaciju. Takođe kada je reã o edukaciji kadrova i usavr‰avanju, uglavnom istiãu da je tu priliãan zastoj postojao u periodu do pre dve godine, da bi tokom poslednje dve godine edukacija kadrova postala uãestalija. Lanac vrednosti. Bolja preduzeça shvataju potrebu da se radi i marketing i upravljanje kanalima prodaje i brendiranje svog proizvoda, ali isto tako misle da se u domaçoj privredi to vrlo malo sprovodi. Pojedine "znanjem intenzivne" kompanije poku‰avaju da razvijaju svoj sopstveni know how, dizajn i druge aktivnosti za dodavanje vrednosti proizvodima. Briga za potro‰aãe i klijente je do skora bila na niskom nivou, ali raste sa porastom konkurencije, to je op‰ti stav.

146

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

Priroda konkurentske prednosti. Preduzeça se razlikuju u stavovima: • Preduzeça koja nisu ulagala u poslednje vreme u tehnologiju smatraju da je jeftin rad osnova njihove konkurentske prednosti. Ovo je naroãito prisutno u tekstilnoj i obuçarskoj industriji, gde se prodaje usluga oplemenjivanja i dorade, i gde je cena ove usluge dvostruko niÏa nego u periodu 1990. godina. Sada je izrada jednog mu‰kog odela 12 evra dok je 1990 iznosila 22 evra. Razlog za ovako dramatiãan pad jeste konkurencija tekstilaca iz susednih zemalja kao ‰to je Bugarska i Rumunija, gde su nadnice jo‰ niÏe. • Oni koji su ulagali u tehnologiju, smatraju da jeftin rad nije nikakva konkurentska prednost (drugi privrednik: "Bugari su jo‰ jeftiniji, pa ni‰ta ne mogu da urade u svetskoj podeli rada"). • Oni koji vide konkurenciju "na granici" traÏe druge izvore konkurentske prednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego servis koji dajemo kupcima - mi sada vozimo u prodavnice kupaca po minimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji. Stranci to ne mogu jer nemaju logistiãki kapacitet, oni bi da voze kamion robe, ‰to je za kupce nepovoljnije" o "Mi ne prenosimo (prim. ne smemo da prenesemo) carinsku za‰titu u cene veç povoljnim cenama stvaramo barijeru ulaska strancima" Izvoz jugoslovenske privrede Interesantan je komentar koji je prouzrokovalo pitanje: Da li se izvoz isplati? Uz odgovor DA, ãuo se i komentar sa dva stava: • Najgore je ne raditi. Domaçe trÏi‰te je malo za bilo koju ozbiljnu proizvodnju (sem, moÏda, neke hrane i sl.). Ko ne izvozi, ne moÏe da opstane. • Sada se isplati. Na‰a osnova obraãuna je cena ko‰tanja po standardnim tro‰kovima. Ako zarađujemo 1 cent na bilo kojoj prodaji, pa time i na izvozu, smatramo da se isplati.

Fokusiranost domaçeg izvoza. Veçina se slaÏe da je domaçi izvoz fokusiran. • Neki su fokusirani na trÏi‰ta svojih kompanija ("izvoze" preko sistema svoje matiãne kompanije); • veçina izvoznika je fokusirana na trÏi‰ta istoãno-evropskih zemalja i biv‰eg SSSR-a. Obim regionalne prodaje. Ograniãen je, ali u porastu. Kod nas politiãari ne stiÏu da od skupljanja poena ukorene strategiju, tako da, kada se politiãari smene, strategija ostane. DrÏava bi trebalo da pravi bilateralne sporazume sa okolnim zemljama (veçi broj proizvođaãa). Problem çe sve vi‰e predstavljati pribliÏavanje ovih zemalja Evropi i poo‰travanje njihovih reÏima (Rumunija ima visoke carine na ma‰ine). Infrastruktura za razvoj privredne aktivnosti Generalno, sve su ocene i komentari na infrastrukturu lo‰i, sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Najveçe zamerke su upuçene na adresu sledeçih infrastrukturnih sistema: Ïeleznica; putna (drumska) mreÏa – proseãna brzina putovanja u Srbiji je procenjena na 70-100 Km/h. Oni koji su rekli da voze 100 na sat, svesni su da uni‰tavaju svoje vozilo na taj naãin. telekomunikacije – najãe‰çe kori‰çena reã je bila "katastrofa". To bi trebalo da bude prioritet drÏave, ali... luke; vodovod, zavisno od regiona do regiona. o Voda za piçe. U nekim gradovima, vodu iz vodovoda karakteri‰u opasnom i za tu‰iranje (zagađenost) dok u drugim mestima smatraju da vode ima u izobilju. o Industrijska voda. U nekim gradovima se koristi industrijska voda poseb-

• •

• •

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

147

Konkurentnost privrede Srbije

no, dok u Beogradu ima velikih preduzeça koja koriste vodu za piçe iz vodovoda za potrebe proizvodnje, ‰to je potpuno neracionalno. Pristup internetu. Uglavnom oteÏan ‰iroj javnosti. Najveçu barijeru razvoju interneta predstavlja stara telekomunikaciona infrastruktura. Najveçi broj anketiranih se ne Ïali na internet provajdere (neki od njih, sigurno i zato ‰to ne znaju mnogo o tome). Upotreba Interneta. Uglavnom se koristi za oda‰iljanje po‰te i nije dostupan svim radnicima. Najãe‰çe je koncentrisan na pristup u raãunskom centru. Malo se koristi za unapređenje samog tehnolo‰kog procesa proizvodnje. E government. U svim firmama Internet uop‰te ne koriste za kontaktiranje sa nadleÏnim institucijama i pribavljanje obrazaca, novih propisa sa odgovarajuçih sajtova. O tome nemaju nikakve informacije. Zakoni koji reguli‰u IKT: Ovi zakoni ako i postoje, ne primeçuju se tj. najverovatnije ne primenjuju se adekvatno. Cene i kvalitet nekih usluga su uslovljene izraubovanom infrastrukturom. • Transport. Konkurencija je maksimalna ali je usluga minimalna. Razlog - stari i nepouzdani kamioni na lo‰oj putnoj mreÏi. • Cena struje. Previsoka je, posebno cena industrijske struje - u svetu je valjda obrnuto, da industrija dobija povoljnije cene od finalnih potro‰aãa. Stimulacija ‰tednje. Međutim, veçina firmi istiãe da niãim nisu stimulisani na racionalizaciju upotrebe energenata veç da im izdaci za te svrhe predstavljaju znaãajne tro‰kove. Preduzeça smatraju da bi propisima trebalo da se vr‰i usmeravanje preduzeça na kori‰çenje nekih vidova energije, ‰tednje energije, ‰tednje prirodnih resursa i sl.

Kvalitet drÏavnih ustanova. Privrednici nisu uoãili veliku razliku između ‰kola za bogatu i siroma‰nu decu, kao ni između drÏavnih i privatnih ‰kola. Međutim, tvrde da ima velike razlike u zdravstvenim uslugama za bogate i siroma‰ne. Oãekuje se da se razlike poveçavaju. Propisi o za‰titi Ïivotne sredine ·to se tiãe propisa o za‰titi Ïivotne sredine svi se slaÏu da su oni rigorozni i u ovoj fazi iako mali broj firmi ima usvojene standarde ISO 14.000, ali se ne primenjuju. Generalno, sagovornici malo znaju o ekolo‰kim propisima i izbegavaju ovu temu razgovora. Takođe ima nekoliko ponovljenih stavova: Propisi su strogi ili se pripremaju novi nepotrebno strogi. U dono‰enju propisa se ugledamo na najrazvijenije zemlje koje imaju vrlo visoke standarde ekolo‰ke za‰tite. Propisi se ne po‰tuju, tako da nema smisla strogost samih zakona kada se propisi ne sprovode u praksi. Kada bi se sprovodili propisi, mnoge delatnosti bi bile zaustavljene (koÏarska, hemijska industrija, ... a ni polovina auta ne bi smela da se vozi). Razliãito se tumaãi brzina dono‰enja ovih propisa ("na‰i ãim ne‰to vide odmah kopiraju" ali i "donose propise sa 10-ak godina zaka‰njenja"). Veçina smatra da je dugoroãno gledano, ekologija korisna (mada se neki pla‰e od njenog delovanja na zatvaranje ãitavih grana). Prinuda je jedini naãin sprovođenja ekologije - a velike i jake firme se u ovimi propisima oseçaju ugodno, zato ‰to one uvek idu ispred propisa. Kako bi drÏava mogla da pomogne privrednicima, posebno izvoznicima? Na osnovu razmatranja komentara, zapaÏanja i sumiranja utisaka iz ovih

• •

148

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

dvadeset tri razgovora koji su vođeni u preduzeçima koja imaju znaãajnu spoljnotrgovinsku aktivnost u domaçoj privredi, moguçe je izvuçi nekoliko generalnih zakljuãaka i niz pojedinaãnih predloga. Osnovni generalni zakljuãci su: 1. Veçina preduzeça OâEKUJE aktivnosti drÏave u pogledu popravljanja uslova u spoljnoj trgovini. âak i preduzetni privrednici, koji veç samoinicijativno vr‰e brojne aktivnosti, smatraju da drÏava mora ODLUâNIJE da se angaÏuje u pobolj‰anju privrednog ambijenta. 2. Domaça privreda, drÏavna infrastruktura i preduzeça sama, su zaostali u razvoju. Sudar sa modernom konkurencijom je neravnopravan i treba nastupati oprezno a ne liberalno i otvoreno. Pri tome, strane kompanije imaju jo‰ i dodatne razliãite vidove pomoçi u svojim drÏavama. 3. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u KREDITIRANJU izvoza i proizvodnje uop‰te. U tom smislu su domaçi privrednici potpuno neravnopravni u poređenju sa stranom konkurencijom bez svoje krivice. 4. Sama preduzeça ne preduzimaju dovoljno da poprave svoju konkurentsku prednost. Zapostavljene su vaÏne oblasti poslovanja kao ‰to je edukacija, marketing, tehnolo‰ke inovacije. Rezervni izgovor za sve je nema novca. 5. Formulisanje strategije spoljne trgovine - izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze, mere saradnje sa tim zemljama, aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama. Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu, prerada u Srbiji, izvoz na Istok, gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija.

Operativne mere koje su generisane tokom istraÏivanja, usmerene na pobolj‰avanje konkurentske prednosti srpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima: • sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini Rumunija, Poljska, Ukrajina, Rusija i druga velika trÏi‰ta koja ne koristimo; • smanjenje drÏavne administracije i porast njene efikasnosti; • edukacija ljudi; • prikupljanje informacija i davanjem podr‰ke u svetu i kod nas - komore, ambasade i predstavni‰tva u inostranstvu ne doprinose biznisu; • pomoç oko dobijanja viza u inostranstvu; • podizanje tehniãkih barijera i drugih necarinskih barijera radi za‰tite domaçih proizvođaãa; • uvođenje marÏe tolerancije domaçih isporuãilaca na javnim tenderima; • ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Primera radi, polovne gume koje se uvoze navodno radi protektiranja su u kasnijoj fazi, kao otpad, neuni‰tive. Njihovo uni‰tavanje znatno ko‰ta u zemljama iz kojih se izvoze, a njihov izvoz kod nas je ãista dobit za preduzeça iz zapadnih privreda. Isti je sluãaj sa plastiãnim bocama, brojnim sintetiãkim proizvodima, i drugim proizvodima. • Promena nastave na univerzitetima i uvođenje struãne prakse u preduzeçima uz finansijsku pomoç drÏave; • pomoç u marketin‰kom nastupu na stranim trÏi‰tima - privredne izloÏbe, internet prezentacije na stranom jeziku, i sl; • stimulacija racionalne upotrebe energenata i ostalih prirodnih resursa.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

149

Konkurentnost privrede Srbije

3.2. Kabinetsko istraživanje i kvalitativna analiza

Pripremajuçi se za terensko istraÏivanje, sprovedene su dve aktivnosti. Prvo, konsultovana je struãna literatura koja se odnosi na najnovija istraÏivanja konkurentnosti privrede i aktivnosti vlade i preduzeça u spoljnotrgovinskoj razmeni. Drugo, sprovedena su 22 intervjua u odabranim preduzeçima koja pripadaju ciljnim sektorima privrede. Rezultati ovih istraÏivanja su kvalitativne prirode i izloÏeni su u narednoj taãki koja predstavlja spoj razmatranja i hipoteza iz literature i razgovora sa privrednicima. 3.2.1. Motivi internacionalizacije Za analitiãare ekonomskih kretanja internacionalizacija poslovanja je oduvek bila interesantna. Ekonomistima je međunarodna razmena znaãajna sa aspekta platnog bilansa zemlje, razmene vrednosti između zemalja i uticaja uvoza i izvoza na nacionalnu ekonomiju. Za analitiãare preduzeça je od posebnog znaãaja moguçnost predviđanja pojedinaãnih transakcija i procena efekata primene konkretne strategije internacionalizacije. Stoga je razumljivo da je paÏnja u struãnoj literaturi posveçena problemima motiva za izlazak na strana trÏi‰ta. Druga znaãajna oblast istraÏivanja se odnosi na same strategije internacionalizacije tj. na izbor adekvatnog nastupa na novom trÏi‰tu. O ovim temama, kao i o moguçem uticaju trendova internacionalizacije na srpsko trÏi‰te, nije mnogo pisano u domaçoj literaturi. Razlog za to leÏi i u relativnoj neatraktivnosti ovog trÏi‰ta u prethodnom periodu, prvenstveno zbog institucionalnih razloga. Međutim, kako je reã o tendenciji koja neminovno menja odnose u svetskoj ekonomiji, nuÏno je da se i kod domaçih privrednika stvara svest o ‰ansama i opasnostima koje ova otvorena trÏi‰na utakmica na svetskom nivou sa sobom nosi. Pregled literature iz ove oblasti

ukazuje na to da su motivi i uticajni faktori internacionalizacije varirali u razliãitim vremenskim periodima. Dovoljno je u tom smislu uporediti tradicionalnu i savremenu literaturu kako bi se videlo da nekada kljuãni motivi internacionalizacije maloprodajne aktivnosti danas izgledaju priliãno staromodno pa i "ekscentriãno". Najkompletniju analizu međunarodnih maloprodajnih aktivnosti poãetkom druge polovine ovoga veka je napisao ameriãki profesor Stenli Holander (Stanley Hollander, 1970). U njegovim analizama dominiraju makroekonomski faktori internacionalizacije kao ‰to su a) uspostavljanje ravnoteÏe spoljnotrgovinskog bilansa, b) balansirani razvoj proizvodnje i trgovine i c) uticaj politiãkih faktora na međunarodnu ekspanziju poslovanja. Ovakav fokus je bio sasvim razumljiv za 60-te i 70-te godine imajuçi u vidu potrebu gotovo svih ekonomskih sistema da stabilizuju rast i spoljnotrgovinsku razmenu u posleratnoj ekonomskoj ekspanziji. Takođe, treba imati u vidu da su 70-te godine karakteristiãne po bojaÏljivom otvaranju nekih novih trÏi‰ta kao ‰to je Turska ili Daleki istok. Ova trÏi‰ta su svojim ekonomskim potencijalima privlaãila kompanije iz razvijenih zemalja. Međutim, seçanja na nacionalizaciju u zemljama istoãne Evrope su jo‰ bila sveÏa, ‰to je mnoge zapadne preduzetnike odvraçalo od investicija u nepoznati privredni ambijent. Sliãno se desilo u mnogim novooslobođenim kolonijama, kada su nacionalizovani mnogi kapaciteti. Postoji nekoliko razliãitih pristupa u obja‰njavanju motiva izlaska kompanija na međunarodno trÏi‰te. Obzirom da svaki od ovih pristupa pruÏa dodatno obja‰njenje internacionalizacije maloprodaje, korisno je upoznati se sa njihovom su‰tinom. Analizirajuçi motive koji podstiãu preduzeça da pro‰ire svoju aktivnost na druga nacionalna trÏi‰ta, Hollander je

150

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

ustanovio ãetiri najvaÏnija pokretaãka motiva: 1. Nekomercijalni motivi u koje spadaju razliãiti humanitarni, socijalni ili etiãki motivi. Ovim motivima su podstaknute aktivnosti preno‰enja znanja iz oblasti distribucije, manipulacije i sl. nerazvijenim trÏi‰tima kao ‰to su pojedine afriãke zemlje. U savremenim uslovima ovi motivi mogu biti pokretaã ulaska u biv‰e istoãnoevropske zemlje gde je moguç uspe‰an transfer znanja razvijenih u trÏi‰nim ekonomijama. 2. Komercijalni motivi pored toga ‰to mogu biti profitno orjentisani, vrlo ãesto su vezani za neprofitne aktivnosti, bar kratkoroãno posmatrano. Takvo je bilo, npr. angaÏovanje ameriãkih trgovaca u ·paniji tokom niza godina, dok se i‰ãekivao prijem ove zemlje u EEZ. Sliãno je sa nastojanjima ameriãkih trgovaca da odrÏe mreÏu u nekim zemljama u razvoju, da bi preko ove mreÏe na povoljan naãin do‰li do proizvođaãa (sourcing) u tim istim zemljama. âesto interes zahteva investicije u neko trÏi‰te za koje se unapred zna da nije mnogo isplativo, kao ‰to je bilo ‰irenje ‰vedskih trgovaca u Dansku. Ova ekspanzija je, međutim, bila defanzivnog karaktera, radi spreãavanja nemaãkih trgovaca da uđu prvo na dansko, a preko njega i na ‰vedsko trÏi‰te. 3. Zakonski motivi zapravo predstavljaju reakciju na zakonska ograniãenja, najãe‰çe iz lepeze antimonopolskih mera usmerenih na spreãavanje rasta i zauzimanje dominantnog poloÏaja. Međunarodna ekspanzija ameriãkih trgovaca tokom 70-tih a verovatno i evropskih tokom 90-tih godina je dobrim delom bila prouzrokovana ovim motivima. Kompanije koje imaju poslovne moguçnosti i potrebe za daljim rastom, suoãene sa antimonopolskim ograniãenjima na domaçem trÏi‰tu, ãesto nemaju drugog izbora sem da internacionalizuju svoje poslovanje. Prisutni su međutim i suprotni primeri, kao ‰to je sluãaj sa zakonskim re‰enjima fran-

cuske vlade koji su bili usmereni da ohrabre ulazak velike nemaãke kompanije Neckerman na francusko trÏi‰te radi poo‰travanja konkurencije na njemu. 4. TrÏi‰ni potencijal predstavlja zapravo motiv da se iskoristi ‰ansa na stranom trÏi‰tu tj. da se zauzme dotada nezauzeta pozicija na njemu. Obiãno ovaj motiv dolazi do izraÏaja u kombinaciji sa saturacijom domaçeg trÏi‰ta određenom ponudom kada se javlja potreba da se pronađe novo podruãje (novi trÏi‰ni potencijal) radi obezbeđenja moguçnosti daljeg rasta. Danas ovi Holanderovi motivi međunarodne ekspanzije deluju u najmanju ruku zastarelo i "ispreturano". Gotovo da je te‰ko zamisliti savremenu trgovinsku korporaciju kojoj rast i odrÏanje ekonomskih parametara nije kritiãni motiv. U skladu s tim, savremeni koncepti koji obja‰njavaju motive izlaska maloprodajnih kompanija na nova nacionalna trÏi‰ta deluju mnogo pragmatiãnije. Dva su osnovna koncepta koje Alexander (1995.) navodi kao danas preovlađujuçe u literaturi o motivima internacionalizacije maloprodaje: a) reaktivno - proaktivna teorija i b) teorija izbacivanja – privlaãenja. 3.2.1.1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Finansijski faktori izlaska na strano trÏi‰te su povezani sa potrebom preduzeça da ostvari pozitivan finansijski rezultat i objektivnim te‰koçama da u tome uspe na domaçem trÏi‰tu. Postoji nekoliko finansijskih motiva koje preduzeça teÏe da ostvare izlaskom na strana trÏi‰ta: • poslovni rezultat - profit na osnovu dodatne prodaje, prodaje po vi‰im cenama i sl; • novãani tok - po osnovu prodaje po boljim uslovima (kraçim rokovima naplate);

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

151

Treba imati u vidu da neke grane nisu obuhvaçene ovim uzorkom. • sniÏavanje tro‰kova po osnovu obezbeđenja dobrih nabavki na trÏi‰tima na koja se izvozi. Namenska proizvodnja 3. Poljoprivreda Gubitnici na rastućem tržištu 1. Pojedine grane imaju razliãit poloÏaj u globalnim razmerama i u nacionalnoj ekonomiji. Mašinogradnja nepotpuni zbog izbegavanja menadÏmenta da daje svoje finansijske podatke. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . treba imati u vidu da se pojam "dobitnici" i "gubitnici" ne odnosi na pojedinaãna preduzeça ãiji su podaci predstavljeni. korisna je klasifikacija grana na rastuçe i opadajuçe u obe dimenzije. Unutar svake grane ima preduzeça koja svojim poslovanjem ostvaruju razliãite pojedinaãne finansijske rezultate. bio vrlo uobiãajen. koje rastu u svetskim razmerama. ali sa osnovnim finansijskim podacima.po osnovu upo‰ljavanja i boljeg kori‰çenja kapaciteta. kao ‰to je namenska industrija.. Proizvodnja električnih mašina i aparata 3. Imajuçi ove dimenzije u vidu. U tom smislu. kakva je privreda Srbije i biv‰e Jugoslavije.u uslovima poremeçaja na deviznom trÏi‰tu. ovaj motiv je u uvozno zavisnoj privredi. uvozno zavisna preduzeça ãesto izvoze po bilo kojim finansijskim uslovima samo da bi obezbedila devizni priliv potreban za kupovinu inputa.. Proizvodnja prediva i tkanina Gubitnici na opadajućem tržištu 1. tj. Proizvodnja hrane 5. Saobraćajna sredstva Opadajuća Dobitnici na opadajućem tržištu 1. obzirom da je nedostatak deviza na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije bio uobiãajen. Podaci su izloÏeni bez imenovanja preduzeça i njihovih privrednih grana. Prerada kaučuka 2. uoãljivo je da domaça preduzeça ne ostvaruju optimalne rezultate: • Dobro je to ‰to preduzeça iz rastuçih grana u zemlji i inostranstvu uglavnom ostvaruju dobre finansijske rezultate. na osnovu prikupljenih podataka moguçe je formirati neke pretpostavke koje u kasnijim istraÏivanjima treba testirati. Proizvodnja papira i kartona 2. Uvid u finansijske podatke preduzeça po ovim granama bi trebalo da ukaÏe na neke motive i efekte njihovog izlaska na inostrano trÏi‰te. u privredi Srbije je moguçe napraviti sledeçu klasifikaciju privrednih grana sa aspekta moguçnosti ostvarenja finansijskih rezultata (o samoj klasifikaciji i njenim strate‰kim implikacijama pogledati. Ipak. Prvo. • ostvarivanje deviznog priliva . 152 3. Gotovi tekstilni proizvodi 2. Kada je reã o granama koje imaju najveçu perspektivu. Gubitke na spoljnom trÏi‰tu. ovakvi "izvoznici" uobiãajeno pokrivaju na domaçem.Konkurentnost privrede Srbije Položaj grane u privredi Srbije Opadajuća Rastuća • sniÏavanje tro‰kova . Poslednji od nabrojanih motiva ne spada u grupu ekonomski racionalnih motiva veç na osnovu ãinjenice da je produkt trÏi‰nih poremeçaja. Međutim. Metalurgija 3. Hemija i farmacija 4. veç se odnosi na privredne grane kojima oni pripadaju. Vrlo ãesto su moguçnosti preduzeça da ostvare dobar poslovni rezultat predeterminisane granom u kojoj se preduzeçe nalazi. zbog odbijanja preduzeça iz ove bran‰e da uãestvuju u anketi i daju podatke o svom poslovanju. u nacionalnoj i u globalnoj.). Gotovi proizvodi od drveta 3.Metaloprerađivačka industrija 2. Podaci u narednim tabelama su izloÏeni na bazi predtestiranja upitnika u 22 preduzeça i Tabela 3-5: Matrica – globalni poloÏaj grane i poloÏaj grane u privredi Srbije vrlo su Globalni položaj grane Rastuća Dobitnici na rastućem tržištu 1. Posledice ovakve izvozne motivacije su prisutne i danas i biçe vidljive i na osnovu uvida u nepotpune finansijske rezultate koji su prezentirani na bazi preliminarnih istraÏivanja.

73% 9.00% Ex/Im 126. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 153 .00% Izvoz u Eur 13.783. zapravo popravljaju svoj finansijski rezultat diversifikacijom u druge aktivnosti.00 4.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-6: Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu pf stopa 3.088. nemaju svoj ma‰inski park i u velikoj veçini Ïive od prodaje usluga stranim vlasnicima brenda (loan poslovi). o moÏe se pretpostaviti da izvoznu orijentaciju preduzeça iz ove bran‰e znaãajno stimuli‰e međunarodna traÏnja i strani poslovni partneri koji koriste razvijene resurse (posebno ljudske).000 30.00% 33.20% -24.00 58. pod velikim znakom pitanja.000.436.00 19.0 262.89% -260.200.44% 30.37% 69.96% 692.000.000.0290% 13. Grane koje u svetskim razmerama doÏivljavaju krizu su oznaãene kao grane opadajuçeg trÏi‰ta.00% 60000 8. ‰to nije Tabela 3-8: Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu pf stopa 0.000. Međutim.214 34. • Osnovna karakteristika ovih preduzeça je da su izrazito izvozno orijentisana: o izvoz predstavlja znaãajan procenat prihoda (30 i vi‰e procenata prihoda).00* 9.40% Izvoz u Eur 55.200.4676% pf/K 6.000. o kod svih ovih preduzeça izvoz prema‰uje uvoz.29% 200.78% 209.00 3.67% Ex/Im 134. âinjenica je.000.02% Dobitnici na opadajućem tržištu Profit Ex/Pd 65.00% 347.00 3.707.000.00% Izvoz u Eur 56.000.00 • Ova preduzeça imaju razvijenu prodaju na stranom trÏi‰tu koja uãestvuje od 21. iako za takve sumnje nema pouzdanih osnova u podacima koji su prezentirani u tabeli. • Međutim. međutim. metalurgija).77% 400.52% 15.000.2892% 10.383.57% Ex/Im 200.000 21.0086% prinos na kapital 0. o Finansijska isplativost ovih poslova je.0909% -0.00 19.889.740.00% 274.000.00 500.000. van tekstila. • Preduzeça iz grana koje rastu u svetu ali stagniraju na domaçem trÏi‰tu (tekstilni gotovi proizvodi) ostvaruju poloviãne rezultate.46% Dobitnici na rastućem tržištu Profit Ex/Pd 70.719 34.15% 100.00 6.86% Gubitnici na rastućem tržištu Profit Ex/Pd 271. Obzirom da je reã o granama koje rastu u svetskim razmerama.000.719.08% Import . međutim.000 75.00% 57. I oni koji ostvaruju dobre rezultate.383.460.23% 89. Proizvođaãi tekstilnih i koÏnih gotovih proizvoda na domaçem trÏi‰tu su u vrlo lo‰em finansijskom stanju.259.000.9% do 70% u ukupnoj prodaji ovih preduzeça.000. u jednom sluãaju). da te visoke poslovne performanse nisu bile na zdravim osnovama. ãak i vi‰estruko (ãetiri puta. u privredi Srbije jedan broj ovih grana je do skora pokazivao visoke poslovne rezultate i posebno bio znaãajan kao izvozno orijentisan deo privrede (na primer. ova preduzeça ne koriste ‰ansu koju imaju na svetskom trÏi‰tu i izvoze manje nego ‰to im rastuçe trÏi‰te omoguçuje.00 9.000.000.200. neugodna je ãinjenica da ova preduzeça pokazuju visoku uvoznu zavisnost i da u velikom broju sluãajeva imaju veçi uvoz nego izvoz.00 36.0889% * iznos u US dolarima pf/K 4.95 Tabela 3-7: Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu pf stopa 6.

57% 148. Nasuprot njima. • posmatrajuçi ove podatke uporedo.3402% prinos na kapital 0. Međutim.443. zapravo. Imajuçi u vidu da su u pitanju veliki industrijski kapaciteti ãija proizvodnja prevazilazi potrebe domaçeg trÏi‰ta. Na taj naãin bi. moguçe je pretpostaviti da su mnoga preduzeça "po navici" orijentisana na strana trÏi‰ta. Ako je ova pretpostavka taãna. ona su i najglasnija u traÏenju izvoznih subvencija.te‰ko je zamisliti situaciju u kojoj jedan deo privrede kroz poreze prikuplja fondove kojim se subvencioni‰e na dugi rok drugi deo privrede koji posluje sa gubitkom.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-9: Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu pf stopa 12. oãekujuçi da negativan poslovni rezultat "poprave" na raãun nekih drÏavnih fondova. Ovo je. ãinjenica da se dva anketirana preduzeça iz metalurgije nalaze ili u steãaju ili pred steãajem.333. a to je obezbeđenje deviznih priliva.00 7. Navedene pretpostavke o negativnom poslovnom a pozitivnom makroekonomskom efektu izvoza velikog broja preduzeça upuçuje na izvlaãenje sledeçe pretpostavke koja se odnosi na drÏavu kao uzroãnika ovakve orjentacije preduzeça. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .23% Gubitnici na opadajućem tržištu Profit Ex/Pd 55.000.00% 208081 32.00% 169. pokrivajuçi deo nepokrivenih tro‰kova onih proizvoda koji idu na strana trÏi‰ta.89% 313000 54. imajuçi u vidu dugogodi‰nju tradiciju izvoznih subvencija u privrednom sistemu stare Jugoslavije. Prema nepotpunim finansijskim podacima. u dugom roku ona je neodrÏiva . Ipak.40 833.800.03% 0. samo izvoznici iz grana koje su kategorisane kao dobitnici na rastuçim trÏi‰tima nisu nerentabilni izvoznici. • izvozna orjentacija ovih preduzeça je vrlo visoka i njihov izvoz znaãajno prema‰uje uvoz a takođe izvoz ima visoko uãe‰çe u ukupnoj prodaji posmatranih preduzeça.35% Ex/Im 183. promene kursa dinara i razliãitih drugih vidova drÏavne pomoçi. ova preduzeça ostvaruju devizni priliv veçi nego ‰to je njihov odliv i na taj naãin povoljno deluju na platni bilans. obzirom da kao neto izvoznici izvoznim prihodima ne pokrivaju tro‰kove poslovanja. jasno je da ova preduzeça moraju da izvoze kako bi ostvarila iole rentabilnu proizvodnju.33 moguçe videti iz ovih tabela po‰to su preduzeça odbila da daju poslovne rezultate.000. takva intervencija drÏave stvara nerentabilne izvoznike naviknute na drÏavnu pomoç. Dugoroãno.57% 214. domaçi potro‰aãi bili duÏni da subvencioni‰u strane potro‰aãe.0 Izvoz u Eur 14. sluãaj sa velikim delom izvoznika u Srbiji koji su se na izvoz opredelili iz poslednjeg navedenog finansijskog razloga. prvi je zakljuãak da ova preduzeça ne posluju dobro sa aspekta sopstvenih finansija. U takvim granama nije verovatno pretpostaviti da postoji jaka traÏnja spolja koja "vuãe" izvoz iz srpskih preduzeça.6733% 0.00 3. kredita. moÏe se pretpostaviti. preduzeça iz grana koje nastupaju na svetski opadajuçim trÏi‰tima.305.51% Import .800. ali gledajuçi makro finansije zemlje. ali izvozi. govori o tome da njihovi visoki izvozni rezultati nisu bili na zdravim osnovama: • ograniãena dostupnost finansijskih pokazatelja ukazuje pretpostavku da preduzeça iz ovih nekoliko privrednih grana ne ostvaruju dobre poslovne rezultate. Međutim. Ovo se posebno odnosi na preduzeça iz onih iz privrednih grana koja su u opadanju na svetskom trÏi‰tu. vrlo ãesto ostvaruju negativne finansijske rezultate koji su delimiãno prouzrokovani i globalnom 154 3.33% 128.

Privrednici u Srbiji nisu sasvim saglasni u pogledu cena domaçih inputa kao osnove za povoljnu strukturu tro‰kova. – njene tehnolo‰ke i radne intenzivnosti. Devize dobijene iz izvoza ova preduzeça moraju da iskoriste za plaçanje radnika.Konkurentnost privrede Srbije konkurencijom (pad pojedinih grana uvek dovodi do cenovne konkurencije a posledica je prodaja ispod cene ko‰tanja i finansijsko iscrpljivanje konkurenata). – vrste dobavljaãa (inostrani ili domaçi). Bankarski sektor je vaÏan deo trÏi‰ne infrastrukture koji svojim delovanjem podstiãe ili ograniãava konkurentnost izvoznika i drugih koji izlaze 3. sa velikim brojem radnika. Tro‰kovi proizvodnje rastu a kurs ostaje stabilan tako da je to na izvestan naãin kontradiktorno. Druga grupa firmi koje imaju manje radno intenzivnu proizvodnju. Finansijski posmatrano. Ima razliãitih stavova oko cene domaçih inputa. smatra da je devizni kurs potcenjen i da je realna vrednost evra 100 dinara. stabilnog deviznog kursa jer to smatraju osnovom za stabilno poslovanje i moguçnost realnog ispunjenja planiranog. Uz komentar deviznog kursa povremeno je istican znaãaj moguçnosti kupovine deviza – raspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏna koliko i nivo deviznog kursa. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 155 . Međutim. jo‰ uvek ovde plaçaju jeftinije nego na drugim trÏi‰tima. Postoje dve grupe mi‰ljenja povodom deviznog kursa. Cenovna konkurentnost i struktura tro‰kova spadaju u vaÏne marketin‰ke faktore uspeha. kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industrijom. veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji i nabavljaju repromaterijal na inostranom trÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog. I danas ima ostataka takve ekonomski neracionalne navike. Prva grupa firmi koje su radno intenzivne. Ove dve grupe se razlikuju u pogledu: – veliãine izvoza. âesto preduzeça iz nerazvijenih zemalja poku‰avaju da iskoriste prednost niskih cena inputa (posebno niske cene rada) i da tako konkuri‰u na trÏi‰tima razvijenih zemalja. tako da im nizak kurs ne odgovara i smatraju da je nerealnost kursa veoma prisutna. uvozno zavisna preduzeça su se ãesto u ranijem periodu odluãivala na ekonomski neracionalan izvoz samo da bi pribavila neophodne devize. – veliãine firme. Veçina privrednika sa kojima je vođen razgovor smatra da su necarinske mere idealne za ovu namenu. RaspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏan preduslov da se prekine sa aktivnostima neracionalnog izvoza i da se kroz smanjenje privrednih gubitaka pobolj‰a op‰ti nivo konkurentnosti srpske privrede. Veçi broj privrednika se slaÏe da privreda trpi rast cena elektriãne energije i plata koje realno rastu iskazano u evrima dok s druge strane imamo ãvrst devizni kurs. Za njih je stabilan kurs bitan kao stabilna obraãunska kategorija koja ne remeti poslovne planove. da i one inpute koje kupuju u zemlji (rad i energiju). S druge strane neki drugi tvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad i energija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego u drugim (okolnim) zemljama. Ima mi‰ljenja privrednika da kurs moÏe ostati nepromenjen ali da onda drÏava treba da interveni‰e sa nekim stimulativnim merama za izvoz koje bi zamenile poveçanje kursa. Oni devize steãene izvozom mahom koriste za plaçanje uvoznih inputa tako da kurs nema uticaja na njihovo poslovanje. istiãu. Pitanje subvencija izvoza je neraskidivo povezano sa problematikom deviznog kursa.

jo‰ uvek ne postoji servis kakav imaju strani poslovni partneri srpskih preduzeça u svojim zemljama. âak i kada banke mole dobra preduzeça da uzmu kredit.pozivaju se na italijanske partnere preko kojih su prinuđeni da uzimaju produÏene komercijalne kredite da bi nekako opstali. Nedostatak usluga. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. Oni koji kupuju.00 h da bi izvr‰ila plaçanja. plaçaju 1-3%. De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15. Posebne zamerke se odnose na: Nedostatak kredita . Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju. dobili su ne‰to za dÏabe. neka bolje stojeça preduzeça su zainteresovana za faktoring . Iako ima mi‰ljenja da stvari postaju sve bolje i bolje . Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. • Novi deoniãari. jer se zahteva uãe‰çe banaka od 50% koje ne Ïele da plasiraju novac pod tim uslovima buduçi da je inflacija bila 9%. Biv‰e dru‰tvene firme u deoniãarsku skup‰tinu ubacuju zaposlene i prave nove radniãke savete. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Dostupnost kredita.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • na strano trÏi‰te. Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. Nedostatak inicijative. Mora se stvoriti moguçnost da se izvozi i da se obavljaju spoljnotrgovinska plaçanja sa Kosovom (za sada se vr‰i reeksport preko Makedonije). Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. nepovoljno je ocenjeno i finansijsko trÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nije razvijeno. Paralelno sa bankarskim sektorom. nalaze u komercijalnim odnosima. kod poslovnih partnera. bankarski sektor ne moÏe da odgovori potrebama privrednika. Po‰to su krediti priliãno skupi. o Banke ne Ïele da izdaju garancije. Skupe transakcije. • TrÏi‰ta kapitala. posebno veça. Platni promet sa Kosovom. Banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. Neki privrednici sumnjaju da se poslovne banke izgovaraju novinama u platnom prometu da bi zadrÏavale sredstva na svojim raãunima. slaÏu se skoro svi intervjuisani privrednici. Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. o Na primer. Neefikasan platni promet. U tome su posebno glasni tekstilci i koÏarci . âak i krediti koje odobrava Fond za razvoj sa kamatom od 7% se ne realizuju. Garancije banaka i kamate su previsoki. veç da ãekaju da im Narodna banka da instrukcije kako da posluju Krediti za razvoj. Minimalna je kreativnosti izlaska u susret zahtevima privrednika. Ocenjeno je da banke nemaju samoinicijativu da preduzimaju poslovne rizike. Po mi‰ljenju veçine.ne Ïele da se bave kreditiranjem kupaca veç smatraju da je to posao banaka. Domaçi deoniãari su neuki. Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. o Krediti za obrtna sredstva ne postoje (za kreditiranje proizvodnje. 156 3.Veçina preduzeça se Ïali na nedostatak kvalitetnog kreditiranja. prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a • • • • provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. posebno lizing opreme. a posebno za kreditiranje proizvodnje za izvoz) o Dugoroãni krediti takođe ne postoje Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope. Izvori finansiranja se. o Isto vaÏi za lizing. ãak po diferenciranim stopama pre i po podne. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. ali i to varira od banke do banke.

Konkurentnost privrede Srbije Pored pomenutih indikatora sledeçi vaÏan indikator privrednog ambijenta i konkurentnosti privrede je i poreski sistem o ãemu çe kasnije biti vi‰e reãi. s tim u vezi. Ovakve kompanije ãesto postaju globalne. pak. Reaktivni . te‰ko moÏe biti egzaktno utvrđeno jer se dobar deo marketinga bavi upravo pomeranjem granice saturacije potreba navi‰e. MenadÏeri. Reaktivno pona‰anje podrazumeva da menadÏment reaguje na neke izazove iz okruÏenja.) uvodi novi koncept i klasifikuje faktore internacionalizacije na eksterne i interne.1. manje ili vi‰e subjektivno procenjuju kada nastupa momenat da se aktivnost njihovog preduzeça prenese i na neko novo trÏi‰te. Veliki znaãaj se pri tome pridaje veçem prihvatanju marketin‰kog koncepta u poslovanju. trebalo da budu proaktivno orijentisana preduzeça koja traÏe nove moguçnosti rasta umesto da reaguju na trÏi‰ne izazove i opasnosti koje poslovanje sa sobom donosi.2. vaÏna je jedna od klasifikacija motiva za internacionalizaciju poslovanja. novija empirijska istraÏivanja ukazuju da je sve veçi broj preduzeça koja nisu prisiljena na internacionalizaciju poslovanja veç to rade planski u cilju pobolj‰anja poslovne aktivnosti. U tom smislu. kao ‰to je to sluãaj sa kompanijama McDonald's (brza hrana) ili Woolworth (me‰ovite prodavnice). ili neki specijalizovani lifestyle format prodavnica. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 157 .proaktivni motivi obja‰njavaju kako sam menadÏment postupa u procesu planiranja buduçih aktivnosti svog preduzeça. nego ‰to je to bio ranije sluãaj. traÏe moguçnosti da tu svoju inovaciju plasiraju na ‰to veçi broj nacionalnih trÏi‰ta pre nego ‰to to iskopira neko drugi. U literaturi se. nepovoljne zakone i sl. vodi polemika oko pojma saturacije trÏi‰ta. Pull faktori u tom sluãaju ne deluju kao motiv za internacionalizaciju veç samo kao motiv za izbor trÏi‰nog podruãja na kome çe se vr‰iti pro‰irenje poslovne aktivnosti. Međutim. u skladu sa svojim sklonostima i sposobnostima. obiãno se pod ovim izazovima podrazumevaju neka ograniãenja u poslovanju ili u daljem rastu dok se iznenadne ‰anse ređe svrstavaju u ovu grupu faktora. tj. Interni faktori se uglavnom 3. po definiciji.2. 3. Za njih je karakteristiãno da prepoznaju određenu potrebu na razliãitim trÏi‰tima i da koriste priliku da prvi zadovolje tu potrebu na ‰to ‰irem trÏi‰nom podruãju. Tordjman (1995. MenadÏment preduzeça obiãno reaguje na nedostatak daljih moguçnosti rasta. saturaciju domaçeg trÏi‰ta. Eksterni faktori predstavljaju ‰anse i opasnosti koje iz okruÏenja stimuli‰u menadÏere da reaguju i pro‰ire svoju delatnost na nova trÏi‰ta. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Marketin‰ki orjentisana preduzeça bi. Tako je logiãno da maloprodavci koji rade na lansiranju novog poslovnog formata kakav je hipermarket. To znaãi da se preduzeçe odluãuje na internacionalizaciju tek kada su iscrpljene moguçnosti rasta na domaçem trÏi‰tu. Tradicionalno tumaãenje ovih faktora tretira push faktore i reaktivni pristup kao znaãajniji na hijerarhijskoj lestvici odluãivanja. Proaktivno pona‰anje podrazumeva prepoznavanje ‰ansi u okruÏenju i eksploataciju tih ‰ansi i pre nego ‰to se dostigne saturacija domaçeg trÏi‰ta. ·ta je saturacija trÏi‰ta. Pri tome ipak dosta zavisi od samih menadÏera kako çe protumaãiti sva ova ograniãenja. Sliãno vaÏi za inovativna proizvodna preduzeça koja poku‰avaju da novi proizvod ‰to pre ponude na globalnom trÏi‰tu ne ãekajuçi da brojni imitatori "skinu kajmak" sa drugih trÏi‰ta. za preme‰tanje poslovnih aktivnosti na strana trÏi‰ta koja polazi od strategijske orjentacije preduzeça. Pri tome.

razliãitu domaçu i stranu konkurenciju. Proizvodnja. veçina istiãe da ne izdvajaju znatnija sredstva u sopstveno istraÏivanje i razvoj. ali da to pokazuju samo onda kada imaju novca. a posebno proizvođaãa na ovim prostorima. S druge strane. Takve kompanije zapravo vode samo marketing: rade na razvoju i lansiranju dizajna. pa tek onda distributerima i posrednicima koji çe kasnije preprodavati ovu robu. Marketin‰ka orijentacija znaãajno varira. Veçinom. kako se budu menjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta. U domaçoj privredi postoji ambivalentan odnos prema marketingu. Međutim. nemaju novca i kupuju na bazi cene. mi‰ljenja privrednika su uglavnom nepodeljena. Ipak. Konkurencija varira. Nabavkom od proizvođaãa iz nerazvijenih zemalja.) su povereni spoljnim kompanijama (outsourcing). strate‰ki je bolje pripremiti se za direktnu ponudu pre svega ovim lancima. Liu i McGoldrick (1995. Obezbeđenje izvora snabdevanja u drugim zemljama. godine a odnosi se na praksu vodeçih svetskih maloprodajnih lanaca da preko svojih nabavnih kancelarija otkrivaju zemlje treçeg sveta kao atraktivna trÏi‰ta. Uzrok nemarketin‰ke orijentacije. Jedan od najznaãajnijih pojedinaãnih motiva izlaska na strana trÏi‰ta predstavlja organizovanje nabavke iz stranih izvora. Nerazvijenost marketinga u domaçim kompanijama. ugovaranju proizvodnje. I u vremenu pre sankcija UN na jugoslovenskom trÏi‰tu su poslovale nabavne kancelarije poznatih svetskih lanaca kao ‰to je npr. U pripremi nastupa na strana trÏi‰ta. promotivnih kampanja i sl. âinjenica je da je na‰ potro‰aã uglavnom cenovno orijentisan i da se ne‰to mora menjati kasnije. o op‰tem nivou razvijenosti marketinga u privredi. maloprodavci su u moguçnosti da taj isti budÏet marketinga tro‰e na razvoj sopstvene trgovinske marke i time jaãaju imidÏ svog preduzeça. predstavlja danas primarni zadatak nekih naraslih multinacionalnih korporacija. kao i drugi oblici produkcije (promo materijali. formiranju kolekcija. Ovakvo pona‰anje velikih multinacionalnih kompanija se moÏe posmatrati kao ‰ansa privrede Srbije. prodaje. 158 3. od trÏi‰ta do trÏi‰ta. Sasvim je sigurno da sve veçe uãe‰çe u nabavkama iz treçeg sveta danas imaju direktno maloprodavci umesto posrednika i distributera. Obezbeđenje međunarodnih izvora snabdevanja (international sourcing) predstavlja istovremeno i motiv i strategiju ulaska na strana trÏi‰ta. od potpunog zapostavljanja do preteranih ulaganja. Nekoliko privrednika veç sada smatra da su domaçi potro‰aãi dobro upuçeni. tako da gde je slaba konkurencija (a do skora je to bilo preovlađujuçe stanje) nema ni potrebe za marketingom. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . • Konkurencija. a posebno u zemljama u razvoju. Macy's. Proizvođaãi u razvijenim zemljama imaju uglavnom vrlo razvijen sopstveni marketing sa velikim budÏetima koji optereçuju cenu proizvoda. a ne imidÏ proizvođaãa. Veçina na‰ih preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje zahteva i potreba potro‰aãa. Sliãno je sa mnogim marketin‰kim kompanijama kao ‰to je Nike.Konkurentnost privrede Srbije odnose na potrebe i moguçnosti preduzeça da unapredi svoje poslovanje. Takođe. Ista preduzeça oseçaju u razliãitim delovima svoje delatnosti.) navode razvoj trgovinske marke kao jedan od kljuãnih razloga za razvoj snabdevanja maloprodajnih preduzeça na trÏi‰tima manje razvijenih zemalja. kako je to ranije bio sluãaj. realizacija distribucije i sl. vrlo ãesto na manje razvijenim trÏi‰tima gde su tro‰kovi te produkcije i logistike niÏi. treba imati u vidu i fenomen koji je artikulisan u jednom izve‰taju UN iz 1985. ima dosta opravdavanja ovakve ne-marketin‰ke orijentacije • Kupci.

ali raste sa porastom konkurencije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 159 .3.000 kupio bih od vas 20. Oãito. Ovi faktori motivi‰u privrednike da sele investicije u razvoj biznisa van granica domaçeg trÏi‰ta. Posebno je jak ulazak stranih konkurenata koji "zatrpavaju" domaçe trÏi‰te.1. Mala ulaganja u edukaciju.2. ne smemo da prenesemo) carinsku za‰titu u cene.Konkurentnost privrede Srbije Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvoda izloÏeno jakoj konkurenciji. umesto 8. smatraju da jeftin rad nije nikakva konkurentska prednost (drugi privrednik: "Bugari su jo‰ jeftiniji. da bi tokom poslednje dve godine. Sada je izrada jednog mu‰kog odela 12 evra dok je 1990. i gde je cena ove usluge dvostruko niÏa nego u periodu 1990. Faktori izbacivanja predstavljaju ograniãenja sa kojima se privrednici susreçu na domaçem trÏi‰tu. • Oni koji vide konkurenciju "na granici" traÏe druge izvore konkurentske prednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego servis koji dajemo kupcima . Bolja preduzeça shvataju potrebu da se radi i marketing i upravljanje kanalima prodaje i brendiranje svog proizvoda.mi sada vozimo u prodavnice kupaca po minimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji. veç povoljnim cenama stvaramo barijeru ulaska strancima". Pojedine "znanjem intenzivne" kompanije poku‰avaju da razvijaju svoj sopstveni know how. Jedini naãin za opstanak i odrÏanje pozicije je stalno unapređenje marketin‰ke ponude. Sa aspekta domaçih privrednika. ali isto tako misle da se u domaçoj privredi to vrlo malo sprovodi. o "Mi ne prenosimo (prim. Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) Motivi izbacivanja i privlaãenja obja‰njavaju uticaj privrednog ambijenta na odluke privrednika o tome gde da lociraju svoj biznis.ograniãen izvoz. Razlog ovako dramatiãnom padu jeste konkurencija tekstilaca iz susednih zemalja kao ‰to je Bugarska i Rumunija. ‰to je za kupce nepovoljnije". gde se prodaje usluga oplemenjivanja i dorade. 3. Priroda konkurentske prednosti. iznosila 22 evra. pa ni‰ta ne mogu da urade u svetskoj podeli rada"). Preduzeça se razlikuju u stavovima o prirodi konkurentske delatnosti: • Preduzeça koja nisu ulagala u poslednje vreme u tehnologiju smatraju da je jeftin rad osnova njihove konkurentske prednosti. Veliki problem za prodaju domaçih proizvoda na inostranom trÏi‰tu je lo‰a trgovaãka marka (o ovome dramatiãno svedoãi jedan komentar stranog partnera domaçem proizvođaãu kuçnih aparata: "Da imate znak Gorenje. ni na domaçem trÏi‰tu. gde su nadnice jo‰ niÏe. ali trÏi‰te inputa nije (domaçi proizvođaãi koji koriste domaçe inpute se nalaze u neugodnoj situaciji). Takođe kada je reã o edukaciji kadrova i usavr‰avanju uglavnom istiãu da je tu priliãan zastoj postojao u periodu do pre dve godine.000 ‰poreta"). nizak nivo konkurencije na domaçem trÏi‰tu u poslednjih nekoliko godina je "otupeo" marketin‰ku o‰tricu srpskih preduzeça. edukacija kadrova postala uãestalija. Lanac vrednosti. Posledica slabe razvijenosti marketinga . Oni koji su zadrÏali međunarodna iskustva. • Oni koji su ulagali u tehnologiju. Stranci to ne mogu jer nemaju logistiãki kapacitet. to je op‰ti stav anketiranih privrednika. Ovo je naroãito prisutno u tekstilnoj i obuçarskoj industriji. Briga za potro‰aãe i klijente je do skoro bila na niskom nivou. godina. oni bi da voze kamion robe. dizajn i druge aktivnosti za dodavanje vrednosti proizvodima. svesni su ãinjenice da na međunarodnom trÏi‰tu nema za‰tite i da onaj ko ne moÏe da opstane na tom trÏi‰tu nema ‰anse. ove odluke predstavljaju te‰ku odluku o diversifikaciji poslova- 3. dugoroãno posmatrano.

dominira poslovno orjentisana kultura. povoljne kamate. na drugoj strani predstavljaju atraktivne karakteristike drugih trÏi‰ta koje motivi‰u maloprodavce da pro‰ire na njih svoju aktivnost. mogućnost investiranja u imovinu. Tu Tabela 3-10: Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) Motivi izbacivanja (push) Politički uticaj Nestabilno političko stanje. I jedni i drugi su. pri ãemu çe faktori privlaãenja biti obja‰njeni u tekstu koji sledi. siva ekonomija i neuređeno tržište Loši ekonomski uslovi. rast populacije. Alexander je na osnovu razliãitih izvora identifikovao veçi broj ovih odbojnih faktora u maloprodajnom biznisu koje je poredio sa odgovarajuçim faktorima atrakcije. Zakonodavstvo je oblast u kojoj postoje dve vrste problema . pozitivni demografski trendovi. smanjenje socijalnih davanja Poznate referentne tačke u kulturnom miljeu. niski operativni troškovi.uslovljena transformacijom netrÏi‰ne ekonomije u trÏi‰nu i b) neadekvatna primena zakona. Motivi privlaãenja. vaÏeçoj pravnoj regulativi. homogen kulturni ambijent (prijateljski segmenti) Tržišne niše. atraktivan sastav kulturnih vrednosti. Politiãka stabilizacija je ne‰to na ‰ta privreda nema uticaja. visok potencijal rasta. restriktivno zakonodavstvo. Oãigledno. Sa aspekta makro-ekonomije. veliko tržište. Pravni ambijent je bio poseban faktor koji se izdvojio tokom ocene privrednog ambijenta u istraÏivanju "Koliko ko‰ta da imate biznis u Srbiji" od stane privrednika 2001. negovanje korporativne kulture. visoki operativni troškovi. U ovaj faktor su kao glavne varijable u‰le one koje se odnose na karakteristike pravnog okruÏenja (jednostavnost stabilnost i pravne moguçnosti i ograniãenja). U privredi Srbije se u ovom pogledu od navedenih istiãu nestabilna politiãka situacija i zakonodavstvo. ovo su faktori ãijim unapređenjem jedna vlada moÏe da se upusti u konkurenciju privrednih sistema i da privuãe investicije u zemlju. mogućnost ekspanzije putem kopiranja.a) nestabilnost zakona . godine. povoljno zakonodavstvo. rast socijalnih davanja Nepoznat kulturni milje. saturacija tržišta ponudom. liberalno zakonodavstvo. zrelo tržište. visok nivo koncentracije. stagnacija i pad populacije. Vi‰estruk je uticaj faktora koji utiãu na preduzeça iz jedne zemlje da napu‰taju nacionalno trÏi‰te i traÏe povoljnije mesto za razvoj poslovanja. rast kredita. Od faktora koji privlaãe preduzetnike na neko trÏi‰te. nerazvijenost maloprodajne aktivnosti. Politiãki uslovi koji ograniãavaju investicije u biznis su vezani za nekoliko grupa faktora. tržište u razvoju. depresirane cene akcija Pozitivno društveno okruženje. Prilagođavanja su uãinjena u pravcu generalizacije ovih faktora na razliãite privredne grane. dominirajuća anti-poslovna kultura. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . kapaciteti u posedu. heterogeno kulturno okruženje (mali i neprijateljski raspoloženi segmenti) Neprijateljsko konkurentsko okruženje. povoljni uslovi za operativni rad Ekonomski uticaj Socijalni uticaji Kulturni uticaji Konkurentska struktura 160 3. uređeno tržište Dobra ekonomija. Pod ovim privrednici podrazumevaju pravnu regulativu i rad drÏavnih organa po takvoj. Negativno društveno okruženje. Sa aspekta nacionalne ekonomije. povoljan kurs. nepovoljni uslovi za operativni rad Motivi privlačenja (pull) Stabilno političko stanje. inovativna poslovna kultura. ovi faktori predstavljaju sile koje odvraçaju domaçe.Konkurentnost privrede Srbije nja na strana trÏi‰ta. izdvajaju se: stabilna privreda i politika. veliãina trÏi‰ta. ali i strane investitore od ulaganja u domaçi biznis. mali potencijal rasta. uz određena pro‰irenja i prilagođavanja predstavljeni u tabeli 3-10. nepovoljni demografski trendovi. malo domaće tržište. ograničenje kredita. nisu u pitanju samo makroekonomski uslovi.

Njihova uãestalost i nedostatak kriterijuma u izricanju kazni su doveli do povremenih komentara tokom anketiranja tipa: “mito ili kazna. izbegavanje neizvesnosti (Uncertainty Avoidance). vrednosti i normi koje se stiãu jo‰ u ranom detinjstvu i koje su duboko usađene u podsvest svih pripadnika jedne nacionalne zajednice. visokim izbegavanjem neizvesnosti. visokim kolektivizmom i izraÏenijim Ïenskim vrednostima. DrÏave koje svojim pravnim normama podstiãu za‰titu budÏetskih interesa. da plate neku kaznu. Vrlo niske ocene varijabli faktora pravnog ambijenta govore da su ovaj faktor ispitanici smatrali najvaÏnijim ali istovremeno vrlo negativnim sa aspekta tro‰kova poslovanja. Pod nacionalnom kulturom Hofstede podrazumeva ‘mentalno programiranje: obrazac mi‰ljenja. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuju da je. On je zatim odredio indeks svake nacionalne kulture ukljuãene u istraÏivanje po svakoj od 4 opisane dimenzije. svejedno. po dolasku inspektora. ovaj stepen privredne koncentracije veoma visok. Takođe. Srpska nacionalna kultura se karakteri‰e: visokim indeksom distance moçi. Partijske drÏave akcenat stavljaju na za‰titu interesa određene elite. Od menadÏera je zatraÏeno da procene trÏi‰no uãe‰çe tri najveça konkurenta u svojoj grani. najnovija istraÏivanja sprovedena 2003. dok su sva druga onemoguçena ãak i u redovnom poslovanju. TrÏi‰te Srbije je relativno malo. Dimenzije nacionalne kulture predstavljaju osnovne pretpostavke koje dele ãlanovi jedne nacionalne zajednice o kljuãnim pitanjima sa kojima je svako dru‰tvo suoãeno. da inspektor opravda svoj dolazak a da oni mogu da nastave redovnu poslovnu aktivnost. privrednici su veç navikli na plaçanje kazni i neki od njih su ãak spremni odmah. Ona je sistem međusobno povezanih pretpostavki. implicitno stavljaju drÏavnim sluÏbenicima do znanja da je vaÏnije kontrolisati nego podsticati biznis. Pona‰anje ljudi u svakodnevnom Ïivotu i radu je u velikoj meri determinisano ovim pretpostavkama i vrednostima mada oni toga ãesto nisu svesni. Oseçaj drÏavnih sluÏbenika za biznis je takođe posledica pravnog ambijenta – drÏave ãije zakonske norme podstiãu biznis stavljaju implicitno i svojim sluÏbenicima do znanja da je biznis bitan i da ga treba podrÏati. ovaj ambijent ne podstiãe preduzetni‰tvo. Op‰ti zakljuãak je da su 3. oseçanja i delovanja koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz ãitav Ïivot’. preuzimanje odgovornosti za svoju sudbinu ili spremnost na javno izno‰enje mi‰ljenja koje se ne slaÏe sa pretpostavljenima. godine. pa tada njihova preduzeça imaju i povlastice. Konkurentski uslovi nisu nikada bili do kraja istraÏeni u privredi Srbije. individualizam – kolektivizam (Individualism – Collectivism).Konkurentnost privrede Srbije su zatim i administrativne procedure koje su direktno prouzrokovane pravnim sistemom zemlje i ãija komplikovanost (ili jednostavnost) utiãe na efikasnost drÏave u re‰avanju određenih problema. Nepredviđeni tro‰kovi (mito i kazne) takođe predstavljaju posledicu pravnog okruÏenja. Hofstede je identifikovao 4 dimenzije nacionalnih kultura: distanca moçi (Power Distance). u neregularnom okruÏenju kakvo je nasleđeno u SR Jugoslaviji.Ïenske vrednosti u kulturi (Masculinity – Femininity). mu‰ke . a procene menadÏera o uãe‰çu tri najveça preduzeça u pojedinim granama potvrđuju bojazan da malo trÏi‰te preti da suspenduje trÏi‰nu utakmicu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 161 . Kao takav. vaÏno je samo ‰ta je jeftinije”. Sve to dovodi do toga da ãesto najpreduzetniji odlaze iz srpskog privrednog ambijenta i investiraju u drugim podruãjima. bar po mi‰ljenju direktora srpskih preduzeça. Oãigledno je da su reforme privrednih zakona i procedura najhitnija oblast delovanja drÏavne administracije u narednom periodu. Ipak.

Situacija se međutim.67% anketiranih menadÏera u građevinarstvu). nedostatak izvora nabavke sirovina i repromaterijala. Oni ređi. guranja biznisa van granica Srbije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Analizirajuçi uporedno delovanje motiva privlaãenja i izbacivanja sa trÏi‰ta Srbije. u svim granama i u njihovim bran‰ama i grupacijama koje su bile predmet ocene. koji su to uspe‰no uradili. danas spadaju u ozbiljne gubita‰e od kojih su neki veç u zoni steãaja. Izbegavanje poreza je. retki su oni koji ne sumnjaju u neku kategoriju biznismena kao poreskih prestupnika.porez ostane na njima. Iako veçina privrednika tvrdi da vi‰e nema izbegavanja poreza. pa ãak ni u onima gde bi tradicionalno trebalo oãekivati veçu konkurenciju (trgovina. • S druge strane. to çe neminovno znaãiti opasnost sudara sa jakim stranim konkurentima ali i ‰ansu da na novootvorenim trÏi‰tima nađu poslovne ili strate‰ke partnere sa kojima çe uçi u novi. Privredni ambijent Srbije se razvija u tom pravcu i tako bi mogao da postane faktor privlaãenja biznisa u granice Srbije. ipak prisutno. neki istiãu da kada toga ne bi bilo. Iako privrednici nerado govore o tome. Ono ‰to moÏe biti koristan doprinos drÏave stvaranju povoljnijeg izvoznog ambijenta jeste stimulacija pull faktora privlaãenja interesa domaçih privrednika za ‰irenje poslovne aktivnosti na neka spoljna trÏi‰ta. nedostatak deviza (u ranijem periodu). otvara se moguçnost domaçim preduzeçima da koriste ‰anse na nekim novim trÏi‰tima. uãe‰çe prva tri konkurenta je znaãajno. Pri tome. koje uvoze robu i preprodaju je .visok je porez od 20% ali se naplata ne kontroli‰e adekvatno. Posebno je izraÏeno trÏi‰no uãe‰çe od preko 75% u industriji (po mi‰ljenju 56. danas spadaju u najuspe‰nija preduzeça Srbije. visina poreza i nedostatak poreskih olak‰ica sigurno deluju kao faktor odbijanja tj. registrovane na "mrtve ljude". moÏe se sa velikom dozom uverenja pretpostaviti da snage izbacivanja sa domaçeg trÏi‰ta deluju mnogo snaÏnije na motive domaçih privrednika da nastupaju u inostranstvu nego snage privlaãenja sa nekih atraktivnih stranih trÏi‰ta. Skidanjem administrativnih barijera sa geografski bliskih trÏi‰ta. oni bi mogli da zatvore kapije. ima dve vrste privrednih subjekata koji su apostrofirani kao vaÏni akteri izbegavanja poreza: • oni koji se bore za preÏivljavanje same firme. uspostavljanjem međudrÏavnih sporazuma.92% anketiranih menadÏera u industriji) i u građevinarstvu (po mi‰ljenju 46. Smanjivanje domaçeg trÏi‰ta. Oni koji su to uradili raãunajuçi sa nekom vrstom drÏavnih podsticaja. ne razlikuje mnogo ni u drugim granama.). Po njihovim procenama. âesto se osnivaju firme "jednodnevke". pad kupovne moçi stanovni‰tva i privrednih subjekata i u pojedinim granama monopolistiãka konkurencija velikih "igraãa" primorali su pojedina preduzeça da se okrenu stranim trÏi‰tima. ali se one posle transfera prihoda bez plaçanja poreza gase konkurentniji su za porez od 20% od 162 3. • Ako nema izbegavanja plaçanja poreza. Mi‰ljenja domaçih privrednika o privrednom ambijentu u domaçoj privredi su znaãajnim delom bila vezana za razmatranja poreza: Da li su porezi faktor privlaãenja biznisa ili guranja biznisa van granica domaçe privrede? Jedna od vaÏnih dilema u ovoj oblasti jeste pitanje izbegavanja poreza. ulaskom u međunarodne integracije. Za slabije domaçe konkurente. kvalitetniji poslovni ciklus. Privreda Srbije jo‰ uvek nema pristupa mnogim stranim trÏi‰tima ili je taj pristup znatno oteÏan nepovoljnim tretmanom preduzeça iz Srbije.Konkurentnost privrede Srbije odgovori menadÏera – zabrinjavajuçi. prema reãima privrednika. • oni koji "posluju" na osnovu evazije poreza . ugostiteljstvo i sl. to je dobar signal za prave investitore kojima uređen privredni ambijent odgovara.

Pored opisanog. visoke stope za‰tite su. VRLO JE TE·KO NAPLATITI . zbog nepo‰tovanja propisa. o uvoznici uvoze preko fiktivnih preduzeça robu koju preprodaju dalje. o Sporost procedure. âest komentar je da su zapostavljena okolna trÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj 3. pod geslom liberalizacije privrede. verovatno je da postoje i drugi mehanizmi izbegavanja plaçanja poreza. postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan. Međutim. Ovako. Carinska za‰tita trÏi‰ta. • Ugovori o slobodnoj trgovini. • Povraçaj carina na uvozne sirovine. Privrednici uglavnom smatraju da je izvr‰ena preterana liberalizacija spoljnotrgovinske (uvozne) za‰tite u veçini sektora. Veliki problem su relativno visoke carine na sirovine koje se uvoze kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). Carine u Srbiji su znaãajno niÏe od carina u okruÏenju i Evropi (Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. tih 1. zapravo pogodnost za one koji kroz sive kanale prodaju robu i na taj naãin stiãu nelojalnu i nedostiÏnu konku- rentsku prednost nad onima koji plaçaju visoke daÏbine. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. znaãajno su sniÏene carinske stope u biv‰oj SR Jugoslaviji. zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za kvalitetan proizvod nam trebaju kvalitetne sirovine. PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçaju uvozne carine uop‰te. o Uvozna zavisnost. Istovremeno. Neefikasnost poreske policije je jo‰ jedna zamerka u ovoj oblasti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 163 .4% koje se vraçaju prilikom izvoza. proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. • Visoke carine na sirovine. Bugarskoj 15%. nepravedne carine. Rumuniji 20%). između ostalih promena. a njih nemam u zemlji"). Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi sirovine i kojih ima u na‰oj zemlji. koji nikada ne plate po‰to ostave preduzeçe da bankrotira. ali neefikasni (provode "silno vreme traÏeçi ne‰to"). Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje. Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode. na tim preduzeçima ostavljaju dug za porez. Po njegovim reãima. I pored visokih carina smatra da je za‰tita domaçeg trÏi‰ta slaba zato ‰to se propisi ne primenjuju: o uvoznici umanjuju uvozne fakture i po tom osnovu plaçaju niÏe carine. po njima. Usvajanjem nove ekonomske politike. imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. • Izuzetak je stav jednog veoma uspe‰nog privrednika koji smatra da su carine jo‰ uvek previsoke (Reã je o neto izvozniku). Preduzeça imaju lo‰e iskustvo sa finansijskom policijom: Odmaganje preduzeçima nije doprinos stabilnosti strogi su. o Pogre‰na struktura carina.postupak je spor a administracija je prevelika. • Niske carine. Oni koji razmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbog daljeg moguçeg sniÏavanja carinskih stopa u procesu harmonizacije propisa sa Crnom Gorom. Za‰tita na domaçem trÏi‰tu je mnogim srpskim preduzeçima predstavljala faktor sigurnosti koji je mnoge odvraçao od izlaska na neprijatno međunarodno trÏi‰te.Konkurentnost privrede Srbije redovnih kompanija.

2. marka ukljuãuje atribute koje joj sam potro‰aã pridaje.2. performanse.2.mi smo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo ‰ta mnogo da ‰titimo. Status stranih i domaçih marki Izgradnja jake marke je jedna od kljuãnih aktivnosti marketinga. Prema tome. ako im i odobrimo uvoz. proizvođaãi se Ïale da je zadrÏana visoka carinska stopa na neke repromaterijale koji se kod nas ne proizvode. treba razumeti uloge (funkcije) koje marka treba da vr‰i. imamo neka velika trÏi‰ta gde samo moÏemo da dobijemo. odnosu drugih i marke. Veç dugo vremena poslovni ljudi se trude da uãine svoj proizvod i kompaniju prepoznatljivim na trÏi‰tu i da za‰tite elemente identiteta (logo.1. Bugarska. a vrlo malo kupuju. Nadalje.. • ·titi od agresivne konkurencije i predstavlja barijeru ulaska na trÏi‰te onima koji nisu sposobni da konkuri‰u jakim markama.). nemamo vi‰e od koga da se ‰titimo.Konkurentnost privrede Srbije trgovini (Rumunija. Marke srpskih proizvoda vrlo retko mogu da konkuri‰u za mesto u svesti potro‰aãa. Prilikom obja‰njavanja pojma marke. • Olak‰avaju izgradnju dugoroãnih i stabilnih odnosa sa kupcima i po tom osnovu. • Preferiran izbor – marka se lak‰e pamti i ulazi u suÏeni portfolio informacija koje potro‰aã moÏe da drÏi u glavi i njima operi‰e tokom kupovine. Dakle. uverenja o odnosu 164 3. boje itd. Interesantan je jedan stav (ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta: "Od koga da se branimo. • Olak‰ava diferenciranje i prepoznatljivost u odnosu na konkurentske ponude. • Oznaãava specifiãne dodate vrednosti – koje ãesto u sebi nose marke i koje navode kupce (a i trgovce) da ih imaju na umu. vi‰e çemo dobiti kroz izvoz. Izlazak srpskih proizvoda na strana trÏi‰ta pod sopstvenim markama je. pakovanje. 1999): • Olak‰ava izbor – poznate marke olak‰avaju izbor iz mase proizvoda i skraçuju vreme kupovine. vrlo neizvestan. Odnos izmeđ u domaçih i stranih proizvoda 3. Ovi aspekti mogu ukljuãivati stavove prema kompaniji koja proizvodi proizvod ili prema samoj marki. itd.. Marka je u osnovi ime proizvoda određenog proizvođaãa u određenoj robnoj grupi (Gilbert. • PodiÏe atraktivnost preduzeça i afirmi‰e ga kao trÏi‰no poznatog aktera u odnosima sa drugim poslovnim partnerima.2. a niska carina na finalne proizvode koji se uvoze i gu‰e domaçu industriju. 1999). ·to je jo‰ vaÏnije.. van ovih opipljivih svojstava. slogan. Sa najagresivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veç sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini Slovenija. Naprotiv. marka treba da vr‰i i sledeçe uloge (Omar.). Osnovne funkcije su sniÏenje rizika. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Ako je sa njima ugovor o slobodnoj trgovini na snazi. garancija kvaliteta i olak‰ano prepoznavanje. • Deluju kao signal – znak za skretanje paÏnje i podseçanje na obeçane koristi koje marka nudi. Vrlo su retki brendovi koji imaju i na domaçem trÏi‰tu igrađenu trÏi‰nu poziciju. imajuçi u vidu navedene funkcije. Sa drugim zemljama je uglavnom obrnuto . stvaraju dugoroãnu traÏnju. Ukrajina. Oni su zainteresovani za ovo trÏi‰te da bi mogli da prodaju. sopstvene liãnosti i marke. Marka ukljuãuje opipljive kvalitete kao ‰to su izgled. garancije i druga prateça dokumenta. O nekoj prepoznatljivosti na međunarodnom trÏi‰tu skoro da nije moguçe ni govoriti: 3. znak.

Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima Odnos potro‰aãa prema proizvodima koji dolaze iz drugih zemalja se u marketin‰koj literaturi izuãava kroz koncept etnocentrizma. ·tark slatki‰i). ne samo pod tuđim brendom. mada je razvijena i skraçena verzija od 10 skala. Yogurt. etnocentrizam je oseçaj pripadnika grupe koji svoju grupu gleda kao centar svega. U svom poznatom radu “Consumer Ethnocentrism: Construction and Validation of the CETSCALE. 1995) kojim se spreãava zavaravanje potro‰aãa. • Veçi broj generiãkih proizvoda sa ovih prostora . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 165 . Etnocentriãni potro‰aãi preferiraju domaçe proizvode u odnosu na strane. godine. 1999). etnocentrizam se pojavljuje kao teÏnja da se kupe domaçi proizvodi pre nego strani. Posebno se spreãavaju zloupotrebe marke. 2000). kao ‰to je dovođenje u zabludu ili zloupotreba (Morrin. Stoga se i posebnim propisima ‰titi ova imovina od zloupotreba. 2000). a najvidljiviji (iako ne najznaãajniji) su brojni neovla‰çeno istaknuti logotipi i za‰titni znaci poznatih kompanija na maloprodajnim objektima ili servisnim radionicama. veç i po potpuno zadatim karakteristikama proizvoda. Shimp i Sharma su potpuno razvili koncept etnocentriãnosti kao moguçe obja‰njenje za ovakvo pona‰anje potro‰aãa." Nakon toga.2. Sociolo‰ki posmatrano. Muhammad. naãinu gradnje i za‰tite brenda. Neka rana istraÏivanja su dovela do nalaza da potro‰aãi ãesto preferiraju domaçe proizvode u odnosu na strane.olak‰ano prepoznavanje i sniÏavanje od rizika (ko çe imati poverenja u avio kompaniju koja nosi ime zemlje koja se raspada i nestaje). Primera ima puno. U SAD je skoro donet poseban zakon (The Federal Trademark Dilution Act. i sve drugo meri uzimajuçi svoju grupu kao merilo (Bandyopadhyay.2. u potpunosti je razvijen i kasnije vi‰e puta testiran instrument za merenje etnocentriãnosti (Salzberger.Slivowitz. Instrument ãini baterija od 17 tvrdnji. U Srbiji jo‰ uvek ne postoji jasna svest privrednika o znaãaju brenda. Policentriãni potro‰aãi ne pridaju znaãaj poreklu proizvoda. veç su definisali etnocentrizam kao "uverenje potro‰aãa o tome koliko je prikladno. nemoguçnosti za‰tite generiãkih proizvoda i sl. Ajvar. smanjenje moguçnosti da se napravi razlika od poznate marke ili srozava ugled poznate marke.çutanje. ãak i moralno kupovati proizvode napravljene u inostranstvu. 3. su za‰tiçeni od drugih proizvođaãa i oko njih sledi eventualno.” iz 1987. Poznate marke su tretirane u kompanijama kao imovina. Zakonodavstva razvijenih zemalja se ozbiljno bave problemima za‰tite brenda. • Jedan broj brendova koji su bili poznati na istoãnoevropskom trÏi‰tu (pre svega ruskom) nije odnegovan i kompanije koje su njihovi nosioci su izgubili odliãne pozicije koje su imali (Centrotekstil cipele i odeça. pojedine izvozne grane izvoze. koji je domaçi brend poznat u inostranstvu.2. najãe‰çi odgovor je . • Jedna od retkih prepoznatljivih (mada ne i preferiranih) marki je marka nacionalne kompanije JAT (Jugoslovenski Aero Transport) koja usled promene naziva zemlje gubi jednu od osnovnih funkcija . Ovo posebno vaÏi za tekstilnu i koÏarsku industriju koja praktiãno ne izvozi proizvode veç bukvalno rentira proizvodni kapacitet zainteresovanim stranim preduzetnicima. U svojim ranijim radovima. Otuda i ãesta praksa zloupotrebe tuđih brendova. te‰ko sporenje oko dokazivanja porekla. Jacoby. ãesto iz neobave‰tenosti i op‰teg aljkavog odnosa prema intelektualnoj svojini. • Veç godinama. U marketingu. kao 3.Konkurentnost privrede Srbije • Na jednostavno pitanje postavljeno domaçim privrednicima i ekonomistima.

1999). Jedina potvrđena zakonitost je ona između etnocentrizma i starosti potro‰aãa. I ova hipoteza je potvrđena u Indiji. Firbasova. Ukoliko nema alternativnih domaçih proizvoda. IstraÏivanje u uporedivim uslovima je sprovedeno 2002. Sa aspekta vođenja aktivne ekonomske politike. Ova hipoteza je potvrđena u Banglade‰u. ni u Indiji niti u Banglade‰u ova međuzavisnost nije potvrđena. Wright and Lye. ali ne i u Banglade‰u. potro‰aãi se radije opredeljuju za proizvode iz zemalja sa kojima postoji određena kulturna sliãnost. U uslovima internacionalizacije poslovanja veoma je vaÏna etnocentriãnost menadÏera (Sinkovics. preferiraju domaçe. 2002). koja ipak neçe biti u fokusu razmatranja u tekstu koji sledi. ali ne i u Indiji. IstraÏivanja etnocentriãnosti su i‰la u nekoliko pravaca. ili na porast etnocentrizma. je potvrdilo osnovne nalaze ranijih istraÏivanja. Na primer. Holzmüller. Međutim. Bilo je i drugih poku‰aja da se primeni koncept etnocentriãnosti u razliãitim situacijama. devijacije u izboru potro‰aãa postoje i kada je izbor između iskljuãivo stranih proizvoda u pitanju. posebno u poãetku je bio usmeren na otkrivanje potencijalnih segmenata građana podloÏnih etnocentrizmu. prema nekim istraÏivanjima. Kasnija istraÏivanja su istraÏivala uticaje razliãitih faktora na intenzitet prisustva etnocentrizma na jednom trÏi‰tu. Najveçi broj studija. Njihov primer pokazuje da vlade zemalja svojom ekonomskom politikom mogu uticati na porast etnocentrizma. moÏe biti faktor koji znaãajno utiãe na prisutni nivo etnocentrizma u jednoj zemlji. Dakle. Neka istraÏivanja su i‰la za tim da potvrde postojanje kategorije etnocentriãnih potro‰aãa na posmatranim trÏi‰tima. moguçe je pretpostaviti da i na trÏi‰tu Srbije postoji visoka etnocentriãnost starijih osoba. dakle jedne srednje razvijene ekonomije. Osnovni nalazi ovih studija etnocentriãnosti su pokazali sledeçe zakonitosti.Konkurentnost privrede Srbije konzistentnija varijanta. Muhammad. istraÏivanje etnocentriãnosti stanovnika Novog Zelanda (Watson. c) Neobrazovane osobe pokazuju vi‰i stepen etnocenriãnosti. 1999): a) Stariji pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti kao konzervativnije osobe. Osnovni zakljuãak je da postoji kategorija etnocentriãnih potro‰aãa i da oni kada imaju izbor između stranih i domaçih proizvoda. Ova hipoteza je potvrđena u Indiji (zemlji sa niskim nivoom etnocentriãnosti). Muhammad. Merenje se odvija na petostepenoj ili sedmostepenoj Likertovoj skali. Ekonomska politika. Ilustrativan je primer Indije i Banglade‰a u ovom sluãaju obzirom da se radi o dve zemlje za potpuno razliãitim ekonomskim politikama (Bandyopadhyay. d) Osobe koje manje putuju pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti. 1994). b) Îene pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti nego mu‰karci. Na osnovu ovog rezultata interesantno bi bilo spekulisati da li u periodu rasta etnocentriãnosti jednaku podloÏnost pokazuju osobe svih nivoa obrazovanja (kao u Banglade‰u) ili obrazovanje podiÏe nivo "imuniteta". kljuãno je pitanje da li se svesnim merama i aktivnostima moÏe uticati na sniÏavanje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . koje su testirane i u Indiji i Banglade‰u (Bandyopadhyay. Najãe‰çi rezultat takvih istraÏivanja je bio da postoji kategorija etnocentriãnih građana koja uglavnom pokazuje sliãan naãin reagovanja. Obzirom na relativnu sliãnost uslova okruÏenja. a predmet istraÏivanjaje bilo pona‰anje ãe‰kih potro‰aãa jogurta (Orth. Indija se nakon sticanja nezavisnosti razvijala 166 3. 1998). ali nije u Banglade‰u.

Ova sredina je decenijama poznata kao mesto "sudara civilizacija" i njihovih proizvoda.38 (uz standardnu devijaciju od 1. pritisnut spoljnotrgovinskim deficitom poãeo sa postavljanjem uvoznih barijera. Nasuprot tome.Konkurentnost privrede Srbije kao socijalistiãka zemlja sa planskim privrednim razvojem i osloncem na razvoj sopstvene proizvodnje. p<0. Znaãajne politiãke promene i promene statusa zemlje takođe mogu uticati na etnocentriãnost potro‰aãa. Na primeru Hong Konga se moÏe nauãiti da ovaj porast etnocentriãnosti nije ravnomeran u svim robnim grupama . u procesu centralnog planskog razvoja indijske privrede. Uop‰tavanjem ovog nalaza. Oni se odnose prema stranim markama gotovo isto kao i prema domaçim brendovima sa kojima su Ïiveli i za koje su radili decenijama. U ovoj sredini je vi‰e puta merena etnocentriãnost a posebno je interesantno poređenje dva istraÏivanja. dok raste znaãaj usluÏnih delatnosti. Interesantan je sluãaj Hong Konga. pre i nakon sticanja suvereniteta i nezavisnosti od Velike Britanije (Yu. ako je taj etnocentrizam na niskom nivou. Komparativna analiza nivoa etnocentrizma u ove dve zemlje pokazuje vi‰i stepen etnocentriãne orjentacije potro‰aãa u Banglade‰u nego u Indiji. da jaãanje nacionalnih oseçanja podiÏe nivo etnocentrizma kod potro‰aãa.36). Primer Banglade‰a ide u prilog onima koji veruju da je moguçe uticati na podizanje popularnosti domaçih proizvoda.25). Interesantno je da je stepen disperzije odgovora u sluãaju Banglade‰a ãak manji nego u Indiji uprkos veçoj proseãnoj vrednosti ‰to svedoãi o vi‰em stepenu slaganja ispitanika. u poslednjem razvojnom periodu. Proizvodnja u Hong Kongu nije velika i opada. etnocentrizam je porastao sa 1. kao u Hong Kongu.01 uz statistiãki signifikatnu vrednost t = 2. struãna literatura nije u stanju da ponudi jednoznaãan odgovor. potro‰aãi imaju veçi ili rastuçi stepen etnocentriãnosti. indijsko stanovni‰tvo je posle podizanja barijera pokazalo oãekivanu sklonost ka razvoju potro‰aãkog mentaliteta. 1999). na nivou znaãajnosti 0. ako ne zakljuãak. MoÏe se pretpostaviti da u zemljama koje stiãu nezavisnost. bez obzira na statistiãki znaãajan porast etnocetrizma.819 na 2.65.98 (uz standardnu devijaciju od 1.u ãetiri od devet istraÏivanih robnih grupa je zabeleÏen statistiãki znaãajan porast etnocentriãnosti potro‰aãa. Za merenje etnocetnrizma je kori‰çena standardna baterija CETSCALE-a sastavljena od 17 pitanja na 5stepenoj Likertovoj skali. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 167 . 3. Ukupni skor etnocentrizma. Ipak. moÏe se sumnjati na ukupan efekat takve promene na tokove uvoza i izvoza. meren kao prosek 17 komponenti CETSCALE u Indiji je izmeren na nivou 2. moÏe se generisati hipoteza. obe zemlje su potpuno promenile spoljnotrgovinsku politiku. Banglade‰ se razvijao kao liberalna ekonomija sa velikim uvozom stranih proizvoda. Kljuãni nalazi ovog poređenja su da je etnocentriãnost u Hong Kongu bila i ostala na niskom nivou.01).09. Za‰to je nivo etnocentrizma vi‰i u zemlji koja je dugo vremena kroz istoriju bila otvorenih granica? Pretpostavlja se zbog aktivnosti drÏavnih organa na suzbijanju uvoza i ukupnog straha stanovni‰tva da zbog uvoza ostaje bez posla. Indija je otvorila granice i pustila strane konkurente na trÏi‰te dok je Banglade‰. Iako je u velikom broju sluãajeva testirana hipoteza da li kampanja tipa "kupuj domaçe". dok je u Banglade‰u bio 4.01). Ono ‰to je uoãljivo je da iako nizak. Međutim. Razlika između ova dva proseka Indije i Banglade‰a se pokazala kao statistiãki znaãajna (t vrednost 6. u nacijama koje se osamostaljuju. nakon sticanja nezavisnosti etnocentrizam raste (preraãunato na skalu 1 do 5. Iz svih ovih razloga nije ni bilo moguçe oãekivati visok nivo etnocentrizma.

navedeni rezultati istraÏivanja u razliãitim uslovima potvrdili su da ekonomska razvijenost zemlje porekla znaãajno utiãe na izbor potro‰aãa (Orth.30% 19.00% 13. Faktor zemlje porekla uzimaju ãe‰çe u obzir bogatiji i bolje obrazovani potro‰aãi.2. 168 3. Firbasova.70% 21. potro‰aãi u Srbiji relativno ãesto proveravaju "made in" etiketu na proizvodu.00% Izvor: Irena Vida.00% Srbija 24.3 (9.0) 32. 3. Dobar primer za to su karakteristike Nemaca (majstorstvo. An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets. u ovom sluãaju brendova razliãitih zemalja porekla proizvoda.2. One. Potro‰aãi u Srbiji iskazuju najmanji zabeleÏeni stepen etnocentrizma u poređenju sa stanovnicima ostala tri posmatrana regiona. 1999). Tanja Dmitroviç.50% 15. tako da je moguça srednja vrednost etnocentriãnosti 25. kvalitet izrade.4 (8.2) 50. godine. tj.8 (7.70% BiH 25. "zemlje porekla" imalo drugu konotaciju (Yu.60% Ukupan uzorak 25. 1999).60% 20. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .3.Konkurentnost privrede Srbije Najinteresantnije za ovu studiju je pitanje etnocentriãnosti potro‰aãa na podruãju biv‰e Jugoslavije. među potro‰aãima ovih regiona su zabeleÏene neke razlike.9) 35. pedantnost. a takođe. Kori‰çena je redukovana baterija od 10 CETSCALE tvrdnji na petostepenoj Likertovoj skali.5) 33.40% 29. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima IstraÏivanja "made in" faktora datiraju od ranih 60-ih kada je uoãeno da ovaj jedan element proizvoda moÏe nositi sa sobom vi‰e razliãitih asocijacija (Yu. utvrđena je obrnuta korelacija između uvaÏavanja faktora zemlje porekla i konzervativizma potro‰aãa. 2002). Ovakvo pona‰anje jo‰ jednom ukazuje da znaãajan segment potro‰aãa ima razvijenu potrebu za vrednovanjem brendova.50% 9.8 (8. Rezultat potvrđuje neka druga istraÏivanja u kojima su srpski potro‰aãi pokazali sklonost prema stranim markama.) i poÏeljne karakteristike ma‰ina.6 (8. Ono ‰to poslovne ljude mora da zanima je kakav imidÏ ima zemlja u kojoj proizvode svoje proizvode i da li postoje neke znaãajne (ne)podudarnosti koje treba uzeti u obzir prilikom izbora izvoznih proizvoda. Naknadnim istraÏivanjima specificirano je posebno znaãajno kada dođe do podudaranja karakteristika imidÏa zemlje i karakteristika koje su vaÏne za neku kategoriju proizvoda.60% 17. kao ‰to pokazuju istraÏivanja iz drugih regiona. Obzirom na decenijsku povezanost sa Tabela 3-11: Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku Hrvatska Ukupni skor etnocentrizma na CETSCALE Uglavnom pokušavam da kupim proizvode domaćeg porekla Zastanem da pogledam etiketu sa informacijama o zemlji porekla tako da mogu da kupim više domaćih proizvoda Kupujem u prodavnicama koje čine posebne napore da prodaju marke domaćih kompanija 26. Ipak.6) 37. U pogledu uticaja zemlje porekla. 2001.50% 23. kvalitet materijala i sl.70% 21. pokazuju signifikantno znaãajne preferencije prema domaçim brendovima i tro‰e vi‰e vremena da pronađu domaçe proizvode u procesu kupovine. Ipak. U Hong Kongu je istraÏivanje "made in" faktora. IstraÏivanje je potvrdilo da u regionu (sva ãetiri podruãja) postoje etnocentriãne grupe potro‰aãa.50% Crna Gora 26. Jedno od retkih istraÏivanja takve vrste je objavljeno 2001. ãak i prema onima koji dolaze iz zemalja sa kojima je Jugoslavija bila u ratnim sukobima.

• Potro‰aãi iz Srbije su osetljivi na "made in" oznaku tj. Stanovnici BiH znatno vi‰e preferiraju Hrvatsku kao mesto kupovine. 2001) ukazuje da Srbija kao shopping destinacija ne zauzima zapaÏeno mesto ãak ni u malim drÏavama biv‰e Jugoslavije koje joj prirodno gravitiraju. koji su Ïiveli u zajedniãkoj drÏavi sa Srbijom (2001. Međutim. ovaj imidÏ zemlje pre moÏe imati negativni uticaj na konkurentnost proizvoda. logiãno je oãekivati sklonost ka britanskim proizvodima. oni kupuju skuplje proizvode. ãesto i ratnim. IstraÏivanje potro‰aãa u regionu (Vida. na pojedinim trÏi‰tima i u sluãaju nekih proizvoda. Moguçi izuzetak od ovog pravila. Dalja istraÏivanja nacionalizma. Turska) koje su poznate kao mesta za kupovinu jeftinih i ne mnogo kvalitetnih proizvoda. moguçe je oãekivati nacionalistiãko i antisrpsko raspoloÏenje. Na mnogim izvozno znaãajnim trÏi‰tima u regionu. potro‰aãi iz Srbije su skloni da najdalje putuju kako bi obavili ‰oping. sa mnogim zemljama u regionu i van njega. prirodnih ciljnih izvoznih trÏi‰ta. na reputaciju mesta kupovine. IstraÏivanja imidÏa srpskih proizvoda u inostranstvu nisu sistematski vr‰ena. pa na dalje bila u konstantnim sukobima. Za razliku od drugih. âak i Crnogorci. jeste naoruÏanje koje je nekada spadalo u znaãajne izvozne proizvode biv‰e Jugoslavije i za koje se moÏe naslutiti da bilo dobro prihvaçeno na trÏi‰tu. dok se Srbija nalazi na zaãelju liste destinacija. Utoliko vi‰e brine izbor ‰oping destinacija (Bugarska.Konkurentnost privrede Srbije Velikom Britanijom. kao ‰to je bio sluãaj u âe‰koj (Balabanis. moguçe je oãekivati porast preferencija kineskih proizvoda obzirom na rastuçi nivo "sada se oseçam kao pravi Kinez" emocija. od 1991. kao faktor etnocentrizma je bio zabeleÏen i u nekim ex socijalistiãkim zemljama koje nisu bile izloÏene ratnim dejstvima. stvari za domaçinstvo. Melewar and Mueller. kako je imidÏ zemlje u poslednjih desetak godina ozbiljno naru‰en. kao moguçu barijeru izvoza. • Potro‰aãi iz susednih regiona slabo preferiraju ‰oping u Srbiji. koji nije moguçe regularnim metodama istraÏivanja proveriti. odeçu i obuçu. Nacionalizam. Imajuçi u vidu primer Hong Konga. Iako ne idu ãesto. I ovde je moguçe izvuçi zakljuãak da znaãajne politiãke i statusne promene mogu uticati na odnos prema proizvodima određenih zemalja. Hrvatski potro‰aãi i ne pominju Srbiju kao mesto za ‰oping. Diamantopoulos. to je kulminiralo 1999. Srbija je u proteklom periodu. U ovom istraÏivanju je komparacijom utvrđeno da i nacionalizam i patriotizam mogu podsticati etnocentriãno pona‰anje. 1999). moÏe se pretpostaviti moguçnost postojanja i 3. Naprotiv. S druge strane. godine. Dmitroviç. godina) ãe‰çe idu u Italiju da kupuju nego u Srbiju. jedan od osnovnih zadataka srpske vlade treba da bude istraÏivanje odnosa potro‰aãa prema "made in Serbia" proizvodima na okolnim trÏi‰tima i na drugim ciljanim trÏi‰tima na koja ukaÏu privrednici ili analiza spoljnotrgovinskog bilansa. U ãetiri od devet robnih grupa je zabeleÏeno statistiãki znaãajno pomeranje preferencija od britanskih ka kineskim proizvodima nakon sticanja nezavisnosti. tako ni "made in Serbia" (ili ranije "made in Yugoslavia" ne predstavlja faktor koji çe podiçi konkurentnost nekog proizvoda. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 169 . Pona‰anje potro‰aãa iz regiona u prekograniãnom prometu pokazuje vrlo nisku konkurentnost srpske privrede: • Potro‰aãi iz Srbije pokazuju najvi‰u sklonost ka kupovinama u stranim zemljama. patriotizma i etnocentrizma potro‰aãa na ovom podruãju su veoma znaãajna. op‰ti stav u privredi je da isto kao ‰to domaça preduzeça nemaju prepoznatljive brendove u inostranstvu. U sluãaju srpskih suseda.

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 3-12: Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu
Hrvatska BiH Srbija 64,7 Crna Gora 16,3

Udeo ispitanika koji kupuju u inostranstvu (%) 46,5 23,2 Među njima % onih koji kupuju u inostranstvu bar jednom mesečno 21,3 10,8 % onih koji kupuju u inostranstvu jednom u nekoliko meseci 49,3 30,9 % onih koji kupuju namirnice 55,0 28,1 stvari za domaćinstvo 28,9 10,8 odeću i obuću 61,6 53,2 Najvažniji razlozi za kupovinu u inostranstvu Niske cene, Niske cene, (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti) Bolji izbor, Bolji kvalitet, Bolji kvalitet Bolji izbor

Tipična shopping destinacija (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti)

Austrija, Mađarska, Italija, BiH

Hrvatska, Nemačka, Italija, Srbija

10,8 4,1 22,2 34,7 36,1 24,5 41,5 18,4 69,8 79,6 Niže cene, Dobar imidž Bolji kvalitet, zemlje, Dobar imidž Niže cene, zemlje, Bolji kvalitet, Bolji izbor Bolji izbor Mađarska, Italija, Bugarska, Srbija Grčka, Turska

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

patriotskih, ali i nacionalistiãkih oseçanja, pri ãemu ova druga oseçanja mogu biti i izrazito anti-srpska. Stoga je veoma vaÏno pripremiti na drÏavnom nivou istraÏivanja u najvaÏnijim ciljanim trÏi‰tima kako op‰te etnocentriãnosti tako i stava prema srpskim proizvodima. Ove rezultate treba staviti na raspolaganje preduzeçima kako bi bila u stanju da ‰to bolje pripreme marketing strategiju na određenim trÏi‰tima. Takođe, u nekim kritiãnim situacijama, moÏe biti korisno da se na drÏavnom nivou pripreme odgovarajuçi marketin‰ki nastupi kako bi se pospe‰io dolazak preduzeça i proizvoda iz Srbije.

Dmitroviç, 2001). Navodimo samo rezultate koji se odnose na Srbiju i koji dosta govore o cenovnom i necenovnom faktoru konkurentnosti. Sa slike 3-1 je vidljivo da srpski potro‰aãi mnogo bolje ocenjuju necenovne nego cenovne faktore slovenaãke ponude. Vrlo ãesto je sliãan sluãaj sa proizvodima iz razvijenijih zemalja, koje potro‰aãi u Srbiji cene zbog njihovog kvaliteta, ali su im cenovno nedostiÏni. Razlog za to je vrlo nizak nivo liãnog standarda, iscrpljena liãna ‰tednja zbog dugotrajne krize u zemlji i nedovoljna ponuda kredita za liãnu potro‰nju. Ekonomski iscrpljenim potro‰aãima legalno uvozena roba je ãesto skupa pa se supstitui‰e, ne domaçom robom (koje ãesto nema dovoljno) veç jeftinom robom iz Turske ili sa Dalekog istoka. O tome dosta govori i naredna rasprava o necenovnim faktorima i rezultatima istraÏivanja na trÏi‰tu Beograda. Intervju domaçih privrednika 2003. Tokom ovog istraÏivanja ukazuje na neke cenovne nedostatke ponude srpske privrede. Kada je cenovni faktor konkurencije u pitanju, oãekivan ishod je da u mnogim granama domaça

3.2.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda Nema mnogo objavljenih studija o vrednovanju stranih proizvoda na trÏi‰tu Srbije. Sasvim oãekivano, preduzeça iz Slovenije (republika biv‰e SFR Jugoslavije) su bila najvi‰e zainteresovana da saznaju ne‰to o odnosu potro‰aãa prema slovenaãkim proizvodima na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije. Tako je i do‰lo do istraÏivanja opaÏanja slovenaãkih i lokalnih proizvoda u Srbiji, Crnoj Gori i BiH federaciji (Vida,

170

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

proizvodnja, kao tro‰kovno neefikasna bude i cenovno inferiorna. Ima, međutim, nekih zamerki domaçih privrednika, koji navode nelojalnu cenovu konkurenciju stranih proizvoda. Poseban problem predstavlja nagla i preterana liberalizacija uvoza koja se manifestuje kroz nizak nivo carinske za‰tite. Međutim, i nezavisno od carina, tokom intervjua je uoãeno nekoliko karakteristiãnih primera ilegalno ostvarenih niÏih cena stranih proizvoda: • Domaça industrija lekova trpi ‰tetu od dampin‰kog ilegalnog uvoza kroz sive kanale uvoza neregistrovanih lekova. Obzirom da je postupak registracije dug i skup, ‰to legalni uvoznici i proizvođaãi trpe, ilegalni uvoznici to koriste kao svoju ‰ansu. • Nedovoljna kontrola spoljnotrgovinskog sektora omoguçuje kvazi reeksport, kao i situaciju uvoza robe koja je proizvedena u na‰im fabrikama. Izvoz po svaku cenu, ove robe, pa zatim njen uvoz u zemlju uz plaçanje uvoznih daÏbina izgleda da je isplativ ma kako to paradoksalno zvuãalo.

• Polovne automobilske gume, zvaniãno su uvezene radi protektiranja, sa umanjenim daÏbinama, ali se ne protektiraju veç prodaju na domaçem trÏi‰tu i po‰to im je cena niska predstavljaju nelojalnu konkurenciju domaçim proizvođaãima (ali i redovnim uvoznicima). Ipak, utisak iz navjeçeg broja intervjua je da tehnolo‰ki zaostala proizvodnja u Srbiji te‰ko moÏe cenovno da parira bolje opremljenim konkurentima. U pojedinim granama, kao ‰to je ma‰inogradnja, tekstilna i koÏarska industrija, jo‰ uvek se cenovna konkurentnost zasniva na niÏim tro‰kovima rada. Međutim, svi privrednici su svesni ãinjenice da je konkurisanje niÏim tro‰kovima u pro‰lom periodu samo finansijski iscrpljivalo preduzeça koja nisu ulagala ni‰ta u sopstveni razvoj. Dodatno tehnolo‰ko zaostajanje, kao posledica, uvelo je mnoga preduzeça u zaãarani krug koji, prema iskustvima mnogih grana, vodi pouzdano u bankrot.

Slika 3-1: Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda
Nisu neopravdano skupi Atraktivni Nisu "jeftino skrpljeni" Intenzivno promovisani Lako dostupni Dugotrajni Dobra vrednost za novac Prestižni 1 2 3 Slovenija 4 Srbija 5

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

171

Konkurentnost privrede Srbije

3.2.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda Najslabiji atribut domaçih proizvoda, po mnogim indicijama, predstavlja slab kvalitet i zastarelost domaçih proizvoda. Jedno od istraÏivanja sprovedenih tokom 2000. godine na trÏi‰tu Beograda pokazuje kako domaçi potro‰aãi ocenjuju kvalitet proizvoda iz razliãitih zemalja. IstraÏivanje je sprovedeno na uzorku od 48 građana na otvorenoj lokaciji, u blizini poznate trgovinske lokacije Jugocentar (stari Merkator). Potro‰aãi su rangirali po sliãnosti parove zemalja, a zatim je urađena standardna analiza sliãnosti posmatranih zemalja. Raspored "Made in" trÏi‰ta porekla i drugi rezultati istraÏivanja, jasno su ukazali na opis dimenzija prostora u kome su raspoređene zemlje porekla najãe‰çe uvezene robe u Srbiju. Analiza odgovora Beograđana iz 2000. godine ukazuje da domaçi potro‰aãi jasno prave distinkciju na relaciji "zapadni proizvodi" vs. "istoãni proizvodi". Zapadni proizvodi su ocenjeni kao poÏeljniji i kvalitetetniji. Slovenaãki proizvodi su ocenjeni kao najbliÏi zapadnim, dok se među izvore nekvalitetne robe svrstavaju Kina, Turska i Istoãna Evropa. Dobijeno je, moÏe se reçi, unidimenziono re‰enje, po kome su zemlje porekla poređane na jednoj liniji koja ima dva pola "poÏeljno i skupo" vs. "nepoÏeljno i jeftino". Kvalitetniji (zapadni) proizvodi su opisani kao skupi i te‰ko dostiÏni, a kineski, turski i sliãni proizvodi kao nekvalitetni i nepoÏeljni, ali cenovno pristupaãni. Domaçi proizvodi su pozicionirani u sredini i ocenjeni su kao kvalitetniji ali ne ba‰ poÏeljni. Potro‰aãi u Srbiji su tokom godina blagostanja u biv‰oj SFR Jugoslaviji, posebno u godinama od 1965. do 1979, pa ãak i ne‰to kasnije, nauãili da tro‰e uvozne proizvode, da biraju poznate marke, da prate modu i

neguju liãni stil potro‰nje. Li‰eni briga za velike Ïivotne izdatke (socijalno i zdravstveno osiguranje, ‰kolovanje dece, pa delimiãno i re‰avanje stambenog pitanja), građani ex Jugoslavije, a tako i Srbije, razvili su potro‰aãki mentalitet, kao retko gde u svetu. Aktuelna istraÏivanja vrlo ãesto otkrivaju taj eho nostalgije za uvoznim proizvodima i poznatim brendovima. Intervjuisanje domaçih privrednika iz 2003. godine, tokom kvalitativnog istraÏivanja u ovom projektu, ukazalo je na neke probleme domaçih proizvođaãa u pogledu necenovnih faktora. U oblasti spoljnotrgovinske razmene je izvr‰ena liberalizacija spoljne trgovine, ‰to je u osnovi pozitivno. Ipak, izgleda da je drÏavna kontrola (nadleÏnih organa) spoljnotrgovinskih transakcija neadekvatna i nedovoljna. Iako se firme ne Ïale direktno na nedostatak kontrole, navodeçi brojne manifestacije (probleme) oni posredno ukazuju na neke znaãajne izvore sive ekonomije koja im predstavlja direktnog konkurenta. Na primer, na trÏi‰tu se legalno u apotekama prodaju neregistrovani uvozni lekovi. Op‰te je poznato da takav lek nije dospeo kroz legalne kanale uvoza veç ilegalno. Inspekcija ne ãini napore da ovo zaustavi ali zato paÏljivo kontroli‰e poreklo i kvalitet supstanci od kojih su proizvedeni domaçi lekovi, ‰to je sasvim u redu. Međutim, tolerisanje nekontrolisane prodaje neregistrovanih lekova predstavlja vid diskriminacije domaçe farmaceutske industrije. Dodatni problem je uoãen u pogledu ekolo‰kih propisa, gde dolazi do kombinacije uticaja cenovnog i necenovnog faktora. Mnogi domaçi proizvođaãi ne po‰tuju ekolo‰ke propise, navodeçi tro‰kove kao kljuãnu barijeru. Neki nemaju moguçnost osvajanja proizvodnje ekolo‰kih proizvoda. Tekstilna i koÏarska industrija ãak eksplicitno navode da bi po‰tovanjem

172

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

Slika 3-2: Analiza slicnosti “made in” marki proizvoda
Nekvalitetno Kina

Istočna Evropa

Turska

Domaća roba

Kvalitetno Zapadna Evropa Želi da kupi

Slovenija

Ne želi da kupi Izvor: Studija "Jugocentar - Strategija razvoja", G. Petkoviç i dr., 2000

ekolo‰kih propisa (odlaganje otpada) toliko poveçali tro‰kove da bi mogli da zatvore fabrike (cenovni faktor). Na taj naãin, ovi proizvođaãi upadaju u zaãarani krug proizvodnje proizvoda koje nije moguçe prodavati bez odgovarajuçih sertifikata kvaliteta (necenovni faktor). Jedini izlaz nalaze u proizvodnji pod tuđom markom, a ponekad i pod drugom "Made in" oznakom (‰to je poseban problem). Osnov necenovnih faktora konkurentnosti ãini vrednost tehnolo‰ke kompnonente ugrađene u proizvod. Visoko tehnolo‰ki intenzivna proizvodnja vodi ostvarenju visokokvalitetnog proizvoda, odgovarjuçih standarda i konkurentnog dizajna. To su ujedno centalni necenovni faktori konkurentnosti iz kojih se izvode brojni drugi faktori konkurentnosti, presudni za inostranog kupca kod opredeljenja za kupovinu. Indikatori tehnolo‰ke konkurentnosti firme a time i njenih proizvoda su: • obim i struktura tro‰kova istraÏivaãko razvojnog rada; • broj inÏenjera i struãnjaka iz oblasti IT; • nivo obrazovanosti zaposlenih;

• obim i forme priliva savremene tehnologije; • nivo produktivnosti rada; • vrednost ostvarenog izvoza u ukupnoj proizvodnji; Srpska privreda je, na poãetku dvadeset prvog veka, suoãena sa dramatiãno niskim nivoom tehnolo‰ke konkurentnosti svojih proizvodnih kapaciteta. Podizanje tehnolo‰kog nivoa privrede je prvi i najvaÏniji uslov poveçanja konkurentnosti srpskog izvoza. Ovo je naroãito znaãajno kada se zna da Svetska trgovinska organizacija dopu‰ta subvencije (u određenoj meri) namenjene podizanju tehnolo‰ki i privredno zaostalih zemalja i regiona. Znaãi, Vlada moÏe da subvencioni‰e firme koje ulaÏu u nabavku savremne tehnologije i u istraÏivanje i razvoj. Otuda posebno zabrinjava da privrednici istiãu da im nije poznato da srpska vlada daje bilo kakve subvencije firmama koje ulaÏu u veçoj meri u sopstveni razvoj i istraÏivanje. Oni takođe istiãu da ne dobijaju poreske olak‰ice, u sluãaju internih istraÏivaãko razvojnih projekata.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

173

Konkurentnost privrede Srbije

Iako su srpske firme veoma zainteresovane za uvođenje novih tehnologija, vrlo mali broj njih uspeva da ostvari uvoz savremene opreme ili kupi stranu licencu. S druge strane, u samim firmama, izdvajanja za istraÏivanje i razvoj su simboliãna, kao i saradnja sa odgovarajuçim univerzitetima i fakultetima. Ispitanici istiãu da kompanije vrlo malo ili uop‰te ne tro‰e na istraÏivanje i razvoj, iako su svi svesni da je istraÏivanje i razvoj kljuã konkurentnosti, ali ograniãeni resursi im to ne dopu‰taju. Ovde se, moÏda, izdvajaju, sa ne‰to veçom brigom u pogledu razvoja proizvoda, farmaceutske kompanije, ãija priroda posla zahteva odrÏavanje koraka sa savremenom tehnologijom, te su savremene laboratorije i saradnja sa naukom, u njihovom sluãaju, prisutni u veçoj meri. Retki primeri uvođenja savremene tehnologije ostvaruju se uglavnom kroz eksterne izvore finansiranja, kroz kredite međunarodnih banaka. Uvođenje savremene tehnologije kroz kreditiranje iz inostranstva vodi dodatnom zaduÏivanju zemlje. Zato i sami privrednici smatraju da bi se znatan nivo poveçanja tehnolo‰ke opremljenosti mogao postiçi kroz priliv stranih direktnih investicija u privredu. Veçina privrednika smatra da im kvalitetan inÏenjerski kadar nije dostupan, u meri u kojoj je bio dostupan, u periodu od pre desetak i vi‰e godina, ãemu je doprineo kontinuirani odliv kadrova u inostranstvo, u periodu posle 1990. godine. Ovo posebno vaÏi za
Tabela 3-13: Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu
Nastup Samostalan Roba i usluge Prosti poslovi
Izvoz robe i usluga preko predstvaništva ili firme u inostrantvu Izvoz robe i usluga preko zastupnika Izvoz robe i usluga preko stranog trgovca (uvoznika)

struãnjake iz oblasti informacione tehnologije, koji na na‰im univerzitetima stiãu vrlo solidno obrazovanje ali ubrzo po dobijanju diploma odlaze u inostranstvo. Takođe na‰i privrednici smatraju da se na drÏavnim fakultetima stiãe dosta solidan nivo obrazovanja, ali su svi saglasni da to nije sluãaj sa novim, privatnim fakultetima, koji su se pojavili u periodu posle 1990. godine. Mnogi su izriãito rekli da sa tih fakulteta ne primaju kadrove.

3.2.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima Strategije koje jedno preduzeçe moÏe imati prilikom nastupa na stranom trÏi‰tu, posebno kada se radi o prvom nastupu ili ”ulasku” na trÏi‰te, su mnogobrojne i međusobno veoma razliãite. Strategije se razlikuju prema poslovnom riziku koji se preuzima, pravnim preprekama koje treba premostiti i moguçnosti da se uspostavi saradnja sa nekom firmom koja ima sedi‰te na teritoriji drÏave na ãije se trÏi‰te ”ulazi”. Primaran cilj preduzeça koje Ïeli da nastupi na stranom trÏi‰tu je da prodaje robu i izvr‰ava usluge na tom trÏi‰tu. Najprostiji naãin na stranom trÏi‰tu podrazumeva da to preduzeçe poãne da izvozi svoju robu odnosno izvr‰ava usluge u inostranstvu uz investiranje u poveçanje domaçe proizvodnje.

Kapital

Složeni poslovi
- Lizing - Montažna proizvodnja Preduzeće u inostranstvu (SDI) a. novo preduzeće (greenfield) b. postojeće preduzeće (merdžer / akvizicija) Zajedničko ulaganje Inostrana firma je zastupnik

Zajednički Strani posrednik

- Dugoročna proizvodna kooperacija - Franšizing - Licenciranje

174

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

SloÏeniji oblici nastupa u inostranstvu podrazumevaju da se preko tzv. sloÏenijih spoljnotrgovinskih poslova plasira roba i izvr‰avaju usluge u inostranstvu i investira kapital u stranu zemlju. Investiranje kapitala u sopstveno preduzeçe u inostranstvu moÏe biti motivisano Ïeljom da se vr‰i plasman robe (izvoz) preko sopstvenog preduzeça u inostranstvu, ali i preno‰enjem celokupne proizvodnje u inostranstvo (osnivanje filijale u inostranstvu). Sve ove operacije preduzeçe moÏe izvoditi samostalno ili preko uspostavljanja odgovarajuçeg odnosa sa partnerom u inostranstvu. U zavisnosti od toga da li preduzeçe ima partnera u drÏavi ãije trÏi‰te Ïeli da osvoji, sve strategije moÏemo podeliti na: - strategije samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu; - strategije nasupa na stranom trÏi‰tu u saradnji sa inostranim partnerom (zajedniãki nastup); - strategije nastupa na stranom trÏi‰tu iskljuãivo preko stranog partnera. U sluãaju samostalnog nastupa preduzeçe osniva predstavni‰tvo ili preduzeçe u inostranstvu i preko njega vr‰i plasman robe i usluga na tom trÏi‰tu. Preduzeçe u inostranstvu se moÏe osnovati kao potpuno novo preduzeçe u veçinskom vlasni‰tvu (greenfield operacija) ili preuzimanjem postojeçeg preduzeça kupovinom veçinskog udela (kupovina – akvizicija) odnosno ukljuãivanjem tog preduzeça u sastav matiãnog preduzeça (fuzija – merger). Pri samostalnom nastupu preduzeçe izvozi svoje proizvode preko predstavni‰tva ili prenosi celokupnu proizvodnju u inostranstvo. U sluãaju nastupa na stranom trÏi‰tu u saradnji sa stranim partnerom, izvoz robe i izvr‰enje usluga moÏe biti rezultat izvoza preko zastupnika (distributera) u inostranstvu, obavljanja sloÏenijih spoljnotrgovinskih poslova (dugoroãne proizvodne kooperacije) ili

izvoza i proizvodnje preko zajedniãkog ulaganja (joint venture). Kada preduzeçe nastupa iskljuãivo preko stranog posrednika, nekog trgovca u inostranstvu koji uvozi njegovu robu i koji ga na tom trÏi‰tu zastupa, ono svoju robu prepu‰ta stranom preduzeçu i nema direktnog pristupa tom stranom trÏi‰tu. Ali ono sarađuje sa tim stranim partnerom u pogledu marketinga proizvoda, prilagođavanja proizvoda ukusima potro‰aãa u inostranstvu i sliãno. Prilikom nastupa preduzeça preko stranog partnera postavlja se pitanje imena preduzeça i trgovaãke marke koju çe proizvodi nositi. Izvoz preko sopstvenog preduzeça u inostranstvu ili preno‰enje proizvodnje u sopstveno preduzeçe u inostranstvu (samostalni nastup) podrazumeva da preduzeçe nema stranog partnera veç da sve operacije u inostranstvu obavlja samostalno. Za ovaj oblik nastupa na stranom trÏi‰tu vezani su veliki tro‰kovi vezani za osnivanje predstavni‰tva ili preduzeça u inostranstvu i znaãajni rizici u poslovanju vezani za (ne)poznavanje stranog trÏi‰ta, ukusa potro‰aãa i marketing tehnika. Ovo je posebno znaãajno kada se osniva potpuno novo preduzeçe (greenfield operacije). Samostalni nastup na stranom trÏi‰tu kao i sve strategije ima niz prednosti i nedostataka (Tabela 3-14). Međutim, postoje bitne razlike kada se samostalno nastupa osnivanjem potpuno novog preduzeça (greenfield
Tabela 3-14: Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu
Prednosti Nedostaci

• Veća kontrola nad mar- • Troškovi osnivanja ketingom i distribucijom sopstvenog preduzeća su veći od troškova • Direktan kontakt sa angažovanja zastupnikupcima ka • Veći kredibilitet kod kupaca na odabranom • Nema lokalnog poslovnog partnera tržištu koji poznaje tržište i • Pristup lokalnom invesima poslovne veze ticionom kapitalu

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

175

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 3-15: Prednosti i nedostaci osnivanja novog preduzeça
Prednosti
• Smanjenje ili eliminacija povećanja cena izazvanih transportnim troškovima, carinom i sl. • Garantovana isporuka robe preprodavcima i eliminacija zastoja u isporuci • Obezbeđenje unifomnog kvaliteta (standardizacija kvaliteta) • Prilagođavanje proizvoda lokalnim zahtevima

Tabela 3-16: Prednosti i nedostaci kupovine i akvizicije preduzeça
Prednosti
• Smanjeno vreme za pristup i penetraciju ciljnog tržišta pošto postojeće preduzeće već ima proizvodnu liniju i distributivnu mrežu • Sprečava se porast broja konkurenata na tržištu • Prevazilaze se barijere ulaska na tržite, uključujući i restriktivne zahteve u pogledu obučenosti, tehnologije, nabavke materijala i patenata

Nedostaci
• Sporiji ulazak na tržište • Povećana izloženost riziku uz zahteve za lokalnim sadržajem • Politički rizici vezani za repatrijaciju profita i sl. • Potencijali problemi u slučaju strogih propisa o poreklu proizvoda (negativni efekti pri proizvodnji u zemljama jevtine radne snage)

Nedostaci
• Povećani rizik – veliko finansijsko ulaganje suočeno je sa značajnim političkim i tržišnim rizicima • Slaba integracija fuzionisanog preduzeća • Preuzeto preduzeće preveliko ili premalo za potrebe • Previše optimistička procena sinergetskih efekata • Precenjen tržišni potencijal • Nezainteresovanost • Nekompatibilne korporativne kulture

operacija) i kada se kupuje (akvizicija) ili preuzima (merger) veç postojeçe preduzeçe. Kada govorimo o osnivanju potpuno novog preduzeça (greenfield operacija) to podrazumeva ulaganja u investicione radove izgradnje objekata vezanih za pribavljanje raznih dozvola, nabavku nove opreme i angaÏovanje radne snage. Novo preduzeçe poãinje od nule. I ova strategija ima svoje prednosti i nedostatke (Tabela 3-15). U sluãaju kada se preuzima veç postojeçe preduzeçe to se moÏe postiçi kupovinom tog preduzeça (akvizicija) ili njegovim preuzimanjem odnosno fuzionisanjem sa preduzeçem izvoznikom (merger). Kupovina (akvizicija) preduzeça u inostranstvu nosi sa sobom mnogo manji rizik buduçi da preduzeçe koje se preuzima posluje veç određeno vreme na trÏi‰tu na koje se ulazi i znaãajno se reduciraju tro‰kovi vezani za osnivanje preduzeça, koji u nekim zemljama mogu da budu znaãajni. Ovaj metod ulaska na trÏi‰te posebno je zanimljiv za trÏi‰ta zemalja u tranziciji gde se sada prodaje veliki broj preduzeça u cilju njihove privatizacije. Preduzeçe se moÏe i preuzeti preuzimanjem odnosno fuzionisanjem (merger) i tako se sa preuzetim pre-

duzeçem osvaja i trÏi‰te drÏave na kome preuzeto preduzeçe posluje. Preuzimanje odnosno fuzija preduzeça moÏe biti dobrovoljna i nasilna i veoma je olak‰ana kada postoji razvijeno sekundarno trÏi‰te akcija (berza). I ova strategija, preuzimanja postojeçeg preduzeça ima svoje prednosti i nedostatke (Tabela 3-16). Zajedniãki nastup sa partnerom u inostranstvu obiãno podrazumeva da na trÏi‰tu koje se nastoji osvojiti postoji partner koji je zastupnik poslovnih interesa izvoznika. Zastupnik posluje u svoje ime, na svom trÏi‰tu ali za raãun firme izvoznika (nalogodavca). Preduzeçe izvoznik, koje osvaja strano trÏi‰te, zadrÏava kontrolu nad distribucijom robe preko naloga koje izdaje svom zastupniku ali ãesto ima problema sa motivacijom zastupnika da poveça prodaju robe. âesto određivanje zastupniãke provizije kao procenta od prodaje na tom trÏi‰tu nije dovoljno pa se u zastupniãki ugovor ugrađuju i klauzule o minimalnim koliãinama robe koje se moraju prodati. Ako je firma ekskluzivni zastupnik svaka prodaja na tom trÏi‰tu, bez obzira da li je obavljena uz angaÏovanje zastupnika, podrazumeva plaçanje zastupniãke provizije.

176

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Izvoznik i lokalna kompanija se udruÏuju i osnivaju treçe. U nekim sluãajevima osnivanje zajedniãkog preduzeça je jedini naãin da se osvoji strano trÏi‰te zbog drÏavnih propisa koji zabranjuju osnivanje preduzeça sa veçinskim stranim kapitalom. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 177 . Kompatibilni ciljevi (Compatible goals). Kada se očekuje ulazak konkurenta ili je tehnološka promena brza • Disperzija rizika velikog projekta na više partnera • Brži ulazak na tržište i brža otplata investicije • Osnivanje Zajedničkog ulaganja uslovljeno državnim propisima • Izbegavanje carina i ispunjavanje zahteva za obaveznim lokalnim sadržajem Nedostaci • Partneri nemaju potpun uticaj na rukovođenje • Nekad se ne može izvršiti repatrijacija investiranog kapitala • Neslaganja oko izbora novih izvoznih tržišta • Partneri mogu imati različite poglede na predviđene dobitke 3. a indirektno i distribuciju roba i usluga. znanje. Na taj naãin se poslovni rizik deli na dva partnera. zajedniãko. Izvoznik obezbeđuje kapital. poznata kao 4K (4C na engleskom) i to: 1. znanje. a samim tim i rizik. 4. Na taj naãin jedna firma moÏe osvojiti strano trÏi‰te uz manji rizik jer ne angaÏuje svoj kapital a ipak obezbeđuje plasman svog poslovnog formata koji predstavlja proizvod intelektualne svojine. preduzeçe. prerađuje njegov proizvod. Fran‰izing podrazumeva kontunuiranu poslovnu saradnju koja podrazumeva da jedna firma (fran‰izer) daje svoj poslovni sistem (tehnologiju. daje dozvolu primaocu licence da moÏe da proizvodi. organizaciju. npr. marku ili neku drugu intelektualnu svojinu. Zajedniãko ulaganje (Joint Venture) podrazumeva osnivanje preduzeça i zajedniãki nastup na stranom trÏi‰tu sa stranim partnerom ulaganjem kapitala. Prilikom izbora stranog partnera treba imati ãetiri kriterijuma na osnovu kojih treba doneti odluku. koja srazmerno tretira partnere (Commensurate risk). lokalne kontakte i sliãno. Davalac licence. Sve ove strategije su uglavnom predviđene za velika preduzeça. Osvajanje nekog trÏi‰ta poslovanjem preko stranog posrednika koji preuzima vlasni‰tvo. Na taj naãin davalac licence ne investira svoj kapital a obezbeđuje prisustvo svojih proizvoda na stranom trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije Jedna od strategija nastupa na stranom trÏi‰tu je i ugovor sa stranim proizvođaãem da proizvodi proizvode stranog proizvođaãa za lokalno trÏi‰te (Contracting). na robi odnosno kori‰çenje nekog poslovnog sistema u mnogome oslobađa preduzeçe koje je izvoznik mnogih rizika ali i smanjuje njegov uticaj na krajnji plasman proizvoda. U ovaj oblik osvajanja stranog trÏi‰ta ubrajamo strategije kao ‰to su fran‰inzing i licenciranje. I ova strategija ima niz prednosti ali i nedostataka (Tabela 3-17). Na ovaj naãin strana firma osvaja domaçe trÏi‰te. Kooperativne kulture (Cooperative cultures). 3. tehnologiju. Komplementarne sposobnosti (Complementary skills). koristi tehnologiju. 2. Ali u osvajanje stranog trÏi‰ta mogu krenuti i mala i srednja preduzeça (Small and Tabela 3-17: Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja Prednosti • Pribavljanje kompetencija i sposobnosti kojima se ne raspolaže • Kada je potrebna brza penetracija tržišta. Komponzicija rizik. Strano trÏi‰te se moÏe osvojiti odobravanjem licence stranom partneru. a lokalni partner poznavanje trÏi‰ta. âesto su ovi proizvodi prilagođeni lokalnim potrebama. koji nastoji da osvoji strano trÏi‰te. marku i sliãno) na upotrebu drugoj firmi (fran‰izant) koja za to plaça određenu nadoknadu.

Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-18: Matrica –strategija malog i srednjeg preduzeça Ciljevi i reakcije malog ili sred. osim pojedinih izuzetaka. a u manjem broju sluãaja preko sopstvenih preduzeça. Buduçi da na‰a preduzeça nisu posedovala svetski priznate trgovaãke marke. Ako je proizvod diferenciran. ona nisu koristila fran‰izing strategiju ili strategiju licenciranja. niti su imala specifiãne sisteme poslovanja. 3. Ove strategije su posebno relevantne za preduzeça iz Srbije i Crne Gore koja se u inostranstvu suoãavaju sa velikim konkurentima i koja nemaju znaãajne konkurentske prednosti. bez obzira na reakcije velikog stranog konkurenta. Na‰a preduzeça su pribegavala zajedniãkim ulaganjima uglavnom u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji buduçi da je taj naãin poslovanja bio nametnut propisima u tim zemljama. trÏi‰ne pozicije. Njihova strategija tada zavisi od reakcije stranog konkurenta kao i od vrste njihovog proizvoda. uglavnom u razvijenim zemljama. malo preduzeçe moÏe da posluje u trÏi‰noj ni‰i. tehnolo‰ke konkurentnosti i mnogih drugih faktora. To su obavljala uglavnom preko stranih part- nera. U devedesetim godinama 20. preduzeća Reakcije velike firme Prilagođava se Diferenciran proizvod Proizvod substitut Identičan proizvod Velike firme Bori se Tržišni segment ignorisan od velike firme Malo ili srednje preduzeće (SME) Ulazak na tržišni segment gde posluje velika firma Strategija tržišne niše Strategija substitucije Strategija ”slobodnog jahača” Strategija odbijanja Medium Enterprises – SMEs). Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima Preduzeçe posle izbora strategije nastupa na stranom trÏi‰tu mora iskoristiti jedan određeni period za pripremu nastupa na stranom trÏi‰tu. Rezultati preliminarnog istraÏivanja govore da preduzeça proizvođaãi uglavnom izvoze direktno. Zbog toga se nastup na stranom trÏi‰tu razlikuje od preduzeça do preduzeça.To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe. Ako se strani konkurent prilagodi malo i srednje preduzeçe moÏe da prodaje svoj proizvod koji je blizak substitut ili identiãan u malo delu ponude. Ona moraju paÏljivo birati strategiju kada se na trÏi‰tu koje Ïele da penetriraju nalaze veliki konkurenti. Ali veçina preduzeça se suoãava sa sliãnim barijerama i zahtevima pri nastupu na stranom trÏi‰tu. znaãi sami. Ta priprema podrazumeva ispitivanje trÏi‰ta koje se 178 3. Najbolja strategija je da poku‰aju da zauzmu tzv. uglavnom svi. i ne koriste spoljnotrgovinske firme kao posrednike. trÏi‰ne ni‰e koje su na pojedinom trÏi‰tu zapostavljene. Ako se strani konkurent suprotstavi ulasku malog i srednjeg preduzeça ono moÏe da poku‰a da odbije napad konkurenta.3. ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu. veka zbog sankcija i ratova u biv‰oj Jugoslaviji saradnja sa inostranstvom dramatiãno opada a strategije nastupa na stranom trÏi‰tu postaju sve nerazvijenije. izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom.1. pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore su uglavnom koristila strategiju direktnog izvoza proizvoda na strano trÏi‰te. Za koju strategiju nastupa na stranom trÏi‰tu çe se preduzeçe opredeliti zavisi od njegove veliãine. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .2. Takođe.

pogotovo kada se radi o izvozu opreme i nekih kapitalnih dobara. Navođene su kao potrebne u vi‰e sektora. i privrednici koji to znaju veç imaju rezigniran komentar: "·to nas pitate za stimulacije? Kad ih traÏimo. Međutim. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore slabije nastupaju na međunarodnim sajmovima i izloÏbama jer je to prepu‰teno njihovoj inicijativi. Po pitanju izvoznih stimulacija nailazi se i na donekle podeljena mi‰ljenja. Neke od mera u pripremi izvoza mogle bi biti subvencije. dotiraju svoja preduzeça prilikom nastupa na znaãajnim međunarodnim sajamskim manifestacijama. Ove barijere se u međunarodnom poslovanju ãesto nazivaju ”prirodnim” barijerama jer postoje bez nametanja od strane drÏave. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije" (ovo je bila nekada aktivnost Privredne komore Jugoslavije.2.2. takođe. Izvozni krediti su. sada Srbije. Neke zemlje u okruÏenju. Carine su dugo predstavljale osnovne instrumente spoljnotrgovinske politike kojima se domaça privreda ‰titila od inostrane konkurencije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 179 . Izvozne stimulacije su ãesto predlagane od strane anketiranih preduzeça u Srbiji. religiju i sliãno. navikama potro‰aãa. Ali znaãajne barijere nastupu na stranom trÏi‰tu nastaju i usled samih karakteristika stranih trÏi‰ta vezanih za kulturu. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore susreçu se sa znaãajnim carinama u zemljama u koje izvoze buduçi da na‰a zemlja nije ãla- 3.3. kako u pogledu proizvoda koji se moraju prilagoditi ukusima lokalnih potro‰aãa tako i radi izbora adekvatnog stranog partnera (ako se plasman proizvoda obavlja u saradnji sa stranim partnerom). neophodni i to za finansiranje stranih kupaca. Veliki izvoznici smatraju da subvencije nisu dugoroãno re‰enje i da na dugi rok vode nekonkurentnosti dok na kratak rok trenutno re‰avaju problem konkurentosti. ukuse potro‰aãa. onda nam kaÏu da WTO to ne dozvoljava". • oni koji ne koriste ova sredstva. kaÏu: "Nije mnogo. Znaãajan podsticaj mogli bi biti i poreski krediti na inovacije koji ne postoje kod nas. kaÏu da "tako ne‰to ne postoji" ili da "drÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. Ako se samostalno nastupa na stranom trÏi‰tu onda je ovaj period pripreme duÏi i zahteva angaÏovanje vi‰e resursa.Konkurentnost privrede Srbije Ïeli osvojiti. kao ‰to su Mađarska i Makedonija. Uspostavljanje poslovnih kontakata se obavlja uglavnom preko sajmova ili organizovanjem trÏi‰nih izloÏbi. a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. potencijalnom konkurencijom. 3. ali drÏava daje koliko moÏe". koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). njihovo sprovođenje zavisi od toga da li to dozvoljavaju pravila Svetske trgovinske organizacije. i to: • oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). Manji izvoznici Ïele poveçanje subvencija odmah i smatraju da su izvozne stimulacije koje se sada primenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu. politiãkom stabilno‰çu u zemlji i sliãno. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima Kao glavne barijere nastupa na stranim trÏi‰tima moÏemo identifikovati trgovinske barijere koje proistiãu iz spoljnotrgovinskog reÏima određenih zemalja. Firma koja Ïeli da osvoji strano trÏi‰te mora se upoznati sa pravnom regulativom u toj zemlji. i gde se kao glavni instrumenti tog reÏima javljaju carinske i necarinske barijere. U pogledu primene drÏavnih subvencija u Srbiji znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine preduzeça ispitanih u predistraÏivanju koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. Na drugoj strani.

EU nam je od 2000. imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. Ovako. VRLO JE TE·KO NAPLATITI . bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). Zbog toga je iznet predlog da neto izvoznici ne plaçaju uvozne carine uop‰te. godine ponovo odobrila trgovinske preferencijale ali se oni u potpunosti ne koriste. Nove vrste necarinskih barijera.4% koje se vraçaju prilikom izvoza. a administracija je prevelika. Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje. – Uvozna zavisnost. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. âak i na onim trÏi‰tima gde su nam odobreni trgovinski preferencijali oni se u punoj meri ne koriste. – Sporost procedure. posebno od strane EU kao na‰eg najznaãajnijeg partnera. Srbija i Crna Gora nastoji da zakljuãi bilateralne sporazum o trgovinskim preferencijalima (Ugovori o slobodnoj trgovini) sa veçim brojem zemalja. posebno oteÏavaju izvoz proizvoda iz Srbije na trÏi‰te EU. Bugarska. a njih nemam u zemlji"). Brazil. pa ãak i na one sirovine koje se uvoze i kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. po njima. Sve ovo znaãajno destimuli‰e nastup na‰ih preduzeça na stranim trÏi‰tima. Posebno su zapostavljena okolna trÏi‰ta i sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (Rumunija. U cilju da predupredi znaãajne negativne efekte neãlanstva u WTO. Najãe‰çe su protiv na‰ih preduzeça preduzimane antidampin‰ke mere od strane organa EU. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. Ukrajina i druge zemlje iz okruÏenja). zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za kvalitetan proizvod nam trebaju kvalitetne sirovine. Privrednici su u vezi sa ovim istakli sledeçe probleme: – Pogre‰na struktura carina. U EU je od osni- 180 3. âesto carinski i spoljnotrgovinski reÏim na‰e drÏave predstavlja prepreku za nastup na stranom trÏi‰tu. Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi sirovine i kojih ima u na‰oj zemlji. najpovla‰çenije nacije i nacionalnog tretmana. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan.postupak je spor. u koje ubrajamo tehniãke barijere trgovini i administrativne barijere trgovini.Konkurentnost privrede Srbije nica Svetske trgovinske organizacije pa ne uÏiva koristi od primene principa nediskriminacije. Ali do danas ovakvi ugovori su potpisani sa oko pet drÏava iz na‰eg okruÏenja. proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. tih 1. nepravedne carine. To utiãe na pogor‰anje konkurentnosti na‰ih preduzeça na inostranim trÏi‰tima. Istovremeno. – Povraçaj carina na uvozne sirovine. Kanada i JuÏna Afrika. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja. Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode. Međutim. Possebno je znaãajna primena prelevmana i kvota od strane EU prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Najznaãajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i Crne Gore je Evropska unija. Mnogi na‰i izvoznici smatraju da su carine na sirovine visoke. U pogledu primene necarinskih mera na‰a zemlja je ãesto bila na udaru. Privrede koje su pokretale antidampin‰ke istrage protiv na‰ih preduzeça su EU. U periodu postojanja SR Jugoslavije protiv na‰ih preduzeça pokrenuto je 5 antidampin‰kih istraga od kojih su 3 zavr‰ene sa primenom antidampin‰kih mera (carina).

00 h da bi izvr‰ila plaçanja. kao i prilikom poslovanja u inostrantvu (osnivanjem preduzeça u inostranstvu). Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. Sva plaçanja do 90 dana se smatraju trenutnim plaçanjima. preduzeça iz Srbije moraju imati u vidu komplikovan i restriktivan devizni reÏim. Po‰to su krediti priliãno skupi. Preduzeça jo‰ uvek ne mogu drÏati devize na deviznom raãunu u inostrantvu i postoje restrikcije kada jugoslovenska preduzeça ulaÏu svoj kapital u inostranstvo. Banke jo‰ uvek nisu spremne da preduzimaju takav rizik. Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. moraju da imaju mnogo sertifikata. uvedeno oko 1500 novih tehniãkih propisa i standarda koji su osnova tehniãkih barijera trgovini. plaçaju 1-3%. To znaãi da çe na tenderu za javnu nabavku biti izabrana domaça firme sve dok njena cena nije 15% veça od ponuđene cene strane firme. 3. ali i to varira od banke do banke. 1995.2. Izvoznici moraju naplatiti svoju robu u roku od osam dana od ugovrenog datuma i devize uneti u zemlju. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. Garancije banaka i kamate su previsoki. ãak po diferenciranim stopama pre podne i popodne. Izvoznici hrane. Oni koji kupuju. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 181 . De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15. zemlje u okruÏenju imaju marÏu od oko 15% u javnim nabavkama. dok se plaçanja preko 90 dana smatraju plaçanjem na kredit i kao specifiãni poslovi se moraju prijaviti Narodnoj banci Srbije.Konkurentnost privrede Srbije vanja Svetske trgovinske organizacije. onda bi i ostali (njihovi dobavljaãi) morali te standarde da usvoje. U politici javnih nabavki Srbija nema odgovarajuçi zakon koji bi uveo marÏu tolerancije za domaçe firme po kome bi one bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. Na primer. van uticaja pojedinaãnih preduzeça. Ali reÏim drÏanja deviza na deviznom raãunu preduzeça u zemlji je znatno liberalizovan. Na‰a preduzeça se moraju snaçi u toj gustoj ”‰umi” propisa prilikom izvoza na trÏi‰te EU. 3. Ni jedna na‰a institucija koja daje sertifikate nije međunarodno priznata. Ako bi pojedini proizvođaãi-izvoznici insistirali na HCCP ili ISO standardima. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. posebno one koje izvoze. Zavisno od stranog trÏi‰ta. Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope jer se male kamate ostvaruju na deponovana sredstva privrede kod banaka a privredi naplaçuju velike kamate prilikom odobravanja kredita iz tih depozita.3. nema odgovarajuçih kredita kojima bi se finansirao izvoz. Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. âak i kada banke ”mole” dobra preduzeça da uzmu kredit. na‰i izvoznici imaju razliãit tretman u razliãitim zemljama. Ovo znaãajno smanjuje pritisak na porast deviznog kursa u zemlji. međutim. Skoro sva preduzeça koja imaju inostrani priliv koriste moguçnost koju sada imaju da devizni priliv drÏe na svom raãunu dok im ne zatreba. posebno veça.3. Ne postoje krediti za obrtna sredstva i dugoroãni krediti. Moralo bi okruÏenje da doÏivi transformaciju proizvodnje i usvajanje standarda da bi izvoznici hrane mogli ozbiljnije da nastupaju na razvijenim trÏi‰tima. Problem je ‰to za spoljnotrgovinske firme. Ovakva aktivnost je. Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. godine. Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu Prilikom izvoza robe i usluga. Neki od njih istiãu da su veç iz kalkulacija izbacili pozitivne efekte rasta kursa koji su izvoznici nekad imali.

zapaÏanja i sumiranja utisaka iz ovih dvadeset tri razgovora koji su vođeni u preduzeçima koja imaju znaãajnu spoljnotrgovinsku aktivnost u domaçoj privredi. da strategija ostane. smatramo da se isplati. Fokusiranost domaçeg izvoza je velika. Problem çe sve vi‰e predstavljati pribliÏavanje ovih zemalja Evropi i poo‰travanje njihovih reÏima (Rumunija ima visoke carine na ma‰ine). ãuo se i komentar sa dva stava: – Najgore je ne raditi. prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. Na taj naãin proizvodi postaju jevtiniji i u izvozu ali i na domaçem trÏi‰tu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . i to: – neki su fokusirani na trÏi‰ta svojih kompanija ("izvoze" preko sistema svoje matiãne kompanije). Ako zarađujemo 1 cent na bilo kojoj prodaji. . Postavlja se pitanje ãemu takav izvoz (izvoz radi izvoza). Ko ne izvozi.). Na‰a osnova obraãuna je Cena ko‰tanja po standardnim tro‰kovima.4. Veçina se slaÏe da je domaçi izvoz fokusiran.2. Moguçe je izvuçi nekoliko generalnih zakljuãaka i niz pojedinaãnih predloga. Preduzeça poku‰avaju da budu prisutna u vi‰e zemalja. Po‰to je domaçe trÏi‰te saturirano proizvodima dotiãnog preduzeça ono nastoji da maksimizira profit prodajama na novim trÏi‰tima. Međutim. 3. Obiãno je izvoz indikator da je preduzeçe koje izvozi veoma konkurentno i da moÏe da parira preduzeçima u zemlji uvoza. moÏe se naslutiti na osnovu razmatranja komentara. ãak i pored visokih transportnih tro‰kova i carinskih daÏbina. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala. pa time i na izvozu. posebno izvoznicima. Efekti nastupa na stranim trÏi‰tima Sva preduzeça poãinju da internacionalizuju svoje poslovanje osvajanjem stranih trÏi‰ta kada im domaçe trÏi‰te postane ”preusko” za poslovanje. Izvori finansiranja se. Obim regionalne prodaje je ograniãen ali je u porastu. pogotovo imajuçi u vidu sklapanje bilateralnih trgovinskih sporazuma o preferencijalnoj trgovini. Domaçe trÏi‰te je malo za bilo koju ozbiljnu proizvodnju (sem moÏda neke hrane i sl. Kod nas politiãari ne stiÏu da od skupljanja poena ukorene strategiju.3.Konkurentnost privrede Srbije I pored visokih provizija banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. ne moÏe da opstane. – veçina izvoznika je fokusirana na trÏi‰ta istoãno-evropskih zemalja i biv‰eg SSSR-a. DrÏava bi trebalo da pravi bilateralne sporazume sa okolnim zemljama (veçi broj proizvođaãa). nalaze u komercijalnim odnosima. Poveçanje izvoza moÏe biti motivisano i Ïeljom za poveçanje proizvodnje radi boljeg iskori‰çenja kapaciteta ãime se sniÏavaju fiksni tro‰kovi poslovanja i koriste efekti ekonomije obima. Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju. Kako bi drÏava mogla da pomogne privrednicima. kada se politiãari smene. ãesto neostvarujuçi profit na tom poslu. Ako pogledamo rezulate preliminarnog istraÏivanja uoãiçemo interesantan komentar koji je prouzrokovalo pitanje 182 3. kod poslovnih partnera. – Sada se isplati. u Srbiji ãesto se de‰ava da neka nekonkurentna preduzeça izvoze svoju robu.Da li se izvoz isplati? Uz odgovor DA.

Od međunarodnih institucija najveçi uticaj na pojedinaãne aktere u međunarodnoj trgovini. prerada u Srbiji. 3. kao otpad. Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu. Zapostavljene su vaÏne oblasti poslovanja kao ‰to je edukacija. Isti je sluãaj sa plastiãnim bocama. usmerene na pobolj‰avanje konkurentske prednosti srpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima: – sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini . – pomoç oko dobijanja viza u inostranstvu. strane kompanije imaju jo‰ i dodatne razliãite vidove pomoçi u svojim drÏavama. Sudar sa modernom konkurencijom je neravnopravan i treba nastupati oprezno. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu Donja granica visine cene proizvoda na stranom trÏi‰tu limitirana je odredbama sporazuma Svetske trgovinske organizacije koji reguli‰e izvoz robe po dampin‰kim cenama. 4. tehnolo‰ke inovacije. – uvođenje marÏe tolerancije domaçih isporuãilaca na javnim tenderima. – ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Pri tome. – edukacija ljudi. Rusija i druga velika trÏi‰ta koja ne koristimo.4.Konkurentnost privrede Srbije Osnovni generalni zakljuãci su: 1. polovne gume koje se uvoze navodno radi protektiranja su u kasnijoj fazi. aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama. kao i Međunarodna banka za obnovu i razvoj. gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija. Veçina preduzeça OâEKUJE aktivnosti drÏave u pogledu popravljanja uslova u spoljnoj trgovini. 2. Aktivnosti 3. Primera radi. a ne liberalno i otvoreno.Rumunija. – promena nastave na univerzitetima i uvođenje struãne prakse u preduzeçima uz finansijsku pomoç drÏave. – smanjenje drÏavne administracije i porast njene efikasnosti. – prikupljanje informacija i davanje podr‰ke u svetu i kod nas . – pomoç u marketin‰kom nastupu na stranim trÏi‰tima . marketing. svakako. izvoz na Istok. âak i preduzetni privrednici. na posredan naãin. – podizanje tehniãkih barijera i drugih necarinskih barijera radi za‰tite domaçih proizvođaãa.privredne izloÏbe. ambasade i predstavni‰tva u inostranstvu ne doprinose biznisu. internet prezentacije na stranom jeziku i sliãno. 3. U tom smislu su domaçi privrednici potpuno neravnopravni u poređenju sa stranom konkurencijom bez svoje krivice. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u KREDITIRANJU izvoza i proizvodnje uop‰te. Sama preduzeça ne preduzimaju dovoljno da poprave svoju konkurentsku prednost. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 183 . a njihov izvoz kod nas je ãista dobit za preduzeça iz zapadnih privreda. – stimulacija racionalne upotrebe energenata i ostalih prirodnih resursa. 5. Operativne mere koje su generisane tokom istraÏivanja. koji veç samoinicijativno vr‰e brojne aktivnosti. mere saradnje sa tim zemljama. su zaostali u razvoju. neuni‰tive. Njihovo uni‰tavanje znatno ko‰ta u zemljama iz kojih se izvoze. Formulisanje strategije spoljne trgovine .izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze.komore. utiãu i Međunarodni monetarni fond. Domaça privreda. ima Svetska trgovinska organizacija (WTO). Rezervni izgovor za sve je nema novca. Poljska. drÏavna infrastruktura i preduzeça sama. smatraju da drÏava mora ODLUâNIJE da se angaÏuje u pobolj‰anju privrednog ambijenta.2. Pored Svetske trgovinske organizacije na odvijanje međunarodne trgovine.1. Ukrajina. brojnim sintetiãkim proizvodima i drugim proizvodima.3.

koje mogu biti prepreka međunarodnoj trgovini.Instrument liberalizacije . indirektno. • Prva grupa sporazuma: Instrument liberalizacije . koji je donela Svetska trgovinska organizacija. Ovo se.Instrument liberalizacije . to su pravne norme.sniÏavanje barijera i pristup trÏi‰tima Prva grupa sporazuma se odnosi na sniÏavanje carinskih i necarinskih barijera u međunarodnoj trgovini određenih roba. • Treça grupa sporazuma: . ukoliko se firma odluãi da inostrano trÏi‰te osvaja kalkulacijom dampin‰ke cene biçe kaÏnjena po osnovu Sporazuma o antidampingu.uãesnika u međunarodnoj trgovini. Ujednaãavanjem i transparentno‰çu zakonskih odredbi. a na bazi postupka koji se inicira na ciljnom izvoznom trÏi‰tu. • Sporazum o carinskoj vrednosti.harmonizacija pravnih normi Drugu grupu sporazuma saãinjavaju sporazumi koji utiãu na unifikaciju pravnih normi u zemljama ãlanicama. dugogodi‰njom praksom međunarodne trgovine uoãene su slabe taãke i uska grla u procesu realizacije izvozno-uvoznih poslova. Primera radi. Priroda predmeta međunarodne trgovine opredelila je. Svetska trgovinska organizacija je. ali i pojedinaãnih firmi . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . predvidela moguça pona‰anja firmi – uãesnika u međunarodnoj trgovini. utiãu na pona‰anje uãesnika u međunarodnoj razmeni. svojim pravilima i sporazumima. U ovu grupu sporazuma spadaju sledeçi sporazumi: • Sporazum o antidampingu. • Druga grupa sporazuma: . Sporazumi Svetske trgovinske organizacije koji reguli‰u međunarodnu robnu trgovinu mogu se podeliti na tri grupe u zavisnosti od instrumenata koji se primenjuju u cilju liberalizacije međunarodne trgovine. Po‰to to ne mogu biti carine. pre svega.Konkurentnost privrede Srbije ove dve institucije. Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima i Sporazum o tekstilnim proizvodima. koja mogu prouzrokovati restrikcije i naneti ‰tetu drugim uãesnicima u razmeni i predvidela naãin njihovog sankcionisanja. Naime. njihovim ujednaãavanjem i transparentno‰çu. 184 3. • Sporazum o tehniãkim preprekama trgovini.Regulisanje kljuãnih procedura prilikom realizacije spoljnotrgovinskog posla Treçu grupu sporazuma ãine sporazumi koji reguli‰u kljuãne procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskih poslova. Cilj ovih sporazuma je lak‰i pristup na trÏi‰te zemalja ãlanica. u sluãaju ovih sporazuma i osnovni instrument spoljnotrgovinske politike u ovoj oblasti. Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektulanom svojinom. Tu spadaju: GATT iz 1994. U ovu grupu sporazuma Tabela 3-19: Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima sprovo đenja Sporazumi WTO I grupa II grupa III grupa Složeni poslovi Snižavanje barijera i pristup tržištima Harmonizacija pravnih normi Regulisanje ključnih procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskog posla spadaju: Sporazum o investicionim merama koje utiãu na trgovinu. odnosi na komplikovanu proceduru u nekim delovima spoljnotrgovinskih operacija koja moÏe znatno usporiti ili totalno poremetiti tokove odvijanja spoljne trgovine. dok Svetska trgovinska organizacija direktno utiãe na pona‰anje svojih ãlanica – zemalja. koje se tiãu pojedinih sektora međunarodne trgovine eliminisale bi se pravne barijere. Trgovina ovim dobrima çe biti olak‰ana eliminisanjem restriktivnih pravnih normi iz zakonodavstava zemalja ãlanica Svetske trgovinske organizacije.

razumni profit u zemlji porekla i razumni tro‰kovi prodaje (izvoza). kao i na brzinu i efikasnost odvijanja spoljnotrgovinskog posla. Srpska privreda je u velikoj meri izloÏena uvozu roba po dampin‰kim cenama ali i sama pribegava dampin‰kom izvozu robe. po‰to se kompletna koliãina robe realizuje na trÏi‰tu. Sporazumom o antidampingu defini‰e se dampin‰ka cena kao cena koja je niÏa od normalne cene. • Sporazum o pravilima o poreklu robe. Zemlje ãlanice mogu primeniti antidampin‰ke mere predviđene ovim sporazumom protiv uvoza proizvoda po izvoznoj ceni niÏoj od normalne cene. Upravo je konkurencija na trÏi‰tu zemlje uvoza. I najzad. Izvoz po dampin‰kim cenama Dampin‰ka praksa izvoza nije novi fenomen u međunarodnoj trgovini. do normalne cene çe se doçi metodom takozvanog zidanja cene u koju se ukljuãuju tro‰kovi proizvodnje u zemlji porekla. Ovaj naãin prodora star je koliko i trgovina i u poãetku je imao za cilj da se po svaku cenu prodre na novo trÏi‰te. Od 1995. Sporazum precizira metod određivanja normalne cene. sa delovanjem Svetske trgovinske organizacije i prihvatanjem GATT-a pod njeno okrilje VI ãlan GATT-a je pretoãen u Sporazum o antidampingu. prirodno je da je za ovakvu cenu predviđena kazna. Izvoz robe i usluga po dampin‰kim cenama podrazumeva izvoz po vrlo niskim cenama. Zato je predviđena druga moguçnost. Na ovaj naãin Svetska trgovinska organizacija indirektno utiãe na pona‰anje firmi uãesnika u izvozu. na kome se i prodaje po dampina‰kim cenama. Međutim. ukoliko se kompletna koliãina proizvoda prodaje iskljuãivo na inostranom trÏi‰tu. Svaka spoljnotrgovinska firma mora delovati po zakonima svoje zemlje koji reguli‰u oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom. • Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola. • Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama. godine. Da bi se neka cena svrstala u dampin‰ku cenu treba odrediti kriterijum za utvrđivanje dampin‰ke cene. Pri tome nacionalni zakoni moraju biti usklađeni sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije. ako ni to nije moguçe. odnosno poređenje dampin‰ke cene sa cenom po kojoj se ista roba od istog proizvođaãa prodaje na treçem trÏi‰tu. pri ãemu je normalna cena veça od dampin‰ke. damping je skopãan sa uni‰tenjem konkurencije koja ovakav naãin trgovine ne toleri‰e. Međutim. Ako se utvrdi da postoji razlika između normalne cene i dampin‰ke cene. Dampin‰ka cena je nefer cena i kao takva uoãljivo je niÏa od cene konkurencije. neçe biti lako odrediti normalnu cenu. Ovi sporazumi imaju veliki uticaj na pona‰anje uãesnika – firmi u spoljnotrgovinskim transakcijama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 185 . koji treba sankcionisati a razliku koja postoji između ove dve cene (a koja se naziva kompenzatorna carina ili anti- 3. Razvijene zemlje su s obzirom na prisutnu antidampin‰ku praksu razvile i antidampin‰ko zakonodavstvo ãije su odredbe prenele u regulativu antidampin‰ke prakse u međunarodnim okvirima kroz VI ãlan GATT. strana koja reaguje i pokreçe ma‰ineriju antidampin‰ke procedure kako bi kaznila uvoznike koji na ovaj naãin osvajaju nova trÏi‰ta. • Sporazum o za‰titnom sistemu.Konkurentnost privrede Srbije • Sporazum o kontroli pre isporuke. Po‰to je reã o nefer ceni. konstatovaçe se da je reã o uvozu robe po dampin‰koj ceni. Pod normalnom cenom se moÏe smatrati cena po kojoj se proizvod prodaje na trÏi‰tu zemlje iz koje se izvozi.

znaãi. ali moÏe prouzrokovati i ka‰njenje uspostavljanja novog industrijskog sektora. Ovaj Komitet pruÏa struãnu pomoç zemljama ãlanicama u oblasti problema dampin‰ke prakse. Postupak o antidampingu vodi se u zemlji uvoza pred njenim nadleÏnim telom za antidamping koji je oformljen u skladu sa nadleÏnim Sporazumom o antidampingu. Pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji postoji Komitet za antidampin‰ku praksu koji zahteva od zemalja ãlanica da ga obave‰tavaju o iniciranim antidampin‰kim postupcima i njihovim rezultatima. predstavnici domaçe industrije koji su ugroÏeni dampin‰kim uvozom konkurentnih proizvoda. Naredni korak antidampin‰kog postupka podrazumeva utvrđivanje veze između nastale ‰tete. ako je dampin‰ka cena niÏa od normalne preko 2%. utvrdi da je razlika između normalne i dampin‰ke cene veça od 2% i da je uãe‰çe uvoza ovih proizvoda veçe od 3% u ukupnom uvozu ove vrste proizvoda u zemlju. Na ovaj naãin se izjednaãava cenovna konkurentnost nefer izvoznika sa cenovnom konkurentno‰çu fer izvoznika na trÏi‰tu zemlje uvoza. Po‰to se dokaÏe da je ‰teta. Procedura pokretanja antidampin‰kog postupka precizirana je Sporazumom o antidampingu. posledica uvoza po dampin‰kim cenama. Mnogi izvoznici pribegavaju dampin‰kom izvozu kako bi obezbedili uposlenost svojih kapaciteta ili se re‰ili lagerovane i zastarele robe. Međutim koji god razlog bio u pitanju izvoz po dampin‰kim cenama kao sredstvo osvajanja trÏi‰ta moÏe da obezbedi porast izvoza na kratak rok da bi na dugi rok mogao potpuno da zatvori pristup istom tom trÏi‰tu. postoji dampin‰ki uvoz i treba ga sankcionisati. s obzirom da je njegovom krivicom ovaj tro‰ak i nastao. koju prijavljuju o‰teçeni domaçi proizvođaãi i konkretnog uvoza po dampin‰kim cenama. Smatra se da postoji damping. O pokretanju antidampin‰ke istrage i vođenju postupka obave‰tava se Komitet za antidampin‰ku praksu pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji. utvrđuje se razlika između normalne i dampin‰ke cene po jednom od moguçih metoda. na konkurentnu domaçu industriju (zemlje uvoza). koje ovakav nastup na trÏi‰tu moÏe izazvati. Kompenzatorna carina se plaça prilikom uvoznog carinjenja i ona se prevaljuje na izvoznika. Dobijena razlika se naziva kompenzatorna carina (ili antidampin‰ka marÏa) i njome je optereçena svaka naredna jedinica uvoza na pomenuto trÏi‰te. To znaãi da sve zemlje ãlanice formiraju nadleÏnu instituciju koja se bavi ispitivanjem i sankcionisanjem dampin‰ke prakse. Sam antidampin‰ki postupak inicira o‰teçena strana. Jednom zavedena kompenzatorna carina moÏe tako poveçati cenu uvoznog proizvoda da on prestane da bude atraktivan za kupce. Izvoz po dampin‰kim cenama moÏe prouzrokovati na trÏi‰tu zemlje uvoza materijalnu ‰tetu veç razvijenoj industriji. Naplaçena kompenzatorna carina se isplaçuje o‰teçenim proizvođaãima kako bi se nadoknadilla ‰teta koja im je naneta. na trÏi‰tu zemlje uvoza do 3%.Konkurentnost privrede Srbije dampin‰ka marÏa) treba isplatiti o‰teçenoj strani. odnosno. razlog za pokretanje procedure antidampin‰kog postupka. nastala u domaçoj industriji. ipak su ‰tete. naroãito ako osim cene proizvod ne poseduje ostale 186 3. Iako uvoz po dampin‰kim cenama moÏe pogodovati jednom segmentu potro‰aãa. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . U izuzetnim sluãajevima i veça razlika od 2% neçe biti dokaz o dampin‰koj ceni ukoliko je uãe‰çe uvoza ovog proizvoda u ukupnom uvozu ove vrste proizvoda. Izvoznici moraju znati da je njihov izvoz pod lupom kako njihovih kupaca tako i konkurentnih proizvođaãa. Ako se. Sporazum ograniãava period ubiranja kompenzatorne carine na pet godina od momenta njenog uvođenja.

Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit Nekada su preduzeça motivisana da izvoze na strano trÏi‰te ãak i po cenama koje im ne obezbeđuju znatnu zaradu. dizajn. Argentina(120 postupaka) i JuÏna Afrika (107 postupaka). 3. Srpski privrednici su se Ïalili upravo na ovaj fenomen. godine. mnogo veçi problem predstavlja uvoz po dampin‰kim cenama od izvoza po dampin‰kim cenama.4. spreman za strano trÏi‰te.Konkurentnost privrede Srbije odluãujuçe faktora konkurentnosti (kao ‰to je kvalitet.2. Pri tome najvi‰e dampin‰kih postupaka je sprovedeno u sektoru metalne industrije (458). U buduçnosti bi trebalo zavesti red na domaçem trÏi‰tu. tehnologija itd. odeça i obuça. kvalitetan. inostrani partner koji kupuje uslugu oplemanjivanja i dorade dobija uz vrlo niske tro‰kove proizvodnje cenovno konkurentan proizvod. u sluãaju uvoza po dampin‰kim cenama. Prema evidenciji Komiteta za antidampin‰ku praksu WTO-a. Ponekad zarade uop‰te nema veç se ostvarenim prihodom pokrivaju samo tro‰kovi poslovanja preduzeça. ãime bi se za‰titili domaçi proizvođaãi. kroz sankcionisanje dampin‰kog uvoza. Faktori koji determini‰u firme da izvoze po dampin‰kim cenama su brojni pa stoga postoje i brojne podele dampinga. Ulaganje u istraÏivanje i razvoj. ma‰inske (107) i tekstilne industrije (102). osim ‰to je. standardizovan proizvod sa boljim performansama od cenovno konkurentnih proizvoda. ‰titile Indija (219 postupaka). Mi poku‰avamo da nađemo kanale necarinske za‰tite na‰e industrije u legalnim okvirima odredaba Svetske trgovinske organizaci- je a ni‰ta ne ãinimo da zaustavimo prekomeran uvoz jevtinih proizvoda iz dalekoistoãnih zemalja. ne ãini ni‰ta vi‰e. Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil.3.2. Na Ïalost i sa ovako niskim tro‰kovima radne snage tekstilne fabrike Srbije ne mogu da izvoze pod svojom markom. na srpsko trÏi‰te. hemijske industrije (218). od 1990. Ako se tome pridodaju i niski tro‰kovi vezani za ekolo‰ke standarde. Za‰to su preduzeça spremna da prihvate takve uslove poslovanja? Osnovni razlog je ‰to se izvozom poveçava plasman proizvoda a time se poveçava i proizvodnja ‰to utiãe na 3. Evropska unija (164 postupaka). Osamdeset procenata svih uvedenih antidampin‰kih mera odnosi se na ovih pet proizvodnih sektora. gume i plastike (129). ni u institucionalnom smislu. u periodu od 1995. iako nam je na dohvat ruke antidampin‰ko zakonodavstvo. godine. koji se pojavljuje usled niskih tro‰kova radne snage u ovim zemljama. Za zemlje u razvoju pa i Srbiju je karakteristiãan socijalni damping. U spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. U visokorazvijenim zemljama konkretno telo za antidamping vrlo agilno reaguje na Ïalbe svojih privrednika i sankcioni‰e takav uvoz dok je u Srbiji ovakva praksa nepoznata. a stekli se uslovi da na‰i proizvođaãi posvete paÏnju ne samo cenovnoj veç i necenovnoj konkurentnosti. ‰to prolazi potpuno nekaÏnjeno. najvi‰e su svoje trÏi‰te od uvoza po dampin‰kim cenama. lepo dizajniran. godine pa do 2002. veç obavljaju usluÏnu delatnost kroz poslove oplemanjivanja i dorade. Porazno je da se. kao ‰to je Kina i Tajvan. formalno. Kupci na sofisticiranim trÏi‰tima su spremni da plate veçu cenu. unapređenje dizajna imaju veçi znaãaj na trÏi‰tima visokorazvijenih zemalja nego ‰to je visina cene. razvoj sistema kvaliteta i standarda. pri Privrednoj komori Srbije. ali njegova operativnost je neznatna. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 187 . trajan. bela tehnika i brojni proizvodi ‰iroke potro‰nje. formirano telo za pokretanje antidampin‰kog postupka.). ako za nju dobijaju pouzdan. tehnolo‰ki savr‰en. Ova vrsta dampinga je prisutna u tekstilnoj industriji Srbije. gde su tro‰kovi rada prepolovljeni u odnosu na period devedesetih godina dvadesetoga veka.

Ali treba imati u vidu da poveçani izvoz dovodi do znaãajnije eksploatacije faktora proizvodnje i njihovog brÏeg iscrpljivanja.3. odnosno ostvariti prostu reprodukciju. Moguçnost kori‰çenja tih faktora proizvodnje u izvozno orrjentisanoj proizvodnji zavisi i od potraÏnje za tim proizvodima na svetskom trÏi‰tu. kao ‰to su raspad zemlje.4.Konkurentnost privrede Srbije bolje iskori‰çenje proizvodnih kapaciteta preduzeça. Osnovni kriterijum koji je bitno ispuniti za primenu ove poslovne filozofije je potpuno pokrivanje marginalnih tro‰kova. Ako zemlja poveça izvoz proizvoda u proizvodnji koja ima komparativne prednosti. Mnoga preduzeça imaju predimenzionirane kapacitete koji su rezultat planiranja proizvodnje u nekom pro‰lom periodu a koji su postali nepotrebni usled znatnih promena na trÏi‰tu. zastarevanje proizvoda i sliãno. Teorija komparativnih prednosti. U nekim industrijama se ostvarivanje znaãajne ekonomije podrazumeva. ‰to se ogleda u kori‰çenju faktora proizvodnje kojima relativno vi‰e raspolaÏe. kako bi preduzeçe bilo konkurentno na svetskom trÏi‰tu. koje su bogate prirodnim izvorima ali siroma‰ne kapitalom. Najrazvijeniji oblici privlaãenja kapitala u zemlje u razvoju. Zbog toga mnoga preduzeça preme‰taju svoju proizvodnju. Ali op‰ta liberalizacija kretanja faktora proizvodnje u svetu treba da dovede do ujednaãavanja cena ovih faktora na svetskom trÏi‰tu. Svaka zemlja raspolaÏe razliãitim ”rezervama” faktora proizvodnje. Prilikom nastupa na stranim trÏi‰tima kori‰çenje faktora proizvodnje se poveçava. I rad kao faktor proizvodnje moÏe biti znaãajan motiv za nastup na stranim trÏi‰tima. U zemljama u kojima ima dosta radne snage. Nekada je samo vaÏno pokriti sve tro‰kove poslovanja. Ali teorija faktorske raspoloÏivosti nas uãi da zemlja ima komparativne prednosti u izvozu onih proizvoda za ãiju proizvodnju se intenzivnije koriste faktori proizvodnje kojima ta zemlja relativno vi‰e raspolaÏe. u automobilskoj industriji se podrazumeva da preduzeçe ne sme imati manju godi‰nju proizvodnju od 100. koja obja‰njava međunarodne trgovinske tokove.000 automobila. To je daleko od ideala ostvarenja profita ali je znatno bolja pozicija nego kada proizvodnje za izvoz nema. âesto zemlja nema moguçnosti da koristi faktore proizvodnje kojima raspolaÏe. 3. dovesti do eksploatacije pa su pre zainteresovane da se priliv kapitala obezbedi na druge naãine. u zemlje sa jevtinom radnom snagom. jer je znaãajno angaÏovati radnu snagu koja je zaposlena u tom preduzeçu. Na primer. kako bi bilo konkurentno na svetskom trÏi‰tu. nam pokazuje da svaka drÏava ima koristi od trgovine. u obliku stranih direktnih investicija.3. Radi ostvarivanja ovako znaãajne ekonomije obima potrebno je zatvoriti domaçe trÏi‰te za stranu konkurenciju ili izvoziti na strano trÏi‰te ãak i bez profita.2. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Na taj naãin tro‰kovi se dodano ne uveçavaju a poveçani obim proizvodnje dovodi do pada fiksnih tro‰kova po jedinici. onda çe ona imati znaãajne koristi od izvoza. koja je ãesto radno intenzivna. 188 3. tro‰kovi njenog angaÏovanja su znatno niÏi. su zajedniãka ulaganja i koncesije. zemlji‰te a sve vi‰e tehnologija i znanje. Na taj naãin se znatno smanjuju fiksni tro‰kovi po jedinici proizvoda i pobolj‰ava pozicija preduzeça u pogledu rezultata poslovanja. odnosno tro‰kova koji nastaju zbog poveçanja proizvodnje radi izvoza. kapital. Zbog toga je neophodno omoguçiti priliv kapitala i tehnologije iz inostrtranstva kako bi se omoguçilo kori‰çenje tih faktora. Zemlje u razvoju se ãesto pla‰e da çe taj priliv kapitala. Uticaj na faktore proizvodnje Osnovni faktori proizvodnje su rad.

U domaçim kanalima prometa razvijenih zemalja sve vi‰e dominiraju razliãiti vertikalno usagla‰eni marketin‰ki sistemi. Postoji nekoliko faktora koji oteÏavaju nastup srpskih preduzeça na strana trÏi‰ta: • Pomeranje snage u kanalima prodaje od proizvođaãa ka maloprodaji (Lovreta. posebno stranim ponuđaãima. iako nije bilo sliãnih empirijskih studija. Strate‰ko vezivanje sa partnerima TrÏi‰ni nastup podrazumeva odluku o izboru i pona‰anju u kanalima distribucije. posebno prilikom nastupa na stranom trÏi‰tu poku‰avaju da se probiju kroz neki od kanala. • Rast uticaja vertikalnih marketin‰kih sistema (VMS). ovo je dodatna barijera koja zatvara vrata trÏi‰tu mnogim malim i alijanse neukljuãenim kompanijama kao ‰to su kompanije sa trÏi‰ta Srbije. b) ugovornim osnovama (dobrovoljni prometni lanci. Rezultati istraÏivanja u ovim zemljama. teorijski.4. ãesto bez strategije ili bez moguçnosti da zami‰ljenu strategiju sprovedu. Preduzeça. 2000). određuju strategiju nastupa na trÏi‰tu (intenzivna. fran‰iza. pri ãemu operativne obaveze proizvođaãa rastu (nivo logistiãkog servisa). maloprodavce) sa kojima sarađuju na ciljanom trÏi‰tu.2. dok kreativne odluke opadaju (brendiranje). mala preduzeça. pokazuju da su ukupni rezultati distribucionog lanca domaçih i stranih uãesnika bolji kada preovlađuju profesionalni a ne razvijeni liãni odnosi. U praksi. Uz korporativne integracije. Prirodni nastavak prethodne tendencije je seljenje funkcija u kanalu prodaje ka maloprodaji. Poslovni ljudi sa zapada nisu uvek sigurni kako da nastupaju u poslovanju sa partneri- Slika 3-3: Odnos proizvo đaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma proizvođač maloprodaja Stara paradigma Istraživanje tržišta Istraživanje i razvoj Proizvodnja Brendiranje i pozicioniranje Logistika Prodaja proizvođač Nova paradigma maloprodaja 3.3. međutim. • Seljenje funkcija niz kanal. a sa njima i nivo zarade. kooperative). Sliãnosti nacionalnih kultura ovih zemalja i kolektivistiãko nasleđe upuçuju na sliãno oãekivanje kada je reã o srpskim privrednicima. veleprodavce. zasnovani na a) korporativnom vlasni‰tvu (ãesto integracijama unapred ili unazad). Narasla maloprodaja na mnogim trÏi‰tima "zatvara" pristup malim. c) administrativno vođeni sistemi i d) sistemi zasnovani na razvoju dugoroãnih poslovnih odnosa (relational VMS).4.Konkurentnost privrede Srbije 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 189 . selektivna ili ekskluzivna) a zatim biraju partnere (agente. • Oslonac na interpersonalne odnose istraÏivanja u zemljama kao ‰to su Kina i Indija ukazuju na veliki znaãaj liãnih odnosa uãesnika u zajedniãkom poslu. • Rast uticaja međunarodnih alijansi i saveza. • Lutanje u izboru pristupa.

3 milijarde evra. snabdevanju ekonomskih predstavnika SCG promotivnim materijalima i show room prostorima u drugim zemljama. Ovakve tendencije upuçuju privrednike Srbije na nekoliko zakljuãaka: 1. Deset najveçih maloprodajnih kompanija ostvarilo je promet u 2001. Pull strategije u marketin‰kim kanalima kada kupci traÏe preferirani brand i "vuku" Ïeljeni proizvod kroz kanal. nemaju mnogo ‰anse da preÏive dolazak razvijenih inostranih kompanija. Poslovni ljudi iz manje razvijenih podruãja. kao ‰to je Srbija. Jedan od najjednostavnijih koncepata da se to ostvari je saradnja sa velikim maloprodavcima na proizvodnji proizvoda pod trgovinskom markom velikih maloprodajnih lanaca. Pomoç drÏave se moÏe ogledati u olak‰avanju i podsticanju otvaranja nabavnih rezidencijalnih kancelarija poznatih maloprodavaca u Srbiji. mnogim domaçim proizvođaãima ili izvoznicima treba pruÏiti (kreditnu ili zakonodavnu) podr‰ku da se probiju na police zahtevnih maloprodavaca. ãesto nemaju dovoljan nivo profesionalnih (marketin‰kih i menadÏerskih) znanja ‰to dodatno oteÏava efikasno vođenje poslova. ukazuje na ubrzanu koncentraciju i internacionalizaciju najznaãajnijih maloprodajnih kompanija. finansiranja besplatnog prvog punjenja. Preduzeça u Srbiji. Pomoç drÏave se moÏe ogledati u razvoju promotivnog nastupa. • Nedovoljna snaga da se proizvod "gura" kroz kanale. kao kljuãnog uãesnika u kanalima prodaje robe finalne potro‰nje. izrade web stranica PK Srbije i promociji domaçih izloÏbenih manifestacija u svetu. ‰to inaãe ãini 88% od ukupnog prometa na malo na mađarskom trÏi‰tu. Proizvođaãi robe finalne potro‰nje solidnog kvaliteta iz Srbije treba da strategiju ulaska na strana trÏi‰ta baziraju na strategiji ulaska na police naraslih maloprodajnih kompanija. godini od 8. Proizvođaãi koji imaju sposobnost ulaska u pojedine trÏi‰ne ni‰e (mali segmenti trÏi‰ta sa specifiãnim zahtevima) treba da obezbede adekvatan promotivni materijal. Izuãavanje tendencija u razvoju maloprodaje. U takvim uslovima. Mali proizvođaãi su prinuđeni da "guraju" proizvod kroz kanal dajuçi brojne vrste popusta i pogodnosti posrednicima. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . plaçanja "ulaznih" tro‰kova propagande. 3. razvoj POP materijala i ostalih oblika kooperativne promocije kojima se olak‰ava ulazak proizvoda "na police" poznatih i probirljivih maloprodaja. Takođe. i velikoprodaje (export kompanija) ali i maloprodaje da nastupaju na stranim trÏi‰tima. Potreban je znaãajniji marketin‰ki napor da se poveça izvoz domaçih proizvoda. Veliki proizvođaãi investiraju u svoje brendove ‰to im omoguçuje primenu tzv. Proizvođaãi u Srbiji nisu dovoljno finansijski spremni niti marketin‰ki obuãeni da dovoljno snaÏno "proguraju" svoje proizvode do potro‰aãa kroz prodajne kanale na brojnim zakrãenim stranim trÏi‰tima. uvodnog marketinga i sl. preteÏno orijentisana na za‰tiçeno domaçe trÏi‰te. olak‰avanju rada nabavnih predstavni‰tava. veliku ulogu igra razvoj marketinga usmerenog na maloprodaju. Jedan od vaÏnih naãina da se to ostvari je podsticaj domaçe trgovine. Za mnoge od njih prepreku predstavljaju aktivnosti sertifikacije domaçih proizvoda prema stranim standardima. Otvaranje domaçih kanala prodaje na novim trÏi‰tima je prevashodni interes 190 3. Među ovih deset najveçih konkurenata dominiraju poznate evropske kompanije ili njihove filijale.Konkurentnost privrede Srbije ma sa manje razvijenih trÏi‰ta i iz drugaãijih poslovnih podneblja. organizovanju zajedniãkih izloÏbi.). primenjujuçi razliãite pristupe. 2. Jedan primer iz Mađarske to najbolje ilustruje.

znaãi sami. Rumunije i sl. ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. veka omoguçeno je da strana preduzeça mogu osnivati sopstvena preduzeça u Jugoslaviji. izvoz na Istok. preduzeça u proizvodnom i usluÏnom sektoru kao i drÏavne i paradrÏavne organe. U realizaciji takve strategije. Strategija nastupa stranih proizvođ aãa na domaçem trÏi‰tu U SFR Jugoslaviji plasman stranog kapitala je bio ograniãen sve do 1989. svojim iskazima potvrđuju da spontano prihvataju razvoj opisanih tendencija. a ne koriste posrednike. nabavku tehnologije. • prodaja pod tuđim brendom zahteva stalno sniÏavanje tro‰kova proizvodnje kako bi se stvarao prostor za akumulaciju i investiranje u dalji razvoj. ukoliko se razvija proizvodnja kao core business. Bugarske. gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija.4. bave se proizvodnjom proizvoda pod brendom stranih kompanija. 3.2. stiãu se uslovi za dinamiãnija ulaganja stranih preduzeça na na‰em trÏi‰tu. Jedan od naãina da se podstakne prodaja domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima je formulisanje strategije spoljne trgovine . jednom reãju. Privrednici iz grana koje svojim kapacitetima prevazilaze potrebe domaçeg trÏi‰ta i koji su tradicionalno orijentisani na izvoz. Ovakva podr‰ka ima smisla samo ako se zasniva na planiranim dugoroãnim aktivnostima tj. ako drÏavna podr‰ka u ograniãenom vremenskom periodu podstakne trajnije poslovne veze preduzeça iz Srbije sa korespondentnim stranim kompanijama. Po‰to nemaju marketin‰ku osnovu da samostalno plasiraju proizvode na strana trÏi‰ta. Mnoga 3. • prodaja pod tuđim brendom ima smisla samo ako se ulaÏe u razvoj proizvodnog procesa. aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama. • prodaja pod tuđim brendom se uglavnom ne isplati . Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu. Kakav je odnos srpskih privrednika prema nastupu u uvozno izvoznim poslovima? Proizvođaãi uglavnom izvoze direktno. Jo‰ korisnije je podstaçi institucionalne veze između domaçih preduzeça i komplementarnih stranih kompanija u limitiranom vremenskom periodu. veoma je bitno odrediti nosioce strate‰kih aktivnosti.izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze. Posle uklanjanja sankcija i normalizacije politiãkih prilika u zemlji. mere saradnje sa tim zemljama. Međutim. Takođe uglavnom svi. Ono ‰to je korisno znati u takvim okolnostima je sledeçe: • prodaja pod tuđim brendom je dobar naãin da se upravlja fiksnim tro‰kovima. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 191 . znaãajnija ulaganja su izostala zbog sankcija koje su uvedene SR Jugoslaviji i zbog rata na prostoru SFR Jugoslavije. godine i stranci su sa domaçim preduzeçima mogli içi u zajedniãka ulaganja (osnivanje zajedniãkog preduzeaça) gde domaçi partner zadrÏava kontrolu nad preduzeçem (udeo domaçeg kapitala mora da bude minimalno 51%). prerada u Srbiji. Liberalizacijom i trÏi‰nim reformama koje su preduzete poãetkom devedesetih godina 20.Konkurentnost privrede Srbije domaçih proizvođaãa i drÏava treba da podstakne domaçe proizvođaãe da se udruÏuju i kroz udruÏivanje pomognu zajedniãki izlazak najveçih domaçih maloprodavaca na okolna trÏi‰ta BiH. pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom. ulaganje u R&D.ona moÏe biti samo poãetna faza u daljem razvoju kompanije. To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu.

Velika prilika je da se umesto osnivanja sopstvenog preduzeça od nule (greenfield operacije) kupi postojeçe preduzeçe u procesu privatizacije. Firme koje imaju zajedniãka ulaganja i one koje se oslanjaju na dobavljaãe iz uvoza. Interesantan je odnos između stranih direktnih investicija i inovacija. vr‰e razvoj u saradnji sa stranim partnerima i ãak ostvaruju izvoz manjeg dela proizvodnje pod svojim imenom. Kada preduzeça predlaÏu neke mere (uglavnom uvođenje necarinskih barijera) u Vladi nailaze na stav da su te mere zabranjene pravilima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. ne postoje i trÏi‰te je previ‰e otvoreno za uvoznu robu. za koje kaÏu da je direktno nastalo trasnferom strane tehnologije. Oni kaÏu da je takvih primera malo. Necarinske mere na domaçem trÏi‰tu. Komentari su se odnosili na razliãite mere za‰tite domaçih preduzeça koja nisu spremna da konkuri‰u ravnopravno velikim globalnim korporacijama. Sve do pristupanja. po promeni svog novca na deviznoj berzi. a i po pristupanju. Postoje jo‰ brojne prepreke za investiranje stranog kapitala u privredu Srbije koje ukljuãuju nepotpun zakonodavni okvir poslovanja. Među privrednicima postoji dvojak stav u pogledu znaãaja stranih investicija za dono‰enje inovacija u zemlju.Konkurentnost privrede Srbije strana preduzeça se opredeljuju za osnivanje sopstvenih preduzeça u Srbiji i Crnoj Gori jer na‰u zemlju strani investitori percipiraju kao podruãije sa velikim investicionim potencijalom. Kao mere koje se mogu iskoristiti za za‰titu od inostrane konkurencije na‰i privrednici navode necarinske mere. 192 3. privrednici su usputno. tako da privrednike delimo na: – Skeptiãne. Oni razumeju potrebu da se carine snize zbog pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji ali misle da je ostvareni nivo liberalizacije ãak niÏi od nivoa koji zahteva ova organizacija. novoj ãlanici çe biti dopu‰ten period prilagođavanja i zato je moguçe u tom periodu primeniti neke necarinske mere koje mogu obezbediti poveçanje konkurentnosti srpskog izvoza. među kojima ima i onih koji rade u preduzeçima koja su tesno povezana sa stranim partnerima ili su rezultat stranih investicija. Zajedniãka ulaganja koja su na‰a preduzeça imala u prethodnom periodu su izuzetno znaãajna za razvoj na‰eg izvoznog sektora. nepostojanje preferencijalnih trgovinskih odnosa sa veçinom drÏava u svetu i sliãno. koje deprimira nizak nivo tehnologije u celoj privredi i koji oãekuju (bez opipljivih materijalnih dokaza) da çe dotok stranog kapitala biti znaãajan izvor savremene tehnologije. Uvođenje ove grupe mera bi zahtevalo posebnu analizu koju bi izvr‰io i predloÏio struãni tim. van njihovog preduzeça. – Optimiste. po mi‰ljenju veçine privrednika. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ‰to nije u potpunosti taãno. Mnogi smatraju da bi trebalo uvesti razliãite barijere u cilju za‰tite domaçe privrede. Kroz razgovore povodom uvoza i izvoza sa domaçeg trÏi‰ta. Na taj naãin stranci bi kupovinom akcija na berzi mogli ulagati svoj kapital u na‰u zemlju. Velika veçina na‰ih preduzeça smatra da su carinske stope previ‰e sniÏene i da im ne pruÏaju odgovarajuçu za‰titu. ãesto navodili razliãite indirektne mere regulisanja spoljnotrgovinskog poslovanja. Mnoga na‰a preduzeça nisu spremna da izdrÏe pritisak strane konkurencije pa od vlade zahtevaju uvođenje instrumenata spoljnotrgovinske politike koji bi ih za‰titili od te konkurencije. nedovoljnu za‰titu intelektualne svojine. Veliki problem za ulaganje stranog kapitala u privredu na‰e zemlje je nepostojanje razvijenog deviznog trÏi‰ta i trÏi‰ta kapitala. Naravno.

dugoroãno posmatrano.1.6 42. Ispitanika % 69 1 2 52 1 3 4 2 2 136 57 193 50. to nije dalje obja‰njavala.3% 0.2 2. 70. Ova anketa nam je dala neke od znaãajnih podataka koje iznosimo u ovom delu projekta.1. Stoga su i kao osnovni motivi izvoza u prethodnom delu studije pretpostavljeni sledeçi: • Poslovni rezultat .3. • Novãani tok . prodaje po vi‰im cenama i sl. Pojedini finansijski motivi se javljaju sa razliãitom uãestalo‰çu (Tabela 3-20).4% 0. preovlađujuçi finansijski motiv je dobit (38. Kod onih koji su se upu‰tali u detaljnija obja‰njenja. Motivi internacionalizacije poslovanja .9 28. 3. Odgovori anketiranih privrednika donekle odslikavaju oãekivanja ali donose i neke nove momente interesantne za razmatranje.7 0.2% 3. Dakle.0% 2 3 2 7 186 193 28. U maloj privredi kao ‰to je privreda Srbije. zadrÏavanje unutar granica zemlje znaãi odricanje od dobiti. Polovina onih koji su naveli finansijske motive kao znaãajne (‰to je oko treçine anketiranih).6 100 3. navođenja % 69 1 2 52 1 3 6 5 4 143 48.5 38. Ispitanika % Ukupno Br.8% 100.1% 4.7% 2. Tabela 3-20: Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te Odgovori Bez objašnjenja Obezbeđenje uvoznih materijala Bolja cena Dobit Povoljnija konverzija dinara Smanjenje fiksnih troškova Sniženje troškova Obezbeđenje deviza Ostalo Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. zadrÏavanje unutar drÏavnih granica po pravilu znaãi stagnaciju preduzeça. a time i neotpornost na eksternu konkurenciju. • SniÏavanje tro‰kova .2%).5 1.3.7 1.profit na osnovu dodatne prodaje.9 1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Preduzeça rade (u krajnjoj liniji) zato da bi ostvarila na kraju poslovnog perioda pozitivan i ‰to veçi finansijski rezultat.7% 1. • Ostvarivanje deviznog priliva .kod nekih uvozno zavisnih preduzeça.3. Terensko anketiranje Posle kabinetskog istraÏivanja usledilo je terensko anketiranje koje je izvr‰eno na reprezentativnom uzorku preduzeça iz ãitave Srbije koja su znaãajna u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa inostranstvom.5 100 Drugi odgovor Br. Stoga je znaãajno da se znaãajno poveça uãe‰çe onih koji izvoz vide kao naãin za sticanje dobiti.Konkurentnost privrede Srbije 3. Ovo je vrlo pozitivan i ohrabrujuçi stav privrednika i jedini problem je ‰to oni koji tako misle (52) ãine tek ne‰to malo vi‰e od ãetvrtine anketiranih. Na pitanje koji su motivi uticali da se preduzeçe javi kao izvoznik.5% 2.7 2.5% anketiranih (136 preduzeça) je navelo finansijske motive kao znaãajne.po osnovu prodaje po boljim uslovima (kraçim rokovima naplate). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 193 .1.rezultati ankete 3. • SniÏavanje tro‰kova po osnovu obez- beđenja dobrih nabavki na trÏi‰tima na koja se izvozi.po osnovu upo‰ljavanja i boljeg kori‰çenja kapaciteta.2 0.4% 36.

I ovom prilikom se najveçi broj anketiranih odluãio da ne komentari‰e dublje svoje motive uvoza (46%). Iako je to sa aspekta preduzeça legitiman motiv. Poveçanje dobiti (zarade) je najãe‰çe navođen specifiãni motiv od strane treçine anketiranih koji su odgovorili na ovo pitanje. 1 Preduzeça koja su ostvarila profit (41. sniÏavanje tro‰kova odnosno niÏe cene (na stranom trÏi‰tu nabavke). 194 3. na temu deviznog kursa moÏda najbolje izraÏava filozofiju fleksibilnog menadÏmenta. Tako je broj onih koji izvoze zbog sopstvene uvozne zavisnosti sada veoma mali. dobra preduzeça upravljaju svojim tro‰kovima i podiÏu svoju zarađivaãku sposobnost. Kod preduzeça koja su ostvarila profit. na nivou znaãajnosti 0. ‰to je neobiãno s obzirom da je uvozna zavisnost jedna od karakteristika srpske privrede. znaãajan faktor izvoza su u‰tede u tro‰kovima . u ovom sluãaju provizije na konverziju dinarskih i deviznih sredstava. Ostali odgovori se najbolje mogu videti iz tabele 3-21. obezbeđenje samih sirovina (verovatno u barter aranÏmanu). Treba oãekivati da nastavak sprovođenja monetarne i devizne politike ovaj motiv potpuno elimini‰e. Koristeçi pogodnosti nabavke na stranim trÏi‰tima. Konaãno.4% anketiranih) ne‰to malo ãe‰çe navode finansijske motive kao znaãajan pokretaã izvozne aktivnosti nego sva anketirana preduzeça u uzorku (73. Jedan od komentara tokom kvalitativnih istraÏivanja. znaãajno umanjen ãinjenicom da su oba proizvođaãa ãiji je motiv bolja cena na stranom trÏi‰tu kao svoje izvozne proizvode naveli robu niskog nivoa prerade1. Pozitivni eho ovih odgovora je međutim. to su praktiãno preduzeça koja su koristila kapacitet 70 i vi‰e procenata (postoji statistiãki znaãajna korelacija između liste preduzeça koja koriste kapacitet 70 i vi‰e procenata i liste onih koji ostvaruju profit. ‰to je posledica raspoloÏivosti deviza na deviznom trÏi‰tu Srbije. Najmalobrojniji su (1. obezbeđenje deviza za uvoz sirovina tj. I ovi privrednici Ïele da ostvare veçu dobit.5% u uzorku).05). Kada je reã o motivima uvoza. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . jedan broj izvoznika je podstaknut da izađe na međunarodno trÏi‰te i nekim finansijskim motivima koji nisu ba‰ pozitivni sa aspekta makroekonomije (oko 3% anketiranih).1% anketiranih (zajedno posmatrano: Smanjenje fiksnih tro‰kova i SniÏenje tro‰kova). Sliãan ovome je i drugi motiv koji se navodi. Tu spada nekoliko odgovora: povoljnija konverzija deviza. izvoz radi ostvarenja u‰teda u tro‰kovima konverzije treba da ukaÏe na jedan problem koji je i na drugim mestima evidentiran.5%) oni najpozitivniji odgovori gde je motiv izvoza vi‰a prodajna cena na stranom nego na domaçem trÏi‰tu. izvozni proizvod je meso. on je svakako kratkoroãne prirode i sa aspekta drÏavnih organa predstavlja pojavu koju treba otklanjati. Parafrazirano. ‰to je ponekad jo‰ vaÏnije.Konkurentnost privrede Srbije Drugi znaãajan finansijski motiv izlaska na strano trÏi‰te je obaranje tro‰kova. Ovaj motiv je navelo 5. stav glasi da kurs i nije toliko znaãajan.sva preduzeça koja su navodila u‰tede u tro‰kovima kao motiv izvoza su ostvarila profit u 2002. a u drugom sluãaju isto tako proizvod niskog stepena prerade koji nije moguçe navesti a da to ne ugrozi anonimnost ankete. a to su previsoke provizije. a kao mehanizam za podizanje dobiti vide sniÏavanje tro‰kova kroz poveçanje proizvodnje i ostvarivanje efekata od ekonomije obima. godini. Međutim. jer kada je dinar potcenjen uvoze se U jednom sluãaju. Istovremeno. Uvoz predstavlja kanal za snabdevanje proizvodima po niÏim cenama ili. Svi ovi motivi predstavljaju rezultat neke trÏi‰ne anomalije koju ova preduzeça poku‰avaju da iskoriste kao finansijsku korist. po povoljnijim uslovima plaçanja.7% profitnih u odnosu na 70. o njima se izjasnio manji broj upitanih preduzeça.

3 4. nisu razvijene u privredi Srbije. Pri tome. Međutim. kroz izgradnju odgovarajuçih vrednosti korporativne kulture. odrÏavao se pre svega zahvaljujuçi stranim klijentima. Moguçi pozitivni efekti takvih investicija tek se mogu oãekivati na domaçem trÏi‰tu sada. Veliki broj marketin‰kih agencija. Strane kompanije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 195 .0% 100. Zakljuãak je jasan: Preduzeça iz Srbije.0% 13. Preduzeça nenaviknuta na istraÏivanje trÏi‰ta. korektno je reçi da su se preduzeça u takvim okolnostima pona‰ala ekonomski racionalno i nisu mnogo investirala u marketing. imao je posledicu i na spoljnotrgovinske aktivnosti.2 100 1 2 4 189 193 25 25 25 100 Drugi odgovor Br. navođenja 46 13 1 32 5 6 100 % 46.0% 1. ni finansijski a ni mentalno. na domaçem trÏi‰tu. jednostavno nemaju marketin‰ke motive za izlazak na strano trÏi‰te. su priliãno zabrinjavajuçe. Imajuçi u vidu da su odgovori dati na otvoreno pitanje.2 2. uop‰te odgovorio na ovo pitanje. traÏe se u zemlji. studija za produkciju) da preÏivi na minimumu aktivnosti. odgovori su u priliãnoj meri skuãeni na mali broj alternativa.0% 32. Sliãno je i sa prodajnom orijentacijom. Nadalje. Jasno je da je to posledica poslovanja u netrÏi‰nim uslovima gde marketin‰ka znanja nisu potrebna a marketin‰ki tro‰kovi predstavljaju uzaludno tro‰enje koje nema realne efekte na poslovanje preduzeça. oni su nesumnjivo odraz razmi‰ljanja u preduzeçima. alternative koje su se pojavile u odgovorima.0% inputi spolja. kada je potcenjen. iako ima obrazovanih profesionalaca za obavljanje marketin‰kih poslova. nedostatak marketin‰ke orijentacije u nastupu na domaçem trÏi‰tu. 3. 3. kao ostatak nekog drugaãijeg vremena do poãetka devedesetih. bez sugestija.88%). prema svim dosada‰njim nalazima. Iako paradoksalno. uredno su pripremale i realizovale svoje marketin‰ke planove i budÏete.2.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-21: Finansijski motivi uvoza Odgovori Bez objašnjenja Sniženje troškova Povećanje zarade Dobit Niža cena Ostalo Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. kao i sama marketin‰ka delatnost. Ispitanika % Ukupno Br.3. Ispitanika % 46 13 32 4 4 96 97 193 47.0% 5. Rezultat takve nemarketin‰ke orijentacije koja je trajala u duÏem vremenskom periodu su i odgovori u tabeli 3-22. ali je omoguçilo marketin‰koj infrastrukturi u Srbiji (agencije.9 13. na planiranje marketin‰kih kampanja.1.5 1 33. nauãene na rad u trÏi‰nim okolnostima.0% 6. s tim da velika preduzeça imaju mnogo manji manevarski prostor u tom pogledu po‰to njihovi kapaciteti znaãajno prevazilaze potencijal trÏi‰ta Srbije. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Marketin‰ka orjentacija u poslovanju. nisu mogla ni da se sete da je tako ne‰to potrebno raditi na stranim trÏi‰tima. Takvo tro‰enje u uslovima netrÏi‰ne ekonomije je bilo uzaludno. na uvođenje novih proizvoda i sl. Prvi utisak iz ove tabele je da je veoma mali procenat anketiranih (samo 10. mediji. marketing kao naãin razmi‰ljanja u preduzeçu nije afirmisan. âak.

kljuãna poruka svih ovih marketin‰kih aktivnosti je da su one usmerene na domaçe potro‰aãe. moguçe je videti iz tabele 323. Kakvi se marketin‰ki motivi javljaju kada se srpske kompanije nađu u ulozi uvoznika.9 47. Njujorku ili negde na dalekom istoku. Pojam brenda se odnosi na strane uvoznike koji svojim imenom omoguçuju lak‰i plasman proizvoda nabavljenih iz nepoznatih i nepro- verenih izvora snabdevanja. Veç i ovi odgovori mogu da sugeri‰u da kod domaçih potro‰aãa (ãije Ïelje i potrebe interpretiraju spoljnotrgovinske kompanije) postoji izrazita naklonost ka stranim brendovima. Strani brendovi su ãesto vrlo dobro poznati i preferirani od domaçih potro‰aãa i predstavljaju jak magnet za uvoznike i trgovce. Obzirom da se radi o izvozu generiãkog proizvoda (voçe) jasno je da se pojam brenda u ovom sluãaju ne odnosi niti na sam proizvod niti na brend izvoznika (mlada. Energoprojekt) imale svetski brend i mogle su da se jave kao ponuđaãi robe pod sopstvenim imenom. Danas.8 4. ãak i u okruÏenju male privrede kao ‰to je srpska). Promotivni efekat i ovde predstavlja jedan od znaãajnih motiva za uvoz stranih proizvoda . kompanije iz Srbije koje Ïele da prodaju na stranim trÏi‰tima moraju to da rade “pod ki‰obranom” nekog stranog uvoznika. Trgovinska marka kao motiv izvoza je navedena u sporadiãnom sluãaju jedne kompanije. Takvih kompanija ni ranije nije bilo mnogo. TV spotovi domaçih proizvođaãa su povremeno snimljeni u stranim prestonicama ili ãak sa stranim akterima. nebrendirani proizvodi predstavljaju optereçenje. Ovaj promotivni efekat je 196 3. Praktiãno. kao ‰to je u ovom sluãaju mali isporuãilac voça iz Srbije.oãito je da poznati brendovi podiÏu atraktivnost ponude. tako i ovi odgovori ukazuju dosta precizno na kljuãne slabosti domaçe proizvodnje.8 100 Promotivni efekat je najfrekventniji specifiãni marketin‰ki motiv za izlazak na strano trÏi‰te. Kao ‰to su odgovori iz tabele 3-22 mogli da ukaÏu na introvertnu orijentaciju domaçih privrednika. Namera svih ovih aktivnosti je da stave do znanja domaçim potro‰aãima da se radi o međunarodno priznatim proizvodima koji imaju svoje trÏi‰te i u Parizu. Domaçi brendovi su u inferiornom poloÏaju pratilaca kojima preti "istrebljenje" sa trÏi‰ta u velikom broju sluãajeva.6 4. Nije redak sluãaj da domaça preduzeça promovi‰u svoje proizvode kao “eksportni kvalitet” ili “ostatak od izvoza”. Međutim.3% odgovora). Iskreno priznanje anketiranih proizvođaãa je da ovaj izvoz i marketing sa prizvukom inostranosti imaju za cilj samo promotivni efekat na domaçem trÏi‰tu. isto koliko za izvoznike domaçi. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Najfrekventniji specifiãni razlog uvoza strane robe jeste jak brend (marka) proizvoda (39. dakle upravo ono ‰to je iz niza prethodnih odgovora uoãeno kao kljuãni nedostatak domaçih proizvođaãa. Ova ãinjenica treba vi‰e da zabrine nego da obraduje. ali su ipak neke od njih (Genex – GeneralExport.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-22: Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te Odgovori Bez objašnjenja Promotivni efekat Trgovinske marke OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. izvoz se u ovom sluãaju javlja kao promotivna aktivnost. Ispitanika % 9 10 1 1 21 172 193 42. Znaãajna poruka za srpsku privredu je da Srbija nema vi‰e nijednu kompaniju ãiji je brend poznat van granica zemlje i koja pod svojim brendom moÏe da plasira proizvode u inostranstvu. nedovoljno poznata kuça.

Ispitanika % Ukupno Br. 3. vi‰e utiãu na mala i nerazvijena preduzeça. kao uticajne snage za iniciranje domaçih preduzeça da se opredele za spoljnotrgovinski nastup. moglo bi se oãekivati. Stoga. o ãemu svedoãe brojnost i raznovrsnost motiva izvoza "prinudne" prirode.3. ostvarivanje zarade ili mirno poslovanje za‰tiçeno od stranih konkurenata. Preduzeça iz stare SFRJ su bila projektovana kapacitetom na potencijal trÏi‰ta zemlje od 20 miliona stanovnika i sada jednostavno.3 39. SuÏeno trÏi‰te za takve proizvođaãe predstavlja problem koji je mnoge od njih veç do sada odveo u steãaj. Međutim. privatna preduzeça tek treba da dođu u priliku da osete granice potencijala domaçeg trÏi‰ta. Smanjena kupovna moç domaçe traÏnje (12. preduzeçima je obiãno potreban neki jasan signal sa domaçeg trÏi‰ta da na njemu nema vi‰e moguçnosti za rast. u poređenju sa navođenjem marketin‰kih motiva izvoza na strana trÏi‰ta. srpskih preduzeça na strana trÏi‰ta. 3.7% 3. uradili su to samo tako ‰to su prona‰li nova trÏi‰ta.5%) i to çe biti trajni. mnoga preduzeça su veç propala. navođenja 11 11 3 1 2 1 28 % 39. kako je ovaj proces bio oteÏan tokom sankcija UN. ne‰to vi‰e od treçine te traÏnje.3 10. Da bi se u takav poduhvat upustila. Marketin‰ki motivi trenutno nisu u fokusu paÏnje srpskih preduzeça. Neki koji su preÏiveli. baveçi se hitnim stvarima.0% podrÏan kako kvalitetom proizvoda tako i njegovim dizajnom.1 1 100 100 Drugi odgovor Br. ‰to su takođe sporadiãno navođeni razlozi uvoza stranih proizvoda. kakva su srpska. Motivi "izbacivanja" veç deluju na trÏi‰tu Srbije. posebno su upoređeni motivi "izbacivanja" sa domaçeg i "privlaãenja" sa stranog trÏi‰ta. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 197 . I u ovom sluãaju treba primetiti da je mali.7 3.3.1% 3.3% 39. koji su izloÏeni u tabeli 3-24.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-23: Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta Odgovori Bez objašnjenja Jake marke Promotivni efekat Formiranje celovite ponude Kvalitet Dizajn Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. ne doãekav‰i ‰ansu da koriste prednosti otvaranja granica.6 7. Mala. Motivi izbacivanja (push) U razmatranjima motiva izlaska na strana trÏi‰ta. imaju unutar granica nacionalnog trÏi‰ta. iz ranijeg perioda "preÏivelih". U prvim fazama razvoja internacionalizacije poslovanja. van granica Srbije. uvek se preduzeça s mukom odluãuju da potraÏe zaradu na stranom trÏi‰tu. iako ne‰to veçi broj odgovora anketiranih. veçina privrednika zapostavlja strate‰ke (marketin‰ke) probleme i o njima nema izgrađen stav. iako intuitivno oseçaju da imaju trÏi‰ni problem. Ispitanika % 11 11 3 1 2 28 165 193 39. SuÏeno trÏi‰te je prvi po znaãaju specifiãni push faktor (22.7%) je faktor sa kojim su se veç susrela sva preduzeça u Srbiji.6% 7.3% 10.1. Veçinu muãe egzistencijalni finansijski problemi i problemi organizovanja operativnih aktivnosti. Push faktori (izbacivanja).6% 100. strukturni faktor "guranja" onih.

a samim tim i javni rashodi niski. I za ovakvo pona‰anje ima mnogo razloga.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-24: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza Odgovori Prvi odgovor Br. oãigledno domaçi potro‰aãi ne mogu da plate.2% od odgovora "malo trÏi‰te".0% 13. godine. Proizvođaãi koji oãekuju da çe se njihovo stanje popraviti sa rastom Ïivotnog standarda u zemlji.7 22. Velika konkurencija do skora nije bila znaãajan faktor guranja domaçih preduzeça u inostranstvo. U narednom periodu. praktiãno je dovela veçi broj stranih konkurenata i naru‰ila ustaljene pozicije domaçih preduzeça. Ovo je navelo neke preduzetne proizvođaãe koji su ãak u granicama biv‰e drÏave bili mali i apsolutno lokalno orjentisani. Posebno se ovo osetilo na trÏi‰tu roba svakodnevne potro‰nje i delom u oblasti mode i aparata za domaçinstvo. ali i na trÏi‰tu proizvodnih inputa.3% 1.4 8. Ispitanika % 38. Ïive u zabludi koju çe strana konkurencija brzo razbiti.0% 100. sa malog nacionalnog trÏi‰ta na veliko.4 1. tako da se i drÏava javlja kao slab i nemoçan kupac na trÏi‰tu.3% 21.2 100. Međutim.3% 4.7% 1.5 1.0% Proseãna zarada ispod 200 EUR u duÏem vremenskom periodu znaãajno ograniãava potencijal srpskog trÏi‰ta.8 12.7% 1. koje. Ostali faktori guranja sa domaçeg trÏi‰ta se javljaju sporadiãno i predstavljaju varijacije navedenih i opisanih sila. Kombinovano jaãanje ovih faktora "gura" sve vi‰e preduzeça iz Srbije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .0% 2.7% 4. I građani kao potro‰aãi i mnoga preduzeça u 198 3. To vaÏi i za prigovor koji se odnosi na cene.4 2.3% 2.8 1.5 1. moÏe se oãekivati dalje jaãanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu i to obrnuto proporcionalno kretanju kupovne moçi.8 2. da usled znaãajno redukovane domaçe traÏnje.4 4. Po tom osnovu su i javni prihodi.0 2. ograniãenom trÏi‰tu). ograniãenja domaçeg trÏi‰ta "guraju" i uvoznike sa domaçeg trÏi‰ta da u inostranstvu potraÏe nove izvore snabdevanja. globalno međunarodno trÏi‰te.3% 10. kupce potraÏe van granica Srbije.3% 1. Ispitanika % Ukupno Br. Nedostatak poslova i nedostatak sredstava su praktiãno posledica suÏavanja trÏi‰ta i nedostatka kupovne moçi.58% direktnih pripada i 1. liberalizacija spoljnotrgovinskog zakonodavstva ubrzo nakon promene reÏima 2000. navođenja 27 2 3 10 16 1 8 1 1 2 1 3 75 % Bez objašnjenja 27 Nedostatak poslova 2 Nedostatak sredstava 2 Smanjena kupovna moć domaće tražnje 9 Suženo tržište 16 Visok porez 1 Velika konkurencija 6 Naplata u robi 1 Loš kadrovski potencijal 1 Cene 2 Nesolventnost 1 OSTALO 3 Uzorak 71 Bez odgovora 122 Total 193 1 1 25 25 2 50 4 100 36.0 Drugi odgovor Br. Nedostatak proizvoda (proizvodnih inputa) na domaçem trÏi‰tu je jedan od kljuãnih razloga za uvoz (ovom faktoru pored 16. Međutim. koji oznaãava slabu ponudu na malom.

Situacija u Srbiji je bila utoliko ozbiljnija kada se ima u vidu i ãinjenica da su prekinuti kanali snabdevanja iz biv‰ih jugoslovenskih republika. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 199 . Ispitanika % 35 1 32 8 2 1 1 2 82 111 193 42. Visoke domaçe cene vi‰e ne predstavljaju znaãajan faktor podsticanja uvoza (2. Ovo se odnosi i na robe. Uvoz je do‰ao kao olak‰anje i re‰enje (jednog) problema. slab kvalitet domaçih proizvoda je motivisao 4. i sl.2% 1. Sa velikom dozom izvesnosti se moÏe pretpostaviti da je ovaj faktor i mnogo znaãajniji nego ‰to to sugeri‰u dobijeni odgovori.33 33. Strana konkurencija je u kratkom periodu sa redovnim.4% 100. navođenja 35 1 33 8 3 1 1 1 2 85 % 41. uvoz poznatih brendova robe ‰iroke potro‰nje predstavlja na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije dobar biznis na kome su narasle i nekada‰nje velike kompanije kao ‰to su bile Genex. 3. dana‰nji brzorastuçi privatni biznisi se takođe najveçim delom oslanjaju na uvoz i distribuciju stranih poznatih brendova na trÏi‰tu Srbije. filijale stranih banaka. sem funkcionalnih karakteristika.76 2. takođe.5% 1. ulazi i snaga brenda. Inex i Univerzal. revizorskih kuça.0 1 33. Kvalitet uvoznih proizvoda tj.15% anketiranih preduzeça da se odluãe za uvoz. Ispitanika % Ukupno Br. uprkos ograniãenoj kupovnoj moçi.68 1.2% 1. ponekad i subvencionisanim (u matiãnoj zemlji) prodajnim cenama vrlo brzo oborila nivo mnogih cena na domaçem trÏi‰tu.2% 2. Jo‰ od poãetka 70-ih godina. Građani su dobili moguçnost izbora ili.02 9. Glad za robama (i uslugama) na tako oskudnom trÏi‰tu je bila velika.0% 1 1 33.22 2.0 privredi Srbije su sa olak‰anjem doãekali otvaranje granica i priliv strane robe. mnogi proizvođaãi su preÏivljavali tako ‰to su neracionalnosti naplaçivali od svojih kupaca. ali i na usluge (fran‰ize marketin‰kih agencija.44%) iako je to bio jedan od ãesto navođenih razloga uvoza u trenutku liberalizacije.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-25: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza Odgovori Bez objašnjenja Malo tržište Nedostatak proizvoda (i sirovina) na domaćem tržištu Kvalitetniji strani .44 100.44 1.4% 3. U ovaj kvalitet. Uvozno zavisna privreda je dobila priliku da se snabdeva redovnim putem inputima za proizvodnju i poslovanje.22 39.33 3 100.8% 9. Iako su ove kompanije za‰le duboko u opadajuçu fazu Ïivotnog ciklusa.). Ostali faktori podsticaja uvoza nisu toliko znaãajni i sistematiãni da bi se mogao dati određeniji komentar.nekvalitetniji domaći proizvodi Visoka domaća cena Neizgrađenost bankarskog sistema Loš životni standard Vezanost nabavke OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br.2% 38. Na zatvorenom trÏi‰tu.2% 1. moguçnost redovnog snabdevanja proizvodima na koje su navikli.22 1.33 Drugi odgovor Br. ‰to je i bio jedan od kljuãnih uzroka niske inflacije (rast jednih cena je bio kompenzovan obaranjem drugih).

iako vrlo retko. kada je utvrđeno da srpska preduzeça jo‰ uvek nisu vođena trÏi‰nim ‰ansama i potrebama. i ovom prilikom. a to je ponuda koja ne postoji kod nas.7 3.6 10. faktori koji se sporadiãno javljaju deluju upozoravajuçe. jasno je i iz ovih odgovora da je privlaãnost stranih trÏi‰ta.6 7. Lista navedenih faktora privlaãenja je zapravo lista tipiãnih faktora guranja sa domaçeg trÏi‰ta (push motivi).1 10.1. U njihovom sluãaju. Tabela 3-26: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza Odgovori Prvi odgovor Br. bez obzira na to ‰to se ne mogu smatrati za statistiãki znaãajne. koje su sada u prilici da prevaziđu uzimanjem robnih kredita (produÏen rok plaçanja ili uzimanje poluproizvoda na doradu) kroz saradnju sa stranim kompanijama. Komentari tipa "neefikasni domaçi dobavljaãi" ukazuju da nije samo kvalitet proizvoda presudan. Ona je kombinovana sa tipiãnim push faktorom. Ispitanika % 1 1 4 2 1 1 10 183 193 10 10 40 20 10 10 100 Bez objašnjenja Nedostatak poslova Nedostatak sredstava Smanjena kupovna moć domaće tražnje Suženo tržište Visok porez Velika konkurencija OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Bez objašnjenja Obaveštenost naših ljudi u inostranstvu Bolja ponuda stranih proizvođača Ponuda koja ne postoji kod nas Efikasnost poslovanja OSTALO Uzorak Bez odgovora Total 200 3. međutim. kao motiv izvoza. Isti je sluãaj sa odgovorom nedostatak sredstava. Motivi privlaãenja (pull) Na pitanja ‰ta ih privlaãi na stranim trÏi‰tima.7 3.6 3. Međutim. Vrlo ãesto domaçe kompanije gube trÏi‰te zbog slabe logistike. u ovom sluãaju direktna posledica problema na domaçem trÏi‰tu.6 7.Konkurentnost privrede Srbije 3. reã je o nedostatku obrtnih sredstava. vidljivo ne‰to sasvim suprotno. ovde je jo‰ situacija pojaãana ãinjenicom da su odgovore davali proizvođaãi. Ponavlja se komentar vezan za marketin‰ke motive. nakon svih prethodno postavljenih pitanja gde je i kreativnost anketiranih veç u dobroj meri iscrpljena. SuÏeno trÏi‰te se javlja. Iz liste navedenih motiva koji bi trebalo da ukaÏu na neke privlaãne strane inostranih trÏi‰ta je. Tumaãenje ova dva faktora je jasno: mala privreda Srbije ne moÏe da obezbedi ponudu kakva se oãekuje i prirodno je da se deo traÏnje mora zadovoljiti iz stranih izvora. Bolja ponuda stranih proizvođaãa je kljuãni argument koji privlaãi domaça preduzeça da vr‰e nabavku iz inostranstva. Međutim. iznenađuje mali broj odgovora. Kada je reã o uvoznoj strani. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . On direktno korespondira gore navedenim motivom "niska kupovna moç na domaçem trÏi‰tu". koji je ovde zalutao. Ispitanika % 15 2 3 1 3 1 1 2 28 165 193 53. Pri tome.1 100 Tabela 3-27: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza Odgovori Prvi odgovor Br.4.3. domaçi privrednici su odgovarali mnogo restriktivnije i ređe. ‰to se moÏe agregirati u stavu: jedina privlaãnost stranih trÏi‰ta je ta ‰to izgledaju manje neprijateljski nego domaçe trÏi‰te. mada se to moÏe objasniti i mestom ovog pitanja u upitniku.

posleprodajnih usluga i sl.00 3.70 17.2. vlasnici nasleđenih ili svojeruãno kreiranih brendova ne gaje u svojim razmi‰ljanji- Tabela 3-28: Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu Ocenite imidž (ugled marke) Vašeg proizvoda na domaćem tržištu. moÏe se oãekivati sa sigurno‰çu da bi takve edukacije imale za koga da se odrÏe. prema razliãitim istraÏivanjima potro‰aãa.26% anketiranih ocenilo svoje brendove ispodproseãnom ocenom.91 93. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 201 .62 100.78 6.04 51. S obzirom na nivo poznavanja marketinga i finansija. ãetvrtina anketiranih je svoj brend ocenila najvi‰om ocenom (proseãna ocena je 5.76 7. Otuda je njihov optimizam opravdan. To se najbolje moÏe videti iz tabele 3-28 u kojoj su prikazani odgovori na zahtev da se oceni imidÏ (ugled marke) svog proizvoda na domaçem trÏi‰tu. maksimalna ocena 7).59 4.65 19. a najãe‰ça. domaçi privrednici. a problem koji ima srpska privreda jo‰ jednom apostrofiran: domaçi brendovi imaju ozbiljan problem sa poznatim stranim markama i na domaçem trÏi‰tu. Optimizam koji pokazuju domaçi privrednici bi mogao biti stavljen pod ozbiljnu sumnju.3.Konkurentnost privrede Srbije naãina obrade kupaca. od 1 do 3. a zatim tehnika i dokumenata spoljnotrgovinskog prometa i sliãnih oblasti. Međutim.15 5. ma takvu sklonost ka stranim brendovima.18 13.2. Status stranih i domaçih marki Domaçi proizvodi.89 20. 3.08 18. domaçi proizvodi u odgovorima onih koji o njima brinu dobili su veoma visoke ocene imajuçi u vidu stanje na domaçem trÏi‰tu. Nasuprot tome.44 27.1. Odnos domaçih i stranih proizvoda 3.93 72. u poređenju sa domaćom i stranom konkurencijom Slab 1 2 3 4 5 6 7 Broj odgovora Ukupan uzorak Procenat Kumulativni procenat Odličan Uzorak Bez odgovora Total 5 8 11 34 36 37 50 181 12 193 2. Takve sluãajeve drÏava svojom politikom ne moÏe da predupredi sem ulaganjem u edukaciju i ‰kolovanje privrednika.78 19. a na stranom su gotovo potpuno nemoçni i neprimetni.42 6. Sopstveni. Samo je 13.76 4. u poređenju sa domaçom i stranom konkurencijom. kada ne bi bila poznata sledeça ãinjenica: najveçi broj maksimalnih ocena su dali uvoznici poznatih stranih proizvoda.22 100.00 2.17 25.3. âak prisutni etnocentrizam i talas nacionalizma u protekloj deceniji nisu znaãajnije poljuljali poziciju poznatih brendova kao ‰to su Coca Cola ili McDonald's.38 100.2.26 32.00 2. imaju po pravilu slabiju trÏi‰nu poziciju u odnosu na poznate svetske brendove u oãima domaçih potro‰aãa.62 18.

i ta istraÏivanja su pokazala da je etnocentrizam potro‰aãa u Srbiji na niÏem nivou nego u okolnim zemljama. prema ovoj anketi. Razvijenost marketinga je. S jedne strane. zajedno sa razvijeno‰çu proizvodnje. Jedan od zadataka buduçe ekonomske politike çe biti da privuãe strane kompanije na trÏi‰te Srbije i da se broj ovakvih proizvoda poveça. U tom svetlu çe biti razmotrene i sledeçe ocene domaçih privrednika. modu.1%) 52 (27. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima Pretpostavke o odnosu potro‰aãa prema stranim proizvodima su dvojake.7 + 27.8%) 66 (34. Anketirana preduzeça su procenjivala sa kakvim se konkurentima susreçu na domaçem trÏi‰tu i rezultati su prezentirani u grafikonu (slika 3-4). moÏe se osetiti i konkurencija u oblastima ostalih proizvoda ‰iroke potro‰nje. Takođe.2. Slika 3-4: Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu strane kompanije koje posluju u zemlji (4. preduslov za skretanje paÏnje potro‰aãa.1%). sa aspekta makroekonomije. S druge strane. Polovina anketiranih ocenjuje da posluje na konkurentskom trÏi‰tu na kome se takmiãi sa veçim brojem domaçih konkurenata (34. Najintenzivnija konkurencija uvoznih proizvoda ili proizvodnje pod stranom markom u zemlji se javlja.7%) 8 20 30 40 50 60 70 80 202 3. Ipak. i to uglavnom kroz uvozne proizvode.6% anketiranih).Konkurentnost privrede Srbije 3. u oblasti autodelova (3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .4 = 62. Jo‰ uvek. trendove u potro‰nji i razlikuju ponudu prema tome da li zadovoljava ova njihova oãekivanja ili ne.3. Tek 1/5 anketiranih oseça konkurenciju strane ponude.1% anketiranih) a zatim voça i konfekcije i trikotaÏe (po 2.2%) konkurencija iz uvoza veliki broj domaćih konkurenata nekoliko domaćih konkurenata jedan dominantni domaći konkurent nema konkurencije ili je neznatna 0 10 11 (5.2. istraÏivanja etnocentrizma ukazuju da bi se moglo oãekivati preferiranje domaçih brendova kod nekih segmenata potro‰aãa. ovo povoljnija situacija). istraÏivanja domaçih potro‰aãa u vi‰e navrata u pro‰losti ukazuju na to da domaçi potro‰aãi vole strane brendove. Odnos domaçih potro‰aãa prema stranim proizvodima delimiãno zavisi i od sposobnosti domaçih preduzeça da te potro‰aãe zainteresuju za svoje proizvode. Mali broj anketiranih oseça konkurenciju stranih kompanija koje posluju u Srbiji (iako je.4%) 32 (16.8%) 21 (11. najveçi broj domaçih privrednika ne oseça znaãajnu stranu konkurencije.

srpska privreda do sada nije imala takva istraÏivanja.Konkurentnost privrede Srbije Op‰ta razvijenost marketinga na srpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena od strane privrednika. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 203 . Iz ovih razloga. Velikim preduzeçima je sve teÏe prodavati i mali snabdevaãi. godine pa nadalje. kada je privreda Srbije izolovana i kada je u roku od desetak godina razvijena marketin‰ka praksa retardirala. u sve veçem obimu se kao organizatori izvoza iz Srbije javljaju strana preduzeça (posebno se to moÏe naslutiti u koÏarstvu i tekstilnoj industriji). Izvozom se bave domaçe kompanije: proizvođaãi uglavnom samostalno izvoze. Na Ïalost.=1. ukazuje na naviku da se prodaje na domaçem za‰tiçenom trÏi‰tu. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima Ocenu domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima treba da daju sami potro‰aãi na tim trÏi‰tima. jo‰ jedan deo dodate vrednosti se preliva iz privrede Srbije i smanjuje se vrednost ostvarenog izvoza. devijacija Srbija prosek Stepen brige za potrošače Kontrola nad prodajom u inostranstvu 1 2 3 4 5 6 7 3.3. marketing i građenje odnosa sa potro‰aãima ponovo postaju znaãajni za preduzeça u Srbiji. a drugi deo kontroli‰u eksport import preduzeça. treba dati jednu od kljuãnih preporuka ove studije: za potrebe zain- Slika 3-5: Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima Razvijenost marketinga st. Posle mnogo godina. ali sa druge.8) dodatno potvrđuje relativna saglasnost odgovora anketiranih (st.3. a nisku ocenu (2. U takvim uslovima. Nivo brige za potro‰aãe je porastao sa liberalizacijom privrede i porastom konkurencije. tek malo bolje od op‰te razvijenosti marketinga. dev. Vrlo slabo. Stoga.4). imajuçi u vidu rast koncentracije svetske privrede. pre dalje analize. Prava je ‰teta ‰to je napravljena pauza od 1991. Međutim. privreda Srbije ima paradoksalnu potrebu: s jedne strane da ‰titi konkurenciju. Ovu sliku potvrđuju i ocene brige za potro‰aãe.2. Na ovaj naãin. po direktnom priznanju direktora preduzeça. oslabljena preduzeça marketing tretiraju kao nepotreban tro‰ak. Takva tendencija se moÏe oãekivati i ubuduçe. Nerazvijenost marketinga. da ima narasla i moçna preduzeça koja çe moçi da se ukljuãe u svetsku utakmicu. bez udara konkurencije. ocenjeni su nivo brige za potro‰aãe i kontrola prodaje na stranom trÏi‰tu (slike 3-5 i 3-6). u kakve uglavnom spadaju srpski proizvođaãi. se sve vi‰e obraçaju posrednicima u nadi da çe preko njih plasirati svoje proizvode. 3. Druga istraÏivanja takođe svedoãe o zadovoljstvu koje izaziva ru‰enje starih monopola na trÏi‰tu Srbije.

jo‰ vi‰e dobija na znaãaju. Obzirom na sklonost ka racionalizaciji veç donetih odluka. u poređenju sa konkurencijom 181 12 4. ovakav stav se moÏe staviti pod realnu sumnju. Stoga. Imidž (ugled marke) vašeg proizvoda na domaćem tržištu. ali saglasnost njihovih odgovora nije potpuna.) za njihovu kupovinu. pre svega. U narednim pitanjima (tabela 329). u marketin‰koj i menadÏerskoj osposobljenosti domaçih preduzeça. moÏe zakljuãiti. stav o neophodnosti istraÏivanja stranih trÏi‰ta. Najãe‰çe se. Ove pretpostavke se nalaze. koja je u sluãaju ocenjivanja na domaçem trÏi‰tu maksimalna (7). U narednom tekstu. o ãemu svedoãe primetne standardne devijacije. Veç prvi pogled na grafikon na kome nema nijedne ocene koja dolazi do vrednosti 4 (sredina skale).48 5 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .76 204 3.Konkurentnost privrede Srbije teresovanih izvoznika veoma je korisno uraditi preliminarna trÏi‰na istraÏivanja i to uz pomoç drÏavnih organa ili u njihovoj organizaciji.2 7 1.2) .6 Imidž (ugled marke) domaćih proizvoda iz Vaše branše na stranom tržištu gde se najviše izvozi. On pre predstavlja izraz uverenja domaçih preduzeça da treba da opstanu (i da izvoze). nego potvrdu percepcija stranih klijenata i potro‰aãa. To moÏe biti jedan od najkonkretnijih doprinosa jaãanju izvozne konkurentnosti. delimiãno i kao posledica prethodnog stava. da je taj izvoz na granici isplativosti. s poãetka ove taãke. kao ‰to nema ni socijalnih motiva (prestiÏ i sl. • Isplativost izvoza. Mnogo privrednika je odgovorilo na ovo pitanje. Ovakav stav o imidÏu domaçih Tabela 3-29: Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova) Da li se prodaja vaših proizvoda na stranim tržištima isplati? brendova je vrlo optimistiãki. od domaçih privrednika je traÏeno da ocene imidÏ (ugled) svojih proizvoda na sedmostepenoj skali (od 1=slab do 7=odliãan). i gde preovlađuju ocene između 2 i 3.8) .08 5 1. Ipak. Naime. biçe testirane neke pretpostavke za uspe‰an nastup i plasman domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima. potpuno dovodi u sumnju prethodno izreãeno uverenje o solidnom pozicioniranju domaçih brendova na stranim trÏi‰tima. O tome svedoãi i aritmetiãka sredina. Ocene marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu su prikazane u narednom grafikonu (slika 3-6). iz vrednosti modusa 5. moguçe je iz ovih odgovora razumeti sledeçe stavove: • ImidÏ sopstvenih brendova proizvoda je bolje ocenjen na domaçem trÏi‰tu nego na stranom trÏi‰tu gde se najvi‰e izvozi.‰to znaãi da nisu ni posebno atraktivni kao proizvodi. • Uprkos naznaãenoj opreznosti.‰to znaãi da nema nikakvog sniÏavanja rizika kod potro‰aãa koji biraju te brendove. vrlo je te‰ko razumeti da su nadproseãno ocenjeni brendovi koji su: • Slabo brendirani (2. • Ispod proseãno dizajnirani (3. ali jo‰ vi‰e i modus (najãe‰ça vrednost). u poređenju sa domaćom i stranom konkurencijom 181 12 5. Na ovu temu je bilo interesantnih odgovora anketiranih.79 Uzorak Bez odgovora Aritmetička sredina Modus Standardna devijacija 182 11 4. imidÏ domaçih brendova na stranim trÏi‰tima je ocenjen kao zadovoljavajuçi. je ocenjena neutralno.

Slabu sliku spoljnotrgovinskog marketinga upotpunjuju lo‰e ocene srpskih privrednika koje su dali sopstvenim aktivnostima na ciljnim trÏi‰tima: • Izvoz je usmeren na mali broj trÏi‰ta. Ocena 2. Prostor za inovacije Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda Nivo razvoja procesa proizvodnje Obim regionalne prodaje Zastupljenost na stranim tržištima 1 2 3 4 5 6 7 3. Prema priznanju domaçih privrednika. po sopstvenom priznanju. marketin‰ke podr‰ke i sl.kod proizvođaãa i distributera koji priznaju malo prisustvo lanca vrednosti u svom radu i orijentaciju na samu proizvodnju.4). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 205 . za sopstveno osvajanje novih proizvoda. Sama priroda konkurentske prednosti je u sluãaju proizvoda iz Srbije ocenjena vrlo nisko. procesa i tehnologija. logistiãkih pogodnosti. njihovi izvozni (dakle. reprezentativni) proizvodi su daleko od toga.8) i domaçe kompanije nisu sposobne.5 ukazuje da se domaça preduzeça i dalje oslanjaju na jeftinu radnu snagu i domaçe prirodne resurse.4). Daleko na drugom kraju skale. ‰to se vidi iz niske ocene zastupljenosti na spoljnim trÏi‰tima (2. To rezultira i najniÏom ocenom na ovom grafikonu koja se odnosi na nivo razvijenosti procesa proizvodnje (2. Razvoj nove tehnologije i inovacija je ograniãen (2.Konkurentnost privrede Srbije • Malo vredni (2. bez dodatnih usluga. vrednost 7 oznaãava jedinstvene proizvode koji su rezultat ili vrhunskog marketinga ili jedinstvenih procesa proizvodnje (ili i jednog i drugog).8) . Slika 3-6: Ocene elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu Priroda konkurentne prednosti Prisustvo lanca vrednosti Stepen brendovanja Srbija prosek st dev.

nego prethodno razmatrani Voljnost da se delegiraju nadležnosti Način stimulisanja zaposlenih Srbija prosek st dev. posmatrajuçi predstavljenu grupu parametara. • Obim regionalne prodaje je skroman i ocenjen je ocenom 3. utisak je da je prodaja prisutna na onim trÏi‰tima gde prodaju inicira strani partner. Ocene na donjem grafikonu (slika 3-7) govore o tome kako srpski privrednici ocenjuju kvalitet menadÏmenta u svojim preduzeçima.Konkurentnost privrede Srbije Uspe‰niji izvozni marketing zahteva da se vr‰i "proboj" na nova trÏi‰ta. Jo‰ jedan faktor moÏe da utiãe na kvalitet ponude preduzeça .3. ali je jo‰ uvek ispod proseãna ocena. Preduzeça koja ne brinu o svojim kupcima ne mogu da oãekuju da kupci preferiraju njihove Slika 3-7: kvalitet menadÏmenta u preduzeçima Edukacija zaposlenih proizvode i usluge u uslovima konkurentnog trÏi‰ta. Ovom anketom su detaljno ispitane karakteristike menadÏmenta preduzeça kao kljuãnog faktora internih sposobnosti i kreiranja konkurentske prednosti. ‰to je najvi‰a ocena na ovom grafikonu. Umesto toga.interne sposobnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Kvalitet menadÏmenta je ocenjen bolje. Na osnovu prezentiranih ocena marketinga nije moguçe oãekivati dobru prihvaçenost domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima. Profesionalni menadžment Kvalitet škola za menadžment Efikasnost upravnih odbora Uticaj Interneta na poslovanje Praksa zapošljavanje i otpuštanja Propisi o radu Saradnja u odnosima izmedju radnika i poslodavaca Koliko sindikati doprinose produktivnosti Zarade i produktivnost 1 2 3 4 5 6 7 206 3.

Vrlo niskim ocenama su ocenjeni naãin stimulacije i spremnost na delegiranje autoriteta (obe ocene su 2. dev. slika efikasnosti menadÏmenta u srpskim preduzeçima nije tako povoljna. Jedan od napora koji bi mogli u narednom periodu da preduzmu i drÏavni organi. Primer za to je vrlo fleksibilno radno zakonodavstvo koje zaista izlazi u susret potrebama menadÏera da fleksibilno odluãuju o zapo‰ljavanju i otpu‰tanju. vi‰e zabrinjava nedovoljan uticaj stimulativnih sistema kompenzacije u preduzeçima. Obzirom da je ova oblast obrazovanja u intenzivnom previranju (uãestalo osnivanje novih ‰kola za menadÏment).6). Otuda i nedovoljna motivisanost zaposlenih za podizanje poslovnih (i izvoznih) performansi preduzeça.0). njihova uloga je znaãajno umanjena u odnosu na prethodni period.1 i 3.8). imajuçi u vidu dobre odnose zaposlenih i radnika.3). oãigledno.3. u ovim kompanijama se informacije traÏe preko Interneta. prema ocenama menadÏera. ·to se sindikata tiãe. Iako ove ocene mogu izgledati povoljno. sami menadÏeri nisu ba‰ povoljno ocenili. preduzeça koja se znaãajno razlikuju po upotrebi raãunara i Interneta u svakodnevnom poslovanju. 2. Manji broj naprednih kompanija redovno koristi e-mail kao sredstvo komunikacije između geografski udaljenih poslovnih jedinica i prenosi na taj naãin ãak i operativne finansijske i komercijalne podatke. pretraÏivaãi i sl. Profesionalnost menadÏmenta. ne‰to vi‰om ocenom je ocenjen rad upravnih odbora. pre svega zahvaljujuçi drobljenju nekada jedinstvenog i moçnog Saveza sindikata. Takođe.8). MoÏe se komentarisati u ovom sluãaju da su ocene ãak i stroÏije nego ‰to objektivna situacija nalaÏe.Konkurentnost privrede Srbije kvalitet marketinga. Međutim. Ovaj stav je izraÏen kroz srednje visoke ocene prakse zapo‰ljavanja i otpu‰tanja. menadÏeri koji se trude da gaje dobre odnose sa radnim kolektivom. oni bolje funkcioni‰u nego operativni menadÏment preduzeça. edukacija i stimulacija zaposlenih 3.2 i 3. 4. vrlo nerado koriste sve moguçnosti koje im zakon pruÏa.3). UvreÏeno je mi‰ljenje da su ovi organi upravljanja pod kontrolom menadÏmenta kompanija. Razjedinjeni i ãesto vrlo konkurentni sindikati u najveçem delu privrede nemaju realnu pregovaraãku moç. i edukacija zaposlenih (2. Međutim. dosta kritiãno. kao i kontrolu ãlanova upravnih odbora. je ocenjen ispod proseãnom ocenom (3. plaçanje zaposlenih na osnovu performansi i upravljanje karijerom na bazi sistematski praçenih rezultata. Uticaj interneta na poslovanje. ali uz znaãajnu disperziju odgovora (st. koriste se razliãiti usluÏni sajtovi. ali i brojna preduzeça iz ove bran‰e treba da bude ‰irenje Internet kulture i osnovnih znanja kroz seriju obrazovnih sadrÏaja. te‰ko je proceniti na koju vrstu ‰kola za menadÏment ispitanici misle: univerzitetske institucije gde se tradicionalno ‰koluju menadÏeri ili privatne ‰kole za menadÏment. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 207 . Jo‰ su u domaçim preduzeçima malo prisutni bonusi menadÏera. ãak preko sredstava masovnih komunikacija i podelu kaseta / CD-ova instruktivne sadrÏine. Takođe. U brojnim tradicionalnim kompanijama. Na drugoj strani. Uticaj sindikata na produktivnost i uticaj zarada na produktivnost su ocenjeni slabijom ocenom nego uticaj Interneta (3. ocene kvaliteta ‰kola za menadÏment treba ostaviti za neki kasniji period. Poredeçi ove dve ocene. međutim. Internet je i dalje samo ezoteriãna tema razgovora (pozitivno ili negativno orjentisanih). srednju ocenu su dobile i ‰kole za obrazovanje menadÏera. kvaliteta propisa o radu i saradnje menadÏera i zaposlenih (4. Na trÏi‰noj sceni su prisutna. Pri tome.

menadÏment. Procena traÏnje za proizvodima. Preduzeça koja slabo posluju ne mogu da isplate dobre plate zaposlenima niti da investiraju u njihovo ‰kolovanje. ukoliko Ïele da podignu atraktivnost izvozne ponude. • 2 izvoznika stolica i po jedan izvoznik celuloze i drveta.Konkurentnost privrede Srbije su s pravom lo‰e ocenjeni. ali i zbog op‰teg lo‰eg materijalnog stanja privrede. U najboljem sluãaju. Lo‰e plaçeni i obuãeni radnici. Međutim. Ocenu traÏnje za svojim proizvodima su dali sami privrednici.01 ‰to govori da je prosek uzorka taãno na sredini zadate skale (iako je modus 5. pri ãemu se iskljuãivo radi loan posao ‰ivenja gornjih delova obuçe (‰to svedoãi o niskom stupnju tehnologije grane i 3. a rezultati njihovih procena su u tabeli 3-30. prema ocenama samih menadÏera. Naime. preduzeça u Srbiji moraju da unaprede kvalitet menadÏmenta i nivo motivisanosti zaposlenih. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . na osnovu citirane ankete potro‰aãa u Srbiji.2. poslediãno. Sumirajuçi nalaze o oceni domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima zakljuãak je da domaçi privrednici nemaju realnu sliku o imidÏu koji njihovi brendovi imaju u oãima stranih kupaca. znaãajno varira i svi nivoi pesimizma / optimizma su ravnomerno zastupljeni. • 3 obuçarske proizvodnje. ‰to bi moglo da ukazuje na ne‰to veçi stepen optimizma). imajuçi u vidu da ovaj proizvod ima veze sa poljoprivredom. marketinga i menadÏmenta u njihovim preduzeçima. Treçina anketiranih vrlo povoljno ocenjuje traÏnju za svojim proizvodima ali u ovom broju preovlađuju izvoznici primarnih poljoprivrednih proizvoda. od kojih neki nisu pod uticajem preduzeça. prisutni su: • 4 izvoznika voça (najãe‰çe maline). od kojih su samo tri proizvodi vi‰e faze prerade – ovoj grupaciji moÏemo pridruÏiti i jednog proizvođaãa semenskog materijala. Na cene proizvoda utiãu mnogi faktori. 3 izvoznika mesa i jo‰ 6 izvoznika drugih poljoprivrednih proizvoda. opaÏene su kao nepovoljne u odnosu na slovenaãke proizvode. te‰ko je u njemu naçi osnovu za znaãajnije dodavanje vrednosti ponudi i rast konkurentnosti izvoza. Drugi korak moÏe biti planski napor na kreaciji i unapređenju imidÏa "made in Serbia" nacionalnog brenda ili ãak potpuno novog brenda (znaka) kvalitetnih proizvoda Srbije. Po oba ova pokazatelja. kakve trenutno nude na‰a preduzeça na svetskom trÏi‰tu. Sumirajuçi ocene menadÏmenta u srpskim preduzeçima. Aritmetiãka sredina odgovora je 4. Optimistiãki stav o dobrom imidÏu sopstvenih proizvoda ne podrÏava stanje proizvodnje. ‰to dalje ukazuje na ‰umarstvo i drvnu industriju kao znaãajan izvozni sektor. prvi korak u upravljanju imidÏom domaçih proizvoda na stranom trÏi‰tu mora da bude istraÏivanje stranih potro‰aãa na najvaÏnijim trÏi‰tima. ali zapravo predstavlja produkt znanja i tehnologije a ne poljoprivredne proizvodnje.4. "nisu jeftino skrpljeni proizvodi".3. nije kljuãna prepreka u poslovanju. Anketiranje u okviru ovog projekta je obuhvatilo dva takva eksterna faktora koji utiãu na cene domaçih proizvoda: traÏnja za proizvodima i uticaj drÏave na cene proizvoda. Od 36 preduzeça koja su svetsku traÏnju za svojim proizvodima ocenila sa 6 i 7. ne mogu doprinositi unapređenju produktivnosti. srpski proizvodi su ocenjeni slabije od slovenaãkih. mereni su relativni pokazatelji "vrednost proizvoda za utro‰en novac" i 208 3. U narednom periodu. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda Cene domaçih proizvoda.

89 13. Zajedno sa njima. ukljuãujuçi u taj broj i tri proizvođaãa prehrambenih proizvoda i dva proizvođaãa stolica.00 Takva ponuda je vrlo tražena i lako se prodaje Bez odgovora Total obavljanju iskljuãivo radno intenzivnih aktivnosti).89 20.00 Ukupan uzorak 14.).44 89. poljoprivrednih ma‰ina.51 9.56 15. obojeni metali. i sl.. koji su veç pomenuti. izazvanog krizom velikih proizvođaãa automobila.00 53. Vi‰ak pesimista nad optimistima ukazuje na pojaãanu konkurenciju ali i kumuliranje nekih gre‰aka koje su u izvozu voça uãinjene u pro‰losti (nesinhronizovan izvoz..Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-30: Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça Procenite traznju za proizvodima kakve trenutno nudite na svetskom trzistu Takva ponuda se vrlo teško prodaje Skala odgovora 1 2 3 4 5 6 7 Total Broj odgovora 28 19 25 25 37 27 19 180 13 193 Procenat odgovora 15. u krizu je upao veliki broj kooperanata koji svoje usluge nisu sposobni da ponude drugim (stranim) kupcima u grani ili van nje. ucena i neizmirenje obaveza uzgajivaãima voça.56 10. Velika koncentracija pesimista u metalsko-ma‰inskoj industriji. • 3 konfekcije (‰ivare) tekstilnih proizvoda kojima se moÏe dodati i jedan proizvođaã prediva i trikotaÏe. elektro. govori o krizi ãitavog jednog industrijskog kompleksa u Srbiji. međusobna konkurencija izvoznika prilikom otkupa i prilikom prodaje stranim kupcima..84 93. koji su dali ocene 1 i 2.95 19. name‰taj). • 4 proizvođaãa razliãitih metalskih poluproizvoda i proizvoda (lim. Davaoci loan usluga su takođe u vrlo nezavidnoj situaciji . ka‰a. treba izdvojiti dva izvoznika lekova.74 100.00 10.56 100. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 209 . ekseri. Proizvođaãi koji imaju najvi‰e problema sa traÏnjom svojih proizvoda na svetskom trÏi‰tu (47.89 74. Ostali izvozni proizvodi su transformatori.11 40. traktora. poljoprivredne ma‰ine i ko‰ulje. • 6 izvoznika voça (maline.56 26.00 Kumulativni procenat 15. Kapaciteti ovih proizvođaãa su zastareli. i jedina njihova prednost (jo‰ izvesno vreme) je prisustvo majstora koji su osposobljeni da rade i u vrlo te‰kim uslovima (sa lo‰om opremom)..84 12.56 13. • 6 proizvođaãa raznih vrsta repromaterijala (gumarski.koÏarska i tekstilna konfekcija koja nema svoje 3.).11% anketiranih).).44 100.17 13. bave se sledeçim delatnostima: • 7 proizvođaãa auto-delova (metalski kompleks) kojima moÏemo dodati dva proizvođaãa prateçih proizvoda druge struke (gume i akumulatori). • 4 proizvođaãa elektrotehniãkih finalnih proizvoda ili sklopova i delova. • 3 izvoznika cinka i proizvoda od cinka..95 12. kamiona i autobusa. posebno onoj koja je vezana za autodelove. Izvoznici voça su takođe pesimistiãki raspoloÏeni i to donosi zabrinutost imajuçi u vidu da od ove grane znaãajno zavisi devizni priliv zemlje. Od preostalih ‰est.99 9..26 6. odnosno 26. • Ukupno 10 izvoznika finalnih proizvoda.

oko 1/4. Podr‰ka ovoj industriji veç dolazi iz delimiãno oporavljene gumarske industrije. Pri tome. solidan broj anketiranih. obzirom na efekte krive uãenja i solidnu tehnologiju. Prvo.grana koja je takođe u porastu u svetskim razmerama i koja predstavlja znaãajan deo proizvodnje privrede Srbije. Ako su procene menadÏera taãne. Uz nju posebno treba za‰titi od propadanja kompanije koje poseduju poljoprivredni know how (proizvodnja semenskog materijala). Uticaj drÏave na cene proizvoda moÏe biti direktan i indirektan. Preduzeça koja imaju ovakve stope poreskog optereçenja te‰ko mogu biti cenovno konkurentna. Rastuçi talas u svetskoj privredi bi trebalo brzo koristiti za "udaju" domaçih fabrika (jedan pozitivan sluãaj je kooperacija holandskog DAF-a i Ikarbus-a iz Beograda). • Poljoprivreda .2%) vidi sebe u intervalu od 31-40% godi‰njeg prihoda.7%). ukljuãujuçi sve pridodate tro‰kove (porez plus administrativni tro‰kovi. u vreme velike krize. do 10% od godi‰njeg prihoda. se izjasnila da ima poresko optereçenje vi‰e od 20% u odnosu na svoj godi‰nji prihod. • iz praznog budÏeta vrlo restriktivno 210 3. jedan broj preduzeça (4. a nije zanemarljiv broj i onih koji prijavljuju veçe poresko optereçenje. Direktno. itd. Imajuçi u vidu procene svetske traÏnje drÏava bi imala razloga da interveni‰e najmanje u dva sluãaja: • Metalski kompleks i autodelovi grana koja je u usponu u globalnim razmerama. u pro‰lom periodu. neobiãno je i zamisliti situaciju u kojoj preduzeçe ne plaça nikakve daÏbine. penali. rumunskih ali i kineskih ‰ivara. drÏava utiãe na tro‰kove poslovanja preko daÏbina koje nameçe svojim poreskim zakonodavstvom. premda cene ove grane ne obeçavaju mnogo imajuçi u vidu da domaçe fabrike proizvode generiãke lekove a da znaãajna zarada leÏi u novim proizvodima. onda se situacija sa poreskim optereçenjem moÏe dvojako tumaãiti. kao relativno vitalna grana na rastuçem trÏi‰tu u svetu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Ïelezniãki transport i sl. ukoliko se ne radi o "spavajuçem" privrednom subjektu. je ãak objavio da nema nikakva poreska optereçenja. S obzirom da su preduzeça duÏna da plaçaju razliãite vrste poreza. znaãajan broj anketiranih (17. kao ‰to je struja. domaçe fabrike imaju moguçnost da solidno posluju i na svetskom trÏi‰tu. tro‰kovi gubitka vremena. po‰to se fiskalni organi veç duÏe vreme grãevito bore protiv spu‰tanja poreskih stopa ili drugih vidova poreskih olak‰ica.). Drugi zakljuãak je naprosto nastavak prethodnog: Gotovo polovina anketiranih (45.Konkurentnost privrede Srbije ma‰ine i koja iznajmljuje rad jeftinih radnika u vr‰enju radno intenzivnih operacija. Pri tome. Od anketiranih privrednika je traÏeno da procene ukupno poresko optereçenje koje ima njihovo preduzeçe. izuzev. Tro‰kovi su procenjeni u procentu od neto prihoda a ispitanici su određivali u kom intervalu poreskog optereçenja se nalazi njihovo preduzeçe. Takva preduzeça svojim neplaçanjem praktiãno podiÏu tro‰ak drÏavnih daÏbina onima koji redovno plaçaju. Iz ove grane dolaze upozorenja da sve teÏe izdrÏavaju konkurenciju bugarskih. Međutim.7%). Treba imati u vidu i sledeçe: • instrumentarijum poreskih olak‰ica je vrlo siroma‰an. voda. Međutim. ima interesa da se podrÏi domaça proizvodnja lekova. najveça dru‰tvena preduzeça su stekla naviku da ne plaçaju poreze i druge daÏbine drÏavi (pa ãak i da ne plaçaju tro‰kove preduzeçima u drÏavnom vlasni‰tvu. a vrlo znaãajna za privredu Srbije. je prijavio umereno poresko optereçenje.). Takođe.

Indirektno.24 100. Ispitanika 46 80 32 12 4 5 6 185 8 193 % 24.7 22. U takve projekte sigurno spada i strategija podizanja izvozne konkurentnosti privrede Srbije.70 3. Dakle. âitava plejada novih preduzetnika koja nije imala prethodna iskustva "kaãenja" na drÏavnu pomoç. ovaj put na kreiranju i implementaciji strategijskih razvojnih projekata. je iskustvo koje su oni. moguçe je detaljnije pratiti ove kategorije tro‰kova.86 43. U takvim uslovima. Ispitanika 8 38 45 23 29 15 6 5 169 24 193 % 4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 211 . pozivajuçi se na rezultate studije "Cost of Doing Business in Serbia". Ono ‰to se mora imati na umu. drÏava nameçe dodatnu vrstu tro‰kova preduzeçima kroz "tro‰enje vremena" menadÏera i zaposlenih u preduzeçima. Ono ‰to treba da karakteri‰e naredni period. moramo napomenuti da je vreme koje provode sluÏbenici preduzeça pred drÏavnim ‰alterima jo‰ uvek predugo (varira i do 30 dana. Nekada su ovi sastanci predstavljali mesto za traÏenje pomoçi od drÏave. Ohrabrujuça vest sa terena je da privrednici sve manje vremena provode na sastancima sa drÏavnim organima. • sredstva iz donacija vrlo ãesto su uslovljena kupovinom određenih (stranih) proizvoda. Dok se sa ovim problemom privreda i drÏava Srbije jo‰ uvek bori. gubitka velikog dela vremena menadÏmenta preduzeça u radu sa drÏavnim organima.9 3.2 8. stekli radeçi sa niÏim hijerarhijskim nivoom drÏavnih sluÏbenika. zbog nesta‰ice sredstava). ono ‰to je postignuto na nivou menadÏmenta. i sa ovom praksom se oãigledno prekida.5 26.49 2. jeste ponovno oÏivljavanje kooperacije između biznisa i drÏave. a to je korupcija. a ovde navodimo samo podatke prikupljene ovom anketom. Tabela 3-32: Procenat radnog vremena koji menadÏment provodi sa drÏavnim organima Odgovori 0% 1-10% 11-20% 21-30% 31-40% 41-50% 51-60% Uzorak Bez odgovora Total Br.16 2. gde je nova vlada oslobodila menadÏere svog pritiska. U citiranoj studiji "Cost of Doing Business in Serbia". zavisno od vrste posla). Međutim. izvoznih) poslova.00 3.6 13. nije jo‰ uvek realizovano po dubini drÏavne uprave.24 17. treba da tek nauãi kako da na novi naãin komunicira sa drÏavnim organima. vrlo je prisutno "seljenje" biznisa u zemlje "poreskog raja" i zadrÏavanje biznisa na nivou ad hoc uvoznih (ređe. gde drÏavni ãinovnici i dalje bespotrebno usporavaju rad svojih kolega u preduzeçima.6 3 100 subvencioni‰u neki (vitalni prehrambeni) proizvodi.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-31: Poresko optereçenje preduzeça Odgovori 0% 1-10% 11-20% 21-30% 31-40% 41-50% 51-60% 61-70% Uzorak Bez odgovora Total Br. drÏava je vrlo skroman kupac. iza nas.6 17.30 6. izgleda. • nema marÏe tolerancije domaçih proizvođaãa u javnim nabavkama (a i inaãe. opet. za sada kao ohrabrenje moÏe delovati ovaj nalaz da je jedna lo‰a navika.

necenovne faktore je najlak‰e pratiti kroz pokazatelje tehniãko-tehnolo‰kog progresa. Razvijeniji ambijent zemlje omoguçava i preduzeçima da koriste bolju radnu snagu. Izuzetak od ovakvog stanja predstavljaju ispitanici ãija priroda poslovanja (farmaceutska industrija) zahteva prisustvo vi‰eg nivoa tehnologije. Permanentne inovacije na nivou kompanije bi trebalo da su faktor generisanja profita .2. Op‰ta je ocena da je Srbija tehnolo‰ki zaostala u odnosu na veçinu zemalja u svetu. usluge sofisticiranih dobavljaãa i time podiÏu kvalitet i necenovnu konkurentnost sopstvene ponude. koja ukazuje na oprez kod davanja ocene usled identifikacije Ïelja za unapređenjem tehnologije i moguçnosti njihove realizacije. SDI i transfer tehnologije. finansiranja poslediplomskih studija i sl. su prema procenama privrednika jako povezani. ‰to ocenjuju sa proseãnom ocenom 5. Upravo se zbog takvog odnosa javlja dosta visoka proseãna ocena znaãaja tehnologije u svesti proizvođaãa kao i velika standardna devijacija. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda Necenovni faktori danas predstavljaju kljuãni element konkurentnosti i teÏi‰te savremenog marketinga se od polovine XX veka pomera sa cene na druge marketin‰ke instrumente (karakteristike proizvoda kao ‰to su brand. Postoje izvesna odstupanja od proseka (standardna devijacija 1. svi anketirani u komentarima navode ograniãene moguçnosti i istiãu da rade sa vrlo zastarelom tehnologijom. Međutim.Konkurentnost privrede Srbije 3. Makroekonomski. neke od najboljih kompanija neguju svoje kompanijske ‰kole ili stalnu praksu organizovanja edukacije zaposlenih. Time stvaraju ambijentalne pretpostavke za prepoznavanje i uvođenje novih tehnologija u svoje poslovanje. Nizak nivo tehnolo‰ke opremljenosti prisutan je i u proizvodnim pogonima ispitanika. koji ovaj indikator ocenjuju proseãnom ocenom od 1.37.36) usled toga ‰to se ponekad postavlja pitanje da 212 3. zatim novi kanali prodaje. sa visokim stepenom saglasnosti anketiranih. Proizvod je kljuãni deo ponude preduzeça i svi ostali instrumenti su znaãajnim delom iz njega izvedeni.slaÏu se uglavnom ispitanici i stoga ovaj indikator ima proseãnu ocenu 5. Tehnolo‰ka sofisticiranost u Srbiji je ocenjena kao niska. Strane direktne investicije donose sa sobom nove tehnologije i oãekuje se da budu znaãajan izvor novih znanja i naãina rada. uz prisutna odstupanja od proseka sa standardnom devijacijom od 1. infrastrukturu. Stoga je bitan deo terenskog istraÏivanja posveçen oceni tehniãkotehnolo‰ke razvijenosti privrede Srbije. ovde postoji izrazito kompaktan stav ispitanika i nema velikih odstupanja od proseka. Ali.5. I pored prisutne zastarele tehnologije. promocija.52 (7 je maksimalna ocena).22 (maksimum 7).3. Ovakvi stavovi ispitanika predstavljaju i odraz svesti domaçih menadÏera o potrebi inoviranja ali i eho nekada‰nje prakse kada su napredne kompanije na ovim podruãjima razvijale svoje institute ili visokoobrazovne institucije (fakultete). I danas. U naãelu. Kompanije su veoma zainteresovane za uvođenje novih tehnologija. od koga najveçim delom i zavise odlike proizvoda. Utoliko je znaãaj tehniãkotehnolo‰kog razvoja jednog preduzeça i jedne privrede znaãajniji. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ispitanici istiãu da su vrlo zainteresovani za uvođenje novih tehnologija. i sl. dizajn i pakovanje.74. svi (u komentarima) istiãu da u praksi ne mogu da primene ovaj svoj stav zbog ograniãenih izvora finansiranja za poveçanje tehnolo‰kog nivoa proizvodnje. ‰to anketirani vrednuju ocenom 6.).

Odmah treba dodati da su u pravu s obzirom da nauãno Slika 3-8: Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije tehnološka sofisticiranost inovacije na nivou kompanije interes za usvajanje novih tehnologija SDI I tansfer tehnologije kvalitet ustanova za NIR troškovi NIR subvencije za NIR poreski krediti za NIR istraživačka saradnja izmedju fakulteta i industrije državna kupovina tehnologije dostupnost inženjera i naučnika odliv mozgova 0 2 4 6 8 prosek stan.Konkurentnost privrede Srbije li je to ba‰ tehnologija najnovije generacije. vrlo malo ili uop‰te ne postoji. devijacija 3. sa proseãnom ocenom od 2. Proseãna ocena ovog indikatora je 2. recepture ili ma‰ine koje bi im pomogle da se. op‰ti je stav da ograniãeni resursi preduzeça to ne dopu‰taju. u saradnji sa stranim partnerom.90. u veçini sluãajeva. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 213 . Njihovi odgovori su priliãno ujednaãeni bez velikih odstupanja. na trÏi‰tu veç prisutna. oãekujuçi kako finansijsku injekciju u svoja posustala preduzeça. prema ocenama ispitanika. sa priliãno ujednaãenim odgovorima. i da li ta tehnologija izaziva negativne posledice po Ïivotnu sredinu? Ipak. Tro‰enje na istraÏivanje i razvoj je. privrednici su uvereni da kada strani investitor direktno ulazi u biznis na domaçem trÏi‰tu. tako i nove metode rada.54. donosi sa sobom superiorniju tehnologiju od one koja je. vrate na trÏi‰ta na kojima su nekada poslovali. Privrednici istiãu da im nije poznato da postoje bilo kakve subvencije za kompanije koje ulaÏu u istraÏivanje. Stoga su mnogi i zainteresovani za saradnju sa strate‰kim partnerima. eventualno. Iako su svi svesni da je istraÏivanje i razvoj kljuã konkurentnosti.

privrednici upravo isticali znaãaj saradnje sa fakultetima (primer je bio Ma‰inski fakultet. Standardna devijacija kod ovog indikatora je 1. uz vrlo visok stepen saglasnosti odgovora. oni koji su radeçi ne‰to na raãunaru mogli da nađu sebi izvor prihoda u inostranstvu). Posebno je. u ranijem periodu bio izraÏen problem odlaska struãnjaka tehniãkog profila. ali ne u meri u kojoj je to ranije bio sluãaj. usled osiroma‰enog budÏeta u proteklim godinama svedeni na minimum i uglavnom su usmeravani na univerzitete i samostalne institute. Posledice sada nisu uoãljive. cena ograniãava- juçi faktor. matematiãke i drugih prirodnih struka (ãesto.16 (1 napu‰taju zemlje. Univerziteta u Beogradu). Kada se ima u vidu da je upis novih studenata na fakultete tehniãke struke na veoma niskom nivou veç godinama unazad. ipak. Nekada‰nji mehanizmi finansiranja razvojnih projekata preko Ministarstva za nauku i tehnologiju su. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . iako postoji interes da se kupi odgovarajuça tehnologija koja podstiãe inovacije. ‰to ukazuje na prisustvo odastupanja od proseãne ocene.64.88. Sumirajuçi odnos cenovnih i necenovnih faktora treba naglasiti da 214 3. treba istaçi rezultate dobijene u fazi predtestiranja.03 (1 .brojni i dostupni). Ono ‰to je. Iz ove ocene se moÏe zakljuãiti da je. Izgleda da je proces i dalje prisutan. ona nije zadovoljavajuça s obzirom na ulaganja u razvoj visoko‰kolskih ustanova i stepen obrazovanosti stanovni‰tva. ispitanici su dali u proseku odgovor vrednovan ocenom 3. Odliv mozgova je bio veoma izraÏen u periodu od 1990. je slab materijalni poloÏaj samih fakulteta.65. 7 ne napu‰taju zemlju). bilo identifikovano kao problem. Dostupnost inÏenjera i nauãnika nije adekvatna u meri u kojoj je to moglo da se kaÏe u periodu od pre desetak i vi‰e godina. Stoga je ovaj indikator ocenjen ocenom 2. godine pa na dalje.53. međutim. Podeljeno je mi‰ljenje ispitanika o tome da li nauãnici i inÏenjeri i dalje odlaze iz zemlje. Razlog je odliv kadrova u inostranstvo i sada se veç oseça nedostatak određenog specijalizovanog kadra. ali njeni rezultati su vrlo slabi. S tim u vezi. kao ãesta barijera se postavljao problem slabih laboratorija. birajuçi između cene i kvaliteta same tehnologije. Iako je ocena nadproseãna. uz izvesna odstupanja izraÏena kroz standardnu devijaciju od 1. kada su u nekim preduzeçima sa razvijenom i nagla‰enom tehnolo‰kom komponentom. Saradnja između fakulteta i industrije postoji.77 i dosta je visoka.87 od maksimalnih 7. MenadÏeri anketiranih preduzeça istiãu da na nivou kompanija ne dobijaju nikakve poreske olak‰ice ili odlaganje plaçanja poreza ukoliko bi organizovali istraÏivanje i razvoj. nedostatak literature i druge slabosti nauãno istraÏivaãkih ustanova koje se finansiraju iz drÏavnog budÏeta. ukazujuçi svojim prisustvom da preduzeça gledaju na ovaj izbor razliãito. Međutim ovde je standardna devijacija dosta visoka oko 1. tako da je ovaj parametar ocenjen sa ocenom 4. Sliãno je i sa poreskim kreditima. Proseãna ocena ove dostupnosti je 5. imajuçi u vidu nizak nivo angaÏovanja industrije. Odgovori su ujednaãeni i ne iskaãu iz domena proseka ãija je ocena 2. Na pitanje od ãega zavisi odluka o izboru tehnologije prilikom njene kupovine. âak i kada bi privreda imala potrebu za nekom saradnjom sa fakultetima.Konkurentnost privrede Srbije istraÏivaãki rad u poslednjem periodu ni na koji naãin nije subvencionisan. moÏe se reçi da (ne)dostupnost inÏenjera (svih struka) postaje sve veçi problem.retki i nema ih do 7 .

• unapređenja imidÏa "Made in Serbia" brenda. 3. dok su krediti domaçih banaka prisutni u manjoj meri. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima U prethodnom delu izlaganja smo objasnili koje sve strategije nastupa prepoznaje savremena literatura. ‰to se moÏe videti iz proseãne ocene koja iznosi 3. Privrednici su priliãno ravnomerno raspoređeni u pogledu oãekivanja promena deviznog kursa. a na osnovu rezultata sprovedene ankete na terenu.3. smatraju da je devizni kurs potcenjen i da je nepovoljan za izvoz.85 ukazuje na priliãno iskljuãive odgovore na koje se moÏe naiçi. DrÏavna pomoç u ovim podruãjima moÏe da se ogleda u oblasti edukacije i poreskih mera kojima se neke vrste tro‰kova marketinga i stimulacija zaposlenih oslobadajaju od poreza (a neke druge vrste tro‰kova dodatno optereçuju porezima).3. • unapređenja motivisanosti zaposlenih uvođenjem stimulativnih (pay for performance) sistema plaçanja.7 veoma stabilan). Pretpostavke za kvalitetniji marketing i menadÏment nisu iskori‰çene i ocene ova dva interna faktora u domaçim preduzeçima su vrlo niske.45.3.27. po‰to je proseãna ocena oko 3.Konkurentnost privrede Srbije preduzeça u Srbiji jo‰ uvek najveçim delom svoj izvoz baziraju na niskim cenama neprepoznatljivih proizvoda. prilikom ocenjivanja ovog parametra privrednici pokazuju osrednji stepen saglasnosti po‰to je odstupanje od proseka na nivou 1. Proseãna ocena adekvatnosti nivoa deviznog kursa prema potrebama izvoza je priliãno niska (3. dok je manje uãe‰çe osnivanja filijala na‰ih kompanija u inostranstvu. koriste logistiãke i usluÏne moguçnosti koje pruÏa geografski poloÏaj (mali izvoz u susedne zemlje). Proizvođaãi. znaãajna devizna ograniãenja u plasmanu kapitala i nepostojanje adekvatnih formi zajedniãkog ulaganja u razvijenim zemljama. Izvor cenovne konkurentnosti se traÏi u niskim tro‰kovima (rad i prirodni resursi. • unapređenja menadÏmenta u srpskim preduzeçima. godine. U proseku ispitanici pokazuju da se kod investiranja oslanjaju na sopstvena sredstva u istoj meri kao i na kredite. Međutim. Dok jedna grupa istiãe da se oslanja iskljuãivo na sopstvena sredstva. u cenovno-tro‰kovnom smislu. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima Veçina istraÏivaãa smatra da devizni kurs ima odluãujuçi uticaj na izvoz robe iz bilo koje zemlje. "ceđenje" postojeçe tehnologije). pa i iz Srbije.3. Necenovni faktori su znaãajno zapostavljeni. druga grupa preduzeça ukazuje na kredite (nekih međunarodnih banaka) kao znaãajne izvore finansiranja.82 (1 veoma promenljiv . U preliminarnom istraÏivanju su u razgovorima bila ãesta mi‰ljenja da je stabilan devizni kurs znaãajan faktor sigurnog planiranja i proizvodnje. sa skale 1 nepovoljan za izvoz i 7 vrlo povoljan za izvoz). Nedovoljno se. Međutim velika standardna devijacija od 1. U veçinu zemalja sa kojima sarađujemo na‰a preduzeça izvoze robu i usluge. Pored neprilagođenog nivoa deviznog kursa i njegove stabil- 3.1. odgovori u uzorku pokazuju blago pomeranje mi‰ljenja ka oãekivanju promene kursa. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 215 . Sada nam je cilj da pokaÏemo koje sve strategija nastupa na stranim trÏi‰tima koriste preduzeça iz Srbije. 3. Razlog malih stranih direktnih investicija koje potiãu iz na‰e zemlje je nedostatak kapitala. koji su anketirani tokom jula meseca 2003. U narednom periodu. Takođe. posebni napori moraju biti uloÏeni u pravcu: • brendiranja domaçih proizvoda.

Mnogi ispitanici smatraju da necarinskih barijera ali i carinskih praktiãno nema. kada je reã o za‰titi domaçeg trÏi‰ta i da je privreda previ‰e otvorena za inostranu uvoznu robu. tj. U kvalita- 3. Tada çe carine kao instrumenti spoljnotrgovinske politike izgu- Slika 3-9: Devizni kurs devizni kurs i izvoz promenljivost dev. ‰to ocenjuju u proseku ocenom 3 od maksimalnih 7. tehniãke barijere trgovini. administrativne barijere trgovini. Necarinske barijere trgovini moÏemo podeliti u tri grupe: 1. 2.. Dobijeni rezultat sugeri‰e da je veçina ocena bila 1 ili 2. biti na znaãaju a kao nove znaãajne prepreke pojaviçe se necarinske barijere. devijacija 4 6 216 3.). 2=1-10%..5 (treba imati u vidu skalu (1=0%. Ove prikrivene trgovinske barijere privrednici smatraju da i ne postoje na domaçem trÏi‰tu. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima Carine su jo‰ uvek znaãajne barijere nastupu na‰ih preduzeça na stranim trÏi‰tima. U najznaãajnije tradicionalne barijere spadaju dozvole i subvencije. tako da je proseãna ocena ovog faktora na nivou 1. ona je u intervalu 1-10%.2.3. prilikom kupovine strane valute.69 uz izuzetno visok stepen sagasnosti i odstupanja od proseka u iznosu od 0. Kod izvoza znaãajna prepreka mogu biti izvozne dozvole. izloÏeni transakcionim tro‰kovima u iznosu do 10% vrednosti strane valute. Situacija çe se znaãajnije pobolj‰ati kada na‰a drÏava postane ãlanica Svetske trgovinske organizacije. tradicionalne barijere trgovini. Ovo je vrlo mali procenat i svi istiãu da je to znaãajno pobolj‰anje u odnosu na prethodni period. ali je interesantno da je najãe‰ça vrednost odgovora oznaãena ocenom 4.. kursa prosek premija za valutu 0 2 stan.. Privrednici smatraju da je liberalizacija spoljne trgovine doprinela i liberalizaciji administriranja spoljnotrgovinske procedure.Konkurentnost privrede Srbije nosti privrednici su. 3.3. Kod ovog pitanja postoje brojna odstupanja i varijacije u odgovoru. da ne postoji premija ili da ako je ima. Na‰a drÏava poku‰ava da bilateralnim ali i regionalnim aranÏmanima (koji su u planu) obezbedi carinske preferencijale od drÏava sa kojima trgujemo. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . 3=11-20%.

priliãno visokom ocenom.71 dozvola za izvoz godi‰nje sa priliãno visokom standardnom devijacijom od 3. Po pitanju pristupa kreditima postoje znatna odstupanja u oceni. âesto banke nisu stimulisane da daju ovakve kredite. Privrednici istiãu da je pristup međunarodnim trÏi‰tima obveznica moguç ali da se malo koristi ovakav naãin finansiranja i zaduÏivanja. kao i da otvaraju raãune u inostranim bankama.45 od moguçih 7. sa standardnom devijacijom od oko 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 217 . Kod izvesnog broja ispitanika postoje odstupanja od ovoga stava. devizna ograniãenja u plaçanjima prema inostranstvu.3.3. dobijeni su odgovori da je administrativna procedura spoljnotrgovinskog posla priliãno oslobođena dodatnih bespotrebnih dokumenata i dozvola. Ovako visoka standardna devijacija je upravo posledica ãinjenice da predstavnici anketiranih preduzeça nisu uvek bili i dobri poznavaoci spoljnotrgovinskog posla pa su radije ostavljali izvesnu rezervu ili odustajali od odgovora. dok se u proseku privrednici izja‰njavaju da je tokom pro‰le godine pristup kreditima bio olak‰an i na nivou ranga 3. Mi‰ljenje je privrednika. Ipak. ‰to ocenjuju proseãnom. Međutim mi‰ljenja ovde variraju među ispitanicima.97. i dalje znaãajna. da drÏavne subvencije vi‰e ‰tete nego ‰to koriste privredi. 3.3. Ali. Najveçi broj privrednika smatra da je jaz između aktivne i pasivne kamatna stope izuzetno veliki i zato je ovaj ponder svega 2. Veçina privrednika zna da je otvaranje bankovnih raãuna na ime na‰ih građana u inostranstvu nedozvoljeno po na‰em zakonu. op‰ta ocena ukazuje da ipak postoji moguçnost da na‰i građani ulaÏu u akcije i obveznice. ‰to se vidi na osnovu standardne devijacije od 1. I ovde je postignut određeni stepen saglasnosti kod ispitanika sa standardnom devijacijom od 1. po‰to je standardna devijacija 1. Veliki problem za realizaciju plaçanja i naplate iz inostranstva ostaju.6 (skala od 1 do 7).85. domaçi proizvođaãi se suoãavaju sa konkurencijom kako proizvođaãa zem- 3. oko 5 (lestvica od 1 do 7).92.3.3. po‰to je standardna devijacija 1.10. da bi se izvezla ili uvezla roba. proseãno su kompanije navele da im je potrebno oko 2. VaÏno je uoãiti da je najãe‰ça vrednost odgovora ocena 1 koja izraÏava stav da drÏavne subvencije ve‰taãki odrÏavaju u Ïivotu nekonkurentne industrijske grane. To se vidi iz proseãne ocene koja iznosi 2. Ovo pitanje je zahtevalo odgovor kompetentnog struãnjaka iz spoljnotrgovinskog sektora koji dobro poznaje proceduru spoljnotrgovinskog posla.45.Konkurentnost privrede Srbije tivnim odgovorima.47 i primetnog stepena saglasnosti ispitanika sa standardnom devijacijom od 1. kvantitativno posmatrano.4. Mi‰ljenje je ispitanika da preduzetnici u Srbiji mogu te‰ko da nađu kapital koji bi bio investiran u riziãna ulaganja.8.35. Efekat pojavljivanja na inostranim trÏi‰tima Izlaskom na inostrano trÏi‰te. Ali problem ostaje visoka kamatna stopa na ovakve kredite. Na ovo pitanje nije odgovorilo vi‰e od polovine anketiranih. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu Za veçinu privreda koje ne obiluju kapitalom vaÏan finansijsku uslov za uspe‰an izvoz je obezbeđivanje izvoznih kredita. Zbog toga se u veçini zemalja osnivaju izvozno-kreditne agencije. po‰to u Ïivotu na ve‰taãki naãin odrÏavaju nekonkurentne industrijske grane.86. u proseku. pa je proseãna ocena ovog indikatora negde na sredini i iznosi 2. uz priliãna odstupanja ispitanika. 3. ‰to moÏe biti pokazatelj toga da ili ne traÏe dozvole za izvoz ili ne znaju ‰ta da odgovore.

mogu uticati kako cenovni tako i necenovni faktori. Ova trÏi‰ta su prisutna u zemljama niskog dohotka i karakteristiãna su za periode kriza i neposrednih posleratnih perioda. a pri tome i necenovno konkurentan. izvoznog proizvoda. takozvanim. vr‰içe se pod uticajem kako endogenih faktora na trÏi‰tu zemlje izvoza tako i egzogenih faktora sa ciljnog izvoznog trÏi‰ta (odnosno zemlje uvoza). Ukoliko na visinu cene dominantno utiãu cenovni faktori konkurentnosti ovaj proizvod je spreman da se takmiãi samo na određenim. Prihvata se.Konkurentnost privrede Srbije lje uvoza tako i konkurentih proizvođaãa koji su i sami izvoznici na ciljno trÏi‰te. na međunarodnim trÏi‰tima kako visokorazvijenih zemalja. trÏi‰tima kvaliteta ili visokosofisticiranim trÏi‰tima. Odluka o kupovini. price market. devijacija 2 4 engleski. tako i zemalja u tranziciji dominantno prikrivene trgovinske barijere dozvole za izvoz prosek državne subvencije 0 2 stan. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . dok je. govori o karakteru dominantne konkurentnosti na ovim trÏi‰tima. međutim u praksi je vrlo ãest sluãaj da cenovna konkurentnost iskljuãuje neSlika 3-10: Trgovinske barijere cenovnu konkurentnost i obrnuto. prihvatile strategiju supstitucije uvoza. kao i alokacija faktora proizvodnje. u sluãaju ovakvih kupaca. pri tome. koji se unapred iskljuãuju. takozvanim. Nazivaju ih "prajs market" 2 ili cenovna trÏi‰ta ‰to. U privredama gde ove dve grupe faktora stoje u komplementarnom odnosu. cenovnim trÏi‰tima. Ako je proizvod cenovno konkurentan. faktora cenovne i necenovne konkurentnosti proizvoda. Ukoliko. u uslovima relativno liberalne međunarodne trgovine. MoÏe se reçi da je u zadnjoj dekadi dvadesetoga veka srpsko trÏi‰te ima sve odlike cenovnog trÏi‰ta. Teorijski. kod kojih su ove dve grupe faktora u međusobnom odnosu iskljuãivosti. osigurane su pretpostavke za prodor na nova trÏi‰ta. 218 3. najniÏa cena iako to moÏda nije racionalno sa stanovi‰ta ostalih necenovnih faktora konkurentnosti. u istom periodu. ne bi trebalo da postoji sukob interesa između ova dva faktora. ovaj proizvod je spreman da se takmiãi samo na zahtevnim. pak na visinu cene dominantno utiãu necenovni faktori konkurentnosti. U savremenim uslovima izuzetno su retka trÏi‰ta na kojima je cena dominantan faktor odluãivanja kupca za kupovinu datog proizvoda. dok su privrede. stvoreni su preduslovi za strategiju ekspanzije izvoza. Na visinu cene. Samim tim visina cene izvoznog proizvoda. samo po sebi. donosi se prostim poređenjem datih cena bez dubljeg analiziranja svih ostalih faktora iz ponude. ostvareni profit.

atomska. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu U cenovne faktore konkurentnosti izvoza. na kome dominiraju necenovni faktori konkurentnosti. fiskalni tro‰kovi. solarna. u proizvodnom procesu.3. i da je njeno poređenje sa svetskom cenom elektriãne energije neprimereno. tehnolo‰ka komponenta i uvođenje savremene tehnologije u proizvodni proces. ‰to moÏe uticati na poveçanje produktivnosti rada i na sniÏenje tro‰kova proizvodnje a time i cene u ponudi izvoza. pa su i tro‰kovi proizvodnje ove energije razliãiti. proizvodi pod razliãitim uslovima (snaga vode. u razliãitim zemljama. a time i cena finalnog proizvoda. osnovinih inputa. komponenti i sklopova kao i zamena skupih materijala jevtinijim. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 219 . Tako. toplotna energija. 3. fiziãke infrastrukture). Proizvodi srpskih proizvođaãa optereçeni su visokim tro‰kovima proizvodnje. bez obzira ‰to im je na raspolaganju vrlo jevtina radna snaga. ukoliko su niski. spadaju svi oni faktori koji utiãu na smanjenje tro‰kova proizvodnje. itd). proizvođaãi istiãu da je cena elektriãne energije u Srbiji previsoka. po‰to svetska cena elektriãne energije. 6. ‰to otvara prostor za dalje sniÏenje cene. Tro‰kovi repromaterijala u Srbiji su priliãno visoki.1. reã je o poku‰aju prodora na inostrana trÏi‰ta na kratak rok. Ovde svakako prvorazrednu ulogu ima: 1. Elektriãna energija je resurs koji se. tro‰kovi repromaterijala. Ako je izvozna ekspanzija i prodor na inostrana trÏi‰ta zasnovan na cenovnoj konkurentnosti privrede. ãiji çe efekti biti iscrpljeni ubrzo. 3. 4.4. carinski tro‰kovi vezani za iznos carinskih daÏbina na uvoz kako repromaterijala tako i na uvoz (konkurentnih) finalnih proizvoda. imajuçi u vidu veliku uvoznu zavisnost srpske prozvodnje.3. institucionalni tro‰kovi (administrativni tro‰kovi. praktiãno i ne moÏe da se defini‰e. obezbediti rezerve za sniÏenje cene. prinuđeni da izvoze na trÏi‰ta koja su zasnovana na dominaciji faktora kvalieta (trÏi‰ta visokorazvijenih zemalja). dok je unapređenje necenovne konkurentnosti nastupa i osvajanja inostranih trÏi‰ta skuplja ali istovremeno i dugoroãna strategija. Srpski privrednici smatraju da su se procesi spoljnotrgovinske li- Slika 3-11: Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta cena pod preovlađujućim uticajem cenovnih faktora cena pod preovlađujućim uticajem necenovnih faktora cenovni faktori necenovni faktori cenovno tržište cenovni faktori necenovni faktori tržište kvaliteta 3. 5. 2. zasnovana na pozitivnim poslovnim rezultatima na dugi rok.Konkurentnost privrede Srbije trÏi‰te kvaliteta. tro‰kovi radne snage koji takođe mogu. pravne. Sledeçi bitan faktor su repromaterijal i oprema. Srpski privrednici rade u uslovima dominacije cenovnih trÏi‰ta. dok su sa druge strane.

standardu ili dizajnu itd. I na ovim trÏi‰tima kupac ne zanemaruje cenu veç je posmatra integralno. osiguranja i raznih carinskih daÏbina ukljuãeni u ponuđenu cenu. tako da su ukupni poslovni 3 engleski. koja je osnov kvalitetne serijske proizvodnje je veçini srpskih preduzeça nedustupna. obuku svojih kadrova. kretali u korist otvaranja srpskog trÏi‰ta za strane finalne proizvode.. pored pomenutih osnovnih faktora. ‰to se vidi kroz sud privrednika o visokom stepenu pristrasnosti drÏavnih funkcionera prilikom odluãivanja o dobijanju velikih poslova na tenderima. Takođe ga interesuje da li su tro‰kovi prevoza. koja se nazivaju trÏi‰ta kvaliteta "quality market"3. ‰to posredno. 220 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . mito . Iz ankete se stiãe utisak da je mito retka pojava. odnosno mita nema. tehniãku dokumentaciju. proizvodna i procesna oprema. naplati poreza. boji. quality market. javnim nabavkama. Veç na konkretno pitanje koliko ãesto firma mora da plati mito da bi dobila zajam.privrednici. koji niko od privrednika direktno ne Ïeli da istiãe da. Administrativni propisi u Srbiji neznatno optereçuju poslovanje srpskih preduzeça. Razvoj necenovnih faktora konkurentnosti zahteva raspolaganje savremenim znanjima. Srpska privreda radi sa zasatarelim kapacitetima.korupcija. ‰to znatno poveçava tro‰kove proizvodnje. Kupca interesuje da li za ponuđenu cenu on dobija: primereni garantni rok i servisiranje uvezenih proizvoda. Međutim. ‰to poveçava tro‰kove proizvodnje i utiãe na pad cenovne konkurentnosti. savremena tehnologija. uoãavamo niz faktora koji dodatno utiãu na pad konkurentnosti srpskih proizvoda. nisu u interesu privrede i treba vremena da se usklade po iskazanoj reakciji privrednika. proizvod visokog kvaliteta. Ovde se posredno izvlaãi zakljuãak. dimenzijama. negativni. Ovo su samo neki od necenovnih faktora koje potencijalni kupac razmatra i kalkuli‰e pre dono‰enja konaãne odluke. ‰to neposredno. prema mi‰ljenju privrednika. prevedeno. iza reãi pristrasnost stoji tro‰ak ili.. na pad cenovne konkurentnosti utiãu sledeçi faktori: 1. Mnogi od novodonetih propisa. 2. Ovakav pristup javlja se na sofisticiranijim trÏi‰tima (trÏi‰ta visokih dohodaka). proizvod koji se uklapa po svojoj funkcionalnosti. I najzad. dok su proizvođaãi nezadovoljni sniÏavanjem carinskih stopa na repromaterijal i delove. javnim nabavkama i drugim poslovima. opremom i upravljaãkim metodama u proizvodnji. pri uvozu/izvozu. odgovori svih privrednika su priliãno sinhronizovani. Srpska privreda je tesno povezana sa politikom. MoÏe se reçi da u privredi Srbije. tehnolo‰ka komponenta u proizvodnom procesu je najvaÏniji faktor koji doprinosti kako rastu cenovne tako i rastu necenovne konkurentnosti proizvoda. pri tome smatrajuçi da ona ne izraÏava samo tro‰kove proizvodnje veç i one tro‰kove koji su nastali kao rezultat brojnih napora da proizvod dostigne niz osobina koje ga razlikuju od istog takvog proizvoda drugog proizvođaãa. Na osnovu podataka dobijenih od privrednika. ali problem nastaje usled ãestih promena ovih propisa ‰to zahteva dodatne tro‰kove za sprovođenje. Znaãi postoji sporost povratne sprege zakonodavac . Odluku o izboru najpovoljnije ponude kupac donosi razmatranjem niza drugih faktora koje komparira sa ponuđenom cenom. u prevodu.Konkurentnost privrede Srbije beralizacije. ostvareni kroz sniÏavanje carinskih stopa. Prema proceni ispitanika proseãno oko 25% radnog vremena privrednici posveçuju odnosima sa birokratijom.

jer porez predstavlja znaãajnu stavku u njegovim tro‰kovima proizvodnje. legalni privredni sektor u Srbiji cenovno nekonkurentan. o ãemu nam svedoãi visok stepen disperzije vrednosti odgovora. u politiãkom smislu. kreçu oko 10% od ukupne vrednosti ostvarenog profita.javne nabavke mito . Slika 3-12: Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti morajuda plaçaju mito kod navedenih poslova ? (1. devijacija 4 prosek 6 3. u proseku. delatnosti preduzeça i veliãine preduzeça.naplata poreza mito . korupcije poverenje javnosti u političare 0 2 stan. Organizovani kriminal ne optereçuje znaãajno preduzeça. Zahvaljujuçi ovoj pojavi. Neformalni sektor ãini od 21% do 30% od ukupne privrede i predstavlja znaãajnu nelojalnu konkurenciju preduzeçima.nikad) mito . Tako ispada da je formalni. se prema proceni ispitanika. 3. 2. dok proizvođaãi iz sive zone nemaju ovaj tro‰ak. Neprijavljeni profiti i zarade u Srbiji. ne utiãu mnogo na tro‰kove proizvodnje i privrednici daju priliãno neutralne odgovore. Poreska evazija ili izbegavanje poreza je u Srbiji znaãajna pojava. U Srbiji smene vlada.javni ugovori mito . MoÏe se reçi da tro‰kovi institucionalnih promena. Veçina privrednika smatra da struãnost sluÏbenika u drÏavnom sektoru odgovara struãnosti sluÏbenika u privatnom sektoru. ali to zavisi od preduzeça do preduzeça. koje je ocenjeno sa ocenom 2. u proseku. Mi‰ljenja ispitanika o poslovnim tro‰kovima korupcije su usagla‰ena u znaãajnoj meri o ãemu svedoãe odgovarajuçe vrednosti standardne devijacije. Otuda ne treba da ãudi priliãno ujednaãen stav o vrlo niskom poverenju javnosti prema politiãarima.ãesto.Konkurentnost privrede Srbije tro‰kovi korupcije. nisu znaãajno uticali na poveçanje tro‰kova proizvodnje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 221 . ocenjeni sa 5. u Srbiji neformalni sektor ili siva ekonomija ima visok udeo u ukupnim privrednim aktivnostima.14 (pri ãemu ocena 7 oznaãava da mita uop‰te nema).uvoz i izvoz mito . Konkurentnost preduzeça iz sive ekonomije se zasniva na neplaçanju drÏavnih daÏbina i prometu robe sumljivog kvaliteta. 1. Vidimo da je najveça verovatnoça kori‰çenja mita u sluãaju javnih ugovora. 7.zajmovi poslovni troš. mada to zavisi od vlasniãke strukture.19 (ocena 1 oznaãava veoma nisko poverenje). Prosek odgovora po konkretnim grupama poslova vidi se iz grafikona 3-12.

‰to se ne bi moglo reçi da postoji u sluãaju Srbije. Cenovna konkurentnost na inostranom trÏi‰tu moÏe se obezbediti kroz subvencionisanje izvoza. koje su ujedno i na‰i konkurenti. preti im realna opasnost da se protiv njih pokrenu antidampin‰ki postupci i izrekne mera plaçanja antidampin‰ke carine. Ovo je naroãito veliki problem u tekstilnoj. osuđen je na neuspeh po dva osnova: • domaçe trÏi‰te je preplavljeno konkurentnom robom usled nekontrolisane liberalizacije uvoza i • domaçe trÏi‰te je preplavljeno robom. koÏarskoj i hemijskoj industriji od kojih bi znatan broj mogao da zatvori svoje pogone ako bi u potpunosti primenio donete propise. ne primenjuju. Metod nadoknade niÏe izvozne cene. ali da se. stabilan i efikasan poreski i carinski sistem i stabilno makroekonomsko okruÏenje. koja je na relativno vi‰em nivou obrazovanja i struãnosti. u odnosu na susedne zemlje u tranziciji. kroz vi‰u prodajnu cenu. devijacija 2 4 6 222 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . gotovo svi privrednici primeçuju da su propisi o za‰titi Ïivotne sredine u Srbiji vrlo strogi. ‰to je praviliSlika 3-13: Aktivnosti drÏavnih organa pristrasnost funkcionera preuzimanje obaveza vlade stručnost javnih službenika troškovi instit. na domaçem trÏi‰tu. koja je uvezena po dampin‰kim cena- prosek stan. S druge strane. u praksi. propisima birokratija izbegavanje poreza organizovani kriminal neprijavljeni profiti neformalni sektor 0 ma Svetske trgovinske organizacije zabranjeno ali su ovaj metod koristile i danas koriste mnoge zemlje kako razvijene tako i one u razvoju. u proseku. Ovde je veçina privrednika svesna da çe proizvodnja uz nepo‰tovanje ekolo‰kih propisa biti kratkog veka i da çe na dugi rok ovaj faktor znatno opteretiti tro‰kove proizvodnje. Subvencionisanje izvoza zahteva postojanje drÏavnih fondova. Inaãe. promena opterećenost admin.Konkurentnost privrede Srbije Od faktora koji doprinose rastu cenovne konkurentnosti srpske privrede najznaãajniji su niski tro‰kovi radne snage. Takođe. je manji stepen strogosti u primeni ekolo‰kih propisa faktor koji obezbeđuje proizvodnju uz niÏe tro‰kove. ako bi se privrednici odluãili na izvoz po dampin‰kim cenama.

Zaboravlja se da bi domaçi proizvođaãi. iz slobodnih eksportnih proizvodnih zona Kine. slabe tehnolo‰ke baze. 3. • poslova međunarodne dugoroãne kooperacije. kojih 2003. kako kompletne privrede. Saradnja sa stranim partnerima moÏe uticati na poveçanje iskori‰çenosti postojeçih privrednih kapaciteta srpske privrede kroz porast: • priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Spoljnotrgovinska razmena se odvija kroz trgovinu robom. te‰ko da se moÏe naçi u savremenoj spoljnotrgovinskoj politici najveçeg broja zemalja. godine ima 13. Forme poveçanja iskori‰çenosti postojeçih proizvodnih kapaciteta srpske privrede Na trÏi‰tu Srbije preovlađuju uslovi ograniãene konkurencije tako da trÏi‰te nema velikog uticaja na sniÏavanje cena. kao ‰to je to sluãaj u Srbiji. uvoznih carinskih daÏbina itd). pada iz godine u godinu. tako i necenovne konkurentnosti izvoznih proizvoda.3. Znaãajniji uticaj na razvoj konkurencije na srpskom trÏi‰tu potiãe od uvoznih proizvoda.4. na srpskom trÏi‰tu se oãekuje razvoj konkurencije sa dolaskom transnacionalnih kompanija. tako i pojedinaãnih firmi. a sa druge strane. a protiv ãijih uvoznika se ne preduzimaju antidampin‰ki postupci. niskog nivoa kako cenovne. odnosno stranih investitora.3. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit Spoljnotrgovinska razmena podrazumeva trgovinu koja se odvija između rezidenata jedne zemlje i svih ostalih zemalja. Tajvana. kao posledica neiskori‰çenosti postojeçih privrednih kapaciteta. ‰to bi doprinelo rastu cenovne konkurentnosti. trgovinu pravima na intelektualnu svojinu i trgovinu koja se odvija kroz strane direktne investicije. koje su i najznaãajniji nosioci stranih direktnih investicija menjaju trÏi‰ni ambijent u zemlji domaçinu. Konkurentno i sofisticirano unutra‰nje trÏi‰te na kome dominiraju uslovi konkurencije i na kome se pored sektora direktnih izvoznika razvijaju i prateçi sektori koji predstavljaju logistiku i neophodnu podr‰ku direktnim izvoznicima je uslov unapređenja konkurentnosti. bilo odliva stranih direktnih investicija. trgovinu uslugama. Transnacionalne kompanije. Međutim. • poslova montaÏne proizvodnje u Srbiji. Faktor podsticaja poveçanju izvozne konkurentnosti predstavljaju i preovlađujuçi uslovi na unutra‰njem trÏi‰tu Srbije. Posledice njihovog dolaska po zemlju domaçina mogu biti dualne. lizacije trÏi‰ta i uni‰tenja lokalnih proizvođaãa. u svetskom izvozu. Ovako neodgovoran odnos prema za‰titi konkurentnih (izvozno orijentisanih) sektora. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 223 . izvozno orijentisani. potpuno zanemarene i drÏava ih je potisnula u drugi plan. Na trÏi‰tu Srbije se prodaje roba. Kada je reã o robnoj trgovini. • prodaje usluge oplemenjivanja i dorade finalnih proizvoda inostranih partnera u Srbiji. Uãe‰çe srpskog izvoza.2. u ovakvim zonama (koje imaju kvalitetnu infrastrukturu) proizvodili uz mnogo niÏe tro‰kove proizvodnje nego na ostatku teritorije (umanjuje im se porez ili se oslobađaju od poreza. moÏe doçi do monopo- 3.Konkurentnost privrede Srbije ma. Istovremeno su srpske sobodne zone. s jedne strane mogu unaprediti i razviti privredne potencijale. ona se mora posmatrati uporedo sa trgovinom koja je rezultat bilo priliva. Hong Konga itd. po dampin‰kim cenama.

kupuju postojeçe kapacitete. Svaka preterana liberalizacija je opasna. kako robe. dok vremenski ovaj posao u proseku iziskuje 42 dana. veç se fokusira na osvajanje domaçeg trÏi‰ta. koja su podignuta u Srbiji na bazi stranih direktnih investicija. nije ostavljena moguçnost sektorskog usmeravanja stranih direktnih investicija u Srbiju. ovakvim zakonskim re‰enjem. Na trÏi‰tu ostaju posledice u vidu rasta nezaposlenosti. razmatra projekat zajedniãkog ulaganja i odobrava ga. ubrzo po preuzimanju ih zatvaraju. Takođe. otpu‰taju radnu snagu i na taj naãin elimini‰u potencijalnu konkurenciju. godine) izvr‰ena nagla liberalizacija spoljnotrgovinske razmene. ukoliko inostrani investitor postupi na bilo koji od gore nave- denih naãina i pri tome nije izvozno orijentisan. Preduzeçe stranog investitora ima nacionalni tretman i u potpunosti je po svojim pravima izjednaãeno sa domaçim. poãev od 100% uloga do zajedniãkih ulaganja u međusobno dogovorenom procentu uloga stranaka. u nekom razumnom roku. kao ‰to se to radi u visokorazvijenim zemljama. op‰te stagnacije. Cilj ovih zakon jeste da se obezbede uslovi konkurencije na domaçem trÏi‰tu kako bi domaça preduzeça odrÏala korak u o‰troj međunarodnoj konkurenciji. ·tavi‰e podseça na propise of ‰or centara gde je sve dopu‰teno. Pojednostavljenje procedure registracije preduzeça stranih investitora moÏe doprineti porastu dru‰tvenog proizvoda i izvoznoj ekspanziji ukoliko inostrani investitor: 1. 2. minimizirana je i privednici ukazuju da im je za osnivanje preduzeça tokom 2003. Praksa mnogih zemalja u tranziciji ukazuje na opasnost da strani investitori ulaze na trÏi‰te. izvozno orijentisane kapacitete i zaposli domaçu radnu snagu. tako i stranih direktnih investicija. u svim formama. kako u domaçem. koje osnivaju Agencije za konkurenciju. uloÏi u zajedniãko preduzeçe. tako i u stranom vlasni‰tvu. S obzirom da su transnacionalne kompanije nosioci stranih direktnih investicija i da mogu izvr‰iti monopolizaciju domaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetu domaçoj industriji. Administrativna procedura za osnivanje preduzeça. Međutim. Međutim. sa posledicama potiskivanja lokalnih proizvođaãa koji propadaju jer ne mogu da odrÏe korak sa takvim partnerom. ovde treba istaçi da broj ovih dokumenata zavisi od tipa preduzeça koje se osniva i vrste delatnosti kojoj pripada. kupi postojeçe preduzeçe. bilo je neophodno ostaviti moguçnost da neko nezavisno telo. a posebno je te‰ko jednom date ustupke posle povlaãiti i preduzimati restriktivne 224 3. godine. 3. podigne nove. Op‰ta je ocena da je u Srbiji u vrlo kratkom roku (od 2001. Relativno jednostavan naãin registracije stranog ulaganja kada je reã o registraciji preduzeça. preti opasnost monopolisanja trÏi‰ta. ne ostavlja moguçnost ograniãavanja monopolske prakse na trÏi‰tu Srbije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . da bi registrovali preduzeçe. Privrednici u Srbiji istiãu da je antimonopolska politika u zemlji uglavnom neuspe‰na i neaktivna. narastanja monopola. bilo potrebno oko 8 raznih dokumenata-dozvola. iskoristi postojeçe kapacitete i izvozno je orijentisan.Konkurentnost privrede Srbije Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju Stranim investitorima u potpunosti je otvoreno trÏi‰te Srbije. zaposli domaçu radnu snagu i proizvodi za izvoz. pa se u nekim sluãajevima poveçava i broj dokumenata i broj dana potrebnih za proceduru osnivanja. na bazi donetih Zakona o konkurenciji. jer se ona potvrđuje u praksi. prvenstveno kroz vrlo liberalan Zakon o stranim ulaganjima u srpsku privredu.

Takođe preovlađuje mi‰ljenje privrednika da je u Srbiji za‰tita intelektualne svojine izuzetno slaba i neefikasna. zapadni investitori istiãu da nije dovoljno doneti konkurentan zakon o registraciji ili o oslobađanju od poreza pa da strani kapital pohrli. ako nemate stabilan privredni i politiãki ambijent i vladavinu prava nema ni priliva stranog kapitala. devijacija 3. i pored vrlo liberalnog naãina registracije. Privrednici u Srbiji istiãu da su sudovi podloÏni politiãkom uticaju u velikoj meri ‰to svakako ima uticaja na odluku inostranih partnera da investiraju u Srbiju. Ono ‰to se kroz propis obeçava. moÏete nas osloboditi narednih sto godina od plaçanja poreza ali. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 225 . Poslovi oplemenjivanja i dorada finalnih proizvoda u inostranstvu predstavljaju re‰enje za proizvođaãa u periodima velike traÏnje za njegovom robom kao i za davaoca usluge koji poseduje neiskori‰çene kapacitete.maksimalno pozitivan stav) domaća konkurencija lokalna konkurencija ulazak na dom. relativno kvalifikovanoj. Ovde se istiãe da u Srbiji postoji problem obeçane. a neizvr‰ene denacionalizacije. 7 . mora kroz praksu da se i potvrdi. ali da je praktiãna primena zakonskih propisa u Srbiji slaba. ‰to je posebno osetljivo pitanje za sve inostrane investitore.negativan stav. pa i u srpsku privredu. strane direktne investicije ne pristiÏu u Srbiju. Posebno se istiãe neefikasnost sudova.Konkurentnost privrede Srbije mere. Kada je reã o prilivu stranih direktnih investicija u svaku. koji su spremni na veçe investicije. Ovo je naroãito problem kada se dovodi u pitanje efikasnost naplate potraÏivanja. tržište administrativna opterećenja pri osnivanju preduzeća dozvole za osnivanje preduzeća broj dana za osnivanje preduzeća antimonopolska poltika 0 6 12 18 24 30 36 42 48 prosek stan. Ovo je naroãito prisutno u proizvodnji konfekcije i obuçe. Kod tekstilnih proizvoda i obuçe roba mora biti isporuãena na vreme. kako bi se Slika 3-14: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije (0 . s obzirom da je konkurentna prednost Srbije u raspoloÏivoj. Motivi priliva SDI ne mogu biti formalne veç su iskljuãivo realne prirode. Prodaja usluge oplemenjivanja i dorade finalnih proizvoda inostranih partnera u Srbiji Veçi stepen iskori‰çenosti postojeçih kapaciteta srpske privrede moÏe se ostvariti kroz porast uãe‰ça izvoza usluge oplemenjivanja i dorade ili montaÏne proizvodnje. Svedoci smo da. a jevtinoj radnoj snazi. Oni kaÏu. Op‰ta je ocena da su imovinska prava formalno za‰tiçena zakonom. kroz dugotrajne i iscrpljujuçe sudske sporove.

7 . Proizvedena i finalizovana roba. Ukoliko. naruãilac posla moÏe poslati i opremu (ma‰ine). Proces uãenja kroz rad. nosi oznaku proizvodnje zemlje naruãioca posla. dizajna i kontrole kvaliteta.negativan stav. Izvr‰ilac poslova oplemenjivanja i dorade (partner iz zemlje domaçina) zapo‰ljava svoju radnu snagu kao i svoje. Naruãilac posla (partner iz razvijene zemlje) koristi prednosti jevtine radne snage u zemlji domaçinu i niskih tro‰kova infrastrukture u odnosu na tro‰kove koje bi imao za istu proizvodnju u svojoj zemlji. naruãilac posla priprema detaljne specifikacije proizvoda. robni znak i imidÏ. kome je radna snaga izloÏena. i pored najbolje volje. koju poseduje strani partner. Ukoliko nije zadovoljan sa nivoom opreme. ovde je vrlo izraÏen. Ovim poslovima se. Srpski proizvođaãi tekstilnih proizvoda uz uslugu oplemenjivanja i dorade obezbeđuju i proizvodni prostor. u zemlji domaçinu. vr‰i disperzija tro‰kova infrastrukture u zemlji domaçinu. opremu kao i obuãenu i dovoljno kvalifikovanu radnu snagu. Da bi za‰titio kvalitet. naruãilac posla moÏe platiti domaçoj firmi devizama ali i delom finalne proizvodnje koja çe ostati na raspolaganju domaçoj firmi. koji je prethodno stekao na trÏi‰tu. 226 3. do tada moÏda. dorade i proizvodnje finalnih proizvoda. predstavljaju najvaÏnije faktore konkurentnosti prodavca usluga.maksimalno pozitivan stav) nezavisnost sudova prosek stan. U ovim poslovima realizacija ugovorenih rokova proizvodnje. uz pomoç koje çe se finalizacija proizvoda izvr‰iti. zaradi 0 2 4 6 zadovoljili modni zahtevi. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . neiskori‰çene kapacitete. proizvođaã ne moÏe da proizvede koliko se od njega oãekuje on çe sa stranim partnerom ugovoriti saradnju po osnovu poslova oplemenjivanja i dorade. neophodnu za kvalitetnu obradu dostavljenih materijala. svojine propisi o min. Za izvr‰enje usluge oplemenjivanja.Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-15: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije (II) (0 . Radnici se prilikom realizacije ovih poslova susreçu po prvi put sa novim materijalima kao i novim tehnologijama izrade. kao i dostizanje zahtevanog nivoa kvaliteta. devijacija imovinska prava zaštita intelekt. Po izvr‰enoj prodaji ove robe na domaçem trÏi‰tu domaça firma çe naplatiti vrednost izvr‰ene usluge. dizajnira proizvod i dostavlja partneru u zemlji domaçinu. On takođe koristi veç postojeçe pogone i opremu uz tro‰kove koji su niÏi od onih koje bi imao da je ulagao u izgradnju i opremanje sopstvenih kapaciteta. takođe. Sekundarni efekat ovakve isplate predstavlja obogaçenje domaçe ponude novim asortimanom "uvoznih" proizvoda. materijal i sirovine za izradu finalnog proizvoda. a takođe i zahtevi sezone.

tako da je 2003. Proizvodna postrojenja za montaÏnu proizvodnju mogu biti zajedniãko vlasni‰tvo matiãne kompanije i lokalne firme zemlje domaçina i najzad postrojenje moÏe biti u iskljuãivom vlasni‰tvu matiãne kompanije. Rumunije. uslugu finalizacije inostrani partner plaça svega 12 evra. moÏe da potceni vrednost usluge i realno ugovori niÏi iznos koji za nju plaça. U ovom poslu imamo dva baziãna elementa. ãija je cena radne snage izuzetno niska. izvr‰ioca posla. tako da su naruãioci posla iz razvijenih zemalja nastupali sa ucenjivaãkih pozicija i postizali izrazito niske cene kupljenih usluga. Poslovi montaÏne proizvodnje u Srbiji Sledeçi naãin poveçanja iskori‰çenosti domaçih proizvodnih kapaciteta je organizovanje montaÏne proizvodnje za stranog partnera u postojeçim proizvodnim kapacitetima.Konkurentnost privrede Srbije Nedostatak ovih ugovora za slabijeg partnera. koji potiãu iz inostranstva u pogonima zemlje domaçina. moÏe biti njena filijala u zemlji domaçinu. ãime je olak‰an prodor inostranim proizvodima da uđu na trÏi‰te zemlje domaçina. Znaãi da se proizvod u rastavljenom stanju carini po niÏoj stopi od one koja bi se primenila da je uvezen finalni proizvod. odnosno. godine. Ako bi do‰lo do iznenadnog prekida saradnje izvr‰ilac bi se na‰ao u te‰koj poziciji. Razlozi za ovako veliki pad prihoda po osnovu usluga oplemenjivanja i dorade. Naruãilac posla takođe vr‰i disperziju rizika i finalizaciju proizvoda ne ugovara samo sa jednom inostranom fabrikom. koji su imali i vi‰ak radne snage i vi‰ak kapaciteta. Zato je dobro da se ova vrsta usluga pruÏa veçem broju razliãitih partnera. smanjuje se u periodu od 1990. veç sa vi‰e njih. u veçini zemalja. Za izvr‰ioca posla nije dobro ako se veÏe samo za jednu firmu i za nju vr‰i finalizaciju. To se naroãito de‰avalo pri ugovaranju sa izvr‰iocima u zemljama u tranziciji. godine. za isto odelo. godine. firmu iz matiãne zemlje koja delove pripremljene za montaÏu izvozi u zemlju domaçina i postrojenje u zemlji domaçinu u koje se uvezene komponente montiraju i proizvodi finalni proizvod. predstavlja neravnopravnost pozicija prilikom pregovaranja. MontaÏna proizvodnja predstavlja proizvodnju finalnih proizvoda. Matiãna kompanija izvozom komponenti i njihovom montaÏom ostvaruje brÏi prodor na nova trÏi‰ta od onoga koji bi postigla kada bi izvozila finalne proizvode. sklopova i podsklopova. procesom montiranja i sklapanja delova. godine. U rastavljenom stanju u jednom kontejneru je moguçe transportovati vi‰e 3. po‰to partner naruãilac posla. dok 2003. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 227 . tako da su se inostrani partneri orijentisali na ova trÏi‰ta. Prostor koji zauzimaju komponente je manji u odnosu na prostor koji je potreban finalnim proizvodima. Uvozne carine su. U međunarodnom transportu je lak‰e transportovati komponente i delove kontejnerski nego finalne proizvode. u tekstilnoj industriji. iznosila gotovo polovinu vrednosti iz 1990. Bugarske. Mađarske. niÏe za repromaterijal i delove u odnosu na finalne proizvode. u na‰im tekstilnim fabrikama. finalizacija mu‰kog odela ko‰tala je inostrane partnere oko 40 DEM (20 evra). koju srpski proizvođaãi pruÏaju stranim partnerima. rezultat je konkurencije susednih zemalja. godine. Postrojenje u zemlji domaçinu moÏe pripadati lokalnoj firmi koja postaje ugovorna strana u poslu organizovanja montaÏne proizvodnje. Te 1990. Na taj naãin çe lokalna firma koja raspolaÏe poslovnim prostorom i infrastrukturom poveçati iskori‰çenost postojeçih kapaciteta. Vrednost usluge oplemanjivanja i dorade.

Svoje obaveze prema zemlji domaçinu. partneri svoju proizvodnju zasnivaju na ekonomiji obima i masovnoj proizvodnji. Zemlja domaçin montaÏnih poslova ima koristi od organizovanja ovog vida spoljnotrgovinske saradnje. veç njihovo prilagođavanje rutinskom radu. moÏe biti izvezen u neku treçu zemlju ili izvezen u zemlju domaçina. Naravno da je. po‰to oba partnera. u tehniãko tehnolo‰kom pogledu. Zahvaljujuçi podeli rada između kooperanata i specijalizaciji za proizvodnju jednog broja komponenti. u pogledu op‰te privredne razvijenosti. tako da sam proces montaÏe ne zahteva velike tro‰kove. Naravno da domaçi proizvođaãi moraju ostvariti zahtevani nivo kvaliteta i standardizacije da bi bili podisporuãioci montaÏnih postrojenja. ‰to je posebno korisno kada je reã o manje razvijenim zemljama. Ukljuãivanje u poslove međunarodne dugoroãne kooperacije zahteva partnerstvo firmi iz dve zemlje. partneru iz zemlje domaçina matiãna kompanija moÏe platiti finalnim proizvodima proizvedenim u pogonima montaÏne proizvodnje ãime obogaçuje ponudu na domaçem trÏi‰tu. MontaÏna proizvodnja ne zahteva visok nivo struãnosti radne snage. obezbeđuje porast zaposlenosti svoje radne snage. pribliÏno sliãnog nivoa razvijenosti. Inaãe proizvod proizveden u montaÏnim fabrikama moÏe biti namenjen trÏi‰tu zemlje domaçina. Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija utiãe na rast zaposlenosti raspoloÏivih proizvodnih kapaciteta u zemljama partnerima. dok se druga specijalizuje za drugu vrstu komponenti jednog istog proizvoda.Konkurentnost privrede Srbije automobila. MontaÏna proizvodnja moÏe ukljuãiti u određenoj meri i domaçe proizvođaãe podsklopova i komponenti koji se mogu ugraditi u finalni proizvod. Ovakva podela rada vodi sniÏenju tro‰kova proizvodnje ‰to se odraÏava i na ostvarenje konkurentne cene finalnog proizvoda. kao i obrazovne i kvalifikacione strukture radne snage. Takođe naplaçuje razne infrastrukturne usluge koje prate proizvodni proces. dok bi za njihov prevoz u finalnom sklopljenom obliku bilo malo i nekoliko kontejnera. Poslovi me đunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija je takav oblik spoljnotrgovinske i poslovne saradnje u kome dva partnera iz razliãitih zemalja preuzimaju obavezu međusobne isporuke komponenti iste familije proizvoda koji se u pogonima jednog partnera finalizuju. Zemlja domaçin poveçava iskori‰çenost svojih proizvodnih kapaciteta. odnosno. u poslovima dugoroãne proizvodne kooperacije. I najzad. tro‰kovi radne snage u zemlji domaçinu montaÏne proizvodnje su niski. inaãe. montaÏna proizvodnja moÏe prerasti u kooperaciju. postiÏe se svojevrsna podela rada na međunarodnom nivou. bez velikih ulaganja. tako ‰to se jedna firma specijalizuje za proizvodnju jedne vrste komponenti. koja bi. Radna snaga zaposlena u montaÏnim fabrikama uãi kroz rad i prilagođava se zahtevima savremene proizvodnje. Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija vodi u‰tedi investicija. po‰to. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . od 228 3. Ovo doprinosi da ista koliãina izvezene robe u rastavljenom stanju u odnosu na finalizovan proizvod. kroz ovaj vid poslovne saradnje ostvaruju ‰iri asortiman proizvoda bez dodatnih ulaganja. zahteva niÏe transportne tro‰kove. za zemlje partnere. Dugoroãnom proizvodnom kooperacijom. bila neophodna ako bi sve komponente morao proizvoditi jedan proizvođaã. Ako se ovi poslovi tako razgranaju a domaçi podisporuãioci steknu poverenje stranog partnera.

uticaçe na izmenu strukture faktora proizvodnje kao i na udeo pojedinih faktora u ukupnim tro‰kovima proizvodnje. Poãetkom devedesetih godina dvadesetoga veka.3. SZS. Međutim. 3. od svih sloÏenih oblika spoljnotrgovinske razmene najvi‰e bila prisutna dugoroãna proizvodna kooperacija. Firme iz razvijenih zemalja. u savremenim uslovima deklaracija ekolo‰ki ãistog proizvoda predstavlja faktor necenovne konkurentnosti izvoza. ostvareno je u formi dugoroãne proizvodne kooperacije4. naroãito ako se vrednost komponenti koje proizvodi partner slabije pregovaraãke snage (firma iz manje razvijene zemlje) potceni. samo da ne bi izgubio posao. posebno na preno‰enje proizvodnje u inostranstvo i delovanje transnacionalnih kompanija. 3. stranke se mogu dogovoriti da se cene međusobnih isporuka koriguju poãetkom svake godine. Kooperant iz manje razvijene zemlje vrlo ãesto pristaje i na ove neravnopravne uslove. kojom se manje vrednuje proizvodnja komponenti manje moçnog partnera (iz zemlje u razvoju). Isplata kooperanta kroz finalni proizvod moÏe biti nepovoljna. MoÏe se reçi da je u spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. ili se mogu korigovati na osnovu primene klizne skale. ‰to predstavlja direktnu barijeru ukljuãivanju na‰ih firmi u poslove međunarodne dugoroãne kooperacije. vodio je raskidu veçine ugovora o međunarodnoj dugoroãnoj proizvodnoj kooperaciji. pri ugovaranju dugoroãne proizvodne kooperacije. Beograd.4. 4 Statistiãki godi‰njak Jugoslavije. ‰to je ãest sluãaj. Ovi propisi su imali velikog uticaja na međunarodnu trgovinu. koji mogu biti na ‰tetu jedne od ugovornih strana. nameçu svoje uslove.3. koje nameçe strana iz razvijene zemlje. Bitno je istaçi da svaka korekcija cena ima za posledicu korekciju međusobnih lista isporuka pri ãemu odnos vrednosti ovih isporuka mora ostati uravnoteÏen. praçen politiãkom i ekonomskom krizom na balkanskom prostoru. po osnovu međunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije. ãak 1/4 izvoza tada‰nje Jugoslavije. To je posebno znaãajno u domenu po‰tovanja standarda i propisa iz oblasti ekolo‰ke za‰tite. optereçen je padom neophodnog tehnolo‰kog nivoa domaçe privrede. Uticaj na faktore proizvodnje Reintegracija srpske privrede u međunarodnu trgovinu. Kako je plaçanje isporuke komponenata. Sve dok se tehnolo‰ki nivo srpske privrede ne podigne do nivoa koji çe zadovoljiti kriterujume inostranih partnera poslovi međunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije ostaçe na margini. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 229 . Međutim postoje i neki nedostaci kooperantskog odnosa. Ugovori o dugoroãnoj proizvodnoj kooperaciji su ãesto optereçeni nizom ograniãavajuçih klauzula. Desetogodi‰nji period pod sankcijama. Po‰to su ovo dugoroãni vi‰egodi‰nji ugovori. takozvanih restriktivnih klauzula. Mnoge TNK su da bi izbegle rigorozne ekolo‰ke propise u svojim zemljama selile prljavu proizvodnju u zemlje u razvoju koje nisu pridavale znaãaj za‰titi Ïivotne sredine. to vodi ‰irenju asortimana domaçeg trÏi‰ta.3. Najvi‰e se kooperiralo sa firmama iz Evropske zajednice.Konkurentnost privrede Srbije znaãaja i uticaj ovog vida saradnje na porast zaposlenosti lokalne radne snage. u pogledu proizvodnje i prometa komponenti. odnosno 13% ukupnog izvoza. 1991. pa i sopstvenu kalkulaciju. tako da su se strani partneri orijentisali na nove snabdevaãe. najãe‰çe u finalnim proizvodima. u razvijene zemlje. Razvoj kooperantskih odnosa srpskih firmi sa stranim partnerima.

Iako se u poslednje vreme u Srbiji mnogo govori o ekologiji. ili privlaãenje stranih investitora. međutim. i predstavlja tro‰ak koji privrednici moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. distribuciju.negativan stav.Konkurentnost privrede Srbije U Srbiji je ekologija relativno nov fenomen koji moÏe da ima veçi uticaj na proizvodnju. koji ne spadaju u stoge propise. Po‰tovanje ekolo‰kih propisa zahteva znatna finansijska sredstva. 6 . osvajanje inostranih trÏi‰ta. U uvođenju novih ekolo‰kih propisa Srbija priliãno zaostaje. Haotiãno sprovođenje ekolo‰kih propisa je odlika domaçeg trÏi‰ta i po tome se Srbija moÏda i najvi‰e razlikuje od drugih sliãnih ekonomija. povremeno i nezainteresovanost ili deklaraSlika 3-16: Ekologija u Srbiji (0 . ali da je njihova primena neodgovarajuça.dev. Bitno je istaçi da veçina Srbija Prosek Propisi koji regulišu hemijski otpad Propisi koji regulišu pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO) Strogost ekoloških propisa Subvenicje za energiju i sirovine Vodeći položaj u sprovođenju politike zaštite životne sredine Usaglašenost sa međunarodnim sporazumima Koliko su propisi jasni i stalni Stepen obaveznosti primene propisa Postojanost u sprovođenju propisa Efekat usklađenosti sa standardima poslovanja Politički kontekst zaštite životne sredine Sistemi zaštite životne sredine 0 2 4 6 St. nema mnogo praktiãnih iskustava. 230 3.maksimalno pozitivan stav) Propisi koji regulišu zagađenje vazduha Propisi koji regulišu pitanje zagađenja vode Propisi koji regulišu skladištenje toksičnog otpada tivnu opredeljenost tipa "to je za zemlju kritiãno vaÏno" ne stavljajuçi svoje preduzeçe u kontekst takvog odgovora. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . U naãelu se privrednici slaÏu da u Srbiji postoje propisi o za‰titi Ïivotne sredine. ãime direktno obaraju cenovnu konkurentnost. pa je veliki broj privrednika pokazao neznanje. doneti propisi realno su usagla‰eni sa svetskim standardima.

Drugi razlog jeste ãinjenica da bi veçina srpskih firmi ako bi striktno primenila ekolo‰ke propise mogla da zatvori svoje pogone. Ponuda domaçe procesne opreme je ograniãena. To je naroãito sluãaj sa tekstilnom. ima usvojene ekolo‰ke standarde kao ‰to je ISO 14000. To se vidi u ocenama svih pojedinaãnih propisa koji su u zemljama kao ‰to su. ali istiãu da im nije poznato da se takve subvencije daju firmama koje racionalno tro‰e energiju ili firmama koje Ïele da pređu na ekolo‰ke energente. Najlo‰ija ocena se odnosi na dostupnost procesne opreme. mnogo stroÏiji. prema anketi. (Ipak. Strategija nastupa stranih proizvođ aãa na domaçem trÏi‰tu Za znaãajniji nastup stranih kompanija na trÏi‰tu Srbije neophodno je stvoriti odgovarajuçi privredni ambijent. kao ‰to je. NadleÏnosti su podeljene između Ekolo‰ke inspekcije i Inspekcije ministarstva za ‰umarstvo i vodoprivredu. ali to nije tako problematiãno.3. izuzetno niska. I naravno da privrednici podrÏavaju ovu vrstu subvencija. na primer. n=22). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 231 . Sve ovo zamagljuje razumevanje ocene o fleksibilnosti primene propisa. Nedostatak subvencija za energiju je u Srbiji ocenjen kao izraÏeniji nego u drugim sliãnim zemljama. Poljska ili Slovenija. sa skale od 1 do 7). Privrednici u Srbiji oãekuju izvesne recesione tendencije ali u relativno maloj meri ‰to se vidi iz proseãne ocene (oko 3. Srbija se moÏe porediti sa Ukrajinom (zemljom koja je doÏivela najteÏu ekolo‰ku tragediju u istoriji). na primer. kao i sledeçe ocene o obaveznosti njihove primene. u poređenju sa sliãnim zemljama. ove ocene treba uzeti sa rezervom obzirom na mali broj odgovora. Posebno paradoksalno zvuãi njihovo opaÏanje da je poveçanje cene struje dodatni faktor optereçenja privrede. hemijskom. koÏnom. Adekvatna ekolo‰ka za‰tita moÏe se postiçi subvencioniranjem firmi velikih zagađivaãa. pa je jo‰ uvek nepouzdano ocenjivati njen naãin rada. obzirom da je reã o sloÏenijoj tehnologiji i znaãajnim ulaganjima u istraÏivanje i razvoj. 3. elektriãna energija. Veoma mali broj srpskih preduzeça. koje bi se stimulisale na prelazak na ãistije energente. Op‰ta ocena pokazatelja pogodnosti privrednog ambijenta privrede Srbije. Ekolo‰ka inspekcija je od skora formirana. Po ovim ocenama. Strogost ekolo‰kih propisa u Srbiji je.50. Sve ocene na skali od 1 do 7 su vrlo niske i gotovo da nema ocene koja bi dostigla neku neutralnu vrednost 4 (izuzetak je brojnost domaçih dobavljaãa sa proseãnom ocenom 4. Procesnom opremom se bave specijalizovane kompanije koje su uglavnom globalni isporuãioci tako da moÏe biti shvatljivo da takvih nema mnogo u maloj privredi kakva je privreda Srbije.4). Po‰tovanje ekolo‰kih propisa u veçoj meri je prisutno u sluãaju genetski modifikovanih organizama. Odstupanja od ovakvog rangiranja postoje i umerena su s obzirom na standardnu devijaciju od 1. Treba imati u vidu da nadzor nad sprovođenjem ekolo‰kih propisa u Srbiji nije dobro uređen i da je to jedan od razloga ‰to privrednici vrlo fleksibilno primenjuju ekolo‰ke propise. Niska standardna devijacija potvrđuje da su se anketirana preduzeça sloÏila sa ãinjenicom da se na domaçe trÏi‰te procesna oprema uvozi iz drugih zemalja.Konkurentnost privrede Srbije privrednika veruje u dugoroãno pozitivan uticaj ekolo‰kih propisa na privredni razvoj. prehrambenom industrijom i drugom. nije povoljna. 3.4. Postojanost sprovođenja ekolo‰kih propisa u Srbiji je niska i posledica je zakonske prinude a nikako dobrovoljnih aktivnosti preduzeça.

Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-17: TrÏiste Srbije Sofisticiranost kupaca Brojnost domaćih dobavljača Kvalitet domaćih dobavljača Prisustvo zahtevnih regulatornih standarda Decentralizacije poslovnih aktivnosti Srbija prosek St. Vrlo niska ocena je data nivou konkurentnosti na domaçem trÏi‰tu time ‰to je decentralizacija poslovnih 232 3.dev. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ‰to potvrđuje veç poznatu ãinjenicu visoke zavisnosti domaçe privrede od nabavke stranih inputa. âinjenica da brojne institucije pruÏaju ovu vrstu uslu- ga na domaçem trÏi‰tu jo‰ uvek ne umanjuje znaãaj niskih ocena koje daje anketa. niska dostupnost IT usluga. Razvijenost klastera Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka Dostupnost komponenti i delova na domaćem tržištu Dostupnost procesne opreme na domaćem tržištu Dostupnost specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke na domaćem tržištu Dostupnost usluga u oblasti informacionih tehnologija na domaćem tržištu 0 2 4 6 Međutim. uglavnom uvoze. MoÏe se pretpostaviti da mnoga preduzeça u duÏem vremenskom intervalu nisu koristila ovu vrstu usluga tako da je sa njihovog aspekta reã o nepoznatoj ponudi (i ovde vaÏi rezerva da je mali broj odgovora. prema ovim ocenama. n=22). Komponente i delovi se. Nedostatak usluga (IT. istraÏivanje i edukacija) govori da ni ove komponente trÏi‰ne infrastrukture jo‰ uvek nisu dovoljno razvijene. usluga treninga i istraÏivanja kao i dostupnost komponenti i delova na domaçem trÏi‰tu predstavljaju znaãajniji problem. Stepen koncentracije domaçe privrede je donekle kontradiktorno ocenjen.

Dobavljaãi su ocenjeni kao relativno nekvalitetni. Kvalitet domaçih dobavljaãa je ocenjen niskom ocenom 3. ‰oping aktivnostima u drugim zemljama. Iz ovoga bi se moglo zakljuãiti da privredom dominiraju odnosi poznanstava i preporuka umesto oãekivanih trÏi‰nih i profesionalnih odnosa. najvi‰a u ovom delu teksta) nije u stanju da podigne nivo konkurentnosti. Međutim. I u ovom sluãaju je postignut osrednji stepen saglasnosti mi‰ljenja privrednika s obzirom da je standardna devijacija 1. devijacija dobijanje zajma ulazak u bank sektor finansijski propisi 0 2 4 6 3. de‰ava se da promene na trÏi‰tu nastupe a da ih proizvođaãi tek naknadno shvate.3 a sofisticiranost domaçih kupaca jo‰ i niÏe. Prisustvo konkurencije na trÏi‰tu Srbije je ocenjeno niskom ocenom. a pri tom neefikasni i sa ograniãenim tehnolo‰kim moguçnostima. privrednici aludiraju na neke druge forme koncentracije moçi u dru‰tvu. nepovezana i da nema privredne koncentracije koja je tendencijski prisutna u svetu. Zakljuãak koji bi se mogao izvuçi je da. Veçina ispitanika smatra da je dolazak novih banaka u bankarski sektor sada mnogo olak‰an i Slika 3-18: Banke i ostale finansijske institucije solventnost banaka finansijska tržišta prosek stan. Nizak Ïivotni standard i odsustvo diskrecionog (vi‰ka) dohotka je uticala na to da kupci u prvi plan stavljaju cenu. umesto koncentracije preduzeça. treba imati u vidu upozorenje da su kupci na trÏi‰tu Srbije imali dosta iskustava sa stranim robnim markama. Ta iskustva. âak i relativno veliki broj dobavljaãa (ocena 4.9 (1 = dominacija malog broja velikih grupa. a oni malo stariji su imali i neke periode boljeg Ïivotnog standarda. treba imati u vidu da i proizvođaãi vrlo ãesto reaguju sa "lagom". koja u odsustvu koncentracije privrede drÏi moç i utiãe na raspodelu ekonomskih resursa u privredi. niska ocena razvijenost klastera (grupacija) u domaçoj privredi ukazuje na to da su preduzeça usitnjena.4. ne treba potcenjivati. 7 = disperzija poslovnih aktivnosti na veliki broj preduzeça). kao osnovu za sofisticiran odnos kupaca u kupovini. Kupci su ocenjeni kao nesofisticirani i orijentisani prvenstveno na cenu.53. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 233 . ocenom 3. Međutim. tj. veçina privrednika smatra da one nisu dostigle visok nivo solventnosti ali da nisu ni insolventne te su u proseku ovaj indikator rangirali proseãnom ocenom oko 3.0.Konkurentnost privrede Srbije aktivnosti ocenjena sa 2. U ovom sluãaju. Kada je reã o solventnosti banaka. na drugoj strani.

51.85. Veçina privrednika se slaÏe da je stepen razvijenosti finansijskih trÏi‰ta u Srbiji niÏi od međunarodnih standarda i zato ovom parametru daju vrlo nisku proseãnu ocenu.24 od maksimalnih 7. Ali ovde imamo priliãna odstupanja i razlike u gledi‰tu od ispitanika do ispitanika.44. Njihovi odgovori variraju i postoje znatne razlike u mi‰ljenjima. Ocene su date sa visokim stepenom saglasnosti (standardna devijacija je 1). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Takođe nema velikih odstupanja kod ocene ovog parametra ‰to se vidi iz standardne devijacije koja je 1. Veçina ispitanika je vrlo kompaktna u odgovoru da strani investitori mogu slobodno ulagati u deonice i obveznice u Srbiji i ovaj odgovor nosi visoku ocenu 5. tako da je prosek ocene oko 5 od moguçih 7. uz vrlo visok stepen saglasnosti mi‰ljenja ispitanika.02.81 od maksimalnih 7 kao i srednji stepen saglasnosti ispitanika. gde jedan oznaãava nemoguçe. Kada je reã o finansijskim propisima i nadzoru od strane finansijskih institucija kao faktoru finansijske stabilnosti. sa proseãnom ocenom od 3. devijacija spekulativni kapital pristup dom. ispitanici su potvrdili da su propisi i nadzor finansijskih institucija delimiãno faktor finansijske stabilnosti ali da njihova uloga i uticaj nije tako veliki. Odgovori ispitanika pokazuju proseãnu ocenu od ãak 4. Veliki broj ispitanika smatra da je javna potro‰nja vi‰e sklona neracionalnosti i u proseku ocenjuje ovaj indikator sa ocenom 3. 1. Ispitanici u veçini smatraju da se socijalna pomoç ne distribuira ba‰ adekvat- Slika 3-19: Razvijenost finansijskog sistema finansijska tržišta prosek stan. privrednici u Srbiji su se u proseku odluãili za ocenu 2. Kod ovog parametra postoji uoãljiva disperzija odgovora od proseka. kapitala pristup domaćem tržištu akcija 0 2 4 6 234 3. U Srbiji je te‰ko dobiti zajam ukoliko imate samo dobar biznis plan ali nemate jemstvo. sa standardnom devijacijom od 1. Privrednici smatraju da prikupljanje novca posredstvom akcija postaje moguçe u sve veçoj meri. trž.02. ali pri tome postoje izvesne rezerve. Ovo se posebno potkrepljuje ãinjenicom da ima dosta i stranih banaka na na‰em trÏi‰tu (kvalitativni odgovori).83. po‰to je standardna devijacija relativno visoka i iznosi 1.Konkurentnost privrede Srbije da se ãe‰çe dopu‰ta. Relativno visok stepen saglasnosti je prisutan kod odgovora ispitanika na ovo pitanje uz standardnu devijaciju od 1.58. po‰to je standardna devijacija 1.45.97 (skala 1 do 7). mi‰ljenje je veçine privrednika. Na lestvici od 1 do 7.

O ovoj oceni postoji velika saglasnost između ocenjenih privrednika ‰to pokazuje mala Slika 3-20: Kvalitet infrastrukture infastruktura voda ind. ocenili kao veoma lo‰u.). I ovde je vrlo visok stepen saglasnosti i nema velikih odstupanja u mi‰ljenjima ispitanika. VaÏan element koji odluãujuçe utiãe na kreiranje poslovnog okruÏenja u jednoj zemlji je kvalitet infrastrukture. u koje ubrajamo puteve. škola razlike u kval. telekomunikacije konkurencija u transportu poštanski sistem cena struje kvalit. aerodrome i luke (indikator 5.Konkurentnost privrede Srbije no i da priliãno mimoilazi siroma‰ne. škola razlike u kval.01.02 (u rasponu vrednosti 1-7). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 235 . drž. zdravstva državno zdravstvo 0 2 4 6 8 10 12 3. Zato je prosek ocene na nivou 3. voda putevi železnica prosek luke stan.23 (od moguçih 7 = pomoç odlazi u celini bogatima). buduçi da je srednja ocena 2. Ïeleznicu. Anketirani privrednici su infrastrukturu u Srbiji. devijacija vazduhoplovna inf.

27. Veçina prigovora drÏavnom ‰kolstvu svodi se na ãeste prekide rada (‰trajkove).61) ‰to je znatno vi‰e od ocene koja je dobijena u preistraÏivanju (ocena 2. buduçi da je ovakvih postrojenja malo i da se retko koriste iako je to najracionalniji vid prevoza robe. Kvalitet konkurencije u sektoru transporta je ocenjen ocenom od 3. ‰to se moÏe objasniti znaãajnim poveçanjem cena struje u pro‰lim mesecima. Prema nekim saznanjima. tarife u Ïelezniãkom prevozu izjednaãile su se sa tro‰kovima kamionskog prevoza robe. ‰to bi bile indirektne subvencije. ‰to znaãajno poveçava njihove tro‰kove proizvodnje i ãini ih manje konkurentnim. lo‰im kvalitetom usluga i visokim cenama prevoza robe u vazdu‰nom saobraçaju. ali ima preduzeça koja za svoj proizvodni proces koriste vodu iz vodovoda. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Veçina ispitanika se izjasnila da je potrebno oko 7 dana da pismo stigne do na‰e zemlje iz prekookeanskih zemalja (vrednost modusa). ocena 3. Ona za veçinu firmi predstavlja znaãajnu stavku u ukupnim tro‰kovima poslovanja. takođe.27 ‰to znaãi da njen kvalitet zaostaje za evropskim standardima ali je i dalje najrazvijeniji segment ukupne infrastrukture Srbije. Ono ‰to je bitno je da je velika neusagla‰enost privrednika po ovom pitanju (mereno standardnom devijacijom) ‰to koincidira sa razliãitim stepenom razvoja ove infrastrukture u pojedinim regionima Srbije. Industrijska voda je uglavnom dostupna veçini preduzeça. Ovo se moÏe objasniti malim kapacitetom kojim na‰ vazduhoplovni prevozilac raspolaÏe. ‰to govori o utemeljenosti lo‰e slike o infrastrukturi u Srbiji. Kvalitet putne infrastrukture je ocenjen proseãnom ocenom od 3. I ovde je zapaÏena visoka neusagla‰enost stavova ispitanika. ali i lo‰im stanjem vagona i relativno visokim tarifama u Ïelezniãkom transportu. Rad drÏavnih zdravstvenih sluÏbi je jo‰ uvek 236 3.98. Telekomunikaciona infrastruktura je ocenjena kao srednje razvijena. Za razliku od ‰kola veçina ispitanika smatra da ima razlika u pruÏenoj zdravstvenoj za‰titi bogatima i siroma‰nima. Indikativno je da je veçina privrednika dala ocenu 1 (modus je 1). ‰to je zadovoljavajuçi nivo.77.74).04 od maksimalnih 7 poena. Po‰tanski sitem je ocenjen kao veoma neefikasan jer je potrebno ãak 9. Znaãajne razlike između ‰kola koje pohađaju deca iz bogatih porodica i deca iz siroma‰nih porodica ne postoje. Izdvajaju se sa svojim odgovorima samo ona preduzeça koja imaju sopstvene luãke kapacitete.65).37. Kvalitet drÏavnih ‰kola je ocenjen sa 4. Kvalitet vode iz vodovoda ocenjen je kao zadovoljavajuçi (ocena 3.77) ali se ocene o kvalitetu vode znaãajno razlikuju ‰to je uslovljeno znaãajnim varijacijama u kvalitetu vode koja je generalno lo‰ijeg kvaliteta u nizijskim predelima. ali ipak lo‰ije od putne infrastrukture. Za razliku od puteva Ïeleznica je dobila malu proseãnu ocenu razvijenosti (1.Konkurentnost privrede Srbije standardna devijacija od 0. na kojima se razvijaju male brzine. nizak u Srbiji. Standardna devijacija koja je izuzetno visoka i koja dostiÏe vrednost proseãne ocene nam govori o znaãajnim varijacijama u odgovorima ispitanika i ovaj prosek obezvređuje kao reprezentativnu mere centralne tendencije. Kvalitet vazduhoplovne infrastrukture je ocenjen bolje od Ïeleznice i luãkih kapaciteta (2.27 ‰to nam govori da konkurencija nije intenzivna tako da su cene i kvalitet usluga jo‰ uvek na nezadovoljavajuçem nivou. pa je data ocena 5.93 dana da pismo iz prekookenaskih zemalja stigne do Srbije i Crne Gore. Cena struje je ocenjena kao znatno visoka (ocena 3.69) ‰to se moÏe tumaãiti veoma lo‰im stanjem pruga. ocena 2. nisku motivisanost zaposlenih nastavnika i lo‰ odnos prema deci. Kvalitet luãke infrastrukture je. Bilo je predloga da se za velike potro‰aãe obezbede niÏe cene struje od EPS-a.

Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 237 . Ispitanici se gotovo jednoglasno slaÏu da je javni Slika 3-21: Informaciono-komunikacione tehnologije brzina i cena pristupa Internetu javni pristup Internetu prosek prisustvo Interneta u školama konkurencija u sektoru telekomunikacija tržište IT stručnjaka obuka u informacionim tehnologijama konkurencija u sektoru Internet provajdinga prioritet koji država daje IKT uspeh države u promociji IT državne on-line usluge zakoni koji regulišu upotrebu IKT zakonski okvir IKT 0 2 4 6 stan.Konkurentnost privrede Srbije zadovoljavajuçi. Svi istiãu. Faktor koji çe znaãajno uticati na poslovno okruÏenje u jednoj zemlji u buduçnosti je informaciono-komunikaciona tehnologija. da je pristup Internetu spor i relativno skup. Otuda je i ova ocena niska i iznosi proseãno 3.98. ali sa tendencijom opadanja prema mi‰ljenju ispitanika. devijacija 3. Od ovih teh- nologija Internet po znaãaju zauzima prvo mesto.23. Razlozi su neadekvatna telekomunikaciona infrastruktura. i tu nema velikih odstupanja od proseka. ocenjen ocenom 3.

jer je ovde standardna devijacija gotovo 1. S druge strane ispitanici su saglasni da pravni okvir u Srbiji podrÏava u izvesnoj meri razvoj IT poslovanja i tu u proseku daju ocenu od 3. ovde treba napomenuti da nije proverena informisanost menadÏera. 238 3. veç i obavestiti korisnike (i direktne. uz relativno nisku standardnu devijaciju od 1. onda je i to znaãajno upozorenje da nije dovoljno samo obogatiti web -site. po‰te.2 od maksimalnih 7. uz manja odstupanja (standardna devijacija je 1. Ali ovde su odstupanja od proseãne ocene znatna i iznose 1. tj.83.82.49. istiãu da im uglavnom nije poznato da postoje zakoni koji reguli‰u elektronsko poslovanje. Obuka u informacionim tehnologijama u Srbiji. I kod pitanja o prisustvu Interneta u ‰kolama ispitanici smatraju.43). Proseãna ocena je kod ovog indikatora 2. da u ‰kolama nedostaju osnovna sredstva za pristup Internetu (kao ‰to su PC raãunari) a kamoli da se govori o nekom vi‰em nivou pristupa Internetu u ‰kolama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . zaostaje za veçinom zemalja i ispitanici je ocenjuju sa proseãnom ocenom 3. Privrednici smatraju da Vladini programi koji promovi‰u informacionu tehnologiju nisu naroãito uspe‰ni.55. Veliki broj privrednika smatra da nema u dovoljnoj meri moguçnost da koristi drÏavne on-line usluge. Ispitanici vrlo niskom ocenom ocenjuju konkurenciju u oblasti domaçih provajdera i smatraju da ovde ima prostora za nove provajdere kako bi se pruÏila bolja usluga pristupa Internetu. ali i indirektne) o tome. Pri tome je standardna devijacija dosta visoka i iznosi 1.41. njihova "podobnost" da ocene usluge drÏave. Anketirani ispitanici smatraju da drÏava treba da da prioritet informaciono komunikacionoj tehnologiji. uz veliki stepen saglasnosti sa proseãnim mi‰ljenjem. Zato je ova ocena dosta niska i iznosi 2. tako da je ovaj indikator vrednovan u proseku sa ocenom 4.64.22.22. Zato je op‰ta ocena na nivou 3. Ovde je proseãna ocena jo‰ niÏa u odnosu na prethodna dva indikatora i iznosi svega 1. Ipak. ograniãen i nedovoljno razvijen i ocenjuju ovaj indikator proseãnom ocenom 2. Ako je neobave‰tenost uzrok niske ocene.71 sa standardnom devijacijom 1.51 ocenjuju konkurenciju u sektoru telekomunikacija kao faktor uticaja na visok kvalitet i niske cene usluga.48.49.99.63. Sagovornici su tu vrlo saglasni uz nizak nivo standardne devijacije. ali pri tome su prisutna znatna odstupanja kod pojedinih ispitanika od proseka. takođe. digitalni potpis itd. U pogledu razvoja telekomunikacija ispitanici vrlo niskom proseãnom ocenom od 2. u znatnoj meri. Visokokvalifikovani struãnjaci iz oblasti IT ne moraju da odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom kao ‰to je to bio sluãaj tokom prethodnog desetogodi‰njeg perioda. uz standardnu devijaciju od 1. Razlozi za ovaj stav su rezultat nedovoljnog kori‰çenja Interneta i neposedovanja osnovnih informacija o tome ‰ta drÏava on-line nudi. Privrednici.06.Konkurentnost privrede Srbije pristup Internetu posredstvom biblioteka. ‰to se vidi iz proseãne ocene na nivou od 3. ali je interesantno istaçi da su najãe‰çi odgovori upravo nosili najniÏu ocenu 1.

4. statistiãki podaci se nabavljaju iz taãno određenih izvora (uglavnom međunarodne organizacije. Među- tim.Konkurentnost privrede Srbije 3. uslovljena objektivnim razlikama u vremenu prikupljanja podataka kao i nedostatkom svih podataka potrebnih za kalkulaciju indeksa su moguça. predstavljena su dva takva indeksa pomoçu kojih je izvr‰eno poređenje privrede Srbije i Crne Gore sa drugim zemljama obuhvaçenim uzorkom. Kako je razumno pretpostaviti da se uãe‰çe Srbije i u drugim pokazateljima kreçe na sliãnom nivou.4. po preduzeçima i dalje unutar njih. 3. Indeksi konkurentnosti Pored analitiãkog posmatranja pojedinih pokazatelja i poređenja sa drugim zemljama. podaci dobijeni anketom reprezentuju mi‰ljenje menadÏera srpskih preduzeça. Međutim. Srbija je u to vreme bila deo zajedniãkog trÏi‰ta sa Crnom Gorom i u ovim bazama podataka nije prepoznatljiva. koriste se dve vrste podataka: statistiãki podaci (hard data) i podaci dobijeni anketom menadÏera (survey / soft data). koji su opisani u tekstu.1. jedno od najkorisnijih sredstava međunarodnog poređenja pruÏaju agregatni indeksi. U sluãaju izgradnje indeksa konkurentnosti. Uprkos tome. svi zakljuãci o konkurentnosti Srbije koji su derivirani iz ovih podataka se mogu uzeti kao potpuno relevantni. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 239 .77%) tako i u bruto dru‰tvenom proizvodu.Commonwealth of States of Serbia and Montenegro). 3. kao ‰to je deo sektorske analize spoljne trgovine. ove informacije o konkurentnosti Srbije i Crne Gore je moguçe koristiti za analizu i tumaãenje konkurentnosti Srbije. a svi drugi izvori podataka bi uãinili da izraãunati indeksi ne budu međunarodno uporedivi ‰to je njihova osnovna namena. kao ‰to su Svetska banka. prema obrazloÏenju metodologije.na nivou drÏave. Uvod Ekonomski rast je rezultat tri međusobno isprepletena faktora: • podela rada . ili u ovom sluãaju. Međutim. 3. uãinjeni na korektan naãin i da su dobijeni rezultati znaãajni za razumevanje i analizu pozicije privrede Srbije i Crne Gore u poređenju sa drugim posmatranim nacionalnim ekonomijama. fokusiranje na privredu Srbije metodolo‰ki nije moguçe. U narednom tekstu. izvesna odstupanja.4.1. Međunarodni monetarni fond. Iz ovih izvora nije moguçe nabaviti adekvatne podatke samo za Srbiju buduçi da je jedini međunarodno priznati entitet u to vreme bila SR Jugoslavija (sada DrÏavna zajednica Srbije i Crne Gore . Naslov projekta ”Konkurentnost privrede Srbije” predstavlja preliminarno određenje sadrÏaja projekta i govori o usmerenom naporu da se istraÏi konkurentnost privrede Srbije. smatramo da su postupci.1. buduçi da ova drÏava ãlanica ostvaruje uãe‰çe kako u izvozu zajedniãke drÏave od preko 90% (ãak do 94. Anketno istraÏivanje je sprovedeno na teritoriji Srbije i u tom smislu. Indeks konkurentskog rasta Growth Competitiveness Index (GCI) GCI nastoji da izmeri kapacitet nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast tokom srednjoroãnog perioda. Međunarodna unija za telekomunikacije i sliãno). na osnovu objavljene metodologije WEF. Uz ogradu da je zbog navedenih ograniãenja ipak reã o aproksimaciji ovih indeksa. Izraãunavanje navedenih indeksa u ovom sluãaju je imalo jo‰ jedno znaãajno metodolo‰ko ograniãenje koje se odnosi na geografsku određenost trÏi‰ta za koje se indeksi raãunaju. Vrednosti ovih indeksa su izraãunate po ugledu na citiranu metodologiju. unutar nacionalne ekonomije po sektorima privrede. u nekim segmentima rada na ovom projektu. analize konkurentnosti uz privrede.

• visoki izdaci vlade na IR. Metodologija Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. Tehnologija ima uvek ulogu pokretaãa privrednog rasta i podizanja konkurentnosti jedne privrede. drÏavno naspram privatnog vlasni‰tva. podsticanje IR. Zemlje u razvoju najbolje ‰to mogu da urade je da koriste tzv. Za konstruisanje Indeksa konkurentnog rasta (GCI) potrebno je slediti nekoliko koraka i u sam pokazatelj ugraditi prema zadatim formulama. a kasnije i za prave inovacije. ako tehnolo‰ki napredak ne otvara moguçnosti za investiranje.). vladavina prava. institucije imaju vaÏniju ulogu na privredni rast na niÏem i srednjem nivou privrednog razvoja. Island. 3. Na primer. Faktori koji determini‰u moguçnost jedne drÏave da bude tehnolo‰ki inovator su: • znaãajna ulaganja u visoko obrazovanje. Na srednjim nivoima razvoja. primarnim sirovinama i nekvalifikovanoj radnoj snazi. nego kod visoko-razvijenih zemalja. međutim. • realni devizni kurs. Međutim. godini pre‰le u grupu zemalja core inovatora (sa znaãajnim brojem patenata). NajvaÏniji makroekonomski faktori koji utiãu na dugoroãni privredni rast su: • uravnoteÏen budÏet. Na niÏim nivoima razvoja rast je primarno baziran na efikasnom kori‰çenju zemlji‰ta. • pravni okvir (svojinska prava. • tehnolo‰ki napredak. Takav je bio sluãaj nekada‰njeg Sovjetskog Saveza kome ni velika akumulacija nije donela rast s obzirom na nerazvijenost civilne privrede i male ‰anse za efektivno upo‰ljavanje kapitala. • efikasna za‰tita intelektualne svojine.dizanje ‰tednje i njeno konvertovanje u produktivni kapital.. u razliãitim uslovima. Kroz primenu novih tehnologija. • visoka stopa domaçe ‰tednje. Takve rezultate su postigle zemlje kao ‰to su Tajvan. Inovacije su. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . 240 3. Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja. rezultat visokih ulaganja koja su privilegija razvijenih zemalja. tehnologija na razliãite naãine daje doprinos privrednom rastu.Konkurentnost privrede Srbije • akumulacija kapitala . Hong Kong. SDI.. za‰tita intelektualne svojine. raste nivo osposobljenosti u privredi i stvara se osnov za tehnolo‰ka unapređenja. poreska. koji je najvaÏniji faktor.). Singapur. • privredna struktura. monetarna. On moÏe da se sprovodi ili kreiranjem novih tehnologija (tehnolo‰ka inovacija). outsorcing i zajedniãka ulaganja postaju vaÏni.1. koje su iz grupe non core inovatora u 1980. U razvijenim zemljama (kasnije je obja‰njen termin core inovatora) tehnologija najvi‰e pokreçe privredni razvoj kroz inovacije. itd. Nedovoljna akumulacija ograniãava investicije bez kojih nema rasta. dok kod visoko-razvijenih zemalja najvaÏnije determinante rasta su inovacije i obrazovanje.4. • stabilan finansijski sistem. Faktori su međusobno povezani i deluju simultano. Međutim. Irska. catch-up tehnolo‰ki efekat zasnovan na brzom transferu i usvajanju inovacija. o ãemu je veç bilo reãi. Ostali vaÏni faktori odrÏivog ekonomskog rasta su i: • ekonomske politike (spoljnotrgovinska. ili primenom tehnologija koje su razvijene u inostranstvu (tehnolo‰ka difuzija).2. • umereni porezi.. • razvijena IT baza.. Jedino se razlikuju naãini na koji çe ona doprinositi privrednom rastu. tada ni velika akumulacija neçe dati efekat.

1.Koliko kompanije u va‰oj zemlji tro‰e na IR u odnosu na druge zemlje? . C.2. Na osnovu njih su stvoreni indeksi tri ‰iroka faktora koji su generisali privredni rast tokom 1990-ih: kvalitet javnih institucija. na milion stanovnika.) i 2000. ukljuãujuçi i sve zemlje u tranziciji. Postoji samo 18 takvih zemalja. dobija se ukupni GCI. Zemlje su podeljene na core i noncore ekonomije. (za zemlje u tranziciji za 1995. kao faktor konkurentnog. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 241 . B. Kreiran je veçi broj podindeksa. koji sadrÏe kako «tvrde» (hard) tako i «meke» (soft) podatke. Sastav indeksa se razlikuje za zemlje definisane kao Core Inovatore i Non Core Inovatore. Podindeks inovacija = 1/4 podaci iz ankete + 3/4 hard podaci a) Pitanja iz ankete: . U prvu grupu spadaju zemlje kod kojih je proseãan godi‰nji broj patenata registrovanih u SAD tokom 1990-ih. makroekonomsko okruÏenje. Najpre je raãunat PPP BDP po glavi stanovnika za 1992. veçi od 15.Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e zemlje u odnosu na svetske lidere? . i tehnologija. Razlog za to je razliãit uticaj koji tehnologija. a) Tehnologija Tehnolo‰ki indeks u non-core ekonomijama: = 1/8 podindeksa inovacija + 3/8 podindeksa tehnolo‰kog transfera + 1/2 podindeksa IKT 3.Da li konstantne inovacije imaju vaÏnu ulogu u generisanju prihoda u va‰em poslu? . ‰to sluÏi kao pokazatelj ekonomskog rasta. Ovaj pokazatelj je nazvan BDP jaz. SadrÏaj pojedinih pod-indeksa je prikazan u narednom pregledu.4.U kojoj meri se ostvaruje saradnja sa lokalnim univerzitetima vezano za IR? 3. odrÏivog rasta ima u razliãitim fazama privrednog razvoja. Za core zemlje primenjuje se sledeça formula: Core GCI = 1/2 tehnolo‰kog indeksa + 1/4 indeksa javnih institucija + 1/4 indeksa makroekonomskog okruÏenja Za non-core zemlje. D.1. Nakon toga je raãunat odnos između pomenutih vrednosti i BDP po glavi stanovnika u SAD za pomenute dve godine. primenjuje se sledeça formula: 6 × sample max imum − countryval ue +1 sample max imum − sample min imum countryvalue−sampleminimum U ovom obraãunu su iz oznaãenih izvora pribavljeni i kori‰çeni originalni podaci za sve zemlje koje su obuhvaçene istraÏivanjem.Konkurentnost privrede Srbije potrebne podatke: A. non-core zemlje. godinu. tako da su sve ostale. Na kraju je raãunata proseãna godi‰nja promena tako dobijenih koeficijenata u posmatranom periodu. primenjuje se sledeça formula: Non-core GCI = 1/3 tehnolo‰kog indeksa + 1/3 indeksa javnih institucija + 1/3 indeksa makroekonomskog okruÏenja Op‰ta formula za prebacivanje hard podataka u skalu 1-7 je sledeça: 6 × samplemaximum−sampleminimun +1 U sluãaju kada vi‰a vrednost statistiãkog podatka treba da ukazuje na niÏu ocenu na skali 1-7 (‰to je sluãaj kod inflacije i lending-borrowing interest rate spread). Na osnovu gore pomenutih indeksa.

Da li su propisi koji se odnose na IKT (elektronska trgovina. a drugi pokazatelj ponder 3/4: .broj korisnika Interneta na 10. IKT podindeks = 1/3 podaci iz ankete + 2/3 hard podaci 1. Oni su nakon toga kombinovani u skalu od 1 do 7.broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika.000 stanovnika. kada obiãno ne funkcioni‰u na naãin na koji su investitori naviknuti u razvijenim zemljama. 7.2. 893. .3. . Njihovo funkcionisanje je vaÏno jer: • ‰tite vlasniãka prava. godinu. 85. . za‰tita potro‰aãa) dobro razvijeni i da li se sprovode? 1. Podindeks tehnolo‰kog transfera = 1/2 podaci iz ankete + 1/2 rezidual tehnologije u trgovini (technology-in-trade)1 1. 87. a zatim je rezidual transformisan u skalu sa vrednostima 1-7. 57. Onda je izvr‰ena regresija prirodnog logaritma gore pomenutog pokazatelja i broja stanovnika tokom posmatranog perioda (za zemlje u tranziciji je uziman period 1995-99).3.broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika. godine (ponder 1/4). 84.4.1.broj PC-a na 100 stanovnika.ii hard podaci – podaci se uzimaju iz publikacija International Telecomunications Union.Koliko je razvijen pristup Internetu u ‰kolama? . . ili poslednju godinu za koju je raspoloÏiv podatak (ponder 3/4). Kori‰çeni su podaci COMTRADE baze UN-a.Gross tertiary enrollment rate za 1997.1. Kao non-primary proizvodi su uzeti sledeçe ‰ifre UN standard industrial trade klasifikacije: 54. elektronski potpis.Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏan izvor novih tehnologija? 1.Da li je konkurencija između Internet provajdera takva da obezbeđuje dobar kvalitet. 894.2. 3. .4. 82. 65. 88.2. 95. malo prekida i nisku cenu? . 83. 2. Reã je o pitanju iz ankete koje se odnosi na strane licence. pri ãemu prvi pokazatelj ima ponder 1/4. 8996. • efikasne javne potro‰nje. b) Javne institucije Javne institucije su vaÏne. U publikaciji 2002-2003 postoji dodatno novo pitanje: Da li je licenciranje strane tehnologije uobiãajen naãin da se dođe do novih tehnologija u va‰oj zemlji? 242 3. • objektivno re‰avaju sporove.SAD patenti na milion stanovnika dodeljeni 2000. 1 2 U publikaciji 2002-2003 ovaj podindeks je zamenjen jednim drugim pokazateljem.3.broj Internet hosts na 10. 58. 81. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .ii technology-in-trade podindeks za 1999. posebno na niÏim nivoima privrednog razvoja. .Da li su uspe‰ni vladini programi u promociji IKT? . i kanadske statistiãke publikacije World Trade Analyser.000 stanovnika.Konkurentnost privrede Srbije b) Hard podaci Izraãunava se kao kombinacija pokazatelja o broju patenata i o visokom obrazovanju. ili poslednju godinu za koju su raspoloÏivi podaci. Podindeks se razvija na sledeçi naãin: 1.2.2. 3.i Pitanja iz ankete: .Da li je IKT glavni prioritet va‰e vlade? . Najpre se raãuna proseãna vrednost izvoza non-primary proizvoda kao procenat od BDP-a tokom 1990-ih.i Pitanje iz ankete:2 . 898.

a za zemlje u tranziciji 1995=100). Indeks javnih institucija (PII) se raãuna po formuli: = 1/2 podindeksa ugovora i zakona + 1/2 podindeksa korupcije Ovaj indeks je u potpunosti baziran na podacima iz ankete.1.1. .Da li çe va‰a privreda zapasti u recesiju tokom narednih godinu dana? .4.stopa domaçe ‰tednje tokom 2000.4. (1995-95=100. 3. Sastav Indeksa makroekonomskog okruÏenja je: = 1/2 podindeksa makroekonomske stabilnosti + 1/4 kreditnog rejtinga zemlje + 1/4 javni rashodi kao procenat BDP-a (za 2000.Da li organizovani kriminal optereçuje poslovanje velikim tro‰kovima? 3. godine.Da li je sudstvo nezavisno od vlade i/ili stranaka pri re‰avanju sporova? . one koje su snaÏno precenjene. 3.Koliko ãesto se plaça mito za dobijanje uvoznih i izvoznih dozvola? .5 i 7.iimagazine.2. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 243 . .Konkurentnost privrede Srbije • transparentnosti na svim nivoima vlasti.5. Kao i kod tehnologije. kao procenat BNP-a.2.1. tj.Da li je tokom poslednjih godina dobijanje kredita postalo lak‰e ili teÏe za va‰u firmu? 3. godinu) 3. .Da li je vlada nepristrasna između ponuđaãa pri javnim nabavkama? .1. dobile su ocenu 1.1.6.Koliko ãesto se plaça mito za povezivanje sa javnim preduzeçima? .3. na sledeçi naãin: vrednosti manje od 80.htm) 3.2.budÏetski suficit/deficit tokom 2000.lending-borrowing interest rate spread 2000.Koliko ãesto se plaça mito vezano za plaçanje godi‰njeg poreza? c) Makroekonomsko okruÏenje Indeks makroekonomskog okruÏenja je kombinacija unutra‰njih napora vlade i toga kako se ti napori ocenjuju od strane stranih investitora. Podindeks korupcije Pitanja iz ankete: . godine.Da li su finansijska sredstva i imovina jasno definisani i zakonom za‰tiçeni? .4.1. .4. Kreditni rejting i javni rashodi Kreditni rejting zemlje je dat na osnovu podatka koji objavljuje Institutional Investor (http://www. Nakon toga je realni kurs preveden u skalu sa vrednostima 1-7.Inflacija (CPI) tokom 2000.4. 120-140 i preko 140 dobile su redom ocene 4. 5. vrednosti 80-100 ocenu 2.com/premium /rr/countrycredit/ccr/2001. Podindeks ugovora i zakona Pitanja iz ankete: . i ovde institucije imaju razliãiti znaãaj u zavisnosti od nivoa postignutog privrednog razvoja.ii Hard podaci: . a vrednosti 100-120. godine.i Pitanja iz ankete: .realni devizni kurs u odnosu na SAD tokom 2000. Podindeks makroekonomske stabilnosti = 5/7 hard podataka + 2/7 podataka iz ankete 3.

92 4.33 5. god.50 4.53 5.87 4.52 5.59 5.44 5.39 5.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-33: Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001.03 5.47 5.40 4.53 4.24 4.01 4.29 5.13 5.74 5.46 4.29 4.17 5. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 — 29 — 30 31 32 33 34 35 — 36 37 38 39 — 40 41 — GCI 2000 rang 5 1 6 2 11 15 10 3 12 19 4 8 7 13 9 23 14 17 16 21 20 26 28 18 22 29 27 25 — 24 — 35 30 32 37 33 31 — 40 38 34 42 — 45 46 — Finska SAD Kanada Singapur Australija Norveška Tajvan Holandija Švedska Novi Zeland Irska Velika Britanija Hong Kong Danska Švajcarska Island Nemačka Austrija Belgija Francuska Japan Španija Koreja Izrael Portugal Italija Čile Mađarska Estonija Malezija Slovenija Mauricijus Tajland Južnoafrička Republika Kostarika Grčka Češka Republika Trinidad i Tobago Kina Slovačka Republika Poljska Meksiko Litvanija Brazil Jordan Urugvaj 244 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .41 4.43 5.40 5.70 4.56 5.60 4.90 4.22 GCI 2001 rang između GCR zemalja 2000.30 4.95 5. godinom Zemlja GCI 2001 rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 GCI 2001 rezultat 6.55 5.51 5.87 5.26 4.64 5.40 4.27 4.87 4. godini i pore đenja sa 2000.84 5.49 4.36 4.90 4.25 5.83 4.31 5.

01 3. Pokazatelji za SCG su izraãunati.82 3.03 3. god.85 3.99 2.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-33 (nastavak): Zemlja GCI 2001 rang 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 GCI 2001 rezultat 4.84 3. — 42 43 — 44 — — 45 46 — 47 48 49 50 — 51 52 53 54 — 55 56 — 57 — — — — — 58 GCI 2000 rang — 36 44 — 41 — — 39 47 — 48 49 57 52 — 53 54 43 51 — 50 58 — 56 — — — — — 55 Letonija Filipini Argentina Dominikanska Republika Egipat Jamajka Panama Turska Peru Rumunija Indija El Salvador Bugarska Vijetnam Šri Lanka Venecuela Rusija Indonezija Kolumbija Gvatemala Bolivija Ekvador Srbija i Crna Gora Ukrajina Honduras Bangladeš Paragvaj Nikaragva Nigerija Zimbabve Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.34 3.36 3.70 3.44 3.77 3. 3.84 3.69 3.84 3.01 2.92 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 245 .68 3.10 4.42 3.81 GCI 2001 rang između GCR zemalja 2000.11 4.16 4.26 3.86 3.11 3.88 3.04 3.70 3.19 4.74 3.

a od zemalja regiona.4. s druge strane. Siroma‰nije zemlje imaju veçi potencijal rasta. Nekada su. 3. S tog aspekta. i nalazi se na 73. tako raste stabilnost zauzetih mesta. Kako se spu‰tamo niz rang listu. vaÏno je preneti nekoliko metodolo‰kih napomena na koje upozoravaju kreatori indeksa. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . najlo‰ije je plasirana Bugarska. zemlje u kojima stagnira inovativna aktivnost (Hong Kong) gube pozicije na listi najboljih.32. naçi se na listi. SCG je daleko iza svih zemalja u tranziciji (najbliÏa je Ukrajina sa vredno‰çu indeksa od 3. ali ipak ne predstavlja preteranu prednost. od ukupno posmatranih 76 zemalja (Tabela 3-33). Sa vredno‰çu indeksa od 3.2. moÏe se oãekivati mnogo brÏi rast privrede SCG nego nekih drugih ekonomija u ãijem dru‰tvu se trenutno SCG nalazi. SCG je pozicionirana lo‰ije nego kada se posmatra ukupni GCI. Rezultati Grupi od 75 zemalja koje je World Economic Forum obuhvatio svojim istraÏivanjem iz 2001.1. pridodali smo Srbiju i Crnu Goru. ne znaãi istovremeno biti i na dnu liste potencijalnih investitora. Ovakav rezultat je u najveçoj meri posledica jako niske pozicije kod IKT podindeksa. Stvaranjem određenih uslova. ovakav rezultat je vrlo poraÏavajuçi. kao ‰to Meksiko ima bolji poloÏaj nego Argentina. World Bank. pored oãekivanih koristi za marketing nacionalne ekonomije. znaãi biti pred oãima velikih investitora. Takođe. nego zemlje koje su jedna za drugom rangirane. bliÏe zemlje koje su međusobno udaljene nekoliko mesta.16. imajuçi u vidu siroma‰tvo i nerazvijenost suseda. Za razliku od njih. Investira se i u zemlje koje nisu na ovoj listi. s obzirom da razlika između izraãunatih indeksa nije konstantna kao ‰to je razlika između rangova. po vrednosti indeksa. Zemlje u kojima neke kompanije ostvaruju velike tehnolo‰ke napretke (Nokia u Finskoj) znatno napreduju. najvi‰e promena mesta se de‰ava na vrhu. U tumaãenju rangova treba biti oprezan. imajuçi u vidu mnoge steãene performanse privrede s jedne. biti na dnu ove liste. 3. Zahvaljujuçi poloÏaju.4. Za SCG je to veoma vaÏno. i vrlo nizak GDP po glavi stanovnika.4. ona se na‰la na 69. sa znatno vi‰om vredno‰çu indeksa od 4. Globalno posmatrano. catch-up efekat nije uraãunat u GCI. godine. U konaãnom skoru.4. 3. a njega dobro odraÏava nivo GDP po glavi stanovnika. S obzirom da je tehnologija na svim nivoima privrednog razvoja kljuãni faktor koji determini‰e moguçnost jedne zemlje da ostvari stabilan privredni rast. Indeks Tehnologije U tehnolo‰kom smislu. mestu (Tabela 3-34). unapređenje performansi sopstvene privrede ima pre svega interne efekte. Op‰ta zapaÏanja Pre tumaãenja dobijenih rezultata. 246 3. izuzimajuçi na‰u zemlju. Geografska pozicija takođe nije ukljuãena u GCI.5. a takođe. Ipak.Konkurentnost privrede Srbije Podaci o javnim rashodima su preuzeti iz World Development Indicators. zavisno od toga kako odrÏavaju svoju ekonomsku stabilnost (znaãajan pad Argentine i Turske). mestu.1. Treba imati u vidu da je obuhvaçena tek polovina postojeçih zemalja u svetu i da stoga. Poljska ima bolje uslove razvoja nego Rumunija (blizina velikog trÏi‰ta). Srednje razvijene zemlje se pomeraju. s obzirom na nisku startnu osnovu.68). poloÏaj Srbije je ne‰to povoljniji nego nekih drugih istoãnih zemalja.

56 3.77 5.27 5.29 3.89 3.82 3.44 5.52 3.01 4.05 5.33 3.56 5.78 3.92 3.81 5.10 4.86 3.83 4.44 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.59 3.68 3.42 4.20 5.54 5.54 4. U nastavku je data vrednost za sluãaj da je zemlja razmatrana u grupi tehnolo‰ki nerazvijenih zemalja.98 2.33 4.45 4.35 6.18 5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 247 .99 3.38 3.44 5.21 3.39 4.43 4.32 4.39 5.49 5.83 2. * U sluãaju da ulazi u grupu tehnolo‰ki razvijenih zemalja.71 3.98 3.36 5.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-34: Indeks tehnologije Zemlja SAD Kanada Finska Tajvan Australija Švedska Norveška Estonija Koreja Velika Britanija Novi Zeland Danska Belgija Holandija Nemačka Austrija Francuska Singapur * Island Češka Republika Mađarska Malezija Japan Švajcarska Portugal Izrael Španija Irska * Slovačka Republika Slovenija Italija Kostarika Hong Kong SAR* Letonija Poljska Meksiko Mauricijus Grčka rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 rezultat 6.76 3.18 5.55 5.67 4.66 5.19 6.62 (nastavak) Zemlja Tajland Filipini Litvanija Čile Jamajka Dominikanska Republika Urugvaj Južnoafrička Republika Rumunija Argentina Brazil Bugarska Turska Trinidad i Tobago Kina Jordan Venecuela Kolumbija Panama El Salvador Šri Lanka Rusija Indonezija Peru Ukrajina Egipat Vijetnam Indija Bolivija Gvatemala Ekvador Honduras Nikaragva Zimbabve Srbija i Crna Gora Paragvaj Bangladeš Nigerija rang 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 rezultat 4.33 4.33 4.54 5.45 5.54 5.42 6.75 4.39 5.93 4.23 5.27 5.27 5.28 4.97 4.28 5.53 4.05 3.40 4.41 5.68 5. Pokazatelji za SCG su izraãunati.46 4.16 2. 3.70 4.20 3.54 3.37 6.

moÏe se pretpostaviti da su preduzeça htela sebe da predstave u boljem svetlu. i podindeks korupcije.2. i da bi u stvarnosti i ova ocena trebalo da bude niÏa. na‰a zemlja zaostaje za svetskim liderima. Kada je reã o podacima iz ankete. gde se nalazi na 51. Kada je reã o podindeksu inovacija. od svih podindeksa.79 je zabrinjavajuçe niska kako u odnosu na aritmetiãku sredinu svih zemalja (3. kod kojih je na‰a zemlja dobila izuzetno nisku ocenu – 1. je pre svega posledica toga ‰to se u raãunanju ovog indeksa ne koristi nijedan objektivan podatak.51. Indeks se sastoji iz dva podindeksa. kao i da su izdaci preduzeça na istraÏivanje i razvoj mali ili ne postoje. SDI se percepiraju kao vaÏan izvor novih tehnologija. Podindeks informacionokomunikacionih tehnologija SCG je. a saradnja sa domaçim univerzitetima je minimalna. u odnosu na ostale podindekse. dok su pravni okvir i aktivnosti vlade ocenjivani proseãnom i nadproseãnom ocenom. jako dobro pozicionirana kod indeksa javnih institucija.1.4. Naime. najveçi problemi se vezuju za Internet (dostupnost. ali i âe‰ka Republika.4.34. Ovakav. nalazi u donjoj polovini liste.2. S obzirom da je anketa vr‰ena u jeku sprovođenja akcije «Sablja» protiv organizovanog kriminala. 3.2. Podaci iz ankete (koji u raãunanju podindeksa uãestvuju sa 1/4). Slovaãka). pouzdanost veze). koja se 248 3. razumljivo je da su anketirani rukovodioci mahom bili skloni da 3. kada je reã o patentima. Podindeks tehnolo‰kog transfera Ovaj podindeks je dobijen na osnovu dva pitanja iz ankete. To je rezultat jako lo‰e pozicije na‰e zemlje kada su u pitanju IKT pokazatelji koje objavljuje Međunarodna telekomunikaciona unija (International Telecommunications Union . iako se i ovde na‰a zemlja nalazi među lo‰ije plasiranima (rang 65). anketirani rukovodioci ukazuju na to da tehnolo‰ki na‰a zemlja daleko zaostaje za veçinom zemalja u svetu (modus odgovora je 1).4.45). veç iskljuãivo odgovori iz ankete. mestu (Tabela 3-35). odnose na znaãaj SDI i licenciranja za sticanje novih tehnologija. ali je u dru‰tvu ostalih zemalja u tranziciji (Hrvatska. ali kako ovaj odgovor nije konzistentan sa ostalim odgovorima (recimo. Indeks javnih institucija SCG je.2.72).3. dok kupovina licenci nije naroãito uobiãajen naãin sticanja nove tehnologije (ocena 3. Neposredno iza na‰e zemlje se nalaze susedi Rumunija i Bugarska. modus 7). 3. koja je imala vrednost indeksa od 2.3.4. verovatno na prvi pogled neoãekivan rezultat. gde se nalazi na pretposlednjem mestu među posmatranih 76 zemalja. i tu je data visoka ocena (6. najgore plasirana upravo kod ovog. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . SCG je pozicionirana u donjem delu liste. Generalno. Podindeks inovacija. Kada je reã o procentu stanovni‰tva sa vi‰im i visokim obrazovanjem. U izraãunavanju podindeksa inovacija mnogo veçi ponder (3/4) imaju statistiãki podaci. o izdacima na IR).Konkurentnost privrede Srbije 3. cene. dok se. mestu.ITU). tako i u odnosu na najlo‰ije plasiranu zemlju u tranziciji – Rumuniju. situacija je ne‰to bolja. kod koga je na‰a zemlja izuzetno dobro pozicionirana i nalazi se na 37. a time i ukupna ocena za podindeks inovacija. ukazuju na to gde se nalaze problemi. a to su podindeks ugovora i zakona. Ostvarena vrednost indeksa od 1. kao i podruãja moguçeg unapređenja inovativnog potencijala domaçih preduzeça. Znaãajno bolja ocena je data kada je reã o tome da li kontinuirano inoviranje ima znaãajnu ulogu u generisanju prihoda anketiranih preduzeça (aritmetiãka sredina 5. âe‰ka.3.22).

04 4.56 4.01 2.25 4.15 3.40 3.20 5.14 6.47 5.22 3.93 5.07 4.27 6.25 5.18 4.99 5.36 4.75 2.09 4.06 4.11 4.85 3.17 6.50 4.01 6.76 4.70 4.67 5.40 4.30 4.72 5.68 3.42 6.99 3.30 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 249 .56 6.33 3.98 5.69 5. Pokazatelji za SCG su izraãunati.53 3.53 4.95 5.33 6.83 3. 3.84 3.01 3.29 6.63 4.76 5.89 4.79 3.35 3.30 5.19 6.21 4.30 3.01 5.87 5.99 4.24 4.84 2.05 5.98 5.04 4.79 4.90 4.67 3.02 4.21 4.10 4.48 rezultat 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.54 rezultat 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 (nastavak) Zemlja Malezija Grčka Poljska Tajland Jamajka Koreja Peru Turska Brazil Letonija Indija Kina Srbija i Crna Gora Bugarska Rumunija Češka Republika Dominikanska Republika Argentina Meksiko Kolumbija Šri Lanka Panama El Salvador Rusija Bolivija Vijetnam Filipini Venecuela Indonezija Nikaragva Ekvador Zimbabve Gvatemala Ukrajina Honduras Nigerija Paragvaj Bangladeš rang 4.59 6.58 3.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-35: Indeks javnih institucija Zemlja Finska Island Danska Novi Zeland Holandija Singapur Švedska Australija Velika Britanija Hong Kong SAR Kanada SAD Švajcarska Izrael Austrija Norveška Nemačka Irska Japan Francuska Čile Belgija Španija Tajvan Portugal Mađarska Italija Jordan Estonija Slovenija Urugvaj Mauricijus Egipat Litvanija Južnoafrička Republika Trinidad i Tobago Kostarika Slovačka Republika rang 6.01 6.69 4.

kada je reã o indeksu makroekonomskog okruÏenja razliãito su uticali njegovi sastavni delovi.1. Rumunija) mogu imati ãak i relativno visok skor po osnovu svog zakonodavnog sistema. zbog ãega je moguçe da je pomenute godine solidan deo rashoda i‰ao kroz vanbudÏetske stavke. kod podindeksa ugovora i zakona date ocene bi se mogle oznaãiti kao ne‰to realistiãnije. kao izvoru javnih prihoda koji treba da zadovolji velike javne rashode. tri podindeksa predstavljena u nastavku. Obja‰njenje za ovo verovatno leÏi u problemu sa obuhvatom fiskalnih rashoda. ova druga situacija ima pre karakter sluãaja nego zakonitosti. s druge strane.4. moÏe da uspori prodaju pojedinih sektora i u obrnutom smeru zakoãi rast. Poruke analiza svih posmatranih zemalja ukazuju da javne institucije posebno utiãu na privredni rast na niÏim stepenicama razvoja. s jedne i stope privrednog rasta. i tako je treba i razumeti. od ukupno posmatranih 76 zemalja (Tabela 3-36). Podindeks kreditnog rejtinga zemlje Kreditni rejting na‰e zemlje je izuzetno lo‰. Razlog za to leÏi u porezima. gde su anketirani dali izuzetno niske ocene (aritmetiãka sredina 2. na‰a zemlja je pozicionirana na 73. godine. i nalazi se na 14. Razliãite studije ukazuju na inverzni odnos visine javnih rashoda kao procenta GDP. usluga za uslugu i sl. mada treba spomenuti da se aritmetiãka sredina ipak nalazi na niÏem nivou). dok je ne‰to nepovoljnije ocenjena sklonost drÏave da favorizuje pojedince ili određene firme. o ãemu govori ãinjenica da ne samo da smo pozicionirani lo‰ije od gotovo svih ostalih zemalja (na 74. Korumpirano dru‰tvo erodira uspostavljene sisteme i "vuãe nadole" ukupnu konkurentnost jedne privrede. mestu. modus 1).) obiãno ne smatraju korupcijom. Takođe.19. Sa druge strane. i nedovoljna javna potro‰nja. Ipak.4. Uobiãajena je situacija da takve zemlje (Egipat. za‰tita privatne svojine i (ne)postojanje uticaja organizovanog kriminala su ocenjeni srednjim ocenama. Na ovako solidan rezultat.4. O tome da korupcija svakako nije iskorenjena iz na‰eg dru‰tva. treba reçi i da je javna potro‰nja najkontroverznija komponenta indeksa javnih institucija. ali lo‰ skor u pogledu nivoa korupcije.4.Konkurentnost privrede Srbije ocene kako u na‰oj zemlji korupcija uop‰te ne postoji (modus za sve odgovore vezano za korupciju je najvi‰a ocena – 7.4. s druge strane. 3. indirektno govori odgovor na pitanje iz ankete (koje ne ulazi u raãunanje GCI) o verovanju javnosti u po‰tenje politiãara. Ipak. zahvaljujuçi ãemu je i postignut ovako dobar rezultat. mestu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . 3. 250 3. Ovakvo iskustvo je veoma vaÏno za Srbiju imajuçi u vidu kontinualno prisustvo korupcije.2. Indija. s obzirom da je uobiãajeno da se neki skriveni oblici mita (sitni pokloni. posebno one "endemskog tipa" (sitni pokloni). na‰a zemlja je izuzetno dobro pozicionirana kod podindeksa uãe‰ça javnih rashoda u BDP-u zemlje tokom 2000. Indeks makroekonomskog okruÏenja S obzirom na makroekonomsku osnovu konkurentnosti. ali i organizovane korupcije velikih razmera. Treba napomenuti da je te godine uãe‰çe javnih rashoda bilo relativno nisko u odnosu na ostale zemlje. 3. Sem toga. jedno od moguçih obja‰njenja je i naãin na koji na‰i ljudi percepiraju korupciju. Nepristrasnost sudstva.4. Podindeks javnih rashoda Od posmatrana tri podindeksa.

05 3.18 4.69 3.94 3.08 3.56 4.58 3.04 rezultat 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 (nastavak) Zemlja Slovenija Argentina Indonezija Kostarika Estonija Panama Indija Dominikanska Republika El Salvador Bangladeš Češka Republika Poljska Egipat Gvatemala Venecuela Jordan Nigerija Litvanija Rusija Peru Letonija Šri Lanka Izrael Ekvador Urugvaj Slovačka Republika Paragvaj Kolumbija Rumunija Turska Bugarska Bolivija Jamajka Honduras Srbija i Crna Gora Ukrajina Nikaragva Zimbabve rang 4.24 4.74 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 251 .82 4.87 3.48 1.48 4.35 3.42 4.81 3.94 4.02 3. 3.88 4.88 3.20 5.95 2.46 4.02 2.68 4.34 4.29 3.92 3.64 3.08 5.31 3.93 rezultat 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.55 3.74 4.65 4.14 3.26 4.66 4.62 3.94 3.12 5.04 4.38 3.99 3.66 3.96 3.81 3.97 4.69 4.18 5.68 3.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-36: Indeks makroekonomskog okruÏenja Zemlja Singapur Irska Švajcarska Hong Kong SAR Norveška Kina SAD Koreja Holandija Finska Španija Velika Britanija Kanada Novi Zeland Tajvan Tajland Australija Japan Nemačka Malezija Čile Francuska Italija Belgija Trinidad i Tobago Austrija Južnoafrička Republika Filipini Švedska Mauricijus Danska Grčka Brazil Island Portugal Meksiko Vijetnam Mađarska rang 5.54 4.10 3.40 4.75 3.82 4.81 4.43 4.28 4.24 4.09 3.96 2.53 4.59 4.15 4.73 3.70 4.56 3.45 3.73 3. Pokazatelji za SCG su izraãunati.87 3.24 4.48 4.68 4.52 5.

predstavljeni su narednim pregledom (Tabela 3-37). a od tada je upravo na polju makroekonomske stabilizacije najvi‰e uãinjeno. kao i uvoz znanja. u ovom trenutku na‰a zemlja bi morala da ima znatno bolju ocenu. i iznosi 1. Ova pitanja su relativno lo‰e ocenjena. Ulazak u neku vrstu tehnolo‰ki napredne proizvodnje postaje imperativ razvojne ekonomske politike. veç i da je vrednost podindeksa najniÏa moguça. ne obeçavaju privredni rast. i postojeçe mesto Jugoslavije (sada. kupovini patenata. odnosno.3. i dr.4. kupovinom. otkriva kakve 3 Kreditni rejting zemlje se utvrđuje na osnovu toga kako banke. a uz minimum angaÏovanih sopstvenih sredstava. Regresiona analiza ukazuje ãvrsto da su ekonomije zasnovane na tehnolo‰kim proizvodima brÏe rasle nego ekonomije zasnovane na generiãkim robama (commodities). know how.3 3. Podindeks makroekonomske stabilnosti Podindeks makroekonomske stabilnosti je kljuãni pokazatelj makroekonomskog okruÏenja u jednoj zemlji. godine. poluproizvodi. Kako poveçati nacionalnu konkurentnost kada su ograniãene moguçnosti proizvodnje i razvoja sopstvene tehnologije ali su ograniãene i moguçnosti uvoza savremene opreme i znanja kroz klasiãan. Analize globalnih podataka pokazuje da tehnologija jako utiãe na rast. bilo da se radi o uvozu licenci. Pobolj‰anje indikatora tehnolo‰ke konkurentnosti jedan je od najvaÏnijih faktora koji mogu uticati na poveçanje op‰teg nivoa nacionalne konkurentnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ocenjuju moguçnost da zemlja padne u docnju sa otplatom duga. odnosno. Ïito. Kori‰çeni statistiãki podaci potiãu iz 2000.Konkurentnost privrede Srbije mestu).7. Neophodni preduslovi za nabavku uvozne tehnologije. ‰to bi trebalo da ukazuje na to da veliki problemi sa kojima se privrednici suoãavaju proistiãu iz makroekonomske nestabilnosti u zemlji. Srbije i Crne Gore) na GCI rang listi. Rang koji SCG ima je 73. a da pri tome ne dođe ni do smanjenja deviznih rezervi. rude. indikatora makroekonomske konkurentnosti. Ocena se daje na skali od 0 do 100. Preporuke za upravljanje konkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta Sva dosada‰nja testiranja su pokazala da je GCI dobar prediktor buduçeg privrednog rasta. Za izraãunavanje podindeksa makroekonomske stabilnosti koriste se i pitanja iz ankete. Stoga. ukoliko se forsira transfer tehnologi- 3. ‰to ukazuje na to da privrednici gaje recesiona oãekivanja. U trenutku posmatranja. su perspektive rasta domaçe privrede. i sl. pri ãemu 100 ukazuje na nepostojanje moguçnosti da zemlja zapadne u docnju.01.4. redovan uvoz? Pod klasiãnim. kao ‰to su smrznuto voçe. niti do rasta zaduÏenosti u inostranstvu. koje u posmatranoj zemlji posluju. Ako ne kod svih pokazatelja.4. Međutim. Ovo je znaãajna implikacija za Srbiju: kljuãni izvozni proizvodi. 252 3.4. Regresiona analiza pokazuje veliko slaganje varijacija GCI i stopa privrednog rasta posmatranih zemalja. redovnim uvozom tehnologije podrazumevamo uvoz opreme. Na‰a zemlja je dobila ocenu 13.4. i da smatraju da su jo‰ uvek vrlo nepovoljni uslovi za dobijanje kredita. najjaãe upori‰te rasta leÏi u efektima sređivanja drÏave (javnih institucija) i sređivanja makroekonomske situacije. kod tumaãenja ovog indeksa treba biti oprezan. onda svakako kada je reã o inflaciji i razlici između aktivne i pasivne kamatne stope. Do uvozne tehnologije se moÏe doçi.

kao i izda‰nom podr‰kom drÏave. a time i najveçi uvoznici savremene tehnologije. isticala su se velika preduzeça. u na‰im uslovima. sa akcentom na zajedniãkim ulaganjima.= nije potrebno x = potrebno je u manjem iznosu nego u sluãaju klasiãnog uvoza pri ostvarenju identiãnih ciljeva. Prikazana ãetiri sloÏena oblika međunarodne razmene. neke vrste vezanih poslova u međunarodnoj razmeni. a naroãito vezani poslovi. koja se mogu angaÏovati za realizaciju ostalih razvojnih ciljeva. međunarodnu kooperaciju. patenata. To ne znaãi da treba u potpunosti zanemariti stimulaciju klasiãnog uvoza tehnologije.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-37: Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju (+ = potrebno je) klasičan uvoz opreme licenci. ali sa malom spremno‰çu da rizikuju ‰to je posledica i male raspoloÏive kritiãne mase sredstava kojima raspolaÏu. ali. Ostali poznati oblici poput montaÏne proizvodnje. dugoroãne proizvodne kooperacije. do‰lo do nove tehnologije. uz istovremeno oslobađanje znatnog dela sredstava. koja su raspolagala dovoljnom kritiãnom masom kapitala. veç dat odgovarajuçi tretman. godine. Argumenti za ovakav pristup dati su shematski (Tabela 3-38). U okviru njih. ovaj oblik mora imati dopunski tretman u poređenju sa neklasiãnim oblicima razmene. U periodu od 2000. visok nivo deviznih rezervi + + visok nivo akumulacije + + pristup međunarodnim finansijskim tržištima i mogućnost zaduživanja + + je posredstvom sloÏenih oblika međunarodne razmene. posrednim putem. koje pokazuju sposobnost brzog prilagođavanja promenjenim uslovima privređivanja. mogu odigrati znaãajnu ulogu u podizanju tehnolo‰ke osposobljenosti zemlje. Do devedesetih godina. tako da im je kroz instrumente ekonomske politike i pravnu regulativu. Dominacijom sloÏenih oblika u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije bi se indirektnim. dodatno komplikuje struktura privrede u tranziciji. srpskom privredom dominiraju male i srednje privatne firme. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 253 . Ovde Tabela 3-38: Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika razmene u Srbiju složeni oblici razmene strana ulaganja slobodne eksportne proizvodne zone međunarodni franšizing međunarodni lizing visok nivo deviznih rezervi ograničavajući faktori pristup međunarodnim finansijskim tržištima visok nivo akumulacije x x x x Legenda: . u postojeçim okolnostima. međunarodni lizing. Problem uvoza tehnologije. 3. know how. montaÏnu proizvodnju. osnovni nosioci privrednog razvoja u Srbiji. bila su dru‰tvena preduzeça. su bili prisutni u na‰oj praksi i ranije. osnivanje slobodnih eksportnih proizvodnih zona. međunarodni fran‰izing. i dr. za uvoz skupe zapadne opreme i licenci. U sloÏene oblike međunarodne razmene ubrajamo: strana ulaganja. u na‰oj stvarnosti i sada preovlađujuçem okruÏenju.

kao ‰to se to radi u visokorazvijenim zemljama. S druge strane. na bazi donetih Zakona o konkurenciji. u sferi prometa i drugih sektora brzog obrta kapitala. osnovni princip Svetske trgovinske organizacije. poveçava sa veliãinom firme. prvenstveno. a posebno je te‰ko jednom date ustupke posle povlaãiti i preduzimati restriktivne mere. one koje su izvozno orijentisane. kao ‰to je proizvodnja. Svaka preterana liberalizacija je opasna jer se ona potvrđuje u praksi. Instrumenti spoljnotrgovinske politike i ostali podsticaji trebalo bi da. u nekom razumnom roku. jeste razvoj malih i srednjih firmi. Oni kaÏu: MoÏete nas osloboditi narednih sto godina od plaçanja poreza. na na‰em podruãju. pogotovo u proizvodnim sektorima. Takođe. zakonodavac je. Podaci ukazuju da se vrednost i broj sloÏenih spoljnotrgovinskih poslova u Srbiji. po‰to se ove firme. koje privlaãe najkvalitetnije strane direktne investicije. zahteva jednak tretman za domaça i strana pravna lica koja se registruju i deluju na domaçoj teritoriji. u ukupnoj vrednosti zakljuãenih spoljnotrgovinskih poslova. međunarodni fran‰izing. Kada znamo da su transnacionalne kompanije nosioci stranih direktnih investicija i da mogu izvr‰iti monopolizaciju domaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetu domaçoj industriji. Ïeleo da podsticajno deluje na priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. zajedniãka ulaganja itd. koje svoj interes vide. nema ni priliva stranog kapitala. Upravo je potrebno podsticati male i srednje firme na sloÏene forme spoljnotrgovinske saradnje. kao ‰to su turizam. razmatra projekat zajedniãkog ulaganja i odobrava ga. ali tu prioritet imaju usluge koje donose pozitivan neto devizni efekat. budu orijentisani na poveçanje vrednosti uãe‰ça sloÏenih poslova. SloÏeni spoljnotrgovinski poslovi podrazumevaju dostignut određeni obrazovni i iskustveni nivo spoljnotrgovinskog kadra. Kod malih i srednjih firmi. Trajni interes. Treba istaçi da klauzula nacionalnog tretmana. u narednom periodu. pri ulaganju u neke riziãnije sektore. Međutim osnivanje preduzeça u Srbiji. To je i razumljivo. oslanjaju na sopstveni kapital i ne mogu da raãunaju na veçu pomoç drÏave. kao ‰to je uvoz i izvoz opreme na lizing. kao preovlađujuçe strukture. nije ostavljena moguçnost sektorskog usmeravanja stranih direktnih investicija u Srbiju. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .Konkurentnost privrede Srbije se radi uglavnom o malim i srednjim firmama. na bazi stranih direktnih investicija. međunarodni saobraçaj i dr. Kada je reã o prilivu stranih direktnih investicija u svaku. ne sme se zanemariti ni sektor usluga. preovlađuje redovan uvoz i izvoz. Po‰to veçina sloÏenih poslova podleÏe odobrenju nadleÏnog ministarstva. Naravno. u Srbiji se nedovoljna paÏnja posveçuje razvoju veç postojeçih i oformljenih destinacija za priliv izvozno orijentisanog stranog kapitala. bilo je neophodno ostaviti moguçnost da neko nezavisno telo. pretpostavljamo. Reã je o slobodnim eksportnim proizvodnim zonama (SEPZ). ali ako nemate stabilan privredni i politiãki ambijent. koji uãestvuje u zatvaranju kompletne spoljnotrgovinske konstrukcije posla. pa i u srpsku privredu. Ovde treba pomenuti osnivanje zajedniãkih preduzeça na‰ih firmi i inostranih investitora ãija je procedura registrovanja priliãno pojednostavljena. 254 3. Prelazeçi na liberalan reÏim osnivanja zajedniãkih preduzeça. u razvojnom smislu. koje osnivaju Agencije za konkurenciju. neophodno je minimizirati administrativnu proceduru za dobijanje odobrenja. ovakvim zakonskim re‰enjem. preteÏno. zapadni investitori istiãu da nije dovoljno doneti konkurentan zakon o registraciji ili o oslobađanju od poreza pa da strani kapital pohrli. ne ostavlja moguçnost ograniãavanja monopolske prakse na trÏi‰tu Srbije.

za privlaãenje stranih direktnih investicija. U zoni je. u odnosu na domaçe rezidente. u rangu slobodnih eksportnih proizvodnih zona. oslobođena restrikcija. S druge strane. 3. mogla svrstati farmaceutska industrija. obiãno je bio veçi broj patenata koje su registrovala strana lica. Svetska trgovinska organizacija nema pravila koja posebno reguli‰u spoljnu trgovinu SEPZ-a. spoljna trgovina SEPZ-a sa svetom predstavlja ideal WTO-a . umesto za preduzeça. trebalo da bude pre svega koncentrisana u preduzeçima. Izuzeci su retki. • âak je i organizovano istraÏivanje mnogo vi‰e vezano za univerzitete i institute. svega 2-3% patenata rezultat organizovanog istraÏivanja (u svakom sluãaju. Međutim. dakle. od kojih su njih tri: Slobodna zona Pirot. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 255 . U ovim zonama se mogu locirati strana i domaça proizvodna preduzeça.trgovina bez carinskih daÏbina i bez prepreka. Preduzeçe je pozicionirano najbliÏe potro‰aãima: prima povratne informacije sa trÏi‰ta i trebalo bi da najbolje moÏe da razvija proizvode i adaptira ih. • U na‰oj zemlji IR se ne obavlja na sistematski naãin i organizovano (u okviru instituta. na‰e slobodne zone mogu postati privlaãne za strane investitore. primeçuje tendencija da strani partneri smanjuju broj patenata koje prijavljuju kod nas. Smatramo da slobodne eksportne proizvodne zone treba da budu nosioci razvoja spoljnotrgovinske mreÏe Srbije. Srbija ne bi smela da se tako olako odrekne infrastrukturnog potencijala i moguçnosti. dok se pristupom WTO -u i Evropskoj uniji obezbeđuje olak‰an pristup na‰ih proizvoda (pa i proizvoda iz zone) na trÏi‰te zemalja ãlanica. • U strukturi patenata u na‰oj zemlji. laboratorija). Zbog toga je kljuãna preporuka ove analize da treba pobolj‰ati podindeks tehnologije. koja su izvozno orijentisana. maksimalno liberalizovana spoljna trgovina. Slobodna zona Novi Sad i Slobodna zona Beograd. da se stranci za sada ne pla‰e da neko taj patent uop‰te moÏe da ukrade i primeni. ova brojka nije vi‰a od 10%). Kapaciteti slobodnih eksportnih proizvodnih zona u Srbiji nisu dovoljno iskori‰çeni. dok u svetu ovaj procenat iznosi oko 90%. Inovativna aktivnost bi. Ovde. i unapređenju op‰teg privrednog rasta i privredne strukture. međutim. ‰to se u zonama primenjuje specijalan liberalizovani pravni i ekonomski reÏim. koje zona ima. ‰to znaãi da su pronalasci i invencije na‰ih lica bili manje primenjivi. Prvo. prema nekim podacima. maksimalno liberalizovana. veç su preduzeça uglavnom vrlo konzervativna kada je reã o prihvatanju inovacija.Konkurentnost privrede Srbije U spoljnotrgovinskoj mreÏi Srbije deluje 13 slobodnih zona. Samo to vodi pobolj‰anju konkurentnosti na srednji i dugi rok. Razlog za to je ãinjenica da je kod nas tehnologija u mnogim oblastima na tako niskom nivou. zato ‰to su ovo prostori privlaãenja izvozno orijentisanih direktnih investicija i drugo. Teorijski posmatrano. kao ‰to je to praksa u svetu. drÏava dono‰enjem konkurentnog Zakona o slobodnim zonama mora uãiniti najvaÏniji korak. Po ulasku u Evropsku uniju i WTO. time ‰to ‰iri granice upotrebe postojeçih resursa. veç je rezultat aktivnosti pojedinaca. ‰to moÏe uticati na rast konkurentnosti proizvoda inostranih i domaçih proizvođaãa – izvoznika iz zone. pre svega. Poslednjih godina se. ne samo da to u Srbiji nije sluãaj. Proizvodnjom u zoni postiÏe se visok nivo cenovne konkurentnosti. naroãito imajuçi u vidu napore za ulazak na‰e zemlje u WTO i Evropsku uniju. izvoznici van zone podleÏu restriktivnom reÏimu WTO-a u pogledu subvencionisanja izvoza. Kod nas je. i u njih bi se.

za zemlje na niÏem nivou tehnolo‰kog razvoja. • Moguçnosti na‰e drÏave u pogledu davanja subvencija su. s obzirom da unapređenje tehnolo‰ke pozicije zemlje nije stvar sluãajnog spleta okolnosti. poput Mađarske. koje su najãe‰çi naãin pomoçu kojih na‰i mladi struãnjaci odlaze u inostranstvo. koji ãak i ne ulazi u tehnolo‰ki bilans. Indeks mikroekonomske konkurentnosti Microeconomic Competitiveness Index (MICI) Indeks mikroekonomske konkurentnosti (Microeconomic Competitiveness Index – MICI) obezbeđuje konceptualni okvir i bazu bogatu podacima za komparativnu analizu baziãne tekuçe konkurentnosti nacionalnih ekonomija. koju smo mi oduvek uvozili. a nakon toga se javljaju i inovacije. negativan. a u mnogima i kljuãna. Iako nijedna od ovih privreda ne vodi u prijavljivanju patenata (inovacije). On svakako jeste rezultat negativnog transfera opredmeçene tehnologije. Transfer tehnologije. Ukidanje monopola na fiksnu telefoniju. predstavljaju neophodne preduslove zdrave ekonomije. Vlada bi morala usvojiti izvoznu orjentisanu strategiju rasta. kao i kod veçine zemalja u svetu. • Postoje mere kojima drÏava moÏe direktno da pomogne transfer tehnologije. Međutim. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . dovelo na vrh top liste tehnolo‰kog podindeksa među non core zemljama. Preporuka po ovom pitanju bi bila da se stipendije.5. upravo se 256 3. da se transferom akumuliraju tehnologije i znanja.4. stabilne demokratske institucije i socijalni okvir. Uloga drÏave u svim pomenutim podruãjima je vrlo vaÏna.5.Konkurentnost privrede Srbije Saldo tehnolo‰kog bilansa na‰e zemlje je. međutim. To praktiãno predstavlja izvoz neopredmeçene tehnologije. za koji ne postoji protivplaçanje iz inostranstva. kao i subvencije za razvoj manje razvijenih regiona. a koje nisu zabranjene od strane STO. Potrebno je. priliãno ograniãene. ove privrede pripremaju ambijent stranim investitorima koji proizvode u ovim privredama i obezbeđuju izvoz proizvedene robe na druga trÏi‰ta. 3. ume ãak da bude i vaÏniji od inoviranja. suvi‰e velika paÏnja se pridaje makroekonomskim politikama. Naravno. uslovljavaju obavezom vraçanja u zemlju nakon zavr‰enih studija. one postiÏu vrlo visoke rezultate u podindeksima IKT i tehnolo‰kog transfera. efikasan pravni okvir. To su subvencije za IR i uvođenje novih tehnologija. veç pre svega tehnolo‰ke politike drÏave i smi‰ljenog usmeravanja znaãajnih ulaganja neophodnih u ovoj oblasti. pravnim i dru‰tvenim okolnostima kao pretpostavkama svake uspe‰ne privrede.4. politiãkim. jasno je da odgovarajuça fiskalna i monetarna politika. âe‰ke i Estonije. naime. Uvod U diskusijama o konkurentnosti i privrednom razvoju. 3.1. Zbog toga bi bilo preporuãljivo poku‰ati da se pomoç iz inostranstva vi‰e usmeri za subvencioniranje nabavke tehnologije u MSP i novim preduzeçima. jeste odliv visokoobrazovanih struãnjaka. U informatiãko-komunikacionim tehnologijama bi vlada takođe mogla dosta da uãini na unapređenju lo‰e pozicije na‰e zemlje. To je zemlje. Drugim reãima. Ali. i uvođenje prave konkurencije u sektoru telekomunikacija u ostalim zemljama u tranziciji je znaãajno unapredilo stanje telekomunikacione infrastrukture. jo‰ jedna stvar koja predstavlja tro‰ak na‰e zemlje.

same makroekonomske.Konkurentnost privrede Srbije i radi o tome da ovaj makroekonomski kontekst predstavlja neophodan i potreban. ali i ne i dovoljan uslov za stvaranje bogatstava u jednoj privredi i razumevanje pitanja konkurentnosti. razviju nove robne marke. ispituje makroekonomske izvore rasta GDP-a per capita i generi‰e predviđanja o sposobnosti zemlje da poveça svoj prihod po glavi stanovnika tokom vremena (na srednji rok). Ovakav pristup se ne zasniva na uobiãajenim analizama ‰irokih. na baziãnu osnovu GDP-a per capita koja je odrÏiva na dugi rok. ispituje se odrÏivost trenutnog blagostanja i stavlja se naglasak na određene oblasti kojima se mora posvetiti paÏnja. 3.c. Ipak. agregatnih pokazatelja. Indeks mikroekonomske konkurentnosti teÏi da identifikuje faktore koji podstiãu mikroekonomsku konkurentnost. a time doprinose i boljim privrednim rezultatima jedne zemlje merenim GDP p. ali ga sam ne stvara. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu nacionalnog prosperiteta.c. veç omoguçava zemljama i preduzeçima da razumeju svoje konkurentske prednosti i nedostatke posmatranjem detaljnijih pokazatelja. Ekonomsko bogatstvo jedne privrede se stvara na mikro nivou. bez odgovarajuçih pobolj‰anja i reformi na mikroekonomskom nivou. Definisanje uticajnih faktora konkurentnosti Konkurentske prednosti. bez obzira na faktorsku intenzivnost grana i preduzeça. politiãke. koji mnogo vi‰e zavise od stope investicija i drugih makroekonomskih politika nego sam mikroekonomski prosperitet. Konkurentske prednosti su rezultat napora kompanija da razviju nove proizvode ili unaprede postojeçe.c. kao i kvaliteta nacionalnog mikroekonomskog poslovnog okruÏenja u okviru koga kompanije posluju i konkuri‰u jedna drugoj.2. 297). Za razliku od ovog indeksa. Ono ‰to je vrlo vaÏno. Ovaj indeks obezbeđuje pogled na unutra‰njost. pravne i dru‰tvene reforme neçe dati odgovarajuçe rezultate. odrÏivi nivo tekuçeg GDP p. Uslovi mikroekonomskog okruÏenja su uobliãeni elementima Porterovog “dijamanta konkurentske prednosti” (str. GCI istraÏuje izvore rasta GDP p. Ekonomsko bogatstvo je rezultat strategije i operativne prakse kompanija. Naprotiv.5. ukoliko se u buduçnosti Ïeli obezbediti vi‰i nivo GDP p. Opisani makroekonomski kontekst samo obezbeđuje moguçnosti za kreiranje bogatstva. mikroekonomski pristup konkurentnosti istiãe ãinjenicu da pobolj‰anje nacionalnog konkurentskog potencijala nije linearan proces zasnovan na konstantnom setu varijabli u okviru kojih moraju da se kreçu sve zemlje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 257 . ne proizilaze iz međuzavisnosti faktorskih intenzivnosti na nivou grana i nacionalnih prirodnih bogatstava. unaprede sisteme plasiranja proizvoda na trÏi‰te. Growth Competitiveness Index (GCI). i njegova stopa rasta su povezane na dugi rok i svako od navedenih podruãja zahteva posebno preispitivanje i politiku. merenu nivoom GDP-a per capita. ovi uslovi jesu neophodni. Prema Svetskom ekonomskom forumu (World Economic Forum – WEF). uspe- ‰an ekonomski razvoj podrazumeva da svaka zemlja samostalno pronađe sopstvene izvore konkurentnosti u cilju kreiranja visokog dru‰tvenog proizvoda i Ïivotnog standarda stanovni‰tva. prema pomenutom pristupu. iako njegova trenutna kretanja mogu da potcenjuju (underperform) ili precenjuju (overperform) ovu osnovu na kratki ili srednji rok. Napori menadÏmenta kompanije daju podsticaj za razvoj konkurentskih prednosti. ali ne i dovoljni: kompanije moraju da 3. Prema tome. i uop‰te da inoviraju u ‰irem smislu. po Porteru.c.4. Ipak. Dakle. tamo gde postoje uslovi koji stimuli‰u inoviranje.

a same se strategije razlikuju prema lokaciji. Međutim. politike zapošljavanja i stepen konkurencije Povezane i podržavajuće industrije Uslovi tražnje Razvijenost i kvalitet lokalnih dobavljača i stepen razvijenosti klastera Stepen razvijenosti domaće tražnje i pritisak od strane domaćih kupaca radi unapređenja proizvoda i usluga 258 3. Tako. Slika 3-22: Mikroekonomsko poslovno okruÏenje Raspoloživost faktora (inputa) proizvodnje • Ljudski resursi • Raspoloživost kapitala • Fizička infrastruktura • Administracija • Informaciona infrastruktura • Naučno-tehnološka infrastruktura • Prirodni resursi Okvir za oblikovanje strategija kompanija i konkurenciju Makroekonomski okvir koji oblikuje obim korporativnih investicija. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .Konkurentnost privrede Srbije razviju odgovarajuçe strategije kako bi odgovorile na spoljne podsticaje. kombinacija spoljnih podsticaja (“dijamant”) i odgovarajuçih strategija kompanija – imajuçi u vidu specifiãnosti svake zemlje posebno – predstavlja konkurentski potencijal jedne zemlje. ono ‰to je znaãajno za MICI jeste Porterova tvrdnja da ocena nacionalnog “dijamanta” i strategija kompanija omoguçava ocenu konkurentskog potencijala svake zemlje na mikro nivou. Porter navodi brojne primere zemalja i privrednih grana kako bi pokazao kako konkurentske prednosti proizilaze iz ove kombinacije. istiãuçi da tradicionalna uãenja o apsolutnim i relativnim komparativnim prednostima ne mogu dobro da objasne savremene oblike trgovine između zemalja.

imajuçi u vidu primedbe koje su izreãene. tokom koga se nacionalno poslovno okruÏenje razvija kako bi podrÏalo sofisticiranije i produktivnije naãine konkurisanja kompanija u datoj ekonomiji. DrÏave se na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja suoãavaju sa razliãitim izazovima. Jedna ekonomija ne moÏe biti konkurentna ako kompanije koje posluju u njoj nisu konkurentne. uspe‰an ekonomski razvoj je proces postepene nadgradnje. Faze razvoja konkurentnosti Dalje. onda se pravo shvatanje konkurentnosti svodi na produktivnost. itd. laku dostupnost informacija. prema Porteru. prirodni resursi). bez obzira da li se radi o domaçim ili stranim kompanijama i njihovim filijalama. Konkurentnost jedne zemlje je automatski uslovljena konkurentno‰çu njenih kompanija. brojne ponuđaãe.). S druge strane. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 259 . ali prisutna i u tradicionalnim teorijama. Konkurencija kompanija zasnovana na komparativnim prednostima (jeftina radna snaga i prirodni resursi) mora ustupiti mesto konkurenciji kompanija baziranoj na konkurentskim prednostima koje proizilaze iz jedinstvenih nacionalnih proizvoda i procesa. podrazumeva nalaÏenje odgovora na pitanje: ‰ta je izvor nacionalne konkurentnosti odnosno ‰ta je u osnovi nacionalnog prosperiteta i Ïivotnog standarda? Nacionalni Ïivotni standard je rezultat produktivnosti date privrede. Naprednije i razvijenije korporativne strategije zahtevaju visoko-obuãenu radnu snagu. • Od sva ãetiri elementa "dijamanta" samo je okvir koji oblikuje strategije kompanije i stepen konkurencije potpuno novi element. Ostala tri su izmenjena. odnosno napreduju u smislu karakteristiãnih konkurentskih prednosti i naãina konkurisanja.Konkurentnost privrede Srbije Treba reçi i to da Porterovo uãenje o konkurentnosti trpi i kritike: • Obja‰njava ali te‰ko moÏe da pomogne u predviđanju. kvalitet mikroekonomskog poslovnog okruÏenja. 3. Ono ‰to su u jednoj fazi ekonomskog razvoja bile konkurentske prednosti. u vi‰im fazama ekonomskog razvoja su slabosti. Pravilno shvatanje koncepta konkurentnosti. zapravo vi‰e predstavlja re-afirmaciju tradicionalne H-O-S teorije međunarodne razmene nego kritiku Porterovog koncepta. finansijski kapital. Konkurentnost zasnovana na produktivnosti je u saglasnosti sa ekonomskim razvojem i visoki Ïivotnim standardom stanovni‰tva (adekvatno plaçena radna snaga.4.3. Mikroekonomsku osnovu produktivnosti ãine dve međusobno povezane oblasti: 1. visoki prinosi na kapital.5. • Tradicionalna teorija komparativne prednosti je dosta unapređena uvođenjem necenovnih faktora konkurentnosti i pretpostavkama ograniãene konkurencije. Po‰to ovaj koncept omoguçava ukljuãivanje nove varijable (strategija kompanije) kao i poređenje sa drugim zemljama. Uspe‰an ekonomski razvoj zahteva od kompanija stalno pronalaÏenje novih izvora konkurentskih prednosti odnosno unapređivanje naãina konkurisanja. 3. razvijene nauãno-istraÏivaãke institucije i prisustvo jake konkurencije. merene vredno‰çu dobara i usluga proizvedenih po jedinici ukupnih resursa kojima jedna ekonomija raspolaÏe (ljudski kapital. Veçina ovih kritika Porterovog pristupa. razvijenost strategija i operativnih praksi kompanija je neizbeÏno povezana sa kvalitetom poslovnog okruÏenja. kvalitetnu infrastrukturu. Ako se prethodne napomene uzmu u obzir. jaka nacionalna valuta. analitiãari. itd. stepen razvijenosti strategija i operativne prakse kompanija i 2. ipak mogu imati koristi od benãmarkovanja pojedinih zemalja po ovom pokazatelju.

Svaka od nabrojanih faza ima drugaãiju osnovu odnosno izvore konkurentskih prednosti. Faktorski-rukovođena privreda je veoma osetljiva na poremeçaje na svetskom trÏi‰tu. Tehnologija je uglavnom uvozna i dostupna je kroz strane direktne investicije i kopiranje. osnovni izvori konkurentnosti i izvoza. kao i investicioni podsticaji i pristup kapitalu. Velika investiciona ulaganja u infrastrukturu i kreiranje administracije kao servisa privredi. tehnologija za njihovu proizvodnju i dizajn dolaze i dalje iz inostranstva.Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-23: Faze ekonomskog razvoja Faktorski-rukovođena privreda (Factor-Driven Economy) Investicionorukovođena privreda (Investment-Driven Economy) Inovaciono-rukovođena privreda (Innovation-Driven Economy) U faktorski-rukovođenoj privredi. Nacionalno poslovno okruÏenje je u svim oblastima u potpunosti razvijeno. kako i sam naziv kaÏe. Privreda je jo‰ uvek osetljiva na finansijske krize i sektorske ‰okove. Iako su proizvodi i usluge dosta sofisticiraniji. Kompanije konkuri‰u jedna drugoj jedinstvenim strategijama koje su ujedno globalne.4.5. drugaãije forme integracije sa svetskom privredom i drugaãije prioritete u dijamantu konkurentskih prednosti. dok se kao indikatori koji se dobijaju iz zvaniãne statistike (hard podaci) koriste: 260 3. Tehnologija je dostupna kroz licenciranje. Imajuçi u vidu karakteristike svake od faza ekonomskog razvoja. promene cena i fluktuacije deviznog kursa. Elementi mikroekonomske konkurentnosti MICI se dobija iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca koji predstavlja subjektivni izvor podataka. efikasnost u proizvodnji standardizovanih proizvoda i usluga je osnovni izvor konkurentske prednosti. a kompanije nemaju direktan kontakt sa potro‰aãima. kao i ãinjenicu da postoji velika međuzavisnost između brojnih dimenzija konkurentnosti. U investiciono-rukovođenoj privredi. U ovoj fazi razvoja dominira cenovna konkurencija. u investiciono-rukovođenoj privredi se razvijaju kapaciteti i za unapređenje uvezene tehnologije. Inovativno-rukovođene privrede se karakteri‰u visokim uãe‰çem usluga i otporno‰çu na spoljne ‰okove. strane direktne investicije i kopiranje. su jeftina radna snaga i prirodni resursi. zajedniãka ulaganja. 3. uz prisustvo razvijenih klastera.4. Institucije i podsticaji u cilju podr‰ke inovacijama su izuzetno razvijeni. Inovativno-rukovođena privreda bazira svoje konkurentske prednosti na sposobnosti proizvodnje inovativnih proizvoda i usluga uz upotrebu najnaprednije svetske tehnologije. sasvim je jasno za‰to je prelazak odnosno tranzicija iz jedne faze razvoja u drugu veoma teÏak i komplikovan proces. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Ipak. Kompanije proizvode gotove proizvode ili delove proizvoda dizajnirane u visoko-razvijenim privredama. zajedno omoguçavaju znaãajna unapređenja produktivnosti.

doprinose nacionalnoj produktivnosti. • broj patenata per capita4. Za svaku od ovih grupa zemalja. GDP per capita je naj‰ira mera nacionalne produktivnosti i tesno je povezana sa nacionalnim Ïivotnim standardom tokom vremena.000 US$) i • 19 zemalja sa visokim GDP p. poveçavajuçi uzorak na 76 zemalja. pokazuju izuzetno visok nivo statistiãke znaãajnosti i obja‰njavaju 4 Kako su sva pitanja u anketi.500 i 23. za 2000. je ispravnije.R2 (determini‰e stepen signifikantnosti ocenjene funkcionalne zavisnosti). Tako imamo: • 29 zemalja (zajedno sa na‰om zemljom) sa niskim GDP p.c. glavna zavisna varijabla je GDP per capita. fazama ekonomskog razvoja (od faktorski rukovođene do inovaciono rukovođene privrede). Kod prevođenja broja patenata na skalu od 1-7.c. ispitivane mikroekonomske varijable pokazuju razliãiti stepen statistiãke znaãajnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 261 .c. Kao ‰to se moÏe videti. • 28 zemalja sa srednjim GDP p. Kao pokazatelji statistiãke znaãajnosti koriste se nagib regresije i prilagođeni koeficijent determinacije . koje se nalaze na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja. Za konstrukciju MICI potrebno je identifikovati najznaãajnije dimenzije ili karakteristike mikroekonomske sposobnosti zemlje i vrednovati njihovu statistiãku povezanosti (svake varijable) sa GDP-om per capita (regresiona bivariaciona analiza). iz Srbije. ali kori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to je GDP p. to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu prema obrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta. 3. svrstane u obe kategorije. Za procenu MICI. U izve‰taju Svetskog ekonomskog foruma za 2001. ne samo radnici. GDP po zaposlenom moÏe biti poveçan veçom nezaposleno‰çu ili manjim uãe‰çem radne snage u radnom procesu. Obja‰njavajuçe mikroekonomske varijable su podeljene u one koje mere razvijenost poslovanja preduzeça i njihove strategije i varijable koje mere kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja. posmatrano za sve zemlje.c. godinu. Na‰a zemlja se prikljuãuje ovom spisku zemalja izraãunavanjem indeksa konkurentnosti na osnovu hard podataka za 2000.500 US$).Konkurentnost privrede Srbije • bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu kupovne snage (GDP pc PPP). sve zemlje su podeljene u tri grupe prema nivou GDP-a p. Kako bi se istraÏile razlike u izvorima i razlozima prosperiteta i konkurentnosti pojedinih grupa zemalja na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja. u na‰em sluãaju. godinu. je najbolja. Time je moguçe izvuçi određene preporuke za ove grupe zemalja u cilju napredovanja ka vi‰im. (manje od 6. godinu. odnosno izraãunava se aritmetiãka sredina odgovora svih ispitanika.c. ‰to ne doprinosi nacionalnom bogatstvu. (preko 23. godinu. Upitnik se obrađuje tako ‰to se prosek odgovora za svaku zemlju koristi kao nezavisna varijabla. izraãunatog prema paritetu kupovne moçi (PPP). Bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu kupovne snage (GDP pc PPP) predstavlja zavisnu varijablu.000 US$). izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka. prethodno navedenim. koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi. istraÏivanje u cilju izraãunavanja indeksa konkurentnosti je sprovedeno u 75 zemalja i kori‰çeni su hard podaci za 2000. izraÏena na skali od 1-7.c. U nekim studijama se koristi GDP po zaposlenom. odnosno kao polazni skupovi varijabli u faktorskoj analizi. S druge strane i vlasnici kapitala. (između 6. identifikovane mikroekonomske varijable. prilagođena paritetu kupovne moçi (PPP). GDP p. sumarna mera tekuçe nacionalne konkurentnosti među zemljama.

67 -337.62 1323.69** 8333.357 0.23 1520.156 0.14 -181.325 0.445 633.46 Korigovani R2 Zemlje sa visokim GDP per capita (preko 23000$) Ocena koeficijenta 768.011 -0.91** 94.12 992.29** 8064.25** 0.19** 1003.545 1169.65 0.032 -0.205 0.048 0.53** 4337.529 0.95** 3290.54** Brzina i cena pristupa Internetu 7235.14 525.87** 3013.048 -0.322 -0.52** 3897.70** 4681.59** 0.057 -0.90** 3.667 0.192 0.81** 3144.45** 2393.84 303.036 -0.75 -1885.63 0.81 207.03 -0.004 II.43** 356. Administrativna infrastruktura Nezavisnost sudova 5090.59** 994.20** 2140.74 0.72 0.025 Kvalitet telefonske /faks infrastrukture 4939.54** 7825.043 0.66** 6360.049 -0.96 994.015 -0.62** 4643.31 -417.034 0.012 0.29 61.024 2888.37 723.51** 1662.93** 7999.329 0.563 0.046 0.14** 1951.48* 0.83 -526.93 -111.05 0.56** 10331.18 451.303 0.19 883.30** 4007.69** Birokratija -10947.693 0.88** 4745.711 662.30** 5882.82** Pristup domaćem tržištu akcija4778.336 3165.088 0.18 0.113 0.30** 4201.056 0. godine I.02 321.095 -0.012 0.798 0.76** 3538.035 -0.685 0.058 0.058 0.89 -337.87 1147.038 -0.09** 7827.44** 0.50 145.11** 2.141 0.095 -0.61 1122.93** Razvijenost finansijskih tržišta5868. Napredna 5404.053 -0.08** 3932.63** 3544.89 298.322 0.64 -0.032 -0.663 0.018 0.35** 4378.05 1000.17** 6852.73 1096.462 0.70** 5629.60* 3872.319 -0.41** 0.107 0.408 0.036 -0.204 0.500$ i 23000$) Ocena koeficijenta 5005.053 262 3.047 -0.88** 2494.07** 2536.59** Priroda konkurentske prednosti 6175.72** Administrativna opterećenja za novoosnovane kompanije 6134.055 0.077 0.361 0. Fizička infrastruktura Generalni kvalitet infrastrukture a.498 0. zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000.88 725.77 695.032 -0.5 0.697 0.053 -0.269 0. Raspoloživost kapitala Koliko je lako dobiti kredit 7985.107 0.87** 9585.018 0.057 -0.37** 2770.86** 5198.83 499.46 Korigovani R2 Kvalitet procesa proizvodnje 8009.221 0.74 0.71 0.220 0.055 -0.83 1695.74** -4968.228 0.82 402.044 -0.761 0.42 0.16 -63.84 814.691 0.496 0.19 Korigovani R2 Zemlje sa srednjim GDP per capita (između 6.047 0.631 0.013 -0.58 -213.81* 153.711 0.442 0.67** 1815.93 1721.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-39: Rezultati ocenjivanja linearnih regresija.021 0.18 -2345.190 0.037 0.06 0.48** 7434.60** 8301.25 -383. POSLOVANJE I STRATEGIJA PREDUZEĆA Uzorak od 76 zemalja Ocena koeficijenta Korigovani R2 Zemlje sa niskim GDP per capita (manje od 6.69* -84.166 0.84** Dostupnost špekulativnog kapitala7248.012 0.21 4119.027 0.73 364.058 0.49** 7429.320 0.56 -1628.036 -0.046 -0.10** 543.555 -0.19** 1142.85** Edukacija zaposlenih Razvijenost marketinga Voljnost da se delegiraju nadležnosti Prostor za inovacije Koliko kompanije troše na istraživanje i razvoj Prisustvo lanca vrednosti Prisustvo na stranim tržištima Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda Stepen brige za potrošače Kontrola nad prodajom u inostranstvu Robne marke Profesionalni menadžment Način stimulisanja radnika Obim regionalne prodaje 8121. Osnovna Kvalitet putne infrastrukture Razvijenost železničke infrastrukture Kvalitet lučke infrastrukture Kvalitet vazduhoplovne infrastrukture b.105 738.00 726.41 1068.176 0.272 0.028 0.10 70.756 0.26** 7126.47* -226.33 848.024 -0.051 -0.268 0.65 0.81** 6734.337 0.72* 695.304 0.500$) Ocena koeficijenta 1022. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .004 -0.74 338.094 -0. Uslovi povezani sa faktorima (inputima) 1.14* 887.148 0. NACIONALNO POSLOVNO OKRUŽENJE A.53 214.233 0.049 -0.63 0.54** 0.057 0.15** 4390.

025 -0.040 -0.394 -266.036 2010.10 905.48** 1215.326 0.578 Kvalitet domaćih dobavljača 9429.06** 4705.802 0.013 0.95** 0.146 -0.21** 1209.141 0.85 1154. godine) Kvalitet ustanova za naučna istraživanja Istraživačka saradnja između fakulteta i industrije Uzorak od 76 zemalja Ocena koeficijenta 4971.040 -0.71** 3100.40 907.13 1280.278 0.098 -1178.027 -0.008 -0.026 0.006 0.055 0.267 Dostupnost domaćih specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke 8008.039 -0.33 321.801 0.12** Distorzivne državne subvencije 6619.98 400.22** 3726.095 0.55 423.92 2248.654 0.38 680.03 -0.79* 341.91* 0.133 0.439 711.80 662.014 0.98* 1023.015 -0.645 0.357 0.056 0.015 0.18 896. POSLOVANJE I STRATEGIJA PREDUZEĆA 4.047 0.697 0.027 -0.64** Prikrivene trgovinske barijere 6737.23 -0. USLOVI TRAŽNJE Sofisticiranost kupaca 7938.89 Korigovani R2 0.68** Efikasnost antimonopolske politike 7680.43** Efikasnost korporativnih odbora 7549.29 Korigovani R2 Zemlje sa srednjim GDP per capita (između 6. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 263 .88** 1778.43 2800.059 -0.30 991.238 0.218 Dostupnost domaćih mašina za proizvodnju 5036.027 -0. Napomena: ** signifikantno na manje od 5%.18 -0.31 1378.044 -0.452 0.036 0.225 -0.037 -0.112 0.38 221.96 -102.56** 6550.45 1431.65 792.036 -0.756 0.12 100.38** 0.34 3966.71** Decentralizacije korporativnog poslovanja 6596.128 -0.795 Razvijenost klastera 7674.255 0.47** 0.45 Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka 10312.014 -0.64** 2421.514 0.005 0.57** 3831.80** 5359.** 1074.95** 930.34** Razvijenost domaće konkurencije 7301.00** 7635.65** Zaštita intelektualne svojine 6340.521 0.64 993.04 -582.068 5979.84** 4652.045 -0.53 840.47** Strogost ekoloških propisa 6083.31 644.058 0.47 809.67 565.48** 0.054 0.00** 7996.05 0.101 0.45** 0.022 0.491 0.17 279.037 0.95** Intenzitet domaće konkurencije 9319.229 0.350 0.240 -0.73 65.052 4221.058 -0.75 3367.83** 0.001 0. Ljudski resursi Kvalitet državnih škola Dostupnost inženjera i naučnika Kvalitet škola za menadžment 5.588 Dostupnost domaćih komponenti i delova 5213.34** 2077.052 0.66 -33.052 -0.20 -0.40** Saradnja u odnosima između radnika i poslodavaca 6171.379 0.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-39 (nastavak) I.031 C.009 0.28 902.156 0.26** 0.88 1839.00 0.95** 4298.018 5183.360 1362.81 2744.004 Podaci o GDP PPP per capita su preuzeti iz "Global Competitivness Report 2001-2002".80** Korigovani R2 Zemlje sa visokim GDP per capita (preko 23000$) Ocena koeficijenta 158.70** 5751.576 D.019 0.836 0.294 0.52 1536.359 0.1 1139.007 0.03** Prisustvo zahtevanih regulatornih standarda 7128.54 598.597 Dostupnost domaćih usluga u oblasti informacionih tehnologija 8246.91 -0.388 0.107 -0.89 797.89** Zakoni koji regulišu upotrebu IKT 7365.714 775.058 -0. Kontekst za strategiju firme i konkurenciju Protekcionizam u odlučivanju državnih funkcionera 7683.66** 1 548. 3.008 -0.23** 7020.43** 63.87 -0.47 -185.500$) Ocena koeficijenta 583.10** Kupovina proizvoda napredne tehnologije od strane države 9968. Povezane i pomoćne grane Brojnost domaćih dobavljača 11011.041 0.82** 0.242 -0.21* 0.99 0.667 0.267 0.37** 651.43 1223.02** 0.052 -0.662 0.99** 2468.78** 3488.54** Ukupna vanredna plaćanja (mito) 7186.020 -0.009 0.557 0.018 -0.00 539.055 2165.37** 0.08 424.90 987.083 4479.056 0. * signifikantno na manje od 10%.054 0.60** 5184.29 -85.60** 482.073 -781.15** 4797.538 0. Nauka i tehnologija Patenti per capita (2000.039 -0.79** Korigovani R2 Zemlje sa niskim GDP per capita (manje od 6.128 -0.303 0.99 2326.054 B.55 14.21 -890.029 0.427 155.099 0.745 0.94** 0.345 0.94 926.75** 0.23** 0.500$ i 23000$) Ocena koeficijenta 2307.119 0.035 -0.82 606.

naroãito se istiãu: generalni kvalitet infrastrukture. U okviru varijabli poslovanja i strategije preduzeça najveçi stepen bilateralne povezanosti sa GDP p. među zemljama. prostor za inovacije. kao ‰to je veç reãeno.c. vidljivo je postojanje jake veze između varijabli iz sve ãetiri dimenzije poslovnog okruÏenja i konkurentnosti. Ove zemlje svoju konkurentnost uglavnom baziraju na kori‰çenju jeftinih raspoloÏivih resursa i nalaze se na poãetku procesa uãenja kada se radi o primeni marketinga i razvijanju sopstvenih brendova. • Kada se radi o nacionalnom poslovnom okruÏenju. brzina i cena pristupa Internetu.c. Među uslovima traÏnje skoro sve varijable su visoko statistiãki znaãajne. Kod varijabli vezanih za uslove traÏnje. prisustvo na stranim trÏi‰tima.c. Baziãan mikroekonomski okvir poslovanja predstavlja neophodnost za ove zemlje.). Kada se radi o raspoloÏivosti faktora proizvodnje. Međutim. Na kraju. stepen statistiãke znaãajnosti i uticaja pojedinih varijabli na GDP p. Time se dokazuje i snaÏna povezanost ovog ‰irokog spektra varijabli sa konkurentno‰çu nacionalnih ekonomija. razvijenost marketinga i izdvajanje za istraÏivanje i razvoj.c. Mada.c. Kod povezanih i podrÏavajuçih grana to su sledeçe varijable: kvalitet domaçih dobavljaãa i dostupnost domaçih komponenata i delova. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . kvalitet telefonske/faks infrastrukture. dostupnost kredita. I me đu varijablama konteksta za oblikovanje strategija kompanija i konkurenciju: prikrivene trgovinske barijere i efikasnost antimonopolske politike. Sasvim je jasno da se radi o mikroekonomskim varijablama poslovanja koje su karakteristiãne za zemlje ove grupe. Kod povezanih i podrÏavajuçih grana najznaãajnija varijabla je kvalitet domaçih dobavljaãa. se razlikuje po grupama zemalja na razliãitim nivoima razvijenosti. prema nivou statistiãke znaãajnosti ne zaostaju ni ostale varijable iz ove grupacije (voljnost delegiranja nadleÏnosti. su pokazale sledeçe varijable: kvalitet procesa proizvodnje. dostupnost spekulativnog kapitala i saradnja između fakulteta i privrede. prisustvo lanca vrednosti. s obzirom da i na‰a zemlja pripada toj grupaciji zemalja: • Međ u varijablama razvijenosti poslovanja i strategije preduzeça najvi‰i stepen statistiãke znaãajnosti imaju: razvijenost marketinga. edukacija zaposlenih. u okviru konteksta za oblikovanje strategija preduzeça i konkurencije. Kada je reã o varijablama iz “dijamanta” (nacionalno poslovno okruÏenje). statistiãki najznaãajnije su: prisustvo regulatornih standarda i strogost ekolo‰kih standarda. razvijenost robnih marki i priroda konkurentske prednosti (da li se konkurentnost zasniva na jeftinim resursima ili inovativnim proizvodima).Konkurentnost privrede Srbije znaãajan procenat varijacija nivoa GDP p. priroda konkurentske prednosti. brzina i cena pristupa Internetu i kvalitet drÏavnih ‰kola.. kvalitet luãke i vazduhoplovne infrastrukture. Mi çemo ovde pogledati koje su to varijable u okviru navedenih dimenzija mikro- ekonomske konkurentnosti koje su statistiãki najznaãajnije u okviru grupe zemalja sa niskim GDP-om p. itd. situacija je sledeça – me đu varijablama raspoloÏivosti faktora proizvodnje najveçu signifikantnost imaju: generalni kvalitet infrastrukture. Svaka od ovih varijabli obja‰njava vi‰e od 70% varijacija GDP p. istiãu se posebno varijable: za‰tita intelektualne svojine i efikasnost antimonopolske politike. Naravno da teÏnja ka vi‰em nivou ekonomskog razvoja i prelasku u grupaciju zemalja 264 3. kvalitet procesa proizvodnje.

5.Konkurentnost privrede Srbije sa srednjim dohotkom podrazumeva unapre đenje postojeçih i razvoj novih strategija i okvira poslovanja preduzeça. c) Kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja (Quality of National Business Environment). indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) dobijamo kao ponderisan prosek dva subindeksa: b) Stepen razvijenosti strategija i operativnih praksi kompanija (Sophistication of Company Operations and Strategies). Nerazvijene zemlje beleÏe lo‰e rezultate po pitanju razvijenosti poslovnog okruÏenja. U stvari. Njihov odnos mogao bi da se protumaãi na sledeçi naãin: koristi od boljeg poslovnog okruÏenja za nacionalni prosperitet se poveçavaju sa razvijeno‰çu operativnih praksi i strategija kompanija. Poznavanje ovih varijabli je veoma vaÏno za razumevanja pozicije i ranga na‰e zemlje na osnovu izraãunatog indeksa mikroekonomske konkurentnosti (MICI). Na nivou kompanija najznaãajnije izmene se tiãu unapređenja proizvodnog procesa. respektivno. 3. A o kojim se varijablama radi. boljeg op‰teg obrazovanja i obuke rukovodeçeg kadra. u grupaciji zemalja sa srednjim dohotkom visoko statistiãki znaãajne. transparentnosti i konkurentskog pritiska u cilju unapređenja faktorski-rukovođene konkurencije. Izraãunati ponderi za razvijenost poslovanja i strategije preduzeça i kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja iznose 0. Svetski ekonomski forum u svom Izve‰taju daje preporuke za svaku grupu zemalja u cilju unapre đivanja konkurentnosti. imaçe nesrazmerne koristi (zbog veçeg znaãaja poslovanog okruÏenja). dok zemlje koje 3. za‰tite intelektualne svojine i uvođenje i jaãanje antimonopolske politike. ali vaÏi i obrnuto. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 265 . smanjivanja korupcije. gde su gotovo sve varijable. cilj je biti maksimalno moguçe efikasan u ovoj fazi razvoja. uvođenje marketinga i sopstvenih brendova i zapoãinjanje delegiranja nadleÏnosti.4.62. Rezultati testa pokazuju da su ovi indeksi pozitivni i signifikantni. Proces tranzicije iz jedne u drugu fazu ekonomskog razvoja moÏe da bude veoma teÏak i bolan. kojoj i mi pripadamo. date u Izve‰taju iz 2001. Sve ove preporuke trebale bi da kreiraju osnovu efikasnosti. jer svaka od tih faza podrazumeva razliãite konkurentske prednosti i razliãite prioritete u “dijamantu”. Konkretne preporuke vezane za Srbiju biçe prezentirane nakon analize indeksa mikroekonomske konkurentnosti (MICI) i njegovih subindeksa. iz obe kategorije varijabli.5. Zemlje koje podjednako unapre đuju i poslovno okruÏenje i kontekst preduzeça. naroãito po pitanju razvijenosti klastera i mera vezanih za tehnologiju i inovacije. najveçi izazov predstavlja iznalaÏenje ili razvijanje drugih konkurentskih prednosti ili izvora osim onih zasnovanih na jeftinoj radnoj snazi i prirodnim resursima. Ovde çemo se detaljnije osvrnuti na preporuke Svetskog ekonomskog foruma za grupu zemalja sa niskim dohotkom. najbolje pokazuje tabela. kao i za davanje određenih preporuka kako da se postojeça konkurentnost unapredi. Prioriteti vezani za unapređenje poslovnog okruÏenja se tiãu pobolj‰anja kvaliteta infrastrukture (saobraçaj i telekomunikacije). Poslovanje i strategije preduzeça i uticaj pojedinih elemenata poslovnog okruÏenja se razlikuju po zemljama na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja. Za nerazvijene zemlje ili zemlje sa niskim dohotkom u faktorski-rukovođenoj fazi razvoja. Upravo na osnovu regresione analize. godine. Merenje mikroekonomske konkurentnosti Nakon predtestiranja.31 i 0. liberalizacije trgovine.

Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . godine Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeća 2 1 3 4 6 5 7 10 9 8 11 17 13 12 15 21 16 19 18 24 20 22 14 23 26 25 33 32 29 30 28 44 41 27 35 43 59 Rang prema kvalitetu nacionalnog poslovnog okruženja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 18 12 10 11 15 14 13 16 17 20 19 22 21 24 23 25 28 26 27 29 32 34 30 31 38 35 36 33 Finska SAD Holandija Nemačka Švedska Švajcarska Francuska Velika Britanija Danska Japan Austrija Kanada Singapur Belgija Island Australija Izrael Norveška Irska Novi Zeland Tajvan Hong Kong SAR Italija Španija Južnoafrička Republika Koreja Mađarska Estonija Čile Brazil Slovenija Portugal Češka Republika Trinidad i Tobago Poljska Indija Slovačka 24864 33886 25598 24931 23884 28518 24032 23197 27120 25796 26314 27783 23000 26958 29167 25758 19577 29500 25200 20010 17223 24448 23304 19202 9189 17311 12335 9178 9187 7389 17127 16882 13721 8771 8971 2403 11035 266 3.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-40: Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti. uzorak od 76 zemalja Zemlja GDP PPP per capita 2000.

Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 267 . godine Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeća 39 38 31 40 34 47 36 55 37 48 50 45 42 54 49 46 56 53 52 57 51 60 58 65 62 68 64 66 61 70 63 69 67 75 73 71 72 74 76 Rang prema kvalitetu nacionalnog poslovnog okruženja 37 40 43 39 46 42 48 41 49 45 44 47 51 50 52 55 53 56 58 54 59 57 60 61 64 62 65 66 67 63 68 70 71 69 72 73 74 75 76 Malezija Latvija Jamajka Tajland Kostarika Urugvaj Panama Jordan Kina Litvanija Grčka Egipat Mauricijus Turska Meksiko Filipini Argentina Kolumbija Rusija Šrilanka Indonezija Ukrajina Dominikanska Republika Peru Zimbabve Venecuela El Salvador Rumunija Vijetnam Bugarska Nigerija Gvatemala Paragvaj Srbija i Crna Gora Nikaragva Ekvador Bangladeš Honduras Bolivija 8924 6838 3657 6469 9236 8904 6169 4079 3953 6999 16326 3602 9512 6870 8914 3956 12314 5923 8213 3512 3014 3693 5962 4797 2697 5677 4477 6309 1974 5469 871 3784 4396 2300 2396 3068 1561 2469 2408 Izvor: izraãunato na temelju podataka preuzetih iz "Global Competitivness Report 2001-2002".Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-40 (nastavak) Zemlja GDP PPP per capita 2000. 3.

tako da u malom uzorku uticaj pojedinih varijabli ne moÏe biti statistiãki razluãen odnosno razdvojen. zemlje iz uzorka se grupi‰u oko ocenjene regresione linije. mesto. Za par mesta ispred nas su i Rumunija i Bugarska. MoÏe se reçi da je ovakva na‰a pozicija. koji bi se mogao oãekivati kao rezultat njihove trenutne mikroekonomske konkurentnosti izmerene indeksom mikroekonomske konkurentnosti (MICI). nije odrÏiv na dugi rok. Iz tabele 3-40 se vidi da je na‰a zemlja u 2000. Zahvaljujuçi izraãunatom MICI-u moguçe je ustanoviti da li tekuçi nivo nacionalnog prosperiteta meren GDPom p. stavljanjem u odnos indeksa mikroekonomske konkurentnosti i tekuçeg GDPa p. Na osnovu ocenjene zavisnosti između GDP-a PPP p. Mnogi od mikroekonomskih indikatora su povezani. moÏemo primenom regresione analize meriti odnose konkurentnosti između analiziranih zemalja. jedino ispred Bolivije. rezultat lo‰eg subindeksa poslovanja i strategije preduzeça. Prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça zauzimali smo pretposlednje 75. među zemljama. Ovo nije dobar znak. Slovaãka su daleko ispred nas i po ukupnom indeksu i po oba subindeksa. Pore đenjem posmatranih privreda po ovom indeksu moguçe je odrediti rang konkurentnosti razliãitih privreda.c. Sve zemlje u tranziciji sa kojima poku‰avamo da se poredimo: Mađarska. po svim indeksima. kada je reã o MICI. prevazilazi neki nivo GDP-a p. prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti (MICI). Sada kada imamo izraãunate indekse. ‰to znaãi da postoji jaka veza između mikroekonomskih okolnosti i tekuçeg nacionalnog prosperiteta.c. Faktorska analiza je statistiãka tehnika za redukciju informacija sadrÏanih u ‰irem skupu podataka odre đivanjem. Eventualni razlozi precenjenosti mogu biti: suvi‰e veliko oslanjanje na prirod- 268 3. Ovo tumaãenje je jako vaÏno za razumevanje dobijenih rezultata kada se radi o subindeksima u sluãaju na‰e zemlje. Moguçe je videti poloÏaj na‰e zemlje u odnosu na druge zemlje i u odnosu na regresionu liniju. moÏemo reçi da poslovno okruÏenje (nekompletno i nedovoljno razvijeno) pruÏa mnogo vi‰e nego ‰to su kompanije spremne ili sposobne da iskoriste. odrÏiv na dugi rok ili ne. jer ukazuje da tekuçi nivo GDP-a p. za 2000 godinu i indeksa mikroekonomske konkurentnosti. Ceo postupak se sprovodi sa ciljem da se obezbedi jedinstveni kompozitni pokazatelj relativne mikroekonomske konkurentnosti svake zemlje sadrÏan u indeksu mikroekonomske konkurentnosti. Poljska. Rezultat faktorske analize je mikroekonomski indeks konkurentnosti (MICI).Konkurentnost privrede Srbije nemaju uravnoteÏen odnos prema ove dve dimenzije imaçe nesrazmerne tro‰kove. izraãunavanjem ili procenjivanjem zajedniãke varijanse me đu svim ukljuãenim varijablama. Slovenija.c. godini zauzimala tek 71.c. Za izraãunavanje MICI indeksa. mesto od ukupno 76 zemalja. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . âe‰ka. Zato se koristi faktorska analiza. kombinuju se date mikroekonomske varijable upotrebom faktorske analize (common factor analysis) da bi se ekstrahovali zajedniãki faktori i izraãunali faktorski skorovi sumarnih faktora konkurentnosti.c. Ovo je posebno znaãajno radi međunarodne komparacije poloÏaja Srbije u odnosu na nacionalnu konkurentnost drugih zemalja. Regresiranjem MCI obja‰njava se 85% varijacija GDP p.c. Odnosno. Zemlje koje se nalaze iznad regresione linije (precenjene – overperformers).c. su one ãiji tekuçi GDP p. dok smo prema subindeksu nacionalnog poslovnog okruÏenja bili na 69 mestu.

Ovo znaãi da na‰ tekuçi nivo GDP p. i slaboj primeni savremenih faktora. U pojedinim sluãajevima (vaÏi i za na‰u zemlju). jer u suprotnom kompanije mogu premestiti svoje operacije i poslovanje u druge zemlje. upotreba perspektivnih faktora konkurentnosti. Zemlje koje se nalaze ispod regresione linije (potcenjene – underperformers) imaju veçi stepen mikroekonomske konkurentnosti merene MICI-em nego ‰to im je tekuçi nivo GDP-a p. Razloge za ovakvu poziciju treba pre svega traÏiti u preteranoj upotrebi prevaziđenih faktora proizvodnje i zasnivanju konkurentskih prednosti na jeftinim resursima i proizvodima male dodate vrednosti. Pretpostavka je da razvijenost poslovanja i strategija preduzeça zavisi od kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja.Konkurentnost privrede Srbije na bogatstva i jeftine resurse koji mogu da ugroze stabilnost prihoda i nisu perspektivini faktori konkurentnosti. strate‰ki naãin razmi‰ljanja. U cilju dalje analize konkurentskih uslova zemalja. Statistiãka analiza potvrđuje ovu pretpostavku. menadÏersku praksu i uop‰te obrazovanje kadrova vezano za poslovanje preduzeça. ili se radi o kompanijama iz grupe zemlja sa srednjim dohotkom koje su previ‰e zavisne od doradnih poslova ili od filijala multinacionalnih kompanija koje ne konkuri‰u sa naprednim strategijama. veliko uãe‰çe sive ekonomije. jer postoji visok nivo korelacije između ovih subfaktora. u sluãaju izuzetno brzog napredovanja pojedinih zemalja (Estonija. i obrnuto. Razlozi potcenjenosti mogu biti: makroekonomske i politiãke nestabilnosti. Primera radi. Zemlje koje se nalaze iznad regresione linije imaju naprednije kompanije u odnosu na kvalitet poslovnog okruÏenja.c. U tom kontekstu mogle bi da posluÏe i prethodno date preporuke za zemlje sa niskim dohotkom iz Izve‰taja Svetskog ekonomskog foruma iz 2001. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 269 . U svim ovim sluãajevima potrebno je unaprediti preduzetni‰tvo. dobro postavljena. godine. Ocenjena zavisnost između poslovanja i strategije kompanija i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja daje moguçnost analize stepena razvijenosti ovih subfaktora po zemljama i među njima. Jasno je da se na‰a zemlja nalazi iznad regresione linije i da pripada grupi precenjenih zemalja. vremensko ka‰njenje pobolj‰anja GDP-a p. 3. radi se o vodeçim kompanijama iz grupe zemalja sa niskim dohotkom koje se bave ekstrakcijom resursa. veliãina zemlje. prevazilazi na‰u realnu mikroekonomsku konkurentnost datu MICI-em i da nije odrÏiv na dugi rok. Potcenjenost je dobar znak za buduçnost. Finska). mogu se izraãunati zajedniãki faktorski skorovi za varijable koje se odnose na poslovanje i strategije preduzeça i na nacionalno poslovno okruÏenje. Naravno potrebna su pobolj‰anja u “dijamantu”. Zemlje koje se nalaze ispod regresione linije imaju kvalitetnije poslovno okruÏenje nego ‰to je razvijenost operativnih praksi i strategija preduzeça da se prednosti takvog okruÏenja iskoriste.c.c. Radi unapređenja mikroekonomske konkurentnosti potrebno je unapređenje i strategija i operativnih praksi kompanija i nacionalnog poslovnog okruÏenja.c. jer se one jo‰ uvek oslanjaju na tradicionalne naãine konkurisanja. originalnih proizvoda i savremenih metoda poslovanja. uz eliminisanje određenih ograniãenja. itd. svetski uticaj (primer SAD). problem se javlja usled brzog i naglog pobolj‰anja kvaliteta poslovnog okruÏenja koje se ne koristi od strane kompanija. znaãajan priliv kapitala i investicija spolja od strane multinacionalnih kompanija ili finansijske pomoçi iz inostranstva. raspoloÏivost prirodnih resursa. jer je osnova konkurentnosti za podr‰ku vi‰em nivou GDP-a p.

0 3.5 -1.5 1. godine i indeksa mikroekonomske konkurentnosti 15000 10000 5000 0 -0.0 0.0 0.0 1.0 -1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata Indeksi mikroekonomske konkurentnosti .5 Mađarska Slovačka Kostarika Urugvaj Mauricius Poljska Čile Meksiko Južnoafrička Republika Rusija Dominikanska Republika Malezija Estonija Litvanija Rumunija Brazil Letonija Turska Vene Bugarska cuela Panama Tajland Ekvador Paragvaj Peru Kolumbija Jordan Trinidad i Tobago Ukrajina Filipini Nikaragva El Salvador Kina Jamajka Honduras Gvatemala Egipat Bolivija Zimbabve Šri Lanka Indija Vijetnam Indonezija Bangladeš Nigerija -2.270 Konkurentnost privrede Srbije SAD Norveška Island Švajcarska Danska Holandija Finska Nemačka Švedska Velika Britanija Austrija Francuska Kanada Belgija Irska Hong Kong SAR Italija Singapur Novi Zeland Španija Izrael Tajvan Slovenija Grčka Portugal Češka Argentina Koreja Australija Japan 40000 GDP PPP per capita 35000 30000 25000 20000 Srbija i Crna Gora Slika 3-24: Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000.5 2.

0 Finska Holandija Nemačka Švedska SAD Švajcarska Japan Danska Velika Britanija Austrija Belgija Singapur Izrael Irska Island Kanada Tajvan Španija Koreja Trinidad i Tobago Slovenija Čile Južnoafrička Republika Francuska 2.0 1.0 0.0 -1.0 2.5 -1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata Australija Norveška Novi Zeland Hong Kong SAR 0.5 Italija 1.5 Bolivija Srbija i Crna Gora 2.5 -0.5 1.5 0.0 Subindeks nacionalnog poslovnog okruženja 1.0 271 .5 Mauricius 0.5 -1.0 3.5 -2.0 Meksiko Kostarika Jamajka Brazil Panama Mađarska Filipini Kina Poljska Estonija Kolumbija Letonija Rusija Egipat Indija Češka Indonezija Dominikanska Republika Tajland Portugal Malezija Zimbabve El Salvador Jordan Turska Vijetnam Grčka Urugvaj Slovačka Nigerija Ukrajina Litvanija Paragvaj Peru Šri Lanka Rumunija Argentina Gvatemala Venecuela Ekvador Bugarska Bangladeš Honduras Nikaragva -1.0 Slika 3-25: Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja Subindeks poslovanja i strategije preduzeća -0.2.5 Konkurentnost privrede Srbije -2.

ali nije efektivna i ne daje rezultate u cilju unapređivanja poslovanja preduzeça. Proizvode se proizvodi niske tehnolo‰ke intenzivnosti. ove promene nisu i praktiãno implementirane ili su lo‰e sprovedene. tako da se preduzeça nalaze u periodu ãekanja i neizvesnosti ‰ta çe se dalje de‰avati. 272 3. ‰to bi sigurno doprinelo podizanju konkurentnosti poslovanja na‰ih preduzeça.5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . za razliku od privatnog sektora koji neznatno bolje posluje ali ima manje uãe‰çe. Ovaj deo privrede koji posluje. koji preovlađuje kod na‰ih malih i srednjih preduzeça. Statistiãka analiza primenjena u izraãunavanju indeksa mikroekonomske konkurentnosti Statistiãka analiza koju smo primenili da bismo izraãunali indeks mikroekonomske konkurentnosti5 sastojala se iz dva okvira: Faktorska analiza kao sredstvo za izraãunavanje dvaju subindeksa koji predstavljaju kompozitne indekse u formiranju mikroekonomskog indeksa konkurentnosti preuzeta je iz Porter-ove metodologije predstavljene u “Global Competitivness Report 2001-2002”. Na ovaj naãin ona rasipaju i sredstva i vreme za obavljanje poslova za koja nisu kvalifikovana i nemaju dovoljno znanja. saradnja privrede i nauke najãe‰çe postoji samo u formalnom smislu. takve zemlje imaju nesrazmerne tro‰kove. odnosno vi‰e se ulaÏe u kvalitet poslovnog okruÏenja. je u potpunosti neprirodan i nelogiãan za njih – direktan izvoz. ‰ta vi‰e. Delom je to zbog nedostatka sredstava da se one sprovedu. a podr‰ka i pomoç drÏave je minimalna i neorganizovana. ima brojne probleme i 5 nedostatke. najveçi deo na‰ih preduzeça nema razvijene strategije poslovanja i upravljanja (koje ukljuãuju i edukaciju kadrova). Dalje. celokupna privreda i dru‰tvo se nalaze u procesu tranzicije koja nije zavr‰ena. nego u unapređenje sektora preduzeça. koji nisu konkurentni na međunarodnom trÏi‰tu i koji odbacuju niske eventualne profite. Takođe. određene sistemske promene su tek uãinjene i time je pobolj‰an i kvalitet poslovnog okruÏenja. Dok su određene promene poslovnog okruÏenja uãinjene. Slaba razvijenost sektora preduzeça u odnosu na poslovno okruÏenje moÏe biti posledica lo‰eg poslovanja dru‰tvenih i drÏavnih firmi koje jo‰ uvek imaju visoko uãe‰çe po mnogim pokazateljima poslovanja.4. Razlozi ovakve na‰e pozicije su brojni. Nema saradnje ni samih preduzeça u repro-lancu i organizovanog nastupa na domaçem i inostranom trÏi‰tu (primer klastera).6. Proces distribucije i plasiranja proizvoda na inostrano trÏi‰te. zaokupljeni tekuçim problemima poslovanja. Ovo je posledica s jedne strane nedostatka razvijene distributivne mreÏe. Domaçi privrednici to prepoznaju.Konkurentnost privrede Srbije Na‰a zemlja se nalazi ispod regresione linije i ima bolji kvalitet poslovnog okruÏenja nego ‰to su kompanije spremne da iskoriste. kao ‰to je ranije reãeno. male dodate vrednosti. tako da privrednici nemaju praktiãnu percepciju tih promena. Postoje naravno i problemi praktiãne prirode koji su povezani sa prethodnim napomenama. Ovakva pozicija na‰e zemlje moÏe biti posledica ne pridavanja podjednakog i istovremenog znaãaja razvoju ove dve oblasti. pa nema ni preteranog pobolj‰anja poslovanja preduzeça. sektor privrede i preduzeça je prepu‰ten sam sebi. Ovo su samo neki od brojnih problema koji obja‰njavaju nedovoljnu iskori‰çenost “pogodnosti” postojeçeg poslovnog okruÏenja od strane na‰ih preduzeça. U tom sluãaju. S druge strane. 3. (uglavnom mala i srednja privatna preduzeça). a delom zbog nerazumevanja njihovog znaãaja za unapređenje poslovanja. tranzicija je i usporena. a s druge strane neznanja ovih preduzeça. S obzirom da smo relativno skoro krenuli sa ozbiljnijim reformama. Međutim.

i obiãno za rezultat daje minimalnu rezidualnu varijansu u poređenju sa drugim metodama faktorske analize. obja‰njeno je u knjizi Z. ãije vrednosti predstavljaju ocenjene subindekse za svaku od zemalja u uzorku. Dakle. odnosno faktorima koji nisu ekstrahovani ni jednim zajedniãkim faktorom. dok su u drugom podskupu varijabli izostale varijable koje mere raspoloÏivost i tro‰kove mobilnih telefona. Prvi podskup se sastojao od 16. • Faktorske analize koje smo sproveli da bismo iz svakog podskupa varijabli ekstrahovali faktore i ocenili faktorske skorove. Po‰to posmatrani skup varijabli predstavlja inpute za naredni korak. Varijable koje smo koristili u analizi su grupisane u dva skupa i iz svakog od njih je nakon redukcije podataka ekstrahovan po jedan faktor. obja‰njavaju od 70-80% ukupne varijanse u svakom od podskupova varijabli. primenili smo kriterijum po kojem vrednosti ocenjenih karakteristiãnih korena veçih od jedinice sugeri‰u relevantnost izabranog faktora. koju smo mi izostavili usled njene neraspoloÏivosti. kao i naãina ocenjivanja faktorskih skorova. prilagođavanje potro‰aãa novim proizvodima i liberalizaciju tarifa. Navedene varijable su izostavljene u izraãuvavanju mikroekonomskog indeksa konkurentnosti zbog njihove neraspoloÏivosti u bazi podataka koja je kori‰çãena za “Global Competitivness Report 2001-2002”. kao i vrednosti korigovanog koeficijenta determinacije (koji meri stepen obja‰njenog varijabiliteta u GDP PPP/capita nakon izvr‰ene korekcije za statistiãki broj stepeni slobode) pokazatelji su statistiãke verodostojnosti ocenjene jednaãine. 3. kvalitet matematiãkog i nauãnog obrazovanja. koje pored toga ‰to je njihovo ukljuãivanje ekonomski opravdano. U ocenjivanju modela faktorske analize opredelili smo se za metod maksimalne verodostojnosti. U originalnom Porter-ovom radu u formiranju prvog subindeksa kori‰çena je i varijabla dominantnost licenci stranih tehnologija. odnosno izbora metoda ocenjivanja faktorskog modela. odnosno primenu faktorske analize. Ekstrahovani faktori. Sprovođenjem Bartlettovog testa sferiãnosti. Faktorska analiza sprovedena je na dva podskupa varijabli. a F su ekstrahovani zajedniãki faktori. a drugi od 44 varijable7. Takođe. imaju i statistiãki signifikantan uticaj na vrednost GDP PPP/capita u celom uzorku. adekvatnost zakona javnog sektora. Dobijene ocene regresionih koeficijenata i stepen njihove statistiãke signifikantnosti. to je bilo potrebno izabrati takav skup varijabli. U ekstrahovanju zajedniãkih faktora. za‰titu poslovanja od strane policije. Beograd. koji ima aproksi2 mativno χ raspodelu sa odgovarajuçim 6 7 Teorijsko obja‰njenje ekstrahovanja faktora. J. Matematiãki model faktorske analize6 se predstavlja na sledeçi naãin: X i = aiF + ε i . Kovaãiç «Multivarijaciona analiza». Kako nam je bio cilj da rezultate faktorske analize koristimo dalje u regre- siji sa GDP PPP/capita da bismo izraãunali ocene pondera za svođenje dva subindeksa na jedan zajedniãki pokazatelj. opravdanost ekstrahovanja faktora u svakom podskupu varijabli potvrđena je i odgovarajuçim statistiãkim testom. u na‰em sluãaju. a i su ocenjena faktorska optereçenja ãiji je kvadrat uãe‰çe varijanse datog faktora u ukupnom varijabilitetu. primena faktorske analize na datom skupu podataka rezultirala je novim varijablama u kojima su sadrÏane informacije onih varijabli koje su statistiãki visoko korelisane. âlan ε i u formuli se naziva specifiãnim faktorima. U gornjoj formuli X i su originalne varijable. to smo za svaku opservaciju u uzorku ocenili faktorski skor kori‰çenjem regresionog metoda. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 273 . Ovaj metod je pogodan jer rezultira ocenama faktorskog modela koje su nezavisne od merne skale. Ekonomski fakultet.Konkurentnost privrede Srbije • Regresione analize koju smo sproveli ocenjivanjem linearnih regresija između GDP PPP/capita i svake od obja‰njavajuçih varijabli na celom skupu opservacija (uzorak od 76 zemalja).

t β = 20 . kroz određene mere unapređenja poslovanja i institucije koje bi te mere trebalo da sprovedu u praksu. U ocenjivanju faktorskih skorova opredelili smo se za regresioni metod da bismo dobili ocene za svaku pojedinaãnu opservaciju u uzorku. odnosno 0. koja je prikazana na skater dijagramu.54. Verodostojnost ocena modela faktorske analize potvrđena je u oba ocenjena modela.37 za subindeks koji meri stepen razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça.85 ).63 za subindeks kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja. ukazaçemo samo na neke. Dobijene ocene parametara koristili 8 smo kao pondere za svođenje subindeksa na kompozitni indeks mikroekonomske konkurentnosti izabranih zemalja. potrebno je podsticati preduzetni‰tvo i ulagati pre svega u obrazovanje kadrova. Istovremeno.5.84. p=0. pokazuje visok stepen prilagođenosti parova vrednosti ocenjenoj regresiji. 3. Ocene. Ova procedura je rezultirala vrednostima dveju novih varijabli koje predstavljaju aproksimaciju vrednosti subindeksa izdvojenih iz dva podskupa varijabli koje smo inicijalno ukljuãili u analizu. Bez ambicija da çemo nabrojati sve najvaÏnije i preko potrebne mere za unapređenje poslovanja sektora preduzeça. izraãunali smo vrednost faktorskog skora. to smo u daljem postupku analize ocenili faktorske skorove. Na uzorku od 76 opservacija ocenjena je linearna zavisnost između GDP PPP/capita i izraãunatog indeksa mikro-ekonomske konkurentnosti: GDPPPP / capita = 12558 . Kako je krajnji rezultat sprovedene faktorske analize bio kori‰çenje rezultata ocenjenog modela faktorske analize u svrhu izraãunavanja pojedinaãnih vrednosti indeksa. R 2 = 0. pri visokom nivou statistiãke signifikantnosti u svakom od podskupova varijabli potvrđeno je da se vrednosti ocenjenih koeficijenata korelacione matrice razlikuju od matrice identiteta8.306 . Za izraãunavanje MICI indeksa u Porter-ovom radu dobijene su ocene pondera 0. Adekvatnost ocenjene regresije potvrđuje i visoka vrednost korigovanog koeficijenta determinacije ( R 2 = 0.00). t α = 30. Znaãajnost ocenjenog modela u prvom podskupu varijabli visoko je signifikantna.) i varijablu kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja . Ove preporuke se tiãu organizovanog obezbeđenja svake moguçe podr‰ke na‰em sektoru preduzeça. primenom metoda maksimalne verodostojnosti. za svaku pojedinaãnu varijablu iz uzorka. 274 3. Raspr‰enost opservacija . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .3.00). kako bi se ona osposobila da pobolj‰aju svoje poslovanje i konkurentnost.86.85 .54.Isub2 ( β 2 = 0. uglavnom se odnose na ulogu drÏave i u velikoj meri zavise od nje.70.10 MICI .7. retko se odluãuju da 2 9 Visoke signifikantne vrednosti odgovarajuçe test statistike dobijene su kako za prvi podskup varijabli ( χ =1981. koje su rezultat ocenjivanja na‰eg modela.Konkurentnost privrede Srbije brojem stepeni slobode.64)9. t = 3. adekvatnost ocenjenog faktorskog modela u drugom skupu varijabli je takođe statistiãki 2 potvrđena ( χ =392. međutim.00). p=0.70 + 9443 .625. p=0. ‰to nam2 potvrđuje i vrednost test statistike ( χ =1981. Na‰a preduzeça. t = 1.zemalja oko ocenjene regresione prave. vrlo su sliãne ocenama koje su dobijene u originalnom metodolo‰kom radu.Isub1 ( β1 = 0. p=0. Preporuke Neke preporuke u cilju popravljanja trenutne pozicije na‰ih preduzeça. 2 tako i za drugi podskup varijabli ( χ =4963.4. Ocenjivanjem vi‰estruke regresije GDP PPP/capita i oba subindeksa dobijene su ocene parametara uz varijablu stepen razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça .00). Kori‰çenjem prethodno ocenjenih vrednosti matrice faktorskih optereçenja i specifiãnih varijansi. Kao ‰to to preporuãuje i Svetski ekonomski forum u ovakvim situacijama.

potrebno je razmisliti o preraspodeli raspoloÏivih sredstava koja dolaze iz inostranstva.). Eventualno re‰enje bi mogli da budu klasteri. potrebno je osnivanje brojnih agencija za podr‰ku ovim preduzeçima. informisati i obuãiti na‰a preduzeça i po pitanju standarda i po pitanju svih poslovnih moguçnosti koje im se nude. kao savremeni oblik udruÏivanja i povezivanja preduzeça i ostalih partnera iz svih sfera dru‰tvenog Ïivota (sektorska udruÏenja. s obzirom da ona nemaju poverenja u drÏavu i njenu administraciju iz ranijih iskustava. Uglavnom dobijamo kredite za izgradnju infrastrukture koja prolazi preko na‰e zemlje i koja povezuje jug i sever. Odnosno. Naravno. vladine institucije) u cilju unapređivanja konkurentnosti. za dobro poslovanje privrede i preduzeça potreban je jak i stabilan bankarski sektor. Ipak. Konsalting agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima.Konkurentnost privrede Srbije sama ulaÏu u obrazovanje svojih kadrova. itd. preko postojeçih ili novih institucija. Dalje. problem je upravo i u nekori‰çenju ovih pogodnosti slobodne trgovine od strane na‰ih preduzeça. teÏnja ka liberalizaciji trgovine sa zemljama regiona i postojanje odobrenih preferencijala u trgovini sa EU nameçe potrebu usvajanja i uvođenja standarda kako bi roba uop‰te mogla da se plasira na određena trÏi‰ta. a odatle kasnije i u izgradnju infrastrukturnih objekata. s poãetka reformi proklamovan cilj. itd. potrebno je istrajati na Balkanskoj zoni slobodne trgovine kako bi na‰a preduzeça bila izloÏena zdravoj konkurenciji i kako bi se na taj naãin pripremila za mnogo o‰triju konkurenciju na evropskom i svetskom trÏi‰tu. 3. Stoga nam je potrebno mnogo vi‰e ekonomske diplomatije kako bi se dobijena sredstva iz inostranstva usmerila upravo u privredu. u svakom sluãaju na‰a roba je slabo zastupljena na susednim trÏi‰tima. nama su trenutno preko potrebna sredstva za oÏivljavanje na‰e privrede i preduzeça. DrÏava bi mogla da stimuli‰e ovo ulaganje kroz subvencioniranje ili kroz distribuciju i nabavku softvera po povoljnim kreditnim uslovima. Preshippment agencije za kontrolu robe pre isporuke. u korist preduzeça a i same drÏave. Potrebno je re‰iti i problem organizovanog nastupa na‰ih preduzeça u svakom pogledu. Ovo jednostavno naãelo treba sprovesti u delo. do distribucije proizvoda. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 275 . koja su uglavnom i najveça prepreka za sprovođenje datih preporuka. sa svom prateçom finansijskom infrastrukturom (Agencije za osiguranje kredita. potrebno je njeno pribliÏavanje preduzeçima. Agencije ne treba samo osnivati veç bi one trebalo stvarno i da funkcioni‰u (Agencija za promociju i kreditiranje izvoza. Potrebno je uputiti. finansijske institucije. Ovo re‰enje je dobrodo‰lo i iz razloga zainteresovanosti međunarodnih institucija i njihove spremnosti u obezbeđivanja sredstava za njihovo formiranje. S obzirom da se raãuna na sektor malih i srednjih preduzeça kao najvitalniji deo privrede i kao na sektor koji bi trebalo da bude nosilac buduçeg privrednog razvoja. servis privrede i građana. nauãne institucije.). razvijena finansijska trÏi‰ta. istok i zapad Evrope. Generalni zakljuãak bi glasio da je potrebna reforma drÏavne administracije i njeno pretvaranje u. Međutim. Upravo kada se radi o sredstvima. od proizvodnje. Iako je izgradnja ove infrastrukture naravno i u na‰em interesu. Pitanje je da li se radi o lo‰e sklopljenim sporazumima po na‰u zemlju ili o neznanju preduzeça kakve im se pogodnosti nude.

Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .Konkurentnost privrede Srbije 276 3.

koherentna strategija nije zasnovana samo na prepoznavanju generiãkih sektora privrede. na međunarodnom trÏi‰tu. MITI je delovao na promenu privredne strukture zemlje ali i na dru‰tvenu strukturu i institucionalnu nadgradnju.1. Institucionalna podr‰ka podrazumeva stepen uloge drÏave i njenih institucija u procesu stvaranja izvozno konkurentnih kompanija. trgovina. Japanci su. Institucionalna podr‰ka se bazira na pravnim aktima koji reguli‰u sektor ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Komparativni kriterijum tehniãkog progresa zasnovan na doktrini "dinamiãkih komparativnih tro‰kova". fiskalni sistem. tehnolo‰ki razvoj. veç na uoãavanju generiãkih neindustrijskih sektora kao ‰to su: pravni sistem. za koji se u buduçnosti oãekuje ostvarenje tehniãkog progresa. podrÏaçe se onaj sektor koji je perspektivan. finansije. 4. kada je MITI (Ministarstvo za spoljnu trgovinu i industriju) oznaãen kao noseçe ministarsvo sa zadatkom da unapredi japanski izvoz. Klasiãna strategija nastupa na međunarodnom trÏi‰tu evoluira od strategije kori‰çenja komparativne prednosti ka strategiji kreiranja konkurentne prednosti. U tom momentu ovi sektori su za Japance bili generiãki privredni sektori. zaposlenost itd. U to vreme japanska vlada je obezbedila direktnu pomoç i podr‰ku firmama koje investiraju u savremenu tehnologiju. Primer uspe‰ne strategije institucionalne podr‰ke izvoznoj konkurentnosti domaçih proizvođaãa. PodrÏavaçe se razvoj onog industrijskog sektora. Dohodovna elastiãnost – izvozna industrija je definisana kao ona industrija koja ima visoku elastiãnost izvozne traÏnje u odnosu na svetski dohodak. u teoriji. određeno je i nivoom institucionalne i pravne podr‰ke. budÏet i vladina tro‰enja. imali smo jo‰ pedesetih godina pro‰loga veka u Japanu. 2. objasnio kao kreiranje konkurentne prednosti. bez obzira na tekuçu visinu tro‰kova. • delimiãno slobodna i ograniãena restrikcijama koje potiãu iz međunarodnog okruÏenja (neke od zemalja ili neke institucije) ili • ograniãena i podloÏna harmonizaciji sa zahtevima međunarodnog okruÏenja (međunarodne institucije). Prvi korak je bio – prepoznati izvozno konkurentne sektore. primenili ono ‰to je Porter kasnije. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 4. u izvozno prepoznate sektore.Konkurentnost privrede Srbije 4. istraÏivanje i razvoj. Kriterijumi definisanja ovih sektora su bili: 1. U japanskom MITI-ju su objedinjeni interesi vlade i privatnog biznisa. odnosno. samo u praksi. vođene bez veçih ograniãenja iz međunarodnog okruÏenja. Strategije institucionalne i pravne podrške konkurentnosti Jaãanje konkurentne pozicije kompanija. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 277 . Znaãi. ‰to çe doneti i sniÏenje tro‰kova u nekom buduçem periodu. koje kompanije mogu oãekivati da dobiju u svojim nacionalnim okvirima. koje treba razvijati na dugi rok. Aktivna. Institucionalna i pravna podr‰ka konkurentnosti nacionalne privrede moÏe biti vođena: • slobodno i bez ograniãenja iz međunarodnog okruÏenja.

• Poveçava necenovnu konkurentnost izvoznog proizvoda. Posebna paÏnja je bila usmerena na razvoj malih i srednjih firmi. tehnolo‰kom razvoju japanskih firmi. jaãaju procesi globalizacije i institucionalizacije međunarodne trgovine. 2. usled tendencije sniÏenja carinskih stopa i međusobno utvrđenih koncesija. S druge strane. Pred kraj dvadesetoga veka. koje ne mogu da se prilagode i odgovore na zahteve Sporazuma Svetske trgovinske organizacije. putna mreÏa. neçe zavisiti samo od strategije nacionalnih institucija. ali i centralna. pre‰lo na fiskalnu podr‰ku (kroz oslobađanje i umanjenje poreza) da bi se. • Smanjuje udeo na trÏi‰tu onih firmi koje su koristile blagodeti protekcionistiãkih mera i subvencioniranja izvoza. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Svetska trgovinska organizacija. kroz davanje struãne pomoçi od strane Agencija za podr‰ku. jedan broj njih doÏiveçe porast konkurentnosti. veç i od brojnih međunarodnih multilateralnih institucija. kada je reã o uvozu konkurentnih proizvoda. tehnolo‰ki i industrijski parkovi. koje su navikle na visok nivo carinske za‰tite. bio tekstilni sektor ili sektor poljoprivrede u visokorazvijenim zemljama. Ovi karteli su planirali i programirali nastup japanskih proizvođaãa na inostranom trÏi‰tu. âlanstvo u svetskoj trgovinskoj organizaciji ima dualni efekat na izvoznu konkurentnost nacionalnih kompanija. koje su delovale na teritorijalnom principu. pomagala izgradnju infrastrukturnih objekata. Poveçava konkurentnost izvoznih proizvoda: • Poveçava cenovnu konkurentnost izvoznog proizvoda na trÏi‰tima zemalja ãlanica. na primer. od sedamdesetih godina. MITI se pona‰ao vrlo protekcionistiãki. kao ‰to je MITI. kako bi odredili konkurentan nivo izvoznih cena. pod imenom keiretsus. prihvatanjem pravila i harmonizacijom propisa zemlje ãlanice sa definisanim sporazumima Svetske trgovinske organizacije. Tako je lokalna vlast. kao ‰to je. na relaciji nauka (univerziteti) i bio je pod direktnom kontrolom i finansijskom podr‰kom MITI-ja. Tehnolo‰ki razvoj je podstican. • SniÏava necenovnu konkurentnost firmi. u okviru kojih se dogovara o zajedniãkom nastupu na inostranom trÏi‰tu. Izaziva pad konkurentnosti izvoznih proizvoda: • SniÏava nivo cenovne konkurentnosti domaçih firmi. bez koje nema razvoja vrhunske industrije. • Dolazi do rasta proizvođaãkog udela na inostranim trÏi‰tima zahvaljujuçi eliminisanju restrikcija u međunarodnoj trgovini. koji mogu biti instrumentalizovani kroz nacionalne institucije. Kasnije se. od kojih je najvaÏnija za međunarodnu trgovinu. Ïelezniãke pruge. otvaranju tradicionalno zatvorenih trÏi‰ta. 1. Izlazak na inostrano trÏi‰te biva potpomognut savezom sa bankarskim i finansijskim instiucijama i stvara se nova forma kartela konglomeratskog tipa. u savremenim uslovima. sa faze direktne podr‰ke. U spoljnoj trgovini MITI je pospe‰ivao formiranje izvoznih kartela japanskih firmi. kao ‰to su luke. 278 4. ‰to neminovno vodi ograniãenju uloge nacionalnih institucija u spoljnoj trgovini.Konkurentnost privrede Srbije Tako je uoãena potreba izgradnje infrastrukture. To znaãi da strategija podr‰ke japanskom izvoznom sektoru. razvio vrlo raznovrstan instrumentarij japanske drÏavne podr‰ke. eliminisanjem necarinskih barijera u međunarodnoj trgovini i svih oblika protekcionizma. dok çe druge osetiti znatan pad konkurentnosti svojih proizvoda.

Konkurentnost privrede Srbije

Na‰ primer Japana dat je sa namerom da se uporedi strategija poveçanja nacionalnog izvoza, bez ikakvih ograniãenja od strane međunarodne institucije (ako izuzmemo bilateralna ograniãenja i protekcionistiãke mere nekih razvijenih zemalja, kao ‰to je bio sluãaj sa ameriãkim trÏi‰tem) i strategija poveçanja nacionalnog izvoza uz vrlo velika ograniãenja delovanju nacionalnih institucija, od strane Svetske trgovinske organizacije. Od 1995. godine, ãlanicama WTO -a zabranjuje se primena izvoznih subvencija. Naravno, pravi se gradacija, u pogledu rokova i stepena obaveznosti primene izvoznih suvencija, u zavisnosti od kategorije zemlje. U zabranjene subvencije spadaju:
Tabela 4-1: Okvir institucionalne i pravne infrastrukture u funkciji izvozne ekspanzije nacionalne privrede Nacionalni okvir
Država i njene institucije: • Ministarstvo za spoljnu trgovinu • Agencije za kreditiranje izvoza • Konsultantske agencije za podršku izvoznim firmama • Agencija za promociju izvoza • Agencija za konkurenciju • Agencija za strane direktne investicije Pravna regulativa: • Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju • Zakon o deviznom poslovanju • Zakon o stranim ulaganjima • Zakoni iz oblasti regulisanja: poreza, ekologije, složenih spoljnotrgovinskih poslova

Nadnacionalni okvir

WTO

Sporazumi svetske trgovinske organizacije

• Direktne subvencije vlade industrijskom sektoru ili firmi u cilju porasta cenovne konkurentnosti izvoza. • Vi‰estruki kursevi i kursne sheme koji ukljuãuju bonus na ostvareni izvoz. • Subvencije koje imaju za cilj sniÏenje ‰pediterskih tro‰kova u izvozu u odnosu na uslove kada su u pitanju isporuke na domaçem trÏi‰tu. • Razne mere vlade kojima se obezbeđuje da se uvozni i domaçi inputi koji se ugrađuju u izvozne proizvode mogu obraãunavati po niÏim cenama nego kada se ugrađuju u proizvode kada se prodaju na domaçem trÏi‰tu. • Potpuno ili delimiãno izuzimanje od oporezivanja (porez na nadnice, profit, kamate, royalty-e i druge forme dohotka, porez na vlasni‰tvo na realnu imovinu), realne imovine radi poveçanja cenovne konkurentnosti izvoza. • Oslobađanje ili opro‰taj indirektnih poreza na: prodaje, akcije, obrt, dodatu vrednost, fran‰izu, transfer, invencijski i porez na opremu, carinske takse i svih onih poreza osim direktnih poreza i uvoznih tro‰kova. • Povraçaj ili oslobađanje od finansijskih obaveza po osnovu uvoznih inputa koji se koriste u proizvodnji izvoznih dobara. • Vladine garancije za izvozne kredite ili programe osiguranja izvoza od porasta tro‰kova izvoznih proizvoda, osiguranja od valutnih rizika, po stopama premija koje ne mogu na dugi rok pokriti operacione tro‰kove i gubitke na programima. • Obezbeđenje izvoznih kredita koji se daju preduzeçima po niskim kamatnim stopama koje su ispod nivoa kamatnih stopa na međunarodnom trÏi‰tu.

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

279

Konkurentnost privrede Srbije

• Ako se od strane drÏave ili nekog drugog organa preduzeçu omoguçuje knjiÏenje nekih tro‰kova na javni raãun takođe se smatra izvoznom subvencijom. Teoretiãari, a i privrednici, se slaÏu da je nacionalna institucionalna podr‰ka izvoznom sektoru, kroz primenu izvoznih subvencija, politika poveçanja izvozne konkurentnosti na kratak rok, prvenstveno kroz poveçanje cenovne konkurentnosti. Međutim, jasno je da su ba‰ razvijene zemlje (poput Japana), u velikoj meri primenjivale ovu politiku, u prvoj fazi, zatim u drugoj fazi, pre‰le na razvoj kvalitetnih faktora konkurentnosti, i na kraju, po dostizanju zavidnog nivoa konkurentnosti, promovi‰u liberalizaciju međunarodne trgovine. Imajuçi u vidu znatan stepen ograniãenja, sa kojima se susreçu kreatori efiksne instiucionalne i pravne infrastrukture privrede, ukazaçemo na dozvoljeni instrumentarij, koji dugoroãno moÏe obezbediti rast konkurentnosti na‰ih firmi. Imajuçi u vidu da je osnovni nosilac institucionalne podr‰ke vlada, odnosno njeno nadleÏno ministarstvo, moramo istaçi da na‰i privrednici primeçuju visok stepen pristrasnosti drÏavnih funkcionera, prilikom odluãivanja, i istiãu da su personalne veze veoma znaãajne za dobijanje posla i drugih podsticaja od ovih funkcionera. Posebno se sve komplikuje kada se zna da su vrlo uãestale promene vladinih sluÏbenika koji treba da nastave zapoãete strategije. Prema ocenama srpskih privrednika struãnost sluÏbenika u drÏavnom sektoru je sliãna struãnosti sluÏbenika u privatnom sektoru. Tro‰kovi institucionalnih promena u proseku ne pogađaju u veçoj meri preduzeça, ali to zavisi od preduzeça do preduzeça o ãemu nam svedoãi visok stepen disperzije vrednosti odgovora.

Ministarstvo za spoljnu trgovinu Nosilac institucionalne podr‰ke izvoza srpskih firmi, treba da bude ministarstvo za spoljnu trgovinu, uz koordinaciju sa Ministarstvom za industriju. To znaãi da instrumenti spoljnotrgovinske politike podrÏavaju rast izvoza zasnovanog na dugoroãnoj konkurentnosti. Takođe, uredbe i propisi koji reguli‰u oblast spoljne trgovine moraju biti transparentni, sa ciljem ubrzanja zakljuãenja i realizacije spoljnotrgovinskih poslova. Na‰i privrednici se slaÏu da je do‰lo do znatne liberalizacije spoljnotrgovinskog sektora, te da su i administrativni propisi, ukljuãujuçi i broj spoljnotrgovinskih dokumenata, znatno smanjeni, ali da ostali propisi koji reguli‰u razna druga pitanja, znatno optereçuju njihovo poslovanje. Glavni razlozi su ‰to se propisi ãesto menjaju, zahtevaju dodatne tro‰kove za sprovođenje, ãesto nisu u interesu privrede i sliãno. Prema proceni ispitanika proseãno oko ãetvrtinu radnog vremena privrednici posveçuju odnosima sa birokratijom. Pravovremena informisanost o promeni propisa znatno moÏe unaprediti radni proces. Zahvaljujuçi Internet mreÏi dostupni su najvaÏniji spoljnotrgovinski propisi, sa velikim brojem izmena, na sajtu Ministarstva za spoljnu trgovinu, Narodne banke Srbije. Međutim primeçujemo da je malo privrednika upoznato sa tom ãinjenicom. Veliki broj privrednika smatra da nema u dovoljnoj meri moguçnost da koristi drÏavne on-line usluge. Razlozi za ovaj stav su rezultat nedovoljnog kori‰çenja Interneta i neposedovanja osnovnih informacija o tome ‰ta drÏava nudi on-line. Privrednici takođe istiãu da im uglavnom nije poznato da postoje zakoni koji reguli‰u elektronsko poslovanje, digitalni potpis itd. S druge strane, ispitanici su saglasni da pravni okvir u Srbiji podrÏava, u izvesnoj meri, razvoj IT poslovanja.

280

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

Agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima Prema preovlađujuçem mi‰ljenju privrednika, preduzeça u Srbiji su usitnjena, nepovezana i nema privredne koncentracije koja je tendencijski prisutna u svetu. Zakljuãak koji bi se mogao izvuçi je da umesto koncentracije preduzeça, privrednici aludiraju na neke druge forme koncentracije moçi u dru‰tvu, koja u odsustvu koncentracije privrede drÏi moç i utiãe na raspodelu ekonomskih resursa u privredi. Utoliko je teÏe malim preduzeçima da nastanu i opstanu, u ãemu pomoç treba da im pruÏi Agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima, koja je osnovana u Srbiji, ali se stiãe utisak da njene usluge privrednici malo koriste. Za osnivanje novog preduzeça ispitanici su ocenili da je proseãno postrebno oko 22 razliãite dozvole, dok je za otvaranje preduzeça, prema oceni ispitanika, proseãno potrebno oko 35 dana (ali ovaj prosek nije statistiãki znaãajan zato ‰to je odgovarajuça standardna devijacija veça od vrednosti proseka). Neki ispitanici su istakli da je za osnivanje preduzeça potrebno i do 180 dana ‰to govori o nesigurnosti i netransparentnosti procesa osnivanja preduzeça. Agencija za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima, svoje aktivnosti usmerava i koordinira sa izvoznom strategijom i prioritetnom podr‰kom izvozno orijentisanim sektorima. Zakoni o konkurenciji U velikom broju zemalja doneti su zakoni o konkurenciji, dok se politika konkurencije usklađuje sa spoljnotrgovinskom politikom zemlje i politikom stranih direktnih investicija. Zakoni o konkurenciji praçeni su i formiranjem Agencija za konkurenciju, koje imaju zadatak oãuvanja konkurencije na nacionalnim trÏi‰tima. Ovo se naroãito primenjuje u visokorazvijenim zemljama, ãije Agencije za konkurenciju, koje

ispituju posledice velikih merdÏera i akvizicija transnacionalnih kompanija i u stanju su da zabrane stvaranje merdÏera ili bilo kakav vid ukrupnjavanja preduzeça koji vodi monopolskom pona‰anju. Antimonopolska politika koja se primenjuje u Srbiji je ocenjena kao uglavnom neuspe‰na i neaktivna. Zakon koji reguli‰e strana ulaganja u srpsku privredu je vrlo konkurentan u odnosu na zakone donete u veçini zemalja. Otvoreni su, gotovo svi sektori, za strani kapital (osim sektora vojne industrije), tako da se preduzeçe sa inostranim ulogom moÏe registrovati bez ikakve prethodne provere pred nekim struãnim, nezavisnim organom kao ‰to je Antimonopolska komisija, ili Agencija za konkurenciju, koja kod nas i ne postoji. Eventualno monopolsko pona‰anje novoprido‰le kompanije se razmatra pred Antimonopolskom komisijom, tek po‰to se ispolji i nanese ‰tetu domaçoj industriji. Mora se priznati da je ovo dosta skup metod otvaranja i libreralizacije stranih direktnih investicija. S druge strane, privrednici primeçuju da je ulazak na domaçe trÏi‰te za strana preduzeça liberalizovan maksimalno, ali je otpoãinjanje novog posla generalno oteÏano zbog znaãajnih administrativnih optereçenja. Za osnivanje novog preduzeça ispitanici su ocenili da je proseãno potrebno oko 22 razliãite dozvole, dok je vreme trajanja procesa osnivanja oko mesec dana. Ekstremni primeri nekih privrednika ukazuju da im je za osnivanje preduzeça bilo potrebno i do 180 dana ‰to govori o nesigurnosti i netransparentnosti procesa osnivanja preduzeça. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju VaÏeçi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je postavljen na vrlo liberalnim osnovama. Spoljnotrgovinskim poslovima se mogu baviti svi

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

281

Konkurentnost privrede Srbije

privredni sektori. U spoljnotrgovinskim poslovima na teritoriji Srbije uãestvuje oko 15.000 firmi, dok je njihova koncentracija najveça u Beogradu, u kome deluje ãak 9.000 firmi. Pri tome, najveçi broj firmi su proizvodne firme koje direktno vr‰e izvoz i uvoz. âak 70% izvoza Srbije obavlja se kroz direktni izvoz. To znaãi da proizvodne kompanije, koje se ranije nikada nisu bavile ovim poslovima, sada postaju izvoznici i uvoznici. Posledica ovoga je erozija nivoa obrazovanja zaposlenih radnika, u spoljnotrgovinskom sektoru. Polovinom osamdesetih godina dvadesetoga veka, moÏe se reçi da je Srbija raspolagala spoljnotrgovinskim kadrom, koji je bio na vrlo zavidnom nivou obrazovanja, u poređenju sa nivoom obrazovanja prisutnim u spoljnotrgovinskoj mreÏi Srbije, u periodu od 2000. godine. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ne defini‰e nivo znanja, kojim mora raspolagati lice zaposleno na poslovima spoljnotrgovinskog prometa. Prethodnim zakonom (1986), u biv‰oj Jugoslaviji, definisan je nivo struãne spreme radnika zaposlenih na spoljnotrgovinskim poslovima. Diplomirani ekonomisti, sa smera spoljna trgovina, ispunjavali su uslove za rad na spoljnotrgovinskim poslovima, dok su radnici ostalih struka, kroz proces dodatnog obuãavanja i seminara, sticali sertifikat, kojim se ostvarivalo pravo na rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Smatramo da bi novim zakonskim re‰enjima trebalo definisati organizovani sistem obrazovanja kadrova za rad u spoljnoj trgovini. Nosioci sistema edukacije bili bi ekonomski fakulteti, kao fundamentalne institucije, ali i kao institucije za organizovanje seminara za prekvalifikaciju za rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Edukovan spoljnotrgovinski kadar je dodatni faktor poveçanja necenovne konkurentnosti izvoza Srbije.

Najveçi broj zakona, vaÏnih za oblast regulisanja spoljne trgovine, uglavnom se trude da prate standarde, ali ostaje pitanje njihove primene. Iznenađuje da u veçini preduzeça, sa liste velikih izvoznika, izvr‰ioci na spoljnotrgovinskim poslovima ne znaju da je u Zakonu o deviznom poslovanju rok naplate izvezene robe smanjen (u odnosu na odredbe prethodnog zakona) na najvi‰e osam dana od dana ugovorenog roka naplate. Znaãi, veçina njih ne zna da, ako izveze robu, a ne naplati je u roku od osam dana od ugovorenog datuma naplate, kr‰i zakon. Ovde je reã o neaÏurnom praçenju propisa, ‰to je opet posledica olakog prelaÏenja preko problema nedovoljne obuãenosti ljudi za rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Ekolo‰ki propisi U Srbiji se ãine napori unapređenja ekolo‰ke svesti i davanja znaãaja ekologiji. Ovde posebnu ulogu ima Ministarstvo za ekologiju, koje je nadleÏno za primenu donetih propisa iz ove oblasti. Ekolo‰ki standardi çe, u buduçnosti, predstavljati prepreku prodora na inostrana trÏi‰ta. Kako je ekolo‰ka za‰tita skupa, veçina privrednika, u Srbiji se slaÏe da je te‰ko ostvariti primenu donetih propisa iz ove oblasti. Standarde ISO 14.000 primenjuje vrlo mali broj preduzeça. âitavi sektori kao ‰to je tekstilni i koÏarski priznaju da bi mogli da zatvore pogone ako bi primenili ekolo‰ke propise i obezbedili ekolo‰ku za‰titu.

282

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

4.2. Razvoj infrastrukture

Stanje infrastrukure u Srbiji je generalno lo‰e. U infrastrukturu koja je bitna za razvoj privredne aktivnosti, a samim tim i privlaãenje stranih direktnih investicija, ukljuãujumo: 1. pravnu infrastrukturu, odnosno zakone i druge propise Srbije koji kreiraju pravni okvir poslovanja preduzeça; 2. fiziãku infrastrukturu, ili infrastrukturu u uÏem smislu, u koju ubrajamo svu drumsku, Ïelezniãku i ostalu infrastrukturu; 3. intelektualnu infrastrukturu, u koju ubrajamo kvalifikacije stanovni‰tva i kvalitet obrazovne infrastrukture.

4.2.1. Pravna infrastruktura U pogledu pravne infrastrukture, u Srbiji postoji veliki broj zakona koji reguli‰u privrednu oblast. Ali umesto da ovi zakoni daju određenu pravnu sigurnost poslovanja, oni optereçuju preduzeça i stvaraju dodatne tro‰kove poslovanja. U Srbiji se zakoni ãesto menjaju i veçina zakona nije u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ovaj pravni okvir je veoma bitan i za stimulisanje priliva stranih direktnih investicija, koje su znaãajna komponenta u porastu i odrÏavanju konkurentnosti, posebno u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Oblast registracije i osnivanja novih preduzeça je za investicije najznaãajnija. Procedura osnivanja i registracije novog preduzeça u Srbiji je veoma dugotrajna i skupa. To je znaãajna administrativna barijera razvoju međunarodne ekonomske saradnje. Ovo u znaãajnoj meri destimuli‰e strane direktne investicije. Jedan od vaÏnih zakona je zakon o steãaju ili likvidaciji. Ovim zakonom se reguli‰e prestanak rada preduzeça koja

posluju sa gubicima. Ovo je izuzetno vaÏan zakon koji kreira pravni okvir poslovanja preduzeça sa aspekta sigurnosti poverilaca koji posluju sa preduzeçima koja su zapala u gubitke. Određenim postupkom koji ovaj zakon propisuje, preduzeça poverioci çe doçi do svojih zarobljenih sredstava. U Jugoslaviji veç oko ‰ezdeset godina mnoga preduzeça koja su lo‰e poslovala nisu oti‰la u steãaj, ãime je na kraju bilo ugroÏeno i poslovanje njihovih poverilaca. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno vaÏan kako bi se saãuvalo ”zdravo tkivo” trÏi‰ta i uspe‰nog trÏi‰nog poslovanja. U sklopu pravne infrastrukture treba posebno istaçi funkcionisanje trgovaãkih sudova, koje je, od strane privrednika koji su anketirani u predistraÏivanju, ocenjeno kao neefikasno. Sudski procesi traju predugo a ãak i kada se okonãaju, kada sudovi donesu izvr‰ne presude, one se te‰ko mogu sprovesti. âesto na‰a zemlja ima dobra zakonska re‰enja ali se njihovo sprovođenje dovodi u pitanju u pojedinim sluãajevima. Potencijalni investitori ne posmatraju samo zakonski okvir koji kreiraju usvojeni zakoni veç zakonski okvir koji tvore zakoni koji se sprovode u praksi. Veliki problem su i ãeste izmene zakona. To strani investitori ne vole a ne odgovara ni na‰im preduzeçima, jer svaki novi zakonski propis zahteva određeno vreme i tro‰kove za prilagođavanje. 4.2.2. Fiziãka infrastruktura U predistraÏivanju ispitani privrednici dali su lo‰e ocene o razvijenosti fiziãke infrastrukture, sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Najveçe zamerke su upuçene na adresu sledeçih infrastrukturnih sistema: • Ïeleznica; • putna (drumska) mreÏa (proseãna brzina putovanja u Srbiji je procenjena

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

283

Konkurentnost privrede Srbije

na 70-100 Km/h, a oni koji su rekli da voze 100 na sat, svesni su da na taj naãin uni‰tavaju svoje vozilo); •telekomunikacije (najãe‰çe kori‰çena reã je bila "katastrofa". To bi trebalo da bude prioritet drÏave); • luke; • vodovod, zavisno od regiona do regiona, i to: o Voda za piçe. U nekim gradovima, vodu iz vodovoda karakteri‰u kao opasnu i za tu‰iranje (zagađenost) dok u drugim mestima smatraju da vode ima u izobilju. o Industrijska voda. U nekim gradovima se koristi industrijska voda posebno, dok u Beogradu ima velikih preduzeça koja koriste vodu za piçe iz vodovoda za potrebe proizvodnje, ‰to je potpuno neracionalno. Cene i kvalitet nekih usluga su uslovljene izraubovanom infrastrukturom. U narednom periodu se mnogo vi‰e mora ulagati u izgradnju infrastrukture koja çe biti osnova daljeg razvoja privrede. Posebno je znaãajno pobolj‰ati drumsku i Ïelezniãku infrastrukturu, koje su u lo‰em stanju a znaãajne su za razvoj drugih sektora privrede. Infrastruktura ima velike indirektne, veoma pozitivne, efekte na razvoj celokupne privrede. Ako se kvalitetnijom fiziãkom infrastrukturom ubrza promet roba i ljudi, obrt poslovne aktivnosti u na‰oj privredi znatno çe se pobolj‰ati. Smanjiçe se i mnogi poslovni tro‰kovi ‰to çe direktno uticati na porast profita na‰ih preduzeça. Razvoj infrastrukture u Srbiji ima jo‰ jednu znaãajnu karakteristiku, koja proistiãe iz ãinjenica da se na‰a zemlja nalazi na znaãajnom međunarodnom koridoru, koji povezuje Evropu i Bliski istok, kao i severnu sa juÏnom Evropom. Zbog toga razvoj fiziãke infrastrukture u na‰oj zemlji moÏe doneti znaãajne prihode od tranzitnog saobraçaja (pruÏanje usluge tranzita).

Međutim, veliki problem je ‰to razvoj fiziãke infrastrukture zahteva velika ulaganja, a nama nedostaje kapital za ovakve projekte. Zbog toga je potreban kapital iz inostranstva koji bi podrÏao projekte razvoja fiziãke infrastrukture u Srbiji. Umesto uzimanja velikih zajmova moÏda treba razmi‰ljati da se finansiranje ovakvih projekata prepusti privatnom kapitalu, koji za ove projekte ima sigurno interesa. Evropi je u interesu da se poveÏe sa Grãkom i Bliskim istokom. Mi na‰a sredstva koja smo namenili za ove projekte moÏemo preusmeriti u razvojne programe u privredi. 4.2.3. Intelektualna infrastruktura U intelektualnu infrastrukturu ubrajamo nauãno-obrazovne i nauãnoistraÏivaãke institucije, ali i mreÏe za razmenu informacija i znanja. U Srbiji postoji veliki broj nauãnoobrazovnih institucija. Privrednici koji su anketirani u predistraÏivanju smatraju da se na drÏavnim fakultetima stiãe dosta solidan nivo obrazovanja, ali su svi saglasni da to nije sluãaj sa novim, privatnim fakultetima, koji su se pojavili u periodu od 1990. godine. Mnogi su izriãito rekli da sa tih fakulteta ne primaju kadrove. To je znaãajna osnova za razvoj visokoobrazovane radne snage. Veçina privrednika koji su ispitani u fazi predistraÏivanja smatra da im kvalitetan inÏenjerski kadar nije dostupan u meri u kojoj je bio dostupan, u periodu od pre desetak i vi‰e godina, ãemu je doprineo kontinuirani odliv kadrova u inostranstvo, u periodu od 1990. godine. Ovo posebno vaÏi za struãnjake iz oblasti informacione tehnologije, koji na na‰im univerzitetima stiãu vrlo solidno obrazovanje ali ubrzo po dobijanju diploma odlaze u inostranstvo. U Srbiji postoji znaãajna mreÏa nauãno-istraÏivaãkih institucija koje se bave fundamentalnim i primenjenim istraÏivanjima. Posebno je znaãajna

284

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

saradnja koju ove institucije razvijaju sa privredom. Sve ovo je znaãajan faktor poveçanja konkurentnosti. Ali zabrinjava mali broj patenata koje ove institucije registruju godi‰nje. U pogledu razvoja globalne raãunarske mreÏe – Interneta – u Srbiji, moramo konstatovati da je pristup Internetu uglavnom oteÏan ‰iroj javnosti. Najveçu barijeru razvoju Interneta predstavlja stara telekomunikaciona infrastruktura. Najveçi broj anketiranih se ne Ïali na Internet provajdere (neki od njih, sigurno i zato ‰to ne znaju mnogo o tome). Internet se uglavnom koristi za slanje elektronske po‰te i nije dostupan svim radnicima. Najãe‰çe je koncentrisan na pristup u raãunskom centru. Malo se koristi za unapređenje samog tehnolo‰kog procesa proizvodnje. Internet se uop‰te ne koristi u svim firmama za kontaktiranje sa nadleÏnim institucijama i pribavljanje obrazaca, novih propisa sa odgovarajuçih sajtova. O tome nemaju nikakve informacije.

4.3. Mikroekonomski ambijent

4.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu i otvaranje novih preduzeça Lakoçu pristupa jednom trÏi‰tu moÏemo odrediti iznosom tro‰kova koji su potrebni da bi se u lokalnom privrednom ambijentu otvorilo novo preduzeçe. U privredi Srbije je bilo nekoliko poku‰aja da se proceni lakoça ulaska na domaçe trÏi‰te. Osnovni zakljuãci na osnovu podataka koji slede iz nekoliko studija su: — Tro‰kovi osnivanja preduzeça, ukljuãujuçi tu i osnivaãke uloge, nominalno nisu veliki. Za strane ulagaãe oni su vrlo skromni, dok za domaçe preduzetnike to moÏe biti neka manja barijera pokretanju novog posla. — Napor potreban da se osnuje novo preduzeçe je vrlo veliki: o Veliki je broj mesta na koja preduzetnik mora da ide i veliki je broj dokumenata koje treba da prikupi; o Vreme koje je potrebno da se sve ove aktivnosti obave je dugo; — Korupcija, i to najãe‰çe sitna, endemska, je vrlo prisutna u ovom poslu. âesto se koriste usluge posrednika (advokata) upravo zato da se: - Preduzetnici ne bave aktivnostima o kojima ne Ïele ni‰ta da saznaju. Ova korupcija najãe‰çe ima za cilj ne da omoguçi ne‰to ‰to je protivzakonito, veç naprotiv, da ubrza ono ‰to po zakonu moÏe da se sprovede. - Preduzetnici se ne zadrÏavaju nepotrebno pred brojnim ‰alterima. Prema studiji koju su uradili Kriãkoviç i Tomiç (2002), postoji nekoliko kategorija tro‰kova koje su nuÏne za otvaranje novih preduzeça.

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

285

000 din. pivnica) 4. kada je nadoknada 4. Re‰enje o ispunjenosti uslova za promet 1. i taksa za objavu oglasa u SluÏbenom listu u iznosu od 2. Re‰enje o ispunjenosti propisanih uslova o za‰titi na radu.500 din. pansion) i marine 6. — Turistiãka inspekcija.. preko 200 m2 . od 2050 m2 .. Iznos osnivaãkog uloga zavisi od tipa preduzeça koji se osniva: — Dru‰tvo sa ograniãenom odgovorno‰cu 5.. Re‰enje o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje turistiãke i ugostiteljske delatnosti. preko 100m2 .000 din. picerija. vaÏno je imati na umu i nekada‰nje savezne takse. Preduzeçe mora pribaviti re‰enja nadleÏnih inspekcijskih organa..500 din.100 din. izuzev za objekte zanatstva u kojima se obavljaju liãne usluge. prema odluci gradskih tj.12.). carinjenje 286 4.600 din.200 din. — komunalni tro‰kovi (prikljuãak za struju..za ugostiteljske objekte za pruÏanje usluga ishrane i piça (restoran. po m2.Konkurentnost privrede Srbije Osnivaãki ulog. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija .. od 40m2 do 70m2 6. Re‰enje o ispunjenosti uslova za poljoprivrednu proizvodnju ..000 USD — Akcionarsko dru‰tvo .3. Tarifa je za trgovinske objekte: do 12m2 . Oni su vaÏni zato ‰to reguli‰u posebne daÏbine koje treba platiti prilikom obavljanja radnji koje su ãesto u vezi sa otpoãinjanjem nekog novog biznisa: — takse i nadoknade za dozvole za gradnju (ili renoviranje) objekta i poslovnog prostora svih namena (kancelarije. nekoliko razliãitih nadleÏnih institucija (najãe‰çe inspekcija) koji potvrđuju sposobnost preduzeça da se bavi određenom delatno‰çu: — TrÏi‰na inspekcija. od 70m2 do 100m2 .000 din. postoji jo‰ ãitav niz drugih propisa. — Ministarstvo poljoprivrede ‰umarstva i vodoprivrede. . magacini. takse za dodelu kvota.4. tarifa je: za ugostiteljske objekte za pruÏanje usluga sme‰taja (hotel.2. Postoji nekoliko vrsta dozvola i re‰enja. — Inspekcija rada. op‰tinskih vlasti.. Takođe. telefon i gas tamo gde je to moguçe). rent a car i druge agencije . — tro‰kovi uređenja građevinskog zemlji‰ta.500 din.500 din. Prilikom registracije preduzeça uplaçuje se taksa u sudu u iznosu od 1..za turistiãke. tj. . — Sanitarna i zdravstvena inspekcija.000 din.. koje su sa novim uređenjem drÏave spu‰tene na republiãki nivo. toplu vodu. motel.000 USD — Komanditno dru‰tvo nije određen minimalni ulog — Ortaãko dru‰tvo nije određen minimalni ulog. — nadoknade za kori‰çenje građevinskog zemlji‰ta. od 50-200 m2 7.2. od 12m2 do 40m2 . putniãke. Ove takse se odnose na dozvole za obavljanje specifiãnih spoljnotrgovinskih poslova: — dozvole za uvoz i izvoz.500 din. Re‰enje o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti. Tarifa za pregled zanatskih objekata je 6.000 din.800 din. kanalizaciju. itd.3.500 din.400 din. DaÏbine prilikom osnivanja.Sukcesivno osnivanje 20.9. Pored ovih tro‰kova...000 USD . tarifa je: do 20 m2 . odobrenja razliãitih poslova (kompenzacije.9.4.Simultano osnivanje 10. Re‰enje o ispunjenosti uslova prodajnog prostora za obavljanje trgovinske delatnosti. vodu.900 do 6. za kioske i privremene ugostiteljske objekte ..000 din. kojima se utvrđuju uslovi za obavljanje odgovarajuçih delatnosti.000 din. kafana. koji nastaju po zakonskim propisima prilikom registrovanja preduzeça i dobijanja dozvola za obavljanje određene delatnosti. od 1.3.500 dinara.000 din.

050 din .8. premda je to ubrzavanje procedure bilo zaista simboliãno.) u iznosu od 5.8 105 50 71 26 4. — Takse za upis u sudski registar razliãitih ugovora u kojima se pojavljuju strana lica (koncesije. posebno tro‰kova na op‰tinskom nivou. to nije angaÏovanje proseãnog zaposlenog veç. Sve ove tro‰kove preduzetnik treba da ima u vidu ako se odluãi da otpoãne neku privrednu aktivnost. na primer). prema prikupljenim podacima. po pravilu.65 231. izdvojeno je nekoliko karakteristiãnih kategorija tro‰kova i vremena trajanja koraka u proceduri pokretanja novog biznisa (Tabela 4-2). Razliãita preduzeça koriste razliãite strategije registrovanja poslovnih aktivnosti. Oãekivano trajanje procedure registrovanja novog biznisa je 50 dana. odnosno 26 radnik dana (prosek po odbitku 10% maksimalnih i minimalnih veliãina).promene ili brisanje iz sudskog registra . Neki se odluãe da plate advokatu "jednu sumu za ceo proces" i da sami ne uãestvuju u aktivnostima registracije. a tu su jo‰ i dodatne barijere (jeziãke. O tome dosta moÏe da se sazna iz studije G17 instituta (Petkoviç. — takse za upis u sudski registar predstavni‰tava stranih lica: .Konkurentnost privrede Srbije itd.650 din. svi ovi tro‰kovi nisu po svom iznosu najznaãajnija barijera ulasku novih stranih i domaçih preduzetnika na trÏi‰te Srbije. Ta komplikovanost ãesto prouzrokuje dodatne tro‰kove angaÏovanja posrednika (advokata). kao i u odgovarajuçim zakonima.).050 din. Ipak. U pomenutoj studiji. da Ïrtvuje jednu meseãnu platu zaposlenog kako bi do‰ao u situaciju da registruje poslovnu aktivnost.5 41 24 Prosečan trošak u EUR Prosečno vreme u danima Prosečno vreme u radnik danima Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti 678. dakle. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 287 .upis u registar .050 8. Potencijalni poslodavac mora. za anekse ovih ugovora. moguçe je pronaçi detaljnije stavke o iznosima pojedinih tro‰kova. Paradoksalno.5. Pri tome.050 dinara. strana preduzeça su se ne‰to brÏe registrovala. predstavlja znaãajan problem. Međutim. Tabela 4-2: Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça Aktivnost Registrovanje preduzeća Registrovanje preduzeća sa stranim ulogom 577. U narednom pregledu. 2002). Komplikovanost i vreme trajanja procedure pokretanja novog biznisa u srpskom privrednom ambijentu. Studija sadrÏi detaljan pregled tro‰kova (taksi) koje su u nadleÏnosti grada Beograda (16 op‰tina) i jo‰ 23 najznaãajnije op‰tine u Srbiji. angaÏovanje nekog od kljuãnih ljudi u biznisu. međutim. Na osnovu ovih podataka se moÏe videti da je u pitanju dugotrajna procedura koja oduzima znaãajno vreme preduzetnicima. zastupanje i sl. paradoks je u tome ‰to je procedura registrovanja stranih preduzeça ne‰to komplikovanija. kao i 1.

Ustrojena domaça preduzeça. po sprovođenju ovog zakona. "sve potrebne druge tro‰kove da bi zavr‰ili posao registracije". ubrzo mogli da se susretnu sa znatno veçom ponudom nekretnina za koje postoji uredna dokumentacija (‰to trenutno nije sluãaj). strana preduzeça i domaçi preduzetnici sa veç steãenim kapitalom obiãno angaÏuju advokata i ‰tede vreme i rad svojih ljudi. oteÏanost ulaska u privredu Srbije znaãajno utiãu i neki drugi propisi. ne angaÏuje advokata i ãeka sve po redovnoj proceduri. Ipak.7 444. samostalna registracija Trošak u EUR Trajanje u danima 77.2 760. koja imaju zaposlene pravnike po pravilu samostalno obavljaju poslove registracije. Posebno su komplikovane procedure gradnje ili renoviranja poslovnog prostora.3 481. Jedan od zakona koji je veç donet se odnosi na legalizaciju izgrađenih objekata i on treba znaãajno da unapredi postupak sređivanja vlasniãkih knjiga.5 63.5 15. Posledica toga.Konkurentnost privrede Srbije Drugi angaÏuju i advokata i sami snose deo tro‰kova i obavljaju deo aktivnosti. Po pravilu. Mito se isplaçuje u vrlo razliãitim formama i nije moguçe utvrditi koja kategorija preduzeça plaça ãe‰çe ili u veçim iznosima. su donete promene koje ovaj postupak pojednostavljuju. Veliki broj stranih preduzeça rentira poslovni prostor pla‰eçi se neaÏurne domaçe dokumentacije. Takođe. Empirijskih podataka o efektima novih zakona jo‰ uvek nema. Sa velikim nadama se oãekuje primena novih zakonskih odredbi o legalizaciji ranije sagrađenih objekata ali jo‰ vi‰e o privođenju nameni novih građevinskih parcela. Proces registrovanja preduzeça je dugo bio stalna meta kritike kao jedna od kljuãnih barijera ulaska novih preduzetnika u biznis. Razlozi za‰to preduzeça biraju razliãite naãine procesa registracije variraju.7 288 4. godine. advokati se angaÏuju kada su u pitanju sloÏene registracije i dobijanje posebnih dozvola. Treçi prihvataju i tro‰kove mita. na lakoçu tj. Zainteresovani kupci nekretnina bi. g. tj. pokrenuto je nekoliko tema. Kritike su urodile plodom i maja 2003. prema oãekivanjima zakonodavca. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . treba da bude poveçan promet nekretnina i nova gradnja. Najava novih zakonskih re‰enja u ovoj oblasti govori upravo o pojednostavljenju procedure i znaãajnom ubrzavanju procesa pribavljanja potrebnih dozvola. Poslednja grupa preduzeça samo plaça sluÏbene nadoknade. samostalna registracija Plaćene ukupne naknade. Tabela 4-3: Naãin registrovanja preduzeça –tro‰ak i potrebno vreme Način registrovanja preduzeća Advokat dobija jednu sumu za ceo proces Plaćene naknade advokatu i ukupne naknade Plaćene ukupne naknade i mito. do kraja 2003. Pored procedure registrovanja preduzeça. Prvi intervjui sa domaçim privrednicima u ovom istraÏivanju nisu zahvatili znaãajnije problematiku pristupa domaçem trÏi‰tu.2 38. I u ovom sluãaju zabeleÏene su u ranijim istraÏivanjima vrlo komplikovane i skupe procedure koje su podrazumevale veliki broj dozvola. Kori‰çenje gradskog građevinskog zemlji‰ta je jedna od stavki koju su neki poslovni ljudi isticali kao barijeru razvoju biznisa u prethodnom periodu.5 378.

koristeçi neke prednosti "domaçeg terena" oliãenog u "nacionalnom dijamantu" (Porterov odabrani sklop okolnosti). realizuju kompanije. Sve promene nisu inovacije . Generalno. Mesto inovacija u razvoju. TraÏnja za mnogim dobrima je jo‰ uvek nezadovoljena. • Promene i inovacije. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 289 . a posebno mala preduzeça. âak i velika. Preduzeçe koje Ïeli da opstane mora biti spremno na promene.raditi ne‰to razliãito. • Poku‰aj da pronađe‰ kupce sa najteÏim zahtevima. resursi za proizvodnju roba i stvaranje usluga su dostupni.Konkurentnost privrede Srbije Infrastruktura je takođe bila tema strukturiranog intervjua i pobudila je interes sagovornika. sem relativno obrazovane radne snage. Utoliko veçi znaãaj imaju investicije i inovacije kao faktori konkurentskog razvoja. Konkurentsku prednost. veçina ovih prednosti. c) razvoj pokre- tan inovacijama i d) razvoj zasnovan na bogatstvu. vi‰e ne postoji. sve su ocene i komentari na infrastrukturu lo‰i. Međutim. Investicije u Srbiji jo‰ uvek predstavljaju neiskori‰çen pokretaã razvoja konkurentske prednosti. po njemu. âak je i cena radne snage vrlo diskutabilna. Porter je ustanovio da postoje ãetiri etape u razvoju nacionalne konkurentske prednosti: a) razvoj zasnovan na prednostima u faktorima proizvodnje. Inovacije predstavljaju pokretaãku snagu razvoja preduzeça ali i razvoja nacionalne privrede.inovacije su samo one promene kada je preduzeçe prvi ili rani korisnik nove ideje. Inovacije ãine osnovu treçe faze razvoja kada ekonomija iscrpe moguçnosti rasta bazirane na prirodnim resursima i akumuliranim sredstvima kroz proces kori‰çenja tih resursa. raditi ne‰to potpuno novo je skopãano sa dodatnim rizikom i zato su uspe‰ni inovatori veoma bitni za savremeno uspe‰no poslovanje. Porter posebno istiãe znaãaj inovacija u stvaranju konkurentske prednosti. • Postavi kompanijske norme iznad najstroÏijih standarda kvaliteta. sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Međutim.2. Razlog za ovaj stav leÏi u brzini promena i rastuçoj konkurenciji na svetskom trÏi‰tu. Porter sugeri‰e neke poÏeljne oblike pona‰anja: • Prodaj najsofisticiranijim i najzahtevnijim kupcima i kanalima prometa. obzirom na tro‰kove socijalne za‰tite i poreske obaveze. susreçu se sa inovacijama kao uslovom opstanka. zajedno sa stvaranjem klime za investicije.3. • Snabdevaj se kod najrazvijenijih snab- 4. U svojim radovima. tehnolo‰ke inovacije koje sniÏavaju tro‰kove komunikacije i transporta i koncentracija resursa u velikim kompanijama ãine uslove opstanka na dana‰njem trÏi‰tu sve teÏim. Jasno je da inovacije predstavljaju pokretaã razvoja koji mora biti u ÏiÏi interesovanja ekonomske politike. Uvek je te‰ko ne‰to menjati . • Konkurencija i inovacije. âinjenica je da mnoge zemlje nemaju znaãajne konkurentske prednosti u faktorima proizvodnje te da nemaju moguçnost regularnog prolaska kroz sve ãetiri faze. b) razvoj pokretan investicijama. Savetujuçi kompanije da se pona‰aju netradicionalno. Srbija je nekada imala prednosti u određenim resursima. 4. kao skupa preduzeça unutar jedinstvenog trÏi‰ta. Podsticanje inovacija i standardizacije Inovacije i razvoj. propisane zakonom. Piter u svojoj knjizi "Thriving on Chaos" istiãe: "Nijedna sposobnost nije znaãajnija od sposobnosti korporacije za promenu". Međutim. ovi pokretaãi investicione aktivnosti imaju svoj limit. Liberalizacija međunarodne ekonomije.

definitivno. Zastareli naãin razmi‰ljanja o inovacijama je da se pojedinaãnim merama nagradi inovativnost pojedinaca ili institucija. Jedna od takvih inicijativa je The European Commission's INNOVATION Programme (Program Evropske komisije INOVACIJE. vi‰e nije iskljuãivo vezano za tehniãko tehnolo‰ki progres. godine a novi podsticaj je dat na Lisabonskom sastanku Saveta EU. Ogromno polje inovacija leÏi u razliãitom kombinovanju postojeçih tehnolo‰kih re‰enja i stvaranju nove vrednosti za potro‰aãa. Porter sugeri‰e da su zatvaranje trÏi‰ta.Konkurentnost privrede Srbije devaãa sa međunarodnim iskustvom. DrÏava moÏe pomoçi takvo nastojanje pre svega liberalnom ekonomskom politikom koja çe podstaçi konurenciju na svim nivoima. • Poredi se sa najboljim konkurentima u grani (ali ih ne imitiraj). Technopole-a. inovatori kao pojedinci nemaju mnogo ‰anse u ovoj velikoj kombinatorici i zato je pomoç kreatora ekonomske politike dragocena. Savremeni naãin upravljanja inovacijama podrazumeva sistemski pristup . http://www. DrÏava ima ulogu u podsticanju inovativnosti. maja 2000. godine. 2. Pri tome. Posebna paÏnja je posveçena podr‰ci inovacijama kod malih i srednjih preduzeça. lobi grupe i sliãni pokreti najbolji vesnici zaostajanja i gubitka konkurentske prednosti. Danas Internet predstavlja jedan od najmoçnijih medija za podr‰ku ovim međunarodnim inicijativama za ‰irenje i razvoj inovacija. To dokazuju primeri svih razvijenih privreda u kojima se investira u inovacione centre. ali sugeri‰u vrlo agresivno trÏi‰no pona‰anje u kome preduzetnici stalno traÏe naãin da napadnu svoje slabosti kako bi unapredili konkurentsku sposobnost.lu/innovation/home. univerzitetsko-preduzetniãkih centara u kojima drÏava obezbeđuje infrastrukturu i finansira vrhunske obrazovne institucije i gde se u ograniãenom vremenskom periodu omoguçuje preduzetnicima da 290 4. promocija ambijenta koji pogoduje inovacijama i apsorbovanja novih teh-nologija od strane preduzeça. Tada su pokrenute nove inicijative za unapređenje inovacione politike. Slabost ovakvog pristupa je ‰to parcijalne aktivnosti po pravilu ne daju dovoljne efekte. Politika podsticanja inovacija u EU traje od 1996. Inovativni semafor (Innovation Scoreboard) je jedan od pravaca unapređenja inovacione prakse u Evropi usmeren na praçenje inovativne aktivnosti u razliãitim zemljama i regionima. • Tretiraj zaposlene kao stalne. U Francuskoj i Belgiji je jaka ideja tzv.cordis.razmi‰ljanje o tome koji sve segmenti dru‰tva podstiãu ili ograniãavaju inovativnost. Inovacije u svetu. stimulacija Evropskog otvorenog prostora za difuziju tehnologija i znanja. Kljuãne promene u shvatanju inovacija prisutne u dana‰njoj privredi su vezane za podruãje inovacija i ulogu drÏave. Postoje ãitavi pokreti i organizacije koje imaju za cilj podsticaj i ‰irenje inovacija. snabdevanje ovog podruãja odgovarajuçim tehnologijama. Navedeni saveti deluju kontraintuitivno. 3. Danas se inovativna aktivnost visoko ceni i podstiãe u svetu. html). u su‰tini. potvrđujuçi staru istinu da se jedina stabilnost moÏe naçi u stalnom kretanju i da konkurencija poãiva na stalnom izazivanju tuđih ali i sopstvenih sposobnosti. ovakav savet daju i drugi marketin‰ki orijentisani struãnjaci. Kljuãne mere podsticanja inovacija u svim zemljama EU su pobrojane u tabeli 4-4: Mere politike podsticanja inovacija. Ovaj program ima tri povezana cilja: 1. Podruãje inovacija. Ovi ciljevi mogu biti univerzalni ciljevi svake vlade ili međunarodne orga- nizacije u domenu upravljanja inovacijama. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija .

Brussels on 11 July 2002 4.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 4-4: Mere politike podsticanja inovacija Politike usmerene da podignu stopu inovacija i preduzetništva Politike povećanja kompanijskih internih sposobnosti Politike unapređenja uslova u okruženju Politike povećavanja veličine tržišta MERE Smanjenje društvene inercije povećanjem stope preduzetništva zasnovanog na nuždi Razvoj kulture koja pogoduje inovacijama i preduzetništvu Obezbeđenje posebne preduzetničke komponente u obrazovanju i treningu Povećanje treninga i programa za razvoj sposobnosti u preduzećima Porast kapitala dostupnog preduzetnicima i inovatorima Snižavanje paralelnih zakonskih barijera inovacijama i preduzetništvu Uvođenje politike koja ohrabruje difuziju inovacija Porast mobilnosti i sposobnosti preduzeća da uđu na nova nacionalna tržišta Porast učešća u edukacijama na svim nivoima Stvaranje mogućnosti za sektorske inovacione sisteme Unapređenje poslovnih grupa (klastera) i regionalnih inovacija Povezivanje davalaca usluga i javnih tržišta sa inovacijama Veza inovativnih komponenti sa drugim politikama Nastavak otklanjanja internih prepreka za trgovinu sa EU X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X Izvor: Future directions of innovation policy in Europe. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 291 .

U Nemaãkoj i Francuskoj drÏava finansijski pomaÏe razvoj brojnih inÏenjerskih koledÏa i tehniãkih univerziteta. U SAD drÏava finansira skupe laboratorije u vrhunskim tehnologijama.posrednička tražnja Preduslovi u okruženju Finansijsko okruženje. Takođe. mobilnost Industrijski sistem Velike kompanije Zrela mala i srednja preduzeća Tehnološki inovativne firme POSREDNICI Istraživačke institucije Brokeri Obrazovno istraživački sistem Profesionalno obrazovanje i trening Javne istraživačke institucije Politički sistem Vlada Uprava Politike podrške istraživanju i razvoju Infrastruktura Bankarski kapital sklon riziku Podrška inovacijama i biznisu PR i informacije Standardi i norme razvijaju poÏeljne oblike biznisa (visoke tehnologije i sl. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . sklonost ka inovacijama i preduzetništvu. merenje efekata inovacija i sl.finalna tražnja Proizvođači . Japanski preduzetnici su poãeli svoj put ka uspehu tako ‰to su se osposobili da vrlo brzo kopiraju uspe‰ne prakse pre svega iz SAD.Konkurentnost privrede Srbije Slika 4-1: Nacionalni sistem za podsticanje inovacija Tražnja Potrošači . Sredinom 90-ih godina. Centralno mesto je zauzela problematika inovacija u uvođenju novih proizvoda i usluga proces nastajanja novog proizvoda. obzirom na strukturu privrede. urađena je dvotomna studija "MenadÏment u funkciji inovacija" u kojoj su oznaãena osnovna podruãja inovacija i stanje inovativnosti u privredi Srbije. vaÏna za privrednu strukturu tada‰nje Srbije. uloga menadÏmenta. Podruãja razvoja inovacija. Kasnije su tome dodali posveçenost kvalitetu i kao logiãna posledica do‰lo je do generisanja obilja inovacija.). Privreda Srbije nije bila potpuno neosetljiva na izazove inovativnosti u proteklom periodu. Poseban znaãaj ove studije je bio ‰to je ona obradila osnovna podruãja inovativnih aktivnosti. CIM i srodni koncepti upravljanja procesima pomoçu 292 4. znaãajno mesto je posveçeno inovacijama u proizvodnom procesu: JIT sistem. Inovacije u privredi Srbije. U procesu podizanja performansi srpske privrede u oblasti inovacija svakako treba poçi od podizanja sposobnosti za uspe‰no uoãavanje i brzo imitiranje onoga ‰to se kod drugih pokazalo kao dobro. Ono ‰to ekonomisti posebno oãekuju od inovacija jeste brzo prilagođavanje ostalog dela privrede onome ‰to inovatori rade (imitacija). oporezivanje i podsticaji. MoÏda upravo u tome i treba traÏiti kljuã uspeha nekih danas vrlo inovativnih privrednih sistema kao ‰to je Japan. poklanjajuçi ih univerzitetima i podstiãuçi univerzitete da svoje usluge u ovim laboratorijama stave u funkciju okolnog biznisa.

upravljanju trgovinom (kanalima prodaje) i informacionim sistemima. Oni koji koriste drÏavne subvencije. Sa usvajanjem tih znanja.Konkurentnost privrede Srbije raãunara. ali je dugoroãno posmatrano. kaÏu "nije mnogo. ali drÏava daje koliko moÏe". ãesto bez konkretnih zahteva. Iz odgovora privrednika provejava stav da su privreda i drÏava dva potpuno odvojena sveta sa razliãitim ciljevima. izgleda da se o njima u privredi ne zna mnogo. kojima pomoç nije potrebna. koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). tvrde da drÏava pomaÏe nekonkurentnima da preÏive. DrÏavne subvencije. ‰to je vaÏno bez obzira na strukturu privrede: inovacije u upravljanju investicijama.afirmacija inovatora. uoãena je totalna neobave‰tenost o bilo kakvoj vrsti podsticaja istraÏivaãko razvojnog rada."Tako ne‰to ne postoji" . upravljanju marketingom. Intervjuisanje domaçih privrednika nije dalo ohrabrujuçe rezultate kada je u pitanju pomoç drÏave u oblasti inovacija. • Oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). Ne postoji jasna svest o tome kome drÏava i kako pomaÏe.pomoç u knowledge managementu (upravljanje znanjem). studija je pokrila neka funkcionalna podruãja i inovacije u njima. Oni koji ne znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏava pomaÏe bogatima da se dalje neetiãki bogate."DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. bez mnogo međusobnog razumevanja i informisanja. podr‰ka menadÏera uvođenju proizvodnih procesa i sl. • Oni koji ne koriste ova sredstva.podsticanje kulture inovativnosti u nacionalnoj privredi. NajvaÏnije sa dana‰njeg aspekta. kaÏu: . sledeçi iskustva razvijenih zemalja i EU tako ‰to çe: • podstaçi prikupljanje podatak o inovacijama u zemlji i inostrantstvu i njihovo stavljanje na raspolaganje privredi. a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. Korist moÏe biti izvuãena i iz pomenute studije koja je rađena u privredi Srbije. Znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. Kome drÏava pomaÏe? Od drÏave se uglavnom oãekuje pomoç. rastao bi i nivo kulturne prijemãivosti za znaãaj inovacija u domaçim preduzeçima. . DrÏavni organi Srbije mogu pomoçi inovativni ambijent u zemlji. Poreski krediti na inovacije odgovori na ovo pitanje su dobra ilustracija odnosa drÏava . 4. S druge strane. Oporezivanje prenosa znanja moÏda stvara kratkoroãan budÏetski efekat.privreda: najãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpuno neznanje o ãemu bi tu moglo da se radi. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 293 . Iako se mnogo govori o "strate‰kim projektima" koji se finansira- ju od strane ministarstva za nauku i tehnologiju. mada je to oãekivanje dosta neartikulisano. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije" (ovo je bila nekada aktivnost PK Jugoslavije. Poreskim podsticajima za razvoj ili prenos nove tehnologije ili novih naãina rada u Srbiji treba dati poseban znaãaj. Takva je i Ïalba "drÏava ni‰ta ne pomaÏe". . taj efekat mnogo znaãajniji ako prenos novih znanja dovede do zamaha novih poslovnih aktivnosti. priznaju da to ulaÏu u obrtna sredstva koja im nedostaju. U savremenim uslovima rezultate ove studije bi trebalo koristiti kao case study i materijal za difuziju znanja o inovacionim aktivnostima. • prenositi praksu razvijenih privreda u pravcu podsticanja inovacija: . Podsticaj inovativnih aktivnosti. MoÏda zato ‰to tih podsticaja i nema. Oni.

Porterov koncept ‘klastera’ potiãe iz njegove uporedne analize međunarodne konkurentnosti (Porter. Brojni tekstovi o Internet poslovanju navode ideje. Primena ovih standarda je afirmisala koncepte kao ‰to su "poslovni procesi i reinÏenjering poslovnih procesa". Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . 2000a).Konkurentnost privrede Srbije Standardizacija. Klasteri predstavljaju geografski koncentrisane skupove međusobno povezanih kompanija. Iako je reã o baziãnoj ekonomskoj logici. davalaca usluga i institucija povezanih unutar određene oblasti. zabeleÏene su mnoge teorijske razrade i empirijski poku‰aji razliãite primene ovog koncepta. Podsticanje organizovanog nastupa na trÏi‰tu (aglomerisanje i klasterizacija) 4. Iz nje proistiãe da vodeçe izvozne kompanije ne funkcioni‰u izolovano veç kao deo ‰ire grupe komplementarnih kompanija ãiji su oni uspe‰ni međunarodni predstavnici. otvaranja trÏi‰ta i sniÏavanja tro‰kova poslovanja. premda se o samoj pojavi povezivanja preduzeça jedne privrede raspravlja mnogo ranije. TQM. 4. Proverava se sposobnost ovih standarda da daju efekte (na dug ili na kratak rok) i poredi sa ulaganjima. treba da organizuju seminare iz oblasti razliãitih standarda u kojima çe zahtevati balansiranu prezentaciju koristi i tro‰kova od primene razliãitih sistema standarda. Prisutna je tendencija u Evropi da mnoge kompanije preispituju svoj odnos prema ovim standardima. lokacija ostaje bitna konkurentska prednost i tema ekonomske geografije.3. kao ‰to su privredne komore. brÏeg i jeftinijeg transporta. specijalizovanih snabdevaãa. korporativna kultura i sl. U eri globalizacije.rast produktivnosti baziran na razmeni informacija i kori‰çenju zajedniãkih resursa. u praksi. paradoksalno izgleda tvrdnja da lokacijsko grupisanje biznisa igra vaÏnu ulogu (Porter. beÏiãnih komunikacija.3. Klasteri se danas pominju u kontekstu usmeravanja ekonomske politike. 1990). ParadrÏavni organi. rast inovativnosti baziran na brzoj razmeni ideja i tehnolo‰kih znanja. zatim makroekonomske stabilizacije. U poslednjoj deceniji pro‰loga veka. DrÏavni organi preduzeçima u Srbiji moraju preporuãiti racionalan odnos prema razliãitim standardima kvaliteta uz stalnu procenu tro‰kova i koristi koje oni prouzrokuju.1. U literaturu je koncept klastera uveo Porter. Među naj‰ire prihvaçenim su bili ISO standarti iz serije 9000 koji su afirmisali nov pristup politici kvaliteta u 90-im godinama. Negativna strana procesa globalne standardizacije je birokratizacija sistema. Klasteri podstiãu produktivnost i stoga su vaÏni za kompanije. vlade i ostale zainteresovane privredne aktere (Porter. Ove grupe povezanih kompanija su nazvane klasteri. Pojam klastera Klaster je pojam koji je danas nezaobilazan u analizi konkurentske izvozne prednosti ekonomija drÏava. Jedan od trendova u savremenom svetu je ‰iroko prihvatanje međunarodno usvojenih standarda poslovanja. privatizacije. integrisanja razliãitih oblika komuniciranja.3.da su mnoge kompanije mnogo vi‰e uloÏile u standarde nego ‰to çe ikada dobiti. Postavlja se pitanje za‰to se danas govori o geografski koncentrisanim klasterima preduzeça. moguç je ekonomski neverovatan ishod . To se dogodilo upravo sa protagonistima ISO standarda. od kojih çe neke biti i pomenute kasnije. 1998). sve udobnijeg. o prednosti virtuelnog umesto realnog komuniciranja i susreta poslovnih ljudi. Za ekonomsku 294 4. a Porter je u klasterima video neke izvore konkurentske prednosti ovih velikih izvoznika . prisutne unutar nacionalnog trÏi‰ta ili regiona. Ipak.3.

DrÏave i vlade imaju poseban interes da uoãe i podrÏe ove lokalne potencijale i da ih podrÏe. Sen Luja. umesto da se pripremaju za neke neizvesne poduhvate u udaljenim krajevima sveta. u uslovima perfektne konkurencije. To je jo‰ vi‰e sluãaj sa manjim kompanijama. na naãin na koji je mnogi prezentiraju. kao svetsko perfektno trÏi‰te. Među poznate primere spada specijalizovana industrijska oblast za proizvodnju tepiha u gradu Daltonu. baziran na lokalno razvijenom znanju. Dakle. Dana‰nja realnost je poslovanje u trijadi ekonomskih blokova SAD. Klasteri mogu da ukljuãe i privredna udruÏenja. Baltimora i Portlanda ili evropska "banana". univerziteta i vladinih ustanova na geografski koncentrisanom prostoru. Globalizacija. međusobnim vezama. ekonomska aktivnost bi bila ravnomerno raspoređena u prostoru. da privredni razvoj zasnivaju na podsticanju lokalnih klastera u svojim privredama. âak i multinacionalne kompanije koje posluju u sva tri bloka. Na najniÏem nivou je grupisanje određenih sektora u pojedinim gradovima. pravougaonik između Zelenog zaliva. nikada nije. kao lokalno usmerene strategije (Rugman. DÏordÏija. Evrope i Japana. raste znaãaj koncentracije istraÏivaãa. i ovi niÏi hijerarhijski nivoi drÏave imaju potrebu da razvijaju svoje ekonomske strategije. Iako se moglo oãekivati da u savremenoj ekonomiji opada znaãaj geografske blizine. âesto to ne moÏe centralna drÏava. informacije. klasteri . kao i posebne agencije za uspostavljanje standarda. Za‰to dolazi do aglomerisanja? Po tradicionalnoj ekonomskoj teoriji. veç i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklađenosti. nastaje moguçnost da fermentira sadrÏaj ponude koje udaljeni konkurenti (i klasteri) ne mogu lako da kopiraju ili prevaziđu. Kljuãna prednost klastera leÏi u vi‰edimenzionoj blizini ovih aktera ne radi se samo o geografskoj. Razlog za to. a ti razliãiti nivoi aglomeracije imaju potencijal da razviju svoje klastere. Dakle. a te‰ko da çe uskoro i biti realizovan koncept. Na drugoj strani su ‰iroke aglomeracije kao ‰to je industrijski pojas u SAD. Tako klasteri dobijaju moguçnost da razviju svoj specifiãni miks konkurentskih prednosti. kulturnom nasleđu i drugim lokalnim karakteristikama. postoji jo‰ jedna snaga koja nagla‰ava znaãaj blizine znanje (Porter. Moore). oblast između Milana i Londona. Po analogiji. Otuda i preporuka vladama drÏava. kada se stabilizuju.Konkurentnost privrede Srbije mapu sveta se kaÏe da je karakteri‰u brojni. u odsustvu prirodnih uticaja (barijere i razlike) je u jednakom prinosu koji biznis daje na razliãitim lokacijama. Porterovim reãnikom nazvani. a ne samo drÏave. U koncentrisanom prostoru. institucije koje obezbeđuju trening. Pri tome. vrlo je interesantan odnos globalizacije i klastera.kritiãna masa preduzeça. prelazak ljudi iz jedne u drugu organizaciju. U biznisu bogatom znanjem. 2000b). razmena ideja. ali zato mogu regioni ili gradovi. (Xavier. Puga. Razlike 4. gde su moguçe intenzivne komunikacije. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 295 . 2000). sa dodatkom da u tim klasterima. po pravilu vr‰e prilagođavanja svog poslovanja. kao i druga tela privatnih preduzetnika koja im sluÏe za podr‰ku. Razliãiti su nivoi aglomerisanja (Ottaviano. Klasteri ukljuãuju preduzeça iz jedne delatnosti ali i iz vertikalno povezanih delatnosti. ovi nivoi predstavljaju razliãite nivoe aglomerisanja. istraÏivanje i drugu tehniãku podr‰ku. konsultanata i laboratorija na jednoj lokaciji. stvaraju mesto za privlaãenje najhrabrijih kompanija iz razvijenih privreda. institucija. vladama zemalja u razvoju se moÏe preporuãiti isto. italijanska tekstilna industrija oko grada Prato. ãak i onih najrazvijenijih. 1997). tako da Levitov ideal globalne kompanije jo‰ uvek predstavlja vi‰e viziju nego realnost. provajdere infrastrukturnih usluga. proizvođaãe komplematnarnih proizvoda.

U uslovima visokih tro‰kova trgovine. taj rast prodaje i profita çe trajati dok traÏnja za faktorima proizvodnje ne umanji profite a sloobodan tok faktora proizvodnje (rad. tj. kupci i dobavljaãi. rad istraÏivaãkih kapaciteta. komplementarni partneri. uÏivaju sve prednosti koje nude geografski klasteri. direktni konkurenti. Moore ih je nazvao "poslovni ekosistemi'' u svojoj knjizu "Death of Competition". a oko proizvoda su grupisane vodeçe firme. karakteristike lokalnih trÏi‰ta igraju i dalje kljuãnu ulogu. U indirektne stejkholdere treba ubrojati potencijalne konkurente i drÏavu. 296 4. Sa liberalizacijom. Međutim. 1992). portal velikih auto kompanija (GM. dobavljaãi. Međutim. Danas uspe‰ne primere klastera moÏemo naçi na Internetu (Xavier. na primer) ne izjednaãi cene faktora proizvodnje u obe zemlje. Kod niskih tro‰kova trgovine.Konkurentnost privrede Srbije u prinosu se i javljaju kao kljuãni razlog nejednakog geografskog rasporeda ekonomskih aktivnosti (Scotchmer and Thisse. Oni omoguçuju ukljuãivanje preduzeça iz ‰ireg regiona. Ross navodi i definiciju DTI kojom se klaster defini‰e kao "koncentracija konkurentskih. oni omoguçuju brÏe povezivanje domaçih privrednika sa svetom. Kakav je efekat globalizacije na geografski raspored biznisa? Dva su moguça sluãaja. Ford i Daimler Chrysler) namenjen postojeçim i potencijalnim kooperantima. VaÏan preduslov funkcionisanja modela je elastiãnost traÏnje radne snage. mobilnost faktora proizvodnje igra glavnu ulogu i znaãaj dobija prisustvo onih faktora ãija mobilnost procesima globalizacije nije znaãajno unapređena. karakteristike lokalnih trÏi‰ta određuju pre liberalizacije strukturu domaçe trgovine. SrÏ poslovnog ekosistema ãini glavni proizvod i oko njega prateçi proizvodi. brÏu i jeftiniju razmenu informacija i rad na zajedniãkim projektima. Michael Porter ih defini‰e kao "koncentraciju međusobno povezanih kompanija i institucija u određenoj oblasti" (Porter. Pod ovim on podrazumvea virtuelnu ekonomsku zajednicu sastavljenu od direktnih uãesnika i indirektnih strana (stejkholdera). klasteri oznaãavaju grupu poslovnih preduzeça i neposlovnih organizacija za koje je ãlanstvo u grupi vaÏan element njihove pojedinaãne konkurentnosti. smatra se. Kao primeri uspe‰nih virtuelnih klastera se navodi Covisant. dolazi do realokacije biznisa fleksibilnost je u prvom koraku vrlo visoka. U praksi. 2000). Sliãan efekat na aglomerisanje ima inovacija. Inovacija omoguçuje generisanje profita i nastavak rada laboratorija a blizina kompanija ãini usluge laboratorije (inovaciju) jeftinijom. To obja‰njava ãinjenicu da stanovni‰tvo u ovim zemljama lak‰e migrira u velike gradove i doprinosi stvaranju velikih aglomeracija. Takođe interesantna definicija Scottish Enterprise (SE) za klastere navodi da su to "kupci. Vi‰e kompanija i laboratorija (koje takođe mogu da migriraju ka poÏeljnoj lokaciji) diÏu traÏnju za posrednicima i stvaraju nove moguçnosti za biznis. ali jednom zauzete lokacije se kasnije te‰ko menjaju. Takođe. dve zemlje sa nejednakim prisustvom prirodnih faktora çe imati u poãetku nejednak poloÏaj u sluãaju otvaranja trgovine među njima. Ross (2000) poredi razliãita shvatanja klastera. ‰kole. finansijske institucije i servisi. U teorijskom sluãaju. 1998). Virtuelni klasteri imaju neke prednosti nad geografskim klasterima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Pri tome oni. istraÏivaãke institucije. kolaborirajuçih i nezavisnih kompanija i institucija povezanih sistemom trÏi‰nih i netrÏi‰nih veza". Logiãno je oãekivati rast prodaje iz zemlje sa boljim preduslovima. sa liberalizacijom trÏi‰ta. IstraÏivanja su pokazala da je ta elastiãnost visoka u manje razvijenim zemljama. konkurenti i druge institucije za podr‰ku kao ‰to su univerziteti. Međutim.

prisustvo kapitala. Priroda strategije kompanije . za determinante konkurentnosti. 4. tj. 4. stavovi o konkurenciji. lokalnom i drÏavnom upravom. Strategija kompanije Stanje faktora proizvodnje Stanje tražnje Povezane i komplementarne grane Slika 4-2: Porterov dijamant Porter prati konkurentnost preduzeça kroz ãetiri kljuãna faktora na nacionalnom nivou: 1. administrativna infrastruktura i informatiãka infrastruktura i prirodni resursi. usluga razliãitih vrsta i svih onih uãesnika koji ãine da lanac snabdevanja (supply chain) predstavlja konkurentsku prednost. i sl. Tako klasteri mogu postati "generatori" novog naãina strate‰kog razmi‰ljanja u nacionalnoj privredi.3.). postojanje lokalne traÏnje za proizvodima klastera ali i povezanih proizvoda ili usluga. koje je moguçe zadovoljiti i na drugim trÏi‰tima omoguçuje da se preduzeça u startu pripremaju za internacionalni nastup. ·tavi‰e. ‰to je sve uglavnom posledica ambijenta koji kreira drÏava. Povezane i komplementarne grane . Poslovanje kompanija je znaãajno uslovljeno cenama. nivo lokalnih znanja. U te faktore spadaju radna snaga. konkurentsku prednost pojaãavaju i konkurenti koji ãine da klaster uÏiva nekoliko prednosti: kumulativnu atraktivnost (bogata ponuda da jednom mestu privlaãi 4.za razvoj jedne delatnosti bitno je prisustvo komplementarne proizvodnje. 2. kvalitetom i raspoloÏivo‰çu faktora na kojima se zasniva poslovanje. Stanje traÏnje . a samim tim i lak‰e razvijati određene kulturne obrasce. Takođe. postojanje lokalnih segmenata sa specifiãnim zahtevima. Sofisticirana i zahtevna domaça traÏnja deluje podsticajno na preduzeça da u startu razvijaju ponudu koja çe kasnije naiçi na dobar prijem i na drugim trÏi‰tima. stepen lokalne konkurencije i drugi kulturno istorijski faktori koji opredeljuju naãin na koji kompanija ostvaruje odnose sa drugim kompanijama. âitav koncept klastera je oslonjen na konkurentski dijamant i pretpostavku da çe se konkurentske prednosti pobrojane u dijamantu bolje razvijati unutar klastera nego unutar istog broja rasutih preduzeça unutar jedne nacionalne privrede. trÏi‰ne institucije. nauãnotehnolo‰ka opremljenost i infrastruktura.2.3.Konkurentnost privrede Srbije Razliãita shvatanja klastera mogu dovesti i do razlika u njihovoj identifikaciji unutar nacionalnih privreda kao i do razlika u izboru strategija razvoja ovih klastera. 3. investicijama ili lokalnim konkurentima. kako u proizvodnji tako i u drugim delatnostima. Stanje faktora proizvodnje odnosi se na faktore za vođenje poslovanja. Oãekivane koristi od klastera Klasterizacija je vezana za konkurentne sektore jedne zemlje. razliãite od onog koji diktira nacionalna kultura (fer odnos prema drÏavi.odnosi se na karakter domaçe traÏnje.u velikoj meri strategija je diktirana uslovima na trÏi‰tu kao ‰to su struktura i konkurencija unutar nacionalnog trÏi‰ta. Strategija kompanije zavisi i od odnosa prema efikasnosti. Ovakva traÏnja deluje anticipirajuçe i pomaÏe kasniju internacionalnu orijentaciju pripadnika klastera. plaçanje poreza i sl. Unutar klastera je moguçe kontrolisati faktore koji utiãu na strategiju kompanije. sa radnicima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 297 .

pristup specijalizovanoj radnoj snazi koja se formira u ovim klasterima 4.). razlozi za istrajavanje na strategiji industrijskih klastera su bili bazirani na sledeçim oãekivanjima: • da se re‰i tekuça i projektovana nesta‰ica radne snage.rad sa veçom grupom firmi pomaÏe razvoj lokalne servisne industrije ali i ukljuãivanje u globalne tokove. stavljanje akcenta na pojedine industrije .dobija obrazovanje i pogodne uslove za Ïivot i rad.Konkurentnost privrede Srbije kupce). 2. benefiti lokalne zajednice . pripreme i sl. odrÏavanja foruma i zajedniãkih sastanaka onih koji rade na sliãnim poslovima. 7. 3. Razlozi za nastanak klastera su uvek povezani sa nekim koristima koje se od njih oãekuju u nacionalnoj ili regionalnoj privredi. Tom blizinom se pojaãava uticaj pojedinih determinanti "dijamanta". benefiti koje ima radna snaga . prema oãekivanjima kreatora ekonomske politike u Minesoti su: 1. U privredi Minesote (Munich.klastere. pristup mreÏi informacija. 1999). skladi‰tenja. moguçnost susreta. produktivnost (moguça sindikalizacija nabavke. razumevanjem tendencija koje klaster sledi. 6. • da se razviju i ojaãaju ruralne zajednice i regioni u drÏavi. • da se kreira efikasnija i uspe‰nija uprava. Holivudskih filmskih Tabela 4-5: Klasteri –koristi i problemi Ključne koristi Ključni problemi • Stvaraju se okviri za saradnju • Oslanja se na postojeću organizacionu infrastrukturu • Pomaže da se izgradi zajednički dnevni red (pravac zajedničkih aktivnosti) • Podstiče ekonomiju obima • Na osnovu nestašice radne snage fokusira se na bolje plaćene i konkurentne grane • Usmerava se i koordinira upotrebu postojećih resursa • Obezbeđuje informacije potrebne za unapređenje obrazovanja (opis posla) • Omogućuje razvoj višeg nivoa konkurentnosti • Ublažava međugranske konkurentske strahove (gradi poverenje i saradnju) jednom kada stupi na snagu • Potreba da klaster bude vođen granskim interesom • Izbor grane može biti problem • Problem je i izbor nivoa strategije (država. podataka i drugih resursa znanja. • da se planira i razvije infrastruktura potrebna da se ekonomija drÏave "pogura" unapred. lokalni klaster) • Izbegavanje stvaranja podela u poslovnoj zajednici • Moguć skepticizam među privatnim preduzetnicima • Priroda političkog sistema i tradicionalne obrazovne institucije mogu biti problem • Postoji rizik dominacije velikog biznisa • Neophodan je brz odgovor javnog sektora • Mogu postojati institucionalne barijere primeni ove strategije • Postoji rizik izbora dobitnika i gubitnika 298 4. kao ‰to su ãesto citirani klasteri Silikonske doline. Benefiti koje klasteri donose. javno izno‰enje njihovih potreba i skretanje paÏnje javnosti na te potrebe. • da se obezbede razvoj jakih kompanija i jake radne snage. Geografska koncentracija industrije "pogoduje" uãesnicima koji su geografski blizu jer podiÏe njihove ‰anse da budu uspe‰niji i usled jake konkurencije unutar klastera. kupaca i dobavljaãa unapređuje efikasnost i specijalizaciju. 5. pristup specijalizovanim snabdevaãima. Koncentracija rivala. region. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Steier istiãe da klasteri moraju obezbediti kritiãnu masu preduzeça sa specifiãnom konkurentskom predno‰çu.

Potencijalni klasteri postoje u situacijama kada su prisutni neki elementi neophodni za razvoj uspe‰nih klastera. Tokom priprema uvođenja klastera u Minesoti. Svetska banka predlaÏe. ali ne predstavlja klaster u Porterovom smislu te reãi. SloÏen instrument ekonomske politike. Slabost koncepta klastera je u njegovom elastiãnom tumaãenju (Miller.3. • Druga faza: Dijagnoza .stvoriti interes i obezbediti uãe‰çe razliãitih nosilaca buduçih aktivnosti u procesu stvaranja klastera. Intenzitet veza se moÏe meriti među uãesnicima klastera unutar nacionalne privrede ali i na međunarodnom planu. Latentni klasteri su oni koji imaju kritiãnu masu preduzeça u povezanim granama ali jo‰ uvek nemaju razvijene međusobne veze i tokove (informacione i druge) iz kojih bi izvukli pune koristi iz zajedniãke lokacije. Retki klasteri nemaju ekonomsku teÏinu ili zato ‰to imaju malo preduzeça ili zato ‰to ih naseljavaju manje znaãajna preduzeça.strategija koja teÏi da pro‰iri i produbi postojeçu ekonomsku osnovu jednog regiona. na privlaãenje stranih direktnih investicija). ·iroki klasteri obezbeđuju ‰irok asortiman proizivoda u povezanim granama. One se takmiãe znanjem i tehnologijom a u stvaranju ovih konkurentskih prednosti kritiãnu ulogu imaju istraÏivanje i razvoj. Botham. U tom smislu. finansije i grupe struãnih pojedinaca koje je najlak‰e okupiti unutar klastera.3. Tipovi klastera i strategije razvoja klastera Moguçe je identifikovati razliãite tipove klastera (Enright. ali gde ti elementi moraju biti produbljeni da bi se ostvarila puna korist od aglomeracije. 2000). 4. Te‰ko je taãno odrediti ‰ta je klaster i postoje brojne definicije i poku‰aji da se koncept pro‰iri. Transplant klaster . Tu je i potreba da se razlikuje klaster od aglomeracije. Duboki klasteri obuhvataju kompletne ili skoro kompletne kanale snabdevanja. kao ‰to je klaster. razvijena je metodologija identifikovanja snage veza između uãesnika u potencijalnom klasteru.strategija gradnje klastera tako ‰to se u njega privlaãe investicije. Napredne ekonomije se ne takmiãe danas jeftinom radnom snagom ili eksploatacijom prirodnih resursa. Gusti klaster naseljavaju stotine preduzeça sa ukupnom prodajom od vi‰e stotina miliona ili milijardi dolara. odrÏana je diskusija u kojoj su pobrojane oãekivane prednosti ali i problemi (izazovi) koji se tokom implementacije razvoja klastera mogu oãekivati (tabela 4-5). Gibson. Iako je kljuãna prednost klastera izlazak na međunarodnu scenu. Organski klaster . na osnovu prikupljenih iskustava. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 299 .3. Moore.Konkurentnost privrede Srbije studija ili Boingovih postrojenja u Sijetlu. Politikom vođeni klasteri aglomeracije koje nastaju primarno kao posledica vladine politike (usmerene na primer.procena poslovnih klastera koji postoje u privredi i procena ekonomske infrastrukture koji podrÏavaju performanse klastera. nije lako voditi. Grad predstavlja tipiãnu aglomeraciju stanovni‰tva i ekonomskih aktivnosti. 4. 2001). Uski klasteri su usmereni na preduzeça jedne ili malog broja grana i njihove kanale snabdevanja. ali i precizira i suzi. proces razvoja klastera u ãetiri faze: • Prva faza: Mobilizacija . Martin. kljuãno je da se obezbedi funkcionisanje klastera unutar granica nacionalnog trÏi‰ta. Za kreatore ekonomske politike je vaÏno da prilikom razmatranja klastera kao razvojnog sredstva imaju u vidu karakteristike pojedinih klastera kao i karakteristike lokalne privrede.

gradovi. ali zbog plitke strukture srpske privrede. Najãe‰çe klasteri nastaju u okruÏenju velike kompanije. "Strategija specifiãnog klastera" je usmerena na identifikaciju i razvoj određenog klastera u privredi. • Pogodna infrastruktura. Takođe. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija .). Takav primer pruÏa vinogradarski klaster u Kaliforniji. • Ukljuãite potencijalne institucije koje çe se angaÏovati na implementaciji od najranijeg poãetka. kao ‰to je Kopaonik ili Vrnjaãka banja. Na Ïalost. ili turistiãki klaster na Floridi. Takav je sluãaj ãesto oko skupih instalacija kao ‰to su akceleratori i druge nuklearne instalacije. Klaster moÏe sadrÏati i seme svog sopstvenog nestanka. • Pronađite i pripremite sredstva da odrÏite tenziju između faza. sa aspekta upotrebe klastera za potrebe ekonomske politike (Feser.Konkurentnost privrede Srbije • Treça faza: Strategija saradnje dovođenje na isto mesto stejkholdera traÏnje (kompanije u buduçem klasteru) sa stejkholderima na strani ponude (javne i privatne institucije koje daju podr‰ku buduçem klasteru) u radne grupe koje çe identifikovati probleme i aktivnosti na re‰avanju tih problema. hemijske laboratorije i sl. • Nauãno istraÏivaãka institucija. u okrilju velike istraÏivaãke institucije se moÏe razviti klaster manjih. • Razradite strategiju kojom çe biti obezbeđena dovoljna sredstva tokom procesa. ukoliko je okrenut samo ka sebi (inward). • Izaberite dobar geografski nivo na koji çete staviti fokus – regioni vs. Praktiãne lekcije iz iskustva struãnjaka Svetske banke u stvaranju klastera su izraÏene u nekoliko kratkih saveta: • Regrutujte visoko posveçeni tim predvodnika projekta (lider‰ip). "Strategija informisanog klastera" je strategija usmerena na pojedine karakteristike klastera. Uspeh ove strategije se meri uspe‰no‰çu formiranja novog klastera. Postoje dve strategije klastera. Vinãa nikada nije oformila pravi klaster preduzeça oko sebe. Najãe‰çe se sprovodi u cilju unapređenja pojedinih performansi klastera (npr. U narednom pregledu su identifikovani najãe‰çi inicijatori nastanka klastera: • Velike kompanije. ova iskustva van turistiãkih centara nisu dovoljno kori‰çena. na aplikaciju orjentisanih kompanija. U ovom sluãaju. ‰to je naroãito sluãaj ako je geografski koncentrisan. Institut u Vinãi je bio zami‰ljen kao takva vrsta inicijatora klastera. • âetvrta faza: Implementacija stvaranje posveçenosti unutar uãesnika radne grupe koja radi na razvoju klastera i regionalnih stejkholdera. Posebno razvijena. Klasteri mogu nastati na vi‰e razliãitih naãina (Munich. analiza infrastrukturnih pretpostavki i sl. kao ‰to je Medtronic uTwin Cities ili Microsoft u Sijetlu. To je sluãaj kada firme u klasteru nemaju znaãajne međunarodne aktivnosti i imaju komercijalne (trgovinske) veze samo među sobom. U domaçoj privredi takav je bio klaster kooperanata Zastave iz Kragujevca. 300 4. unapređenje snabdevanja. podr‰ka aktivnosti i stvaranje organizacije koja çe podrÏati implementaciju procesa. a i u samim turistiãkim centrima ima jo‰ mnogo neiskori‰çenih moguçnosti koje klasterizacija privrede nudi. prigodna infrastruktura ili drugi resursi mogu podrÏati razvoj klastera.1998). klaster praktiãno sluÏi kao analitiãko sredstvo za fokusiranje analize i preduzimanje konkretnih mera ekonomske politike. Takvi su klasteri veoma ranjivi. 1999). Takvi su i klasteri turistiãke privrede u poznatim centrima u Srbiji. Takav je sluãaj i u Silikonskoj dolini gde su grozdovi raãunarskih firmi nastali oko velikih istraÏivaãkih kapaciteta.

Ima suprotnih mi‰ljenja. Kako drÏava moÏe da pomogne uspe‰an razvoj klastera? Prvo. Nekoliko je uloga koje vr‰e vodeçe kompanije u klasteru: • Vodeça kompanija kao trÏi‰te najveçi kupac proizvoda podugovaraãa i kooperanata u klasteru. mnogo je ãe‰çe osporavanje uloge drÏave. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 301 . ali izgleda da ne moÏe sama da kreira novi uspe‰an klaster". Drugo. • Vodeça firma kao podr‰ka startu novog biznisa . baze podataka i specijalizovana infrastruktura). one koje se nalaze u fokusu aktivnosti klastera. • Vodeçe firme kao arhetip . Razvoj adekvatnih obrazovnih institucija. profesionalni konsalting. Firme koje imaju kupce i dobavljaãe iz drugih zemalja imaju najvi‰e ‰ansi da izbegnu domino efekat. gubitkom te jedne firme se javlja domino efekat. U oba sluãaja. u opremu i laboratorije je ne‰to ‰to daje dugoroãne pozitivne efekte a ‰to preduzetnici sami ne mogu da ostvare. 2001). velike kompanije imaju bolji pregled globalnih trendova i mogu svojim energiãnim aktivnostima restrukturiranja dati jasne i ãesto spasonosne signale malim kompanijama. Ukoliko je samo jedna firma orijentisana ka međunarodnom trÏi‰tu. Rast uspe‰nosti kooperanata moÏe (i treba) da dovede nove vodeçe firme u klaster. kroz direktno finansiranje. Međutim. 4. pa i iskustava oko uloge drÏave u razvoju klastera. Uloga drÏave u formiranju klastera je priliãno jasna iz literature: nema mnogo nade niti koristi od oãekivanja da sama drÏava organizuje formiranje novog klastera. ãesto bez razloga imaju nepovoljnije uslove finansiranja 4. Te uloge je vaÏno spoznati prilikom dizajniranja klastera.4. • Vodeçe firme kao inicijatori razvoja kompanije koje donose nova znanja. drÏava svojom politikom i potpomaganjem moÏe da utiãe da se stvori adekvatno okruÏenje (supportive institutions ‰kole. a ostale predstavljaju samo njene dobavljaãe.nosioci uspe‰nih praksi. âesto se navodi primer italijanske drÏave. • Vodeça firma kao inkubator . trening centri. uprkos ovim pojedinaãnim uspesima. tj. • Vodeçe firme kao agent promena . klaster proizvođaãa tekstila i Reggio Emilia-Modena. klaster proizvođaãa poljoprivredne mehanizacije. kad je on u fazi nastanka ili je veç nastao. investiranje u obrazovanje nastavnika. obezbeđene su infrastrukturne pretpostavke za razvoj klastera: informacije.3. Kljuãnu ulogu igraju centralne kompanije. ili ka trÏi‰tu uop‰te. uticaj na uslove finansiranja.3. njenih lokalnih organa. kroz investicije u obrazovanje. jer strano trÏiste moÏe da zameni domaçe trÏi‰te koje nestaje ili je u krizi. nova tehnologija. naãina rada i sl.Konkurentnost privrede Srbije Deklasterizacija se javlja kod klastera gde firme nemaju globalne strategije i nemaju znaãajan deo aktivnosti lociran u drugim zemljama. Velika firma ima moguçnost out-sourcing uzimanja usluga dok preduzetnici dobijaju slobodu da samostalno razvijaju svoj biznis. Mali preduzetnici. koji sluÏe kao uzor preduzetnicima. Poznata je u ovoj literaturi izreka koja se pripisuje Enrajtu da "DrÏava moÏe mnogo da na‰kodi ili da pomogne.vodeçe firme mogu da ohrabruju odvajanje (spin-off) novih preduzetnika iz svojih redova. Organi pokrajine Emilia Romagna su inicirali dva klastera Carpi. razliãiti akteri imaju razliãite uloge (Boari.ãesto kroz garantovane narudÏbine ili ređe.u trenucima znaãajnih promena. trening i obuka. Uloga drÏave u iniciranju klastera U razvoju klastera. Međutim. razvojne koncepte i know how. nove firme mogu korisititi znaãajnu podr‰ku vodeçih kompanija.

5.). ‰tampa i izdava‰tvo. u literaturi se navode dva karakteristiãna primera. UsluÏna delatnost je integralni deo klastera a neke usluge predstavljaju kritiãni deo funkcionisanja klastera. Preduzetnici u poãetnim fazama razvoja obiãno nisu mnogo spremni da ulaÏu u ovu vrstu usluga i infrastrukture. S tim u vezi je i njihova veza sa razliãitim hijerarhijskim nivoima drÏavne uprave (grad op‰tina . koriste klastere kao instrument ekonomske politike u mnogo ograniãenijoj formi.Konkurentnost privrede Srbije od velikih kompanija. istraÏivaãko razvojne institucije.region). od drÏavnih. a manje su sposobni da takav teret podnesu. u ovoj privredi skoro svaka savezna drÏava ima neke svoje specifiãno razvijene klastere. Mogu imati i striktno urbani i striktno ruralni karakter. Strategije upravljanja u Minesoti su razliãite od klastera do klastera. Klasteri u razliãitim zemljama Danas je u literaturi moguçe pronaçi mno‰tvo primera u kojima se razmatra uspe‰nost klastera u razliãitim privredama. The Department of Trade and Economic Development ima pet granskih specijalista. neki na nivou op‰tine (county) a neki na nivou regiona. kao ‰to je Minesota. 600 bojaãnica i 400 jedinica za ‰tampu na tekstilu. Takođe. ilustrativna sa aspekta sastava klastera. U narednom tekstu biçe pomenuti i neki dodatni primeri. Posebnu ulogu drÏava moÏe da ima u klasterizaciji usluga. U saveznoj drÏavi Minesota.500 malih tkaãnica. u razmerama indijske privrede. 4. U sluãaju Indije. U tome se posebno istiãu Arizona i Oregon. veoma znaãajan izvoz. Neke drÏave svoj privredni razvoj i ekonomsku politiku baziraju uglavnom na razvoju i usmeravanju razliãitih klastera. biçe dat kratak prikaz ekonomske politike razvoja klastera u Minesoti i Arizoni. zdravstvo i medicinski proizvodi. Klaster se bavi proizvodnjom vatrometa. veç su pominjani uspe‰ni primeri najpoznatijih ameriãkih i italijanskih klastera. ima svoju ‰tampariju za proizvodnju kutija za ‰ibice i pakovanja za vatromet a ova ‰tamparija je postala sama za sebe znaãajan konkurent na svom trÏi‰tu. U prethodnom tekstu. Obim klastera zavisi od obima aktivnosti privrede koja je u klaster ukljuãena i po veliãini klasteri mogu znaãajno da variraju. Druge drÏave. Regionalni klasteri praktiãno imaju znaãaj za privredu cele drÏave i za njih se razvija strategija na najvi‰em nivou. one su po pravilu presudne za uspe‰an razvoj klastera. u oblasti Tamil Nadu. 2000) uspe‰nog klastera je mali grad. Jedan primer (Xavier. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . 302 4. Drugi klaster je u okruÏenju grada Sivakasi i njegovu kljuãnu konkurentsku prednost predstavlja suva klima i jeftina radna snaga. Ovi klasteri imaju zadatak da obezbede koordinirano kori‰çenje resursa na nivou drÏave i da omoguçe da privreda regiona da svoj maksimum u ukupnoj ekonomiji. Isti je sluãaj sa fabrikom za proizvodnju ‰tamparskih boja. Razliãiti klasteri ukljuãuju razliãite institucije. Neki klasteri funkcioni‰u na nivou grada. obrazovnih do neprofitnih. Pored poznatih klastera SAD u Holivudu. Međutim. proizvodi od drveta. ‰ibica i sliãnih proizvoda. obrazovne institucije i sl.3. Otuda je uloga drÏave u ovakvim situacijama kritiãna. u kome se nalazi preko 2. koja je takođe ãlan klastera. Klaster ima svoju hemijsku fabriku za proizvodnju potrebnih sastojaka (crveni fosfor. turizam i na petom mestu. aluminijumski prah i sl. plastike i kompozitnih materijala. Ovaj klaster ima. U narednom tekstu. Tirupur. Ovo se posebno odnosi na baze znanja. Silikonskoj dolini i Sijetlu (Boing).3. posveçenih saradnji i razvoju pet specijalizovanih klastera: raãunari i elektriãne komponente.

U ponovljenoj studiji klastera u Norve‰koj (Isaksen. Naredne godine je na bazi ove strate‰ke procene donet strategijski plan razvoja. Identifikovano je devet klastera. U Minesoti su 1999. je otpoãela implementacija pod pokroviteljstvom Guvernera Arizone kao javno / privatna inicijativa usmerena na podizanje konkurentnosti privrede ove drÏave. poslovnih ljudi i obrazovnih institucija. koji svojim proizvodima uãestvuje sa preko 80% na trÏi‰tu SAD. Od vrha drÏavne uprave se takođe oãekuje da odrÏavaju angaÏovanje privrednika u neprekidnom procesu aktivnosti. Prvo. 3) strategija klastera mora da izbegne izbor između dobitnika i gubitnika. rast ili plate. U sklopu ovih aktivnosti.Konkurentnost privrede Srbije Uslovi za vođenje strategije klastera su: 1) klasteri moraju biti vođeni od strane privrede. 2) neophodno je istovremeno liderstvo privrede i drÏave. je donet Omnibus Economic Development Act kojim je naloÏeno Departmanu za trgovinu (DOC) da istraÏi moguçnosti privrede Arizone. Drugi primer iz privrede SAD je savezna drÏava Arizona. oblast Veliki Takson (Great Tucson) je inicirala ‰iroku raspravu o konkurentskoj prednosti privrede a zatim je izvr‰en izbor. odrÏavanje i ‰irenje identifikovanih klastera. Sledeçe. Kada su klasteri identifikovani. godine traÏen naãin da se unapredi privreda i u te svrhe je formiran komitet (task force) sa zadatkom da radi na ovom poslu. u jugozapadnoj Minesoti. postavljaju prioriteti aktivnosti i otpoãinje rad na re‰avanju kljuãnih problema i ‰ansi. sedam fondacija i ãetiri radne grupe koje su se redovno sastajale i radile na razvoju strategijskog plana. Ukoliko privrednici unutar samodefinisanog klastera pokaÏu sposobnost da zadovolje neke od ovih kriterijuma i da uspostave međusobne veze. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 303 . Godine 1992. Godine 1990. 1996). diskutuju vaÏni trendovi. zarade. DrÏavni organi mogu Ïeleti da otpoãnu postupak identifikacije moguçih klastera u privredi primenom uobiãajenih kriterijuma kao ‰to su zaposlenost. statistiãki je dokazano da su klasteri poslovali uspe‰nije nego norve‰ka privreda u 4. i 4) strategija mora odgovarati interesima vi‰ih i niÏih nivoa drÏavne uprave. vlada poziva biznismene i ãelnike u obrazovanju da sa njima istraÏi moguçe koristi i tro‰kove usvajanja strategije razvoja klastera u Minesoti. 2. kljuãni biznismeni se pozivaju na manju seriju sastanaka na kojima se defini‰e klaster. izvoz. je usvojen Arizona Strategic Planning for Economic Development program koji je u prvoj fazi izvr‰io ocenu jakih i slabih strana privrede Arizone. To je urađeno u nekoliko faza: 1. nije dobro ograniãiti se samo na ove inicijalne kriterijume. 3. Primena strategije u Minesoti je sprovedena u tri koraka: 1. Polazna pretpostavka je da se klasteri razvijaju oko kljuãnih privrednih grana u Minesoti. 3. DrÏavni organi treba da obezbede da drÏavne agencije i sluÏbe reaguju na zahteve privrede brzo i da tretiraju klaster sa prioritetom. Zadatak poslovnih ljudi je da defini‰u ili potvrde definiciju svog klastera i da utvrde prioritete klastera. regrutovanje. Međutim. godine identifikovana i uvr‰tena u program razvoja dva klastera: klaster informacionih tehnologija u Twin city (i ‰irom drÏave) i klaster primene precizne hemije u proizvodnji. Implementacija uspe‰ne strategije privrednih klastera zahteva postojanu posveçenost vlade. 1989. drÏava treba da uãini napor da ih podrÏi. 2. U Arizoni je 1988.

Usađeni. Razliãite kompanije i privrede iz kojih one dolaze konkuri‰u razliãitim sredstvima. 1991). Ovakav inovacioni sistem odgovara linearnom modelu inovacija: baziãna istraÏivanja . Briga o klasterima podrazumeva da se uspe‰ne veze razvijaju kako unutar ãlanova klastera tako i između klastera i međunarodnog okruÏenja. Najveçi broj klastera je imao i pozitivne trendove u zapo‰ljavanju. slabiji konkurenti se oslanjaju na cenovnu konkurenciju. Suprotno njima. globalnu konkurenciju nije moguçe izbeçi. na ãelu sa Porterom istiãu znaãaj lokalizovanih procesa uãenja. Isaksen. o tome çe biti vi‰e reãi. Regionalizovani delovi nacionalnog inovacionog sistema . Rastuçi interes za nacionalne i regionalne inovativne sisteme predstavlja zapravo interes za sistematsko promovisanje procesa uãenja kao instrument ekonomske politike. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . 2. Fine razlike u shvatanju znaãaja geografske blizine u teoriji ukazuju na moguçnost razvoja klastera i u situaciji kada su veze manje geografsko lokacijske a vi‰e organizaciono poslovne. Ono ‰to je opasnost ovakvih aglomeracija je "uãaurenje" . âlanstvo u klasterima je ãinilo signifikantan uticaj na poslovanje kompanija. navedeni autori preporuãuju klasterizaciju zasnovanu na lokalizovanom uãenju i aglomerisanju privrede kao najboljem okviru za razvoj inovativne privrede. Međutim. Ipak. Teritorijalna aglomeracija posebno podstiãe inkrementalne inovacije. Veza između ovih elemenata je prikazana na sledeçem grafikonu i oznaãava su‰tinu prednosti klastera (slika 4-3). VaÏno je razlikovati dva tipa regionalnih inovacionih sistema: 1. Koncentracija uãenja na jednoj lokaciji pomaÏe koncentraciji znanja i koncentraciji generisanja inovacija na toj lokaciji.stvaranje samodovoljnih sistema. Osnovni znaãaj klastera u privredi Norve‰ke se vidi u primeni koncepta upravljanja znanjem i inovacijama. Osnovni cilj je da se postigne inovativnost i po tom osnovu konkurentska prednost za jednu ekonomiju (Freeman 1995).3.Konkurentnost privrede Srbije proseku.znanje . Najjaãe i najbogatije drÏave i kompanije vode politiku jake konkurencije bazirane na znanju i inovacijama (Storper and Walker 1989). Ipak. posebno malih i srednjih preduzeça. Mnogi. nacionalnih privreda i preduzeça sve manji i manji pod uticajem globalne fragmentacije privrede i uloge velikih kompanija (Reich. Za privredni razvoj se.grane sa veçim brojem regionalnih klastera su znaãajniji izvoznici. âak i za ovakve privrede.” (Porter 1990. Klasteri i upravljanje inovacijama Dosta rasprava se vodi na temu mesta za generisanje inovacija u savremenoj ekonomiji. upravljanja znanjem i generisanja inovacija (Asheim. Inkrementalne inovacije nastaju kroz proces uãenja i interakcije tehniãkih unapređenja i difuzije inovacija. međutim. a svi su poslovali uspe‰no. 1996).sistemi jednog 304 4. 4. kombinovani uticaj inkrementalnih inovacija moÏe znaãajno podiçi konkurentnost. Zastupnici globalizacije tvrde da je znaãaj lokalnih procesa tj. 157). (Freeman 1993. Porter opominje da “geografska koncentracija nosi neke dugoroãne rizike ako veçi deo uãesnika klastera nema međunarodne operacije. vođene od strane lidera u grani. U narednom tekstu. Geografija znanja poãiva na pretpostavci da je uãenje preduslov za generisanje inovacija. ãesto istiãe znaãaj radikalne inovacije. Ovo se posebno odnosi na izvoz .lokalno sme‰teni delovi jednog funkcionalno povezanog sistema kreiranog na nacionalnom nivou. Ipak. niko od autora ne spori korist geografske blizine.inovacije. 9-10).3. ponavljamo veç vi‰e puta izreãenu ãinjenicu da realnost demantuje ovakve navode. teritorijalno integrisani inovacioni sistemi .6.

godine ostvarila izvoz software-a vredan 4 milijarde dolara. Danas mnoge zemlje u razvoju poku‰avaju da uhvate prikljuãak sa razvijenim svetom intenzivnim naporom da ‰to veçi broj svojih građana iz drugih grana prebace u kompjuterski biznis. nakon lansiranja inovacija na nacionalnom nivou. c) tehnolo‰ki razvojni centri . ãvrsto povezani sa lokalnom privredom. Moguçe je razlikovati nekoliko vrsta inkubator centara: a) me‰ani inkubator centri op‰teg tipa . sajt http://www. povezani su sa centrima znanja i ohrabruju preduzetni‰tvo među inovatorima. Ovakva mesta su pogodna za fundamentalna istraÏivanja ali i primenjena testiranja. Indija je tokom 2000.za dnevno nudi robe u vrednosti od 250 ml. tj. prestrukturiranje). Nacionalni nivo takođe ima svoje zadatke. kroz razmenu ideja i koncepata između uãesnika u inovacionom procesu. Kroz inkubator centre se vr‰i podsticaj ‰irenja novih znanja. USD.co. Na primer. Inovacije u elektronskom i mobilnom biznisu mogu biti vrlo isplative. pa ãak i milijardama dolara. b) razvojni inkubatori . zahteva se sposobnost lokalizacije ovih znanja i preno‰enje toga na lokalne uãesnike u privredi. Francuska je krajem osamdesetih godina dvadesetog veka kroz inkubator centre uspe‰no vr‰ila prestrukturiranje privrede u pokrajini Lorena.centri koji obezbeđuju ostvarenje specifiãnih ciljeva (zapo‰ljavanje. Za razvoj klastera mogu biti od znaãaja razliãite forme organizovanja istraÏivaãko razvojnih jedinica. 2001). To podrazumeva geografsku blizinu uãesnika u ovom procesu.centri koji obezbeđuju infrastrukturu i ãiji je cilj regionalni ekonomski rast. Empirijsko istraÏivanje u ovoj zemlji je pokazalo da najveçi broj inovacija nastaje kroz interaktivni inovacioni proces. Razliãite vrste nauãno obrazovnih i istraÏivaãkih institucija igraju bitnu ulogu u generisanju inovacija (Carayanins.promovi‰u nove tehnologije. od 5000 najveçih ãe‰kih firmi veç 5% obavlja on-line nabavke.mbendi. 4. Međutim. nastali iz te privrede i pogodni za interaktivni model inovacija koje nastaju kroz "learning by doing" ili "learning by using". Ovakva vrsta centara je ãesta pri ameriãkim univerzitetima i podrazumeva opremu ãija se vrednost meri stotinama miliona. ‰kolujuçi veliki broj mladih za poslove u mikroelektronici i raãunarima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 305 . IstraÏivaãke jedinice omoguçuju koncentraciju velike koliãine skupe savremene opreme.Konkurentnost privrede Srbije Slika 4-3: Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti Klaster Edukativne institucije Komercijalne kompanije Infrastrukturne institucije Učenje Znanje Inovacije Konkurentska prednost regiona. "prekvalifikacija" zaposlenih iz zrelih grana za nove poslove i olak‰avanje realizacije inovacija preduzetnicima koji nisu viãni vođenju posla. Veçina preduzeça se dugoroãno oslanja na izvore znanja na nacionalnom nivou. veç razvijene institucije. Inkubator centri su mnogo znaãajniji za zemlje u razvoju nego za razvijene zemlje gde su njihovu ulogu veç preuzele neke druge. Regionalni nivo podsticanja inovacija danas igra kljuãnu ulogu u Norve‰koj.

Njima su. a vrlo retko i visoko‰kolskih ustanova. voda) i da na taj naãin utiãu na sniÏavanje ovih tro‰kova. industrijske zone su omoguçile privlaãenje i naseljavanje veçeg broja zaposlenih u okolini. na podruãju Vojvodine i njenih regiona. ne dovoljno. premda se u brojnim industrijskim zonama nalaze preduzeça koja nemaju međusobno velike sliãnosti. saobraçaj. razvijani su istraÏivaãki instituti. poljoprivredni kombinati su. a samim tim nisu bili otvoreni za druge korisnike. Klasteri u privredi Srbije U nasleđenoj strukturi privrede Srbije bilo je poku‰aja stvaranja određenih klastera. Ono ‰to je u velikoj meri razlikovalo organizaciju poljoprivrede Srbije od klastera je ãinjenica da su kombinati poslovali kao jedinstvena preduzeça i da nisu dozvoljavali preduzetni‰tvo. Poljoprivredni kombinati su objedinjavali veçi broj vertikalno povezanih aktivnosti . Neke od ovih industrijskih zona su bile priliãno dobro uređene i infrastrukturno opremljene da su delom podseçale na skupine zapadnih kompanija. tako da je rasla i koncentracija radnika koji su zatim bili u prilici da migriraju iz preduzeça u preduzeçe. i produktna berza.Konkurentnost privrede Srbije 4. Ono ‰to je kritiãni nedostatak industrijskih zona je nerazvijenost istraÏivaãko razvojnih kapaciteta u njima. kao celine koje objedinjuju veliki broj aktivnosti vezanih za poljoprivrednu proizvodnju. Urbanistiãki. Institut za kukuruz. i to na nekoliko naãina. preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda. pojedine industrijske zone danas vi‰e podseçaju na industrijska groblja nego na potencijalne lokomotive privrednog razvoja. ponekad ãak i industrije koje su međusobno sekvencionalno povezane (panãevaãka rafinierija i pored nje fabrika “Petrohemija”.3. tako da je jedna od kljuãnih prednosti klastera samim tim bila onemoguçena da deluje. stoãarstvo. Imajuçi sve ovo u vidu. U pojedinim velikim preduzeçima. U sluãaju Gornjeg Milanovca. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija .ratarstvo. povrtarstvo. Takođe. bile pridruÏene i neke prateçe institucije u Novom Sadu i Beogradu (Institut za ratarstvo. liãili na klastere u Porterovom smislu reãi.7. funkcionisala na naãin na koji je to tada bilo moguçe. Druga pojava koja podseça na klastere su bile nekada veoma popularne industrijske zone pojedinih gradova. Pojedine industrijske zone su u svojoj blizini uticale na otvaranje specijalizovanih srednjo‰kolskih. razmenu znanja i koncepata kako to klasteri treba da omoguçe. a mnogo manje da zaista razvijaju inovacije.3. bar na podruãju Vojvodine. Propadanjem mnogih velikih kolektiva. ovi instituti su bili instituti preduzeça. Najstarije institucije koje su unekoliko liãile na klastere su bili poljoprivredni kombinati. Ovakvih primera je bilo u biv‰oj Jugoslaviji dosta. ali ipak. Takođe. ãuvanje. u vreme kada se o takvim institucijama retko moglo i govoriti. kljuãni zadatak ovih instituta je bio da konkuri‰u za sredstva iz drÏavnog budÏeta. i sliãne ustanove). namenjena ulaganju u razvojne projekte. pod sankcija- 306 4. Industrijske zone su omoguçile preduzeçima u tim zonama da razviju neku zajedniãku infrastrukturu (energija. Međutim. Poslednji poku‰aj stvaranja klastera je uãinjen tokom poslednje decenije pro‰loga veka u vrlo nepovoljnim privrednim okolnostima. âak je u Novom Sadu. Neke od njih su bile rezultat planskog rada preduzeça iz lokalne zajednice. a u blizini rafinerija motornih ulja "Beograd"). pa u nekim sluãajevima ãak i prodaju (do maloprodaje). Na ove velike sisteme su bile naslonjene nauãno istraÏivaãke institucije (instituti) i obrazovne institucije (srednje struãne ‰kole i fakulteti). moglo se govoriti o međusobno izraÏenoj brizi grada za privrednu zonu i privredne zone za razvoj grada. u pojedinim podruãjima su grupisane industrije. Ovakvih primera je bilo nekoliko.

koji imaju znaãajne izvozne poslove. svedoãi i ãinjenica da se na granicama zemlji‰ta drugog velikog srpskog izvoznika. Veçina obuçarskih fabrika i nema sopstvene ma‰ine veç radi na zastarelim ma‰inama koje dobijaju na kori‰çenje od stranih partnera za koje rade loan poslove. nisu bila planski usmerena. Brojne privredne grane su totalno tehnolo‰ki zastarele. Evo samo nekoliko primera. da ne poverujete. sa daleko povoljnijim kamatama. struãnjaka i kreativnih snaga koje tu proizvodnju pokreçu. iako je u veçem obimu nabavljao savremenu tehnologiju. ãak i kada 4. a da je ono ‰to je na klastere moglo da liãi u pro‰losti. Ovakvim neto izvoznicima slobodne carinske zone mogu predstavljati korisnu podr‰ku u smislu moguçnosti da inostrane komponente bez uvoza prerade i prodaju na stranom trÏi‰tu. da ovo nije tako kritiãno vaÏna moguçnost. U savremenim uslovima nastaje ponovna potreba za razvojem klastera u privredi Srbije. • Kada je u pitanju ma‰inogradnja. potpuno je izolovana od bilo kakve industrije i privrede i nema nikakve dodatne efekte sem obrazovanja mladih istraÏivaãa. Konkurentnost u pogledu rokova i cene se ne moÏe postiçi bez ovoga." aludirajuçi na zaostalost opreme. • Famaceutski sektor. tehnolo‰ko i tehniãki zaostatak je prouzrokovan zbog izostanka kreditne podr‰ke. Za ovakvu vrstu poslova potrebni su krediti na 10 godina. • U obuçarskoj grani. ali ‰to je moÏda jo‰ znaãajnije. IstraÏivaãka omladinska stanica u selu Petnica.Konkurentnost privrede Srbije ma UN. znaãajno ruinirano. I neka novija ulaganja. Slobodne carinske zone su bile najmanje osmi‰ljen koncept klasterizacije i samim tim su ostvarile najmanji uticaj na privredu Srbije. praznina u potrebnim struãnjacima je ostala. koja su mogla da imaju efekat klasterizacije. jedan privrednik se sam sebi nasmejao: "Na ãemu mi radimo. Iako je ovaj proces stopiran. koja bi trebalo da "pogura" razvoj domaçih preduzeça jo‰ uvek nije dovoljna. pored Valjeva. Ono ‰to istiãu je ãinjenica da im drÏava ne pomaÏe. Jedna od retkih slobodnih carinskih zona koja funkcioni‰e je ona u Pirotu a razloge njenog relativnog uspeha treba traÏiti u ãinjenici da je oslonjena na kolektive kao ‰to je Tigar. Potreba za klasterima u privredi Srbije je nesporna. smatra da to nije u zadovoljavajuçem obimu. nalazi takođe velika slobodna carinska zona u koju ovaj proizvođaã nije nikada u‰ao niti je njene usluge koristio. Nivo razvoja tehnologije je vrlo nizak. ne daje nikakve olak‰ice pri nabavci savremene tehnologije i da tu nema ama ba‰ nikakve dugoroãne strategije na makro nivou. Stanje radne snage u privredi takođe nije bolje. Sintelon AD. Domaça traÏnja je jo‰ nedovoljno jaka. a samim tim i nedovoljno sofisticirana. Međutim. Kvalitativna ocena je da ovakvih klastera u su‰tini nema. koji po prirodi posla mora biti zasnovan na savremenoj tehnologiji. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 307 . veliki je tehnolo‰ki vi‰ak zaposlenih sa neadekvatnom kvalifikacijom za neke nove poslove. Konkurencija koja dolazi kroz uvoznu robu ne deluje stimulativno. U poslednjih 10-15 godina privreda Srbije je mnogo zaostala. Na drugoj strani. nedostatak razvijenog koncepta rada. Domaçi potro‰aãi. Veçina ovih slobodnih carinskih zona nije nikada ozbiljno zaÏivela. Radi se o slobodnim carinskim zonama koje su promovisane u nekoliko velikih privrednih centara u Srbiji. Razlog tome je bio dvostruk: nedostatak sredstava. zato ‰to se pojavljuju samo gotovi proizvodi a domaçi preduzetnici nemaju priliku da osete uticaj proizvodnje. Veliki broj struãnjaka je u prethodnom periodu napustio zemlju. Konkurencija.

Bankarski sektor Bankarski sektor u Srbiji jo‰ uvek nije dostigao odgovarajuçi stepen konkurentnosti koji bi omoguçio bolje i jevtinije bankarske usluge privredi i stanovni‰tvu. kao ‰to je sluãaj sa nekim poljoprivrednim kombinatima i istraÏivaãkim institucijama. biznis planova. organizovanju i razvoju privrednih klastera na odabranim regionima (u gradovima) Srbije. Savet koji struã- njaci u SAD i Kanadi daju svojim poslovnim ljudima je da ne investiraju u nove udaljene klastere veç da se drÏe postojeçih. koji do sada nisu postojali ili nisu zauzimali znaãajnije mesto u privredi Srbije (raãunari. Klastere koji su veç postavljeni i koji imaju perspektivu. Rad na ovim projektima. Planski rad na identifikovanju. Podsticati veze između ãlanova klastera ali i između klastera i međunarodnog okruÏenja. nepodudarne sa strate‰kim interesima. i druge alate za rad na Internetu. U ovaj posao treba da budu planski ukljuãene regionalne komore i nauãno istraÏivaãke ustanove koje treba da rade na oceni regionalnih privreda i da predloÏe klastere. mikroelektronika i sl. i sl. Kao dva najpodesnija naãina za tako ne‰to. Iz ovoga se moÏe pretpostaviti da se ozbiljni poslovni ljudi neçe znaãajno interesovati za biznis u povoju . Stoga razvoj komplementarnih industrija u planski kreiranim klasterima moÏe biti najefikasniji naãin za stvaranje "zdravih privrednih ostrva" iz kojih çe se vremenom ‰iriti talas privrednog rasta. njihove "razvojne / biznis planove" i da procene eksterne benefite. e) Dati podr‰ku portalu stavljanjem na sve vaÏne pretraÏivaãe.umesto zakljuãka 1. namenjenih novim biznisima. Ipak.za to se interesuje venture capital. predstavljati stranim investitorima. 5. 2. koji ima kratkoroãne interese. d) Dati podr‰ku preduztetnicima stavljanjem na site asistenata za pravljenje due diligence izve‰taja. finansiran od strane drÏave. U ove aktivnosti spadaju: a) otvaranje berze slobodnih kapaciteta. c) Formirati global knowledge utility . bar za sada. znanja. koncepata koji interesuju venture capital. 3. je indirektna pomoç i preduzeçima i razvoju nauãno istraÏivaãkog rada. Projekte treba da kandiduju preduzeça ili klasteri. moglo bi se reçi.Konkurentnost privrede Srbije znaju da izaberu bolje. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija .u sluãajevima kada postoji jo‰ neko zdravo privredno jezgro. Kroz ministarstvo nauka i tehnologije plasirati projekte za koje postoji izraÏen interes na koje çe se javljati nauãno istraÏivaãke institucije.). 4. berze struãnjaka i drugih resursa za prozvodnju. Skupi krediti (sa visokom 308 4. b) razvoj novih klastera. potro‰aãi. predstavljaju relativno vitalniji deo domaçeg privrednog ambijenta u Porterovom dijamantu. se ãini da su: a) revitalizacija nekada‰njih "nalik na klaster" institucija . uglavnom nisu u situaciji da svoj izbor realizuju zbog materijalnih ograniãenja.PKJ i druge institucije veç imaju određeni ugled i iskustvo i treba podstaçi razvoj i dopunu ovih portala uz stalno dodavanje vrednosti. * * * Predlozi . b) posebno bi bilo korisno sponzorisati portale na kojima çe se pojavljivati uãesnici iz drugih zemalja.mesto za razmenu kljuãnih ideja. proverenih klastera. Pomoç u formiranju privrednih portala .

Organizovan istraÏivaãko-razvojni rad vezuje se prvo za univerzitete da bi se ubrzo potom pri fabrikama organizovale fabriãke laboratorije. Poslovne vesti. veç polovinom devedesetih godina dvadesetoga veka. str. neke zemlje Evropske unije (Nemaãka). za hipotekalne kredite osnovni instrument obezbeđenja kredite je uspostavljena hipoteka na nepokretnosti.Konkurentnost privrede Srbije kamatnom stopom) su osim slabe konkurencije izazvani i nepostojanjem odgovarajuçih institucija koje bi preuzele deo rizika za plasiranje bankarskih sredstava ali i jo‰ uvek nesigurnim privrednim ambijentom u kome banke posluju. time i zadrÏavanju konkurentske pozicije. Na primer. u proseku. pa bi banke bile spremnije da plasiraju vi‰e svog kapitala kroz kredite. SAD. Ukoliko zajmoprimac ne plaça anuitete u roku banka ima pravo da nepokretnost nad kojom je uspostavljena hipoteka proda kako bi namirila svoje obaveze. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 309 . IstraÏivanje i razvoj Savremeni svet je suoãen sa rastuçom konvergencijom tehnologije i nauãnih istraÏivaãkih sistema. Rizici ovih ulaganja su veliki ali i dobici mogu biti ogromni. Smatra se da.1 Pokazalo se da zemlje koje imaju visok udeo tro‰kova za istraÏivanje i razvoj u dru‰tvenom proizvodu ostvaruju visok udeo u svetskom izvozu. Nave‰çemo primer nekih kompanija poput ‰vedskog Eriksona. Otuda se i nauãno otkriçe ne prepu‰ta pojedinaãnoj akciji veç je rezultat istraÏivaãkih napora u organizovanim laboratorijama. oko 4. To bi uticalo i na smanjenje kamatnih stopa koje banke naplaçuju za ove kredite. Znaãi dok se ne reguli‰e stanje i upis u katastar nepokretnosti hipotekarni krediti çe biti ograniãeni. Inostrana trÏi‰ta. Veliki problem za poslovanje banaka i dalje ostaje neuređen privredni ambijent. u proseku. Tehnolo‰ka konkurentnost. a pre svih. u istom periodu nalazi preko 90% istraÏivaãko-razvojnih kapaciteta i one su potro‰ile vi‰e od 3/4 ukupnih svetskih izdataka na istraÏivanje i razvoj. 92-93. Podaci na makro nivou su rezultat rasta ulaganja u istraÏivaãko razvojne projekte na nivou samih firmi. Ekonomski fakultet.5 milijarde dolara u svrhe sopstvenog R&D. 1998/5 JUBMES. oko 3% svoga dru‰tvenog proizvoda u istraÏivanje i razvoj. Najveça ulaganja u istraÏivanje i razvoj tokom dvadesetog veka imale su visokorazvijene zemlje. iznad svega. godine u sopstvena istraÏivanja i razvoj uloÏio oko 8 milijardi dolara. To je karakteristiãno za veçinu visokorazvijenih zemalja kao ‰to su Japan.2 Tako je prema 1 2 Jelena Kozomara. To se ne odnosi toliko na finansijske propise i rad organa za nadzor poslovanja banaka koliko za privredni ambijent u kome posluju preduzeça. najveçe transnacionalne kompanije izdvajaju. da bi se do 1998. Dugoroãnim izvoznim uspesima preduzeça. velikih transnacionalnih kompanija koje mogu obezbediti kritiãnu masu sredstava u ove svrhe. godine akcijski kapital ove firme poveçao za 20 puta. doprinosi ulaganje u istraÏivanje i razvoj. Mora se osnovati agencija koja çe se baviti osiguranjem kredita ‰to bi bankama znaãajno smanjilo rizik poslovanja. Centar za poslovne informacije 4. koji je od 1992. odnosno visok stepen konkurentnosti svojih izvoznih proizvoda. Beograd. Poveçanje tehnolo‰ke konkurentnosti praçeno je rastom ulaganja u istra- Ïivanje i razvoj kako na nivou firme tako i na nivou zemlje. koje su tokom druge polovine dvadesetog veka ulagale. Tehnologija sve vi‰e zavisi od nauãnih otkriça. 1994. U ovim zemljama se. U Srbiji veçina nepokretnosti nije upisana u zemlji‰ne knjige ‰to je osnova za uspostavljanje hipoteke.

disperzija tro‰kova i rizika istaÏivaãkih projekata vodi stvaranju nacionalnih ali i međunarodnih međukompanijskih tehnolo‰kih alijansi.0 10. u najveçem procentu. Međutim male firme se moraju podstaçi na primenu savremene tehnologije. dok je Ford izdvojio gotovo 7 milijardi dolara. Nema kvalitetnog proizvoda 310 4. Takođe.9 9. godini (mlrd. ostvaruje u okviru laboratorija privatnih proizvodnih firmi. bez velikih napora.9 2. dok je srednjim i malim firmama teÏe da same obezbede poveçanje tehnolo‰ke konkurentnosti. One raspolaÏu slabijim organizacionim i menadÏerskim sposobn