Konkurentnost privrede Srbije

2003
Narodna banka Srbije

© 2003: Jefferson Institute, Stevana Sremca 4, 11 000 Belgrade, Serbia tel.: +381 11 303 3456, fax: +381 11 334 5350, www.jeffersoninst.org

Konkurentnost privrede Srbije © Jefferson Institute 2003 Published by: Jefferson Institute Stevana Sremca 4 11 000 Belgrade Serbia Design & typeset by: Branko Otkoviç

ISBN: 86-905029-0-4

Konkurentnost privrede Srbije

Editorial Board George Russell Michael Gold Aida Hoziç Aleksey Makuskin Kre‰imir Zigiç

Project Director Aaron Presnall

Macroeconomic Team Stojan Stamenkoviç Davor Savin Miladin Kovaãeviç Vladimir Vuãkoviç Gordana Vukotiç-Cotiã Marijana Maksimoviç Ivan Nikoliç

Microeconomic Team Goran Petkoviç Jelena Kozomara Predrag Bjeliç Kosovka Ognjenoviç Aleksandra Brankoviç Iva Jovanoviç Dejan Gajiç

Konkurentnost privrede Srbije

IV

Konkurentnost privrede Srbije

SadrÏaj
Konkurentnost privrede Srbije Executive Summary 1) Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Politika jaãanja konkurentnosti i devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Razvoj i investicije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2) Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3) Mikroekonomski aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Generalni zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4) OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5) Op‰ti zakljuãci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 6) Program za poveçanje konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Monetarna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Fiskalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Privatizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Inostrane investicije (FDI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Strategija spoljne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Uvod Kriza privrede u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1) Izvori hroniãne krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2) Privredna aktivnost i ekonomska politika 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3) Strane direktne investicije i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1. Konkurentnost i razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.1. Konkurentnost i strate‰ka opredeljenja – dva koncepta konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1.2. Identifikacija faktora konkurentnosti – cenovni i necenovni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.2.1. Rang međunarodne konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.2.2. Investicije i konkurentnost privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.3. Politika jaãanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.3.1. Izbor valutnog reÏima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.3.2. Uloga kursa dinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 1.3.3. Realni valutni kurs i konkurentnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2. Analiza stanja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Platni bilans i dinamika spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1. Platni bilans Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1.1. Metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (peto izdanje uputstava) . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1.2. Metodolo‰ke smernice, izvori i pouzdanost podataka za izradu platnog bilansa Srbije . . . . . . . 2.1.1.3. Platni bilans Srbije u 2002. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.1. Međuzavisnost spoljnotrgovinske i privredne aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.2. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i kursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.3. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i jediniãnih tro‰kova rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2.4. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i fiskalnog optereçenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3. Analiza necenovnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.1. Necenovni faktori konkurentnosti – kvalitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.2. TrÏi‰na dimenzija znakova sertifikacije i potro‰aãi u kontekstu sistema kvaliteta . . . . . . . . . . . 2.1.3.3. Svetska trgovinska organizacija: Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.4. Kvalitet – strate‰ki element konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Sektorski indikatori konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002. . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.2. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 .43 .43 .43 .46 .48 .51 .51 .52 .53 .54 .55 .55 .66 .70 .72 .76 .79 .80

SadrÏaj

V

Konkurentnost privrede Srbije

2.2.3. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou grupa proizvoda . . . . . . . . . . . . . .82 2.2.4. Stepeni koncetracije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 2.2.5. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 2.2.6. Pokrivenost uvoza izvozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 2.2.7. Otkrivene komparativne prednosti u trgovini SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 2.3. Regionalna usmerenost spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 2.3.1. Specifiãnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 2.3.2. Otkrivene komparativne prednosti po regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 2.3.3. Analiza uticaja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine . . . . . . . . . . . . . . .102 2.4. Kvalitativne karakteristike spoljnotrgovinske razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 2.4.1. Merenje konkurentnosti kvalitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 2.4.2. Analliza faktorske i tehnolo‰ke intenzivnosti razmene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 3. Analiza ponašanja i pozicije privrednih subjekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1. Metodolo‰ki okvir istraÏivanja mikroekonomskog tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.1. Cilj istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.2. Metodologija istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3.1.3. Postupak istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 3.1.3.1. PredistraÏivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 3.1.3.2. Terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 3.1.3.3. Analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu . 128 3.1.3.4. Izrada finalnog mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja . . . . . . . . 132 3.1.3.5. Prilog 1: Indikatori koji su neophodni za izraãunavanje indeksa, a koji se nalaze u zvaniãnoj statistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 3.1.3.6. Prilog 2: Anketirana preduzeça u fazi predistraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 3.1.3.7. Prilog 3: Anketirana preduzeça u fazi terenskog istraÏivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 3.1.4. Prvi izve‰taj o kvalitativnim zapaÏanjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 3.2. Kabinetsko istraÏivanje i kvalitativna analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 3.2.1. Motivi internacionalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 3.2.1.1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 3.2.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 3.2.1.3. Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 3.2.2. Odnos između domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 3.2.2.1. Status domaçih i stranih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 3.2.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 3.2.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 3.2.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 3.2.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . 172 3.2.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 3.2.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 3.2.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 3.2.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 3.2.3.4. Efekti nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 3.2.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 3.2.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 3.2.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 3.2.3.4.4. Strate‰ko vezivanje sa partnerima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 3.2.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 3.3. Terensko anketiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1. Motivi internacionalizacije poslovanja – rezultati ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1.1. Finansijski faktor izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.3.1.2. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 3.3.1.3. Motivi izbacivanja (push) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 3.3.1.4. Motivi privlaãenja (pull) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 3.3.2. Odnos domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 3.3.2.1. Status stranih i domaçih marki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 3.3.2.2. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 3.3.2.3. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 3.3.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

VI

SadrÏaj

Konkurentnost privrede Srbije

3.3.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda . . . . . . 3.3.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.1. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.2. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.3. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4. Efekat pojavljivanja na inostranim trÏi‰tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.1. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.2. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3.4.3. Uticaj na faktore proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.4. Strategija nastupa stranih proizvođaãa na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Indeksi konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2. Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.3. IKT podindeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.4. Podindeks ugovora i zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.5. Podindeks korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.2.6. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.3. Kreditni rejting i javni rashod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.4. Rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1.5. Op‰ta zapaÏanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2. Indeks tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.1. Podindeks inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.2. Podindeks tehnolo‰kog transfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.2.3. Podindeks informaciono – komunikacionih tehnologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.3. Indeks javnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4. Indeks makroekonomskog okruÏenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.1. Podindeks javnih rashoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.2. Podindeks kreditnog rejtinga zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.3. Podindeks makroekonomske stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.4.4. Preporuke za upravljanje konkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta . . . . . . . 3.4.5. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI) . . . 3.4.5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.2. Definisanje uticajnih faktora konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.3. Faze razvoja konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.4. Elementi mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.5. Merenje mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.5.6. Statistiãka analiza primenjena u izraãunavanju indeksa mikroekonomske konkurentnosti 3.4.5.7. Preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

212 215 215 216 217 217 219 223 229 231 239 239 239 240 241 242 242 243 243 243 243 246 246 246 248 248 248 248 250 250 250 252 252 256 256 257 259 260 265 272 274

4. Politika jačanja konkurentne pozicije kompanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 4.1. Strategije institucionalne i pravne podr‰ke konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 4.2. Razvoj infrastrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.1. Pravna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.2. Fiziãka infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 4.2.3. Intelektualna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 4.3. Mikroekonomski ambijent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 4.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu i otvaranje novih preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 4.3.2. Podsticanje inovacija i standardizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 4.3.3. Podsticanje organizovanog nastupa na trÏi‰tu (aglomerisanje i klasterizacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 4.3.3.1. Pojam klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 4.3.3.2. Oãekivane koristi od klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 4.3.3.3. Tipovi klastera i strategije razvoja klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 4.3.3.4. Uloga drÏave u iniciranju klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 4.3.3.5. Klasteri u razliãitim zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 4.3.3.6. Klasteri i upravljanje inovacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 4.3.3.7. Klasteri u privredi Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

SadrÏaj

VII

. . .2. . . . . . . .3. . . . . . . Posebne politike . . . . . . . . . . 339 . . . . . . . . 339 . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . Op‰ti zakljuãak . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . 327 5. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . Fiskalna politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije 5. . . . . Ostali uslovi odrÏivosti spoljnog duga . . . . . . . . 6. . . . . Op‰ti zakljuãci . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . 347 . . . . . . . Inostrane investicije (FDI) . . . . . . . 344 . . . 329 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Usagla‰enost ekonomske politike na makro i mikro nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . 318 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 VIII SadrÏaj . . . . . . . . . . . . . . . . 344 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 5. . . . . 334 6. . . . . . . . 6. . . . . . . Pristup projektovanju . .5. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . Zaključak – Strategija za povećanje konkurentnosti privrede Srbije 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 5. . . . . . . . . . . . . . . . Baziãni scenario za Srbiju .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 5. . . . . . . .1. . . . . . . Baziãni scenario . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . 346 . . . . 6. . . Optimistiãki scenario za Srbiju . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 .2. . . . .2. . . . . . . . . . . . Monetarna politika . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena efekata politike jačanja konkurentnosti . . . . . . 6. . . . . . . . . . 333 5. . .4. . . . Uvod: OdrÏivost platnobilansne pozicije i razvoj . . . . . . . . 344 . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . Strategija spoljne trgovine . . . . . . . . . . . . . . . Privatizacije . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Spisak ciljanih delatnosti industrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosu na srpski izvoz) . . . OECD 1998) . . . . . . . . . . Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . . . USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . . . . . . . . . . . . . . . Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Pregled tabela Tabela 0-1 Tabela 0-2 Efikasnost investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Tabela 1-1 Tabela 1-2 Rang zemalja po konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u uvozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . . .87 Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) . . . . . . . godini . . . . . . . . .81 Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%) . . . . . . USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) . Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Izvoz SCG po sektorima (u mil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Motivi izbacivanja (PUSH) i motivi privlaãenja (PULL) . . . .108 Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK . . . . 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1990-1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Uvoz SCG po sektorima (u mil. . . . . . . . . . . . .88 Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u izvozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 Klasifikaciji grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (metodologija Legler/Schulmeister. . . . . . . . . . . . . u %) . . . . . . . . . . . . .97 RCA u ukupnoj trgovini i broj sektora sa pozitivnim RCA . . . .50 Principi menadÏmenta kvaliteta . . .113 Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (uãe‰çe u ukupnom izvozu prerađivaãke industrije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Tabela 2-1: Tabela 2-2: Tabela 2-3: Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 2-4: 2-5: 2-6: 2-7: 2-8: 2-9: 2-10: 2-11: 2-12: 2-13: 2-14: 2-15: 2-16: 2-17: 2-18: 2-19: 2-20: 2-21: 2-22: Tabela 2-23: Tabela 2-24: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. . .110 Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom . . . Matrica – globalni poloÏaj grane i poloÏaj grane u privredi Srbije . . . . . . Prednosti i nedostaci osnivanja novog preduzeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) . . . . . . . . . . . 124 125 133 134 152 153 153 153 154 160 168 170 174 175 176 Pregled tabela IX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 3-1 3-2 3-3 3-4 3-5 3-6 3-7 3-8 3-9 3-10 3-11 3-12 3-13 3-14 3-15 Struktura preduzeça prema preteÏnoj delatnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Investicije prema amortizaciji u SRJ (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu . . . . . . . . . . .83 Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . .100 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 GDP – godine potrebne da se dosegne prosek ãlanica EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu . . . . . . . . .

. . . 2002-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . . . . . . . 2002-2010. . . . . Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça . . . . . . . . Strane direktne investicije prema GDP-u (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . godini (mlrd. . . . . . . . (II) . . . . . . . . . . . Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rezultati ocenjivanja linearnih regresija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Procenat radnog vremena koji menadÏment provodi sa drÏavnim organima . . . . . . . . . Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (%) . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . . . . . Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . (II) . . . . . . . . . (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (I) . . . . . . . . . . . . . . . . Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza . . . . . . . . . . Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija platnog bilansa SCG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu 1990-2002. . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Finansijski motivi uvoza . . . . Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . Strane direktne investicije prema saldu tekuçeg bilansa u odabranim zemljama 1994-2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça . . godinom . . . . . . . . . . . . . . . 2002-2010. . . . . . . . . . . . . . . . deficita tekuçeg bilansa i GDP-a u SCG (%) . . . . . . . . . 2003-2010. Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 177 178 184 193 195 196 197 198 199 200 200 201 204 209 211 211 244 247 249 251 253 . . godini i poređenja sa 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (%) (I) . . . . . godine Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti . . Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te . . . . . . . . . . . . . . . 253 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika razmene u Srbiju . . . . . . 2002-2010. . . . . . . . . . . Naãin registrovanja preduzeça – tro‰ak i potrebno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 Tabela 4-1 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 4-2 4-3 4-4 4-5 4-6 4-7 Okvir institucionalne i pravne infrastrukture u funkciji izvozne ekspanzije nacionalne privrede . . Indeks makroekonomskog okruÏenja . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . . . . . . . . USD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (II) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi stranih investicija. . . Indeks javnih institucija . . (I) . . . . . . . . . . . . 262 . . . . . . . Investicije prema GDP-u u odabranim zemljama 1993-2001. (I) . . . . . . . . (III) . . . . . . . . . . . . . . . 2003-2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 287 288 291 298 310 312 Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 5-1 5-2 5-3 5-4 5-5 5-6 5-7 5-8 5-9 5-10 5-11 5-12 5-13 5-14 5-15 5-16 5-17 5-18 Projekcija indeksa cena na malo u SCG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poresko optereçenje preduzeça . . . . . . . . . (I) . . . . . . . . Matrica – strategija malog i srednjeg preduzeça . (II) . . . . . . . . . Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija platnog bilansa Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova) . . . . . . . . . . . . . Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza . . . . . zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000. . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela Tabela 3-16 3-17 3-18 3-19 3-20 3-21 3-22 3-23 3-24 3-25 3-26 3-27 3-28 3-29 3-30 3-31 3-32 3-33 3-34 3-35 3-36 3-37 3-38 Tabela 3-39 Tabela 3-40 Prednosti i nedostaci kupovine i akvizicije preduzeça . . . . . . . . . . . . . Izdaci deset kompanija za istraÏivanje i razvoj u 1996. . (III) . . . . Saldo tekuçeg bilansa prema GDP-u u odabranim zemljama 1994-2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (IV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija platnog bilansa Srbije 2002-2010. . . . . (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . u mil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasteri – koristi i problemi . . 2003-2010. . . . . . Indeks tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mere politike podsticanja inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekcija GDP-a i njegove strukture. . . . . . . . 2002-2010. . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja . . . . . . . . . . . . Projekcija kretanja deviznog kursa. . . . . . Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima sprovođenja . . . USD) . . . . . . . . . . . . 321 321 322 324 325 325 326 326 326 327 327 328 330 333 333 334 335 337 X Pregled tabela . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD) i pokrivenost uvoza izvozom (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .‰iroko shvatanje kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (%) . . . . . . .82 Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %) . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Pregled slika Slika 0-1 Indeks industrijske proizvodnje . . . . . .84 Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Slika 2-1: Slika 2-2: Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika 2-3: 2-4: 2-5: 2-6: 2-7: 2-8: 2-9: 2-10: 2-11: 2-12: 2-13: 2-14: 2-15: 2-16: 2-17: 2-18: 2-19: 2-20: 2-21: 2-22: 2-23: 2-24: 2-25: 2-26: 2-27: 2-28: 2-29: 2-30: 2-31: 2-32: 2-33: 2-34: 2-35: 2-36: 2-37: Dugoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje . . . . . . . . . .109 Spoljnotrgovinski bilans po segmentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%) . . . . . . . Srbije i razlika (mil USD) . . . . . . . . . . . . . . . .94 Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%) . . . . . . 2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Znak «TIF» (“TÜV”) . .90 RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Znak “CE” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .grupe proizvoda . . . . . . . . . . . . .111 Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Kratkoroãna veza između izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom za korekciju gre‰ke . . . . .104 Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza . . . . .117 Pregled slika XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 TQM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Slika 1-1 Efekti novih investicija . . .100 RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i 2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA . . . . . . . . . . . . . . .66 Vrednosti izvoza SRJ. . . . . .81 Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %) . . . . . . . . . . . . . . . .97 Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%) . . . . . . . . . . . . . .91 Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%) .99 RCA u trgovini sa EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000. . .79 Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada . . . . . . .89 Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Izvoz i fiskalno optereçenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta . . . .111 Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Broj grupa po segmentima . . .52 Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000. . . . . . . . . . . . . .112 Pokrivenost uvoza izvozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000. . . . . . . . . . Banke i ostale finansijske institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aktivnosti drÏavnih organa . . . . . . . . Informaciono-komunikacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Porterov dijamant . . . . . . . Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti moraju da plaçaju mito kod navedenih poslova? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Faze ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . Analiza sliãnosti «made in» marki proizvoda . . . . . . . . . . Kvalitet menadÏmenta u preduzeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 XII Pregled slika . . Ekologija u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti . . Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije . . . . . . . . . . . . . i indeksa mikroekonomske konkurentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TrÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-1 Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika 3-2 3-3 3-4 3-5 3-6 3-7 3-8 3-9 3-10 3-11 3-12 3-13 3-14 3-15 3-16 3-17 3-18 3-19 3-20 3-21 3-22 3-23 3-24 Slika 3-25 Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu . . . . . . . . . . . . . Devizni kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu . . . . . . . . . . . . Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja . . . . Kvalitet infrastrukture . . . . . . . . . . Mikroekonomsko poslovno okruÏenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta . . . . Razvijenost finansijskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnos proizvođaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma . . . 171 173 189 202 203 205 206 213 216 218 219 221 222 225 226 230 232 233 234 235 237 258 260 270 271 Slika 4-1 Slika 4-2 Slika 4-3 Nacionalni sistem za podsticanje inovacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgovinske barijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Poveçanje vrednosti robe koja se plasira na inostranom trÏi‰tu podrazumeva prethodna investiciona ulaganja u devastiranu privredu Srbije. iz koje nije moguçe izdvojiti neki deo. postizanje vi‰ih stopa rasta BDP u jedinstvenu celinu. poveçanje konkurentnosti izvoza. i na taj naãin na sveukupni konkurentski potencijal zemlje. Politika jaãanja konkurentnosti i devizni kurs Izbor valutnog reÏima za tranzicijske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bi trebalo da bude izuzetak – zavisi od Executive Summary 1 . Analiza razliãitih scenarija razvoja je pokazala da je u svim njihovim varijantama neophodan priliv inostranih sredstava s obzirom da je domaça ‰tednja nedovoljna da se osigura potreban rast investicija i istovremeno udovolji budÏetskoj i tekuçoj potro‰nji. kao i nekoliko sprovedenih istraÏivanja. Na osnovu istraÏivanja koje smo sproveli i koje je obuhvatilo ukupno76 zemalja. Svi razlozi tog zaostajanja mogu se svesti na zajedniãki imenitelj. Njihovo osposobljavanje za izvoz sa veçom dodatnom vredno‰çu predstavlja se kao prvi izazov politici dinamiziranja privrednog rasta i urednog ispunjavanja obaveza po osnovu spoljnjeg duga. koja podrazumeva konkurentnost jedne nacionalne privrede u celini. koja se odnosi na konkurentnost preduzeça. a to je nedovoljna konkurentnost. I na‰e istraÏivanje je struktuirano u ove dve osnovne oblasti. odnosno koji çe uticati na konkurentnost preduzeça u Srbiji. Zdrav trÏi‰ni ambijent koji çe pogodovati stranim ulaganjima istovremeno se pretstavlja kao pretpostavka demokratskog uređenja zemlje i ãinilac njene politiãke stabilnosti. veç i u odnosu na zemlje okruÏenja. Jer jedino je u tim okolnostima moguçe razvijati trÏi‰ni model privrede i graditi ekonomske veze Srbije sa Evropskom unijom kojoj bi zemlja u srednjeroãnom razdoblju trebalo da pristupi.Konkurentnost privrede Srbije Konkurentnost privrede Srbije Executive Summary RaspoloÏivi pokazatelji. ne samo u odnosu na zemlje EU. koji utiãu. Specifiãnost politike poveçanja konkurentnosti u Srbiji je u tome ‰to je ta politika identiãna sa op‰tom politikom stabilizacije i izgradnjom privrede. 1) Konkurentnost i razvoj Dva koncepta konkurentnosti Razlikujemo dva osnovna koncepta konkurentnosti: mikrokonkurentnost. Ova studija je imala zadatak da identifikuje kljuãne faktore. a zaostajanje srpske privrede u pogledu konkurentnosti je uoãljivo i sa mikro i sa makro ekonomske perspektive. kao njihovu relativnu prednost nad drugim preduzeçima. kratkoroãne i dugoroãne. sugeri‰u da je Srbija u moguçnosti da ostvaruje znaãajno veçi izvoz nego ‰to trenutno uspeva. Ovaj izve‰taj predstavlja rezultat mnogih faktora koje smo nastojali da istraÏimo. koje treba da podrÏavaju rast standarda stanovni‰tva. a da se ne ugrozi celina. mestu. Ta karika povezuje problem investiranja u nove tehnologije i opremu. osvajanje novih izvoznih destinacija i trÏi‰nih ni‰a. Srbija se po konkurentnosti svoje privrede nalazi na 69. i makrokonkurentnost.

godini na‰li na pribliÏno 25% one pozicije prema Sloveniji koju smo imali 1989. nezavisno od razlike svojih valutnih sistema. bruto domaçi proizvod SRJ iznosio je negde između 12% i 13% slovenaãkog. socijalnih. To je. koje sada ulaze u EU – na‰ bruto domaçi proizvod per capita je negde na granici ãetvrtine u najslabijoj od tih zemalja. pravnih i politiãkih uslova. Razvoj i investicije u Srbiji Nakon negativnih stopa rasta (-6% godi‰nje). tokom osamdesetih – u privredu Srbije je investirano manje od 50% otpisa osnovnih sredstava (amortizacije) tokom devedesetih. godine dru‰tveni proizvod po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori (bez Kosova) iznosio je polovinu onoga u Sloveniji. I zato je problem investicija usko povezan sa problemom privrednog rasta i sa problemom zapo‰ljavanja. ãime se svesno potkopavala baza za docniji privredni rast a standard odrÏavao veçim nego ‰to bi inaãe bio. uz negativnu efikasnost. Upoređenja radi. Sada se raãuna da bi investicije tek u 2005. Uzimajuçi u obzir razne varijante proseãnog veka trajanja opreme. Izostajanje ulaganja u savremenu opremu i tehnologiju neposredno je delovalo na smanjenje konkuretnosti privrede Srbije. predstavljalo kljuãni faktor nepovoljnih kretanja na podruãju izvoza. Mi smo se u pogledu stepena razvijenosti u 2001. U 2001. 3) nakon ispunjenja ekonomskih. Ogroman jaz je napravljen i u poređenju sa zemljama centralne Evrope. Fleksibilni reÏim postaje neophodan kada zemlja Ïeli uvesti potpunu konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa. Privreda se zatekla sa strukturom koja je uglavnom bila zaokruÏena pre ãetvrt veka. prihvataju fiksni kurs (odnosno reÏim EMR II. a poslednjih godina minule decenije ãak ispod 10%. 23%. a najniÏe u Hrvatskoj. moÏe se zakljuãiti da je industrijska oprema amortizovana i svedena na 12–15% svoje realne vrednosti iz 1989. godine. odnosno platnog bilansa. godine ako se ona meri bruto domaçim proizvodom per capita. Sredstva amortizacije su nekritiãki ukljuãena u tekuçu potro‰nju. ‰to treba da im omoguçi ulazak u EU. 2 Executive Summary . Usled toga je preseãen jedan od najznaãajnijih ãinilaca privrednog rasta i rasta standarda stanovni‰tva. Evropske tranzicijske zemlje. u zemljama centralne i istoãne Evrope bilo najveçe u âe‰koj Republici i iznosilo je 35%. zajedno sa politiãkim i privrednim zatvaranjem zemlje. fiksni kapital se prelivao u potro‰nju. koji predstavlja svojevrsnu »ãekaonicu« pred ulazak u EMU i zamenu nacionalnih valuta za evro). prolaze kroz tri zajedniãke faze kada se radi o reÏimu valutnog kursa: 1) u poãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏim uske fluktuacije. Ona je izraubovana i primerena zahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka. 2) nakon kljuãnih strukturnih promena i nastanka trÏi‰nog sistema. Potrebna su velika investiciona ulaganja i stvaranje nove strukture. priklanjaju se reÏimu upravljanog fluktuirajuçeg kursa sa razliãitim stepenom kontrole. EBRD ocenjuje da je uãe‰çe investicija u GDP-u 2001. te na toj osnovi zasnovane vi‰e stope rasta BDP. Konkretno. u određenoj meri je doprinela ublaÏavanju negativnih posledica na standard stanovni‰tva. godini eventualno dosegle 20% uãe‰ça u bruto domaçem proizvodu. ãemu treba dodati i zastarelost strukture u odnosu na zahteve savremenog trÏi‰ta. Jo‰ nepovoljniju sliku pokazuju podaci o investicijama u industrijsku opremu tokom devedesetih: ispod 15% iznosa amortizacije. Proizvodnja je opadala. ali ne i stvaranju razvojnih pretpostavki.Konkurentnost privrede Srbije nekoliko ekonomskih ãinilaca koji se vremenom menjaju i zahtevaju drugaãiji valutni aranÏman od onog koji je bio u poãetku procesa tranzicije. 1989. Neformalna ekonomija. ãiji efekat nije moguçno taãno utvrditi.

na dugi rok podjednako su visoko znaãajne zavisnost dinamike izvoza od dinamike industrijske proizvodnje kao pokazatelja privredne aktiv- Executive Summary 3 . godinu praktiãno prepolovljen. dinamiãno smanjuje. Elastiãnost uvozne traÏnje na sniÏenje cena domaçe robe je suvi‰e niska. nego pobolj‰anjima u realnoj sferi privređivanja: porastom produktivnosti i kvaliteta proizvoda. u 2001. te efikasnijim procesima proizvodnje.5% i 47. do 2002. dok je izvoz znaãajno manji u odnosu na period pre izolacije zemlje. kori‰çenjem naprednije tehnologije i savremenih metoda upravljanja. da u kratkom roku poveça izvoz i to bez obzira na bilo koju visinu kursa. 12. razni poluproizvodi – i pogor‰anje strukture tokom devedesetih godina: raste uãe‰çe nultog sektora i smanjuje se znaãaj ma‰ina i transportnih sredstava (sektor 7) i hemijskih proizvoda (sektor 5). U strukturi izvoza u ãitavom periodu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi. – ne dozvoljavaju preteÏnom delu privrede. odnosno privrednog rasta. Evropska unija je i dalje najznaãajniji spoljnotrgovinski partner SCG. nedostatak sertifikovanih artikala. Depresijacija kursa u principu stimuli‰e izvoz. Ovakav zakljuãak potvrđuje i studija koju je pod okriljem grãke centralne banke izvela grupa struãnjaka iz vi‰e zemalja u tranziciji centralne i jugoistoãne Evrope i koja je pokazala da promena kursa nikako ne moÏe da obavi ulogu promotora izvoza. Empirijski utvrđena komparativna prednost se zove otkrivena komparativna prednost i obeleÏava se sa RCA (Revealed Comparative Advantage). da bi se sniÏenje kursa iole “isplatilo”. struktura ponude na‰e robe i usluga je veoma skromna da bi se sniÏenjem njihovih cena mogla podstaçi uvozna traÏnja za njima. serije malog obima. Ipak. pre svega. Nakon liberalizacije spoljnotrgovinske razmene do‰lo je do veçe diversifikacije izvoza. odnosno proizvoda najvi‰e faze industrijske prerade. Komparativne prednosti su ostvarene preteÏno kod primarnih proizvoda.Konkurentnost privrede Srbije 2) Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene Sektorski indikatori konkurentnosti i RCA Analiza rezultata prema sektorima otkriva nepovoljnu strukturu izvoza SCG – nagla‰eno je uãe‰çe hrane i Ïivih Ïivotinja (sektor 0) i proizvoda svrstanih prema materijalu (sektor 6). itd. stimulacija izvoza posredstvom niÏeg kursa dinara u sada‰njim okolnostima nije uop‰te izvodljiva. kao posledica nekonkurentnosti izvoznih proizvoda. nemoguçnost kreditiranja prodaje. Na nivou ukupne trgovine pokazetelj RCA predstavlja odnos spoljnotrgovinskog salda i ukupnog obima razmene sa svetom. obim saradnje je zadrÏan samo na strani uvoza. u 1990. U periodu od 1989. Deficit u trgovini robom sa EU obja‰njava preko 40% ukupnog spoljnotrgovinskog deficita. Broj grupa proizvoda kod kojih postoji otkrivena komparativna prednost u razmeni sa svetom je u odnosu na 1989. koji ãine. godini on dostiÏe vrednosti od 43. U stvari. gubitak ranije distributivne mreÏe. Ponudbena strana privređivanja se ne moÏe pobolj‰ati sniÏenjem kursa nacionalne valute. a naroãito industrije. i 2002. spoljnotrgovinski deficit iznosio samo 7. Kvalitet na‰ih proizvoda.1%. Broj grupa proizvoda sa pozitivnim RCA se nakon 1989. Međutim.3% razmene. godine RCA pokazuje veliko opadanje konkurentnosti izvoza SCG. mali broj proizvoda prilagođenih novim međunarodnim standardima.4% razmene. Dok je u 1989. ‰to svedoãi o njegovoj izrazito niskoj specijalizaciji. Zavisnost izvoza i necenovni faktori konkurentnosti Na osnovu rezultata ekonometrijske analize. Podruãje zapadnog Balkana ima dinamiãan porast uãe‰ça u spoljnoj razmeni SCG.

kod nas je zabeleÏen veliki pad konkurentnosti. posebno usled uticaja necenovnih faktora konkurentnosti. ukoliko se uzmu u obzir tehniãka re‰enja koja se njima defini‰u.4%. Nema signifikantne veze između izvoza i deviznog kursa. koje je izvr‰eno intervjuisanjem srpskih privrednika i analizom literature. Mađarska 41. Ovaj rezultat konzistentan je sa nalazima u analizi necenovnih faktora konkurentnosti na podruãju međunarodnih ekonomskih odnosa: kao znaãajno opredeljujuçi pokazali su se kvalitativni faktori. Poljska 27. evrima. brzina isporuke.8%. smatraju da je devizni kurs potcenjen. ili prema korpi valuta.Konkurentnost privrede Srbije nosti i zavisnost izvoza od fiskalnog optereçenja predstavljenog realnim javnim prihodima po jedinici industrijske proizvodnje. koji su najvaÏniji u postizanju konkurentnosti sa dinamiãkim potencijalom. oni. zapravo. izuzetno je nepovoljna i odgovara strukturi izvoza nisko razvijenih zemalja. oblik. Struktura SCG u poslednje tri godine je bliÏa strukturi trgovine Bugarske i Rumunije iz 1994. jer su ove zemlje imale relativno nisko uãe‰çe proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom (22. anketom dobijeni kvalitativni stavovi srpskih privrednika i II fazu terenskog istraÏivanja i konstruisanja mikroekonomskih indeksa konkurentnosti.1%). Manje radno intenzivne firme. vek trajanja. u kojoj dominiraju radno i resursno inten- zivni proizvodi. ali su određene zemlje imale znatno veçe uãe‰çe industrija intenzivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka 35. predstavljaju svojevrsne barijere u trgovini.4%. bilo da je ovaj izraÏen u dolarima. Kod proizvoda vi‰eg stepena finalne obrade cenovni faktor konkurentnosti gubi na znaãaju. cene su i dalje vaÏan faktor konkurentnosti u zemljama koje imaju nizak dohodak po glavi stanovnika (trÏi‰te je osetljivo na promene cena) i kod visoko standardizovanih proizvoda (kao ‰to su berzanski).7% i 13.0%. U vezi sa ovim je i problem postojanja ogromnog broja domaçih standarda koji imaju obaveznu primenu. a pri tom su i zastareli. do‰lo se do sledeçih zakljuãaka u odnosu na najvaÏnije faktore konkurentnosti: • Devizni kurs Radno intenzivne firme. PredistraÏivanjem. na osnovu baziãnih koncepata međunarodne konkurentnosti savremene ekonomske literature. Ipak. sa velikim brojem radnika (tekstilna industrija). u prvi plan izbijaju druge osobine proizvoda: kvalitet. Manjeg su znaãaja zavisnost kratkoroãnih oscilacija izvoza od oscilacija proizvodnje i zavisnost izvoza od jediniãnih tro‰kova rada. Ako se rezultati uporede sa rezultatima izvoza nekih drugih zemalja u tranziciji (pri ãemu se posmatra izvoz u zemlje OECD). pouzdanost. Sve navedene karakteristike se jednim imenom zovu necenovni faktori konkurentnosti. Naime. sve zemlje su imale visoko uãe‰çe radno i resursno intenzivnih proizvoda. servisiranje i nabavka delova. a primat dobijaju necenovni faktori. godine. sa velikim uãe‰çem izvoza u ukupnoj 4 Executive Summary . godine) imale povoljniju strukturu izvoza od SCG. Upravo u sektorima prerađivaãke industrije. onda se vidi da su pojedine zemlje jo‰ krajem prve faze tranzicije (1994. lakoça upotrebe. naroãito kvalitet. garantni rokovi. sigurnost. 3) Mikroekonomski aspekt Mikroekonomsko istraÏivanje konkurentnosti srpske privrede odvijalo se kroz dve faze: I pripremnu fazu (predistraÏivanje) u kojoj su. po‰to devize dobijene iz izvoza koriste za isplatu radniãkih zarada. Umesto cene. Slovenija 39. Cene danas imaju mnogo manji znaãaj u obja‰njavanju konkurentnosti nego ranije. Ocenjena struktura izvoza SCG.

• Bankarski sektor Veçina privrednika istiãe da bankarski sektor u Srbiji ne odgovara savremenim potrebama privrednika. • Marketing Veçina preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje potro‰aãa. tako da marketin‰kih motiva izvoza gotovo da i nema. niske carinske stope na finalni proizvod). a nanosi ‰tetu domaçoj privredi. sporost procedure i spor povraçaj carina na uvozne sirovine. oni pokazuju najvi‰u sklonost ka kupovinama u inostranstvu. Generalni zakljuãak intervjua privrednika je da preduzeça. • Etnocentrizam potro‰aãa Potro‰aãi u Srbiji pokazuju znatnu sklonost ka stranim markama. kroz drÏavne subvencije u kreditiranju izvoza i proizvodnje. Iako ne idu ãesto u inostranstvo. iako sama ne preduzimaju dovoljno. ãime bi domaçe firme bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. oãekuju aktivnosti drÏave u pogledu unapređenja spoljnotrgovinske konkurentske prednosti. Kvalitet menadÏmenta je ocenjen znatno povoljnije. godine. Bugarska i druge zemlje iz okruÏenja). • Dampin‰ki izvoz-uvoz U spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. nisu u moguçnosti da izvr‰e ni neophodnu zamenu novim rezervnim delovima. ZapaÏa se da drÏava nije formulisala strategiju spoljne trgovine. odeça i obuça. u odnosu na promenljivi devizni kurs. Posebne zamerke se odnose na nedostatak kredita i preveliki jaz između aktivne i pasivne kamate. Srpski privrednici istiãu da uglavnom izvoze pod stranom markom. mnogo veçi problem predstavlja uvoz po dampin‰kim cenama. preferiraju stabilan. uvozna zavisnost. • Bilateralni sporazumi o trgovinskim preferencijalima (Ugovori o slobodnoj trgovini) su potpisani sa svega pet drÏava iz na‰eg okruÏenja. finansijski iscrpljena. ‰to prolazi potpuno nekaÏnjeno. ako ponude do 15% vi‰u cenu. Prikupljeni podaci su analizirani pojedinaãno i kroz agregatne indekse. U su‰tini. postoji polarizacija finansijske snage preduzeça u privredi – vitalni deo privrede koristi stabilne uslove poslovanja radi modernizacije poslovanja. od izvoza po dampin‰kim cenama. po‰to vi‰e cene moguçnost kontrole ostvarenja poslovnih planova. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u kreditiranju izvoza i proizvodnje. • Barijere u spoljnoj trgovini Privrednici istiãu sledeçe carinske barijere sa kojima se suoãavaju: pogre‰na struktura carina (visoke carinske stope na repromaterijal. U regionu Balkana. S obzirom da nismo ãlanica WTO. DrÏavna infrastruktura i preduzeça su na niskom nivou razvoja. zakljuãenjem ovakvih bilateralnih sporazuma sa okolnim zemljama (Rumunija. ãak i prema onima koje dolaze iz zemalja sa kojima se ratovalo. U ovom delu slede najznaãajniji pojedinaãni nalazi: • Motivi izvoza Preovlađuju finansijski motivi izvoza (popravljanje poslovnog rezultata i sniÏavanje tro‰kova). Potro‰aãi iz susednih regiona slabo preferiraju ‰oping u Srbiji. Terensko anketiranje Anketa je sprovedena na reprezentativnom uzorku proizvodnih i trgovinskih preduzeça u Srbiji. dok preostala preduzeça. od 1990. • Javne nabavke Privrednici smatraju da bi trebalo dopuniti Zakon o javnim nabavkama uvođenjem marÏe tolerancije do 15%. bela tehnika i brojni proizvodi ‰iroke potro‰nje. Op‰ta razvijenost marketinga na srpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena. Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil. Samo treçina Executive Summary 5 . Oãekuje se veça uloga drÏavne podr‰ke izvoznoj ekspanziji.Konkurentnost privrede Srbije prodaji. • Cene izvoznih proizvoda znaãajno zavise od traÏnje. unapredila bi se spoljna trgovina Srbije. Srbi kupuju proizvode veçe vrednosti.

Ovim indeksom se meri kapacitet nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast tokom srednjoroãnog perioda. Indeksi konkurentnosti IstraÏivanje mikroekonomske konkurentnosti srpske privrede je upotpunjeno utvrđivanjem dva agregatna indeksa: 1. • Tehnolo‰ka sofisticiranost u Srbiji je ocenjena kao izuzetno niska. izjasnila se da plaça porez u visini od 20% godi‰njeg prihoda. nametnuta objektivnim okolnostima. Ipak. shodno kori‰çenoj metodologiji. koje je World Economic Forum (WEF) obuhvatio svo- 6 Executive Summary . Za‰tita intelektualne svojine je ocenjena kao izuzetno slaba i neefikasna. Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja.2% ovaj procenat ãak od 31% do 40%. ocenili kao veoma lo‰u i smatraju da drÏava treba da da prioritet unapređenju informaciono-komunikacione tehnologije. ali je praktiãna primena zakonskih propisa slaba. u najveçoj meri odslikavaju privredu Srbije. Pri tome postoje izvesna odstupanja od navedene metodologije. Ïeleznica. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI). Nema ni subvencija za istraÏivaãko-razvojne aktivnosti. Gotovo polovina anketiranih. aerodromi i luke). vrednosti indeksa za SCG. Grupi od 75 zemalja. po‰to je u svim statistiãkim pokazateljima uãe‰çe Srbije dominantno. • Infrastruktura Anketirani privrednici su infrastrukturu u Srbiji (putevi. • Liberalizacija spoljnotrgovinske razmene U Srbiji je. Prisutna je korupcija pri dodeli velikih poslova na tenderima i javnim nabavkama. godine) izvr‰ena nagla liberalizacija spoljnotrgovinske razmene. Statistiãki podaci su. imaju problema sa traÏnjom svojih proizvoda. Vrednosti ovih indeksa za privredu SCG. Imovinska prava su u Srbiji formalno za‰tiçena zakonom. izraãunate su po ugledu na metodologiju World Economic Forum-a (WEF). ali vi‰e u poãetnim fazama. Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. u vrlo kratkom roku (od 2001. elektrotehniãkih proizvoda i sklopova. Sopstveno istraÏivanje gotovo da i ne postoji (izuzetak je farmacija). Javne institucije su posebno znaãajne u poãetnim fazama razvoja. tako da se indeksi nisu mogli izraãunavati zasebno. na nivou Srbije. Privrednici se slaÏu da su stalne inovacije izvor konkurentske prednosti. • Administrativni propisi se ãesto menjaju ‰to poskupljuje njihovo sprovođenje. konfekcije i metalskih poluproizvoda. ‰to ne utiãe znaãajno na dobijene vrednosti indeksa. u kojima egzistira iskljuãivo SR Jugoslavija (SCG). Izvoz je uglavnom baziran na niskim cenama nebrendiranih proizvoda. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI). Antimonopolska politika u zemlji je ocenjena kao neuspe‰na i neaktivna. Izvor cenovne konkurentnosti su niski tro‰kovi resursa (rad i prirodni resursi.Konkurentnost privrede Srbije anketiranih (prevashodno izvoznici primarnih i poljoprivrednih proizvoda) vrlo povoljno ocenjuje traÏnju za svojim proizvodima. dok je kod njih 17. uzeti iz međunarodnih baza podataka. Indeks konkurentskog rasta – Growth Competitiveness Index (GCI). 2. ali da postojeçi Vladini programi koji promovi‰u informacionu tehnologiju nisu naroãito uspe‰ni. ali istiãu da za njih nemaju sredstava. Otuda ne ãudi ujednaãen stav o vrlo niskom poverenju javnosti prema politiãarima. Propisi o za‰titi Ïivotne sredine u Srbiji ne spadaju u stroge. 45.7%. dok izvoznici auto-delova. "ceđenje" postojeçe tehnologije). Re‰enje se vidi u stranim direktnim investicijama (FDI). Makroekonomsko okruÏenje je stalno znaãajno. ali je njihova primena neodgovarajuça (haotiãna).

Dobija se iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca i dva indikatora iz zvaniãne statistike: GDP pc PPP i broj patenata per capita. Indeks javnih institucija. pridodali smo SCG. drÏavne ‰kole). Najslabiji podindeks u ovom indeksu (u odnosu na druge zemlje) odnosi se na informacionokomunikacione tehnologije (2. rude. 75. najlo‰ija je Bugarska. kvalitet procesa proizvodnje. Od zemalja regiona. statistiãki najznaãajnije varijable su: prisustvo regulatornih standarda i strogost ekolo‰kih standarda. a samo malo bolji je podindeks inovacija (1. i sl. ona se na‰la na 69.68). telekomunikacije. mestu sa vredno‰çu indeksa 2. mestu od posmatranih 76 zemalja (2. Sa vredno‰çu indeksa od 3. od ukupno posmatranih 76 zemalja. rangiranu na 74. U faktoru "povezane i podrÏavajuçe grane" vaÏan je kvalitet domaçih dobavljaãa i dostupnost domaçih komponenata i delova.32. aerodromi. mesto). pozicionirana na 51. b) katastrofalan kreditni rejting. mesto). razvijenost robnih marki i priroda konkurentske prednosti (konkurentnost zasnovana na jeftinim resursima ili na inovacijama). biti na dnu ove liste ne znaãi istovremeno biti i na dnu liste koju razmatraju potencijalni investitori.15. Među varijablama raspoloÏivosti faktora proizvodnje najveçu signifikantnost ima infrastruktura (luke. Javne institucije imaju znatan uticaj na privredni rast na niÏim stepenima razvoja.96). kod indeksa javnih institucija. na‰a zemlja ima: a) izuzetno dobru poziciju kod podindeksa uãe‰ça javnih rashoda u BDP-u tokom 2000. 65. mestu i da je vrednost podindeksa najniÏa moguça (1. mestu.01) i c) krhku makroekonomsku stabilnost. godine. Na bazi analize domaça privreda je. b) Nacionalno poslovno okruÏenje je analizirano kroz elemente "dijamanta konkurentnosti". rangirana na sledeçi naãin: Rang prema visini GDP (po principu PPP) 72 Executive Summary 7 . SCG je na 73. Ïito. SCG je. listom WEF obuhvaçena je tek polovina postojeçih zemalja u svetu i. Ulazak u tehnolo‰ki naprednu proizvodnju postaje imperativ razvojne ekonomske politike.78). mestu. mestu. Indeks tehnologije. Među varijablama konteksta za oblikovanje strategija: prikrivene trgovinske barijere i efikasnost antimonopolske politike.79. Kod uslova traÏnje. tj. poluproizvodi. Indeks mikroekonomske konkurentnosti – Microeconomic Competitiveness Index (MICI). o ãemu govori podatak da smo pozicionirani na 74. stoga. Regresiona analiza ukazuje da su ekonomije zasnovane na tehnolo‰kim proizvodima brÏe rasle nego ekonomije zasnovane na generiãkoj robi (commodities) ‰to je sluãaj sa Srbijom. ali i âe‰ka Republika. Statistiãki najznaãajnije varijable mikroekonomske konkurentnosti za zemlje sa niskim GDP pc (kao ‰to je na‰a). tj. ãiji su kljuãni izvozni proizvodi: smrznuto voçe. U konaãnom skoru.Konkurentnost privrede Srbije jim istraÏivanjem iz 2001. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu nacionalnog prosperiteta. Po makroekonomskoj osnovi konkurentnosti. Napominjemo. Indeks makroekonomskog okruÏenja. merenu nivoom bruto dru‰tvenog proizvoda per capita (GDP pc PPP). Indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) obezbeđuje konceptualni okvir za komparativnu analizu baziãne tekuçe konkurentnosti nacionalnih ekonomija. sa vredno‰çu indeksa od 3. u odnosu na posmatranih 76. i nalazi se na 14. na‰a zemlja je daleko iza svih zemalja u tranziciji (najbliÏa je Ukrajina. sa znatno vi‰om vredno‰çu indeksa od 4. Neposredno iza na‰e zemlje se nalaze susedi Rumunija i Bugarska.16. su: a) Varijable razvijenosti poslovanja i strategije preduzeça: razvijenost marketinga. Od tri podindeksa. godine.

Sa gledi‰ta ovde postavljenog zadatka. Srbija pripada grupi zemalja sa precenjenim GDP pc. 75. i po ukupnom indeksu i po oba subindeksa. Slaba pozicija po MICI indeksu je rezultat lo‰eg subindeksa poslovanja i strategije preduzeça. biti suoãena sa potrebom priliva inostranih sredstava i podrÏavanja deficita tekuçih transakcija u platnom bilansu. Ispitivanjem razliãitih scenarija i njihovih varijanti dolazi se do razliãitih rezultata u pogledu moguçeg rasta investicija i potro‰nje i njihovog udela u GDP-u. Ali ãak i spu‰tanje ispod bilo koje od njih. pri ãemu bi uãe‰çe inostrane ‰tednje u finansiranju trebalo da iznese pribliÏno treçinu ukupnih investicija. udeo investicija u GDP-u do kraja decenije bi morao dostiçi 25%. Stvar je razvojne strategije i ekonomske politike kakav çe se balans između svih potreba projektovati – pre svega. balans između potro‰nje i ulaganja u razvoj – i kakva çe 8 Executive Summary . to kasnije poveçava teret obaveza u platnom bilansu i u budÏetu. • Servisiranje inostranog duga je moguçe («odrÏivo») ukoliko se inostrana ‰tednja uliva putem investicionih ulaganja iz inostranstva (kojima u periodu od 2003 do 2010. Sasvim je izvesno da çe zemlja kroz ãitavu tekuçu deceniju. • Ne sme se ugroziti stabilnost na iole duÏi rok. • Postoje kritiãne granice proseãnog privrednog rasta (3%) i rasta izvoza (12%). Ovo znaãi da na‰ tekuçi nivo GDP pc prevazilazi na‰u realnu mikroekonomsku konkurentnost datu MICI indeksom i da nije odrÏiv na dugi rok. Slovenija. pouzdano vodi. One uslovljavaju jedna drugu.Konkurentnost privrede Srbije Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 71 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça 75 Rang prema subindeksu kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja 69 Na‰a zemlja je u 2000. pa i u godinama posle nje. servisiranje stranog duga (to ukljuãuje i odrÏivost budÏeta) i nivo potro‰nje kojim çe se obezbediti socijalna prihvatljivost ograniãavanja potro‰nje u postojeçim uslovima. mogu se izvesti zakljuãci koji vrlo malo zavise od izbora varijanti: • Na osnovu iskustva uspe‰nih zemalja u tranziciji. sredstva iz domaçeg GDP-a. po svim indeksima. jer ona vodi nastojanju da se platni bilans stabilizuje putem realne depresijacije dinara. a komercijalno zaduÏivanje u godinama pre 2009. âe‰ka. kritiãno optereçenje izvoza i GDP-a pada u period od 2007-2009. mesto. prelasku kritiãnih granica u pogledu stope servisiranja duga i optereçenja GDP-a 4) Održivost platnobilansne pozicije i razvoj Prema sada‰njem planu otplata kamata i glavnice zateãenog inostranog duga (servisiranje duga). treba da se pokrije najmanje 25% ukupnih investicija). nezavisno od one druge. godini prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça zauzimala pretposlednje. ãak i kada trenutno umanjuje deficit. Sve zemlje u tranziciji sa kojima poku‰avamo da se poredimo (Mađarska. kako bi se omoguçio rast investicija. godine. posebno u kritiãnom periodu najveçeg optereçenja izvoza i GDP-a. u proseku ne pređe 10% vrednosti investicija. Za par mesta ispred nas su i Rumunija i Bugarska. taj udeo treba da se podigne na najmanje 20%. Stvar je ukupne politiãke klime i politiãke stabilnosti u zemlji da obezbedi milje u kome çe to biti i realno ostvarljivo. Veç u 2005. sredinom drugog petogodi‰ta ove decenije. Slovaãka) daleko su ispred nas. Poslovno okruÏenje (iako nekompletno i nerazvijeno) pruÏa vi‰e nego ‰to su kompanije spremne ili sposobne da iskoriste. ispred Bolivije. domaçe ‰tednje i inostrane ‰tednje moçi da angaÏuju. Poljska.

Ovakvom strategijom ãuva se i reprodukuje zateãena privredna struktura.Konkurentnost privrede Srbije servisom duga. na promenu proizvodnih programa. uporedo sa jaãanjem carinske i vancarinske za‰tite (protekcionizam). osavremeni svoja preduzeça da bi ova poveçala dodatu vrednost po zaposlenome. preteÏno kompatibilna sa trÏi‰tem od pre dve i po ili tri decenije. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno 30–35 godina. pretpostavlja se postojanje transparentne i korektne juristiãke regulative Executive Summary 9 . umesto socijalne funkcije subvencija preduzeçima «ispod crte». Osim toga. A poveçanje izvoznih prihoda je. sa svoje strane. Druga strategija polazi od trÏi‰ne vrednosti deviznog kursa i liberalizacije spoljnotrgovinske razmene. Da bi podigla stopu privrednog rasta. na postizanje konkurentnosti tehnolo‰kim napretkom i kvalitetom. repatrijaciji profita. pitanje podizanja konkurentnosti za nas se svodi na izbor između dveju razvojnih strategija. I jake socijalne programe. Time se investicije usmeravaju u stvaranje nove. poÏeljno je ubrzanje tog rasta da bi se smanjio nastali jaz u razvijenosti između na‰e zemlje i zemalja u njenom okruÏenju. 5) Opšti zaključci U osnovi. zapo‰ljavanju. a svakako bez administrativnih odugovlaãenja pri registraciji. PreteÏni deo programa industrije Srbije doseÏe tek drugi stepen tehnolo‰kog potencijala. a ne samo komparativne prednosti. koja su u datim uslovima sposobna da rentabilno posluju. Srbija mora da izgradi savremenu materijalnu i informacionu infrastrukturu. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije prevazilazi »standardne« makroekonomske pretpostavke. prvi uslov servisiranja spoljnjeg duga i obezbeđivanja sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije. Ona koja to ne mogu se gase. zdrav trÏi‰ni ambijent. Ekonomska politika mora da razvija konkurentske prednosti privrede Srbije. u nove reprograme i u novu recesiju. te ostvarila konstantno poveçanje bruto domaçeg proizvoda i standarda zaposlenih. Sa gledi‰ta socijalne izdrÏljivosti i strukturnih promena. te da modernizuje. koji çe pogodovati stranim ulaganjima i pokretanju domaçe ‰tednje radi stvaranja preovlađujuçe mase malih i srednjih preduzeça koja çe preuzimati radnu snagu iz preduzeça koja se gase. Bez uãe‰ça inostranog kapitala na‰a preduzeça mogu u proseku obnoviti svoje programe u vremenu od 20 do 25 godina. Ona tera preduzeça koja su ispod linije rentabilnosti na poveçanje produktivnosti i efikasnosti. Ali ovo traÏi otvorenu privredu. veçeg rasta izvoza. Prva je strategija da se depresijacijom domaçe valute kritiãna masa preduzeça «ispod linije» uãini rentabilnom. Tehniãko zaostajanje na‰e privrede za industrijskim zemljama Evrope iznosi oko 5–6 tehnolo‰kih godina. Investicije u osavremenjivanje opreme i produkcionih procesa kljuãna su pretpostavka za pobolj‰anje konkurentnosti i postizanja. A ona je u na‰em sluãaju zastarela. Ona u kojima uãestvuju inostrana akumulacija i menadÏmemt to mogu uãiniti za 3 do 5 godina. konkurentne na unutra‰njem i inostranom trÏi‰tu. a to znaãi i uslov ekonomskog razvoja u sledeçim godinama. obezbeđivanju potrebne pravne za‰tite i sl. Srbija mora doseçi globalnu konkurentnost. Istovremeno se stvaraju nova preduzeça. FDI zahtevaju sprovođenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. na toj osnovi. odnosno – u novu eksternu nelikvidnost. savremene strukture privrede. projektovani rast od 5% godi‰nje predstavlja minimum. izvozu. prvenstveno na trÏi‰tu zemalja Evropske unije sa kojima se odvija najveçi deo njene spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala i prema kojima ona ima najveçi deo svog spoljnog duga. na lestvici od 1 do 15.

te baltiãkih zemalja u tranziciji). treba podstaçi i regionalni razvoj koncentrisanih privrednih zona za kojima postoji interes kod stranih investitora (klasteri). Tek bi dodatne investicije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital (znanje. Valja poveçati poresko optereçenje za upotrebu prirodnih resursa i neobnovljivih izvora energije. i b) omoguçiti regularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje duga). Ono ‰to drÏava treba da uradi je da podstiãe i pomaÏe sve promene koje vode jaãanju produkcione baze i realne konkuretnosti izvoza. i dr. U tom cilju je potrebno intervenisati na brojnim podruãjima. Necenovni faktori konkurentnosti. odnosno finansijskig sistema. (4) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma (sporazum o kontroli robe pre isporuke i sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini).Konkurentnost privrede Srbije te efikasnog bankarskog. Problem gubitka konkurentnosti nastaje tamo gde rast tro‰kova nije amortizovan poveçanom produktivno‰çu. obezbeđuje izvozno trÏi‰te i aktiviraju procesi koji unapređuju poslovanje domaçih preduzeça. (3) inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda. TQM – proces kontinuiranog pobolj‰anja. servisna sluÏba. ekonomska politika mora favorizovati sve one procese i radnje koji doprinose poveçanju obima proizvodnje po zaposlenome. Obezbeđivanje finansijske podr‰ke od strane drÏave valja zadrÏati jedino za proizvođaãe koji ostvaruju veçu dodatu vrednost i na taj naãin zaustaviti ekonomski neopravdano poveçanje kapitalno intenzivne proizvodnje. ali sami po sebi ne mogu amortizovati visoke relativne tro‰kove. savremenom knowhow. Inostrani ulagaãi pokazuju naroãito interesovanje za ovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰ke i Slovaãke. inovacijama i novim proizvodnim tehnikama. ãime se unose. U tu svrhu valja definisati potencijalna proizvodna jezgra u koja bi se mogla ukljuãiti preduzeça u privatnom i u javnom vlasni‰tvu te ponuditi konkretnu pomoç u prodoru na regionalna trÏi‰ta kojima domaçi subjekti nisu u stanju sami da ovladaju. ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije. atesti i međunarodne oznake kvaliteta i dr. i savremena tehnologija i upravljaãki procesi. rokovi isporuke. Srbija treba da pristupi proizvodnom i razvojnom povezivanju sa zemljama u okruÏenju u cilju stvaranja sinergistiãnih efekata u pojedinim granama i delatnostima. izbor valutnog reÏima je od naroãitog znaãaja za privredni rast i ekonomsku stabilnost Srbije. i to prevashodno one u obliku direktnih investicija. ãiji çe jedan od parametarskih elemenata predstavljati privlaãenje inostrane akumulacije.) mogle podiçi stopu rasta na vi‰u ravan i tako istovremeno osigurati dva cilja: a) podiçi Ïivotni standard (per capita dohodak) na vi‰i nivo. dizajn. Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemljama u tranziciji. Za pobolj‰anje konkurentnosti na‰eg izvoza izdvaja se nekoliko vaÏnih pretpostavki: (1) harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima. ãiji su rezultati skromni sa stanovi‰ta prira‰taja nove vrednosti. trÏi‰na dimenzija kvaliteta – CE znak. specijalizacija. kao ‰to su kvalitet. pored kapitala. Valja pruÏiti prioritetnu podr‰ku nematerijalnim investicijama koje baziraju na znanju. Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu razvojnu politiku. U saradnji sa stranim partnerima. mogu biti presudni za poveçanje izvoza. Nema unapred određene »najbolje« varijante valutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnu prednost ili koja bi predstavljala opti- 10 Executive Summary . Polazeçi od toga da se bruto tro‰kovi rada mogu kompenzovati iskljuãivo veçom produktivno‰çu. (2) sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima – uloga sertifikata o kvalitetu u praksi.

odnosno poveçanja ekonomskog rasta. Time se otvara pitanje kako kontrolisati takva kretanja. ‰to je ekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa i to u istom procentu. Potreban je paket mera. 6) Program za povećanje konkurentnosti privrede Srbije Nijedna samostalno izvođena ekonomska politika ne moÏe. Politika poveçanja konkurentnosti u Srbiji se sada pokazuje kao identiãna sa op‰tom politikom stabilizacije i politikom tranzicionog prelaza na potpunu trÏi‰nu privredu. Konaãni cilj ekonomske politike je poveçati stopu rasta bruto domaçeg proizvoda i odrÏati je na nivou potrebnom da se suzi postojeçi raskorak u per capita dohotku između Srbije i zemalja Evropske unije. Uspe‰an razvoj privrede u tranziciji pokazuje se. Executive Summary 11 . Pri tom uop‰te nije nuÏno da se pravi izbor između potpuno fiksnog ili potpuno fluktuirajuçeg valutnog sistema. organizacije rada.Konkurentnost privrede Srbije malno re‰enje za svaku zemlju. Prethodna anliza je to nedvosmisleno potvrdila i stoga je potrebno koncipirati ekonomsku politiku sinhronizovanog delovanja u nekoliko pravaca koji çe svi voditi istovetnom cilju: poveçanju konkurentnosti. zato je od znaãaja podsticati sektorsku konkurentnost. sprovođenje regulacijskih normi te raãunovodstvenih standarda. raznim merama sterilizacije novca se moÏe izvesno vreme redukovati uzlazni pokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak. menadÏmenta. Iskustvo drugih zemalja sugeri‰e da je redukovanje kratkoroãnih kapitalnih priliva/odliva pouzdan naãin da se umire tokovi kapitala u domaçem finansijskom prostoru i spreãi njegovo nekontrolisano kretanje po liniji spekulativnih interesa. u realnoj aprecijaciji domaçe valute. U cilju poveçanja konkuretnosti privrede potrebno je ne samo sprovesti mere koje çe biti usmerene ka stvaranju ili promeni op‰tih uslova privređivanja. dovesti do poveçanja konkurentnosti privrede. funkcionalno usklađenih i usmerenih prema istom cilju. te zakon o jamstvu. naroãito prema iskustvu zemalja centralne Evrope. Za dostizanje tog cilja valja obezbediti vi‰e uslova. uvođenje savremene tehnologije. zakon o steãaju (prestanku rada preduzeça i naãinu regulisanja zaostalih obaveza). te da se prema potrebi ustanovi poseban fond za osiguranje depozita. u skladu sa Bazelskim pravilima. kao i zemalja u tranzici- ji. nego pre između razliãitog stepena fleksibilnosti. suoãavaçe se sa veçim oscilacijama u kretanju kapitala ka sopstvenom finansijskom prostoru i iz njega. proizvodnih procesa. Pored toga. Osim toga. Transparentnost trÏi‰ta. koordinacija mera ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou. Izgradnja i sprovođenje stabilnog i transparentnog pravnog okvira je primarna pretpostavka za regularno funkcionisanje trÏi‰ne privrede. treba smatrati elementima za‰titne finansijske politike zemlje. Sa tog stanovi‰ta kljuãnu ulogu ima zakon o preduzeçima. Poveçana produktivnost u razmenskom sektoru redukuje tro‰kove po svakoj jedinici ostvarene proizvodnje. ali nijedna od njih ne moÏe u potpunosti spreãiti realnu aprecijaciju kursa nacionalne valute ukoliko se inostrani kapital uliva stalno i u veçim iznosima. nego i mere koje çe se odnositi na pojedine kratkoroãno perspektivne sektore. vremenski sinhronizovanih. kao primarnoj pretpostavci za obezbeđenje stalnog i stabilnog ekonomskog rasta. Proces industrijske transformacije nije linearan. ·to se privreda Srbije bude vi‰e integrisala u trÏi‰ta zemalja Evropske unije i razvijenijih zemalja tranzicije. Od naroãite je vaÏnosti da centralna banka striktno nadzire pona‰anje i finansijske bilanse poslovnih banaka. u okolnostima međusobno povezanih i uslovljenih sistema.

kao pretpostavke stabilnosti cena i ravnoteÏnog kursa nacionalne valute. • Izvr‰iti osposobljavanje (dokvalifikaciju) poreske administracije i njenih kontrolnih organa. inovativni menadÏment. medium-term financial strategy). javni transport. Tek kada budu osigurani: uslovi za efikasno funkcionisanje trÏi‰ta. tzv. b) Restrukturirati lo‰a preduzeça pre privatizacije samo u izuzetnom sluãaju. • Reformu poreskog sistema usmeriti u dva osnovna pravca: pro‰irenje poreske baze i sniÏenje marginalnih poreskih stopa u svim delatnostima. • Pored obnove bankarskog sektora treba modernizovati te kadrovsko osposobiti i nebankarske finansijske institucije. sa malim rizikom od propasti. tj. tako i na celu privredu. umesto sada‰njeg »kvazi fiksnog« reÏima. kao i savremena tehnolo‰ka baza – moçi çe se sprovesti transformacija privrede i obezbediti njena stalna konkurentnost i na tome zasnovan trajni privredni rast. • Izvesti dokapitalizaciju banaka i potom ih ponuditi prodaji strate‰kom partneru (u principu do 49% svojinskih prava). • Postaviti ograniãenja poslovnim bankama za otkup drÏavnih obveznica za pokriçe budÏetskog deficita. odrÏavanje monetarne ravnoteÏe. • Razviti do maksimuma kontrolne funkcije centralne banke. • Obezbediti instrumente za sveobuhvatno prikupljanje poreza uz pobolj‰anje organizacije rada poreskih institucija. • Redefinisati fiskalnu politiku sa kratkog roka (1 godina) na srednji rok (3-4 godine.Konkurentnost privrede Srbije koordinacija mera ekonomske politike na nacionalnom i lokalnom nivou – sve to je potrebno aktivirati istovremeno. ãvrsta i beskompromisna pravna za‰tita poslovanja. sektorima i granama koje neposredno doprinose ekonomskom razvoju. • Dograditi elemente sterilizacije primarnog novca kreiranog po osnovu kapitalnih priliva iz inostranstva. • Za‰tititi finansijski sistem od bilo kojih uticaja drÏavnih organa ili interesnih grupa. kada to ne iziskuje velika sredstva. • Uvesti dve poreske stope PDV-a: niÏu za lekove. deãju opremu. • Razviti trÏi‰te obveznica (security market). Monetarna politika • Slediti politiku neutralnog novca. osnovne prehrambene proizvode (predlog: sniÏena 8% i standardna 20%). • Jaãanjem izvozne baze i poveçanjem bruto izvoza postepeno prelaziti na reÏim kontrolisanog fluktuiranja. PDV (Value Added Tax. • Razvijati drugi i treçi stub penzijskog osiguranja. • Koncipirati razvojni budÏet. Privatizacija a) Unapređenje postojeçeg modela privatizacije u pogledu: I vrednovanja ponuda koje u sebi imaju razvojni efekat kako na kupljeno preduzeçe. tj. penzijske fondove i uvesti ih na finansijsko trÏi‰te. Fiskalna politika • Zapoãeti prenos dela tereta socijalne za‰tite sa drÏave na privatni sektor (‰to çe posredno uticati na razvoj finansijskog trÏi‰ta). VAT) ‰to çe pro‰iriti poresku bazu. na primer osiguravajuçe zavode. preusmeravati postepeno deo javnih izdataka sa potro‰nje na investicije. 12 Executive Summary . • Uvesti porez na dodatu vrednost. • Monetarnu politiku voditi sa ‰to veçim oslanjanjem na operacije otvorenog trÏi‰ta i ‰to manjim manipulisanjem obaveznim rezervama i politikom kreditnih limita. II dozvoljavanja uãe‰ça portfolio investitora u privatizaciji koji moraju pre naredne prodaje revitalizovati kupljeno preduzeçe.

organizacije poslovanja. odnosno izvoznih re‰enja. Odnosi se prevashodno na pobolj‰anje uslova za finansiranje SME koji. b) Stimulisati razvoj klastera . U tu svrhu Privredna komora mora preuzeti mnogo aktivniju ulogu. • Pripremiti transparentan sistem pravne za‰tite za inostrane ulagaãe. tehnike vođenja). Bilo bi potrebno grupisati nekoliko obrazovnih programa u jedinstvenu celinu: • menadÏment kursevi i kursevi prodaje. ‰to pretpostavlja njenu organizacijsku promenu i kadrovsko osposobljavanje. d) Finansijski program. do repatrijacije profita.pomoç u realizaciji sloÏenih administrativnih procedura. Inostrane investicije (FDI) • Osigurati nediskriminatorski tretman inostranih investitora. nego specifiãnih proizvoda i usluga (proizvodi sa visokom dodanom vredno‰çu. ne preduzeça. te‰ko dolaze do bankarskih sredstava. Za primenu ovog zakona neophodna je obuka steãajnih upravnika ali i socijalni programi i programi oÏivljavanja SME. dakle. d) Sredstva od prodatih preduzeça treba usmeriti u kreditiranje razvojnih izvoznih projekata. Stoga bi bilo potrebno izvesti nekoliko sinhronizovanih programa podsticanja SME. • budÏetsko kofinansiranje uspe‰nih proizvodnih. U tom smislu malim i srednjim preduzeçima obezbediti: I Pomoç u kreditiranju . • Formirati posebne izvozne zone (uz poreske i druge beneficije) u cilju privlaãenja FDI radi podsticanja razvoja pojedinih regiona zemlje. HRM) . • Pojednostaviti sveukupan pravnoadministrativni postupak oko inostranih ulaganja. zbog svoje veliãine.provera biznis planova i pomoç u vođenju poslovne politike (upravljanje finansijama). To zahteva: • obezbeđivanje garancije iz budÏeta za dobijanje potrebnih bankarskih kredita. Postizanje odgovarajuçe srazmere između SME i velikih preduzeça je od vitalnog znaãaja u poveçanju konkurentnosti srpske privrede na dugi rok. turistiãke usluge i sl). a) Podsticati razvoj SME posredstvom Agencije za SME.posebno u edukaciji (priprema za posao. usavr‰avanje. novi modusi pribavljanja finansijskih sredstava. marketinga.Konkurentnost privrede Srbije c) Dono‰enje Zakona o steãaju koji je neophodan da se oãisti privreda. • novi naãini finansijskog poslovanja (novi finansijski instrumenti. c) Stimulisati saradnju domaçih SME i TNK (transnacionalne kompanije) koje investiraju kroz FDI u Srbiju. IV Tehniãku pomoç u realizaciji izvoza . proizvodi za pojedina atraktivna trÏi‰ta. od pripreme proizvodnje. SME) çe preuzeti kljuãnu ulogu u transformaciji privredne strukture Srbije. proizvodi za trÏi‰ne ni‰e. • Ponuditi kvalifikovanu pravnu i ostalu pomoç nosiocima FDI. a uslovi za izvoznike da budu povoljniji. regrutovanje. Njihova uloga je naroãito izraÏena u sektoru usluga i kapitalno neintenzivnih delatnosti. upravljanje rizicima i dr). selekcija. • kursevi o upotrebi nove tehnologije. II Pomoç u marketingu .mala preduzeça treba da koriste kroz outsourcing ove usluge. Razvoj malih i srednjih preduzeça (SME) Mala i srednja preduzeça (small and medium size enterprises. informacijske tehnike. III Pomoç u upravljanju ljudskim resursima (human resources management. logistike.regionalni i privredni razvoj kroz stvaranje uslova za saradnju malih i velikih preduzeça u planiranom okruÏenju. Executive Summary 13 .

marketing. osim putem kredita. • informacijsku bazu o novim proizvodnim postupcima. kroz drÏavno subvencionisanje uvođenja savremene tehnologije u SME. proizvodnih. mogu pridobiti na ekonomiji obima i veçoj efikasnosti. istraÏivanje). c) Osnivanje Izvozne agencije za osiguranje.pomoç i SME. povezana u razvojne mreÏe. tehnolo‰kih i drugih promena potrebnih za pobolj‰anje kvaliteta. 14 Executive Summary . i upisom kapitala. g) Dono‰enje Zakona o za‰titi konkurencije. • budÏetsku podr‰ku. • pomoç pri izvozu. prodaja. kreditiranje i marketing izvoza . b) Stimulisanje inovacija i unapređenja sistema kvaliteta i standardizacije u SME. f) Unapređenje infrastrukture spoljnotrgovinske mreÏe i spoljnotrgovinskih operacija kroz edukativne programe. logistika. ali i velikim kompanijama. • poveçani protok informacija sa međunarodnog trÏi‰ta u cilju postizanja međunarodnih standarda kvaliteta. Odnosi se na ona SME koja imaju u svojoj izvoznoj ponudi proizvode i usluge kojima je potrebno pobolj‰ati kvalitet da bi poveçali prodaju. • omoguçiti finansiranje.Konkurentnost privrede Srbije e) Program za razvoj SME mreÏe. stimulisanje dotoka uvozne tehnologije kroz sloÏene spoljnotrgovinske poslove (lizing. FDI). • organizacijsku pomoç. Strategija spoljne trgovine a) Unapređenje tehnolo‰ke osnove izvozno orijentisanih preduzeça. To zahteva: • osigurati pravnu bazu za jednostavnije osnivanje SME. • pravnu pomoç. Pojedina SME su isuvi‰e mala i finansijski slaba da razviju kompleksne razvojne funkcije (proizvodnja. tehnolo‰kim re‰enjima i sl. razvoj poslovnih i politiãkih partnera. izvozno orijentisanih. To zahteva: • budÏetsko kofinansiranje organizacijskih. f) Program za razvoj kvaliteta. d) Stimulisanje FDI. kroz stimulisanje proizvodnje u slobodnim eksportnim proizvodnim zonama. fran‰izing. e) Regionalna specijalizacija izvoza zakljuãivanje bilateralnih sporazuma sa ciljanim zemljama.

tokom kojih je i njihov udeo u dru‰tvenom proizvodu prepolovljen. tip razvoja. nastupa. Uvod 15 . formalno odsustvo stroge distributivne funkcije centralnog plana (zamenjeno usmeravajuçom ulogom 1 partijskih direktiva. a zatim period pune implementacije. najpre pripremni.traÏi te‰ke investicije. formalizovanog ustavnim amandmanima 1971. mada je njihovo delovanje bilo ublaÏeno na nekim taãkama: delimiãno funkcionisanje robnog trÏi‰ta. Razvojna strategija energija. u kojoj su fiksne investicije u 1979. pa time i niskom konkurento‰çu i razvojnom snagom). Ti faktori su svojim delovanjem doveli do dubokih strukturnih disproporcija. Posle perioda formalnog delovanja centralno-planskog sistema i kratkotrajnog iskoraka ka koncepciji otvorene trÏi‰ne privrede (1965-1968).do negativnih vrednosti tokom 80-ih. oslonjene na obilato zaduÏivanje u inostranstvu ("petro-dolari" posle 1973!) i visok stepen zatvorenosti trÏi‰ta prema konkurenciji iz inostranstva. Generalno uzev‰i. liberalan reÏim prelaska granice.u spoljnotrgovinskoj razmeni (ograniãeno odsustvom trÏi‰ta rada i kapitala). prema nameni proizvoda. autarkiãna koncepcija). naroãito kada je reã o alokaciji kapitala).Konkurentnost privrede Srbije Uvod: Kriza privrede u Srbiji 1) Izvori hronične krize Hroniãna kriza privrede u Srbiji. Dru‰tveni prozvod per capita je (u tada‰njoj SFRJ) tokom decenije 80-ih stagnirao. efikasnost investicija je opadala . sistem svojine. Ustavom 1974. Op‰tim posledicama na strukturu privrede. godine. ovde çemo pridruÏiti i neke konkretne opservacije. Duboke strukturne disproporcije u jugoslovenskoj privredi su rezultat onih faktora koji su svojstveni socijalistiãkom sistemu sa planskim (politiãkim) usmeravanjem privrede (priroda privrednog sistema. hrana . sistema "samoupravnog sporazumevanja i dru‰tvenog dogovaranja". nasleđena od prethodnog reÏima. ukljuãujuçi i visok udeo podruãja OECD preko 70% . Savezni zavod za statistiku. kao i iz tipa razvoja i ekonomske politike koji su delovali u saglasnosti sa takvim sistemom. Struktura kapaciteta izgrađena do kraja sedamdesetih opredeljena je ovim faktorima. Svojom filozofijom ("razmena rada") ovaj sistem formalnu distribucionu funkciju plana zamenjuje direktivnom ulogom "dru‰tvenih dogovora". godini dostigle 38. visok udeo privatnog sektora poljoprivrede (ali sa ograniãenom veliãinom poseda. Beograd. i Zakonom o udruÏenom radu 1976. autarkiãne privrede. za‰tiçenu koncepcijom zatvorene. a trÏi‰nu funkciju "samoupravnim sporazumima" među preduzeçima. koje se intenziviraju neizbeÏnom recesijom na poãetku procesa tranzicije u trÏi‰nu privredu. a odnosi cena bili su nekompatibilni sa cenama na svetskom trÏi‰tu (dispariteti cena).4%1! U skladu Izvor podataka: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije 1947-1990. Privreda ranije Jugoslavije (SFRJ) bila je optereçena istim ili sliãnim faktorima. centralizovanih na nivou republika. 1996. a oslonjeni su na dru‰tvenu svojinu. sirovine. izgrađena struktura kapaciteta odgovarala je strukturi upotrebe dru‰tvenog proizvoda (po materijalnom konceptu). proistekla je iz prirode privrednog sistema. ekonomska politika.

o ãemu je sa MMF bio postignut sporazum.1 milijarda dolara. 1981-90.Vojvodina 38.4 68. godi‰nja inflacija u tom petogodi‰tu dostigla 44% godi‰nje.9 -3. (21. u uslovima platnobilansnog suficita i odsustva fiskalnog prilagođavanja.trÏi‰ta robe i usluga.8 -2. To je omoguçeno brzim rastom platnobilansnog deficita i.0 36.8 26.7 -1.6 35.0 10. U periodu od 1980 do 1984.7 17.4 18. U drugoj polovini sedamdesetih novãana masa je rasla po 29% godi‰nje. poãev od 1983.0 30. u tom okviru. godi‰nji rast novãane mase (28%) je sliãan kao i u prethodnom periodu ali je. bilo je odsustvo ustavnih kompetencija na nivou federacije.2 44. Zbog pogor‰anog boniteta i velikog duga.3 21. SZS. godini. Poslednji poku‰aj re‰avanja ekonomske krize pre definitvnog razbijanja SFRJ (‘Markoviçev program’ iz 1989. zatim detaljni programi sanacije bankarskog sistema i sanacije velikih preduzeça.6 28.8 28.7 24.2 -6. a devizne rezerve su poãele vrtoglavo da rastu (tokom osam meseci narasle su za 4. a njihova efikasnost postala je negativna. a zatim prinudno prelazi u suficit.) dru‰tveni proizvod je rastao po 0. SFR Jugoslavija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija .5 milijardi USA dolara).2 22. Fiksne investicije u 1989. 1961-70.Centralna Srbija .6% godi‰nje (0% per capita). ili 15. trÏi‰ta kapitala i trÏi‰ta rada . trebalo je da oni budu podrÏani aranÏmanima sa međunarodnim finansijsim institucijama.8 23.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 0-1: Efikasnost investicija. antiinflacioni program je uspe‰no sprovođen.4 45.1 * Prirast društvenog proizvoda na 100 dinara bruto privrednih investicija u osnovna sredstva Izvor: Razvoj republika prethodne SFR Jugoslavije.9 -3.5 25. nuÏnih da se Program kompletno sprovede. godine bilo je jasno da poãinje 2 Autorska ocena.5 37. odnosno uloÏeni dinar u investicije nije se vraçao kroz prira‰taj dru‰tvenog proizvoda.0 25.7 milijardi vi‰e nego krajem 1974.4 26. pri proseãnom rastu dru‰tvenog proizvoda po tekuçim cenama od 23% godi‰nje i pri godi‰njoj inflaciji od 16%. bilo direktno (oprema i građevinski materijal). bilo indirektno (repromaterijal za proizvodnju opreme).7 11. 1971-80.) 1952-60.uz koncepciju potpuno otvorene privrede i uz kompletno ukljuãivanje u međunarodnu ekonomsku saradnju.1 -5.do iznosa od preko 5 milijardi dolara u 1979.9 21.) sledi blokada finansijskih transakcija zemlje u 1982. Veç sredinom 1990. Posle kulminacije zaduÏenja zemlje krajem 1981.3 43. 1996.Kosovo . Zbog toga je pripremana opseÏna reforma sistema. Valutna stabilizacija i stabilizacija cena trebalo je da predstavljaju samo prethodan uslov za kompletnu ekonomsku reformu koja bi jugoslovenskoj privredi dala u celini trÏi‰ne karakteristike i to u smislu integralnog trÏi‰ta . Otpoãeo je proces koji je kasnije u svetu nazvan tranzicija.8 -5.3 19. Rezultat: Tokom decenije osamdesetih (1979-1989.2 -5. godini i serija aranÏmana sa MMF. Problem obrtnog kapitala re‰avan je kreditiranjem zasnovanim na novãanoj ekspanziji. međutim. deficita razmene robe i usluga . Uporedo sa tim iniciran je i proces sveobuhvatne privatizacije. Cene su zaustavljene.5 -1. Na poãetku realizacije Programa.4 14. godine. sa tim i oko 40% industrijske proizvodnje (i njenih kapaciteta) bilo je namenjeno investicionoj traÏnji2. prirast u dinarima (cene1972. Osnovna slabost celog programa. na osnovu podataka SZS o proizvodnji po industrijskim granama i nameni i strukturi te proizvodnje 16 Uvod .1 16.2 -3. od poãetka osamdesetih platnobilansni deficit se najpre o‰tro redukuje (uz tro‰enje deviznih rezevi i poveçanje kratkoroãnog zaduÏivanja). su pale na svega 15-16% dru‰tvenog proizvoda.7 26.) zasluÏuje da bude spomenut.8 16.7 21.

godine bile veoma zao‰trene. itd. da je to uãinjeno tri meseca ranije moglo je biti saãuvano 2. SR Jugoslavija je konstituisana otprilike mesec dana pre uvođenja tih sankcija koje su.) da po maksimiranim cenama. Pro‰irivanjem emisionog finansiranja na celokupni javni sektor i jedan broj velikih dru‰tvenih preduzeça. godine do‰lo je do »upada« u emisiju – tajnih ili otvorenih. prodaju svoju robu. Republike su na svoj naãin nastojale da neovla‰çenim emitovanjem novca izvr‰e preraspodelu u sopstvenu korist. bojkot slovenaãke robe u Srbiji. razoren je obrtni kapital privrede. pa se procenjuje da je Jugoslavija u 1994. u tome nije bez znaãaja i nedovoljna fleksibilnost preduzeça u dru‰tvenoj svojini i naãin upravljanja tim preduzeçima. Tokom 1990. kontrola i liberalizacija cena. Te su pojave u prvoj polovini 1991. trÏi‰te suspendovano. Kao odbrambeni mehanizam u odnosu na to javilo se prekidanje platnog prometa između republika.).5 milijardi dolara (autorska procena). godine. a njegovi ostaci potisnuti u zonu sive ekonomije. veç tokom 1989. odmah posle uvođenja i kasnije u svakoj etapi njihovog poo‰travanja. Prinuđivanjem preduzeça (avgust 1993. nije preduzimala nuÏne radikalne mere. hiperinflacija je dovedena do stepena kada se inflacioni porez koji je ubirala drÏava naglo gubi. potiskivale privrednu aktivnost u zemlji sve niÏe. odgovor druge strane. Prekinuti su tokovi snabdevanja i plasman na inostrana trÏi‰ta. godini pao na svega 9. itd. 2) Privredna aktivnost i ekonomska politika 1990-1998. do‰lo do ometanja robnih tokova između republika (na primer. pre svega. To se. proizvodnja gotovo zaustavljena. Hroniãna kriza prerasla je u akutnu otpoãinjanjem procesa raspadanja Jugoslavije. drÏava (i njena ekonomska politika) podrÏavala je socijalni model zasnovan na emisionom finansiranju i model funkcionisanja drÏave na bazi inflatornog poreza. Najpre je. u njenoj drugoj polovini zemlja se veç nalazila u građanskom ratu. svojstven ovom tipu svojine – on je usmeren ka oãekivanju re‰enja od drÏave. To je bilo praçeno »cik-cak« dnevnim zaokretima tekuçe politike – serija limitiranja i delimitiranja kamata. i to sa jakom opadajuçom tendencijom.5 do 3 milijarde dolara. Umesto toga. Ona je najpre dugo oklevala da prihvati objektivno stanje u ekonomiji i ekspertske procene posledica raspada SFRJ i uvođenja sankcija prema SRJ. u bescenje. ‰to je moralo biti praçeno daljom redukcijom prometa robe. One su obuhvatile trgovinski i finasijski embargo. godine). godine Evropska ekonomska zajednica je uvela sankcije koje su bile uvod u sankcije Ujedinjenih nacija (krajem maja 1992. smenjivanja teÏnji da se zvaniãnim kursom prati crni (trÏi‰ni) i rigidnog finansiranja zvaniãnog kursa do besmisla. do‰lo do redukcije 3 industrijske proizvodnje za oko 40 posto u odnosu na obim koji je ona imala pre uvođenja sankcija. godinu u‰la sa dinamikom koja odgovara godi‰njem Konvertibilnost je suspendovana krajem decembra te godine. Uvod 17 . spoznala stvarno stanje. Kada je. na kraju. a devizne rezerve su poãele da se tope3. Jugoslovenski dru‰tveni prozvod je u 1993. Krajem 1991. do‰lo je do kidanja infrastrukture i potpune obustave ekonomske saradnje između pojedinih republika. u prvim mesecima posle njihovog uvođenja. odnosi na potrebu o‰trog smanjenja obima javne potro‰nje i njenog deficita. U Institutu ekonomskih nauka je procenjeno da je kao neposredna posledica sankcija Saveta bezbednosti. Ekonomska politika bila je potpuno neprimerena novoj situaciji.Konkurentnost privrede Srbije proces raspadanja zemlje i dalja realizacija programa postala je irelevantna.

skidanjem sankcija i prilivom kapitala iz inostranstva. vezan za nemaãku marku i. Umesto starog novca. 1996. do sredine 2000. vezane su dve uzastopne godine.7% u obe godine uzete zajedno). Na taj naãin. u godi‰njem merenju. Obezbeđena je i devizna likvidnost za poveçani uvoz repromaterijala i energenata.) preseãena je nekontrolisana emisija novca. posle suspenzije i pred konaãno ukidanje sankcija (‰to je bilo praçeno devalvacijom u novembru 1995. Svi ovi faktori zajedno »povukli« su industrijsku proizvodnju i dru‰tveni proizvod. pa za 9. Drugi talas rasta proizvodnje dogodio se. u poãetku. Industrijska proizvodnja poveçana je za 7. naslonjen na currency board. godine privreda ponovo zapada u recesiju. kreiran je novi dinar. Ekspanzija proizvodnje zasnovana na tome trajala je 9 meseci. sa vrlo visokom stopom privrednog rasta. koja su takođe rasprodavala svoje zalihe. Ali. Zemlje EU odobrile su preferencijale za uvoz određenih proizvoda iz Jugoslavije. veç tada je nemaãka marka na trÏi‰tu vredela 35% vi‰e nego po zvaniãnom kursu. kada je preseãena zaustavljanjem emisije zbog pokreta cena i formiranja trÏi‰nog.5%.godine. veoma brzo usledio je treçi talas od drugog kvartala 1997. – i povezan je prilivom oko 1 milijarde dolara od prodaje dela Telekoma Srbija i ubrizgavanjem tog kapitala u potro‰nju. crnog deviznog kursa. i iscrpljen je prekidanjem moneSlika 0-1: Indeks industrijske proizvodnje 450 RAT tarne ekspanzije kojom je bio praçen. koji je tek delimiãna kompenzacija pada za vreme intervencije NATO i ona je bila zasnovana na inflatornom finansiranju. januar 1994. do pred kraj prvog polugođa 1998. preteÏno u drugoj polovini 1996. Za industrijsku proizvodnju jedini znaãajan izuzetak je rast od sredine 1999. zakljuãno sa oktobrom 1994. poni‰tenog hiperinflacijom (novãana masa M1 bila je svedena na simboliãnih oko 50 miliona DEM). Remonetizacija (ubacivanje novog novca u prazan prostor) omoguçila je tokom nekoliko meseci brz rast plata i novãane mase i kreditiranje preduzeça. Međutim. ãime je iniciran oporavak izvoza.Konkurentnost privrede Srbije dru‰tvenom proizvodu od oko 700 dolara per capita. veç od polovine 1998.) tokom pet meseci.godine.5% (17. Programom rekonstrukcije monetarnog sistema (‘Avramoviçev program’. i 1997. Socijalna funkcija je ostavljena pre- Orginalna serija Desezonirana Trend ciklus 360 Sankcije EZ Sankcije UN 1996=100 270 Izbori septembra 2000 180 Prekid međurepubličke razmene Program monetarne rekonstrukcije Kosovo 90 Upad u monetarni sistem Restriktivna monetarna politika 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 0 18 Uvod .

Udeo proizvodnje opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji je. mogu obezbediti vi‰e stope rasta – ãista je iluzija. svedenoj na 7% one iz 1989. pad investicija i njihove efikasnosti.struktura proizvodnih kapaciteta nije se bitno promenila. I zato je problem investicija usko povezan sa problemom privrednog rasta i sa problemom zapo‰ljavanja. moÏe se zakljuãiti da je industrijska oprema amortizovana i svedena na 12%–15% svoje realne vrednosti iz 1989.5%! Jo‰ drastiãnija promena je u strukturi izvoza. u produkciji saobraçajnih sredstava. dru‰tveni prozvod je imao manju dinamiku od fiziãkog obima pojedinih privrednih agregata. PribliÏno tolika je i njena operativna sposobnost. Uop‰tavanjem. Uvod 19 . od ãega raãunamo da pribliÏno polovina predstavlja vi‰ak (uraãunavajuçi tu i vi‰ak nastao u deceniji stagnacije tokom 80-ih). Autorske procene ukazuju da je dru‰tveni proizvod u pojedinim godinama stvarno bio za 10-15% manji nego ‰to pokazuju zvaniãni podaci (zbog neadekvatnog tretmana gubitaka i zaliha pri njegovom izraãunavanju. Tokom poslednje decenije pro‰log veka privreda je bila podinvestirana. pa se – buduçi da je do danas izostao investicioni polet oãekivan posle promene vlasti 2000. godine. Konkretno. posebno industrija. zadrÏano je ãak 83% tada‰njeg broja radnika. kako se videlo. primerena zahtevima trÏi‰ta od pre ãetvrt veka. godine iznosio je 1. 1989. posebno hipertrofirana industrija. ali da se aktiviranjem postojeçih kapaciteta. dakle ovima koje sada ulaze u EU – na‰ bruto domaçi proizvod per capita je negde na granici ãetvrtine u najslabijoj od tih zemalja. godini na‰li na pribliÏno 25% one pozicije prema Sloveniji koju smo imali 1989. uz svođenje investicija u industrijsku opremu tokom devedestih na 3-4% dru‰tvenog proizvoda . u nju se vraçalo manje od polovine amortizacije. privreda biv‰e DDR po ujedinjenju Nemaãke. U 2001.godine – privreda Srbije zatekla sa strukturom koja je uglavnom bila zaokruÏena pre ãetvrt veka. godine ako se ona meri bruto domaçim proizvodom per capita. ãemu treba dodati i zastarelost strukture u odnosu na zahteve savremenog trÏi‰ta. godine dru‰tveni proizvod po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori (bez Kosova) iznosio je polovinu onoga u Sloveniji. na‰la u sliãnoj poziciji kao. najveçim delom u SSSR i Irak. fiksni kapital se prelivao u potro‰nju). Posebno je te‰ko stanje u industriji. Tro‰kovi su ublaÏeni mirovanjem duga prema inostranstvu. S obzirom na stagnaciju i zatim pad dru‰tvenog proizvoda. sa nekada‰njih 1718%.Konkurentnost privrede Srbije duzeçima (za vreme sankcija otpu‰tanje je bilo zakonom zabranjeno): u industriji je broj radnika u 1996. PoloÏaj privrede Srbije moÏe se slikovito ilustrovati njenim relativnim poloÏajem u odnosu na Sloveniju. Ona je izraubovana i. Ova istorija je vaÏna. bruto domaçi proizvod SRJ iznosio je negde između 12 i 13% slovenaãkog. godine. krajem sedamdesetih. putem ulivanja dovoljnog obrtnog kapitala. Uzimajuçi u obzir razne varijante proseãnog veka trajanja opreme. Proseãan broj zaposlenih u privredi 1996. aktiviranje dospelog duga zaustavilo bi privedu. moglo bi se doçi do zakljuãka da se jugoslovenska privreda. Mi smo se u pogledu stepena razvijenosti u 2001. danas sveden na 4. Tokom osamdesetih izlaz je bio delimiãno nalaÏen u izvozu investicionih dobara i usluga. Shvatanje o tome da na‰a privreda. Ona traÏi velika investiciona ulaganja i stvaranje nove strukture. Ogroman jaz je napravljen i u poređenju sa zemljama centralne Evrope. godini bio tek za 22% manji nego u 1989. jer su tokom devedesetih investicije bile manje od otpisa osnovnih sredstava (amortizacije). na primer. ima nizak stepen iskori‰çenosti kapaciteta (‰to podupiru i statistiãki podaci). u kojoj dominiraju proizvodi niÏih faza prerade.6 miliona radnika.

kao prvu pretpostavku za trajno prevođenje stope ekonomskog rasta na vi‰u ravan. Alternativa je brÏi rast zaduÏivanja zemlje i/ili zaustavljanje otplate dospelih dugovanja inostranstvu. To je prouzrokovalo vi‰e negativnih posledica.4 1992. 35.7 1993.0 13. Nedovoljna domaça akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala.2 Prosek 43.6 13.1 14. Mađarska 2.6 22.4. te postojeçe obrasce njene organizovanosti i upravljanja. odnosno nestankom dva disjunktna trÏi‰ta. FDI preduzeça. Proteklih godina njegova promena se temeljila na onim oblicima traÏnje koji su perpetuirali postojeçu strukturu privrede.3 36. Sva iskakanja iz recesije kao osnovnog trenda iscrpljuju se uporedo sa iscrpljivanjem inflatornih konjunkturnih podsticaja proizvodnji. 46. Makedonija 0. 50. ‰to bi neposredno doprinelo pobolj‰anju konkurentnosti srpske privrede i na taj naãin brÏem rastu robnog izvoza i bruto domaçeg proizvoda.1 10. godini je Hrvatska registrovala priliv FDI od 1. Veliki deo inostranih ulaganja u nas je bio usmeren tercijarnom sektoru. Empirijska iskustva pokazuju da se rast investicija i rast neinvesticijske potro‰nje moraju nalaziti u odgovarajuçoj međusobnoj srazmeri. te zaostajanje izvozne konkuretnosti. 1990.7. 20 Uvod .4 milijarde dolara. 33.5. pritom se prevashodno misli na direktna investicijska ulaganja (FDI. metaloprerađivaãkom kompleksu). Beograd Otvaranjem zemlje.2 9. Foreign Direct Investment).9 milijardi dolara. mrtvih kapaciteta su velike dru‰tvene firme.7 1998.5 1997. Veçi priliv FDI u proizvodni. a to je aktiviranje specifiãne veze između ekonomskog rasta i investicija. u agregatu mora biti smanjena. izdvajanje za investicije postaje jo‰ manje. Rumunija 1.0 Izvor: Statistiãki godi‰njak Jugoslavije (razna godi‰ta).2 29. tome se mora prilagoditi i potro‰nja. godini. U jugoslovenskom sluãaju.2 9. i 475 miliona dolara u 2002. 41.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 0-2: Investicije prema amortizaciji u SRJ (%).6 1994.7 30. 48. kapaciteti zasnovani na drÏavnom protekcionizmu potpuno su nekonkurentni. Usled toga. 3) Strane direktne investicije i razvoj Proces dezinvestiranja u Srbiji je trajao duÏe od dva perioda tehnolo‰kog ciklusa kroz koja su u međuvremenu pro‰le evropske zemlje. Bugarska 0. 51. Na drugoj strani je veçi deo industrije (tipiãan primer disproporcionalnih. Izuzetak su kapaciteti u nekim granama koje nisu bile uvr‰çene u razvojne prioritete.6 28. Naime. U dve protekle godine priliv FDI u Srbiji je bio sledeçi: 195 miliona dolara u 2001.6 31. U stvari.7 31. Srbija se sada nalazi u situaciji da iole dinamiãniji privredni rast vi‰e nije moguçe obezbediti bez inostranih ulaganja. pa ni na sve industrijske kapacitete.3 25. âe‰ka 4. pa nisu koristile obilate kredite i koje su bile izloÏene trÏi‰tu. u 2001.9 17. Ukoliko dođe do opadanja investicija u duÏem periodu. pre svega u ranije najpovla‰çenijem.7 1996. Osim toga. među kojima su dve najizrazitije: usporavanje rasta i zatim pad agregatne proizvodnje.4 20.2 11. odnosno prerađivaãki sektor. ‰to – sa svoje strane – u sledeçoj razvojnoj fazi suÏava prostor za rast proizvodnje. odnosno u sluãaju Srbije problem je ublaÏen utoliko ‰to se ne odnosi na sve. 1990–1998.1. Savezni zavod za statistiku.3 21.1 19. uticao bi na brÏe uno‰enje savremene tehnologije te proizvodnih i upravljaãkih znanja. a time i stopa rasta GDP4.2 1995. Ukupno Industrija – oprema 48.7 1991.9 35. 32. usporeniji rast bruto domaçeg proizvoda onemoguçava izdvajanje ‰tednje (akumulacije) potrebne za pokretanje novih investici4 ja. tj. Uoãljiva je i treça kompleksna posledica. Upoređenja radi.

imaju bolji pristup inostranim trÏi‰tima nego ‰to imaju domaça preduzeça. do‰lo do izrazito velikog poveçanja FDI u tranzicijskim zemljama centralne Evrope. 3) motiv veçe efikasnosti. Ova preduzeça zapo‰ljavaju između 27% (âe‰ka) i 47% (Mađarska) ukupne radne snage. To se obja‰njava time ‰to strani investitori nastoje da izvedu ‰to potpunije strukturne pro- Uvod 21 . doprineli su da je. U toj su godini FDI vi‰e nego udvostruãene i iznosile su 10. Relativno uãe‰çe unutra‰nje traÏnje bi time bilo umanjeno. FDI su moçno doprinele poveçanju produktivnosti u preduzeçima kojima su bile usmerene. Tako je produktivnost tri puta veça nego lokalnih preduzeça u Mađarskoj. redukovanje politiãkog rizika. a time bi se redukovao i znaãaj domaçe komponente inflacije. Estonija. u prelomnoj. Osim toga. konjunkture. U strukturi ukupnog izvoza multinacionalna preduzeça uãestvuju u âe‰koj republici sa 60. Latvija. u Poljskoj 60%. poo‰travanje propisa o komercijalnom i finansijskom poslovanju. Ovo se obja‰njava time ‰to direktne inostrane investicije sobom nose najsavremeniju kapitalno intenzivnu tehnologiju. Oni ukljuãuju i intenziviranje konkurencije do ãega vodi liberalizacija trgovine. Međunarodni monetarni fond je analizirao odnos između obima FDI i napretka pojedinih zemalja u procesu tranzicije. koji su doprineli poveçanju FDI.5%. godini. Sa stanovi‰ta ulagaãkih motiva je moguçno razlikovati ãetiri tipa inostranih direktnih investicija: 1) motiv veçeg trÏi‰ta. Direktne inostrane investicije ostvaruju. Sa veçim uãe‰çem razmenskog fonda roba u odnosu na nerazmenski (tj.8 milijardi dolara u 1994 godini. Ovi faktori. 2. U sluãajevima 1) i 2) proizvodi inostranih ulaganja su namenjeni prevashodno domaçem trÏi‰tu. zajedno sa oÏivelom proizvodnjom. i efekte koji se zajedniãkim imenom nazivaju »dinamiãki«. Poljska. u Sloveniji 30% (podaci se odnose na 1999. Dodajmo na kraju da FDI »prisiljava« domaçe vlasti da razvijaju trÏi‰nu kulturu i trÏi‰ne institucije kao i odgovarajuçu pravnu i administrativnu za‰titu tih institucija. nakon vi‰egodi‰njih skromnih direktnih investicija.3 puta veça u Poljskoj i dva puta veça u âe‰koj republici. pobolj‰ana poslovna klima. godinu). RaspoloÏiva sagledavanja sugeri‰u da je privreda Srbije za inostrane investitore zanimljiva sa stanovi‰ta sva ãetiri motiva. Iskustvo zemalja u tranziciji centralne Evrope potvrđuje da su kljuãni ãinioci. 4) motiv razvoja inostranog ulagaãa. koje su primile najvi‰e inostranih direktnih investicija per capita: Mađarska. Njegovi nalazi pokazuju da su nabolje rezutate u tranziciji ostvarile upravo one zemlje. između ostalog. âe‰ka republika. pre svega evropske. 2) motiv prirodnih resursa. u Mađarskoj 89%.Konkurentnost privrede Srbije kao ‰to to potvrđuje praksa u svim zemljama u tranziciji. dakle predstavljaju ãinilac koji je omoguçio veçu stopu zaposlenosti nego ‰to bi ona inaãe bila pri datoj faktorskoj produktivnosti. Ova komparativna prednost zajedno sa jeftinom radnom snagom obja‰njava visoke stope rasta BDP koje su pomenute zemlje ostvarile i porast standarda koji je iz toga rezultirao. koja je osnovna pretpostavka za poveçanje FDI. 1995. dok se 3) i 4) uglavnom odnose na proizvodnju namenjenu izvozu. inaãe su ta preduzeça predominantno izvozno orijentisana. dolazi do natproseãnog rasta onih sektora privrede koji mogu razviti ekonomiju obima. a bile su osetno ispod tog iznosa u prethodnim godinama). poveçanjem neto izvoza). odnosno kao inputi za proizvodne jedinice investitora na drugim lokacijama.5 milijardi dolara (prema 4. Posebno je motiv 3) za sada posebno znaãajan zbog jeftinije radne snage u nas u poređenju sa osta- lim tranzicijskim zemljama centralne Evrope. privreda Srbije çe postati zavisnija od kretanja međunarodne.

finansijskim i drugim normama Evropske unije. odnosno finansijskig sistema. obja‰njava natproseãni rast produktivnosti u preduzeçima sa inostranim kapitalom).Konkurentnost privrede Srbije mene u preduzeçima u koja ulaÏu kapital. savremenom knowhow. Naroãito je uoãljiv pozitivni efekat FDI na razvijanje konkurencije u monopoloidnim strukturama privrede. U tranzicijskim zemljama centralne Evrope je registrovan i jedan veoma znaãajan indirektni efekat FDI. Valja pruÏiti prioritetnu podr‰ku nematerijalnim investicijama koje baziraju na znanju. Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu razvojnu politiku. repatrijaciji profita. ãime se podiÏe njena ukupna efikasnost. za ‰ta je potrebno dograditi uslove koji sada nedostaju. FDI zahtevaju sprovođenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. inovacijama i novim proizvodnim tehnikama. kljuãno je da u zemlju uđe kritiãna masa FDI. Srbija treba da pristupi proizvodnom i razvojnom povezivanju sa zemljama u okruÏenju u cilju stvaranja sinergistiãnih efekata u pojedinim 22 Uvod . dakle. pretpostavlja se postojanje transparentne i korektne juristiãke regulative te efikasnog bankarskog. deluju podsticajno na inostrana ulaganja. ‰to je u sluãaju Srbije pozitivan ãinilac. pribliÏavanje ekonomskim. poresko optereçenje valja preraspodeliti tako ‰to çe se relaksirati pritisak na zaposlene. koja nastoje da ne zaostaju previ‰e za onim u inostranom vlasni‰tvu. a svakako bez administrativnih odugovlaãenja pri registraciji. i ovde se radi o ãiniocu koji je za Srbiju afirmativnog karaktera (razume se. Pored pomenutih. ova ãinjenica. izvozu. Koliko su ovi elementi znaãajni pokazuje primer Bugarske. na inostrane investicije deluje i geografska blizina trÏi‰ta na koja se mogu plasirati proizvodi FDI preduzeça. osim na temelju veçe produktivnosti domaçih preduzeça. pored nove tehnologije. Ova zemlja je ubrzano sprovela stabilizaciju i strukturne reforme te izgradila potrebnu pravnu infrastrukturu nakon finansijske krize koja ju je pogodila 1996. ãiji çe jedan od parametarskih elemenata pretstavljati privlaãenje inostrane akumulacije i to prevashodno one u obliku direktnih investicija. upravljaãki procesi. ãiji su rezultati skromni sa stanovi‰ta prirasta nove vrednosti. Osim toga. a ne sa stanovi‰ta socijalne sigurnosti zaposlenih (uzgred. obezbeđuje se izvozno trÏi‰te i aktiviraju se procesi koji unapređuju poslovanje i domaçih preduzeça. Veçe plate u FDI preduzeçima temelje se prevashodno na veçoj produktivnosti. Stoga se demonstracioni efekat ne moÏe realizovati. tehniãkim. Nema razloga da ovi procesi izostanu u privredi Srbije. kao i eventualno pristupanje EU. novi naãin organizovanja i upravljanja preduzeçima. Naime. Na primer. U tom cilju je potrebno intervenisati na brojnim podruãjima. te da redukuju obim radne snage na nivo koji je optimalan sa stanovi‰ta karaktera i obima proizvodnje. Isto tako. godini FDI iznosile vi‰e nego u svim prethodnim godinama tranzicije zajedno. Inostrani ulagaãi su se odazvali tako ‰to su veç u 1997. Međutim. Obezbeđivanje finansijske podr‰ke od strane drÏave valja zadrÏati jedino za proizvođaãe koji ostvaruju veçu dodatu vrednost i na taj naãin zaustaviti ekonomski neopravdano poveçanje kapitalno intenzivne proizvodnje. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije prevazilazi »standardne« makroekonomske pretpostavke. godine. a poveçati pritisak na upotrebu prirodnih resursa i neobnovljivih izvora energije. obezbeđivanju potrebne pravne za‰tite i sl. ãime se pored kapitala unose i savremena tehnologija. pod pretpostavkom da se nastavi sa zapoãetim reformama). te rezultati koje ova preduzeça ostvaruju »prelivaju« se postepeno i u ostali deo privrede. zapo‰ljavanju.

rokovi isporuke. niti podstaçi njihovu spremnost na naporan rad. atesti i međunarodne oznake kvaliteta i dr. pored superiornih proizvoda. servisna sluÏba. Trenutno Srbija ima komparativnu prednost kada se radi o tro‰kovima rada. A za to je potreban. Taj rast domaça privreda nije u stanju da dosegne. Problem gubitka konkurentnosti nastaje tamo gde rast tro‰kova nije amortizovan poveçanom produktivno‰çu. te ponuditi konkretnu pomoç u prodoru na regionalna trÏi‰ta koja domaçi subjekti nisu u stanju sami da osvoje. Uvod 23 . Nije moguçno doseçi zainteresovanost zaposlenih za bolje privređivanje. doprinos inovacijama i razvoju uop‰te bez veçih zarada. Inostrani ulagaãi pokazuju naroãito interesovanje za ovakvu vrstu povezivanja (primer âe‰ke i Slovaãke te Baltiãkih zemalja u tranziciji). mogu biti presudni za poveçanje izvoza. ekonomska politika mora favorizovati sve one procese i radnje koje doprinose poveçanju obima proizvodnje na zaposlenoga. Polazeçi od toga da se bruto tro‰kovi rada mogu kompenzirati iskljuãivo veçom produktivno‰çu. ali sami po sebi ne mogu amortizovati visoke relativne tro‰kove. i konstantan rast produktivnosti. bez masivnih inostranih ulaganja. ali je ta prednost reflektovana slika niskih plata i skromnih socijalnih usluga koje se finansiraju iz bruto dohodaka. U tu svrhu valja definisati potencijalna proizvodna jezgra u koja bi se mogla ukljuãiti preduzeça u privatnom i u javnom vlasni‰tvu.Konkurentnost privrede Srbije granama i delatnostima. kao ‰to su kvalitet. Necenovni faktori konkurent- nosti. dizajn.

Konkurentnost privrede Srbije 24 Uvod .

ta konkurentnost ne proizilazi iz jeftine radne snage u odnosu na cenu rada u drugim privredama. Tako. u proizvodima sa velikim uãe‰çem prirodnih komponenti ãija prerada ne zahteva primenu 1. a ne samo spoljnotrgovinske performanse domaçe privrede.). tj. Niski tro‰kovi poslovanja (posebno radne snage) ili vi‰i rast faktorske produktivnosti su tipiãni ãinioci mikro komparativne prednosti. itd. Makro konkurentnost reflektuje ukupne. aparate za domaçinstvo. telekomunikacione aparate. nalazimo sledeçe grupe: 1) proizvodi koji imaju visoko uãe‰çe prirodnih sadrÏaja (tzv. i dr. Defini‰emo je kao njihovu relativnu efikasnost da prodaju svoje proizvode i usluge na trÏi‰tu na kojem je prisutna međunarodna konkurencija. i dr. optiãki i elektriãni instrumenti. Ako se oslonimo na klasifikaciju Ujedinjenih nacija SITC (Standard International Trade Classification). vlakna. Konkurentnost i razvoj 25 . Mikro konkurentnost ili komparativna prednost preduzeça pripada obeleÏju proizvodnih jedinica. minerali. Konkurentnost preduzeça temelji se na relativnim cenama i kvaliteti proizvoda u odnosu na ponudu drugih proizvođaãa. govori o tome da domaça privreda nije u stanju da obezbedi veçe zarade upravo stoga ‰to nije dovoljno konkurentna. na primer. vazduhoplovi. »Ricardo proizvodi«. koji obuhvataju naftne derivate. âinjenica da su plate u nas niÏe. motorna vozila.grupi kojoj pripada i Srbija.). da ostvaruje ravnoteÏu ili suficit u trgovinskom bilansu) i istovremeno doseÏe faktorske dohotke sa kojima moÏe »konkurisati« dohodcima zemalja sa kojima se dominantno odvija njena spoljnotrgovinska razmena.1. koji imaju visoki tehnolo‰ki sadrÏaj za ãiju proizvodnju kljuãni input predstavlja informatiãko znanje (u tu grupu spadaju hemikalije. ma‰ine. odnosno konkurentnosti.Konkurentnost privrede Srbije 1. Temelj konkurentnosti se izgrađuje tako da zemlja rastom izvoza robe i usluga pokriva uvoz (tj. Kada se govori o valutnom kursu kao ãiniocu kratkoroãne konkurentnosti. 2) sloÏeni proizvodi. Buduçi da nijedna priveda ne moÏe ostvariti komparativnu prednost za sve klase proizvoda. Makro konkurentnost. Konkurentnost sa makro stanovi‰ta se odnosi na sposobnost ostvarivanja vi‰ih faktorskih dohodaka u uslovima kada su domaça preduzeça izloÏena neposrednom uticaju međunarodne utakmice. Zemlje u tranziciji imale su u prvoj fazi razvijanja trÏi‰nog sistema jedino komparativnu prednost kod veçine proizvoda prve grupe. i to osetno. koji uglavnom predstavljaju inpute u proizvodnji gotovih i intermedijarnih roba: hrana. Konkurentnost i razvoj 1. obojeni metali. Zakljuãak je obrnut od onoga koji moÏe biti sugerisan uobiãajenim i‰ãitavanjem podataka o tome da je domaça radna snaga konkurentnija jer je plaçena slabije nego u drugim zemljama. interesantno je pogledati koji proizvodi imaju komparativne prednosti u grupi zemalja u tranziciji . Konkurentnost i strateška opredeljenja – dva koncepta konkurentnosti Valja praviti razliku između dva koncepta konkurentnosti. misli se na mikro konkurentnost. drvo. biro ma‰ine. Ïelezniãka vozila. odnosno komparativna prednost ukupne privrede se ne određuje prema veliãini relativnih tro‰kova. gde su izvozni proizvodi raspoređeni na temelju zajedniãkih upotrebnih karakteristika. 3) proizvodi industrije visoke koncentracije.

Yugoslavia. OECD. becoming ever more specialised. osavremeni svoja preduzeça da bi ova poveçala dodatu vrednost na zaposlenoga. nego eksploatacija prirodnih bogatstava (‰ume. Srbija je u tom pogledu u posebno nepovoljnoj situaciji zbog politike zatvaranja i politiãkog. svi zakljuãci se per definitionem odnose na Srbiju) i potrebi nove izvozne strategije: ». međutim. Da bi se pridruÏila ekonomskom dinamizmu evropskih zemalja. rude. podsetiti da sa promenama u ekonomskoj organizaciji. Economic Assessment of the Federal Republic of Yugoslavia. indikativno je sledeçe – lista najveçih preduzeça u Srbiji pokazuje da gornji deo lestvice saãinjavaju preteÏno ona ãija osnovna delatnost nije proizvodnja finalnih proizvoda. PreteÏni deo programa industrije Srbije doseÏe tek drugi stepen tehnolo‰kog potencijala. ‰to znaãi da je neto prihod po svakoj fiziãkoj jedinici izvoza relativno manji nego kod proizvoda druge i treçe grupe. however. Mađarske. A skilled educated workforce is an advantage as firms compete for niches. voda). November. Offering the right quality at the right time is at least as important as offering the cheapest price. Slovenije. polufabrikati. where price competition is fierce. sa malom dodatom vredno‰çu). Problem je ‰to se radi o proizvodima koji imaju malu dodatu vrednost. Treba. Whilst the country may at first need to exploit comparatively low labour costs to bolster the balance of payments. 2002. This is a concern for future export growth in a world where firms increasingly compete in quality and variety. veç i u odnosu na tranzicijske zemlje centralne Evrope. te da modernizuje. U vezi sa pomenutim. uoãava se da ‰to je stepen finalizacije manji. preduzeça su rangirana bliÏe gornjem delu skale najveçih. odnosno proizvodi niÏih faza obrade (tj. Poljske). Dodamo li tome da su i u izvozu dominantne sirovine. 2002. future export potential is best served by policies that enable exports to move back up the production quality ladder. Yugoslavia tended towards labour-intensive. uvođenjem nove tehnologije i proizvodnih procesa zemlje u tranziciji postepeno osvajaju proizvodnju i plasman roba koje spadaju u drugu i treçu grupu SITC klasifikacije (iskustvo âe‰ke. p. Ta je sada oko 20 puta manja za drugu grupu industrijskih proizvoda SITC klasifikacije nego u zemljama EU. OECD. low-skilled and commodity production and retained a rather unspecialised export structure compared to others. socijalnog i ekonomskog zaostajanja tokom 90-ih godina. Bez uãe‰ça inostranog kapitala na‰a preduzeça mogu u proseku OECD o karakteristikama jugoslovenskog izvoza U tekstu koji sledi navodi se u originalu stanovi‰te OECD o izvozu Jugoslavije (s obzirom da je izvoz Crne Gore minimalan i da ga preko 50% saãinjavaju proizvodi aluminijskog kombinata u Podgorici.As its capital stock deteriorated during the 1990s.. often of more complex intermediate products. fell back on exports of primary materials and traditional industries such as textiles. Ovo sugeri‰e da su »lokomotive razvoja« u stvari proizvodne jedinice koje ne ostvaruju neki naroãiti prirast nove vrednosti. na lestvici od 1 do 15. postaje preglednije za‰to na‰i proizvođaãi na inostranim trÏi‰tima mahom ostvaruju gubitke ili samo skroman prihod po fiziãkoj jedinici plasirane robe. 6 26 1. Tranzicijske zemlje jugoistoãne Evrope zaostaju u pogledu komparativnih prednosti ne samo u odnosu na region OECD. ·tavi‰e. Srbija mora da izgradi savremenu materijalnu i informacionu infrastrukturu. Konkurentnost i razvoj . Paris. notably those that attract expertise and access to foreign production and sales networks«.Konkurentnost privrede Srbije sofisticiranih tehnolo‰kih postupaka.

1. Identifikacija faktora konkurentnosti – cenovni i necenovni faktori 1. Izneto pokazuje koliko su bez smisla i ekonomskog utemeljenja predlozi. da je sniÏenjem kursa dinara moguçno poveçati izvoz. 3) otvorenost prema međunarodnim tokovima poveçava ekonomske potencijale zemlje. Ona u kojima uãestvuje inostrana akumulacija i menadÏment to mogu uãiniti za tri do pet godina (radi upoređenja: razvojno usmerena preduzeça u EU modernizuju svoje programe u proseku svakih 5 godina). Razume se. odnosno »pobolj‰ati« mikro konkurentnost na‰ih preduzeça na međunarodnim trÏi‰tima. II Efikasnost vlade: 1) drÏavna intervencija u privrednim aktivnostima treba da bude minimalna i odvojena od stvaranja konkurentskih uslova za poslovanje preduzeça. IMD je podelio sve faktore koji doprinose neposredno ili posredno poveçanju konkurentnosti u ãetiri velike skupine. Konkurentnost i razvoj 27 . 2) drÏava treba da obezbedi makroekonomske 1. U tekstu koji sledi navode se kljuãni među njima i to sa prevashodnim ciljem da se istaknu njihova sloÏenost i međusobna povezanost i naglasi potreba da se ‰to pre u nas pripreme uslovi da bi ti faktori mogli delovati nesmetano i pari passu. Jedini naãin da se ta konkurentnost poveça je da se poveça produkcioni potencijal i osnaÏe ostali realni ãinioci od kojih zavisi nivo konkurentnosti srpske privrede.Konkurentnost privrede Srbije obnoviti svoje programe u vremenu od 20 do 25 godina. 4) međunarodne investicije uveçavaju efikasnost alokacije privrednih resursa. Nije moguçno trajno uveçati konkurentsku sposobnost. vi‰e çe preduzeça biti konkurentna na inostranom trÏi‰tu. O sloÏenosti faktora međunarodne konkurentnosti govore rezulati istraÏivanja IMD iz Lozane koje objavljuje World Competitiveness Yearbook. 2) ‰to ima vi‰e konkurencije u domaçem prostoru. sa takvim jazom je bez smisla govoriti o podizanju konkurentske sposobnosti zemlje i na toj bazi zasnovanog privrednog rasta.2. I Ekonomski uslovi: 1) konkurencija koja se temelji na trÏi‰nim principima pobolj‰ava privredne uslove zemlje. Rang međ unarodne konkurentnosti Mikro ili makro konkurentnost je rezultat sloÏenih i brojnih ãinilaca koji deluju sinhrono i to na razliãitim nivoima ekonomske organizacije. Tehniãko zaostajanje na‰e privrede za industrijskim zemljama Evrope iznosi oko 5 – 6 tehnolo‰kih godina. 1. a da se prethodno ti ãinioci ne postave u pravilan raspored i ne prevedu u regularno funkcionisanje.2. 5) konkurentnost izvoza je povezana sa razvojnom orijentacijom zemlje. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno 30 – 35 godina. koji se ãesto ãuju i izvan privrednih krugova.

Proizvodni potencijal jedne privrede obuhvata ne samo akumulirani kapital u obliku fiziãke infrastrukture. 6) stavovi zaposlenih takođe utiãu na konkuretnost privrede. savremenije opreme i infrastrukture. III Efikasnost privrede: 1) kljuãna pretpostavka uspe‰nog menadÏmenta je sposobnost da se prilagođava spoljnim okolnostima i na taj naãin uveçava konkuretnost izvoznika. World Economic Forum objavljuje »The Global Competitiveness Report« koji analizira konkurentnost sa dva stanovi‰ta. na temelju pozicije zemalja jugoistoãne Evrope. 3) komparativnu prednost je moguçe izgraditi na efikasnoj i inovativnoj upotrebi postojeçih tehnologija.Konkurentnost privrede Srbije i socijalne uslove koji çe biti transparentni i na taj naãin smanji spoljne rizike za preduzeça. 2) raspoloÏiva finansijska sredstva olak‰avaju aktivnosti koje doprinose stvaranju nove vrednosti. Razume se. od biv‰ih jugoslovenskih republika prisutna je Slovenija i prvi put u ovogodi‰njem izve‰taju Hrvatska. 4) drÏava treba da obezbedi adekvatne obrazovne uslove i da razvija preduzeça zasnovana na znanju. GCI). Uvid u rang listu konkurentnosti tranzicijskih zemalja moÏe da posluÏi kao gruba aproksimacija potencijalnog mesta kojeg bi zauzela Srbija. pretpostavljajuçi da on zavisi od koliãine proizvodnog kapitala po zaposlenom (kapitalna intenzivnost privrede) i da tehnolo‰ka razvijenost determini‰e proseãnu produktivnost raspoloÏivog proizvodnog fonda. koje su uznapredovale u privrednom razvoju i među kojima je nekoliko koje çe se iduçe godine prikljuãiti Evropskoj uniji. instrumenata ekonomske politike i efikasnosti administracije. U cilju sagledavanja relativne pozicije tranzicijskih zemalja na skali konkurentnosti (koja inaãe obuhvata 80 zemalja) naveden je i rang nekoliko manjih ali visoko razvijenih zemalja. Konkurentnost i razvoj . Međutim. ukoliko bi bila obuhvaçena ovom analizom. a meri ga indeks konkurentnosti privrednog rasta (Growth Competitiveness Index. 3) drÏava valja da bude fleksibilna u sprovođenju ekonomske politike u uslovima ãestih promena međunarodnih okolnosti. 5) dugoroãne investicije u istraÏivanja i razvoj (R&D) çe poveçati konkurentnost preduzeça. Sa fiksnim delom dohotka koji se ne upuçuje tekuçoj potro‰nji. Od interesa je pogledati i klasifikaciju zemalja po konkurentnosti koju priprema World Economic Forum. 5) obrazovana i kvalifikovana radna snaga poveçava konkurentsku sposobnost zemlje. 4) investicije u fundamentalna istraÏivanja i inovacije ostvaruju nova znanja od kljuãne vaÏnosti za zemlju koja se nalazi na razvijenijem delu privredne lestvice. privredni rast zavisi od dve osnovne komponente: od tehnolo‰kih promena i od »produbljivanja« produkcionog kapitala. makar toliko da se vidi gde bismo se pribliÏno nalazili kada bismo se upoređivali sa zemljama u tranziciji. Taj indeks uzima u obzir nivo per capita dohotka. uvođenja nove. osnovni utisak se moÏe izgraditi. Ukljuãene su i zemlje u tranziciji. koje imaju razliãiti stepen razvijenosti. razliãitu industrijsku strukturu te neujednaãeni stepen izgrađenosti trÏi‰nih institucija. Prvo se koncentri‰e na razvojnu komponentu. nije moguçe iole pouzdano zakljuãivati o relativnoj konkurentnosti privrede Srbije. ãlanica EU. IV Infrastruktura: 1) razvijena infrastruktura podrÏava dinamiãnu ekonomsku aktivnost. 28 1. 3) razvijeni finansijski sektor podrÏava međunarodnu konkurentnost zemlje. 4) odrÏavanje visokog Ïivotnog standarda pretpostavlja integraciju u međunarodnu privredu. tj. 2) razvijena infrastruktura ukljuãuje efikasnu informacijsku tehnologiju i efikasnu za‰titu okoline. nego se ‰tedi.

odnosno stopa ‰tednje jedne privrede. Institucije su znaãajne jer obezbeđuju po‰tovanje svojinskih prava. a njihovo pojedinaãno uãe‰çe u ukupnom indeksu je: 0. Indeks konkurentnog rasta (GCI) je sazdan od tri ‰iroke grupe varijabila koje neposredno uslovljavaju privredni rast na srednji i na dugi rok. saãinjen od mikroekonomskih indikatora kojima se mere institucije. a standard odrÏavao veçim nego ‰to bi inaãe bio. The Global Competitiveness Report. socijalnog kapitala. Drugi pokazatelj konkurentosti je Indeks mikroekonomske konkurentnosti (Microeconomic Competitiveness Index. ispunjavanje ugovornih i drugih pravnih obaveza te brinu o regularnosti na podruãju javne potro‰nje i budÏetskih obaveza. Tabela 1-1: Rang zemalja po konkurentnosti Zemlja Konkuren. Oba pokazatelja se izvode iz nekoliko varijabila koje stoje u neposrednoj vezi sa bruto domaçim proizvodom per capita. MICI). Zemlje mogu doseçi visoki standard i bez tehnolo‰kog razvoja (na primer. Investicije i konkurentnost privrede Srbije Tokom 90-ih godina u privredu Srbije je investirano manje od 50% amortizacije. Pored toga. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) obuhvata faktore koji doprinose odrÏavanju nivoa produktivnosti pojedinih zemalja.63. trÏne strukture i potezi ekonomske politike koje manje ili vi‰e podrÏavaju prosperitet privrede. Sada se raãuna da bi 1.37 i 0. ‰irenje novih ideja i preuzimanje iskustava inostranih preduzeça te njihovo ugrađivanje u domaçu privredu.Mikroekonomska konkurentnost tnost rasta 10 18 24 38 26 28 29 49 40 51 58 62 66 8 12 20 43 30 27 28 42 34 46 52 68 67 Danska Austrija Irska Grčka Estonija Slovenija Mađarska Slovačka Češka rep. preko vi‰e stope akumulacije kapitala) ali neçe biti u stanju da zadrÏe kontinuirano visok privredni rast. Sredstva amortizacije su nekritiãki ukljuãena u tekuçu potro‰nju ãime se svesno potkopavala baza za docniji privredni rast. Konkurentnost i razvoj 29 . veç i nivo op‰teg i specijalizovanog znanja. menadÏerskih sposobnosti rukovodilaca i tzv.Konkurentnost privrede Srbije ma‰ina. Ovaj indeks se. Monetarna i fiskalna politika saãinjavaju makroekonomski okvir od kljuãnog znaãaja u odrÏavanju kratkoroãne i srednjoroãne privredne dinamike i pretpostavki za dugoroãni privredni razvoj. 2003. u stvari. odnosi na raspoloÏivi proizvodni potencijal zemlje i intenzitet njegove upotrebe. smatra se da kapitalski fond obuhvata i mreÏu pravnih institucija i regulatornu praksu organizacije preduzeça. Jo‰ nepovoljniju sliku pokazuju podaci o investicijama u industrijsku opremu: ispod 15% iznosa amortizacije. âinioci koji doprinose ubrzanju privrednog rasta nisu iskljuãivo investicije. tehnolo‰ke i radne discipline zaposlenih. nego i skupina javnih i privatnih institucija koje podrÏavaju procese inovacija. To su: tehnologija. a drugi kvalitet domaçe poslovne klime.2. Poljska Hrvatska Bugarska Rumunija Izvor: World Economic Forum. Oba indeksa zajedno odraÏavaju ãinioce i okolnosti koje utiãu na veliãinu per capita dohotka i onih koje doprinose njegovom rastu. a podeljen je u dva pokazatelja: jedan odraÏava stepen kvaliteta u poslovanju preduzeça. 1. a poslednjih godina minule decenije ãak ispod 10%. brojevi pokazuju relativnu poziciju pojedine zemlje među 80 analiziranih zemalja.2. Posledice su evidentne i pokazuju se na svim podruãjima privrednog Ïivota. javne institucije i makroekonomski okvir. opreme.

Visoki tro‰kovi rada se mogu kompenzirati visokom produktivno‰çu i na taj naãin oãuvati konkurentsku sposobnost na ravni koja 30 1. Tro‰kovi rada po jedinici proizvoda zavise od odnosa između produktivnosti rada i: a) iznosa nadoknade za rad (plate) i b) ostalih tro‰kova vezanih za osnovnu platu. stopa kori‰çenja proizvodnih kapaciteta. bruto domaçi proizvod (GDP) iznositi preko 20 milijardi dolara. Ako se pogleda ova godina u kojoj çe. naroãito u industriji.Konkurentnost privrede Srbije investicije tek u 2005. koja se temelji na kvalitativnim ãiniocima. prvenstveno na trÏi‰tu zemalja Evropske unije sa kojima se odvija najveçi deo njene spoljnotrgovinske razmene. manje-vi‰e fiksnog karaktera. to je veoma neizvesno s obzirom da je u prvim ovogodi‰njim mesecima umesto rasta investicija zabeleÏeno njihovo usporavanje. prema gruboj raãunici. Upoređenja radi. Međutim. dakle za ne‰to ãime zemlja raspolaÏe u boljem rasporedu ili kvalitetu ili u veçoj meri nego druge zemlje sa kojima se susreçe u međunarodnoj trgovini. od ãega bi vi‰e od dve treçine bilo finansirano sredstvima domaçe ‰tednje. Iskustva svih evropskih zemalja u tranziciji pokazuju da je svaka od njih izvela preobraÏaj svoje privrede sa udelom investicija u bruto domaçem proizvodu. Komparativnu prednost moÏemo razumeti kao ne‰to dano. Faktori koji neposredno doprinose porastu produktivnosti su tehnolo‰ki napredak. a ne samo komparativne prednosti. usluga i proizvodnih faktora mega veliãina – zahteva od ekonomske politike da razvija konkurentske prednosti privrede Srbije. Tro‰kovi rada su primarni ãinilac konkurentnosti. sa svoje strane. Srbija mora doseçi globalnu konkurentnost. Hrvatskoj 23%. Komparativna prednost se tradicionalno vezuje za proizvodne faktore. U sredi‰tu aktivnosti usmerene na jaãanje konkurentnosti privrede Srbije stoji podizanje produktivnosti rada. bruto fiksne investicije bi trebalo da budu ne‰to preko 3 milijarde dolara. Investicije çe predstavljati primarnu komponentu privrednog razvoja Srbije u predstojeçem razdoblju. prvi uslov servisiranja spoljnog duga i obezbeđivanja sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije. odnosno njihovog uãe‰ça u GDP. Investicije u osavremenjivanje opreme i produkcionih procesa kljuãna su pretpostavka za pobolj‰anje konkurentnosti i na toj osnovi veçeg rasta izvoza.poveçanje investicija. a to znaãi i uslov ekonomskog razvoja u sledeçim godinama. sposobnosti menadÏmenta. kao ‰to su prirodni resursi i cena radne snage. A poveçanje izvoznih prihoda je. tokova kapitala i prema kojima ima najveçi deo spoljnog duga. EBRD ocenjuje da je uãe‰çe investicija u GDP 2001. Sa tog stanovi‰ta postaju mnogo znaãajniji sposobnost kombinovanja produkcionih ãinilaca i organizovanje procesa proizvodnje. za razliku od konkurentske prednosti. koji nije bio manji od 25% (pri ãemu je udeo inostranih investicija u proseku iznosio oko ãetvrtinu ukupnih ulaganja). te naãin raspolaganja resursima i sirovinama i energentskim izvorima. Da bi podigla stopu privrednog rasta. A to pretpostavlja na prvom mestu – reãeno je veç . Sloveniji 27%. na koje moÏe uticati strategija preduzeça ali i makro-ekonomska politika (pri ãemu se ne misli na politiku kursa). Konkurentnost i razvoj . te ostvarila konstantno poveçanje bruto domaçeg proizvoda i standarda zaposlenih. organizacija proizvodnje. Procesi ekonomske globalizacije i multipolarno povezivanje razliãitih vrsta ekonomskih delatnosti – ‰to nagove‰tava stvaranje jedinstvenih trÏi‰ta robe. Estoniji 28% Mađarskoj 27% Slovaãkoj 32%. obim i osposobljenost zaposlenih. distribucije i plasmana od datih faktora tradicionalnih komparativnih prednosti. bilo u: âe‰koj republici 35%. godini dosegle 20% uãe‰ça u bruto domaçem proizvodu.

Ovo je naroãito uoãljivo kod grana vi‰eg stepena tehnolo‰ke sofisticiranosti. Pritom je znaãajno da se svi elementi poveÏu u jedinstvenu celinu koja çe rezultirati u koherentnoj strategiji razvoja. raãunovodstvo i revizija). sposobnosti da se neprestano uvode pobolj‰anja u proizvodni proces. informatika. rokovi isporuke. Na neposredne tro‰kove rada otpada minimalni procenat. ‰to zavisi i od toga da li je izvoz usmeren u tehnolo‰ki razvijene zemlje ili u zemlje tehnolo‰ke razvijenosti istog stepena kao i domaça privreda. postaje kljuãni ãinilac konkurentnosti industrijskih proizvođaãa. informacione tehnologije. kako velikih. U savremenim uslovima ta uloga pripada strukturi i kvalitetu obrazovanosti radne snage. Pomenuto je da relativni nivo direktnih tro‰kova pojedinih faktora proizvodnje ne predstavlja vi‰e primarni ãinilac konkurentnosti. Preduzeça koja posluju na podruãju telekomunikacija. Globalizacija je toliko međusobno izme‰ala razliãite privrede i trÏi‰ta. Na taj naãin organizacijski kapacitet pojedinih preduzeça. u kojima između 75% i 95% svih tro‰kova rada u preduzeçima otpada na poslove organizacije i upravljanja (inÏenjering. Podizanje produktivnosti privrede Srbije na konkurentsku ravan treba da joj omoguçi uspe‰no suoãavanje sa polivalentnim grupama proizvođaãa na stranim trÏi‰tima. kao i privrede u celini. raspolaganje sposobnom pravnom i administrativnom infrastrukturom. Međutim. farmaceutike. 1. marketing. da vi‰e nije moguçno deliti industrijske delatnosti i geografska podruãja u jasno odvojene i nezavisne segmente.. kao ‰to su kvalitet proizvoda i usluga. problem ovih tro‰kova çe se pojaviti uvek kada njihovo kretanje odstupa od kretanja produktivnosti. elektronike. mogu osetno pobolj‰ati konkurentnost domaçe ponude na međunarodnom trÏi‰tu. Znaãaj pomenutog sugeri‰e podatak za zemlje Evropske unije. ali su relativni tro‰kovi rada od kljuãnog znaãaja. Konkurentnost i razvoj 31 . efikasnost industrijske organizacije. te dovoljno ‰irokom ponudom kvalitetnih proizvoda. Granice između tradicionalnih industrijskih sektora prestaju biti o‰tro razgraniãene. istraÏivaãko-razvojni poslovi. tako i malih privreda. Tro‰kovi rada deluju na konkurentnost razliãito. Elementi ne-tro‰kovne prirode.Konkurentnost privrede Srbije je eventualno postojala pri niÏim tro‰kovima rada. Visoka produktivnost i superiorni proizvodi predstavljaçe i u narednim godinama temelj konkurentske prednosti. kreditiranje itd. hemije – međusobno se povezuju i nastupaju zajedniãki u razliãitim grupama i »savezima« stvarajuçi specifiãne trÏne strukture.

fleksibilni sistem (odnosno. »sidru«. ta kredibilnost proizilazi iz nemoguçnosti slobodnog delovanja domaçe ekonomske politike. Izbor valutnog reÏima Kao ‰to je sluãaj sa ostalim zemljama u tranziciji. a ne na ad hoc pojave ili ‰okove jednokratnog dejstva. Politika jačanja konkurentnosti 1. 32 1. koji se mogu suzbiti tekuçim intervencijama ekonomske politike. ovde se misli na prisustvo trajnijih ãinilaca koji u određenem vremenskom razdoblju doprinose osciliranju i nestabilnosti makroekonomskih agregata. Isto tako. ukoliko bi se ovaj formirao u liberalnijem reÏimu.doprinosi kredibilnosti stabilizacionog programa (kojeg u razliãitim varijantama izvode odreda sve zemlje u tranziciji). zemlja koja je vezala svoj novac za tuđu valutu. Naime. a njena privreda otvorenija – tj. odnosno ukoliko centralna banka ne bi nadzirala odnos između agregatne ponude deviza i traÏnje za njima na domaçem trÏi‰tu novca.3. ukoliko je struktura privrede takva da neravnoteÏu izazivaju predominantno realni ãinioci (na primer. u stvari. vezane ruke ima i fiskalna politika. ãije delovanje mora biti konzistentno sa konceptom izabranog fiksiranog kursa. ka reÏimu veçe fleksibilnosti valutnih kurseva. gde bi svaka finansijska transakcija iole veçeg obima prouzrokovala osetno osciliranje kursa dinara. Tako. liberalizacije finansijskih trÏi‰ta. koji se najveçma zavr‰avaju porastom cena. u reÏimu fiksnog kursa (kakav predstavlja sistem »sidra«) monetarna politika je podređena odrÏavanju nepromenjenog kursnog odnosa prema izabranoj valuti. Najbolji je. tj. ãesto sa trajnim nitima. Ona ne moÏe samostalno baratati kamatnim stopama. Pritom uop‰te nije nuÏno da se pravi izbor između potpuno fiksnog ili potpuno fluktuirajuçeg valutnog sistema. ‰to je povezano sa procesom globalizacije. na primer. Obrnuto. ‰to koeficijent (izvoz–uvoz)/GDP ima veçu vrednost – to joj u naãelu vi‰e odgovara stabilniji valutni reÏim. Teorijska analiza je zauzela stanovi‰te da ‰to je zemlja manja. izbor valutnog reÏima je od naroãitog znaãaja za privredni rast i ekonomsku stabilnost Srbije. Srbija ima malo. uvođenje savremenijih proizvodnih postupaka. bolju alternativu çe predstavljati fiksni valutni reÏim (odnosno reÏim manjeg stepena fluktuiranja).1. u kojem je domaçi novac »priãvr‰çen« za neku inostranu stabilnu valutu – koja deluje kao »sidro« . potro‰nje ili neke druge makroekonomske varijabile.Konkurentnost privrede Srbije 1. Ono ‰to se moÏe povodom toga reçi je da postoji tendencija. Paradoksalno. nerazvijeno i nerazuđeno finansijsko trÏite. koju zapaÏamo na međunarodnoj ravni. onaj sa veçim stepenom fluktuiranja) predstavlja za ekonomsku politiku bolju varijantu. jer bi se 1 Razume se. emitovanjem ili povlaãenjem kredita po vlastitom nahođenju. Brojni ekonomisti smatraju da prihvatanje reÏima vezane valute. ‰irenjem međunarodne trgovine i povezivanjem privreda na razliãite naãine.) koji utiãu na odnose relativnih cena u domaçoj privredi1. onaj reÏim koji minimizira oscilacije proizvodnje. nego pre između razliãitog stepena fleksibilnosti. Zemlje u tranziciji Jugoistoãne Evrope (ukljuãujuçi Srbiju i Crnu Goru) jo‰ nisu izgradile dovoljno snaÏnu ekonomsku bazu da bi mogle dopustiti slobodno fluktuiranje svojih valuta. ne moÏe finansirati budÏetski deficit emitovanjem drÏavnih obveznica. Konkurentnost i razvoj .3. tehnologije i sl. Nema unapred određene »najbolje« varijante valutnog reÏima koja bi zadrÏala stalnu prednost ili koja bi predstavljala optimalno re‰enje za svaku zemlju. svim onim ‰to neposredno ili posredno moÏe promeniti izabrani kvantitativni odnos između domaçe i valute »sidra«. Ukoliko su ãinioci koji izazivaju oscilacije i nestabilnost u nekoj privredi preteÏno monetarne prirode. nove opreme.

op. zemlje u tranziciji moraju osigurati brÏi rast svog bruto domaçeg proizvoda od onog koji postoji u EU. Odnos između privrednog rasta i realne aprecijacije proizilazi iz tendencije da faktorska produktivnost u proizvodnji roba namenjenih razmeni raste brÏe nego u sektoru roba i usluga koje se ne upuçuju u međunarodnu razmenu. Recimo. Sve dok se odrÏava fiksni kurs (ili je njegovo osciliranje minimalno). koje saãinjavaju »korpu«. Do prilagođavanja dolazi naknadno. produktivnost se ne poveçava istim tempom u granama koje proizvode za izvoz (gde je konkurencija stalno prisutna) i u granama koje proizvode za domaçe trÏi‰te. ili skoro fiksnog. mehanizam aprecijacije usled razlike u rastu faktorske produktivnosti u pojedinim sektorima privrede. kursa dinara2. Ukoliko je za »sidro« izabrana jedna valuta. Ukoliko je pak za »sidro« izabrana »korpa valuta«. Naime. inflatorna oãekivanja çe biti redukovana i preduzeça neçe po toj osnovi poskupljivati svoje proizvode i usluge. od toga u kojoj valuti je denominiran preteÏan deo spoljnog duga zemlje. Ovaj efekat ne postoji u ne-razmenskom sektoru u kojem je rast produktivnosti neznatan i u kojem se poveçanje tro‰kova poslovanja »nesmetano« ugrađuje u finalnu cenu proizvoda ili usluga upravo stoga ‰to nema konkurencije. tj. Treba podsetiti da vezani kurs sam po sebi ne pretpostavlja veçu disciplinu ekonomske politike. onda domaça valuta menja svoj odnos prema drugim valutama u istoj srazmeri koliko i samo sidro. moguçno je premestiti cenovni efekat budÏetskog deficita na neko buduçe vreme redukovanjem deviznih rezervi ili akumuliranjem spoljnog duga (sve dok taj ne ugrozi izabrani valutni odnos). godine. ·to se tiãe izbora »valute sidra«. Međutim. u realnoj aprecijaciji domaçe valute. ‰to je ekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa i to u istom procentu.cit . deluje na sledeçi naãin: Da bi smanjile postojeçi jaz u nivou razvijenosti i Ïivotnog standarda u odnosu na Zapadnu Evropu.Konkurentnost privrede Srbije time uticalo na visinu postojeçih kamatnih stopa i posredno delovalo na sam kurs. Poveçana produktivnost u razmenskom sektoru redukuje tro‰kove po svakoj jedinici ostvarene proizvodnje. Njegova vrednost je u Srbiji porasla za 35% u toku 2000. to zavisi prevashodno od denominacije spoljne trgovine. naroãito prema iskustvu zemalja centralne Evrope. 1. Uzgred. predugo zadrÏavanje fiksnog kursa moÏe destimulisati ekonomski rast i zapo‰ljavanje. i 2001. ispoljiçe se u blaÏoj formi. Uspe‰an razvoj privrede u tranziciji. Realnu aprecijaciju je doÏiveo i dinar. zahvaljujuçi porastu produktivnosti u razmenskom sektoru i rast plata u ovom sektoru je brÏi nego u ne-razmenskom. pokazuje se. a ekonomski subjekti veruju da çe on takav i ostati. a koje ukljuãuje i usluge (u kojima je rast produktivnosti veoma usporen i gde praktiãno nema inostrane konkurencije. upravo zbog izabranog valutnog reÏima. osim delimiãno u bankarstvu i osiguranju). efekti do kojih vode oscilacije pojedinaãnih valuta. Zbog toga moraju obezbediti konstantno poveçanje produktivnosti. Upravo je ta pojava uoãljiva u dve poslednje godine u Srbiji. od toga koja valuta dominira u strukturi izvoza i uvoza. tendencija koja je nastavljena i u 2002. p. Inaãe. nije moguçno suzbiti ili amortizovati. godini. Konkurentnost i razvoj 33 . 2 Zadovoljavajuçu ocenu o politici kursa dinara dale su i struãne sluÏbe OECD (videti: OECD. mada iz drugih razloga. Međutim. ukoliko se u međuvremenu u privredi pojave faktori koje. i taj reÏim dozvoljava vlastima određeni stepen fleksibilnosti. gde je centralna banka uspe‰no vodila politiku de facto fiksnog. 3). jer svi sastavni elementi ne menjaju svoju vrednost u istom procentu.

drugo. argument se moÏe postaviti obrnuto: ukoliko fiskalna politika ne moÏe delovati efikasno. Postavlja se pitanje. Konkurentnost i razvoj . tj. Sterilizacijom se spreãava da domaçe kamatne stope opadnu usled dodatne ponude kapitala i. Neke centralne banke pribegavaju valutnim swap poslovima kojima menjaju sada‰nji novac za isplatu u buduçnosti (‰to. Zaostajanje sektora usluga je veoma izrazito. centralna banka moÏe pribeçi sterilizaciji dodatne likvidnosti. fiksni valutni reÏim Inostrana finansijska sredstva. zahtevaju da se sredstva javnog sektora drÏe kod centralne banke. Tako su. Da bi izbegla ovu pojavu. ali nijedna od njih ne moÏe u potpunosti spreãiti realnu aprecijaciju kursa nacionalne valute ukoliko se inostrani kapital uliva stalno i u veçim iznosima. ima ograniãeno delovanje usled gubitka koji pritom nastaje). FDI) ponuditi domaçem novãanom trÏi‰tu u zamenu za dinare3. priliv kapitala çe se manifestovati u rastu cena. Ovim i sliãnim intervencijama se moÏe izvesno vreme redukovati uzlazni pokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak. moÏe li reÏim fluktuirajuçeg kursa spreãiti oscilacije do kojih dolazi usled priliva inostranog kapitala? Ukoliko su monetarna i kamatna politika vezane postojanjem valutnog sidra. ãesto nije moguçno u kratkom roku ostvariti dodatni poreski prihod. je poveçanje obaveznih rezervi. ‰to se kasnije pokazuje u porastu inflacije. Međutim. tokom 2001. Sterilizacija je skupa operacija i efikasna je samo na kratak rok. godine bruto devizne rezerve vi‰e nego udvostruãene. koja se koristi veoma ãesto. fiskalni prihod se sterilizacijskom intervencijom smanjuje (zbog razlike u kamatnom prihodu po osnovu deponovanja deviznih rezervi i kamata na depozite u domaçoj valuti). ali je centralna banka sterilisala samo manji deo novca emitovanog na osnovi deviznog priliva i to tako da je prodavala svoje hartije od vrednosti. opet. ãime se redukuje njihov kreditni potencijal. veç se koriste za neposredno plaçanje na‰eg uvoza ili za popunjavanje deviznih rezervi. umesto kod poslovnih banaka. niti se neki oblici javne potro‰nje mogu jednostavno i na brzinu redukovati (u stvari. ‰to se uglavnom odvija posredstvom operacija na otvorenom trÏi‰tu. bez inostranih investicija zemlja nema moguçnosti da obnovi poru‰enu. 34 1. ãime se u stvari priznaje aprecijacija. U pojedinim sluãajevima monetarne vlasti pro‰iruju koridor dozvoljenog odstupanja kursa od prihvaçene vrednosti. te za regulisanje obaveza prema inostranim subjektima. Druge. teret prilagođavanja – veç je pomenuto . Postepena obnova opreme i infrastrukture u privredi Srbije se odvija najveçim delom u razmenskom sektoru. portfolio investicije. Naime. Usled toga je novãana masa rasla paralelno sa naraslom traÏnjom dinara (u 2001. nekoliko zemalja u tranziciji je prihvatilo razliãite dodatne mere intervencije kojima su nastojale da spreãe posledice ulivanja inostranog kapitala u domaçi finansijski prostor. krediti. a to znaãi da çe se jedan deo inostranih sredstava (donacije. ne proizvode nikakav neposredni efekat na nacionalnu valutu. 3 Po‰to operacije na otvorenom trÏi‰tu imaju ograniãen domet.Konkurentnost privrede Srbije usled demonstracionog efekta. na primer. Standardna mera. ãime çe posredno pretrpeti promenu reani kurs. ‰to pokazuje da çe pomenuti proces realne aprecijacije dinara i u narednom razdoblju biti izraÏen.çe pasti najveçim delom na fiskalnu politiku. Pritisak na kurs çe uslediti i po osnovu priliva inostranog kapitala u domaçi finansijski prostor. poresku i politiku budÏetske potro‰nje. Ukoliko valutni kurs nema moguçnosti da raste (fiksni reÏim ili reÏim ograniãene fleksibilnosti). zastarelu i izraubovanu produkcionu osnovu. međutim. koje banke moraju drÏati prema iznosu depozita kojima raspolaÏu. koja ne uđu u domaçi finansijski prostor. godini novãana masa je poveçana za ne‰to manje od 100%).

·to je fiskalna politika efiksnija u spreãavanju odstupanja makroekonomskih agregata od 1. nije cilj eliminisati kratkoroãni kapital u potpunosti. ·to se privreda Srbije bude vi‰e integrisala u trÏi‰a zemalja Evropske unije i razvijenijih zemalja tranzicije. ãime otpada potreba za docnijom intervencijom na novãanom trÏi‰tu. koje su asimetriãne: veçe su na strani odliva nego na strani priliva kapitala. pored ostalih ãinilaca. treba smatrati elementima za‰titne finansijske politike zemlje. U stvari. Konkurentnost i razvoj 35 . liberalizacija çe domaçim investitorima olak‰ati da diverzifikuju svoj finansijski portfelj i na taj naãin smanje izloÏenost riziku koji proizilazi iz nepredviđenih promena vrednosti pojedinaãnih finansijskih instrumenata. Osim toga. Kako çe valutni kurs uticati na privredu zavisi. Razume se. Prema tome. Tokom nekoliko poslednjih godina veçina zemalja u tranziciji je postepeno napu‰tala kontrolu kretanja kapitala i sada imaju punu kapitalsku konvertibilnost (dakle. Prelazak na punu kapitalsku konvertibilnost moÏe se izvesti jedino kada je obezbeđena realna ekonomska osnova i ako postoji valutni aranÏman sa potrebnim stepenom fleksibilnosti. U sluãaju promene situacije na trÏi‰tu. Ova poruka istovremeno najavljuje potencijalni rizik za kratkoroãni spekulativni kapital. u skladu sa Bazelskim pravilima. suoãavaçe se sa veçim oscilacijama u kretanju kapitala u i iz sopstvenog finansijskog prostora. naroãito ako je obim kreditiranja prevelik. te da se prema potrebi ustanovi posebni fond za osiguranje depozita. veç i zbog toga ‰to se njime pobolj‰ava likvidnost na novãanom trÏi‰tu. Posledice mogu biti neprijatne. koje u brojnim sluãajevima prate tranzicijske promene. osim konvertibilnosti tekuçeg. i od stanja u bankarskom sektoru zemlje. banke se mogu suoãiti sa kolateralnom aktivom koja je isuvi‰e ranjiva na promenu trÏi‰ne vrednosti. ako se pojave ãinioci koji deluju u tom pravcu. Radi se o privremenom stanju jer obaveze za zemlje kandidate EU zahtevaju potpunu liberalizaciju u kretanju kapitala koji çe se upuçivati tamo gde je njegov potencijalni profit najveçi. uspostavljenjem ‰ire zone osciliranja oko nekog formalnog ili neformalnog pariteta. Iskustvo drugih zemalja sugeri‰e da je redukovanje kratkoroãnih kapitalnih priliva/odliva pouzdan naãin da se umire kapitalski tokovi u domaçem finansijskom prostoru. postoji i konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa). odnosno ukoliko ne postoji sistem odgovarajuçeg nadzora nad poslovanjem banaka. âesto su banke sklone odobravanju kredita kada im preduzeça ponude perspektivne planove sa profitabilnim rezultatom. nego spreãiti njegovo nekontrolisano kretanje po liniji spekulativnih interesa. Time se otvara pitanje kako kontrolisati takva kretanja. koje moÏe poremetiti uspostavljene kursne odnose. Veça fleksibilnost valutnog kursa uop‰te ne znaãi njegovo slobodno osciliranje. Time se istovremeno trÏi‰tu ‰alje poruka da je promena kursa izvodljiva i u obrnutom pravcu: osim aprecijacije moguçna je i depresijacija. Veça fleksibilnost moÏe se postiçi. odnosno spreãiti njihovo preveliko odstupanje. Bankarskoj ‰irokogrudosti doprinose i optimistiãke prognoze. postoje ponegde jo‰ izvesne restrikcije. sprovođenje regulacijskih normi te raãunovodstvenih standarda. Srbija za sada tih moguçnosti nema i priprema potrebnih uslova predstavlja se kao neophodna u izgradnji efikasnog finansijskog sistema. Otuda je od naroãite vaÏnosti da centralna banka striktno nadzire pona‰anje i finansijske bilanse poslovnih banaka.Konkurentnost privrede Srbije ne bi trebalo uvoditi). Osim toga. ukoliko do priliva spekulativnog kapitala dođe. na primer. kao i promene raspoloÏenja u finansijskoj sredini. moÏe se pokazati oportunim dopustiti izvestan stepen postepene aprecijacije u cilju oãuvanja dugoroãne ekonomske stabilnosti.

veça fleksibilnost kursa moÏe voditi. ali ne uvek. realna aprecijacija je veça. vi‰oj stopi inflacije nego u uslovima fiksiranog pariteta. Fleksibilni reÏim postaje neophodan kada zemlja Ïeli da uvede potpunu konvertibilnost kapitalnog dela platnog bilansa (osim u sluãajevima kada su devizne rezerve dovoljno velike da mogu zadovoljiti svako poveçanje traÏnje za devizama i to ne samo kratkoroãno. efekat bi se veoma brzo pokazao u negativnim posledicama na podruãju traÏnje novca. Konkurentnost i razvoj . Centralna banka brani implicitni »fiksni« kurs od novembra 2000. ali jedan je koji uvek i u bilo kom aranÏmanu ekonomske politike predstavlja preduslov. odnosno manje intervenisanja sa kursom. To je stabilnost cena i to pri njihovoj niskoj ravni (moÏe se prihvatiti da ona u postojeçim ekonomskim uslovima u Srbiji Veçina zemalja u tranziciji je izabrala reÏim kontrolisanog fluktuiranja kursa. Zbog toga je na‰ izvoz nekonkurentan – tvrdi se – ‰to se pokazuje u deficitu trgovinskog bilansa. Izbor valutnog reÏima za tranzicijske zemlje – Srbija u tom pogledu ne bi trebalo da bude izuzetak – zavisi od nekoliko ekonomskih ãinilaca koji se vremenom menjaju i zahtevaju drugaãiji valutni aranÏman od onog koji je bio u poãetku procesa tranzicije. zona osciliranja kursa.3. 1. manja. ‰to je zahtevalo velike neto kupovine deviza da bi se spreãila nominalna aprecijacija dinara. Za dosezanje tog cilja valja obezbediti vi‰e uslova. Argument je u naãelu taãan. uprkos ‰iroj autonomiji monetarne politike. uprkos osetno vi‰oj inflaciji u Srbiji nego u monetarnom prostoru dvanaest ãlanica Evropske 4 monetarne unije. uglavnom stabilan. druga moguçnost je konstantni suficit u tekuçem bilansu). Međutim. uprkos formalnom prihvatanju reÏima kontrolisanog fluktuiranja4. Realna aprecijacija dinara u odnosu na euro. jednaka je razlici između domaçih cena u Evropskoj monetarnoj uniji u istom vremenskom razdoblju (inflatorni diferencijal). sve dok zemlja u tranziciji ne izgradi kompletan »za‰titni sistem«. ali tek kada zemlja postigne osnovnu ekonomsku stabilnost i kada otpoãne slobodniji ulazak i izlazak kapitala. ReÏim »fiksnijeg« kursa je sasvim sigurno potrebno napustiti i zameniti ga fleksibilnim aranÏmanom. do‰lo je do realne aprecijacije zbog inflacije. Mađarska. Na kratak rok bi stoga to bio veoma lo‰ izbor ekonomske politike. to je potrebna uÏa. 36 1. Međutim. âak i zemlje koje su ranije prihvatile sistem fiksnog kursa (âe‰ka. godine. kao i zemalja u tranziciji. Ukoliko bi Centralna banka Srbije poku‰ala da kontroli‰e realan kurs dinara aktivnijom politikom kupovine ili prodaje. odnosno primarnu pretpostavku dugoroãnog razvoja. veç stalno – ‰to je samo hipotetiãna pretpostavka. U vezi s tim se ãesto postavlja pitanje za‰to dinar ne depresira i kao prvi argument u prilog sniÏenja njegove vrednosti se navodi brÏi rast domaçih cena u odnosu na cene u Evropskoj uniji.Konkurentnost privrede Srbije njihove ravnoteÏne pozicije. Nesumnjivo je da je konaãni cilj ekonomske politike poveçati stopu rasta bruto domaçeg proizvoda i odrÏati je na nivou potrebnom da se suzi postojeçi raskorak u per capita dohotku između Srbije i zemalja Evropske unije. u uslovima nepromenjenog kursa. Depresijacija dinara je korisna stvar za izvozne grane. Uloga kursa dinara Kakvu ulogu treba da ima kurs dinara u sprovođenju politike stabilizacije i ekonomskog razvoja zasnovanog na izvoznoj ekspanziji? Nominalni kurs dinara je. ·to je manje klizanje kursa u odnosu na inflatorni diferencijal. Estonija) napustile su taj sistem i pre‰le su na regulisano fluktuiranje. Euro je u nominalnom odnosu u protekla dvadeset i dva meseca neznatno poskupeo. ali ne znaãi mnogo u postojeçim ekonomskim okolnostima.2.

Kapitalna baza srpske privrede je drastiãno redukovana. gubitak ranije distributivne mreÏe. kvalitetu. te efikasnijim procesima proizvodnje. kredita. A taj se problem ne moÏe prevaziçi manipulacijom kursa. Delovanje pomenutih ãinilaca je toliko snaÏno. odnosno suficit u kapitalnom delu platnog bilansa. godini zatvarao prilivom inostranih sredstava u obliku donacija. kvalitet na‰ih proizvoda. zbog ãega je neophodan priliv sredstava iz inostranstva. stimulacija izvoza posredstvom niÏeg kursa dinara u sada‰njim okolnostima nije uop‰te izvodljiva. ‰to je posledica pomenutih i drugih. serije malog obima. na rast realnog obima proizvodnje). a veoma mali ili ãak negativni efekat na strani ponude (tj. reãeno je. ‰to je u vremenskoj dimenziji ekvivalentno razdoblju od 30 do 35 godina. Produkcionu bazu nije moguçno obnoviti sopstvenom akumulacijom. Osim toga. Studija koju je pod okriljem Centralne banke Grãke nedavno izvela grupa struãnjaka iz vi‰e zemalja u tranziciji centralne i jugoistoãne Evrope je pokazala da promena kursa nikako ne moÏe da obavi ulogu promotora izvoza. U stvari. elastiãnost uvozne traÏnje na sniÏenje cena domaçe robe je suvi‰e nisko. a naroãito industrije. Tehniãko zaostajanje iznosi oko 5 do 6 tehnolo‰kih godina. nekursnih (tj. Drugaãije reãeno. Drugim reãima. Transmisioni mehanizam promene kursa u tim zemljama ispoljava dominantno delovanje na strani traÏnje. kori‰çenjem naprednije tehnologije i savremenih metoda upravljanja. serijama i tehnolo‰kom standardu zadovoljavala inostranu traÏnju i kada bi se ta traÏnja konstantno uveçavala. ponegde ãak i potpuno uni‰tena. nedostatak sertifikovanih artikala. Makroekonomski bilans se u 2002. U tom pogledu Srbija neçe biti izuzetak. da bi se sniÏenje kursa iole “isplatilo”. Depresijacija kursa u principu stimuli‰e izvoz. Usled dugogodi‰njeg izostajanja amortizacije silno je poveçan proseãan stepen otpisanosti kapaciteta u industriji. Samo dugoroãna stabilnost cena moÏe da stvori okvir za rast kako domaçih. iznosi između 25% i 28% bruto domaçeg proizvoda. odnosno privrednog rasta. da nikakva devalvacija dinara – ma koliko bila visoka – nije u stanju da ih amortizuje ili zaobiđe. iskustvo zemalja u tranziciji sugeri‰e ove stope kao one koje omoguçavaju dinamiziranje proizvodnje uz istovremeno odrÏavanje makroekonomske ravnoteÏe). tako i inostranih investicija. ponudbena strana privređivanja se moÏe pobolj‰ati ne sniÏenjem kursa nacionalne valute. Konkurentnost i razvoj 37 . Ona bi bila moguça kada bi zemlja raspolagala proizvodnjom koja bi po strukturi. Ovako veliko uãe‰çe investicija u osnovna sredstva je bilo omoguçeno tek po svođenju inflacije na jednocifrenu stopu. te prilivom po osnovu pozitivnih kursnih razlika (oko 1. itd. ne-cenovnih) faktora. međutim struktura ponude na‰e robe i usluga je veoma skromna da bi se sniÏenjem njihovih cena mogla podstaçi uvozna traÏnja za njima. mali broj proizvoda prilagođenih novim međunarodnim standardima. da u kratkom roku uveça izvoz i to bez obzira na bilo koju visinu kursa (to je ostvarivo na dugi rok. Ovo istiãemo zbog toga ‰to u postojeçim okolnostima stabilan nominalni kurs dinara doprinosi zadrÏavanju inflacije. nego pobolj‰anjima u realnoj sferi privređivanja: porastom produktivnosti i kvaliteta proizvoda. neposrednih investicija. nemoguçnost kreditiranja prodaje. a posledice dugotrajne. Prodajom robe na inostranim trÏi‰tima veçina na‰ih izvoznika ostvaruje gubitak. Uãe‰çe investicija u bruto domaçem proizvodu u zemljama u tranziciji. – ne dozvoljavaju preteÏnom delu privrede.Konkurentnost privrede Srbije treba da bude između 6% i 8% godi‰nje. ali bismo tada veç bili u inflaciji).

a to je da je novãana masa u potpunosti pokrivena deviznim rezervama. tj. Jedino u meri u kojoj centralna banka sprovodi promene u obimu rezervi (tj. Međutim. ali sada u obrnutom smeru – prodajom deviza u ekvivalentu dodatno formirane dinarske traÏnje. odnosno porast novãane mase preko potrebnog obima. 2) uticanjem na ukupnu ponudu i traÏnju deviza prilivom i odlivom kapitala posredstvom promene kamatne stope. morala bi da na trÏi‰tu. njima se deluje na kurs nacionalne valute. Ako bi Narodna banka Srbije Ïelela da snizi kurs dinara. ali bismo sasvim sigurno poveçali inflaciju? Sa oko 2. koliko ih prodaje ili kupuje) moÏe uticati na kurs valute. Ako je to prihvaçeno kao kriterijum za uspe‰nu politiku kursa dinara. U tom trenutku poãinje da deluje mehanizam druge vrste koji utiãe na kurs. jer dodatnu koliãinu novca na kratak rok ne moÏe pokriti dodatna ponuda. “tekuçeg” porasta ali sa inflatornim posledicama. postavlja se pitanje: zbog ãega depresirati kurs dinara (uprkos potrebi koja proizilazi iz razlike između na‰ih i inostranih cena). Osim ako centralna banka ne bi opet intervenisala. odnosno broj instrumenata koji cirkuli‰u na tom trÏi‰tu je skroman a trgovanje ograniãeno. Prema tome. to nema nikakve veze sa kursom osim u samo jednom sluãaju: kada postoji reÏim valutnog odbora. ‰to sada deluje – kao uostalom svaka poveçana traÏnja – na porast kursa deviza. 38 1. Centralna banka moÏe uticati na dva naãina na valutni kurs: 1) uãe‰çem na deviznom trÏi‰tu. zemlja za sada moÏe odrÏati kurs unutar izabranog okvira za koji smatra da korespondira kriterijumu stabilizacije (tj. Devizne rezerve (potpuno svejedno da li u ekvivalentu novãane mase ili pak veçe ili manje od nje) su potrebne za regulisanje obaveza prema inostranstvu (plaçanje uvoza. Uostalom. prodajom i kupovinom deviza. u 2002. a prodajom smanjuje. Naime. ali mogu dodatne cene5. instrument kamatnih stopa nije profilisan niti se upotrebljava kao u razvijenijim trÏi‰nim privredama. to ima sekundarne posledice. Konkurentnost i razvoj .Konkurentnost privrede Srbije sto miliona dolara) i privremenog platnog prometa sa Kosovom. Ovaj drugi mehanizam u nas nije razvijen buduçi da ni trÏi‰te novca nije razvijeno. Jedino i iskljuãivo ako se devizne rezerve iznose na devizno trÏi‰te i u slobodnoj prodaji i kupovini formiraju dodatnu traÏnju/ponudu deviza. ali monetarna politika nije nastojala da je suzbije podizanjem stope obaveznih rezervi. porast raspoloÏive koliãine novca u rukama ekonomskih subjekata dovodi ove u poziciju da kupuju dodatne devize. Pri tom se utiãe i na obim novãane mase: kupovinom deviza od strane centralne banke se uveçava njen obim. kada kapitalni bilans ostvaruje suficit. stabilan kurs koji ne doprinosi porastu cena). i to ne mali? Drugo. Dakle. Jedino ukoliko bi ova operacija bila praçena porastom obaveznih. U vezi s tim treba podsetiti na ãinjenicu koja se ãesto istiãe. godini novãana ekspanzija je bila uoãljivo prisutna. Time bi se poveçala novãana masa iznad sada‰njeg. za‰to depresirati kurs kada tom operacijom ne bismo poveçali vrednost na‰e prodaje inostranstvu. kupuje devize i na taj naãin emituje dinare ili da poveça neto dinarsku emisiju (odobravanjem dodatnih kredita poslovnim bankama i drÏavi). sam obim deviznih rezervi moÏe “pokrivati” ili ne 5 raspoloÏivu koliãinu novca. minimalnih rezervi poslovnih banaka spreãila bi se multiplikacija depozita. bilo je nepotrebno. Sa prilivom od preko jedne milijarde dolara ostvaren je i veçi standard stanovni‰tva i veçi budÏetski deficit nego ‰to bi to inaãe bilo izvodljivo. u susretu agregatne ponude i traÏnje. jedini mehanizam delovanja na kurs od strane centralne banke je prodaja i kupovina deviza i kratkoroãnih finansijskih instrumenata denominiranih u stranoj valuti (u euru i dolaru). otplata dugova i kamata) i njihova veliãina nema nikakve neposredne veze sa kursom dinara.5 milijardi dolara deviznih rezervi centralne banke. Osim toga. Međutim.

godini osetno porastao: sa 562 miliona dolara je bio skoro 3. ostvaren je pozitivan platni bilans (overall balance) od oko 800 miliona dolara u 2002. Srbija neçe jo‰ godinama moçi raãunati na posuđivanje na međunarodnom finansijskom trÏi‰tu. godini se postavlja pitanje kako isfinansirati deficit u tekuçem bilansu. 1. tako da se FDI pokazuje kao kljuãni uslov za obezbeđivanje razvojnih investicija i istovremeno naãin za pokrivanje neravnoteÏe u platnom bilansu. Trenutno je osnovni cilj politike kursa u Srbiji sniÏenje inflacije.3. Elementarna pretpostavka za to – s obzirom da se neçe ponoviti donacije u ranijem obimu . granicu za koju se smatra da odgovara monetarnoj ravnoteÏi u određenom razdoblju. Pri tom je irelevantno hoçe li se obim novãane mase vezati za obim raspoloÏivih deviznih rezervi. ‰to je posluÏilo za uveçanje deviznih rezervi centralne banke i poslovnih banaka. Pomenuta kretanja i rezultati u platnom bilansu su svakako pozitivni. odnosno dodatne tro‰kove (po osnovu marÏi) privrede. deficit tekuçeg dela platnog bilansa u 2002. koji se zasnivaju na postojanju efikasnih i snaÏnih izvoznih sektora. nego i na duÏi rok. godinu). ali nisu rezulat izvoznih dostignuça. odnosno njeno svođenje na ravan ‰to bliÏu onoj koja postoji u zemljama Evropske unije. Konkurentnost i razvoj 39 . za vrednost proizvedenog kukuruza ili za neki drugi parametar. Veç u 2003. Prema ocenama MMF. Donacije su u 2001. âinjenicu da priliv deviznih sredstava iz inostranstva stvara prostor za vođenje “komotne” ekonomske politike moÏe se iskoristiti da se domaça proizvodnja ‰to pre osposobi da poveçanjem vrednosti po jedinici izvoza ostvaruje prihod koji çe omoguçiti da se vodi autonomna politika kursa dinara u skladu sa stabilizacionim ciljevima ne samo na kratak. godinu takođe poveçano. ali i ostalim oblicima ekonomske politike. ‰to je bilo za 80% vi‰e nego u prethodnoj godini. Stabilan kurs dinara nameçe ograniãenja monetarnoj politici. Međutim. ne utiãe na konkurentsku sposobnost privrede. Realni valutni kurs i konkurentnost Rast cena. Ona zavisi od produktivnosti rada i 1. godini je iznosio 2 milijarde dolara. Kada se u obraãun ukljuãe i ostale pozicije. postojeçi kurs nije moguçno odrÏavati duÏe vreme ukoliko bi domaçe cene i dalje osetno odstupale od ravni koju registruju zemlje Evropske unije i ostale zemlje. za rast nominalnog bruto domaçeg proizvoda. godini pokrivale oko 53% deficita tekuçih transakcija. kljuãne destinacije spoljnotrgovinske razmene Srbije. U tom smislu se ograniãavanje rasta koliãine novca pokazuje kao prva pretpostavka za oãuvanje formiranog kursa. a u 2002. Kori‰çenje srednjeroãnih i dugoroãnih kredita je u odnosu na 2001. godini stepen pokriça je iznosio 31%.3. I priliv stranih direktnih investicija je u 2002.5 puta veçi nego u 2001. Bilo koji od njih çe uspe‰no obaviti svoju ulogu ukoliko se centralna banka bude pridrÏavala pravila da novãana masa ne pređe granicu koju reprezentuje neki od izabranih indikatora (koji u tom sluãaju dobija ulogu monetarnog “sidra”). godini. do kojeg dolazi prilagođavanjem plata i liãnih dohodaka u nerazmenskim delatnostima i naraslim platama u razmenskom sektoru (ãiji porast proizilazi iz uveçanja produktivnosti u tim delatnostima). godini (28% veçi u odnosu na 2001.Konkurentnost privrede Srbije Krajnji rezultat bi bio manje-vi‰e nepromenjeni kurs ali uz dodatnu zaradu bankarskog sistema. ‰to valja prihvatiti kao cenu vrednu konaãnog cilja.je priliv direktnih inostranih investicija (FDI) u iznosu od oko jedne milijarde dolara ili priliv kredita međunarodnih finansijskih institucija. Ovoj shemi valja dodati da je bilo odloÏeno plaçanje po osnovu uvoza gasa i nafte.

veliãina tro‰kova rada postaje parametar od prvorazrednog znaãaja u postizanju pozitivnih finansijskih rezultata i konkurentnosti na domaçem trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 1-2: GDP . Naime. Economist. Tako su tranzicijske zemlje koje su vezale svoju valutu za euro (Mađarska) ili za neki drugi parametar (Letonija) registrovale vi‰u stopu inflacije od zemalja Evropske unije. ãiji je nivo produktivnosti niÏi . London. prema empirijskim istraÏivanjima. Ovde je uzet u obzir optimalni. a inflacija predstavlja sporednu posledicu osnovnog procesa prestrukturiranja proizvodnje i uveçanja produktivnosti.godine potrebne da se dosegne prosek ãlanica EU Zemlja Optimalna stopa rasta GDP per capita (%) 3. najvi‰e moguçe godi‰nje stope u uslovima osnovne ekonomske ravnoteÏe. gde se pri susretu ponude i traÏnje na trÏi‰tu novca utvrđuje ravnoteÏni nominalni kurs koji onda stoji u nekoj kvantitativnoj relaciji prema realnom kursu. radi se o nominalnom bruto domaçem proizvodu po stanovniku. u razdoblju 1993 –1999. »povoljan«. imaju znaãajne moguçnosti za konvergenciju svoje produktivnosti sa razvijenim zemljama. uvođenjem trÏnih principa privređivanja. Slovaãka i Mađarska 50%. Efekat poveçane produktivnosti u razmenskom sektoru i povratno povi‰enje cena na ravni cele privrede (tzv. zatvoriçe se tek posle nekoliko decenija. Slovenija 30%. oslonile na poveçana investicijska ulaganja u modernu opremu i nove proizvodne procese. 2003. postojeçi jaz ekonomske razvijenosti između tranzicijskih zemalja i zemalja Evropske unije. U interpretaciji ovih podataka valja uzeti u obzir da oni predstavljaju meru apsolutnog zaostajanja per capita GDP pojedinih drÏava za ãlanicama Evropske unije. SamuelsonBalassa efekat) je. preko aprecijacije ove zemlje pribliÏavaju kurs svojih valuta nekoj njegovoj ravnoteÏnoj vrednosti. Do poveçanja produktivnosti u tranzicijskim zemljama je. do‰lo i zbog masovnog otpu‰tanja (vi‰ka) radnika. godine dostizanja proseka EU pod pretpostavkom da 15 sada‰njih zemalja ãlanica Evropske unije ostvaruje dugoroãnu stopu rasta od 2% per annum. nego u reÏimu fluktuirajuçeg kursa.8 4. Estonija Latvija Litvanija Mađarska Poljska Rumunija Slovačka Slovenija Kipar Optimalne stope rasta GDP definisane kao dugoroãne. u cilju suÏavanja jaza GDP per capita sa razvijenim privredama. Poljska 60% niÏi GDP. Koji çe to kurs biti teÏe je utvrditi u reÏimu fiksnog. Dakle. Realna aprecijacija je negativno korelirana sa obimom zaposlenosti (odnosno pozitivno sa veliãinom nezaposlenosti). Kada se raãun izvede na bazi efektivne kupovne snage. Svi raspoloÏivi indikatori potvrđuju da su se zemlje u tranziciji. ne uzimajuçi u obzir faktor kupovne snage.4 Godine potrebne da se dosegne prosek EU 63 39 31 58 53 43 59 80 38 31 21 Bugarska Češka rep. scenario rasta GDP. U stvari.i to osetno – nego u 6 privredama ãlanicama EU.8 3. poveçao cene u tranzicijskim zemljama centralne Evrope za 3% per annum. osim po osnovu savremene tehnologije i sofisticirane opreme.0 3. efikasnosti kapitala u delatnostima razmenskog sektora.8 3. Tranzicijske zemlje.7 4.9 3. ukoliko se pak obraãun naãini na osnovu »manje povoljnog« scenarija rasta (tj. Zahvaljujuçi tome je njihova produktivnost osetno poveçana. ‰to je predstavljalo pojavni oblik realne aprecijacije njihovih valuta6.0 3. ‰to je cena koju valja platiti za efikasnije privređivanje i poveçanje konkurentske sposobnosti7. âe‰ka ima sada oko 40 % niÏi GDP od proseka EU prema paritetu kupovne moçi.2 3.8 4. a tome je usledila – kako je veç pomenuto – realna aprecijacija njihovih valuta. dobija se osetno bolji rezultat.8 3. naroãito u industrijskim delatnostima. Konkurentnost i razvoj . Inaãe. 7 40 1. odnosno kraçi vremenski period potreban da navedene tranzicijske zemlje dosegnu prosek EU per capita bruto domaçeg proizvoda. Izvor: Economic Inteligence Unit.

specijalna prava vuãenja). godine pridruÏiti EU.Konkurentnost privrede Srbije niÏe stope rasta). No. imale sledeçe valutne reÏime: Estonija i Litvanija valutni odbor. kada kurs doseg- ne paritetni odnos koji se ocenjuje kao ravnoteÏni (bilo u određenom vremenskom razdoblju. 1.15%. ‰to rast GDP bude vi‰i. moguçan iskluãivo preko konstantnog rasta produktivnosti. a kao ciljni parametar su postavile stopu inflacije. Tako bi za osam zemalja centralne i istoãne Evrope u proseku trebalo oko 56 godina da dostignu standard Evropske unije prema »povoljnom« scenariju. No. Osim ako Narodna banka Srbije. Tek bi dodatne investicije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital (znanje. Sistematizovanih podataka za tranzicijske zemlje Evrope nema. Slovaãka imaju plivajuçi reÏim. Mađarska je usvojila reÏim centralnog pariteta prema euru uz moguçnost klizanja najpre +/. ali analize za ne-tranzicijske zemlje. Poãetkom pro‰le godine su neke od tranzicijskih zemalja. pod uticajem povoljne konjunkture za sirovine i neke poljoprivredne proizvode). 23. Proces pribliÏavanja bruto domaçeg proizvoda per capita u Srbiji dohotku u EU je. i dr. osim u izuzetnim okolnostima i na kratak rok (na primer. Letonija fiksni kurs (vezan za SDR. Iz poznatih razloga Srbija se nalazi u onoj skupini zemalja kojima çe biti potrebno najduÏe vreme da premoste jaz ekonomske zaostalosti. Evropske tranzicijske zemlje. pokazuju da je smanjivanje GDP per capita jaza između manje i vi‰e razvijenih zemalja za jedan procentni poen. kasnije +/. Konkurentnost i razvoj 41 . realna aprecijacija dinara çe usled toga biti – ceteris paribus – takođe vi‰a. ‰to prikazuje donji ideogram (slika 1-1). bilo povezano sa aprecijacijom realnog kursa nacionalnih valuta za 0. a 90 godina u sluãaju da slede »manje povoljnu« varijantu privrednog razvoja. definisanu kao M3. specijalizacija. koju kvantitativnu srazmeru çe imati pomenute varijabile zavisi i od valutnog reÏima koji je pojedina zemlja usvojila.4 procentna poena8. Pritom je od kljuãne vaÏnosti naglasiti ãinjenicu da je kauzalna veza između investicija i vi‰e stope rasta GDP indirektna. svojom intervencijom ne zaustavi njegovo klizanje navi‰e. Poljska. Slovenija je izabrala za ciljni parametar koliãinu novca. koje je u dve zadnje godine pripremio Međunarodni monetarni fond. Znaãi. Working Papers. bilo u određenoj fazi konjukturnog ciklusa).2.) mogle podiçi stopu rasta na vi‰u ravan i tako istovremeno osigurati dva cilja: a) pomaknuti Ïivotni standard (per capita dohodak) na vi‰i nivo i b) omoguçiti regularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje duga).25 %. prolaze kroz tri zajedniãke faze kada se radi o reÏimu valutnog kursa: 1) u poãetku usvajaju fiksni reÏim ili reÏim Slika 1-1: Efekti novih investicija Nove investicije Nova tehnologija + Ljudski kapital Produktivnost rada + Produktivnost kapitala Rast standarda Konkuretniji izvoz Brži rast GDP Servisiranje duga 8 IMF. s obzirom na to da zavisi od dinamike izvoza. nezavisno od razlike svojih valutnih re‰enja. koje çe se 2004. âe‰ka. broj godina da se dosegne apsolutni prosek EU se srazmerno poveçava. 2003.

ne treba da svojim intervencijama ometa autonomni proces kojim rast produktivnosti utiãe na realnu aprecijaciju kursa dinara. priklanjaju se reÏimu upravljanog fluktuirajuçeg kursa sa razliãitim stepenom kontrole. postojali su i me‰ani valutni sistemi. koji predstavlja svojevrsnu »ãekaonicu« pred ulazak u EMU i zamenu nacionalnih valuta za euro). Taj proces treba razumeti kao pribliÏavanje nekom ravnoteÏnom kursnom odnosu u datim ekonomskim okolnostima. ·to napredak u sprovođenju strukturnih reformi. pravnih i politiãkih uslova. napu‰tanju kontrole cena. reformi zdravstvenog i penzionog sistema bude sporiji i ‰to izraÏeniji bude uticaj na inflaciju. ‰to treba da im omoguçi ulazak u EU. kada je reã o pojedinaãnim faktorima uticaja na izbor reÏima. odnosno druge oblike neravnoteÏe – potrebniji je fleksibilniji valutni reÏim da amortizuje negativne posledice nepotpuno izgrađenog ekonomskog sistema. pomoç pri osvajanju novih trÏi‰ta. niti je uvek izabrani reÏim predstavljao »ãistu« varijantu pojedinog valutnog sistema. sufinansiranje dodatne izobrazbe i specijalizacije zaposlenih. te na toj osnovi zasnovane vi‰e stope rasta GDP. obezbeđivanje uslova za nastup na novim trÏi‰tima i sl. raspoloÏivom produkcionom potencijalu zemlje i trenutnoj konkuretnosti njenog izvoza. a posebno monetarna politika. Iskustvo zemalja u tranziciji centralne Evrope je pokazalo da ne postoji neki »optimalni« valutni reÏim koji bi bio podjednako efikasan za sve njih. ulaganje u proizvodni i u ljudski kapital. 2) nakon kljuãnih strukturnih promena i zaÏivljavanja trÏi‰nog sistema. pruÏanje savetodavne pomoçi preduzeçima. ali u osnovi navedeni redosled odraÏava razvojne stadijume kroz koje prolaze zemlje u tranziciji koje imaju ambiciju da se pridruÏe Evropskoj uniji. nisu sve zemlje striktno sledile ovaj redosled. manje moguçnosti çe postojati da se ustraje pri fiksnom (»fiksnijem«) valutnom reÏimu. finansiranje njihove profesionalne preorijentacije. socijalnih. A to su. 42 1. Konkurentnost i razvoj .Konkurentnost privrede Srbije uske fluktuacije. Brojni su ãinioci koji utiãu na izbor valutnog sistema kojim zemlja moÏe ostvariti dugoroãne privredne ciljeve i istovremeno oãuvati konkurentsku sposobnost svog izvoza. 3) nakon ispunjenja ekonomskih. Ono ‰to istupa. je sledeçe: ‰to je politiãka spremnost za ukljuãivanje u EU manje izraÏena i ‰to je nedoslednost u sprovođenju monetarne i fiskalne politike prisutnija. prihvataju fiksni kurs (odnosno reÏim EMR II. Ono ‰to drÏava treba da uradi je da podstiãe i pomaÏe sve promene koje vode jaãanju produkcione baze i realne konkuretnosti izvoza. Ekonomska. između ostalog. Razume se. Osim toga.

1. drÏavne (javne) finansije i platni bilans. Analiza stanja konkurentnosti 2.1. Peto izdanje u finansijskom raãunu (kapitalnom bilansu) dosledno sledi hijerarhiju finansijskih kategorija. stanje spoljnih finansijskih fondova i obaveza i odgovarajuçih promena koje se događaju u zadatom periodu na planu eksternih finansijskih instrumenata.1. Peto izdanje Priruãnika daje uputstva za kompilaciju podataka za jedan artikulisani skup međunarodnih raãuna koji obuhvata dva dela: merenje spoljnih transakcija (platni bilans) s jedne strane i s druge. Naime. razlikovanje fondova i obaveza. inovacija i kreiranja u domenu finansijskih instrumenata kao novih pristupa u restrukturiranju spoljnog duga. Znaãajne promene i razvoj međunarodnih transakcija usledile su nakon tog vremena. prihoda i tekuçih transfera. Analiza stanja konkurentnosti 43 . Takođe je enormno narastao obim međunarodne trgovine uslugama. Preciznije. vrste finansijskih instrumenata. Takođe je napravljena jasna razlika između roba. Sve je to impliciralo promene u tretmanu i klasifikaciji transakcija u okviru strukture raãuna platnog bilansa. bankarstva. godine.Konkurentnost privrede Srbije 2. promene vrednosti i druga prilagođenja relevantnih finansijskih instrumenata. Platni bilans i dinamika spoljnotrgovinske razmene 2. Platni bilans Srbije 2. drÏavnih finansija i platnog bilansa. VaÏna razlika u odnosu na ãetvrto izdanje je i u tome da su svi kapitalni transferi u tekuçem bilansu (u okviru platnog bilansa) iskljuãeni. a ukljuãeni u jedan pro‰ireni i preimenovani kapitalni i finansijski bilans (raãun). Metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (peto izdanje uputstava) 1) Konceptualne napomene âetvrto izdanje Priruãnika ("Manual") uputstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) kojima se reguli‰e statistika međunarodnih ekonomskih odnosa (platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije) publikovano je 1977. usluga. (SNA . U okviru ovog sistema. Ne manje vaÏan motiv za peto izdanje priruãnika je bilo prilagođavanje novom sistemu nacionalnih raãuna iz 1993. One su bile rezultat liberalizacije finansijskih trÏi‰ta. 1993).1. Najveçi napredak petog izdanja Priruãnika (u odnosu na ãetvrto) je o‰trije razgraniãenje unutar skupa artikulisanih međunarodnih raãuna. Tako je u najveçoj meri saãuvan kontinuitet u strukturi platnog bilansa kao i u standardima koji se u okviru platnog bilansa primenjuju. Jasno je da je MMF odgovorio potrebi harmonizacije (prilagođavanja SNA) u okviru sopstvenog statistiãkog sistema. MMF brine o razvoju statistike novca. Ove promene odraÏavaju transakcije. statistiãki sistem MMF-a obuhvata nacionalne raãune. sektora. Sistem nacionalnih raãuna (SNA) je u nadleÏnosti Ujedinjenih nacija i regionalnih organizacija zaduÏenih za statistiku i odgovarajuçe standarde.1. glavne promene u konceptu platnog bilansa u odnosu na ãetvrto izdanje Priruãnika se sastoje u sledeçem: (1) Jasno razlikovanje je napravljeno 2.1. Preporuke MMF-a za platni bilans u petom izdanju ne menjaju generalne principe i zadrÏavaju osnovni teorijski okvir. finasijsku statistiku.sistem of National Accounts. kratkoroãnih i dugoroãnih finansijskih instrumenata. U domenu usluga pro‰irena je klasifikacija sa ciljem detaljnije dezagregacije saglasno Generalnom ugovoru o tarifama i trgovini ("General Agreement of Tariffs and Trade").

reprogram. 'tajminga' (vremenskog razgraniãenja) i reinvestiranog prinosa na direktne investicije. (2) Finansijski sektor. 44 2.Konkurentnost privrede Srbije između transakcija i ostalih promena (valuacije. 2) Spoljni sektor (platni bilans) u kontekstu op‰teg sistema distribucije podataka (GDDS . Problemi prikupljanja i kompilacije podataka o finansijskim tokovima i fondovima su sve veçi u uslovima pojednostavljenja ili abolicije kontrole monetarne razmene kao i progresivne deregulacije nacionalnih finansijskih trÏi‰ta. pa je novi kapitalni bilans redizajniran kao kapitalni i finansijski bilans (raãun). Analiza stanja konkurentnosti . Saglasno SNA sistemu. Dodatna komplikacija javlja se kod nekih zemalja u sferi spoljnog zaduÏenja i novih aranÏmana vezanih za otpis. (4) Komponente transakcija u oblasti usluga su pro‰irene tako da reflek- tuju doprinose razliãitih međunarodnih pogodnosti razvoju kodifikovanih lista koje odgovaraju zahtevima razliãitih statistiãkih sistema. (2) Veç je nagla‰eno da peto izdanje uspostavlja maksimalno harmoniãnu vezu između platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije. na primer. Peto izdanje. U ãetvrom izdanju prihodi od rada i nefinansijskih dobara (svojine) bili su grupisani sa transakcijama od drugih usluga (osim od pomorstva. znaãajno pro‰iruje i upotpunjava i restrukturira obuhvat finansijskih tokova i fondova. (3) Fiskalni sektor. identiãno su tretirani baziãni principi: rezidentnosti."GENERAL DATA DISSEMINATION SYSTEM") MMF je artikulisao Op‰ti sistem distribucije podataka koji obuhvata ãetiri sektora statistiãkog praçenja: (1) Realni sektor (Sistem nacionalnih raãuna). reklasifikacije i druga prilagođavanja). putovanja i transporta) a investicioni prihodi bili su posebno situirani. sa druge. transakcije i druge promene impliciraju promene u fondovima ali je platni bilans iskljuãivo refleksija transakcija. Ove promene su usmerene s jedne strane na uporedivost statistiãkog sistema MMF-a i SNA sistema a. Ovde je od znaãaja distinkcija između tekuçih i kapitalnih transfera. i Sistema nacionalnih raãuna s druge. s jedne strane. povezuje tokove platnog bilansa i stanje fondova i obaveza obuhvaçenih međunarodnom investicionom pozicijom. refinansiranje dugova. veç kao prilagođavanja koja afektiraju međunarodnu investicionu poziciju. (3) U tekuçem bilansu napravljeno je jasno razgraniãenje između međunarodnih transakcija u sferi usluga i transakcija u domenu prihoda. Peto izdanje segregira ukupne prihode na dva dela: kompenzacije zaposlenih (rada) i investicioni prihod (prinos). kao ‰to je veç reãeno. takođe. neto izdanje u platnom bilansu ne tretira alokaciju ili poni‰tenje specijalnih prava vuãenja ili monetizaciju i demonetizaciju zlata. Ovo odgovara SNA sistemu u domenu veze između raãuna prihoda i finansijskog raãuna u okviru platnog bilansa a. uvedene su suplementarne klasifikacije za obuhvat izuzetnih finansijskih transakcija i drugi analitiãki znaãajni detalji). Ovakav razvoj je uslovio zamagljivanje razlikovanja dugoroãnih i kratkoroãnih maturiteta i oteÏanu identifikaciju rezidentnih odnosno nerezidentnih transakcija. Ovi instrumenti su dobrim delom usmereni na poveçanje sekuritizacije (obezbeđenja) fondova. na prilagođavanje dostignutom razvoju i bogatstvu finansijskih instrumenata. valuacije. Peto izdanje je preorjentisalo klasifikaciju finansijskog raãuna tako da obuhvati nove finansijske instrumente (obuhvat portfolio investicije je pro‰iren radi ukljuãenja kratkoroãnih i dugoroãnih obezbeđenja. (4) Spoljni sektor (ekonomski odnosi sa inostranstvom). Tako.

trgovinski bilans.U raãunu tekuçih transakcija.Kao ‰to je reãeno. . Uz platni bilans obavezni su podaci o rezervama a. bilans raãuna tekuçih transakcija).podaci o robnoj razmeni. kako je nagla‰eno u prvom odeljku. rezerve i druge finansijske i kapitalne transakcije. 3) SiÏe najvaÏnijih novina u statistici platnog bilansa Peto izdanje Priruãnika uputstava MMF-a za uvođenje statistike platnog bilansa (kraçe: Priruãnika za platne bilanse . podstiãe se prikupljanje i distribucija podataka o spoljnom dugu i servisiranju duga za celokupnu privredu. sektore.Priruãnik sadrÏi pro‰iren kapitalni bilans koji je nazvan raãunom kapitalnih i finansijskih transakcija. (2) raãun finansijskih (kapitalnih) transakcija. prema osnovnoj strukturi platnog bilansa: (1) raãun tekuçih transakcija (uvoz i izvoz roba i usluga.Izvedene su jasne veze između neizmirenog salda inostranih finansijskih potraÏivanja i dugovanja i odgvarajuçih promena ovih inostranih finansijskih instrumenata. bilans raãuna tekuçih transakcija.Konkurentnost privrede Srbije Sveobuhvatni okvir indikatora (podataka) za spoljni sektor predstavlja platni bilans. ukoliko je od znaãaja. Op‰ti sistem diseminacije podataka zahteva godi‰nju periodiku kompilacije podataka platnog bilansa a kvartalna periodika se snaÏno podrÏava. . bilans tekuçih transakcija je redefinisan tako da iskuljuãuje transfere kapitala. .agregati platnog bilansa. prihoda i tekuçih transfera. RaspoloÏivost godi‰njih podataka se mora obezbediti najkasnije za 6 meseci od zavr‰etka referentne godine. Podaci o međunarodnim rezervama su bitan element u postupku analize spoljne pozicije zemlje.međunarodne (devizne) rezerve. celokupni bilans. Op‰ti sistem diseminacije podataka o spoljnom sektoru podrazumeva izradu i diseminaciju celokupnog opsega raãuna platnog bilansa koji ukljuãuje: uvoz i izvoz roba i usluga. (3) druge namene. kao i razlikovanje dugoroãnih i kratkoroãnih instrumenata. Op‰ti sistem disaminacije podataka podstiãe izradu podataka o međunarodnoj investicionoj poziciji i o spoljnom dugu celokupne ekonomije. . .BPM 5). Podaci vezani za platni bilans treba da obuhvate sve transakcije privrede sa nerezidentima. Analiza stanja konkurentnosti 45 . Time je implicirano sakupljanje i diseminacija detaljno razrađenih (klasifikovanih) komponenata. . defini‰e kategorije finansijskih instrumenata.Peto izdanje po prvi put obrađuje znaãajnu oblast statistike koja se odnosi na Međunarodnu investicionu poziciju (IIP).Klasifikacija raãuna finansijskih transakcija daje hijerarhijsku strukturu. .Klasifikacije koje se odnose na prihod i transfere u platnom bilansu strogo su usklađene sa klasifikacijama za međunarodnu investicionu poziciju radi veçe analitiãke upotrebljivosti. uvedeno je precizno razgraniãenje između roba. usluga. prihode i transfere.devizni kursevi. znaãajno unapređuje i integri‰e statistiku spoljnog sektora u kontekstu sistema nacionalnih raãuna (SNA 93). Međunarodne rezerve u priruãniku MMF-a o platnom bilansu defini‰u se kao spoljna sredstva koja su lako dostupna monetarnim vlastima i koja se lako kontroli‰u od strane tih vlasti. . U ovom sektoru figuri‰u ãetiri vrste (kategorije) podataka: . . (3) ukupni bilans. . . za: (1) neposredno finansiranje platnih debalansa.Razvoj statistike razmene usluga podrÏan je "Priruãnikom za statistiku međunarodne trgovine uslugama" koji je izradila Komisija UN za statistiku u kontekstu Op‰teg sporazuma o trgovini 2. (2) posredno regulisanje deviznog kursa.

monetarno zlato i specijalno prava vuãenja (SDR. Pored klasiãnih bilansnih informacija o spoljnom potraÏivanju i dugovanju monetarnih vlasti i drÏave. Zbog razliãitih monetarnih sistema ne moÏe se platni bilans koji je do sada vođen za SR Jugoslaviju odnosno Srbiju i Crnu Goru kvalifikovati kao koherentan sa aspekta metodologije MMF-a (prema ãetvrom i petom izdanju Priruãnika). Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Preciznije. odnosno u pro‰losti SR Jugoslavije. od 1999. podaci o uvozu i izvozu roba su bili dovljno aÏurni i kompletni za celinu teritorije Srbije i Crne Gore kao i za same teritorije republika. Finansijske stavke koje ãine ovu poziciju ukljuãuju potraÏivanja od nerezidenata.Konkurentnost privrede Srbije uslugama (GATS). Zbog toga je u platnom bilansu Srbije i Crne Gore. bez Kosova i Metohije) ovla‰çenih za rad sa inostranstvom i podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Crne Gore koje izvodi Savezni zavod za statistiku na osnovu carinskih deklaracija. reã je o pitanju da li çe celokupna razmena i sve transakcije sa Crnom Gorom imati rezidentski ili nerezidentski karakter. Naime. Osnovno pitanje se tiãe rezidentnosti transakcija. kapitalnih i finansijskih transakcija sa Crnom Gorom. (A) Ukoliko bi bila dosledno primenjena regulativa o poslovanju sa inostranstvom za sve transakcije Srbije sa Crnom Gorom. 2. izvr‰ne vlasti i finansijskog sektora (banaka).Statistika spoljnog duga podrÏana je posebnim "Priruãnikom za izrađivaãe i korisnike" koji je izradila međuagencijska radna grupa za finansijsku statistiku (TFFS)."Special drawing rights").1. Ostaje problem da se u ‰to kraçem vremenu uspostavi evidencija i statistika robnog 46 2. Zakon o stranim ulaganjima.2. 'prelaznim pozicijama' odnosno gre‰kama i propustima prema MMF metodologiji. razmene. beleÏe se njihovi vremenski okviri i potencijalni devizni priliv i odlivi. Potreba da se formira statistika platnog bilansa Srbije pro‰iruje korpus pitanja koja treba razre‰iti. .Podaci o međunarodnim rezervama i deviznoj likvidnosti uređuju se koncepcijski u "smernicama za obrazac podataka". kontra stavka za deficit robne razmene Crne Gore sa inostranstvom bila situirana u tzv. izvori i pouzdanost podataka za izradu platnog bilansa Srbije VaÏan zadatak Narodne banke Srbije je utvrđivanje i izrada metodologije za praçenje izvr‰enja platnog bilansa Srbije. dugovanja nerezidentima.1.Međunarodna finansijska pozicija kreira se prvi put u BPM5 i pretstavlja bilans stanja inostrane finansijske pasive i aktive. Metodolo‰ke smernice. tada bi razmena Srbije sa Crnom Gorom bila u celini nerezidentska i sa tog aspekta metodolo‰ka situacija platnog bilansa Srbije bi bila ãista. ali su nedostajali podaci platnog prometa banaka u Crnoj Gori sa inostranstvom i samim tim nedostajala je statistika kapitalnih i finansijskih transakcija. Dosada‰nja statistika platnog bilansa biv‰e SRJ u nadleÏnosti Narodne banke sastojala se od podataka dobijenih iz platnog prometa banaka (na teritoriji Srbije. Postojao je i problem neusklađene evidencije i statistike kapitalnih transfera koja je oslonjena na izvore monetarne vlasti. Analiza stanja konkurentnosti . Zakon o kreditnim odnosima sa inostranstvom. . Takođe je platni bilans za SR Jugoslaviju bio nekompletan zbog nedovoljne statistike razmene usluga sa nerezidentima posebno za Crnu Goru. Na nivou platnog bilansa Srbije i Crne Gore nije postojala kompletna i dovoljna statistika. Ta pitanja tangiraju pravac i stepen harmonizacije dva privredna sistema. odnosno formiranja statistike platnog bilansa Srbije. . Zakon o deviznom poslovanju. Zakon o hartijama od vrednosti. u obrascu se evidentiraju i vanbilansne aktivnosti. Zakon o pranju novca i drugi propisi u poslovanju sa inostranstvom. tj.

Statistika spoljno-trgovinske razmene za celinu Srbije i Crne Gore kao i posebne derivacije za Srbiju i Crnu Goru uredno funkcioni‰e zahvaljujuçi informatiãkoj infrastrukturi. To bi omoguçilo da Narodna banka Srbije raspolaÏe podacima po svim osnovama platnog prometa sa Crnom Gorom.Konkurentnost privrede Srbije prometa Srbije sa Crnom Gorom na bazi carinske deklaracije. (5) Statistika platnog bilansa Srbije bitno je uslovljena koracima u harmonizaciji dva privredna sistema koji mogu biti konvergentni ili divergentni. (B) Ukoliko bi harmonizacijom dva sistema. razvijenim aplikacijama za odrÏavanje i kompilaciju baze podataka i specijalizovanom statistiãko-analitiãkom kadru. treba evidentirati u Narodnoj banci Srbije. To svakako podrazumeva uspostavljanje carinskog reÏima na administrativnoj granici Srbije i Crne Gore. U domenu je sistemskih re‰enja na kom nivou bi ta statistika bila organizovana (Srbije ili Srbije i Crne Gore).). transporta. To je i razlog vi‰e za centralno vođenje statistike spoljno-trgovinske razmene. (3) Kreditne transakcije koje bi se obavljale sa Crnom Gorom. Br. Kako podaci banaka ne obuhvataju sve transakcije (kod turistiãkih usluga. da u izve‰tavanju Narodne banke Srbije primene ‰ifarnik osnova naplate. (C) Uslovni platni bilans Srbije podrazumeva određena kvazi-re‰enja i definicije u datim okolnostima: Definicije 2. list SRJ. (4) Poseban problem je statistika prometa u turizmu. Statistike (savezna i statistika Srbije i Crne Gore) treba da uvedu istraÏivanja o potro‰nji turista (koja su u pro‰losti postojala) i da izrade metodologiju bilansa turistiãke potro‰nje. Takođe se mora re‰iti pitanje odrÏavanja baza podataka i odgovarajuçe statistike spoljnotrgovinske razmene za celinu Srbije i Crne Gore (u kontekstu međunarodnog subjektiviteta i centralne statistike zajednice) kao i odrÏavanja baze podataka i odgovarajuçe statistike za Srbiju kao celinu. Analiza stanja konkurentnosti 47 . razmena sa Crnom Gorom bila tretirana kao rezidentska ili kao delimiãno rezidentska. obavezu izve‰tavanja Narodne banke treba pro‰iriti i na rezidente koji obavljaju ove transakcije sa Crnom Gorom. plaçanja i prenosa po tekuçim i kapitalnim poslovima. koji se odvija preko banaka. Buduça statistika spoljno-trgovinske razmene svakako bi morala biti centralizovana. Ne baveçi se ovde prognozama o pravcima razvoja privrednih sistema preporuãuje se da Narodna banka Srbije kreira. investicionih ulaganja i dr. U vezi sa takvim razvojem situacije sagledano je sledeçe: (1) Statistiãki obuhvat ekonomske razmene sa Crnom Gorom najpotpunije bi mogao da se odvija preko Narodne banke Srbije i statistiãkih organa. jedan uslovni platni bilans Srbije i odgovrajuçu statistiku.11/01) dopune obavezom poslovnih banaka koje obavljaju platni promet sa Crnom Gorom. tada se nameçu pitanja opravdanosti kreiranja platnog bilansa Srbije (kao i platnog bilansa Crne Gore) odnosno problem definisanja platnog bilansa Srbije. u datim okolnostima. br. list SRJ. 9/01) i uputstvo o naãinu privremenog obavljanja određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ (sl. Takođe bi centralna statistika spoljno-trgovinske razmene morala obuhvatiti uvoz i plaçanja za potrebe vojske i diplomatskih predstavni‰tava. na liniji Zakona o kreditnim odnosima sa inostranstvom. (2) Radi praçenja usluga i ukupnih finansijskih tokova između Srbije i Crne Gore potrebno je da se posto- jeçi Zakon o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (sl.

OdrÏavanje baze i kompilacija ovih podataka mora biti zdruÏeno sa postojeçim sistemom statistike spoljnotrgovinske razmene u statistiãkim organima. godinu. upodobljena je shema iz petog izdanja Priruãnika MMF-a (Balance of Payments: Standard Components and Additional Detail). a podaci o plaçanjima preko institucije koja çe biti nadleÏna za ta plaçanja). u tekuçim trasakcijama (raãun tekuçih transakcija) bilo je situirano i pokriçe za trgovinski deficit Crne Gore prema Srbiji. (6) U platnom bilansu SR Jugoslavije odnsno Srbije i Crne Gore koji je radio MMF (na bazi podataka Narodne banke Jugoslavije) npr. i 2002. Zato je neophodno konstruisati polaznu shemu na vi‰im nivoima agregacije koja omoguçuje derivaciju podataka na bazi postojeçih izvora ili određene procene. U svakom sluãaju. To ne odgovara konceptu platnog bilansa za Srbiju i Crnu Goru jer to pokriçe treba situirati u bilansu kapitalnih i finansijskih transakcija odnosno na posebnoj poziciji u tom bilansu.1.Konkurentnost privrede Srbije i re‰enja moraju biti u najveçoj moguçoj saglanosti sa metodologijom MMF-a prema petom izdanju Priruãnika. (2) Evidentiranje platnog prometa sa Crnom Gorom po svim osnovama kao i kreditne transakcije moraju se obezbediti kroz obavezu izve‰tavanja centralne banke od strane banaka i rezidenata koji ove transakcije obavljaju. (3) Podaci o uvozu i plaçanjima za potrebe Vojske SCG i diplomatskih predstavni‰tava moraju biti raspoloÏivi Narodnoj banci Srbije. veç bi u raãunu kapitalnih i finansijskih transakcija sadrÏao priliv kapitala po osnovu suficita u razmeni sa Crnom Gorom.1.3. Detaljna shema. koherenciju i obuhvat). koju je razradila sluÏba statistike platnog bilansa Narodne banke Srbije. statistika robnog prometa Srbije sa Crnom Gorom je prioritetna. za 2001. s jedne strane obezbediti kontinuitet postojeçih tokova informacija a sa druge. 2. Pre uspostvljanja te statistike. reformu i razvoj u skladu sa međunarodnim zahtevima i standardima (aÏurnost. rudimentarni platni bilans Srbije ne bi sadrÏao u raãunu tekuçih transakcija ovaj promet. u prvi mah za konstrukciju platnog bilansa Srbije ne moÏe se primeniti jer podrazumeva razvijenu i detaljnu statistiku svih klasifikovanih transakcija. (Podaci o uvozu moraju se slivati preko statistiãkih organa. međutim. samog platnog bilansa) u odnosu na buduça sistemska prilogođavanja. U pristupu formiranja uslovnog platnog bilansa Srbije određeni neophodni koraci i re‰enja su sagledani ili preduzeti: (1) Evidentiranje robnog prometa sa Crnom Gorom na bazi jedinstvene carinske isprave (carinske dekalracije) je neophodno. U platnom bilansu Srbije koji registruje u tekuçem bilansu robni promet Srbije sa Crnom Gorom ovaj agregat kao kontra stavka izostaje. agregati transakcija za potrebe vojske i doplomatije mogu se izvesti primenom odgovarajuçe proporcije koja odgovara raspodeli budÏetskog tereta. Platni bilans Srbije u 2002. Ta re‰enja treba da su maksimalno indiferentna (u pogledu krajnjeg rezultata tj. godini Polazeçi od platnog bilansa Srbije i Crne Gore za 2002. data u prilogu 1. (4) Pri formiranju uslovnog platnog bilansa Srbije (kao i Crne Gore). U tom pogledu neophodno je organizovati i statistiãki sistem koji moÏe. Analiza stanja konkurentnosti . (7) Shema platnog bilansa (osnovi). (5) Za formiranje procena agregata po osnovu plaçanja fiziãkih rezidenata za usluge u oblasti turizma na teritoriji Crne Gore neophodno je uspostaviti preko centralne statistike pribavljanje podataka o turistiãkom prometu i potro‰nji u Crnoj Gori. godinu izveden je aproksimativni platni bilans za Srbiju koji podrazumeva napred navedena ogra- 48 2.

U bilansu CG se javlja 4. međutim. Ova operacija je neutralna u odnosu na bilans tekuçih transakcija (kao i u odnosu na kapitalni bilans). $). moÏe koristiti dok se ne bude evidentirao promet na bazi carinskih deklaracija.$. godinu ta procena je na cca 144 miliona evra. MoÏe se reçi da je taj platni bilans vi‰e odgovarao bilansu Srbije.) Stanje duga i kapitalne transakcije koriguju se prema dostupnim podacima Narodne banke Srbije. dok je u CG «proknjiÏeno» 87 mil. na primer. (96. buduçi da su u celini pokriveni papirima za svaku pojedinaãnu transakcuju. Buduçi da je ta ocena data u martu verovatno je reã o kreditima koji su naknadno proknjiÏeni u NBS. bilans razmene robe i usluga sa inostranstvom pa je u sluãaju Srbije trgovinski deficit manji. €. na‰a procena rashoda prema CG je istog reda veliãine (mada postoji izvesna razlika) zbiru svih prihoda od usluga i prihoda pojedinaca iz Srbije koji su prikazani u platnom bilansu CG (110 mil. Ovi iznosi iskljuãeni su iz priliva i odliva u okviru transfera NBS. Podaci za Kosovo i Metohiju o kapitalnim i finansijskim transakcijama kao i najveçim delom o tekuçim transakcijama nisu raspoloÏivi. Tako. kod FDI ona iznosi 88 mil.$. dok je najnoviji podatak NBS o kori‰çenju dugoroãnih i srednjeroãnih kredita (bez kredita MMF-a) za 79 mil.Konkurentnost privrede Srbije niãenja. odnosno – njeni neto transferi umanjeni su za pripisani neto-izvoz (suficit u opisanoj korekciji robne razmene). Treba naglasiti da postoje razlike u evidenciji Srbije i Crne Gore. U bilansu kapitalno-finansijskih transakcija.4 mil. Ovako ocenjene veliãine (prikazane na pozicijama “neregistrovani izvoz” i “neregistrovani uvoz”) dodaju se izvozu i uvozu Srbije koji su registrovani iz carinskih deklaracija. odnosno na veliãinu “uvoz usluga”. ‰to odgovara podatku u platnom bilansu CG (89 mil.3 mil. Naime. podaci o izvozu CG u Srbiju u 2002. ·to se tiãe usluga. €). kod donacija razlika je 128 mil. u bilansu SCG ova veliãina ukljuãuje finansijske transakcije preko komercijalnih banaka. €). između ocene MMF-a i podataka NBS javljaju se razlike. Reã je zapravo o izvesnoj prekompoziciji platnog bilansa Srbije i Crne Gore koji pak sa svoje strane nije bio potpun za nivo zajedniãke drÏave. €. Menja se. Razlog je taj da se u bilansu Srbije i Crne Gore svi podaci osim stanja spoljnog duga odnose na teritoriju izvan Kosova i Metohije. €) korespondiraju podacima o uvozu Srbije iz CG na bazi odliva preko komercijalnih banaka u Crnu Goru (89. Osnovna operacija u prekomponovanju bilansa Srbije i Crne Gore (SCG) izvedena je na tekuçem bilansu kod “Neto transakcija sa stanovni‰tvom”. 1 Ovo je gruba aproksimacija ali se. zajedniãki bilans je obuhvatao u transakcijama sa stanovni‰tvom samo onaj deo doznaka nerezidenata koje pripadaju Srbiji. Za priliv i otplatu kredita nismo na‰li jasno razgraniãene podatke. u nedostatku boljih informacija.9 mil. € neto-priliva od zajmova. Analiza stanja konkurentnosti 49 . mada je priliv u komercijalne banke u Srbiji iz Crne Gore 302 mil. U aproksimativnom bilansu Srbije iskljuãena je teritorija Kosova i Metohije kao formalno rezidentna teritorija Srbije.$ veçi od ocene MMF-a. 2. U celom raãunu bitna je Crna Gora.$. Ovde smo se opredelili za podatke NBS. na koju otpada 78% priliva i 98% odliva. Uzeli smo da se prilivom komercijalnih banaka iz Crne Gore i Kosova i Metohije moÏe aproksimirati izvoz iz Srbije na te teritorije a odlivom uvoz sa istog podruãja1. odnosno oko 137 miliona USD. ali su “gre‰ke i propusti” umanjeni iskljuãivanjem robnog deficita Crne Gore prema inostranstvu. U bilansu Srbije koriguje se ova veliãina za procenjeni iznos odliva po osnovu turistiãke potro‰nje u Crnoj Gori (za 2002. Druga bitna operacija odnosi se takođe na tekuçi bilans. U vezi sa ovim verovatno çe se javiti potreba da se ovde kori‰çeni podaci naknadno koriguju. ali se u Crnoj Gori kao uvoz iz Srbije knjiÏi 170 mil. Tako.

UKUPAN BILANS 1.175 4. Platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 0 2.3. Narodna banka Jugoslavije ( povećanje .neto 15 .)** -1.) -144 * Gre‰ke i propusti obuhvataju robni uvoz stanovni‰tva.638 1.739 1.Plaćene -158 5.1.1.638 1. TEKUĆE TRANSAKCIJE BEZ ZVANIČNE POMOĆI .403 -96 62 -158 1. godini Ocena izvršenja NBS 2002 I. Oprema 137 2.2.Finansijski krediti** 608 2.2. međuvalutne promene i dr.1.od toga u gotovini 170 II.255 -1.255 V. Strane direktne investicije 475 2. Rashodi -537 2.1.2.2. Registrovan 2. Registrovan -5.027 3. Uvoz roba i usluga -6. Odliv .2.1.1.470 2. Priliv .SALDO -1. Uvoz robe -5.081 389 -5.SALDO 2.111 2.505 5. Ostalo -343 3.neto 253 5.podignuta efektiva sa DRG -370 5.2. Neregistrovano 170 2.288 1. OSNOV Ocena izvršenja PREDLOG 2002 -1.1. Turizam 65 2. Reprodukcija 10 3.4.2.Ostalo 0 III.243 I.3.Nova devizna štednja (iz zemlje) 496 .1.259 2.2.neto 0 5. platni promet sa Crnom Gorom i Kosovom) 137 1. Saldo usluga (2.218 1.148 3. godini u iznosu od 255 mln dolara. Saobraćaj 305 2.2.-2.255 -1.) -3.2. Otkup deviza po menjačkim poslovima .3. FINANSIRANjE (promene deviznih rezervi) -1. Odložena plaćanja po osnovu nafte i gasa 158 6.) 272 2.Obaveze prema građanima po osnovu stare devizne štednje -124 . Saldo doznaka i efektive na DRG 150 5.1. Devizni računi stranih lica . TEKUĆE TRANSAKCIJE .1. Devizni priliv po osnovu Zakona o pl.neto 687 5.2. Otplate glavnice duga po srednjeročnim i dugoročnim kreditima -64 4.) -3. Komercijalne banke ( povećanje .139 -50 15 10 496 617 -124 175 309 1. Ostali kapitalni priliv 964 . Neregistrovano 0 5.neto 10 .420 1.111 -144 50 2.255 1.517 -2. Službena putovanja -70 2.1. Prometu na ter.1.Menjački poslovi (u zemlji) 617 . Prihodi 809 2.638 -91 135 809 65 305 14 255 170 -674 -124 -207 -343 -3. Devizni priliv po osnovu Odluke o držanju deviza 47 6.1.4.279 -6.Loro čekovi .1.-3.neto 368 5.081 1.SALDO -1. Zvanična pomoć 496 . Izvoz roba i usluga 3.doznake i efektive položene na DRG 520 u tome: nova devizna štednja 94 5.463 475 755 608 137 10 -64 0 158 1. Kratkoročni krediti i depoziti .5.3.2.6.013 -3.1.2.1-1.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-1: Ocena izvr‰enja platnog bilansa Republike Srbije u 2002. Korišćenje srednjeročnih i dugoročnih kredita 755 2. Investicioni radovi 14 2. ** sa kreditima MMF-a u 2002.Dobit .1. Bespovratni transferi 496 6. Naplaćene 62 4.1.2.Avansi po osnovu izvoza roba i investicionih radova -50 .1. Neregistrovan ( u koloni 3.729 -5. Analiza stanja konkurentnosti . Ostalo 255 2. Neto faktorski transferi (kamate) -96 4. Neregistrovan ( u koloni 3. SSRJ .5.1. Saldo robne razmene (1.2.1. KREDITNO FINANSIJSKE TRANSAKCIJE .1.2.2. Saldo roba i usluga (3.1. GREŠKE I PROPUSTI/* 210 IV.2. Saobraćaj -124 2. Izvoz robe 2.1. Tekući transferi 1.207 150 520 94 -370 253 687 0 70 47 496 496 170 2.2.124 3.

03 R2=0. 2. januara 1994). jediniãnih tro‰kova rada i fiskalnog optereçenja. DF i α oznaãavaju.838 DF=-5. Dolarska vrednost izvoza (zavisno promenljiva Y) i bazni indeks fiziãkog obima industrijske proizvodnje (nezavisno promenljiva X) jesu serije prvog reda integrisanosti u razdoblju od februara 1994. godina).1. deviznog kursa. a privrednu aktivnost – baznim indeksom fiziãkog obima industrijske proizvodnje za Srbiju i Crnu Goru (baza ovog indeksa je 2002. Dickey-Fullerovu statistiku i nivo znaãajnosti Studentovog testa. Analiza dinamike spoljnotrgovinske razmene U ovom odeljku ekonometrijski çemo ispitati zavisnost između spoljnotrgovinske razmene.269+Yt-1 -2.2.03 koristimo kao obja‰njavajuçu promenljivu u kratkoroãnoj vezi sa mehanizmom za korekciju gre‰ke: ∆Yt =1. i privredne aktivnosti. respektivno. DurbinWatsonovu statistiku.704∆Xt -0.1.94≤t≤03.333et-1+ut 03.586 DW=0.03 R2=0.382 DW=2.350 α=0% Dugoroãna i kratkoroãna veza između dolarske vrednosti izvoza i baznog indeksa fiziãkog obima industrijske proizvodnje za Srbiju i Crnu Goru prikazane su na slikama 2-1 i 2-2. Odstupanja et-1 opservirane Yt-1 od ˆ ocenjene vrednosti Yt-1: et-1 =90.615Xt +et 02. s druge strane.94≤ t ≤ 03. DW. Slika 2-1: Dugoroãna veza izme đu izvoza i industrijske proizvodnje 300 250 Izvoz u milionima dolara 200 150 100 50 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 Indeks industrijske proizvodnje (2002=100) 2. do marta 2003.Konkurentnost privrede Srbije 2.269+2. kointegra- ciona veza: ˆ Yt =Yt +et =-90. Analiza stanja konkurentnosti 51 .615Xt-1 03.202 α=0% gde R2. Međuzavisnost spoljnotrgovinske i privredne aktivnosti Spoljnotrgovinsku razmenu predstaviçemo dolarskom vredno‰çu izvoza Srbije i Crne Gore. s jedne strane. nakon uvođenja Programa monetarne rekonstrukcije (sprovođenje Programa otpoãelo je 24.94≤t≤03. koeficijent determinacije.1. i između njih postoji sledeça dugoroãna.2.

2. Analiza stanja konkurentnosti . uz nepromenjeni fiziãki obim industrijske proizvodnje iz 2002. godine.615x100=171.03 R2=0. 52 2.157 DW=2.03 R2=0.704x0±0. do marta 2003: Yt =1.231).704∆Xt -0. pokazuju da su meseãne promene realne dinarske vrednosti izvoza pozitivno ali slabo korelisane sa promenama realnog kursa dinara (0.140 DW=2.431 α=0% U istom razdoblju je ustanovljena i sledeça linearna veza između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema evru (nezavisno promenljive X): Yt =1.028Xt +et 03.029Xt +et 03.615Xt ).94≤t≤03. godine.457 α=0% kao i sledeça linearna veza između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema korpi valuta sastavljenoj od dolara i evra u srazmeri 0.7 (nezavisno promenljive X): Yt =1.396).156 DW=2. vrednost izvoza iznosiçe 171.333 miliona dolara ako je vrednost izvoza u prethodnom mesecu odstupila za milion dolara naniÏe ili navi‰e od svoje dugoroãne putanje (1.452 α=0% Ove veze.269+2. 2. koje su prikazane i na narednim slikama.1.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-2: Kratkoroãna veza izme đu izvoza i industrijske proizvodnje sa mehanizmom za korekciju gre‰ke 100 80 60 Izvoz u milionima dolara 40 20 0 -20 -40 -60 Ocena -80 -100 -120 III '94 III '95 III '96 III '97 III '98 III '99 III '00 III '01 Opservacija III '02 III '03 Prema ocenjenoj dugoroãnoj vezi (-90.027Xt +et 03. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i kursa Između meseãnih promena realne dinarske vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i realnog kursa dinara prema dolaru (nezavisno promenljive X) ustanovljena je sledeça linearna veza u razdoblju od marta 1994.03 R2=0. ukoliko fiziãki obim industrijske proizvodnje ostane na nivou iz 2002.374≤r≤0.269+2.2. vrednost izvoza u datom mesecu çe porasti ili opasti za 0.333et-1).231 milion dolara svakog meseca (-90.94≤t≤03.333).3:0. Prema ocenjenoj kratkoroãnoj vezi pak (1.94≤t≤03.333x1=±0.

2. prikazana je na slici 2-6. prema kojoj postoji negativna korelacija između jediniãnih tro‰kova rada i izvoza (r=-0.766 α=0% Ova veza.452Xt +et 03.94≤t≤12.1.3.898-1.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-3: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema dolaru 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 70 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 Slika 2-4: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema evru 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 2. 2.379 DW=0. Analiza stanja konkurentnosti 53 . do decembra 2000: Yt =317. godine (nezavisno promenljive X) utvrđena je sledeça li- nearna veza u razdoblju od marta 1994.00 R2=0.616). Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i jediniãnih tro‰kova rada Između meseãnih dolarskih vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore (zavisno promenljive Y) i meseãnih promena realnih dinarskih tro‰kova rada u industriji Srbije po jedinici fiziãkog obima industrijske proizvodnje Srbije i Crne Gore iz 2002.

1. godine (nezavisno promenljive X) ustanovljena je sledeça linearna veza u razdoblju od maja 1994. prikazana je na slici 2-7.585 DW=0.4.765).924 α=0% Ova veza. Analiza stanja konkurentnosti .785Xt +et 05. 54 2.94≤t≤01. Međuzavisnost spoljnotrgovinske razmene i fiskalnog optereçenja Između meseãnih vrednosti izvoza Srbije i Crne Gore u dolarima (zavisno promenljive Y) i petomeseãnih pokretnih proseka promena realnih javnih prihoda Srbije u dinarima po jedinici fiziãkog obima industrijske proizvodnje Srbije i Crne Gore iz 2002.2.03 R2=0. koja ukazuje na negativnu korelaciju između fiskalnog optereçenja i izvoza (r=-0. do januara 2003: Yt =458.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-5: Realni izvoz u dinarima i realni kurs dinara prema korpi valuta 210 190 170 150 Indeks izvoza 130 110 90 70 50 80 90 100 Indeks kursa 110 120 130 Slika 2-6: Izvoz i jediniãni tro‰kovi rada 320 270 Izvoz u milionima dolara 220 170 120 70 70 90 110 130 150 170 190 210 Indeks realnih jediničnih troškova rada u dinarima 2.337-2.

globalizacija ili ekonomija bez granica predstavlja flek2 sibilnost da se nađe najbolje mesto za obezbeđivanje sirovina.1. prvi ãovek “Samsunga”. Cenovna konkurentnost nije vi‰e određujuça izvozna prednost.3. lakoça upotrebe. permanentno ogla‰avanje u medijima. sposobnost zadovoljavanja specifiãnih zahteva potro‰aãa. usluge tokom i posle kupovine.1.3. uvođenje i kori‰çenje EAN2 sistema. zastupanje trgovinskih interesa na‰e zemlje i građenje pozitivnog imidÏa proizvoda kompanije i promocija nacionalnog identiteta. 2. Prema definiciji koju je dao Li Kun Hija. a zatim da se ti proizvodi prodaju na treçem mestu. ambalaÏa. Dakle. vodeçu ulogu imaju industrijski razvijene zemlje. da se potom ode drugde da bi se od tih sirovina napravili finalni proizvodi. potrebno je osposobiti preduzeça da proizvode konkurentnu robu i budu sposobna da se nose sa EAN (European Article Numbering Association) – Evropska asocijacija za numeraciju artikala. veç su se kao znaãajno opredeljujuçi pokazali kvalitativni faktori: dizajn. pomoçu koje razne tehniãke i nacionalne barijere između privreda nestaju. Ova neprofitna organizacija je nastala kao posledica razvoja elektronskih tehnika u trgovini. Svetsko trÏi‰te se s pravom naziva trÏi‰te kvalitetom (»quality market«). pitanje patenata. trgovinska marka (poznatija kao “brand”). Nesmetanoj razmeni roba i usluga razvijenih zemalja sveta u mnogome pomaÏe standardizacija. a preduzeça potvrđuju dominantnu ulogu na svetskom trÏi‰tu. Standardizacija je deo poslovne strategije preduzeça koja se nalaze na trÏi‰tima koja se uveliko globalizuju.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-7: Izvoz i fiskalno optereçenje 280 260 240 Izvoz u milionima dolara 220 200 180 160 140 120 100 80 80 90 100 110 120 130 140 150 Indeks realnog fiskalnog opterećenja u dinarima 2. Svaka savremena kompanija. treba da ima globalnu poslovnu strategiju koja çe joj omoguçiti da se u međunarodnoj razmeni susreçe i uspe‰no nosi sa globalnom konkurencijom. bez obzira na veliãinu ili bran‰u.1. garantni rokovi i po‰tovanje ugovornih obeveza u poslovima izvoza. Analiza necenovnih faktora konkurentnosti 2. koje utvrđuju “pravila igre” u spoljnotrgovinskoj razmeni. pouzdanost i brzina isporuke. Necenovni faktori konkurentnosti – kvalitet Na podruãju međunarodnih ekonomskih odnosa. Analiza stanja konkurentnosti 55 .

ali bitan okret u globalizovanoj ekonomiji je taj ‰to je unutra‰nji sektor trgovine integrisan sa sektorom spoljne trgovine. Potom sledi upoznavanje sa potencijalnom konkurencijom. I sam M. U okviru istraÏivanja oblasti kvaliteta izdvojilo se nekoliko vaÏnih elemenata. i aktivno radi na motivaciji zaposlenih i teÏi definisanju kulture kvaliteta. U nastavku se navode ti elementi: (1) Harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima (2) Sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima . Konkurentna prednost se krije u inovacijama i promenama. Porter ukazuje na globalizaciju kao proces u međunarodnoj trgovini gde se kompanije. Prisutan je i snaÏan uticaj na odnose bilateralne trgovine između zemalja visoke tehnolo‰ke specijalizacije ili natproseãnih inovativnih potencijala mereno na osnovu primene nacionalnih patenanta. Analiza stanja konkurentnosti . shodno tome Porter je dao jedan novi pojam: "kreiranje konkurentne prednosti". a putem koga se mogu nabaviti kvalitetni materijali kojih nema na domaçem trÏi‰tu. a ne drÏave. kao i pozitivnih efekata na konkurentne kapacitete zemlje. Time je zapravo i napravljen zaokret od materijalne ekonomije investicija ka intelektualnoj ekonomiji inovacija.CE znak (6) ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije (7) TQM – proces kontinuiranog pobolj‰anja 56 2.Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini (5) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta .uloga sertifikata o kvalitetu u praksi (3) Inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda (4) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma: . Doskora‰nja međunarodna ekonomija nudila je sliku susretanja nacionalnih ekonomija. B. dok njenu ulogu preuzimaju firme. MenadÏment je taj koji donosi odluku o implementaciji sistema kvaliteta i kontinuirano pomaÏe da se on uspostavi. Uloga menadÏmenta u smislu podr‰ke sistemu kvaliteta u međunarodnoj trgovini je nagla‰ena kroz znaãaj dono‰enja odluke o uspostavljanju i unapređenju sistema kvaliteta. ‰to je ãesta pretpostavka poveçanja proizvodnje i pruÏa moguçnost za izbegavanje konjukturnih poremeçaja na domaçem trÏi‰tu.Sporazum o kontroli robe pre isporuke . ali namera je da se istraÏi samo nekoliko. usmeravanje evidentnog deviznog priliva ka uvozu inputa koji su deficitarni u zemlji. Efekti standardizacije na ukupnu ekonomiju i spoljnu trgovinu se ogledaju kroz pozitivan uticaj na izvoz i uvoz. Sa savremenim kretanjima uloga drÏave se smanjuje. Uloga menadÏmenta u međunarodnoj trgovini po pitanju kvaliteta je da kompleksnije sagledava potrebe pro‰irenja trÏi‰ta i izlazak na svetsko trÏi‰te. javljaju kao nosioci trgovine. unapredi. Između top menadÏmenta i zahteva potro‰aãa nalaze se zaposleni ãija se uloga sastoji u prihvatanju kompanijskih ciljeva koje treba uskladiti sa pona‰anjem i potrebama potro‰aãa.Konkurentnost privrede Srbije konkurencijom na međunarodnom trÏi‰tu koje se uveliko globalizovalo. utoliko çe vi‰e podsticati nove programe i projekte koji çe içi u prilog daljem pobolj‰anju kvaliteta proizvoda i procesa. Aplikativno razumevanje kvaliteta znaãi da glavna briga dolazi od najvi‰eg rukovodstva i usmerena je ka zadovoljenju zahteva kupaca. A. Ukoliko je menadÏment preduzetniãki nastrojen i inovativan.

olak‰ava kontrolu robe.20003 obuhvataju: a. a) Harmonizacija domaçe prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima Harmonizacija domaçe poslovne prakse sa standardima sistema kvaliteta ISO 9000 – 2000 i tehniãkim propisima pokazala se kao neophodna. Standardi ISO 9000 . pobolj‰ava koordinaciju i kontrolu internacionalnih operacija vezano za kvalitet proizvoda. igraju vaÏnu ulogu kod patenata i licenci.ISO) sa sedi‰tem u Îenevi. doprinosi smanjenju carinskih prepreka. bilo da se odnosi samo na pojedine proizvodne jedinice ili cela pre- Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. pod nazivom “Novi standardi JUS ISO 9000” iz 2001. c. ISO 9004 – 2000 – Sistemi 3 4 menadÏmenta kvaliteta – Uputstva za pobolj‰anje performansi. ISO 9001 – 2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Zahtevi. godine. Ova organizacija predstavlja svetsku federaciju nacionalnih institucija za standardizaciju. naroãito kod malih i srednjih preduzeça koje imaju ograniãene R&D4 resurse i vlasni‰tvo. ponudio je prevode ISO standarda. istraÏivanje i razvoj. jer je preko 70 zemalja prihvatilo modele porodice ovih standarda i uskladilo svoje nacionalne standarde sa njima. a svaka ãlanica delegira svoje predstavnike u onaj komitet za ãiji rad je zainteresovana. Dosada‰nji efekti uvođenja standardizacije govore da Savezni zavod za standardizaciju aktivno radi na usklađivanju ovih propisa. Tako su i one poãele da pridaju znaãaj standardizaciji. to su CEN. Analiza stanja konkurentnosti 57 . Cilj dono‰enja ovih standarda je unapređenje strate‰kog naãina upravljanja preduzeçem. godine i ponudio usklađen broj termina. Na regionalnom nivou. Pozitivna strana standardizacije je u‰teda tro‰kova proizvodnje. R&D – research and development. olak‰ava prenos ideja i iskustava. Stoga harmonizacija propisa o standardizaciji na‰e zemlje predstavlja kljuã prisustva i opstanka na međunarodnom trÏi‰tu kako bi na‰a zemlja mogla da bude ravnopravan konkurent.Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike. Naime. a potom konstatacije dokle se stiglo po ovom pitanju u domaçim preduzeçima i ‰ta treba uraditi u buduçnosti da bi se ovi zahtevi zadovoljili. ISO 9000 – 2000 – Sistem menadÏmenta kvaliteta – Osnove i reãnik. Oni su takođe osnova planiranja poslovanja i propagatori inovacija i istraÏivanja u ranom stupnju. godine. 2. Standarde ISO 9000 – 2000 usvojila je Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization of Standardization . verziju iz 2000. Određen broj preduzeça harmonizovao je svoje poslovanje u skladu sa standardima ISO 9000. ISO standardi su doÏiveli veliki uspeh u svetu. a u izvozu se standardi koriste kao instrument za postizanje i osiguranje udela na globalnom trÏi‰tu. takozvanih ãlanica ISO. promocije. Evidentnan je uãinak standarda na tehniãki progres tako ‰to usklađuju tehnolo‰ke promene. pridobijanje poverenja proizvođaãa na trÏi‰tu i predstavlja osnovu za osiguranje kvaliteta proizvoda. to nije moglo da se ne odrazi na zemlje u razvoju ili pak one nerazvijene. Prisutan je i izvestan broj tehniãkih propisa koje je neophodno zadovoljiti kao uslove bez kojih se ne moÏe obavljati uspe‰no poslovanje.Konkurentnost privrede Srbije U daljem tekstu sledi detaljnija analiza ovih elemenata koji doprinose unapređenju kvaliteta u Srbiji. a zamenila je verziju iz 1994. Rad na pripremanju standarda odvija se i u ISO tehniãkim komitetiama.i CENELEC . b. od kada je pokret kvaliteta dobio snaÏni zamah u zemljama u razvoju.

u Rusiji GOST. Najuspe‰niji proizvodi su svakako originalni proizvodi koji zadovoljavaju ciljne grupe potro‰aãa. u Nemaãkoj je to TÜF.uloga sertifikata o kvalitetu u praksi Sertifikovan sistem kvaliteta podrazumeva da postoji Sertifikat. Postavlja se pitanje da li je u na‰oj zemlji oduzet neki sertifikat? Da li preduzeça imaju sertifikate izdate od stranih sertifikacionih tela. u Japanu JIS. Anketom treba da se stekne uvid u kolikoj meri je privreda Srbije osposobljena da zadovolji zahteve potro‰aãa. Jugoslovenski Savezni zavod za standardizaciju je u na‰oj zemlji ovla‰çen za izdavanje sertifikata. Sertifikovan sistem kvaliteta ima i svoje marketin‰ke efekte tako ‰to pozitivno utiãe na “goodwill”. U sledeçoj fazi je potrebno kontinuirano unapređivati poslovanje preduzeça koje çe voditi ka nagla‰avanju izvozne orijentacije i neophodnoj međunarodnoj konkurentnosti. ukoliko se radi o specifiãnim zahtevima5. PS 9000 i PS 9100. Na primer. veç je treba stalno odrÏavati. General Motors. funkcionalnosti. To zapravo predstavlja op‰te zahteve inostranih potro‰aãa. Punovpravno ãlanstvo Saveznog zavoda za standardizaciju u Međunarodnoj organizaciji rada omoguçava praçenje promena na međunarodnom nivou u ovoj oblasti. ISO 9004 i sl. u Francuskoj AFNOR. da su radnici motivisani i osposobljeni. postojanje ogromnog broja domaçih standarda koji imaju obaveznu primenu. koji su to zahtevi i ‰ta treba Drugi primer specifiãnih standarda koji se moÏe navesti je u oblasti farmacije. stoga ‰to je to znak da je sam proces proizvodnje u sklopu sistema kvaliteta. Dakle potrebno je na nacionalnom nivou revidirati postojeçe standarde.Konkurentnost privrede Srbije duzeça. umnogome zahtevaju sertifikovan proizvod. koji su definisali organizovanost njihovih dobavljaãa. b) Sertifikacija kvaliteta na‰ih preduzeça i veza sa izvoznim rezultatima . standardi velike trojke proizvođaãa automobila FORD. a svaka od njih ima svoj znak kvaliteta.). Analiza stanja konkurentnosti . ukoliko se uzmu u obzir tehniãka re‰enja koja oni defini‰u. Proizvod koji se proizvodi u sklopu sertifikovanog sistema kvaliteta zadovoljava zahteve kupca u pogledu bezbednosti i pouzdanosti znaãajnim za ljudsko zdravlje. jer ona nije jednom za svagda data. sertifikat moÏe biti oduzet. odnosno potvrda o priznavanju sistema kvaliteta u okviru pomenutih modela kvaliteta (ISO 9001. Pritom se mora uzeti u obzir i provera sertifikata koja se vr‰i svake tri godine i ukoliko se pokaÏe da je do‰lo do pada nivoa kvaliteta i da on ne odgovara postojeçim standardima. da su zadovoljeni principi timskog rada. zapravo predstavlja svojevrsne barijere u trgovini. Na primer. Chrysler. a pritom su i zastareli. 58 2. efikasnosti i garantovanog roka trajanja koji je naznaãen u deklaraciji. da je tehnolo‰ki postupak savremen uz uvaÏavanje inovacija. Sa druge strane. kao ‰to su na primer QS – 9000. a ako imaju od kojih? Da li je menadÏment pruÏao podr‰ku uspostavljanju sistema kvaliteta? Da li je i u kojoj meri priznat sertifikat SZS? c) Inostrani kupci i njihovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda Inostrani kupci. bilo da se radi o velikim dobavljaãima. a na nivou preduzeça podsticati ‰irenje implementacije ISO standarda. Anketa treba da pokaÏe koliko je na‰ domaçi sertifikat priznat u svetu i koliko je sertifikacija proizvoda pomogla domaçim izvoznicima prilikom plasmana robe na inostranom 5 trÏi‰tu. Uobiãajeno je da svaka zemlja ima svoje sertifikaciono telo koje izdaje potvrde o sistemu kvaliteta. tada se primenjuju standardi velikih proizvođaãa. ili pak individualnim potro‰aãima. uskladiti ih sa međunarodnim.

str. • rastuçi pristup trÏi‰tima. gde preduzeça koja plasiraju najbolje proizvode po najpovoljnijim cenama . Beograd. priznajuçi potrebu zemalja u razvoju za tim sredstvom sve dok je neophodno da bi se izvr‰ila verifikacija kvaliteta. ukljuãujuçi i devizni kurs i finansijske uslove i/ili carinsku klasifikaciju roba koje çe se izvesti na teritoriju ãlanice korisnice". najvaÏniji elementi sektorskih sporazuma u okviru Finalnog akta Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora su: industrijski proizvodi. kroz liberalnu trgovinsku politiku koja omoguçava nesmetani protok robe i usluga. cene. sa sedi‰tem u Îenevi. Koliko je kupoporodajnih ugovora sklopljeno zahvaljujuçi JUS ISO 9000? Da li su postojale barijere prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora zbog nedostatka sertifikata o kvlaitetu? Da li je bilo vraçene robe? Da li su preduzeça uvidela vezu između sertifikovanog sistema kvaliteta i izvoznih rezultata? d) WTO i izdvajanje dva sporazuma u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma: .Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini “Svetska Trgovinska Organizacija World Trade Organization (WTO) je pravni i institucionalni osnov multilateralnog trgovinskog sistema. pregovore i re‰avanje sporova. iz ãega proizilazi da međunarodni sistem nije formiran samo za razvijene zemlje. Analiza stanja konkurentnosti 59 . 1. i istovremeno nacionalne privrede. Ovaj Sporazum defini‰e kontrolu robe pre isporuke. • stvaranje moguçnosti za otvorenu trgovinu. Institut ekonomskih nauka. gde WTO nije institucija slobodne trgovine jer dopu‰ta carine i.”6 Svetska trgovinska organizacija. 6 7 • podsticanje razvoja i ekonomskih reformi. veç podstiãe i zemlje u razvoju u procesu ekonomskih reformi ka trÏi‰nim sistemima. druge vidove za‰tite.multiplikuju profit.Svetska trgovinska organizacija. Beograd. u ograniãenim sluãajevima. WTO . • promovisanje otvorene i fer konkurencije. poslodavcima. Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora. str. usluge. kvantiteta i cene uvezene robe. osnovana je na sledeçim principima: • trgovina bez diskriminacije. U Sporazumu o kontroli robe pre isporuke7 postoji teÏnja ka “izvr‰avanju dalje liberalizacije i ekspanzije svetske trgovine” uz konstataciju da jedan broj zemalja u razvoju pribegava kontroli robe pre isporuke. zaposlenim licima i potro‰aãima obezbedi poslovno okruÏenje koje çe doprinositi unapređenju trgovine. U okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora izdvojila su se dva sporazuma koja mogu imati uticaj na međunarodnu trgovinu: • Sporazum o kontroli robe pre isporuke i • Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini. kvantiteta. WTO je istovremeno i mesto gde se trgovinski odnosi među zemljama razvijaju kroz zajedniãku debatu.Sporazum o kontroli robe pre isporuke . 2.Konkurentnost privrede Srbije uãiniti u buduçnosti kako bi se ovi zahtevi ugradili u proizvode ili uslugu i doprineli konkurentosti preduzeça. Osim toga. poznatija kao klauzula najpovla‰çenije nacije. poljoprivredni proizvodi. 1996. Institut ekonomskih nauka. koji predstavlja teÏnju da se investitorima. 212. trgovinski aspekt intelektualne svojine i uslovi za strana ulaganja koja utiãu na trgovinu. koja obuhvata "one aktivnosti koje se odnose na verifikaciju kvaliteta. Ona predviđa osnovne ugovorne obaveze kojima se utvrđuje kako vlade treba da formuli‰u i primenjuju domaçu regulativu u oblasti trgovine. tekstil i odeça. 1996.

Ovaj proces se odvija uz po‰tovanje Kodeksa dobre prakse koji po‰tuju i lokalni. da za‰titi zdravlje i Ïivot ljudi. str. Analiza stanja konkurentnosti . kontrola ne moÏe izvr‰iti na datoj carinskoj teritoriji ili je to rezultat dogovora obe strane. oznaãavanjem i obeleÏavanjem. da se omoguçi svakoj da za‰titi svoje bezbednosne interese i naglasi doprinos koji međunarodna standardizacija moÏe da ãini na transferu tehnologije iz razvijenih u zemlje u razvoju. konkurentnost preduzeça. tako i nevladini regionalni organi vlasti. ãije je ãlanstvo otvoreno za sve ãlanice i ãija jedna od priznatih aktivnosti pripada oblasti standardizacije. 129. U procesu harmonizovanja tehniãkih propisa koje vr‰e međunarodni organi za standardizaciju. ovaj Sporazum predviđa: "âlanice korisnice çe osigurati da se kontrola kvantiteta i kvaliteta robe obavlja saglasno standardima koje defini‰u ugovorom kupac i prodavac. Drugi sporazum koji je od vaÏnosti je Sporazum o tehniãkim preprekama (barijerama) u trgovini8. u delu Obaveze ãlanica korisnica. Ukoliko to nije." Cilj je da se za‰tite zemlje od "prikrivenog ograniãavanja međunarodne trgovine". ili çe tek usvojiti. koji ima za cilj da obezbedi tehniãke propise i standarde. Kontrolu robe pre isporuke obavljaçe "Agencija za kontrolu robe pre isporuke". U takvom okruÏenju. da za‰titi okolinu. sve vi‰e çe zavisiti od uspostavljanja sistema kvaliteta ISO 9000 i ISO 14000. obaviçe se na carinskoj teritoriji gde je roba proizvedena. njegovih proizvoda i usluga. Svako preduzeçe koje Ïeli samostalno da nastupi mora da bude globalni konkurent. koje neçe stvarati nepotrebne prepreke u trgovini. dakle od međunarodne standardizacije ‰to dolazi do izraÏaja na svetskom trÏi‰tu. u punoj meri uãestvovaçe zemlje ãlanice u vezi sa onim proizvodima za koje su usvojile. Međunarodni standard je onaj koji je usvojen od strane vladinih ili nevladinih organa. Ukoliko se. off-set aranÏmani. priznajuçi da ni jedna zemlja ne bi trebalo da bude spreãavana u preduzimanju mera koje su joj potrebne da osigura kvalitet svoga izvoza. Kontrola robe pre isporuke. tehniãke propise. tj. zbog sloÏenosti prirode proizvoda. Ovaj Sporazum predviđa da "tehniãki propisi i standardi.Konkurentnost privrede Srbije U âlanu 2.. preostaju mu sloÏeni oblici poslovanja (loan-poslovi. obavlja se na carinskoj teritoriji sa koje se izvozi roba." Po pitanju standarda. kako vladini. kaÏe se: "âlanice korisnice çe se osigurati da se aktivnosti kontrole robe pre isporuke obavljaju na nediskriminatoran naãin. ukljuãujuçi izdavanje jasnog nalaza o ãinjenicama ili zapisnika o neizdavanju. 8 Ibid. Ovaj sporazum predstavlja direktnu primenu međunarodnih standarda ISO 9000. Ïivotinja i biljaka.. kao i da çe se. a podrazumeva bilo koju agenciju sa kojom je ãlanica zakljuãila ugovor o obavljanju aktivnosti kontrole robe pre isporuke ili ju je ovlastila da obavlja takve aktivnosti. kao i procedure procene usagla‰enosti sa tehniãkim propisima i standardima. 60 2. ukljuãujuçi zahteve u vezi sa pakovanjem. ne stvaraju nepotrebne prepreke međunarodnoj trgovini. kao i testiranje i procedure dozvola. te da su procedure i kriterijumi koji se primenjuju u obavljanju takvih aktivnosti objektivni i primenjeni na jednakoj osnovi za sve izvoznike na ãiju robu primenjuju date aktivnosti. primenjivati relevantni međunarodni standardi". Sporazumom se podstiãu zemlje da koriste međunarodne standarde u onim sluãajevima kada to njima odgovara u cilju pobolj‰anja efikasnosti proizvodnje i olak‰anja međunarodne trgovine. u odsustvu takvih standarda.

U kontekstu međunarodnih ekonomskih odnosa. Dakle. standardizacija je osnova za uklanjanje tehniãkih i drugih barijera u prometu robe i usluga. veç i usagla‰enost na‰ih sa međunarodnim. a ne niskim cenama. mora znati da je takav proizvod usagla‰en sa zahtevima direktiva Evropske unije. Na‰a zemlja moÏe pristupiti potpisivanju navedenih Sporazuma tek sa pristupanjem u ãlanstvo WTO koje bi automatski znaãilo i po‰tovanje njenog prvog principa. falsifikovane robe. No. Kako je Jugoslavija bila ãlanica GATT-a. Svaki potro‰aã. uslov za bilo kakvu trgovinu sa inostranstvom nisu samo ugovori. franchising). tj. uslova skladi‰tenja. kako bi saradnja sa WTO trebala da unapredi kvalitet proizvoda i poveça izvoz i uvoz robe. ambalaÏu i prateçu dokumentaciju. ona je osnovni element za stvaranje međunarodnih sistema obezbeđenja kvaliteta i moçno sredstvo za‰tite nacionalnih interesa u robnoj razmeni. izmenjenu opremu. e) TrÏi‰na dimenzija kvaliteta . nastala iz GATT-a. predstavlja zadatak vi‰e pored određivanja carinskih kvota. a smisao je da nadleÏne vlasti mogu da prepoznaju da se radi o proizvodu koji je pu‰ten u promet. Ovaj znak se nanosi na uređaj. to bi prilagođavanje koje vodi ka prihvatanju ovih sporazuma. kada na proizvodu ugleda znak “CE”.CE znak Kao ‰to je veç reãeno. Analiza stanja konkurentnosti 61 . Praktiãno. a to je trgovina bez diskriminacije. bilo je za oãekivati da çe po principu automatizma postati ãlan WTO. direktivama i sistemom kvaliteta. koji zapravo predstavlja simobol trÏi‰ne dimenzije kvaliteta. za‰tite Ïivotne sredine i zdravlja korisnika. zajedniãka ulaganja. Isto tako. kontrolama i prikrivenog ograniãavanja međunarodne trgovine onako kao ovi sporazumi predviđaju. bilo neophodno sprovoditi kako bi se na‰a zemlja ‰titila od nekvalitetne robe. tro‰kova leÏarine robe i sliãnih poslova u nadleÏnosti carinskih organa. WTO je organizacija koja reguli‰e pravila u okviru svetskog trgovinskog sistema. Ta prilika je propu‰tena i za oãekivati je da çe sada uslovi prikljuãenja ovoj organizaciji biti mnogo stroÏi i kompleksniji. obavezne za zemlje ãlanice u pogledu ciljeva i rezultata. 2.Konkurentnost privrede Srbije lizing. nema izvoza bez kvaliteta ni kvaliteta bez odgovarajuçih standarda. obavezno je pridrÏavanje proporcija (videti sliku 2-8). Koncept kvaliteta Evropske unije pored poslovne dimenzije i dimenzije kvaliteta Ïivota. sadrÏi i trÏi‰nu dimenziju – gde se na otvorenom svetskom trÏi‰tu u uslovima slobodne konkurencije vodi borba za ostvarenje pozicija kvalitetom. Slika 2-8: Znak “CE” Pri umnoÏavanju ovog znaka. ali je izbor naãina i forme primene pravo i obaveza svake zemlje ãlanice. ova nova uloga carine da ‰titi zemlju od nekvalitetne robe. Kao svojevrstan doprinos takvoj borbi za kvalitet je znak “CE”. evropskim standardima. Vlade drÏava ãlanica prenose direktive9 svoje zakonodavstvo i omoguçavaju uvoz usagla‰enih proizvoda. prema preporuci autora. poznatija kao klauzula najpovla‰çenije nacije. sa zahtevima koji se odnose i primenjuju na “taj tip” proizvoda u pogledu bezbednosti. u 9 Direktive su zakonski akti EZ.

kvaliteta i ekolo‰kog uticaja. Ovaj simbol treba da bude praçen: • nazivom ili identifikacionim znakom proizvođaãa. proizvođaãi çe moçi da koriste kako bi pokazali da je njihov proizvod u skladu sa evropskim standardima u pogledu bezbednosti. putem ankete treba da se ustanovi da li se razmi‰lja o uvođenju Keymarka i na osnovu toga ustanovi kojom dinamikom treba podsticati rad na uvođenju ovog znaka. a stavljanjem znaka “CE” na proizvod. priznate su automatski u svim zemljama ãlanicama. Ukoliko se na proizvod primenjuje vi‰e njih. f) ISO 14000 – standardi iz oblasti ekologije Serija op‰tih standarda ISO 14000 za upravljanje za‰titom Ïivotne sredine. druge moraju obaviti odgovarajuçe organizacije. omoguçava se slobodno cirkulisanje na celoj teritoriji Evropske unije. koncepta odrÏivog razvoja i za‰tite ljudi kao jednog od globalnih ciljeva ekonomskog razvoja. Prema njima određuje se kontrola koja treba da se izvr‰i na proizvodu ili procesu proizvodnje pre pu‰tanja na trÏi‰te. Termin "za‰tita Ïivotne sredine” istiãe menadÏerski pristup ekolo‰kim problemima uz shvatanje da se ti problemi mogu re‰iti. • simbolom organizacije koja je ukljuãena u nadzor (ako je ukljuãena) i • brojem EU atesta o saobraznosti (ako postoji). Anketa bi trebalo da ispita da li u Srbiji postoje proizvodi sa znakom CE. a da se ne izvr‰e osnovne promene u "postojeçim vrednostima i vladajuçim obrascima produkcije i potro‰nje”. koji je predloÏila ameriãka Federalna komisija za trgovinu (FTC). koja je za‰tiçena od evrop10 skih instituta za normative CEN i CENELEC.Konkurentnost privrede Srbije saobraznosti sa pomenutim direktivama. kojim preduzeçima pripadaju ti proizvodi. Na osnovu toga bi se utvrdile neophodne pripreme za uvođenja znaka CE i definisala institucija za izdavanje tog znaka u na‰oj zemlji. u okviru Međunarodne organizacije za standardizaciju. neovla‰çeno stavljanje ili kori‰çenje moÏe dovesti do suspenzije sertifikata ili oduzimanja samoga znaka (prava kori‰çenja). a zabranjeno je stavljati sliãne natpise koje kupca mogu dovesti u zabludu. znak “CE” je najvaÏniji i ubraja se u “EU . koje telo ih je izdalo. Analiza stanja konkurentnosti . u sebi nosi sve potrebne zakonske propise za uticaj na aktivnosti u jednoj kompaniji ili drÏavi. Novu evropsku oznaku “Keymark”. • navođenjem karakteristika proizvoda koje ga identifikuju. Dok se neke kontrole obavljaju pod odgovorno‰çu proizvođaãa. 62 2.znake saobraznosti” zajedno sa: EU izjavom o saobraznosti proizvođaãa. tzv. Ukoliko se posumnja u usklađenost sa direktivama. nadleÏna tela. ISO 14000 su standardi iz oblasti ekologije i odnose se na za‰titu Ïivotne sredine. Osim toga. onda se moraju zadovoljiti zahtevi svih direktiva. Znak “Keymark” podrazumeva usagla‰enost proizvoda sa standardima Evropske unije 10. Svaka zloupotreba navedenih znakova. reã ekologija podrazumeva radikalne reforme u ukupnom naãinu Ïivljenja. tako da se jasno vidi. da ga povuku iz prometa ili ograniãe njegov slobodan promet. Upravo slobodna komercijalizacija je cilj svih privrednika. “Proizvedeno u SAD”. Sa stanovi‰ta potro‰aãa. drÏave ãlanice su duÏne da preduzmu sledeçe mere: da zabrane pu‰tanje u promet proizvoda. EU izjavom proizvođaãa prilikom prometa i EU atesta (dokumenta) o saobraznosti. Znak “CE” se postavlja na sam proizvod (nalepnicu) ili na ambalaÏu za pakovanje proizvoda. Znak SAD o usagla‰enosti proizvoda sa njihovim standardima je “Made in USA” tj. Kontrole obavljene u nekoj zemlji Evropske unije. Sa druge strane.

Treçi deo ovoga modela odnosi se na ‰est ele- Svaka definicija TQM-a obuhvata sledeçe vaÏne elemente: neprekidno pobolj‰anje samog procesa. Evropska unija je jo‰ pre nekoliko godina uvela svoj eko-znak. Total Quality Management predstavlja vi‰i stupanj u razvoju funkcije kvaliteta. predstavljen je tako da u sebi sadrÏi princip stalnog pobolj‰avanja. Analiza stanja konkurentnosti 63 . prirodnu nadgradnju standarda serije ISO 9000. Kvalitet proizvoda i usluga iza sebe ima sistem kvaliteta. Tenneru i J. kvantitativne metode i orijentaciju na kupca. drÏave imaju suvereno pravo da eksploati‰u sopstvene izvore shodno svojoj politici za‰tite Ïivotne sredine i razvoja. usmeren na dugoroãan uspeh putem zadovoljavanja kupaca. Drugu grupu elemenata ãine principi: usmerenje na kupca. odrÏana je Konferencija Ujedinjenjih nacija o Ïivotnoj sredini i odrÏivom razvoju. TQM u svojoj su‰tini podrazumeva upravljanje kvalitetom “svih zaposlenih”. Na ovoj konferenciji "u cilju ostvarivanja ravnopravnog globalnog partnerstva putem otvaranja novih nivoa saradnje među drÏavama.prema A. tj. i potpuno uãe‰çe. sa motivacijom i inovacijama koje predstavljaju “pokretaãku snagu” svakog savremenog preduzeça11. Japan. odnosno osoblja u svim odeljenjima i na svim nivoima organizacione strukture. sa idejom neprekidnog pobolj‰anja kojem svaki zaposleni i menadÏment treba da teÏe. Put do TQM-a je veoma sloÏen jer u sebi sadrÏi odrÏavanje resursa u takvom stanju koje iskljuãuje pojavu nedostataka. Teoretski izgleda ovako: cilj se javlja kao prvi element ovoga modela. koji se stalno usavr‰ava usled zahteva triÏta i pojavljuje se u razliÏitim modalitetima. TQM-model . i nordijske zemlje. za‰tita i ‰tednja prirodnih resursa. Kanada. usredsređivanje na ljudski faktor. a svoje programe obeleÏavanja uveli su i Francuska. gde je nagla‰eno da su "biznisu i industriji potrebne tehnike za merenje ekolo‰kog uãinka i ãvrste metode za ekolo‰ko upravljanje". kao poãetna stavka i odslikava teÏnju ka stalnom pobolj‰anju. sve drÏave sarađuju na vaÏnom zadatku iskorenjivanja siroma‰tva kao neophodne pretpostavke odrÏivog razvoja. kao i odgovornost. SAD. g) TQM – model i proces kontinuiranog pobolj‰anja Prema JUS ISO 8402/96. nije upravljanje Ïivotnom sredinom. ISO je kao međunarodna organizacija trebalo da odgovori na potrebe i ekolo‰ke izazove i ona je poãela odmah da ocenjuje ‰ta trÏi‰te oãekuje od sistema međunarodne standardizacije u oblasti za‰tite Ïivotne sredine. DeToro-u. izbegavanje ekolo‰kih ‰teta. to je uslovljeno njihovom perfektnom obukom. ceo poslovni sistem mora da bude okarakterisan visokim procentom integracione organizovanosti. a u korist svih ãlanova organizacije i dru‰tva. Svetske kompanije uveliko ozbiljno posluju po ekolo‰kim principima. Nemaãka. R. za‰tita Ïivotne sredine predstavlja integralni deo razvojnog procesa. usavr‰avanje procesa. kao izbegavanje finan11 sijskih kazni usled ekolo‰ki ispravnog upravljanja. veç upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima u preduzeçima kako bi se smanjio uticaj na Ïivotnu sredinu. zasnovan na u‰e‰çu svih njenih ãlanova. kljuãnim sektorima dru‰tva i stanovni‰tva" proklamovano je 27 principa sa porukom da ljudska biça imaju centralno mesto u brizi za odrÏiv razvoj. Total Quality Management je pristup upravljanju u organizaciji usredsređen na kvalitet. prema standardima ISO 14000. a drÏave donose efikasne propise u oblasti Ïivotne sredine. 2. Ekolo‰ki menadÏment. godine. Cilj prihvatanja ekolo‰kog koncepta upravljanja je za‰tita i bezbednost ljudskih resursa. visokom korporativnom kulturom.Konkurentnost privrede Srbije U Rio de Îaneiru 1992.

strukture podr‰ke. na primer. komunikacija. Model TQM-a. najãe‰çe za prestiÏom. 4/1992. obrazovanje i obuka. menata podr‰ke: liderstvo. nagrade i priznanja i merenje. tako ‰to podrÏavaju promene koje vode pobolj‰anju.. a zaposleni uãestvuju u tome. Vrednost za novac Opipljiva Kvalitet proizvoda Potro‰ac otkriva kvalitet Komponenta Upoređen sa konkurencijom Neopipljiva Kvalitet usluge (ukljuãujuçi datum isporuke) Tehniãke Zbirne aktivnosti Organizacione Stalno unapređivanje Kvalitet procesa Program unapređenja kvaliteta Ljudstvo Ma‰ine Materijal Metode OkruÏenje informacija motivacija kvalifikacija obuka timski rad oprema postrojenja instrumenti nabavljeni materijal sistemi organizacija stil menadÏmenta uslovi rada interni: koordinacija. materijale. Kvalitet preduzeça eksterni: ekonomska uspe‰nost. politika i strategija.. Model TQM-a ima za cilj kontinualno unapređenje.. European organization for quality. 10. slobodno moÏemo reçi. Pored navedenog modela TQM-a postoje i drugi modeli. ali time su zadovoljene i njegove skrivene potrebe. p. zadovoljenje zaposlenih. resursi. korist za dru‰tvo i poslovni rezultati. s jedne strane. potro‰aã otkriva kvalitet usluge na neopipljiv naãin. imidÏ. organizacionu strukturu i odrÏavanje.. kupovinom određenog proizvoda kupuju se statusni simboli i sl. za‰tita Ïivotne sredine. organizaciju i menadÏment i radno okruÏenje. organizaciona struktura. sigurno vodi ka konkurentnoj prednosti jer teÏi kontinuiranom una- pređenju koje ima za cilj poveçanja ekonomske efikasnosti. 64 2.. Evropska fondacija za menadÏment (EFQM) je ponudila svoj model TQM-a koji sadrÏi sledeçih devet elemenata: liderstvo. Tako se kvalitet preduzeça meri. zadovoljenje kupaca.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-9: TQM . procesi. prestiÏ. kroz unutra‰nje faktore uspe‰nosti: koordinaciju ovih aktivnosti. u protivvrednosti za novac.Swirtzerland. kvalitet procesa se postiÏe kroz program stalnog unapređenja procesa kvaliteta i to kroz zaposlene. tehnologiju. Naãin na koji se ovo postiÏe vidi se iz shematski prikazanog modela: potro‰aã otkriva kvalitet proizvoda na opipljiv naãin. menadÏment zaposlenih. Analiza stanja konkurentnosti .‰iroko shvatanje kvaliteta Izvor: EOQ. u poređenju sa konkurencijom ukljuãujuçi i datum isporuke. odrÏavanje.

izloÏeno u kratkim crtama. Sve ovo. TQM model i proces sadrÏe u sebi proizvodnju bez gre‰ke i ‰karta. zadovoljenje ega. robna marka. i sadrÏaçe predlog mera i dinamike za dalji rad u ovoj oblasti. pomoçnih lekovitih sredstava i deãjih igraãaka… Dalja analiza Zakljuãnih razmatranja çe se direktno naslanjati na rezultate mikroanalize dajuçi sintezu: • gde treba da se vide znaãaj i uloga sertifikata. *** h) Zakljuãna razmatranja – sinteza svih nalaza i preporuke za ekonomsku i razvojnu politiku Osnovna svrha kvaliteta je uspe‰no no‰enje sa naizgled nesavladivom konkurencijom na stranom trÏi‰tu. Za ovakav naãin proizvodnje pored tehnolo‰kih re‰enja proizvodnog procesa potrebni su i “soft” elementi kao ‰to su po‰tovanje pravila na radu. a moÏda najizraÏeniji kod lekova. prestiÏ. o proizvodu ili usluzi je veoma vaÏno. proizvodnju i konaãno na plasman proizvoda. koji su takozvani “lider (‰ampion) proizvodi” i da li ih treba dalje unapređivati. U zakljuãku bi trebalo da se navedu i preporuke za razvojnu politiku na osnovu analize nalaza kada oni budu dostupni. Uslovi za uspeh su povoljni za one firme koje imaju odgovarajuçi asortiman proizvoda. raspoloÏivost rezervnih delova i usluÏnih punktova. doprinosi opstanku i konkurentnoj prednosti preduzeça. jer se u suprotnom. 2. uslovi plaçanja. koliko proizvoda ima znak CE i sl. totalni kvalitet zahteva da nijedan zaposleni niti i jedan deo kompanije ne smeju biti manje nego izvrsni. TQM predstavlja teÏnju da se poslovanje konstantno usavr‰ava i da se elementi iz ove oblasti ugrađuju u standarde ISO 9000 ãija revizija je inaãe predviđena svake ãetiri godine. koliki je udeo podr‰ke menadÏmenta kvalitetu ili je sistem kvaliteta uspostavljen po inerciji. • koliki je devizni priliv od najkonkurentijih grana privrede. Stoga je i praçenje ove oblasti neophodno kako bi se drÏao “korak sa svetom”. poveçanje konkurentnosti kompanije i obezbeđuje njen stabilan rast i razvoj na dugi rok. Za potro‰aãe kvalitet je ono ‰to oni zapaze kao vrednost. koji su motivisani i adekvatno nagrađeni su lojalni svome preduzeçu i mogu ostvariti postavljene strate‰ke ciljeve preduzeça. u kojoj meri to olak‰ava izvoz. jer se te informacije razmatraju i tako utiãu na projektovanje. kontinuiranih unapređenja se nikad ne moÏe zavr‰iti. da li treba unapređivati sliãne stagnirajuçe robne marke. za‰titu Ïivotne sredine i celokupnu ekonomsku uspe‰nost. Proces kontinuiranih unapređenja orijentisan je na trajna re‰enja. pravila za‰tite na radnom mestu. to je i pristupaãna cena. ukljuãujuçi i po‰tovanje radnog vremena. zahtevi i interesi korisnika kompanije ne mogu ispuniti. ali to je i sve ono ‰to prati prodaju jednoga proizvoda (komunikacija sa klijentima). Dakle.ima za cilj poslovnu izvrsnost. svi proizvodi su ispravni i distribuiraju se na trÏi‰te. Stalno prikupljanje informacija sa trÏi‰ta. dizajn i sliãni elementi doprinose boljem plasmanu proizvoda i potpunijem zadovoljenju potreba potro‰aãa. Uãinak kvaliteta je evidentan kod ‰irokog spektra proizvoda.Konkurentnost privrede Srbije a sa druge strane kroz elemente uspeha koji su poznati kao spolja‰nji elementi: imidÏ. Analiza stanja konkurentnosti 65 . Samo oni zaposleni koji su osposobljeni i obuãeni. • u kojoj meri napredna tehnologija. TQM proces . • u kojem procentu je kvalitet zastupljen u marketin‰kim kampanjama. takozvani “zero defect” kada u jednoj proizvodnoj seriji nema kvarova i lomova. Zbog postizanja ove izvrsnosti proces sistematiãnih. • koji su proizvodi u kojim granama konkurentni.

liderstvo. godine. 19. stalna pobolj‰anja. Analiza stanja konkurentnosti . koji se izdvojio od ostalih po svoSlika 2-10: Znak «TIF» (“TÜV”) jim strogim kriterijumima. Oãigledno je da se ovim Ïeli postiçi brÏa i potpunija informisanost konzumenata. preduzeçe dobija sertifikat. u svrhu postizanja konkurentne prednosti. U sklopu sistema kvaliteta. njihova za‰tita i sveobuhvatnije zadovoljenje njihovih potreba. porodica standarda ISO 9000 . godine.2. Postoji nekoliko principa menadÏmenta koji se navode u standardima. nemaãki znak kvaliteta. proizvođaã igraãaka “OZ” ima TIF sertifikat. maj 2003. Ovaj znak. Taj znak je “TIF” (“TÜV”). procesni pristup. moÏe se dobiti pravo kori‰çenja CE znaka ukoliko se zadovolje direktive evropske standardizacije. veç zbog sebe da bi za‰titili svoje potro‰aãe13”. 66 2. Stoga je i prvi cilj menadÏmenta kvaliteta usmeravanje na korisnike. TIF ima svojstvo za‰tite konzumenata od nekvalitetne robe.1. u evropskoj standardizaciji se pojavljuje jo‰ jedan znak. Dakle preduzeçe dobija pravo da stavlja neki od znakova kvaliteta na svoje proizvode. Politika. kao i Keymark. str: A11 Na primer. robe koja moÏe da dovede do o‰teçenja zdravlja i do materijalne ‰tete. 12 13 Poslednja revizija ISO standarda izvr‰ena je 2000. i slobodno moÏe da nosi epitet prestiÏnog. Pored sertifikata. a zamenila je verziju iz 1994. koji je pored evropskih oznaka sertifikacije najuticajniji na teritoriji Evropske unije. ISO 9004:2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Uputstva za pobolj‰anje performansi i uputstvo za proveru sistema menadÏmenta kvaliteta i sistem menadÏmenta Ïivotnom sredinom – ISO 19011:2000. TrÏi‰na dimenzija znakova sertifikacije i potro‰aãi u kontekstu sistema kvaliteta Kao ‰to je veç reãeno.Konkurentnost privrede Srbije 2. ISO 9001:2000 – Sistemi menadÏmenta kvaliteta – Zahtevi. i to su: usmeravanje na korisnike. ukljuãivanje osoblja.200012 obuhvata : ISO 9000:2000 – Sistem menadÏmenta kvaliteta – Osnove i reãnik. Cilj menadÏmenta kvaliteta je pruÏanje pomoçi direktorima preduzeça da mogu uspe‰no da vode organizaciju kako bi se pobolj‰ao uãinak. Koristiti se u trgovinskim pregovorima sa poslovnim partnerima. Pored ovih znakova. sistemski pristup menadÏmentu.3. nanosi se na proizvod. Stoga je neko rekao “Nisu to stranci izmislili zbog nas. koji predstavlja materijalizovani dokaz da je uspostavljen kvalitet prema ISO 9000. odluãivanje na osnovu ãinjenica i uzajamno korisni odnosi sa isporuãiocima.

Kako se poveçavala njihova uloga u trÏi‰noj ekonomiji. Ostavljeno je samim organizacijama da utvrde koji tip konzumenta je najzastupljeniji u njihovoj poslovnoj praksi.uključivanje osoblja . 2. oznaãavajuçi tako sve vrste konzumenata. jer to znaãi i da je za‰tiçen potro‰aã. Logiãno je da çe potro‰aã izabrati proizvod sa nekim od znakova sertifikacije. Zakonski se reguli‰e i naãin nadoknade za pretrpljenu ‰tetu koji moÏe biti zamena ili popravka proizvoda ili vraçanje novca. lekova.usmeravanje na korisnike . da proizvođaã uvaÏi zahteve potro‰aãa i da reaguje.stalna poboljšavanja .Pravo na informisanost – izraÏava ekonomski interes potro‰aãa i ‰titi ih od poku‰aja da budu dovedeni u zabludu nedostatkom informacija.odlučivanje na osnovu činjenica Usmereni na preduzeće . a najãe‰e se odnosi na proizvodnju hrane. Podrazumeva istinitu informisanost potro‰aãa. a) Prava potro‰aãa Evidentno je da marketing orijentacija ima potro‰aãe u jezgru istraÏivanja korporativnog poslovanja.Pravo na sigurnost (bezbednost) u rukovanju proizvoda – podrazumeva da je obezbeđena za‰tita potro‰aãu od proizvoda i usluga koji mogu biti ‰tetni ili pak opasni po Ïivot i zdravlje. Standard se fokusirao na utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod.Pravo da se ãuje glas kupca (pravo na odgovor) . a osim toga bolja informisanost daje potpuniju sliku potro‰aãu o proizvodu i omoguçava mu da napravi pravilan izbor proizvoda. i time su ugroÏeni klimatski uslovi Ïivota ljudi.procesni pristup . Ovo pravo je obiãno regulisano zakonom. . Potrebno je omoguçiti dostupnost najnuÏnijih proizvoda i usluga. eksternim ili internim ili pak lojalnim ili nelojalnim. Ovi slojevi su primorani da kupuju manje bezbedne proizvode. bez udubljivanja da li se radi o zadovoljnim ili nezadovoljnim kupcima. kozmetike. jer mu oni garantuju određeni stepen za‰tite. hrane.uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima Usmereni i na ljude i na preduzeće . Analiza stanja konkurentnosti 67 . tako su se poveçavala i njihova prava.sistemski pristup menadžmentu Osnovni cilj politike kvaliteta je da ovi menadÏment principi vode ka zadovoljenju potreba i oãekivanja korisnika. .Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba – je pravo koje se odnosi na siroma‰nije slojeve stanovni‰tva i za‰titu njihovih interesa.Pravo na zdravu Ïivotnu sredinu – usled brzog razvoja tehnologija do‰lo je do o‰teçenja Ïivotne sredine.liderstvo . nedovoljno su obave‰teni i imaju ograniãenu moguçnost Ïalbi u sluãaju reklamacije proizvoda. .Pravo na izbor proizvoda – pravo potro‰aãa da moÏe da bira proizvod omoguçava potro‰aãu da izvr‰i izbor imajuçi pregled razliãitih cena i razliãitog kvaliteta. nezavisnih agencija koje ‰tite interese potro‰aãa.podrazumeva da se reklamacije potro‰aãa prime. JUS ISO 9000-2001 se opredelio za termin korisnik. te je propisano da se stavi upozorenje ukoliko postoji opasnost od proizvoda. Savez međunarodnih organizacija potro‰aãa doneo je jo‰ nekoliko novih prava potro‰aãa i to su: . U osnovna prava potro‰aãa ubrajaju se: . ali postoji pomoç od nevladinih organizacija.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-2: Principi menadÏmenta kvaliteta Usmereni na ljude . Ovo pravo je sadrÏano u Ustavu mnogih zemalja. . Ovo pravo reguli‰e se drÏavnom regulativom. njihovo preispitivanje i komuniciranje sa korisnicima.

a pomenuta prava ne mogu automatski nuditi re‰enje baziãnih problema potro‰aãa. Usluga. jer potro‰aã ima pravo na zdravu hranu. Ove moguçnosti su ostvarive samo u sluãaju kada je trÏi‰te snabdeveno i nudi ‰irok asortiman robe i usluga. Potro‰aãe poslednjih godina sve vi‰e interesuje i duÏina garantnog roka. neispravni proizvodi. obrazovanja. za‰titu od proizvoda ‰tetnih po Ïivot. na obrazovanje i na zdravu Ïivotnu sredinu. visoke kamate na potro‰aãke kredite. proizvodi opasni po Ïivot. nisu re‰eni. potro‰aã ima pravo da za kupovnu cenu proizvoda dobije i odgovarajuçi kvalitet. slab kvalitet postprodajnih usluga. pravo na bezbednost. stambenog prostora i higijene. Međutim. prava potro‰aãa za sluãaj robe koja se prodaje bez garancije. Ova stavka se odnosi na moguçnost izbora vi‰e proizvoda i usluga po pristupaãnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet. jer im to na indirektan naãin govori o kvalitetu proizvoda14. kako izjavljuju sami potro‰aãi. kroz: 1) nedostatke vezane za uslugu koji se kod profesionalnih usluga mogu javiti kao posledica nekvalitetnog materijala. kada je usluga delimiãno izvr‰ena. zdravlje i imovinu potro‰aãa. kada su usluge pruÏene sa puno nedostataka i kada je potro‰aã zadrÏao pola cene i 3) u sluãaju docnje.Konkurentnost privrede Srbije odeçe.Pravo na obrazovanje – pruÏa potro‰aãima moguçnost sticanja znanja neophodnih za pouzdan izbor proizvoda i usluga i . po‰to postoje i zemlje na ãijem trÏi‰tu nema dovoljno ni robe. u ovom sluãaju ima nedostatke ukoliko nije u skladu sa onim ‰to je potro‰aã ovla‰çen da zahteva i ukoliko je njen rezultat suprotan pravilima pouzdanosti i bezbednosti. pravo na obe‰teçenje. koja i pored toga mora odgovarati određenim standardima jer. neadekvatne garancije i neodgovaranje preduzeça na primedbe i te‰koçe u dobijanju potro‰aãkih kredita. kada izvr‰ilac usluge kasni sa njenim izvr‰avanjem. Nezadovoljavajuça usluga je i ona koja nije izvr‰ena na vreme. pravo na za‰titu od nepo‰tenog reklamiranja. Problemi koji najãe‰çe brinu potro‰aãe su: visoke cene proizvoda. pravo potro‰aãa da se organizuju i budu zastupljeni. jer nije otkriven uzrok njihovog nastanka. ni usluga. zdravstvene za‰tite. prava potro‰aãa za sluãaj kupovine (prodaje) robe sa garancijom. . pakovanje i etiketa koji mogu da dovedu u zabludu potro‰aãa. Svoja prava potro‰aã moÏe ostvariti i kroz nadokandu za nezadovoljavajuçe usluge. koja podrazumeva da proizvod ima određene kvalitete i da çe u određenom roku ispravno funkcionisati. Potro‰aã u Evropskoj uniji ima pravo na informisanost. nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajuçe usluge. 68 2. podrazumevajuçi kvalitet i zdravstvenu ispravnost hrane. slab kvalitet proizvoda. tj. zdravlje i bezbednost potro‰aãa. Analiza stanja konkurentnosti . pravo na naknadu za nekvalitetnu robu kada je obavestio prodavca »bez odlaganja« i to po dva osnova: 1. ovo 14 Podrazumeva se pravo na besplatnu popravku ili zamenu za vreme trajanja garantnog roka. Sliãno pomenutim pravima. prava potro‰aãa u Evropskoj uniji su velika. Posebno je interesantno pravo potro‰aãa koje se odnosi na kvalitet i cenu proizvoda. pravo na kvalitet i cenu proizvoda. 2) usluge sa nedostatkom. neistinitost propagandnih poruka. 2. Mnogi problemi.Pravo na obe‰teçenje – podrazumeva dobijanje naknade za laÏno prikazivanje karakteristika proizvoda i usluga.

Stvorila se potreba za vraçanjem poverenja potro‰aãa u nacionalne proizvode. za rad u kuçi. servisa po prituÏbi kupaca i reklamacija. oãuvanja ljudskog zdravlja i okruÏenja. a u isto vreme otklonila prepreke slobodnoj trgovini proizvodima i sniÏavanju njihove cene. i reflektuju se na bezbednost Ïivota i zdravlja ljudi. 2. odrÏi i stalno pobolj‰ava kvalitet proizvoda u odnosu na zahteve kupaca. slabi servisi (bezliãnost pri prodaji). ukljuãujuçi bankarske usluge i informacione tehnologije. 4) Deãije igraãke. obmana pri pakovanju. obmana pri kupovini. Kupci znaju da budu priliãno osetljivi i da se oseçaju kao “Ïrtve” ukoliko dobavljaã preduzeima neku aktivnost bez njihovog znanja. 5) Kreditne kartice. kako ne bi do‰lo do zloupotrebe). Potro‰aãi su u svetu organizovani u udruÏenja. 6) Tehniãki sistemi i 15 Neki razlozi sa liste uzroka za organizovanje potro‰aãa bi bili: laÏna reklama. stoga. ISO COPOLCO je jo‰ u maju 1997. ‰iroko kompatibilna.Konkurentnost privrede Srbije pitanje se svodi na ekonomsku moguçnost drÏave da potro‰aãu ponudi raznovrsnu robu i usluge da bi on mogao da ostvari svoje pravo na izbor. nedostatak odgovornosti na trÏi‰tu. doneo dokument pod nazivom “Prioriteti sa stanovi‰ta potro‰aãa” kojim je definisano sledeçih petnaest grupa proizvoda: 1) Kvalitet vazduha i vode. kako bi korisnici “amateri” mogli da ih smatraju svojim “prijateljem”. Analiza stanja konkurentnosti 69 . koja bi se suprotstavila uvreÏenoj logici “Strano je uvek bolje”. nepo‰tena taktika prilikom prodaje. Ovaj Komitet je u svom radu uzeo u obzir bezbednost i zdravlje. Na inicijativu Komiteta. nepostojanje kontakta između proizvođaãa i potro‰aãa. koji kupci ne percepiraju. Takve proizvode odlikuje visok stepen bezbednosti. tj. Uputstva koja se daju uz takav proizvod moraju da budu jednostavna. zanemarivanje kvaliteta proizvoda. unije. 2) Mali elektronski i elektriãni aparati za domaçinstvo i ruãni alati. “Ako govorimo o nekom drugom aspektu proizvoda.” Brzina pruÏanja usluge u izvesnim kulturolo‰kim sredinama predstavlja glavni element konkurentnosti. nepo‰tena praksa prilikom plaçanja. Zahtevi koji se odnose na funkcionalnost i pouzdanost proizvoda su oni koji se odnose na sigurnost njihovog funkcionisanja. U okviru ove međunarodne organizacije pitanjima potro‰aãa bavi se Komitet za pitanja potro‰aãa (ISO Council Committee on Consumer Policy – ISO COPOLCO) i ima ulogu da unapredi za‰titu potro‰aãa. informisanje i obrazovanje sa stanovi‰ta standardizacije. Mnogi proizvodi koji su doprineli blagostanju ljudi koji Ïive u razvijenim zemljama. u centru su poslovnih planova te bi. produkt su razvijene tehnologije. i u na‰oj zemlji trebalo stvoriti podsticajnu klimu i pokrenuti inicijativu o raznim oblicima udruÏivanja i za‰tite potro‰aãa15. lako shvatljiva. Međunarodni standardi ISO 9000 su osnova da se u organizaciji postigne. cenom koja se mora nalaziti na proizvodu. ekonomska inflacija. potro‰aãa (za pakovanjem. onda ne govorimo o kvalitetu. pogodnost za upotrebu i za‰titu Ïivotne sredine kao kriterijume u radu na standardizaciji. Jer on za svoj novac treba da dobije proizvod ili uslugu ãija je cena u korelaciji sa kvalitetom. b) ISO COPOLCO Pored ispunjenja evropskih zahteva doprinos u pogledu standardizacije dala je Međunarodna organizacija za standardizaciju i obezbedila kompatibilnost i uporedivost sliãnih proizvoda iz bilo kog dela sveta. mehaniãki i elektriãni. Nezadovoljstvo kupaca proizvodom ili uslugom moÏe proisteçi i iz nestruãno urađenih garantnih listova. ISO je doneo vi‰e dokumenata koji pomaÏu potro‰aãima da na najbolji moguçi naãin odaberu i koriste neki proizvod sa trÏi‰ta. 3) Usluge. nedostatak pravih informacija u vezi sa proizvodom.

kao instrument razvoja. ne sme biti nerazumno visoka.1. Naravno. Prilikom distancione prodaje 16 17 Termin “zemlja ãlanica” podrazumeva »carinsku teritoriju«. Potro‰aã preko standarda najbolje i najsigurnije prepoznaje kvalitet. sa ciljem pruÏanja pomoçi proizvođaãima roba i usluga. Osnovna uloga je trgovinska komunikacija između nacija. Sporazum o kontroli robe pre isporuke Savremeni oblici poslovanja. 10) Sredstva za kontracepciju.Konkurentnost privrede Srbije pomoç za hendikepirane osobe. 13) Oprema za sport i rekreaciju. stimulisanje potro‰aça i povezanost između uvoznika i izvoznika. Pomenuta dva sporazuma ne mogu se primeniti na zemlje koje nisu ãlanice WTO. kao posledica dugogodi‰njih pregovora (1986 – 1994). 9) Sistemi upravljanja Ïivotnom sredinom. a sedi‰te joj je u Îenevi. Smatra se da çe se preko evropske standardizacije najbrÏe i najsigurnije ostvariti ideja jedinstvenog evropskog trÏi‰ta. Za međunrodnu trgovinu. Nijedna zemlja ne moÏe biti diskriminisana od strane druge. 7) Energetske performanse. niti pak u nesrazmeri sa kvalitetom proizvoda. januara 1995 godine. 15) Javni informacioni simboli. ‰to se najãe‰çe odnosi na proizvode ‰iroke potro‰nje. Upravo međunarodni standardi su postali. a.3. treba u ‰to veçoj meri da odgovara međunarodnim. WTO je globalna internacionalna organizacija koja ima 146 zemalja ãlanica16. pored za‰tite prava intelektualne svojine i elektronske trgovine koja je doprinela da se trgovinski partneri poveÏu putem bespapirne trgovine. ali njihova analiza svakako moÏe doprineti da se pobolj‰aju kvalitet i intezitet komunikacije u trgovini17. uslovili su pojavu distancione trgovine. Njena uloga je i saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama. difuzija tehnologije i pozitivne promene u malim nacionalnim ekonomijama. 2. svakako su najznaãajniji Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini. a najvi‰e tamo gde su nacionalni standardi zbog ekonomskih ili lokalnih uslova niÏi od op‰te prihvaçenih međunarodnih. Svaki od domaçih standarda. putem razvoja informacionih sistema. ali pokazali su se neophodni i u pobolj‰anju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. pristupaãni struãnjacima svih zemalja sveta. 70 2.3. 11) Liãna za‰titna oprema. ali i nadzor njihovog poslovanja. Za potro‰aãa je pristupaãna cena ona koja je niska ili razumna. U pogledu obezbeđenja kvaliteta robe Smernice Ujedinjenih nacija ukazuju na standarde kojima se osigurava bezbednost i kvalitet robe ‰iroke potro‰nje i usluga. a koja je u korelaciji sa kvalitetom. veç su sve zemlje jednake i dele korist od eliminacije trgovinskih prepreka. 12) Bicikli. Za liberalizaciju je vaÏna ‰to efikasnija alokaciji resursa. 8) Elektriãni aparati velike snage za kuçno kori‰çenje. Analiza stanja konkurentnosti . 14) Name‰taj. pruÏanje tehniãke pomoçi razvijenim zemljama i nadgledanje nacionalnih trgovinskih politika. elektronska trgovina i ãitav niz drugih elemenata. izvor informacija neophodnih za ostvarivanje strategije razvoja. Svetska trgovinska organizacija: Sporazum o kontroli robe pre isporuke i Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization – WTO) je kao pravno lice osnovana 1. Upravo ovome çe im najveçu podr‰ku dati potro‰aãi koji i imaju najveçi interes da kvalitet robe koja dolazi iz bilo kog dela Evropske unije bude zagarantovano dobar. uvoznicima i izvoznicima. i tako dobija “garantovano dobar kvalitet”. Argumenti koji govore u korist trgovine su uoãena veza između poveçanja trgovine i poveçanja privrednog rasta.

za‰tite poverljivih poslovnih informacija. Pomenute institucije vr‰e proveru uvaÏavajuçi pravila nediskriminacije. jer se njihovom primenom domaçe trÏi‰te zatvara u odnosu na svetsko trÏi‰te. Aktivnost kontrole vr‰e određene nezavisne agencije ili specijalizovane privatne kompanije. koji ne zahtevaju promenu nivoa za‰tite i prikladni su. uz standardizaciju. 4. Kvantitativna ograniãenja – Kvantitativna ograniãenja su veliko zlo međunarodne trgovine. Subvencije i kompenzatorske mere – Subvencije se izbegavaju jer ometaju slobodnu međunarodnu trgovinu. Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini Sporazum o tehniãkim preprekama u trgovini ima za osnovni cilj harmoniãne regulacije poslovanja. Kontrola se vr‰i na teritoriji zemlje izvoznice. Na osnovu toga se određuju carine koje ne mogu biti u 18 Pre nastanka WTO. ali ovaj Sporazum daje detaljna uputstva kako se vr‰i kontrola cena. Svrha kontrole pre ukrcaja je da se za‰tite nacionalni finansijski interesi. Pravo svake zemlje je da usvoji standarde i uredbe o za‰titi Ïivota ljudi. a svi ostali oblici necarinske za‰tite se smatraju protivpravnim i od drÏava ãlanica se traÏi da ih elimini‰u. 2. Pravila o poreklu imaju osnovni cilj da defini‰u gde je proizvod napravljen. Damping – Damping predstavlja diskriminaciju u cenama između dva nacionalna trÏi‰ta. Iako se sve zemlje izja‰njavaju za liberalizaciju međunarodne trgovine postoje brojne barijere u domaçoj i međunarodnoj trgovini koji ovaj princip ugroÏavaju. U ekonomijama koje imaju precenjenu vrednost domaçe valute i zbog oskudice deviznih rezervi. dakle da se za‰tite od finansijskog gubitka i komercijalne prevare. pre nego ‰to se ukrca. Primer primene necarinskih barijera su propisivanje kvantitativnih ograniãenja od strane zemalja ãlanica. damping. izvoznika i agencija za inspekciju. utvrđuju se prilikom ukrcaja. zemlju porekla “Made in…”. 1. Sporazum je donet na inicijativu zemalja u razvoju. subvencije i kompenzatorske mere. b. 5. Analiza stanja konkurentnosti 71 . U sluãaju spora predviđa se međusobna konsultacija. ispitivanje i sertifikaciju procedura kako bi se izbegle nepotrebne barijere. Sve ovo ima znaãaj kada se spreãe nesporazumi između uvoznika. Carine – Carine su jedini oblik barijera koji je dozvoljen. izbegavanje nerealnih odugovlaãenja. 3. u interesu prodavca i kupca. transparentnosti. Izvoznik i uvoznik. Dozvoljeno je kori‰çenje razliãitih međunarodnih standarda. 2. za‰titi biljaka i Ïivotinja. Zahteva se da sve procedure i kriterijumi u vezi sa kontrolom moraju biti objektivni i primenjeni na isti naãin prema svim izvoznicima. bilo je nedopustivo proveravati cenu u kupoprodajnom odnosu jer je to bila stvar dogovora ugovornih strana. moraju da znaju da usvajanje najnovijih standarda znaãi i osvajanje novih trÏi‰ta i zadrÏavanje starih. Veoma je vaÏno da standardi nisu proizvoljni jer oni mogu biti izvor protekcionizma. kvantitativna ograniãenja i administrativne i trgovinske barijere. odnosno pre nego ‰to roba bude isporuãena.Konkurentnost privrede Srbije kvalitet. kori‰çenje specifiãne verifikacije cena i izbegavanje konfliktnih interesa agencija za inspekciju18. obiãno u carinskoj zoni. koje su isticale da se zbog neaÏurnog rada carinskih organa poruãena i isporuãena roba razlikuju u pogledu osobina. ali kao najvaÏnije izdvajaju se carine. U prometu postoje brojne barijere. jer je cena robe u zemlji uvoznici niÏa nego ‰to je u zemlji izvoza. Administrativne i trgovinske barijere . kvantitet i cena robe.Obuhvataju pravila o oznakama porekla. promovi‰e se politika izvoznih subvencija. kao i izbegavanja carina. za‰titi okruÏenja i interesa potro‰aãa.

Dominantna trÏi‰na filozofija u dana‰njim uslovima poslovanja je »pobolj‰ati kvalitet generalno. Ovo predstavlja pored ispunjenja trgovinskih standarda i svojevrsnu za‰titu potro‰aãa od robe koja je po kvalitetu ispod zahtevanog. kako bi se odrÏao najvi‰i nivo performansi. Kvalitet – strate‰ki element konkurentnosti Standardi porodice ISO 9000 koji su nastali u tehniãkim komitetima Međunarodne organizacije za standardizaciju.1. Dotadat‰nje tradicionalno shvatanje odnosa kvaliteta i cena je podrazumevalo visok kvalitet u relaciji sa visokim cenama. uniformnosti i prihvatljivih manira. mada nije sasvim jasno da li su se sva sertifikovala prema ISO standardima. Sve skupa dovodi do pobolj‰anja kvaliteta proizvoda. kao i po‰tovanje propisa za‰tite Ïivotne sredine – ISO 14000. te je potrebno razviti instrumente marketinga kako bi se dokazalo da upotreba prevaziđenih proizvoda dovodi do ugroÏenosti Ïivota i bezbednosti ljudi. uzet je uzorak koji ãini 200 preduzeça. transparentnost. U oblasti trgovine.4. u smislu da se isti proizvodi namenjeni razvijenim zemljama razlikuju od onih namenjenih istoãnoevropskom trÏi‰tu. veç su inovacije kao i sposobnost za promene najãe‰çe odluãujuçe opredeljujuçe u Novoj ekonomiji za opstanak preduzeça.000 aktivnih preduzeça. a to je ono ‰to se standardizacijom Ïeli spreãiti.Konkurentnost privrede Srbije suprotnosti sa vredno‰çu robe. da su u duhu doslednosti. treba unapređivati kvalitet njenih proizvoda. da je nezaobilazan faktor rasta i napretka jedne privrede. Analiza stanja konkurentnosti . Stoga kvalitet predstavlja jedan od najznaãajnijih strate‰kih elemenata konkurentnosti na globalnom trÏi‰tu. kada je lansirao proizvode visokog kvaliteta na trÏi‰te sa relativno niskim cenama. Savremeni koncept kvaliteta je prvo primenio Japan. Sluãaj upotrebe guma koje su namenjene za protektiranje. 2. ali i omoguçiti pristup stranim trÏi‰tima. Prema istom istraÏivanju od 65. iskrivljene ili poremeçene efekte na internacionalnu trgovinu. ali se polazi od predpostavke da su podnela zahteve za sertifikaciju. Saradnja sa strate‰kim partnerom kroz svaki vid zajedniãkih ulaganja moÏe pobolj‰ati trenutno tehnolo‰ko stanje.3. postoje taãni podaci o etiketama “Proizvedeno u …”. da nemaju ograniãene. Kvalitet proizvoda varira kada su u pitanju deãije igraãke. kako bi se pobolj‰ali uslovi Ïivota ljudi. bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga. ali i roba ‰iroke potro‰nje. moraju usvojiti međunarodne i evropske standarde. imaju uspeha na inostranom trÏi‰tu. te ih kao i ostale iz ove grupe. sredstava telekomunikacije jer sa elektronskom trgovinom ima veliki znaãaj u obezbeđivanju deviznog priliva. zasnovani su na praksi i iskustvu najuspe‰nijih studija sluãaja. i tako obezbedio poslovni uspeh. U okviru ovog sporazuma se zahteva da zemlje ãlanice garantuju poreklo proizvoda. B) Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija) spadaju u grupu dobitnika na rastuçem trÏi‰tu. u domaçim uslovi- 72 2. ukazuje na slabu plateÏnu moç potro‰aãa. Elektronska industrija je pogodna za standardizaciju. A) Rezultati ankete uz kori‰çenje metoda dokazivanja doveli su do zakljuãka da izvoznici hrane da bi mogli ozbiljno da konkuri‰u na svetskom trÏi‰tu. koji çe im umnogome smanjiti procedure i pristup tim trÏi‰tima i otkloniti trgovinsko-tehniãke barijere. A) Iz ankete se moÏe zakljuãiti da tehnologija istovremeno pobolj‰ava poslovno okruÏenje i sofisticiranost preduzeça. a sa time i njihovo zdravlje i bezbednost«. Nije uvek najbolje re‰enje osnivati preduzeçe od nule (Greenfield operacije). obezbedila tehnolo‰ka razmena u cilju efikasnijeg poslovanja i trgovine. i obrnuto nizak kvalitet sa niskim cenama.

efikasnost je vrlo oslabljena. The World Bank. MoÏe se zakljuãiti da svi Development trade and the WTO – a handbook – (2002) Edited by Bernard Hoekman. 2. ali bi trebalo predstaviti i nove brendove. upoznavanje novih trÏi‰nih strategija. Neophodno je i uvaÏavanje ãinjenice da lekovi nisu klasiãna roba u komercijalnom smislu. D) Neophodno je osposobiti uvoznoizvozni vizni reÏim koji bi omoguçio ekspanziju kvalitetnih proizvoda. Jugoexport. Aditya Mattoo i Philip English. briga o potro‰aãima. koji bi se konstantno podizao u susretanju sa konkurencijom. Washington. na primer Telekom Srbija kao velika telekomunikaciona mreÏa u Srbiji. uslugama letenja i rekordnom roku putovanja. kao i razni modaliteti poslovnog povezivanja. govori da je potrebno unaprediti necenovne fak19 tore konkurentnosti – dizajn. komforu sedi‰ta. kako bi se imao pregled ulaska i izlaska određenih proizvoda i njihovo pozicioniranje na trÏi‰tu. Treba napomenuti da su ovu ocenu dali uvoznici poznatih stranih brendova. E) Evidentna je inertnost menadÏmenta za profesionalno obavljanje posla. Genex. ambalaÏu. slabo obuãeni. Prisutna je i slaba motivacija zaposlenih.Konkurentnost privrede Srbije ma treba prepustiti konkurenciji uz podizanje nivoa svesti da oni sami moraju da stvaraju nacionalni okvir konkurentosti. po modelu kako su to uradile druge zemlje. MoÏda bi mogao da se uvaÏi predlog da se snize carine za sirovine koje odgovaraju ISO standardima. Ukratko brend nudi potro‰aãima siguran kvalitet i prednost u odnosu na druge konkurente. Neophodno je napraviti evidenciju domaçih i inostranih brendova. ali ne ba‰ poÏeljni. bilo domaçih ili stranih. a i ostala dva najznaãajnija faktora su u funkciji dobiti: vi‰a prodajna cena i smanjenje tro‰kova. kako bi se one mogle pojaviti u inostranstvu. putna karta za let Lufthanse je sigurno dobra ideja o bezbednom prevozu. Putem brenda je relativno lako identifikovati kvalitet proizvoda. Anketa je pokazala da je glavni motiv za izvoz na strana trÏi‰ta dobit. Ovde bi se svakako morali u buduçnosti naçi i elementi kvaliteta. Analiza stanja konkurentnosti 73 . poslednjih su godina bili zapostavljeni. a ograniãio uvoz nekvalitetnih proizvoda. Na primer. Neophodna je evidencija lekova ãija je proizvodnja obustavljena. te se stiãe utisak da upravni odbori bolje funkcioni‰u nego operativni menadÏment. koja je osposobljena da se nosi sa konkurencijom. Do sada poznati nacionalni brendovi u svetu: Jat airways. Osim toga podatak koji govori da su nacionalni proizvodi ocenjeni kao kvalitetni. ‰to najãe‰çe rade vladine ili privatne potro‰aãke grupe. dakle najvi‰u ocenu. a ne nacionalnih. TrÏi‰na ekonomija zahteva suprotno pona‰anje. Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu pokazuje da je najvi‰e ispitanika dalo odgovor odliãan. Borbu za kompetencije farmaceutska industrija i struka mogu ostvariti zajedno sa predstavnicima nauãnih institucija (na primer Farmaceutskim fakultetom) i u skladu sa vladinom regulativom daju zdravu biznis bazu. da operativni menadÏment bude nosilac efektivnosti. ojaãati brendove i sve vrste usluga koje prate proizvode posle prodaje. ãak i uz pomoç etnocentrizma. C) Za‰titni znak predstavlja oznaku ili simbol identifikacije trgovniske marke za pouzdanost proizvoda ili kompanije19. slabo plaçeni radnici koji ne mogu doprineti unapređenju konkurentosti. da je veoma znaãajna odgovornost za zdravlje u regionu i za‰tita pacijenata. ‰to znaãi da ih treba repozicionirati. Domaçe potro‰aãe je te‰ko privezati za domaçe brendove. ‰to govori da tek treba izgrađivati robne marke u na‰oj zemlji.

Edukacijom putem kurseva i sliãnih vidova obrazovanja stvara se uvid u znaãaj kvaliteta proizvoda. od toga 11 resertifikacija i 23 ponovne procene. uãenje tokom rada zaposlenih i model rada kao uãenje. 74 2. podruãja bez genetski proizvedene hrane i gostoljubivih ljudi. proseãnim kvalitetom i konkurentost zasnovana na jeftinim resursima i niskom stepenu obrade. F) Neophodno je izgrađivati imidÏ ekolo‰ki ãiste zemlje. Predlog dinamike se sastoji iz aktivnosti koje treba podsticati i elemenata trÏi‰ne orijentisanosti. . Neophodno je dalje unapređivati sertifikaciju preduzeça i proizvoda. za metrologiju Savezni zavod za mere i dragocene metale. kvalitet i unapređenje poslovanja. Nacionalno akreditaciono telo SCG ima status posmatraãa u ovoj evropskoj organizaciji. bez dovođenja u pitanje njegove opravdanosti na kratak rok.Konkurentnost privrede Srbije imaju “san o velikoj prodaji proizvoda”. 1) Aktivnsti koje treba podsticati su: . Neophodan je dalji rad na razvoju standardizacije. Neophodno je da drÏavne institucije budu kompetentne i pouzdane. a ne mogu da sagledaju da su upravo oni nosioci kvaliteta proizvoda i atraktivnosti izvozne ponude. 38 preduzeça prema JUS ISO 9001:2001 i 1 preduzeçe. Time çe se poveçati marketini‰ki motivi za izlazak na strano trÏi‰te. Organizovanje raznih vidova savetovanja. te je formirana i Evropska kooperacija za akreditaciju (EA) koja okuplja vi‰e od tridesetak punopravnih ãlanova – akreditacionih tela iz zemlja ãlanica EU i onih koje to Ïele da postanu. PredlaÏe se model obuke “on the job”. kao i međunarodnih kongresa doprinosi poveçanju znanja i dostignuça u pogledu kvaliteta.Poveçati promociju Jugoslovenksog udruÏenja za standardizaciju i kvalitet – JUSK. Potrebno je favorizovati aÏurnost. i unapređenje ISO standarda. a njeni organi nepristrasni i dosledni. . okupljati nauãnike. . u na‰oj zemlji priznato je pet CB sertifikata koja su izdala druga sertifikaciona tela. od toga 19 resertifikacija. koji moraju da igraju efektivnu ulogu u timu. menadÏmenta i Ïivota i rada radnika. Unapređenje imidÏa “Made in Serbia” je veoma znaãajno jer moÏe uticati na imidÏ određenih proizvoda. Analiza stanja konkurentnosti . akreditacija se kao mehanizam jasno istiãe. da razumeju trÏi‰te i kupce. Potrebno je poveçati broj preduzeça koja bi se sertifikovala prema JUS ISO 14000.·ire obuhvaçen koncept i mere koje podstiãu uvođenje sistema kvaliteta. ne moÏe povuçi privredu Srbije da se uspe‰no nosi sa konkurencijom. taãnost. prema JUS ISO 14001:1997. Velefarm AD. Do 2002. Na primer. privatnom i javnom sektoru i lokalnoj upravi. dakle obuka na poslu. teniãkim planiranjem. metode za unapređenje kvaliteta u privredi. 20 U okviru Evropske unije. Samo osposobljene i uticajne ove institucije mogu imati kredibilitet u zemlji i inostranstvu. Na nacionalnom nivou za standardizaciju je zaduÏen Savezni zavod za standardizaciju. standardizacije i akreditacije20. poznato je da jedan od svetskih standarda vidi menadÏere prodaje kao fakultetski obrazovane. Dosada‰nje zadovoljavanje nepoznatim trÏi‰nim markama. gde je zemlja porekla veoma znaãajan marketin‰ki element. a za akreditaciju Jugoslovenkso akreditaciono telo – JUAT. privrednike i zaposlene u upravi koji su do sada dali zapaÏen doprinos razvoju nacionalnog pokreta za standardizaciju.Neprekidno podsticati mere za podr‰ku razvoja neophodne tehnolo‰ke infrastrukture u oblastima metrologije.Neophodno je poveçati nivo obuke svih zaposlenih i menadÏera i radnika po pitanju kvaliteta i standardizacije. sa posedovanjem tehnolo‰kih ve‰tina. 58 preduzeça prema JUS ISO 9002:1996. Sertifikovana preduzeça su: 80 preduzeça prema JUS ISO 9000:1996. na primer vina.

kao ‰to je ISBN broj jedinstvene identifikacije za knjige. koji je objavila ISO. ISAN je u sklopu ISO 15700 i specijalizovane agencije treba da pripreme celokupno odrÏavanje i administraciju ISAN sistema. .CE znak – znak evropske standardizacije koji se odnosi na bezbednost proizvoda treba da olak‰a potro‰aãima dono‰enja odluke o kupovini. niko zvaniãno ne vodi evidenciju koji nacionalni proizvodi imaju oznaku CE. dakle potrebno je pobolj‰ati kadrovski potencijal.Usagla‰avanje i harmonizacija propisa koji se odnose na trgovinski reÏim u osnovi treba da imaju standardizaciju i povezivanje trÏi‰nih aktera kroz kvalitativne faktore poslovanja. jer se naslov moÏe razliãito prevoditi od zemlje do zemlje. standardizacije i testiranja.Konkurentnost privrede Srbije Potrebno je unaprediti znaãaj nacionalne nagrade za kvalitet “Oskar kvaliteta”. Broj ISAN je sastavljen od 16 heksadekadnih cifara podeljenih u dva segmenta: dvanaestocifreni je osnovni deo.Podizanje nivoa svesnosti znaãaja kvaliteta. u vi‰e od 450 000 organizacija razliãitih privrednih delatnosti. koja u osnovi imaju obuku. .Podsticati povezivanje sa međunarodnim asocijacijama jer one daju gotove smernice i uputstva praktiãnih primera rada. Namenjen je za olak‰anje poslovanja industrije zabave. zasniva sistem kvaliteta u prvom nivou na menadÏmentu kvaliteta. podsticati i osnaÏivati pozitivan takmiãarski duh po principu benãmarkinga – prakse najboljeg u grupi. . Metoda identifikovanja putem naslova je pokazala svoje slabosti i dovodi do konfuzije zainteresovane strane. kadrova za kvalitet. .ISAN. . drugi nivo ãine akreditacija i sertifikacija. emitovanje vesti.Saradnja sa udruÏenjima potro‰aãa. ekonomskog okvira koja određuju preduzeça zahteva obuku svih u trÏi‰nim uslovima privređivanja.Generalno poveçanje marketing aktivnosti. kako bi se odredila dru‰tvena odgo21 vornost organizacija nazvana kao “korporativna dru‰tvena odgovornosti”. a odnosi se na svaki audio i vizuelni proizvod kojem se dodeljuje jedinstven identifikacioni kod za industrijske.Neophodno je usaglasiti i uobliãiti pravnu regulativu. Danas se standardi serije ISO 9000 primenjuju u preko 150 zemalja sveta. . Novo u ISO je Sporazum o priznavanju i prihvatanju rezultata ocenjihvanja i usagla‰enosti – ISO/IES69 koji treba da poveça nivo efikasnosti spoljne trgovine i smanji suvi‰ne procedure “ocenjivanja Novijeg datuma su i Međunarodni standardi o audiovizuelnom broju . dokle se stiglo i kuda i kako dalje po pitanju standardizacije i sertifikacije prilikom određivanja trÏi‰nog okvira. na primer modernizovati Zakon o standardizaciji. a ISSN za ãasopise.Neophodno je veçe upoznavanje inostranih primera i iskustvene prakse koja bi se olak‰ao posao standardizacije kod nas. legalni sistem i ekonomski sistem. a to se uklapa u trendove internacionalizacije koji podrazumevaju povezivanje “World Wide”. Ovim standardima prikljuãeni su i standardi ISO 10000 kojima je definisan rad laboratorija. 2. snimanje i emitovanje događaja uÏivo. potom u grani i konaãno – u zemlji. Međunarodni ISAN çe nadgledati rad regionalnih agencija koje çe biti ovla‰çene da dodeljuju ISAN brojeve za audio i vizuelne proizvode. Obezbeđenje pravnog okvira koji daje drÏava. ovla‰çenim proverivaãima i personalu akreditovanom da se bave pitanjima kvaliteta. pojedinaãne serije i epizode. . aktivnosti odnosa sa javno‰çu (public relations). Na primer. dok se treçi nivo sastoji iz metrologije. obrazovne i nastavne filmove i filmske inserte. za sada je na snazi Zakon objavljen u SluÏbenom listu broj 59/98.Neophodno je poveçati transparentnost evidencije o domaçim i međunarodnim institucijama sertifikacije. . uz unapređenje necenovnih faktora konkurentnosti. a iza njega ãetvorocifreni za identifikaciju oblasti primene ili delova kada je u primeni. zakonska i ekonomska podr‰ka standardima21. nemaãki Institut za standardizaciju. Analiza stanja konkurentnosti 75 . reklame. Prema istraÏivanju autora. a takođe ni strani proizvodi koji se prodaju na trÏi‰tu Srbije sa tom oznakom. Din. poveçanje obrazovanja i fleksibilnosti. 2) Elemente trÏi‰ne orijentisanosti kvalitea promovisati kroz: .

2. ekonomske sankcije UN. osnovni su faktori koji su opredelili dinamiku spoljnotrgovinske razmene. a rezultati bili prihvatani na svim trÏi‰tima.Konkurentnost privrede Srbije usagla‰enosti”. Svi ovi faktori uticali su i na valjanost spoljnotrgovinskih podataka. Analiza stanja konkurentnosti . koji u svojoj osnovi ima standardizaciju i normiranje pravila i propisa.2. tokom 1997. godine i u prvoj polovini 1998. godine. dok se do 1992. godinu. bombardovanje NATO-a. Tro‰kovi bi se smanjili kada bi se proizvod ispitivao jedanput. knjiÏene su enormne vrednosti izvoza proizvoda od plute i drveta (odsek 63 SMTK). 3) Ispravnost unosa statistiãkih podataka je pod sumnjom. ratovi u susednim republikama. 2) Ekonomske sankcije UN uslovile su zabranu kori‰çenja podataka za 1993. Slobodni promet robe. Sektorski indikatori konkurentnosti Uvod Metodolo‰ke napomene pri analizi spoljnotrgovinske razmene Domaça privreda je tokom poslednje decenije dvadesetog veka bila pod te‰kim spoljnim ograniãenjima za razvoj spoljnotrgovinskih odnosa. kapitala. razliãitosti i konkurenciju. do 2000. godine evidentirala kao realizacija na unutra‰njem trÏi‰tu. Na primer. usluga i kretanje lica su u osnovnoj postavci EU i su‰tinski element ekonomskog poretka. godine evidentira kao spoljnotrgovinska razmena. do 1992. Saradnja bi se nazvala “sporazum o priznavanju” kako bi ugovorne strane mogle da priznaju rezultate međusobno. i 1994. Tokom vremena su na znaãaju sve vi‰e dobijala i unutra‰nja ograniãenja. sa ciljem jaãanja poverenja kod kupaca. Kao najvaÏnije promene u statistiãkom praçenju spoljne trgovine mogu se navesti: 1) Trgovina sa biv‰im jugoslovenskim republikama se od 1993. Za Srbiju je veoma znaãajno prihvatanje evropske vizije kvaliteta “zajedno do pobede” koja podrazumeva investiranje. Raspad biv‰e Jugoslavije. Stoga je validnost podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni SRJ tokom devedesetih godina u velikoj meri dovedena u pitanje – postoji puno strukturnih lomova u statistiãkom obuhvatu i sumnji u statistiãku ispravnost podataka. Posledica promene u evidenciji je to da vrednosti spoljnotrgovinske razmene od 1995. da bi nakon toga bile prebaãene na poziciju speci- 76 2. godine nisu u potpunosti uporedive sa podacima za period od 1990. privremeno gubljenje suvereniteta nad teritorijom Kosova i teÏnja ka osamostaljivanju Crne Gore. godine. partnerstvo.

najveçi stepen potcenjivanja je prisutan kod izvoza. i 1998. Iskljuãivanje Kosova i Metohije iz statistiãke evidencije robne razmene sa inostranstvom umanjilo je zvaniãnu vrednost izvoza u 1998.41% u uvozu. Konstruisane vremenske serije uvoza Republike Srbije ne mogu pouzdano odraziti vrednosti srpske spoljnotrgovinske razmene u prethodnom periodu. Po‰to u svetskoj praksi ne postoji ovakav vid knjiÏenja. godini). 4) Doradni poslovi su u 1996. jer stalne promene uslovljavaju nekonzistentnost vremenskih serija. godini. knjiÏena je ukupna vrednost uvoza. Umanjena je vrednost podataka i za 1998. ukupan uvoz na teritoriji Crne Gore ostvarivan u periodu nakon 1989. ali ne i za prethodne godine. sa naknadnom ispravkom podataka za 1996. deo uvoza Srbije je zavr‰avao u Crnoj Gori.3% u 1998. godinu. Analiza bi bila nekonzistentna. 2. eventualno uvođenje dodatnih neizvesnosti je sasvim nepoÏeljno. Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male.2 miliona dolara. godini knjiÏeni po neto principu1. godini. i 1997. Preduzeça su prijavljivala manju vrednost izvoza da bi smanjila gubitke po osnovu prodaje dela deviza NBJ po zvaniãnom kursu. a uvoza za 116. morali smo se posluÏiti izrazom ¨neto princip¨. i obrnuto. Potcenjenost zva1 niãnih podataka o uvozu je manja i radi se uglavnom o ‰vercu akciznih proizvoda. Pri navedenim oteÏanim okolnostima za kvantitativnu i kvalitativnu analizu spoljnotrgovinske razmene.33% u izvozu i 2. Jedno od pitanja je vezano za moguçnosti kori‰çenja podataka registrovanog izvoza i uvoza na teritoriji Srbije u cilju reprezentovanja izdvojene spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu funkcionisanja SRJ. godini i 15. njihovo iskljuãivanje iz statistiãke evidencije robne razmene sa inostranstvom ima posledice po njenu valjanost. Drugi razlog za prijavljivanje umanjene vrednosti izvoza je kori‰çenje dela deviza za isplatu zarada u devizama ãime se izbegavaju visoke fiskalne obaveze. godini za 38. Precenjivanje vrednosti uvoza i potcenjivanje vrednosti izvoza (kroz fakturisanje veçe vrednosti uvoza od stvarne nabavne i manje vrednosti izvoza od stvarne prodajne) vr‰e se i zbog odliva deviznih sredstava na privatne raãune u inostranstvu. godine okarakterisao kao uvoz namenjen potro‰nji na teritoriji ove republike. jer u tom sluãaju bi bila knjiÏena samo dodata vrednost prilikom izvoza. godine iskljuãeni iz evidencije spoljnotrgovinske razmene. u cilju objektivnije analize spoljnotrgovinske razmene Nepravilno je reçi da se radi o neto principu. godinu (iskljuãivanjem Kosova). na primer. Po‰to je navedene probleme nemoguçe razgraniãiti. onda bi se.2% u 1997. 5) Kosovo i Metohija su od 1999. a uvoz i vrednost izvoza ekvivalentna uvozu ne bi bile knjiÏene. godini bili knjiÏeni po bruto principu. Iz prethodnog sledi da je i spoljnotrgovinski deficit niÏi od registrovanog. Mada Kosovo i Metohija imaju zanemarljivo uãe‰çe u spoljnotrgovinskoj razmeni (1. Iako zvaniãni podaci potcenjuju sve elemente spoljnotrgovinske razmene. Ukoliko bi se pretpostavilo suprotno. da bi u 1998. određena roba uvezena preko Crne Gore bila je namenjena srpskom trÏi‰tu. Naime. Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. a kod izvoza samo dodata vrednost. i 1999. Jasno je da je realna slika bila drugaãija. u 1998. i 1997. 6) Procenjuje se da zvaniãni podaci potcenjuju vrednost spoljnotrgovinske razmene. Uãe‰çe u ukupnom izvozu pomenutih kategorija je iznosilo 8. Analiza stanja konkurentnosti 77 . i to kod izvoza usluga.9 miliona dolara. ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989. Na strani izvoza je takođe nemoguçe razvrstati prave republiãke vrednosti. godini rezultat postavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usled izolovanosti zemlje tokom devedesetih godina. ‰to je daleko od zanemarljivog.Konkurentnost privrede Srbije jalnih transakcija proizvodima nigde pomenutih (odsek 93 SMTK). U sluãaju evidencije doradnih poslova SRJ. Ne moÏe se u uslovima funkcionisanja jedinstvenog trÏi‰ta SRJ naknadno po teritorijalnom principu odrediti spoljnotrgovinska razmena svake repubilke posebno.

0 164.3 2315. zahvaljujuçi odnosu između veliãina srpske i crnogorske privrede.6 8. 78 2.7 346.9 1368. u godini koja je sledila neposredno po suspenziji sankcija SB i za koju se ne moÏe smatrati da prikazuje realne odnose ovih dveju veliãina.6 4703.4 1672 2467.9 182.6 %SRJ 10. sa minimalnim odstupanjima (SD=2.8 1531.6 9.5 164.2 2677.0 2802.1 8.8 1385 1427.2 1497. dinamika izvoza SRJ u posmatranom periodu dobro reprezentuje dinamiku izvoza Srbije.8 103.6 1481.7 6. Srbije i razlika (mil USD) 7000 Razlika (CG i savezna država) 6000 SRJ (SCG) 5000 Srbija 4000 3000 2000 1000 0 '89 '90 '91 '92 '93 '94 '95 '96 '97 '98 '99 '00 '01 '02 ispravnije je koristiti podatke na saveznom nivou. pokazuje da je razlika između ove dve veliãine u proseku iznosila 8. Odvojeno posmatranje izvoza (i spoljnotrgovinske razmene) Srbije u konzistentnim serijama moguçe je od momenta uspostavljanja carinske evidencije na administrativnim granicama između dveju republika.3 2703.1 5815.8 17.4 6.8 4783.8 96.2 209.6 1722.6 7.2 Razlika (mil USD) 564. podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni SRJ mogu posluÏiti kao dobra aproksimacija republiãkih (srpskih) rezultata.6 200. Osim toga.9 6.8 2479.8 8.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-3: Vrednosti izvoza sa teritorije Srbije i SRJ (mil USD) i relativni znaãaj za Srbiju (% u odnosu na srpski izvoz) Srbija 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999* 2000* 2001* 2002* Prosek * Bez Kosova i Metohije SRJ 5348.5 6.2 2858. Poređenje vrednosti izvoza SRJ i izvoza sa teritorije Srbije u periodu 1989-2002.4 4390.2 313.7 2075 2556.6 1557.8% izvoza SRJ.9 173.1 2018.6 9. tj.8 1720.2 214.7 5241.6 9.3 2275.2 7.4 574.0 245. Prema tome.5 2918.8 6.7 Slika 2-11: Vrednosti izvoza SRJ. Analiza stanja konkurentnosti .8) i jednim jedinim incidentnim odstupanjem u 1996.3 129.7 1903.3 2684.

Kriza na Kosovu je prouzrokovala nova zao‰travanja i konaãno bombardovanje SRJ od strane NATO. USD 1995. Reintegracija zemlje u međunarodnu zajednicu nakon promena u oktobru 2000. Iz prikazanih veliãina (i sa slike Slika 2-12: Robna razmena SCG sa svetom (u mlrd USD) 8 7 6 5 uvoz 4 3 2 1 0 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 izvoz deficit 2. (kada zapoãinje kosovska kriza) uslovi u okruÏenju su bili relativno povoljni. ambijent u kome se odvijala spoljnotrgovinska razmena SCG je bio izuzetno nepovoljan. godine. ‰to je vrednost spoljnotrgovinske razmene u 1999. godini. NATO agresiji. U odnosu na takvo stanje. pokidane su veze na prostoru SFRJ.8 mlrd. Dakle. do marta 1998. Spoljna trgovina Srbije i Crne Gore (SCG) je u periodu od poãetka devedesetih godina do kraja dvadesetog veka bila izloÏena sankcijama i drugim ograniãenjima međunarodne zajednice. USD (za 21.5 mlrd. USD (za 30. tako da je vrednost izvoza skoro udvostruãena: sa 1.3% vi‰e nego u 2000). U takvim uslovima struktura spoljne trgovine se znaãajno pogor‰ala. USD (za 19. uz skromno pobolj‰anje u 2000.5% u odnosu na 2000). na 2. u periodu od novembra 1995. vrednost izvoza je iznosila 1723 mil. U 2000. a domaça proizvodnja je postala nekonkurentna. USD (‰to je za 39% manje nego u 1998. jo‰ uvek nije dostignuta.Konkurentnost privrede Srbije 2. godini) a uvoza 3711 mil. a zatim su sankcije Evropske zajednice iz novembra 1991. i sankcije UN iz maja 1992. godine spoljna trgovina se odvijala u potpuno neregularnim uslovima. beleÏene dvocifrene stope rasta spoljnotrgovinske razmene.6% manje nego u 1998). nestabilnoj unutra‰njoj politiãkoj situaciji. Vrednost izvoza u 2001. U 2002. godini zabeleÏene su jo‰ veçe stope rasta: izvoz je dostigao vrednost od 2275 mil.1. Sve do suspenzije sankcija UN u novembru 1995. je iznosila 1903 mil. tehnologija je zastarela. i 2001. uz bujanje kriminala i korupcije. Iako su poãev od 2001. godine izop‰tile SRJ iz međunarodnog okruÏenja.5% vi‰e nego u 2001) a uvoz 6320 mil. Uvoz opreme i rezervnih delova je opao.6%). Najpre je dezintegracija SFRJ dovela do nagle redukcije trgovinskih tokova.2. USD (rast za 30. godine stvara pretpostavke za ubrzani rast spoljnotrgovinske razmene. godine pokazalo se da ruinirana privreda SCG nije u stanju da u kratkom roku iskoristi pozitivne impulse i da u veçoj meri oÏivi spoljnotrgovinske tokove. vrednost izvoza iz 1998. godini redukovalo na nivo iz perioda sankcija. Analiza stanja konkurentnosti 79 . ratovima na prostoru SFRJ. USD (porast za 10. USD 1998. Nakon promena u oktrobru 2000. a uvoza 4837 mil. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore u periodu 1989-2002.

3 369. ‰to su ãinjenice koje potvrđuju postojanje dugoroãnih i strukturnih prepreka brÏem rastu izvoza SCG.2 41. 2.0 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.4 16. iznosio je 1988 mil.5% u 2000. Najmanje uãe‰çe u izvozu u posmatranim godinama imali su prvi.7 21.7 100.2% u 2002). za 20.9 7.7 12.4 4.2 50.2.6 18.0 29.2 16.5 4.2 13.7% u 2002.2 1998 % 11.3 1.2 15.0 34. U odnosu na 1989.9 10. na taj naãin je u 2002.5 15.9 5. i 1990.2 11.2 2.8 19.5 632. udvostruãen (veçi za 103%). i 58.5 15.3 11. ãak veçi nego u 1989.7 1. a porast je naroãito izraÏen u prethodnoj godini.6% u odnosu na prethodnu godinu).4 0. a u 2002.8 101.1 2.2 118.5 243.4 77. Analiza stanja konkurentnosti .7 0. Ujedno. respektivno.9 0. nulti sektor drugi po znaãaju izvozni sektor. i 2001.7 2.4 31. u 2001. ‰esti.1 0. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno USD 476.9 5. Porast spoljnotrgovinske razmene u poslednje tri godine je dinamiãniji na strani uvoza. i 2001.5 4. Drugo.3%). spoljnotrgovinski robni deficit dinamiãno raste: u 2000.3 100.3% nego u 1990.6 24.4%. Prvo.3 2001 % 14.0 USD 275.3 384. 4045 mil. dok izvoz ima umereniji oporavak.8 7.6 0.8 1.8 10. godini je manji nego u 1998.3 17.0 616. godini u odnosu na 1998.6 100.2 363.8 0.5 127. dok je uvoz u 2002.USD (47.0 8.3 1531. Deficit robne razmene je u 2002.0 855. bio na petom mestu.2 18.0 USD 334. godinu rezultati su jo‰ porazniji: izvoz u 2002.3%. godini.4 52. zbirno uãe‰çe ‰estog. dok je uvoz veçi za 30. drugi.3 9.3 100.0 286. na oko 12.2 1722.4 652.0 132.0 USD 482. Tabela 2-4: Izvoz SCG po sektorima (u mil.5 28.9 7.2 78. i 11. nigde pomenuti 80 2. pri ãemu treba istaçi dinamiãne promene koje su se desile. sedmog i osmog sektora opada sa 72.0%) a manji za 15.4 36. USD (37.3 12.5 2.5 50.5 5348. 2934 mil.6 145.5 2858. dok je u 1989. Samim tim.5 19. navedeni sektori ne beleÏe znaãajne promene u uãe‰çu u ukupnom izvozu (zbirno uãe‰çe se u posmatranim godinama kreçe od 7.4 122.5 438.2 214.0 168.9%).8 270. Veç iz prikazanih podataka za ukupne vrednosti izvoza.9 0. na 21. (za 2. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou sektora Promene u strukturi spoljne trgovine SCG çemo najpre sagledati na najvi‰em nivou agregacije – nivou sektora 0-9 SMTK. USD (rast za 10.3 20.8 91. U izvozu dominiraju nulti.4 16.9 254. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.2 2275.5 0.2 256. na oko 65% u 2000.6%).2% u 2002). uvoza i deficita robne razmene jasno je da je konkurentnost privrede SCG tokom devedesetih godina doÏivela veliki pad.2.9% u 1989.0 USD 255.0 290. sedmi i osmi sektor.1 1989 % 8.8 712.6% u 1989.4 1012.2 3.1 do 10. godini ãini oko 43% i 39% izvoza u ovim godinama. Izvoz u 2002.6 1315.3 2.Konkurentnost privrede Srbije 2-12) oãigledno je da nakon reintegracije zemlje u međunarodno okruÏenje uvoz raste znatno brÏe od izvoza.0 2002 % 21. uãe‰çe nultog sektora (hrana i Ïivotinje) raste u posmatranom periodu (sa 8. treçi i ãetvrti sektor.2 0.1% u 1989.7 0.0 23. primetan je znaãajan pad uãe‰ça sedmog sektora (sa 24.0 46.1 1903.7 2000 % 14.3 100.

4 1040.5 20.0 21.3 18.6 0. Kada se uzme u obzir da je sedmi sektor najdinamiãniji u svetskoj trgovini i da njegovo uãe‰çe prevazilazi 40% ukupne međunarodne robne razmene.4 1.9 14.0 947.4 6195.1 25.3 1998 % 10.7 1.0 2.8 678.8 3.2 6320.5 1628. u odnosu na 2000.2 100 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.5 1.7 0. Analiza stanja konkurentnosti 81 .7 237.7 4837.5 100 USD 440.0 1269.2 9.2 14.7 0.4 15.1 9.0 771. nigde pomenuti 2.4 0.2 1.1 0.8 22.3 3710. koji ãine.6 355.1 19.0 20.1 8.9 99.3 1.6 1543.6 766.9 207.6 8.1 3.9 6.5 67. odnosno proizvoda najvi‰e faze industrijske prerade.4 100 USD 526.4 76.7 25.8 8.0 100 USD 492.1 789.8 0.3 188.7 745.9 310. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. pre svega.9 1028.2 698. razni poluprerađeni proizvodi.2 6.1 385.5 12.1 2.8 8.0 414. jasno je da je ispoljena tendencija u izvozu SCG izuzetno nepovoljna.4 6.0 556. 3) Blago pogor‰anje strukture izvoza u 2002.4 856.3 7. i 2001: dinamiãno je poveçano uãe‰çe nultog sektora.3 16. a dodatno je opalo (ionako nisko) uãe‰çe svih sektora prerađivaãke industrije (sektori 5-8).6 4849.9 0.6 21.8 553.1 2002 % 8.5 20.6 220.0 20.8 819.2 52.1 6.3 13.1 2001 % 9.1 50. USD i uãe‰çe u ukupnom izvozu u %) sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno USD 394.9 112.9 20.5 997.4 118.2 14.1 24.Konkurentnost privrede Srbije 35 30 25 Slika 2-13: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom izvozu SCG (u %) 2002 20 1998 15 10 5 0 1989 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Analiza rezultata prema sektorima otkriva: 1) Nepovoljnu strukturu izvoza SRJ: nagla‰eno je uãe‰çe hrane i Ïivih Ïivotinja (sektor 0) i proizvoda svrstanih prema materijalu (sektor 6).5 1989 % 6.6 1554.8 1.0 1001.8 551.6 2000 % 7.7 30.8 1070.2 15.4 0. Da bi se ocenio kvalitet promena u Tabela 2-5: Uvoz SCG po sektorima (u mil.9 906.1 10.4 19.5 100 USD 279. 2) Pogor‰anje strukture tokom devedesetih godina: raste uãe‰çe nultog sektora i smanjuje se znaãaj ma‰ina i transportnih sredstava (sektor 7) i hemijskih proizvoda (sektor 5).

godine nije doÏivela toliko izraÏene promene kao izvoz. peti. sa 24. na oko 20% u 1998. vaÏno je sagledati i strukturu uvoza.2. U tabelama 2-6 i 2-7 je prikazano deset grupa proizvoda sa najveçim izvozom i uvozom SCG u odabranim godinama. u kasnijim periodima grupa proizvoda iz ovog sektora nema. Najpre. Sa slike 2-14 se moÏe uoãiti da struktura uvoza od 1989. Pozitivna promena je ostvarena u 2002. na listi najboljih grupa proizvoda su se na‰le i dve grupe iz sektora 7: oprema za distribuciju elektriãne energije i delovi. Reã je. ‰to je veçe uãe‰çe (uz veçu i vrednost uvoza ovog sektora) nego u 1989. Ograniãenja na strani uvoza u velikoj meri su oteÏavala odvijanje proizvodnje i ekspanziju izvoza u proteklom periodu. Pogor‰anje strukture uvoza tokom devedesetih godina predstavlja ãinjenica da sektor 7 (ma‰ine i transportna sredstva) beleÏi pad uãe‰ça. Retki su izuzeci da se u izvozu osim navedenih grupa jave i drugi proizvodi. Iz prikaza se moÏe izvuçi nekoliko zakljuãaka. u strukturi izvoza i ãitavom periodu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi.Konkurentnost privrede Srbije na‰oj spoljnotrgovinskoj razmeni. Ipak. do 2002.9% u 1989. pre svega. relativni odnosi između sektora su ostali priliãno ujednaãeni. 2000. i 1998. 25 20 2002 1998 1989 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 82 2.3. o tekstilnim proizvodima (zasnovanim na jeftinoj i kvalifikovanoj radnoj snazi) i proizvodima metalske industrije (zasnovanim na eksploataciji rudnog bogatstva).8%). I pored velikih oscilacija u godi‰njim vrednostima uvoza. Analiza stanja konkurentnosti . neophodno je analizirati strukturu trgovine na nivou grupe proizvoda i proizvoda kako bi se sagledalo koje uÏe pozicije u okviru sektora 7 (i u ostalim sektorima) obja‰njavaju porast uvoza u 2002. Ipak. na listi su se na‰li lekovi. u 1989. Iz tabele 2-5 se vidi da najveçe uãe‰çe u ukupnom uvozu imaju treçi. godini – uãe‰çe sedmog sektora je dostiglo ãetvrtinu ukupnog uvoza (25. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou grupa proizvoda Analiza na nivou grupa proizvoda (trocifrena SMTK) upotpunjuje prethodna razmatranja. U 1989. Slika 2-14: Uãe‰çe sektora 0-9 u ukupnom uvozu SCG (u %) 30 2. godini. ‰esti i sedmi sektor. pribor za motorna vozila. jedini proizvod iz sektora 5 (hemijski proizvodi) zastupljen u svim posmatranim godinama. i 2001. S obzirom na tehnolo‰ku zaostalost privrede SCG tendencija porasta znaãaja opreme u ukupnom uvozu ohrabruje.

pribor za mot.85 2.42 3.12 5. tečni ili ne Ulja od nafte i minerala Mašine za aop i jedinice Telekomunikac.04 3.49 od tekst.16 Tabela 2-7: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) 1989 333 652 343 781 658 673 682 784 562 874 Nafta.05 4. ogrtači i sl.06 2.06 transakcije proizvoda Hartija i karton 2.28 neplatirani Bakar 1. nn Specijalne 2.11 2. mineralna ulja.14 3. oprema Hartija i karton Elek.83 33. 3.energ.21 3.12 5. Oprema za distrib.39 3. jakne i sl.pribor za mot.06 1.31 47.30 transakcije proizvoda Valjani proiz.sirovi Tkanine od pamuka Putnički automobili Električna energija Gas prirodni.50 3. Obuća 8.37 3.el. jakne i sl..65 automobili Gotovi proiz. Ženski kaputi.03 652 343 333 334 931 641 057 781 081 071 1998 Tkanine od 7.85 1.33 32. 2.74 Voće i proizvodi (sem sokova) Aluminijum Muški kaputi. Lekovi Delovi.sirovi Ulja od nafte 3.43 4.62 od pamuka Gas prirodni. 2.kontrolni instrumenti ukupno 1. prosto obrađeno ukupno 3.80 1.vozila Djubriva (sem sirovih) Merni.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-6: Deset grupa proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) 1989 682 851 684 841 842 773 542 784 821 673 Bakar Obuća Aluminijum Muški kaputi.29 3.79 2. melase i med Valjani proiz. Proizvodi 2.53 2.32 od plastike.vozila Nameštaj i delovi Valjani proiz.75 2. 2.98 333 652 781 351 343 334 752 764 641 775 2002 Nafta.55 2. opr.60 1.75 Muški kaputi. Tkanine od pamuka Drvo.12 mineralna ulja. 2.91 1.41 1.29 30.45 neplatirani Bakar 5.11 Bakar 2.14 3.53 tečni ili ne Nafta.05 4. Analiza stanja konkurentnosti 83 . ogrtači i sl.53 jakne i sl..29 transakcije proizvoda ukupno 37. Valjani proiz. neplatirani ukupno 5.71 684 058 061 673 625 851 682 841 893 931 2002 Aluminijum Voće i proizvodi (sem sokova) Šećer.19 1.sirovi Tkanine 5.82 3.i neelek. 10.mat.23 3.04 3.22 Voće sveže ili suvo Putnički automobili Stočna hrana (sem žit.82 3. 6.21 mineralna ulja.15 3...u zrnu) Kafa ukupno 2. neplatirani Gume za automobile i sl.za domać.66 Delovi.32 2.21 931 673 682 058 684 841 542 842 652 248 1998 Specijalne 15.90 2. 4.36 34. ukupno 8.79 tečni ili ne Putnički 2.09 i minerala Specijalne 3. Lekovi Ženski kaputi.75 pamuka Gas prirodni.

elektriãna i neelektriãna oprema za domaçinstvo). Kada je o uvozu reã. Da bismo hipotezu proverili na nivou ukupne trgovine (a ne samo na osnovu deset grupa proizvoda). ‰to je i oãekivano za malu zemlju koja treba da ima veçi stepen specijalizacije u izvozu. Sa slike 2-15 se vidi da je u posmatranim godinama stepen koncentracije izvoza (prema deset najznaãajnijih grupa proizvoda) bio najizraÏeniji u 1998. Na osnovu prethodne konstatacije bi se moglo naslutiti da je nakon otvaranja međunarodnog trÏi‰ta za na‰e trÏi‰te do‰lo do sva‰tarenja i nedovoljne specijalizacije u izvozu.2% u 1989. ·to je niÏi koeficijent S (bliÏi nuli). to je niÏi stepen koncentracije (postoji velika disperzija Slika 2-15: Zbirno uãe‰çe deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu (u %) 60 50 40 uvoz izvoz 30 20 10 0 1989 1998 2000 2001 2002 84 2. na 47. ‰to je u velikoj meri odraz oÏivljene aktivnosti privrede i porasta Ïivotnog standarda stanovi‰tva (i dostupnih kredita za belu tehniku).7% u 1998. 2.2.2% u 2002. uãe‰çe deset najznaãajnijih grupa proizvoda u ukupnom uvozu beleÏi manje promene: od 32.9% u 1998. Na slici 2-15 su i grafiãki predstavljena uãe‰ça deset grupa proizvoda u ukupnom izvozu i uvozu za pet posmatranih godina. Iz tabela 2-6 i 2-7 se moÏe videti da je deset najveçih izvoznih grupa poveçalo svoje uãe‰çe u posmatranom periodu sa 33. Stepeni koncetracije izvoza i uvoza Iz prethodnog prikaza je jasno da izvoz pokazuje veçu koncentraciju (specijalizaciju) od uvoza tokom ãitavog perioda. Oprema za domaçinstvo je zastupljena naroãito u uvozu u 2002. telekomunikaciona oprema. i 37. godini. ma‰ine za AOP i jedinice.0% 1989. izraãunaçemo indeks specijalizacije (S) izvoza i uvoza koji je određen izrazom:  Xi S = ∑  i =1  ∑ X n     2 gde je izraz u zagradi uãe‰çe svake grupe proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza (uvoza).4. godini. Analiza stanja konkurentnosti . godini. tekstilni proizvodi niÏe faze prerade (reã je o uvozu proizvoda namenjenih doradi u SCG) i određeni tehnolo‰ki i kapitalno intenzivni proizvodi (putniãki automobili.Konkurentnost privrede Srbije U uvozu su prisutni energenti.0 i 30. i 2002. dok kasnije ovaj pokazatelj opada. do 35.

specijalizacija u izvozu je bila niska ‰to govori da je i tada izostajala osmi‰ljena strategija prepoznatljivog nacionalnog izvoza. Specijalizacija u izvozu za malu zemlju znaãi ovladavanje proizvodnjom i plasmanom određene grupe proizvoda. 2. ‰to je pokazala i analiza na nivou deset najznaãajnijih grupa proizvoda. Dakle.034096 0.040806 0. Iz rezultata prikazanih u tabeli 2-8 se vidi da je nakon 1998. S ima maksimalnu vrednost jedan. a indeksi koncentracije uvoza niÏi. a ako je ãitava vrednost ostvarena u jednoj grupi proizvoda. Iz sedmog sektora (ma‰ine i transportni uređaji) ‰est proizvoda se na‰lo na listi dvadeset najveçih izvoznih proizvoda (između 0.2 Dakle.02 0. Stoga je u buduçem periodu neophodno formulisati strategiju izvozne promocije.021171 0.04 izvoz 0.5. Indeksi koncentracije izvoza SCG su niski i.024547 0. ‰to svedoãi o njegovoj izrazito niskoj specijalizaciji. u izvozu 20 najznaãajnijih proizvoda na‰li proizvodi prerađivaãke industrije vi‰e faze prerade. ne moÏe uspe‰no da razvija sve privredne grane i ostvari znaãajnu diversifikaciju proizvodnje i izvoza.014746 0.03 Rezultati su suprotni teoriji i praksi prema kojima: ‰to je zemlja manja njeni indeksi koncentracije izvoza su vi‰i.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-8: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza 1989 1998 2000 2001 2002 izvoz 0.01 0. Analiza stanja konkurentnosti 85 . odnosno oznaãava nizak stepen specijalizacije. usled skromnijih resursa i malog domaçeg trÏi‰ta. 2. Oãigledno je da jo‰ uvek izostaje bilo kakva strategija izvoza i da je neophodnost izvoza po svaku cenu u proteklom periodu rezultirala sva‰tarenjem u izvozu. na bazi pobolj‰anja proizvodne strukture.022207 uvoz 0.05 uvoz 0. Dinamika i struktura spoljne trgovine Srbije i Crne Gore na nivou proizvoda Analiza na nivou proizvoda (tabele 2-9 – 2-12) pokazuje da su se u 1989.00 1989 1998 2000 2001 2002 2 Treba imati u vidu da je poveçana koncentracija u izvozu u 1998. godini rezultat postavljenih barijera i gubitka trÏi‰ta usled izolovanosti zemlje tokom devedesetih godina.022442 0. Istini za volju. sa ciljem plasmana proizvoda koji çe na međunarodnom trÏi‰tu biti prepoznatljivi. Slika 2-16: Indeksi specijalizacije izvoza i uvoza 0. godine do‰lo do opadanja stepena koncentracije (specijalizacije) izvoza.2. velika disperzija izvoza daje nisku vrednost S.016976 0. nakon liberalizacije spoljnotrgovinske razmene do‰lo je do veçe diversifikacije izvoza. u pojedinim godinama ãak niÏi od indeksa koncentracije uvoza. rastuçe uãe‰çe i poveçanje konkurentnosti na stranim trÏi‰tima. i u 1989. uz to.016925 izvoza/uvoza).020540 0. Mala zemlja.

dok su relativno manje prisutni proizvodi namenjeni angaÏovanju u industrijskoj proizvodnji. I pored veçeg izvoza u odnosu na tri prethodne godine. tapacirane stolice) i tekstilne industrije (jakne.6. drvo od bukve. Pokrivenost uvoza izvozom VaÏan pokazatelj konkurentnosti privrede – pokrivenost uvoza izvozom – u SCG beleÏi veliko pogor‰anje u periodu od 1989. ‰to je dokaz da je osnova konkurentnosti u ãitavom posmatranom periodu u velikoj meri ostala nepromenjena. 2. i 2002. koãnice i servokoãnice. uljane pogaãe. Ïenske i mu‰ke.2%). Takođe se na listi permanetno nalaze putniãki automobili. tu su i putniãki automobili. plinsko ulje. U periodima veçe otvorenosti zemlje uoãljivo je kontinuirano smanjenje stepena pokrivenosti (koji predstavlja relativni odnos između vrednosti izvoza i uvoza).) i u 2002. U uvozu su u 1989. rafinisani bakar. broj proizvoda na listi nije beleÏio veçe oscilacije (od 4 do 6 u zavisnosti od godine). godini nema nijednog proizvoda iz ovog sektora. U odnosu na 1989. u 2002. sa ãak 5 proizvoda na listi dvadeset najznaãajnijih. stepen pokrivenosti je dodatno smanjen u odnosu na 1999. samo oko jedne treçine plaçanja po osnovu robnog uvoza je u 2002. godinu.2. delovi). ostala vozila za prevoz ljudi. nije promenila u odnosu na 1999. ‰to je posledica uvozne zavisnosti privrede SCG kada su energenti u pitanju. U svim godinama su zastupljeni proizvodi treçeg sektora (mineralna goriva): nafta. Proizvodi koji su u svim posmatranim godinama na listi najznaãajnijih proizvoda i koji se mogu smatrati veç tradicionalnim izvoznim proizvodima su: aluminijum. feronikl. dok u 2002. nerazvrstani. za oko 40%.Konkurentnost privrede Srbije ostalih. a u odnosu na 1998. godini. 2000. godinu pokrivenost je manja za oko 60%. Sa druge strane. je dostignut minimum pokrivenosti u posmatranom periodu (samo 36. Iz prvog sektora (piça i duvan) jedini proizvod koji je zastupljen jesu cigarete (u 2001. usled izuzetno visokog uvoza. i 2001. opada (mada se u 2000. godini nulti sektor (hrana i Ïive Ïivotinje) ima najveçi broj proizvoda (pet) na listi dvadeset najvaÏnijih uvoznih proizvoda. godini pokriveno izvoznim prihodima. kada su plaçanja za uvoz bila skoro izjednaãena sa izvoznim prihodima (96. nelegirani. godini). u devedesetim godinama raste broj proizvoda iz nultog sektora (hrana i Ïive Ïivotinje). koji dostiÏe maksimum u 2002. Međutim. U 2002. 86 2. valjani proizvodi i Ïice). gas. Analiza stanja konkurentnosti . godine. Dakle. drvne industrije i proizvodnje name‰taja (drveni name‰taj. u strukturi sedmog sektora u 2002. ali je ovaj rezultat postignut u neregularnim uslovima i nije merodavan sa stanovi‰ta kvalitativne analize. godini na listi dvadeset proizvoda bili zastupljeniji proizvodi ‰estog sektora – proizvodi svrstani po materijalu (pet naspram jednog proizvoda u 2002). tegljaãi i potiskivaãi. obuça sa koÏnim đonom i lekovi za maloprodaju. U svim godinama su prisutni proizvodi metalske industrije (cink. motorna vozila za prevoz robe). banane. pamuãne tkanine. ‰eçer i ostali proizvodi za ishranu. Pokrivenost uvoza izvozom nakon 1998. Kada su proizvodi sedmog sektora u pitanju. mu‰ke pantalone). ‰to je odraz veçeg znaãaja doradnih poslova u toj godini u odnosu na kasniji period. godini proizvodi iz grupe motornih vozila su najzastupljeniji (to su putniãki automobili. To su kafa.0%). Najveçi stepen pokrivenosti je zabeleÏen u 1993.

kuvano ili ne.12 6251000 1. prevuč. neplat.1.19 1. nn Drvo od bukve. Analiza stanja konkurentnosti Toplo valj. podgr. ostala teška ulja Linoleum.80 1. nelegirani 2. smrz.81 0. neplat. neplat.94 ili veće Delovi obuće. delovi Cink.84 0. do 355mpa. pr. do 355mpa.05 0. 600 mm i veće Polietilen specif.39 1.99 1.84 0. sečena. antibioticima.04 0. smrz.80 0. do 200g/m2 Lekovi za maloprodaju.69 1. ostali Putnički automobili. od šećerne repe i trske Maline i sl. podni pokrivači na tekst. muški Sedišta sa drvenim kosturima.64 2. nn 7239900 7812010 8215900 Delovi mašina iz gr. cinkom šir.32 1. u kotu Valj.83 0.05 1.53 8933100 8514800 5429300 2484030 1.99 0. gustine manje od 0. 1-3mm. do 355 mpa. od plast. sem semenske Toplo valj. nn 6821200 Rafinisani bakar 7843900 Delovi i pribor.34 1. pam.99 0. gustine 0. vafli i galete sa đumbirom 7731500 6841100 Lekovi sa ost.93 0. do 4.42 0412020 0583200 2. ostali 5421900 2.70 1.77 0. podlozi Vlakna od viskoze. nelegirani 6715500 Feronikl 5429300 Lekovi za maloprodaju. nn 7937000 Tegljači i potiskivači 7843300 6861100 Kočnice i servokočnice. kuvano ili ne.74 87 .92 0. tapacirana Slatki biskviti. 4.09 1.71 Polietilen specif. do355mpa.01 6841100 Aluminijum.Tabela 2-9: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom izvozu (u %) 1998 3.62 3344000 5429300 1.87 0.90 2.71 0612910 6821200 Rafinisani bakar 3.55 0583200 6841100 Aluminijum.75mm.20 1. i sa šeć. rezano i sl.ostali Hladno valj.74 1.5-1 mm. pr. za maloprodaju Elektr.63 6731200 6522300 2. nepla. muški Konkurentnost privrede Srbije ukupno 32. pr.80 5711200 8519000 3510000 2484030 5711100 8414000 8211610 0484220 1.02 3.81 0. kamašne. u kotur Avioni. do 4. do 355mpa. sastavljeni Drveni nameštaj.54 1. nelegirani 6827110 Cevi od rafinisanog bakra 3345000 6591200 2671110 8413000 Ulja za podmazivanje. nelegirani 6. nn Nove spoljne gume za putničke automobile Hladno valj. Tkan. ostali.64 1. radni kombinezoni i sl. i sa šeć. za napon 80-1000v Aluminijum.nn Šećer rafinisani. 0.94 Pantalone.86 1. ostali Sirćetna kiselina Drvo od bukve. dr. u kot 0.06 1. pr. ulošci za obuću. dr Električna energija Toplo valj.01 0.75 mm.. ostali Pokrivači podova. ostali.78 0. pr. rezano i sl.75mm. gustine 0..84 Brodovi za prevoz robe.provodnici.53 1989 2002 8514800 Obuća sa kožnim đonom.89 0.56 1. nevlačena Jakne i blejzeri.78 7932700 6733300 5137110 7843900 6824100 5711200 6741300 6731100 7924000 6733200 1. nn Lekovi za maloprodaju. po dužini Kukuruz. kot Maline i sl. po dužini Polietilen specif.53 6251000 6731200 2. pr. 744.27 0449000 1. 3 nn 1.89 0. tapeti i sl. kot Loživa ulja.95 0. sl. masa Obuća sa kožnim đonom.94 ili veće Žica od rafinisanog bakra Delovi i pribor. ost. (do 85%). nebelj.87 4. nepla.67 ukupno 43. Nove spoljne gume za putničke automobile Pšenica ostala.84 ukupno 32.723.

71 0. nn Brašno i sl. (do 85%). Hladno valj. ostali 2.38 7812010 0711100 Kafa.26 7526090 2482000 1. telegrafiju Ulazne ili izlazne jedinice. u kotur. kalc. nn Komutacioni apar.51 3510000 3.74 0.27 8987900 7812010 1. sa kofeinom 1. za ljud.58 0. nebelj. od šećerne repe i trske 1989 3330010 Nafta.83 0.97 6522300 4. ishr.za telefoniju.73 0. nepržena. sastavljeni Drvo od četinara. od ribe. Analiza stanja konkurentnosti 37. i alum.95 0. sastavljeni Posteljno rublje.62 0.61 0. nn Uljane pogače i ostaci od soje Banane. ost Ulja za podmazivanje. pam. (do 85%).sirova 6522300 3432000 7812010 6584200 2723100 7843900 Tkan. sveže ili suve 1.71 0. nepržena.71 0. ostala teška ulja Del.39 0.97 2.92 5429300 3343000 2831000 1. za telefoniju. sa kofeinom 6821200 2815090 2681900 2631020 Rafinisani bakar Ruda gvožđa. nepod. neplat. ostala teška ulja Lekovi za maloprodaju. (do 0..79 0711100 1222000 0573000 3345000 7821940 0989900 0813100 7522000 7641500 0612910 3343000 3345000 1.06 1.74 0.83 0. do 200g/m2 Prirodni gas u gasovitom stanju Nafta.58 0.94 0.57 ukupno 35. pam. nelegirani Brašno i sl.73 1. p. od gvož. nn Putnički automobili. nemleveni Delovi i pribor. fosfati.59 0.60% ugljen) Komutacioni apar.78 Kafa. telegrafiju Šećer rafinisani.79 0.59 0.43 1. rezano i sl.75 0.vazduhoplovi. ostala Pamuk.09 3.56 0. neaglom.65 .48 3432000 3330010 4. nebelj. mase preko 15000kg Šipke top. ostali 0711100 Kafa.54 0. ostala Putnički automobili. pam. vozila za prevoz robe.79 2. (do 0.21 4. ostalo.06 6522300 7.53 0.Tabela 2-10: Dvadeset proizvoda SMTK sa najveçim uãe‰çem u ukupnom uvozu (u %) 1998 10.60 Konkurentnost privrede Srbije 88 2002 Tkan.50 0. od pamuka Prir.00 1. do 0. kalc. do 200g/m2 Električna energija Prirodni gas u gasovitom stanju Motorna vozila za prevoz osoba.56 0.) prav.10 3330010 Nafta.55 0. sirova 7. za ljud. preko 60% fe Masna vuna. ost Proizvodi za ishranu ostali.50 0989900 0813100 0. nepod. nn Uljane pogače i ostaci od soje Digitalne mašine za aop Motorni benzin (i avionski benzin) Avioni. sirova Tkan.za turbomlazne i turbopropelerne motore Drumski tegljači za poluprikolice Antibiotici i derivati.72 5429300 0814200 0. Polupr. ostale Lekovi za maloprodaju. sastavljeni Snimljene podloge. do 200g/m2 Prirodni gas u gasovitom stanju Putnički automobili. srednjevlaknasti 6861100 0814200 6734400 6726200 3345000 7149100 7832000 5413990 Cink.56 3432000 6.51 2.66 0.ost.5mm. sa kofeinom Cigarete koje sadrže duvan 0. ostale Obuća sa kožnim đonom. ost.15 0. ishr. koncentrati.50 8514800 7526090 7641500 6761300 7924000 3341100 0.44 7812090 0573000 Banane. valj.69 0. Proizvodi za ishranu ostali.00 0. sveže ili suve Ulja za podmazivanje. (do 85%).54 ukupno ukupno 38. rastavljena.84 0.63 0.51 0. ostala teška ulja Motor. p. nepržena.25% uglj.76 0. nn Plinsko ulje Plinsko ulje Ulja za podmazivanje..82 0. nebelj. pr. od ribe. od gvož. po dužini Rude bakra i koncentrati Ulazne ili izlazne jedinice.

stepen pokrivenosti je oko 15%. godinu samo u dva sektora stepen pokrivenosti veçi u poslednje tri godine (sektori 2 i 4). Analiza stanja konkurentnosti 89 . primetno je (slika 2-18) da je u odnosu na 1989. u 2002. a samo tri manje od 75%. leva skala) i pokrivenost uvoza izvozom (%. treba imati u vidu da je u periodu restrukturiranja domaçe privrede neophodno obnoviti tehniãko-tehnolo‰ku osnovu privrede. U svim sektorima prerađivaãke industrije pokrivenost je opala. zadrÏano je samo oko 20% pokrivenosti iz 1989). nigde pomenuti U sektorskom pregledu.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-11: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u izvozu sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno 1989 0 0 1 1 0 2 6 6 4 0 20 1998 2 0 1 0 0 3 10 3 1 0 20 2000 2 0 2 0 0 3 9 0 4 0 20 2001 2 0 1 1 0 3 6 3 4 0 20 2002 5 0 1 2 0 3 4 0 5 0 20 Tabela 2-12: Sektorska distribucija 20 vodeçih proizvoda u uvozu sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ukupno 1989 2 0 4 3 0 1 5 5 0 0 20 1998 5 0 2 5 0 1 2 4 1 0 20 2000 3 0 2 8 0 1 2 4 0 0 20 2001 4 1 0 8 0 1 1 4 1 0 20 2002 5 1 0 5 0 1 1 6 1 0 20 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. desna skala) 8 uvoz 7 izvoz 6 5 4 3 2 1 0 '89 '90 '91 '92 '93 '94 '95 '96 '97 '98 '99 '00 '01 '02 20 80 pokrivenost 100 120 60 40 0 2. a svi ostali su ostali ispod granice od 70%. Ukoliko u strukturi uvoza budu dominirala sredstva za proizvodnju (a ne roba za finalnu potro‰nju). jedan se na‰ao u intervalu 75%100%. ãetiri sektora imala stepen pokrivenosti veçi od 100%. onda çe savremena industrijska struktura omoguçiti rastuçu proizvodnju i izvoz. Naroãito je intenzivan pad u sedmom sektoru (ma‰ine i transportni uređaji). tri u intervalu od 75 do 100%. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. Slika 2-17: Dinamika spoljne trgovine (mlrd USD. Dok su u 1989. koji je najsofisticiraniji sektor (u 2002. je samo ãetvrti sektor imao pokrivenost veçu od 100%. I pored rastuçeg deficita ovog sektora.

5% i 47. bila manja. Dakle. i 1998. 12. Otkrivene komparativne prednosti u trgovini SCG Empirijski utvrđene komparativne prednosti se nazivaju otkrivene komparativne prednosti i obeleÏavaju se sa RCA (Revealed Comparative Advantage). dinamiãno smanjuje. Detaljnija analiza RCA se vr‰i na osnovu podataka koji su dezagregirani do nivoa grupe proizvoda (trocifrena SMTK klasifikacija). do 2002.7. godine RCA pokazuje veliko opadanje konkurentnosti izvoza SCG. u 1990. u 1998. 2. i 2001.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-18: 250 3 Pokrivenost uvoza izvozom prema sektorima SMTK 2002 200 2001 150 2000 1998 1989 50 100 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Poređenjem sa 2000. godini on dostiÏe vrednosti od 43. dostiÏe minimum u posmatranim godinama – samo 55 grupa je imalo pozitivnu vrednost RCA pokazatelja. Nakon 101 grupe proizvoda sa pozitivnim RCA u 1989.2. ali relativno ekstremne vrednosti za deveti sektor u 1989.1%. Analiza stanja konkurentnosti . Dakle. godini. Od preko 250 grupa proizvoda Radi preglednosti izostavljene su prema vrednosti male. spoljnotrgovinski deficit iznosio samo 7.3% razmene. U periodu od 1989.4% razmene. Na nivou ukupne trgovine pokazetelj RCA predstavlja odnos spoljnotrgovinskog salda i ukupnog 3 obima razmene sa svetom. Dok je u 1989. Broj grupa proizvoda sa pozitivnim RCA se nakon 1989. X j vrednost izvoza proizvoda j. Pozitivna vrednost RCA za određenu grupu proizvoda znaãi da SCG ima komparativne prednosti (suficit) u trgovini tim proizvodom. M j vrednost uvoza proizvoda j. dodatno pogor‰ano. u 2001. broj grupa proizvoda kod kojih postoji otkrivena komparativna prednost u razmeni sa svetom je u odnosu na 1989. a 2002. i u odnosu na blisku pro‰lost stanje je u 2002. U analizi çemo koristiti formulu: RCA j = X j −M X j +M j j gde su: RCAj otkrivene komparativne prednosti u trgovini proizvodom j. godinu praktiãno prepolovljen. i 2002.) pokrivenost u 2002. godinom uoãava se da je u svim sektorima prerađivaãke industrije (uz jedan izuzetak – sektor 5 u 2001. broj se smanjuje na 75. 90 2.

84 u 1989.6 1989 1998 2000 2001 2002 ukupno posmatrali smo posebno onu desetinu (25 grupa proizvoda) koja je u datim godinama beleÏila najveçe vrednosti RCA (tabela 2-13).59 u 2002.8 0. i najmanjih 0.4 0. uoãava se da uporedo sa opadanjem koeficijenta RCA za ceo svet (u ukupnoj trgovini) opada i zbirni koeficijent za grupu sa najboljim RCA pokazeteljem.0 udeo u izvozu 0. tako da sa rast uãe‰ça u izvozu 25 grupa proizvoda sa najveçim RCA koeficijentom i opadanje njihovog zbirnog spoljnotrgovinskog salda negativno korelisani (slika 2-20). na 0.2 -0.0 25 grupa 0.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-19: RCA za najvi‰ih 25 grupa i ukupno 1.4 -0. spoljnotrgovinski saldo drugih grupa proizvoda beleÏi jo‰ lo‰ije rezultate.2 bilans (mlrd USD) 1.8 0. Slika 2-20: Izvoz i saldo 25 grupa sa najvi‰im RCA 1.0 -0. Najpre.6 0.72 u 1998. Pri tome.2 0. Uporedo.6 0. godini.2 0. godini. 2001.0 1989 1998 2000 2001 2002 2. Analiza stanja konkurentnosti 91 . na oko pola milijarde USD u 2000. sa oko 800 hiljada USD i preko milijardu USD u 1989. i 1998. on pokazuje pad. i 2002. međutim.4 0. sa 0. pozitivni bilans spoljnotrgovinske razmene beleÏi opadanje grupe na‰eg najuspe‰nijeg izvoza. Iako pozitivan.

nigde pomenuti Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. osam proizvoda na‰lo na listi. Poljoprivredna proizvodnja je pod velikim uticajem klimatskih faktora. U sve tri prikazane godine prisutni su proizvodi poljoprivrede. Analiza stanja konkurentnosti . godini ovaj sektor (ponovo) daje najvi‰e proizvoda za listu 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA. 92 2. u 2002. Komparativne prednosti su ostvarene preteÏno kod primarnih proizvoda. tekstilni proizvodi. dok su rudna bogatstva iscrpiva.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-13: Sektorski raspored 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA sektor 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1989 7 0 5 0 0 2 2 2 5 2 1998 9 0 2 2 1 0 5 1 3 2 2000 7 0 4 0 1 0 6 1 5 1 2001 2 0 4 2 1 0 8 3 5 0 2002 8 0 5 2 1 0 6 0 2 1 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. radno-intenzivni proizvodi trpe konkurenciju zemalja sa jeftinijom radnom snagom. Grupe proizvoda u kojima SCG ima najveçe pokazatelje RCA u posmatranom periodu date su u tabeli 2-14. Zasnivanje izvozne strukture na ovim proizvodima nije dugoroãno re‰enje. ‰to je u skladu sa nivoom ekonomskog razvoja. Komparativne prednosti se kod ovih proizvoda lako gube: kod ruda su zalihe ograniãene a tro‰kovi eksploatacije diktiraju cenovnu konkurentnost. godini. iz koje se u 2002. Cene primarnih proizvoda su nestabilne i imaju dugoroãni trend opadanja. i 16 u 2001. rude i obojeni metali. Opao je znaãaj prerađivaãke industrije (sektori 5-8). 9 u 1998. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji Nakon smanjenog uãe‰ça grupa proizvoda iz nultog sektora (hrane i Ïive Ïivotinje) u 2001. 12 u 2000. raspoloÏivo‰çu prirodnih resursa i cenom faktora proizvodnje (radne snage). naspram 11 u 1989.

87 0.41 0. konzervisani proiz.64 0. krpe 0. 0. plat. nn 0. ulja 'meka' Iverje.83 0. 25 grupa proizvoda sa najvi‰im RCA 1998 043 212 961 044 714 046 342 681 047 344 058 673 421 246 041 682 844 017 045 674 842 056 931 841 685 Ječam. pribor.98 Voće i proizvodi (sem sokova) 0. u zrnu Sirovo krzno Metalni novac Kukuruz.96 0. sečka.93 Ribe.91 Upotrebljavana odeća.53 212 043 041 044 058 211 342 344 046 045 613 673 971 287 223 288 891 091 681 684 682 421 635 841 061 2. u zrnu 0. kozm. sečka.59 0.61 0. el.67 0.80 Razni obojeni prosti metali 0. 0.68 0. dr.99 0. prep. met. neplatirani Zlato. u zrnu Pog.87 0.87 0. otp.43 0. ljuskari.57 0.48 0. ostale. ostala 0.77 0. nn Specijalne transakcije proizv. 0. plat. neplatirani Čvrste bilj.00 1.. platina. vlakna. platina. ostale. met 0. prerađeno.00 1.77 Sanitarni uređaji. ogrtači i sl.82 Zlato.99 0.97 Brodovi. u zrnu Bakar Ženski kaputi i sl. ost. žitar.81 0. nn 0. u zrnu Kukuruz. tečni Srebro.00 0. 0. met Aluminijum Bakar Čvrste bilj. platirani Ženski kaputi. Analiza stanja konkurentnosti 2002 Sirovo krzno Ječam. u zrnu Voće i proizvodi (sem sokova) Sirova krupna i sitna koža Propan i butan.85 Nameštaj i delovi 0. pleteni Meso. nn Žitarice.76 Konkurentnost privrede Srbije 93 .53 0. masti. masti. od drveta 1.79 Srebro. jakne i sl.95 0. ulja 'meka' Proizvodi od drveta. 0.00 0.99 Montažne zgrade 0.81 Proizvodi od šećera 0. brašno od ost.89 0. od drveta Pšenica i napolica.00 Rude bakra i koncentrati 1.Tabela 2-14:. u zrnu Valjani proizvodi. nemonetarno Rude i konc. melase i med 1..95 0. ost. neelekt.00 Iverje. obrađena krzna Valjani proiz..93 Meso. Šećer.92 0.64 0.55 0.99 0.71 0. brašno od pšenice Žitarice. tečni Naftni gasovi Prekrupa. plov..54 0. i toal. jestive masnoće Srebro.00 1.82 Parfimer.78 Vešt. konstruk. proiz.98 0. ulja Otpaci od baznih metala Oružje i municija Margarin. nemonetarno 0.63 0. dr. pripremlj. čamci. plat.49 0.99 0. Povrće.72 0.82 Drvo.81 Odeća. brašno od pšenice 1. brašno od pšenice Propan i butan. u zrnu Štavljena. energ. baznih metala Uljano semenje za ost. nn 0. ost. prosto obrađeno 0.52 0.00 Specijalne transakcije proizvoda 1. konzervisani proiz.95 Pšenica i napolica. mašine i motori. nn Muški kaputi..94 0.82 Eksplozivi. Prekrupa.40 1989 046 246 283 931 896 811 058 793 041 017 037 269 044 821 971 593 553 248 845 062 689 681 267 812 773 Prekrupa.89 Kukuruz.40 0.77 Oprema za distrib. Prekrupa. u zrnu 0. otp.65 0.49 0. jakne i sl.66 0... i sint.90 0.61 0.00 Umetnički predmeti 0. Naftni gasovi Voće i proizvodi (sem sokova) Valjani proiz.99 0.91 0. pirotehn. Olovo 1. u zrnu Pšenica i napolica. Muški kaputi. platina.

a u 2002. Analiza stanja konkurentnosti .2%).6%). Uãe‰çe ZUR je u periodu do 1992. godini kada se na‰lo taãno na jednoj polovini). koje u talasu tranzicije restrukturiraju privrede i uspevaju da se nametnu kao vaÏni trgovinski partneri Evropske Unije (EU).1.5% ukupnog izvoza.3. zemlje u razvoju (ZUR) i zemlje u tranziciji (ZUT). Devedesetih godina SRJ pada u izolaciju i njena spoljnotrgovinska razmena se prinudno svodi na mali broj zemalja. godini kada je iznosilo 7. Nakon reintegracije Srbije i Crne Gore u međunarodno okruÏenje krajem 2000. godini na trÏi‰te RZ plasirano je 53% ukupnog izvoza SCG. Znaãaj trÏi‰ta razvijenih zemalja je u posmatranom periodu (1989-2002) bio i ostao najveçi.1 Uãe‰çe RZ u ukupnom izvozu je bilo najveçe u 1991. godini 4. godini 50%. izvozilo oko jedne treçine ukupnog izvoza. Slika 2-21: Uãe‰çe regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni SCG (%) 70 '02 60 '01 50 '00 40 '98 30 '91 20 10 0 izvoz RZ uvoz izvoz ZUR uvoz izvoz ZUT uvoz 1 Izuzimajući period 1993-1995. godini uãe‰çe dostiglo maksimum u posmatranom periodu – 51.Konkurentnost privrede Srbije 2. godine postavljaju se pitanja: 1) koje su se promene dogodile u devedesetim godinama s obzirom na geografsku usmerenost na‰e razmene i 2) da li je sa liberalizacijom trgovine u 2001. Regionalna usmerenost spoljnotrgovinske razmene 2.7% i u 2002.3. godine iznosilo oko 10%. godini (61. palo na manje od jedne polovine (osim u 1997. godini do‰lo do izvesnih promena i kakve su moguçnosti da se izvr‰i preusmeravanje trgovinskih tokova. na primer. Tradicionalni partneri iz Zapadne Evrope se sve vi‰e okreçu zemljama Centralne i Istoãne Evrope. PoloÏaj socijalistiãke zemlje sa elementima trÏi‰ne ekonomije obezbeđivao je prisustvo u razliãitim regionalnim grupacijama. U 2001. U 2001. 94 2. ne postoje nikakvi podaci u ovom periodu. da bi u drugoj polovini devedesetih opalo na oko 5% (sa izuzetkom u 2000. da bi u periodu 1996-2000. ZUR su ãinile 5. Specifiãnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni po regionima Najpre çemo sagledati dinamiku spoljne trgovine u odnosu na tri ‰ire definisana regiona: razvijene zemlje (RZ). Na trÏi‰ta ZUT se u periodu do 1992.3%. za koji ne postoje pouzdani zvaniãno publikovani podaci u vezi sa geografskim usmerenjem spoljnotrgovinske razmene. U poslednjih ‰est godina uãe‰çe ZUT se stabilizovalo na Jugoslavija je do devedesetih godina bila drÏava koja je uspe‰no sarađivala i sa zemljama razvijenog zapada i sa ãlanicama istoãnog bloka. da bi u 1996. Na nivou zemalja.

Iz opisane dinamike regionalnog usmerenja spoljnotrgovinske razmene SCG moÏe se zakljuãiti: 1) TrÏi‰ta RZ i dalje ostaju najvaÏnija za odvijanje spoljnotrgovinske razmene SCG.3% u 2001. stanje je dodatno pogor‰ano – ne samo da je relativni znaãaj ZUR manji (svega oko 5% uãe‰ça u izvozu i uvozu). godine stabilizovalo na oko 50% (49. sa druge strane. sa jedne strane. kao manje probirljiva od trÏi‰ta RZ i ZUT. ãinio je 27-29% ukupnog uvoza.3% u 2001. Oãigledno je da je te‰ko u roku od nekoliko godina povratiti stare pozicije. a nakon toga i prevazi‰ao ovaj procenat (u 2001. godini).Konkurentnost privrede Srbije oko 45% ukupnog izvoza (41. u poslednje dve godine. Slika 2-22: Regionalni stepeni pokrivenosti uvoza izvozom (%) 100 90 80 70 '98 60 '91 50 40 30 20 10 0 ukupno RZ ZUR ZUT '02 '01 '00 2. 44. ‰to je rezultiralo. 3) TrÏi‰ta ZUT su tokom devedesetih postala znaãajnija za spoljnotrgovinsku razmenu SRJ: uãe‰çe i uvoza i izvoza je poveçano sa oko jedne treçine na ne‰to manje od jedne polovine. veç je manja i apsolutna vrednost ostvarenog izvoza u poređenju sa 2000. Analiza stanja konkurentnosti 95 . uãe‰çe opadalo i posle 1996. Na strani uvoza strukturna dinamika je sliãna. godini 42. u buduçem periodu bi trÏi‰ta ZUR. godinom. i 51. 2) TrÏi‰ta ZUR u posmatranom periodu imaju pad ionako skromnog uãe‰ça. padom cenovne i necenovne konkurentnosti izvoza i. Ovo je posledica izolovanosti SCG sa među- narodnog trÏi‰ta tokom devedesetih godina.4%).2% u 1990. znaãaj ZUT se pribiliÏio znaãaju koji imaju RZ. da bi se u periodu 1996-1998. Nakon reintegracije SCG u međunarodno okruÏenje. znaãaj uvoza iz ZUT je vremenom rastao: u periodu 1989-1991. mogla apsorbovati znatno veçi deo ukupnog izvoza SCG. godini). mada je uãe‰çe ovih zemalja znaãajno umanjeno: sa oko 60% na oko 50% i u izvozu i uvozu. preuzimanjem dela trÏi‰ta RZ od strane drugih zemalja. i 45. Nasuprot tendencijama u sluãaju RZ i ZUR.5% u 2002. godine iz RZ se uvozilo oko 55-60% ukupnog uvoza (najvi‰e 60.6% i u 2002. pribliÏio na oko 40%. godini). S obzirom na nizak kvalitet ponude. U periodu do 1992. da bi nakon 1992. Na taj naãin.3% u 2002. da bi nakon toga opadao i u poslednje tri godine se stabilizovao na oko 6% uãe‰ça u ukupnom uvozu. Iz ZUR je u prve tri godine posmatranog perioda uvoz ãinio 13-14%.

kao najznaãajnije odredi‰te u grupi razvijenih zemalja. godini (25. Kada je podruãje Zapadnog Balkana u pitanju. trgovina sa SCG je pre‰la put od beznaãajne u 1989. da bi u poslednje dve godine opao na oko 115%. godini uãestvuju sa dve treçine u ukupnom izvozu i sa polovinom u ukupnom uvozu SCG. Ova dva regiona u 2002.7% u 1991. 41% i 42% u 1998. Ipak. godini na oko 41%. Relativno brÏi rast uvoza od izvoza rezultirao je kontinuiranim smanjenjem stepena pokrivenosti uvoza izvozom: u 1998. hrana i Ïivotinje imaju primat u strukturi izvoza u EU sa ne‰to manje od jedne treçine (270 mil. 2001. na 61% u 2002. godini (svega 0.4% u 1992. na 38. da bi u 2002. i 2002. primeçuje se da je opalo uãe‰çe sedmog sektora – ma‰ine i transportni uređaji (sa 16. na (najmanjih) 35. 96 2. 40%. Robni deficit 2 u trgovini sa EU u 2002.7 na 8.Konkurentnost privrede Srbije Kada je stepen pokrivenosti uvoza izvozom u pitanju. USD). godini. ‰to predstavlja 43. U odnosu na 1989. 2000.3% u 1999. Uãe‰çe EU u spoljnoj trgovini SCG je najveçe u poređenju sa ostalim svetskim regionima. godini. Makedonija. godini. Hrvatska. jasno je da su promene u strukturi izvoza u EU nepovoljne: poveçan je znaãaj primarnih BIH. godine (za samo 6%). ovaj pokazatelj je iznosio 173%.3% u 1989. godini.6% u 2002. dok je izvoz manji za ãak 64%. Vrednost uvoza u 2002. Imajuçi u vidu navedene rezultate. godini. godini je u ãitavom posmatranom periodu stepen pokrivenosti najmanji u ukupnoj trgovini. godini (pad sa pribliÏno 350 mil. i pored toga ‰to je u trgovini sa Zapadnim Balkanom zadrÏan suficit u robnoj trgovini. godini dva sektora prerađivaãke industrije (‰esti – proizvodi svrstani po materijalu i osmi – razni gotovi proizvodi) su imala veçe uãe‰ãe u ukupnom izvozu od nultog sektora (hrana i Ïivotinje).1% u 2002. 15%. Uãe‰çe proizvoda prerađivaãke industrije (sektori od 5 do 8) je opalo sa 73% u 1989. godine plasira oko 25-30% ukupnog izvoza.6% ukupnog deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Otkrivene komparativne prednosti po regionima Iz ukupne trgovine SCG izdvojili smo dva uÏe definisana regiona: EU. do 2002. U 1989. Samim tim je i stepen pokrivenosti uvoza izvozom znaãajno redukovan: u 1989. nije znaãajno manja u odnosu na vrednost iz 1989. 2. respektivno. Rastuçi znaãaj regiona Zapadnog Balkana je naroãito izraÏen u izvozu SCG: na ovo podruãje se od 1998. ‰esti. u trgovini sa ZUR sa 93. Dakle. tokom devedesetih godina ono je opalo sa oko 47% u 1989. na 23. USD) ukupnog izvoza (slika 2-23). Albanija. 13% i 13% u 1998.3.6%). godini iznosi 1765 mil USD. i Zapadni Balkan2. u izvozu u EU u periodu od 1989. međutim. U trgovini sa RZ stepen pokrivenosti je opao sa (najveçih) 87. U 2002.2. on se smanjuje i u 2002. Kada je sektorska struktura trgovine sa dva navedena regiona u pitanju.8% u 2002) i u trgovini sa ZUT sa 115. godine dominiraju prvi. je iznosio skoro 90%. 2000. ‰to je posledica izuzetno niske pokrivenosti u trgovini sa svim regionima (od jedne ãetvrtine u trgovini sa ZUR do malo vi‰e od jedne treçine u trgovini sa ZUT). USD na oko 80 mil. U 2002. i 2002. do oko 18%. Analiza stanja konkurentnosti . na slici 2-22 se vidi da je pogor‰anje pokazatelja za ukupnu trgovinu istovremeno praçeno pogor‰anjem parcijalnih (regionalnih) pokazatelja u posmatranom periodu. grupu zemalja iz okruÏenja u kome SCG treba da se namentne kao lider.2% ukupne spoljne trgovine SCG). godini od deviznog priliva mogla da se finansira samo jedna treçina uvoza. sedmi i osmi sektor (preko 80% zbirnog uãe‰ça). 2001. je manji za ãak 80% nego u 1998.

Istovremeno je. godini Slika 2-23: Sektorska struktura izvoza SCG u EU (%) 30 izvoz 1989 25 izvoz 2002 20 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. Sektorski pregled trgovine SCG sa Zapadnim Balkanom pokazuje da je u odnosu na 1989.0 2065.2 18.6 25.2 40. Analiza stanja konkurentnosti 97 . 1998.5 1998 1103.4 116. a opalo je uãe‰çe proizvoda prerađivaãke industrije.5 30. godine samo dva sektora.7 43.8 38. Stepen pokrivenosti u trgovini sa EU (posmatrano prema sektorima) se tokom vremena pogor‰ava: u 1989.5 47.3 8.1 34.9%).9 2002 929.4 2860.0 461.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-15: Karakteristike trgovine SCG i EU i Zapadnog Balkana (mil USD i %) 1989 EU vrednost izvoza vrednost uvoza učešće u izvozu učešće u uvozu vrednost izvoza vrednost uvoza učešće u izvozu učešće u uvozu pokrivenost pokrivenost 2551.0 28.8 42.2 41. neophodno da u procesu restruktuiranja industrije dođe od osavremenjivanja njene tehniãkotehnolo‰ke osnove.3 53. Balkan EU Zap. godini najnepovoljniji pokazatelj pokrivenosti imali su piçe i duvan (4. ‰to je posledica nekonkuretnosti domaçe te‰ke industrije. međutim.9 2000 657.2 40.0 349.6 865. a 2002. ãak ‰est sektora je imalo veçi izvoz od uvoza.1 Zap.2 569.4 38. hemijski proizvodi (7.3 0. U 2002. Balkan * Bez Kosova i Metohije proizvoda.2%).0 9.6 394.7 24. tako da se moÏe reçi da je visok deficit sedmog sektora u velikoj meri u funkciji privrednog razvoja (izuzimajuçi uvoz putniãkih automobila).4 172. godine tri.5 115. ali i robe ‰iroke potro‰nje.2 1984.6 589.7 483.1 41.1 3.6 42.9 8.1 0.4 2001 821.7 46.6 138.0 2694.1 89.8 512.4 500.4 43. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.0%) i ma‰ine i transportna sredstva (7. nigde pomenuti 2. ‰to svedoãi o izuzetno visokom uvozu sredstava za rad i repromaterijala.3 10. Sektorski deficit je najveçi u trgovini sektora ma‰ine i transportna sredstva.6 1509. (i male vrednosti međusobne razmene) u 2002.

godini nijedan sektor nema uãe‰çe veçe od jedne ãetvrtine. Broj sektora sa pozitivnim RCA pokazateljem je u posmatranim godinama smanjen sa 6 na 3 i 2. izvozni kapaciteti sektora su u odnosu na razliãite regione pribliÏno isti. Najveçi stepen pokrivenosti je postignut u sluãaju ãetvrtog i osmog sektora (vi‰e nego sedam i dva puta veçi izvoz od uvoza.5 u 2002. Analiza stanja konkurentnosti . dok je na manje probirljivom trÏi‰tu Zapadnog Balkana izraÏenija veça diversifikacija u izvozu. sa slike 2-25 se vidi da se obrasci trgovine sa EU i Zapadnim Balkanom u 2002. sa 24. prepolovilo (23%). godini veçi od 100 (izvoz veçi od uvoza) u sluãaju sedam sektora.2% na 59. Pokazatelj otkrivene komparativne prednosti u trgovini sa EU beleÏi pogor‰anje u posmatranom periodu (tabela 2-16): pad sa –0.8 mil. Oãigledno je da su razvijenost trgovine sa EU i izraÏena konkurencija na ovom trÏi‰tu izdvojili sektore koji su sposobni da izvoze. respektivno). Pogor‰anje je prisutno i u trgovini sa Zapadnim Balkanom: iako broj sektora sa pozitivnim RCA nije promenjen. dok je kod tri sektora uvoz veçi od izvoza.7 na 0. godini. 98 2. Najveçi deficit beleÏi drugi sektor – sirove materije.3 i 0. Stepen pokrivenosti u trgovini sa Zapadnim Balkanom je u 2002. na –0. izraÏene su promene u znaãaju nultog sektora: 1989. nigde pomenuti poveçano uãe‰çe prerađivaãke industrije: uãe‰çe sektora od 5 do 8 je poraslo sa 39. Dakle.5% (144 mil. godini ne razlikuju u veçoj meri. USD) (slike 2-23 i 2-24). Sa druge strane. RCA u ukupnoj trgovini je doÏiveo intenzivan pad.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-24: Sektorska struktura izvoza SCG na podruãje Zapadnog Balkana (%) 60 izvoz 1989 50 izvoz 2002 40 30 20 10 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. da bi se u 2002.5%. uãe‰çe u ukupnom izvozu je bilo veçe od polovine. U trgovini sa EU tri sektora imaju uãe‰çe jednako i veçe od jedne ãetvrtine. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. U 2002. a nijedan sektor se ne nalazi u pomenutom intervalu 10-25%. sa visokih 0. osim goriva (79.06 u 1989. i –0.3 u 1998. u odnosu na 1989. USD). Primetno je da je u trgovini sa Zapadnim Balkanom prisutna manja specijalizacija u izvozu nego kada je reã o trgovini sa EU. Drugim reãima. dok pet sektora ima uãe‰çe između 10 i 25%. Najveçi znaãaj u izvozu ima ‰esti sektor (proizvodi svrstani prema materijalu). Ipak.07.

Analiza stanja konkurentnosti 99 .5. samo u sluãaju sedmog sektora u odnosu na 1998. su zabeleÏili deveti (0. U trgovini sa Zapadnim Balkanom samo tri sektora imaju pobolj‰anje RCA pokazatelja u 2002. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. godini je RCA pokazatelj u trgovini sa EU dostigao vrednost –0.3 8 2002 -0. Velika Britanija i Austrija. godini u odnosu na 1989. a prvi oko 0.07 7 2. u kojima su u 1989. Kada je trgovina na nivou drÏave u pitanju. treçi sektor je u 1989.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-25: Struktura izvoza u EU i Zapadni Balkan u 2002. na listi u svim godinama do 1992.1 u 1989. u 2002. Pri tome. godini. Dalje. pri ãemu su ãetiri sektora iz prerađivaãke industrije.9) i nulti sektor (0. pobolj‰anje je zabeleÏio neki sektor prerađivaãke industrije. Sa slike 2-26 se vidi da u trgovini sa EU svi sektori imaju pad RCA pokazatelja u odnosu na 1989. (%) 30 EU 25 Zapadni Balkan 20 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. kada se RCA u trgovini sa EU bliÏio nuli a sa Zapadnim Balkanom jedinici. a od 1996.5.2).5 2 0. su bile SAD. a u trgovini sa Zapadnim Balkanom se bliÏi nuli. a u odnosu na 1998. godini.06 6 0. Najznaãajnije promene su se odigrale u prvom. beleÏio vrednost RCA pokazatelja od oko 0.3 3 0. negativne.7 7 1998 -0. Među deset drÏava u koje SCG najvi‰e izvozi. Na primer. nigde pomenuti godinu. samo dva sektora imaju pobolj‰anje RCA. ostvarene pozitivne vrednosti.4 a u 2002. treçem. dok u odnosu na 1998. godinu zabeleÏio pobolj‰anje RCA pokazatelja. Od prerađivaãke industrije. a u 2002. primeçuje se da je u posmatranom ãetrnaestogodi‰njem periodu do‰lo do promene znaãaja izvoznih i uvoznih trÏi‰ta. ovih zemalja nema uop‰te (SAD) ili se javljaTabela 2-16: RCA u ukupnoj trgovini i broj sektora sa pozitivnim RCA EU Zapadni Balkan RCA broj sektora RCA broj sektora 1989 -0. samo je sedmi sektor u odnosu na 1998. nego u 1989. osmom i devetom sektoru.9 u 2002. a u 2002.7). godinu takođe tri sektora. godini nulti sektor (0. Nijedan sektor prerađivaãke industrije nema pozitivnu vrednost RCA u 2002. ãak pet sektora ima za vi‰e od 50% nepovoljniji RCA pokazatelj u 2002. i –0. Najveçe vrednosti RCA u 1989. –0.

0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 1998 RCA 1989 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije. a Republika Bosna i Hercegovina i Makedonija (sa Republikom Srpskom) ulaze u ovu najuÏu grupu nakon 1996.4 223. Analiza stanja konkurentnosti .3 81.9 170. i Slovenija od 1999.0 859.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-26: RCA u trgovini sa EU 1.7 75.5 4044.0 222.8 -1.8 251. Nemaãka i Italija su zadrÏale pozicije najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta.8 0. godine zauzimala peto.9 2257.1 335.8 206. godine.8 210. Velika Britanija na osmom mestu 1997. Grãka u ãitavom posmatranom periodu figurira na listi deset najznaãajnijih destinacija.8 79. i 2002.0 -0.6 1998 Bosna i Hercegovina (sa RS) Nemačka Italija Republika Makedonija Švajcarska Ruska federacija Grčka Francuska Velika Britanija Mađarska mil USD 603.9 83. a ·vajcarska od 1996. godine bila na prvom ili drugom mestu zemalja u koje SCG najvi‰e izvozi.3 177.1 73. godine).4 -0. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.8 78.9 100 2.4 98.4 0.7 122.1 55.6 0. godini. koja je do 1992.1 242.2 152.4 330. Tabela 2-17: 10 najznaãajnijih izvoznih trÏi‰ta SCG 1989 1 Ruska federacija 2 Nemačka 3 Italija 4 SAD 5 Poljska 6 Velika Britanija 7 Češka Republika 8 Mađarska 9 Austrija 10 Grčka ukupno učešće u ukupnom izvozu mil USD 1227.6 209.7 64.2 115. i devetom mestu 1998.2 0.9 632.0 0.5 310.8 1681.4 92.2 243.0 2002 Bosna i Hercegovina (sa RS) Italija Nemačka Republika Makedonija Švajcarska Ruska federacija Grčka Slovenija Mađarska Austrija mil USD 331. nigde pomenuti ju sporadiãno (Austrija na desetom mestu u 2000.4 90.6 -0. a nakon toga ‰esto mesto. godine (sa izuzetkom 2000) postaju znaãajna izvozna trÏi‰ta SCG. Opada relativni znaãaj Ruske Federacije. da bi 1996.7 159.2 -0.

osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije.5 2. Nemaãka.5 275.3 507.1 787.8 -1. Grãka i Mađarska. Ruska Federacija i Italija su zemlje iz kojih SCG najvi‰e uvozi u svim godinama za koje postoje raspoloÏivi podaci nakon 1989.1 2002 Nemačka Ruska federacija Italija Mađarska Slovenija Bosna i Hercegovina (sa RS) Austrija Kina Francuska Švedska mil USD 829. a u poslednje dve godine i Slovenija.4 659.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 1998 RCA 1989 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.0 2915.9 182.3 60.9 183.3 222. u odnosu na period sa poãetka devedesetih.4 4351.5 550. Ipak.2 0.3 59.6 0.8 248.2 -0.2 243.4 0. obim saradnje je zadrÏan samo na strani uvoza.8 0.1 191.7 301.2 171. Iz prethodnog pregleda se moÏe zakljuãiti: 1) TrÏi‰te Evropske Unije je i dalje najvaÏnija izvozna i uvozna destinacija SCG.6 -0. Analiza stanja konkurentnosti 101 . dok su u ãitavom posmatranom periodu prisutne Austrija.4 -0.1 174. Opao je znaãaj SAD i âe‰ke Republike. nigde pomenuti Na listi deset drÏava iz kojih SCG najvi‰e uvozi.0 653.5 219. godine nalaze se Republika Makedonija i Bugarska.2 1998 Nemačka Ruska federacija Italija Bosna i Hercegovina (sa RS) Republika Makedonija Grčka Francuska Austrija SAD Češka Republika mil USD 588.6 192.0 3758.0 0.8 193. dok je izvoz znaãjno manji u odnosu na period pre izolacije zemlje.3 230.5 70.7 242. nakon 1996.2 151.0 117.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-27: RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom 1.9 192.5 938. kao posledica nekonkurentnosti izvoznih proizvoda.1 199. Tabela 2-18: 10 najznaãajnijih uvoznih trÏi‰ta SCG 1989 1 Nemačka 2 Ruska federacija 3 Italija 4 SAD 5 Mađarska 6 Poljska 7 Austrija 8 Francuska 9 Češka Republika 10 Velika Britanija ukupno učešće u ukupnom izvozu mil USD 1280.7 132. Kao posledica.0 -0.5 165. robni deficit sa EU obja‰njava preko 40% ukupnog spoljnotrgovinskog deficita.

Propisi o obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja u 2000. Procenjuje se da çe do sredine 2003. Norve‰ka. Makedonija. uz manje izuzetke. kao osnove za zakljuãivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. ubrzavanje procedure za ulazak u STO i EU.3. Island. godini su zahtevali veliki broj potrebnih dozvola i potvrda. 2. Treba. godini predstavlja znaãajan podstrek poveçanju efikasnosti spoljnotrgovinskog poslovanja. godini uvoz opreme i rezervnih delova je poveçan za 58. Lihten‰tajn) potpisana je decembra 2000.9%. materijala za reprodukciju i sirovina za 35. o trgovinskoj liberalizaciji i olak‰icama u trgovini juna 2001. U 2002. i omoguçava asimetriãni tretman za proizvode SCG na trÏi‰tima ove ãetiri drÏave. godine. Rezultat inicijative o slobodnoj trgovini u Jugoistoãnoj Evropi çe biti trÏi‰te od oko 55 miliona potro‰aãa. godine veçina bilateralnih sporazuma biti na snazi. imati u vidu da çe se efekti navedenih inicijativa osetiti tek u duÏem periodu. Hrvatska. Preliminarna deklaracija o saradnji sa zemljama EFTA (·vajcarska. Nepovoljna je ãinjenica da se u poslednje dve godine suficit u trgovini sa ovim regionom prepolovio u odnosu na 2000.7%. Najpre treba istaçi da je struktura uvoza prema nemenskim grupama u poslednje dve godine u velikoj meri odgovarala razvojnim potrebama privrede. Bosna i Hercegovina. Zapoãela je i procedura prijema SRJ u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). podsticanje i privlaãenje stranih investitora u Jugoistoãnu Evropu i promovisanje moguçnosti za integraciju zemalja potpisnica u svetsku ekonomiju. U okviru Grupe za trgovinsku liberalizaciju i olak‰ice Pakta za stabilnost Jugoistoãne Evrope. time i reÏim slobodne trgovine u regionu operativan. međutim.3%. 3) Parcijalni pokazatelji potvrđuju zakljuãak o postojanom padu konkurentnosti u odnosu na regione EU i Zapadnog Balkana: relativno malo uãe‰çe prerađivaãke industrije i pogor‰anje pokazatelja otkrivene komparativne prednosti pre svega u prerađivaãkim sektorima svedoãe o nepovoljnoj sektorskoj dinamici trgovine. godini uvoz opreme i rezervnih delova je poveçan za 47. osam zemalja Regiona (Albanija. godine u Briselu. 102 2. Rumunija. materijala za reprodukciju i sirovina za 10. Bugarska.7%. ukinute se necarinske mere za‰tite.9%. a uvoz robe ‰iroke potro‰nje za 18. Analiza stanja konkurentnosti . Analiza uticaja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o liberalizaciji trgovine Uporedo sa procesom normalizacije odnosa zemlje i međunarodne zajednice sprovedene su reforme i u regulativi spoljne trgovine. Srbija i Crna Gora i Moldavija) potpisalo je Memorandum o razumevanju. i da je stepen pokrivenosti uvoza izvozom manji iz godine u godinu. a robe ‰iroke potro‰nje za 47. U 2001. Oãekuje se liberalizacija najmanje 90% međusobne trgovine do kraja 2008. Imajuçi u vidu sve uãinjene aktivnosti na planu liberalizacije spoljnotrgovinske razmene.Konkurentnost privrede Srbije 2) Podruãje Zapadnog Balkana ima dinamiãan porast uãe‰ça u spoljnoj razmeni SCG. koji podrazumevaju bescarinski ulaz na trÏi‰te EU za 95% proizvoda. Pojednostavljenje propisa iz oblasti spoljne trgovine nakon promena u 2000. Glavni ciljevi memoranduma su podsticanje ekonomskog razvoja i stabilnosti. postavlja se pitanje promena u dinamici i strukturi spoljne trgovine SCG u poslednje dve godine. EU je stimulisala izvoz zemalja iz regiona davanjem Autonomnih trgovinskih preferencijala.6%.3. a sloÏena procedura pribavljanja dokumentacije usporavala je i poskupljivala razmenu sa svetom. Na polju liberalizacije su uãinjeni znaãajni koraci: ukinuta je veçina kvantitativnih ograniãenja i.

6%. Ovaj rezultat se moÏe tumaãiti kao posledica polarizacije finansijske snage preduzeça u privredi – vitalni deo privrede koristi stabilne uslove poslovanja u cilju modernizacije poslovanja.0%. godini poãela da se normalizuje u skladu sa op‰tom normalizacijom uslova za poslovanje sa inostranstvom. dok je u 2002. iz ZUT 24. Analiza stanja konkurentnosti 103 .2 -0. nisu u moguçnosti da izvr‰e ni neophodnu zamenu novim rezervnim delovima. dok je uvoz rezervnih delova doÏiveo pad za 17. iz RZ stopa rasta iznosila 36. u 2001. i 2002. Robna razmena prema odabranim vrstama spoljnotrgovinskih poslova je u 2001.1% i iz ZUR za 17. U 2002. zatim u RZ (12.4 -0. iz ZUT za 33. godini u okviru ove grupe porast opreme poveçan za 69. u ZUT za 3. Slika 2-28: Sektorski RCA u trgovini sa EU u 2000. 0.6 -0. osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva 4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji 8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije. naroãito kada se ima u vidu da je u 2002.3%. Uvoz za oplemenjivanja je u 2001. Klasiãni kupoprodajni poslovi su imali veçe stope rasta od ukupnih stopa rasta izvoza i uvoza. dok je u 2002. godini je najvi‰e poveçan izvoz u ZUT (31. Na strani uvoza. i 2002. dok preostala preduzeça. a znaãajno je opalo uãe‰çe kompenzacionih poslova.9%). uvoz iz RZ je poveçan za 29.6 RCA 2002 0. izvoz u RZ je poveçan za 20.6%.0 -0. 2001.9%. godini imao sporiji rast od stope rasta ukupnog uvoza.Konkurentnost privrede Srbije Pozitivnu tendenciju predstavlja visok rast uvoza opreme i rezervnih delova u obe godine.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2000 Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije.4% i iz ZUR 32. godini ostvario pad u odnosu na prethodnu godinu.7%). Posmatrano po grupama zemalja. Porast izvoza u ZUT je takođe rezultat ãinjenice da ove zemlje u poslednje dve do tri godine predstavljaju najdinamiãniji svetski region po stopama rasta robne razmene. a u ZUR je smanjen za 11.4%.8 -1.9%. Divergentna kretanja stopa rasta po grupama zemalja su posledica preorijentacije u skladu sa jaãanjem ekonomskih zakonitosti u odnosu na raniju politiãki i nuÏno‰çu uslovljenu orijentaciju. finansijski iscrpljena.3%. dok je u ZUR smanjen za 6.4 RCA 2001 0.8%.2 0.1%. tako da je oãigledno da su u velikoj meri iscrpljene moguçnosti izvozne ekspanzije na osnovu tradicionalnih doradnih poslova. u 2001. nigde pomenuti 2.

Konkurentnost privrede Srbije

Brzina oÏivljavanja razmene na nivou pojedinaãnih zemalja je u poslednje dve godine pratila dinamiku oÏivljavanja trgovine prema regionima, ali su iskazane stope rezultat i prethodnog dostignutog nivoa razmene. Naime, ukoliko je u prethodnoj godini razmena bila niska, onda çe se i mali vrednosni porast razmene reflektovati u visokim (relativnim) stopama rasta. Tako je kombinacijom navedenih faktora (prema podacima za deset najznaãajnijih zemalja u poslednje tri godine) u 2001. izvoz u ·vajcarsku, Italiju i Nemaãku imao najveçe stope rasta (oko 50%, 40% i 30%, respektivno), dok je uvoz najvi‰e porastao iz Rusije (za vi‰e od 100%), Mađarske (oko 60%) i Austrije, Italije i Nemaãke (preko 20%). U 2002. godini izvoz je najbrÏe porastao u biv‰e jugoslovenske republike: Sloveniju (100%), BiH (oko 33%) i Republiku Makedoniju (17%), i u Grãku (32%). Sa druge strane, uvoz je zabeleÏio najveçi rast u 2002. u trgovini sa BiH (oko 71%), Slovenijom (68%), Mađarskom (42%), Nemaãkom (42%) i Italijom (31%).

Iz prethodnog pregleda se vidi da tradicionalni trgovinski partneri (pre svega, Nemaãka i Italija) i u periodu reintegracije zemlje imaju visoke stope rasta razmene sa SCG. Dinamiãno se razvija trgovina sa zemljama iz okruÏenja, naroãito sa biv‰im jugoslovenskim republikama. Kvalitativne promene u dinamici i strukturi spoljnotrgovinske razmene u prethodne dve godine çemo sagledati pomoçu sektorskih RCA pokazatelja. U poslednje dve godine normalizacija spoljnotrgovinske aktivnosti je pokazala da çe izgrađivanje konkurentne privrede biti dugotrajan proces. Zbirni RCA pokazatelj u trgovini sa EU je pogor‰avan iz godine u godinu: sa –0,39 u 2000. na –0,41 i –0,49 u 2001. i 2002, respektivno. U poređenju sa 2001. i 2000. godinom u ãak osam (od deset) sektora RCA je pogor‰an, da bi u 2002. godini sedam sektora imalo jo‰ niÏi RCA nego u prethodnoj godini. Samo nulti i treçi sektor su u 2002. imali veçe RCA nego u 2000. godini. Svi sektori prerađivaãke industrije su u 2002. imali manje RCA pokazatelje nego u dve

Slika 2-29: Sektorski RCA u trgovini sa Zapadnim Balkanom u 2000, 2001. i 2002.
1.0 0.8 0.6 0.4 0.2 0.0 -0.2 -0.4 -0.6 -0.8 -1.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 RCA 2002 RCA 2001 RCA 2000

Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije, osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva

4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji

8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, nigde pomenuti

104

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

prethodne godine. S obzirom da je u pitanju trgovina sa neuporedivo razvijenijim regionom, navedeni rezultati nisu iznenađujuçi – izgradnja konkurentne privrede prema standardima EU, koja çe generisati brÏi rast izvoza od porasta uvoza, strate‰ki je cilj SCG koji je ostvariv samo na duÏi rok. Stoga je znaãajnije utvrditi kakve su tendencije u dinamici i strukturi razmene sa zemljama iz regiona u poslednje tri godine. I u trgovini sa Zapadnim Balkanom RCA u ukupnoj trgovini je opadao u poslednje tri godine: iznosio je 0,62 u 2000, 0,20 u 2001. i samo 0,07 u 2002. godini. Osam sektora ima manju vrednost RCA u 2002. nego dve godine ranije, a u odnosu na 2001. godinu ‰est sektora beleÏi lo‰iji RCA pokazatelj. Zabrinjavajuçe je ‰to, kao i u trgovini sa EU, svi sektori prerađivaãke industrije beleÏe pad RCA u 2002. godini u odnosu na 2000. i 2001. godinu. Oãigledno je, dakle, da je nekonkurentnost domaçih proizvoda u poslednje dve godine izraÏena u razmeni i sa razvijenim zemljama EU ali i manje razvijenim zemljama iz okruÏenja.

Treba istaçi da je izvoz na kraju prethodne i poãetkom 2003. godine oÏiveo i postigao ohrabrujuçe rezultate. U poslednja dva kvartala 2002. godine dostigao je vrednosti koje na godi‰njem nivou (po odbitku pozicije specijalne transakcije proizvodima) omoguçavaju prema‰ivanje rekordnih vrednosti izvoza iz 1997. i 1998. godine. U prva dva meseca tekuçe godine, prema preliminarnim podacima, vrednost izvoza iznosi 391,6 mil. USD, ‰to predstavlja poveçanje za 31,9% u odnosu na isti period pro‰le godine). Sa druge strane, uvoz je poveçan ukupno za 967,3 mil. USD (poveçanje za 9,9%), tako da je deficit iznosio 575,5 mil. USD (‰to predstavlja smanjenje za 1,2% u odnosu na isti period pro‰le godine). Izvoz u februaru (197,9 mil. USD) je za 40,1% veçi nego u februaru 2002. i za 23,2% veçi u odnosu na januar 2003). Stepen pokrivenosti uvoza izvozom za prva dva meseca godine prevazilazi 40%, ‰to je za preko 30% veça pokrivenost nego u istom periodu pro‰le godine.

2. Analiza stanja konkurentnosti

105

Konkurentnost privrede Srbije

2.4. Kvalitativne karakteristike spoljnotrgovinske razmene

Kada se posmatra svetska trgovina u celini, zapaÏa se da cene danas imaju mnogo manji znaãaj u obja‰njavanju konkurentnosti nego ranije. Ipak, cene su i dalje veÏan faktor konkurentnosti u zemljama koje imaju nizak dohodak po glavi stanovnika (trÏi‰te je osetljivo na promene cena) i kod visoko standardizovanih proizvoda (kao ‰to su berzanski). Kod proizvoda vi‰eg stepena finalne obrade cenovni faktor konkurentnosti gubi na znaãaju, a primat dobijaju necenovni faktori, naroãito kvalitet. Kao ‰to je prikazano u taãki 2.2, nosioci izvoza SCG su radno i resursno-intenzivni proizvodi, za koje je cena bitan faktor konkurentnosti. Treba ipak imati u vidu da se udeo navedenih proizvoda u međunarodnoj trgovini drastiãno smanjuje. Uz to, konkurentnost zasnovana iskljuãivo na cenama lako se gubi. Poãev od ‰ezdesetih godina dvadesetog veka međunarodno robno trÏi‰te se sve vi‰e transformi‰e od cenovnog trÏi‰ta u trÏi‰te kvaliteta. Umesto cene, u prvi plan izbijaju druge osobine proizvoda: kvalitet, oblik, lakoça upotrebe, vek trajanja, sigurnost, pouzdanost, brzina isporuke, garantni rokovi, servisiranje i nabavka delova. Sve navedene karakteristike se jednim imenom nazivaju necenovni faktori konkurentnosti. Pojam kvaliteta i merenje konkurentnosti kvalitetom postalo je izuzetno vaÏno, naroãito nakon ugroÏavanja pozicija razvijenih zemalja u međunarodnoj trgovini: SAD od strane Meksika, EU od strane biv‰ih socijalistiãkih zemalja, Japana od strane Kine ili Filipina. Naime, postalo je jasno da razvijene industrijske zemlje mogu konkurisati zemljama sa relativnim obiljem jeftine radne snage samo ako se
3

uspinju »lestvicama kvaliteta«, odnosno proizvodeçi stalno sve sofisticiranije proizvode. Međutim, kvalitet je veoma te‰ko precizno difinisati zbog toga ‰to se vremenom menjaju ukusi potro‰aãa i njihovi zahtevi u odnosu na kvalitet. Kvalitet se najãe‰çe defini‰e kao skup osobina proizvoda i usluga koje zadovoljavaju izvesne zahteve. Kvalitetom se, u stvari, smatraju sve pogodnosti proizvoda u toku njegovog kori‰çenja. Razlike u kvalitetu proizvoda iste namene izraÏavaju se razlikama u tro‰kovima ili koristima koje korisnik ima ako kupi jedan, a ne drugi proizvod.

2.4.1. Merenje konkurentnosti kvalitetom Da bismo merili konkurentnost kvalitetom posluÏiçemo se uobiãajenim indikatorom – tzv. jediniãnom vredno‰çu (engl. unit value, UV). Uz to, u cilju segmentacije izvoznih sektora (taãnije, grupa proizvoda po trocifrenoj SMTK u izvozu) posluÏiçemo se konceptom otkrivene cenovne elastiãnosti (engl. revealed elasticity, REVELAST).3 Jediniãna vrednost izvoza (definisana kao odnos prodaje u nominalnom iznosu prema nekoj meri koliãine, uobiãajeno – kilogramima), odnosno uvoza (odnos nominalnih kupovina prema jedinici mere) mnogo je bolji pokazatelj kvaliteta proizvoda od cene proizvoda. Zemlje sa veçom jediniãnom vredno‰çu nude kvalitetnije proizvode, verovatno i usled izraÏenije sposobnosti da prodaju identiãan proizvod po vi‰oj ceni (zbog marketinga, reklame i kvaliteta), ali i zbog specijalizacije u segmentima proizvodnje sa visokim cenama. Prema podacima za ukupni izvoz i uvoz, tokom sankcija jediniãna vrednost izvoza SCG je prepolovljena (pad sa

Videti: Aiginger, K. »Unit Values To Signal the Quality Position of CEES«, The Competitiveness of Transition Economies, OECD, 1998.

106

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

0,99 USD/kg u 1989. na 0,47 USD/kg u 1998), da bi poslednjih godina poãeo njen blagi uspon. Međutim, u 2002. godini jediniãna vrednost ponovo naglo opada (0,43 USD/kg). Inaãe, niska jediniãna vrednost izvoza je karakteristiãna i za druge zemlje u tranziciji (iznosi od 0,5 do 2,5 USD/kg, dok u razvijenim zemljama dostiÏe i do 7,5 USD/kg), a njihova uvozna jediniãna vrednost je po pravilu iznad proseka za industrijalizovane zemlje. Relativno niska jediniãna vrednost na‰eg uvoza (u poređenju sa prosekom za druge zemlje u tranziciji) posledica je strukure uvoza, odnosno visokog uãe‰ça sirovina i goriva, a neznatnog uãe‰ça sredstava za rad i kvalitetne potro‰ne robe u uvozu. U 2002. godini je, suprotno izvozu, jediniãna vrednost uvoza najveça u posmatranom periodu, ‰to svedoãi o pobolj‰anju strukture uvoza SCG. Ako jediniãna vrednost ukazuje primarno na kvalitet i ako zemlje u svom ekonomskom razvoju stalno unapređuju proizvodnju od proizvoda niÏeg ka proizvodima vi‰eg kvaliteta, treba da postoji pozitivna korelacija između jediniãne vrednosti izvoza i dru‰tvenog proizvoda per capita. Ipak,

ako je rast postignut zahvaljujuçi izvozu, a izvoz raste usled niskih tro‰kova, onda çe navedena veza kvalitet - rast biti ne‰to oslabljena. Ali, ako se poveçani izvoz postiÏe zahvaljujuçi vi‰em kvalitetu, onda je veza ãvr‰ça. Neka istraÏivanja4 pokazuju da je za 29 zemalja (OECD i sedam zemalja u tranziciji) izraÏena najãvr‰ça veza između dru‰tvenog proizvoda per capita i relativne jediniãne vrednosti izvoza i uvoza. To znaãi da çe na‰i spoljnotrgovinski rezultati, kao i brzina rasta dru‰tvenog proizvoda, biti u velikoj meri uslovljeni uspe‰nom orijentacijom na kvalitetnu izvoznu strukturu i postizanje vi‰eg kvaliteta izvozne ponude. Cenovna elastiãnost moÏe biti dobar pokazatelj strukture trÏi‰ta, odnosno moÏe pruÏiti odgovor da li na njemu dominiraju cenovni ili necenovni faktori. Cenovna konkurencija dominira ukoliko niÏe cene vode vi‰em kvantitetu izvoza, odnosno ukoliko vi‰e cene vode niÏem kvantitetu izvoza. Konkurencija na osnovu kvaliteta dominira u suprotnim okolnostima, dakle, ukoliko veçe cene prati i veçi izvoz (i obrnuto – niÏe cene prati niÏi izvoz).

Slika 2-30: Jediniãne vrednosti (UV) izvoza i uvoza
1.0 UV uvoza 0.8 UV izvoza 0.6

0.4

0.2

0.0

1989

1998

2000

2001

2002

4

Videti: Aiginger,op. cit.

2. Analiza stanja konkurentnosti

107

Konkurentnost privrede Srbije

U analizi je ukupna vrednost izvoza deljena raspoloÏivom merom koliãine (kilogramima). Kao mera koja je, po pravilu, raspoloÏiva u veçini baza podataka (OECD, UN itd), ovo je pogodan indikator za poređenje zemalja u istom periodu, ili promene nastale tokom vremena za istu zemlju. Za razne proizvode moÏe se prema relativnim jediniãnim vrednostima ustanoviti na kom segmentu trÏi‰ta se predominantno razmenjuju. Cenovna konkurentnost dominira ako niÏe cene vode veçim izvoznim koliãinama (ili vi‰e cene niÏim koliãinama). Suprotno, konkurentnost kvalitetom je otkrivena ako je obrnuto taãno. Dakle, za zemlju moÏemo segmentirati trÏi‰te na delove na kojima dominira cenovna konkurentnost ili konkurentnost kvalitetom, prema sledeçim kriterijumima: 1. Prvi segment obuhvata grane u kojima izvozne koliãine nadma‰uju uvozne koliãine, uprkos vi‰oj jediniãnoj vrednosti izvoza (QX>QM, PX>PM).5 To mora biti rezultat boljeg kvaliteta koji je reflektovan kroz traÏnju, ili se radi o uspe‰noj specijalizaciji, odnosno sofisticiranosti

proizvoda. Ovaj segment je pravi cilj razmene i oznaãava se kao segment uspe‰ne konkurencije kvalitetom. 2. Drugi segment sadrÏi cenovnoelastiãne proizvode, koji u zemlji porekla imaju nisku jediniãnu vrednost. Tu je vi‰ak u razmeni postignut istovremeno sa niÏom relativnom jediniãnom vredno‰çu (QX>QM, PX<PM), pa se zato naziva segmentom uspe‰ne cenovne konkurentnosti. 3. Treçi segment obuhvata proizvode koji u zemlji porekla imaju visoke jediniãne vrednosti pa stoga vode deficitu u razmeni. Grane iz ovog segmenta su izgubile cenovnu konkurentnost na trÏi‰tu gde su cene vaÏne (QX<QM, PX>PM). Za ovaj deo deficita se moÏe reçi da je uzrokovan visokim proizvodnim tro‰kovima, odnosno segment se oznaãava deficitom u cenovnoj konkurentnosti. 4. âetvrti segment je sektor u kome se postiÏe deficit u razmeni uprkos niskim cenama (QX<QM, PX<PM). Tu moraju postojati neki strukturni problemi i u svakom sluãaju neuspela konkurentnost kvalitetom.

Tabela 2-19: Segmentacija grupa proizvoda (prema trocifrenoj SMTK)
god. 1989 segmenti 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 udeo u izvozu 33,93 42,85 14,76 8,46 11,10 68,51 7,91 12,23 16,31 57,63 12,74 11,10 12,30 46,77 22,9 17,66 19,60 41,74 16,03 22,63 bilans (mil. USD) 1363,0 723,3 -889,2 -2054,7 194,9 1070,5 -1273,4 -1976,4 170,3 430,2 -864,8 -1688,6 107,5 360,0 -1059,3 -2259,2 276,4 315,6 -1841,2 -2624,4 broj grupa 35 87 60 72 22 66 74 91 20 71 77 81 17 53 77 105 20 43 82 108

1998

2000

2001

2002

5

Kao ‰to je uobiãajeno, sa Q je oznaãena koliãina, sa P cena; sa X izvoz a sa M uvoz.

108

2. Analiza stanja konkurentnosti

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 2-19 predstavlja rezultate podele grupa na segmente, za koje su izraãunati sledeçi podaci: procentualni deo u ukupnom izvozu, ukupni spoljnotrgovinski saldo i broj grupa u svakom segmentu. Prvi utisak u analizi prikazanih rezultata je da je na osnovu raznih indikatora evidentno stalno opadanje konkurentnosti na‰eg izvoza. Na primer, dok je broj grupa proizvoda sa veçom koliãinom ostvarenog izvoza od uvoza (prvi i drugi segment) u 1989. godini iznosio 122, u 1998. taj broj pada na 88, a u 2000. na 91, u 2001. na 70 i u 2002. godini na samo 63. Broj grupa proizvoda u prvom segmentu, koji oznaãava uspe‰nu konkurenciju kvalitetom, posle pada do 1998. godine, od tada praktiãno stagnira. Uãe‰çe prvog segmenta u ukupnom izvozu, koje je u 1989. iznosilo vi‰e od jedne treçine, u 1998. je svedeno na jednu treçinu uãe‰ça iz 1989, dok od 2000. godine beleÏi blago pobolj‰anje u odnosu na 1998. i u 2002. godini oko jedne petine ukupnog broja grupa proizvoda spada u ovaj segment. Imajuçi u vidu da je i ukupni izvoz dinamiãno opadao, jasno je da se segment na‰e uspe‰ne konkurencije

kvalitetom gotovo istopio. Ukupni bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni prvog segmenta je opao sa 1363 miliona USD u 1989. na oko 276 miliona USD u 2002. godini. Najveçi pozitivni doprinos bilansu ukupne spoljnotrgovinske razmene daje drugi segment (osim u 1989. godini, kada je prvi segment dominirao), u kome su na‰i proizvodi relativno jeftini, a trÏi‰te je cenovno elastiãno. Međutim, sve manje grupa proizvoda se moÏe uvrstiti u ovaj segment (broj grupa je sa 87 u 1989. stalno opadao da bi dostigao samo 43 u 2002. godini). Stoga je i njegov suficit sve manji: u devedesetim godinama iznosio je preko milijardu dolara, da bi u 2002. pao na ãetvrtinu milijarde dolara. Karakteristiãno je da je posle ukidanja sankcija izvoz porastao upravo zahvaljujuçi niskim cenama na‰eg izvoza, pa otud nagli rast uãe‰ça ovog segmenta u ukupnom izvozu (blizu 70% u 1998). Međutim, oãigledno je rast tro‰kova proizvodnje, kao i nagli rast jediniãne vrednosti uvoza (kao ‰to je oãigledno sa prethodne slike) u periodu od 2000. godine doveo do naglog pada u broju proizvoda koji pripadaju ovom segmentu (najmanje uãe‰çe od oko 42% u 2002. godini).

Slika 2-31: Broj grupa po segmentima
120 2002 1998 100 1989 80

Slika 2-32: Spoljnotrgovinski bilans po segmentima
1500 1000 500 0 I -500 -1000 II III IV

60 -1500 40 -2000 -2500 20 I II III IV -3000

2002 1998 1989

2. Analiza stanja konkurentnosti

109

Konkurentnost privrede Srbije

U treçem segmentu, u kome je na‰ izvoz suvi‰e skup i zato se postiÏe deficit, oãigledan je kontinuirani rast broja grupa: sa 60 u 1989. na 82 u 2002. godini. Sliãna je situacija i u ãetvrtom segmentu, gde broj grupa raste sa 72 u 1989. na ãak 108 u 2002. godini. Deficit ãetvrtog sektora je rastuçi u posmatranom periodu i u 2002. godini preko 2,6 milijardi USD deficita je stvoreno u ovom segmentu. U ovom segmentu na‰ izvoz nije konkurentan, iako su izvozne cene niske, tako da je jasno da je kvalitet proizvoda opredeljujuçi za negativne rezultate. Broj grupa proizvoda i spoljnotrgovinski bilans po segmentima u tri godine predstavljeni su na slikama 2-31 i 2-32. ZapaÏa se osetan pad u broju grupa sa uspe‰nom cenovnom konkurentno‰çu, a porast grupa koje zbog visokih cena vode deficitu i grupa u nekonkurentnom sektoru, sa niskim jediniãnim vrednostima ali negativnim bilansom. Bitno je zapaziti da su rezultati u 2002. nepovoljniji nego u 1998. godini: broj grupa u treçem i ãetvrtom sektoru, kao i deficit u razmeni, su znatno veçi u 2002. godini. Da bismo bliÏe ustanovili sektorsku strukturu ãetiri karakteristiãna

segmenta u posmatranim godinama, prebrojali smo broj grupa proizvoda koji pripadaju sektorima po trocifrenim SMTK u izdvojenim segmentima (tabela 2-20). U prvom segmenut (slika 2-33) u 2002. godini je u poređenju sa ostalim godinama u posmatranom periodu do‰lo do porasta broja grupa samo iz nultog sektora (hrana i Ïive Ïivotinje), a do pada broja grupa koje pripadaju sektorima 6, 7 i 8 (proizvodi svrstani po materijalu, ma‰ine i transportni uređaji i razni gotovi proizvodi). Dakle, proizvodi vi‰ih nivoa prerade izgubili su na konkurentnosti kvalitetom. Za drugi segment (slika 2-34) karakteristiãan je najveçi pad broja grupa, tako da je u odnosu na 1989. do‰lo do poveçanja samo za jednu grupu u ãetvrtom sektoru (Ïivotinjska i biljna ulja i masti), a u svim drugim sektorima do pada broja grupa koje ostvaruju uspe‰an izvoz pri niskoj jediniãnoj vrednosti. Izuzetno izraÏen pad je prisutan u sektorima 5 (za 12 grupa), 7 (za 10 grupa) i 8 (za 11 grupa). U poređenju sa 1998. u drugom segmentu nijedan sektor u 2002. nije prisutan sa veçim brojem grupa proizvoda., ‰to svedoãi o velikom padu na‰e cenovne konkurentnosti u periodu

Tabela 2-20: Broj grupa proizvoda po segmentima iz sektora (0 do 9) SMTK
Sek. 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 uk. 1 6 2 5 0 0 2 6 3 9 2 35 2 7 1 5 3 1 16 22 20 12 0 87 1989 3 15 1 12 1 1 6 10 12 2 0 60 4 8 0 11 5 2 9 14 15 8 0 72 1 4 1 4 2 0 0 4 3 3 1 22 2 8 1 6 2 2 8 18 11 9 1 66 1998 3 15 1 10 2 1 10 12 13 10 0 74 4 9 1 12 3 1 15 18 23 9 0 91 1 6 0 3 0 0 0 1 2 7 1 20 2 13 1 9 0 2 7 22 12 5 0 71 2000 3 12 1 10 5 1 11 14 12 10 1 77 4 5 2 9 4 1 15 14 23 8 9 81 1 6 0 3 0 0 0 2 0 6 0 17 2 3 1 5 2 2 5 19 11 4 1 53 2001 3 4 16 10 0 3 9 15 3 4 1 1 9 19 15 16 13 26 10 11 1 0 77 105 1 10 0 3 0 0 0 1 1 4 1 20 2 4 1 3 2 2 4 16 10 1 0 43 2002 3 4 11 10 0 3 12 15 4 3 1 1 8 21 14 20 15 24 16 10 1 1 82 108

Legenda: 0 – hrana i životinje 1 – pića i duvan 2 – sirove materije, osim goriva 3 – mineralna goriva i maziva

4 – životinjska i biljna ulja i masti 5 – hemijski proizvodi 6 – proizvodi svrstani po materijalu 7 – mašine i transportni uređaji

8 – razni gotovi proizvodi 9 – proizvodi i transakcije, nigde pomenuti

110

2. Analiza stanja konkurentnosti

pribor za odeçu od tekstilnih tkanina. bra‰na. da je i u odnosu na 2001.. pleteni. nn. proizvodi od Ïitarica. godine. Primeçuje se. pleteni. Analiza stanja konkurentnosti 111 . drvo. prosto obrađeno. jakne i sl. Primeçuje se da su i u 1989. godini prisut- ni: meso. prema trocifernoj SMTK (tabela 2-20). iverje. otpad od drveta. vazduhoplovi i oprema.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-33: Broj grupa u prvom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 10 2002 8 1998 6 1989 4 2 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 nakon 1998. godinu broj grupa u drugom segmentu manji (za 10) i da je razlika prevashodno oãigledna u sektorima prerađivaãke industrije. nemonetarno. konzervisani proizvodi. nemonetarno.. mu‰ki kaputi i sl. nn. Ïenski kaputi i sl. zlato. Slika 2-34: Broj grupa u drugom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 10 2002 8 1998 6 1989 4 2 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 2. odeça. posebno je analizirana njegova struktura u posmatranim godinama. ma‰ine za obradu skidanjem metala. ãak. bra‰no od p‰enice. U 1989. oruÏje i municija. zlato. i 2002 prisutni su: prekrupa. mu‰ki kaputi. proizvodi od kauãuka. i 1998. seãka. Buduçi da prvi segment predstavlja deo izvoza koji karakteri‰e uspe‰no ostvarena konkurentnost kvalitetom.

. plovne konstrucije. krivaje i sl. i na nivou grupa proizvoda je evident- no da je struktura na‰eg izvoza promenjena u pravcu smanjenja konkurentnosti kvalitetom proizvoda prerađivaãke industrije. brodovi. koji ostvaruju deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na taj naãin.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-35: Broj grupa u treçem segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 20 2002 15 1998 1989 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Primetno je da se u odnosu na 1989. struktura prvog segmenta u 2002. raste broj grupa u sektorima 3 do 8. transmisiona vratila. Slika 2-36: Broj grupa u ãetvrtom segmentu prema sektorima (0-9) SMTK 25 2002 1998 20 1989 15 10 5 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 112 2. znaãajno razlikuje – na listi proizvoda najkonkurentnijih kvalitetom vi‰e se ne nalaze. kozmetiãki i toaletni preparati iz petog sektora i nekoliko grupa iz sedmog sektora: ma‰ine za obradu skidanjem metala. Za treçi i ãetvrti segment. Analiza stanja konkurentnosti . koji zbog visokih jediniãnih vrednosti dovodi do deficita cenovne konkurentnosti. ãamci. osim smanjenog broja proizvoda. prikolice i poluprikolice. i to naroãito vi‰eg nivoa prerade. U treçem segmentu. lekovi i parfimerijski. na primer. primeçuje se poveçanje broja grupa.

platina. smrznuto. ost. žitar. Ženski kaputi. žumanca. treset Propan i butan. ost. melase i med Margarin. sl. neprerađen Duvan. Kovčezi. kozm. prep. od pros. pleteni Odeća. i toal.. sirov. Prikolice i poluprikolice Vazduhoplovi i oprema Brodovi. mašine i motori. sečka. Analiza stanja konkurentnosti 113 . u zrnu Žitarice. Alati ručni i za mašine Oprema za dom. konzervisani proiz. u zrnu Prekrupa. neseseri. drago i poludrago kam. nn Pribor za odeću od tek. Muški kaputi i sl. met Aluminijum Razni obojeni prosti metali Ekseri. nn Jaja.prosto obrađeno Rude bakra i koncentrati Rude nikla i koncentrati Rude aluminijuma. prerađeno. sem od tekst. sveže i smrznuto Meso. otp. koferi. u zrnu Kukuruz. delovi Maš. dr. Proiz. ogrtači i sl. Obuća Oružje i municija Umetnički predmeti Specijalne transakcije proizvoda Zlato. konstruk. belance Pšenica i napolica. Proizvodi od žitarica. u zrnu Ječam. Muški kaputi. od kože i veš. Povrće. vijci. od drveta Drvo. jakne i sl. tkan Odeća i pribor. plat. sveže. mašine. ost. neelekt. Rotacione električne mašine Pogon. skidanjem metala Transmis. ostale. met Pog. tečni Lekovi Parfimer. sl. brašno od ost. nemonetarno * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 1998 2000 2001 2002 * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 2. plov. nn Proizvodi od kaučuka Furnir. brašna Povrće. za obr. čamci.. kože. vratila. jestive masnoće Alkoholna pića Duvan. pleteni Ženski kaputi i sl. prerađen Sirova krupna i sitna koža Ogrevno drvo i drveni ugalj Iverje.. koncentrati Otpaci od baznih metala Životinjske sirove materije Biljne sirove materije Briketi. tkani Pokrivači za podove Biseri. brašno od pšenice Prekrupa. tirfoni i sl. prerađ..Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-21: Grupe proizvoda u prvom segmentu – uspe‰na konkurencija kvalitetom 1989 001 011 017 025 041 043 044 045 046 047 048 054 056 058 061 091 112 121 122 211 245 246 248 283 284 285 288 291 292 322 342 542 553 612 621 634 654 659 667 671 681 684 689 694 695 697 714 716 718 731 748 786 792 793 831 841 842 843 844 845 846 848 851 891 896 931 971 Žive životinje Meso goveđe. krivaje.. Sirovo gvožđe i ferolegure Srebro. mrki ugalj. obrađeno drvo Tekstilni proiz. nn Voće i proizvodi (sem sokova) Šećer.

6 sve grupe proizvoda se najpre dele na: 1) grane intenzivne ljudskim kapitalom. farmaceutski proizvodi (osim lekova). uz podizanje tehnolo‰ke konkurentnosti. U sledeçem koraku grane se dodatno razvrstavaju prema tehnologiji koja se primenjuje za njihovu proizvodnju: Grane intenzivne ljudskim kapitalom: to su grane u kojima je za proizvodnju neophodan visoko kvalifikovani rad (nauãnika. 114 2.4. 2. optiãki instrumenti. kao i stepen dostignute tehnolo‰ke konkurentnosti zemlje. kod nas je zabeleÏen veliki pad konkurentnosti. 2) manje razvijene zemlje mogu najpre preko transfera tehnologije iz razvijenih zemalja da uhvate korak sa savremenim proizvodnim procesima a kasnije i da same. Kada su zemlje u tranziciji u pitanju. itd. i primenjenu tehnologiju u proizvodnji. istraÏivaãa). poveçanje efikasnosti upotrebe faktora proizvodnje. 3) radno intenzivne grane i 4) resursno intenzivne grane. U srednje tehnolo‰ki intenzivne grane spadaju ma‰ine za ‰tampanje. Tu se nalaze. raste broj grupa u svim sektorima. posebno usled uticaja necenovnih faktora konkurentnosti. rast izvoznih prihoda. 2) kapitalno intenzivne grane. Prema ovoj kasifikaciji. međutim. 1998. pri ãemu te tehnologije mogu biti kapitalno ili radno intenzivne. odnosno neprekidnog inoviranja proizvoda na bazi savremene tehnologije. rasta trgovine ovim proizvodima u razvijenim zemljama i. pobolj- ‰anje performansi postojeçih proizvoda. ma‰ine za proizvodnju hrane. na trocifrenoj SMTK razvijena je dvostepena klasifikacija grupa proizvoda. Analiza faktorske i tehnolo‰ke intenzivnosti razmene Savremeni teorijski koncepti posmatraju trgovinu i tehnologiju u dinamiãkom kontekstu. Analiza stanja konkurentnosti . opadanje tro‰kova proizvodnje. koji su najvaÏniji u postizanju konkurentnosti sa dinamiãkim potencijalom. na primer: - 6 Videti OECD Proceedings: The Competitiveness of Transition Economies. telekomunikacijska oprema. itd. uspe‰no diversifikuju svoj izvoz u pravcu ukjuãivanja kapitalno i tehnolo‰ki intenzivnih proizvoda u razmenu. Na primer. pogonske ma‰ine. inÏenjera. Na taj naãin se moÏe sagledati znaãaj faktora proizvodnje u izvozu zemlje. Kapitalno intenzivne grane: tu spadaju kapitalno intenzivne grane koje nisu obuhvaçene prvom i treçom grupom (resursno intenzivnim i intenzivnim ljudskim kapitalom). Dakle.Konkurentnost privrede Srbije U ãetvrtom sektoru u odnosu na 1989. UvaÏene su.2. osim u treçem i ãetvrtom. Primena savremene tehnologije rezultira u proizvodnji proizvoda koji se na trÏi‰tu izdvajaju (diferenciraju) u odnosu na konkurentske. Naroãito je upeãatljiv rast broja grupa sektora 5. upravo u sektorima prerađivaãke industrije. grupe proizvoda koje spadaju u grane intenzivne ljudskim kapitalom i uz to gde je primenjena visoka tehnologija su: avioni. Rezultati su: porast ponude. transfera tehnologije i proizvodnje u manje razvijene regione. sa druge strane. Znaãajno je da teorija nagla‰ava da pozicije drÏava u konkurentskoj borbi nisu zagarantovane i to iz sledeçih razloga: 1) za postizanje i odrÏavanje komparativne prednosti potrebno je imati kontinuirano visoke investicije u istraÏivanje i razvoj. razliãite vrste tehnologije i grane se unutar ove grupe posebno dele na grane visoke i srednje tehnologije. kasnije. koja uvaÏava faktorske intenzivnosti sa jedne strane. kroz proces nastanka i difuzije. 6 i 7 u ãetvrtom segmentu i sektora 8 u treçem segmentu.

81 7. Sve grupe proizvoda prema trocifrenoj SMTK.8 Uticaj tehnologije se moÏe preciznije sagledati u strukturi proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom.22 27. 24.57 30.82 4. grupe proizvoda intenzivne ljudskim kapitalom i kapitalno intenzivne grupe beleÏe pad znaãaja. godini uãe‰çe smanjilo na manje od jedne ãetvrtine. godini (blizu jedne petine) posledica je visoke registrovane vrednosti izvoza pozicije Specijalne transakcije proizvoda (preko 430 mil. Grupe intenzivne ljudskim kapitalom su u 1989. godini iznosi samo 1. 25.32 1. ‰to je malo uãe‰çe.82 2002. U njima srednja tehnologija ima veçi znaãaj od visoke. 34. u %) Grupe proizvoda Intenzivne ljudskim kapitalom Visoka tehnologija Radno intenzivne Kapitalno intenzivne Srednja tehnologija Radno intenzivne Kapitalno intenzivne Resursno intenzivne Ostalo Ostalo Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne Slabo Jako Intenzivne ljudskim kapitalom Ostalo Ostalo 7 1989.70 2.59 10.07 31. Tabela 2-22: Specijalizacija u izvozu prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (uãe‰çe u ukupnom izvozu prerađivaãke industrije.64 27.92 3.75 5. cementa.50 26. name‰taja.80 1. Konaãno.84 7.91 5.96 7. I inaãe skromno uãe‰çe kapitalno intenzivnih proizvoda. Iz tabele 2-22 se vidi da dominantno uãe‰çe u izvozu SCG u posmatranom periodu imaju radno intenzivni i resursno intenzivni proizvodi.7 dodatno je umanjeno tokom devedesetih.56 3.40 1. njihovo uãe‰çe se tokom devedesetih godina nije znaãajnije menjalo.05 22.81 0.69 2001.08 3.64 5.17 5. uz napomenu da se ove grane mogu dodatno klasifikovati u slabo i jako resursno intenzivne.24 1.78 3.19 1.20 19.01 32.33 18.89 30.68 6.51 19.16 4. tako da u 2002.90 8. 23. Sa druge strane. U resursno intenzivnim prozvodima oko jedne petine proizvoda je intenzivno ljudskim kapitalom.48 12.01 2.46 6.82 39.35 5.85 6. Uz to.63 6. prikazane su u tabeli 2-22.23 4.37 3.64 1.17 33.48 6. Analiza stanja konkurentnosti 115 . Radno intenzivne grane: to su grane za koje je karakteristiãan nisko kvalifikovan rad.59 0.98 37.29 6.Konkurentnost privrede Srbije - - proizvodnja pokrivaãa za podove. papira. stakla.11 7.34 26. itd.91 1998.46 3.89 10. razvrstane prema navedenim principima.28 13.58 2000.22 5.45 3.) podrazumevaju visoko uãe‰çe agrarnih i rudnih inputa (primarnih proizvoda).26 5.51 7.87 21. itd.20 11. 21. da bi se u 2002. pa je u klasifikaciji grana i ovo uvaÏeno.24 8.07 24.02 6.78 5. koÏe.95 5.74 5. USD).97 1. odnosno ima visok procenat istraÏivaãko-razvojnog rada u strukturi ukupnih tro‰kova.05 3.28 3. itd.74 9.37 5.73 13. na primer: proizvodnja tekstila. Ïice od gvoÏđa i ãelika.09 14. resursno intenzivne grane mogu koristiti u velikoj meri i ljudski kapital. 2.60 8 Treba imati u vidu da je u grupu kapitalno intenzivnih proizvoda svrstano samo ‰est grupa proizvoda i da su ostale kapitalno intenzivne gane raspoređene u grupu intenzivnih ljudskim kapitalom.77 6. sa preko jedne treçine uãe‰ça u izvozu prerađivaãke industrije.35 6.37 6.13 5.08 14. godini ãinile preko treçine izvoza prerađivaãke industrije (i bile najznaãajanija izvozna grupa). Resursno intenzivne grane (na primer.37 4.84 2.64 37.51 19. Izuzetno visoko u‰e‰çe kategorije »Ostalo u ukupnom izvozu« u 1998. iako je tokom devedesetih godina znaãaj visoke tehnologije relativno manje opao.77 33.64% izvoza prerađivaãke industrije.94 2. igraãaka.05 3. proizvodnja građevinskog materijala. obuçe.

8 7.3 83.0 44.6 35.0 15.7 164. dok je izuzetno nizak za grupe intenzivne ljudskim kapitalom i kapitalno intenzivne (15. godinu.4 51. Relativno najmanje pogor‰anje (izuzimajuçi 2002.5 99.9 60.6 22. u odeljku visoka tehnologija – radno intenzivni proizvodi pad je bio blaÏi u 2001.8 111.9 211.8% u 2002).8 i 6.8 105.8 68.) konkurentnosti u grupi u kojoj je bitan struãan rad i kori‰çenje visoke tehnologije je ohrabrujuçe.3 6. 29.0 28.0 19.5 38.7 94.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 2-23: Pokrivenost uvoza izvozom po faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (%) Grupe proizvoda Intenzivne ljudskim kapitalom Visoka tehnologija Radno intenzivna Kapitalno intenzivna Srednja tehnologija Radno intenzivna Kapitalno intenzivna Resursno intenzivne Ostalo Ostalo Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne Slabo Jako Intenzivne ljudskim kapitalom Ostalo Ostalo 1989.2 100. godini (pad za oko 30% u odnosu na 1989).6 77. ‰to svedoãi o velikom padu konkurentnosti ãak i kod proizvoda u kojima je SCG tradicionalno imala komparativne prednosti.8 27.7 49. struãnjaka i inÏenjera.0 62.1 72.5 15. U sluãaju radno intenzivnih proizvoda pokrivenost je vi‰e nego prepolovljena u odnosu na 1989.8 79.6 15.5 12.5 32.4 45.7 27. u kojoj dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodim izuzetno je nepovoljna i odgovara strukturi izvoza nisko razvijenih zemalja. Iz tabele 2-23 se vidi da je procenat pokrivenosti uvoza izvozom najveçi za radno resursne i resursno intenzivne proizvode (oko 70% u 2002).6 36. je procenat bio ãak veçi od 100.1 341. ‰to znaãi da je u izvozu proizvoda za ãiju su proizvodnju najvaÏniji struãni rad i savremena oprema pad konkurentnosti najuoãljiviji.7 15.6 126. 15.8 73.7 21. Samo oko 15% uvoza je pokriveno izvoznim prihodima kod ove grupe.6 20.0 185.1 113.7 44.4 22.4 228. godini (prepolovljen u odnosu na 2001).6 47. Posebno je interesantna grupa proizvoda intenzivnih ljudskim kapitalom.0 Rezultati odnosa izvoza i uvoza pojedinih grupa proizvoda razvrstanih na prethodni naãin – odnosno pokrivenost uvoza izvozom u zavisnosti od tehnologije i faktorske intenzivnosti – predstavljeni su u tabeli 2-23.5 17. Podsetimo da je ovde osnovni faktor proizvodnje visoko kvalifikovani rad nauãnika.6 16.7 10.3 107.7 9.4 171.3 40.2 106. Ocenjena struktura izvoza SCG.8 2001.4 16. godine pokrivenost iznosila oko 80%.3 14.3 76.0 14. Analiza stanja konkurentnosti .6 78.5 5. s obzirom da: 1) za proizvodima ovih grupa postoji izraÏena traÏnja na trÏi‰tima razvijenih zemalja i 2) moguçnosti da SCG umanji razliku u tehnolo‰kom zaostatku i da transformi‰e proizvodnju i izvoz u skladu sa savremenim tendencijama na međunarodnom trÏi‰tu najpre postoji kod ove grupe proizvoda. samo oko 20).4 59.8 73. 21.2 188.4 1998.8 18. dok je 1989.4 2000.0 2002.6 23.3 100. Naroãito je u ovoj grupi izraÏen pad pokrivenosti u odeljku visoka tehnologija – kapitalno intenzivni proizvodi (1989.8 22. da bi se pokazatelj naglo pogor‰ao u 2002.3 30.6 75.8 132. a u 2002.7 65. 26.1 158.1 69.6 135.2 21.4 52. Sa druge strane. 79.9 173.0 6. U poslednje dve godine pokazatelj je manji od 100% (izvoz ne pokriva uvoz) ãak i za radno i resursno intenzivne proizvode. Tokom vremena pokrivenost opada za sve grupe proizvoda.7 11.6 156.4 32. Ako se rezultati uporede sa rezultatima izvoza nekih drugih zemalja u tranziciji (pri ãemu se posma- 116 2.5 60.4 39.0 8.6 29.0 161.

9 Videti: OECD. Slovenija 39. godine) imale povoljniju strukturu izvoza od SCG. Poljska 27.7 i 13.4%. 2.Konkurentnost privrede Srbije Slika 2-37: Pokrivenost uvoza izvozom .grupe proizvoda 200 2002 2001 2000 1998 100 1989 150 50 0 Intenzivne ljudskim kapitalom Kapitalno intenzivne Radno intenzivne Resursno intenzivne tra izvoz u zemlje OECD). ali su određene zemlje imale znatno veçe uãe‰çe industrija inten- zivnih ljudskim kapitalom – âe‰ka 35. jer su ove zemlje imale relativno nisko uãe‰çe proizvoda intenzivnim ljudskim kapitalom (22. sve zemlje su imale visoko uãe‰çe radno i resursno intenzivnih proizovda. Analiza stanja konkurentnosti 117 .8%. Naime. 1998.1%)9.4%. Mađarska 41. Struktura SCG u poslednje tri godine je bliÏa strukturi trgovine Bugarske i Rumunije iz 1994.0%. godine. onda se vidi da su pojedine zemlje jo‰ krajem prve faze tranzicije (1994.

ostale 579 Otpaci od plastičnih masa 581 Cevi i creva od plast. parfimer. čel 882 Foto i kino materijal 782 Mot. proiz. elem. kontrolni instrumenti 2. ventili. koferi. i uređ. apar.lepak 593 Eksplozivi. ost 531 Sintet. paru 713 Klipni motori sa unut. 775 Elek. vozila za prevoz robe 781 Putnički automobili 725 Maš. 727 Mašine za proizvodnju hrane 728 Maš... aop 598 Hemijski proizvodi. el. nn 761 Televizijski prijemnici 763 Ap. i celul. slike 764 Telekomunikaciona oprema 772 Elek. i sl. energ. inulin. 871 Optički instrumenti 752 Mašine za aop i jedinice 874 Merni. aparati. 553 Parfimer. zvuka. soli 551 Eterična ulja. i neelek. za niskogr. sagor 716 Rotacione električne mašine 742 Pumpe za tečnosti 743 Pumpe i kompresori 762 Radiodifuzni prijemnici 773 Oprema za distrib. Analiza stanja konkurentnosti . Intenzivne ljudskim kapitalom Srednja tehnologija Radno intenzivne Resursno intenzivne 691 Konstrukcije i delovi 695 Alati ručni i za mašine 523 Metalne soli i peroksisoli 524 Neorganski hem. proiz. za proiz. uređ. OECD 1998) Visoka Tehnologija Kapitalno intenzivne Ostalo Radno intenzivne Kapitalno intenzivne 714 Pog. masa 583 Monofilamenti 597 Aditivi za miner. krivaje. 554 Sapuni.. proizvodi ost 718 Pogon. mašine ost.Konkurentnost privrede Srbije 118 A. prep. neelekt 516 Organski hem. za zagrevanje i hlađenje 744 Mehan. plov. gr. 811 Montažne zgrade 872 Medicinski instrumenti 873 Merači i brojači 881 Fotoaparati i oprema 884 Optički proizvodi 522 Neorg. masa 582 Ploče i sl. za manipulaciju 574 Poliacetali i ost. kozm. neseseri. oksidi. i dr. proiz. proiz. konstruk. građ 778 Elektr. prep. 575 Plastične mase. hart.. delovi 525 Radioaktivne materije 776 Termojonske elektronske cevi 541 Med. uređaji 748 Transmis. sem lekova 723 Maš. nn 542 Lekovi 792 Vazduhoplovi i oprema 591 Insektic. za bojenje 571 Polimeri etilena 572 Polimeri stirola 573 Polimeri vinil hlorida i sl.sl 774 Elektro-dijagnostički apar. od plast. za prod. 515 Organsko-neorganska jedinj. repr. za strujna kola. lakovi i sl. ost 741 Opr. 711 Kotlovi za vodenu i dr. od gvož. 793 Brodovi. mašine i motori. i farm. hem. pribor za kanc. 749 Neelektr. pirotehn. sl. org. ostale 746 Kotrljajući ležaji 747 Slavine. nn 751 Kancelarijske mašine 759 Del. 898 Muzički instrumenti Ostalo Tabela 2-24: Klasifikacija grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (metodologija Legler/Schulmeister. mašine.albumini. maš. za domać. mat. za pojedine ind. sl. sl. i toal. na malo 726 Mašine za štampanje i sl. vratila. šuplji prof. za snim. opr. čamci. 533 Pigmenti. delovi za maš.. 831 Kovčezi. ulja 679 Cevi. paru 712 Turbine na vodenu i dr. za čišćenje 592 Skrob. polietri 745 Neelektrične mašine.

nn Nameštaj i delovi Kovčezi. met Bakar Nikl Aluminijum Olovo Cink Kalaj Razni obojeni prosti metali Proiz. obrađena krzna Furnir. obrađeno drvo Hartija i karton Srebro. 511 512 513 514 562 671 672 673 674 675 676 677 Ugljovodonici i derivati Alkoholi. pribor za mot. nn Uređaji za osvetljenje. nn Dečja kolica. Analiza stanja konkurentnosti 652 653 654 659 678 783 Tkanine od pamuka Tkanine od sint. nn Proizvodi od kaučuka Gume za automobile i sl. Biseri. i kože Električne pogonske mašine Delovi. tirfoni i sl. ost. ost. Tekstilni proiz. vijci. profili. obrađeno drvo Proizvodi od drveta. neseseri. od leg. od kože i veš. od prostih metala. čelika Šipke. mat. polupr. plat. koferi. tkan Odeća i pribor. Ženski kaputi. platirani Valjani proiz. mat. fenoli. derivati Karbonske kiseline. tkani Pokrivači za podove Žica od gvožđa i čelika Drumska motorna vozila. pleteni Ženski kaputi i sl. pribor. Resurno intenzivne Slabo Intenz. vozila Motocikli i bicikli Prikolice i poluprikolice Šinska vozila i oprema Sanitarni uređaji. ost. ost. nemonetarno C. vatrostalni građ.. Proizvodi od gume Proizvodi od plute Hartija i karton.. Valjani proiz. sa azotnom funkcijom Ðubriva (sem sirovih) Sirovo gvožđe i ferolegure Ingoti. ogrtači i sl. i vešt. platina. fazonski čelik Šine i sl. od tekst. građ. met Proiz. vez. nn Konkurentnost privrede Srbije 119 . nn Poljoprivredne mašine Traktori Maš. nn 612 621 625 629 633 642 655 656 657 658 667 692 696 697 699 721 722 724 771 784 785 786 791 812 813 821 831 841 842 843 844 845 846 848 851 883 885 891 892 893 894 895 897 899 Proiz. ljudskim kapitalom 611 613 634 635 651 661 662 663 664 665 666 694 Koža Štavljena. vlakana Kreč. Gotovi mineralni proizvodi Staklo Proizvodi od stakla Grnčarski proizvodi Ekseri. i čel. od pros. cement. Muški kaputi i sl. Ostale intenzivne intenzivne 2. dr. nn Predivo od tekst. Glineni. od prostih metala. igračke i sl. sečeni Pleteni. Radno E. drago i poludrago kam. ostalo Specijalna prediva i tkanine Gotovi proiz. neplatirani Valjani proizvodi. trake. kukičani materijali Til. za obradu tekst. od gvožđa i čelika 634 641 681 682 683 684 685 686 687 689 699 Furnir. jakne i sl. mat.Tabela 2-24: Klasifikacija grana prema faktorskoj raspoloÏivosti i tehnolo‰koj intenzivnosti (nastavak) D. derivati Jedinj. Obuća Kinematografski filmovi Satovi i časovnici Oružje i municija Štampane stvari Proizvodi od plastike. nn Pribor za odeću od tek. nn 693 896 931 971 B. Pribor za pisanje Nakit Razni gotovi proizvodi. Kapitalno Jako Ostalo Proizvodi od žice Umetnički predmeti Specijalne transakcije proizvoda Zlato. gvož. čipke. Muški kaputi. kože. mat. pleteni Odeća. sem od tekst. sl. Metalni kontejneri Stoni pribor Oprema za dom..

Analiza stanja konkurentnosti .Konkurentnost privrede Srbije 120 2.

koji se sastoje iz subjektivnih ocena ispitanika. za naruãioca Narodnu banku Srbije. 2. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index . 3.1. godine ove dve institucije objavljuju posebne rang liste zemalja po konkurentnosti i njihova metodologija poãinje da se razlikuje. On posmatra konkurentnost na kratak rok. Izvori podataka za izraãunavanje ova dva indeksa mogu se podeliti u dve grupe: a. godine WEF u saradnji sa Institutom za razvoj rukovođenja (Institute for Management Development – IMD) razvija metodologiju merenja konkurentnosti ali od 1994. Metodologija istraÏivanja Metodologija istraÏivanja koju çe Mikroekonomski tim koristiti u ovom delu projekta zasniva se na metodologiji1 koju je razvio Majkl Porter (Michael Porter) u cilju merenja nacionalne konkurentnosti. Za analizu konkurentnosti nacionalne privrede Porter je razvio. b.1. subjektivni izvori podataka. koji posmatra mikroekonomsko (poslovno) okruÏenje u jednoj zemlji kao glavno izvori‰te nacionalne konkurentnosti.org. koji se sastoje od odgovarajuçih zvaniãnih statistiãkih podataka (Prilog broj 1 – Indikatori koji su neophodni za izraãunavanje indeksa a koji se nalaze u zvaniãnoj statistici). sa otkrivanjem faktora koji utiãu na konkurentnost. koje ãine rukovodioci preduzeça. godini. a koji se ispituju 3.WEF2). odnosno uzroka njene nekonkurentnosti. objektivni izvori podataka. je istraÏivanje konkurentnosti privrede Srbije u 2002. Na taj naãin biçe omoguçena međunarodna komparacija konkurentskog poloÏaja Srbije. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI) koji meri sposobnost zemlje da nastavi privredni rast u buduçnosti za koji se pretpostavlja da ima izvor u konkurentnosti te privrede. a WEF primenjuje. nekoliko indeksa konku- 1 2 Od 1989.1. Cilj istraÏivanja Cilj istraÏivanja Mikroekonomskog tima na projektu ”Konkurentnost privrede Srbije”. METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA MIKROEKONOMSKOG TIMA rentnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 3. odnosno konkurentnost jedne zemlje. od kojih su dva dominantna. www. a koju danas praktiãno sprovodi Svetski ekonomski forum (World Economic Forum .2. na osnovu kojih se vr‰i rangiranje zemalja prema konkurentnosti a to su: 1.Konkurentnost privrede Srbije 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 121 . 3.1. Internet. On posmatra konkurentnost na srednji rok.MICI).weforum. zasniva dominantno na mikroekonomskim faktorima konkurentnosti (konkurentskoj sposobnosti preduzeça). Porterova teorija konkurentske prednosti se zasniva na tvrdnji da se nacionalna konkurentnost.

usko grlo nisu ãinioci na strani svetske traÏnje. Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu su proizvodi ãije su izvozne perspektive priliãno blede.3. Stoga data zemlja gubi udeo na svetskom trÏi‰tu. Uzorak se generi‰e iz grupa preduzeça koja pripadaju privrednim granama koje se mogu svrstati u dobitnike na rastuçem trÏi‰tu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . b) drugi prevodilac prevodi srpski prevod ponovo na engleski (back translation). Izvoz te zemlje je ili opao ili je ispodproseãno rastao u poređenju sa svetskim prosekom. U stvari. 2. Promocija bi trebalo da sluÏi poveçanju kapaciteta ponude. Upitnik se prevodi po standardnoj proceduri prevođenja u kojoj uãestvuju dva profesionalna prevodioca u sledeçe tri faze: a) prvi prevodilac prevodi originalni upitnik sa engleskog na srpski jezik. 3. izrada finalnog Mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja. predistraÏivanje. Trgovinska promocija za proizvode u ovoj grupi se suoãava sa te‰kim zadatkom. 4. proizvodnja saobraçajnih sredstava. 3. proizvodnja prehrambenih proizvoda. gubitnike na opadajuçem trÏi‰tu i dobitnike na opadajuçem trÏi‰tu. Promocija ovih proizvoda je manje riziãna i postoje neke zemlje koje su u tome uspele i koje mogu sluÏiti kao reperi.Konkurentnost privrede Srbije prema utvrđenom upitniku kako bi se kvantifikovali podaci o varijablama za koje nema kvantitativnih podataka u zvaniãnoj statistici. Trgovina tim proizvodima raste brÏe nego ukupna svetska trgovina i zemlja je nadma‰ila rast svetskog trÏi‰ta i poveçala svoje uãe‰çe u svetskom uvozu.1. a trÏi‰no uãe‰çe zemlje opada. Potrebno 122 3. veç ponude. proizvodnja finalnih proizvoda od drveta (name‰taj) i poljoprivredna proizvodnja. Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu su proizvodi koje zemlja sa uspehom izvozi. Svetska traÏnja za tim proizvodima raste natproseãno. prerada kauãuka. analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu. Kao gubitnici na rastuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda. namenska (vojna) industrija. Za ove je proizvode najvaÏnije utvrditi i ukloniti uska grla koja smetaju da izvoz raste brÏe. gubitnike na rastuçem trÏi‰tu. i to: 1. terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku. Svetski uvoz datog proizvoda stagnira ili opada. Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu su proizvodi koji predstavljaju svojevrstan izazov za trgovinsku promociju određene zemlje. dok zemlja kasni za tom dinamikom.1. Postupak istraÏivanja Postupak istraÏivanja Mikroekonomskog tima na projektu ”Konkurentnost privrede Srbije” sastojaçe se iz nekoliko faza. PredistraÏivanje ima za cilj testiranje upitnika o ispitivanju stavova rukovodilaca u Srbiji (Executive Opinion Survey).1. Preduzeça koja izvoze te proizvode su dokazala svoju međunarodnu konkurentnost u poslednjih nekoliko godina. proizvodnja koÏne obuçe i galanterije. 3. Upitnik je standardni instrument WEF kori‰çen u istraÏivanjima za 2003 godinu. U Srbiji su kao dobitnici na rastuçem trÏi‰tu identifikovani: proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija).3. Za ove potrebe upitnik treba prevesti na srpski jezik. c) dva prevodioca i tim za istraÏivanje usagla‰avaju prevod i pripremaju finalni prevod upitnika.

3. tumaãi njegove odgovore i inicira dodatne diskusije. PredistraÏivanje se sprovodi na malom uzorku od oko 20 preduzeça. proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina. Iz svake od ãetiri grupe preduzeça se generi‰e po 8 preduzeça na bazi statistike Privredne komore Jugoslavije o intenzitetu spoljnotrgovinskih aktivnosti ovih preduzeça. ma‰inogradnja. Preduzeça se generi‰u iz ãetiri grupe privrednih grana. van okvira instrumenta. ãita pitanja sa liste. 2. proizvodnja papira. Preduzeça su bila odabrana analizom kretanja na svetskim trÏi‰tima odgovarajuçih sektora i uãe‰ça pojedinaãnih preduzeça u izvozu Srbije. treba primeniti marketin‰ke strategije ni‰a da bi se izolovali trgovinski uspesi od op‰teg tendencije opadanja na uvoznom trÏi‰tu. Uzorak je generisan iz grupa privred- 3 Klasifikacija izvr‰ena primenom metodologije Međunarodnog trgovinskog centra iz Îeneve (International Trade Center – ITC) koja se koristi pri izgradnji Indeksa trgovinskih performanci (Trade Performance Index) a koji podrazumeva primenu Analize konstantnog trÏi‰nog uãe‰ça (Constant Market Share Analysis). 3. PredistraÏivanja su sprovodili timovi od dva anketara .3. Kao dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: obojena i crna metalurgija (subvencije). Cilj predistraÏivanja je dvojak: 1. b) kvalitativni izve‰taj.1. Rezultat predistraÏivanja je trojak: a) proveren upitnik. kao i preduzeça iz grana koje odrÏavaju ili gube korak u jugoslovenskoj privredi. finalna provera instrumenta. âlanovi tima prave plan anketiranja skidajuçi sa liste neka preduzeça koja zbog prirode delatnosti ili aktuelnog stanja u kome se nalaze nisu pogodna za anketiranje (Prilog broj 2 – Preduzeça anketirana u fazi predistraÏivanja).2.Konkurentnost privrede Srbije je da zemlje koje se suoãavaju sa ovim problemom usvoje jedan koherentan pristup i da uzmu u obzir uska grla i na strani ponude i na strani traÏnje. tako da budu zahvaçena preduzeça iz rastuçih ili opadajuçih grana u svetskim razmerama. Terensko anketiranje preduzeça po finalizovanom upitniku se sastojalo iz izrade statistiãki znaãajnog upitnika (smatra se da je uzorak statistiãki znaãajan ako ima preko 60 ispitanika). mlađi istraÏivaã beleÏi odgovore i dodatne komentare koje diskusija sa sagovornikom generi‰e u slobodnom razgovoru. c) kvantitativni izve‰taj. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 123 . koji nije statistiãki validan ali je svakako indikativan i pomaÏe ãlanovima tima da rade na generisanju hipoteza koje se kroz rezultate velike ankete mogu proveravati. Kao gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu su u Srbiji identifikovani: proizvodnja elektriãnih ma‰ina i aparata. koji je u ovom sluãaju vaÏniji od kvantitativnih rezultata.stariji istraÏivaã. Uzorak je reprezentativni uzorak preduzeça dela privrede koji je znaãajan sa aspekta spoljnotrgovinskih aktivnosti. Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu su proizvodi sa rastuçim udelom izvoznika date zemlje u svetskom uvozu koji opada ili ispodproseãno raste.3 Na izabranom uzorku za predtestiranje koji ukljuãuje 22 reprezentativna preduzeça sprovedeno je anketiranje rukovodilaca u tim preduzeçima. kvaliteta prevoda. generisanje ideja za dopunu upitnika lokalno vaÏnim problemima. diskusija implicitno sadrÏanih dilema u upitniku i razumevanje nekih problema koje upitnik ne pokriva. metaloprerađivaãka delatnost. razumevanja pitanja i uoãavanje te‰koça u anketiranju u cilju bolje instruktaÏe anketara koji çe sprovoditi finalno istraÏivanje. koji vodi razgovor sa ispitanikom. Sa stanovi‰ta trgovinske promocije. pripremnih terenskih aktivnosti i anketiranja.

KOMUNALNO FINANSIJSKE I DR.07 0.46 4. obavezno vi‰e od 60 preduzeça . poljoprivrede i drugih stvarnih stvaraoca izvezenih proizvoda ili usluga tj.19 0 0. bilo direktno.38 0.54 0. preduzeça iz sledeçih grupa u statistiãki dovoljnom broju (30) pri ãemu svaka grupa sadrÏi 3-5 grana prema shemi iz tabele 3-2.08 0.000.2 VELIKA BROJ % 568 124 1 5 68 43 145 24 6 56 65 23 2 0 1130 0.04 0.10 0. bilo indirektno.uvoz i izvoz. USLUGE OBRAZOVANJE NAUKA KULT. 2001. Anketiran je jedan ispitanik iz svakog preduzeça. godinu (oãekuje se da ova preduzeça postoje).09 0. 4.87 0. Ciljni uzorak je 200 preduzeça (ispitanika). Prilikom definisanja uzorka. ORGANIZACIJE TOTAL MALA % 17. Prema uslovima zahteva određeno je nekoliko varijabli koje su relevantne Tabela 3-1: Struktura preduzeça.14 3.76 13.41 0 0. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .24 0.05 4.45 0.84 0.Konkurentnost privrede Srbije nih grana koje su definisane u fazi predtestiranja upitnika. veliki uzorak. Za istraÏivanje o naãinu upravljanja i pona‰anju preduzeça i rukovodilaca preduzeça na proizvodno-trgovinskom trÏi‰tu Srbije određena je metoda uzorka.3 0.21 0.09 0. Iz ove ãetiri grupe privrednih grana generisan je sluãajan uzorak 250 preduzeça koji se raspoređuje na lokalne anketare.optimalno između 200300 validnih anketa. korisnika uvezenih proizvoda ili usluga (drugim reãima.1 94. Uzorak se naruãuje i kupuje od specijalizovanih institucija koja imaju ovu bazu podataka i profesionalne statistiãare-specijaliste za dizajn uzorka. DELATNOST ŠIFRA NAZIV BROJ 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 INDUSTRIJA I RUDARSTVO POLJOPRIVREDA I RIBARSTVO ŠUMARSTVO VODOPRIVREDA GRADJEVINARSTVO SAOBRAĆAJ I VEZE TRGOVINA UGOSTITELJSTVO I TURIZAM ZANATSTVO STAMBENO .38 0. izriãito odbijanje da se uãestvuje u anketi.17 0. 3. izbeçi da se u uzorku pojave samo spoljnotrgovinske firme).25 0.48 0.08 43. ali i b) industrije.01 0. uoãenih tokom prethodnih istraÏivanja: uga‰ena preduzeça. prema preteÏnoj delatnosti. Uzorak se generi‰e iz baze podataka preduzeça koja su predala zavr‰ni raãun za 2002.97 0.47 12. 2.08 5.22 0.73 2.94 3. preseljena preduzeça na nepoznatu adresu.13 0.03 0 4.74 TOTAL BROJ 12673 3153 161 50 3339 2003 28587 1261 2264 496 8554 2198 312 64 65115 % 19.26 0.71 1.10 0.24 0.13 3.03 0. ZDRAVSTVENA ZASTITA DRUŠTVENO-POL. postavljeni su sledeçi zahtevi u pogledu karakteristika koje bi realizovani uzorak u terenskom istraÏivanju trebalo da ima: 1. Izve‰tajne jedinice su aktivna preduzeça (njihovi rukovodioci).04 4. statistiãki dovoljna zastupljenost uvoznika i izvoznika a) iz reda spoljnotrgovinskih posrednika.48 0.8 3.88 42. preduzeça koja su pripojena drugom preduzeçu. i sl.90 1. ali je aktivnih (preduzeça koja rade i predaju zavr‰ne raãune o svom poslovanju) oko 65. Jedan broj preduzeça nije bio anketiran zbog oãekivanih objektivnih te‰koça na terenu. U Srbiji je registrovano preko 200. statistiãki dovoljan broj preduzeça koja imaju spoljnotrgovinsku aktivnost .000 preduzeça.01 0.04 0 0 1.73 3.10 100 11099 2765 157 26 3078 1873 27809 1126 2198 303 8334 2125 292 63 61248 124 3.25 0. generalni direktor ili ãlan njegovog kolegijuma koji je prisutan u vreme dolaska anketara u preduzeçe.06 VELIČINA SREDNJA BROJ % 1006 264 3 19 193 87 633 111 60 137 155 50 18 1 2737 1.

Alokacija je određena na bazi poznavanja rezultata brojnih analiza o veliãini. Proizvodnja električnih mašina i aparata 2.28%) i jako mali broj velikih trgovinskih firmi (0. Preduzeça su birana iz delatnosti INDUSTRIJE (ovom skupu je prikljuãeno i 2692 preduzeça koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom a koja su. Mašinogradnja 3. Sliãno. raspored u oblasti industrije pokazuje znatno veçe uãe‰çe veçih proizvođaãa (4. Proizvodnja prehrambenih proizvoda 3. ‰to predstavlja neku minimalnu veliãinu za ovu vrstu istraÏivanja. Proizvodnja papira 1. Dobitnici na rastućem tržištu za izbor preduzeça : 1. jako veliki broj malih trgovinskih firmi (97. Shodno prethodnom. veliãine 300 jedinica. 4.Najpre je iz celog skupa industrijskih preduzeça izabrano 70 . 3. ‰to je reprezentovano uzoraãkom alokacijom. Proizvodnja kožne obuće i galanterije 1. uzorak je napre alociran u dva stratuma (INDUSTRIJA i TRGOVINA) po 180 odnosno 120 jedinica. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_205). Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 3. iz grane delatnosti 0201=’poljoprivredna proizvodnja’) i TRGOVINE kao najverovatniji predstavnici ‘uãesnika’ u uvozno-izvoznim poslovima (preduzeça iz ostalih grana delatnosti. Proizvoda od drveta (nameštaj) 5. U okviru zadatog. 5. ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_209). Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda (farmacija) 2. ako i uãestvuju u takvim aktivnostima. Ekspertska odluka o veliãini stratuma je najvi‰e oslonjena na ãinjenicu da je u Srbiji broj preduzeça u trgovini jako veliki (najveçi od svih 14 grana delatnosti) ali da je tu. Uzorak je ‘izvlaãen’ u dva koraka: .51%) ‰to implicira neproporcionalno manji znaãaj tih firmi u opredeljenju uvozno-izvoznog pona‰anja na trÏi‰tu Srbije nego ‰to bi se moglo oãekivati samo na osnovu njihovog broja. izabran je UZORAK SA PROPORCIONALNIM VEROVATNOåAMA. Dobitnici na opadajućem tržištu 3. zapravo.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-2: Spisak ciljanih delatnosti industrije KATEGORIJA 1. nisu ni po broju ni po obimu relevantni). ‘POSLOVNI PRIHODI’ (AOP_201). Gubitnici na opadajućem tržištu 4. Unutar I STRATUMA (INDUSTRIJA) definisana su tri podstratuma da bi se obezbedilo uãe‰çe u uzorku relevantnih firmi za dobijanje informacija koje su postavljene kao cilj istraÏivanja.Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda 2. Poljoprivredna proizvodanja 2. ‘POSLOVNI DOBITAK’ (AOP_236). ‘POSLOVNI GUBITAK’ (AOP_237). Prerada kaučuka 4. Proizvodnja fin. Gubitnici na rastućem tržištu Delatnost 1. po ‰ifri delatnosti.Proizvodnja saobraćajnih sredstava 3. Metaloprerađivačka delatnost 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 125 . Obojena i crna metalurgija (subvencije) 2. brojnosti i obimu aktivnosti preduzeça ove dve grane.48% velikih i 7.proporcionalno veliãini AOP_209 koja predstavlja ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I 3. 2.94% srednjih preduzeça) te se tome mora dati određena ‘teÏina’ pri opredeljivanju uvoznoizvoznog pona‰anja.

ãime je obezbeđeno uãe‰çe proizvođaãa koji su imali spoljnotrgovinsku aktivnost.70 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA I USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_209 zavr‰nog raãuna) . Uzorak je. . . Unutar II STRATUMA (TRGOVINA) definisana su dva podstratuma.INDUSTRIJA: 180 jedinica (+15 rezervnih) 1.kolona R. PODSTRATUM .BROJ_II u fajlovima za industriju 3. koja predstavlja ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’. uãe‰çe trgovaãkih firmi koje su imale spoljnotrgovinsku aktivnost. PODSTRATUM . Kako su skupovi ‘gubita‰a’ i ‘dobita‰a’ disjunktni.BROJ_I u fajlovima za industriju 2.Iz ostatka skupa je izabrano 60 preduzeça koja su poslovala sa dobitkom (proporcionalno ‘POSLOVNOM DOBITKU’ . ‘izvlaãen’ u dva koraka: .50 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI GUBITAK’ (AOP_237 zavr‰nog raãuna) .kolona R. to se izbor uzorka za ova dva podstratuma tretira kao jedinstven korak. nije bilo neophodno smanjivati osnovne skupove za izbor time ‰to çe se birati jedinice ‘iznad’ ili ‘ispod’ zadate vrednosti varijable.BROJ_III u fajlovima za industriju II . S obzirom na teorijske principe izbora uzorka sa proporcionalnim verovatnoçama. koja za sada jo‰ nije aktivna u ovom podruãju.AOP_237).Najpre je iz celog skupa trgovinskih firmi izabrano 50 . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . iz istih razloga iz kojih je i prvi stratum morao da sadrÏi podstratume.kolona R. (spisak zahtevanih delatnosti je u tabeli 3-2).‘klasifikacija delatnosti’. Ovde napominjemo da se u izradi zavr‰nih raãuna preduzeça razvrstavaju po JKD. PREGLED 1.60 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI DOBITAK’ (AOP_236 zavr‰nog raãuna) . kao i u sluãaju industrijskih preduzeça.proporcionalno veliãini AOP_205. a druge ãetiri. Sumarni pregled stratuma i podstratuma prema broju jedinica i opredeljujuçoj varijabli: I . Ovo zbog toga ‰to je za ocenu stanja na uvozno-izvoznom prostoru relevantno i mi‰ljenje onih koji ne posluju dobro (‘Za‰to ne posluju dobro!’). Postizborna analiza strukture izabranih industrijskih preduzeça po delatnosti. PODSTRATUM .AOP_236) i 50 preduzeça koja su poslovala sa gubitkom (proporcionalno POSLOVNOM GUBITKU’ . koja se napu‰ta i prelazi na novu klasifikaciju: KD . Prema definisanom zahtevu za uzorak bilo je potrebno obezbediti da izabrana industrijska preduzeça pokrivaju određene podgrupe delatnosti.Iz ostatka skupa je izabrano 70 trgovinskih firmi proporcionalno njihovim ‘POSLOVNIM PRIHODIMA’ (AOP_201). veç izabrane. Samom metodologijom izbora. jedinice sa jako malom vredno‰çu odredne varijable praktiãno nemaju ‰anse da uđu u uzorak. prema ‰ifarniku JKD .Konkurentnost privrede Srbije USLUGA NA INOSTRANOM TRÎI·TU’.STRATUM . ãime je obezbeđeno.STRATUM . je pokazala da je bilo potrebno zameniti ãetiri veç izabrane jedinice novim. takođe. proporcionalno kojoj se bira uzorak. izbaciti da bi se dobila zahtevana struktura po specificiranim kategorijama.‘jedinstvena klasifikacija delatnosti’.TRGOVINA: 120 jedinica (+15 rezervinih) 126 3. Ova izmena ne remeti balans uzorka u odnosu na osnovni skup.

Na osnovu dobijenog uzorka planiran je rad anketarskog tima. Procenjeno vreme trajanja ankete je 1. Vr‰i se planiranje kvota po pojedinim regionima anketiranja i po anketarima na tim regionima. koji su proseãno boravili oko sat vremena.kolona R.kolona R.odgovarajuçi broj Zbog obima upitnika. Anketiranje je realizovano u periodu jun – jul 2003. vreme za obradu podataka. pribavljaju se ankete od anketara. PODSTRATUM .50 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘PRIHOD OD PRODAJE ROBA INOSTRANOM TRÎI·TU’ (AOP_205 zavr‰nog raãuna) . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 127 . maksimalni broj upitnika po jednom anketaru moÏe biti 15. Anketar se najavljivao i zakazivao sastanak sa direktorom preduzeça koje je na njegovoj listi anketiranja. Anketiranje je sprovođeno u preduzeçu. To je broj preduzeça koje proseãan anketar moÏe da obradi za 10 dana koliko je predviđeno za anketiranje. Sprovedeno je uz angaÏovanje 39 anketara. Planirana je dinamika rada vreme za pripremu anketara.BROJ_II u fajlovima za trgovinu Podacima za izabrana preduzeça (pored veliãina koje su bile potrebne za izbor uzorka) prikljuãene su i veliãine: AOP_275 .supervizori anketiranja svakodnevno prate aktivnosti anketara. PODSTRATUM . kontroli‰u ispunjenje njihovog plana anketiranja. Anketiranje se sprovodi tako ‰to anketar postavlja pitanja i pi‰e odgovore.dokument koji sadrÏi sva uputstva za anketiranje.70 jedinica: uzorak izabran proporcionalno veliãini: ‘POSLOVNI PRIHODI’ (AOP_201 zavr‰nog raãuna) . telefoni i osobe za pomoç • Pismo . Ispitanik ima ispred sebe prazan formular upitnika kako bi mogao da prati pitanja koja su mu postavljena. morali su da se vraçaju u isto preduzeçe po dopunu podataka ili zbog nastavka zapoãetog intervjua. pripremu anketara i sliãne aktivnosti. Vrlo ãesto.52 sata. zbog duÏine trajanja ankete. da li su posetili preduzeça sa liste koju su dobili i da li su razgovarali sa osobom koja je pogodna za anketiranje. Tokom instruktaÏe anketari treba da dobiju: • Instrukcije .BROJ ZAPOSLENIH.BROJ_I u fajlovima za trgovinu 2. Priprema anketara podrazumeva regrutovanje anketara i instruktaÏu. Anketar insistira na tome da popuni upitnik dok je u preduzeçu . Anketirano je 193 preduzeça ili 64. Pripremne terenske aktivnosti podrazumevaju planiranje terenskih aktivnosti. Anketiranje je sprovodeno u zadatom vremenskom periodu od 10 dana. vreme anketiranja.33% od planiranih 300 preduzeça.Konkurentnost privrede Srbije 1. Nakon anketiranja. Statistika ne raspolaÏe podacima o vrednosti uvoza/izvoza po preduzeçima kao ni o njihovom rangu ni glavnim izvoznim proizvodima. Plan rada. U sklopu anketiranja objedinjene su i sledeçe aktivnosti: • Kontrola rada anketara .na taj naãin utiãe na poveçanje stope odgovora na upitnik. • Provera anketa. proverava se podudarnost prispelih anketa sa pro- 3.preporuka/ovla‰çenje sa imenom anketara • Adresar preduzeça koja su u kvoti anketara • Upitnici .UKUPNI PRIHODI i AOP_789 . a potpuno kontroli‰e pouzdanost konzistentnog popunjavanja upitnika od strane jedne osobe. godine.NETO DOBITAK AOP_278 . vreme prikupljanja i unosa podataka.

Mikroekonomski pristup takođe istiãe ãinjenicu da unapređenje konkurentskog potencijala nije jednostavan linearni proces u kome sve zemlje moraju da se kreçu stalno u istim dimenzijama. efikasan pravni kontekst. pravne i dru‰tvene okolnosti koje podstiãu razvoj privrede. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI). veç da razvoj zahteva od zemalja da iznalaze sofisticirane naãine da unaprede svoju konkurentnost. ali taj ‰iri kontekst. Indeks mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index .c. 2. povezani i svako ovo podruãje zahteva posebnu politiku. OdrÏivi nivo tekuçeg BDP p. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . pored toga ‰to je neophodan. Ovakav pristup se ne zasniva na uobiãajenim analizama agregatnih pokazatelja. Pre unosa podataka vr‰i se ‰ifriranje upitnika. regresionu analizu. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu blagostanja jedne drÏave merenog veliãinom BDP-a per capita. (Prilog broj 3 – Preduzeça anketirana u fazi terenskog istraÏivanja) 3. veç samo omoguçuje da se bogatstvo stvori u mikroekonomskoj sferi zemlje. i druge metode koje istraÏivaãki rad bude zahtevao. veç omoguçava zemljama i preduzeçima da razumeju svoje konkurentske prednosti i nedostatke posmatranjem detaljnijih pokazatelja.c.3.3. politiãke. dok se kao indikatori koji se dobijaju iz zvaniãne statistike koriste: 128 3. politiãke. faktorsku analizu. Indeksa mikroekonomske konkurentnosti (The Microeconomic Competitiveness Index MICI). Naglasak je na tome da li je trenutno blagostanje odrÏivo i na specifiãnim oblastima kojima se treba baviti ukoliko se Ïeli da postigne vi‰i nivo BDP per capita u buduçnosti. makroekonomske. U analizi rezultata centralno mesto ima izraãunavanje dva indeksa: 1. nije dovoljan – on sam po sebi ne stvara bogatstvo. Fiskalna i monetarna politika. analizu varijanse. • Unos podataka vr‰e osobe koje su vr‰ile proveru anketa i logiãnost unetih podataka. tako da ‰ifarnik sa unetim podacima predstavlja celinu. analizu korelacija. merenog bruto dru‰tvenim proizvodom po glavi stanovnika.1. Podaci se unose u spreadsheet po određenim ‰iframa. posmatrano na dug rok. Ovaj indeks se dobija iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca koji predstavljaju subjektivni izvor podataka.Konkurentnost privrede Srbije verenim preduzeçima gde su anketari i‰li i proverava se naãin ispunjavanja upitnika. metode centralne tendencije (prosek). Analiza rezultata i faktora konkurentnosti i obezbeđenja inputa za makroekonomsku analizu Obrada podataka se vr‰i shodno zahtevima pojedinih oblasti istraÏivanja i oslanja se na deskriptivnu statistiku.MICI) Studije koje su se bavile konkurentno‰çu i privrednim razvojem uglavnom su posmatrale makroekonomske. Ukoliko nema napretka na mikroekonomskom nivou. Mikroekonomski pristup se zasniva na merenju i poređenju sloÏenog spektra okolnosti koje vladaju u pojedinim zemljama i koje potpomaÏu odrÏavanje visokog nivoa produktivnosti. MICI istraÏuje izvore rasta BDP p. i njegova stopa rasta su. pravne i socijalne reforme neçe uroditi plodom. koji vi‰e zavisi od stope investicija i drugih makroekonomskih politika nego ‰to je to sluãaj sa mikroekonomskim napretkom. stabilne demokratske institucije i napredak u socijalnoj sferi znaãajno doprinose zdravlju jedne privrede.

Formula koju smo primenili za izraãunavanje ovog indeksa ima sledeçi oblik: MICIi = w1Isub1 + w2Isub2 . Dalje moÏemo primenom regresione analize meriti odnose konkurentnosti između analiziranih zemalja. Za utvrđivanje indeksa. U nekim studijama se koristi GDP po zaposlenom. Indeks se izraãunava za svaku zemlju u uzorku. kojom se GDP PPP per capita regresuje na dva subindeksa. MICI indeks se formira od dva subindeksa: • subindeksa stepena razvoja poslovnih operacija i strategija (Sophistication of Company Operations and strategies) i • subindeksa kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja (Quality of National Business Environment). pri ãemu je n broj zemalja. Shodno tome. Poređenjem posmatranih privreda po ovom indeksu moguçe je odrediti rang konkurentnosti razliãitih privreda. i=1. izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka. Analiza varijabli koje ulaze u sastav indeksa se vr‰i faktorskom analizom.. Postupkom faktorizacije. GDP per capita je najbolja. Kod prevođenja broja patenata na skalu od 1-7.n. Bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu pariteta kupovnih snaga (GDP PPP per capita) predstavlja zavisnu varijablu. GDP per capita je naj‰ira mera produktivnosti jedne zemlje i tesno je povezana sa nacionalnim Ïivotnim standardom tokom vremena. sumarna mera mikroekonomske konkurentnosti raspoloÏiva za sve zemlje.. odnosno u na‰em sluãaju izraãunava se aritmetiãka sredina odgovora svih ispitanika iz Srbije (uzorak od 193 preduzeça). Statistiãki znaãajne varijable su grupisane u one koje mere razvijenost operacija preduzeça i njihove strategije i varijable koje mere kvalitet poslovnog okruÏenja u određenoj zemlji.. Ponderi w1 i w2 su rezultat ocenjivanja vi‰estruke regresije.Konkurentnost privrede Srbije • bruto domaçi proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu pariteta kupovnih snaga valuta (GDP PPP per capita) i • broj patenata per capita4. dok zemlje gde između ova dva pokazatelja postoji debalans trpe natproseãne tro‰kove (underperformers). to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu prema obrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta. Upitnik se obrađuje tako ‰to se prosek odgovora za svaku zemlju koristi kao nezavisna varijabla.. Regresiranjem pojedinaãnih odgovora ispitanika pomoçu ãitavog seta ve‰taãkih (dummy) varijabli moÏemo izraãunati udeo varijacije (unutar pojedinaãnih odgovora) koja je rezultat sistematiãnih (sluãajnih) razlika u proseãnom 4 Kako su sva pitanja u anketi.. imaju natproseãnih koristi (overperformers). odnosno kao polazni skupovi varijabli u faktorskoj analizi. lista varijabli se svodi na manji broj uticajnih faktora koji opredeljuju tekuçu konkurentnost posmatranih privreda. izraÏena na skali od 1-7. Za konstrukciju MICI indeksa potrebno je izmeriti statistiãku povezanost ‰irokog spektra mera mikroekonomske konkurentnosti sa GDP per capita (primenom regresione analize). 3. Rezultat faktorske analize je indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI). raãunaju se faktorski skorovi prvog faktora konkurentnosti. Pokazalo se da zemlje koje u isto vreme pobolj‰aju i poslovno okruÏenje i sofisticiranost preduzeça. Subindeksi stepena razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça (Isub1) i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja (Isub2) dobijeni su kao rezultat faktorske analize koju smo sproveli na dva podskupa varijabli. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 129 . koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi. ali kori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to je GDP per capita je ispravnije.

privredna struktura i pravni okvir (svojinska prava. drÏavno naspram privatnog vlasni‰tva. nije odrÏiv na duÏi rok. nego kod visoko-razvijenih zemalja. Indeks konkurentnosti rasta (Growth Competitiveness Index – GCI) GCI nastoji da izmeri sposobnost nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast na srednji rok. prevazilazi predviđanja data MICI indeksom u smislu njihove mikroekonomske konkurentnosti. monetarna. za‰tita intelektualne svojine. Privredni rast je rezultat tri međusobno isprepletana faktora: podele rada. mera statistiãke znaãajnosti i prilagođeni R2. Buduçi da Srbija. stabilan finansijski sistem i realni devizni kurs. jer moÏe da znaãi da GDP p.).c. NajvaÏniji makroekonomski faktori koji utiãu na dugoroãni privredni rast su: uravnoteÏen budÏet. Na osnovu ova tri podindeksa formira se Indeksa konkurentnosti rasta (GCI) po sledeçoj formuli: GCI non-core = = 1/3 tehnolo‰kog indeksa + 1/3 indeksa javnih institucija + 1/3 indeksa makroekonomskog okruÏenja 130 3. u buduçnosti ako makroekonomska. indeksa javnih institucija (Public Institutions Index).. spada u tehnolo‰ki nerazvijene zemlje. podsticanje IR. 2. Suprotno. SDI.c. koji je najvaÏniji faktor.Konkurentnost privrede Srbije odgovoru između zemalja.. To nije dobro. Izmerene mikro-ekonomske razlike među drÏavama obja‰njavaju oko 81% varijacija GDP p.. Sve zemlje koje se nalaze iznad regresione linije (overperformers) su one ãiji tekuçi GDP p. vladavina prava. Na srednjim nivoima razvoja.c. imajuçi u obziru njihovu tehnolo‰ku razvijenost. outsorcing i zajedniãka ulaganja postaju vaÏni.. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . institucije imaju vaÏniju ulogu na privredni rast na niÏem i srednjem nivou privrednog razvoja. zemlje koje se nalaze ispod regresione linije (underperformers) su one ãija je mikroekonomska konkurentnost jaãa nego tekuçi GDP p. Jedino se razlikuju naãini na koji çe ona doprinositi privrednom rastu. Na primer. poreska. tehnolo‰kog indeksa (Technology Index). Ovaj indeks sastoji se iz tri podindeksa: 1. Zbog ãinjenice da na razliãitim stupnjevima razvoja razliãiti faktori utiãu na privredni rast izraãunavanje Indeksa konkurentnosti rasta (GCI) se razlikuje za razvijene (core) i nerazvijene zemlje (non-core). 3. Na niÏim nivoima razvoja rast se primarno zasniva na efikasnom kori‰çenju zemlji‰ta. dok kod visokorazvijenih zemalja najvaÏnije determinante rasta su inovacije i obrazovanje.c. Neki od pokazatelja koji se koriste su nagib regresije. visoka stopa domaçe ‰tednje.). akumulacije kapitala i tehnolo‰kog napretka. ili primenom tehnologija koje su razvijene u inostranstvu (tehnolo‰ka difuzija). Ostali vaÏni faktori su i ekonomske politike (spoljnotrgovinska. politiãka ili druga ograniãenja budu otklonjena. indeksa makroekonomskog okruÏenja (Macroeconomic Environment Index). Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja. mi çemo koristiti metodologiju za izraãunavanje GCI za ove zemlje. Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. primarnim sirovinama i nekvalifikovanoj radnoj snazi. kao i sve ostale zemlje u tranziciji. umereni porezi.c. To znaãi da postoji osnova za poveçanje GDP p. između zemalja. On moÏe da se sprovodi ili kreiranjem novih tehnologija (tehnolo‰ka inovacija). itd. Ovo je posebno znaãajno radi međunarodne komparacije poloÏaja Srbije u odnosu na nacionalnu konkurentnost drugih zemalja.

Podindeks informac. elektronski potpis. • bruto upis u visoko obrazovanje (Gross tertiary enrollment rate) za 1997.Konkurentnost privrede Srbije Op‰ta formula za prebacivanje statistiãkih podataka u skalu 1-7 je sledeça: countryval ue − imum 6 × sample max imumsample minmin imun + 1 − sample Statistiãki podaci: • rezidual tehnologije u trgovini. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 131 . za‰tita potro‰aãa) dobro razvijeni i da li se sprovode? Statistiãki podaci (International Telecommunications Union): • broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika. godine (ponder 1/4). Podindeks tehnolo‰kog transfera = = 1/2 podaci iz ankete + 1/2 rezidual tehnologije u trgovini Pitanje iz ankete: • Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏan izvor novih tehnologija? (2) Indeks javnih institucija Indeks javnih institucija (PII) = = 1/2 podindeksa ugovora i zakona + 1/2 podindeksa korupcije Podindeks ugovora i zakona Pitanja iz ankete: • Da li je sudstvo nezavisno od vlade i/ili stranaka pri re‰avanju sporova? • Da li su finansijska sredstva i imovina jasno definisani i zako- 3. i komun. • broj korisnika Interneta na 10. • broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika. Svaki od tri indeksa koji ulaze u sastav GCI sastoje se od nekoliko podindeksa i izraãunavaju se po posebnoj metodologiji.000 stanovnika. • broj PC-a na 100 stanovnika. i komunikacionih tehnologija = 1/3 podaci iz ankete + 2/3 statistiãki podaci Pitanja iz ankete: • Koliko je razvijen pristup Internetu u ‰kolama? • Da li je konkurencija između Internet provajdera takva da obezbeđuje dobar kvalitet. • broj Internet hosts (=provajdera?) na 10. malo prekida i nisku cenu? • Da li je IKT glavni prioritet va‰e vlade? • Da li su uspe‰ni vladini programi u promociji IKT? • Da li su propisi koji se odnose na IKT (elektronska trgovina.000 stanovnika. i to: (1) Tehnolo‰ki indeks Tehnolo‰ki indeks non-core = = 1/8 podindeksa inovacija + 3/8 podindeksa tehnolo‰kog transfera + 1/2 podindeksa inform. tehnologija Podindeks inovacija = = 1/4 podaci iz ankete + 3/4 hard podaci Pitanja iz ankete: • Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e zemlje u odnosu na svetske lidere? • Da li konstante inovacije imaju vaÏnu ulogu u generisanju prihoda u va‰em poslu? • Koliko kompanije u va‰oj zemlji tro‰e na IR u odnosu na druge zemlje? • U kojoj meri se ostvaruje saradnja sa lokalnim univerzitetima vezano za IR? Statistiãki podaci: • SAD patenti na milion stanovnika dodeljeni 2000. godinu ili poslednju godinu za koju je raspoloÏiv podatak (ponder 3/4).

• budÏetski suficit/deficit kao procenat BNP-a. (3) Makroekonomsko okruÏenje Indeks makroekonomskog okruÏenja = = 1/2 podindeksa makroekonomske stabilnosti + 1/4 kreditnog rejtinga zemlje5 + 1/4 javni rashodi kao procenat BDP6 Podindeks makroekonomske stabilnosti = = 5/7 hard podataka + 2/7 podataka iz ankete 5 6 Kreditni rejting zemlje je dat na osnovu podatka koji objavljuje Institutional Investor (http://www.1. • realni devizni kurs u odnosu na SAD.4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .3.htm) Statistiãki podatak. 132 3.iimagazine. Posle izraãunavanja oba indeksa konkurentnost Srbije se moÏe uporediti sa konkurentno‰çu drugih zemalja na rang listi konkurentnosti. analizu i obja‰njenje dobijenih rezultata. • lending-borrowing interest rate. 3. Izrada finalnog Mikroekonomskog izve‰taja kao sastavnog dela konaãnog izve‰taja je finalna faza na‰eg podprojekta i ona ukljuãuje prezentiranje.com/premium/rr/countrycredit/ccr/2001.Konkurentnost privrede Srbije nom za‰tiçeni? • Da li je vlada nepristrasna između ponuđaãa pri javnim nabavkama? • Da li organizovani kriminal optereçuje poslovanje velikim tro‰kovima? Podindeks korupcije Pitanja iz ankete: • Koliko ãesto se plaça mito za dobijanje uvoznih i izvoznih dozvola? • Koliko ãesto se plaça mito za povezivanje sa javnim preduzeçima? • Koliko ãesto se plaça mito vezano za plaçanje godi‰njeg poreza? Pitanja iz ankete: • Da li çe va‰a privreda zapasti u recesiju tokom narednih godinu dana? • Da li je tokom poslednjih godina dobijanje kredita postalo lak‰e ili teÏe za va‰u firmu? Statistiãki podaci: • inflacija (CPI). • stopa domaçe ‰tednje.

Konkurentnost privrede Srbije 3.000 stanovnika 6. budžetski suficit/deficit kao procenat BDP-a 15.5. Prilog 1 INDIKATORI KOJI SU NEOPHODNI ZA IZRAâUNAVANJE INDEKSA A KOJI SE NALAZE U ZVANIâNOJ STATISTICI Tabela 3-3: Pregled hard podataka koji su potrebni za konstruisanje GCI 1. Gross tertiary inrollment rate 3. stopa domaće štednje Institutional Investor Ovi podaci su dobijeni od International Telecommunications Union 3. broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika 5.000 stanovnika 7. Neki podaci o spoljnoj trgovini iz UN standard industrial methodology ali samo za metodologiju koja se primenjivala zaključno sa 20012002. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 133 . već od 2002-2003 ovi podaci su zamenjeni pitanjen iz ankete 4. broj PC-a na 100 stanovnika 9. broj korisnika Interneta na 10. Patenti prijavljeni u SAD. inflacija (CPI) 12.3. broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika 8. na milion stanovnika 2. lending-borrowing interest rate spread 13. kreditni rejting zemlje 10. broj Internet hosts (=provajdera?) na 10. realni kurs u odnosu na USD (1995=100) 14.1. javni rashodi kao procenat BDP-a 11.

Sartid Smederevo u stečaju 4. mašina i traktora. Pirot 3. Hemofarm koncern. Prilog 2 ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI PREDISTRAÎIVANJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd Industrija tekstila "LOLA RIBAR" OdÏaci Hemijska industrija "HIPOL" OdÏaci Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (ma‰inogradnja) Metaloprerađivaãka delatnost "Metalac" G. Simpo AD Vranje 4. IMT Ind. Milanovac 3. Pirot Prerada hemijskih proizvoda. Grazia plus DOO Dobitnici na opadajućem tržištu 1. Fabrika kartona Umka 3. saobr. Prerada hemijskih proizvoda. Beograd Sintelon A. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ma‰ina i traktora. Industrija obuće Beograd Dobitnici na rastućem tržištu 1.3. Industrija tekstila "LOLA RIBAR" Odžaci 2.Konkurentnost privrede Srbije 3. Hemofarm koncern. Milanovac Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad Simpo AD Vranje Fabrika kartona Umka Prerada kauãuka Tigar. Vršac 6. sred. Holding industrija kablova Jagodina Izvor: Klasifikacija izvr‰ena prema podacima SZS i Republiãkog zavoda za statistiku Srbije 134 3. Prerada kaučuka Tigar. "TETRA PAK PRODUCTION" Beograd 2. 5. IMT Ind. Metalna industrija Alfa Plam Vranje ad 4. saobr.. Hemijska industrija "HIPOL" Odžaci 2. sred. Prvi maj. Rudnici bakra Bor 5. Proiz. Sever AD Elektriãne ma‰ine Subotica Sartid Smederevo u steãaju Holding industrija kablova Jagodina Rudnici bakra Bor IDA Kikinda doo Industrija obuçe Beograd Tabela 3-4: Gubitnici i dobitnici na rastuçem/opadajuçem trÏi‰tu Gubitnici na rastućem tržištu 1.. IDA Kikinda doo Gubitnici na opadajućem tržištu 1. Sintelon A. Korporacija Sever. Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda.d. Prehrambena industrija "SWISSLION" Novi Sad 3. Vr‰ac Proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda. "Zastava Procesna oprema" Kragujevac (mašinogradnja) 2.1. Metaloprerađivačka delatnost "Metalac" G. Prvi maj. Grazia plus DOO Korporacija Sever. Beograd 4.6. Sever AD Električne mašine Subotica 5.d. Beograd Ivo Lola Ribar sistem. Pirot Proiz. Pirot 5.

DECEMBAR-PROIZVODNJA'KRAGUJEVAC '29. Prilog 3 ANKETIRANA PREDUZEåA U FAZI TERENSKOG ISTRAÎIVANJA RB 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 NAZIV PREDUZECA 14.Konkurentnost privrede Srbije 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 135 .BEOGRAD BRANIK' ARANDJELOVAC 'CENTROFAN' LOZNICA CEPAK' KRU·EVAC CER' CACAK 'COOL' BEOGRAD 'CRVENKA' CRVENKA 'DELTA M' NOVI BEOGRAD 'DELYUG' NOVI BEOGRAD 'DEUS SYSTEM' BEOGRAD 'DISKOMERC' KRNJEVO 'DMS' BEOGRAD DOMAL INÎENJERING' BEOGRAD 'DONIMPEX' VELIKA PLANA EI-PROFESIONALNA ELEKTRONIKA'NI· EKONOM' U·CE ELEKTROMEDICINA' NI· ENEL' POÎAREVAC SEDI·TE Kru‰evac Kragujevac Kikinda Kragujevac (Koricani) Beograd Novi Sad Kukujevci Ruma Pancevo Alibunar Beograd Beograd Beograd Subotica Loznica Beograd Beograd Beograd Beograd Vranje Beograd Beograd Beograd Beograd Ivanjica Beograd Arandelovac Loznica Kru‰evac Cacak Beograd Crvenka Beograd Beograd Beograd Krnjevo Beograd Beograd Velika Plana Ni‰ U‰ce Ni‰ PoÏarevac 3.7.1.NOVEMBAR' KIKINDA 'AGROMARKET' KRAGUJEVAC 'AGROOPREMA' BEOGRAD 'AGROPANONKA MTZ FINKE' NOVI SAD 'AGRO-PAPUK' KUKUJEVCI 'AGRORUMA' RUMA AGROÎIV' PANCEVO ALKROJ' ALIBUNAR 'ALLIED DOMECQ AGENCIES' BEOGRAD 'AMASIS' BEOGRAD 'AMAXUS' BEOGRAD 'ANDEX' SUBOTICA 'ASCOZA' LOZNICA 'AUTO NENA'-BEOGRAD 'AXXON TRADING LTD' BEOGRAD 'BBM-METALIK' BEOGRAD 'BEKO'BEOGRAD 'BELI PANTER' VRANJE 'BEMICO' BEOGRAD 'BEOGRADELEKTRO' BEOGRAD 'BEOMARK TREJD' BEOGRAD 'BEOPETROL' NOVI BEOGRAD 'BEST YTC' PRILIKE 'BORBA-PLASMAN' .3.OKTOBAR' KRU·EVAC '22.

ODLIVAKA U METALNIM KALUPIMA ML.K.Konkurentnost privrede Srbije 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 FAB. N. ·ABAC ·abac FASAU' UÎICE UÏice FIMPAK' PANCEVO Pancevo 'F-KA AUTOMOTORA DVADESETPRVI MAJ' Beograd 'F-KA TRANSMIS. Petar Drap‰in Mladenovac 'FABRIKA BAKARNIH CEVI' MAJDANPEK Majdanpek (Debeli Lug) FABRIKA CILINDARSKIH SKLOPOVA ML.K. Petar Drap‰in Mladenovac FABRIKA KABLOVA ZAJECAR' ZAJECAR Zajecar 'FABRIKA OBOJENIH METALA' PROKUPLJE Prokuplje FABRIKA OPREME I DELOVA BABU·NICA (IMT FMO) Boljevac FADIP-IFC' BECEJ Becej 'FAP' PRIBOJ Priboj FARMAKOM M. I TURBOMOT.BEOGRAD Beograd 'JUGPROM' BELI POTOK Leskovac 'KARTONVAL' BEOGRAD Beograd 'KELEBIJA PETROL' KELEBIJA Subotica .B. . 21 MAJ' Beograd FRU·KA GORA' IRIG (zem.BECEJ Novi Becej INTER-GOREKS' UÎICE UÏice 'IRIS' PRIJEPOLJE Prijepolje 'ISTRA' KULA Kula 'ITI' IVANJICA Ivanjica 'ITM COMPANY' BEOGRAD Beograd 'ITM INDUSTROKOMERC' BEOGRAD Beograd JASTREBAC' NI· Ni‰ 'JAVOR' IVANJICA Ivanjica 'JUCIT' BEOGRAD Beograd 'JUGODRVO'BEOGRAD Beograd 'JUGOREMEDIJA' ZRENJANIN Zrenjanin 'JUGOTRADE' .PALANKA Smederevska Palanka 'GODOMIN' SMEDEREVO Smederevo 'GORETRADE' BEOGRAD Beograd GO·A-FAM' SMEDEREVSKA PALANKA Smederevska Palanka 'GRAMAT' SUBOTICA Subotica 'HARDI EKSPORT-IMPORT' BLACE Blace 'HIBRID' BEOGRAD Beograd HOLDING'GAJ-F-KA NAME·TAJA' ZEMUN Zemun 'IBG' BEOGRAD Beograd 'IDEAL-KOMERC' BUJANOVAC Bujanovac IMT-'FABRIKA ODLIVAKA' JA·A TOMIC Ja‰a Tomic IMT-FABRIKA OPREME I PRIB.zadruga) Irig 'GALEB-GROUP' CEROVAC Cerovac 'GASPETROL' PAN^EVO Pancevo 'GID' DIMITROVGRAD Dimitrovgrad GITARIC' SMED. .H. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .H.Kelebija 'KIBID' BEOGRAD Beograd KLUZ-PLITVICE' VR·AC Vr‰ac 'KOGO KOMERC' ZEMUN Beograd KOLONIJAL' VR·AC Vr‰ac KOMPANIJA 'SLOBODA'DD CACAK Cacak 'KONEKS' NOVA PAZOVA Nova Pazova 136 3.

Konkurentnost privrede Srbije 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 KORIDOR SMV COMPANY' NI· KO·TANA' SURDULICA KO·TANA' VRANJE 'KOTEKS' BEZDAN KOVACNICA' NI· 'KRAGUJ' KRAGUJEVAC LECE' MEDVEDJA 'LEMIND-FPL' LESKOVAC 'LEMIND-PROLETER' LESKOVAC 'LENSIM-NEOTON' BEOGRAD LESKODRVO 'LETEKS' LESKOVAC LEVERI' BEOGRAD 'LIPA-PAPIR' BEOGRAD LIVNICA CELIKA' BACKA TOPOLA 'LIVNICA KIKINDA' KIKINDA 'LIVNICA-RALJA 21 MAJ' BGD LJUBOMIR KARTALJEVIC' PIROT 'M. PRESS' NOVI BEOGRAD 'MAJSKI VELETRGOVINA' NOVI SAD 'MARBO PRODUCT' BEOGRAD 'MATEX' SUBOTICA MEDITERAN-92' GUCA 'MEG' PRAHOVO 'MERCEDES-BENZ JUGOSLAVIJA' BEOGRAD METALOPLASTIKA' ·ABAC MILAN BLAGOJEVIC' SMEDEREVO MILAN PREMASUNAC' KACAREVO MILAN STEPANOVIC MATROZ' SM 'MILIJA' KRAGUJEVAC 'MINEL-TRAFO'-MLADENOVAC 'MIPEX-AUTO' KRAGUJEVAC MIP'POÎAREVAC MIREX' CACAK 'MIV' SREMSKA MITROVICA MLADOST' POÎEGA 'MLEKARA' SUBOTICA MORAVKA' POÎAREVAC 'MOTINS' NOVI SAD 'NATURA TRADE' LOZNICA 'NELT LTD' BEOGRAD NEW DON' GOLOBOK NISSAL' NI· 'NOVI DOM' BEOGRAD 'NOVKABEL' NOVI SAD 'OBNOVA' KRALJEVO PAÎICI KOMERC'-BEOGRAD (sada se zovu TAR·) 'PHARMANOVA CO' ZEMUN 'PIONIR' SUBOTICA 'PIROTEX' PIROT Ni‰ Surdulica Vranje Bezdan Ni‰ Kragujevac Medveda Leskovac Leskovac Beograd Leskovac Leskovac Beograd Beograd Backa Topola Kikinda Beograd Pirot Beograd Novi Sad Beograd Subotica Guca Prahovo Beograd ‰abac Smederevo Kacarevo Sremska Mitrovica Kragujevac Mladenovac Kragujevac PoÏarevac Cacak Sremska Mitrovica PoÏega Subotica PoÏarevac Novi Sad Loznica Beograd Golobok Ni‰ Beograd Novi Sad Kraljevo Beograd Beograd Subotica Pirot 3.B. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 137 .

TEKSTILNE KONF. ·ECERANA D.T.Vrnjci Backa Topola UÏice Subotica Zemun Ni‰ PoÏarevac UÏice Beograd Sombor Cacak Leskovac Beograd Beograd Kragujevac Sombor Leskovac Beograd ·abac ·abac Kru‰cic 138 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .SEVOJNO 'VALORPLAST' NOVI BEOGRAD 'VEDUS' SOMBOR VIDEX' CACAK 'VIKTORIJA' LESKOVAC 'VITAM-TRADE' BEOGRAD 'X RAY' BEOGRAD 'ZASTAVA ALATI' KRAGUJEVAC 'ZASTAVA PROMET' SOMBOR 'ZDRAVLJE' LESKOVAC 'ZORA ZO' BEOGRAD ZORKA-OBOJENA METALURGIJA' ·ABAC ZORKA-PHARMA' ·ABAC ÎIVINARSKA FARMA' KRU·CIC (krmivo produkt) Ni‰ PoÏega Trstenik Beograd Ivanjica Beograd Veliko Gradi‰te Ni‰ Beograd Kula Ruma Senta Vladicin Han Subotica Sombor Vranje Pancevo Beograd Sombor Svrljig Beograd ·abac ·id Zrenjanin Negotin Beograd KnjaÏevac Vranjska Banja Kraljevo . 1898' BEOGRAD ·ECERANA' ·ABAC ·IDAL' ·ID ·INVOZ' ZRENJANIN 'TEHNOISTOK' NEGOTIN 'TIMINGS'-BEOGRAD TINA' KNJAÎEVAC 'TIV' VRANJSKA BANJA 'TODOR' VRNJCI TOPIKO' BACKA TOPOLA TRGO-AGENT' UÎICE 'TRGOPROMET' SUBOTICA 'TTG HANDEL' ZEMUN UNICOM' NI· UNION MZ' POÎAREVAC VALJAONICA BAKRA .Konkurentnost privrede Srbije 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 'POLJOPRIVREDNIK' SKUPLJEN POSPROM' NI· POTENS' POÎEGA PPT-SERVOUPRAVLJACI' TRSTENIK 'PROCHEMICAL' NOVI BEOGRAD 'PROLETER' IVANJICA 'RADOM-EXPORT' BEOGRAD RAMSKI RIT' VELIKO GRADI·TE RATKO PAVLOVIC' NITEKS NI· 'REKORD PNEUMATIKA' BEOGRAD RODIC M&B-COMPANY' KULA 'RUMAPROMET' RUMA 'SENTA-PROMET' SENTA SLOGA' VLADICIN HAN 'SOLID MODA-PRODUKT' SUBOTICA SOMBOR' SOMBOR (fabrika akumulatora Sombor) 'SONY TRADE M & M' VRANJE STARI TAMI·' PANCEVO 'STIV-PRED'-BEOGRAD 'SUNCE' SOMBOR 'SVRLJIG' IDUSTR.

Oni devize steãene izvozom mahom koriste za plaçanje uvoznih inputa tako da kurs nema uticaja na njihovo poslovanje. Ali nerealan kurs çe. Druga grupa firmi koje imaju manje radno intenzivnu proizvodnju. mogli smo da uoãimo da su neki indikatori posebno nagla‰eni i da za njih postoji posebno interesovanje. koje su radno intenzivne. ova preduzeça moraju da iskoriste za plaçanje radnika. istiãu. jednokratne devalvacije. Veçina preduzeça smatra da bi promena deviznog kursa poveçala dinarski prihod prilikom prodaje deviza ali se slaÏe da bi kod stanovni‰tva izazvalo nepoverenje u stabilnost dinara. Kurs je neizdrÏiv jer su cene svih sirovina porasle a kurs se nije menjao. jo‰ uvek ovde plaçaju jeftinije nego na drugim trÏi‰tima. ali plivanje kursa je suvi‰e kontrolisano. godine) do 12% (koliko se razlikuju izvozne cene i cene robe na domaçem trÏi‰tu kod pojedinih preduzeça. Prvi izve‰taj o kvalitativnim zapaÏanjima Tokom sprovođenja ankete na uzorku od 22 preduzeça u Srbiji.. smatra da je devizni kurs potcenjen i da je realna vrednost evra 100 dinara. dovesti do obustavljanja proizvodnje jer je "bolje da imaju nestabilan dinar nego da ostanu bez posla". da i one inpute koje kupuju u zemlji (rad i energija). tako da im nizak kurs ne odgovara i smatraju da je nerealnost kursa veoma prisutna. Retka su oãekivanja velike. Tu svakako spada devizni kurs s obzirom na njegov znaãaj za izvoznike.Konkurentnost privrede Srbije 3. veliko je neslaganje u pogledu toga kolika je margina nerealnosti i kako dalje postupati.1. stabilnog deviznog kursa jer to smatraju osnovom za stabilno poslovanje i moguçnost realnog ispunjenja planiranog. • njene tehnolo‰ke i radne intenzivnosti. Najãe‰çe smatraju da kurs eura u dinarima treba da se poveça za oko 2025%. Prva grupa firmi. Devize dobijene iz izvoza. buduçi da koriste stranu valutu koju su stekli izvozom i koja se nalazi na njihovom deviznom raãunu u zemlji. • vrste dobavljaãa (inostrani ili domaçi). Kako dalje postupati je pitanje buduçih promena kursa: Veçina preduzeça ne oãekuje promenu kursa i istiãe da to zavisi od politiãkih razloga ("Koliko se odrÏi Dinkiç"). veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji i nabavljaju repromaterijal na inostranom trÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog. Procena marÏe nerealnosti ide od 40% (koliko je iznosila inflacija 2002. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 139 . Rastuçi deficit platnog bilansa zateva devalvaciju deviznog kursa. Ipak je bolje imati plivajuçi kurs nego fiksni. Margina nerealnosti je dosta ‰iroko procenjena tj. preduzeça se ne slaÏu kolika promena kursa je neophodna. Nerealan kurs je manje optereçujuçi u poslovanju preduzeça kada ne postoje devizna ograniãenja (kada preduzeça mogu drÏati devize na svojim raãunima u zemlji bez obaveze da ih prodaju po unosu u zemlju). Devizni kurs Postoje dve grupe mi‰ljenja povodom deviznog kursa. Preduzeça koja ne kupuju stranu valutu na domaçem deviznom trÏi‰tu nemaju veçe primedbe na kurs. Međutim. • • • • • • • 3.4. Ove dve grupe se razlikuju u pogledu: • veliãine izvoza. sa velikim brojem radnika. Za njih je stabilan kurs bitan kao stabilna obraãunska kategorija koja ne remeti poslovne planove. • veliãine firme. kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industrijom. Iako se veliki broj preduzeça slaÏe da je kurs nerealan. prema mi‰ljenju anketiranih.

Dostupnost kredita. Garancije banaka i kamate su previsoki. Tro‰kovi proizvodnje rastu a kurs ostaje stabilan tako da je to na izvestan naãin kontradiktorno. Oãekuje se u narednom periodu stagnacija ili pogor‰anje uslova privređivanja uz primese recesije. po mi‰ljenju veçine. Skupe transakcije. Veçina smatra da su necarinske mere idealne za ovu namenu. S druge strane neki drugi tvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad i energija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego u drugim zemljama. U tome su posebno glasni tekstilci i koÏarci . Uz komentar deviznog kursa povremeno je istican znaãaj moguçnosti kupovine deviza .raspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏna koliko i nivo deviznog kursa.jo‰ uvek nemamo servis kakav imaju poslovni partneri na‰ih preduzeça u inostranstvu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Takođe veçina privrednika smatra da se u poslednje dve godine zbog promena poveçao stepen neizvesnosti i da je oteÏano planiranje proizvodnje. Ima razliãitih stavova oko cene domaçih inputa. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. tako da Ïelimo da izdvojimo mi‰ljenje o ovoj grupi indikatora kako bi se bolje sagledala konkurentnost srpske privrede. Takođe.00 h da bi izvr‰ila plaçanja. veç iz kalkulacija izbacili pozitivne efekte rasta kursa koji su izvoznici nekad imali. posebno veça. Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. Privredna oãekivanja su povezana sa stanjem bankarskog sektora i finansijskim trÏi‰tima. ãak po diferenciranim stopama pre podne i popodne. De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15.pozivaju se na italijanske partnere preko kojih su prinuđeni da uzimaju produÏene komercijalne kredite da bi nekako opstali. a posebno za kreditiranje proizvodnje za izvoz). Veçi broj privrednika se slaÏe da privreda trpi rast cena elektriãne energije i plata koje realno rastu iskazano u evrima dok s druge strane imamo ãvrst devizni kurs. Privredna oãekivanja Privrednici su bili uglavnom oprezni govoreçi o privrednom ambijentu i svojim oãekivanjima u dolazeçem periodu. Neki od njih istiãu da su.Veçina preduzeça se Ïali na nedostatak kvalitetnog kreditiranja. "Postoji Ministarstvo za privatizaciju i privredu ali se ono iskljuãivo bavi pitanjima privatizacije". međutim. ne moÏe da odgovori potrebama privrednika.Konkurentnost privrede Srbije Ima mi‰ljenja da kurs moÏe ostati nepromenjen ali da onda drÏava treba da interveni‰e sa nekim stimulativnim merama za izvoz koje bi zamenile poveçanje kursa. Skoro sva preduzeça koja imaju inostrani priliv koriste moguçnost koju sada imaju da devizni priliv drÏe na svom raãunu dok im ne zatreba. Posebne zamerke se odnose na: Nedostatak kredita . Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i • • • • 140 3. Bankarski sektor Bankarski sektor. Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. âak i kada banke mole dobra preduzeça da uzmu kredit. slaÏu se skoro svi intervjuisani privrednici. Sledeçi indikator vezuje se za privredna oãekivanja u narednom periodu od godinu dana. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope. Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. o Dugoroãni krediti takođe ne postoje. Iako ima mi‰ljenja da stvari postaju sve bolje i bolje . mnoga preduzeça su stavila primedbu da se niko u Vladi Srbije ne bavi problemima privrede. o Krediti za obrtna sredstva ne postoje (za kreditiranje proizvodnje. Po‰to su krediti priliãno skupi.

Nedostatak usluga. ima dve vrste privrednih subjekata koji su apostrofirani kao vaÏni akteri izbegavanja poreza: • oni koji se bore za preÏivljavanje same firme • oni koji "posluju" na osnovu evazije poreza . Banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. Ocenjeno je da banke nemaju samoinicijativu da preduzimaju poslovne rizike veç da ãekaju da im Narodna banka da instrukcije kako da posluju Krediti za razvoj. âesto se osnivaju firme "jednodnevke". âak i krediti koje odobrava Fond za razvoj sa kamatom od 7% se ne realizuju jer se zahteva uãe‰çe banaka od 50% koje ne Ïele da plasiraju novac pod tim uslovima buduçi da je inflacija bila 9%. iako privrednici nerado govore o tome. Minimalna je kreativnosti izlaska u susret zahtevima privrednika. Paralelno sa bankarskim sektorom. Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. Izvozna ekspanzija je uslov razvoja savremene privrede a posebno privrede male zemlje kao ‰to je Srbija. Preduzeça imaju lo‰e iskustvo sa finansijskom policijom: Odmaganje preduzeçima nije doprinos stabilnosti – strogi su. koje uvoze robu i preprodaju je . Domaçi deoniãari su neuki. posebno lizing opreme. Biv‰e dru‰tvene firme u deoniãarsku skup‰tinu ubacuju zaposlene i prave nove radniãke savete.ne Ïele da se bave kreditiranjem kupaca veç smatraju da je to posao banaka.porez ostane na njima. ali neefikasni (provode "silno vreme traÏeçi ne‰to"). nepovoljno je ocenjeno i finansijsko trÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nije razvijeno. Pored pomenutih indikatora sledeçi vaÏan indikator privrednog ambijenta i konkurentnosti privrede je i poreski sistem. ali se one posle transfera prihoda bez plaçanja poreza gase . prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. Platni promet sa Kosovom. kod poslovnih partnera. o Na primer. Spoljnotrgovinska mreÏa i naãin odvijanja spoljne trgovine je indikator nivoa razvoja spoljnotrgovinske saradnje sa svetom.visok je porez od 20% ali se naplata ne kontroli‰e adekvatno. Nedostatak inicijative. • TrÏi‰ta kapitala. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 141 . Oni koji kupuju. • Novi deoniãari. oni bi mogli da zatvore kapije.konkurentniji su za porez od 20% od redovnih kompanija. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala. Izvori finansiranja se. o Isto vaÏi za lizing. o Banke ne Ïele da izdaju garancije. Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili 3. Neefikasan platni promet. Poreski sistem Iako veçina privrednika tvrdi da vi‰e nema izbegavanja poreza. ali i to varira od banke do banke. dobili su ne‰to za dÏabe. neki istiãu da kada toga ne bi bilo. Izbegavanje poreza je ipak prisutno. domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. neka bolje stojeça preduzeça su zainteresovana za faktoring . registrovane na "mrtve ljude". plaçaju 1-3%. Neefikasnost poreske policije je jo‰ jedna zamerka u ovoj oblasti. Mora se stvoriti moguçnost da se izvozi i obavljaju spoljnotrgovinska plaçanja sa Kosovom (za sada se vr‰i reeksport preko Makedonije). nalaze u komercijalnim odnosima. Pri tome.

izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom. Oni koji razmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbog daljeg moguçeg sniÏavanja carinskih stopa u procesu harmonizacije propisa sa Crnom Gorom. ove robe. • Izuzetak je stav jednog veoma uspe‰nog privrednika koji smatra da su carine jo‰ uvek previsoke (reã je o neto izvozniku). znaãi sami. ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. zapravo pogodnost za one koji kroz sive kanale prodaju robu i na taj naãin stiãu nelojalnu i nedostiÏnu konkurentsku prednost nad onima koji plaçaju visoke daÏbine. zbog nepo‰tovanja propisa. o Pogre‰na struktura carina. zvaniãno su uvezene radi protektiranja. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. koji nikada ne plate po‰to ostave preduzeçe da bankrotira. Takođe uglavnom svi. visoke stope za‰tite su. pa zatim njen uvoz u zemlju uz plaçanje uvoznih daÏbina izgleda da je isplativ ma kako to paradoksalno zvuãalo. • Nedovoljna kontrola spoljnotrgovinskog sektora omoguçuje kvazi reeksport. Veliki problem su relativno visoke carine na sirovine koje se uvoze kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. Izvoz po svaku cenu. Za‰tita domaçeg trÏi‰ta . proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja. • Niske carine. U oblasti spoljnotrgovinske razmene iako je izvr‰ena liberalizacija spoljne trgovine izgleda da je drÏavna kontrola (nadleÏnih organa) spoljnotrgovinskih transakcija neadekvatna i nedovoljna. na tim preduzeçima ostavljaju dug za porez. To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu. o uvoznici uvoze preko fiktivnih preduzeça robu koju preprodaju dalje. Primeri: • Na trÏi‰tu se legalno u apotekama prodaju neregistrovani uvozni lekovi.carine Privrednici uglavnom smatraju da je izvr‰ena preterana liberalizacija spoljnotrgovinske (uvozne) za‰tite u veçini sektora.Konkurentnost privrede Srbije Kako pristupaju stranom trÏi‰tu? Proizvođaãi uglavnom izvoze direktno. zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za 142 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz. Carine u Srbiji su znaãajno niÏe od carina u okruÏenju i Evropi (Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%. sa umanjenim daÏbinama. Poseban problem predstavlja nagla i preterana liberalizacija uvoza koja se manifestuje kroz nizak nivo carinske za‰tite. a ne koriste posrednike. Bugarskoj 15%. kao i situaciju uvoza robe koja je proizvedena u na‰im fabrikama. ali se ne protektiraju veç prodaju na domaçem trÏi‰tu i po‰to im je cena niska predstavljaju nelojalnu konkurenciju domaçim proizvođaãima (ali i redovnim uvoznicima). Po njegovim reãima. Svako zna da takav lek nije dospeo kroz legalne kanale uvoza veç ilegalno. Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi i sirovine kojih ima u na‰oj zemlji. Inspekcija ne ãini napore da ovo zaustavi. navodeçi brojne manifestacije (probleme) oni posredno ukazuju na neke znaãajne izvore sive ekonomije koja im predstavlja direktnog konkurenta. • Polovne automobilske gume. Rumuniji 20%). Iako se firme ne Ïale direktno na nedostatak kontrole. I pored visokih carina smatra da je za‰tita domaçeg trÏi‰ta slaba zato ‰to se propisi ne primenjuju: o uvoznici umanjuju uvozne fakture i po tom osnovu plaçaju niÏe carine. o Uvozna zavisnost. • Visoke carine na sirovine. Na‰a industrija lekova trpi ‰tetu od dampin‰kog ilegalnog uvoza.

Naprotiv. Po mi‰ljenju veçine privrednika trÏi‰te je previ‰e otvoreno za uvoznu robu i mnogi smatraju da bi trebalo uvesti razliãite barijere u cilju za‰tite domaçe privrede. moraju da imaju mnogo certifikata. ako im i odobrimo uvoz. tih 1. Ni jedna na‰a institucija koja daje certifikate nije međunarodno priznata. postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan. Istovremeno.. Necarinske mere Liberalizacija. bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). Susret sa necarinskim merama. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje. • Ugovori o slobodnoj trgovini. Interesantan je jedan stav o (ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta: "Od koga da se branimo? Sa najagresivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veç sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini Slovenija. onda bi i ostali (njihovi dobavljaãi) morali te standarde da usvoje."domaçe dozvole vi‰e ne postoje". imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. Evo najvaÏnijih komentara i predloga u pogledu razliãitih necarinskih mera: • Izvozne stimulacije. međutim. van uticaja pojedinaãnih preduzeça. Ukrajina. Moralo bi okruÏenje da doÏivi transformaciju proizvodnje i usvajanje standarda da bi izvoznici hrane mogli ozbiljnije da nastupaju na razvijenim trÏi‰tima. vi‰e çemo dobiti kroz izvoz.mi smo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo ‰ta mnogo da ‰titimo. Kroz razgovore povodom uvoza i izvoza sa domaçeg trÏi‰ta. Prema tome. ãesto navodili razliãite indirektne mere regulisanja spoljnotrgovinskog poslovanja. Sa drugim zemljama je uglavnom obrnuto . nepravedne carine. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. Ovakva aktivnost je. Dakle. Ovako. PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçaju uvozne carine uop‰te. o Sporost procedure. privrednici su usputno. Ako bi pojedini proizvođaãi-izvoznici insistirali na HCCP ili ISO standardima. na‰i izvoznici imaju razliãit tretman u razliãitim zemljama. Ovo je mera koja je najãe‰çe pominjana.4% koje se vraçaju prilikom izvoza.. Bugarska. njihovo sprovođenje zavisi od toga da li to dozvoljavaju pravila Svetske trgovinske organizacije. a vrlo malo kupuju. Na drugoj 3. imamo neka velika trÏi‰ta gde samo moÏemo da dobijemo. nemamo vi‰e od koga da se ‰titimo. Ako je sa njima ugovor o slobodnoj trgovini na snazi. Spoljnotrgovinsko poslovanje je znatno olak‰ano i to ãesto privrednici usputno navode . VRLO JE TE·KO NAPLATITI .postupak je spor a administracija je prevelika. po njima. Komentari su se odnosili na razliãite mere za‰tite domaçih preduzeça koja nisu spremna da konkuri‰u ravnopravno velikim globalnim korporacijama. Necarinske mere na domaçem trÏi‰tu. Navođene su kao potrebne u vi‰e sektora. Međutim. âest komentar je da su zapostavljena okolna trÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (Rumunija. Oni su zainteresovani za ovo trÏi‰te da bi mogli da prodaju. a njih nemam u zemlji"). Izvoznici hrane.). proizvođaãi se Ïale da je zadrÏana visoka carinska stopa na neke repromaterijale koji se kod nas ne proizvode.Konkurentnost privrede Srbije kvalitetan proizvod su nam potrebne kvalitetne sirovine. • Povraçaj carina na uvozne sirovine. Međutim.. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 143 . Zavisno od stranog trÏi‰ta. Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode.

Takva je i Ïalba "drÏava ni‰ta ne pomaÏe". MarÏa tolerancije domaçih dobavljaãa. onda nam kaÏu da WTO to ne dozvoljava". DrÏava i drÏavne mere Generalno. U politici javnih nabavki Srbija nema odgovarajuçi zakon koji bi uveo marÏu tolerancije za domaçe firme po kome bi one bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. i privrednici koji to znaju veç imaju rezigniran komentar: "·to nas pitate za stimulacije? Kad ih traÏimo. mada je to oãekivanje dosta neartikulisano. Ima i ekstremno pozitivinih mi‰ljenja ("rade vi‰e nego ‰to mogu") ali su to vrlo sporadiãni sluãajevi. To znaãi da çe na tenderu za javnu nabavku biti izabrana domaça firme sve dok njena cena nije 15% veça od ponuđene cene strane firme. Uvoz nekih proizvoda ima karakteristike dampinga pa treba stvoriti moguçnost da se koriste antidamping mere. Na taj naãin se indirektno uvode tehniãke barijere trgovini tj. Antidamping mere. zemlje u okruÏenju imaju marÏu od oko 15% u javnim nabavkama. Kome drÏava pomaÏe? Od drÏave se uglavnom oãekuje pomoç.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • strani. Oni. • Oni koji ne koriste ova sredstva. DrÏavne subvencije. a i po pristupanju. ali drÏava daje koliko moÏe". ·to brÏe treba stvarati moguçnosti da se rate plaçanja kod otplate na kredit mogu osiguravati kod osiguravajuçih kompanija. ·ikanirajuçi postupci. Ne postoji jasna svest o tome kome drÏava i kako pomaÏe. Po pitanju izvoznih stimulacija nailazi se i na donekle podeljena mi‰ljenja. Manji izvoznici Ïele poveçanje subvencija odmah i smatraju da su izvozne stimulacije koje se sada primenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu. kaÏu: o "Tako ne‰to ne postoji". Znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. priznaju da to ulaÏu u obrtna sredstva koja im nedostaju. uvozu onih proizvoda za koje su carine znatno sniÏene. Sve do pristupanja. tvrde da drÏava pomaÏe nekonkurentnima da preÏive. • Oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). o "DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. Izvozni krediti su neophodni i to za finansiranje stranih kupaca. Oni koji ne znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏava pomaÏe bogatima da se dalje neetiãki bogate. ‰to nije u potpunosti taãno. Kada preduzeça predlaÏu neke mere (uglavnom uvođenje necarinskih barijera) u Vladi nailaze na stav da su te mere zabranjene pravilima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. pogotovo kada se radi o izvozu opreme i nekih kapitalnih dobara. Oni koji koriste drÏavne subvencije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . (Ovo je bila nekada aktivnost PK Jugoslavije. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije". novoj ãlanici çe biti dopu‰ten period prilagođavanja i zato je moguçe u tom periodu primeniti neke necarinske mere koje mogu obezbediti poveçanje konkurentnosti srpskog izvoza. poverenje prema politiãarima je kod velike veçine firmi vrlo nisko i smatraju da kod dono‰enja odluka politiãari favorizuju određene grupe ili firme. kojima pomoç nije potrebna. koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). 144 3. Uvođenje ove grupe mera bi zahtevalo posebnu analizu koju bi izvr‰io i predloÏio struãni tim. DrÏava treba da uvede standarde koji propisuju tehniãke karakteristike u proizvodnji tamo gde ih nema ili gde su zastareli. Na primer. kaÏu "nije mnogo. Osiguranje izvoza. Veliki izvoznici smatraju da subvencije nisu dugoroãno re‰enje i da na dugi rok vode nekonkurentnosti dok na kratak rok trenutno re‰avaju problem konkurentosti. Ovo je takođe jedna od najãe‰çe pominjanih mera podsticaja izvoza. ãesto bez konkretnih zahteva.

Konkurentnost privrede Srbije

Poreski krediti na inovacije odgovori na ovo pitanje su dobra ilustracija odnosa drÏava - privreda. Najãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpuno neznanje o ãemu bi tu moglo da se radi. Iz odgovora privrednika provejava stav da su privreda i drÏava dva potpuno odvojena sveta sa razliãitim ciljevima, bez mnogo međusobnog razumevanja i informisanja. Administrativni propisi. Spoljnotrgovinski propisi su pojednostavljeni, ali unutar zemlje poslovanje je zagu‰eno. • Propisi koji se odnose na gradsko građevinsko zemlji‰te negativno se istiãu. • Nefleksibilnost primene propisa - rok unosa deviza se po‰tuje po starim propisima, bez obzira na razloge produÏetka tog unosa. Imovinska prava. PotraÏivanja nisu za‰tiçena zakonom. Sa promenama u platnom prometu (Ïiro raãuni u bankama) opet nastaje lov u mutnom. Veleprodaje, kod kojih STR pazare, imaju problem jer STR otvaraju raãun za raãunom u bankama, pa ih je te‰ko uhvatiti. Izbegavanje poreza. "Dobro organizovane firme ne plaçaju veliki porez" (direktor uspe‰nog preduzeça). Naravno, odmah je istaknuta razlika između preduzeça koja upravljaju porezima i onih koji izbegavaju plaçanje poreza. • Izbegavanje poreza na profit. Posebno direktori velikih preduzeça sumnjaju na privatni sektor i STR. • Siva ekonomija (neformalni sektor). Postoji, ali je u opadanju (sa 60% na 30%, po slobodnoj proceni privrednika). Strane drÏave. Neke strane drÏave pomaÏu dramatiãno svojoj privredi. Turska je u regionu vrlo agresivna sa niskim cenama - imali su devalvaciju nacionalne valute i podsticaje izvoza i preplavili su region jeftinom robom. To

su privatnici i sada imaju interes, neizvesno je kako çe se to dalje razvijati. Stanje tehnologije. U veçini firmi tehnologija je zastarela. Po pravilu je oprema poslednji put obnavljana pre deset i vi‰e godina. I pored toga ove firme posluju i odrÏavaju se na trÏi‰tu pa ãak i izvoze. Tehnolo‰ka (ne)sofisticiranost po granama. U brojnim granama je zaostajanje dramatiãno. • Kada je u pitanju ma‰inogradnja, tehnolo‰ki i tehniãki zaostatak je prouzrokovan zbog izostanka kreditne podr‰ke. Za ovakvu vrstu poslova potrebni su krediti na 10 godina, sa daleko povoljnijim kamatama. Konkurentnost u pogledu rokova i cene se ne moÏe postiçi bez ovoga. U poslednjih 10-15 godina privreda Srbije je mnogo zaostala. • U obuçarskoj grani, jedan privrednik se sam sebi nasmejao: "Na ãemu mi radimo, da ne poverujete," aludirajuçi na zaostalost opreme. Veçina obuçarskih fabrika i nema sopstvene ma‰ine veç radi na zastarelim ma‰inama koje dobijaju na kori‰çenje od stranih partnera za koje rade loan poslove. • Farmaceutski sektor, koji po prirodi posla mora biti zasnovan na savremenoj tehnologiji, iako je u veçem obimu nabavljao savremenu tehnologiju, smatra da to nije u zadovoljavajuçem obimu. Ono ‰to istiãu je ãinjenica da im drÏava ne pomaÏe, ne daje nikakve olak‰ice pri nabavci savremene tehnologije i da tu nema ama ba‰ nikakve dugoroãne strategije na makro nivou. Nova ulaganja nisu moguça bez kredita, iako je interes u svim granama vrlo izraÏen. Strane direktne investicije i inovacije. Među privrednicima postoji dvojak stav u pogledu znaãaja stranih investicija za dono‰enje inovacija u zemlju.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

145

Konkurentnost privrede Srbije

• Skeptiãni, među kojima ima i onih koji rade u preduzeçima koja su tesno povezana sa stranim partnerima ili su rezultat stranih investicija, kaÏu da je takvih primera malo. Naravno, van njihovog preduzeça, za koje kaÏu da je direktno nastalo trasnferom strane tehnologije. • Optimisti, koje deprimira nizak nivo tehnologije u celoj privredi i koji oãekuju (bez opipljivih materijalnih dokaza) da çe dotok stranog kapitala biti znaãajan izvor savremene tehnologije. Domaça nauka. Sva preduzeça istiãu da sarađuju sa postojeçim istraÏivaãko razvojnim institucijama u zemlji. Međutim, ãeste su i Ïalbe da su rezultati te saradnje slabi. Dostupnost inÏenjera i nauãnika. Dobar broj anketiranih kaÏe "Ima ih, ali ...". neki se Ïale na to da su mladi struãnjaci nepripremljeni za rad u privredi, neki se Ïale da se mladi "ãudno" pona‰aju, a neki da ih preduzeça jednostavno ne koriste dovoljno. Odliv mozgova, generalno nije uoãen kao ozbiljniji problem. Strani partneri. Firme koje imaju zajedniãka ulaganja i one koje se oslanjaju na dobavljaãe iz uvoza, vr‰e razvoj u saradnji sa stranim partnerima i ãak ostvaruju izvoz manjeg dela proizvodnje pod svojim imenom. Konkurentnost domaçe privrede Nerazvijenost marketinga. Veçina na‰ih preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje zahteva i potreba potro‰aãa. Takođe, veçina istiãe da ne izdvajaju znatnija sredstva u sopstveno istraÏivanje i razvoj. Uzrok nemarketin‰ke orijentacije. S druge strane, ima dosta opravdavanja ovakve nemarketin‰ke orijentacije:

• Kupci, ãinjenicom da je na‰ potro‰aã uglavnom cenovno orijentisan i da se ne‰to mora menjati kasnije, kako se budu menjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta. Nekoliko privrednika veç sada smatra da su domaçi potro‰aãi dobro upuçeni, ali da to pokazuju samo onda kada imaju novca. Veçinom, nemaju novca i kupuju na bazi cene. • Konkurencija. Konkurencija varira, od trÏi‰ta do trÏi‰ta, tako da gde je slaba konkurencija (a do skora je to bilo preovlađujuçe stanje) nema ni potrebe za marketingom. Ista preduzeça oseçaju u razliãitim delovima svoje delatnosti razliãitu domaçu i stranu konkurenciju. Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvoda izloÏeno jakoj konkurenciji, ali trÏi‰te inputa nije (domaçi proizvođaãi koji koriste domaçe inpute se nalaze u neugodnoj situaciji). Posebno je jak ulazak stranih konkurenata koji "zatrpavaju" domaçe trÏi‰te. Posledica - ograniãen izvoz. Veliki problem za prodaju domaçih proizvoda na inostranom trÏi‰tu je lo‰a trgovaãka marka ("Da imate znak ‘Gorenje’, umesto 8.000 kupio bih od vas 20.000 ‰poreta"). Mala ulaganja u edukaciju. Takođe kada je reã o edukaciji kadrova i usavr‰avanju, uglavnom istiãu da je tu priliãan zastoj postojao u periodu do pre dve godine, da bi tokom poslednje dve godine edukacija kadrova postala uãestalija. Lanac vrednosti. Bolja preduzeça shvataju potrebu da se radi i marketing i upravljanje kanalima prodaje i brendiranje svog proizvoda, ali isto tako misle da se u domaçoj privredi to vrlo malo sprovodi. Pojedine "znanjem intenzivne" kompanije poku‰avaju da razvijaju svoj sopstveni know how, dizajn i druge aktivnosti za dodavanje vrednosti proizvodima. Briga za potro‰aãe i klijente je do skora bila na niskom nivou, ali raste sa porastom konkurencije, to je op‰ti stav.

146

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

Priroda konkurentske prednosti. Preduzeça se razlikuju u stavovima: • Preduzeça koja nisu ulagala u poslednje vreme u tehnologiju smatraju da je jeftin rad osnova njihove konkurentske prednosti. Ovo je naroãito prisutno u tekstilnoj i obuçarskoj industriji, gde se prodaje usluga oplemenjivanja i dorade, i gde je cena ove usluge dvostruko niÏa nego u periodu 1990. godina. Sada je izrada jednog mu‰kog odela 12 evra dok je 1990 iznosila 22 evra. Razlog za ovako dramatiãan pad jeste konkurencija tekstilaca iz susednih zemalja kao ‰to je Bugarska i Rumunija, gde su nadnice jo‰ niÏe. • Oni koji su ulagali u tehnologiju, smatraju da jeftin rad nije nikakva konkurentska prednost (drugi privrednik: "Bugari su jo‰ jeftiniji, pa ni‰ta ne mogu da urade u svetskoj podeli rada"). • Oni koji vide konkurenciju "na granici" traÏe druge izvore konkurentske prednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego servis koji dajemo kupcima - mi sada vozimo u prodavnice kupaca po minimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji. Stranci to ne mogu jer nemaju logistiãki kapacitet, oni bi da voze kamion robe, ‰to je za kupce nepovoljnije" o "Mi ne prenosimo (prim. ne smemo da prenesemo) carinsku za‰titu u cene veç povoljnim cenama stvaramo barijeru ulaska strancima" Izvoz jugoslovenske privrede Interesantan je komentar koji je prouzrokovalo pitanje: Da li se izvoz isplati? Uz odgovor DA, ãuo se i komentar sa dva stava: • Najgore je ne raditi. Domaçe trÏi‰te je malo za bilo koju ozbiljnu proizvodnju (sem, moÏda, neke hrane i sl.). Ko ne izvozi, ne moÏe da opstane. • Sada se isplati. Na‰a osnova obraãuna je cena ko‰tanja po standardnim tro‰kovima. Ako zarađujemo 1 cent na bilo kojoj prodaji, pa time i na izvozu, smatramo da se isplati.

Fokusiranost domaçeg izvoza. Veçina se slaÏe da je domaçi izvoz fokusiran. • Neki su fokusirani na trÏi‰ta svojih kompanija ("izvoze" preko sistema svoje matiãne kompanije); • veçina izvoznika je fokusirana na trÏi‰ta istoãno-evropskih zemalja i biv‰eg SSSR-a. Obim regionalne prodaje. Ograniãen je, ali u porastu. Kod nas politiãari ne stiÏu da od skupljanja poena ukorene strategiju, tako da, kada se politiãari smene, strategija ostane. DrÏava bi trebalo da pravi bilateralne sporazume sa okolnim zemljama (veçi broj proizvođaãa). Problem çe sve vi‰e predstavljati pribliÏavanje ovih zemalja Evropi i poo‰travanje njihovih reÏima (Rumunija ima visoke carine na ma‰ine). Infrastruktura za razvoj privredne aktivnosti Generalno, sve su ocene i komentari na infrastrukturu lo‰i, sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Najveçe zamerke su upuçene na adresu sledeçih infrastrukturnih sistema: Ïeleznica; putna (drumska) mreÏa – proseãna brzina putovanja u Srbiji je procenjena na 70-100 Km/h. Oni koji su rekli da voze 100 na sat, svesni su da uni‰tavaju svoje vozilo na taj naãin. telekomunikacije – najãe‰çe kori‰çena reã je bila "katastrofa". To bi trebalo da bude prioritet drÏave, ali... luke; vodovod, zavisno od regiona do regiona. o Voda za piçe. U nekim gradovima, vodu iz vodovoda karakteri‰u opasnom i za tu‰iranje (zagađenost) dok u drugim mestima smatraju da vode ima u izobilju. o Industrijska voda. U nekim gradovima se koristi industrijska voda poseb-

• •

• •

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

147

Konkurentnost privrede Srbije

no, dok u Beogradu ima velikih preduzeça koja koriste vodu za piçe iz vodovoda za potrebe proizvodnje, ‰to je potpuno neracionalno. Pristup internetu. Uglavnom oteÏan ‰iroj javnosti. Najveçu barijeru razvoju interneta predstavlja stara telekomunikaciona infrastruktura. Najveçi broj anketiranih se ne Ïali na internet provajdere (neki od njih, sigurno i zato ‰to ne znaju mnogo o tome). Upotreba Interneta. Uglavnom se koristi za oda‰iljanje po‰te i nije dostupan svim radnicima. Najãe‰çe je koncentrisan na pristup u raãunskom centru. Malo se koristi za unapređenje samog tehnolo‰kog procesa proizvodnje. E government. U svim firmama Internet uop‰te ne koriste za kontaktiranje sa nadleÏnim institucijama i pribavljanje obrazaca, novih propisa sa odgovarajuçih sajtova. O tome nemaju nikakve informacije. Zakoni koji reguli‰u IKT: Ovi zakoni ako i postoje, ne primeçuju se tj. najverovatnije ne primenjuju se adekvatno. Cene i kvalitet nekih usluga su uslovljene izraubovanom infrastrukturom. • Transport. Konkurencija je maksimalna ali je usluga minimalna. Razlog - stari i nepouzdani kamioni na lo‰oj putnoj mreÏi. • Cena struje. Previsoka je, posebno cena industrijske struje - u svetu je valjda obrnuto, da industrija dobija povoljnije cene od finalnih potro‰aãa. Stimulacija ‰tednje. Međutim, veçina firmi istiãe da niãim nisu stimulisani na racionalizaciju upotrebe energenata veç da im izdaci za te svrhe predstavljaju znaãajne tro‰kove. Preduzeça smatraju da bi propisima trebalo da se vr‰i usmeravanje preduzeça na kori‰çenje nekih vidova energije, ‰tednje energije, ‰tednje prirodnih resursa i sl.

Kvalitet drÏavnih ustanova. Privrednici nisu uoãili veliku razliku između ‰kola za bogatu i siroma‰nu decu, kao ni između drÏavnih i privatnih ‰kola. Međutim, tvrde da ima velike razlike u zdravstvenim uslugama za bogate i siroma‰ne. Oãekuje se da se razlike poveçavaju. Propisi o za‰titi Ïivotne sredine ·to se tiãe propisa o za‰titi Ïivotne sredine svi se slaÏu da su oni rigorozni i u ovoj fazi iako mali broj firmi ima usvojene standarde ISO 14.000, ali se ne primenjuju. Generalno, sagovornici malo znaju o ekolo‰kim propisima i izbegavaju ovu temu razgovora. Takođe ima nekoliko ponovljenih stavova: Propisi su strogi ili se pripremaju novi nepotrebno strogi. U dono‰enju propisa se ugledamo na najrazvijenije zemlje koje imaju vrlo visoke standarde ekolo‰ke za‰tite. Propisi se ne po‰tuju, tako da nema smisla strogost samih zakona kada se propisi ne sprovode u praksi. Kada bi se sprovodili propisi, mnoge delatnosti bi bile zaustavljene (koÏarska, hemijska industrija, ... a ni polovina auta ne bi smela da se vozi). Razliãito se tumaãi brzina dono‰enja ovih propisa ("na‰i ãim ne‰to vide odmah kopiraju" ali i "donose propise sa 10-ak godina zaka‰njenja"). Veçina smatra da je dugoroãno gledano, ekologija korisna (mada se neki pla‰e od njenog delovanja na zatvaranje ãitavih grana). Prinuda je jedini naãin sprovođenja ekologije - a velike i jake firme se u ovimi propisima oseçaju ugodno, zato ‰to one uvek idu ispred propisa. Kako bi drÏava mogla da pomogne privrednicima, posebno izvoznicima? Na osnovu razmatranja komentara, zapaÏanja i sumiranja utisaka iz ovih

• •

148

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

dvadeset tri razgovora koji su vođeni u preduzeçima koja imaju znaãajnu spoljnotrgovinsku aktivnost u domaçoj privredi, moguçe je izvuçi nekoliko generalnih zakljuãaka i niz pojedinaãnih predloga. Osnovni generalni zakljuãci su: 1. Veçina preduzeça OâEKUJE aktivnosti drÏave u pogledu popravljanja uslova u spoljnoj trgovini. âak i preduzetni privrednici, koji veç samoinicijativno vr‰e brojne aktivnosti, smatraju da drÏava mora ODLUâNIJE da se angaÏuje u pobolj‰anju privrednog ambijenta. 2. Domaça privreda, drÏavna infrastruktura i preduzeça sama, su zaostali u razvoju. Sudar sa modernom konkurencijom je neravnopravan i treba nastupati oprezno a ne liberalno i otvoreno. Pri tome, strane kompanije imaju jo‰ i dodatne razliãite vidove pomoçi u svojim drÏavama. 3. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u KREDITIRANJU izvoza i proizvodnje uop‰te. U tom smislu su domaçi privrednici potpuno neravnopravni u poređenju sa stranom konkurencijom bez svoje krivice. 4. Sama preduzeça ne preduzimaju dovoljno da poprave svoju konkurentsku prednost. Zapostavljene su vaÏne oblasti poslovanja kao ‰to je edukacija, marketing, tehnolo‰ke inovacije. Rezervni izgovor za sve je nema novca. 5. Formulisanje strategije spoljne trgovine - izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze, mere saradnje sa tim zemljama, aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama. Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu, prerada u Srbiji, izvoz na Istok, gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija.

Operativne mere koje su generisane tokom istraÏivanja, usmerene na pobolj‰avanje konkurentske prednosti srpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima: • sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini Rumunija, Poljska, Ukrajina, Rusija i druga velika trÏi‰ta koja ne koristimo; • smanjenje drÏavne administracije i porast njene efikasnosti; • edukacija ljudi; • prikupljanje informacija i davanjem podr‰ke u svetu i kod nas - komore, ambasade i predstavni‰tva u inostranstvu ne doprinose biznisu; • pomoç oko dobijanja viza u inostranstvu; • podizanje tehniãkih barijera i drugih necarinskih barijera radi za‰tite domaçih proizvođaãa; • uvođenje marÏe tolerancije domaçih isporuãilaca na javnim tenderima; • ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Primera radi, polovne gume koje se uvoze navodno radi protektiranja su u kasnijoj fazi, kao otpad, neuni‰tive. Njihovo uni‰tavanje znatno ko‰ta u zemljama iz kojih se izvoze, a njihov izvoz kod nas je ãista dobit za preduzeça iz zapadnih privreda. Isti je sluãaj sa plastiãnim bocama, brojnim sintetiãkim proizvodima, i drugim proizvodima. • Promena nastave na univerzitetima i uvođenje struãne prakse u preduzeçima uz finansijsku pomoç drÏave; • pomoç u marketin‰kom nastupu na stranim trÏi‰tima - privredne izloÏbe, internet prezentacije na stranom jeziku, i sl; • stimulacija racionalne upotrebe energenata i ostalih prirodnih resursa.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

149

Konkurentnost privrede Srbije

3.2. Kabinetsko istraživanje i kvalitativna analiza

Pripremajuçi se za terensko istraÏivanje, sprovedene su dve aktivnosti. Prvo, konsultovana je struãna literatura koja se odnosi na najnovija istraÏivanja konkurentnosti privrede i aktivnosti vlade i preduzeça u spoljnotrgovinskoj razmeni. Drugo, sprovedena su 22 intervjua u odabranim preduzeçima koja pripadaju ciljnim sektorima privrede. Rezultati ovih istraÏivanja su kvalitativne prirode i izloÏeni su u narednoj taãki koja predstavlja spoj razmatranja i hipoteza iz literature i razgovora sa privrednicima. 3.2.1. Motivi internacionalizacije Za analitiãare ekonomskih kretanja internacionalizacija poslovanja je oduvek bila interesantna. Ekonomistima je međunarodna razmena znaãajna sa aspekta platnog bilansa zemlje, razmene vrednosti između zemalja i uticaja uvoza i izvoza na nacionalnu ekonomiju. Za analitiãare preduzeça je od posebnog znaãaja moguçnost predviđanja pojedinaãnih transakcija i procena efekata primene konkretne strategije internacionalizacije. Stoga je razumljivo da je paÏnja u struãnoj literaturi posveçena problemima motiva za izlazak na strana trÏi‰ta. Druga znaãajna oblast istraÏivanja se odnosi na same strategije internacionalizacije tj. na izbor adekvatnog nastupa na novom trÏi‰tu. O ovim temama, kao i o moguçem uticaju trendova internacionalizacije na srpsko trÏi‰te, nije mnogo pisano u domaçoj literaturi. Razlog za to leÏi i u relativnoj neatraktivnosti ovog trÏi‰ta u prethodnom periodu, prvenstveno zbog institucionalnih razloga. Međutim, kako je reã o tendenciji koja neminovno menja odnose u svetskoj ekonomiji, nuÏno je da se i kod domaçih privrednika stvara svest o ‰ansama i opasnostima koje ova otvorena trÏi‰na utakmica na svetskom nivou sa sobom nosi. Pregled literature iz ove oblasti

ukazuje na to da su motivi i uticajni faktori internacionalizacije varirali u razliãitim vremenskim periodima. Dovoljno je u tom smislu uporediti tradicionalnu i savremenu literaturu kako bi se videlo da nekada kljuãni motivi internacionalizacije maloprodajne aktivnosti danas izgledaju priliãno staromodno pa i "ekscentriãno". Najkompletniju analizu međunarodnih maloprodajnih aktivnosti poãetkom druge polovine ovoga veka je napisao ameriãki profesor Stenli Holander (Stanley Hollander, 1970). U njegovim analizama dominiraju makroekonomski faktori internacionalizacije kao ‰to su a) uspostavljanje ravnoteÏe spoljnotrgovinskog bilansa, b) balansirani razvoj proizvodnje i trgovine i c) uticaj politiãkih faktora na međunarodnu ekspanziju poslovanja. Ovakav fokus je bio sasvim razumljiv za 60-te i 70-te godine imajuçi u vidu potrebu gotovo svih ekonomskih sistema da stabilizuju rast i spoljnotrgovinsku razmenu u posleratnoj ekonomskoj ekspanziji. Takođe, treba imati u vidu da su 70-te godine karakteristiãne po bojaÏljivom otvaranju nekih novih trÏi‰ta kao ‰to je Turska ili Daleki istok. Ova trÏi‰ta su svojim ekonomskim potencijalima privlaãila kompanije iz razvijenih zemalja. Međutim, seçanja na nacionalizaciju u zemljama istoãne Evrope su jo‰ bila sveÏa, ‰to je mnoge zapadne preduzetnike odvraçalo od investicija u nepoznati privredni ambijent. Sliãno se desilo u mnogim novooslobođenim kolonijama, kada su nacionalizovani mnogi kapaciteti. Postoji nekoliko razliãitih pristupa u obja‰njavanju motiva izlaska kompanija na međunarodno trÏi‰te. Obzirom da svaki od ovih pristupa pruÏa dodatno obja‰njenje internacionalizacije maloprodaje, korisno je upoznati se sa njihovom su‰tinom. Analizirajuçi motive koji podstiãu preduzeça da pro‰ire svoju aktivnost na druga nacionalna trÏi‰ta, Hollander je

150

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

ustanovio ãetiri najvaÏnija pokretaãka motiva: 1. Nekomercijalni motivi u koje spadaju razliãiti humanitarni, socijalni ili etiãki motivi. Ovim motivima su podstaknute aktivnosti preno‰enja znanja iz oblasti distribucije, manipulacije i sl. nerazvijenim trÏi‰tima kao ‰to su pojedine afriãke zemlje. U savremenim uslovima ovi motivi mogu biti pokretaã ulaska u biv‰e istoãnoevropske zemlje gde je moguç uspe‰an transfer znanja razvijenih u trÏi‰nim ekonomijama. 2. Komercijalni motivi pored toga ‰to mogu biti profitno orjentisani, vrlo ãesto su vezani za neprofitne aktivnosti, bar kratkoroãno posmatrano. Takvo je bilo, npr. angaÏovanje ameriãkih trgovaca u ·paniji tokom niza godina, dok se i‰ãekivao prijem ove zemlje u EEZ. Sliãno je sa nastojanjima ameriãkih trgovaca da odrÏe mreÏu u nekim zemljama u razvoju, da bi preko ove mreÏe na povoljan naãin do‰li do proizvođaãa (sourcing) u tim istim zemljama. âesto interes zahteva investicije u neko trÏi‰te za koje se unapred zna da nije mnogo isplativo, kao ‰to je bilo ‰irenje ‰vedskih trgovaca u Dansku. Ova ekspanzija je, međutim, bila defanzivnog karaktera, radi spreãavanja nemaãkih trgovaca da uđu prvo na dansko, a preko njega i na ‰vedsko trÏi‰te. 3. Zakonski motivi zapravo predstavljaju reakciju na zakonska ograniãenja, najãe‰çe iz lepeze antimonopolskih mera usmerenih na spreãavanje rasta i zauzimanje dominantnog poloÏaja. Međunarodna ekspanzija ameriãkih trgovaca tokom 70-tih a verovatno i evropskih tokom 90-tih godina je dobrim delom bila prouzrokovana ovim motivima. Kompanije koje imaju poslovne moguçnosti i potrebe za daljim rastom, suoãene sa antimonopolskim ograniãenjima na domaçem trÏi‰tu, ãesto nemaju drugog izbora sem da internacionalizuju svoje poslovanje. Prisutni su međutim i suprotni primeri, kao ‰to je sluãaj sa zakonskim re‰enjima fran-

cuske vlade koji su bili usmereni da ohrabre ulazak velike nemaãke kompanije Neckerman na francusko trÏi‰te radi poo‰travanja konkurencije na njemu. 4. TrÏi‰ni potencijal predstavlja zapravo motiv da se iskoristi ‰ansa na stranom trÏi‰tu tj. da se zauzme dotada nezauzeta pozicija na njemu. Obiãno ovaj motiv dolazi do izraÏaja u kombinaciji sa saturacijom domaçeg trÏi‰ta određenom ponudom kada se javlja potreba da se pronađe novo podruãje (novi trÏi‰ni potencijal) radi obezbeđenja moguçnosti daljeg rasta. Danas ovi Holanderovi motivi međunarodne ekspanzije deluju u najmanju ruku zastarelo i "ispreturano". Gotovo da je te‰ko zamisliti savremenu trgovinsku korporaciju kojoj rast i odrÏanje ekonomskih parametara nije kritiãni motiv. U skladu s tim, savremeni koncepti koji obja‰njavaju motive izlaska maloprodajnih kompanija na nova nacionalna trÏi‰ta deluju mnogo pragmatiãnije. Dva su osnovna koncepta koje Alexander (1995.) navodi kao danas preovlađujuçe u literaturi o motivima internacionalizacije maloprodaje: a) reaktivno - proaktivna teorija i b) teorija izbacivanja – privlaãenja. 3.2.1.1. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Finansijski faktori izlaska na strano trÏi‰te su povezani sa potrebom preduzeça da ostvari pozitivan finansijski rezultat i objektivnim te‰koçama da u tome uspe na domaçem trÏi‰tu. Postoji nekoliko finansijskih motiva koje preduzeça teÏe da ostvare izlaskom na strana trÏi‰ta: • poslovni rezultat - profit na osnovu dodatne prodaje, prodaje po vi‰im cenama i sl; • novãani tok - po osnovu prodaje po boljim uslovima (kraçim rokovima naplate);

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

151

Proizvodnja papira i kartona 2. obzirom da je nedostatak deviza na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije bio uobiãajen. u nacionalnoj i u globalnoj. uoãljivo je da domaça preduzeça ne ostvaruju optimalne rezultate: • Dobro je to ‰to preduzeça iz rastuçih grana u zemlji i inostranstvu uglavnom ostvaruju dobre finansijske rezultate. korisna je klasifikacija grana na rastuçe i opadajuçe u obe dimenzije. tj. Vrlo ãesto su moguçnosti preduzeça da ostvare dobar poslovni rezultat predeterminisane granom u kojoj se preduzeçe nalazi. Uvid u finansijske podatke preduzeça po ovim granama bi trebalo da ukaÏe na neke motive i efekte njihovog izlaska na inostrano trÏi‰te. Treba imati u vidu da neke grane nisu obuhvaçene ovim uzorkom.Konkurentnost privrede Srbije Položaj grane u privredi Srbije Opadajuća Rastuća • sniÏavanje tro‰kova .po osnovu upo‰ljavanja i boljeg kori‰çenja kapaciteta. Posledice ovakve izvozne motivacije su prisutne i danas i biçe vidljive i na osnovu uvida u nepotpune finansijske rezultate koji su prezentirani na bazi preliminarnih istraÏivanja. Hemija i farmacija 4. Prvo. Gubitke na spoljnom trÏi‰tu. Podaci su izloÏeni bez imenovanja preduzeça i njihovih privrednih grana. Kada je reã o granama koje imaju najveçu perspektivu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Gotovi proizvodi od drveta 3. Metalurgija 3..).u uslovima poremeçaja na deviznom trÏi‰tu. U tom smislu. Imajuçi ove dimenzije u vidu. Pojedine grane imaju razliãit poloÏaj u globalnim razmerama i u nacionalnoj ekonomiji. kao ‰to je namenska industrija.Metaloprerađivačka industrija 2. Poljoprivreda Gubitnici na rastućem tržištu 1. treba imati u vidu da se pojam "dobitnici" i "gubitnici" ne odnosi na pojedinaãna preduzeça ãiji su podaci predstavljeni. u privredi Srbije je moguçe napraviti sledeçu klasifikaciju privrednih grana sa aspekta moguçnosti ostvarenja finansijskih rezultata (o samoj klasifikaciji i njenim strate‰kim implikacijama pogledati.. uvozno zavisna preduzeça ãesto izvoze po bilo kojim finansijskim uslovima samo da bi obezbedila devizni priliv potreban za kupovinu inputa. ali sa osnovnim finansijskim podacima. Podaci u narednim tabelama su izloÏeni na bazi predtestiranja upitnika u 22 preduzeça i Tabela 3-5: Matrica – globalni poloÏaj grane i poloÏaj grane u privredi Srbije vrlo su Globalni položaj grane Rastuća Dobitnici na rastućem tržištu 1. Međutim. bio vrlo uobiãajen. Saobraćajna sredstva Opadajuća Dobitnici na opadajućem tržištu 1. koje rastu u svetskim razmerama. zbog odbijanja preduzeça iz ove bran‰e da uãestvuju u anketi i daju podatke o svom poslovanju. veç se odnosi na privredne grane kojima oni pripadaju. ovakvi "izvoznici" uobiãajeno pokrivaju na domaçem. Proizvodnja prediva i tkanina Gubitnici na opadajućem tržištu 1. kakva je privreda Srbije i biv‰e Jugoslavije. Proizvodnja hrane 5. 152 3. Poslednji od nabrojanih motiva ne spada u grupu ekonomski racionalnih motiva veç na osnovu ãinjenice da je produkt trÏi‰nih poremeçaja. Namenska proizvodnja 3. ovaj motiv je u uvozno zavisnoj privredi. • sniÏavanje tro‰kova po osnovu obezbeđenja dobrih nabavki na trÏi‰tima na koja se izvozi. Ipak. Gotovi tekstilni proizvodi 2. Unutar svake grane ima preduzeça koja svojim poslovanjem ostvaruju razliãite pojedinaãne finansijske rezultate. Prerada kaučuka 2. • ostvarivanje deviznog priliva . Mašinogradnja nepotpuni zbog izbegavanja menadÏmenta da daje svoje finansijske podatke. na osnovu prikupljenih podataka moguçe je formirati neke pretpostavke koje u kasnijim istraÏivanjima treba testirati. Proizvodnja električnih mašina i aparata 3.

719 34.00% 33. zapravo popravljaju svoj finansijski rezultat diversifikacijom u druge aktivnosti.000.00 6.23% 89. o Finansijska isplativost ovih poslova je.00 3.52% 15. u jednom sluãaju).00 36. iako za takve sumnje nema pouzdanih osnova u podacima koji su prezentirani u tabeli.00% 347.00 4. • Osnovna karakteristika ovih preduzeça je da su izrazito izvozno orijentisana: o izvoz predstavlja znaãajan procenat prihoda (30 i vi‰e procenata prihoda).00 19.00 9. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 153 .0 262. metalurgija).00% Ex/Im 126. da te visoke poslovne performanse nisu bile na zdravim osnovama.088.000.20% -24.0086% prinos na kapital 0.9% do 70% u ukupnoj prodaji ovih preduzeça.383.00% Izvoz u Eur 13. nemaju svoj ma‰inski park i u velikoj veçini Ïive od prodaje usluga stranim vlasnicima brenda (loan poslovi).00 3.000.740.000 30.37% 69.460.000. âinjenica je.95 Tabela 3-7: Gubitnici na rastuçem trÏi‰tu pf stopa 6.29% 200.000.000.00 500.000 21. Međutim.46% Dobitnici na rastućem tržištu Profit Ex/Pd 70.40% Izvoz u Eur 55. van tekstila.2892% 10.00% 274.000. Proizvođaãi tekstilnih i koÏnih gotovih proizvoda na domaçem trÏi‰tu su u vrlo lo‰em finansijskom stanju.86% Gubitnici na rastućem tržištu Profit Ex/Pd 271.000.00% 60000 8.15% 100. o kod svih ovih preduzeça izvoz prema‰uje uvoz.783.00 • Ova preduzeça imaju razvijenu prodaju na stranom trÏi‰tu koja uãestvuje od 21.0889% * iznos u US dolarima pf/K 4.57% Ex/Im 200.259.00% Izvoz u Eur 56.0909% -0.02% Dobitnici na opadajućem tržištu Profit Ex/Pd 65. međutim.889.0290% 13.08% Import . o moÏe se pretpostaviti da izvoznu orijentaciju preduzeça iz ove bran‰e znaãajno stimuli‰e međunarodna traÏnja i strani poslovni partneri koji koriste razvijene resurse (posebno ljudske).000. Obzirom da je reã o granama koje rastu u svetskim razmerama.78% 209. • Preduzeça iz grana koje rastu u svetu ali stagniraju na domaçem trÏi‰tu (tekstilni gotovi proizvodi) ostvaruju poloviãne rezultate. u privredi Srbije jedan broj ovih grana je do skora pokazivao visoke poslovne rezultate i posebno bio znaãajan kao izvozno orijentisan deo privrede (na primer.000. Grane koje u svetskim razmerama doÏivljavaju krizu su oznaãene kao grane opadajuçeg trÏi‰ta.73% 9.44% 30. I oni koji ostvaruju dobre rezultate.000.000. pod velikim znakom pitanja.96% 692. ãak i vi‰estruko (ãetiri puta.707.200.00% 57.4676% pf/K 6. ova preduzeça ne koriste ‰ansu koju imaju na svetskom trÏi‰tu i izvoze manje nego ‰to im rastuçe trÏi‰te omoguçuje.000. ‰to nije Tabela 3-8: Dobitnici na opadajuçem trÏi‰tu pf stopa 0.00 19.89% -260. međutim.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-6: Dobitnici na rastuçem trÏi‰tu pf stopa 3. neugodna je ãinjenica da ova preduzeça pokazuju visoku uvoznu zavisnost i da u velikom broju sluãajeva imaju veçi uvoz nego izvoz.383.77% 400. • Međutim.000 75.00* 9.000.67% Ex/Im 134.00 58.200.214 34.000.719.436.200.000.

Prema nepotpunim finansijskim podacima. zapravo. a to je obezbeđenje deviznih priliva. ona su i najglasnija u traÏenju izvoznih subvencija. moÏe se pretpostaviti.000.57% 214. Ako je ova pretpostavka taãna.35% Ex/Im 183. Ovo je. vrlo ãesto ostvaruju negativne finansijske rezultate koji su delimiãno prouzrokovani i globalnom 154 3. pokrivajuçi deo nepokrivenih tro‰kova onih proizvoda koji idu na strana trÏi‰ta. oãekujuçi da negativan poslovni rezultat "poprave" na raãun nekih drÏavnih fondova. moguçe je pretpostaviti da su mnoga preduzeça "po navici" orijentisana na strana trÏi‰ta.33 moguçe videti iz ovih tabela po‰to su preduzeça odbila da daju poslovne rezultate. ãinjenica da se dva anketirana preduzeça iz metalurgije nalaze ili u steãaju ili pred steãajem. prvi je zakljuãak da ova preduzeça ne posluju dobro sa aspekta sopstvenih finansija. U takvim granama nije verovatno pretpostaviti da postoji jaka traÏnja spolja koja "vuãe" izvoz iz srpskih preduzeça.00 3. preduzeça iz grana koje nastupaju na svetski opadajuçim trÏi‰tima. Navedene pretpostavke o negativnom poslovnom a pozitivnom makroekonomskom efektu izvoza velikog broja preduzeça upuçuje na izvlaãenje sledeçe pretpostavke koja se odnosi na drÏavu kao uzroãnika ovakve orjentacije preduzeça. ali gledajuçi makro finansije zemlje. domaçi potro‰aãi bili duÏni da subvencioni‰u strane potro‰aãe. takva intervencija drÏave stvara nerentabilne izvoznike naviknute na drÏavnu pomoç. Na taj naãin bi.23% Gubitnici na opadajućem tržištu Profit Ex/Pd 55.40 833. • posmatrajuçi ove podatke uporedo. promene kursa dinara i razliãitih drugih vidova drÏavne pomoçi. Ovo se posebno odnosi na preduzeça iz onih iz privrednih grana koja su u opadanju na svetskom trÏi‰tu. Ipak. sluãaj sa velikim delom izvoznika u Srbiji koji su se na izvoz opredelili iz poslednjeg navedenog finansijskog razloga.333. samo izvoznici iz grana koje su kategorisane kao dobitnici na rastuçim trÏi‰tima nisu nerentabilni izvoznici. • izvozna orjentacija ovih preduzeça je vrlo visoka i njihov izvoz znaãajno prema‰uje uvoz a takođe izvoz ima visoko uãe‰çe u ukupnoj prodaji posmatranih preduzeça. obzirom da kao neto izvoznici izvoznim prihodima ne pokrivaju tro‰kove poslovanja. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .89% 313000 54.00 7. Dugoroãno.6733% 0.00% 169. Imajuçi u vidu da su u pitanju veliki industrijski kapaciteti ãija proizvodnja prevazilazi potrebe domaçeg trÏi‰ta. Međutim.800. u dugom roku ona je neodrÏiva . jasno je da ova preduzeça moraju da izvoze kako bi ostvarila iole rentabilnu proizvodnju. kredita. ova preduzeça ostvaruju devizni priliv veçi nego ‰to je njihov odliv i na taj naãin povoljno deluju na platni bilans. imajuçi u vidu dugogodi‰nju tradiciju izvoznih subvencija u privrednom sistemu stare Jugoslavije.800. Međutim.443.00% 208081 32.0 Izvoz u Eur 14.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-9: Gubitnici na opadajuçem trÏi‰tu pf stopa 12.3402% prinos na kapital 0.te‰ko je zamisliti situaciju u kojoj jedan deo privrede kroz poreze prikuplja fondove kojim se subvencioni‰e na dugi rok drugi deo privrede koji posluje sa gubitkom.51% Import .305. govori o tome da njihovi visoki izvozni rezultati nisu bili na zdravim osnovama: • ograniãena dostupnost finansijskih pokazatelja ukazuje pretpostavku da preduzeça iz ovih nekoliko privrednih grana ne ostvaruju dobre poslovne rezultate.57% 148. Nasuprot njima. ali izvozi.33% 128.03% 0.000.

Pitanje subvencija izvoza je neraskidivo povezano sa problematikom deviznog kursa. Prva grupa firmi koje su radno intenzivne. veliko uãe‰çe izvoza u proizvodnji i nabavljaju repromaterijal na inostranom trÏi‰tu zastupaju tezu ãvrstog. smatra da je devizni kurs potcenjen i da je realna vrednost evra 100 dinara. istiãu. stabilnog deviznog kursa jer to smatraju osnovom za stabilno poslovanje i moguçnost realnog ispunjenja planiranog. Ima razliãitih stavova oko cene domaçih inputa. Postoje dve grupe mi‰ljenja povodom deviznog kursa. Finansijski posmatrano. Cenovna konkurentnost i struktura tro‰kova spadaju u vaÏne marketin‰ke faktore uspeha. Veçina privrednika sa kojima je vođen razgovor smatra da su necarinske mere idealne za ovu namenu.Konkurentnost privrede Srbije konkurencijom (pad pojedinih grana uvek dovodi do cenovne konkurencije a posledica je prodaja ispod cene ko‰tanja i finansijsko iscrpljivanje konkurenata). Uz komentar deviznog kursa povremeno je istican znaãaj moguçnosti kupovine deviza – raspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏna koliko i nivo deviznog kursa. Oni devize steãene izvozom mahom koriste za plaçanje uvoznih inputa tako da kurs nema uticaja na njihovo poslovanje. da i one inpute koje kupuju u zemlji (rad i energiju). Druga grupa firmi koje imaju manje radno intenzivnu proizvodnju. – njene tehnolo‰ke i radne intenzivnosti. jo‰ uvek ovde plaçaju jeftinije nego na drugim trÏi‰tima. I danas ima ostataka takve ekonomski neracionalne navike. tako da im nizak kurs ne odgovara i smatraju da je nerealnost kursa veoma prisutna. – vrste dobavljaãa (inostrani ili domaçi). – veliãine firme. Ove dve grupe se razlikuju u pogledu: – veliãine izvoza. sa velikim brojem radnika. uvozno zavisna preduzeça su se ãesto u ranijem periodu odluãivala na ekonomski neracionalan izvoz samo da bi pribavila neophodne devize. Za njih je stabilan kurs bitan kao stabilna obraãunska kategorija koja ne remeti poslovne planove. Devize dobijene iz izvoza ova preduzeça moraju da iskoriste za plaçanje radnika. kao ‰to je sluãaj sa tekstilnom industrijom. Međutim. RaspoloÏivost deviza na deviznom trÏi‰tu je vaÏan preduslov da se prekine sa aktivnostima neracionalnog izvoza i da se kroz smanjenje privrednih gubitaka pobolj‰a op‰ti nivo konkurentnosti srpske privrede. Veçi broj privrednika se slaÏe da privreda trpi rast cena elektriãne energije i plata koje realno rastu iskazano u evrima dok s druge strane imamo ãvrst devizni kurs. Tro‰kovi proizvodnje rastu a kurs ostaje stabilan tako da je to na izvestan naãin kontradiktorno. âesto preduzeça iz nerazvijenih zemalja poku‰avaju da iskoriste prednost niskih cena inputa (posebno niske cene rada) i da tako konkuri‰u na trÏi‰tima razvijenih zemalja. Ima mi‰ljenja privrednika da kurs moÏe ostati nepromenjen ali da onda drÏava treba da interveni‰e sa nekim stimulativnim merama za izvoz koje bi zamenile poveçanje kursa. Bankarski sektor je vaÏan deo trÏi‰ne infrastrukture koji svojim delovanjem podstiãe ili ograniãava konkurentnost izvoznika i drugih koji izlaze 3. Privrednici u Srbiji nisu sasvim saglasni u pogledu cena domaçih inputa kao osnove za povoljnu strukturu tro‰kova. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 155 . S druge strane neki drugi tvrde da su pomenuti tro‰kovi (rad i energija) jo‰ uvek niÏi u Srbiji nego u drugim (okolnim) zemljama.

Paralelno sa bankarskim sektorom. Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. kod poslovnih partnera. dobili su ne‰to za dÏabe. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. Platni promet sa Kosovom. 156 3. Nedostatak inicijative. Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. âak i kada banke mole dobra preduzeça da uzmu kredit. Posebne zamerke se odnose na: Nedostatak kredita . Izvori finansiranja se. De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15. ali i to varira od banke do banke.Konkurentnost privrede Srbije • • • • • na strano trÏi‰te. o Krediti za obrtna sredstva ne postoje (za kreditiranje proizvodnje. jer se zahteva uãe‰çe banaka od 50% koje ne Ïele da plasiraju novac pod tim uslovima buduçi da je inflacija bila 9%.Veçina preduzeça se Ïali na nedostatak kvalitetnog kreditiranja. Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. Biv‰e dru‰tvene firme u deoniãarsku skup‰tinu ubacuju zaposlene i prave nove radniãke savete. Ocenjeno je da banke nemaju samoinicijativu da preduzimaju poslovne rizike. Banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. slaÏu se skoro svi intervjuisani privrednici. Mora se stvoriti moguçnost da se izvozi i da se obavljaju spoljnotrgovinska plaçanja sa Kosovom (za sada se vr‰i reeksport preko Makedonije). Oni koji kupuju. o Isto vaÏi za lizing. Garancije banaka i kamate su previsoki. o Na primer. Skupe transakcije. U tome su posebno glasni tekstilci i koÏarci . nalaze u komercijalnim odnosima. Neefikasan platni promet. Iako ima mi‰ljenja da stvari postaju sve bolje i bolje . o Banke ne Ïele da izdaju garancije. posebno lizing opreme. prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a • • • • provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. Nedostatak usluga. veç da ãekaju da im Narodna banka da instrukcije kako da posluju Krediti za razvoj. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala. Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju. neka bolje stojeça preduzeça su zainteresovana za faktoring .00 h da bi izvr‰ila plaçanja. • TrÏi‰ta kapitala.pozivaju se na italijanske partnere preko kojih su prinuđeni da uzimaju produÏene komercijalne kredite da bi nekako opstali. Domaçi deoniãari su neuki. a posebno za kreditiranje proizvodnje za izvoz) o Dugoroãni krediti takođe ne postoje Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. Po‰to su krediti priliãno skupi. plaçaju 1-3%.jo‰ uvek ne postoji servis kakav imaju strani poslovni partneri srpskih preduzeça u svojim zemljama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Dostupnost kredita. Minimalna je kreativnosti izlaska u susret zahtevima privrednika. bankarski sektor ne moÏe da odgovori potrebama privrednika.ne Ïele da se bave kreditiranjem kupaca veç smatraju da je to posao banaka. Po mi‰ljenju veçine. posebno veça. • Novi deoniãari. ãak po diferenciranim stopama pre i po podne. Neki privrednici sumnjaju da se poslovne banke izgovaraju novinama u platnom prometu da bi zadrÏavale sredstva na svojim raãunima. âak i krediti koje odobrava Fond za razvoj sa kamatom od 7% se ne realizuju. Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. nepovoljno je ocenjeno i finansijsko trÏi‰te za koje vaÏi op‰ta ocena da nije razvijeno.

kao ‰to je to sluãaj sa kompanijama McDonald's (brza hrana) ili Woolworth (me‰ovite prodavnice). saturaciju domaçeg trÏi‰ta. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 157 . Tako je logiãno da maloprodavci koji rade na lansiranju novog poslovnog formata kakav je hipermarket. Reaktivno pona‰anje podrazumeva da menadÏment reaguje na neke izazove iz okruÏenja. ili neki specijalizovani lifestyle format prodavnica. obiãno se pod ovim izazovima podrazumevaju neka ograniãenja u poslovanju ili u daljem rastu dok se iznenadne ‰anse ređe svrstavaju u ovu grupu faktora. ·ta je saturacija trÏi‰ta.2. U literaturi se. 3. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Marketin‰ki orjentisana preduzeça bi. Sliãno vaÏi za inovativna proizvodna preduzeça koja poku‰avaju da novi proizvod ‰to pre ponude na globalnom trÏi‰tu ne ãekajuçi da brojni imitatori "skinu kajmak" sa drugih trÏi‰ta. tj. manje ili vi‰e subjektivno procenjuju kada nastupa momenat da se aktivnost njihovog preduzeça prenese i na neko novo trÏi‰te. vaÏna je jedna od klasifikacija motiva za internacionalizaciju poslovanja. nego ‰to je to bio ranije sluãaj.2. Proaktivno pona‰anje podrazumeva prepoznavanje ‰ansi u okruÏenju i eksploataciju tih ‰ansi i pre nego ‰to se dostigne saturacija domaçeg trÏi‰ta. To znaãi da se preduzeçe odluãuje na internacionalizaciju tek kada su iscrpljene moguçnosti rasta na domaçem trÏi‰tu. s tim u vezi. te‰ko moÏe biti egzaktno utvrđeno jer se dobar deo marketinga bavi upravo pomeranjem granice saturacije potreba navi‰e. traÏe moguçnosti da tu svoju inovaciju plasiraju na ‰to veçi broj nacionalnih trÏi‰ta pre nego ‰to to iskopira neko drugi. novija empirijska istraÏivanja ukazuju da je sve veçi broj preduzeça koja nisu prisiljena na internacionalizaciju poslovanja veç to rade planski u cilju pobolj‰anja poslovne aktivnosti. U tom smislu. pak. Tordjman (1995. Pull faktori u tom sluãaju ne deluju kao motiv za internacionalizaciju veç samo kao motiv za izbor trÏi‰nog podruãja na kome çe se vr‰iti pro‰irenje poslovne aktivnosti. po definiciji. vodi polemika oko pojma saturacije trÏi‰ta. trebalo da budu proaktivno orijentisana preduzeça koja traÏe nove moguçnosti rasta umesto da reaguju na trÏi‰ne izazove i opasnosti koje poslovanje sa sobom donosi. u skladu sa svojim sklonostima i sposobnostima. Reaktivni .Konkurentnost privrede Srbije Pored pomenutih indikatora sledeçi vaÏan indikator privrednog ambijenta i konkurentnosti privrede je i poreski sistem o ãemu çe kasnije biti vi‰e reãi. nepovoljne zakone i sl. MenadÏment preduzeça obiãno reaguje na nedostatak daljih moguçnosti rasta. MenadÏeri.1. Za njih je karakteristiãno da prepoznaju određenu potrebu na razliãitim trÏi‰tima i da koriste priliku da prvi zadovolje tu potrebu na ‰to ‰irem trÏi‰nom podruãju.proaktivni motivi obja‰njavaju kako sam menadÏment postupa u procesu planiranja buduçih aktivnosti svog preduzeça. Interni faktori se uglavnom 3. za preme‰tanje poslovnih aktivnosti na strana trÏi‰ta koja polazi od strategijske orjentacije preduzeça. Pri tome ipak dosta zavisi od samih menadÏera kako çe protumaãiti sva ova ograniãenja.) uvodi novi koncept i klasifikuje faktore internacionalizacije na eksterne i interne. Veliki znaãaj se pri tome pridaje veçem prihvatanju marketin‰kog koncepta u poslovanju. Međutim. Tradicionalno tumaãenje ovih faktora tretira push faktore i reaktivni pristup kao znaãajniji na hijerarhijskoj lestvici odluãivanja. Ovakve kompanije ãesto postaju globalne. Pri tome. Eksterni faktori predstavljaju ‰anse i opasnosti koje iz okruÏenja stimuli‰u menadÏere da reaguju i pro‰ire svoju delatnost na nova trÏi‰ta.

Nerazvijenost marketinga u domaçim kompanijama. Ovakvo pona‰anje velikih multinacionalnih kompanija se moÏe posmatrati kao ‰ansa privrede Srbije. razliãitu domaçu i stranu konkurenciju. Nekoliko privrednika veç sada smatra da su domaçi potro‰aãi dobro upuçeni. S druge strane. a posebno u zemljama u razvoju.) navode razvoj trgovinske marke kao jedan od kljuãnih razloga za razvoj snabdevanja maloprodajnih preduzeça na trÏi‰tima manje razvijenih zemalja. maloprodavci su u moguçnosti da taj isti budÏet marketinga tro‰e na razvoj sopstvene trgovinske marke i time jaãaju imidÏ svog preduzeça. formiranju kolekcija. 158 3. ima dosta opravdavanja ovakve ne-marketin‰ke orijentacije • Kupci. Jedan od najznaãajnijih pojedinaãnih motiva izlaska na strana trÏi‰ta predstavlja organizovanje nabavke iz stranih izvora. Proizvodnja. Obezbeđenje izvora snabdevanja u drugim zemljama. od trÏi‰ta do trÏi‰ta. Veçinom. Obezbeđenje međunarodnih izvora snabdevanja (international sourcing) predstavlja istovremeno i motiv i strategiju ulaska na strana trÏi‰ta. U domaçoj privredi postoji ambivalentan odnos prema marketingu. • Konkurencija. Sliãno je sa mnogim marketin‰kim kompanijama kao ‰to je Nike. a ne imidÏ proizvođaãa. ugovaranju proizvodnje. od potpunog zapostavljanja do preteranih ulaganja. o op‰tem nivou razvijenosti marketinga u privredi. Ipak. kao i drugi oblici produkcije (promo materijali. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .) su povereni spoljnim kompanijama (outsourcing). promotivnih kampanja i sl. Uzrok nemarketin‰ke orijentacije. Konkurencija varira. Proizvođaãi u razvijenim zemljama imaju uglavnom vrlo razvijen sopstveni marketing sa velikim budÏetima koji optereçuju cenu proizvoda. nemaju novca i kupuju na bazi cene. Ista preduzeça oseçaju u razliãitim delovima svoje delatnosti. mi‰ljenja privrednika su uglavnom nepodeljena. I u vremenu pre sankcija UN na jugoslovenskom trÏi‰tu su poslovale nabavne kancelarije poznatih svetskih lanaca kao ‰to je npr. godine a odnosi se na praksu vodeçih svetskih maloprodajnih lanaca da preko svojih nabavnih kancelarija otkrivaju zemlje treçeg sveta kao atraktivna trÏi‰ta. Macy's. Nabavkom od proizvođaãa iz nerazvijenih zemalja. predstavlja danas primarni zadatak nekih naraslih multinacionalnih korporacija. Veçina na‰ih preduzeça istiãe da nema razvijen marketing i da nisu preterano orijentisani na zadovoljenje zahteva i potreba potro‰aãa. kako se budu menjali ukusi i zahtevi trÏi‰ta. âinjenica je da je na‰ potro‰aã uglavnom cenovno orijentisan i da se ne‰to mora menjati kasnije. Sasvim je sigurno da sve veçe uãe‰çe u nabavkama iz treçeg sveta danas imaju direktno maloprodavci umesto posrednika i distributera. Međutim. realizacija distribucije i sl. veçina istiãe da ne izdvajaju znatnija sredstva u sopstveno istraÏivanje i razvoj. treba imati u vidu i fenomen koji je artikulisan u jednom izve‰taju UN iz 1985. kako je to ranije bio sluãaj. pa tek onda distributerima i posrednicima koji çe kasnije preprodavati ovu robu. Liu i McGoldrick (1995. Takve kompanije zapravo vode samo marketing: rade na razvoju i lansiranju dizajna. strate‰ki je bolje pripremiti se za direktnu ponudu pre svega ovim lancima. a posebno proizvođaãa na ovim prostorima. tako da gde je slaba konkurencija (a do skora je to bilo preovlađujuçe stanje) nema ni potrebe za marketingom. U pripremi nastupa na strana trÏi‰ta. vrlo ãesto na manje razvijenim trÏi‰tima gde su tro‰kovi te produkcije i logistike niÏi.Konkurentnost privrede Srbije odnose na potrebe i moguçnosti preduzeça da unapredi svoje poslovanje. Marketin‰ka orijentacija znaãajno varira. Takođe. prodaje. ali da to pokazuju samo onda kada imaju novca.

godina. Razlog ovako dramatiãnom padu jeste konkurencija tekstilaca iz susednih zemalja kao ‰to je Bugarska i Rumunija. Jedini naãin za opstanak i odrÏanje pozicije je stalno unapređenje marketin‰ke ponude. to je op‰ti stav anketiranih privrednika. • Oni koji vide konkurenciju "na granici" traÏe druge izvore konkurentske prednosti: o "Na‰a prednost ovde nije cena nego servis koji dajemo kupcima . Oãito. smatraju da jeftin rad nije nikakva konkurentska prednost (drugi privrednik: "Bugari su jo‰ jeftiniji. ali trÏi‰te inputa nije (domaçi proizvođaãi koji koriste domaçe inpute se nalaze u neugodnoj situaciji). dizajn i druge aktivnosti za dodavanje vrednosti proizvodima. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 159 . Preduzeça se razlikuju u stavovima o prirodi konkurentske delatnosti: • Preduzeça koja nisu ulagala u poslednje vreme u tehnologiju smatraju da je jeftin rad osnova njihove konkurentske prednosti. Priroda konkurentske prednosti. Ovi faktori motivi‰u privrednike da sele investicije u razvoj biznisa van granica domaçeg trÏi‰ta.1. 3. Faktori izbacivanja predstavljaju ograniãenja sa kojima se privrednici susreçu na domaçem trÏi‰tu. ne smemo da prenesemo) carinsku za‰titu u cene. edukacija kadrova postala uãestalija. Briga za potro‰aãe i klijente je do skoro bila na niskom nivou. Pojedine "znanjem intenzivne" kompanije poku‰avaju da razvijaju svoj sopstveni know how.2. i gde je cena ove usluge dvostruko niÏa nego u periodu 1990. iznosila 22 evra.000 ‰poreta").000 kupio bih od vas 20.mi sada vozimo u prodavnice kupaca po minimalne koliãine i vi‰e puta u nedelji. nizak nivo konkurencije na domaçem trÏi‰tu u poslednjih nekoliko godina je "otupeo" marketin‰ku o‰tricu srpskih preduzeça. dugoroãno posmatrano.3. Oni koji su zadrÏali međunarodna iskustva. Sada je izrada jednog mu‰kog odela 12 evra dok je 1990. Bolja preduzeça shvataju potrebu da se radi i marketing i upravljanje kanalima prodaje i brendiranje svog proizvoda. Takođe kada je reã o edukaciji kadrova i usavr‰avanju uglavnom istiãu da je tu priliãan zastoj postojao u periodu do pre dve godine. ali isto tako misle da se u domaçoj privredi to vrlo malo sprovodi. pa ni‰ta ne mogu da urade u svetskoj podeli rada"). veç povoljnim cenama stvaramo barijeru ulaska strancima". Posebno je jak ulazak stranih konkurenata koji "zatrpavaju" domaçe trÏi‰te. da bi tokom poslednje dve godine. Ovo je naroãito prisutno u tekstilnoj i obuçarskoj industriji. • Oni koji su ulagali u tehnologiju. ‰to je za kupce nepovoljnije". svesni su ãinjenice da na međunarodnom trÏi‰tu nema za‰tite i da onaj ko ne moÏe da opstane na tom trÏi‰tu nema ‰anse. ove odluke predstavljaju te‰ku odluku o diversifikaciji poslova- 3. Mala ulaganja u edukaciju.ograniãen izvoz. umesto 8. ni na domaçem trÏi‰tu. o "Mi ne prenosimo (prim. Sa aspekta domaçih privrednika. Lanac vrednosti. ali raste sa porastom konkurencije. Veliki problem za prodaju domaçih proizvoda na inostranom trÏi‰tu je lo‰a trgovaãka marka (o ovome dramatiãno svedoãi jedan komentar stranog partnera domaçem proizvođaãu kuçnih aparata: "Da imate znak Gorenje. gde se prodaje usluga oplemenjivanja i dorade. Stranci to ne mogu jer nemaju logistiãki kapacitet. Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) Motivi izbacivanja i privlaãenja obja‰njavaju uticaj privrednog ambijenta na odluke privrednika o tome gde da lociraju svoj biznis. gde su nadnice jo‰ niÏe.Konkurentnost privrede Srbije Vrlo ãesto je trÏi‰te finalnih proizvoda izloÏeno jakoj konkurenciji. Posledica slabe razvijenosti marketinga . oni bi da voze kamion robe.

rast populacije.a) nestabilnost zakona . pozitivni demografski trendovi. povoljan kurs. tržište u razvoju. ali i strane investitore od ulaganja u domaçi biznis. atraktivan sastav kulturnih vrednosti. I jedni i drugi su. dominirajuća anti-poslovna kultura. restriktivno zakonodavstvo. ograničenje kredita. uz određena pro‰irenja i prilagođavanja predstavljeni u tabeli 3-10. visoki operativni troškovi. liberalno zakonodavstvo. depresirane cene akcija Pozitivno društveno okruženje. zrelo tržište. Tu Tabela 3-10: Motivi izbacivanja (push) i motivi privlaãenja (pull) Motivi izbacivanja (push) Politički uticaj Nestabilno političko stanje. homogen kulturni ambijent (prijateljski segmenti) Tržišne niše. Alexander je na osnovu razliãitih izvora identifikovao veçi broj ovih odbojnih faktora u maloprodajnom biznisu koje je poredio sa odgovarajuçim faktorima atrakcije. Politiãki uslovi koji ograniãavaju investicije u biznis su vezani za nekoliko grupa faktora.uslovljena transformacijom netrÏi‰ne ekonomije u trÏi‰nu i b) neadekvatna primena zakona. siva ekonomija i neuređeno tržište Loši ekonomski uslovi. Pravni ambijent je bio poseban faktor koji se izdvojio tokom ocene privrednog ambijenta u istraÏivanju "Koliko ko‰ta da imate biznis u Srbiji" od stane privrednika 2001. kapaciteti u posedu. Pod ovim privrednici podrazumevaju pravnu regulativu i rad drÏavnih organa po takvoj. veliko tržište. inovativna poslovna kultura. Prilagođavanja su uãinjena u pravcu generalizacije ovih faktora na razliãite privredne grane. Oãigledno. negovanje korporativne kulture. Od faktora koji privlaãe preduzetnike na neko trÏi‰te. pri ãemu çe faktori privlaãenja biti obja‰njeni u tekstu koji sledi. U privredi Srbije se u ovom pogledu od navedenih istiãu nestabilna politiãka situacija i zakonodavstvo. veliãina trÏi‰ta. Politiãka stabilizacija je ne‰to na ‰ta privreda nema uticaja. Sa aspekta nacionalne ekonomije. rast kredita. nerazvijenost maloprodajne aktivnosti. Motivi privlaãenja. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . dominira poslovno orjentisana kultura. uređeno tržište Dobra ekonomija. mali potencijal rasta. malo domaće tržište. saturacija tržišta ponudom. ovi faktori predstavljaju sile koje odvraçaju domaçe. rast socijalnih davanja Nepoznat kulturni milje. na drugoj strani predstavljaju atraktivne karakteristike drugih trÏi‰ta koje motivi‰u maloprodavce da pro‰ire na njih svoju aktivnost. heterogeno kulturno okruženje (mali i neprijateljski raspoloženi segmenti) Neprijateljsko konkurentsko okruženje. vaÏeçoj pravnoj regulativi. nisu u pitanju samo makroekonomski uslovi. povoljno zakonodavstvo. U ovaj faktor su kao glavne varijable u‰le one koje se odnose na karakteristike pravnog okruÏenja (jednostavnost stabilnost i pravne moguçnosti i ograniãenja). Zakonodavstvo je oblast u kojoj postoje dve vrste problema . povoljni uslovi za operativni rad Ekonomski uticaj Socijalni uticaji Kulturni uticaji Konkurentska struktura 160 3. mogućnost investiranja u imovinu. ovo su faktori ãijim unapređenjem jedna vlada moÏe da se upusti u konkurenciju privrednih sistema i da privuãe investicije u zemlju. godine. mogućnost ekspanzije putem kopiranja.Konkurentnost privrede Srbije nja na strana trÏi‰ta. niski operativni troškovi. stagnacija i pad populacije. visok potencijal rasta. Vi‰estruk je uticaj faktora koji utiãu na preduzeça iz jedne zemlje da napu‰taju nacionalno trÏi‰te i traÏe povoljnije mesto za razvoj poslovanja. Sa aspekta makro-ekonomije. smanjenje socijalnih davanja Poznate referentne tačke u kulturnom miljeu. nepovoljni uslovi za operativni rad Motivi privlačenja (pull) Stabilno političko stanje. izdvajaju se: stabilna privreda i politika. Negativno društveno okruženje. visok nivo koncentracije. nepovoljni demografski trendovi. povoljne kamate.

godine. a procene menadÏera o uãe‰çu tri najveça preduzeça u pojedinim granama potvrđuju bojazan da malo trÏi‰te preti da suspenduje trÏi‰nu utakmicu. Kao takav. vrednosti i normi koje se stiãu jo‰ u ranom detinjstvu i koje su duboko usađene u podsvest svih pripadnika jedne nacionalne zajednice. individualizam – kolektivizam (Individualism – Collectivism). Nepredviđeni tro‰kovi (mito i kazne) takođe predstavljaju posledicu pravnog okruÏenja. Od menadÏera je zatraÏeno da procene trÏi‰no uãe‰çe tri najveça konkurenta u svojoj grani. Ipak. visokim izbegavanjem neizvesnosti. implicitno stavljaju drÏavnim sluÏbenicima do znanja da je vaÏnije kontrolisati nego podsticati biznis. vaÏno je samo ‰ta je jeftinije”. izbegavanje neizvesnosti (Uncertainty Avoidance). Partijske drÏave akcenat stavljaju na za‰titu interesa određene elite. da plate neku kaznu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 161 . Dimenzije nacionalne kulture predstavljaju osnovne pretpostavke koje dele ãlanovi jedne nacionalne zajednice o kljuãnim pitanjima sa kojima je svako dru‰tvo suoãeno. Sve to dovodi do toga da ãesto najpreduzetniji odlaze iz srpskog privrednog ambijenta i investiraju u drugim podruãjima. TrÏi‰te Srbije je relativno malo. po dolasku inspektora. oseçanja i delovanja koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz ãitav Ïivot’. On je zatim odredio indeks svake nacionalne kulture ukljuãene u istraÏivanje po svakoj od 4 opisane dimenzije. dok su sva druga onemoguçena ãak i u redovnom poslovanju. Vrlo niske ocene varijabli faktora pravnog ambijenta govore da su ovaj faktor ispitanici smatrali najvaÏnijim ali istovremeno vrlo negativnim sa aspekta tro‰kova poslovanja. bar po mi‰ljenju direktora srpskih preduzeça. Ona je sistem međusobno povezanih pretpostavki. Pod nacionalnom kulturom Hofstede podrazumeva ‘mentalno programiranje: obrazac mi‰ljenja. Pona‰anje ljudi u svakodnevnom Ïivotu i radu je u velikoj meri determinisano ovim pretpostavkama i vrednostima mada oni toga ãesto nisu svesni. Oseçaj drÏavnih sluÏbenika za biznis je takođe posledica pravnog ambijenta – drÏave ãije zakonske norme podstiãu biznis stavljaju implicitno i svojim sluÏbenicima do znanja da je biznis bitan i da ga treba podrÏati. privrednici su veç navikli na plaçanje kazni i neki od njih su ãak spremni odmah. mu‰ke . na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuju da je. Oãigledno je da su reforme privrednih zakona i procedura najhitnija oblast delovanja drÏavne administracije u narednom periodu. da inspektor opravda svoj dolazak a da oni mogu da nastave redovnu poslovnu aktivnost. ovaj stepen privredne koncentracije veoma visok. DrÏave koje svojim pravnim normama podstiãu za‰titu budÏetskih interesa. Hofstede je identifikovao 4 dimenzije nacionalnih kultura: distanca moçi (Power Distance). Srpska nacionalna kultura se karakteri‰e: visokim indeksom distance moçi. Takođe. svejedno. Konkurentski uslovi nisu nikada bili do kraja istraÏeni u privredi Srbije. u neregularnom okruÏenju kakvo je nasleđeno u SR Jugoslaviji.Ïenske vrednosti u kulturi (Masculinity – Femininity).Konkurentnost privrede Srbije su zatim i administrativne procedure koje su direktno prouzrokovane pravnim sistemom zemlje i ãija komplikovanost (ili jednostavnost) utiãe na efikasnost drÏave u re‰avanju određenih problema. ovaj ambijent ne podstiãe preduzetni‰tvo. pa tada njihova preduzeça imaju i povlastice. najnovija istraÏivanja sprovedena 2003. Njihova uãestalost i nedostatak kriterijuma u izricanju kazni su doveli do povremenih komentara tokom anketiranja tipa: “mito ili kazna. preuzimanje odgovornosti za svoju sudbinu ili spremnost na javno izno‰enje mi‰ljenja koje se ne slaÏe sa pretpostavljenima. Op‰ti zakljuãak je da su 3. visokim kolektivizmom i izraÏenijim Ïenskim vrednostima.

moÏe se sa velikom dozom uverenja pretpostaviti da snage izbacivanja sa domaçeg trÏi‰ta deluju mnogo snaÏnije na motive domaçih privrednika da nastupaju u inostranstvu nego snage privlaãenja sa nekih atraktivnih stranih trÏi‰ta. Privreda Srbije jo‰ uvek nema pristupa mnogim stranim trÏi‰tima ili je taj pristup znatno oteÏan nepovoljnim tretmanom preduzeça iz Srbije. ali se one posle transfera prihoda bez plaçanja poreza gase konkurentniji su za porez od 20% od 162 3. Ono ‰to moÏe biti koristan doprinos drÏave stvaranju povoljnijeg izvoznog ambijenta jeste stimulacija pull faktora privlaãenja interesa domaçih privrednika za ‰irenje poslovne aktivnosti na neka spoljna trÏi‰ta. • oni koji "posluju" na osnovu evazije poreza .Konkurentnost privrede Srbije odgovori menadÏera – zabrinjavajuçi. kvalitetniji poslovni ciklus. Iako veçina privrednika tvrdi da vi‰e nema izbegavanja poreza. Oni koji su to uradili raãunajuçi sa nekom vrstom drÏavnih podsticaja. koje uvoze robu i preprodaju je . neki istiãu da kada toga ne bi bilo. uãe‰çe prva tri konkurenta je znaãajno.67% anketiranih menadÏera u građevinarstvu). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . oni bi mogli da zatvore kapije. nedostatak izvora nabavke sirovina i repromaterijala. ima dve vrste privrednih subjekata koji su apostrofirani kao vaÏni akteri izbegavanja poreza: • oni koji se bore za preÏivljavanje same firme. Privredni ambijent Srbije se razvija u tom pravcu i tako bi mogao da postane faktor privlaãenja biznisa u granice Srbije. Iako privrednici nerado govore o tome. prema reãima privrednika. to je dobar signal za prave investitore kojima uređen privredni ambijent odgovara. Smanjivanje domaçeg trÏi‰ta.visok je porez od 20% ali se naplata ne kontroli‰e adekvatno. Izbegavanje poreza je. • S druge strane. ugostiteljstvo i sl. koji su to uspe‰no uradili. âesto se osnivaju firme "jednodnevke". Skidanjem administrativnih barijera sa geografski bliskih trÏi‰ta. nedostatak deviza (u ranijem periodu). retki su oni koji ne sumnjaju u neku kategoriju biznismena kao poreskih prestupnika. pa ãak ni u onima gde bi tradicionalno trebalo oãekivati veçu konkurenciju (trgovina. visina poreza i nedostatak poreskih olak‰ica sigurno deluju kao faktor odbijanja tj. to çe neminovno znaãiti opasnost sudara sa jakim stranim konkurentima ali i ‰ansu da na novootvorenim trÏi‰tima nađu poslovne ili strate‰ke partnere sa kojima çe uçi u novi. Za slabije domaçe konkurente. Situacija se međutim. Mi‰ljenja domaçih privrednika o privrednom ambijentu u domaçoj privredi su znaãajnim delom bila vezana za razmatranja poreza: Da li su porezi faktor privlaãenja biznisa ili guranja biznisa van granica domaçe privrede? Jedna od vaÏnih dilema u ovoj oblasti jeste pitanje izbegavanja poreza.porez ostane na njima. ulaskom u međunarodne integracije. registrovane na "mrtve ljude". uspostavljanjem međudrÏavnih sporazuma.). Analizirajuçi uporedno delovanje motiva privlaãenja i izbacivanja sa trÏi‰ta Srbije. • Ako nema izbegavanja plaçanja poreza. u svim granama i u njihovim bran‰ama i grupacijama koje su bile predmet ocene. Po njihovim procenama. pad kupovne moçi stanovni‰tva i privrednih subjekata i u pojedinim granama monopolistiãka konkurencija velikih "igraãa" primorali su pojedina preduzeça da se okrenu stranim trÏi‰tima. guranja biznisa van granica Srbije. Pri tome. ne razlikuje mnogo ni u drugim granama. danas spadaju u najuspe‰nija preduzeça Srbije. danas spadaju u ozbiljne gubita‰e od kojih su neki veç u zoni steãaja. Oni ređi. ipak prisutno. otvara se moguçnost domaçim preduzeçima da koriste ‰anse na nekim novim trÏi‰tima. Posebno je izraÏeno trÏi‰no uãe‰çe od preko 75% u industriji (po mi‰ljenju 56.92% anketiranih menadÏera u industriji) i u građevinarstvu (po mi‰ljenju 46.

Istovremeno. Oni koji razmi‰ljaju unapred su zabrinuti zbog daljeg moguçeg sniÏavanja carinskih stopa u procesu harmonizacije propisa sa Crnom Gorom. imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. pod geslom liberalizacije privrede. • Izuzetak je stav jednog veoma uspe‰nog privrednika koji smatra da su carine jo‰ uvek previsoke (Reã je o neto izvozniku). visoke stope za‰tite su. bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). o uvoznici uvoze preko fiktivnih preduzeça robu koju preprodaju dalje. verovatno je da postoje i drugi mehanizmi izbegavanja plaçanja poreza. zapravo pogodnost za one koji kroz sive kanale prodaju robu i na taj naãin stiãu nelojalnu i nedostiÏnu konku- rentsku prednost nad onima koji plaçaju visoke daÏbine. Ovako. Rumuniji 20%). nepravedne carine. o Pogre‰na struktura carina. • Visoke carine na sirovine. o Sporost procedure. Privrednici uglavnom smatraju da je izvr‰ena preterana liberalizacija spoljnotrgovinske (uvozne) za‰tite u veçini sektora. Međutim. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja.4% koje se vraçaju prilikom izvoza. a njih nemam u zemlji"). • Ugovori o slobodnoj trgovini. VRLO JE TE·KO NAPLATITI . Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode. âest komentar je da su zapostavljena okolna trÏi‰ta i da sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 163 . Carine u Srbiji su znaãajno niÏe od carina u okruÏenju i Evropi (Carina na uvoz kartona u Srbiji 5%. na tim preduzeçima ostavljaju dug za porez. između ostalih promena. Usvajanjem nove ekonomske politike. tih 1. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. I pored visokih carina smatra da je za‰tita domaçeg trÏi‰ta slaba zato ‰to se propisi ne primenjuju: o uvoznici umanjuju uvozne fakture i po tom osnovu plaçaju niÏe carine. ali neefikasni (provode "silno vreme traÏeçi ne‰to"). • Povraçaj carina na uvozne sirovine. PREDLOG: neto izvoznici da ne plaçaju uvozne carine uop‰te. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. Preduzeça imaju lo‰e iskustvo sa finansijskom policijom: Odmaganje preduzeçima nije doprinos stabilnosti strogi su. Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje. Za‰tita na domaçem trÏi‰tu je mnogim srpskim preduzeçima predstavljala faktor sigurnosti koji je mnoge odvraçao od izlaska na neprijatno međunarodno trÏi‰te. zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za kvalitetan proizvod nam trebaju kvalitetne sirovine. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. zbog nepo‰tovanja propisa.postupak je spor a administracija je prevelika. Po njegovim reãima. Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi sirovine i kojih ima u na‰oj zemlji. po njima. o Uvozna zavisnost. • Niske carine. Neefikasnost poreske policije je jo‰ jedna zamerka u ovoj oblasti. Carinska za‰tita trÏi‰ta. Pored opisanog. Veliki problem su relativno visoke carine na sirovine koje se uvoze kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. znaãajno su sniÏene carinske stope u biv‰oj SR Jugoslaviji. postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan. koji nikada ne plate po‰to ostave preduzeçe da bankrotira.Konkurentnost privrede Srbije redovnih kompanija. Bugarskoj 15%.

imajuçi u vidu navedene funkcije. Marka ukljuãuje opipljive kvalitete kao ‰to su izgled. Dakle. Status stranih i domaçih marki Izgradnja jake marke je jedna od kljuãnih aktivnosti marketinga.2. boje itd. Prema tome. Odnos izmeđ u domaçih i stranih proizvoda 3.). vrlo neizvestan. Ako je sa njima ugovor o slobodnoj trgovini na snazi.. marka ukljuãuje atribute koje joj sam potro‰aã pridaje. • Preferiran izbor – marka se lak‰e pamti i ulazi u suÏeni portfolio informacija koje potro‰aã moÏe da drÏi u glavi i njima operi‰e tokom kupovine. O nekoj prepoznatljivosti na međunarodnom trÏi‰tu skoro da nije moguçe ni govoriti: 3. • Olak‰avaju izgradnju dugoroãnih i stabilnih odnosa sa kupcima i po tom osnovu. znak. pakovanje. 1999). sopstvene liãnosti i marke.. • Olak‰ava diferenciranje i prepoznatljivost u odnosu na konkurentske ponude. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . uverenja o odnosu 164 3. ako im i odobrimo uvoz. garancije i druga prateça dokumenta. itd.Konkurentnost privrede Srbije trgovini (Rumunija. Marka je u osnovi ime proizvoda određenog proizvođaãa u određenoj robnoj grupi (Gilbert. Sa najagresivnijom privredom za ovo trÏi‰te je veç sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini Slovenija. Vrlo su retki brendovi koji imaju i na domaçem trÏi‰tu igrađenu trÏi‰nu poziciju. Bugarska. • Oznaãava specifiãne dodate vrednosti – koje ãesto u sebi nose marke i koje navode kupce (a i trgovce) da ih imaju na umu. odnosu drugih i marke.2. performanse. treba razumeti uloge (funkcije) koje marka treba da vr‰i. stvaraju dugoroãnu traÏnju. slogan.. ·to je jo‰ vaÏnije. Prilikom obja‰njavanja pojma marke. Veç dugo vremena poslovni ljudi se trude da uãine svoj proizvod i kompaniju prepoznatljivim na trÏi‰tu i da za‰tite elemente identiteta (logo.).1. a vrlo malo kupuju. Izlazak srpskih proizvoda na strana trÏi‰ta pod sopstvenim markama je. Oni su zainteresovani za ovo trÏi‰te da bi mogli da prodaju. imamo neka velika trÏi‰ta gde samo moÏemo da dobijemo. garancija kvaliteta i olak‰ano prepoznavanje. • ·titi od agresivne konkurencije i predstavlja barijeru ulaska na trÏi‰te onima koji nisu sposobni da konkuri‰u jakim markama. Nadalje. Interesantan je jedan stav (ne)potrebnosti za‰tite domaçeg trÏi‰ta: "Od koga da se branimo. • PodiÏe atraktivnost preduzeça i afirmi‰e ga kao trÏi‰no poznatog aktera u odnosima sa drugim poslovnim partnerima. Osnovne funkcije su sniÏenje rizika. nemamo vi‰e od koga da se ‰titimo. 1999): • Olak‰ava izbor – poznate marke olak‰avaju izbor iz mase proizvoda i skraçuju vreme kupovine. Sa drugim zemljama je uglavnom obrnuto .2. marka treba da vr‰i i sledeçe uloge (Omar. a niska carina na finalne proizvode koji se uvoze i gu‰e domaçu industriju. Ovi aspekti mogu ukljuãivati stavove prema kompaniji koja proizvodi proizvod ili prema samoj marki. proizvođaãi se Ïale da je zadrÏana visoka carinska stopa na neke repromaterijale koji se kod nas ne proizvode. van ovih opipljivih svojstava. Naprotiv.mi smo malo i siroma‰no trÏi‰te i nemamo ‰ta mnogo da ‰titimo.2. Ukrajina. vi‰e çemo dobiti kroz izvoz. • Deluju kao signal – znak za skretanje paÏnje i podseçanje na obeçane koristi koje marka nudi. Marke srpskih proizvoda vrlo retko mogu da konkuri‰u za mesto u svesti potro‰aãa.

Jacoby. 1999).2. U Srbiji jo‰ uvek ne postoji jasna svest privrednika o znaãaju brenda.Slivowitz. te‰ko sporenje oko dokazivanja porekla. • Veçi broj generiãkih proizvoda sa ovih prostora . smanjenje moguçnosti da se napravi razlika od poznate marke ili srozava ugled poznate marke.” iz 1987.Konkurentnost privrede Srbije • Na jednostavno pitanje postavljeno domaçim privrednicima i ekonomistima. 3. a najvidljiviji (iako ne najznaãajniji) su brojni neovla‰çeno istaknuti logotipi i za‰titni znaci poznatih kompanija na maloprodajnim objektima ili servisnim radionicama. najãe‰çi odgovor je . Poznate marke su tretirane u kompanijama kao imovina. mada je razvijena i skraçena verzija od 10 skala. • Veç godinama. • Jedan broj brendova koji su bili poznati na istoãnoevropskom trÏi‰tu (pre svega ruskom) nije odnegovan i kompanije koje su njihovi nosioci su izgubili odliãne pozicije koje su imali (Centrotekstil cipele i odeça. • Jedna od retkih prepoznatljivih (mada ne i preferiranih) marki je marka nacionalne kompanije JAT (Jugoslovenski Aero Transport) koja usled promene naziva zemlje gubi jednu od osnovnih funkcija . Primera ima puno. Yogurt. koji je domaçi brend poznat u inostranstvu. Etnocentriãni potro‰aãi preferiraju domaçe proizvode u odnosu na strane. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 165 . veç i po potpuno zadatim karakteristikama proizvoda. U SAD je skoro donet poseban zakon (The Federal Trademark Dilution Act. i sve drugo meri uzimajuçi svoju grupu kao merilo (Bandyopadhyay. Zakonodavstva razvijenih zemalja se ozbiljno bave problemima za‰tite brenda.çutanje. ·tark slatki‰i). Posebno se spreãavaju zloupotrebe marke. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima Odnos potro‰aãa prema proizvodima koji dolaze iz drugih zemalja se u marketin‰koj literaturi izuãava kroz koncept etnocentrizma. U svojim ranijim radovima. etnocentrizam je oseçaj pripadnika grupe koji svoju grupu gleda kao centar svega. Otuda i ãesta praksa zloupotrebe tuđih brendova." Nakon toga. ne samo pod tuđim brendom. Ajvar. Stoga se i posebnim propisima ‰titi ova imovina od zloupotreba. ãesto iz neobave‰tenosti i op‰teg aljkavog odnosa prema intelektualnoj svojini. etnocentrizam se pojavljuje kao teÏnja da se kupe domaçi proizvodi pre nego strani. naãinu gradnje i za‰tite brenda. kao ‰to je dovođenje u zabludu ili zloupotreba (Morrin. Policentriãni potro‰aãi ne pridaju znaãaj poreklu proizvoda. pojedine izvozne grane izvoze. Instrument ãini baterija od 17 tvrdnji. U svom poznatom radu “Consumer Ethnocentrism: Construction and Validation of the CETSCALE.olak‰ano prepoznavanje i sniÏavanje od rizika (ko çe imati poverenja u avio kompaniju koja nosi ime zemlje koja se raspada i nestaje). 2000). kao 3. Ovo posebno vaÏi za tekstilnu i koÏarsku industriju koja praktiãno ne izvozi proizvode veç bukvalno rentira proizvodni kapacitet zainteresovanim stranim preduzetnicima. U marketingu. 2000). Shimp i Sharma su potpuno razvili koncept etnocentriãnosti kao moguçe obja‰njenje za ovakvo pona‰anje potro‰aãa.2. godine. Sociolo‰ki posmatrano. u potpunosti je razvijen i kasnije vi‰e puta testiran instrument za merenje etnocentriãnosti (Salzberger. Neka rana istraÏivanja su dovela do nalaza da potro‰aãi ãesto preferiraju domaçe proizvode u odnosu na strane. 1995) kojim se spreãava zavaravanje potro‰aãa. ãak i moralno kupovati proizvode napravljene u inostranstvu. Muhammad. veç su definisali etnocentrizam kao "uverenje potro‰aãa o tome koliko je prikladno. su za‰tiçeni od drugih proizvođaãa i oko njih sledi eventualno. nemoguçnosti za‰tite generiãkih proizvoda i sl.2.

1998). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Bilo je i drugih poku‰aja da se primeni koncept etnocentriãnosti u razliãitim situacijama. a predmet istraÏivanjaje bilo pona‰anje ãe‰kih potro‰aãa jogurta (Orth. Sa aspekta vođenja aktivne ekonomske politike. istraÏivanje etnocentriãnosti stanovnika Novog Zelanda (Watson. Međutim. ali nije u Banglade‰u. 1994). Osnovni nalazi ovih studija etnocentriãnosti su pokazali sledeçe zakonitosti. prema nekim istraÏivanjima. Obzirom na relativnu sliãnost uslova okruÏenja. posebno u poãetku je bio usmeren na otkrivanje potencijalnih segmenata građana podloÏnih etnocentrizmu. Indija se nakon sticanja nezavisnosti razvijala 166 3. koja ipak neçe biti u fokusu razmatranja u tekstu koji sledi. d) Osobe koje manje putuju pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti. I ova hipoteza je potvrđena u Indiji. moguçe je pretpostaviti da i na trÏi‰tu Srbije postoji visoka etnocentriãnost starijih osoba. Osnovni zakljuãak je da postoji kategorija etnocentriãnih potro‰aãa i da oni kada imaju izbor između stranih i domaçih proizvoda. Muhammad. Holzmüller. Najãe‰çi rezultat takvih istraÏivanja je bio da postoji kategorija etnocentriãnih građana koja uglavnom pokazuje sliãan naãin reagovanja. Muhammad. 2002). Na primer. dakle jedne srednje razvijene ekonomije. Ukoliko nema alternativnih domaçih proizvoda. ni u Indiji niti u Banglade‰u ova međuzavisnost nije potvrđena. Na osnovu ovog rezultata interesantno bi bilo spekulisati da li u periodu rasta etnocentriãnosti jednaku podloÏnost pokazuju osobe svih nivoa obrazovanja (kao u Banglade‰u) ili obrazovanje podiÏe nivo "imuniteta". ali ne i u Banglade‰u. Njihov primer pokazuje da vlade zemalja svojom ekonomskom politikom mogu uticati na porast etnocentrizma. 1999): a) Stariji pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti kao konzervativnije osobe. c) Neobrazovane osobe pokazuju vi‰i stepen etnocenriãnosti. moÏe biti faktor koji znaãajno utiãe na prisutni nivo etnocentrizma u jednoj zemlji. ili na porast etnocentrizma. kljuãno je pitanje da li se svesnim merama i aktivnostima moÏe uticati na sniÏavanje. IstraÏivanja etnocentriãnosti su i‰la u nekoliko pravaca. Ova hipoteza je potvrđena u Indiji (zemlji sa niskim nivoom etnocentriãnosti). koje su testirane i u Indiji i Banglade‰u (Bandyopadhyay. 1999). U uslovima internacionalizacije poslovanja veoma je vaÏna etnocentriãnost menadÏera (Sinkovics. Neka istraÏivanja su i‰la za tim da potvrde postojanje kategorije etnocentriãnih potro‰aãa na posmatranim trÏi‰tima.Konkurentnost privrede Srbije konzistentnija varijanta. Ilustrativan je primer Indije i Banglade‰a u ovom sluãaju obzirom da se radi o dve zemlje za potpuno razliãitim ekonomskim politikama (Bandyopadhyay. IstraÏivanje u uporedivim uslovima je sprovedeno 2002. Ova hipoteza je potvrđena u Banglade‰u. potro‰aãi se radije opredeljuju za proizvode iz zemalja sa kojima postoji određena kulturna sliãnost. Ekonomska politika. devijacije u izboru potro‰aãa postoje i kada je izbor između iskljuãivo stranih proizvoda u pitanju. Jedina potvrđena zakonitost je ona između etnocentrizma i starosti potro‰aãa. Kasnija istraÏivanja su istraÏivala uticaje razliãitih faktora na intenzitet prisustva etnocentrizma na jednom trÏi‰tu. Dakle. je potvrdilo osnovne nalaze ranijih istraÏivanja. Wright and Lye. b) Îene pokazuju vi‰i stepen etnocentriãnosti nego mu‰karci. Firbasova. Merenje se odvija na petostepenoj ili sedmostepenoj Likertovoj skali. Najveçi broj studija. preferiraju domaçe. ali ne i u Indiji.

U ovoj sredini je vi‰e puta merena etnocentriãnost a posebno je interesantno poređenje dva istraÏivanja.01 uz statistiãki signifikatnu vrednost t = 2. Na primeru Hong Konga se moÏe nauãiti da ovaj porast etnocentriãnosti nije ravnomeran u svim robnim grupama . Nasuprot tome. moÏe se sumnjati na ukupan efekat takve promene na tokove uvoza i izvoza. dok je u Banglade‰u bio 4. Znaãajne politiãke promene i promene statusa zemlje takođe mogu uticati na etnocentriãnost potro‰aãa. Razlika između ova dva proseka Indije i Banglade‰a se pokazala kao statistiãki znaãajna (t vrednost 6.01). na nivou znaãajnosti 0. u procesu centralnog planskog razvoja indijske privrede. Za merenje etnocetnrizma je kori‰çena standardna baterija CETSCALE-a sastavljena od 17 pitanja na 5stepenoj Likertovoj skali. indijsko stanovni‰tvo je posle podizanja barijera pokazalo oãekivanu sklonost ka razvoju potro‰aãkog mentaliteta. potro‰aãi imaju veçi ili rastuçi stepen etnocentriãnosti. Ipak. ako je taj etnocentrizam na niskom nivou. Komparativna analiza nivoa etnocentrizma u ove dve zemlje pokazuje vi‰i stepen etnocentriãne orjentacije potro‰aãa u Banglade‰u nego u Indiji. Iako je u velikom broju sluãajeva testirana hipoteza da li kampanja tipa "kupuj domaçe". 3. Kljuãni nalazi ovog poređenja su da je etnocentriãnost u Hong Kongu bila i ostala na niskom nivou.98 (uz standardnu devijaciju od 1. p<0. u poslednjem razvojnom periodu.01). Proizvodnja u Hong Kongu nije velika i opada. Ono ‰to je uoãljivo je da iako nizak. Indija je otvorila granice i pustila strane konkurente na trÏi‰te dok je Banglade‰. da jaãanje nacionalnih oseçanja podiÏe nivo etnocentrizma kod potro‰aãa.819 na 2. obe zemlje su potpuno promenile spoljnotrgovinsku politiku. Banglade‰ se razvijao kao liberalna ekonomija sa velikim uvozom stranih proizvoda. Oni se odnose prema stranim markama gotovo isto kao i prema domaçim brendovima sa kojima su Ïiveli i za koje su radili decenijama. Ova sredina je decenijama poznata kao mesto "sudara civilizacija" i njihovih proizvoda. u nacijama koje se osamostaljuju.36).65. ako ne zakljuãak. Ukupni skor etnocentrizma. struãna literatura nije u stanju da ponudi jednoznaãan odgovor. dok raste znaãaj usluÏnih delatnosti. kao u Hong Kongu. Iz svih ovih razloga nije ni bilo moguçe oãekivati visok nivo etnocentrizma. Uop‰tavanjem ovog nalaza.u ãetiri od devet istraÏivanih robnih grupa je zabeleÏen statistiãki znaãajan porast etnocentriãnosti potro‰aãa. pritisnut spoljnotrgovinskim deficitom poãeo sa postavljanjem uvoznih barijera. bez obzira na statistiãki znaãajan porast etnocetrizma.Konkurentnost privrede Srbije kao socijalistiãka zemlja sa planskim privrednim razvojem i osloncem na razvoj sopstvene proizvodnje.25). 1999). Interesantno je da je stepen disperzije odgovora u sluãaju Banglade‰a ãak manji nego u Indiji uprkos veçoj proseãnoj vrednosti ‰to svedoãi o vi‰em stepenu slaganja ispitanika. nakon sticanja nezavisnosti etnocentrizam raste (preraãunato na skalu 1 do 5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 167 . Međutim. Primer Banglade‰a ide u prilog onima koji veruju da je moguçe uticati na podizanje popularnosti domaçih proizvoda. MoÏe se pretpostaviti da u zemljama koje stiãu nezavisnost. etnocentrizam je porastao sa 1. moÏe se generisati hipoteza. meren kao prosek 17 komponenti CETSCALE u Indiji je izmeren na nivou 2. Za‰to je nivo etnocentrizma vi‰i u zemlji koja je dugo vremena kroz istoriju bila otvorenih granica? Pretpostavlja se zbog aktivnosti drÏavnih organa na suzbijanju uvoza i ukupnog straha stanovni‰tva da zbog uvoza ostaje bez posla.38 (uz standardnu devijaciju od 1. Interesantan je sluãaj Hong Konga. pre i nakon sticanja suvereniteta i nezavisnosti od Velike Britanije (Yu.09.

navedeni rezultati istraÏivanja u razliãitim uslovima potvrdili su da ekonomska razvijenost zemlje porekla znaãajno utiãe na izbor potro‰aãa (Orth.50% Crna Gora 26. utvrđena je obrnuta korelacija između uvaÏavanja faktora zemlje porekla i konzervativizma potro‰aãa. Obzirom na decenijsku povezanost sa Tabela 3-11: Etnocentriãnost i domaçe kupovine po regionima i u celom uzorku Hrvatska Ukupni skor etnocentrizma na CETSCALE Uglavnom pokušavam da kupim proizvode domaćeg porekla Zastanem da pogledam etiketu sa informacijama o zemlji porekla tako da mogu da kupim više domaćih proizvoda Kupujem u prodavnicama koje čine posebne napore da prodaju marke domaćih kompanija 26.5) 33. One.Konkurentnost privrede Srbije Najinteresantnije za ovu studiju je pitanje etnocentriãnosti potro‰aãa na podruãju biv‰e Jugoslavije. Ipak. ãak i prema onima koji dolaze iz zemalja sa kojima je Jugoslavija bila u ratnim sukobima. Ovakvo pona‰anje jo‰ jednom ukazuje da znaãajan segment potro‰aãa ima razvijenu potrebu za vrednovanjem brendova. tj. tako da je moguça srednja vrednost etnocentriãnosti 25. pokazuju signifikantno znaãajne preferencije prema domaçim brendovima i tro‰e vi‰e vremena da pronađu domaçe proizvode u procesu kupovine.4 (8.00% Srbija 24.70% 21. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima IstraÏivanja "made in" faktora datiraju od ranih 60-ih kada je uoãeno da ovaj jedan element proizvoda moÏe nositi sa sobom vi‰e razliãitih asocijacija (Yu. 1999). Dobar primer za to su karakteristike Nemaca (majstorstvo. Rezultat potvrđuje neka druga istraÏivanja u kojima su srpski potro‰aãi pokazali sklonost prema stranim markama.2.2) 50. Tanja Dmitroviç.9) 35. An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets.50% 23. Jedno od retkih istraÏivanja takve vrste je objavljeno 2001. Potro‰aãi u Srbiji iskazuju najmanji zabeleÏeni stepen etnocentrizma u poređenju sa stanovnicima ostala tri posmatrana regiona. kvalitet materijala i sl. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . U pogledu uticaja zemlje porekla. "zemlje porekla" imalo drugu konotaciju (Yu. 3. potro‰aãi u Srbiji relativno ãesto proveravaju "made in" etiketu na proizvodu. Ipak. godine. a takođe. IstraÏivanje je potvrdilo da u regionu (sva ãetiri podruãja) postoje etnocentriãne grupe potro‰aãa. u ovom sluãaju brendova razliãitih zemalja porekla proizvoda.6) 37. Naknadnim istraÏivanjima specificirano je posebno znaãajno kada dođe do podudaranja karakteristika imidÏa zemlje i karakteristika koje su vaÏne za neku kategoriju proizvoda.50% 9. 1999).) i poÏeljne karakteristike ma‰ina.60% 17.30% 19.00% Izvor: Irena Vida. Ono ‰to poslovne ljude mora da zanima je kakav imidÏ ima zemlja u kojoj proizvode svoje proizvode i da li postoje neke znaãajne (ne)podudarnosti koje treba uzeti u obzir prilikom izbora izvoznih proizvoda.00% 13.70% BiH 25.6 (8.2. kvalitet izrade.50% 15.0) 32.3.70% 21.8 (8. kao ‰to pokazuju istraÏivanja iz drugih regiona. Firbasova. 2002).3 (9.60% Ukupan uzorak 25.8 (7. Faktor zemlje porekla uzimaju ãe‰çe u obzir bogatiji i bolje obrazovani potro‰aãi.40% 29. Kori‰çena je redukovana baterija od 10 CETSCALE tvrdnji na petostepenoj Likertovoj skali.60% 20. U Hong Kongu je istraÏivanje "made in" faktora. pedantnost. među potro‰aãima ovih regiona su zabeleÏene neke razlike. 168 3. 2001.

Za razliku od drugih. kao moguçu barijeru izvoza. 1999). kao faktor etnocentrizma je bio zabeleÏen i u nekim ex socijalistiãkim zemljama koje nisu bile izloÏene ratnim dejstvima. Stanovnici BiH znatno vi‰e preferiraju Hrvatsku kao mesto kupovine. U sluãaju srpskih suseda. stvari za domaçinstvo. U ovom istraÏivanju je komparacijom utvrđeno da i nacionalizam i patriotizam mogu podsticati etnocentriãno pona‰anje. jedan od osnovnih zadataka srpske vlade treba da bude istraÏivanje odnosa potro‰aãa prema "made in Serbia" proizvodima na okolnim trÏi‰tima i na drugim ciljanim trÏi‰tima na koja ukaÏu privrednici ili analiza spoljnotrgovinskog bilansa. koji su Ïiveli u zajedniãkoj drÏavi sa Srbijom (2001. prirodnih ciljnih izvoznih trÏi‰ta. moguçe je oãekivati porast preferencija kineskih proizvoda obzirom na rastuçi nivo "sada se oseçam kao pravi Kinez" emocija. Diamantopoulos. godina) ãe‰çe idu u Italiju da kupuju nego u Srbiju. na pojedinim trÏi‰tima i u sluãaju nekih proizvoda. ovaj imidÏ zemlje pre moÏe imati negativni uticaj na konkurentnost proizvoda. moÏe se pretpostaviti moguçnost postojanja i 3. potro‰aãi iz Srbije su skloni da najdalje putuju kako bi obavili ‰oping. U ãetiri od devet robnih grupa je zabeleÏeno statistiãki znaãajno pomeranje preferencija od britanskih ka kineskim proizvodima nakon sticanja nezavisnosti. Melewar and Mueller. Iako ne idu ãesto. patriotizma i etnocentrizma potro‰aãa na ovom podruãju su veoma znaãajna. oni kupuju skuplje proizvode. tako ni "made in Serbia" (ili ranije "made in Yugoslavia" ne predstavlja faktor koji çe podiçi konkurentnost nekog proizvoda. • Potro‰aãi iz susednih regiona slabo preferiraju ‰oping u Srbiji. op‰ti stav u privredi je da isto kao ‰to domaça preduzeça nemaju prepoznatljive brendove u inostranstvu. Utoliko vi‰e brine izbor ‰oping destinacija (Bugarska. Imajuçi u vidu primer Hong Konga. logiãno je oãekivati sklonost ka britanskim proizvodima. Srbija je u proteklom periodu. Moguçi izuzetak od ovog pravila. Pona‰anje potro‰aãa iz regiona u prekograniãnom prometu pokazuje vrlo nisku konkurentnost srpske privrede: • Potro‰aãi iz Srbije pokazuju najvi‰u sklonost ka kupovinama u stranim zemljama. pa na dalje bila u konstantnim sukobima. jeste naoruÏanje koje je nekada spadalo u znaãajne izvozne proizvode biv‰e Jugoslavije i za koje se moÏe naslutiti da bilo dobro prihvaçeno na trÏi‰tu. IstraÏivanje potro‰aãa u regionu (Vida. Na mnogim izvozno znaãajnim trÏi‰tima u regionu. kako je imidÏ zemlje u poslednjih desetak godina ozbiljno naru‰en. koji nije moguçe regularnim metodama istraÏivanja proveriti. Naprotiv. na reputaciju mesta kupovine. godine. Međutim. Hrvatski potro‰aãi i ne pominju Srbiju kao mesto za ‰oping.Konkurentnost privrede Srbije Velikom Britanijom. âak i Crnogorci. kao ‰to je bio sluãaj u âe‰koj (Balabanis. sa mnogim zemljama u regionu i van njega. • Potro‰aãi iz Srbije su osetljivi na "made in" oznaku tj. dok se Srbija nalazi na zaãelju liste destinacija. Dmitroviç. 2001) ukazuje da Srbija kao shopping destinacija ne zauzima zapaÏeno mesto ãak ni u malim drÏavama biv‰e Jugoslavije koje joj prirodno gravitiraju. S druge strane. IstraÏivanja imidÏa srpskih proizvoda u inostranstvu nisu sistematski vr‰ena. to je kulminiralo 1999. I ovde je moguçe izvuçi zakljuãak da znaãajne politiãke i statusne promene mogu uticati na odnos prema proizvodima određenih zemalja. Nacionalizam. odeçu i obuçu. od 1991. Dalja istraÏivanja nacionalizma. ãesto i ratnim. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 169 . moguçe je oãekivati nacionalistiãko i antisrpsko raspoloÏenje. Turska) koje su poznate kao mesta za kupovinu jeftinih i ne mnogo kvalitetnih proizvoda.

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 3-12: Pona‰anje potro‰aãa u prekograniãnom prometu
Hrvatska BiH Srbija 64,7 Crna Gora 16,3

Udeo ispitanika koji kupuju u inostranstvu (%) 46,5 23,2 Među njima % onih koji kupuju u inostranstvu bar jednom mesečno 21,3 10,8 % onih koji kupuju u inostranstvu jednom u nekoliko meseci 49,3 30,9 % onih koji kupuju namirnice 55,0 28,1 stvari za domaćinstvo 28,9 10,8 odeću i obuću 61,6 53,2 Najvažniji razlozi za kupovinu u inostranstvu Niske cene, Niske cene, (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti) Bolji izbor, Bolji kvalitet, Bolji kvalitet Bolji izbor

Tipična shopping destinacija (recall bez pomoći, rangirano po učestalosti)

Austrija, Mađarska, Italija, BiH

Hrvatska, Nemačka, Italija, Srbija

10,8 4,1 22,2 34,7 36,1 24,5 41,5 18,4 69,8 79,6 Niže cene, Dobar imidž Bolji kvalitet, zemlje, Dobar imidž Niže cene, zemlje, Bolji kvalitet, Bolji izbor Bolji izbor Mađarska, Italija, Bugarska, Srbija Grčka, Turska

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

patriotskih, ali i nacionalistiãkih oseçanja, pri ãemu ova druga oseçanja mogu biti i izrazito anti-srpska. Stoga je veoma vaÏno pripremiti na drÏavnom nivou istraÏivanja u najvaÏnijim ciljanim trÏi‰tima kako op‰te etnocentriãnosti tako i stava prema srpskim proizvodima. Ove rezultate treba staviti na raspolaganje preduzeçima kako bi bila u stanju da ‰to bolje pripreme marketing strategiju na određenim trÏi‰tima. Takođe, u nekim kritiãnim situacijama, moÏe biti korisno da se na drÏavnom nivou pripreme odgovarajuçi marketin‰ki nastupi kako bi se pospe‰io dolazak preduzeça i proizvoda iz Srbije.

Dmitroviç, 2001). Navodimo samo rezultate koji se odnose na Srbiju i koji dosta govore o cenovnom i necenovnom faktoru konkurentnosti. Sa slike 3-1 je vidljivo da srpski potro‰aãi mnogo bolje ocenjuju necenovne nego cenovne faktore slovenaãke ponude. Vrlo ãesto je sliãan sluãaj sa proizvodima iz razvijenijih zemalja, koje potro‰aãi u Srbiji cene zbog njihovog kvaliteta, ali su im cenovno nedostiÏni. Razlog za to je vrlo nizak nivo liãnog standarda, iscrpljena liãna ‰tednja zbog dugotrajne krize u zemlji i nedovoljna ponuda kredita za liãnu potro‰nju. Ekonomski iscrpljenim potro‰aãima legalno uvozena roba je ãesto skupa pa se supstitui‰e, ne domaçom robom (koje ãesto nema dovoljno) veç jeftinom robom iz Turske ili sa Dalekog istoka. O tome dosta govori i naredna rasprava o necenovnim faktorima i rezultatima istraÏivanja na trÏi‰tu Beograda. Intervju domaçih privrednika 2003. Tokom ovog istraÏivanja ukazuje na neke cenovne nedostatke ponude srpske privrede. Kada je cenovni faktor konkurencije u pitanju, oãekivan ishod je da u mnogim granama domaça

3.2.2.4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda Nema mnogo objavljenih studija o vrednovanju stranih proizvoda na trÏi‰tu Srbije. Sasvim oãekivano, preduzeça iz Slovenije (republika biv‰e SFR Jugoslavije) su bila najvi‰e zainteresovana da saznaju ne‰to o odnosu potro‰aãa prema slovenaãkim proizvodima na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije. Tako je i do‰lo do istraÏivanja opaÏanja slovenaãkih i lokalnih proizvoda u Srbiji, Crnoj Gori i BiH federaciji (Vida,

170

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

proizvodnja, kao tro‰kovno neefikasna bude i cenovno inferiorna. Ima, međutim, nekih zamerki domaçih privrednika, koji navode nelojalnu cenovu konkurenciju stranih proizvoda. Poseban problem predstavlja nagla i preterana liberalizacija uvoza koja se manifestuje kroz nizak nivo carinske za‰tite. Međutim, i nezavisno od carina, tokom intervjua je uoãeno nekoliko karakteristiãnih primera ilegalno ostvarenih niÏih cena stranih proizvoda: • Domaça industrija lekova trpi ‰tetu od dampin‰kog ilegalnog uvoza kroz sive kanale uvoza neregistrovanih lekova. Obzirom da je postupak registracije dug i skup, ‰to legalni uvoznici i proizvođaãi trpe, ilegalni uvoznici to koriste kao svoju ‰ansu. • Nedovoljna kontrola spoljnotrgovinskog sektora omoguçuje kvazi reeksport, kao i situaciju uvoza robe koja je proizvedena u na‰im fabrikama. Izvoz po svaku cenu, ove robe, pa zatim njen uvoz u zemlju uz plaçanje uvoznih daÏbina izgleda da je isplativ ma kako to paradoksalno zvuãalo.

• Polovne automobilske gume, zvaniãno su uvezene radi protektiranja, sa umanjenim daÏbinama, ali se ne protektiraju veç prodaju na domaçem trÏi‰tu i po‰to im je cena niska predstavljaju nelojalnu konkurenciju domaçim proizvođaãima (ali i redovnim uvoznicima). Ipak, utisak iz navjeçeg broja intervjua je da tehnolo‰ki zaostala proizvodnja u Srbiji te‰ko moÏe cenovno da parira bolje opremljenim konkurentima. U pojedinim granama, kao ‰to je ma‰inogradnja, tekstilna i koÏarska industrija, jo‰ uvek se cenovna konkurentnost zasniva na niÏim tro‰kovima rada. Međutim, svi privrednici su svesni ãinjenice da je konkurisanje niÏim tro‰kovima u pro‰lom periodu samo finansijski iscrpljivalo preduzeça koja nisu ulagala ni‰ta u sopstveni razvoj. Dodatno tehnolo‰ko zaostajanje, kao posledica, uvelo je mnoga preduzeça u zaãarani krug koji, prema iskustvima mnogih grana, vodi pouzdano u bankrot.

Slika 3-1: Ocena potro‰aãa cenovnih i necenovnih faktora konkurentnosti srpskih i slovenaãkih proizvoda
Nisu neopravdano skupi Atraktivni Nisu "jeftino skrpljeni" Intenzivno promovisani Lako dostupni Dugotrajni Dobra vrednost za novac Prestižni 1 2 3 Slovenija 4 Srbija 5

Izvor: Irena Vida, Tanja Dmitroviç, An Empirical Analysis Of Consumer Purchasing Behavior In Former Yugoslav Markets, 2001.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

171

Konkurentnost privrede Srbije

3.2.2.5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda Najslabiji atribut domaçih proizvoda, po mnogim indicijama, predstavlja slab kvalitet i zastarelost domaçih proizvoda. Jedno od istraÏivanja sprovedenih tokom 2000. godine na trÏi‰tu Beograda pokazuje kako domaçi potro‰aãi ocenjuju kvalitet proizvoda iz razliãitih zemalja. IstraÏivanje je sprovedeno na uzorku od 48 građana na otvorenoj lokaciji, u blizini poznate trgovinske lokacije Jugocentar (stari Merkator). Potro‰aãi su rangirali po sliãnosti parove zemalja, a zatim je urađena standardna analiza sliãnosti posmatranih zemalja. Raspored "Made in" trÏi‰ta porekla i drugi rezultati istraÏivanja, jasno su ukazali na opis dimenzija prostora u kome su raspoređene zemlje porekla najãe‰çe uvezene robe u Srbiju. Analiza odgovora Beograđana iz 2000. godine ukazuje da domaçi potro‰aãi jasno prave distinkciju na relaciji "zapadni proizvodi" vs. "istoãni proizvodi". Zapadni proizvodi su ocenjeni kao poÏeljniji i kvalitetetniji. Slovenaãki proizvodi su ocenjeni kao najbliÏi zapadnim, dok se među izvore nekvalitetne robe svrstavaju Kina, Turska i Istoãna Evropa. Dobijeno je, moÏe se reçi, unidimenziono re‰enje, po kome su zemlje porekla poređane na jednoj liniji koja ima dva pola "poÏeljno i skupo" vs. "nepoÏeljno i jeftino". Kvalitetniji (zapadni) proizvodi su opisani kao skupi i te‰ko dostiÏni, a kineski, turski i sliãni proizvodi kao nekvalitetni i nepoÏeljni, ali cenovno pristupaãni. Domaçi proizvodi su pozicionirani u sredini i ocenjeni su kao kvalitetniji ali ne ba‰ poÏeljni. Potro‰aãi u Srbiji su tokom godina blagostanja u biv‰oj SFR Jugoslaviji, posebno u godinama od 1965. do 1979, pa ãak i ne‰to kasnije, nauãili da tro‰e uvozne proizvode, da biraju poznate marke, da prate modu i

neguju liãni stil potro‰nje. Li‰eni briga za velike Ïivotne izdatke (socijalno i zdravstveno osiguranje, ‰kolovanje dece, pa delimiãno i re‰avanje stambenog pitanja), građani ex Jugoslavije, a tako i Srbije, razvili su potro‰aãki mentalitet, kao retko gde u svetu. Aktuelna istraÏivanja vrlo ãesto otkrivaju taj eho nostalgije za uvoznim proizvodima i poznatim brendovima. Intervjuisanje domaçih privrednika iz 2003. godine, tokom kvalitativnog istraÏivanja u ovom projektu, ukazalo je na neke probleme domaçih proizvođaãa u pogledu necenovnih faktora. U oblasti spoljnotrgovinske razmene je izvr‰ena liberalizacija spoljne trgovine, ‰to je u osnovi pozitivno. Ipak, izgleda da je drÏavna kontrola (nadleÏnih organa) spoljnotrgovinskih transakcija neadekvatna i nedovoljna. Iako se firme ne Ïale direktno na nedostatak kontrole, navodeçi brojne manifestacije (probleme) oni posredno ukazuju na neke znaãajne izvore sive ekonomije koja im predstavlja direktnog konkurenta. Na primer, na trÏi‰tu se legalno u apotekama prodaju neregistrovani uvozni lekovi. Op‰te je poznato da takav lek nije dospeo kroz legalne kanale uvoza veç ilegalno. Inspekcija ne ãini napore da ovo zaustavi ali zato paÏljivo kontroli‰e poreklo i kvalitet supstanci od kojih su proizvedeni domaçi lekovi, ‰to je sasvim u redu. Međutim, tolerisanje nekontrolisane prodaje neregistrovanih lekova predstavlja vid diskriminacije domaçe farmaceutske industrije. Dodatni problem je uoãen u pogledu ekolo‰kih propisa, gde dolazi do kombinacije uticaja cenovnog i necenovnog faktora. Mnogi domaçi proizvođaãi ne po‰tuju ekolo‰ke propise, navodeçi tro‰kove kao kljuãnu barijeru. Neki nemaju moguçnost osvajanja proizvodnje ekolo‰kih proizvoda. Tekstilna i koÏarska industrija ãak eksplicitno navode da bi po‰tovanjem

172

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

Slika 3-2: Analiza slicnosti “made in” marki proizvoda
Nekvalitetno Kina

Istočna Evropa

Turska

Domaća roba

Kvalitetno Zapadna Evropa Želi da kupi

Slovenija

Ne želi da kupi Izvor: Studija "Jugocentar - Strategija razvoja", G. Petkoviç i dr., 2000

ekolo‰kih propisa (odlaganje otpada) toliko poveçali tro‰kove da bi mogli da zatvore fabrike (cenovni faktor). Na taj naãin, ovi proizvođaãi upadaju u zaãarani krug proizvodnje proizvoda koje nije moguçe prodavati bez odgovarajuçih sertifikata kvaliteta (necenovni faktor). Jedini izlaz nalaze u proizvodnji pod tuđom markom, a ponekad i pod drugom "Made in" oznakom (‰to je poseban problem). Osnov necenovnih faktora konkurentnosti ãini vrednost tehnolo‰ke kompnonente ugrađene u proizvod. Visoko tehnolo‰ki intenzivna proizvodnja vodi ostvarenju visokokvalitetnog proizvoda, odgovarjuçih standarda i konkurentnog dizajna. To su ujedno centalni necenovni faktori konkurentnosti iz kojih se izvode brojni drugi faktori konkurentnosti, presudni za inostranog kupca kod opredeljenja za kupovinu. Indikatori tehnolo‰ke konkurentnosti firme a time i njenih proizvoda su: • obim i struktura tro‰kova istraÏivaãko razvojnog rada; • broj inÏenjera i struãnjaka iz oblasti IT; • nivo obrazovanosti zaposlenih;

• obim i forme priliva savremene tehnologije; • nivo produktivnosti rada; • vrednost ostvarenog izvoza u ukupnoj proizvodnji; Srpska privreda je, na poãetku dvadeset prvog veka, suoãena sa dramatiãno niskim nivoom tehnolo‰ke konkurentnosti svojih proizvodnih kapaciteta. Podizanje tehnolo‰kog nivoa privrede je prvi i najvaÏniji uslov poveçanja konkurentnosti srpskog izvoza. Ovo je naroãito znaãajno kada se zna da Svetska trgovinska organizacija dopu‰ta subvencije (u određenoj meri) namenjene podizanju tehnolo‰ki i privredno zaostalih zemalja i regiona. Znaãi, Vlada moÏe da subvencioni‰e firme koje ulaÏu u nabavku savremne tehnologije i u istraÏivanje i razvoj. Otuda posebno zabrinjava da privrednici istiãu da im nije poznato da srpska vlada daje bilo kakve subvencije firmama koje ulaÏu u veçoj meri u sopstveni razvoj i istraÏivanje. Oni takođe istiãu da ne dobijaju poreske olak‰ice, u sluãaju internih istraÏivaãko razvojnih projekata.

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

173

Konkurentnost privrede Srbije

Iako su srpske firme veoma zainteresovane za uvođenje novih tehnologija, vrlo mali broj njih uspeva da ostvari uvoz savremene opreme ili kupi stranu licencu. S druge strane, u samim firmama, izdvajanja za istraÏivanje i razvoj su simboliãna, kao i saradnja sa odgovarajuçim univerzitetima i fakultetima. Ispitanici istiãu da kompanije vrlo malo ili uop‰te ne tro‰e na istraÏivanje i razvoj, iako su svi svesni da je istraÏivanje i razvoj kljuã konkurentnosti, ali ograniãeni resursi im to ne dopu‰taju. Ovde se, moÏda, izdvajaju, sa ne‰to veçom brigom u pogledu razvoja proizvoda, farmaceutske kompanije, ãija priroda posla zahteva odrÏavanje koraka sa savremenom tehnologijom, te su savremene laboratorije i saradnja sa naukom, u njihovom sluãaju, prisutni u veçoj meri. Retki primeri uvođenja savremene tehnologije ostvaruju se uglavnom kroz eksterne izvore finansiranja, kroz kredite međunarodnih banaka. Uvođenje savremene tehnologije kroz kreditiranje iz inostranstva vodi dodatnom zaduÏivanju zemlje. Zato i sami privrednici smatraju da bi se znatan nivo poveçanja tehnolo‰ke opremljenosti mogao postiçi kroz priliv stranih direktnih investicija u privredu. Veçina privrednika smatra da im kvalitetan inÏenjerski kadar nije dostupan, u meri u kojoj je bio dostupan, u periodu od pre desetak i vi‰e godina, ãemu je doprineo kontinuirani odliv kadrova u inostranstvo, u periodu posle 1990. godine. Ovo posebno vaÏi za
Tabela 3-13: Matrica nastupa na stranom trÏi‰tu
Nastup Samostalan Roba i usluge Prosti poslovi
Izvoz robe i usluga preko predstvaništva ili firme u inostrantvu Izvoz robe i usluga preko zastupnika Izvoz robe i usluga preko stranog trgovca (uvoznika)

struãnjake iz oblasti informacione tehnologije, koji na na‰im univerzitetima stiãu vrlo solidno obrazovanje ali ubrzo po dobijanju diploma odlaze u inostranstvo. Takođe na‰i privrednici smatraju da se na drÏavnim fakultetima stiãe dosta solidan nivo obrazovanja, ali su svi saglasni da to nije sluãaj sa novim, privatnim fakultetima, koji su se pojavili u periodu posle 1990. godine. Mnogi su izriãito rekli da sa tih fakulteta ne primaju kadrove.

3.2.3. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima Strategije koje jedno preduzeçe moÏe imati prilikom nastupa na stranom trÏi‰tu, posebno kada se radi o prvom nastupu ili ”ulasku” na trÏi‰te, su mnogobrojne i međusobno veoma razliãite. Strategije se razlikuju prema poslovnom riziku koji se preuzima, pravnim preprekama koje treba premostiti i moguçnosti da se uspostavi saradnja sa nekom firmom koja ima sedi‰te na teritoriji drÏave na ãije se trÏi‰te ”ulazi”. Primaran cilj preduzeça koje Ïeli da nastupi na stranom trÏi‰tu je da prodaje robu i izvr‰ava usluge na tom trÏi‰tu. Najprostiji naãin na stranom trÏi‰tu podrazumeva da to preduzeçe poãne da izvozi svoju robu odnosno izvr‰ava usluge u inostranstvu uz investiranje u poveçanje domaçe proizvodnje.

Kapital

Složeni poslovi
- Lizing - Montažna proizvodnja Preduzeće u inostranstvu (SDI) a. novo preduzeće (greenfield) b. postojeće preduzeće (merdžer / akvizicija) Zajedničko ulaganje Inostrana firma je zastupnik

Zajednički Strani posrednik

- Dugoročna proizvodna kooperacija - Franšizing - Licenciranje

174

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

Konkurentnost privrede Srbije

SloÏeniji oblici nastupa u inostranstvu podrazumevaju da se preko tzv. sloÏenijih spoljnotrgovinskih poslova plasira roba i izvr‰avaju usluge u inostranstvu i investira kapital u stranu zemlju. Investiranje kapitala u sopstveno preduzeçe u inostranstvu moÏe biti motivisano Ïeljom da se vr‰i plasman robe (izvoz) preko sopstvenog preduzeça u inostranstvu, ali i preno‰enjem celokupne proizvodnje u inostranstvo (osnivanje filijale u inostranstvu). Sve ove operacije preduzeçe moÏe izvoditi samostalno ili preko uspostavljanja odgovarajuçeg odnosa sa partnerom u inostranstvu. U zavisnosti od toga da li preduzeçe ima partnera u drÏavi ãije trÏi‰te Ïeli da osvoji, sve strategije moÏemo podeliti na: - strategije samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu; - strategije nasupa na stranom trÏi‰tu u saradnji sa inostranim partnerom (zajedniãki nastup); - strategije nastupa na stranom trÏi‰tu iskljuãivo preko stranog partnera. U sluãaju samostalnog nastupa preduzeçe osniva predstavni‰tvo ili preduzeçe u inostranstvu i preko njega vr‰i plasman robe i usluga na tom trÏi‰tu. Preduzeçe u inostranstvu se moÏe osnovati kao potpuno novo preduzeçe u veçinskom vlasni‰tvu (greenfield operacija) ili preuzimanjem postojeçeg preduzeça kupovinom veçinskog udela (kupovina – akvizicija) odnosno ukljuãivanjem tog preduzeça u sastav matiãnog preduzeça (fuzija – merger). Pri samostalnom nastupu preduzeçe izvozi svoje proizvode preko predstavni‰tva ili prenosi celokupnu proizvodnju u inostranstvo. U sluãaju nastupa na stranom trÏi‰tu u saradnji sa stranim partnerom, izvoz robe i izvr‰enje usluga moÏe biti rezultat izvoza preko zastupnika (distributera) u inostranstvu, obavljanja sloÏenijih spoljnotrgovinskih poslova (dugoroãne proizvodne kooperacije) ili

izvoza i proizvodnje preko zajedniãkog ulaganja (joint venture). Kada preduzeçe nastupa iskljuãivo preko stranog posrednika, nekog trgovca u inostranstvu koji uvozi njegovu robu i koji ga na tom trÏi‰tu zastupa, ono svoju robu prepu‰ta stranom preduzeçu i nema direktnog pristupa tom stranom trÏi‰tu. Ali ono sarađuje sa tim stranim partnerom u pogledu marketinga proizvoda, prilagođavanja proizvoda ukusima potro‰aãa u inostranstvu i sliãno. Prilikom nastupa preduzeça preko stranog partnera postavlja se pitanje imena preduzeça i trgovaãke marke koju çe proizvodi nositi. Izvoz preko sopstvenog preduzeça u inostranstvu ili preno‰enje proizvodnje u sopstveno preduzeçe u inostranstvu (samostalni nastup) podrazumeva da preduzeçe nema stranog partnera veç da sve operacije u inostranstvu obavlja samostalno. Za ovaj oblik nastupa na stranom trÏi‰tu vezani su veliki tro‰kovi vezani za osnivanje predstavni‰tva ili preduzeça u inostranstvu i znaãajni rizici u poslovanju vezani za (ne)poznavanje stranog trÏi‰ta, ukusa potro‰aãa i marketing tehnika. Ovo je posebno znaãajno kada se osniva potpuno novo preduzeçe (greenfield operacije). Samostalni nastup na stranom trÏi‰tu kao i sve strategije ima niz prednosti i nedostataka (Tabela 3-14). Međutim, postoje bitne razlike kada se samostalno nastupa osnivanjem potpuno novog preduzeça (greenfield
Tabela 3-14: Prednosti i nedostaci samostalnog nastupa na stranom trÏi‰tu
Prednosti Nedostaci

• Veća kontrola nad mar- • Troškovi osnivanja ketingom i distribucijom sopstvenog preduzeća su veći od troškova • Direktan kontakt sa angažovanja zastupnikupcima ka • Veći kredibilitet kod kupaca na odabranom • Nema lokalnog poslovnog partnera tržištu koji poznaje tržište i • Pristup lokalnom invesima poslovne veze ticionom kapitalu

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

175

Konkurentnost privrede Srbije

Tabela 3-15: Prednosti i nedostaci osnivanja novog preduzeça
Prednosti
• Smanjenje ili eliminacija povećanja cena izazvanih transportnim troškovima, carinom i sl. • Garantovana isporuka robe preprodavcima i eliminacija zastoja u isporuci • Obezbeđenje unifomnog kvaliteta (standardizacija kvaliteta) • Prilagođavanje proizvoda lokalnim zahtevima

Tabela 3-16: Prednosti i nedostaci kupovine i akvizicije preduzeça
Prednosti
• Smanjeno vreme za pristup i penetraciju ciljnog tržišta pošto postojeće preduzeće već ima proizvodnu liniju i distributivnu mrežu • Sprečava se porast broja konkurenata na tržištu • Prevazilaze se barijere ulaska na tržite, uključujući i restriktivne zahteve u pogledu obučenosti, tehnologije, nabavke materijala i patenata

Nedostaci
• Sporiji ulazak na tržište • Povećana izloženost riziku uz zahteve za lokalnim sadržajem • Politički rizici vezani za repatrijaciju profita i sl. • Potencijali problemi u slučaju strogih propisa o poreklu proizvoda (negativni efekti pri proizvodnji u zemljama jevtine radne snage)

Nedostaci
• Povećani rizik – veliko finansijsko ulaganje suočeno je sa značajnim političkim i tržišnim rizicima • Slaba integracija fuzionisanog preduzeća • Preuzeto preduzeće preveliko ili premalo za potrebe • Previše optimistička procena sinergetskih efekata • Precenjen tržišni potencijal • Nezainteresovanost • Nekompatibilne korporativne kulture

operacija) i kada se kupuje (akvizicija) ili preuzima (merger) veç postojeçe preduzeçe. Kada govorimo o osnivanju potpuno novog preduzeça (greenfield operacija) to podrazumeva ulaganja u investicione radove izgradnje objekata vezanih za pribavljanje raznih dozvola, nabavku nove opreme i angaÏovanje radne snage. Novo preduzeçe poãinje od nule. I ova strategija ima svoje prednosti i nedostatke (Tabela 3-15). U sluãaju kada se preuzima veç postojeçe preduzeçe to se moÏe postiçi kupovinom tog preduzeça (akvizicija) ili njegovim preuzimanjem odnosno fuzionisanjem sa preduzeçem izvoznikom (merger). Kupovina (akvizicija) preduzeça u inostranstvu nosi sa sobom mnogo manji rizik buduçi da preduzeçe koje se preuzima posluje veç određeno vreme na trÏi‰tu na koje se ulazi i znaãajno se reduciraju tro‰kovi vezani za osnivanje preduzeça, koji u nekim zemljama mogu da budu znaãajni. Ovaj metod ulaska na trÏi‰te posebno je zanimljiv za trÏi‰ta zemalja u tranziciji gde se sada prodaje veliki broj preduzeça u cilju njihove privatizacije. Preduzeçe se moÏe i preuzeti preuzimanjem odnosno fuzionisanjem (merger) i tako se sa preuzetim pre-

duzeçem osvaja i trÏi‰te drÏave na kome preuzeto preduzeçe posluje. Preuzimanje odnosno fuzija preduzeça moÏe biti dobrovoljna i nasilna i veoma je olak‰ana kada postoji razvijeno sekundarno trÏi‰te akcija (berza). I ova strategija, preuzimanja postojeçeg preduzeça ima svoje prednosti i nedostatke (Tabela 3-16). Zajedniãki nastup sa partnerom u inostranstvu obiãno podrazumeva da na trÏi‰tu koje se nastoji osvojiti postoji partner koji je zastupnik poslovnih interesa izvoznika. Zastupnik posluje u svoje ime, na svom trÏi‰tu ali za raãun firme izvoznika (nalogodavca). Preduzeçe izvoznik, koje osvaja strano trÏi‰te, zadrÏava kontrolu nad distribucijom robe preko naloga koje izdaje svom zastupniku ali ãesto ima problema sa motivacijom zastupnika da poveça prodaju robe. âesto određivanje zastupniãke provizije kao procenta od prodaje na tom trÏi‰tu nije dovoljno pa se u zastupniãki ugovor ugrađuju i klauzule o minimalnim koliãinama robe koje se moraju prodati. Ako je firma ekskluzivni zastupnik svaka prodaja na tom trÏi‰tu, bez obzira da li je obavljena uz angaÏovanje zastupnika, podrazumeva plaçanje zastupniãke provizije.

176

3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata

prerađuje njegov proizvod. znanje. Na taj naãin davalac licence ne investira svoj kapital a obezbeđuje prisustvo svojih proizvoda na stranom trÏi‰tu. Fran‰izing podrazumeva kontunuiranu poslovnu saradnju koja podrazumeva da jedna firma (fran‰izer) daje svoj poslovni sistem (tehnologiju. daje dozvolu primaocu licence da moÏe da proizvodi. 2. Na ovaj naãin strana firma osvaja domaçe trÏi‰te. na robi odnosno kori‰çenje nekog poslovnog sistema u mnogome oslobađa preduzeçe koje je izvoznik mnogih rizika ali i smanjuje njegov uticaj na krajnji plasman proizvoda. Kooperativne kulture (Cooperative cultures).Konkurentnost privrede Srbije Jedna od strategija nastupa na stranom trÏi‰tu je i ugovor sa stranim proizvođaãem da proizvodi proizvode stranog proizvođaãa za lokalno trÏi‰te (Contracting). Kada se očekuje ulazak konkurenta ili je tehnološka promena brza • Disperzija rizika velikog projekta na više partnera • Brži ulazak na tržište i brža otplata investicije • Osnivanje Zajedničkog ulaganja uslovljeno državnim propisima • Izbegavanje carina i ispunjavanje zahteva za obaveznim lokalnim sadržajem Nedostaci • Partneri nemaju potpun uticaj na rukovođenje • Nekad se ne može izvršiti repatrijacija investiranog kapitala • Neslaganja oko izbora novih izvoznih tržišta • Partneri mogu imati različite poglede na predviđene dobitke 3. Izvoznik i lokalna kompanija se udruÏuju i osnivaju treçe. Osvajanje nekog trÏi‰ta poslovanjem preko stranog posrednika koji preuzima vlasni‰tvo. Komponzicija rizik. marku i sliãno) na upotrebu drugoj firmi (fran‰izant) koja za to plaça određenu nadoknadu. Na taj naãin se poslovni rizik deli na dva partnera. Prilikom izbora stranog partnera treba imati ãetiri kriterijuma na osnovu kojih treba doneti odluku. U ovaj oblik osvajanja stranog trÏi‰ta ubrajamo strategije kao ‰to su fran‰inzing i licenciranje. zajedniãko. a indirektno i distribuciju roba i usluga. Izvoznik obezbeđuje kapital. preduzeçe. Davalac licence. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 177 . poznata kao 4K (4C na engleskom) i to: 1. Komplementarne sposobnosti (Complementary skills). a samim tim i rizik. tehnologiju. 3. Kompatibilni ciljevi (Compatible goals). âesto su ovi proizvodi prilagođeni lokalnim potrebama. Na taj naãin jedna firma moÏe osvojiti strano trÏi‰te uz manji rizik jer ne angaÏuje svoj kapital a ipak obezbeđuje plasman svog poslovnog formata koji predstavlja proizvod intelektualne svojine. koja srazmerno tretira partnere (Commensurate risk). koji nastoji da osvoji strano trÏi‰te. npr. 4. lokalne kontakte i sliãno. a lokalni partner poznavanje trÏi‰ta. Ali u osvajanje stranog trÏi‰ta mogu krenuti i mala i srednja preduzeça (Small and Tabela 3-17: Prednosti i nedostaci zajedniãkog ulaganja Prednosti • Pribavljanje kompetencija i sposobnosti kojima se ne raspolaže • Kada je potrebna brza penetracija tržišta. Strano trÏi‰te se moÏe osvojiti odobravanjem licence stranom partneru. Zajedniãko ulaganje (Joint Venture) podrazumeva osnivanje preduzeça i zajedniãki nastup na stranom trÏi‰tu sa stranim partnerom ulaganjem kapitala. organizaciju. I ova strategija ima niz prednosti ali i nedostataka (Tabela 3-17). U nekim sluãajevima osnivanje zajedniãkog preduzeça je jedini naãin da se osvoji strano trÏi‰te zbog drÏavnih propisa koji zabranjuju osnivanje preduzeça sa veçinskim stranim kapitalom. znanje. Sve ove strategije su uglavnom predviđene za velika preduzeça. koristi tehnologiju. marku ili neku drugu intelektualnu svojinu.

Ove strategije su posebno relevantne za preduzeça iz Srbije i Crne Gore koja se u inostranstvu suoãavaju sa velikim konkurentima i koja nemaju znaãajne konkurentske prednosti. trÏi‰ne pozicije. Na‰a preduzeça su pribegavala zajedniãkim ulaganjima uglavnom u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji buduçi da je taj naãin poslovanja bio nametnut propisima u tim zemljama. U devedesetim godinama 20. Ta priprema podrazumeva ispitivanje trÏi‰ta koje se 178 3. pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz. 3. Za koju strategiju nastupa na stranom trÏi‰tu çe se preduzeçe opredeliti zavisi od njegove veliãine. tehnolo‰ke konkurentnosti i mnogih drugih faktora. Zbog toga se nastup na stranom trÏi‰tu razlikuje od preduzeça do preduzeça. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima Preduzeçe posle izbora strategije nastupa na stranom trÏi‰tu mora iskoristiti jedan određeni period za pripremu nastupa na stranom trÏi‰tu. u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu.2. bez obzira na reakcije velikog stranog konkurenta. ona nisu koristila fran‰izing strategiju ili strategiju licenciranja. trÏi‰ne ni‰e koje su na pojedinom trÏi‰tu zapostavljene. niti su imala specifiãne sisteme poslovanja. uglavnom u razvijenim zemljama. uglavnom svi. Ona moraju paÏljivo birati strategiju kada se na trÏi‰tu koje Ïele da penetriraju nalaze veliki konkurenti. Najbolja strategija je da poku‰aju da zauzmu tzv. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore su uglavnom koristila strategiju direktnog izvoza proizvoda na strano trÏi‰te.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-18: Matrica –strategija malog i srednjeg preduzeça Ciljevi i reakcije malog ili sred. Njihova strategija tada zavisi od reakcije stranog konkurenta kao i od vrste njihovog proizvoda. Ako je proizvod diferenciran. osim pojedinih izuzetaka. Buduçi da na‰a preduzeça nisu posedovala svetski priznate trgovaãke marke.1. znaãi sami.To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe. Rezultati preliminarnog istraÏivanja govore da preduzeça proizvođaãi uglavnom izvoze direktno. Ali veçina preduzeça se suoãava sa sliãnim barijerama i zahtevima pri nastupu na stranom trÏi‰tu. Ako se strani konkurent prilagodi malo i srednje preduzeçe moÏe da prodaje svoj proizvod koji je blizak substitut ili identiãan u malo delu ponude.3. preduzeća Reakcije velike firme Prilagođava se Diferenciran proizvod Proizvod substitut Identičan proizvod Velike firme Bori se Tržišni segment ignorisan od velike firme Malo ili srednje preduzeće (SME) Ulazak na tržišni segment gde posluje velika firma Strategija tržišne niše Strategija substitucije Strategija ”slobodnog jahača” Strategija odbijanja Medium Enterprises – SMEs). To su obavljala uglavnom preko stranih part- nera. a u manjem broju sluãaja preko sopstvenih preduzeça. Takođe. veka zbog sankcija i ratova u biv‰oj Jugoslaviji saradnja sa inostranstvom dramatiãno opada a strategije nastupa na stranom trÏi‰tu postaju sve nerazvijenije. i ne koriste spoljnotrgovinske firme kao posrednike. Ako se strani konkurent suprotstavi ulasku malog i srednjeg preduzeça ono moÏe da poku‰a da odbije napad konkurenta. ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom. malo preduzeçe moÏe da posluje u trÏi‰noj ni‰i.

politiãkom stabilno‰çu u zemlji i sliãno. 3. kako u pogledu proizvoda koji se moraju prilagoditi ukusima lokalnih potro‰aãa tako i radi izbora adekvatnog stranog partnera (ako se plasman proizvoda obavlja u saradnji sa stranim partnerom). i gde se kao glavni instrumenti tog reÏima javljaju carinske i necarinske barijere. dotiraju svoja preduzeça prilikom nastupa na znaãajnim međunarodnim sajamskim manifestacijama.2. a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. Firma koja Ïeli da osvoji strano trÏi‰te mora se upoznati sa pravnom regulativom u toj zemlji. Po pitanju izvoznih stimulacija nailazi se i na donekle podeljena mi‰ljenja. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije" (ovo je bila nekada aktivnost Privredne komore Jugoslavije. koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). kao ‰to su Mađarska i Makedonija. kaÏu da "tako ne‰to ne postoji" ili da "drÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. ukuse potro‰aãa.Konkurentnost privrede Srbije Ïeli osvojiti. • oni koji ne koriste ova sredstva. Carine su dugo predstavljale osnovne instrumente spoljnotrgovinske politike kojima se domaça privreda ‰titila od inostrane konkurencije. Neke od mera u pripremi izvoza mogle bi biti subvencije. Uspostavljanje poslovnih kontakata se obavlja uglavnom preko sajmova ili organizovanjem trÏi‰nih izloÏbi. sada Srbije. Manji izvoznici Ïele poveçanje subvencija odmah i smatraju da su izvozne stimulacije koje se sada primenjuju nedovoljne i sporo pristiÏu.3.2. i to: • oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). Na drugoj strani. Međutim. Neke zemlje u okruÏenju. Ali znaãajne barijere nastupu na stranom trÏi‰tu nastaju i usled samih karakteristika stranih trÏi‰ta vezanih za kulturu. Navođene su kao potrebne u vi‰e sektora. neophodni i to za finansiranje stranih kupaca. Izvozni krediti su. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore susreçu se sa znaãajnim carinama u zemljama u koje izvoze buduçi da na‰a zemlja nije ãla- 3. onda nam kaÏu da WTO to ne dozvoljava". Ako se samostalno nastupa na stranom trÏi‰tu onda je ovaj period pripreme duÏi i zahteva angaÏovanje vi‰e resursa. njihovo sprovođenje zavisi od toga da li to dozvoljavaju pravila Svetske trgovinske organizacije. pogotovo kada se radi o izvozu opreme i nekih kapitalnih dobara. religiju i sliãno. Preduzeça iz Srbije i Crne Gore slabije nastupaju na međunarodnim sajmovima i izloÏbama jer je to prepu‰teno njihovoj inicijativi. kaÏu: "Nije mnogo. potencijalnom konkurencijom. Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima Kao glavne barijere nastupa na stranim trÏi‰tima moÏemo identifikovati trgovinske barijere koje proistiãu iz spoljnotrgovinskog reÏima određenih zemalja. Veliki izvoznici smatraju da subvencije nisu dugoroãno re‰enje i da na dugi rok vode nekonkurentnosti dok na kratak rok trenutno re‰avaju problem konkurentosti. U pogledu primene drÏavnih subvencija u Srbiji znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine preduzeça ispitanih u predistraÏivanju koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. navikama potro‰aãa. Ove barijere se u međunarodnom poslovanju ãesto nazivaju ”prirodnim” barijerama jer postoje bez nametanja od strane drÏave. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 179 . Znaãajan podsticaj mogli bi biti i poreski krediti na inovacije koji ne postoje kod nas. takođe. Izvozne stimulacije su ãesto predlagane od strane anketiranih preduzeça u Srbiji. ali drÏava daje koliko moÏe". i privrednici koji to znaju veç imaju rezigniran komentar: "·to nas pitate za stimulacije? Kad ih traÏimo.

Possebno je znaãajna primena prelevmana i kvota od strane EU prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. U EU je od osni- 180 3. u koje ubrajamo tehniãke barijere trgovini i administrativne barijere trgovini. godine ponovo odobrila trgovinske preferencijale ali se oni u potpunosti ne koriste. – Uvozna zavisnost. Mnogi na‰i izvoznici smatraju da su carine na sirovine visoke. Smatraju da se ovakvom carinskom politikom podstiãe uvoz gotovih proizvoda i zatvara domaça proizvodnja. Ukrajina i druge zemlje iz okruÏenja). Nove vrste necarinskih barijera. – Sporost procedure. imaju pravo na povraçaj carina na INPUTE. proizvođaãi koji koriste dotiãne sirovine su u te‰kom poloÏaju. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . nepravedne carine. Kanada i JuÏna Afrika. U pogledu primene necarinskih mera na‰a zemlja je ãesto bila na udaru.4% koje se vraçaju prilikom izvoza. Najznaãajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i Crne Gore je Evropska unija. Privrednici su u vezi sa ovim istakli sledeçe probleme: – Pogre‰na struktura carina. bilo bi mnogo jednostavnije (ionako çe sve te carine biti vraçene). Ovako. Privrede koje su pokretale antidampin‰ke istrage protiv na‰ih preduzeça su EU.postupak je spor. VRLO JE TE·KO NAPLATITI . Procedura sniÏavanja visokih carinskih stopa na sirovine vrlo dugo traje. U periodu postojanja SR Jugoslavije protiv na‰ih preduzeça pokrenuto je 5 antidampin‰kih istraga od kojih su 3 zavr‰ene sa primenom antidampin‰kih mera (carina). a njih nemam u zemlji"). âak i na onim trÏi‰tima gde su nam odobreni trgovinski preferencijali oni se u punoj meri ne koriste. a administracija je prevelika. Međutim. âesto carinski i spoljnotrgovinski reÏim na‰e drÏave predstavlja prepreku za nastup na stranom trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije nica Svetske trgovinske organizacije pa ne uÏiva koristi od primene principa nediskriminacije. EU nam je od 2000. Za to vreme proizvođaãi uvoze ovaj materijal i trpe ‰tetu jer plaçaju. posebno oteÏavaju izvoz proizvoda iz Srbije na trÏi‰te EU. posebno od strane EU kao na‰eg najznaãajnijeg partnera. Preduzeça koja uvoze sirovine i izvoze gotove proizvode. pa ãak i na one sirovine koje se uvoze i kojih nema u Srbiji i Crnoj Gori. Ali do danas ovakvi ugovori su potpisani sa oko pet drÏava iz na‰eg okruÏenja. U cilju da predupredi znaãajne negativne efekte neãlanstva u WTO. zbog lo‰eg kvalieteta tih sirovina ("Za kvalitetan proizvod nam trebaju kvalitetne sirovine. Brazil. U situaciji kada nema carina (ili su vrlo niske) na uvoz gotovih proizvoda iz inostranstva. Srbija i Crna Gora nastoji da zakljuãi bilateralne sporazum o trgovinskim preferencijalima (Ugovori o slobodnoj trgovini) sa veçim brojem zemalja. Bugarska. Najãe‰çe su protiv na‰ih preduzeça preduzimane antidampin‰ke mere od strane organa EU. po njima. Istovremeno. najpovla‰çenije nacije i nacionalnog tretmana. tih 1. To utiãe na pogor‰anje konkurentnosti na‰ih preduzeça na inostranim trÏi‰tima. suvi‰e liberalna spoljnotrgovinska politika prouzrokuje poveçanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu finalnih proizvoda koja preteÏno potiãe od uvozne robe. Zbog toga je iznet predlog da neto izvoznici ne plaçaju uvozne carine uop‰te. Carine na sirovine su generalno visoke a na‰a privreda je prinuđena da uvozi sirovine i kojih ima u na‰oj zemlji. Sve ovo znaãajno destimuli‰e nastup na‰ih preduzeça na stranim trÏi‰tima. – Povraçaj carina na uvozne sirovine. Posebno su zapostavljena okolna trÏi‰ta i sa njima ‰to pre treba sklapati bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (Rumunija. postoji nepotrebna administracija i u preduzeçu i u drÏavi i niko nije zadovoljan.

Garancije banaka i kamate su previsoki. dok se plaçanja preko 90 dana smatraju plaçanjem na kredit i kao specifiãni poslovi se moraju prijaviti Narodnoj banci Srbije.Konkurentnost privrede Srbije vanja Svetske trgovinske organizacije. preduzeça iz Srbije moraju imati u vidu komplikovan i restriktivan devizni reÏim. Na primer.00 h da bi izvr‰ila plaçanja. onda bi i ostali (njihovi dobavljaãi) morali te standarde da usvoje. zemlje u okruÏenju imaju marÏu od oko 15% u javnim nabavkama. Krediti su lako dostupni ali su nepovoljni. Ne postoje krediti za obrtna sredstva i dugoroãni krediti. ali i to varira od banke do banke. međutim. Na‰a preduzeça se moraju snaçi u toj gustoj ”‰umi” propisa prilikom izvoza na trÏi‰te EU. Ali reÏim drÏanja deviza na deviznom raãunu preduzeça u zemlji je znatno liberalizovan. Neki od njih istiãu da su veç iz kalkulacija izbacili pozitivne efekte rasta kursa koji su izvoznici nekad imali. Izvoznici hrane. Ako bi pojedini proizvođaãi-izvoznici insistirali na HCCP ili ISO standardima. Problem je ‰to za spoljnotrgovinske firme. Preveliki je jaz između aktivne i pasivne kamatne stope jer se male kamate ostvaruju na deponovana sredstva privrede kod banaka a privredi naplaçuju velike kamate prilikom odobravanja kredita iz tih depozita. Banke skupo naplaçuju svoje transakcije. Najbolja preduzeça se trude da se ne zaduÏuju. kao i prilikom poslovanja u inostrantvu (osnivanjem preduzeça u inostranstvu). nema odgovarajuçih kredita kojima bi se finansirao izvoz. To znaãi da çe na tenderu za javnu nabavku biti izabrana domaça firme sve dok njena cena nije 15% veça od ponuđene cene strane firme.2. Skoro sva preduzeça koja imaju inostrani priliv koriste moguçnost koju sada imaju da devizni priliv drÏe na svom raãunu dok im ne zatreba. Veçina anketiranih se trudi da pokrije uvoz izvozom i da ne kupuje devize na trÏi‰tu. van uticaja pojedinaãnih preduzeça. Preduzeça jo‰ uvek ne mogu drÏati devize na deviznom raãunu u inostrantvu i postoje restrikcije kada jugoslovenska preduzeça ulaÏu svoj kapital u inostranstvo. uvedeno oko 1500 novih tehniãkih propisa i standarda koji su osnova tehniãkih barijera trgovini. Izvoznici moraju naplatiti svoju robu u roku od osam dana od ugovrenog datuma i devize uneti u zemlju. âak i kada banke ”mole” dobra preduzeça da uzmu kredit. godine. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu Prilikom izvoza robe i usluga. Banke jo‰ uvek nisu spremne da preduzimaju takav rizik.3. 3. 1995. na‰i izvoznici imaju razliãit tretman u razliãitim zemljama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 181 . De‰ava se da siroma‰nija preduzeça ãekaju da prođe 15. Ni jedna na‰a institucija koja daje sertifikate nije međunarodno priznata. plaçaju 1-3%. ãak po diferenciranim stopama pre podne i popodne. Sva plaçanja do 90 dana se smatraju trenutnim plaçanjima. Ovo znaãajno smanjuje pritisak na porast deviznog kursa u zemlji. ulaganje je zasnovano na sopstvenim izvorima kad god je to moguçe. U politici javnih nabavki Srbija nema odgovarajuçi zakon koji bi uveo marÏu tolerancije za domaçe firme po kome bi one bile favorizovane u odnosu na strane ponuđaãe. Po‰to su krediti priliãno skupi. Zavisno od stranog trÏi‰ta. posebno one koje izvoze. posebno veça. 3.3. Menjaãki poslovi u bankama su preskupi i podiÏu tro‰kove uvoza i izvoza. Moralo bi okruÏenje da doÏivi transformaciju proizvodnje i usvajanje standarda da bi izvoznici hrane mogli ozbiljnije da nastupaju na razvijenim trÏi‰tima. Ovakva aktivnost je. i dalje nisu spremne da spuste kamatu na nivo evropskih. moraju da imaju mnogo sertifikata. Oni koji kupuju.

Poveçanje izvoza moÏe biti motivisano i Ïeljom za poveçanje proizvodnje radi boljeg iskori‰çenja kapaciteta ãime se sniÏavaju fiksni tro‰kovi poslovanja i koriste efekti ekonomije obima. pogotovo imajuçi u vidu sklapanje bilateralnih trgovinskih sporazuma o preferencijalnoj trgovini.2. Moguçe je izvuçi nekoliko generalnih zakljuãaka i niz pojedinaãnih predloga. Međutim.3.Konkurentnost privrede Srbije I pored visokih provizija banke neefikasno obavljaju poslove platnog prometa (prenos sredstava traje i tri dana. kada se politiãari smene. ãuo se i komentar sa dva stava: – Najgore je ne raditi. Na‰a osnova obraãuna je Cena ko‰tanja po standardnim tro‰kovima. nalaze u komercijalnim odnosima. Preduzeça poku‰avaju da budu prisutna u vi‰e zemalja. u Srbiji ãesto se de‰ava da neka nekonkurentna preduzeça izvoze svoju robu. prilikom blokiranja raãuna te‰ko je odblokirati sredstva po izmirenju plaçanja) a provizije za pruÏanje usluga platnog prometa su visoke. 3. Postavlja se pitanje ãemu takav izvoz (izvoz radi izvoza). Obim regionalne prodaje je ograniãen ali je u porastu. moÏe se naslutiti na osnovu razmatranja komentara. Kako bi drÏava mogla da pomogne privrednicima. ãak i pored visokih transportnih tro‰kova i carinskih daÏbina. Po‰to je domaçe trÏi‰te saturirano proizvodima dotiãnog preduzeça ono nastoji da maksimizira profit prodajama na novim trÏi‰tima. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . . Ako zarađujemo 1 cent na bilo kojoj prodaji. i to: – neki su fokusirani na trÏi‰ta svojih kompanija ("izvoze" preko sistema svoje matiãne kompanije). ne moÏe da opstane. smatramo da se isplati. Na taj naãin proizvodi postaju jevtiniji i u izvozu ali i na domaçem trÏi‰tu. – Sada se isplati. Fokusiranost domaçeg izvoza je velika. Domaçe trÏi‰te je malo za bilo koju ozbiljnu proizvodnju (sem moÏda neke hrane i sl. DrÏava bi trebalo da pravi bilateralne sporazume sa okolnim zemljama (veçi broj proizvođaãa). Kod nas politiãari ne stiÏu da od skupljanja poena ukorene strategiju.Da li se izvoz isplati? Uz odgovor DA. u nedostatku kredita i nastupa na domaçim i stranim trÏi‰tima kapitala. zapaÏanja i sumiranja utisaka iz ovih dvadeset tri razgovora koji su vođeni u preduzeçima koja imaju znaãajnu spoljnotrgovinsku aktivnost u domaçoj privredi.). da strategija ostane. Ko ne izvozi. posebno izvoznicima. Domaça preduzeça nemaju nikakva iskustva sa stranim ili domaçim trÏi‰tima kapitala niti o tome ozbiljnije razmi‰ljaju. kod poslovnih partnera. Ako pogledamo rezulate preliminarnog istraÏivanja uoãiçemo interesantan komentar koji je prouzrokovalo pitanje 182 3.4. ãesto neostvarujuçi profit na tom poslu. Problem çe sve vi‰e predstavljati pribliÏavanje ovih zemalja Evropi i poo‰travanje njihovih reÏima (Rumunija ima visoke carine na ma‰ine). pa time i na izvozu. Veçina se slaÏe da je domaçi izvoz fokusiran. – veçina izvoznika je fokusirana na trÏi‰ta istoãno-evropskih zemalja i biv‰eg SSSR-a. Izvori finansiranja se. Efekti nastupa na stranim trÏi‰tima Sva preduzeça poãinju da internacionalizuju svoje poslovanje osvajanjem stranih trÏi‰ta kada im domaçe trÏi‰te postane ”preusko” za poslovanje. Obiãno je izvoz indikator da je preduzeçe koje izvozi veoma konkurentno i da moÏe da parira preduzeçima u zemlji uvoza.

Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu Donja granica visine cene proizvoda na stranom trÏi‰tu limitirana je odredbama sporazuma Svetske trgovinske organizacije koji reguli‰e izvoz robe po dampin‰kim cenama. koji veç samoinicijativno vr‰e brojne aktivnosti. Veçina preduzeça OâEKUJE aktivnosti drÏave u pogledu popravljanja uslova u spoljnoj trgovini. – edukacija ljudi. – uvođenje marÏe tolerancije domaçih isporuãilaca na javnim tenderima. – podizanje tehniãkih barijera i drugih necarinskih barijera radi za‰tite domaçih proizvođaãa. neuni‰tive. izvoz na Istok. strane kompanije imaju jo‰ i dodatne razliãite vidove pomoçi u svojim drÏavama. a njihov izvoz kod nas je ãista dobit za preduzeça iz zapadnih privreda. – pomoç oko dobijanja viza u inostranstvu.3. ima Svetska trgovinska organizacija (WTO). – ekolo‰ka za‰tita trÏi‰ta. Operativne mere koje su generisane tokom istraÏivanja. Najvi‰e zahteva se svodilo na pomoç u KREDITIRANJU izvoza i proizvodnje uop‰te. âak i preduzetni privrednici. Domaça privreda. usmerene na pobolj‰avanje konkurentske prednosti srpskih preduzeça na stranim trÏi‰tima: – sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini . Rezervni izgovor za sve je nema novca. Isti je sluãaj sa plastiãnim bocama. Sudar sa modernom konkurencijom je neravnopravan i treba nastupati oprezno. 4.2. – stimulacija racionalne upotrebe energenata i ostalih prirodnih resursa. kao i Međunarodna banka za obnovu i razvoj.privredne izloÏbe. 3. – promena nastave na univerzitetima i uvođenje struãne prakse u preduzeçima uz finansijsku pomoç drÏave. a ne liberalno i otvoreno. aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama. Pri tome. Od međunarodnih institucija najveçi uticaj na pojedinaãne aktere u međunarodnoj trgovini. 2. Poljska. brojnim sintetiãkim proizvodima i drugim proizvodima. 5. U tom smislu su domaçi privrednici potpuno neravnopravni u poređenju sa stranom konkurencijom bez svoje krivice. Zapostavljene su vaÏne oblasti poslovanja kao ‰to je edukacija. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 183 .Konkurentnost privrede Srbije Osnovni generalni zakljuãci su: 1. polovne gume koje se uvoze navodno radi protektiranja su u kasnijoj fazi.Rumunija. – smanjenje drÏavne administracije i porast njene efikasnosti. Sama preduzeça ne preduzimaju dovoljno da poprave svoju konkurentsku prednost. prerada u Srbiji. na posredan naãin. gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija.1. Aktivnosti 3. drÏavna infrastruktura i preduzeça sama. Njihovo uni‰tavanje znatno ko‰ta u zemljama iz kojih se izvoze. Pored Svetske trgovinske organizacije na odvijanje međunarodne trgovine. kao otpad. smatraju da drÏava mora ODLUâNIJE da se angaÏuje u pobolj‰anju privrednog ambijenta. Primera radi. utiãu i Međunarodni monetarni fond.komore. mere saradnje sa tim zemljama. – pomoç u marketin‰kom nastupu na stranim trÏi‰tima . 3. Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu. Formulisanje strategije spoljne trgovine . Rusija i druga velika trÏi‰ta koja ne koristimo. Ukrajina.4. su zaostali u razvoju. marketing.izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze. – prikupljanje informacija i davanje podr‰ke u svetu i kod nas . svakako. internet prezentacije na stranom jeziku i sliãno. tehnolo‰ke inovacije. ambasade i predstavni‰tva u inostranstvu ne doprinose biznisu.

• Sporazum o carinskoj vrednosti. koje se tiãu pojedinih sektora međunarodne trgovine eliminisale bi se pravne barijere. Sporazumi Svetske trgovinske organizacije koji reguli‰u međunarodnu robnu trgovinu mogu se podeliti na tri grupe u zavisnosti od instrumenata koji se primenjuju u cilju liberalizacije međunarodne trgovine. Cilj ovih sporazuma je lak‰i pristup na trÏi‰te zemalja ãlanica. Priroda predmeta međunarodne trgovine opredelila je.Instrument liberalizacije . koji je donela Svetska trgovinska organizacija. pre svega.Konkurentnost privrede Srbije ove dve institucije. Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektulanom svojinom.Regulisanje kljuãnih procedura prilikom realizacije spoljnotrgovinskog posla Treçu grupu sporazuma ãine sporazumi koji reguli‰u kljuãne procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskih poslova. dugogodi‰njom praksom međunarodne trgovine uoãene su slabe taãke i uska grla u procesu realizacije izvozno-uvoznih poslova. ali i pojedinaãnih firmi . utiãu na pona‰anje uãesnika u međunarodnoj razmeni. • Prva grupa sporazuma: Instrument liberalizacije . svojim pravilima i sporazumima. Primera radi. njihovim ujednaãavanjem i transparentno‰çu. • Treça grupa sporazuma: . koje mogu biti prepreka međunarodnoj trgovini. predvidela moguça pona‰anja firmi – uãesnika u međunarodnoj trgovini. a na bazi postupka koji se inicira na ciljnom izvoznom trÏi‰tu. odnosi na komplikovanu proceduru u nekim delovima spoljnotrgovinskih operacija koja moÏe znatno usporiti ili totalno poremetiti tokove odvijanja spoljne trgovine.sniÏavanje barijera i pristup trÏi‰tima Prva grupa sporazuma se odnosi na sniÏavanje carinskih i necarinskih barijera u međunarodnoj trgovini određenih roba. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . koja mogu prouzrokovati restrikcije i naneti ‰tetu drugim uãesnicima u razmeni i predvidela naãin njihovog sankcionisanja. Naime. 184 3. U ovu grupu sporazuma spadaju sledeçi sporazumi: • Sporazum o antidampingu.harmonizacija pravnih normi Drugu grupu sporazuma saãinjavaju sporazumi koji utiãu na unifikaciju pravnih normi u zemljama ãlanicama. Ujednaãavanjem i transparentno‰çu zakonskih odredbi.uãesnika u međunarodnoj trgovini. indirektno. to su pravne norme. Svetska trgovinska organizacija je. Tu spadaju: GATT iz 1994. ukoliko se firma odluãi da inostrano trÏi‰te osvaja kalkulacijom dampin‰ke cene biçe kaÏnjena po osnovu Sporazuma o antidampingu. Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima i Sporazum o tekstilnim proizvodima. Po‰to to ne mogu biti carine. dok Svetska trgovinska organizacija direktno utiãe na pona‰anje svojih ãlanica – zemalja. U ovu grupu sporazuma Tabela 3-19: Klasifikacija Sporazuma WTO-a prema kljuãnim instrumentima sprovo đenja Sporazumi WTO I grupa II grupa III grupa Složeni poslovi Snižavanje barijera i pristup tržištima Harmonizacija pravnih normi Regulisanje ključnih procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskog posla spadaju: Sporazum o investicionim merama koje utiãu na trgovinu. u sluãaju ovih sporazuma i osnovni instrument spoljnotrgovinske politike u ovoj oblasti.Instrument liberalizacije . Trgovina ovim dobrima çe biti olak‰ana eliminisanjem restriktivnih pravnih normi iz zakonodavstava zemalja ãlanica Svetske trgovinske organizacije. • Sporazum o tehniãkim preprekama trgovini. Ovo se. • Druga grupa sporazuma: .

Razvijene zemlje su s obzirom na prisutnu antidampin‰ku praksu razvile i antidampin‰ko zakonodavstvo ãije su odredbe prenele u regulativu antidampin‰ke prakse u međunarodnim okvirima kroz VI ãlan GATT. godine. Sporazum precizira metod određivanja normalne cene. Od 1995. Zato je predviđena druga moguçnost. Pod normalnom cenom se moÏe smatrati cena po kojoj se proizvod prodaje na trÏi‰tu zemlje iz koje se izvozi.Konkurentnost privrede Srbije • Sporazum o kontroli pre isporuke. Izvoz po dampin‰kim cenama Dampin‰ka praksa izvoza nije novi fenomen u međunarodnoj trgovini. po‰to se kompletna koliãina robe realizuje na trÏi‰tu. Zemlje ãlanice mogu primeniti antidampin‰ke mere predviđene ovim sporazumom protiv uvoza proizvoda po izvoznoj ceni niÏoj od normalne cene. ako ni to nije moguçe. koji treba sankcionisati a razliku koja postoji između ove dve cene (a koja se naziva kompenzatorna carina ili anti- 3. Ako se utvrdi da postoji razlika između normalne cene i dampin‰ke cene. Upravo je konkurencija na trÏi‰tu zemlje uvoza. strana koja reaguje i pokreçe ma‰ineriju antidampin‰ke procedure kako bi kaznila uvoznike koji na ovaj naãin osvajaju nova trÏi‰ta. ukoliko se kompletna koliãina proizvoda prodaje iskljuãivo na inostranom trÏi‰tu. kao i na brzinu i efikasnost odvijanja spoljnotrgovinskog posla. Da bi se neka cena svrstala u dampin‰ku cenu treba odrediti kriterijum za utvrđivanje dampin‰ke cene. odnosno poređenje dampin‰ke cene sa cenom po kojoj se ista roba od istog proizvođaãa prodaje na treçem trÏi‰tu. do normalne cene çe se doçi metodom takozvanog zidanja cene u koju se ukljuãuju tro‰kovi proizvodnje u zemlji porekla. Pri tome nacionalni zakoni moraju biti usklađeni sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije. damping je skopãan sa uni‰tenjem konkurencije koja ovakav naãin trgovine ne toleri‰e. Međutim. pri ãemu je normalna cena veça od dampin‰ke. • Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama. • Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola. sa delovanjem Svetske trgovinske organizacije i prihvatanjem GATT-a pod njeno okrilje VI ãlan GATT-a je pretoãen u Sporazum o antidampingu. Ovaj naãin prodora star je koliko i trgovina i u poãetku je imao za cilj da se po svaku cenu prodre na novo trÏi‰te. I najzad. neçe biti lako odrediti normalnu cenu. • Sporazum o pravilima o poreklu robe. Svaka spoljnotrgovinska firma mora delovati po zakonima svoje zemlje koji reguli‰u oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom. razumni profit u zemlji porekla i razumni tro‰kovi prodaje (izvoza). Međutim. Na ovaj naãin Svetska trgovinska organizacija indirektno utiãe na pona‰anje firmi uãesnika u izvozu. • Sporazum o za‰titnom sistemu. na kome se i prodaje po dampina‰kim cenama. Izvoz robe i usluga po dampin‰kim cenama podrazumeva izvoz po vrlo niskim cenama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 185 . Srpska privreda je u velikoj meri izloÏena uvozu roba po dampin‰kim cenama ali i sama pribegava dampin‰kom izvozu robe. prirodno je da je za ovakvu cenu predviđena kazna. Dampin‰ka cena je nefer cena i kao takva uoãljivo je niÏa od cene konkurencije. Sporazumom o antidampingu defini‰e se dampin‰ka cena kao cena koja je niÏa od normalne cene. Po‰to je reã o nefer ceni. konstatovaçe se da je reã o uvozu robe po dampin‰koj ceni. Ovi sporazumi imaju veliki uticaj na pona‰anje uãesnika – firmi u spoljnotrgovinskim transakcijama.

Postupak o antidampingu vodi se u zemlji uvoza pred njenim nadleÏnim telom za antidamping koji je oformljen u skladu sa nadleÏnim Sporazumom o antidampingu. posledica uvoza po dampin‰kim cenama. Smatra se da postoji damping. Pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji postoji Komitet za antidampin‰ku praksu koji zahteva od zemalja ãlanica da ga obave‰tavaju o iniciranim antidampin‰kim postupcima i njihovim rezultatima. Po‰to se dokaÏe da je ‰teta. koju prijavljuju o‰teçeni domaçi proizvođaãi i konkretnog uvoza po dampin‰kim cenama. Kompenzatorna carina se plaça prilikom uvoznog carinjenja i ona se prevaljuje na izvoznika. U izuzetnim sluãajevima i veça razlika od 2% neçe biti dokaz o dampin‰koj ceni ukoliko je uãe‰çe uvoza ovog proizvoda u ukupnom uvozu ove vrste proizvoda. Izvoz po dampin‰kim cenama moÏe prouzrokovati na trÏi‰tu zemlje uvoza materijalnu ‰tetu veç razvijenoj industriji. Međutim koji god razlog bio u pitanju izvoz po dampin‰kim cenama kao sredstvo osvajanja trÏi‰ta moÏe da obezbedi porast izvoza na kratak rok da bi na dugi rok mogao potpuno da zatvori pristup istom tom trÏi‰tu. Jednom zavedena kompenzatorna carina moÏe tako poveçati cenu uvoznog proizvoda da on prestane da bude atraktivan za kupce.Konkurentnost privrede Srbije dampin‰ka marÏa) treba isplatiti o‰teçenoj strani. znaãi. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Mnogi izvoznici pribegavaju dampin‰kom izvozu kako bi obezbedili uposlenost svojih kapaciteta ili se re‰ili lagerovane i zastarele robe. To znaãi da sve zemlje ãlanice formiraju nadleÏnu instituciju koja se bavi ispitivanjem i sankcionisanjem dampin‰ke prakse. Naplaçena kompenzatorna carina se isplaçuje o‰teçenim proizvođaãima kako bi se nadoknadilla ‰teta koja im je naneta. predstavnici domaçe industrije koji su ugroÏeni dampin‰kim uvozom konkurentnih proizvoda. ako je dampin‰ka cena niÏa od normalne preko 2%. razlog za pokretanje procedure antidampin‰kog postupka. Procedura pokretanja antidampin‰kog postupka precizirana je Sporazumom o antidampingu. Naredni korak antidampin‰kog postupka podrazumeva utvrđivanje veze između nastale ‰tete. Dobijena razlika se naziva kompenzatorna carina (ili antidampin‰ka marÏa) i njome je optereçena svaka naredna jedinica uvoza na pomenuto trÏi‰te. naroãito ako osim cene proizvod ne poseduje ostale 186 3. Iako uvoz po dampin‰kim cenama moÏe pogodovati jednom segmentu potro‰aãa. na konkurentnu domaçu industriju (zemlje uvoza). odnosno. na trÏi‰tu zemlje uvoza do 3%. Sam antidampin‰ki postupak inicira o‰teçena strana. Na ovaj naãin se izjednaãava cenovna konkurentnost nefer izvoznika sa cenovnom konkurentno‰çu fer izvoznika na trÏi‰tu zemlje uvoza. Izvoznici moraju znati da je njihov izvoz pod lupom kako njihovih kupaca tako i konkurentnih proizvođaãa. ali moÏe prouzrokovati i ka‰njenje uspostavljanja novog industrijskog sektora. Sporazum ograniãava period ubiranja kompenzatorne carine na pet godina od momenta njenog uvođenja. nastala u domaçoj industriji. Ako se. koje ovakav nastup na trÏi‰tu moÏe izazvati. ipak su ‰tete. utvrđuje se razlika između normalne i dampin‰ke cene po jednom od moguçih metoda. utvrdi da je razlika između normalne i dampin‰ke cene veça od 2% i da je uãe‰çe uvoza ovih proizvoda veçe od 3% u ukupnom uvozu ove vrste proizvoda u zemlju. s obzirom da je njegovom krivicom ovaj tro‰ak i nastao. Ovaj Komitet pruÏa struãnu pomoç zemljama ãlanicama u oblasti problema dampin‰ke prakse. postoji dampin‰ki uvoz i treba ga sankcionisati. O pokretanju antidampin‰ke istrage i vođenju postupka obave‰tava se Komitet za antidampin‰ku praksu pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

iako nam je na dohvat ruke antidampin‰ko zakonodavstvo. formalno. Srpski privrednici su se Ïalili upravo na ovaj fenomen.Konkurentnost privrede Srbije odluãujuçe faktora konkurentnosti (kao ‰to je kvalitet. kvalitetan. Porazno je da se. tehnolo‰ki savr‰en. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 187 . Ulaganje u istraÏivanje i razvoj. trajan. Prema evidenciji Komiteta za antidampin‰ku praksu WTO-a. ne ãini ni‰ta vi‰e. 3. inostrani partner koji kupuje uslugu oplemanjivanja i dorade dobija uz vrlo niske tro‰kove proizvodnje cenovno konkurentan proizvod. koji se pojavljuje usled niskih tro‰kova radne snage u ovim zemljama. ãime bi se za‰titili domaçi proizvođaãi. a stekli se uslovi da na‰i proizvođaãi posvete paÏnju ne samo cenovnoj veç i necenovnoj konkurentnosti. najvi‰e su svoje trÏi‰te od uvoza po dampin‰kim cenama. godine pa do 2002. dizajn. ma‰inske (107) i tekstilne industrije (102). Ako se tome pridodaju i niski tro‰kovi vezani za ekolo‰ke standarde. ‰to prolazi potpuno nekaÏnjeno. U spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. U visokorazvijenim zemljama konkretno telo za antidamping vrlo agilno reaguje na Ïalbe svojih privrednika i sankcioni‰e takav uvoz dok je u Srbiji ovakva praksa nepoznata. Pri tome najvi‰e dampin‰kih postupaka je sprovedeno u sektoru metalne industrije (458). formirano telo za pokretanje antidampin‰kog postupka. pri Privrednoj komori Srbije. veç obavljaju usluÏnu delatnost kroz poslove oplemanjivanja i dorade. spreman za strano trÏi‰te. godine. Ova vrsta dampinga je prisutna u tekstilnoj industriji Srbije.2. mnogo veçi problem predstavlja uvoz po dampin‰kim cenama od izvoza po dampin‰kim cenama. osim ‰to je. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit Nekada su preduzeça motivisana da izvoze na strano trÏi‰te ãak i po cenama koje im ne obezbeđuju znatnu zaradu. lepo dizajniran. razvoj sistema kvaliteta i standarda. ni u institucionalnom smislu. Ponekad zarade uop‰te nema veç se ostvarenim prihodom pokrivaju samo tro‰kovi poslovanja preduzeça. gde su tro‰kovi rada prepolovljeni u odnosu na period devedesetih godina dvadesetoga veka. Evropska unija (164 postupaka). Kupci na sofisticiranim trÏi‰tima su spremni da plate veçu cenu. unapređenje dizajna imaju veçi znaãaj na trÏi‰tima visokorazvijenih zemalja nego ‰to je visina cene. U buduçnosti bi trebalo zavesti red na domaçem trÏi‰tu.4. u sluãaju uvoza po dampin‰kim cenama. odeça i obuça. ako za nju dobijaju pouzdan. godine. bela tehnika i brojni proizvodi ‰iroke potro‰nje. na srpsko trÏi‰te. u periodu od 1995. Na Ïalost i sa ovako niskim tro‰kovima radne snage tekstilne fabrike Srbije ne mogu da izvoze pod svojom markom. Za zemlje u razvoju pa i Srbiju je karakteristiãan socijalni damping. hemijske industrije (218). ‰titile Indija (219 postupaka). Argentina(120 postupaka) i JuÏna Afrika (107 postupaka).). kroz sankcionisanje dampin‰kog uvoza. od 1990. Mi poku‰avamo da nađemo kanale necarinske za‰tite na‰e industrije u legalnim okvirima odredaba Svetske trgovinske organizaci- je a ni‰ta ne ãinimo da zaustavimo prekomeran uvoz jevtinih proizvoda iz dalekoistoãnih zemalja. tehnologija itd. Po dampin‰kim cenama se uvozi tekstil.2. Za‰to su preduzeça spremna da prihvate takve uslove poslovanja? Osnovni razlog je ‰to se izvozom poveçava plasman proizvoda a time se poveçava i proizvodnja ‰to utiãe na 3. ali njegova operativnost je neznatna. Faktori koji determini‰u firme da izvoze po dampin‰kim cenama su brojni pa stoga postoje i brojne podele dampinga. kao ‰to je Kina i Tajvan.3. standardizovan proizvod sa boljim performansama od cenovno konkurentnih proizvoda. gume i plastike (129). Osamdeset procenata svih uvedenih antidampin‰kih mera odnosi se na ovih pet proizvodnih sektora.

3. Nekada je samo vaÏno pokriti sve tro‰kove poslovanja. odnosno tro‰kova koji nastaju zbog poveçanja proizvodnje radi izvoza.4.Konkurentnost privrede Srbije bolje iskori‰çenje proizvodnih kapaciteta preduzeça. Svaka zemlja raspolaÏe razliãitim ”rezervama” faktora proizvodnje.000 automobila. kako bi preduzeçe bilo konkurentno na svetskom trÏi‰tu. Zbog toga mnoga preduzeça preme‰taju svoju proizvodnju. Radi ostvarivanja ovako znaãajne ekonomije obima potrebno je zatvoriti domaçe trÏi‰te za stranu konkurenciju ili izvoziti na strano trÏi‰te ãak i bez profita. dovesti do eksploatacije pa su pre zainteresovane da se priliv kapitala obezbedi na druge naãine. kao ‰to su raspad zemlje. u obliku stranih direktnih investicija. ‰to se ogleda u kori‰çenju faktora proizvodnje kojima relativno vi‰e raspolaÏe. Ako zemlja poveça izvoz proizvoda u proizvodnji koja ima komparativne prednosti.3. zemlji‰te a sve vi‰e tehnologija i znanje. 188 3. Na taj naãin tro‰kovi se dodano ne uveçavaju a poveçani obim proizvodnje dovodi do pada fiksnih tro‰kova po jedinici. koja je ãesto radno intenzivna. kako bi bilo konkurentno na svetskom trÏi‰tu. Osnovni kriterijum koji je bitno ispuniti za primenu ove poslovne filozofije je potpuno pokrivanje marginalnih tro‰kova. u automobilskoj industriji se podrazumeva da preduzeçe ne sme imati manju godi‰nju proizvodnju od 100. Ali treba imati u vidu da poveçani izvoz dovodi do znaãajnije eksploatacije faktora proizvodnje i njihovog brÏeg iscrpljivanja. kapital. odnosno ostvariti prostu reprodukciju. To je daleko od ideala ostvarenja profita ali je znatno bolja pozicija nego kada proizvodnje za izvoz nema. koje su bogate prirodnim izvorima ali siroma‰ne kapitalom. Prilikom nastupa na stranim trÏi‰tima kori‰çenje faktora proizvodnje se poveçava. Na primer. Teorija komparativnih prednosti. zastarevanje proizvoda i sliãno. koja obja‰njava međunarodne trgovinske tokove. su zajedniãka ulaganja i koncesije. onda çe ona imati znaãajne koristi od izvoza. U zemljama u kojima ima dosta radne snage. Uticaj na faktore proizvodnje Osnovni faktori proizvodnje su rad. Mnoga preduzeça imaju predimenzionirane kapacitete koji su rezultat planiranja proizvodnje u nekom pro‰lom periodu a koji su postali nepotrebni usled znatnih promena na trÏi‰tu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Zbog toga je neophodno omoguçiti priliv kapitala i tehnologije iz inostrtranstva kako bi se omoguçilo kori‰çenje tih faktora. Najrazvijeniji oblici privlaãenja kapitala u zemlje u razvoju. Ali op‰ta liberalizacija kretanja faktora proizvodnje u svetu treba da dovede do ujednaãavanja cena ovih faktora na svetskom trÏi‰tu.2. Moguçnost kori‰çenja tih faktora proizvodnje u izvozno orrjentisanoj proizvodnji zavisi i od potraÏnje za tim proizvodima na svetskom trÏi‰tu. u zemlje sa jevtinom radnom snagom. jer je znaãajno angaÏovati radnu snagu koja je zaposlena u tom preduzeçu. tro‰kovi njenog angaÏovanja su znatno niÏi. Na taj naãin se znatno smanjuju fiksni tro‰kovi po jedinici proizvoda i pobolj‰ava pozicija preduzeça u pogledu rezultata poslovanja. Ali teorija faktorske raspoloÏivosti nas uãi da zemlja ima komparativne prednosti u izvozu onih proizvoda za ãiju proizvodnju se intenzivnije koriste faktori proizvodnje kojima ta zemlja relativno vi‰e raspolaÏe. nam pokazuje da svaka drÏava ima koristi od trgovine. 3. U nekim industrijama se ostvarivanje znaãajne ekonomije podrazumeva. I rad kao faktor proizvodnje moÏe biti znaãajan motiv za nastup na stranim trÏi‰tima. Zemlje u razvoju se ãesto pla‰e da çe taj priliv kapitala. âesto zemlja nema moguçnosti da koristi faktore proizvodnje kojima raspolaÏe.

Konkurentnost privrede Srbije 3. dok kreativne odluke opadaju (brendiranje).2. • Rast uticaja međunarodnih alijansi i saveza. • Seljenje funkcija niz kanal. pokazuju da su ukupni rezultati distribucionog lanca domaçih i stranih uãesnika bolji kada preovlađuju profesionalni a ne razvijeni liãni odnosi. U domaçim kanalima prometa razvijenih zemalja sve vi‰e dominiraju razliãiti vertikalno usagla‰eni marketin‰ki sistemi. Sliãnosti nacionalnih kultura ovih zemalja i kolektivistiãko nasleđe upuçuju na sliãno oãekivanje kada je reã o srpskim privrednicima. Strate‰ko vezivanje sa partnerima TrÏi‰ni nastup podrazumeva odluku o izboru i pona‰anju u kanalima distribucije. mala preduzeça. kooperative). međutim. • Lutanje u izboru pristupa. fran‰iza. pri ãemu operativne obaveze proizvođaãa rastu (nivo logistiãkog servisa). posebno stranim ponuđaãima. • Oslonac na interpersonalne odnose istraÏivanja u zemljama kao ‰to su Kina i Indija ukazuju na veliki znaãaj liãnih odnosa uãesnika u zajedniãkom poslu. selektivna ili ekskluzivna) a zatim biraju partnere (agente. Rezultati istraÏivanja u ovim zemljama. veleprodavce. c) administrativno vođeni sistemi i d) sistemi zasnovani na razvoju dugoroãnih poslovnih odnosa (relational VMS). U praksi. teorijski. određuju strategiju nastupa na trÏi‰tu (intenzivna. ãesto bez strategije ili bez moguçnosti da zami‰ljenu strategiju sprovedu. a sa njima i nivo zarade. • Rast uticaja vertikalnih marketin‰kih sistema (VMS).4.4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 189 . zasnovani na a) korporativnom vlasni‰tvu (ãesto integracijama unapred ili unazad). Prirodni nastavak prethodne tendencije je seljenje funkcija u kanalu prodaje ka maloprodaji. iako nije bilo sliãnih empirijskih studija. posebno prilikom nastupa na stranom trÏi‰tu poku‰avaju da se probiju kroz neki od kanala. Poslovni ljudi sa zapada nisu uvek sigurni kako da nastupaju u poslovanju sa partneri- Slika 3-3: Odnos proizvo đaãa i maloprodaje – stara i nova paradigma proizvođač maloprodaja Stara paradigma Istraživanje tržišta Istraživanje i razvoj Proizvodnja Brendiranje i pozicioniranje Logistika Prodaja proizvođač Nova paradigma maloprodaja 3. Uz korporativne integracije. Preduzeça. maloprodavce) sa kojima sarađuju na ciljanom trÏi‰tu. 2000). b) ugovornim osnovama (dobrovoljni prometni lanci.3. Narasla maloprodaja na mnogim trÏi‰tima "zatvara" pristup malim. Postoji nekoliko faktora koji oteÏavaju nastup srpskih preduzeça na strana trÏi‰ta: • Pomeranje snage u kanalima prodaje od proizvođaãa ka maloprodaji (Lovreta. ovo je dodatna barijera koja zatvara vrata trÏi‰tu mnogim malim i alijanse neukljuãenim kompanijama kao ‰to su kompanije sa trÏi‰ta Srbije.

Pomoç drÏave se moÏe ogledati u razvoju promotivnog nastupa. preteÏno orijentisana na za‰tiçeno domaçe trÏi‰te. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Izuãavanje tendencija u razvoju maloprodaje. godini od 8. Poslovni ljudi iz manje razvijenih podruãja. ãesto nemaju dovoljan nivo profesionalnih (marketin‰kih i menadÏerskih) znanja ‰to dodatno oteÏava efikasno vođenje poslova. 3. kao ‰to je Srbija. Među ovih deset najveçih konkurenata dominiraju poznate evropske kompanije ili njihove filijale. 2. i velikoprodaje (export kompanija) ali i maloprodaje da nastupaju na stranim trÏi‰tima. organizovanju zajedniãkih izloÏbi. Pomoç drÏave se moÏe ogledati u olak‰avanju i podsticanju otvaranja nabavnih rezidencijalnih kancelarija poznatih maloprodavaca u Srbiji. razvoj POP materijala i ostalih oblika kooperativne promocije kojima se olak‰ava ulazak proizvoda "na police" poznatih i probirljivih maloprodaja. Pull strategije u marketin‰kim kanalima kada kupci traÏe preferirani brand i "vuku" Ïeljeni proizvod kroz kanal. Jedan primer iz Mađarske to najbolje ilustruje. Proizvođaãi u Srbiji nisu dovoljno finansijski spremni niti marketin‰ki obuãeni da dovoljno snaÏno "proguraju" svoje proizvode do potro‰aãa kroz prodajne kanale na brojnim zakrãenim stranim trÏi‰tima. Za mnoge od njih prepreku predstavljaju aktivnosti sertifikacije domaçih proizvoda prema stranim standardima. primenjujuçi razliãite pristupe. Proizvođaãi robe finalne potro‰nje solidnog kvaliteta iz Srbije treba da strategiju ulaska na strana trÏi‰ta baziraju na strategiji ulaska na police naraslih maloprodajnih kompanija.). nemaju mnogo ‰anse da preÏive dolazak razvijenih inostranih kompanija. finansiranja besplatnog prvog punjenja. Jedan od najjednostavnijih koncepata da se to ostvari je saradnja sa velikim maloprodavcima na proizvodnji proizvoda pod trgovinskom markom velikih maloprodajnih lanaca. olak‰avanju rada nabavnih predstavni‰tava. veliku ulogu igra razvoj marketinga usmerenog na maloprodaju. Jedan od vaÏnih naãina da se to ostvari je podsticaj domaçe trgovine. ukazuje na ubrzanu koncentraciju i internacionalizaciju najznaãajnijih maloprodajnih kompanija. • Nedovoljna snaga da se proizvod "gura" kroz kanale. Potreban je znaãajniji marketin‰ki napor da se poveça izvoz domaçih proizvoda. mnogim domaçim proizvođaãima ili izvoznicima treba pruÏiti (kreditnu ili zakonodavnu) podr‰ku da se probiju na police zahtevnih maloprodavaca. uvodnog marketinga i sl. Ovakve tendencije upuçuju privrednike Srbije na nekoliko zakljuãaka: 1. Otvaranje domaçih kanala prodaje na novim trÏi‰tima je prevashodni interes 190 3. izrade web stranica PK Srbije i promociji domaçih izloÏbenih manifestacija u svetu. U takvim uslovima. plaçanja "ulaznih" tro‰kova propagande. Mali proizvođaãi su prinuđeni da "guraju" proizvod kroz kanal dajuçi brojne vrste popusta i pogodnosti posrednicima. Veliki proizvođaãi investiraju u svoje brendove ‰to im omoguçuje primenu tzv. Proizvođaãi koji imaju sposobnost ulaska u pojedine trÏi‰ne ni‰e (mali segmenti trÏi‰ta sa specifiãnim zahtevima) treba da obezbede adekvatan promotivni materijal. Deset najveçih maloprodajnih kompanija ostvarilo je promet u 2001. Preduzeça u Srbiji.3 milijarde evra. Takođe. kao kljuãnog uãesnika u kanalima prodaje robe finalne potro‰nje. ‰to inaãe ãini 88% od ukupnog prometa na malo na mađarskom trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije ma sa manje razvijenih trÏi‰ta i iz drugaãijih poslovnih podneblja. snabdevanju ekonomskih predstavnika SCG promotivnim materijalima i show room prostorima u drugim zemljama.

izbor prioritetnih trÏi‰ta na koja na‰a preduzeça mogu da izvoze. 3. To je znak nedovoljno razvijene spoljnotrgovinske mreÏe u kojoj posrednici ne igraju znaãajnu ulogu. Međutim. Ovakva podr‰ka ima smisla samo ako se zasniva na planiranim dugoroãnim aktivnostima tj. gde je veliko trÏi‰te i slabija konkurencija. Privrednici iz grana koje svojim kapacitetima prevazilaze potrebe domaçeg trÏi‰ta i koji su tradicionalno orijentisani na izvoz. izvoz na Istok. Strategija nastupa stranih proizvođ aãa na domaçem trÏi‰tu U SFR Jugoslaviji plasman stranog kapitala je bio ograniãen sve do 1989.ona moÏe biti samo poãetna faza u daljem razvoju kompanije. Jedan od naãina da se podstakne prodaja domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima je formulisanje strategije spoljne trgovine . pa ãak i oni koji imaju veliki izvoz izvoze pod tuđom markom i tuđim dizajnom. stiãu se uslovi za dinamiãnija ulaganja stranih preduzeça na na‰em trÏi‰tu. Mnoga 3. U realizaciji takve strategije. godine i stranci su sa domaçim preduzeçima mogli içi u zajedniãka ulaganja (osnivanje zajedniãkog preduzeaça) gde domaçi partner zadrÏava kontrolu nad preduzeçem (udeo domaçeg kapitala mora da bude minimalno 51%). Po‰to nemaju marketin‰ku osnovu da samostalno plasiraju proizvode na strana trÏi‰ta. veoma je bitno odrediti nosioce strate‰kih aktivnosti. Jo‰ korisnije je podstaçi institucionalne veze između domaçih preduzeça i komplementarnih stranih kompanija u limitiranom vremenskom periodu. ‰to ukazuje na nepridavanje adekvatnog znaãaja marketing aktivnosti. Jedna od predloÏenih strategija je: nabavka inputa i tehnologije na Zapadu. nabavku tehnologije. ulaganje u R&D. ukoliko se razvija proizvodnja kao core business. Posle uklanjanja sankcija i normalizacije politiãkih prilika u zemlji.4. a ne koriste posrednike. • prodaja pod tuđim brendom se uglavnom ne isplati . veka omoguçeno je da strana preduzeça mogu osnivati sopstvena preduzeça u Jugoslaviji. mere saradnje sa tim zemljama. znaãajnija ulaganja su izostala zbog sankcija koje su uvedene SR Jugoslaviji i zbog rata na prostoru SFR Jugoslavije. Kakav je odnos srpskih privrednika prema nastupu u uvozno izvoznim poslovima? Proizvođaãi uglavnom izvoze direktno.2. • prodaja pod tuđim brendom ima smisla samo ako se ulaÏe u razvoj proizvodnog procesa. ako drÏavna podr‰ka u ograniãenom vremenskom periodu podstakne trajnije poslovne veze preduzeça iz Srbije sa korespondentnim stranim kompanijama. Rumunije i sl. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 191 . jednom reãju. Ono ‰to je korisno znati u takvim okolnostima je sledeçe: • prodaja pod tuđim brendom je dobar naãin da se upravlja fiksnim tro‰kovima. • prodaja pod tuđim brendom zahteva stalno sniÏavanje tro‰kova proizvodnje kako bi se stvarao prostor za akumulaciju i investiranje u dalji razvoj. Bugarske. bave se proizvodnjom proizvoda pod brendom stranih kompanija. preduzeça u proizvodnom i usluÏnom sektoru kao i drÏavne i paradrÏavne organe. aktivno unapređenje bilateralnih odnosa sa tim drÏavama.Konkurentnost privrede Srbije domaçih proizvođaãa i drÏava treba da podstakne domaçe proizvođaãe da se udruÏuju i kroz udruÏivanje pomognu zajedniãki izlazak najveçih domaçih maloprodavaca na okolna trÏi‰ta BiH. prerada u Srbiji. Takođe uglavnom svi. znaãi sami. Liberalizacijom i trÏi‰nim reformama koje su preduzete poãetkom devedesetih godina 20. svojim iskazima potvrđuju da spontano prihvataju razvoj opisanih tendencija.

nepostojanje preferencijalnih trgovinskih odnosa sa veçinom drÏava u svetu i sliãno. van njihovog preduzeça. tako da privrednike delimo na: – Skeptiãne. – Optimiste. Interesantan je odnos između stranih direktnih investicija i inovacija. Firme koje imaju zajedniãka ulaganja i one koje se oslanjaju na dobavljaãe iz uvoza. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Oni kaÏu da je takvih primera malo. koje deprimira nizak nivo tehnologije u celoj privredi i koji oãekuju (bez opipljivih materijalnih dokaza) da çe dotok stranog kapitala biti znaãajan izvor savremene tehnologije. po mi‰ljenju veçine privrednika. nedovoljnu za‰titu intelektualne svojine. Velika prilika je da se umesto osnivanja sopstvenog preduzeça od nule (greenfield operacije) kupi postojeçe preduzeçe u procesu privatizacije. Naravno. Komentari su se odnosili na razliãite mere za‰tite domaçih preduzeça koja nisu spremna da konkuri‰u ravnopravno velikim globalnim korporacijama. Oni razumeju potrebu da se carine snize zbog pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji ali misle da je ostvareni nivo liberalizacije ãak niÏi od nivoa koji zahteva ova organizacija. Postoje jo‰ brojne prepreke za investiranje stranog kapitala u privredu Srbije koje ukljuãuju nepotpun zakonodavni okvir poslovanja. među kojima ima i onih koji rade u preduzeçima koja su tesno povezana sa stranim partnerima ili su rezultat stranih investicija. Kada preduzeça predlaÏu neke mere (uglavnom uvođenje necarinskih barijera) u Vladi nailaze na stav da su te mere zabranjene pravilima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije. Veliki problem za ulaganje stranog kapitala u privredu na‰e zemlje je nepostojanje razvijenog deviznog trÏi‰ta i trÏi‰ta kapitala. Među privrednicima postoji dvojak stav u pogledu znaãaja stranih investicija za dono‰enje inovacija u zemlju. novoj ãlanici çe biti dopu‰ten period prilagođavanja i zato je moguçe u tom periodu primeniti neke necarinske mere koje mogu obezbediti poveçanje konkurentnosti srpskog izvoza. po promeni svog novca na deviznoj berzi. Kao mere koje se mogu iskoristiti za za‰titu od inostrane konkurencije na‰i privrednici navode necarinske mere. Mnogi smatraju da bi trebalo uvesti razliãite barijere u cilju za‰tite domaçe privrede. a i po pristupanju. za koje kaÏu da je direktno nastalo trasnferom strane tehnologije. Necarinske mere na domaçem trÏi‰tu. Zajedniãka ulaganja koja su na‰a preduzeça imala u prethodnom periodu su izuzetno znaãajna za razvoj na‰eg izvoznog sektora. ãesto navodili razliãite indirektne mere regulisanja spoljnotrgovinskog poslovanja. 192 3. Mnoga na‰a preduzeça nisu spremna da izdrÏe pritisak strane konkurencije pa od vlade zahtevaju uvođenje instrumenata spoljnotrgovinske politike koji bi ih za‰titili od te konkurencije. Na taj naãin stranci bi kupovinom akcija na berzi mogli ulagati svoj kapital u na‰u zemlju. ne postoje i trÏi‰te je previ‰e otvoreno za uvoznu robu. vr‰e razvoj u saradnji sa stranim partnerima i ãak ostvaruju izvoz manjeg dela proizvodnje pod svojim imenom.Konkurentnost privrede Srbije strana preduzeça se opredeljuju za osnivanje sopstvenih preduzeça u Srbiji i Crnoj Gori jer na‰u zemlju strani investitori percipiraju kao podruãije sa velikim investicionim potencijalom. Uvođenje ove grupe mera bi zahtevalo posebnu analizu koju bi izvr‰io i predloÏio struãni tim. ‰to nije u potpunosti taãno. Sve do pristupanja. Kroz razgovore povodom uvoza i izvoza sa domaçeg trÏi‰ta. privrednici su usputno. Velika veçina na‰ih preduzeça smatra da su carinske stope previ‰e sniÏene i da im ne pruÏaju odgovarajuçu za‰titu.

9 1.kod nekih uvozno zavisnih preduzeça. zadrÏavanje unutar granica zemlje znaãi odricanje od dobiti. • Ostvarivanje deviznog priliva .1% 4. Motivi internacionalizacije poslovanja .4% 0.0% 2 3 2 7 186 193 28.7 1. Kod onih koji su se upu‰tali u detaljnija obja‰njenja.2%). Stoga je znaãajno da se znaãajno poveça uãe‰çe onih koji izvoz vide kao naãin za sticanje dobiti.po osnovu prodaje po boljim uslovima (kraçim rokovima naplate).6 100 3. Finansijski faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Preduzeça rade (u krajnjoj liniji) zato da bi ostvarila na kraju poslovnog perioda pozitivan i ‰to veçi finansijski rezultat.profit na osnovu dodatne prodaje. 70.4% 36. Polovina onih koji su naveli finansijske motive kao znaãajne (‰to je oko treçine anketiranih).2% 3. Stoga su i kao osnovni motivi izvoza u prethodnom delu studije pretpostavljeni sledeçi: • Poslovni rezultat . Ova anketa nam je dala neke od znaãajnih podataka koje iznosimo u ovom delu projekta.3% 0.2 2.7% 1. Terensko anketiranje Posle kabinetskog istraÏivanja usledilo je terensko anketiranje koje je izvr‰eno na reprezentativnom uzorku preduzeça iz ãitave Srbije koja su znaãajna u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa inostranstvom.3. 3.3.5% anketiranih (136 preduzeça) je navelo finansijske motive kao znaãajne. • Novãani tok .5 38.1.7 2. Dakle. • SniÏavanje tro‰kova po osnovu obez- beđenja dobrih nabavki na trÏi‰tima na koja se izvozi. zadrÏavanje unutar drÏavnih granica po pravilu znaãi stagnaciju preduzeça. dugoroãno posmatrano. navođenja % 69 1 2 52 1 3 6 5 4 143 48.rezultati ankete 3.7% 2.6 42.5% 2. Tabela 3-20: Finansijski motivi izvoza na strano trÏi‰te Odgovori Bez objašnjenja Obezbeđenje uvoznih materijala Bolja cena Dobit Povoljnija konverzija dinara Smanjenje fiksnih troškova Sniženje troškova Obezbeđenje deviza Ostalo Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br.7 0.2 0. prodaje po vi‰im cenama i sl. Odgovori anketiranih privrednika donekle odslikavaju oãekivanja ali donose i neke nove momente interesantne za razmatranje.1.9 28.Konkurentnost privrede Srbije 3. Ovo je vrlo pozitivan i ohrabrujuçi stav privrednika i jedini problem je ‰to oni koji tako misle (52) ãine tek ne‰to malo vi‰e od ãetvrtine anketiranih. Na pitanje koji su motivi uticali da se preduzeçe javi kao izvoznik. Ispitanika % 69 1 2 52 1 3 4 2 2 136 57 193 50. Pojedini finansijski motivi se javljaju sa razliãitom uãestalo‰çu (Tabela 3-20). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 193 .8% 100.po osnovu upo‰ljavanja i boljeg kori‰çenja kapaciteta. Ispitanika % Ukupno Br. • SniÏavanje tro‰kova .5 100 Drugi odgovor Br. a time i neotpornost na eksternu konkurenciju. preovlađujuçi finansijski motiv je dobit (38.1. U maloj privredi kao ‰to je privreda Srbije.5 1.3. to nije dalje obja‰njavala.

znaãajno umanjen ãinjenicom da su oba proizvođaãa ãiji je motiv bolja cena na stranom trÏi‰tu kao svoje izvozne proizvode naveli robu niskog nivoa prerade1. ‰to je ponekad jo‰ vaÏnije. na temu deviznog kursa moÏda najbolje izraÏava filozofiju fleksibilnog menadÏmenta. o njima se izjasnio manji broj upitanih preduzeça. 194 3. Ostali odgovori se najbolje mogu videti iz tabele 3-21. Kada je reã o motivima uvoza. Tako je broj onih koji izvoze zbog sopstvene uvozne zavisnosti sada veoma mali. Koristeçi pogodnosti nabavke na stranim trÏi‰tima. Treba oãekivati da nastavak sprovođenja monetarne i devizne politike ovaj motiv potpuno elimini‰e.1% anketiranih (zajedno posmatrano: Smanjenje fiksnih tro‰kova i SniÏenje tro‰kova). Svi ovi motivi predstavljaju rezultat neke trÏi‰ne anomalije koju ova preduzeça poku‰avaju da iskoriste kao finansijsku korist. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . I ovom prilikom se najveçi broj anketiranih odluãio da ne komentari‰e dublje svoje motive uvoza (46%). obezbeđenje samih sirovina (verovatno u barter aranÏmanu). jer kada je dinar potcenjen uvoze se U jednom sluãaju. dobra preduzeça upravljaju svojim tro‰kovima i podiÏu svoju zarađivaãku sposobnost. izvoz radi ostvarenja u‰teda u tro‰kovima konverzije treba da ukaÏe na jedan problem koji je i na drugim mestima evidentiran. Sliãan ovome je i drugi motiv koji se navodi. a kao mehanizam za podizanje dobiti vide sniÏavanje tro‰kova kroz poveçanje proizvodnje i ostvarivanje efekata od ekonomije obima. u ovom sluãaju provizije na konverziju dinarskih i deviznih sredstava.Konkurentnost privrede Srbije Drugi znaãajan finansijski motiv izlaska na strano trÏi‰te je obaranje tro‰kova. ‰to je neobiãno s obzirom da je uvozna zavisnost jedna od karakteristika srpske privrede.05). Ovaj motiv je navelo 5. Najmalobrojniji su (1.7% profitnih u odnosu na 70. Poveçanje dobiti (zarade) je najãe‰çe navođen specifiãni motiv od strane treçine anketiranih koji su odgovorili na ovo pitanje. po povoljnijim uslovima plaçanja. godini. a to su previsoke provizije. Pozitivni eho ovih odgovora je međutim. stav glasi da kurs i nije toliko znaãajan. Jedan od komentara tokom kvalitativnih istraÏivanja. Uvoz predstavlja kanal za snabdevanje proizvodima po niÏim cenama ili. Tu spada nekoliko odgovora: povoljnija konverzija deviza. ‰to je posledica raspoloÏivosti deviza na deviznom trÏi‰tu Srbije. Međutim. Kod preduzeça koja su ostvarila profit. jedan broj izvoznika je podstaknut da izađe na međunarodno trÏi‰te i nekim finansijskim motivima koji nisu ba‰ pozitivni sa aspekta makroekonomije (oko 3% anketiranih). Istovremeno. a u drugom sluãaju isto tako proizvod niskog stepena prerade koji nije moguçe navesti a da to ne ugrozi anonimnost ankete. Iako je to sa aspekta preduzeça legitiman motiv.5%) oni najpozitivniji odgovori gde je motiv izvoza vi‰a prodajna cena na stranom nego na domaçem trÏi‰tu. sniÏavanje tro‰kova odnosno niÏe cene (na stranom trÏi‰tu nabavke). znaãajan faktor izvoza su u‰tede u tro‰kovima .sva preduzeça koja su navodila u‰tede u tro‰kovima kao motiv izvoza su ostvarila profit u 2002.4% anketiranih) ne‰to malo ãe‰çe navode finansijske motive kao znaãajan pokretaã izvozne aktivnosti nego sva anketirana preduzeça u uzorku (73. Konaãno. obezbeđenje deviza za uvoz sirovina tj. to su praktiãno preduzeça koja su koristila kapacitet 70 i vi‰e procenata (postoji statistiãki znaãajna korelacija između liste preduzeça koja koriste kapacitet 70 i vi‰e procenata i liste onih koji ostvaruju profit.5% u uzorku). 1 Preduzeça koja su ostvarila profit (41. izvozni proizvod je meso. on je svakako kratkoroãne prirode i sa aspekta drÏavnih organa predstavlja pojavu koju treba otklanjati. Parafrazirano. I ovi privrednici Ïele da ostvare veçu dobit. na nivou znaãajnosti 0.

ni finansijski a ni mentalno. iako ima obrazovanih profesionalaca za obavljanje marketin‰kih poslova. Ispitanika % 46 13 32 4 4 96 97 193 47. nisu mogla ni da se sete da je tako ne‰to potrebno raditi na stranim trÏi‰tima. Zakljuãak je jasan: Preduzeça iz Srbije. Moguçi pozitivni efekti takvih investicija tek se mogu oãekivati na domaçem trÏi‰tu sada. su priliãno zabrinjavajuçe.3 4. âak. Marketin‰ki faktori izvoza i izlaska na strano trÏi‰te Marketin‰ka orjentacija u poslovanju. odgovori su u priliãnoj meri skuãeni na mali broj alternativa. kada je potcenjen. jednostavno nemaju marketin‰ke motive za izlazak na strano trÏi‰te. uop‰te odgovorio na ovo pitanje. Strane kompanije. uredno su pripremale i realizovale svoje marketin‰ke planove i budÏete. odrÏavao se pre svega zahvaljujuçi stranim klijentima. nedostatak marketin‰ke orijentacije u nastupu na domaçem trÏi‰tu. Nadalje. s tim da velika preduzeça imaju mnogo manji manevarski prostor u tom pogledu po‰to njihovi kapaciteti znaãajno prevazilaze potencijal trÏi‰ta Srbije. oni su nesumnjivo odraz razmi‰ljanja u preduzeçima. ali je omoguçilo marketin‰koj infrastrukturi u Srbiji (agencije. na domaçem trÏi‰tu.0% inputi spolja. na uvođenje novih proizvoda i sl. Iako paradoksalno. Veliki broj marketin‰kih agencija.0% 6. Prvi utisak iz ove tabele je da je veoma mali procenat anketiranih (samo 10. Imajuçi u vidu da su odgovori dati na otvoreno pitanje.0% 13.2.0% 32. bez sugestija.88%). Takvo tro‰enje u uslovima netrÏi‰ne ekonomije je bilo uzaludno. nauãene na rad u trÏi‰nim okolnostima. navođenja 46 13 1 32 5 6 100 % 46. Pri tome. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 195 . Rezultat takve nemarketin‰ke orijentacije koja je trajala u duÏem vremenskom periodu su i odgovori u tabeli 3-22. nisu razvijene u privredi Srbije. kao ostatak nekog drugaãijeg vremena do poãetka devedesetih.0% 100. marketing kao naãin razmi‰ljanja u preduzeçu nije afirmisan.2 100 1 2 4 189 193 25 25 25 100 Drugi odgovor Br. 3. Sliãno je i sa prodajnom orijentacijom. prema svim dosada‰njim nalazima.0% 5. studija za produkciju) da preÏivi na minimumu aktivnosti. Međutim.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-21: Finansijski motivi uvoza Odgovori Bez objašnjenja Sniženje troškova Povećanje zarade Dobit Niža cena Ostalo Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. kao i sama marketin‰ka delatnost.2 2. korektno je reçi da su se preduzeça u takvim okolnostima pona‰ala ekonomski racionalno i nisu mnogo investirala u marketing. Jasno je da je to posledica poslovanja u netrÏi‰nim uslovima gde marketin‰ka znanja nisu potrebna a marketin‰ki tro‰kovi predstavljaju uzaludno tro‰enje koje nema realne efekte na poslovanje preduzeça.3. Ispitanika % Ukupno Br. alternative koje su se pojavile u odgovorima. traÏe se u zemlji. 3. na planiranje marketin‰kih kampanja. imao je posledicu i na spoljnotrgovinske aktivnosti. mediji.0% 1. Preduzeça nenaviknuta na istraÏivanje trÏi‰ta. kroz izgradnju odgovarajuçih vrednosti korporativne kulture.9 13.1.5 1 33.

nedovoljno poznata kuça. ali su ipak neke od njih (Genex – GeneralExport. ãak i u okruÏenju male privrede kao ‰to je srpska). Takvih kompanija ni ranije nije bilo mnogo. kompanije iz Srbije koje Ïele da prodaju na stranim trÏi‰tima moraju to da rade “pod ki‰obranom” nekog stranog uvoznika. isto koliko za izvoznike domaçi. kljuãna poruka svih ovih marketin‰kih aktivnosti je da su one usmerene na domaçe potro‰aãe. TV spotovi domaçih proizvođaãa su povremeno snimljeni u stranim prestonicama ili ãak sa stranim akterima. Ispitanika % 9 10 1 1 21 172 193 42. Pojam brenda se odnosi na strane uvoznike koji svojim imenom omoguçuju lak‰i plasman proizvoda nabavljenih iz nepoznatih i nepro- verenih izvora snabdevanja. Domaçi brendovi su u inferiornom poloÏaju pratilaca kojima preti "istrebljenje" sa trÏi‰ta u velikom broju sluãajeva. Danas. Njujorku ili negde na dalekom istoku. Promotivni efekat i ovde predstavlja jedan od znaãajnih motiva za uvoz stranih proizvoda . Obzirom da se radi o izvozu generiãkog proizvoda (voçe) jasno je da se pojam brenda u ovom sluãaju ne odnosi niti na sam proizvod niti na brend izvoznika (mlada.3% odgovora). Energoprojekt) imale svetski brend i mogle su da se jave kao ponuđaãi robe pod sopstvenim imenom. Ovaj promotivni efekat je 196 3.oãito je da poznati brendovi podiÏu atraktivnost ponude. Međutim.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-22: Marketin‰ki motivi izvoza na strano trÏi‰te Odgovori Bez objašnjenja Promotivni efekat Trgovinske marke OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br.8 4.6 4. Kakvi se marketin‰ki motivi javljaju kada se srpske kompanije nađu u ulozi uvoznika. izvoz se u ovom sluãaju javlja kao promotivna aktivnost. nebrendirani proizvodi predstavljaju optereçenje. Veç i ovi odgovori mogu da sugeri‰u da kod domaçih potro‰aãa (ãije Ïelje i potrebe interpretiraju spoljnotrgovinske kompanije) postoji izrazita naklonost ka stranim brendovima. Nije redak sluãaj da domaça preduzeça promovi‰u svoje proizvode kao “eksportni kvalitet” ili “ostatak od izvoza”. Namera svih ovih aktivnosti je da stave do znanja domaçim potro‰aãima da se radi o međunarodno priznatim proizvodima koji imaju svoje trÏi‰te i u Parizu. Praktiãno. Najfrekventniji specifiãni razlog uvoza strane robe jeste jak brend (marka) proizvoda (39. moguçe je videti iz tabele 323. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Trgovinska marka kao motiv izvoza je navedena u sporadiãnom sluãaju jedne kompanije. Znaãajna poruka za srpsku privredu je da Srbija nema vi‰e nijednu kompaniju ãiji je brend poznat van granica zemlje i koja pod svojim brendom moÏe da plasira proizvode u inostranstvu. kao ‰to je u ovom sluãaju mali isporuãilac voça iz Srbije. tako i ovi odgovori ukazuju dosta precizno na kljuãne slabosti domaçe proizvodnje. Ova ãinjenica treba vi‰e da zabrine nego da obraduje. Kao ‰to su odgovori iz tabele 3-22 mogli da ukaÏu na introvertnu orijentaciju domaçih privrednika. dakle upravo ono ‰to je iz niza prethodnih odgovora uoãeno kao kljuãni nedostatak domaçih proizvođaãa. Iskreno priznanje anketiranih proizvođaãa je da ovaj izvoz i marketing sa prizvukom inostranosti imaju za cilj samo promotivni efekat na domaçem trÏi‰tu.9 47.8 100 Promotivni efekat je najfrekventniji specifiãni marketin‰ki motiv za izlazak na strano trÏi‰te. Strani brendovi su ãesto vrlo dobro poznati i preferirani od domaçih potro‰aãa i predstavljaju jak magnet za uvoznike i trgovce.

Ispitanika % 11 11 3 1 2 28 165 193 39. SuÏeno trÏi‰te je prvi po znaãaju specifiãni push faktor (22. I u ovom sluãaju treba primetiti da je mali. Motivi "izbacivanja" veç deluju na trÏi‰tu Srbije. iako intuitivno oseçaju da imaju trÏi‰ni problem. ‰to su takođe sporadiãno navođeni razlozi uvoza stranih proizvoda. posebno su upoređeni motivi "izbacivanja" sa domaçeg i "privlaãenja" sa stranog trÏi‰ta.0% podrÏan kako kvalitetom proizvoda tako i njegovim dizajnom. kako je ovaj proces bio oteÏan tokom sankcija UN. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 197 . moglo bi se oãekivati.6% 100. preduzeçima je obiãno potreban neki jasan signal sa domaçeg trÏi‰ta da na njemu nema vi‰e moguçnosti za rast. ne‰to vi‰e od treçine te traÏnje. Smanjena kupovna moç domaçe traÏnje (12. Motivi izbacivanja (push) U razmatranjima motiva izlaska na strana trÏi‰ta.3 10. Neki koji su preÏiveli. veçina privrednika zapostavlja strate‰ke (marketin‰ke) probleme i o njima nema izgrađen stav. u poređenju sa navođenjem marketin‰kih motiva izvoza na strana trÏi‰ta.6 7. privatna preduzeça tek treba da dođu u priliku da osete granice potencijala domaçeg trÏi‰ta. o ãemu svedoãe brojnost i raznovrsnost motiva izvoza "prinudne" prirode. Push faktori (izbacivanja).6% 7. kao uticajne snage za iniciranje domaçih preduzeça da se opredele za spoljnotrgovinski nastup.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-23: Marketin‰ki motivi uvoza robe sa stranih trÏi‰ta Odgovori Bez objašnjenja Jake marke Promotivni efekat Formiranje celovite ponude Kvalitet Dizajn Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. vi‰e utiãu na mala i nerazvijena preduzeça. Mala. baveçi se hitnim stvarima. srpskih preduzeça na strana trÏi‰ta.1% 3.3 39.3% 10. Da bi se u takav poduhvat upustila. uradili su to samo tako ‰to su prona‰li nova trÏi‰ta. SuÏeno trÏi‰te za takve proizvođaãe predstavlja problem koji je mnoge od njih veç do sada odveo u steãaj. Preduzeça iz stare SFRJ su bila projektovana kapacitetom na potencijal trÏi‰ta zemlje od 20 miliona stanovnika i sada jednostavno. Marketin‰ki motivi trenutno nisu u fokusu paÏnje srpskih preduzeça.1.3. 3. Stoga. ne doãekav‰i ‰ansu da koriste prednosti otvaranja granica. iz ranijeg perioda "preÏivelih". ostvarivanje zarade ili mirno poslovanje za‰tiçeno od stranih konkurenata. imaju unutar granica nacionalnog trÏi‰ta. Međutim.5%) i to çe biti trajni. koji su izloÏeni u tabeli 3-24.1 1 100 100 Drugi odgovor Br. iako ne‰to veçi broj odgovora anketiranih. Veçinu muãe egzistencijalni finansijski problemi i problemi organizovanja operativnih aktivnosti.7 3. uvek se preduzeça s mukom odluãuju da potraÏe zaradu na stranom trÏi‰tu. mnoga preduzeça su veç propala.7%) je faktor sa kojim su se veç susrela sva preduzeça u Srbiji.3% 39.3. Ispitanika % Ukupno Br. navođenja 11 11 3 1 2 1 28 % 39. van granica Srbije. U prvim fazama razvoja internacionalizacije poslovanja. 3.7% 3. kakva su srpska. strukturni faktor "guranja" onih.

Ovo je navelo neke preduzetne proizvođaãe koji su ãak u granicama biv‰e drÏave bili mali i apsolutno lokalno orjentisani. Velika konkurencija do skora nije bila znaãajan faktor guranja domaçih preduzeça u inostranstvo. Ïive u zabludi koju çe strana konkurencija brzo razbiti. To vaÏi i za prigovor koji se odnosi na cene. sa malog nacionalnog trÏi‰ta na veliko. liberalizacija spoljnotrgovinskog zakonodavstva ubrzo nakon promene reÏima 2000. Nedostatak proizvoda (proizvodnih inputa) na domaçem trÏi‰tu je jedan od kljuãnih razloga za uvoz (ovom faktoru pored 16. Ispitanika % 38.8 12. godine. U narednom periodu. oãigledno domaçi potro‰aãi ne mogu da plate. ograniãenom trÏi‰tu).0 Drugi odgovor Br. Posebno se ovo osetilo na trÏi‰tu roba svakodnevne potro‰nje i delom u oblasti mode i aparata za domaçinstvo.3% 4. Međutim.8 2.4 1. I za ovakvo pona‰anje ima mnogo razloga. tako da se i drÏava javlja kao slab i nemoçan kupac na trÏi‰tu. ali i na trÏi‰tu proizvodnih inputa. Po tom osnovu su i javni prihodi.0% 2.0% Proseãna zarada ispod 200 EUR u duÏem vremenskom periodu znaãajno ograniãava potencijal srpskog trÏi‰ta.8 1. kupce potraÏe van granica Srbije.3% 2.3% 10.5 1.4 2. koje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .7 22.0 2. ograniãenja domaçeg trÏi‰ta "guraju" i uvoznike sa domaçeg trÏi‰ta da u inostranstvu potraÏe nove izvore snabdevanja.5 1.2 100. koji oznaãava slabu ponudu na malom.4 8. Kombinovano jaãanje ovih faktora "gura" sve vi‰e preduzeça iz Srbije.7% 4. globalno međunarodno trÏi‰te.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-24: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv izvoza Odgovori Prvi odgovor Br.3% 1. moÏe se oãekivati dalje jaãanje konkurencije na domaçem trÏi‰tu i to obrnuto proporcionalno kretanju kupovne moçi.58% direktnih pripada i 1. da usled znaãajno redukovane domaçe traÏnje. Međutim. Proizvođaãi koji oãekuju da çe se njihovo stanje popraviti sa rastom Ïivotnog standarda u zemlji. a samim tim i javni rashodi niski.2% od odgovora "malo trÏi‰te".7% 1.4 4.3% 1. Ispitanika % Ukupno Br.0% 13. praktiãno je dovela veçi broj stranih konkurenata i naru‰ila ustaljene pozicije domaçih preduzeça.7% 1.0% 100. Ostali faktori guranja sa domaçeg trÏi‰ta se javljaju sporadiãno i predstavljaju varijacije navedenih i opisanih sila.3% 21. Nedostatak poslova i nedostatak sredstava su praktiãno posledica suÏavanja trÏi‰ta i nedostatka kupovne moçi. I građani kao potro‰aãi i mnoga preduzeça u 198 3. navođenja 27 2 3 10 16 1 8 1 1 2 1 3 75 % Bez objašnjenja 27 Nedostatak poslova 2 Nedostatak sredstava 2 Smanjena kupovna moć domaće tražnje 9 Suženo tržište 16 Visok porez 1 Velika konkurencija 6 Naplata u robi 1 Loš kadrovski potencijal 1 Cene 2 Nesolventnost 1 OSTALO 3 Uzorak 71 Bez odgovora 122 Total 193 1 1 25 25 2 50 4 100 36.

22 1. ali i na usluge (fran‰ize marketin‰kih agencija.nekvalitetniji domaći proizvodi Visoka domaća cena Neizgrađenost bankarskog sistema Loš životni standard Vezanost nabavke OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Prvi odgovor Br. filijale stranih banaka.02 9. navođenja 35 1 33 8 3 1 1 1 2 85 % 41.2% 38. Situacija u Srbiji je bila utoliko ozbiljnija kada se ima u vidu i ãinjenica da su prekinuti kanali snabdevanja iz biv‰ih jugoslovenskih republika.0 privredi Srbije su sa olak‰anjem doãekali otvaranje granica i priliv strane robe.44 1. Glad za robama (i uslugama) na tako oskudnom trÏi‰tu je bila velika. ponekad i subvencionisanim (u matiãnoj zemlji) prodajnim cenama vrlo brzo oborila nivo mnogih cena na domaçem trÏi‰tu. Inex i Univerzal.15% anketiranih preduzeça da se odluãe za uvoz. Građani su dobili moguçnost izbora ili. uvoz poznatih brendova robe ‰iroke potro‰nje predstavlja na trÏi‰tu biv‰e Jugoslavije dobar biznis na kome su narasle i nekada‰nje velike kompanije kao ‰to su bile Genex.22 2. ‰to je i bio jedan od kljuãnih uzroka niske inflacije (rast jednih cena je bio kompenzovan obaranjem drugih). slab kvalitet domaçih proizvoda je motivisao 4.33 33.68 1.2% 1.44%) iako je to bio jedan od ãesto navođenih razloga uvoza u trenutku liberalizacije. moguçnost redovnog snabdevanja proizvodima na koje su navikli. Uvozno zavisna privreda je dobila priliku da se snabdeva redovnim putem inputima za proizvodnju i poslovanje.76 2. mnogi proizvođaãi su preÏivljavali tako ‰to su neracionalnosti naplaçivali od svojih kupaca. Ostali faktori podsticaja uvoza nisu toliko znaãajni i sistematiãni da bi se mogao dati određeniji komentar. Kvalitet uvoznih proizvoda tj. Na zatvorenom trÏi‰tu.2% 1. i sl. Jo‰ od poãetka 70-ih godina. U ovaj kvalitet.). Strana konkurencija je u kratkom periodu sa redovnim. revizorskih kuça.4% 3.33 3 100.44 100. Visoke domaçe cene vi‰e ne predstavljaju znaãajan faktor podsticanja uvoza (2. Ispitanika % Ukupno Br. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 199 .33 Drugi odgovor Br. Iako su ove kompanije za‰le duboko u opadajuçu fazu Ïivotnog ciklusa. Uvoz je do‰ao kao olak‰anje i re‰enje (jednog) problema. Ovo se odnosi i na robe. uprkos ograniãenoj kupovnoj moçi.5% 1.8% 9. Ispitanika % 35 1 32 8 2 1 1 2 82 111 193 42. Sa velikom dozom izvesnosti se moÏe pretpostaviti da je ovaj faktor i mnogo znaãajniji nego ‰to to sugeri‰u dobijeni odgovori.2% 2. takođe. sem funkcionalnih karakteristika.2% 1. dana‰nji brzorastuçi privatni biznisi se takođe najveçim delom oslanjaju na uvoz i distribuciju stranih poznatih brendova na trÏi‰tu Srbije. ulazi i snaga brenda. 3.4% 100.22 39.0 1 33.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-25: Ograniãenja domaçeg trÏi‰ta kao motiv uvoza Odgovori Bez objašnjenja Malo tržište Nedostatak proizvoda (i sirovina) na domaćem tržištu Kvalitetniji strani .0% 1 1 33.

koji je ovde zalutao. reã je o nedostatku obrtnih sredstava. Kada je reã o uvoznoj strani. bez obzira na to ‰to se ne mogu smatrati za statistiãki znaãajne.7 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . vidljivo ne‰to sasvim suprotno. Ona je kombinovana sa tipiãnim push faktorom. u ovom sluãaju direktna posledica problema na domaçem trÏi‰tu. Međutim. Vrlo ãesto domaçe kompanije gube trÏi‰te zbog slabe logistike. Tumaãenje ova dva faktora je jasno: mala privreda Srbije ne moÏe da obezbedi ponudu kakva se oãekuje i prirodno je da se deo traÏnje mora zadovoljiti iz stranih izvora. nakon svih prethodno postavljenih pitanja gde je i kreativnost anketiranih veç u dobroj meri iscrpljena. iznenađuje mali broj odgovora. Lista navedenih faktora privlaãenja je zapravo lista tipiãnih faktora guranja sa domaçeg trÏi‰ta (push motivi). i ovom prilikom.6 7. Ispitanika % 15 2 3 1 3 1 1 2 28 165 193 53. Međutim. a to je ponuda koja ne postoji kod nas. kao motiv izvoza. Pri tome. koje su sada u prilici da prevaziđu uzimanjem robnih kredita (produÏen rok plaçanja ili uzimanje poluproizvoda na doradu) kroz saradnju sa stranim kompanijama. Bolja ponuda stranih proizvođaãa je kljuãni argument koji privlaãi domaça preduzeça da vr‰e nabavku iz inostranstva. Isti je sluãaj sa odgovorom nedostatak sredstava.6 10. iako vrlo retko. kada je utvrđeno da srpska preduzeça jo‰ uvek nisu vođena trÏi‰nim ‰ansama i potrebama.4.1. ‰to se moÏe agregirati u stavu: jedina privlaãnost stranih trÏi‰ta je ta ‰to izgledaju manje neprijateljski nego domaçe trÏi‰te. mada se to moÏe objasniti i mestom ovog pitanja u upitniku. ovde je jo‰ situacija pojaãana ãinjenicom da su odgovore davali proizvođaãi. Komentari tipa "neefikasni domaçi dobavljaãi" ukazuju da nije samo kvalitet proizvoda presudan. Iz liste navedenih motiva koji bi trebalo da ukaÏu na neke privlaãne strane inostranih trÏi‰ta je. Tabela 3-26: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv izvoza Odgovori Prvi odgovor Br.1 10. međutim. Motivi privlaãenja (pull) Na pitanja ‰ta ih privlaãi na stranim trÏi‰tima. jasno je i iz ovih odgovora da je privlaãnost stranih trÏi‰ta. faktori koji se sporadiãno javljaju deluju upozoravajuçe. Ispitanika % 1 1 4 2 1 1 10 183 193 10 10 40 20 10 10 100 Bez objašnjenja Nedostatak poslova Nedostatak sredstava Smanjena kupovna moć domaće tražnje Suženo tržište Visok porez Velika konkurencija OSTALO Uzorak Bez odgovora Total Bez objašnjenja Obaveštenost naših ljudi u inostranstvu Bolja ponuda stranih proizvođača Ponuda koja ne postoji kod nas Efikasnost poslovanja OSTALO Uzorak Bez odgovora Total 200 3. domaçi privrednici su odgovarali mnogo restriktivnije i ređe. Ponavlja se komentar vezan za marketin‰ke motive.3. SuÏeno trÏi‰te se javlja.6 3.6 7.7 3. U njihovom sluãaju.Konkurentnost privrede Srbije 3.1 100 Tabela 3-27: Privlaãnost stranog trÏi‰ta kao motiv uvoza Odgovori Prvi odgovor Br. On direktno korespondira gore navedenim motivom "niska kupovna moç na domaçem trÏi‰tu".

a na stranom su gotovo potpuno nemoçni i neprimetni. To se najbolje moÏe videti iz tabele 3-28 u kojoj su prikazani odgovori na zahtev da se oceni imidÏ (ugled marke) svog proizvoda na domaçem trÏi‰tu.2. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 201 . ãetvrtina anketiranih je svoj brend ocenila najvi‰om ocenom (proseãna ocena je 5.00 3. âak prisutni etnocentrizam i talas nacionalizma u protekloj deceniji nisu znaãajnije poljuljali poziciju poznatih brendova kao ‰to su Coca Cola ili McDonald's. a najãe‰ça. Status stranih i domaçih marki Domaçi proizvodi. vlasnici nasleđenih ili svojeruãno kreiranih brendova ne gaje u svojim razmi‰ljanji- Tabela 3-28: Ocena imidÏa sopstvenog proizvoda u odnosu na konkurente na domaçem trÏi‰tu Ocenite imidž (ugled marke) Vašeg proizvoda na domaćem tržištu.59 4.42 6. Odnos domaçih i stranih proizvoda 3.62 18. u poređenju sa domaçom i stranom konkurencijom. ma takvu sklonost ka stranim brendovima.76 7. posleprodajnih usluga i sl. a zatim tehnika i dokumenata spoljnotrgovinskog prometa i sliãnih oblasti.44 27.3. Otuda je njihov optimizam opravdan.38 100. u poređenju sa domaćom i stranom konkurencijom Slab 1 2 3 4 5 6 7 Broj odgovora Ukupan uzorak Procenat Kumulativni procenat Odličan Uzorak Bez odgovora Total 5 8 11 34 36 37 50 181 12 193 2. kada ne bi bila poznata sledeça ãinjenica: najveçi broj maksimalnih ocena su dali uvoznici poznatih stranih proizvoda.93 72.78 19.62 100.26% anketiranih ocenilo svoje brendove ispodproseãnom ocenom.04 51.2. domaçi privrednici. domaçi proizvodi u odgovorima onih koji o njima brinu dobili su veoma visoke ocene imajuçi u vidu stanje na domaçem trÏi‰tu. moÏe se oãekivati sa sigurno‰çu da bi takve edukacije imale za koga da se odrÏe.26 32.91 93.3.89 20.65 19. Međutim.08 18. maksimalna ocena 7). 3. Nasuprot tome.2.1. od 1 do 3. Optimizam koji pokazuju domaçi privrednici bi mogao biti stavljen pod ozbiljnu sumnju. imaju po pravilu slabiju trÏi‰nu poziciju u odnosu na poznate svetske brendove u oãima domaçih potro‰aãa.70 17.15 5. prema razliãitim istraÏivanjima potro‰aãa. Sopstveni.18 13.17 25. S obzirom na nivo poznavanja marketinga i finansija.22 100.78 6. Samo je 13.00 2. Takve sluãajeve drÏava svojom politikom ne moÏe da predupredi sem ulaganjem u edukaciju i ‰kolovanje privrednika. a problem koji ima srpska privreda jo‰ jednom apostrofiran: domaçi brendovi imaju ozbiljan problem sa poznatim stranim markama i na domaçem trÏi‰tu.Konkurentnost privrede Srbije naãina obrade kupaca.00 2.76 4.

7%) 8 20 30 40 50 60 70 80 202 3. i to uglavnom kroz uvozne proizvode. Ipak. Jedan od zadataka buduçe ekonomske politike çe biti da privuãe strane kompanije na trÏi‰te Srbije i da se broj ovakvih proizvoda poveça. prema ovoj anketi.4%) 32 (16. Najintenzivnija konkurencija uvoznih proizvoda ili proizvodnje pod stranom markom u zemlji se javlja.6% anketiranih). ovo povoljnija situacija). Anketirana preduzeça su procenjivala sa kakvim se konkurentima susreçu na domaçem trÏi‰tu i rezultati su prezentirani u grafikonu (slika 3-4). Odnos domaçih potro‰aãa prema stranim proizvodima delimiãno zavisi i od sposobnosti domaçih preduzeça da te potro‰aãe zainteresuju za svoje proizvode. u oblasti autodelova (3.1% anketiranih) a zatim voça i konfekcije i trikotaÏe (po 2.Konkurentnost privrede Srbije 3. Stavovi potro‰aãa prema stranim proizvodima Pretpostavke o odnosu potro‰aãa prema stranim proizvodima su dvojake. Jo‰ uvek.1%). S druge strane. istraÏivanja domaçih potro‰aãa u vi‰e navrata u pro‰losti ukazuju na to da domaçi potro‰aãi vole strane brendove. istraÏivanja etnocentrizma ukazuju da bi se moglo oãekivati preferiranje domaçih brendova kod nekih segmenata potro‰aãa.8%) 21 (11. Takođe. moÏe se osetiti i konkurencija u oblastima ostalih proizvoda ‰iroke potro‰nje.4 = 62. i ta istraÏivanja su pokazala da je etnocentrizam potro‰aãa u Srbiji na niÏem nivou nego u okolnim zemljama.3. sa aspekta makroekonomije. S jedne strane. Tek 1/5 anketiranih oseça konkurenciju strane ponude. najveçi broj domaçih privrednika ne oseça znaãajnu stranu konkurencije.2. trendove u potro‰nji i razlikuju ponudu prema tome da li zadovoljava ova njihova oãekivanja ili ne. U tom svetlu çe biti razmotrene i sledeçe ocene domaçih privrednika.2%) konkurencija iz uvoza veliki broj domaćih konkurenata nekoliko domaćih konkurenata jedan dominantni domaći konkurent nema konkurencije ili je neznatna 0 10 11 (5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Mali broj anketiranih oseça konkurenciju stranih kompanija koje posluju u Srbiji (iako je. modu.7 + 27. preduslov za skretanje paÏnje potro‰aãa.8%) 66 (34. Razvijenost marketinga je. Polovina anketiranih ocenjuje da posluje na konkurentskom trÏi‰tu na kome se takmiãi sa veçim brojem domaçih konkurenata (34.1%) 52 (27.2. zajedno sa razvijeno‰çu proizvodnje. Slika 3-4: Karakter konkurencije sa kojom se preduzeça suoãavaju na domaçem trÏi‰tu strane kompanije koje posluju u zemlji (4.

Nerazvijenost marketinga. devijacija Srbija prosek Stepen brige za potrošače Kontrola nad prodajom u inostranstvu 1 2 3 4 5 6 7 3.Konkurentnost privrede Srbije Op‰ta razvijenost marketinga na srpskom trÏi‰tu je lo‰e ocenjena od strane privrednika. ocenjeni su nivo brige za potro‰aãe i kontrola prodaje na stranom trÏi‰tu (slike 3-5 i 3-6). godine pa nadalje. Na ovaj naãin. dev. bez udara konkurencije. ali sa druge.3. Takva tendencija se moÏe oãekivati i ubuduçe.2. Međutim.8) dodatno potvrđuje relativna saglasnost odgovora anketiranih (st.=1. Iz ovih razloga. se sve vi‰e obraçaju posrednicima u nadi da çe preko njih plasirati svoje proizvode. Stoga. jo‰ jedan deo dodate vrednosti se preliva iz privrede Srbije i smanjuje se vrednost ostvarenog izvoza.4). u kakve uglavnom spadaju srpski proizvođaãi. srpska privreda do sada nije imala takva istraÏivanja. Velikim preduzeçima je sve teÏe prodavati i mali snabdevaãi. tek malo bolje od op‰te razvijenosti marketinga. 3. privreda Srbije ima paradoksalnu potrebu: s jedne strane da ‰titi konkurenciju. U takvim uslovima. Na Ïalost. a drugi deo kontroli‰u eksport import preduzeça. ukazuje na naviku da se prodaje na domaçem za‰tiçenom trÏi‰tu. a nisku ocenu (2. Odnos stranih potro‰aãa prema domaçim proizvodima Ocenu domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima treba da daju sami potro‰aãi na tim trÏi‰tima. da ima narasla i moçna preduzeça koja çe moçi da se ukljuãe u svetsku utakmicu. Vrlo slabo. treba dati jednu od kljuãnih preporuka ove studije: za potrebe zain- Slika 3-5: Ocena razvijenosti marketinga u srpskim preduzeçima Razvijenost marketinga st. Ovu sliku potvrđuju i ocene brige za potro‰aãe. Druga istraÏivanja takođe svedoãe o zadovoljstvu koje izaziva ru‰enje starih monopola na trÏi‰tu Srbije. pre dalje analize. Nivo brige za potro‰aãe je porastao sa liberalizacijom privrede i porastom konkurencije. oslabljena preduzeça marketing tretiraju kao nepotreban tro‰ak. Izvozom se bave domaçe kompanije: proizvođaãi uglavnom samostalno izvoze. Posle mnogo godina.3. kada je privreda Srbije izolovana i kada je u roku od desetak godina razvijena marketin‰ka praksa retardirala. marketing i građenje odnosa sa potro‰aãima ponovo postaju znaãajni za preduzeça u Srbiji. u sve veçem obimu se kao organizatori izvoza iz Srbije javljaju strana preduzeça (posebno se to moÏe naslutiti u koÏarstvu i tekstilnoj industriji). Prava je ‰teta ‰to je napravljena pauza od 1991. po direktnom priznanju direktora preduzeça. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 203 . imajuçi u vidu rast koncentracije svetske privrede.

ali saglasnost njihovih odgovora nije potpuna. Imidž (ugled marke) vašeg proizvoda na domaćem tržištu. da je taj izvoz na granici isplativosti. i gde preovlađuju ocene između 2 i 3. s poãetka ove taãke. od domaçih privrednika je traÏeno da ocene imidÏ (ugled) svojih proizvoda na sedmostepenoj skali (od 1=slab do 7=odliãan).‰to znaãi da nisu ni posebno atraktivni kao proizvodi. Mnogo privrednika je odgovorilo na ovo pitanje. delimiãno i kao posledica prethodnog stava. potpuno dovodi u sumnju prethodno izreãeno uverenje o solidnom pozicioniranju domaçih brendova na stranim trÏi‰tima.) za njihovu kupovinu. Ipak. Najãe‰çe se. moÏe zakljuãiti. O tome svedoãi i aritmetiãka sredina. nego potvrdu percepcija stranih klijenata i potro‰aãa. stav o neophodnosti istraÏivanja stranih trÏi‰ta.48 5 1. jo‰ vi‰e dobija na znaãaju. u poređenju sa domaćom i stranom konkurencijom 181 12 5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ali jo‰ vi‰e i modus (najãe‰ça vrednost). u poređenju sa konkurencijom 181 12 4. pre svega. je ocenjena neutralno.‰to znaãi da nema nikakvog sniÏavanja rizika kod potro‰aãa koji biraju te brendove. Naime.79 Uzorak Bez odgovora Aritmetička sredina Modus Standardna devijacija 182 11 4. • Uprkos naznaãenoj opreznosti. imidÏ domaçih brendova na stranim trÏi‰tima je ocenjen kao zadovoljavajuçi. • Isplativost izvoza. U narednom tekstu. ovakav stav se moÏe staviti pod realnu sumnju.08 5 1. u marketin‰koj i menadÏerskoj osposobljenosti domaçih preduzeça.2) . moguçe je iz ovih odgovora razumeti sledeçe stavove: • ImidÏ sopstvenih brendova proizvoda je bolje ocenjen na domaçem trÏi‰tu nego na stranom trÏi‰tu gde se najvi‰e izvozi.6 Imidž (ugled marke) domaćih proizvoda iz Vaše branše na stranom tržištu gde se najviše izvozi.8) . To moÏe biti jedan od najkonkretnijih doprinosa jaãanju izvozne konkurentnosti. Na ovu temu je bilo interesantnih odgovora anketiranih. Stoga. Veç prvi pogled na grafikon na kome nema nijedne ocene koja dolazi do vrednosti 4 (sredina skale). vrlo je te‰ko razumeti da su nadproseãno ocenjeni brendovi koji su: • Slabo brendirani (2. On pre predstavlja izraz uverenja domaçih preduzeça da treba da opstanu (i da izvoze). koja je u sluãaju ocenjivanja na domaçem trÏi‰tu maksimalna (7). iz vrednosti modusa 5. Ove pretpostavke se nalaze. • Ispod proseãno dizajnirani (3. Obzirom na sklonost ka racionalizaciji veç donetih odluka.Konkurentnost privrede Srbije teresovanih izvoznika veoma je korisno uraditi preliminarna trÏi‰na istraÏivanja i to uz pomoç drÏavnih organa ili u njihovoj organizaciji. U narednim pitanjima (tabela 329). Ovakav stav o imidÏu domaçih Tabela 3-29: Ocena imidÏa domaçih proizvoda (brendova) Da li se prodaja vaših proizvoda na stranim tržištima isplati? brendova je vrlo optimistiãki. kao ‰to nema ni socijalnih motiva (prestiÏ i sl. o ãemu svedoãe primetne standardne devijacije.76 204 3. Ocene marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu su prikazane u narednom grafikonu (slika 3-6). biçe testirane neke pretpostavke za uspe‰an nastup i plasman domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima.2 7 1.

Ocena 2.4). po sopstvenom priznanju. logistiãkih pogodnosti. vrednost 7 oznaãava jedinstvene proizvode koji su rezultat ili vrhunskog marketinga ili jedinstvenih procesa proizvodnje (ili i jednog i drugog). Sama priroda konkurentske prednosti je u sluãaju proizvoda iz Srbije ocenjena vrlo nisko. bez dodatnih usluga. Slika 3-6: Ocene elemenata marketinga srpskih preduzeça u inostranstvu Priroda konkurentne prednosti Prisustvo lanca vrednosti Stepen brendovanja Srbija prosek st dev.5 ukazuje da se domaça preduzeça i dalje oslanjaju na jeftinu radnu snagu i domaçe prirodne resurse. marketin‰ke podr‰ke i sl. procesa i tehnologija. Prema priznanju domaçih privrednika.8) . Razvoj nove tehnologije i inovacija je ograniãen (2. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 205 . Prostor za inovacije Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda Nivo razvoja procesa proizvodnje Obim regionalne prodaje Zastupljenost na stranim tržištima 1 2 3 4 5 6 7 3.8) i domaçe kompanije nisu sposobne.Konkurentnost privrede Srbije • Malo vredni (2. Slabu sliku spoljnotrgovinskog marketinga upotpunjuju lo‰e ocene srpskih privrednika koje su dali sopstvenim aktivnostima na ciljnim trÏi‰tima: • Izvoz je usmeren na mali broj trÏi‰ta. To rezultira i najniÏom ocenom na ovom grafikonu koja se odnosi na nivo razvijenosti procesa proizvodnje (2.4).kod proizvođaãa i distributera koji priznaju malo prisustvo lanca vrednosti u svom radu i orijentaciju na samu proizvodnju. reprezentativni) proizvodi su daleko od toga. ‰to se vidi iz niske ocene zastupljenosti na spoljnim trÏi‰tima (2. za sopstveno osvajanje novih proizvoda. Daleko na drugom kraju skale. njihovi izvozni (dakle.

Jo‰ jedan faktor moÏe da utiãe na kvalitet ponude preduzeça . Preduzeça koja ne brinu o svojim kupcima ne mogu da oãekuju da kupci preferiraju njihove Slika 3-7: kvalitet menadÏmenta u preduzeçima Edukacija zaposlenih proizvode i usluge u uslovima konkurentnog trÏi‰ta.3. Umesto toga. nego prethodno razmatrani Voljnost da se delegiraju nadležnosti Način stimulisanja zaposlenih Srbija prosek st dev. Na osnovu prezentiranih ocena marketinga nije moguçe oãekivati dobru prihvaçenost domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima. posmatrajuçi predstavljenu grupu parametara. ali je jo‰ uvek ispod proseãna ocena. Ovom anketom su detaljno ispitane karakteristike menadÏmenta preduzeça kao kljuãnog faktora internih sposobnosti i kreiranja konkurentske prednosti.Konkurentnost privrede Srbije Uspe‰niji izvozni marketing zahteva da se vr‰i "proboj" na nova trÏi‰ta. • Obim regionalne prodaje je skroman i ocenjen je ocenom 3. Profesionalni menadžment Kvalitet škola za menadžment Efikasnost upravnih odbora Uticaj Interneta na poslovanje Praksa zapošljavanje i otpuštanja Propisi o radu Saradnja u odnosima izmedju radnika i poslodavaca Koliko sindikati doprinose produktivnosti Zarade i produktivnost 1 2 3 4 5 6 7 206 3. Kvalitet menadÏmenta je ocenjen bolje. utisak je da je prodaja prisutna na onim trÏi‰tima gde prodaju inicira strani partner. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Ocene na donjem grafikonu (slika 3-7) govore o tome kako srpski privrednici ocenjuju kvalitet menadÏmenta u svojim preduzeçima.interne sposobnosti. ‰to je najvi‰a ocena na ovom grafikonu.

njihova uloga je znaãajno umanjena u odnosu na prethodni period. dosta kritiãno. 4. ne‰to vi‰om ocenom je ocenjen rad upravnih odbora. slika efikasnosti menadÏmenta u srpskim preduzeçima nije tako povoljna. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 207 .3). Profesionalnost menadÏmenta. je ocenjen ispod proseãnom ocenom (3. Jedan od napora koji bi mogli u narednom periodu da preduzmu i drÏavni organi. kao i kontrolu ãlanova upravnih odbora. Vrlo niskim ocenama su ocenjeni naãin stimulacije i spremnost na delegiranje autoriteta (obe ocene su 2. sami menadÏeri nisu ba‰ povoljno ocenili. i edukacija zaposlenih (2. preduzeça koja se znaãajno razlikuju po upotrebi raãunara i Interneta u svakodnevnom poslovanju.6). prema ocenama menadÏera. menadÏeri koji se trude da gaje dobre odnose sa radnim kolektivom. Uticaj interneta na poslovanje. imajuçi u vidu dobre odnose zaposlenih i radnika. Poredeçi ove dve ocene. U brojnim tradicionalnim kompanijama. oãigledno. koriste se razliãiti usluÏni sajtovi. Internet je i dalje samo ezoteriãna tema razgovora (pozitivno ili negativno orjentisanih). UvreÏeno je mi‰ljenje da su ovi organi upravljanja pod kontrolom menadÏmenta kompanija. ali uz znaãajnu disperziju odgovora (st. MoÏe se komentarisati u ovom sluãaju da su ocene ãak i stroÏije nego ‰to objektivna situacija nalaÏe. Primer za to je vrlo fleksibilno radno zakonodavstvo koje zaista izlazi u susret potrebama menadÏera da fleksibilno odluãuju o zapo‰ljavanju i otpu‰tanju. pre svega zahvaljujuçi drobljenju nekada jedinstvenog i moçnog Saveza sindikata. Međutim. vrlo nerado koriste sve moguçnosti koje im zakon pruÏa. Takođe. pretraÏivaãi i sl.1 i 3. Pri tome. 2. oni bolje funkcioni‰u nego operativni menadÏment preduzeça. Takođe.8). Razjedinjeni i ãesto vrlo konkurentni sindikati u najveçem delu privrede nemaju realnu pregovaraãku moç. kvaliteta propisa o radu i saradnje menadÏera i zaposlenih (4. Ovaj stav je izraÏen kroz srednje visoke ocene prakse zapo‰ljavanja i otpu‰tanja. Uticaj sindikata na produktivnost i uticaj zarada na produktivnost su ocenjeni slabijom ocenom nego uticaj Interneta (3. ocene kvaliteta ‰kola za menadÏment treba ostaviti za neki kasniji period. Manji broj naprednih kompanija redovno koristi e-mail kao sredstvo komunikacije između geografski udaljenih poslovnih jedinica i prenosi na taj naãin ãak i operativne finansijske i komercijalne podatke. plaçanje zaposlenih na osnovu performansi i upravljanje karijerom na bazi sistematski praçenih rezultata.3. ·to se sindikata tiãe. edukacija i stimulacija zaposlenih 3.Konkurentnost privrede Srbije kvalitet marketinga. ali i brojna preduzeça iz ove bran‰e treba da bude ‰irenje Internet kulture i osnovnih znanja kroz seriju obrazovnih sadrÏaja. vi‰e zabrinjava nedovoljan uticaj stimulativnih sistema kompenzacije u preduzeçima. Međutim.2 i 3. Na drugoj strani. Na trÏi‰noj sceni su prisutna. međutim. Otuda i nedovoljna motivisanost zaposlenih za podizanje poslovnih (i izvoznih) performansi preduzeça.8).0). dev. u ovim kompanijama se informacije traÏe preko Interneta. te‰ko je proceniti na koju vrstu ‰kola za menadÏment ispitanici misle: univerzitetske institucije gde se tradicionalno ‰koluju menadÏeri ili privatne ‰kole za menadÏment. ãak preko sredstava masovnih komunikacija i podelu kaseta / CD-ova instruktivne sadrÏine. Obzirom da je ova oblast obrazovanja u intenzivnom previranju (uãestalo osnivanje novih ‰kola za menadÏment).3). Iako ove ocene mogu izgledati povoljno. Jo‰ su u domaçim preduzeçima malo prisutni bonusi menadÏera. srednju ocenu su dobile i ‰kole za obrazovanje menadÏera.

3 izvoznika mesa i jo‰ 6 izvoznika drugih poljoprivrednih proizvoda. Preduzeça koja slabo posluju ne mogu da isplate dobre plate zaposlenima niti da investiraju u njihovo ‰kolovanje. Sumirajuçi nalaze o oceni domaçih proizvoda na stranim trÏi‰tima zakljuãak je da domaçi privrednici nemaju realnu sliku o imidÏu koji njihovi brendovi imaju u oãima stranih kupaca. Sumirajuçi ocene menadÏmenta u srpskim preduzeçima. preduzeça u Srbiji moraju da unaprede kvalitet menadÏmenta i nivo motivisanosti zaposlenih. opaÏene su kao nepovoljne u odnosu na slovenaãke proizvode. "nisu jeftino skrpljeni proizvodi". U najboljem sluãaju. pri ãemu se iskljuãivo radi loan posao ‰ivenja gornjih delova obuçe (‰to svedoãi o niskom stupnju tehnologije grane i 3. • 3 obuçarske proizvodnje. prvi korak u upravljanju imidÏom domaçih proizvoda na stranom trÏi‰tu mora da bude istraÏivanje stranih potro‰aãa na najvaÏnijim trÏi‰tima. srpski proizvodi su ocenjeni slabije od slovenaãkih. U narednom periodu. Od 36 preduzeça koja su svetsku traÏnju za svojim proizvodima ocenila sa 6 i 7. Drugi korak moÏe biti planski napor na kreaciji i unapređenju imidÏa "made in Serbia" nacionalnog brenda ili ãak potpuno novog brenda (znaka) kvalitetnih proizvoda Srbije. ukoliko Ïele da podignu atraktivnost izvozne ponude. Treçina anketiranih vrlo povoljno ocenjuje traÏnju za svojim proizvodima ali u ovom broju preovlađuju izvoznici primarnih poljoprivrednih proizvoda. menadÏment. Optimistiãki stav o dobrom imidÏu sopstvenih proizvoda ne podrÏava stanje proizvodnje. ‰to bi moglo da ukazuje na ne‰to veçi stepen optimizma).4. ‰to dalje ukazuje na ‰umarstvo i drvnu industriju kao znaãajan izvozni sektor.2. ali i zbog op‰teg lo‰eg materijalnog stanja privrede. Aritmetiãka sredina odgovora je 4. Odnos između cena domaçih i stranih proizvoda Cene domaçih proizvoda. ne mogu doprinositi unapređenju produktivnosti. • 2 izvoznika stolica i po jedan izvoznik celuloze i drveta. Procena traÏnje za proizvodima. poslediãno. Anketiranje u okviru ovog projekta je obuhvatilo dva takva eksterna faktora koji utiãu na cene domaçih proizvoda: traÏnja za proizvodima i uticaj drÏave na cene proizvoda. nije kljuãna prepreka u poslovanju. Lo‰e plaçeni i obuãeni radnici.Konkurentnost privrede Srbije su s pravom lo‰e ocenjeni. mereni su relativni pokazatelji "vrednost proizvoda za utro‰en novac" i 208 3. Međutim.01 ‰to govori da je prosek uzorka taãno na sredini zadate skale (iako je modus 5. Na cene proizvoda utiãu mnogi faktori. ali zapravo predstavlja produkt znanja i tehnologije a ne poljoprivredne proizvodnje.3. Po oba ova pokazatelja. imajuçi u vidu da ovaj proizvod ima veze sa poljoprivredom. marketinga i menadÏmenta u njihovim preduzeçima. prisutni su: • 4 izvoznika voça (najãe‰çe maline). kakve trenutno nude na‰a preduzeça na svetskom trÏi‰tu. znaãajno varira i svi nivoi pesimizma / optimizma su ravnomerno zastupljeni. prema ocenama samih menadÏera. a rezultati njihovih procena su u tabeli 3-30. Naime. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . od kojih su samo tri proizvodi vi‰e faze prerade – ovoj grupaciji moÏemo pridruÏiti i jednog proizvođaãa semenskog materijala. od kojih neki nisu pod uticajem preduzeça. Ocenu traÏnje za svojim proizvodima su dali sami privrednici. na osnovu citirane ankete potro‰aãa u Srbiji. te‰ko je u njemu naçi osnovu za znaãajnije dodavanje vrednosti ponudi i rast konkurentnosti izvoza.

.56 26.11% anketiranih). Vi‰ak pesimista nad optimistima ukazuje na pojaãanu konkurenciju ali i kumuliranje nekih gre‰aka koje su u izvozu voça uãinjene u pro‰losti (nesinhronizovan izvoz. Velika koncentracija pesimista u metalsko-ma‰inskoj industriji.56 10.).89 74.84 12. i sl. Proizvođaãi koji imaju najvi‰e problema sa traÏnjom svojih proizvoda na svetskom trÏi‰tu (47.95 19. obojeni metali. Zajedno sa njima.56 13.56 15. • 3 izvoznika cinka i proizvoda od cinka. traktora. Kapaciteti ovih proizvođaãa su zastareli. bave se sledeçim delatnostima: • 7 proizvođaãa auto-delova (metalski kompleks) kojima moÏemo dodati dva proizvođaãa prateçih proizvoda druge struke (gume i akumulatori). kamiona i autobusa. • 6 proizvođaãa raznih vrsta repromaterijala (gumarski.). ucena i neizmirenje obaveza uzgajivaãima voça. • 4 proizvođaãa razliãitih metalskih poluproizvoda i proizvoda (lim. govori o krizi ãitavog jednog industrijskog kompleksa u Srbiji.. ka‰a.00 Kumulativni procenat 15.).00 53.17 13. elektro. • 4 proizvođaãa elektrotehniãkih finalnih proizvoda ili sklopova i delova. Od preostalih ‰est.89 13.00 Takva ponuda je vrlo tražena i lako se prodaje Bez odgovora Total obavljanju iskljuãivo radno intenzivnih aktivnosti). izazvanog krizom velikih proizvođaãa automobila.. ekseri.koÏarska i tekstilna konfekcija koja nema svoje 3. • Ukupno 10 izvoznika finalnih proizvoda..74 100. posebno onoj koja je vezana za autodelove. • 3 konfekcije (‰ivare) tekstilnih proizvoda kojima se moÏe dodati i jedan proizvođaã prediva i trikotaÏe. i jedina njihova prednost (jo‰ izvesno vreme) je prisustvo majstora koji su osposobljeni da rade i u vrlo te‰kim uslovima (sa lo‰om opremom). poljoprivrednih ma‰ina. treba izdvojiti dva izvoznika lekova. name‰taj).00 10.89 20. odnosno 26. koji su dali ocene 1 i 2.99 9. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 209 . Ostali izvozni proizvodi su transformatori.00 Ukupan uzorak 14.44 89.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-30: Ocena svetske traÏnje za proizvodima srpskih preduzeça Procenite traznju za proizvodima kakve trenutno nudite na svetskom trzistu Takva ponuda se vrlo teško prodaje Skala odgovora 1 2 3 4 5 6 7 Total Broj odgovora 28 19 25 25 37 27 19 180 13 193 Procenat odgovora 15. u krizu je upao veliki broj kooperanata koji svoje usluge nisu sposobni da ponude drugim (stranim) kupcima u grani ili van nje.26 6. Davaoci loan usluga su takođe u vrlo nezavidnoj situaciji . poljoprivredne ma‰ine i ko‰ulje. Izvoznici voça su takođe pesimistiãki raspoloÏeni i to donosi zabrinutost imajuçi u vidu da od ove grane znaãajno zavisi devizni priliv zemlje. međusobna konkurencija izvoznika prilikom otkupa i prilikom prodaje stranim kupcima.56 100.44 100..51 9. • 6 izvoznika voça (maline.95 12. koji su veç pomenuti.11 40. ukljuãujuçi u taj broj i tri proizvođaãa prehrambenih proizvoda i dva proizvođaãa stolica..84 93.

znaãajan broj anketiranih (17. Ïelezniãki transport i sl. a nije zanemarljiv broj i onih koji prijavljuju veçe poresko optereçenje. tro‰kovi gubitka vremena. Iz ove grane dolaze upozorenja da sve teÏe izdrÏavaju konkurenciju bugarskih. obzirom na efekte krive uãenja i solidnu tehnologiju. Preduzeça koja imaju ovakve stope poreskog optereçenja te‰ko mogu biti cenovno konkurentna. jedan broj preduzeça (4. Uz nju posebno treba za‰titi od propadanja kompanije koje poseduju poljoprivredni know how (proizvodnja semenskog materijala). Direktno. ukoliko se ne radi o "spavajuçem" privrednom subjektu. po‰to se fiskalni organi veç duÏe vreme grãevito bore protiv spu‰tanja poreskih stopa ili drugih vidova poreskih olak‰ica. • iz praznog budÏeta vrlo restriktivno 210 3. najveça dru‰tvena preduzeça su stekla naviku da ne plaçaju poreze i druge daÏbine drÏavi (pa ãak i da ne plaçaju tro‰kove preduzeçima u drÏavnom vlasni‰tvu. Tro‰kovi su procenjeni u procentu od neto prihoda a ispitanici su određivali u kom intervalu poreskog optereçenja se nalazi njihovo preduzeçe. • Poljoprivreda .2%) vidi sebe u intervalu od 31-40% godi‰njeg prihoda. do 10% od godi‰njeg prihoda. premda cene ove grane ne obeçavaju mnogo imajuçi u vidu da domaçe fabrike proizvode generiãke lekove a da znaãajna zarada leÏi u novim proizvodima.Konkurentnost privrede Srbije ma‰ine i koja iznajmljuje rad jeftinih radnika u vr‰enju radno intenzivnih operacija. rumunskih ali i kineskih ‰ivara. Pri tome. kao relativno vitalna grana na rastuçem trÏi‰tu u svetu. Međutim. se izjasnila da ima poresko optereçenje vi‰e od 20% u odnosu na svoj godi‰nji prihod. je ãak objavio da nema nikakva poreska optereçenja. ima interesa da se podrÏi domaça proizvodnja lekova. S obzirom da su preduzeça duÏna da plaçaju razliãite vrste poreza. u vreme velike krize. Ako su procene menadÏera taãne. je prijavio umereno poresko optereçenje. Prvo. solidan broj anketiranih. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . itd. drÏava utiãe na tro‰kove poslovanja preko daÏbina koje nameçe svojim poreskim zakonodavstvom. ukljuãujuçi sve pridodate tro‰kove (porez plus administrativni tro‰kovi. Pri tome. voda.). Drugi zakljuãak je naprosto nastavak prethodnog: Gotovo polovina anketiranih (45. domaçe fabrike imaju moguçnost da solidno posluju i na svetskom trÏi‰tu. Podr‰ka ovoj industriji veç dolazi iz delimiãno oporavljene gumarske industrije.7%). Rastuçi talas u svetskoj privredi bi trebalo brzo koristiti za "udaju" domaçih fabrika (jedan pozitivan sluãaj je kooperacija holandskog DAF-a i Ikarbus-a iz Beograda). u pro‰lom periodu. kao ‰to je struja. Takođe. izuzev. Treba imati u vidu i sledeçe: • instrumentarijum poreskih olak‰ica je vrlo siroma‰an. a vrlo znaãajna za privredu Srbije. Od anketiranih privrednika je traÏeno da procene ukupno poresko optereçenje koje ima njihovo preduzeçe. penali.).7%). Međutim. Takva preduzeça svojim neplaçanjem praktiãno podiÏu tro‰ak drÏavnih daÏbina onima koji redovno plaçaju.grana koja je takođe u porastu u svetskim razmerama i koja predstavlja znaãajan deo proizvodnje privrede Srbije. neobiãno je i zamisliti situaciju u kojoj preduzeçe ne plaça nikakve daÏbine. Uticaj drÏave na cene proizvoda moÏe biti direktan i indirektan. Imajuçi u vidu procene svetske traÏnje drÏava bi imala razloga da interveni‰e najmanje u dva sluãaja: • Metalski kompleks i autodelovi grana koja je u usponu u globalnim razmerama. onda se situacija sa poreskim optereçenjem moÏe dvojako tumaãiti. oko 1/4.

6 3 100 subvencioni‰u neki (vitalni prehrambeni) proizvodi. Ono ‰to treba da karakteri‰e naredni period.00 3. gubitka velikog dela vremena menadÏmenta preduzeça u radu sa drÏavnim organima.70 3.6 17. zbog nesta‰ice sredstava). a to je korupcija. Ispitanika 46 80 32 12 4 5 6 185 8 193 % 24. izvoznih) poslova. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 211 .49 2. Dok se sa ovim problemom privreda i drÏava Srbije jo‰ uvek bori. moguçe je detaljnije pratiti ove kategorije tro‰kova. Ono ‰to se mora imati na umu. U citiranoj studiji "Cost of Doing Business in Serbia".7 22. zavisno od vrste posla).9 3. Ohrabrujuça vest sa terena je da privrednici sve manje vremena provode na sastancima sa drÏavnim organima.30 6.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-31: Poresko optereçenje preduzeça Odgovori 0% 1-10% 11-20% 21-30% 31-40% 41-50% 51-60% 61-70% Uzorak Bez odgovora Total Br. ono ‰to je postignuto na nivou menadÏmenta. Nekada su ovi sastanci predstavljali mesto za traÏenje pomoçi od drÏave. pozivajuçi se na rezultate studije "Cost of Doing Business in Serbia". iza nas. U takvim uslovima. Indirektno. Tabela 3-32: Procenat radnog vremena koji menadÏment provodi sa drÏavnim organima Odgovori 0% 1-10% 11-20% 21-30% 31-40% 41-50% 51-60% Uzorak Bez odgovora Total Br. drÏava je vrlo skroman kupac. treba da tek nauãi kako da na novi naãin komunicira sa drÏavnim organima. drÏava nameçe dodatnu vrstu tro‰kova preduzeçima kroz "tro‰enje vremena" menadÏera i zaposlenih u preduzeçima. Ispitanika 8 38 45 23 29 15 6 5 169 24 193 % 4. Dakle. moramo napomenuti da je vreme koje provode sluÏbenici preduzeça pred drÏavnim ‰alterima jo‰ uvek predugo (varira i do 30 dana. stekli radeçi sa niÏim hijerarhijskim nivoom drÏavnih sluÏbenika.5 26. a ovde navodimo samo podatke prikupljene ovom anketom. âitava plejada novih preduzetnika koja nije imala prethodna iskustva "kaãenja" na drÏavnu pomoç.16 2. • nema marÏe tolerancije domaçih proizvođaãa u javnim nabavkama (a i inaãe. U takve projekte sigurno spada i strategija podizanja izvozne konkurentnosti privrede Srbije. ovaj put na kreiranju i implementaciji strategijskih razvojnih projekata. vrlo je prisutno "seljenje" biznisa u zemlje "poreskog raja" i zadrÏavanje biznisa na nivou ad hoc uvoznih (ređe.24 17. jeste ponovno oÏivljavanje kooperacije između biznisa i drÏave.86 43.24 100. nije jo‰ uvek realizovano po dubini drÏavne uprave. Međutim. izgleda. je iskustvo koje su oni. gde drÏavni ãinovnici i dalje bespotrebno usporavaju rad svojih kolega u preduzeçima.2 8. • sredstva iz donacija vrlo ãesto su uslovljena kupovinom određenih (stranih) proizvoda. opet. gde je nova vlada oslobodila menadÏere svog pritiska. i sa ovom praksom se oãigledno prekida.6 13. za sada kao ohrabrenje moÏe delovati ovaj nalaz da je jedna lo‰a navika.

finansiranja poslediplomskih studija i sl. Ovakvi stavovi ispitanika predstavljaju i odraz svesti domaçih menadÏera o potrebi inoviranja ali i eho nekada‰nje prakse kada su napredne kompanije na ovim podruãjima razvijale svoje institute ili visokoobrazovne institucije (fakultete). od koga najveçim delom i zavise odlike proizvoda.3.5. sa visokim stepenom saglasnosti anketiranih. Nizak nivo tehnolo‰ke opremljenosti prisutan je i u proizvodnim pogonima ispitanika. svi (u komentarima) istiãu da u praksi ne mogu da primene ovaj svoj stav zbog ograniãenih izvora finansiranja za poveçanje tehnolo‰kog nivoa proizvodnje. Kompanije su veoma zainteresovane za uvođenje novih tehnologija. Tehnolo‰ka sofisticiranost u Srbiji je ocenjena kao niska. Razvijeniji ambijent zemlje omoguçava i preduzeçima da koriste bolju radnu snagu. zatim novi kanali prodaje.22 (maksimum 7). I danas. su prema procenama privrednika jako povezani. Stoga je bitan deo terenskog istraÏivanja posveçen oceni tehniãkotehnolo‰ke razvijenosti privrede Srbije.slaÏu se uglavnom ispitanici i stoga ovaj indikator ima proseãnu ocenu 5. Odnos između necenovnih faktora konkurentnosti domaçih i stranih proizvoda Necenovni faktori danas predstavljaju kljuãni element konkurentnosti i teÏi‰te savremenog marketinga se od polovine XX veka pomera sa cene na druge marketin‰ke instrumente (karakteristike proizvoda kao ‰to su brand. ovde postoji izrazito kompaktan stav ispitanika i nema velikih odstupanja od proseka.52 (7 je maksimalna ocena). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .74. dizajn i pakovanje. uz prisutna odstupanja od proseka sa standardnom devijacijom od 1. U naãelu. necenovne faktore je najlak‰e pratiti kroz pokazatelje tehniãko-tehnolo‰kog progresa. infrastrukturu. Upravo se zbog takvog odnosa javlja dosta visoka proseãna ocena znaãaja tehnologije u svesti proizvođaãa kao i velika standardna devijacija.2. i sl. Strane direktne investicije donose sa sobom nove tehnologije i oãekuje se da budu znaãajan izvor novih znanja i naãina rada. Proizvod je kljuãni deo ponude preduzeça i svi ostali instrumenti su znaãajnim delom iz njega izvedeni. I pored prisutne zastarele tehnologije. usluge sofisticiranih dobavljaãa i time podiÏu kvalitet i necenovnu konkurentnost sopstvene ponude. koji ovaj indikator ocenjuju proseãnom ocenom od 1. Postoje izvesna odstupanja od proseka (standardna devijacija 1. ‰to anketirani vrednuju ocenom 6. ispitanici istiãu da su vrlo zainteresovani za uvođenje novih tehnologija. Op‰ta je ocena da je Srbija tehnolo‰ki zaostala u odnosu na veçinu zemalja u svetu. Time stvaraju ambijentalne pretpostavke za prepoznavanje i uvođenje novih tehnologija u svoje poslovanje. Ali. koja ukazuje na oprez kod davanja ocene usled identifikacije Ïelja za unapređenjem tehnologije i moguçnosti njihove realizacije. promocija.37.36) usled toga ‰to se ponekad postavlja pitanje da 212 3. ‰to ocenjuju sa proseãnom ocenom 5. Permanentne inovacije na nivou kompanije bi trebalo da su faktor generisanja profita . Izuzetak od ovakvog stanja predstavljaju ispitanici ãija priroda poslovanja (farmaceutska industrija) zahteva prisustvo vi‰eg nivoa tehnologije. SDI i transfer tehnologije. Utoliko je znaãaj tehniãkotehnolo‰kog razvoja jednog preduzeça i jedne privrede znaãajniji. Makroekonomski. svi anketirani u komentarima navode ograniãene moguçnosti i istiãu da rade sa vrlo zastarelom tehnologijom.Konkurentnost privrede Srbije 3.). Međutim. neke od najboljih kompanija neguju svoje kompanijske ‰kole ili stalnu praksu organizovanja edukacije zaposlenih.

recepture ili ma‰ine koje bi im pomogle da se. Odmah treba dodati da su u pravu s obzirom da nauãno Slika 3-8: Tehniãko-tehnolo‰ki faktor necenovne konkurentnosti privrede Srbije tehnološka sofisticiranost inovacije na nivou kompanije interes za usvajanje novih tehnologija SDI I tansfer tehnologije kvalitet ustanova za NIR troškovi NIR subvencije za NIR poreski krediti za NIR istraživačka saradnja izmedju fakulteta i industrije državna kupovina tehnologije dostupnost inženjera i naučnika odliv mozgova 0 2 4 6 8 prosek stan. vrate na trÏi‰ta na kojima su nekada poslovali. Stoga su mnogi i zainteresovani za saradnju sa strate‰kim partnerima. oãekujuçi kako finansijsku injekciju u svoja posustala preduzeça. Njihovi odgovori su priliãno ujednaãeni bez velikih odstupanja. u veçini sluãajeva. donosi sa sobom superiorniju tehnologiju od one koja je.54.90. devijacija 3. eventualno.Konkurentnost privrede Srbije li je to ba‰ tehnologija najnovije generacije. Proseãna ocena ovog indikatora je 2. vrlo malo ili uop‰te ne postoji. sa proseãnom ocenom od 2. tako i nove metode rada. u saradnji sa stranim partnerom. Tro‰enje na istraÏivanje i razvoj je. privrednici su uvereni da kada strani investitor direktno ulazi u biznis na domaçem trÏi‰tu. op‰ti je stav da ograniãeni resursi preduzeça to ne dopu‰taju. Privrednici istiãu da im nije poznato da postoje bilo kakve subvencije za kompanije koje ulaÏu u istraÏivanje. na trÏi‰tu veç prisutna. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 213 . prema ocenama ispitanika. sa priliãno ujednaãenim odgovorima. i da li ta tehnologija izaziva negativne posledice po Ïivotnu sredinu? Ipak. Iako su svi svesni da je istraÏivanje i razvoj kljuã konkurentnosti.

16 (1 napu‰taju zemlje. Međutim ovde je standardna devijacija dosta visoka oko 1.64.88.53. Podeljeno je mi‰ljenje ispitanika o tome da li nauãnici i inÏenjeri i dalje odlaze iz zemlje. nedostatak literature i druge slabosti nauãno istraÏivaãkih ustanova koje se finansiraju iz drÏavnog budÏeta. je slab materijalni poloÏaj samih fakulteta.Konkurentnost privrede Srbije istraÏivaãki rad u poslednjem periodu ni na koji naãin nije subvencionisan. usled osiroma‰enog budÏeta u proteklim godinama svedeni na minimum i uglavnom su usmeravani na univerzitete i samostalne institute. Stoga je ovaj indikator ocenjen ocenom 2. Odgovori su ujednaãeni i ne iskaãu iz domena proseka ãija je ocena 2. Razlog je odliv kadrova u inostranstvo i sada se veç oseça nedostatak određenog specijalizovanog kadra. Standardna devijacija kod ovog indikatora je 1. Saradnja između fakulteta i industrije postoji. Sliãno je i sa poreskim kreditima.brojni i dostupni). Univerziteta u Beogradu). međutim. ipak. matematiãke i drugih prirodnih struka (ãesto. tako da je ovaj parametar ocenjen sa ocenom 4. treba istaçi rezultate dobijene u fazi predtestiranja. S tim u vezi.retki i nema ih do 7 . Proseãna ocena ove dostupnosti je 5. birajuçi između cene i kvaliteta same tehnologije. Dostupnost inÏenjera i nauãnika nije adekvatna u meri u kojoj je to moglo da se kaÏe u periodu od pre desetak i vi‰e godina. ona nije zadovoljavajuça s obzirom na ulaganja u razvoj visoko‰kolskih ustanova i stepen obrazovanosti stanovni‰tva. uz vrlo visok stepen saglasnosti odgovora. ispitanici su dali u proseku odgovor vrednovan ocenom 3. Iako je ocena nadproseãna. Iz ove ocene se moÏe zakljuãiti da je. moÏe se reçi da (ne)dostupnost inÏenjera (svih struka) postaje sve veçi problem. privrednici upravo isticali znaãaj saradnje sa fakultetima (primer je bio Ma‰inski fakultet. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ali ne u meri u kojoj je to ranije bio sluãaj. oni koji su radeçi ne‰to na raãunaru mogli da nađu sebi izvor prihoda u inostranstvu).87 od maksimalnih 7.77 i dosta je visoka. Posebno je. ali njeni rezultati su vrlo slabi. Odliv mozgova je bio veoma izraÏen u periodu od 1990. Posledice sada nisu uoãljive. u ranijem periodu bio izraÏen problem odlaska struãnjaka tehniãkog profila. Kada se ima u vidu da je upis novih studenata na fakultete tehniãke struke na veoma niskom nivou veç godinama unazad. godine pa na dalje. ukazujuçi svojim prisustvom da preduzeça gledaju na ovaj izbor razliãito. âak i kada bi privreda imala potrebu za nekom saradnjom sa fakultetima. Sumirajuçi odnos cenovnih i necenovnih faktora treba naglasiti da 214 3. Ono ‰to je.65. Izgleda da je proces i dalje prisutan. MenadÏeri anketiranih preduzeça istiãu da na nivou kompanija ne dobijaju nikakve poreske olak‰ice ili odlaganje plaçanja poreza ukoliko bi organizovali istraÏivanje i razvoj. iako postoji interes da se kupi odgovarajuça tehnologija koja podstiãe inovacije. imajuçi u vidu nizak nivo angaÏovanja industrije. cena ograniãava- juçi faktor. bilo identifikovano kao problem.03 (1 . ‰to ukazuje na prisustvo odastupanja od proseãne ocene. Nekada‰nji mehanizmi finansiranja razvojnih projekata preko Ministarstva za nauku i tehnologiju su. Na pitanje od ãega zavisi odluka o izboru tehnologije prilikom njene kupovine. 7 ne napu‰taju zemlju). uz izvesna odstupanja izraÏena kroz standardnu devijaciju od 1. kada su u nekim preduzeçima sa razvijenom i nagla‰enom tehnolo‰kom komponentom. kao ãesta barijera se postavljao problem slabih laboratorija.

Izvor cenovne konkurentnosti se traÏi u niskim tro‰kovima (rad i prirodni resursi.3.45. Proizvođaãi. ‰to se moÏe videti iz proseãne ocene koja iznosi 3. posebni napori moraju biti uloÏeni u pravcu: • brendiranja domaçih proizvoda. pa i iz Srbije. znaãajna devizna ograniãenja u plasmanu kapitala i nepostojanje adekvatnih formi zajedniãkog ulaganja u razvijenim zemljama. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 215 . Pretpostavke za kvalitetniji marketing i menadÏment nisu iskori‰çene i ocene ova dva interna faktora u domaçim preduzeçima su vrlo niske. druga grupa preduzeça ukazuje na kredite (nekih međunarodnih banaka) kao znaãajne izvore finansiranja. DrÏavna pomoç u ovim podruãjima moÏe da se ogleda u oblasti edukacije i poreskih mera kojima se neke vrste tro‰kova marketinga i stimulacija zaposlenih oslobadajaju od poreza (a neke druge vrste tro‰kova dodatno optereçuju porezima). po‰to je proseãna ocena oko 3. U preliminarnom istraÏivanju su u razgovorima bila ãesta mi‰ljenja da je stabilan devizni kurs znaãajan faktor sigurnog planiranja i proizvodnje. Pored neprilagođenog nivoa deviznog kursa i njegove stabil- 3. Međutim velika standardna devijacija od 1. koriste logistiãke i usluÏne moguçnosti koje pruÏa geografski poloÏaj (mali izvoz u susedne zemlje). • unapređenja motivisanosti zaposlenih uvođenjem stimulativnih (pay for performance) sistema plaçanja. godine. odgovori u uzorku pokazuju blago pomeranje mi‰ljenja ka oãekivanju promene kursa. Proseãna ocena adekvatnosti nivoa deviznog kursa prema potrebama izvoza je priliãno niska (3. 3.82 (1 veoma promenljiv . • unapređenja menadÏmenta u srpskim preduzeçima.27. "ceđenje" postojeçe tehnologije).1. Privrednici su priliãno ravnomerno raspoređeni u pogledu oãekivanja promena deviznog kursa.3.3. koji su anketirani tokom jula meseca 2003.7 veoma stabilan). • unapređenja imidÏa "Made in Serbia" brenda. Sada nam je cilj da pokaÏemo koje sve strategija nastupa na stranim trÏi‰tima koriste preduzeça iz Srbije. U narednom periodu. dok su krediti domaçih banaka prisutni u manjoj meri. Dok jedna grupa istiãe da se oslanja iskljuãivo na sopstvena sredstva. U veçinu zemalja sa kojima sarađujemo na‰a preduzeça izvoze robu i usluge. U proseku ispitanici pokazuju da se kod investiranja oslanjaju na sopstvena sredstva u istoj meri kao i na kredite. Razlog malih stranih direktnih investicija koje potiãu iz na‰e zemlje je nedostatak kapitala.85 ukazuje na priliãno iskljuãive odgovore na koje se moÏe naiçi. a na osnovu rezultata sprovedene ankete na terenu. 3.3. Međutim. prilikom ocenjivanja ovog parametra privrednici pokazuju osrednji stepen saglasnosti po‰to je odstupanje od proseka na nivou 1. Takođe. smatraju da je devizni kurs potcenjen i da je nepovoljan za izvoz. Strategija nastupa na stranim trÏi‰tima U prethodnom delu izlaganja smo objasnili koje sve strategije nastupa prepoznaje savremena literatura. Nedovoljno se. Naãin i period priprema nastupa na stranim trÏi‰tima Veçina istraÏivaãa smatra da devizni kurs ima odluãujuçi uticaj na izvoz robe iz bilo koje zemlje. Necenovni faktori su znaãajno zapostavljeni. dok je manje uãe‰çe osnivanja filijala na‰ih kompanija u inostranstvu. u cenovno-tro‰kovnom smislu.Konkurentnost privrede Srbije preduzeça u Srbiji jo‰ uvek najveçim delom svoj izvoz baziraju na niskim cenama neprepoznatljivih proizvoda. sa skale 1 nepovoljan za izvoz i 7 vrlo povoljan za izvoz).

Dobijeni rezultat sugeri‰e da je veçina ocena bila 1 ili 2. Na‰a drÏava poku‰ava da bilateralnim ali i regionalnim aranÏmanima (koji su u planu) obezbedi carinske preferencijale od drÏava sa kojima trgujemo. tj. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . U najznaãajnije tradicionalne barijere spadaju dozvole i subvencije. administrativne barijere trgovini. ali je interesantno da je najãe‰ça vrednost odgovora oznaãena ocenom 4.. 2.. devijacija 4 6 216 3. Situacija çe se znaãajnije pobolj‰ati kada na‰a drÏava postane ãlanica Svetske trgovinske organizacije. 3. tako da je proseãna ocena ovog faktora na nivou 1. prilikom kupovine strane valute. izloÏeni transakcionim tro‰kovima u iznosu do 10% vrednosti strane valute. Necarinske barijere trgovini moÏemo podeliti u tri grupe: 1. biti na znaãaju a kao nove znaãajne prepreke pojaviçe se necarinske barijere. ‰to ocenjuju u proseku ocenom 3 od maksimalnih 7. Mnogi ispitanici smatraju da necarinskih barijera ali i carinskih praktiãno nema. Privrednici smatraju da je liberalizacija spoljne trgovine doprinela i liberalizaciji administriranja spoljnotrgovinske procedure.2. Kod izvoza znaãajna prepreka mogu biti izvozne dozvole. 2=1-10%. kursa prosek premija za valutu 0 2 stan. tradicionalne barijere trgovini.. Ove prikrivene trgovinske barijere privrednici smatraju da i ne postoje na domaçem trÏi‰tu. ona je u intervalu 1-10%.5 (treba imati u vidu skalu (1=0%..Konkurentnost privrede Srbije nosti privrednici su.). Barijere nastupa na stranim trÏi‰tima Carine su jo‰ uvek znaãajne barijere nastupu na‰ih preduzeça na stranim trÏi‰tima.3. Tada çe carine kao instrumenti spoljnotrgovinske politike izgu- Slika 3-9: Devizni kurs devizni kurs i izvoz promenljivost dev.69 uz izuzetno visok stepen sagasnosti i odstupanja od proseka u iznosu od 0. Kod ovog pitanja postoje brojna odstupanja i varijacije u odgovoru. tehniãke barijere trgovini. Ovo je vrlo mali procenat i svi istiãu da je to znaãajno pobolj‰anje u odnosu na prethodni period. kada je reã o za‰titi domaçeg trÏi‰ta i da je privreda previ‰e otvorena za inostranu uvoznu robu. da ne postoji premija ili da ako je ima. U kvalita- 3.3. 3=11-20%.

Veliki problem za realizaciju plaçanja i naplate iz inostranstva ostaju. âesto banke nisu stimulisane da daju ovakve kredite. i dalje znaãajna.3. Mi‰ljenje je ispitanika da preduzetnici u Srbiji mogu te‰ko da nađu kapital koji bi bio investiran u riziãna ulaganja. Finansijski zahtevi za nastup na stranom trÏi‰tu Za veçinu privreda koje ne obiluju kapitalom vaÏan finansijsku uslov za uspe‰an izvoz je obezbeđivanje izvoznih kredita. dok se u proseku privrednici izja‰njavaju da je tokom pro‰le godine pristup kreditima bio olak‰an i na nivou ranga 3. dobijeni su odgovori da je administrativna procedura spoljnotrgovinskog posla priliãno oslobođena dodatnih bespotrebnih dokumenata i dozvola. kvantitativno posmatrano.8. Privrednici istiãu da je pristup međunarodnim trÏi‰tima obveznica moguç ali da se malo koristi ovakav naãin finansiranja i zaduÏivanja.92. 3. Ali.3. pa je proseãna ocena ovog indikatora negde na sredini i iznosi 2.Konkurentnost privrede Srbije tivnim odgovorima.97. po‰to je standardna devijacija 1.3. domaçi proizvođaãi se suoãavaju sa konkurencijom kako proizvođaãa zem- 3. Ali problem ostaje visoka kamatna stopa na ovakve kredite. Veçina privrednika zna da je otvaranje bankovnih raãuna na ime na‰ih građana u inostranstvu nedozvoljeno po na‰em zakonu. ‰to ocenjuju proseãnom. Efekat pojavljivanja na inostranim trÏi‰tima Izlaskom na inostrano trÏi‰te. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 217 . 3. devizna ograniãenja u plaçanjima prema inostranstvu.45.35. da bi se izvezla ili uvezla roba. Ovako visoka standardna devijacija je upravo posledica ãinjenice da predstavnici anketiranih preduzeça nisu uvek bili i dobri poznavaoci spoljnotrgovinskog posla pa su radije ostavljali izvesnu rezervu ili odustajali od odgovora.47 i primetnog stepena saglasnosti ispitanika sa standardnom devijacijom od 1. Ipak. Međutim mi‰ljenja ovde variraju među ispitanicima.3. u proseku.71 dozvola za izvoz godi‰nje sa priliãno visokom standardnom devijacijom od 3. Kod izvesnog broja ispitanika postoje odstupanja od ovoga stava. da drÏavne subvencije vi‰e ‰tete nego ‰to koriste privredi.3. op‰ta ocena ukazuje da ipak postoji moguçnost da na‰i građani ulaÏu u akcije i obveznice. kao i da otvaraju raãune u inostranim bankama.45 od moguçih 7. sa standardnom devijacijom od oko 1.4. Najveçi broj privrednika smatra da je jaz između aktivne i pasivne kamatna stope izuzetno veliki i zato je ovaj ponder svega 2. VaÏno je uoãiti da je najãe‰ça vrednost odgovora ocena 1 koja izraÏava stav da drÏavne subvencije ve‰taãki odrÏavaju u Ïivotu nekonkurentne industrijske grane.10. oko 5 (lestvica od 1 do 7). uz priliãna odstupanja ispitanika. ‰to moÏe biti pokazatelj toga da ili ne traÏe dozvole za izvoz ili ne znaju ‰ta da odgovore. po‰to u Ïivotu na ve‰taãki naãin odrÏavaju nekonkurentne industrijske grane. Zbog toga se u veçini zemalja osnivaju izvozno-kreditne agencije. I ovde je postignut određeni stepen saglasnosti kod ispitanika sa standardnom devijacijom od 1. Na ovo pitanje nije odgovorilo vi‰e od polovine anketiranih. proseãno su kompanije navele da im je potrebno oko 2.86. priliãno visokom ocenom. ‰to se vidi na osnovu standardne devijacije od 1. Ovo pitanje je zahtevalo odgovor kompetentnog struãnjaka iz spoljnotrgovinskog sektora koji dobro poznaje proceduru spoljnotrgovinskog posla.85. Po pitanju pristupa kreditima postoje znatna odstupanja u oceni.6 (skala od 1 do 7). Mi‰ljenje je privrednika. To se vidi iz proseãne ocene koja iznosi 2. po‰to je standardna devijacija 1.

izvoznog proizvoda. pak na visinu cene dominantno utiãu necenovni faktori konkurentnosti. kod kojih su ove dve grupe faktora u međusobnom odnosu iskljuãivosti. Nazivaju ih "prajs market" 2 ili cenovna trÏi‰ta ‰to. Prihvata se.Konkurentnost privrede Srbije lje uvoza tako i konkurentih proizvođaãa koji su i sami izvoznici na ciljno trÏi‰te. a pri tome i necenovno konkurentan. kao i alokacija faktora proizvodnje. Teorijski. dok je. dok su privrede. samo po sebi. Samim tim visina cene izvoznog proizvoda. takozvanim. u sluãaju ovakvih kupaca. Ova trÏi‰ta su prisutna u zemljama niskog dohotka i karakteristiãna su za periode kriza i neposrednih posleratnih perioda. najniÏa cena iako to moÏda nije racionalno sa stanovi‰ta ostalih necenovnih faktora konkurentnosti. faktora cenovne i necenovne konkurentnosti proizvoda. Ukoliko na visinu cene dominantno utiãu cenovni faktori konkurentnosti ovaj proizvod je spreman da se takmiãi samo na određenim. ovaj proizvod je spreman da se takmiãi samo na zahtevnim. cenovnim trÏi‰tima. Ukoliko. trÏi‰tima kvaliteta ili visokosofisticiranim trÏi‰tima. ostvareni profit. tako i zemalja u tranziciji dominantno prikrivene trgovinske barijere dozvole za izvoz prosek državne subvencije 0 2 stan. prihvatile strategiju supstitucije uvoza. U savremenim uslovima izuzetno su retka trÏi‰ta na kojima je cena dominantan faktor odluãivanja kupca za kupovinu datog proizvoda. u uslovima relativno liberalne međunarodne trgovine. međutim u praksi je vrlo ãest sluãaj da cenovna konkurentnost iskljuãuje neSlika 3-10: Trgovinske barijere cenovnu konkurentnost i obrnuto. ne bi trebalo da postoji sukob interesa između ova dva faktora. donosi se prostim poređenjem datih cena bez dubljeg analiziranja svih ostalih faktora iz ponude. stvoreni su preduslovi za strategiju ekspanzije izvoza. na međunarodnim trÏi‰tima kako visokorazvijenih zemalja. takozvanim. devijacija 2 4 engleski. govori o karakteru dominantne konkurentnosti na ovim trÏi‰tima. Odluka o kupovini. u istom periodu. koji se unapred iskljuãuju. MoÏe se reçi da je u zadnjoj dekadi dvadesetoga veka srpsko trÏi‰te ima sve odlike cenovnog trÏi‰ta. osigurane su pretpostavke za prodor na nova trÏi‰ta. Na visinu cene. price market. Ako je proizvod cenovno konkurentan. U privredama gde ove dve grupe faktora stoje u komplementarnom odnosu. pri tome. 218 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . mogu uticati kako cenovni tako i necenovni faktori. vr‰içe se pod uticajem kako endogenih faktora na trÏi‰tu zemlje izvoza tako i egzogenih faktora sa ciljnog izvoznog trÏi‰ta (odnosno zemlje uvoza).

Elektriãna energija je resurs koji se. osnovinih inputa. zasnovana na pozitivnim poslovnim rezultatima na dugi rok. Srpski privrednici rade u uslovima dominacije cenovnih trÏi‰ta. tehnolo‰ka komponenta i uvođenje savremene tehnologije u proizvodni proces.3. dok je unapređenje necenovne konkurentnosti nastupa i osvajanja inostranih trÏi‰ta skuplja ali istovremeno i dugoroãna strategija. 3. 5. 6. tro‰kovi repromaterijala. proizvodi pod razliãitim uslovima (snaga vode. a time i cena finalnog proizvoda. Ako je izvozna ekspanzija i prodor na inostrana trÏi‰ta zasnovan na cenovnoj konkurentnosti privrede. komponenti i sklopova kao i zamena skupih materijala jevtinijim. fiskalni tro‰kovi. i da je njeno poređenje sa svetskom cenom elektriãne energije neprimereno. Srpski privrednici smatraju da su se procesi spoljnotrgovinske li- Slika 3-11: Cenovno trÏi‰te i trÏi‰te kvaliteta cena pod preovlađujućim uticajem cenovnih faktora cena pod preovlađujućim uticajem necenovnih faktora cenovni faktori necenovni faktori cenovno tržište cenovni faktori necenovni faktori tržište kvaliteta 3. Tako.4. po‰to svetska cena elektriãne energije. toplotna energija. Sledeçi bitan faktor su repromaterijal i oprema. spadaju svi oni faktori koji utiãu na smanjenje tro‰kova proizvodnje. pravne. Ovde svakako prvorazrednu ulogu ima: 1. fiziãke infrastrukture). ‰to moÏe uticati na poveçanje produktivnosti rada i na sniÏenje tro‰kova proizvodnje a time i cene u ponudi izvoza. institucionalni tro‰kovi (administrativni tro‰kovi. atomska. ‰to otvara prostor za dalje sniÏenje cene. Cene proizvoda na domaçem i na stranom trÏi‰tu U cenovne faktore konkurentnosti izvoza. pa su i tro‰kovi proizvodnje ove energije razliãiti. na kome dominiraju necenovni faktori konkurentnosti. bez obzira ‰to im je na raspolaganju vrlo jevtina radna snaga. praktiãno i ne moÏe da se defini‰e.1. tro‰kovi radne snage koji takođe mogu. dok su sa druge strane. proizvođaãi istiãu da je cena elektriãne energije u Srbiji previsoka. u razliãitim zemljama.3. Tro‰kovi repromaterijala u Srbiji su priliãno visoki. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 219 . ukoliko su niski. prinuđeni da izvoze na trÏi‰ta koja su zasnovana na dominaciji faktora kvalieta (trÏi‰ta visokorazvijenih zemalja). solarna.Konkurentnost privrede Srbije trÏi‰te kvaliteta. 3. 2. itd). ãiji çe efekti biti iscrpljeni ubrzo. obezbediti rezerve za sniÏenje cene. reã je o poku‰aju prodora na inostrana trÏi‰ta na kratak rok. carinski tro‰kovi vezani za iznos carinskih daÏbina na uvoz kako repromaterijala tako i na uvoz (konkurentnih) finalnih proizvoda. Proizvodi srpskih proizvođaãa optereçeni su visokim tro‰kovima proizvodnje. imajuçi u vidu veliku uvoznu zavisnost srpske prozvodnje. 4. u proizvodnom procesu.

Kupca interesuje da li za ponuđenu cenu on dobija: primereni garantni rok i servisiranje uvezenih proizvoda. naplati poreza. dimenzijama. Srpska privreda je tesno povezana sa politikom. koji niko od privrednika direktno ne Ïeli da istiãe da. na pad cenovne konkurentnosti utiãu sledeçi faktori: 1. Međutim. MoÏe se reçi da u privredi Srbije. uoãavamo niz faktora koji dodatno utiãu na pad konkurentnosti srpskih proizvoda. javnim nabavkama i drugim poslovima. Administrativni propisi u Srbiji neznatno optereçuju poslovanje srpskih preduzeça. kretali u korist otvaranja srpskog trÏi‰ta za strane finalne proizvode. quality market. nisu u interesu privrede i treba vremena da se usklade po iskazanoj reakciji privrednika. Veç na konkretno pitanje koliko ãesto firma mora da plati mito da bi dobila zajam. proizvod koji se uklapa po svojoj funkcionalnosti. savremena tehnologija.. odgovori svih privrednika su priliãno sinhronizovani. Mnogi od novodonetih propisa. Ovo su samo neki od necenovnih faktora koje potencijalni kupac razmatra i kalkuli‰e pre dono‰enja konaãne odluke. tako da su ukupni poslovni 3 engleski.. Prema proceni ispitanika proseãno oko 25% radnog vremena privrednici posveçuju odnosima sa birokratijom. proizvodna i procesna oprema. ali problem nastaje usled ãestih promena ovih propisa ‰to zahteva dodatne tro‰kove za sprovođenje. Srpska privreda radi sa zasatarelim kapacitetima. ‰to posredno. u prevodu. ostvareni kroz sniÏavanje carinskih stopa. pri uvozu/izvozu. 2. Razvoj necenovnih faktora konkurentnosti zahteva raspolaganje savremenim znanjima. Ovde se posredno izvlaãi zakljuãak. Znaãi postoji sporost povratne sprege zakonodavac . Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . prevedeno. proizvod visokog kvaliteta. ‰to se vidi kroz sud privrednika o visokom stepenu pristrasnosti drÏavnih funkcionera prilikom odluãivanja o dobijanju velikih poslova na tenderima. opremom i upravljaãkim metodama u proizvodnji.privrednici. javnim nabavkama. odnosno mita nema. osiguranja i raznih carinskih daÏbina ukljuãeni u ponuđenu cenu. mito . tehniãku dokumentaciju. obuku svojih kadrova. ‰to neposredno. 220 3. koja se nazivaju trÏi‰ta kvaliteta "quality market"3. Na osnovu podataka dobijenih od privrednika. dok su proizvođaãi nezadovoljni sniÏavanjem carinskih stopa na repromaterijal i delove. Ovakav pristup javlja se na sofisticiranijim trÏi‰tima (trÏi‰ta visokih dohodaka). ‰to poveçava tro‰kove proizvodnje i utiãe na pad cenovne konkurentnosti. boji. Takođe ga interesuje da li su tro‰kovi prevoza.Konkurentnost privrede Srbije beralizacije. prema mi‰ljenju privrednika. iza reãi pristrasnost stoji tro‰ak ili. Iz ankete se stiãe utisak da je mito retka pojava.korupcija. ‰to znatno poveçava tro‰kove proizvodnje. I najzad. standardu ili dizajnu itd. Odluku o izboru najpovoljnije ponude kupac donosi razmatranjem niza drugih faktora koje komparira sa ponuđenom cenom. I na ovim trÏi‰tima kupac ne zanemaruje cenu veç je posmatra integralno. negativni. koja je osnov kvalitetne serijske proizvodnje je veçini srpskih preduzeça nedustupna. pri tome smatrajuçi da ona ne izraÏava samo tro‰kove proizvodnje veç i one tro‰kove koji su nastali kao rezultat brojnih napora da proizvod dostigne niz osobina koje ga razlikuju od istog takvog proizvoda drugog proizvođaãa. tehnolo‰ka komponenta u proizvodnom procesu je najvaÏniji faktor koji doprinosti kako rastu cenovne tako i rastu necenovne konkurentnosti proizvoda. pored pomenutih osnovnih faktora.

Organizovani kriminal ne optereçuje znaãajno preduzeça. nisu znaãajno uticali na poveçanje tro‰kova proizvodnje. devijacija 4 prosek 6 3. Mi‰ljenja ispitanika o poslovnim tro‰kovima korupcije su usagla‰ena u znaãajnoj meri o ãemu svedoãe odgovarajuçe vrednosti standardne devijacije. Konkurentnost preduzeça iz sive ekonomije se zasniva na neplaçanju drÏavnih daÏbina i prometu robe sumljivog kvaliteta. Tako ispada da je formalni. legalni privredni sektor u Srbiji cenovno nekonkurentan. dok proizvođaãi iz sive zone nemaju ovaj tro‰ak. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 221 .javni ugovori mito . Neprijavljeni profiti i zarade u Srbiji. ne utiãu mnogo na tro‰kove proizvodnje i privrednici daju priliãno neutralne odgovore.naplata poreza mito . Prosek odgovora po konkretnim grupama poslova vidi se iz grafikona 3-12. kreçu oko 10% od ukupne vrednosti ostvarenog profita. Vidimo da je najveça verovatnoça kori‰çenja mita u sluãaju javnih ugovora. mada to zavisi od vlasniãke strukture. 1. Veçina privrednika smatra da struãnost sluÏbenika u drÏavnom sektoru odgovara struãnosti sluÏbenika u privatnom sektoru. se prema proceni ispitanika. u proseku.javne nabavke mito .19 (ocena 1 oznaãava veoma nisko poverenje). ocenjeni sa 5. u Srbiji neformalni sektor ili siva ekonomija ima visok udeo u ukupnim privrednim aktivnostima. o ãemu nam svedoãi visok stepen disperzije vrednosti odgovora. Neformalni sektor ãini od 21% do 30% od ukupne privrede i predstavlja znaãajnu nelojalnu konkurenciju preduzeçima. korupcije poverenje javnosti u političare 0 2 stan. MoÏe se reçi da tro‰kovi institucionalnih promena.ãesto. Zahvaljujuçi ovoj pojavi.14 (pri ãemu ocena 7 oznaãava da mita uop‰te nema). 2. koje je ocenjeno sa ocenom 2. Poreska evazija ili izbegavanje poreza je u Srbiji znaãajna pojava. 7. u politiãkom smislu. jer porez predstavlja znaãajnu stavku u njegovim tro‰kovima proizvodnje. U Srbiji smene vlada. ali to zavisi od preduzeça do preduzeça.uvoz i izvoz mito . Otuda ne treba da ãudi priliãno ujednaãen stav o vrlo niskom poverenju javnosti prema politiãarima. u proseku.zajmovi poslovni troš. 3. Slika 3-12: Koliko ãesto firme iz va‰e delatnosti morajuda plaçaju mito kod navedenih poslova ? (1. delatnosti preduzeça i veliãine preduzeça.nikad) mito .Konkurentnost privrede Srbije tro‰kovi korupcije.

u proseku. stabilan i efikasan poreski i carinski sistem i stabilno makroekonomsko okruÏenje. ako bi se privrednici odluãili na izvoz po dampin‰kim cenama. S druge strane. gotovo svi privrednici primeçuju da su propisi o za‰titi Ïivotne sredine u Srbiji vrlo strogi. Ovo je naroãito veliki problem u tekstilnoj. Inaãe. kroz vi‰u prodajnu cenu. koja je na relativno vi‰em nivou obrazovanja i struãnosti. preti im realna opasnost da se protiv njih pokrenu antidampin‰ki postupci i izrekne mera plaçanja antidampin‰ke carine. propisima birokratija izbegavanje poreza organizovani kriminal neprijavljeni profiti neformalni sektor 0 ma Svetske trgovinske organizacije zabranjeno ali su ovaj metod koristile i danas koriste mnoge zemlje kako razvijene tako i one u razvoju. u odnosu na susedne zemlje u tranziciji. osuđen je na neuspeh po dva osnova: • domaçe trÏi‰te je preplavljeno konkurentnom robom usled nekontrolisane liberalizacije uvoza i • domaçe trÏi‰te je preplavljeno robom. Subvencionisanje izvoza zahteva postojanje drÏavnih fondova. je manji stepen strogosti u primeni ekolo‰kih propisa faktor koji obezbeđuje proizvodnju uz niÏe tro‰kove. u praksi. koja je uvezena po dampin‰kim cena- prosek stan. Ovde je veçina privrednika svesna da çe proizvodnja uz nepo‰tovanje ekolo‰kih propisa biti kratkog veka i da çe na dugi rok ovaj faktor znatno opteretiti tro‰kove proizvodnje. promena opterećenost admin. koje su ujedno i na‰i konkurenti. Metod nadoknade niÏe izvozne cene. ‰to je praviliSlika 3-13: Aktivnosti drÏavnih organa pristrasnost funkcionera preuzimanje obaveza vlade stručnost javnih službenika troškovi instit. Cenovna konkurentnost na inostranom trÏi‰tu moÏe se obezbediti kroz subvencionisanje izvoza. ne primenjuju. devijacija 2 4 6 222 3. ‰to se ne bi moglo reçi da postoji u sluãaju Srbije. koÏarskoj i hemijskoj industriji od kojih bi znatan broj mogao da zatvori svoje pogone ako bi u potpunosti primenio donete propise.Konkurentnost privrede Srbije Od faktora koji doprinose rastu cenovne konkurentnosti srpske privrede najznaãajniji su niski tro‰kovi radne snage. na domaçem trÏi‰tu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Takođe. ali da se.

lizacije trÏi‰ta i uni‰tenja lokalnih proizvođaãa. kao ‰to je to sluãaj u Srbiji.2. • prodaje usluge oplemenjivanja i dorade finalnih proizvoda inostranih partnera u Srbiji. Forme poveçanja iskori‰çenosti postojeçih proizvodnih kapaciteta srpske privrede Na trÏi‰tu Srbije preovlađuju uslovi ograniãene konkurencije tako da trÏi‰te nema velikog uticaja na sniÏavanje cena. slabe tehnolo‰ke baze. Pokriçe marginalnih tro‰kova i uticaj na profit Spoljnotrgovinska razmena podrazumeva trgovinu koja se odvija između rezidenata jedne zemlje i svih ostalih zemalja. bilo odliva stranih direktnih investicija. godine ima 13. Posledice njihovog dolaska po zemlju domaçina mogu biti dualne. Istovremeno su srpske sobodne zone. te‰ko da se moÏe naçi u savremenoj spoljnotrgovinskoj politici najveçeg broja zemalja. uvoznih carinskih daÏbina itd). iz slobodnih eksportnih proizvodnih zona Kine. trgovinu uslugama. izvozno orijentisani. s jedne strane mogu unaprediti i razviti privredne potencijale. kao posledica neiskori‰çenosti postojeçih privrednih kapaciteta. Zaboravlja se da bi domaçi proizvođaãi. odnosno stranih investitora. Hong Konga itd. kako kompletne privrede. Tajvana. a protiv ãijih uvoznika se ne preduzimaju antidampin‰ki postupci.3. pada iz godine u godinu. a sa druge strane. Spoljnotrgovinska razmena se odvija kroz trgovinu robom. Saradnja sa stranim partnerima moÏe uticati na poveçanje iskori‰çenosti postojeçih privrednih kapaciteta srpske privrede kroz porast: • priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. na srpskom trÏi‰tu se oãekuje razvoj konkurencije sa dolaskom transnacionalnih kompanija.4. potpuno zanemarene i drÏava ih je potisnula u drugi plan. niskog nivoa kako cenovne. ‰to bi doprinelo rastu cenovne konkurentnosti. kojih 2003. • poslova montaÏne proizvodnje u Srbiji. Međutim. tako i pojedinaãnih firmi. Uãe‰çe srpskog izvoza. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 223 . Ovako neodgovoran odnos prema za‰titi konkurentnih (izvozno orijentisanih) sektora. tako i necenovne konkurentnosti izvoznih proizvoda. Na trÏi‰tu Srbije se prodaje roba. 3. u svetskom izvozu. Znaãajniji uticaj na razvoj konkurencije na srpskom trÏi‰tu potiãe od uvoznih proizvoda. Transnacionalne kompanije. trgovinu pravima na intelektualnu svojinu i trgovinu koja se odvija kroz strane direktne investicije. • poslova međunarodne dugoroãne kooperacije. moÏe doçi do monopo- 3.3. Konkurentno i sofisticirano unutra‰nje trÏi‰te na kome dominiraju uslovi konkurencije i na kome se pored sektora direktnih izvoznika razvijaju i prateçi sektori koji predstavljaju logistiku i neophodnu podr‰ku direktnim izvoznicima je uslov unapređenja konkurentnosti. Kada je reã o robnoj trgovini. koje su i najznaãajniji nosioci stranih direktnih investicija menjaju trÏi‰ni ambijent u zemlji domaçinu. ona se mora posmatrati uporedo sa trgovinom koja je rezultat bilo priliva.Konkurentnost privrede Srbije ma. po dampin‰kim cenama. u ovakvim zonama (koje imaju kvalitetnu infrastrukturu) proizvodili uz mnogo niÏe tro‰kove proizvodnje nego na ostatku teritorije (umanjuje im se porez ili se oslobađaju od poreza. Faktor podsticaja poveçanju izvozne konkurentnosti predstavljaju i preovlađujuçi uslovi na unutra‰njem trÏi‰tu Srbije.

minimizirana je i privednici ukazuju da im je za osnivanje preduzeça tokom 2003. Op‰ta je ocena da je u Srbiji u vrlo kratkom roku (od 2001. 2. iskoristi postojeçe kapacitete i izvozno je orijentisan. kako u domaçem. ovakvim zakonskim re‰enjem. Relativno jednostavan naãin registracije stranog ulaganja kada je reã o registraciji preduzeça. bilo potrebno oko 8 raznih dokumenata-dozvola. 3. razmatra projekat zajedniãkog ulaganja i odobrava ga. u nekom razumnom roku. koje osnivaju Agencije za konkurenciju. S obzirom da su transnacionalne kompanije nosioci stranih direktnih investicija i da mogu izvr‰iti monopolizaciju domaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetu domaçoj industriji. koja su podignuta u Srbiji na bazi stranih direktnih investicija. godine) izvr‰ena nagla liberalizacija spoljnotrgovinske razmene. Pojednostavljenje procedure registracije preduzeça stranih investitora moÏe doprineti porastu dru‰tvenog proizvoda i izvoznoj ekspanziji ukoliko inostrani investitor: 1. Privrednici u Srbiji istiãu da je antimonopolska politika u zemlji uglavnom neuspe‰na i neaktivna. jer se ona potvrđuje u praksi. Međutim. da bi registrovali preduzeçe. u svim formama. ne ostavlja moguçnost ograniãavanja monopolske prakse na trÏi‰tu Srbije. a posebno je te‰ko jednom date ustupke posle povlaãiti i preduzimati restriktivne 224 3. bilo je neophodno ostaviti moguçnost da neko nezavisno telo. Cilj ovih zakon jeste da se obezbede uslovi konkurencije na domaçem trÏi‰tu kako bi domaça preduzeça odrÏala korak u o‰troj međunarodnoj konkurenciji. godine. dok vremenski ovaj posao u proseku iziskuje 42 dana. nije ostavljena moguçnost sektorskog usmeravanja stranih direktnih investicija u Srbiju. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . veç se fokusira na osvajanje domaçeg trÏi‰ta. preti opasnost monopolisanja trÏi‰ta. pa se u nekim sluãajevima poveçava i broj dokumenata i broj dana potrebnih za proceduru osnivanja. ubrzo po preuzimanju ih zatvaraju. tako i u stranom vlasni‰tvu. ovde treba istaçi da broj ovih dokumenata zavisi od tipa preduzeça koje se osniva i vrste delatnosti kojoj pripada. sa posledicama potiskivanja lokalnih proizvođaãa koji propadaju jer ne mogu da odrÏe korak sa takvim partnerom. narastanja monopola. zaposli domaçu radnu snagu i proizvodi za izvoz. izvozno orijentisane kapacitete i zaposli domaçu radnu snagu. uloÏi u zajedniãko preduzeçe. kupi postojeçe preduzeçe. op‰te stagnacije. ukoliko inostrani investitor postupi na bilo koji od gore nave- denih naãina i pri tome nije izvozno orijentisan. otpu‰taju radnu snagu i na taj naãin elimini‰u potencijalnu konkurenciju. Na trÏi‰tu ostaju posledice u vidu rasta nezaposlenosti. kao ‰to se to radi u visokorazvijenim zemljama. na bazi donetih Zakona o konkurenciji. Preduzeçe stranog investitora ima nacionalni tretman i u potpunosti je po svojim pravima izjednaãeno sa domaçim. Svaka preterana liberalizacija je opasna. Takođe. tako i stranih direktnih investicija. podigne nove. prvenstveno kroz vrlo liberalan Zakon o stranim ulaganjima u srpsku privredu. Praksa mnogih zemalja u tranziciji ukazuje na opasnost da strani investitori ulaze na trÏi‰te. kako robe. ·tavi‰e podseça na propise of ‰or centara gde je sve dopu‰teno.Konkurentnost privrede Srbije Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju Stranim investitorima u potpunosti je otvoreno trÏi‰te Srbije. Administrativna procedura za osnivanje preduzeça. kupuju postojeçe kapacitete. poãev od 100% uloga do zajedniãkih ulaganja u međusobno dogovorenom procentu uloga stranaka. Međutim.

kako bi se Slika 3-14: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije (0 . pa i u srpsku privredu. Ovde se istiãe da u Srbiji postoji problem obeçane. Privrednici u Srbiji istiãu da su sudovi podloÏni politiãkom uticaju u velikoj meri ‰to svakako ima uticaja na odluku inostranih partnera da investiraju u Srbiju. zapadni investitori istiãu da nije dovoljno doneti konkurentan zakon o registraciji ili o oslobađanju od poreza pa da strani kapital pohrli. moÏete nas osloboditi narednih sto godina od plaçanja poreza ali. koji su spremni na veçe investicije. relativno kvalifikovanoj. ‰to je posebno osetljivo pitanje za sve inostrane investitore. i pored vrlo liberalnog naãina registracije. Ono ‰to se kroz propis obeçava. Op‰ta je ocena da su imovinska prava formalno za‰tiçena zakonom. a jevtinoj radnoj snazi. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 225 . kroz dugotrajne i iscrpljujuçe sudske sporove. Svedoci smo da. Poslovi oplemenjivanja i dorada finalnih proizvoda u inostranstvu predstavljaju re‰enje za proizvođaãa u periodima velike traÏnje za njegovom robom kao i za davaoca usluge koji poseduje neiskori‰çene kapacitete. tržište administrativna opterećenja pri osnivanju preduzeća dozvole za osnivanje preduzeća broj dana za osnivanje preduzeća antimonopolska poltika 0 6 12 18 24 30 36 42 48 prosek stan.Konkurentnost privrede Srbije mere. ako nemate stabilan privredni i politiãki ambijent i vladavinu prava nema ni priliva stranog kapitala. a neizvr‰ene denacionalizacije. Prodaja usluge oplemenjivanja i dorade finalnih proizvoda inostranih partnera u Srbiji Veçi stepen iskori‰çenosti postojeçih kapaciteta srpske privrede moÏe se ostvariti kroz porast uãe‰ça izvoza usluge oplemenjivanja i dorade ili montaÏne proizvodnje. Kada je reã o prilivu stranih direktnih investicija u svaku.maksimalno pozitivan stav) domaća konkurencija lokalna konkurencija ulazak na dom. Posebno se istiãe neefikasnost sudova.negativan stav. Kod tekstilnih proizvoda i obuçe roba mora biti isporuãena na vreme. Oni kaÏu. Ovo je naroãito problem kada se dovodi u pitanje efikasnost naplate potraÏivanja. 7 . ali da je praktiãna primena zakonskih propisa u Srbiji slaba. s obzirom da je konkurentna prednost Srbije u raspoloÏivoj. devijacija 3. strane direktne investicije ne pristiÏu u Srbiju. mora kroz praksu da se i potvrdi. Takođe preovlađuje mi‰ljenje privrednika da je u Srbiji za‰tita intelektualne svojine izuzetno slaba i neefikasna. Ovo je naroãito prisutno u proizvodnji konfekcije i obuçe. Motivi priliva SDI ne mogu biti formalne veç su iskljuãivo realne prirode.

zaradi 0 2 4 6 zadovoljili modni zahtevi. On takođe koristi veç postojeçe pogone i opremu uz tro‰kove koji su niÏi od onih koje bi imao da je ulagao u izgradnju i opremanje sopstvenih kapaciteta. uz pomoç koje çe se finalizacija proizvoda izvr‰iti. Po izvr‰enoj prodaji ove robe na domaçem trÏi‰tu domaça firma çe naplatiti vrednost izvr‰ene usluge. naruãilac posla moÏe platiti domaçoj firmi devizama ali i delom finalne proizvodnje koja çe ostati na raspolaganju domaçoj firmi. opremu kao i obuãenu i dovoljno kvalifikovanu radnu snagu. predstavljaju najvaÏnije faktore konkurentnosti prodavca usluga. 226 3. kome je radna snaga izloÏena. 7 . koju poseduje strani partner. Srpski proizvođaãi tekstilnih proizvoda uz uslugu oplemenjivanja i dorade obezbeđuju i proizvodni prostor. dizajnira proizvod i dostavlja partneru u zemlji domaçinu. Ukoliko nije zadovoljan sa nivoom opreme. vr‰i disperzija tro‰kova infrastrukture u zemlji domaçinu. Izvr‰ilac poslova oplemenjivanja i dorade (partner iz zemlje domaçina) zapo‰ljava svoju radnu snagu kao i svoje. svojine propisi o min. Proizvedena i finalizovana roba. a takođe i zahtevi sezone. proizvođaã ne moÏe da proizvede koliko se od njega oãekuje on çe sa stranim partnerom ugovoriti saradnju po osnovu poslova oplemenjivanja i dorade. devijacija imovinska prava zaštita intelekt. Ukoliko.maksimalno pozitivan stav) nezavisnost sudova prosek stan. naruãilac posla priprema detaljne specifikacije proizvoda. Da bi za‰titio kvalitet.Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-15: Preovlađujuçi stepen konkurencije i ulazak na trÏi‰te Srbije (II) (0 . materijal i sirovine za izradu finalnog proizvoda. Za izvr‰enje usluge oplemenjivanja. neophodnu za kvalitetnu obradu dostavljenih materijala. ovde je vrlo izraÏen. Sekundarni efekat ovakve isplate predstavlja obogaçenje domaçe ponude novim asortimanom "uvoznih" proizvoda. do tada moÏda. U ovim poslovima realizacija ugovorenih rokova proizvodnje. dizajna i kontrole kvaliteta. neiskori‰çene kapacitete. takođe. Radnici se prilikom realizacije ovih poslova susreçu po prvi put sa novim materijalima kao i novim tehnologijama izrade. koji je prethodno stekao na trÏi‰tu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .negativan stav. nosi oznaku proizvodnje zemlje naruãioca posla. Proces uãenja kroz rad. Ovim poslovima se. i pored najbolje volje. Naruãilac posla (partner iz razvijene zemlje) koristi prednosti jevtine radne snage u zemlji domaçinu i niskih tro‰kova infrastrukture u odnosu na tro‰kove koje bi imao za istu proizvodnju u svojoj zemlji. u zemlji domaçinu. dorade i proizvodnje finalnih proizvoda. naruãilac posla moÏe poslati i opremu (ma‰ine). kao i dostizanje zahtevanog nivoa kvaliteta. robni znak i imidÏ.

godine. u tekstilnoj industriji. godine. koju srpski proizvođaãi pruÏaju stranim partnerima. U rastavljenom stanju u jednom kontejneru je moguçe transportovati vi‰e 3. Rumunije. moÏe biti njena filijala u zemlji domaçinu. firmu iz matiãne zemlje koja delove pripremljene za montaÏu izvozi u zemlju domaçina i postrojenje u zemlji domaçinu u koje se uvezene komponente montiraju i proizvodi finalni proizvod. Mađarske. tako da je 2003. veç sa vi‰e njih. MontaÏna proizvodnja predstavlja proizvodnju finalnih proizvoda. rezultat je konkurencije susednih zemalja. u veçini zemalja. Vrednost usluge oplemanjivanja i dorade. Naruãilac posla takođe vr‰i disperziju rizika i finalizaciju proizvoda ne ugovara samo sa jednom inostranom fabrikom. dok 2003. Za izvr‰ioca posla nije dobro ako se veÏe samo za jednu firmu i za nju vr‰i finalizaciju. uslugu finalizacije inostrani partner plaça svega 12 evra. Te 1990. sklopova i podsklopova. Matiãna kompanija izvozom komponenti i njihovom montaÏom ostvaruje brÏi prodor na nova trÏi‰ta od onoga koji bi postigla kada bi izvozila finalne proizvode. U ovom poslu imamo dva baziãna elementa. tako da su se inostrani partneri orijentisali na ova trÏi‰ta. smanjuje se u periodu od 1990.Konkurentnost privrede Srbije Nedostatak ovih ugovora za slabijeg partnera. Ako bi do‰lo do iznenadnog prekida saradnje izvr‰ilac bi se na‰ao u te‰koj poziciji. Znaãi da se proizvod u rastavljenom stanju carini po niÏoj stopi od one koja bi se primenila da je uvezen finalni proizvod. godine. predstavlja neravnopravnost pozicija prilikom pregovaranja. izvr‰ioca posla. tako da su naruãioci posla iz razvijenih zemalja nastupali sa ucenjivaãkih pozicija i postizali izrazito niske cene kupljenih usluga. godine. Na taj naãin çe lokalna firma koja raspolaÏe poslovnim prostorom i infrastrukturom poveçati iskori‰çenost postojeçih kapaciteta. Uvozne carine su. Postrojenje u zemlji domaçinu moÏe pripadati lokalnoj firmi koja postaje ugovorna strana u poslu organizovanja montaÏne proizvodnje. To se naroãito de‰avalo pri ugovaranju sa izvr‰iocima u zemljama u tranziciji. Poslovi montaÏne proizvodnje u Srbiji Sledeçi naãin poveçanja iskori‰çenosti domaçih proizvodnih kapaciteta je organizovanje montaÏne proizvodnje za stranog partnera u postojeçim proizvodnim kapacitetima. godine. Zato je dobro da se ova vrsta usluga pruÏa veçem broju razliãitih partnera. po‰to partner naruãilac posla. Razlozi za ovako veliki pad prihoda po osnovu usluga oplemenjivanja i dorade. U međunarodnom transportu je lak‰e transportovati komponente i delove kontejnerski nego finalne proizvode. iznosila gotovo polovinu vrednosti iz 1990. ãime je olak‰an prodor inostranim proizvodima da uđu na trÏi‰te zemlje domaçina. koji potiãu iz inostranstva u pogonima zemlje domaçina. Bugarske. Proizvodna postrojenja za montaÏnu proizvodnju mogu biti zajedniãko vlasni‰tvo matiãne kompanije i lokalne firme zemlje domaçina i najzad postrojenje moÏe biti u iskljuãivom vlasni‰tvu matiãne kompanije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 227 . u na‰im tekstilnim fabrikama. za isto odelo. moÏe da potceni vrednost usluge i realno ugovori niÏi iznos koji za nju plaça. niÏe za repromaterijal i delove u odnosu na finalne proizvode. odnosno. finalizacija mu‰kog odela ko‰tala je inostrane partnere oko 40 DEM (20 evra). koji su imali i vi‰ak radne snage i vi‰ak kapaciteta. procesom montiranja i sklapanja delova. Prostor koji zauzimaju komponente je manji u odnosu na prostor koji je potreban finalnim proizvodima. ãija je cena radne snage izuzetno niska.

Konkurentnost privrede Srbije automobila. partneru iz zemlje domaçina matiãna kompanija moÏe platiti finalnim proizvodima proizvedenim u pogonima montaÏne proizvodnje ãime obogaçuje ponudu na domaçem trÏi‰tu. tako ‰to se jedna firma specijalizuje za proizvodnju jedne vrste komponenti. MontaÏna proizvodnja moÏe ukljuãiti u određenoj meri i domaçe proizvođaãe podsklopova i komponenti koji se mogu ugraditi u finalni proizvod. Zemlja domaçin poveçava iskori‰çenost svojih proizvodnih kapaciteta. dok se druga specijalizuje za drugu vrstu komponenti jednog istog proizvoda. od 228 3. partneri svoju proizvodnju zasnivaju na ekonomiji obima i masovnoj proizvodnji. Naravno da domaçi proizvođaãi moraju ostvariti zahtevani nivo kvaliteta i standardizacije da bi bili podisporuãioci montaÏnih postrojenja. Inaãe proizvod proizveden u montaÏnim fabrikama moÏe biti namenjen trÏi‰tu zemlje domaçina. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Svoje obaveze prema zemlji domaçinu. Dugoroãnom proizvodnom kooperacijom. moÏe biti izvezen u neku treçu zemlju ili izvezen u zemlju domaçina. koja bi. kroz ovaj vid poslovne saradnje ostvaruju ‰iri asortiman proizvoda bez dodatnih ulaganja. u pogledu op‰te privredne razvijenosti. obezbeđuje porast zaposlenosti svoje radne snage. u poslovima dugoroãne proizvodne kooperacije. bez velikih ulaganja. Radna snaga zaposlena u montaÏnim fabrikama uãi kroz rad i prilagođava se zahtevima savremene proizvodnje. Takođe naplaçuje razne infrastrukturne usluge koje prate proizvodni proces. Ako se ovi poslovi tako razgranaju a domaçi podisporuãioci steknu poverenje stranog partnera. postiÏe se svojevrsna podela rada na međunarodnom nivou. Ukljuãivanje u poslove međunarodne dugoroãne kooperacije zahteva partnerstvo firmi iz dve zemlje. tako da sam proces montaÏe ne zahteva velike tro‰kove. Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija vodi u‰tedi investicija. pribliÏno sliãnog nivoa razvijenosti. zahteva niÏe transportne tro‰kove. dok bi za njihov prevoz u finalnom sklopljenom obliku bilo malo i nekoliko kontejnera. Poslovi me đunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija je takav oblik spoljnotrgovinske i poslovne saradnje u kome dva partnera iz razliãitih zemalja preuzimaju obavezu međusobne isporuke komponenti iste familije proizvoda koji se u pogonima jednog partnera finalizuju. montaÏna proizvodnja moÏe prerasti u kooperaciju. bila neophodna ako bi sve komponente morao proizvoditi jedan proizvođaã. Naravno da je. odnosno. kao i obrazovne i kvalifikacione strukture radne snage. Zemlja domaçin montaÏnih poslova ima koristi od organizovanja ovog vida spoljnotrgovinske saradnje. I najzad. za zemlje partnere. veç njihovo prilagođavanje rutinskom radu. ‰to je posebno korisno kada je reã o manje razvijenim zemljama. u tehniãko tehnolo‰kom pogledu. po‰to. Zahvaljujuçi podeli rada između kooperanata i specijalizaciji za proizvodnju jednog broja komponenti. Međunarodna dugoroãna proizvodna kooperacija utiãe na rast zaposlenosti raspoloÏivih proizvodnih kapaciteta u zemljama partnerima. Ovo doprinosi da ista koliãina izvezene robe u rastavljenom stanju u odnosu na finalizovan proizvod. Ovakva podela rada vodi sniÏenju tro‰kova proizvodnje ‰to se odraÏava i na ostvarenje konkurentne cene finalnog proizvoda. po‰to oba partnera. inaãe. MontaÏna proizvodnja ne zahteva visok nivo struãnosti radne snage. tro‰kovi radne snage u zemlji domaçinu montaÏne proizvodnje su niski.

Kooperant iz manje razvijene zemlje vrlo ãesto pristaje i na ove neravnopravne uslove. tako da su se strani partneri orijentisali na nove snabdevaãe. To je posebno znaãajno u domenu po‰tovanja standarda i propisa iz oblasti ekolo‰ke za‰tite. pri ugovaranju dugoroãne proizvodne kooperacije. pa i sopstvenu kalkulaciju.Konkurentnost privrede Srbije znaãaja i uticaj ovog vida saradnje na porast zaposlenosti lokalne radne snage. stranke se mogu dogovoriti da se cene međusobnih isporuka koriguju poãetkom svake godine. od svih sloÏenih oblika spoljnotrgovinske razmene najvi‰e bila prisutna dugoroãna proizvodna kooperacija. samo da ne bi izgubio posao. po osnovu međunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije. kojom se manje vrednuje proizvodnja komponenti manje moçnog partnera (iz zemlje u razvoju). praçen politiãkom i ekonomskom krizom na balkanskom prostoru. koji mogu biti na ‰tetu jedne od ugovornih strana. Ovi propisi su imali velikog uticaja na međunarodnu trgovinu. u razvijene zemlje. 4 Statistiãki godi‰njak Jugoslavije. Bitno je istaçi da svaka korekcija cena ima za posledicu korekciju međusobnih lista isporuka pri ãemu odnos vrednosti ovih isporuka mora ostati uravnoteÏen. ‰to je ãest sluãaj. u savremenim uslovima deklaracija ekolo‰ki ãistog proizvoda predstavlja faktor necenovne konkurentnosti izvoza. Međutim. Beograd. to vodi ‰irenju asortimana domaçeg trÏi‰ta. takozvanih restriktivnih klauzula. vodio je raskidu veçine ugovora o međunarodnoj dugoroãnoj proizvodnoj kooperaciji. Poãetkom devedesetih godina dvadesetoga veka. Uticaj na faktore proizvodnje Reintegracija srpske privrede u međunarodnu trgovinu. naroãito ako se vrednost komponenti koje proizvodi partner slabije pregovaraãke snage (firma iz manje razvijene zemlje) potceni. MoÏe se reçi da je u spoljnotrgovinskoj praksi Srbije. uticaçe na izmenu strukture faktora proizvodnje kao i na udeo pojedinih faktora u ukupnim tro‰kovima proizvodnje. Desetogodi‰nji period pod sankcijama. nameçu svoje uslove. Po‰to su ovo dugoroãni vi‰egodi‰nji ugovori. Firme iz razvijenih zemalja.3.3. 1991. 3. u pogledu proizvodnje i prometa komponenti. 3. koje nameçe strana iz razvijene zemlje. ili se mogu korigovati na osnovu primene klizne skale. Kako je plaçanje isporuke komponenata. ‰to predstavlja direktnu barijeru ukljuãivanju na‰ih firmi u poslove međunarodne dugoroãne kooperacije. Sve dok se tehnolo‰ki nivo srpske privrede ne podigne do nivoa koji çe zadovoljiti kriterujume inostranih partnera poslovi međunarodne dugoroãne proizvodne kooperacije ostaçe na margini. Najvi‰e se kooperiralo sa firmama iz Evropske zajednice. ostvareno je u formi dugoroãne proizvodne kooperacije4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 229 . Razvoj kooperantskih odnosa srpskih firmi sa stranim partnerima. Ugovori o dugoroãnoj proizvodnoj kooperaciji su ãesto optereçeni nizom ograniãavajuçih klauzula. SZS. Međutim postoje i neki nedostaci kooperantskog odnosa.4. ãak 1/4 izvoza tada‰nje Jugoslavije. Mnoge TNK su da bi izbegle rigorozne ekolo‰ke propise u svojim zemljama selile prljavu proizvodnju u zemlje u razvoju koje nisu pridavale znaãaj za‰titi Ïivotne sredine. posebno na preno‰enje proizvodnje u inostranstvo i delovanje transnacionalnih kompanija. Isplata kooperanta kroz finalni proizvod moÏe biti nepovoljna. odnosno 13% ukupnog izvoza. najãe‰çe u finalnim proizvodima. optereçen je padom neophodnog tehnolo‰kog nivoa domaçe privrede.3.

ili privlaãenje stranih investitora. ali da je njihova primena neodgovarajuça. pa je veliki broj privrednika pokazao neznanje. ãime direktno obaraju cenovnu konkurentnost. U uvođenju novih ekolo‰kih propisa Srbija priliãno zaostaje. koji ne spadaju u stoge propise. Po‰tovanje ekolo‰kih propisa zahteva znatna finansijska sredstva.negativan stav. Bitno je istaçi da veçina Srbija Prosek Propisi koji regulišu hemijski otpad Propisi koji regulišu pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO) Strogost ekoloških propisa Subvenicje za energiju i sirovine Vodeći položaj u sprovođenju politike zaštite životne sredine Usaglašenost sa međunarodnim sporazumima Koliko su propisi jasni i stalni Stepen obaveznosti primene propisa Postojanost u sprovođenju propisa Efekat usklađenosti sa standardima poslovanja Politički kontekst zaštite životne sredine Sistemi zaštite životne sredine 0 2 4 6 St. povremeno i nezainteresovanost ili deklaraSlika 3-16: Ekologija u Srbiji (0 . nema mnogo praktiãnih iskustava. 6 .Konkurentnost privrede Srbije U Srbiji je ekologija relativno nov fenomen koji moÏe da ima veçi uticaj na proizvodnju. U naãelu se privrednici slaÏu da u Srbiji postoje propisi o za‰titi Ïivotne sredine. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .dev. distribuciju. Iako se u poslednje vreme u Srbiji mnogo govori o ekologiji. međutim. Haotiãno sprovođenje ekolo‰kih propisa je odlika domaçeg trÏi‰ta i po tome se Srbija moÏda i najvi‰e razlikuje od drugih sliãnih ekonomija. 230 3.maksimalno pozitivan stav) Propisi koji regulišu zagađenje vazduha Propisi koji regulišu pitanje zagađenja vode Propisi koji regulišu skladištenje toksičnog otpada tivnu opredeljenost tipa "to je za zemlju kritiãno vaÏno" ne stavljajuçi svoje preduzeçe u kontekst takvog odgovora. i predstavlja tro‰ak koji privrednici moraju ukalkulisati u cenu proizvoda. doneti propisi realno su usagla‰eni sa svetskim standardima. osvajanje inostranih trÏi‰ta.

ali istiãu da im nije poznato da se takve subvencije daju firmama koje racionalno tro‰e energiju ili firmama koje Ïele da pređu na ekolo‰ke energente. Privrednici u Srbiji oãekuju izvesne recesione tendencije ali u relativno maloj meri ‰to se vidi iz proseãne ocene (oko 3. Niska standardna devijacija potvrđuje da su se anketirana preduzeça sloÏila sa ãinjenicom da se na domaçe trÏi‰te procesna oprema uvozi iz drugih zemalja. koje bi se stimulisale na prelazak na ãistije energente. elektriãna energija. Adekvatna ekolo‰ka za‰tita moÏe se postiçi subvencioniranjem firmi velikih zagađivaãa. na primer. ima usvojene ekolo‰ke standarde kao ‰to je ISO 14000. hemijskom. Postojanost sprovođenja ekolo‰kih propisa u Srbiji je niska i posledica je zakonske prinude a nikako dobrovoljnih aktivnosti preduzeça.50. Drugi razlog jeste ãinjenica da bi veçina srpskih firmi ako bi striktno primenila ekolo‰ke propise mogla da zatvori svoje pogone. ove ocene treba uzeti sa rezervom obzirom na mali broj odgovora. Poljska ili Slovenija.Konkurentnost privrede Srbije privrednika veruje u dugoroãno pozitivan uticaj ekolo‰kih propisa na privredni razvoj. I naravno da privrednici podrÏavaju ovu vrstu subvencija. obzirom da je reã o sloÏenijoj tehnologiji i znaãajnim ulaganjima u istraÏivanje i razvoj. Veoma mali broj srpskih preduzeça. Najlo‰ija ocena se odnosi na dostupnost procesne opreme. Strategija nastupa stranih proizvođ aãa na domaçem trÏi‰tu Za znaãajniji nastup stranih kompanija na trÏi‰tu Srbije neophodno je stvoriti odgovarajuçi privredni ambijent. ali to nije tako problematiãno. n=22). 3. Posebno paradoksalno zvuãi njihovo opaÏanje da je poveçanje cene struje dodatni faktor optereçenja privrede. Op‰ta ocena pokazatelja pogodnosti privrednog ambijenta privrede Srbije.4. mnogo stroÏiji. Ponuda domaçe procesne opreme je ograniãena. Nedostatak subvencija za energiju je u Srbiji ocenjen kao izraÏeniji nego u drugim sliãnim zemljama. Po‰tovanje ekolo‰kih propisa u veçoj meri je prisutno u sluãaju genetski modifikovanih organizama. prehrambenom industrijom i drugom. koÏnom. To je naroãito sluãaj sa tekstilnom. kao ‰to je. Procesnom opremom se bave specijalizovane kompanije koje su uglavnom globalni isporuãioci tako da moÏe biti shvatljivo da takvih nema mnogo u maloj privredi kakva je privreda Srbije. Odstupanja od ovakvog rangiranja postoje i umerena su s obzirom na standardnu devijaciju od 1.3. nije povoljna. Sve ovo zamagljuje razumevanje ocene o fleksibilnosti primene propisa. izuzetno niska. Strogost ekolo‰kih propisa u Srbiji je. Srbija se moÏe porediti sa Ukrajinom (zemljom koja je doÏivela najteÏu ekolo‰ku tragediju u istoriji). 3. Sve ocene na skali od 1 do 7 su vrlo niske i gotovo da nema ocene koja bi dostigla neku neutralnu vrednost 4 (izuzetak je brojnost domaçih dobavljaãa sa proseãnom ocenom 4. prema anketi. To se vidi u ocenama svih pojedinaãnih propisa koji su u zemljama kao ‰to su. sa skale od 1 do 7). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 231 . pa je jo‰ uvek nepouzdano ocenjivati njen naãin rada. NadleÏnosti su podeljene između Ekolo‰ke inspekcije i Inspekcije ministarstva za ‰umarstvo i vodoprivredu. na primer. u poređenju sa sliãnim zemljama. (Ipak. Treba imati u vidu da nadzor nad sprovođenjem ekolo‰kih propisa u Srbiji nije dobro uređen i da je to jedan od razloga ‰to privrednici vrlo fleksibilno primenjuju ekolo‰ke propise. Po ovim ocenama. kao i sledeçe ocene o obaveznosti njihove primene.4). Ekolo‰ka inspekcija je od skora formirana.

usluga treninga i istraÏivanja kao i dostupnost komponenti i delova na domaçem trÏi‰tu predstavljaju znaãajniji problem. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Komponente i delovi se. Nedostatak usluga (IT. prema ovim ocenama. uglavnom uvoze. Stepen koncentracije domaçe privrede je donekle kontradiktorno ocenjen. MoÏe se pretpostaviti da mnoga preduzeça u duÏem vremenskom intervalu nisu koristila ovu vrstu usluga tako da je sa njihovog aspekta reã o nepoznatoj ponudi (i ovde vaÏi rezerva da je mali broj odgovora. istraÏivanje i edukacija) govori da ni ove komponente trÏi‰ne infrastrukture jo‰ uvek nisu dovoljno razvijene.Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-17: TrÏiste Srbije Sofisticiranost kupaca Brojnost domaćih dobavljača Kvalitet domaćih dobavljača Prisustvo zahtevnih regulatornih standarda Decentralizacije poslovnih aktivnosti Srbija prosek St. niska dostupnost IT usluga.dev. n=22). Razvijenost klastera Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka Dostupnost komponenti i delova na domaćem tržištu Dostupnost procesne opreme na domaćem tržištu Dostupnost specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke na domaćem tržištu Dostupnost usluga u oblasti informacionih tehnologija na domaćem tržištu 0 2 4 6 Međutim. âinjenica da brojne institucije pruÏaju ovu vrstu uslu- ga na domaçem trÏi‰tu jo‰ uvek ne umanjuje znaãaj niskih ocena koje daje anketa. ‰to potvrđuje veç poznatu ãinjenicu visoke zavisnosti domaçe privrede od nabavke stranih inputa. Vrlo niska ocena je data nivou konkurentnosti na domaçem trÏi‰tu time ‰to je decentralizacija poslovnih 232 3.

U ovom sluãaju. tj. Iz ovoga bi se moglo zakljuãiti da privredom dominiraju odnosi poznanstava i preporuka umesto oãekivanih trÏi‰nih i profesionalnih odnosa. Dobavljaãi su ocenjeni kao relativno nekvalitetni.9 (1 = dominacija malog broja velikih grupa. Ta iskustva. koja u odsustvu koncentracije privrede drÏi moç i utiãe na raspodelu ekonomskih resursa u privredi. niska ocena razvijenost klastera (grupacija) u domaçoj privredi ukazuje na to da su preduzeça usitnjena. âak i relativno veliki broj dobavljaãa (ocena 4. a pri tom neefikasni i sa ograniãenim tehnolo‰kim moguçnostima. Prisustvo konkurencije na trÏi‰tu Srbije je ocenjeno niskom ocenom. kao osnovu za sofisticiran odnos kupaca u kupovini. treba imati u vidu upozorenje da su kupci na trÏi‰tu Srbije imali dosta iskustava sa stranim robnim markama. Međutim. nepovezana i da nema privredne koncentracije koja je tendencijski prisutna u svetu. ne treba potcenjivati.0. ocenom 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 233 .Konkurentnost privrede Srbije aktivnosti ocenjena sa 2. privrednici aludiraju na neke druge forme koncentracije moçi u dru‰tvu.4. devijacija dobijanje zajma ulazak u bank sektor finansijski propisi 0 2 4 6 3. umesto koncentracije preduzeça. Nizak Ïivotni standard i odsustvo diskrecionog (vi‰ka) dohotka je uticala na to da kupci u prvi plan stavljaju cenu. Kada je reã o solventnosti banaka. ‰oping aktivnostima u drugim zemljama. Veçina ispitanika smatra da je dolazak novih banaka u bankarski sektor sada mnogo olak‰an i Slika 3-18: Banke i ostale finansijske institucije solventnost banaka finansijska tržišta prosek stan. Zakljuãak koji bi se mogao izvuçi je da. treba imati u vidu da i proizvođaãi vrlo ãesto reaguju sa "lagom". Kupci su ocenjeni kao nesofisticirani i orijentisani prvenstveno na cenu. 7 = disperzija poslovnih aktivnosti na veliki broj preduzeça). a oni malo stariji su imali i neke periode boljeg Ïivotnog standarda. na drugoj strani.53. Kvalitet domaçih dobavljaãa je ocenjen niskom ocenom 3. de‰ava se da promene na trÏi‰tu nastupe a da ih proizvođaãi tek naknadno shvate. veçina privrednika smatra da one nisu dostigle visok nivo solventnosti ali da nisu ni insolventne te su u proseku ovaj indikator rangirali proseãnom ocenom oko 3. najvi‰a u ovom delu teksta) nije u stanju da podigne nivo konkurentnosti. I u ovom sluãaju je postignut osrednji stepen saglasnosti mi‰ljenja privrednika s obzirom da je standardna devijacija 1.3 a sofisticiranost domaçih kupaca jo‰ i niÏe. Međutim.

83. Veçina ispitanika je vrlo kompaktna u odgovoru da strani investitori mogu slobodno ulagati u deonice i obveznice u Srbiji i ovaj odgovor nosi visoku ocenu 5.51. Relativno visok stepen saglasnosti je prisutan kod odgovora ispitanika na ovo pitanje uz standardnu devijaciju od 1. Kada je reã o finansijskim propisima i nadzoru od strane finansijskih institucija kao faktoru finansijske stabilnosti. ali pri tome postoje izvesne rezerve. po‰to je standardna devijacija relativno visoka i iznosi 1. Veliki broj ispitanika smatra da je javna potro‰nja vi‰e sklona neracionalnosti i u proseku ocenjuje ovaj indikator sa ocenom 3. Ocene su date sa visokim stepenom saglasnosti (standardna devijacija je 1). Ispitanici u veçini smatraju da se socijalna pomoç ne distribuira ba‰ adekvat- Slika 3-19: Razvijenost finansijskog sistema finansijska tržišta prosek stan.58. gde jedan oznaãava nemoguçe.44. trž. Na lestvici od 1 do 7.97 (skala 1 do 7). Kod ovog parametra postoji uoãljiva disperzija odgovora od proseka.81 od maksimalnih 7 kao i srednji stepen saglasnosti ispitanika. tako da je prosek ocene oko 5 od moguçih 7. mi‰ljenje je veçine privrednika.24 od maksimalnih 7.02. Odgovori ispitanika pokazuju proseãnu ocenu od ãak 4. Ali ovde imamo priliãna odstupanja i razlike u gledi‰tu od ispitanika do ispitanika. U Srbiji je te‰ko dobiti zajam ukoliko imate samo dobar biznis plan ali nemate jemstvo. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . devijacija spekulativni kapital pristup dom. ispitanici su potvrdili da su propisi i nadzor finansijskih institucija delimiãno faktor finansijske stabilnosti ali da njihova uloga i uticaj nije tako veliki. uz vrlo visok stepen saglasnosti mi‰ljenja ispitanika. Privrednici smatraju da prikupljanje novca posredstvom akcija postaje moguçe u sve veçoj meri.85. Takođe nema velikih odstupanja kod ocene ovog parametra ‰to se vidi iz standardne devijacije koja je 1. Ovo se posebno potkrepljuje ãinjenicom da ima dosta i stranih banaka na na‰em trÏi‰tu (kvalitativni odgovori). sa proseãnom ocenom od 3. sa standardnom devijacijom od 1. 1. kapitala pristup domaćem tržištu akcija 0 2 4 6 234 3. Veçina privrednika se slaÏe da je stepen razvijenosti finansijskih trÏi‰ta u Srbiji niÏi od međunarodnih standarda i zato ovom parametru daju vrlo nisku proseãnu ocenu. privrednici u Srbiji su se u proseku odluãili za ocenu 2.02. Njihovi odgovori variraju i postoje znatne razlike u mi‰ljenjima.45. po‰to je standardna devijacija 1.Konkurentnost privrede Srbije da se ãe‰çe dopu‰ta.

škola razlike u kval. voda putevi železnica prosek luke stan. buduçi da je srednja ocena 2. Ïeleznicu. telekomunikacije konkurencija u transportu poštanski sistem cena struje kvalit. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 235 . zdravstva državno zdravstvo 0 2 4 6 8 10 12 3. I ovde je vrlo visok stepen saglasnosti i nema velikih odstupanja u mi‰ljenjima ispitanika. Zato je prosek ocene na nivou 3.23 (od moguçih 7 = pomoç odlazi u celini bogatima). aerodrome i luke (indikator 5. Anketirani privrednici su infrastrukturu u Srbiji.02 (u rasponu vrednosti 1-7).Konkurentnost privrede Srbije no i da priliãno mimoilazi siroma‰ne. škola razlike u kval. O ovoj oceni postoji velika saglasnost između ocenjenih privrednika ‰to pokazuje mala Slika 3-20: Kvalitet infrastrukture infastruktura voda ind. ocenili kao veoma lo‰u. drž. u koje ubrajamo puteve.01. VaÏan element koji odluãujuçe utiãe na kreiranje poslovnog okruÏenja u jednoj zemlji je kvalitet infrastrukture.). devijacija vazduhoplovna inf.

Izdvajaju se sa svojim odgovorima samo ona preduzeça koja imaju sopstvene luãke kapacitete.74).77. nizak u Srbiji.61) ‰to je znatno vi‰e od ocene koja je dobijena u preistraÏivanju (ocena 2. I ovde je zapaÏena visoka neusagla‰enost stavova ispitanika. ‰to bi bile indirektne subvencije. ‰to je zadovoljavajuçi nivo. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . ocena 3. ‰to se moÏe objasniti znaãajnim poveçanjem cena struje u pro‰lim mesecima. Ovo se moÏe objasniti malim kapacitetom kojim na‰ vazduhoplovni prevozilac raspolaÏe. Znaãajne razlike između ‰kola koje pohađaju deca iz bogatih porodica i deca iz siroma‰nih porodica ne postoje. Indikativno je da je veçina privrednika dala ocenu 1 (modus je 1). Telekomunikaciona infrastruktura je ocenjena kao srednje razvijena. Kvalitet luãke infrastrukture je. Cena struje je ocenjena kao znatno visoka (ocena 3. Za razliku od puteva Ïeleznica je dobila malu proseãnu ocenu razvijenosti (1. ‰to znaãajno poveçava njihove tro‰kove proizvodnje i ãini ih manje konkurentnim. Ona za veçinu firmi predstavlja znaãajnu stavku u ukupnim tro‰kovima poslovanja. buduçi da je ovakvih postrojenja malo i da se retko koriste iako je to najracionalniji vid prevoza robe.37. pa je data ocena 5. nisku motivisanost zaposlenih nastavnika i lo‰ odnos prema deci.27 ‰to nam govori da konkurencija nije intenzivna tako da su cene i kvalitet usluga jo‰ uvek na nezadovoljavajuçem nivou.04 od maksimalnih 7 poena. ‰to govori o utemeljenosti lo‰e slike o infrastrukturi u Srbiji.65). Po‰tanski sitem je ocenjen kao veoma neefikasan jer je potrebno ãak 9.77) ali se ocene o kvalitetu vode znaãajno razlikuju ‰to je uslovljeno znaãajnim varijacijama u kvalitetu vode koja je generalno lo‰ijeg kvaliteta u nizijskim predelima.98. Prema nekim saznanjima.27 ‰to znaãi da njen kvalitet zaostaje za evropskim standardima ali je i dalje najrazvijeniji segment ukupne infrastrukture Srbije. tarife u Ïelezniãkom prevozu izjednaãile su se sa tro‰kovima kamionskog prevoza robe. Industrijska voda je uglavnom dostupna veçini preduzeça. ali i lo‰im stanjem vagona i relativno visokim tarifama u Ïelezniãkom transportu.69) ‰to se moÏe tumaãiti veoma lo‰im stanjem pruga.93 dana da pismo iz prekookenaskih zemalja stigne do Srbije i Crne Gore. Ono ‰to je bitno je da je velika neusagla‰enost privrednika po ovom pitanju (mereno standardnom devijacijom) ‰to koincidira sa razliãitim stepenom razvoja ove infrastrukture u pojedinim regionima Srbije. Veçina ispitanika se izjasnila da je potrebno oko 7 dana da pismo stigne do na‰e zemlje iz prekookeanskih zemalja (vrednost modusa). Kvalitet vode iz vodovoda ocenjen je kao zadovoljavajuçi (ocena 3. Kvalitet konkurencije u sektoru transporta je ocenjen ocenom od 3. Kvalitet drÏavnih ‰kola je ocenjen sa 4. lo‰im kvalitetom usluga i visokim cenama prevoza robe u vazdu‰nom saobraçaju. Kvalitet vazduhoplovne infrastrukture je ocenjen bolje od Ïeleznice i luãkih kapaciteta (2. ali ima preduzeça koja za svoj proizvodni proces koriste vodu iz vodovoda. ali ipak lo‰ije od putne infrastrukture. Standardna devijacija koja je izuzetno visoka i koja dostiÏe vrednost proseãne ocene nam govori o znaãajnim varijacijama u odgovorima ispitanika i ovaj prosek obezvređuje kao reprezentativnu mere centralne tendencije. Veçina prigovora drÏavnom ‰kolstvu svodi se na ãeste prekide rada (‰trajkove). takođe. na kojima se razvijaju male brzine. ocena 2. Za razliku od ‰kola veçina ispitanika smatra da ima razlika u pruÏenoj zdravstvenoj za‰titi bogatima i siroma‰nima.27. Rad drÏavnih zdravstvenih sluÏbi je jo‰ uvek 236 3. Kvalitet putne infrastrukture je ocenjen proseãnom ocenom od 3.Konkurentnost privrede Srbije standardna devijacija od 0. Bilo je predloga da se za velike potro‰aãe obezbede niÏe cene struje od EPS-a.

98. da je pristup Internetu spor i relativno skup. devijacija 3.23.Konkurentnost privrede Srbije zadovoljavajuçi. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 237 . Faktor koji çe znaãajno uticati na poslovno okruÏenje u jednoj zemlji u buduçnosti je informaciono-komunikaciona tehnologija. Razlozi su neadekvatna telekomunikaciona infrastruktura. ali sa tendencijom opadanja prema mi‰ljenju ispitanika. Od ovih teh- nologija Internet po znaãaju zauzima prvo mesto. Svi istiãu. i tu nema velikih odstupanja od proseka. Otuda je i ova ocena niska i iznosi proseãno 3. ocenjen ocenom 3. Ispitanici se gotovo jednoglasno slaÏu da je javni Slika 3-21: Informaciono-komunikacione tehnologije brzina i cena pristupa Internetu javni pristup Internetu prosek prisustvo Interneta u školama konkurencija u sektoru telekomunikacija tržište IT stručnjaka obuka u informacionim tehnologijama konkurencija u sektoru Internet provajdinga prioritet koji država daje IKT uspeh države u promociji IT državne on-line usluge zakoni koji regulišu upotrebu IKT zakonski okvir IKT 0 2 4 6 stan.

22. ali je interesantno istaçi da su najãe‰çi odgovori upravo nosili najniÏu ocenu 1. Ipak. Ispitanici vrlo niskom ocenom ocenjuju konkurenciju u oblasti domaçih provajdera i smatraju da ovde ima prostora za nove provajdere kako bi se pruÏila bolja usluga pristupa Internetu.51 ocenjuju konkurenciju u sektoru telekomunikacija kao faktor uticaja na visok kvalitet i niske cene usluga. Privrednici smatraju da Vladini programi koji promovi‰u informacionu tehnologiju nisu naroãito uspe‰ni.83.22. po‰te. istiãu da im uglavnom nije poznato da postoje zakoni koji reguli‰u elektronsko poslovanje. ali pri tome su prisutna znatna odstupanja kod pojedinih ispitanika od proseka.43). U pogledu razvoja telekomunikacija ispitanici vrlo niskom proseãnom ocenom od 2. ograniãen i nedovoljno razvijen i ocenjuju ovaj indikator proseãnom ocenom 2.82. ‰to se vidi iz proseãne ocene na nivou od 3. Obuka u informacionim tehnologijama u Srbiji.99.49. jer je ovde standardna devijacija gotovo 1. da u ‰kolama nedostaju osnovna sredstva za pristup Internetu (kao ‰to su PC raãunari) a kamoli da se govori o nekom vi‰em nivou pristupa Internetu u ‰kolama. Ovde je proseãna ocena jo‰ niÏa u odnosu na prethodna dva indikatora i iznosi svega 1. njihova "podobnost" da ocene usluge drÏave.64. Razlozi za ovaj stav su rezultat nedovoljnog kori‰çenja Interneta i neposedovanja osnovnih informacija o tome ‰ta drÏava on-line nudi. I kod pitanja o prisustvu Interneta u ‰kolama ispitanici smatraju. tako da je ovaj indikator vrednovan u proseku sa ocenom 4.41. Visokokvalifikovani struãnjaci iz oblasti IT ne moraju da odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom kao ‰to je to bio sluãaj tokom prethodnog desetogodi‰njeg perioda.Konkurentnost privrede Srbije pristup Internetu posredstvom biblioteka. 238 3.49. tj.2 od maksimalnih 7. veç i obavestiti korisnike (i direktne. onda je i to znaãajno upozorenje da nije dovoljno samo obogatiti web -site.63. Sagovornici su tu vrlo saglasni uz nizak nivo standardne devijacije. Ali ovde su odstupanja od proseãne ocene znatna i iznose 1. digitalni potpis itd. Pri tome je standardna devijacija dosta visoka i iznosi 1. ali i indirektne) o tome. u znatnoj meri. Ako je neobave‰tenost uzrok niske ocene. uz manja odstupanja (standardna devijacija je 1. uz veliki stepen saglasnosti sa proseãnim mi‰ljenjem.55. Privrednici. Anketirani ispitanici smatraju da drÏava treba da da prioritet informaciono komunikacionoj tehnologiji. uz relativno nisku standardnu devijaciju od 1. Veliki broj privrednika smatra da nema u dovoljnoj meri moguçnost da koristi drÏavne on-line usluge. Zato je op‰ta ocena na nivou 3.48. Proseãna ocena je kod ovog indikatora 2. Zato je ova ocena dosta niska i iznosi 2.71 sa standardnom devijacijom 1. zaostaje za veçinom zemalja i ispitanici je ocenjuju sa proseãnom ocenom 3. S druge strane ispitanici su saglasni da pravni okvir u Srbiji podrÏava u izvesnoj meri razvoj IT poslovanja i tu u proseku daju ocenu od 3. ovde treba napomenuti da nije proverena informisanost menadÏera. uz standardnu devijaciju od 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . takođe.06.

Uprkos tome. Međunarodni monetarni fond. u nekim segmentima rada na ovom projektu. po preduzeçima i dalje unutar njih.Konkurentnost privrede Srbije 3. na osnovu objavljene metodologije WEF.1. predstavljena su dva takva indeksa pomoçu kojih je izvr‰eno poređenje privrede Srbije i Crne Gore sa drugim zemljama obuhvaçenim uzorkom. Kako je razumno pretpostaviti da se uãe‰çe Srbije i u drugim pokazateljima kreçe na sliãnom nivou. smatramo da su postupci. statistiãki podaci se nabavljaju iz taãno određenih izvora (uglavnom međunarodne organizacije. buduçi da ova drÏava ãlanica ostvaruje uãe‰çe kako u izvozu zajedniãke drÏave od preko 90% (ãak do 94. uslovljena objektivnim razlikama u vremenu prikupljanja podataka kao i nedostatkom svih podataka potrebnih za kalkulaciju indeksa su moguça. Međunarodna unija za telekomunikacije i sliãno). uãinjeni na korektan naãin i da su dobijeni rezultati znaãajni za razumevanje i analizu pozicije privrede Srbije i Crne Gore u poređenju sa drugim posmatranim nacionalnim ekonomijama. Indeksi konkurentnosti Pored analitiãkog posmatranja pojedinih pokazatelja i poređenja sa drugim zemljama. koji su opisani u tekstu. ove informacije o konkurentnosti Srbije i Crne Gore je moguçe koristiti za analizu i tumaãenje konkurentnosti Srbije.4.1.1. U sluãaju izgradnje indeksa konkurentnosti. 3. koriste se dve vrste podataka: statistiãki podaci (hard data) i podaci dobijeni anketom menadÏera (survey / soft data). Izraãunavanje navedenih indeksa u ovom sluãaju je imalo jo‰ jedno znaãajno metodolo‰ko ograniãenje koje se odnosi na geografsku određenost trÏi‰ta za koje se indeksi raãunaju. Iz ovih izvora nije moguçe nabaviti adekvatne podatke samo za Srbiju buduçi da je jedini međunarodno priznati entitet u to vreme bila SR Jugoslavija (sada DrÏavna zajednica Srbije i Crne Gore . Naslov projekta ”Konkurentnost privrede Srbije” predstavlja preliminarno određenje sadrÏaja projekta i govori o usmerenom naporu da se istraÏi konkurentnost privrede Srbije.4. Uz ogradu da je zbog navedenih ograniãenja ipak reã o aproksimaciji ovih indeksa. Indeks konkurentskog rasta Growth Competitiveness Index (GCI) GCI nastoji da izmeri kapacitet nacionalne ekonomije da postigne stabilan privredni rast tokom srednjoroãnog perioda. izvesna odstupanja. 3. svi zakljuãci o konkurentnosti Srbije koji su derivirani iz ovih podataka se mogu uzeti kao potpuno relevantni. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 239 . Anketno istraÏivanje je sprovedeno na teritoriji Srbije i u tom smislu.Commonwealth of States of Serbia and Montenegro). 3. U narednom tekstu. jedno od najkorisnijih sredstava međunarodnog poređenja pruÏaju agregatni indeksi.na nivou drÏave. podaci dobijeni anketom reprezentuju mi‰ljenje menadÏera srpskih preduzeça. Međutim. a svi drugi izvori podataka bi uãinili da izraãunati indeksi ne budu međunarodno uporedivi ‰to je njihova osnovna namena. Međutim. Srbija je u to vreme bila deo zajedniãkog trÏi‰ta sa Crnom Gorom i u ovim bazama podataka nije prepoznatljiva.4. unutar nacionalne ekonomije po sektorima privrede. prema obrazloÏenju metodologije. Među- tim. kao ‰to su Svetska banka. ili u ovom sluãaju. Uvod Ekonomski rast je rezultat tri međusobno isprepletena faktora: • podela rada . kao ‰to je deo sektorske analize spoljne trgovine. analize konkurentnosti uz privrede. Vrednosti ovih indeksa su izraãunate po ugledu na citiranu metodologiju. fokusiranje na privredu Srbije metodolo‰ki nije moguçe.77%) tako i u bruto dru‰tvenom proizvodu.

Island. tehnologija na razliãite naãine daje doprinos privrednom rastu. međutim.. Međutim. vladavina prava. godini pre‰le u grupu zemalja core inovatora (sa znaãajnim brojem patenata). Na primer. o ãemu je veç bilo reãi. koji je najvaÏniji faktor. • visoka stopa domaçe ‰tednje. On moÏe da se sprovodi ili kreiranjem novih tehnologija (tehnolo‰ka inovacija).dizanje ‰tednje i njeno konvertovanje u produktivni kapital. nego kod visoko-razvijenih zemalja. Faktori su međusobno povezani i deluju simultano. drÏavno naspram privatnog vlasni‰tva. ako tehnolo‰ki napredak ne otvara moguçnosti za investiranje. • visoki izdaci vlade na IR. podsticanje IR. Na srednjim nivoima razvoja. Metodologija Razliãiti faktori rasta imaju razliãite uloge na razliãitim nivoima privrednog razvoja. • pravni okvir (svojinska prava. Jedino se razlikuju naãini na koji çe ona doprinositi privrednom rastu. dok kod visoko-razvijenih zemalja najvaÏnije determinante rasta su inovacije i obrazovanje. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . institucije imaju vaÏniju ulogu na privredni rast na niÏem i srednjem nivou privrednog razvoja.. rezultat visokih ulaganja koja su privilegija razvijenih zemalja. catch-up tehnolo‰ki efekat zasnovan na brzom transferu i usvajanju inovacija. Takav je bio sluãaj nekada‰njeg Sovjetskog Saveza kome ni velika akumulacija nije donela rast s obzirom na nerazvijenost civilne privrede i male ‰anse za efektivno upo‰ljavanje kapitala. • umereni porezi. Zemlje u razvoju najbolje ‰to mogu da urade je da koriste tzv.2. Inovacije su. 240 3. Međutim. Irska. • tehnolo‰ki napredak. Nedovoljna akumulacija ograniãava investicije bez kojih nema rasta. u razliãitim uslovima. Na niÏim nivoima razvoja rast je primarno baziran na efikasnom kori‰çenju zemlji‰ta. outsorcing i zajedniãka ulaganja postaju vaÏni. SDI. Singapur. Kroz primenu novih tehnologija.Konkurentnost privrede Srbije • akumulacija kapitala . Za konstruisanje Indeksa konkurentnog rasta (GCI) potrebno je slediti nekoliko koraka i u sam pokazatelj ugraditi prema zadatim formulama. za‰tita intelektualne svojine. poreska.).). a kasnije i za prave inovacije. primarnim sirovinama i nekvalifikovanoj radnoj snazi. Hong Kong. Tehnologija ima uvek ulogu pokretaãa privrednog rasta i podizanja konkurentnosti jedne privrede. itd. Faktori koji determini‰u moguçnost jedne drÏave da bude tehnolo‰ki inovator su: • znaãajna ulaganja u visoko obrazovanje. koje su iz grupe non core inovatora u 1980. raste nivo osposobljenosti u privredi i stvara se osnov za tehnolo‰ka unapređenja. • efikasna za‰tita intelektualne svojine.1.. NajvaÏniji makroekonomski faktori koji utiãu na dugoroãni privredni rast su: • uravnoteÏen budÏet. • privredna struktura. Tehnologija ima kljuãnu ulogu u svim fazama privrednog razvoja.. • realni devizni kurs. 3. Takve rezultate su postigle zemlje kao ‰to su Tajvan. Ostali vaÏni faktori odrÏivog ekonomskog rasta su i: • ekonomske politike (spoljnotrgovinska.4. U razvijenim zemljama (kasnije je obja‰njen termin core inovatora) tehnologija najvi‰e pokreçe privredni razvoj kroz inovacije. ili primenom tehnologija koje su razvijene u inostranstvu (tehnolo‰ka difuzija). tada ni velika akumulacija neçe dati efekat. monetarna. • stabilan finansijski sistem. • razvijena IT baza.

) i 2000. primenjuje se sledeça formula: Non-core GCI = 1/3 tehnolo‰kog indeksa + 1/3 indeksa javnih institucija + 1/3 indeksa makroekonomskog okruÏenja Op‰ta formula za prebacivanje hard podataka u skalu 1-7 je sledeça: 6 × samplemaximum−sampleminimun +1 U sluãaju kada vi‰a vrednost statistiãkog podatka treba da ukazuje na niÏu ocenu na skali 1-7 (‰to je sluãaj kod inflacije i lending-borrowing interest rate spread). Na kraju je raãunata proseãna godi‰nja promena tako dobijenih koeficijenata u posmatranom periodu. C.1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 241 .Konkurentnost privrede Srbije potrebne podatke: A.Kakva je tehnolo‰ka pozicija va‰e zemlje u odnosu na svetske lidere? . a) Tehnologija Tehnolo‰ki indeks u non-core ekonomijama: = 1/8 podindeksa inovacija + 3/8 podindeksa tehnolo‰kog transfera + 1/2 podindeksa IKT 3. B.U kojoj meri se ostvaruje saradnja sa lokalnim univerzitetima vezano za IR? 3. Ovaj pokazatelj je nazvan BDP jaz. odrÏivog rasta ima u razliãitim fazama privrednog razvoja. Na osnovu gore pomenutih indeksa. D. dobija se ukupni GCI.Koliko kompanije u va‰oj zemlji tro‰e na IR u odnosu na druge zemlje? . primenjuje se sledeça formula: 6 × sample max imum − countryval ue +1 sample max imum − sample min imum countryvalue−sampleminimum U ovom obraãunu su iz oznaãenih izvora pribavljeni i kori‰çeni originalni podaci za sve zemlje koje su obuhvaçene istraÏivanjem. Postoji samo 18 takvih zemalja. kao faktor konkurentnog. Podindeks inovacija = 1/4 podaci iz ankete + 3/4 hard podaci a) Pitanja iz ankete: . tako da su sve ostale. Najpre je raãunat PPP BDP po glavi stanovnika za 1992. koji sadrÏe kako «tvrde» (hard) tako i «meke» (soft) podatke. veçi od 15. U prvu grupu spadaju zemlje kod kojih je proseãan godi‰nji broj patenata registrovanih u SAD tokom 1990-ih.Da li konstantne inovacije imaju vaÏnu ulogu u generisanju prihoda u va‰em poslu? . na milion stanovnika. Sastav indeksa se razlikuje za zemlje definisane kao Core Inovatore i Non Core Inovatore. makroekonomsko okruÏenje. ukljuãujuçi i sve zemlje u tranziciji. (za zemlje u tranziciji za 1995.1.2. Za core zemlje primenjuje se sledeça formula: Core GCI = 1/2 tehnolo‰kog indeksa + 1/4 indeksa javnih institucija + 1/4 indeksa makroekonomskog okruÏenja Za non-core zemlje. ‰to sluÏi kao pokazatelj ekonomskog rasta. Razlog za to je razliãit uticaj koji tehnologija. Na osnovu njih su stvoreni indeksi tri ‰iroka faktora koji su generisali privredni rast tokom 1990-ih: kvalitet javnih institucija. godinu. Kreiran je veçi broj podindeksa. SadrÏaj pojedinih pod-indeksa je prikazan u narednom pregledu. non-core zemlje. Nakon toga je raãunat odnos između pomenutih vrednosti i BDP po glavi stanovnika u SAD za pomenute dve godine. Zemlje su podeljene na core i noncore ekonomije.4. i tehnologija.

i Pitanja iz ankete: .3. . Reã je o pitanju iz ankete koje se odnosi na strane licence. 95.Da li su SDI u va‰oj zemlji vaÏan izvor novih tehnologija? 1. Podindeks tehnolo‰kog transfera = 1/2 podaci iz ankete + 1/2 rezidual tehnologije u trgovini (technology-in-trade)1 1. 57. godinu. 8996. elektronski potpis. za‰tita potro‰aãa) dobro razvijeni i da li se sprovode? 1. pri ãemu prvi pokazatelj ima ponder 1/4.Da li je IKT glavni prioritet va‰e vlade? .ii technology-in-trade podindeks za 1999. . Kao non-primary proizvodi su uzeti sledeçe ‰ifre UN standard industrial trade klasifikacije: 54. ili poslednju godinu za koju je raspoloÏiv podatak (ponder 3/4).SAD patenti na milion stanovnika dodeljeni 2000.Gross tertiary enrollment rate za 1997. 1 2 U publikaciji 2002-2003 ovaj podindeks je zamenjen jednim drugim pokazateljem.000 stanovnika.broj korisnika Interneta na 10. godine (ponder 1/4).000 stanovnika. Podindeks se razvija na sledeçi naãin: 1.broj pretplatnika mobilne telefonije na 100 stanovnika.2. . Onda je izvr‰ena regresija prirodnog logaritma gore pomenutog pokazatelja i broja stanovnika tokom posmatranog perioda (za zemlje u tranziciji je uziman period 1995-99).Da li su propisi koji se odnose na IKT (elektronska trgovina.1.2. 81. 85.2. Njihovo funkcionisanje je vaÏno jer: • ‰tite vlasniãka prava.3. 65. • efikasne javne potro‰nje. . 7. i kanadske statistiãke publikacije World Trade Analyser.2.broj fiksnih telefonskih linija na 100 stanovnika. a drugi pokazatelj ponder 3/4: . 894. . kada obiãno ne funkcioni‰u na naãin na koji su investitori naviknuti u razvijenim zemljama. U publikaciji 2002-2003 postoji dodatno novo pitanje: Da li je licenciranje strane tehnologije uobiãajen naãin da se dođe do novih tehnologija u va‰oj zemlji? 242 3. • objektivno re‰avaju sporove.Koliko je razvijen pristup Internetu u ‰kolama? . malo prekida i nisku cenu? . IKT podindeks = 1/3 podaci iz ankete + 2/3 hard podaci 1. Kori‰çeni su podaci COMTRADE baze UN-a. 58. posebno na niÏim nivoima privrednog razvoja. Oni su nakon toga kombinovani u skalu od 1 do 7. 893. ili poslednju godinu za koju su raspoloÏivi podaci. 3.Da li su uspe‰ni vladini programi u promociji IKT? . 82.1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . 898.broj Internet hosts na 10. .2.Da li je konkurencija između Internet provajdera takva da obezbeđuje dobar kvalitet. Najpre se raãuna proseãna vrednost izvoza non-primary proizvoda kao procenat od BDP-a tokom 1990-ih.broj PC-a na 100 stanovnika.i Pitanje iz ankete:2 .4. 88. 83. 3.4. 84.Konkurentnost privrede Srbije b) Hard podaci Izraãunava se kao kombinacija pokazatelja o broju patenata i o visokom obrazovanju. b) Javne institucije Javne institucije su vaÏne.3. 2. 87.ii hard podaci – podaci se uzimaju iz publikacija International Telecomunications Union. a zatim je rezidual transformisan u skalu sa vrednostima 1-7.

godine.Koliko ãesto se plaça mito za povezivanje sa javnim preduzeçima? .i Pitanja iz ankete: .1. (1995-95=100. . Podindeks makroekonomske stabilnosti = 5/7 hard podataka + 2/7 podataka iz ankete 3.Koliko ãesto se plaça mito za dobijanje uvoznih i izvoznih dozvola? . one koje su snaÏno precenjene.Koliko ãesto se plaça mito vezano za plaçanje godi‰njeg poreza? c) Makroekonomsko okruÏenje Indeks makroekonomskog okruÏenja je kombinacija unutra‰njih napora vlade i toga kako se ti napori ocenjuju od strane stranih investitora.budÏetski suficit/deficit tokom 2000. godinu) 3. Podindeks ugovora i zakona Pitanja iz ankete: .Da li organizovani kriminal optereçuje poslovanje velikim tro‰kovima? 3. 3. Nakon toga je realni kurs preveden u skalu sa vrednostima 1-7.Da li je vlada nepristrasna između ponuđaãa pri javnim nabavkama? .4.1. Indeks javnih institucija (PII) se raãuna po formuli: = 1/2 podindeksa ugovora i zakona + 1/2 podindeksa korupcije Ovaj indeks je u potpunosti baziran na podacima iz ankete.3. godine.htm) 3. dobile su ocenu 1.realni devizni kurs u odnosu na SAD tokom 2000. godine.4.1. Sastav Indeksa makroekonomskog okruÏenja je: = 1/2 podindeksa makroekonomske stabilnosti + 1/4 kreditnog rejtinga zemlje + 1/4 javni rashodi kao procenat BDP-a (za 2000.Inflacija (CPI) tokom 2000.5. na sledeçi naãin: vrednosti manje od 80. Kreditni rejting i javni rashodi Kreditni rejting zemlje je dat na osnovu podatka koji objavljuje Institutional Investor (http://www.2. 120-140 i preko 140 dobile su redom ocene 4.ii Hard podaci: . kao procenat BNP-a.lending-borrowing interest rate spread 2000. 5.com/premium /rr/countrycredit/ccr/2001. Kao i kod tehnologije. i ovde institucije imaju razliãiti znaãaj u zavisnosti od nivoa postignutog privrednog razvoja. . . tj.Da li çe va‰a privreda zapasti u recesiju tokom narednih godinu dana? . vrednosti 80-100 ocenu 2.1. a vrednosti 100-120.6. . a za zemlje u tranziciji 1995=100).Da li je sudstvo nezavisno od vlade i/ili stranaka pri re‰avanju sporova? .2.Konkurentnost privrede Srbije • transparentnosti na svim nivoima vlasti.Da li su finansijska sredstva i imovina jasno definisani i zakonom za‰tiçeni? . Podindeks korupcije Pitanja iz ankete: .iimagazine.2. 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 243 .1.1.stopa domaçe ‰tednje tokom 2000.4.4.Da li je tokom poslednjih godina dobijanje kredita postalo lak‰e ili teÏe za va‰u firmu? 3.4.5 i 7.

90 4.53 5.40 5.46 4.53 4.55 5.36 4.49 4.52 5.95 5.70 4. godinom Zemlja GCI 2001 rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 GCI 2001 rezultat 6.87 4.87 5.59 5.29 4.40 4.44 5.25 5.83 4.33 5.60 4.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-33: Rangovi indeksa konkurentnosti rasta u 2001.03 5.84 5.74 5. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .13 5.92 4.39 5.01 4.43 5.41 4.30 4.29 5.31 5. god.22 GCI 2001 rang između GCR zemalja 2000.40 4.64 5.17 5.27 4.56 5.90 4. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 — 29 — 30 31 32 33 34 35 — 36 37 38 39 — 40 41 — GCI 2000 rang 5 1 6 2 11 15 10 3 12 19 4 8 7 13 9 23 14 17 16 21 20 26 28 18 22 29 27 25 — 24 — 35 30 32 37 33 31 — 40 38 34 42 — 45 46 — Finska SAD Kanada Singapur Australija Norveška Tajvan Holandija Švedska Novi Zeland Irska Velika Britanija Hong Kong Danska Švajcarska Island Nemačka Austrija Belgija Francuska Japan Španija Koreja Izrael Portugal Italija Čile Mađarska Estonija Malezija Slovenija Mauricijus Tajland Južnoafrička Republika Kostarika Grčka Češka Republika Trinidad i Tobago Kina Slovačka Republika Poljska Meksiko Litvanija Brazil Jordan Urugvaj 244 3. godini i pore đenja sa 2000.51 5.50 4.87 4.26 4.47 5.24 4.

34 3. 3.01 3.26 3.74 3.69 3.10 4.11 4.44 3.84 3.99 2. Pokazatelji za SCG su izraãunati. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 245 .42 3. — 42 43 — 44 — — 45 46 — 47 48 49 50 — 51 52 53 54 — 55 56 — 57 — — — — — 58 GCI 2000 rang — 36 44 — 41 — — 39 47 — 48 49 57 52 — 53 54 43 51 — 50 58 — 56 — — — — — 55 Letonija Filipini Argentina Dominikanska Republika Egipat Jamajka Panama Turska Peru Rumunija Indija El Salvador Bugarska Vijetnam Šri Lanka Venecuela Rusija Indonezija Kolumbija Gvatemala Bolivija Ekvador Srbija i Crna Gora Ukrajina Honduras Bangladeš Paragvaj Nikaragva Nigerija Zimbabve Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002. god.36 3.82 3.77 3.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-33 (nastavak): Zemlja GCI 2001 rang 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 GCI 2001 rezultat 4.70 3.04 3.03 3.84 3.81 GCI 2001 rang između GCR zemalja 2000.11 3.68 3.86 3.88 3.85 3.01 2.16 4.70 3.92 3.84 3.19 4.

3. najvi‰e promena mesta se de‰ava na vrhu. Globalno posmatrano. a takođe. vaÏno je preneti nekoliko metodolo‰kih napomena na koje upozoravaju kreatori indeksa. tako raste stabilnost zauzetih mesta. zavisno od toga kako odrÏavaju svoju ekonomsku stabilnost (znaãajan pad Argentine i Turske). catch-up efekat nije uraãunat u GCI. 246 3. ali ipak ne predstavlja preteranu prednost.4. Zemlje u kojima neke kompanije ostvaruju velike tehnolo‰ke napretke (Nokia u Finskoj) znatno napreduju. Za SCG je to veoma vaÏno. 3.68). a njega dobro odraÏava nivo GDP po glavi stanovnika. imajuçi u vidu siroma‰tvo i nerazvijenost suseda. nego zemlje koje su jedna za drugom rangirane. Poljska ima bolje uslove razvoja nego Rumunija (blizina velikog trÏi‰ta). bliÏe zemlje koje su međusobno udaljene nekoliko mesta. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . s druge strane. pored oãekivanih koristi za marketing nacionalne ekonomije. ovakav rezultat je vrlo poraÏavajuçi. U tumaãenju rangova treba biti oprezan. kao ‰to Meksiko ima bolji poloÏaj nego Argentina. po vrednosti indeksa. Op‰ta zapaÏanja Pre tumaãenja dobijenih rezultata. Siroma‰nije zemlje imaju veçi potencijal rasta. s obzirom da razlika između izraãunatih indeksa nije konstantna kao ‰to je razlika između rangova. Ovakav rezultat je u najveçoj meri posledica jako niske pozicije kod IKT podindeksa. unapređenje performansi sopstvene privrede ima pre svega interne efekte. U konaãnom skoru. a od zemalja regiona. Sa vredno‰çu indeksa od 3. i nalazi se na 73. sa znatno vi‰om vredno‰çu indeksa od 4. mestu.5. Nekada su. biti na dnu ove liste. 3. Kako se spu‰tamo niz rang listu. pridodali smo Srbiju i Crnu Goru.4.1. Treba imati u vidu da je obuhvaçena tek polovina postojeçih zemalja u svetu i da stoga. znaãi biti pred oãima velikih investitora. Stvaranjem određenih uslova. Investira se i u zemlje koje nisu na ovoj listi. poloÏaj Srbije je ne‰to povoljniji nego nekih drugih istoãnih zemalja. od ukupno posmatranih 76 zemalja (Tabela 3-33). godine. World Bank.1. mestu (Tabela 3-34). Zahvaljujuçi poloÏaju. Ipak. SCG je pozicionirana lo‰ije nego kada se posmatra ukupni GCI.32.4. s obzirom na nisku startnu osnovu. izuzimajuçi na‰u zemlju. Za razliku od njih. i vrlo nizak GDP po glavi stanovnika. zemlje u kojima stagnira inovativna aktivnost (Hong Kong) gube pozicije na listi najboljih. Geografska pozicija takođe nije ukljuãena u GCI. Takođe. najlo‰ije je plasirana Bugarska. naçi se na listi.16. ne znaãi istovremeno biti i na dnu liste potencijalnih investitora. S tog aspekta. imajuçi u vidu mnoge steãene performanse privrede s jedne. Indeks Tehnologije U tehnolo‰kom smislu. ona se na‰la na 69.2. moÏe se oãekivati mnogo brÏi rast privrede SCG nego nekih drugih ekonomija u ãijem dru‰tvu se trenutno SCG nalazi.Konkurentnost privrede Srbije Podaci o javnim rashodima su preuzeti iz World Development Indicators.4. SCG je daleko iza svih zemalja u tranziciji (najbliÏa je Ukrajina sa vredno‰çu indeksa od 3. Srednje razvijene zemlje se pomeraju. S obzirom da je tehnologija na svim nivoima privrednog razvoja kljuãni faktor koji determini‰e moguçnost jedne zemlje da ostvari stabilan privredni rast. Rezultati Grupi od 75 zemalja koje je World Economic Forum obuhvatio svojim istraÏivanjem iz 2001.

92 3.75 4.59 3. 3.54 5.28 4.56 5.82 3. U nastavku je data vrednost za sluãaj da je zemlja razmatrana u grupi tehnolo‰ki nerazvijenih zemalja.54 5.35 6.41 5.49 5.54 4.05 5.54 5.39 5.32 4.70 4.19 6.27 5.97 4.33 4.77 5.20 5.66 5.44 5.62 (nastavak) Zemlja Tajland Filipini Litvanija Čile Jamajka Dominikanska Republika Urugvaj Južnoafrička Republika Rumunija Argentina Brazil Bugarska Turska Trinidad i Tobago Kina Jordan Venecuela Kolumbija Panama El Salvador Šri Lanka Rusija Indonezija Peru Ukrajina Egipat Vijetnam Indija Bolivija Gvatemala Ekvador Honduras Nikaragva Zimbabve Srbija i Crna Gora Paragvaj Bangladeš Nigerija rang 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 rezultat 4.39 4.27 5.05 3.45 5.98 2.33 4.44 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.83 4.42 6.38 3.46 4.52 3.56 3.18 5.54 3.39 5.10 4.43 4.42 4.76 3.36 5.93 4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 247 .78 3.28 5.89 3.55 5.83 2.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-34: Indeks tehnologije Zemlja SAD Kanada Finska Tajvan Australija Švedska Norveška Estonija Koreja Velika Britanija Novi Zeland Danska Belgija Holandija Nemačka Austrija Francuska Singapur * Island Češka Republika Mađarska Malezija Japan Švajcarska Portugal Izrael Španija Irska * Slovačka Republika Slovenija Italija Kostarika Hong Kong SAR* Letonija Poljska Meksiko Mauricijus Grčka rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 rezultat 6.86 3.71 3.20 3.01 4.23 5.45 4.18 5.53 4.27 5.33 4.29 3.40 4.68 5. * U sluãaju da ulazi u grupu tehnolo‰ki razvijenih zemalja.21 3.16 2.44 5.98 3.99 3.37 6.81 5.67 4. Pokazatelji za SCG su izraãunati.33 3.68 3.

dok su pravni okvir i aktivnosti vlade ocenjivani proseãnom i nadproseãnom ocenom.4. Indeks se sastoji iz dva podindeksa. Ovakav.3. Indeks javnih institucija SCG je. 3. razumljivo je da su anketirani rukovodioci mahom bili skloni da 3. kada je reã o patentima. veç iskljuãivo odgovori iz ankete. SDI se percepiraju kao vaÏan izvor novih tehnologija. 3. Neposredno iza na‰e zemlje se nalaze susedi Rumunija i Bugarska. jako dobro pozicionirana kod indeksa javnih institucija. Podindeks informacionokomunikacionih tehnologija SCG je. dok se.Konkurentnost privrede Srbije 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . U izraãunavanju podindeksa inovacija mnogo veçi ponder (3/4) imaju statistiãki podaci. Kada je reã o podindeksu inovacija.45). tako i u odnosu na najlo‰ije plasiranu zemlju u tranziciji – Rumuniju. i da bi u stvarnosti i ova ocena trebalo da bude niÏa.ITU).2. mestu (Tabela 3-35). i podindeks korupcije. koja je imala vrednost indeksa od 2. koja se 248 3. kod koga je na‰a zemlja izuzetno dobro pozicionirana i nalazi se na 37. verovatno na prvi pogled neoãekivan rezultat.4. S obzirom da je anketa vr‰ena u jeku sprovođenja akcije «Sablja» protiv organizovanog kriminala.1. i tu je data visoka ocena (6. najgore plasirana upravo kod ovog. o izdacima na IR). odnose na znaãaj SDI i licenciranja za sticanje novih tehnologija. To je rezultat jako lo‰e pozicije na‰e zemlje kada su u pitanju IKT pokazatelji koje objavljuje Međunarodna telekomunikaciona unija (International Telecommunications Union . Kada je reã o podacima iz ankete.2.2. ukazuju na to gde se nalaze problemi.51. kao i da su izdaci preduzeça na istraÏivanje i razvoj mali ili ne postoje. a to su podindeks ugovora i zakona.4. gde se nalazi na pretposlednjem mestu među posmatranih 76 zemalja. a time i ukupna ocena za podindeks inovacija. Podindeks inovacija.72). nalazi u donjoj polovini liste. situacija je ne‰to bolja. Podindeks tehnolo‰kog transfera Ovaj podindeks je dobijen na osnovu dva pitanja iz ankete. cene. modus 7).2. na‰a zemlja zaostaje za svetskim liderima.3. SCG je pozicionirana u donjem delu liste. anketirani rukovodioci ukazuju na to da tehnolo‰ki na‰a zemlja daleko zaostaje za veçinom zemalja u svetu (modus odgovora je 1).4. Podaci iz ankete (koji u raãunanju podindeksa uãestvuju sa 1/4).34. Kada je reã o procentu stanovni‰tva sa vi‰im i visokim obrazovanjem. âe‰ka. ali kako ovaj odgovor nije konzistentan sa ostalim odgovorima (recimo. a saradnja sa domaçim univerzitetima je minimalna. Slovaãka). u odnosu na ostale podindekse. Generalno. ali i âe‰ka Republika. Znaãajno bolja ocena je data kada je reã o tome da li kontinuirano inoviranje ima znaãajnu ulogu u generisanju prihoda anketiranih preduzeça (aritmetiãka sredina 5. gde se nalazi na 51. iako se i ovde na‰a zemlja nalazi među lo‰ije plasiranima (rang 65).79 je zabrinjavajuçe niska kako u odnosu na aritmetiãku sredinu svih zemalja (3. Ostvarena vrednost indeksa od 1. Naime. kod kojih je na‰a zemlja dobila izuzetno nisku ocenu – 1. ali je u dru‰tvu ostalih zemalja u tranziciji (Hrvatska.3. moÏe se pretpostaviti da su preduzeça htela sebe da predstave u boljem svetlu. najveçi problemi se vezuju za Internet (dostupnost. pouzdanost veze). dok kupovina licenci nije naroãito uobiãajen naãin sticanja nove tehnologije (ocena 3.22). od svih podindeksa. je pre svega posledica toga ‰to se u raãunanju ovog indeksa ne koristi nijedan objektivan podatak. kao i podruãja moguçeg unapređenja inovativnog potencijala domaçih preduzeça. mestu.

01 2.30 3.53 3.99 4.01 6.87 5.05 5.47 5.53 4.98 5.72 5.10 4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 249 .Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-35: Indeks javnih institucija Zemlja Finska Island Danska Novi Zeland Holandija Singapur Švedska Australija Velika Britanija Hong Kong SAR Kanada SAD Švajcarska Izrael Austrija Norveška Nemačka Irska Japan Francuska Čile Belgija Španija Tajvan Portugal Mađarska Italija Jordan Estonija Slovenija Urugvaj Mauricijus Egipat Litvanija Južnoafrička Republika Trinidad i Tobago Kostarika Slovačka Republika rang 6.11 4.67 3.01 6.93 5.50 4.17 6.90 4.06 4.56 4.56 6.01 5.89 4. 3.33 3. Pokazatelji za SCG su izraãunati.59 6.04 4.76 5.19 6.69 4.84 3.79 4.76 4.48 rezultat 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.14 6.99 5.95 5.35 3.30 3.83 3.01 3.24 4.07 4.40 4.21 4.25 4.40 3.98 5.54 rezultat 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 (nastavak) Zemlja Malezija Grčka Poljska Tajland Jamajka Koreja Peru Turska Brazil Letonija Indija Kina Srbija i Crna Gora Bugarska Rumunija Češka Republika Dominikanska Republika Argentina Meksiko Kolumbija Šri Lanka Panama El Salvador Rusija Bolivija Vijetnam Filipini Venecuela Indonezija Nikaragva Ekvador Zimbabve Gvatemala Ukrajina Honduras Nigerija Paragvaj Bangladeš rang 4.99 3.30 4.09 4.75 2.33 6.25 5.18 4.15 3.30 5.70 4.29 6.20 5.22 3.04 4.63 4.27 6.58 3.84 2.79 3.42 6.21 4.69 5.36 4.67 5.68 3.02 4.85 3.

2. mestu. 3. Indeks makroekonomskog okruÏenja S obzirom na makroekonomsku osnovu konkurentnosti. ali lo‰ skor u pogledu nivoa korupcije. Poruke analiza svih posmatranih zemalja ukazuju da javne institucije posebno utiãu na privredni rast na niÏim stepenicama razvoja.4. usluga za uslugu i sl. od ukupno posmatranih 76 zemalja (Tabela 3-36). 3. moÏe da uspori prodaju pojedinih sektora i u obrnutom smeru zakoãi rast. gde su anketirani dali izuzetno niske ocene (aritmetiãka sredina 2. godine. Uobiãajena je situacija da takve zemlje (Egipat. treba reçi i da je javna potro‰nja najkontroverznija komponenta indeksa javnih institucija. Obja‰njenje za ovo verovatno leÏi u problemu sa obuhvatom fiskalnih rashoda. Ovakvo iskustvo je veoma vaÏno za Srbiju imajuçi u vidu kontinualno prisustvo korupcije. ali i organizovane korupcije velikih razmera. zbog ãega je moguçe da je pomenute godine solidan deo rashoda i‰ao kroz vanbudÏetske stavke.Konkurentnost privrede Srbije ocene kako u na‰oj zemlji korupcija uop‰te ne postoji (modus za sve odgovore vezano za korupciju je najvi‰a ocena – 7. i nedovoljna javna potro‰nja. Korumpirano dru‰tvo erodira uspostavljene sisteme i "vuãe nadole" ukupnu konkurentnost jedne privrede.4. Sa druge strane. kao izvoru javnih prihoda koji treba da zadovolji velike javne rashode. 250 3. posebno one "endemskog tipa" (sitni pokloni). s jedne i stope privrednog rasta. Razlog za to leÏi u porezima. s obzirom da je uobiãajeno da se neki skriveni oblici mita (sitni pokloni. 3. na‰a zemlja je pozicionirana na 73. modus 1). Razliãite studije ukazuju na inverzni odnos visine javnih rashoda kao procenta GDP. Nepristrasnost sudstva.19. na‰a zemlja je izuzetno dobro pozicionirana kod podindeksa uãe‰ça javnih rashoda u BDP-u zemlje tokom 2000.4.4. Takođe. indirektno govori odgovor na pitanje iz ankete (koje ne ulazi u raãunanje GCI) o verovanju javnosti u po‰tenje politiãara. Podindeks javnih rashoda Od posmatrana tri podindeksa. ova druga situacija ima pre karakter sluãaja nego zakonitosti. i nalazi se na 14. zahvaljujuçi ãemu je i postignut ovako dobar rezultat. Treba napomenuti da je te godine uãe‰çe javnih rashoda bilo relativno nisko u odnosu na ostale zemlje. tri podindeksa predstavljena u nastavku. O tome da korupcija svakako nije iskorenjena iz na‰eg dru‰tva. Ipak. kod podindeksa ugovora i zakona date ocene bi se mogle oznaãiti kao ne‰to realistiãnije. Indija. Ipak. s druge strane.4. za‰tita privatne svojine i (ne)postojanje uticaja organizovanog kriminala su ocenjeni srednjim ocenama. jedno od moguçih obja‰njenja je i naãin na koji na‰i ljudi percepiraju korupciju. s druge strane. mada treba spomenuti da se aritmetiãka sredina ipak nalazi na niÏem nivou). Podindeks kreditnog rejtinga zemlje Kreditni rejting na‰e zemlje je izuzetno lo‰. Na ovako solidan rezultat.) obiãno ne smatraju korupcijom. dok je ne‰to nepovoljnije ocenjena sklonost drÏave da favorizuje pojedince ili određene firme. Rumunija) mogu imati ãak i relativno visok skor po osnovu svog zakonodavnog sistema. mestu.1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Sem toga. kada je reã o indeksu makroekonomskog okruÏenja razliãito su uticali njegovi sastavni delovi. o ãemu govori ãinjenica da ne samo da smo pozicionirani lo‰ije od gotovo svih ostalih zemalja (na 74. i tako je treba i razumeti.4.

68 4.04 4.81 3.82 4.12 5.40 4. Pokazatelji za SCG su izraãunati.87 3. 3.68 4.24 4.68 3.46 4.29 3.94 3.64 3.15 4.93 rezultat 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Izvor: Global Competitivness Report 2001-2002.94 4.92 3.18 4.62 3.69 4.31 3.24 4.28 4.74 4.53 4.96 2.75 3.42 4.66 4.20 5.04 rezultat 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 (nastavak) Zemlja Slovenija Argentina Indonezija Kostarika Estonija Panama Indija Dominikanska Republika El Salvador Bangladeš Češka Republika Poljska Egipat Gvatemala Venecuela Jordan Nigerija Litvanija Rusija Peru Letonija Šri Lanka Izrael Ekvador Urugvaj Slovačka Republika Paragvaj Kolumbija Rumunija Turska Bugarska Bolivija Jamajka Honduras Srbija i Crna Gora Ukrajina Nikaragva Zimbabve rang 4.55 3.73 3.10 3.88 3.08 5.48 4.45 3.09 3.58 3.70 4.69 3.34 4.52 5.14 3.05 3.54 4.26 4.74 3.82 4.18 5.81 4.96 3.99 3.02 2.66 3.38 3.35 3.65 4.08 3.97 4.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-36: Indeks makroekonomskog okruÏenja Zemlja Singapur Irska Švajcarska Hong Kong SAR Norveška Kina SAD Koreja Holandija Finska Španija Velika Britanija Kanada Novi Zeland Tajvan Tajland Australija Japan Nemačka Malezija Čile Francuska Italija Belgija Trinidad i Tobago Austrija Južnoafrička Republika Filipini Švedska Mauricijus Danska Grčka Brazil Island Portugal Meksiko Vijetnam Mađarska rang 5.48 1.24 4.56 3.81 3.02 3.94 3.88 4.95 2.43 4.87 3.73 3.48 4.59 4. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 251 .56 4.

redovan uvoz? Pod klasiãnim. Srbije i Crne Gore) na GCI rang listi. a uz minimum angaÏovanih sopstvenih sredstava. Kako poveçati nacionalnu konkurentnost kada su ograniãene moguçnosti proizvodnje i razvoja sopstvene tehnologije ali su ograniãene i moguçnosti uvoza savremene opreme i znanja kroz klasiãan. Regresiona analiza pokazuje veliko slaganje varijacija GCI i stopa privrednog rasta posmatranih zemalja.01. Analize globalnih podataka pokazuje da tehnologija jako utiãe na rast. onda svakako kada je reã o inflaciji i razlici između aktivne i pasivne kamatne stope.4. odnosno. kupovinom. Ocena se daje na skali od 0 do 100. kao ‰to su smrznuto voçe. Pobolj‰anje indikatora tehnolo‰ke konkurentnosti jedan je od najvaÏnijih faktora koji mogu uticati na poveçanje op‰teg nivoa nacionalne konkurentnosti. redovnim uvozom tehnologije podrazumevamo uvoz opreme. poluproizvodi.3. U trenutku posmatranja. Ako ne kod svih pokazatelja. Regresiona analiza ukazuje ãvrsto da su ekonomije zasnovane na tehnolo‰kim proizvodima brÏe rasle nego ekonomije zasnovane na generiãkim robama (commodities). i iznosi 1. Na‰a zemlja je dobila ocenu 13. ne obeçavaju privredni rast. a od tada je upravo na polju makroekonomske stabilizacije najvi‰e uãinjeno. su perspektive rasta domaçe privrede. koje u posmatranoj zemlji posluju.3 3. know how. ukoliko se forsira transfer tehnologi- 3. predstavljeni su narednim pregledom (Tabela 3-37). bilo da se radi o uvozu licenci. niti do rasta zaduÏenosti u inostranstvu. Ulazak u neku vrstu tehnolo‰ki napredne proizvodnje postaje imperativ razvojne ekonomske politike. a da pri tome ne dođe ni do smanjenja deviznih rezervi.4. Za izraãunavanje podindeksa makroekonomske stabilnosti koriste se i pitanja iz ankete. pri ãemu 100 ukazuje na nepostojanje moguçnosti da zemlja zapadne u docnju. kao i uvoz znanja. Kori‰çeni statistiãki podaci potiãu iz 2000. i postojeçe mesto Jugoslavije (sada. Neophodni preduslovi za nabavku uvozne tehnologije. Ovo je znaãajna implikacija za Srbiju: kljuãni izvozni proizvodi. kod tumaãenja ovog indeksa treba biti oprezan. Podindeks makroekonomske stabilnosti Podindeks makroekonomske stabilnosti je kljuãni pokazatelj makroekonomskog okruÏenja u jednoj zemlji. indikatora makroekonomske konkurentnosti. ‰to bi trebalo da ukazuje na to da veliki problemi sa kojima se privrednici suoãavaju proistiãu iz makroekonomske nestabilnosti u zemlji. najjaãe upori‰te rasta leÏi u efektima sređivanja drÏave (javnih institucija) i sređivanja makroekonomske situacije. godine.4. ‰to ukazuje na to da privrednici gaje recesiona oãekivanja.4. Preporuke za upravljanje konkurentskom strukturom privrede u funkciji rasta Sva dosada‰nja testiranja su pokazala da je GCI dobar prediktor buduçeg privrednog rasta. Međutim. Ova pitanja su relativno lo‰e ocenjena. i sl. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . Do uvozne tehnologije se moÏe doçi. Ïito.4. u ovom trenutku na‰a zemlja bi morala da ima znatno bolju ocenu. kupovini patenata. veç i da je vrednost podindeksa najniÏa moguça. i da smatraju da su jo‰ uvek vrlo nepovoljni uslovi za dobijanje kredita.7. 252 3. odnosno. i dr. Rang koji SCG ima je 73.Konkurentnost privrede Srbije mestu). ocenjuju moguçnost da zemlja padne u docnju sa otplatom duga. Stoga. rude. otkriva kakve 3 Kreditni rejting zemlje se utvrđuje na osnovu toga kako banke.

za uvoz skupe zapadne opreme i licenci. patenata. osnivanje slobodnih eksportnih proizvodnih zona. know how. veç dat odgovarajuçi tretman. dodatno komplikuje struktura privrede u tranziciji. To ne znaãi da treba u potpunosti zanemariti stimulaciju klasiãnog uvoza tehnologije. osnovni nosioci privrednog razvoja u Srbiji. visok nivo deviznih rezervi + + visok nivo akumulacije + + pristup međunarodnim finansijskim tržištima i mogućnost zaduživanja + + je posredstvom sloÏenih oblika međunarodne razmene. Ostali poznati oblici poput montaÏne proizvodnje. Problem uvoza tehnologije. međunarodni lizing.= nije potrebno x = potrebno je u manjem iznosu nego u sluãaju klasiãnog uvoza pri ostvarenju identiãnih ciljeva. mogu odigrati znaãajnu ulogu u podizanju tehnolo‰ke osposobljenosti zemlje. Dominacijom sloÏenih oblika u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije bi se indirektnim. koja su raspolagala dovoljnom kritiãnom masom kapitala. posrednim putem. kao i izda‰nom podr‰kom drÏave. dugoroãne proizvodne kooperacije. međunarodnu kooperaciju. međunarodni fran‰izing. neke vrste vezanih poslova u međunarodnoj razmeni. koja se mogu angaÏovati za realizaciju ostalih razvojnih ciljeva. Prikazana ãetiri sloÏena oblika međunarodne razmene. Do devedesetih godina. ali. isticala su se velika preduzeça. u na‰oj stvarnosti i sada preovlađujuçem okruÏenju. u na‰im uslovima. Argumenti za ovakav pristup dati su shematski (Tabela 3-38). su bili prisutni u na‰oj praksi i ranije. koje pokazuju sposobnost brzog prilagođavanja promenjenim uslovima privređivanja. tako da im je kroz instrumente ekonomske politike i pravnu regulativu. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 253 . godine. srpskom privredom dominiraju male i srednje privatne firme. montaÏnu proizvodnju. Ovde Tabela 3-38: Ograniãavajuçi faktori uvoza tehnologije posredstvom sloÏenih oblika razmene u Srbiju složeni oblici razmene strana ulaganja slobodne eksportne proizvodne zone međunarodni franšizing međunarodni lizing visok nivo deviznih rezervi ograničavajući faktori pristup međunarodnim finansijskim tržištima visok nivo akumulacije x x x x Legenda: . bila su dru‰tvena preduzeça. i dr. uz istovremeno oslobađanje znatnog dela sredstava. U sloÏene oblike međunarodne razmene ubrajamo: strana ulaganja. do‰lo do nove tehnologije.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-37: Ograniãavajuçi faktori klasiãnog uvoza tehnologije u Srbiju (+ = potrebno je) klasičan uvoz opreme licenci. u postojeçim okolnostima. a naroãito vezani poslovi. a time i najveçi uvoznici savremene tehnologije. U periodu od 2000. ali sa malom spremno‰çu da rizikuju ‰to je posledica i male raspoloÏive kritiãne mase sredstava kojima raspolaÏu. 3. U okviru njih. ovaj oblik mora imati dopunski tretman u poređenju sa neklasiãnim oblicima razmene. sa akcentom na zajedniãkim ulaganjima.

na bazi donetih Zakona o konkurenciji. po‰to se ove firme. Naravno. pri ulaganju u neke riziãnije sektore. SloÏeni spoljnotrgovinski poslovi podrazumevaju dostignut određeni obrazovni i iskustveni nivo spoljnotrgovinskog kadra. oslanjaju na sopstveni kapital i ne mogu da raãunaju na veçu pomoç drÏave. preteÏno. poveçava sa veliãinom firme. zapadni investitori istiãu da nije dovoljno doneti konkurentan zakon o registraciji ili o oslobađanju od poreza pa da strani kapital pohrli. osnovni princip Svetske trgovinske organizacije. kao ‰to su turizam. kao preovlađujuçe strukture. Podaci ukazuju da se vrednost i broj sloÏenih spoljnotrgovinskih poslova u Srbiji. neophodno je minimizirati administrativnu proceduru za dobijanje odobrenja. zajedniãka ulaganja itd. međunarodni fran‰izing. koje privlaãe najkvalitetnije strane direktne investicije. kao ‰to je uvoz i izvoz opreme na lizing. Ovde treba pomenuti osnivanje zajedniãkih preduzeça na‰ih firmi i inostranih investitora ãija je procedura registrovanja priliãno pojednostavljena. jeste razvoj malih i srednjih firmi. zakonodavac je. Kada znamo da su transnacionalne kompanije nosioci stranih direktnih investicija i da mogu izvr‰iti monopolizaciju domaçeg trÏi‰ta i naneti ‰tetu domaçoj industriji. pa i u srpsku privredu.Konkurentnost privrede Srbije se radi uglavnom o malim i srednjim firmama. Prelazeçi na liberalan reÏim osnivanja zajedniãkih preduzeça. Instrumenti spoljnotrgovinske politike i ostali podsticaji trebalo bi da. ali tu prioritet imaju usluge koje donose pozitivan neto devizni efekat. kao ‰to se to radi u visokorazvijenim zemljama. na bazi stranih direktnih investicija. kao ‰to je proizvodnja. Svaka preterana liberalizacija je opasna jer se ona potvrđuje u praksi. zahteva jednak tretman za domaça i strana pravna lica koja se registruju i deluju na domaçoj teritoriji. To je i razumljivo. prvenstveno. koje osnivaju Agencije za konkurenciju. Treba istaçi da klauzula nacionalnog tretmana. nema ni priliva stranog kapitala. koji uãestvuje u zatvaranju kompletne spoljnotrgovinske konstrukcije posla. bilo je neophodno ostaviti moguçnost da neko nezavisno telo. Kada je reã o prilivu stranih direktnih investicija u svaku. Međutim osnivanje preduzeça u Srbiji. Takođe. ne ostavlja moguçnost ograniãavanja monopolske prakse na trÏi‰tu Srbije. Kod malih i srednjih firmi. nije ostavljena moguçnost sektorskog usmeravanja stranih direktnih investicija u Srbiju. koje svoj interes vide. pogotovo u proizvodnim sektorima. ne sme se zanemariti ni sektor usluga. u ukupnoj vrednosti zakljuãenih spoljnotrgovinskih poslova. preovlađuje redovan uvoz i izvoz. Po‰to veçina sloÏenih poslova podleÏe odobrenju nadleÏnog ministarstva. razmatra projekat zajedniãkog ulaganja i odobrava ga. a posebno je te‰ko jednom date ustupke posle povlaãiti i preduzimati restriktivne mere. ali ako nemate stabilan privredni i politiãki ambijent. pretpostavljamo. Oni kaÏu: MoÏete nas osloboditi narednih sto godina od plaçanja poreza. budu orijentisani na poveçanje vrednosti uãe‰ça sloÏenih poslova. međunarodni saobraçaj i dr. Ïeleo da podsticajno deluje na priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. ovakvim zakonskim re‰enjem. Trajni interes. 254 3. one koje su izvozno orijentisane. Reã je o slobodnim eksportnim proizvodnim zonama (SEPZ). Upravo je potrebno podsticati male i srednje firme na sloÏene forme spoljnotrgovinske saradnje. u nekom razumnom roku. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . u razvojnom smislu. u sferi prometa i drugih sektora brzog obrta kapitala. u Srbiji se nedovoljna paÏnja posveçuje razvoju veç postojeçih i oformljenih destinacija za priliv izvozno orijentisanog stranog kapitala. u narednom periodu. na na‰em podruãju. S druge strane.

naroãito imajuçi u vidu napore za ulazak na‰e zemlje u WTO i Evropsku uniju. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 255 . spoljna trgovina SEPZ-a sa svetom predstavlja ideal WTO-a . od kojih su njih tri: Slobodna zona Pirot. Svetska trgovinska organizacija nema pravila koja posebno reguli‰u spoljnu trgovinu SEPZ-a. umesto za preduzeça. time ‰to ‰iri granice upotrebe postojeçih resursa. S druge strane. Poslednjih godina se. da se stranci za sada ne pla‰e da neko taj patent uop‰te moÏe da ukrade i primeni. za privlaãenje stranih direktnih investicija. Prvo. koje zona ima. Preduzeçe je pozicionirano najbliÏe potro‰aãima: prima povratne informacije sa trÏi‰ta i trebalo bi da najbolje moÏe da razvija proizvode i adaptira ih. dok se pristupom WTO -u i Evropskoj uniji obezbeđuje olak‰an pristup na‰ih proizvoda (pa i proizvoda iz zone) na trÏi‰te zemalja ãlanica. Smatramo da slobodne eksportne proizvodne zone treba da budu nosioci razvoja spoljnotrgovinske mreÏe Srbije. pre svega. • U strukturi patenata u na‰oj zemlji. Proizvodnjom u zoni postiÏe se visok nivo cenovne konkurentnosti. ova brojka nije vi‰a od 10%). na‰e slobodne zone mogu postati privlaãne za strane investitore. međutim.trgovina bez carinskih daÏbina i bez prepreka. U ovim zonama se mogu locirati strana i domaça proizvodna preduzeça. trebalo da bude pre svega koncentrisana u preduzeçima. maksimalno liberalizovana. drÏava dono‰enjem konkurentnog Zakona o slobodnim zonama mora uãiniti najvaÏniji korak. maksimalno liberalizovana spoljna trgovina. laboratorija). kao ‰to je to praksa u svetu. Razlog za to je ãinjenica da je kod nas tehnologija u mnogim oblastima na tako niskom nivou. u rangu slobodnih eksportnih proizvodnih zona. i unapređenju op‰teg privrednog rasta i privredne strukture. 3. ‰to znaãi da su pronalasci i invencije na‰ih lica bili manje primenjivi. Međutim. svega 2-3% patenata rezultat organizovanog istraÏivanja (u svakom sluãaju. veç su preduzeça uglavnom vrlo konzervativna kada je reã o prihvatanju inovacija. veç je rezultat aktivnosti pojedinaca. Teorijski posmatrano. dakle.Konkurentnost privrede Srbije U spoljnotrgovinskoj mreÏi Srbije deluje 13 slobodnih zona. Samo to vodi pobolj‰anju konkurentnosti na srednji i dugi rok. ne samo da to u Srbiji nije sluãaj. ‰to se u zonama primenjuje specijalan liberalizovani pravni i ekonomski reÏim. oslobođena restrikcija. • U na‰oj zemlji IR se ne obavlja na sistematski naãin i organizovano (u okviru instituta. mogla svrstati farmaceutska industrija. izvoznici van zone podleÏu restriktivnom reÏimu WTO-a u pogledu subvencionisanja izvoza. prema nekim podacima. • âak je i organizovano istraÏivanje mnogo vi‰e vezano za univerzitete i institute. u odnosu na domaçe rezidente. Inovativna aktivnost bi. Ovde. Izuzeci su retki. ‰to moÏe uticati na rast konkurentnosti proizvoda inostranih i domaçih proizvođaãa – izvoznika iz zone. Po ulasku u Evropsku uniju i WTO. primeçuje tendencija da strani partneri smanjuju broj patenata koje prijavljuju kod nas. Slobodna zona Novi Sad i Slobodna zona Beograd. Zbog toga je kljuãna preporuka ove analize da treba pobolj‰ati podindeks tehnologije. i u njih bi se. dok u svetu ovaj procenat iznosi oko 90%. U zoni je. Srbija ne bi smela da se tako olako odrekne infrastrukturnog potencijala i moguçnosti. Kod nas je. zato ‰to su ovo prostori privlaãenja izvozno orijentisanih direktnih investicija i drugo. Kapaciteti slobodnih eksportnih proizvodnih zona u Srbiji nisu dovoljno iskori‰çeni. koja su izvozno orijentisana. obiãno je bio veçi broj patenata koje su registrovala strana lica.

1. To je zemlje. da se transferom akumuliraju tehnologije i znanja. efikasan pravni okvir. za koji ne postoji protivplaçanje iz inostranstva. koje su najãe‰çi naãin pomoçu kojih na‰i mladi struãnjaci odlaze u inostranstvo. priliãno ograniãene. Ali. a koje nisu zabranjene od strane STO. To praktiãno predstavlja izvoz neopredmeçene tehnologije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . To su subvencije za IR i uvođenje novih tehnologija. s obzirom da unapređenje tehnolo‰ke pozicije zemlje nije stvar sluãajnog spleta okolnosti.5. ove privrede pripremaju ambijent stranim investitorima koji proizvode u ovim privredama i obezbeđuju izvoz proizvedene robe na druga trÏi‰ta. Potrebno je. koji ãak i ne ulazi u tehnolo‰ki bilans. âe‰ke i Estonije. za zemlje na niÏem nivou tehnolo‰kog razvoja. one postiÏu vrlo visoke rezultate u podindeksima IKT i tehnolo‰kog transfera. U informatiãko-komunikacionim tehnologijama bi vlada takođe mogla dosta da uãini na unapređenju lo‰e pozicije na‰e zemlje. Iako nijedna od ovih privreda ne vodi u prijavljivanju patenata (inovacije). stabilne demokratske institucije i socijalni okvir. upravo se 256 3. Transfer tehnologije. ume ãak da bude i vaÏniji od inoviranja. Međutim. kao i subvencije za razvoj manje razvijenih regiona. Uvod U diskusijama o konkurentnosti i privrednom razvoju. jo‰ jedna stvar koja predstavlja tro‰ak na‰e zemlje. politiãkim. • Moguçnosti na‰e drÏave u pogledu davanja subvencija su. Zbog toga bi bilo preporuãljivo poku‰ati da se pomoç iz inostranstva vi‰e usmeri za subvencioniranje nabavke tehnologije u MSP i novim preduzeçima. Drugim reãima. predstavljaju neophodne preduslove zdrave ekonomije. i uvođenje prave konkurencije u sektoru telekomunikacija u ostalim zemljama u tranziciji je znaãajno unapredilo stanje telekomunikacione infrastrukture. međutim. veç pre svega tehnolo‰ke politike drÏave i smi‰ljenog usmeravanja znaãajnih ulaganja neophodnih u ovoj oblasti.4. Preporuka po ovom pitanju bi bila da se stipendije. jeste odliv visokoobrazovanih struãnjaka. 3. a u mnogima i kljuãna. negativan. Naravno. dovelo na vrh top liste tehnolo‰kog podindeksa među non core zemljama. uslovljavaju obavezom vraçanja u zemlju nakon zavr‰enih studija. 3. Ukidanje monopola na fiksnu telefoniju.5. Indeks mikroekonomske konkurentnosti Microeconomic Competitiveness Index (MICI) Indeks mikroekonomske konkurentnosti (Microeconomic Competitiveness Index – MICI) obezbeđuje konceptualni okvir i bazu bogatu podacima za komparativnu analizu baziãne tekuçe konkurentnosti nacionalnih ekonomija. suvi‰e velika paÏnja se pridaje makroekonomskim politikama. koju smo mi oduvek uvozili. naime. kao i kod veçine zemalja u svetu. On svakako jeste rezultat negativnog transfera opredmeçene tehnologije. jasno je da odgovarajuça fiskalna i monetarna politika. Vlada bi morala usvojiti izvoznu orjentisanu strategiju rasta.4. Uloga drÏave u svim pomenutim podruãjima je vrlo vaÏna. a nakon toga se javljaju i inovacije.Konkurentnost privrede Srbije Saldo tehnolo‰kog bilansa na‰e zemlje je. poput Mađarske. pravnim i dru‰tvenim okolnostima kao pretpostavkama svake uspe‰ne privrede. • Postoje mere kojima drÏava moÏe direktno da pomogne transfer tehnologije.

Opisani makroekonomski kontekst samo obezbeđuje moguçnosti za kreiranje bogatstva. Prema tome.2. po Porteru.c. ispituje se odrÏivost trenutnog blagostanja i stavlja se naglasak na određene oblasti kojima se mora posvetiti paÏnja. ali ne i dovoljni: kompanije moraju da 3. Uslovi mikroekonomskog okruÏenja su uobliãeni elementima Porterovog “dijamanta konkurentske prednosti” (str. ovi uslovi jesu neophodni. odrÏivi nivo tekuçeg GDP p. Indeks mikroekonomske konkurentnosti teÏi da identifikuje faktore koji podstiãu mikroekonomsku konkurentnost. pravne i dru‰tvene reforme neçe dati odgovarajuçe rezultate. Growth Competitiveness Index (GCI). na baziãnu osnovu GDP-a per capita koja je odrÏiva na dugi rok. Ipak. Dakle. Prema Svetskom ekonomskom forumu (World Economic Forum – WEF). ali ga sam ne stvara. i njegova stopa rasta su povezane na dugi rok i svako od navedenih podruãja zahteva posebno preispitivanje i politiku. politiãke. ukoliko se u buduçnosti Ïeli obezbediti vi‰i nivo GDP p. koji mnogo vi‰e zavise od stope investicija i drugih makroekonomskih politika nego sam mikroekonomski prosperitet. ispituje makroekonomske izvore rasta GDP-a per capita i generi‰e predviđanja o sposobnosti zemlje da poveça svoj prihod po glavi stanovnika tokom vremena (na srednji rok). veç omoguçava zemljama i preduzeçima da razumeju svoje konkurentske prednosti i nedostatke posmatranjem detaljnijih pokazatelja. iako njegova trenutna kretanja mogu da potcenjuju (underperform) ili precenjuju (overperform) ovu osnovu na kratki ili srednji rok.c. razviju nove robne marke. Konkurentske prednosti su rezultat napora kompanija da razviju nove proizvode ili unaprede postojeçe. uspe- ‰an ekonomski razvoj podrazumeva da svaka zemlja samostalno pronađe sopstvene izvore konkurentnosti u cilju kreiranja visokog dru‰tvenog proizvoda i Ïivotnog standarda stanovni‰tva. i uop‰te da inoviraju u ‰irem smislu. Ovakav pristup se ne zasniva na uobiãajenim analizama ‰irokih. Ekonomsko bogatstvo jedne privrede se stvara na mikro nivou. Za razliku od ovog indeksa.c. mikroekonomski pristup konkurentnosti istiãe ãinjenicu da pobolj‰anje nacionalnog konkurentskog potencijala nije linearan proces zasnovan na konstantnom setu varijabli u okviru kojih moraju da se kreçu sve zemlje. MICI ispituje mikroekonomsku osnovu nacionalnog prosperiteta. Ono ‰to je vrlo vaÏno. tamo gde postoje uslovi koji stimuli‰u inoviranje. a time doprinose i boljim privrednim rezultatima jedne zemlje merenim GDP p. kao i kvaliteta nacionalnog mikroekonomskog poslovnog okruÏenja u okviru koga kompanije posluju i konkuri‰u jedna drugoj.5. Naprotiv.4. ne proizilaze iz međuzavisnosti faktorskih intenzivnosti na nivou grana i nacionalnih prirodnih bogatstava. Ovaj indeks obezbeđuje pogled na unutra‰njost. Ipak. ali i ne i dovoljan uslov za stvaranje bogatstava u jednoj privredi i razumevanje pitanja konkurentnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 257 . Ekonomsko bogatstvo je rezultat strategije i operativne prakse kompanija. prema pomenutom pristupu.c. Definisanje uticajnih faktora konkurentnosti Konkurentske prednosti.Konkurentnost privrede Srbije i radi o tome da ovaj makroekonomski kontekst predstavlja neophodan i potreban. 297). GCI istraÏuje izvore rasta GDP p. 3. bez obzira na faktorsku intenzivnost grana i preduzeça. bez odgovarajuçih pobolj‰anja i reformi na mikroekonomskom nivou. same makroekonomske. Napori menadÏmenta kompanije daju podsticaj za razvoj konkurentskih prednosti. unaprede sisteme plasiranja proizvoda na trÏi‰te. agregatnih pokazatelja. merenu nivoom GDP-a per capita.

politike zapošljavanja i stepen konkurencije Povezane i podržavajuće industrije Uslovi tražnje Razvijenost i kvalitet lokalnih dobavljača i stepen razvijenosti klastera Stepen razvijenosti domaće tražnje i pritisak od strane domaćih kupaca radi unapređenja proizvoda i usluga 258 3. a same se strategije razlikuju prema lokaciji. Međutim. ono ‰to je znaãajno za MICI jeste Porterova tvrdnja da ocena nacionalnog “dijamanta” i strategija kompanija omoguçava ocenu konkurentskog potencijala svake zemlje na mikro nivou. Tako. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . istiãuçi da tradicionalna uãenja o apsolutnim i relativnim komparativnim prednostima ne mogu dobro da objasne savremene oblike trgovine između zemalja. kombinacija spoljnih podsticaja (“dijamant”) i odgovarajuçih strategija kompanija – imajuçi u vidu specifiãnosti svake zemlje posebno – predstavlja konkurentski potencijal jedne zemlje.Konkurentnost privrede Srbije razviju odgovarajuçe strategije kako bi odgovorile na spoljne podsticaje. Slika 3-22: Mikroekonomsko poslovno okruÏenje Raspoloživost faktora (inputa) proizvodnje • Ljudski resursi • Raspoloživost kapitala • Fizička infrastruktura • Administracija • Informaciona infrastruktura • Naučno-tehnološka infrastruktura • Prirodni resursi Okvir za oblikovanje strategija kompanija i konkurenciju Makroekonomski okvir koji oblikuje obim korporativnih investicija. Porter navodi brojne primere zemalja i privrednih grana kako bi pokazao kako konkurentske prednosti proizilaze iz ove kombinacije.

Pravilno shvatanje koncepta konkurentnosti. brojne ponuđaãe.3. itd.). S druge strane. razvijenost strategija i operativnih praksi kompanija je neizbeÏno povezana sa kvalitetom poslovnog okruÏenja. imajuçi u vidu primedbe koje su izreãene. Konkurencija kompanija zasnovana na komparativnim prednostima (jeftina radna snaga i prirodni resursi) mora ustupiti mesto konkurenciji kompanija baziranoj na konkurentskim prednostima koje proizilaze iz jedinstvenih nacionalnih proizvoda i procesa. DrÏave se na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja suoãavaju sa razliãitim izazovima. 3. stepen razvijenosti strategija i operativne prakse kompanija i 2. itd. Jedna ekonomija ne moÏe biti konkurentna ako kompanije koje posluju u njoj nisu konkurentne. visoki prinosi na kapital. Naprednije i razvijenije korporativne strategije zahtevaju visoko-obuãenu radnu snagu. Ostala tri su izmenjena. podrazumeva nalaÏenje odgovora na pitanje: ‰ta je izvor nacionalne konkurentnosti odnosno ‰ta je u osnovi nacionalnog prosperiteta i Ïivotnog standarda? Nacionalni Ïivotni standard je rezultat produktivnosti date privrede. u vi‰im fazama ekonomskog razvoja su slabosti. prirodni resursi). finansijski kapital. merene vredno‰çu dobara i usluga proizvedenih po jedinici ukupnih resursa kojima jedna ekonomija raspolaÏe (ljudski kapital. laku dostupnost informacija. Ono ‰to su u jednoj fazi ekonomskog razvoja bile konkurentske prednosti. zapravo vi‰e predstavlja re-afirmaciju tradicionalne H-O-S teorije međunarodne razmene nego kritiku Porterovog koncepta. Faze razvoja konkurentnosti Dalje. Po‰to ovaj koncept omoguçava ukljuãivanje nove varijable (strategija kompanije) kao i poređenje sa drugim zemljama.Konkurentnost privrede Srbije Treba reçi i to da Porterovo uãenje o konkurentnosti trpi i kritike: • Obja‰njava ali te‰ko moÏe da pomogne u predviđanju. analitiãari. Veçina ovih kritika Porterovog pristupa. kvalitet mikroekonomskog poslovnog okruÏenja. Konkurentnost jedne zemlje je automatski uslovljena konkurentno‰çu njenih kompanija. 3. onda se pravo shvatanje konkurentnosti svodi na produktivnost. odnosno napreduju u smislu karakteristiãnih konkurentskih prednosti i naãina konkurisanja. • Tradicionalna teorija komparativne prednosti je dosta unapređena uvođenjem necenovnih faktora konkurentnosti i pretpostavkama ograniãene konkurencije. ipak mogu imati koristi od benãmarkovanja pojedinih zemalja po ovom pokazatelju. jaka nacionalna valuta. bez obzira da li se radi o domaçim ili stranim kompanijama i njihovim filijalama.4. Mikroekonomsku osnovu produktivnosti ãine dve međusobno povezane oblasti: 1. razvijene nauãno-istraÏivaãke institucije i prisustvo jake konkurencije. ali prisutna i u tradicionalnim teorijama. tokom koga se nacionalno poslovno okruÏenje razvija kako bi podrÏalo sofisticiranije i produktivnije naãine konkurisanja kompanija u datoj ekonomiji.5. uspe‰an ekonomski razvoj je proces postepene nadgradnje. Konkurentnost zasnovana na produktivnosti je u saglasnosti sa ekonomskim razvojem i visoki Ïivotnim standardom stanovni‰tva (adekvatno plaçena radna snaga. kvalitetnu infrastrukturu. Uspe‰an ekonomski razvoj zahteva od kompanija stalno pronalaÏenje novih izvora konkurentskih prednosti odnosno unapređivanje naãina konkurisanja. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 259 . • Od sva ãetiri elementa "dijamanta" samo je okvir koji oblikuje strategije kompanije i stepen konkurencije potpuno novi element. prema Porteru. Ako se prethodne napomene uzmu u obzir.

Svaka od nabrojanih faza ima drugaãiju osnovu odnosno izvore konkurentskih prednosti. strane direktne investicije i kopiranje. Faktorski-rukovođena privreda je veoma osetljiva na poremeçaje na svetskom trÏi‰tu. u investiciono-rukovođenoj privredi se razvijaju kapaciteti i za unapređenje uvezene tehnologije. tehnologija za njihovu proizvodnju i dizajn dolaze i dalje iz inostranstva. a kompanije nemaju direktan kontakt sa potro‰aãima. Inovativno-rukovođene privrede se karakteri‰u visokim uãe‰çem usluga i otporno‰çu na spoljne ‰okove. Velika investiciona ulaganja u infrastrukturu i kreiranje administracije kao servisa privredi. promene cena i fluktuacije deviznog kursa.4. dok se kao indikatori koji se dobijaju iz zvaniãne statistike (hard podaci) koriste: 260 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . zajedniãka ulaganja. Institucije i podsticaji u cilju podr‰ke inovacijama su izuzetno razvijeni. su jeftina radna snaga i prirodni resursi. 3. Tehnologija je uglavnom uvozna i dostupna je kroz strane direktne investicije i kopiranje. kao i investicioni podsticaji i pristup kapitalu. Nacionalno poslovno okruÏenje je u svim oblastima u potpunosti razvijeno. efikasnost u proizvodnji standardizovanih proizvoda i usluga je osnovni izvor konkurentske prednosti.Konkurentnost privrede Srbije Slika 3-23: Faze ekonomskog razvoja Faktorski-rukovođena privreda (Factor-Driven Economy) Investicionorukovođena privreda (Investment-Driven Economy) Inovaciono-rukovođena privreda (Innovation-Driven Economy) U faktorski-rukovođenoj privredi. zajedno omoguçavaju znaãajna unapređenja produktivnosti. Elementi mikroekonomske konkurentnosti MICI se dobija iz indikatora sadrÏanih u Upitniku o stavovima (ocenama) rukovodilaca koji predstavlja subjektivni izvor podataka. U ovoj fazi razvoja dominira cenovna konkurencija. kao i ãinjenicu da postoji velika međuzavisnost između brojnih dimenzija konkurentnosti. Inovativno-rukovođena privreda bazira svoje konkurentske prednosti na sposobnosti proizvodnje inovativnih proizvoda i usluga uz upotrebu najnaprednije svetske tehnologije. kako i sam naziv kaÏe.5. U investiciono-rukovođenoj privredi. drugaãije forme integracije sa svetskom privredom i drugaãije prioritete u dijamantu konkurentskih prednosti. Imajuçi u vidu karakteristike svake od faza ekonomskog razvoja. Tehnologija je dostupna kroz licenciranje. uz prisustvo razvijenih klastera. Privreda je jo‰ uvek osetljiva na finansijske krize i sektorske ‰okove. sasvim je jasno za‰to je prelazak odnosno tranzicija iz jedne faze razvoja u drugu veoma teÏak i komplikovan proces. Iako su proizvodi i usluge dosta sofisticiraniji. Kompanije proizvode gotove proizvode ili delove proizvoda dizajnirane u visoko-razvijenim privredama.4. Kompanije konkuri‰u jedna drugoj jedinstvenim strategijama koje su ujedno globalne. Ipak. osnovni izvori konkurentnosti i izvoza.

za 2000. sve zemlje su podeljene u tri grupe prema nivou GDP-a p. ne samo radnici. iz Srbije. prilagođena paritetu kupovne moçi (PPP). Kako bi se istraÏile razlike u izvorima i razlozima prosperiteta i konkurentnosti pojedinih grupa zemalja na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja.c. Obja‰njavajuçe mikroekonomske varijable su podeljene u one koje mere razvijenost poslovanja preduzeça i njihove strategije i varijable koje mere kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja. u na‰em sluãaju. (manje od 6. svrstane u obe kategorije. je najbolja. 3. istraÏivanje u cilju izraãunavanja indeksa konkurentnosti je sprovedeno u 75 zemalja i kori‰çeni su hard podaci za 2000.c. sumarna mera tekuçe nacionalne konkurentnosti među zemljama. ali kori‰çenje ‰ireg pokazatelja kao ‰to je GDP p.000 US$) i • 19 zemalja sa visokim GDP p. godinu. (preko 23. Time je moguçe izvuçi određene preporuke za ove grupe zemalja u cilju napredovanja ka vi‰im. Za procenu MICI. Tako imamo: • 29 zemalja (zajedno sa na‰om zemljom) sa niskim GDP p. godinu. identifikovane mikroekonomske varijable.c. posmatrano za sve zemlje. Na‰a zemlja se prikljuãuje ovom spisku zemalja izraãunavanjem indeksa konkurentnosti na osnovu hard podataka za 2000. Upitnik se obrađuje tako ‰to se prosek odgovora za svaku zemlju koristi kao nezavisna varijabla. koje se nalaze na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja. izraÏena na skali od 1-7. GDP p. Za svaku od ovih grupa zemalja. • 28 zemalja sa srednjim GDP p. izvr‰ene su male korekcije da bi se neutralisalo prisustvo outliers-a u samoj seriji podataka. godinu. to smo i varijablu broj patenata/capita preveli na tu skalu prema obrascu koji je definisan u metodolo‰kom delu kod izraãunavanja indeksa konkurentnosti rasta.500 US$). prethodno navedenim. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 261 . Bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu kupovne snage (GDP pc PPP) predstavlja zavisnu varijablu. GDP per capita je naj‰ira mera nacionalne produktivnosti i tesno je povezana sa nacionalnim Ïivotnim standardom tokom vremena. Kao ‰to se moÏe videti. izraãunatog prema paritetu kupovne moçi (PPP).c. U nekim studijama se koristi GDP po zaposlenom.c. Za konstrukciju MICI potrebno je identifikovati najznaãajnije dimenzije ili karakteristike mikroekonomske sposobnosti zemlje i vrednovati njihovu statistiãku povezanosti (svake varijable) sa GDP-om per capita (regresiona bivariaciona analiza). • broj patenata per capita4. Kod prevođenja broja patenata na skalu od 1-7. koja se koriste kao obja‰njavajuçe varijable u regresionoj analizi. S druge strane i vlasnici kapitala. ‰to ne doprinosi nacionalnom bogatstvu. odnosno kao polazni skupovi varijabli u faktorskoj analizi. U izve‰taju Svetskog ekonomskog foruma za 2001. poveçavajuçi uzorak na 76 zemalja. doprinose nacionalnoj produktivnosti. (između 6.500 i 23. pokazuju izuzetno visok nivo statistiãke znaãajnosti i obja‰njavaju 4 Kako su sva pitanja u anketi. fazama ekonomskog razvoja (od faktorski rukovođene do inovaciono rukovođene privrede).Konkurentnost privrede Srbije • bruto dru‰tveni proizvod po glavi stanovnika izraãunat po konceptu kupovne snage (GDP pc PPP).R2 (determini‰e stepen signifikantnosti ocenjene funkcionalne zavisnosti). Kao pokazatelji statistiãke znaãajnosti koriste se nagib regresije i prilagođeni koeficijent determinacije . godinu.c. je ispravnije. odnosno izraãunava se aritmetiãka sredina odgovora svih ispitanika.000 US$). GDP po zaposlenom moÏe biti poveçan veçom nezaposleno‰çu ili manjim uãe‰çem radne snage u radnom procesu. glavna zavisna varijabla je GDP per capita. ispitivane mikroekonomske varijable pokazuju razliãiti stepen statistiãke znaãajnosti.

18 -2345.75 -1885.058 0.053 -0.84 303.268 0.19 883.81* 153.037 0.088 0.015 -0.034 0.71 0.20** 2140.59** Priroda konkurentske prednosti 6175.046 0.691 0.85** Edukacija zaposlenih Razvijenost marketinga Voljnost da se delegiraju nadležnosti Prostor za inovacije Koliko kompanije troše na istraživanje i razvoj Prisustvo lanca vrednosti Prisustvo na stranim tržištima Razvijenost unikatnog dizajna proizvoda Stepen brige za potrošače Kontrola nad prodajom u inostranstvu Robne marke Profesionalni menadžment Način stimulisanja radnika Obim regionalne prodaje 8121.711 0.036 -0.67** 1815.233 0.74 338.204 0.96 994.024 2888.190 0.555 -0.74** -4968.93 1721.88** 2494.004 II.442 0.44** 0.73 364. zavisna varijabla GDP PPP/capita 2000.72 0.094 -0. NACIONALNO POSLOVNO OKRUŽENJE A.29** 8064.043 0.88 725.319 -0.048 -0.055 0.053 262 3.25 -383.53 214.113 0.166 0.87** 3013.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-39: Rezultati ocenjivanja linearnih regresija.192 0.756 0. Uslovi povezani sa faktorima (inputima) 1.30** 4201.107 0.93** 7999.032 -0.058 0.74 0.322 0.73 1096.011 -0.004 -0.095 -0.057 -0.18 0.66** 6360.00 726.049 -0.044 -0.361 0.33 848.50 145.024 -0.329 0.048 0.269 0.46 Korigovani R2 Kvalitet procesa proizvodnje 8009.54** 0.05 1000.663 0.685 0.53** 4337. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .057 0.26** 7126.10 70.19 Korigovani R2 Zemlje sa srednjim GDP per capita (između 6.25** 0.82 402.65 0.357 0.025 Kvalitet telefonske /faks infrastrukture 4939.036 -0.54** 7825.87 1147.86** 5198. Administrativna infrastruktura Nezavisnost sudova 5090.320 0.59** 994.03 -0.02 321.30** 5882.61 1122.18 451.91** 94.14 -181.272 0.30** 4007.70** 5629.693 0.051 -0.12 992.81 207.049 -0.11** 2.65 0.69** Birokratija -10947.046 -0.56 -1628.67 -337.93** Razvijenost finansijskih tržišta5868.45** 2393.303 0.148 0.89 298.322 -0.498 0.032 -0.47* -226.053 -0.445 633.76** 3538.51** 1662.563 0.205 0.047 0.035 -0.70** 4681.14* 887.028 0.529 0.667 0.88** 4745.176 0.021 0.408 0.05 0.17** 6852.496 0.5 0.84 814.74 0.90** 3.047 -0.29 61.49** 7429.304 0.036 -0.141 0.63 0.228 0.81** 3144.19** 1003.48* 0.31 -417.761 0.08** 3932.83 499.058 0.62** 4643.012 0.83 -526.07** 2536.631 0.69* -84.23 1520.63 0.21 4119.83 1695.055 -0.337 0.14 525.48** 7434.032 -0.77 695.107 0. Osnovna Kvalitet putne infrastrukture Razvijenost železničke infrastrukture Kvalitet lučke infrastrukture Kvalitet vazduhoplovne infrastrukture b.62 1323.64 -0.59** 0.54** Brzina i cena pristupa Internetu 7235.325 0.41** 0.89 -337.95** 3290.013 -0.60** 8301.012 0.43** 356.038 -0.018 0.10** 543.057 -0.42 0.15** 4390.105 738.018 0.72** Administrativna opterećenja za novoosnovane kompanije 6134.60* 3872.69** 8333.56** 10331.82** Pristup domaćem tržištu akcija4778. Fizička infrastruktura Generalni kvalitet infrastrukture a.35** 4378.095 -0. godine I.16 -63.221 0.63** 3544.81** 6734.37** 2770.58 -213.72* 695. POSLOVANJE I STRATEGIJA PREDUZEĆA Uzorak od 76 zemalja Ocena koeficijenta Korigovani R2 Zemlje sa niskim GDP per capita (manje od 6.697 0.500$) Ocena koeficijenta 1022.14** 1951.027 0.09** 7827.156 0.077 0.93 -111. Raspoloživost kapitala Koliko je lako dobiti kredit 7985.336 3165.06 0.52** 3897.056 0.37 723.41 1068.46 Korigovani R2 Zemlje sa visokim GDP per capita (preko 23000$) Ocena koeficijenta 768.798 0.545 1169.500$ i 23000$) Ocena koeficijenta 5005.012 0.220 0.462 0. Napredna 5404.19** 1142.87** 9585.84** Dostupnost špekulativnog kapitala7248.711 662.

054 0.48** 0.91* 0.578 Kvalitet domaćih dobavljača 9429.040 -0.538 0.009 0.34** Razvijenost domaće konkurencije 7301.29 -85.007 0.54** Ukupna vanredna plaćanja (mito) 7186.43 1223.18 896.128 -0. * signifikantno na manje od 10%.052 -0.756 0.018 -0.112 0.60** 5184.242 -0.802 0.87 -0.714 775.84** 4652.068 5979.15** 4797.294 0.588 Dostupnost domaćih komponenti i delova 5213.94 926.00** 7635.08 424.500$ i 23000$) Ocena koeficijenta 2307.058 0.33 321.47** Strogost ekoloških propisa 6083.047 0.099 0.795 Razvijenost klastera 7674.035 -0.491 0.697 0.006 0.17 279.83** 0.360 1362.128 -0.500$) Ocena koeficijenta 583.654 0.64** 2421.022 0.027 -0.55 423.99 2326.662 0. Nauka i tehnologija Patenti per capita (2000.054 B.54 598.014 0.31 644.56** 6550.64 993.037 -0. 3.031 C.240 -0.836 0.47** 0.45 1431.96 -102.098 -1178.71** 3100.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-39 (nastavak) I.056 0.667 0.43** Efikasnost korporativnih odbora 7549.019 0.98 400.66** 1 548.009 0.06** 4705.90 987.45** 0.229 0.21** 1209.91 -0.156 0.92 2248.45 Saradnja u razvoju proizvoda i postupaka 10312.71** Decentralizacije korporativnog poslovanja 6596.044 -0.30 991.65** Zaštita intelektualne svojine 6340.119 0.64** Prikrivene trgovinske barijere 6737.75** 0.141 0.05 0.43** 63.037 0.036 0.10 905.394 -266.38 680.040 -0.225 -0.00 0.059 -0.278 0.10** Kupovina proizvoda napredne tehnologije od strane države 9968.99** 2468.013 0.025 -0.79** Korigovani R2 Zemlje sa niskim GDP per capita (manje od 6.267 0.452 0.48** 1215.60** 482.521 0. POSLOVANJE I STRATEGIJA PREDUZEĆA 4.99 0.98* 1023.350 0.388 0.015 0.57** 3831.47 -185.055 2165.018 5183.34** 2077.058 -0.47 809.70** 5751.427 155.052 4221.008 -0.146 -0.303 0.027 -0.02** 0.21* 0.53 840.083 4479.89 797. Ljudski resursi Kvalitet državnih škola Dostupnost inženjera i naučnika Kvalitet škola za menadžment 5.008 -0.001 0.1 1139.133 0.52 1536.78** 3488.03 -0.745 0.66 -33.039 -0.94** 0.82** 0.23** 7020.81 2744.95** 0.00** 7996.89 Korigovani R2 0.22** 3726. Povezane i pomoćne grane Brojnost domaćih dobavljača 11011.04 -582.40 907.576 D.80** Korigovani R2 Zemlje sa visokim GDP per capita (preko 23000$) Ocena koeficijenta 158.38** 0.82 606.238 0.054 0.20 -0.645 0.68** Efikasnost antimonopolske politike 7680.95** 4298.75 3367.039 -0.80** 5359.34 3966.67 565.37** 651.055 0.21 -890.014 -0.43 2800.056 0.18 -0.015 -0.597 Dostupnost domaćih usluga u oblasti informacionih tehnologija 8246.052 0.801 0.95** 930.00 539.345 0.29 Korigovani R2 Zemlje sa srednjim GDP per capita (između 6.379 0.020 -0.38 221.12** Distorzivne državne subvencije 6619.095 0.029 0.** 1074.004 Podaci o GDP PPP per capita su preuzeti iz "Global Competitivness Report 2001-2002".23** 0.005 0.80 662.357 0.88** 1778.267 Dostupnost domaćih specijalizovanih usluga u oblasti istraživanja i obuke 8008.027 -0.326 0.37** 0.95** Intenzitet domaće konkurencije 9319.107 -0.041 0.514 0.89** Zakoni koji regulišu upotrebu IKT 7365.73 65.439 711.88 1839.255 0.40** Saradnja u odnosima između radnika i poslodavaca 6171.052 -0.045 -0.12 100.31 1378.218 Dostupnost domaćih mašina za proizvodnju 5036.85 1154.101 0.036 2010. USLOVI TRAŽNJE Sofisticiranost kupaca 7938.036 -0.79* 341. godine) Kvalitet ustanova za naučna istraživanja Istraživačka saradnja između fakulteta i industrije Uzorak od 76 zemalja Ocena koeficijenta 4971.23 -0. Kontekst za strategiju firme i konkurenciju Protekcionizam u odlučivanju državnih funkcionera 7683.65 792.359 0.058 -0. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 263 .557 0.28 902.26** 0.073 -781. Napomena: ** signifikantno na manje od 5%.03** Prisustvo zahtevanih regulatornih standarda 7128.13 1280.55 14.026 0.

Sasvim je jasno da se radi o mikroekonomskim varijablama poslovanja koje su karakteristiãne za zemlje ove grupe. I me đu varijablama konteksta za oblikovanje strategija kompanija i konkurenciju: prikrivene trgovinske barijere i efikasnost antimonopolske politike. kvalitet procesa proizvodnje. dostupnost kredita.Konkurentnost privrede Srbije znaãajan procenat varijacija nivoa GDP p. Kod povezanih i podrÏavajuçih grana to su sledeçe varijable: kvalitet domaçih dobavljaãa i dostupnost domaçih komponenata i delova. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . prema nivou statistiãke znaãajnosti ne zaostaju ni ostale varijable iz ove grupacije (voljnost delegiranja nadleÏnosti. prisustvo na stranim trÏi‰tima. situacija je sledeça – me đu varijablama raspoloÏivosti faktora proizvodnje najveçu signifikantnost imaju: generalni kvalitet infrastrukture. edukacija zaposlenih. Mada. Time se dokazuje i snaÏna povezanost ovog ‰irokog spektra varijabli sa konkurentno‰çu nacionalnih ekonomija. brzina i cena pristupa Internetu i kvalitet drÏavnih ‰kola. naroãito se istiãu: generalni kvalitet infrastrukture.c. itd. razvijenost robnih marki i priroda konkurentske prednosti (da li se konkurentnost zasniva na jeftinim resursima ili inovativnim proizvodima). Baziãan mikroekonomski okvir poslovanja predstavlja neophodnost za ove zemlje. Kod varijabli vezanih za uslove traÏnje. Ove zemlje svoju konkurentnost uglavnom baziraju na kori‰çenju jeftinih raspoloÏivih resursa i nalaze se na poãetku procesa uãenja kada se radi o primeni marketinga i razvijanju sopstvenih brendova. se razlikuje po grupama zemalja na razliãitim nivoima razvijenosti. Među uslovima traÏnje skoro sve varijable su visoko statistiãki znaãajne. Mi çemo ovde pogledati koje su to varijable u okviru navedenih dimenzija mikro- ekonomske konkurentnosti koje su statistiãki najznaãajnije u okviru grupe zemalja sa niskim GDP-om p. kvalitet luãke i vazduhoplovne infrastrukture. Kada se radi o raspoloÏivosti faktora proizvodnje.c. Naravno da teÏnja ka vi‰em nivou ekonomskog razvoja i prelasku u grupaciju zemalja 264 3. razvijenost marketinga i izdvajanje za istraÏivanje i razvoj. kvalitet telefonske/faks infrastrukture. Kod povezanih i podrÏavajuçih grana najznaãajnija varijabla je kvalitet domaçih dobavljaãa.).. • Kada se radi o nacionalnom poslovnom okruÏenju. statistiãki najznaãajnije su: prisustvo regulatornih standarda i strogost ekolo‰kih standarda.c. Kada je reã o varijablama iz “dijamanta” (nacionalno poslovno okruÏenje). Svaka od ovih varijabli obja‰njava vi‰e od 70% varijacija GDP p. prisustvo lanca vrednosti.c. vidljivo je postojanje jake veze između varijabli iz sve ãetiri dimenzije poslovnog okruÏenja i konkurentnosti. priroda konkurentske prednosti. istiãu se posebno varijable: za‰tita intelektualne svojine i efikasnost antimonopolske politike. Na kraju. s obzirom da i na‰a zemlja pripada toj grupaciji zemalja: • Međ u varijablama razvijenosti poslovanja i strategije preduzeça najvi‰i stepen statistiãke znaãajnosti imaju: razvijenost marketinga. kao ‰to je veç reãeno. među zemljama. Međutim. su pokazale sledeçe varijable: kvalitet procesa proizvodnje.c. prostor za inovacije. U okviru varijabli poslovanja i strategije preduzeça najveçi stepen bilateralne povezanosti sa GDP p. brzina i cena pristupa Internetu. u okviru konteksta za oblikovanje strategija preduzeça i konkurencije. stepen statistiãke znaãajnosti i uticaja pojedinih varijabli na GDP p. dostupnost spekulativnog kapitala i saradnja između fakulteta i privrede.

Zemlje koje podjednako unapre đuju i poslovno okruÏenje i kontekst preduzeça. smanjivanja korupcije. A o kojim se varijablama radi. dok zemlje koje 3. najveçi izazov predstavlja iznalaÏenje ili razvijanje drugih konkurentskih prednosti ili izvora osim onih zasnovanih na jeftinoj radnoj snazi i prirodnim resursima. cilj je biti maksimalno moguçe efikasan u ovoj fazi razvoja. Svetski ekonomski forum u svom Izve‰taju daje preporuke za svaku grupu zemalja u cilju unapre đivanja konkurentnosti. boljeg op‰teg obrazovanja i obuke rukovodeçeg kadra. respektivno. godine. Sve ove preporuke trebale bi da kreiraju osnovu efikasnosti. transparentnosti i konkurentskog pritiska u cilju unapređenja faktorski-rukovođene konkurencije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 265 .4. liberalizacije trgovine. Poznavanje ovih varijabli je veoma vaÏno za razumevanja pozicije i ranga na‰e zemlje na osnovu izraãunatog indeksa mikroekonomske konkurentnosti (MICI). naroãito po pitanju razvijenosti klastera i mera vezanih za tehnologiju i inovacije.31 i 0. u grupaciji zemalja sa srednjim dohotkom visoko statistiãki znaãajne. Merenje mikroekonomske konkurentnosti Nakon predtestiranja. za‰tite intelektualne svojine i uvođenje i jaãanje antimonopolske politike. indeks mikroekonomske konkurentnosti (MICI) dobijamo kao ponderisan prosek dva subindeksa: b) Stepen razvijenosti strategija i operativnih praksi kompanija (Sophistication of Company Operations and Strategies). Poslovanje i strategije preduzeça i uticaj pojedinih elemenata poslovnog okruÏenja se razlikuju po zemljama na razliãitim nivoima ekonomskog razvoja. jer svaka od tih faza podrazumeva razliãite konkurentske prednosti i razliãite prioritete u “dijamantu”. najbolje pokazuje tabela. gde su gotovo sve varijable. Konkretne preporuke vezane za Srbiju biçe prezentirane nakon analize indeksa mikroekonomske konkurentnosti (MICI) i njegovih subindeksa. Na nivou kompanija najznaãajnije izmene se tiãu unapređenja proizvodnog procesa. Nerazvijene zemlje beleÏe lo‰e rezultate po pitanju razvijenosti poslovnog okruÏenja.Konkurentnost privrede Srbije sa srednjim dohotkom podrazumeva unapre đenje postojeçih i razvoj novih strategija i okvira poslovanja preduzeça.62. 3. kao i za davanje određenih preporuka kako da se postojeça konkurentnost unapredi. Prioriteti vezani za unapređenje poslovnog okruÏenja se tiãu pobolj‰anja kvaliteta infrastrukture (saobraçaj i telekomunikacije). U stvari. iz obe kategorije varijabli.5. Ovde çemo se detaljnije osvrnuti na preporuke Svetskog ekonomskog foruma za grupu zemalja sa niskim dohotkom. Za nerazvijene zemlje ili zemlje sa niskim dohotkom u faktorski-rukovođenoj fazi razvoja.5. Proces tranzicije iz jedne u drugu fazu ekonomskog razvoja moÏe da bude veoma teÏak i bolan. date u Izve‰taju iz 2001. kojoj i mi pripadamo. c) Kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja (Quality of National Business Environment). ali vaÏi i obrnuto. imaçe nesrazmerne koristi (zbog veçeg znaãaja poslovanog okruÏenja). Rezultati testa pokazuju da su ovi indeksi pozitivni i signifikantni. Izraãunati ponderi za razvijenost poslovanja i strategije preduzeça i kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja iznose 0. Upravo na osnovu regresione analize. uvođenje marketinga i sopstvenih brendova i zapoãinjanje delegiranja nadleÏnosti. Njihov odnos mogao bi da se protumaãi na sledeçi naãin: koristi od boljeg poslovnog okruÏenja za nacionalni prosperitet se poveçavaju sa razvijeno‰çu operativnih praksi i strategija kompanija.

Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-40: Rangiranje zemalja prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . godine Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeća 2 1 3 4 6 5 7 10 9 8 11 17 13 12 15 21 16 19 18 24 20 22 14 23 26 25 33 32 29 30 28 44 41 27 35 43 59 Rang prema kvalitetu nacionalnog poslovnog okruženja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 18 12 10 11 15 14 13 16 17 20 19 22 21 24 23 25 28 26 27 29 32 34 30 31 38 35 36 33 Finska SAD Holandija Nemačka Švedska Švajcarska Francuska Velika Britanija Danska Japan Austrija Kanada Singapur Belgija Island Australija Izrael Norveška Irska Novi Zeland Tajvan Hong Kong SAR Italija Španija Južnoafrička Republika Koreja Mađarska Estonija Čile Brazil Slovenija Portugal Češka Republika Trinidad i Tobago Poljska Indija Slovačka 24864 33886 25598 24931 23884 28518 24032 23197 27120 25796 26314 27783 23000 26958 29167 25758 19577 29500 25200 20010 17223 24448 23304 19202 9189 17311 12335 9178 9187 7389 17127 16882 13721 8771 8971 2403 11035 266 3. uzorak od 76 zemalja Zemlja GDP PPP per capita 2000.

godine Rang prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 Rang prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeća 39 38 31 40 34 47 36 55 37 48 50 45 42 54 49 46 56 53 52 57 51 60 58 65 62 68 64 66 61 70 63 69 67 75 73 71 72 74 76 Rang prema kvalitetu nacionalnog poslovnog okruženja 37 40 43 39 46 42 48 41 49 45 44 47 51 50 52 55 53 56 58 54 59 57 60 61 64 62 65 66 67 63 68 70 71 69 72 73 74 75 76 Malezija Latvija Jamajka Tajland Kostarika Urugvaj Panama Jordan Kina Litvanija Grčka Egipat Mauricijus Turska Meksiko Filipini Argentina Kolumbija Rusija Šrilanka Indonezija Ukrajina Dominikanska Republika Peru Zimbabve Venecuela El Salvador Rumunija Vijetnam Bugarska Nigerija Gvatemala Paragvaj Srbija i Crna Gora Nikaragva Ekvador Bangladeš Honduras Bolivija 8924 6838 3657 6469 9236 8904 6169 4079 3953 6999 16326 3602 9512 6870 8914 3956 12314 5923 8213 3512 3014 3693 5962 4797 2697 5677 4477 6309 1974 5469 871 3784 4396 2300 2396 3068 1561 2469 2408 Izvor: izraãunato na temelju podataka preuzetih iz "Global Competitivness Report 2001-2002". 3.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 3-40 (nastavak) Zemlja GDP PPP per capita 2000. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 267 .

Poljska. su one ãiji tekuçi GDP p.c.c. Za par mesta ispred nas su i Rumunija i Bugarska. koji bi se mogao oãekivati kao rezultat njihove trenutne mikroekonomske konkurentnosti izmerene indeksom mikroekonomske konkurentnosti (MICI). stavljanjem u odnos indeksa mikroekonomske konkurentnosti i tekuçeg GDPa p.c. jer ukazuje da tekuçi nivo GDP-a p.c. Zahvaljujuçi izraãunatom MICI-u moguçe je ustanoviti da li tekuçi nivo nacionalnog prosperiteta meren GDPom p. Zato se koristi faktorska analiza. ‰to znaãi da postoji jaka veza između mikroekonomskih okolnosti i tekuçeg nacionalnog prosperiteta. Ceo postupak se sprovodi sa ciljem da se obezbedi jedinstveni kompozitni pokazatelj relativne mikroekonomske konkurentnosti svake zemlje sadrÏan u indeksu mikroekonomske konkurentnosti. Odnosno. Slovenija. Pore đenjem posmatranih privreda po ovom indeksu moguçe je odrediti rang konkurentnosti razliãitih privreda. odrÏiv na dugi rok ili ne. zemlje iz uzorka se grupi‰u oko ocenjene regresione linije. mesto.c. Za izraãunavanje MICI indeksa. Mnogi od mikroekonomskih indikatora su povezani. Faktorska analiza je statistiãka tehnika za redukciju informacija sadrÏanih u ‰irem skupu podataka odre đivanjem. moÏemo reçi da poslovno okruÏenje (nekompletno i nedovoljno razvijeno) pruÏa mnogo vi‰e nego ‰to su kompanije spremne ili sposobne da iskoriste. Regresiranjem MCI obja‰njava se 85% varijacija GDP p. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . prevazilazi neki nivo GDP-a p. Sve zemlje u tranziciji sa kojima poku‰avamo da se poredimo: Mađarska. Ovo tumaãenje je jako vaÏno za razumevanje dobijenih rezultata kada se radi o subindeksima u sluãaju na‰e zemlje. âe‰ka. Iz tabele 3-40 se vidi da je na‰a zemlja u 2000.c. Ovo nije dobar znak.c. za 2000 godinu i indeksa mikroekonomske konkurentnosti. Zemlje koje se nalaze iznad regresione linije (precenjene – overperformers). Eventualni razlozi precenjenosti mogu biti: suvi‰e veliko oslanjanje na prirod- 268 3. tako da u malom uzorku uticaj pojedinih varijabli ne moÏe biti statistiãki razluãen odnosno razdvojen. rezultat lo‰eg subindeksa poslovanja i strategije preduzeça. nije odrÏiv na dugi rok. Moguçe je videti poloÏaj na‰e zemlje u odnosu na druge zemlje i u odnosu na regresionu liniju. prema indeksu mikroekonomske konkurentnosti (MICI). Slovaãka su daleko ispred nas i po ukupnom indeksu i po oba subindeksa. po svim indeksima. jedino ispred Bolivije. Na osnovu ocenjene zavisnosti između GDP-a PPP p. godini zauzimala tek 71. mesto od ukupno 76 zemalja. Prema subindeksu poslovanja i strategije preduzeça zauzimali smo pretposlednje 75. Ovo je posebno znaãajno radi međunarodne komparacije poloÏaja Srbije u odnosu na nacionalnu konkurentnost drugih zemalja. izraãunavanjem ili procenjivanjem zajedniãke varijanse me đu svim ukljuãenim varijablama. dok smo prema subindeksu nacionalnog poslovnog okruÏenja bili na 69 mestu. među zemljama.Konkurentnost privrede Srbije nemaju uravnoteÏen odnos prema ove dve dimenzije imaçe nesrazmerne tro‰kove. MoÏe se reçi da je ovakva na‰a pozicija. kada je reã o MICI. moÏemo primenom regresione analize meriti odnose konkurentnosti između analiziranih zemalja. Sada kada imamo izraãunate indekse. kombinuju se date mikroekonomske varijable upotrebom faktorske analize (common factor analysis) da bi se ekstrahovali zajedniãki faktori i izraãunali faktorski skorovi sumarnih faktora konkurentnosti. Rezultat faktorske analize je mikroekonomski indeks konkurentnosti (MICI).

jer se one jo‰ uvek oslanjaju na tradicionalne naãine konkurisanja. U tom kontekstu mogle bi da posluÏe i prethodno date preporuke za zemlje sa niskim dohotkom iz Izve‰taja Svetskog ekonomskog foruma iz 2001. jer je osnova konkurentnosti za podr‰ku vi‰em nivou GDP-a p. mogu se izraãunati zajedniãki faktorski skorovi za varijable koje se odnose na poslovanje i strategije preduzeça i na nacionalno poslovno okruÏenje. Pretpostavka je da razvijenost poslovanja i strategija preduzeça zavisi od kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja. Jasno je da se na‰a zemlja nalazi iznad regresione linije i da pripada grupi precenjenih zemalja. svetski uticaj (primer SAD). vremensko ka‰njenje pobolj‰anja GDP-a p. problem se javlja usled brzog i naglog pobolj‰anja kvaliteta poslovnog okruÏenja koje se ne koristi od strane kompanija.c. Zemlje koje se nalaze iznad regresione linije imaju naprednije kompanije u odnosu na kvalitet poslovnog okruÏenja. Ovo znaãi da na‰ tekuçi nivo GDP p. Radi unapređenja mikroekonomske konkurentnosti potrebno je unapređenje i strategija i operativnih praksi kompanija i nacionalnog poslovnog okruÏenja. prevazilazi na‰u realnu mikroekonomsku konkurentnost datu MICI-em i da nije odrÏiv na dugi rok. veliãina zemlje. U svim ovim sluãajevima potrebno je unaprediti preduzetni‰tvo. jer postoji visok nivo korelacije između ovih subfaktora. Finska). Ocenjena zavisnost između poslovanja i strategije kompanija i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja daje moguçnost analize stepena razvijenosti ovih subfaktora po zemljama i među njima. i slaboj primeni savremenih faktora. godine.c. znaãajan priliv kapitala i investicija spolja od strane multinacionalnih kompanija ili finansijske pomoçi iz inostranstva. veliko uãe‰çe sive ekonomije. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 269 . Primera radi. Razloge za ovakvu poziciju treba pre svega traÏiti u preteranoj upotrebi prevaziđenih faktora proizvodnje i zasnivanju konkurentskih prednosti na jeftinim resursima i proizvodima male dodate vrednosti. U pojedinim sluãajevima (vaÏi i za na‰u zemlju). ili se radi o kompanijama iz grupe zemlja sa srednjim dohotkom koje su previ‰e zavisne od doradnih poslova ili od filijala multinacionalnih kompanija koje ne konkuri‰u sa naprednim strategijama. radi se o vodeçim kompanijama iz grupe zemalja sa niskim dohotkom koje se bave ekstrakcijom resursa. 3. raspoloÏivost prirodnih resursa. Razlozi potcenjenosti mogu biti: makroekonomske i politiãke nestabilnosti. itd.Konkurentnost privrede Srbije na bogatstva i jeftine resurse koji mogu da ugroze stabilnost prihoda i nisu perspektivini faktori konkurentnosti. i obrnuto. strate‰ki naãin razmi‰ljanja.c. U cilju dalje analize konkurentskih uslova zemalja. uz eliminisanje određenih ograniãenja. Zemlje koje se nalaze ispod regresione linije (potcenjene – underperformers) imaju veçi stepen mikroekonomske konkurentnosti merene MICI-em nego ‰to im je tekuçi nivo GDP-a p. jer u suprotnom kompanije mogu premestiti svoje operacije i poslovanje u druge zemlje. Zemlje koje se nalaze ispod regresione linije imaju kvalitetnije poslovno okruÏenje nego ‰to je razvijenost operativnih praksi i strategija preduzeça da se prednosti takvog okruÏenja iskoriste. Potcenjenost je dobar znak za buduçnost. u sluãaju izuzetno brzog napredovanja pojedinih zemalja (Estonija. dobro postavljena. menadÏersku praksu i uop‰te obrazovanje kadrova vezano za poslovanje preduzeça. Statistiãka analiza potvrđuje ovu pretpostavku.c. Naravno potrebna su pobolj‰anja u “dijamantu”. upotreba perspektivnih faktora konkurentnosti. originalnih proizvoda i savremenih metoda poslovanja.

0 1.5 -1.0 0.0 0.0 3.5 1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata Indeksi mikroekonomske konkurentnosti .0 -1.5 Mađarska Slovačka Kostarika Urugvaj Mauricius Poljska Čile Meksiko Južnoafrička Republika Rusija Dominikanska Republika Malezija Estonija Litvanija Rumunija Brazil Letonija Turska Vene Bugarska cuela Panama Tajland Ekvador Paragvaj Peru Kolumbija Jordan Trinidad i Tobago Ukrajina Filipini Nikaragva El Salvador Kina Jamajka Honduras Gvatemala Egipat Bolivija Zimbabve Šri Lanka Indija Vijetnam Indonezija Bangladeš Nigerija -2.270 Konkurentnost privrede Srbije SAD Norveška Island Švajcarska Danska Holandija Finska Nemačka Švedska Velika Britanija Austrija Francuska Kanada Belgija Irska Hong Kong SAR Italija Singapur Novi Zeland Španija Izrael Tajvan Slovenija Grčka Portugal Češka Argentina Koreja Australija Japan 40000 GDP PPP per capita 35000 30000 25000 20000 Srbija i Crna Gora Slika 3-24: Ocenjena zavisnost između GDP PPP per capita 2000. godine i indeksa mikroekonomske konkurentnosti 15000 10000 5000 0 -0.5 2.

0 0.2.0 2.0 -1.5 1.0 271 .5 0.0 Finska Holandija Nemačka Švedska SAD Švajcarska Japan Danska Velika Britanija Austrija Belgija Singapur Izrael Irska Island Kanada Tajvan Španija Koreja Trinidad i Tobago Slovenija Čile Južnoafrička Republika Francuska 2.0 Slika 3-25: Ocena zavisnosti između poslovne strategije preduzeça i kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja Subindeks poslovanja i strategije preduzeća -0.0 1.0 Subindeks nacionalnog poslovnog okruženja 1.5 -0.5 -2.0 3.5 Italija 1.5 -1. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata Australija Norveška Novi Zeland Hong Kong SAR 0.5 -1.5 Mauricius 0.5 Bolivija Srbija i Crna Gora 2.5 Konkurentnost privrede Srbije -2.0 Meksiko Kostarika Jamajka Brazil Panama Mađarska Filipini Kina Poljska Estonija Kolumbija Letonija Rusija Egipat Indija Češka Indonezija Dominikanska Republika Tajland Portugal Malezija Zimbabve El Salvador Jordan Turska Vijetnam Grčka Urugvaj Slovačka Nigerija Ukrajina Litvanija Paragvaj Peru Šri Lanka Rumunija Argentina Gvatemala Venecuela Ekvador Bugarska Bangladeš Honduras Nikaragva -1.

tako da privrednici nemaju praktiãnu percepciju tih promena.Konkurentnost privrede Srbije Na‰a zemlja se nalazi ispod regresione linije i ima bolji kvalitet poslovnog okruÏenja nego ‰to su kompanije spremne da iskoriste. Delom je to zbog nedostatka sredstava da se one sprovedu. Dok su određene promene poslovnog okruÏenja uãinjene.5.6. Dalje. S obzirom da smo relativno skoro krenuli sa ozbiljnijim reformama. Slaba razvijenost sektora preduzeça u odnosu na poslovno okruÏenje moÏe biti posledica lo‰eg poslovanja dru‰tvenih i drÏavnih firmi koje jo‰ uvek imaju visoko uãe‰çe po mnogim pokazateljima poslovanja. je u potpunosti neprirodan i nelogiãan za njih – direktan izvoz. a podr‰ka i pomoç drÏave je minimalna i neorganizovana.4. Na ovaj naãin ona rasipaju i sredstva i vreme za obavljanje poslova za koja nisu kvalifikovana i nemaju dovoljno znanja. nego u unapređenje sektora preduzeça. ‰to bi sigurno doprinelo podizanju konkurentnosti poslovanja na‰ih preduzeça. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata . a s druge strane neznanja ovih preduzeça. U tom sluãaju. ove promene nisu i praktiãno implementirane ili su lo‰e sprovedene. male dodate vrednosti. Ovakva pozicija na‰e zemlje moÏe biti posledica ne pridavanja podjednakog i istovremenog znaãaja razvoju ove dve oblasti. Ovo je posledica s jedne strane nedostatka razvijene distributivne mreÏe. ‰ta vi‰e. 3. 272 3. Razlozi ovakve na‰e pozicije su brojni. Statistiãka analiza primenjena u izraãunavanju indeksa mikroekonomske konkurentnosti Statistiãka analiza koju smo primenili da bismo izraãunali indeks mikroekonomske konkurentnosti5 sastojala se iz dva okvira: Faktorska analiza kao sredstvo za izraãunavanje dvaju subindeksa koji predstavljaju kompozitne indekse u formiranju mikroekonomskog indeksa konkurentnosti preuzeta je iz Porter-ove metodologije predstavljene u “Global Competitivness Report 2001-2002”. Nema saradnje ni samih preduzeça u repro-lancu i organizovanog nastupa na domaçem i inostranom trÏi‰tu (primer klastera). Takođe. sektor privrede i preduzeça je prepu‰ten sam sebi. S druge strane. Proizvode se proizvodi niske tehnolo‰ke intenzivnosti. kao ‰to je ranije reãeno. ali nije efektivna i ne daje rezultate u cilju unapređivanja poslovanja preduzeça. koji preovlađuje kod na‰ih malih i srednjih preduzeça. celokupna privreda i dru‰tvo se nalaze u procesu tranzicije koja nije zavr‰ena. najveçi deo na‰ih preduzeça nema razvijene strategije poslovanja i upravljanja (koje ukljuãuju i edukaciju kadrova). pa nema ni preteranog pobolj‰anja poslovanja preduzeça. Postoje naravno i problemi praktiãne prirode koji su povezani sa prethodnim napomenama. Domaçi privrednici to prepoznaju. za razliku od privatnog sektora koji neznatno bolje posluje ali ima manje uãe‰çe. tako da se preduzeça nalaze u periodu ãekanja i neizvesnosti ‰ta çe se dalje de‰avati. koji nisu konkurentni na međunarodnom trÏi‰tu i koji odbacuju niske eventualne profite. Ovaj deo privrede koji posluje. tranzicija je i usporena. ima brojne probleme i 5 nedostatke. Proces distribucije i plasiranja proizvoda na inostrano trÏi‰te. a delom zbog nerazumevanja njihovog znaãaja za unapređenje poslovanja. saradnja privrede i nauke najãe‰çe postoji samo u formalnom smislu. zaokupljeni tekuçim problemima poslovanja. Ovo su samo neki od brojnih problema koji obja‰njavaju nedovoljnu iskori‰çenost “pogodnosti” postojeçeg poslovnog okruÏenja od strane na‰ih preduzeça. određene sistemske promene su tek uãinjene i time je pobolj‰an i kvalitet poslovnog okruÏenja. Međutim. (uglavnom mala i srednja privatna preduzeça). odnosno vi‰e se ulaÏe u kvalitet poslovnog okruÏenja. takve zemlje imaju nesrazmerne tro‰kove.

J. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 273 . a drugi od 44 varijable7. opravdanost ekstrahovanja faktora u svakom podskupu varijabli potvrđena je i odgovarajuçim statistiãkim testom. ãije vrednosti predstavljaju ocenjene subindekse za svaku od zemalja u uzorku. obja‰njavaju od 70-80% ukupne varijanse u svakom od podskupova varijabli. i obiãno za rezultat daje minimalnu rezidualnu varijansu u poređenju sa drugim metodama faktorske analize. za‰titu poslovanja od strane policije.Konkurentnost privrede Srbije • Regresione analize koju smo sproveli ocenjivanjem linearnih regresija između GDP PPP/capita i svake od obja‰njavajuçih varijabli na celom skupu opservacija (uzorak od 76 zemalja). Kovaãiç «Multivarijaciona analiza». Beograd. Dakle. odnosno primenu faktorske analize. Navedene varijable su izostavljene u izraãuvavanju mikroekonomskog indeksa konkurentnosti zbog njihove neraspoloÏivosti u bazi podataka koja je kori‰çãena za “Global Competitivness Report 2001-2002”. a i su ocenjena faktorska optereçenja ãiji je kvadrat uãe‰çe varijanse datog faktora u ukupnom varijabilitetu. U originalnom Porter-ovom radu u formiranju prvog subindeksa kori‰çena je i varijabla dominantnost licenci stranih tehnologija. u na‰em sluãaju. • Faktorske analize koje smo sproveli da bismo iz svakog podskupa varijabli ekstrahovali faktore i ocenili faktorske skorove. Ekstrahovani faktori. koji ima aproksi2 mativno χ raspodelu sa odgovarajuçim 6 7 Teorijsko obja‰njenje ekstrahovanja faktora. a F su ekstrahovani zajedniãki faktori. âlan ε i u formuli se naziva specifiãnim faktorima. Dobijene ocene regresionih koeficijenata i stepen njihove statistiãke signifikantnosti. Faktorska analiza sprovedena je na dva podskupa varijabli. koju smo mi izostavili usled njene neraspoloÏivosti. kao i naãina ocenjivanja faktorskih skorova. U ocenjivanju modela faktorske analize opredelili smo se za metod maksimalne verodostojnosti. Ekonomski fakultet. primena faktorske analize na datom skupu podataka rezultirala je novim varijablama u kojima su sadrÏane informacije onih varijabli koje su statistiãki visoko korelisane. Ovaj metod je pogodan jer rezultira ocenama faktorskog modela koje su nezavisne od merne skale. Kako nam je bio cilj da rezultate faktorske analize koristimo dalje u regre- siji sa GDP PPP/capita da bismo izraãunali ocene pondera za svođenje dva subindeksa na jedan zajedniãki pokazatelj. Prvi podskup se sastojao od 16. adekvatnost zakona javnog sektora. odnosno faktorima koji nisu ekstrahovani ni jednim zajedniãkim faktorom. Varijable koje smo koristili u analizi su grupisane u dva skupa i iz svakog od njih je nakon redukcije podataka ekstrahovan po jedan faktor. imaju i statistiãki signifikantan uticaj na vrednost GDP PPP/capita u celom uzorku. Po‰to posmatrani skup varijabli predstavlja inpute za naredni korak. odnosno izbora metoda ocenjivanja faktorskog modela. to je bilo potrebno izabrati takav skup varijabli. koje pored toga ‰to je njihovo ukljuãivanje ekonomski opravdano. U gornjoj formuli X i su originalne varijable. kvalitet matematiãkog i nauãnog obrazovanja. Matematiãki model faktorske analize6 se predstavlja na sledeçi naãin: X i = aiF + ε i . Takođe. to smo za svaku opservaciju u uzorku ocenili faktorski skor kori‰çenjem regresionog metoda. Sprovođenjem Bartlettovog testa sferiãnosti. 3. obja‰njeno je u knjizi Z. prilagođavanje potro‰aãa novim proizvodima i liberalizaciju tarifa. kao i vrednosti korigovanog koeficijenta determinacije (koji meri stepen obja‰njenog varijabiliteta u GDP PPP/capita nakon izvr‰ene korekcije za statistiãki broj stepeni slobode) pokazatelji su statistiãke verodostojnosti ocenjene jednaãine. dok su u drugom podskupu varijabli izostale varijable koje mere raspoloÏivost i tro‰kove mobilnih telefona. primenili smo kriterijum po kojem vrednosti ocenjenih karakteristiãnih korena veçih od jedinice sugeri‰u relevantnost izabranog faktora. U ekstrahovanju zajedniãkih faktora.

54. Kako je krajnji rezultat sprovedene faktorske analize bio kori‰çenje rezultata ocenjenog modela faktorske analize u svrhu izraãunavanja pojedinaãnih vrednosti indeksa. Na‰a preduzeça. Bez ambicija da çemo nabrojati sve najvaÏnije i preko potrebne mere za unapređenje poslovanja sektora preduzeça.64)9. međutim. Ocene.7. kako bi se ona osposobila da pobolj‰aju svoje poslovanje i konkurentnost.Isub2 ( β 2 = 0. ukazaçemo samo na neke. Dobijene ocene parametara koristili 8 smo kao pondere za svođenje subindeksa na kompozitni indeks mikroekonomske konkurentnosti izabranih zemalja. p=0.00). 2 tako i za drugi podskup varijabli ( χ =4963. vrlo su sliãne ocenama koje su dobijene u originalnom metodolo‰kom radu.85 ). Ove preporuke se tiãu organizovanog obezbeđenja svake moguçe podr‰ke na‰em sektoru preduzeça. Ocenjivanjem vi‰estruke regresije GDP PPP/capita i oba subindeksa dobijene su ocene parametara uz varijablu stepen razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça . t = 1.) i varijablu kvalitet nacionalnog poslovnog okruÏenja .10 MICI . adekvatnost ocenjenog faktorskog modela u drugom skupu varijabli je takođe statistiãki 2 potvrđena ( χ =392. izraãunali smo vrednost faktorskog skora. t α = 30. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .00). 3. za svaku pojedinaãnu varijablu iz uzorka. Na uzorku od 76 opservacija ocenjena je linearna zavisnost između GDP PPP/capita i izraãunatog indeksa mikro-ekonomske konkurentnosti: GDPPPP / capita = 12558 . ‰to nam2 potvrđuje i vrednost test statistike ( χ =1981. Ova procedura je rezultirala vrednostima dveju novih varijabli koje predstavljaju aproksimaciju vrednosti subindeksa izdvojenih iz dva podskupa varijabli koje smo inicijalno ukljuãili u analizu. p=0.Isub1 ( β1 = 0. Adekvatnost ocenjene regresije potvrđuje i visoka vrednost korigovanog koeficijenta determinacije ( R 2 = 0. t β = 20 .70 + 9443 . Verodostojnost ocena modela faktorske analize potvrđena je u oba ocenjena modela.zemalja oko ocenjene regresione prave.54. Kori‰çenjem prethodno ocenjenih vrednosti matrice faktorskih optereçenja i specifiãnih varijansi.84.85 . Preporuke Neke preporuke u cilju popravljanja trenutne pozicije na‰ih preduzeça.00). retko se odluãuju da 2 9 Visoke signifikantne vrednosti odgovarajuçe test statistike dobijene su kako za prvi podskup varijabli ( χ =1981. odnosno 0.Konkurentnost privrede Srbije brojem stepeni slobode.3. p=0. R 2 = 0. kroz određene mere unapređenja poslovanja i institucije koje bi te mere trebalo da sprovedu u praksu.63 za subindeks kvaliteta nacionalnog poslovnog okruÏenja. p=0. koja je prikazana na skater dijagramu. pri visokom nivou statistiãke signifikantnosti u svakom od podskupova varijabli potvrđeno je da se vrednosti ocenjenih koeficijenata korelacione matrice razlikuju od matrice identiteta8. primenom metoda maksimalne verodostojnosti. 274 3.37 za subindeks koji meri stepen razvoja poslovnih operacija i strategije preduzeça.625. U ocenjivanju faktorskih skorova opredelili smo se za regresioni metod da bismo dobili ocene za svaku pojedinaãnu opservaciju u uzorku. Kao ‰to to preporuãuje i Svetski ekonomski forum u ovakvim situacijama.86.4.70. Za izraãunavanje MICI indeksa u Porter-ovom radu dobijene su ocene pondera 0. koje su rezultat ocenjivanja na‰eg modela.00). pokazuje visok stepen prilagođenosti parova vrednosti ocenjenoj regresiji. t = 3. Raspr‰enost opservacija .306 .5. Znaãajnost ocenjenog modela u prvom podskupu varijabli visoko je signifikantna. to smo u daljem postupku analize ocenili faktorske skorove. uglavnom se odnose na ulogu drÏave i u velikoj meri zavise od nje. Istovremeno. potrebno je podsticati preduzetni‰tvo i ulagati pre svega u obrazovanje kadrova.

DrÏava bi mogla da stimuli‰e ovo ulaganje kroz subvencioniranje ili kroz distribuciju i nabavku softvera po povoljnim kreditnim uslovima. kao savremeni oblik udruÏivanja i povezivanja preduzeça i ostalih partnera iz svih sfera dru‰tvenog Ïivota (sektorska udruÏenja. Potrebno je re‰iti i problem organizovanog nastupa na‰ih preduzeça u svakom pogledu. vladine institucije) u cilju unapređivanja konkurentnosti. finansijske institucije. Konsalting agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima.Konkurentnost privrede Srbije sama ulaÏu u obrazovanje svojih kadrova. s obzirom da ona nemaju poverenja u drÏavu i njenu administraciju iz ranijih iskustava. potrebno je njeno pribliÏavanje preduzeçima. Pitanje je da li se radi o lo‰e sklopljenim sporazumima po na‰u zemlju ili o neznanju preduzeça kakve im se pogodnosti nude. a odatle kasnije i u izgradnju infrastrukturnih objekata. Dalje. Generalni zakljuãak bi glasio da je potrebna reforma drÏavne administracije i njeno pretvaranje u. potrebno je osnivanje brojnih agencija za podr‰ku ovim preduzeçima. Eventualno re‰enje bi mogli da budu klasteri. Uglavnom dobijamo kredite za izgradnju infrastrukture koja prolazi preko na‰e zemlje i koja povezuje jug i sever. problem je upravo i u nekori‰çenju ovih pogodnosti slobodne trgovine od strane na‰ih preduzeça. nauãne institucije.). potrebno je istrajati na Balkanskoj zoni slobodne trgovine kako bi na‰a preduzeça bila izloÏena zdravoj konkurenciji i kako bi se na taj naãin pripremila za mnogo o‰triju konkurenciju na evropskom i svetskom trÏi‰tu.). Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata 275 . teÏnja ka liberalizaciji trgovine sa zemljama regiona i postojanje odobrenih preferencijala u trgovini sa EU nameçe potrebu usvajanja i uvođenja standarda kako bi roba uop‰te mogla da se plasira na određena trÏi‰ta. Ipak. itd. s poãetka reformi proklamovan cilj. Naravno. sa svom prateçom finansijskom infrastrukturom (Agencije za osiguranje kredita. S obzirom da se raãuna na sektor malih i srednjih preduzeça kao najvitalniji deo privrede i kao na sektor koji bi trebalo da bude nosilac buduçeg privrednog razvoja. preko postojeçih ili novih institucija. Stoga nam je potrebno mnogo vi‰e ekonomske diplomatije kako bi se dobijena sredstva iz inostranstva usmerila upravo u privredu. Upravo kada se radi o sredstvima. Odnosno. u korist preduzeça a i same drÏave. razvijena finansijska trÏi‰ta. za dobro poslovanje privrede i preduzeça potreban je jak i stabilan bankarski sektor. Potrebno je uputiti. istok i zapad Evrope. nama su trenutno preko potrebna sredstva za oÏivljavanje na‰e privrede i preduzeça. Agencije ne treba samo osnivati veç bi one trebalo stvarno i da funkcioni‰u (Agencija za promociju i kreditiranje izvoza. do distribucije proizvoda. Ovo re‰enje je dobrodo‰lo i iz razloga zainteresovanosti međunarodnih institucija i njihove spremnosti u obezbeđivanja sredstava za njihovo formiranje. Međutim. servis privrede i građana. koja su uglavnom i najveça prepreka za sprovođenje datih preporuka. u svakom sluãaju na‰a roba je slabo zastupljena na susednim trÏi‰tima. Ovo jednostavno naãelo treba sprovesti u delo. Iako je izgradnja ove infrastrukture naravno i u na‰em interesu. itd. Preshippment agencije za kontrolu robe pre isporuke. 3. od proizvodnje. informisati i obuãiti na‰a preduzeça i po pitanju standarda i po pitanju svih poslovnih moguçnosti koje im se nude. potrebno je razmisliti o preraspodeli raspoloÏivih sredstava koja dolaze iz inostranstva.

Konkurentnost privrede Srbije 276 3. Analiza pona‰anja i pozicije privrednih subjekata .

kada je MITI (Ministarstvo za spoljnu trgovinu i industriju) oznaãen kao noseçe ministarsvo sa zadatkom da unapredi japanski izvoz. budÏet i vladina tro‰enja. • delimiãno slobodna i ograniãena restrikcijama koje potiãu iz međunarodnog okruÏenja (neke od zemalja ili neke institucije) ili • ograniãena i podloÏna harmonizaciji sa zahtevima međunarodnog okruÏenja (međunarodne institucije). u teoriji. trgovina. Japanci su. vođene bez veçih ograniãenja iz međunarodnog okruÏenja. Institucionalna i pravna podr‰ka konkurentnosti nacionalne privrede moÏe biti vođena: • slobodno i bez ograniãenja iz međunarodnog okruÏenja. u izvozno prepoznate sektore. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 277 . koherentna strategija nije zasnovana samo na prepoznavanju generiãkih sektora privrede. objasnio kao kreiranje konkurentne prednosti. Primer uspe‰ne strategije institucionalne podr‰ke izvoznoj konkurentnosti domaçih proizvođaãa. bez obzira na tekuçu visinu tro‰kova. na međunarodnom trÏi‰tu. U to vreme japanska vlada je obezbedila direktnu pomoç i podr‰ku firmama koje investiraju u savremenu tehnologiju. primenili ono ‰to je Porter kasnije. samo u praksi. PodrÏavaçe se razvoj onog industrijskog sektora. Strategije institucionalne i pravne podrške konkurentnosti Jaãanje konkurentne pozicije kompanija. U japanskom MITI-ju su objedinjeni interesi vlade i privatnog biznisa. 4. ‰to çe doneti i sniÏenje tro‰kova u nekom buduçem periodu.1. Prvi korak je bio – prepoznati izvozno konkurentne sektore. Komparativni kriterijum tehniãkog progresa zasnovan na doktrini "dinamiãkih komparativnih tro‰kova". Klasiãna strategija nastupa na međunarodnom trÏi‰tu evoluira od strategije kori‰çenja komparativne prednosti ka strategiji kreiranja konkurentne prednosti. tehnolo‰ki razvoj.Konkurentnost privrede Srbije 4. 2. U tom momentu ovi sektori su za Japance bili generiãki privredni sektori. Aktivna. Znaãi. fiskalni sistem. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 4. Dohodovna elastiãnost – izvozna industrija je definisana kao ona industrija koja ima visoku elastiãnost izvozne traÏnje u odnosu na svetski dohodak. zaposlenost itd. podrÏaçe se onaj sektor koji je perspektivan. Kriterijumi definisanja ovih sektora su bili: 1. koje treba razvijati na dugi rok. za koji se u buduçnosti oãekuje ostvarenje tehniãkog progresa. imali smo jo‰ pedesetih godina pro‰loga veka u Japanu. finansije. koje kompanije mogu oãekivati da dobiju u svojim nacionalnim okvirima. određeno je i nivoom institucionalne i pravne podr‰ke. MITI je delovao na promenu privredne strukture zemlje ali i na dru‰tvenu strukturu i institucionalnu nadgradnju. veç na uoãavanju generiãkih neindustrijskih sektora kao ‰to su: pravni sistem. Institucionalna podr‰ka podrazumeva stepen uloge drÏave i njenih institucija u procesu stvaranja izvozno konkurentnih kompanija. odnosno. istraÏivanje i razvoj. Institucionalna podr‰ka se bazira na pravnim aktima koji reguli‰u sektor ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Izaziva pad konkurentnosti izvoznih proizvoda: • SniÏava nivo cenovne konkurentnosti domaçih firmi. 2.Konkurentnost privrede Srbije Tako je uoãena potreba izgradnje infrastrukture. razvio vrlo raznovrstan instrumentarij japanske drÏavne podr‰ke. neçe zavisiti samo od strategije nacionalnih institucija. kao ‰to je MITI. koje su delovale na teritorijalnom principu. Poveçava konkurentnost izvoznih proizvoda: • Poveçava cenovnu konkurentnost izvoznog proizvoda na trÏi‰tima zemalja ãlanica. jaãaju procesi globalizacije i institucionalizacije međunarodne trgovine. kao ‰to je. Posebna paÏnja je bila usmerena na razvoj malih i srednjih firmi. bez koje nema razvoja vrhunske industrije. S druge strane. pod imenom keiretsus. u savremenim uslovima. Ïelezniãke pruge. pre‰lo na fiskalnu podr‰ku (kroz oslobađanje i umanjenje poreza) da bi se. Svetska trgovinska organizacija. • SniÏava necenovnu konkurentnost firmi. na primer. kao ‰to su luke. koji mogu biti instrumentalizovani kroz nacionalne institucije. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . tehnolo‰kom razvoju japanskih firmi. 278 4. kada je reã o uvozu konkurentnih proizvoda. usled tendencije sniÏenja carinskih stopa i međusobno utvrđenih koncesija. Kasnije se. koje ne mogu da se prilagode i odgovore na zahteve Sporazuma Svetske trgovinske organizacije. dok çe druge osetiti znatan pad konkurentnosti svojih proizvoda. pomagala izgradnju infrastrukturnih objekata. sa faze direktne podr‰ke. To znaãi da strategija podr‰ke japanskom izvoznom sektoru. • Dolazi do rasta proizvođaãkog udela na inostranim trÏi‰tima zahvaljujuçi eliminisanju restrikcija u međunarodnoj trgovini. ali i centralna. od kojih je najvaÏnija za međunarodnu trgovinu. bio tekstilni sektor ili sektor poljoprivrede u visokorazvijenim zemljama. Tako je lokalna vlast. MITI se pona‰ao vrlo protekcionistiãki. âlanstvo u svetskoj trgovinskoj organizaciji ima dualni efekat na izvoznu konkurentnost nacionalnih kompanija. U spoljnoj trgovini MITI je pospe‰ivao formiranje izvoznih kartela japanskih firmi. Ovi karteli su planirali i programirali nastup japanskih proizvođaãa na inostranom trÏi‰tu. tehnolo‰ki i industrijski parkovi. • Smanjuje udeo na trÏi‰tu onih firmi koje su koristile blagodeti protekcionistiãkih mera i subvencioniranja izvoza. od sedamdesetih godina. u okviru kojih se dogovara o zajedniãkom nastupu na inostranom trÏi‰tu. jedan broj njih doÏiveçe porast konkurentnosti. prihvatanjem pravila i harmonizacijom propisa zemlje ãlanice sa definisanim sporazumima Svetske trgovinske organizacije. kroz davanje struãne pomoçi od strane Agencija za podr‰ku. Tehnolo‰ki razvoj je podstican. Pred kraj dvadesetoga veka. putna mreÏa. kako bi odredili konkurentan nivo izvoznih cena. Izlazak na inostrano trÏi‰te biva potpomognut savezom sa bankarskim i finansijskim instiucijama i stvara se nova forma kartela konglomeratskog tipa. koje su navikle na visok nivo carinske za‰tite. 1. veç i od brojnih međunarodnih multilateralnih institucija. otvaranju tradicionalno zatvorenih trÏi‰ta. • Poveçava necenovnu konkurentnost izvoznog proizvoda. na relaciji nauka (univerziteti) i bio je pod direktnom kontrolom i finansijskom podr‰kom MITI-ja. eliminisanjem necarinskih barijera u međunarodnoj trgovini i svih oblika protekcionizma. ‰to neminovno vodi ograniãenju uloge nacionalnih institucija u spoljnoj trgovini.

Konkurentnost privrede Srbije

Na‰ primer Japana dat je sa namerom da se uporedi strategija poveçanja nacionalnog izvoza, bez ikakvih ograniãenja od strane međunarodne institucije (ako izuzmemo bilateralna ograniãenja i protekcionistiãke mere nekih razvijenih zemalja, kao ‰to je bio sluãaj sa ameriãkim trÏi‰tem) i strategija poveçanja nacionalnog izvoza uz vrlo velika ograniãenja delovanju nacionalnih institucija, od strane Svetske trgovinske organizacije. Od 1995. godine, ãlanicama WTO -a zabranjuje se primena izvoznih subvencija. Naravno, pravi se gradacija, u pogledu rokova i stepena obaveznosti primene izvoznih suvencija, u zavisnosti od kategorije zemlje. U zabranjene subvencije spadaju:
Tabela 4-1: Okvir institucionalne i pravne infrastrukture u funkciji izvozne ekspanzije nacionalne privrede Nacionalni okvir
Država i njene institucije: • Ministarstvo za spoljnu trgovinu • Agencije za kreditiranje izvoza • Konsultantske agencije za podršku izvoznim firmama • Agencija za promociju izvoza • Agencija za konkurenciju • Agencija za strane direktne investicije Pravna regulativa: • Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju • Zakon o deviznom poslovanju • Zakon o stranim ulaganjima • Zakoni iz oblasti regulisanja: poreza, ekologije, složenih spoljnotrgovinskih poslova

Nadnacionalni okvir

WTO

Sporazumi svetske trgovinske organizacije

• Direktne subvencije vlade industrijskom sektoru ili firmi u cilju porasta cenovne konkurentnosti izvoza. • Vi‰estruki kursevi i kursne sheme koji ukljuãuju bonus na ostvareni izvoz. • Subvencije koje imaju za cilj sniÏenje ‰pediterskih tro‰kova u izvozu u odnosu na uslove kada su u pitanju isporuke na domaçem trÏi‰tu. • Razne mere vlade kojima se obezbeđuje da se uvozni i domaçi inputi koji se ugrađuju u izvozne proizvode mogu obraãunavati po niÏim cenama nego kada se ugrađuju u proizvode kada se prodaju na domaçem trÏi‰tu. • Potpuno ili delimiãno izuzimanje od oporezivanja (porez na nadnice, profit, kamate, royalty-e i druge forme dohotka, porez na vlasni‰tvo na realnu imovinu), realne imovine radi poveçanja cenovne konkurentnosti izvoza. • Oslobađanje ili opro‰taj indirektnih poreza na: prodaje, akcije, obrt, dodatu vrednost, fran‰izu, transfer, invencijski i porez na opremu, carinske takse i svih onih poreza osim direktnih poreza i uvoznih tro‰kova. • Povraçaj ili oslobađanje od finansijskih obaveza po osnovu uvoznih inputa koji se koriste u proizvodnji izvoznih dobara. • Vladine garancije za izvozne kredite ili programe osiguranja izvoza od porasta tro‰kova izvoznih proizvoda, osiguranja od valutnih rizika, po stopama premija koje ne mogu na dugi rok pokriti operacione tro‰kove i gubitke na programima. • Obezbeđenje izvoznih kredita koji se daju preduzeçima po niskim kamatnim stopama koje su ispod nivoa kamatnih stopa na međunarodnom trÏi‰tu.

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

279

Konkurentnost privrede Srbije

• Ako se od strane drÏave ili nekog drugog organa preduzeçu omoguçuje knjiÏenje nekih tro‰kova na javni raãun takođe se smatra izvoznom subvencijom. Teoretiãari, a i privrednici, se slaÏu da je nacionalna institucionalna podr‰ka izvoznom sektoru, kroz primenu izvoznih subvencija, politika poveçanja izvozne konkurentnosti na kratak rok, prvenstveno kroz poveçanje cenovne konkurentnosti. Međutim, jasno je da su ba‰ razvijene zemlje (poput Japana), u velikoj meri primenjivale ovu politiku, u prvoj fazi, zatim u drugoj fazi, pre‰le na razvoj kvalitetnih faktora konkurentnosti, i na kraju, po dostizanju zavidnog nivoa konkurentnosti, promovi‰u liberalizaciju međunarodne trgovine. Imajuçi u vidu znatan stepen ograniãenja, sa kojima se susreçu kreatori efiksne instiucionalne i pravne infrastrukture privrede, ukazaçemo na dozvoljeni instrumentarij, koji dugoroãno moÏe obezbediti rast konkurentnosti na‰ih firmi. Imajuçi u vidu da je osnovni nosilac institucionalne podr‰ke vlada, odnosno njeno nadleÏno ministarstvo, moramo istaçi da na‰i privrednici primeçuju visok stepen pristrasnosti drÏavnih funkcionera, prilikom odluãivanja, i istiãu da su personalne veze veoma znaãajne za dobijanje posla i drugih podsticaja od ovih funkcionera. Posebno se sve komplikuje kada se zna da su vrlo uãestale promene vladinih sluÏbenika koji treba da nastave zapoãete strategije. Prema ocenama srpskih privrednika struãnost sluÏbenika u drÏavnom sektoru je sliãna struãnosti sluÏbenika u privatnom sektoru. Tro‰kovi institucionalnih promena u proseku ne pogađaju u veçoj meri preduzeça, ali to zavisi od preduzeça do preduzeça o ãemu nam svedoãi visok stepen disperzije vrednosti odgovora.

Ministarstvo za spoljnu trgovinu Nosilac institucionalne podr‰ke izvoza srpskih firmi, treba da bude ministarstvo za spoljnu trgovinu, uz koordinaciju sa Ministarstvom za industriju. To znaãi da instrumenti spoljnotrgovinske politike podrÏavaju rast izvoza zasnovanog na dugoroãnoj konkurentnosti. Takođe, uredbe i propisi koji reguli‰u oblast spoljne trgovine moraju biti transparentni, sa ciljem ubrzanja zakljuãenja i realizacije spoljnotrgovinskih poslova. Na‰i privrednici se slaÏu da je do‰lo do znatne liberalizacije spoljnotrgovinskog sektora, te da su i administrativni propisi, ukljuãujuçi i broj spoljnotrgovinskih dokumenata, znatno smanjeni, ali da ostali propisi koji reguli‰u razna druga pitanja, znatno optereçuju njihovo poslovanje. Glavni razlozi su ‰to se propisi ãesto menjaju, zahtevaju dodatne tro‰kove za sprovođenje, ãesto nisu u interesu privrede i sliãno. Prema proceni ispitanika proseãno oko ãetvrtinu radnog vremena privrednici posveçuju odnosima sa birokratijom. Pravovremena informisanost o promeni propisa znatno moÏe unaprediti radni proces. Zahvaljujuçi Internet mreÏi dostupni su najvaÏniji spoljnotrgovinski propisi, sa velikim brojem izmena, na sajtu Ministarstva za spoljnu trgovinu, Narodne banke Srbije. Međutim primeçujemo da je malo privrednika upoznato sa tom ãinjenicom. Veliki broj privrednika smatra da nema u dovoljnoj meri moguçnost da koristi drÏavne on-line usluge. Razlozi za ovaj stav su rezultat nedovoljnog kori‰çenja Interneta i neposedovanja osnovnih informacija o tome ‰ta drÏava nudi on-line. Privrednici takođe istiãu da im uglavnom nije poznato da postoje zakoni koji reguli‰u elektronsko poslovanje, digitalni potpis itd. S druge strane, ispitanici su saglasni da pravni okvir u Srbiji podrÏava, u izvesnoj meri, razvoj IT poslovanja.

280

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

Agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima Prema preovlađujuçem mi‰ljenju privrednika, preduzeça u Srbiji su usitnjena, nepovezana i nema privredne koncentracije koja je tendencijski prisutna u svetu. Zakljuãak koji bi se mogao izvuçi je da umesto koncentracije preduzeça, privrednici aludiraju na neke druge forme koncentracije moçi u dru‰tvu, koja u odsustvu koncentracije privrede drÏi moç i utiãe na raspodelu ekonomskih resursa u privredi. Utoliko je teÏe malim preduzeçima da nastanu i opstanu, u ãemu pomoç treba da im pruÏi Agencije za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima, koja je osnovana u Srbiji, ali se stiãe utisak da njene usluge privrednici malo koriste. Za osnivanje novog preduzeça ispitanici su ocenili da je proseãno postrebno oko 22 razliãite dozvole, dok je za otvaranje preduzeça, prema oceni ispitanika, proseãno potrebno oko 35 dana (ali ovaj prosek nije statistiãki znaãajan zato ‰to je odgovarajuça standardna devijacija veça od vrednosti proseka). Neki ispitanici su istakli da je za osnivanje preduzeça potrebno i do 180 dana ‰to govori o nesigurnosti i netransparentnosti procesa osnivanja preduzeça. Agencija za podr‰ku malim i srednjim preduzeçima, svoje aktivnosti usmerava i koordinira sa izvoznom strategijom i prioritetnom podr‰kom izvozno orijentisanim sektorima. Zakoni o konkurenciji U velikom broju zemalja doneti su zakoni o konkurenciji, dok se politika konkurencije usklađuje sa spoljnotrgovinskom politikom zemlje i politikom stranih direktnih investicija. Zakoni o konkurenciji praçeni su i formiranjem Agencija za konkurenciju, koje imaju zadatak oãuvanja konkurencije na nacionalnim trÏi‰tima. Ovo se naroãito primenjuje u visokorazvijenim zemljama, ãije Agencije za konkurenciju, koje

ispituju posledice velikih merdÏera i akvizicija transnacionalnih kompanija i u stanju su da zabrane stvaranje merdÏera ili bilo kakav vid ukrupnjavanja preduzeça koji vodi monopolskom pona‰anju. Antimonopolska politika koja se primenjuje u Srbiji je ocenjena kao uglavnom neuspe‰na i neaktivna. Zakon koji reguli‰e strana ulaganja u srpsku privredu je vrlo konkurentan u odnosu na zakone donete u veçini zemalja. Otvoreni su, gotovo svi sektori, za strani kapital (osim sektora vojne industrije), tako da se preduzeçe sa inostranim ulogom moÏe registrovati bez ikakve prethodne provere pred nekim struãnim, nezavisnim organom kao ‰to je Antimonopolska komisija, ili Agencija za konkurenciju, koja kod nas i ne postoji. Eventualno monopolsko pona‰anje novoprido‰le kompanije se razmatra pred Antimonopolskom komisijom, tek po‰to se ispolji i nanese ‰tetu domaçoj industriji. Mora se priznati da je ovo dosta skup metod otvaranja i libreralizacije stranih direktnih investicija. S druge strane, privrednici primeçuju da je ulazak na domaçe trÏi‰te za strana preduzeça liberalizovan maksimalno, ali je otpoãinjanje novog posla generalno oteÏano zbog znaãajnih administrativnih optereçenja. Za osnivanje novog preduzeça ispitanici su ocenili da je proseãno potrebno oko 22 razliãite dozvole, dok je vreme trajanja procesa osnivanja oko mesec dana. Ekstremni primeri nekih privrednika ukazuju da im je za osnivanje preduzeça bilo potrebno i do 180 dana ‰to govori o nesigurnosti i netransparentnosti procesa osnivanja preduzeça. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju VaÏeçi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je postavljen na vrlo liberalnim osnovama. Spoljnotrgovinskim poslovima se mogu baviti svi

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

281

Konkurentnost privrede Srbije

privredni sektori. U spoljnotrgovinskim poslovima na teritoriji Srbije uãestvuje oko 15.000 firmi, dok je njihova koncentracija najveça u Beogradu, u kome deluje ãak 9.000 firmi. Pri tome, najveçi broj firmi su proizvodne firme koje direktno vr‰e izvoz i uvoz. âak 70% izvoza Srbije obavlja se kroz direktni izvoz. To znaãi da proizvodne kompanije, koje se ranije nikada nisu bavile ovim poslovima, sada postaju izvoznici i uvoznici. Posledica ovoga je erozija nivoa obrazovanja zaposlenih radnika, u spoljnotrgovinskom sektoru. Polovinom osamdesetih godina dvadesetoga veka, moÏe se reçi da je Srbija raspolagala spoljnotrgovinskim kadrom, koji je bio na vrlo zavidnom nivou obrazovanja, u poređenju sa nivoom obrazovanja prisutnim u spoljnotrgovinskoj mreÏi Srbije, u periodu od 2000. godine. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ne defini‰e nivo znanja, kojim mora raspolagati lice zaposleno na poslovima spoljnotrgovinskog prometa. Prethodnim zakonom (1986), u biv‰oj Jugoslaviji, definisan je nivo struãne spreme radnika zaposlenih na spoljnotrgovinskim poslovima. Diplomirani ekonomisti, sa smera spoljna trgovina, ispunjavali su uslove za rad na spoljnotrgovinskim poslovima, dok su radnici ostalih struka, kroz proces dodatnog obuãavanja i seminara, sticali sertifikat, kojim se ostvarivalo pravo na rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Smatramo da bi novim zakonskim re‰enjima trebalo definisati organizovani sistem obrazovanja kadrova za rad u spoljnoj trgovini. Nosioci sistema edukacije bili bi ekonomski fakulteti, kao fundamentalne institucije, ali i kao institucije za organizovanje seminara za prekvalifikaciju za rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Edukovan spoljnotrgovinski kadar je dodatni faktor poveçanja necenovne konkurentnosti izvoza Srbije.

Najveçi broj zakona, vaÏnih za oblast regulisanja spoljne trgovine, uglavnom se trude da prate standarde, ali ostaje pitanje njihove primene. Iznenađuje da u veçini preduzeça, sa liste velikih izvoznika, izvr‰ioci na spoljnotrgovinskim poslovima ne znaju da je u Zakonu o deviznom poslovanju rok naplate izvezene robe smanjen (u odnosu na odredbe prethodnog zakona) na najvi‰e osam dana od dana ugovorenog roka naplate. Znaãi, veçina njih ne zna da, ako izveze robu, a ne naplati je u roku od osam dana od ugovorenog datuma naplate, kr‰i zakon. Ovde je reã o neaÏurnom praçenju propisa, ‰to je opet posledica olakog prelaÏenja preko problema nedovoljne obuãenosti ljudi za rad na spoljnotrgovinskim poslovima. Ekolo‰ki propisi U Srbiji se ãine napori unapređenja ekolo‰ke svesti i davanja znaãaja ekologiji. Ovde posebnu ulogu ima Ministarstvo za ekologiju, koje je nadleÏno za primenu donetih propisa iz ove oblasti. Ekolo‰ki standardi çe, u buduçnosti, predstavljati prepreku prodora na inostrana trÏi‰ta. Kako je ekolo‰ka za‰tita skupa, veçina privrednika, u Srbiji se slaÏe da je te‰ko ostvariti primenu donetih propisa iz ove oblasti. Standarde ISO 14.000 primenjuje vrlo mali broj preduzeça. âitavi sektori kao ‰to je tekstilni i koÏarski priznaju da bi mogli da zatvore pogone ako bi primenili ekolo‰ke propise i obezbedili ekolo‰ku za‰titu.

282

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

4.2. Razvoj infrastrukture

Stanje infrastrukure u Srbiji je generalno lo‰e. U infrastrukturu koja je bitna za razvoj privredne aktivnosti, a samim tim i privlaãenje stranih direktnih investicija, ukljuãujumo: 1. pravnu infrastrukturu, odnosno zakone i druge propise Srbije koji kreiraju pravni okvir poslovanja preduzeça; 2. fiziãku infrastrukturu, ili infrastrukturu u uÏem smislu, u koju ubrajamo svu drumsku, Ïelezniãku i ostalu infrastrukturu; 3. intelektualnu infrastrukturu, u koju ubrajamo kvalifikacije stanovni‰tva i kvalitet obrazovne infrastrukture.

4.2.1. Pravna infrastruktura U pogledu pravne infrastrukture, u Srbiji postoji veliki broj zakona koji reguli‰u privrednu oblast. Ali umesto da ovi zakoni daju određenu pravnu sigurnost poslovanja, oni optereçuju preduzeça i stvaraju dodatne tro‰kove poslovanja. U Srbiji se zakoni ãesto menjaju i veçina zakona nije u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ovaj pravni okvir je veoma bitan i za stimulisanje priliva stranih direktnih investicija, koje su znaãajna komponenta u porastu i odrÏavanju konkurentnosti, posebno u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Oblast registracije i osnivanja novih preduzeça je za investicije najznaãajnija. Procedura osnivanja i registracije novog preduzeça u Srbiji je veoma dugotrajna i skupa. To je znaãajna administrativna barijera razvoju međunarodne ekonomske saradnje. Ovo u znaãajnoj meri destimuli‰e strane direktne investicije. Jedan od vaÏnih zakona je zakon o steãaju ili likvidaciji. Ovim zakonom se reguli‰e prestanak rada preduzeça koja

posluju sa gubicima. Ovo je izuzetno vaÏan zakon koji kreira pravni okvir poslovanja preduzeça sa aspekta sigurnosti poverilaca koji posluju sa preduzeçima koja su zapala u gubitke. Određenim postupkom koji ovaj zakon propisuje, preduzeça poverioci çe doçi do svojih zarobljenih sredstava. U Jugoslaviji veç oko ‰ezdeset godina mnoga preduzeça koja su lo‰e poslovala nisu oti‰la u steãaj, ãime je na kraju bilo ugroÏeno i poslovanje njihovih poverilaca. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno vaÏan kako bi se saãuvalo ”zdravo tkivo” trÏi‰ta i uspe‰nog trÏi‰nog poslovanja. U sklopu pravne infrastrukture treba posebno istaçi funkcionisanje trgovaãkih sudova, koje je, od strane privrednika koji su anketirani u predistraÏivanju, ocenjeno kao neefikasno. Sudski procesi traju predugo a ãak i kada se okonãaju, kada sudovi donesu izvr‰ne presude, one se te‰ko mogu sprovesti. âesto na‰a zemlja ima dobra zakonska re‰enja ali se njihovo sprovođenje dovodi u pitanju u pojedinim sluãajevima. Potencijalni investitori ne posmatraju samo zakonski okvir koji kreiraju usvojeni zakoni veç zakonski okvir koji tvore zakoni koji se sprovode u praksi. Veliki problem su i ãeste izmene zakona. To strani investitori ne vole a ne odgovara ni na‰im preduzeçima, jer svaki novi zakonski propis zahteva određeno vreme i tro‰kove za prilagođavanje. 4.2.2. Fiziãka infrastruktura U predistraÏivanju ispitani privrednici dali su lo‰e ocene o razvijenosti fiziãke infrastrukture, sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Najveçe zamerke su upuçene na adresu sledeçih infrastrukturnih sistema: • Ïeleznica; • putna (drumska) mreÏa (proseãna brzina putovanja u Srbiji je procenjena

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

283

Konkurentnost privrede Srbije

na 70-100 Km/h, a oni koji su rekli da voze 100 na sat, svesni su da na taj naãin uni‰tavaju svoje vozilo); •telekomunikacije (najãe‰çe kori‰çena reã je bila "katastrofa". To bi trebalo da bude prioritet drÏave); • luke; • vodovod, zavisno od regiona do regiona, i to: o Voda za piçe. U nekim gradovima, vodu iz vodovoda karakteri‰u kao opasnu i za tu‰iranje (zagađenost) dok u drugim mestima smatraju da vode ima u izobilju. o Industrijska voda. U nekim gradovima se koristi industrijska voda posebno, dok u Beogradu ima velikih preduzeça koja koriste vodu za piçe iz vodovoda za potrebe proizvodnje, ‰to je potpuno neracionalno. Cene i kvalitet nekih usluga su uslovljene izraubovanom infrastrukturom. U narednom periodu se mnogo vi‰e mora ulagati u izgradnju infrastrukture koja çe biti osnova daljeg razvoja privrede. Posebno je znaãajno pobolj‰ati drumsku i Ïelezniãku infrastrukturu, koje su u lo‰em stanju a znaãajne su za razvoj drugih sektora privrede. Infrastruktura ima velike indirektne, veoma pozitivne, efekte na razvoj celokupne privrede. Ako se kvalitetnijom fiziãkom infrastrukturom ubrza promet roba i ljudi, obrt poslovne aktivnosti u na‰oj privredi znatno çe se pobolj‰ati. Smanjiçe se i mnogi poslovni tro‰kovi ‰to çe direktno uticati na porast profita na‰ih preduzeça. Razvoj infrastrukture u Srbiji ima jo‰ jednu znaãajnu karakteristiku, koja proistiãe iz ãinjenica da se na‰a zemlja nalazi na znaãajnom međunarodnom koridoru, koji povezuje Evropu i Bliski istok, kao i severnu sa juÏnom Evropom. Zbog toga razvoj fiziãke infrastrukture u na‰oj zemlji moÏe doneti znaãajne prihode od tranzitnog saobraçaja (pruÏanje usluge tranzita).

Međutim, veliki problem je ‰to razvoj fiziãke infrastrukture zahteva velika ulaganja, a nama nedostaje kapital za ovakve projekte. Zbog toga je potreban kapital iz inostranstva koji bi podrÏao projekte razvoja fiziãke infrastrukture u Srbiji. Umesto uzimanja velikih zajmova moÏda treba razmi‰ljati da se finansiranje ovakvih projekata prepusti privatnom kapitalu, koji za ove projekte ima sigurno interesa. Evropi je u interesu da se poveÏe sa Grãkom i Bliskim istokom. Mi na‰a sredstva koja smo namenili za ove projekte moÏemo preusmeriti u razvojne programe u privredi. 4.2.3. Intelektualna infrastruktura U intelektualnu infrastrukturu ubrajamo nauãno-obrazovne i nauãnoistraÏivaãke institucije, ali i mreÏe za razmenu informacija i znanja. U Srbiji postoji veliki broj nauãnoobrazovnih institucija. Privrednici koji su anketirani u predistraÏivanju smatraju da se na drÏavnim fakultetima stiãe dosta solidan nivo obrazovanja, ali su svi saglasni da to nije sluãaj sa novim, privatnim fakultetima, koji su se pojavili u periodu od 1990. godine. Mnogi su izriãito rekli da sa tih fakulteta ne primaju kadrove. To je znaãajna osnova za razvoj visokoobrazovane radne snage. Veçina privrednika koji su ispitani u fazi predistraÏivanja smatra da im kvalitetan inÏenjerski kadar nije dostupan u meri u kojoj je bio dostupan, u periodu od pre desetak i vi‰e godina, ãemu je doprineo kontinuirani odliv kadrova u inostranstvo, u periodu od 1990. godine. Ovo posebno vaÏi za struãnjake iz oblasti informacione tehnologije, koji na na‰im univerzitetima stiãu vrlo solidno obrazovanje ali ubrzo po dobijanju diploma odlaze u inostranstvo. U Srbiji postoji znaãajna mreÏa nauãno-istraÏivaãkih institucija koje se bave fundamentalnim i primenjenim istraÏivanjima. Posebno je znaãajna

284

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

Konkurentnost privrede Srbije

saradnja koju ove institucije razvijaju sa privredom. Sve ovo je znaãajan faktor poveçanja konkurentnosti. Ali zabrinjava mali broj patenata koje ove institucije registruju godi‰nje. U pogledu razvoja globalne raãunarske mreÏe – Interneta – u Srbiji, moramo konstatovati da je pristup Internetu uglavnom oteÏan ‰iroj javnosti. Najveçu barijeru razvoju Interneta predstavlja stara telekomunikaciona infrastruktura. Najveçi broj anketiranih se ne Ïali na Internet provajdere (neki od njih, sigurno i zato ‰to ne znaju mnogo o tome). Internet se uglavnom koristi za slanje elektronske po‰te i nije dostupan svim radnicima. Najãe‰çe je koncentrisan na pristup u raãunskom centru. Malo se koristi za unapređenje samog tehnolo‰kog procesa proizvodnje. Internet se uop‰te ne koristi u svim firmama za kontaktiranje sa nadleÏnim institucijama i pribavljanje obrazaca, novih propisa sa odgovarajuçih sajtova. O tome nemaju nikakve informacije.

4.3. Mikroekonomski ambijent

4.3.1. Lakoça pristupa trÏi‰tu i otvaranje novih preduzeça Lakoçu pristupa jednom trÏi‰tu moÏemo odrediti iznosom tro‰kova koji su potrebni da bi se u lokalnom privrednom ambijentu otvorilo novo preduzeçe. U privredi Srbije je bilo nekoliko poku‰aja da se proceni lakoça ulaska na domaçe trÏi‰te. Osnovni zakljuãci na osnovu podataka koji slede iz nekoliko studija su: — Tro‰kovi osnivanja preduzeça, ukljuãujuçi tu i osnivaãke uloge, nominalno nisu veliki. Za strane ulagaãe oni su vrlo skromni, dok za domaçe preduzetnike to moÏe biti neka manja barijera pokretanju novog posla. — Napor potreban da se osnuje novo preduzeçe je vrlo veliki: o Veliki je broj mesta na koja preduzetnik mora da ide i veliki je broj dokumenata koje treba da prikupi; o Vreme koje je potrebno da se sve ove aktivnosti obave je dugo; — Korupcija, i to najãe‰çe sitna, endemska, je vrlo prisutna u ovom poslu. âesto se koriste usluge posrednika (advokata) upravo zato da se: - Preduzetnici ne bave aktivnostima o kojima ne Ïele ni‰ta da saznaju. Ova korupcija najãe‰çe ima za cilj ne da omoguçi ne‰to ‰to je protivzakonito, veç naprotiv, da ubrza ono ‰to po zakonu moÏe da se sprovede. - Preduzetnici se ne zadrÏavaju nepotrebno pred brojnim ‰alterima. Prema studiji koju su uradili Kriãkoviç i Tomiç (2002), postoji nekoliko kategorija tro‰kova koje su nuÏne za otvaranje novih preduzeça.

4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija

285

600 din.). — Turistiãka inspekcija. od 70m2 do 100m2 .000 din..800 din. tarifa je: do 20 m2 .3. kafana.000 din. magacini.500 din. telefon i gas tamo gde je to moguçe). . — Sanitarna i zdravstvena inspekcija. Tarifa je za trgovinske objekte: do 12m2 . po m2. vodu. Iznos osnivaãkog uloga zavisi od tipa preduzeça koji se osniva: — Dru‰tvo sa ograniãenom odgovorno‰cu 5. postoji jo‰ ãitav niz drugih propisa. carinjenje 286 4. Preduzeçe mora pribaviti re‰enja nadleÏnih inspekcijskih organa.4.000 USD — Komanditno dru‰tvo nije određen minimalni ulog — Ortaãko dru‰tvo nije određen minimalni ulog. motel.500 din. Re‰enje o ispunjenosti uslova za promet 1.100 din. — tro‰kovi uređenja građevinskog zemlji‰ta..000 din. picerija. — komunalni tro‰kovi (prikljuãak za struju. Re‰enje o ispunjenosti uslova za poljoprivrednu proizvodnju ..400 din. tj. — Inspekcija rada. Oni su vaÏni zato ‰to reguli‰u posebne daÏbine koje treba platiti prilikom obavljanja radnji koje su ãesto u vezi sa otpoãinjanjem nekog novog biznisa: — takse i nadoknade za dozvole za gradnju (ili renoviranje) objekta i poslovnog prostora svih namena (kancelarije. Prilikom registracije preduzeça uplaçuje se taksa u sudu u iznosu od 1. odobrenja razliãitih poslova (kompenzacije. Re‰enje o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti.4. toplu vodu. Takođe.za turistiãke. rent a car i druge agencije .500 din. izuzev za objekte zanatstva u kojima se obavljaju liãne usluge.500 din. kada je nadoknada 4. preko 200 m2 . Tarifa za pregled zanatskih objekata je 6.500 din. Re‰enje o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje turistiãke i ugostiteljske delatnosti.Sukcesivno osnivanje 20..500 din.. itd. pivnica) 4. Postoji nekoliko vrsta dozvola i re‰enja. od 40m2 do 70m2 6. za kioske i privremene ugostiteljske objekte . tarifa je: za ugostiteljske objekte za pruÏanje usluga sme‰taja (hotel. putniãke.3. — Ministarstvo poljoprivrede ‰umarstva i vodoprivrede. koje su sa novim uređenjem drÏave spu‰tene na republiãki nivo.000 din.9. i taksa za objavu oglasa u SluÏbenom listu u iznosu od 2.900 do 6. DaÏbine prilikom osnivanja... takse za dodelu kvota. kojima se utvrđuju uslovi za obavljanje odgovarajuçih delatnosti. prema odluci gradskih tj.500 dinara.za ugostiteljske objekte za pruÏanje usluga ishrane i piça (restoran.9.000 din. pansion) i marine 6..2.000 USD — Akcionarsko dru‰tvo .2...000 din. od 2050 m2 . Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . .000 USD . op‰tinskih vlasti. Re‰enje o ispunjenosti propisanih uslova o za‰titi na radu.Simultano osnivanje 10.3. Pored ovih tro‰kova. koji nastaju po zakonskim propisima prilikom registrovanja preduzeça i dobijanja dozvola za obavljanje određene delatnosti. — nadoknade za kori‰çenje građevinskog zemlji‰ta.12. od 50-200 m2 7.. od 12m2 do 40m2 . Re‰enje o ispunjenosti uslova prodajnog prostora za obavljanje trgovinske delatnosti. od 1.000 din.000 din. kanalizaciju. vaÏno je imati na umu i nekada‰nje savezne takse. Ove takse se odnose na dozvole za obavljanje specifiãnih spoljnotrgovinskih poslova: — dozvole za uvoz i izvoz..200 din.Konkurentnost privrede Srbije Osnivaãki ulog. nekoliko razliãitih nadleÏnih institucija (najãe‰çe inspekcija) koji potvrđuju sposobnost preduzeça da se bavi određenom delatno‰çu: — TrÏi‰na inspekcija.. preko 100m2 .

8. za anekse ovih ugovora. prema prikupljenim podacima. angaÏovanje nekog od kljuãnih ljudi u biznisu.050 8. Paradoksalno. moguçe je pronaçi detaljnije stavke o iznosima pojedinih tro‰kova. O tome dosta moÏe da se sazna iz studije G17 instituta (Petkoviç.promene ili brisanje iz sudskog registra .650 din.8 105 50 71 26 4. Sve ove tro‰kove preduzetnik treba da ima u vidu ako se odluãi da otpoãne neku privrednu aktivnost. Komplikovanost i vreme trajanja procedure pokretanja novog biznisa u srpskom privrednom ambijentu. Ipak. izdvojeno je nekoliko karakteristiãnih kategorija tro‰kova i vremena trajanja koraka u proceduri pokretanja novog biznisa (Tabela 4-2). predstavlja znaãajan problem. Razliãita preduzeça koriste razliãite strategije registrovanja poslovnih aktivnosti. premda je to ubrzavanje procedure bilo zaista simboliãno. U narednom pregledu. kao i u odgovarajuçim zakonima.upis u registar . 2002).050 dinara. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 287 .5 41 24 Prosečan trošak u EUR Prosečno vreme u danima Prosečno vreme u radnik danima Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti Svi anketirani Po isključenju 10% maksimalnih i minimalnih vrednosti 678. po pravilu. svi ovi tro‰kovi nisu po svom iznosu najznaãajnija barijera ulasku novih stranih i domaçih preduzetnika na trÏi‰te Srbije. paradoks je u tome ‰to je procedura registrovanja stranih preduzeça ne‰to komplikovanija. na primer). Tabela 4-2: Tro‰kovi i vreme potrebno za registrovanje preduzeça Aktivnost Registrovanje preduzeća Registrovanje preduzeća sa stranim ulogom 577. Oãekivano trajanje procedure registrovanja novog biznisa je 50 dana. Potencijalni poslodavac mora. Neki se odluãe da plate advokatu "jednu sumu za ceo proces" i da sami ne uãestvuju u aktivnostima registracije. a tu su jo‰ i dodatne barijere (jeziãke. posebno tro‰kova na op‰tinskom nivou. da Ïrtvuje jednu meseãnu platu zaposlenog kako bi do‰ao u situaciju da registruje poslovnu aktivnost. strana preduzeça su se ne‰to brÏe registrovala. Ta komplikovanost ãesto prouzrokuje dodatne tro‰kove angaÏovanja posrednika (advokata). Na osnovu ovih podataka se moÏe videti da je u pitanju dugotrajna procedura koja oduzima znaãajno vreme preduzetnicima. Međutim.). — takse za upis u sudski registar predstavni‰tava stranih lica: . Pri tome. dakle. međutim.050 din . U pomenutoj studiji.050 din. odnosno 26 radnik dana (prosek po odbitku 10% maksimalnih i minimalnih veliãina).5.) u iznosu od 5.65 231. kao i 1. zastupanje i sl.Konkurentnost privrede Srbije itd. Studija sadrÏi detaljan pregled tro‰kova (taksi) koje su u nadleÏnosti grada Beograda (16 op‰tina) i jo‰ 23 najznaãajnije op‰tine u Srbiji. — Takse za upis u sudski registar razliãitih ugovora u kojima se pojavljuju strana lica (koncesije. to nije angaÏovanje proseãnog zaposlenog veç.

Poslednja grupa preduzeça samo plaça sluÏbene nadoknade. I u ovom sluãaju zabeleÏene su u ranijim istraÏivanjima vrlo komplikovane i skupe procedure koje su podrazumevale veliki broj dozvola. godine. Tabela 4-3: Naãin registrovanja preduzeça –tro‰ak i potrebno vreme Način registrovanja preduzeća Advokat dobija jednu sumu za ceo proces Plaćene naknade advokatu i ukupne naknade Plaćene ukupne naknade i mito. Razlozi za‰to preduzeça biraju razliãite naãine procesa registracije variraju. Veliki broj stranih preduzeça rentira poslovni prostor pla‰eçi se neaÏurne domaçe dokumentacije. Kori‰çenje gradskog građevinskog zemlji‰ta je jedna od stavki koju su neki poslovni ljudi isticali kao barijeru razvoju biznisa u prethodnom periodu. pokrenuto je nekoliko tema. Zainteresovani kupci nekretnina bi.2 38. su donete promene koje ovaj postupak pojednostavljuju. do kraja 2003. Jedan od zakona koji je veç donet se odnosi na legalizaciju izgrađenih objekata i on treba znaãajno da unapredi postupak sređivanja vlasniãkih knjiga. Kritike su urodile plodom i maja 2003. Empirijskih podataka o efektima novih zakona jo‰ uvek nema. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Ustrojena domaça preduzeça. na lakoçu tj. Po pravilu. strana preduzeça i domaçi preduzetnici sa veç steãenim kapitalom obiãno angaÏuju advokata i ‰tede vreme i rad svojih ljudi.5 15. Treçi prihvataju i tro‰kove mita.5 63. Sa velikim nadama se oãekuje primena novih zakonskih odredbi o legalizaciji ranije sagrađenih objekata ali jo‰ vi‰e o privođenju nameni novih građevinskih parcela. samostalna registracija Trošak u EUR Trajanje u danima 77. ubrzo mogli da se susretnu sa znatno veçom ponudom nekretnina za koje postoji uredna dokumentacija (‰to trenutno nije sluãaj). Proces registrovanja preduzeça je dugo bio stalna meta kritike kao jedna od kljuãnih barijera ulaska novih preduzetnika u biznis. "sve potrebne druge tro‰kove da bi zavr‰ili posao registracije". ne angaÏuje advokata i ãeka sve po redovnoj proceduri.Konkurentnost privrede Srbije Drugi angaÏuju i advokata i sami snose deo tro‰kova i obavljaju deo aktivnosti. samostalna registracija Plaćene ukupne naknade.7 444. Ipak. Posebno su komplikovane procedure gradnje ili renoviranja poslovnog prostora. g. Mito se isplaçuje u vrlo razliãitim formama i nije moguçe utvrditi koja kategorija preduzeça plaça ãe‰çe ili u veçim iznosima.2 760.3 481. advokati se angaÏuju kada su u pitanju sloÏene registracije i dobijanje posebnih dozvola.5 378. Najava novih zakonskih re‰enja u ovoj oblasti govori upravo o pojednostavljenju procedure i znaãajnom ubrzavanju procesa pribavljanja potrebnih dozvola. Pored procedure registrovanja preduzeça. prema oãekivanjima zakonodavca. Posledica toga. Takođe. tj. Prvi intervjui sa domaçim privrednicima u ovom istraÏivanju nisu zahvatili znaãajnije problematiku pristupa domaçem trÏi‰tu. po sprovođenju ovog zakona.7 288 4. treba da bude poveçan promet nekretnina i nova gradnja. koja imaju zaposlene pravnike po pravilu samostalno obavljaju poslove registracije. oteÏanost ulaska u privredu Srbije znaãajno utiãu i neki drugi propisi.

TraÏnja za mnogim dobrima je jo‰ uvek nezadovoljena. obzirom na tro‰kove socijalne za‰tite i poreske obaveze. âak i velika.3. Inovacije ãine osnovu treçe faze razvoja kada ekonomija iscrpe moguçnosti rasta bazirane na prirodnim resursima i akumuliranim sredstvima kroz proces kori‰çenja tih resursa. Generalno. Preduzeçe koje Ïeli da opstane mora biti spremno na promene. Porter posebno istiãe znaãaj inovacija u stvaranju konkurentske prednosti. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 289 . koristeçi neke prednosti "domaçeg terena" oliãenog u "nacionalnom dijamantu" (Porterov odabrani sklop okolnosti). • Poku‰aj da pronađe‰ kupce sa najteÏim zahtevima. raditi ne‰to potpuno novo je skopãano sa dodatnim rizikom i zato su uspe‰ni inovatori veoma bitni za savremeno uspe‰no poslovanje. Srbija je nekada imala prednosti u određenim resursima. Porter sugeri‰e neke poÏeljne oblike pona‰anja: • Prodaj najsofisticiranijim i najzahtevnijim kupcima i kanalima prometa. propisane zakonom. vi‰e ne postoji. a posebno mala preduzeça. susreçu se sa inovacijama kao uslovom opstanka. tehnolo‰ke inovacije koje sniÏavaju tro‰kove komunikacije i transporta i koncentracija resursa u velikim kompanijama ãine uslove opstanka na dana‰njem trÏi‰tu sve teÏim. veçina ovih prednosti. Uvek je te‰ko ne‰to menjati . Piter u svojoj knjizi "Thriving on Chaos" istiãe: "Nijedna sposobnost nije znaãajnija od sposobnosti korporacije za promenu". • Promene i inovacije. âinjenica je da mnoge zemlje nemaju znaãajne konkurentske prednosti u faktorima proizvodnje te da nemaju moguçnost regularnog prolaska kroz sve ãetiri faze. U svojim radovima. Mesto inovacija u razvoju. • Snabdevaj se kod najrazvijenijih snab- 4. Konkurentsku prednost. • Konkurencija i inovacije. Liberalizacija međunarodne ekonomije. âak je i cena radne snage vrlo diskutabilna. zajedno sa stvaranjem klime za investicije.2. ovi pokretaãi investicione aktivnosti imaju svoj limit. b) razvoj pokretan investicijama. Utoliko veçi znaãaj imaju investicije i inovacije kao faktori konkurentskog razvoja. 4. Međutim. Međutim.Konkurentnost privrede Srbije Infrastruktura je takođe bila tema strukturiranog intervjua i pobudila je interes sagovornika. Jasno je da inovacije predstavljaju pokretaã razvoja koji mora biti u ÏiÏi interesovanja ekonomske politike. Porter je ustanovio da postoje ãetiri etape u razvoju nacionalne konkurentske prednosti: a) razvoj zasnovan na prednostima u faktorima proizvodnje. po njemu.raditi ne‰to razliãito. Savetujuçi kompanije da se pona‰aju netradicionalno. Inovacije predstavljaju pokretaãku snagu razvoja preduzeça ali i razvoja nacionalne privrede. resursi za proizvodnju roba i stvaranje usluga su dostupni. • Postavi kompanijske norme iznad najstroÏijih standarda kvaliteta. Sve promene nisu inovacije . sem relativno obrazovane radne snage. sve su ocene i komentari na infrastrukturu lo‰i. realizuju kompanije. Međutim. Investicije u Srbiji jo‰ uvek predstavljaju neiskori‰çen pokretaã razvoja konkurentske prednosti. sa delimiãnim izuzetkom vazdu‰nog saobraçaja. Podsticanje inovacija i standardizacije Inovacije i razvoj. Razlog za ovaj stav leÏi u brzini promena i rastuçoj konkurenciji na svetskom trÏi‰tu. kao skupa preduzeça unutar jedinstvenog trÏi‰ta.inovacije su samo one promene kada je preduzeçe prvi ili rani korisnik nove ideje. c) razvoj pokre- tan inovacijama i d) razvoj zasnovan na bogatstvu.

3. ovakav savet daju i drugi marketin‰ki orijentisani struãnjaci. Ovaj program ima tri povezana cilja: 1. http://www. promocija ambijenta koji pogoduje inovacijama i apsorbovanja novih teh-nologija od strane preduzeça.lu/innovation/home. To dokazuju primeri svih razvijenih privreda u kojima se investira u inovacione centre. DrÏava ima ulogu u podsticanju inovativnosti. maja 2000.cordis. godine. potvrđujuçi staru istinu da se jedina stabilnost moÏe naçi u stalnom kretanju i da konkurencija poãiva na stalnom izazivanju tuđih ali i sopstvenih sposobnosti. Danas Internet predstavlja jedan od najmoçnijih medija za podr‰ku ovim međunarodnim inicijativama za ‰irenje i razvoj inovacija. html). Inovacije u svetu. stimulacija Evropskog otvorenog prostora za difuziju tehnologija i znanja. snabdevanje ovog podruãja odgovarajuçim tehnologijama. 2. ali sugeri‰u vrlo agresivno trÏi‰no pona‰anje u kome preduzetnici stalno traÏe naãin da napadnu svoje slabosti kako bi unapredili konkurentsku sposobnost. Politika podsticanja inovacija u EU traje od 1996. godine a novi podsticaj je dat na Lisabonskom sastanku Saveta EU.Konkurentnost privrede Srbije devaãa sa međunarodnim iskustvom. Savremeni naãin upravljanja inovacijama podrazumeva sistemski pristup . Technopole-a. inovatori kao pojedinci nemaju mnogo ‰anse u ovoj velikoj kombinatorici i zato je pomoç kreatora ekonomske politike dragocena. Kljuãne mere podsticanja inovacija u svim zemljama EU su pobrojane u tabeli 4-4: Mere politike podsticanja inovacija. DrÏava moÏe pomoçi takvo nastojanje pre svega liberalnom ekonomskom politikom koja çe podstaçi konurenciju na svim nivoima. Kljuãne promene u shvatanju inovacija prisutne u dana‰njoj privredi su vezane za podruãje inovacija i ulogu drÏave. Slabost ovakvog pristupa je ‰to parcijalne aktivnosti po pravilu ne daju dovoljne efekte. Postoje ãitavi pokreti i organizacije koje imaju za cilj podsticaj i ‰irenje inovacija. Posebna paÏnja je posveçena podr‰ci inovacijama kod malih i srednjih preduzeça. Inovativni semafor (Innovation Scoreboard) je jedan od pravaca unapređenja inovacione prakse u Evropi usmeren na praçenje inovativne aktivnosti u razliãitim zemljama i regionima. U Francuskoj i Belgiji je jaka ideja tzv. u su‰tini. Ogromno polje inovacija leÏi u razliãitom kombinovanju postojeçih tehnolo‰kih re‰enja i stvaranju nove vrednosti za potro‰aãa.razmi‰ljanje o tome koji sve segmenti dru‰tva podstiãu ili ograniãavaju inovativnost. definitivno. Ovi ciljevi mogu biti univerzalni ciljevi svake vlade ili međunarodne orga- nizacije u domenu upravljanja inovacijama. • Tretiraj zaposlene kao stalne. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Podruãje inovacija. Danas se inovativna aktivnost visoko ceni i podstiãe u svetu. • Poredi se sa najboljim konkurentima u grani (ali ih ne imitiraj). Porter sugeri‰e da su zatvaranje trÏi‰ta. Jedna od takvih inicijativa je The European Commission's INNOVATION Programme (Program Evropske komisije INOVACIJE. Tada su pokrenute nove inicijative za unapređenje inovacione politike. lobi grupe i sliãni pokreti najbolji vesnici zaostajanja i gubitka konkurentske prednosti. Pri tome. Navedeni saveti deluju kontraintuitivno. univerzitetsko-preduzetniãkih centara u kojima drÏava obezbeđuje infrastrukturu i finansira vrhunske obrazovne institucije i gde se u ograniãenom vremenskom periodu omoguçuje preduzetnicima da 290 4. vi‰e nije iskljuãivo vezano za tehniãko tehnolo‰ki progres. Zastareli naãin razmi‰ljanja o inovacijama je da se pojedinaãnim merama nagradi inovativnost pojedinaca ili institucija.

Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 291 . Brussels on 11 July 2002 4.Konkurentnost privrede Srbije Tabela 4-4: Mere politike podsticanja inovacija Politike usmerene da podignu stopu inovacija i preduzetništva Politike povećanja kompanijskih internih sposobnosti Politike unapređenja uslova u okruženju Politike povećavanja veličine tržišta MERE Smanjenje društvene inercije povećanjem stope preduzetništva zasnovanog na nuždi Razvoj kulture koja pogoduje inovacijama i preduzetništvu Obezbeđenje posebne preduzetničke komponente u obrazovanju i treningu Povećanje treninga i programa za razvoj sposobnosti u preduzećima Porast kapitala dostupnog preduzetnicima i inovatorima Snižavanje paralelnih zakonskih barijera inovacijama i preduzetništvu Uvođenje politike koja ohrabruje difuziju inovacija Porast mobilnosti i sposobnosti preduzeća da uđu na nova nacionalna tržišta Porast učešća u edukacijama na svim nivoima Stvaranje mogućnosti za sektorske inovacione sisteme Unapređenje poslovnih grupa (klastera) i regionalnih inovacija Povezivanje davalaca usluga i javnih tržišta sa inovacijama Veza inovativnih komponenti sa drugim politikama Nastavak otklanjanja internih prepreka za trgovinu sa EU X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X Izvor: Future directions of innovation policy in Europe.

Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Privreda Srbije nije bila potpuno neosetljiva na izazove inovativnosti u proteklom periodu. Japanski preduzetnici su poãeli svoj put ka uspehu tako ‰to su se osposobili da vrlo brzo kopiraju uspe‰ne prakse pre svega iz SAD. znaãajno mesto je posveçeno inovacijama u proizvodnom procesu: JIT sistem. mobilnost Industrijski sistem Velike kompanije Zrela mala i srednja preduzeća Tehnološki inovativne firme POSREDNICI Istraživačke institucije Brokeri Obrazovno istraživački sistem Profesionalno obrazovanje i trening Javne istraživačke institucije Politički sistem Vlada Uprava Politike podrške istraživanju i razvoju Infrastruktura Bankarski kapital sklon riziku Podrška inovacijama i biznisu PR i informacije Standardi i norme razvijaju poÏeljne oblike biznisa (visoke tehnologije i sl. Podruãja razvoja inovacija.posrednička tražnja Preduslovi u okruženju Finansijsko okruženje. U procesu podizanja performansi srpske privrede u oblasti inovacija svakako treba poçi od podizanja sposobnosti za uspe‰no uoãavanje i brzo imitiranje onoga ‰to se kod drugih pokazalo kao dobro. Centralno mesto je zauzela problematika inovacija u uvođenju novih proizvoda i usluga proces nastajanja novog proizvoda.finalna tražnja Proizvođači . U Nemaãkoj i Francuskoj drÏava finansijski pomaÏe razvoj brojnih inÏenjerskih koledÏa i tehniãkih univerziteta. Poseban znaãaj ove studije je bio ‰to je ona obradila osnovna podruãja inovativnih aktivnosti. MoÏda upravo u tome i treba traÏiti kljuã uspeha nekih danas vrlo inovativnih privrednih sistema kao ‰to je Japan. oporezivanje i podsticaji. Inovacije u privredi Srbije. sklonost ka inovacijama i preduzetništvu. Sredinom 90-ih godina. CIM i srodni koncepti upravljanja procesima pomoçu 292 4. merenje efekata inovacija i sl. obzirom na strukturu privrede.). urađena je dvotomna studija "MenadÏment u funkciji inovacija" u kojoj su oznaãena osnovna podruãja inovacija i stanje inovativnosti u privredi Srbije. Ono ‰to ekonomisti posebno oãekuju od inovacija jeste brzo prilagođavanje ostalog dela privrede onome ‰to inovatori rade (imitacija). poklanjajuçi ih univerzitetima i podstiãuçi univerzitete da svoje usluge u ovim laboratorijama stave u funkciju okolnog biznisa. Kasnije su tome dodali posveçenost kvalitetu i kao logiãna posledica do‰lo je do generisanja obilja inovacija. Takođe. uloga menadÏmenta.Konkurentnost privrede Srbije Slika 4-1: Nacionalni sistem za podsticanje inovacija Tražnja Potrošači . U SAD drÏava finansira skupe laboratorije u vrhunskim tehnologijama. vaÏna za privrednu strukturu tada‰nje Srbije.

4. a kamoli da radi ne‰to ozbiljnije" (ovo je bila nekada aktivnost PK Jugoslavije. kaÏu: . Sa usvajanjem tih znanja. Znaãajno se razlikuje mi‰ljenje veçine koja ne koristi nikakvu pomoç drÏave od malobrojnih koji imaju neke drÏavne subvencije. NajvaÏnije sa dana‰njeg aspekta. upravljanju marketingom. ali je dugoroãno posmatrano. . izgleda da se o njima u privredi ne zna mnogo. podr‰ka menadÏera uvođenju proizvodnih procesa i sl. S druge strane. bez mnogo međusobnog razumevanja i informisanja. ãesto bez konkretnih zahteva."DrÏava ne radi ãak ni ono ‰to moÏe. Oni. koja je prekinuta i za kojom privrednici Ïale). a to je da nam pomogne da dobijemo vize za zemlje gde poslovno putujemo. kojima pomoç nije potrebna. Poreskim podsticajima za razvoj ili prenos nove tehnologije ili novih naãina rada u Srbiji treba dati poseban znaãaj. ‰to je vaÏno bez obzira na strukturu privrede: inovacije u upravljanju investicijama. taj efekat mnogo znaãajniji ako prenos novih znanja dovede do zamaha novih poslovnih aktivnosti. Kome drÏava pomaÏe? Od drÏave se uglavnom oãekuje pomoç.afirmacija inovatora. Takva je i Ïalba "drÏava ni‰ta ne pomaÏe". Iz odgovora privrednika provejava stav da su privreda i drÏava dva potpuno odvojena sveta sa razliãitim ciljevima. • Oni koji koriste pomoç drÏave (za inovacije). MoÏda zato ‰to tih podsticaja i nema. Podsticaj inovativnih aktivnosti. • prenositi praksu razvijenih privreda u pravcu podsticanja inovacija: . Korist moÏe biti izvuãena i iz pomenute studije koja je rađena u privredi Srbije. Oni koji koriste drÏavne subvencije. ali drÏava daje koliko moÏe". U savremenim uslovima rezultate ove studije bi trebalo koristiti kao case study i materijal za difuziju znanja o inovacionim aktivnostima. tvrde da drÏava pomaÏe nekonkurentnima da preÏive."Tako ne‰to ne postoji" .Konkurentnost privrede Srbije raãunara. . Iako se mnogo govori o "strate‰kim projektima" koji se finansira- ju od strane ministarstva za nauku i tehnologiju. DrÏavne subvencije. DrÏavni organi Srbije mogu pomoçi inovativni ambijent u zemlji. Oporezivanje prenosa znanja moÏda stvara kratkoroãan budÏetski efekat.pomoç u knowledge managementu (upravljanje znanjem). uoãena je totalna neobave‰tenost o bilo kakvoj vrsti podsticaja istraÏivaãko razvojnog rada.podsticanje kulture inovativnosti u nacionalnoj privredi. Ne postoji jasna svest o tome kome drÏava i kako pomaÏe. Poreski krediti na inovacije odgovori na ovo pitanje su dobra ilustracija odnosa drÏava . Intervjuisanje domaçih privrednika nije dalo ohrabrujuçe rezultate kada je u pitanju pomoç drÏave u oblasti inovacija. mada je to oãekivanje dosta neartikulisano. priznaju da to ulaÏu u obrtna sredstva koja im nedostaju.privreda: najãe‰çi odgovor na ovo je bilo potpuno neznanje o ãemu bi tu moglo da se radi. upravljanju trgovinom (kanalima prodaje) i informacionim sistemima. studija je pokrila neka funkcionalna podruãja i inovacije u njima. rastao bi i nivo kulturne prijemãivosti za znaãaj inovacija u domaçim preduzeçima. • Oni koji ne koriste ova sredstva. Oni koji ne znaju ni‰ta o tome sumnjaju da drÏava pomaÏe bogatima da se dalje neetiãki bogate. sledeçi iskustva razvijenih zemalja i EU tako ‰to çe: • podstaçi prikupljanje podatak o inovacijama u zemlji i inostrantstvu i njihovo stavljanje na raspolaganje privredi. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 293 . kaÏu "nije mnogo.

beÏiãnih komunikacija. Za ekonomsku 294 4. Prisutna je tendencija u Evropi da mnoge kompanije preispituju svoj odnos prema ovim standardima. Primena ovih standarda je afirmisala koncepte kao ‰to su "poslovni procesi i reinÏenjering poslovnih procesa". 1990).1. Postavlja se pitanje za‰to se danas govori o geografski koncentrisanim klasterima preduzeça. specijalizovanih snabdevaãa. kao ‰to su privredne komore. u praksi. Ove grupe povezanih kompanija su nazvane klasteri. ParadrÏavni organi. prisutne unutar nacionalnog trÏi‰ta ili regiona. vlade i ostale zainteresovane privredne aktere (Porter. U eri globalizacije. paradoksalno izgleda tvrdnja da lokacijsko grupisanje biznisa igra vaÏnu ulogu (Porter. Klasteri podstiãu produktivnost i stoga su vaÏni za kompanije. zabeleÏene su mnoge teorijske razrade i empirijski poku‰aji razliãite primene ovog koncepta. Iz nje proistiãe da vodeçe izvozne kompanije ne funkcioni‰u izolovano veç kao deo ‰ire grupe komplementarnih kompanija ãiji su oni uspe‰ni međunarodni predstavnici. To se dogodilo upravo sa protagonistima ISO standarda. integrisanja razliãitih oblika komuniciranja. Među naj‰ire prihvaçenim su bili ISO standarti iz serije 9000 koji su afirmisali nov pristup politici kvaliteta u 90-im godinama. TQM. Negativna strana procesa globalne standardizacije je birokratizacija sistema. otvaranja trÏi‰ta i sniÏavanja tro‰kova poslovanja. Podsticanje organizovanog nastupa na trÏi‰tu (aglomerisanje i klasterizacija) 4. privatizacije. Klasteri predstavljaju geografski koncentrisane skupove međusobno povezanih kompanija. Pojam klastera Klaster je pojam koji je danas nezaobilazan u analizi konkurentske izvozne prednosti ekonomija drÏava.rast produktivnosti baziran na razmeni informacija i kori‰çenju zajedniãkih resursa. Ipak. U poslednjoj deceniji pro‰loga veka. korporativna kultura i sl. rast inovativnosti baziran na brzoj razmeni ideja i tehnolo‰kih znanja.da su mnoge kompanije mnogo vi‰e uloÏile u standarde nego ‰to çe ikada dobiti. Iako je reã o baziãnoj ekonomskoj logici.3. 1998). 2000a). Jedan od trendova u savremenom svetu je ‰iroko prihvatanje međunarodno usvojenih standarda poslovanja. o prednosti virtuelnog umesto realnog komuniciranja i susreta poslovnih ljudi. DrÏavni organi preduzeçima u Srbiji moraju preporuãiti racionalan odnos prema razliãitim standardima kvaliteta uz stalnu procenu tro‰kova i koristi koje oni prouzrokuju. Porterov koncept ‘klastera’ potiãe iz njegove uporedne analize međunarodne konkurentnosti (Porter. premda se o samoj pojavi povezivanja preduzeça jedne privrede raspravlja mnogo ranije. od kojih çe neke biti i pomenute kasnije. brÏeg i jeftinijeg transporta. treba da organizuju seminare iz oblasti razliãitih standarda u kojima çe zahtevati balansiranu prezentaciju koristi i tro‰kova od primene razliãitih sistema standarda. moguç je ekonomski neverovatan ishod .Konkurentnost privrede Srbije Standardizacija. lokacija ostaje bitna konkurentska prednost i tema ekonomske geografije.3. Brojni tekstovi o Internet poslovanju navode ideje. Klasteri se danas pominju u kontekstu usmeravanja ekonomske politike. U literaturu je koncept klastera uveo Porter. a Porter je u klasterima video neke izvore konkurentske prednosti ovih velikih izvoznika .3. davalaca usluga i institucija povezanih unutar određene oblasti. sve udobnijeg. zatim makroekonomske stabilizacije.3. Proverava se sposobnost ovih standarda da daju efekte (na dug ili na kratak rok) i poredi sa ulaganjima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . 4.

âak i multinacionalne kompanije koje posluju u sva tri bloka. kada se stabilizuju. Baltimora i Portlanda ili evropska "banana". na naãin na koji je mnogi prezentiraju. kao lokalno usmerene strategije (Rugman. Evrope i Japana. 1997). Kljuãna prednost klastera leÏi u vi‰edimenzionoj blizini ovih aktera ne radi se samo o geografskoj. 2000). Po analogiji. veç i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklađenosti. Tako klasteri dobijaju moguçnost da razviju svoj specifiãni miks konkurentskih prednosti. Dana‰nja realnost je poslovanje u trijadi ekonomskih blokova SAD. Sen Luja. vladama zemalja u razvoju se moÏe preporuãiti isto. gde su moguçe intenzivne komunikacije. po pravilu vr‰e prilagođavanja svog poslovanja. razmena ideja. kulturnom nasleđu i drugim lokalnim karakteristikama. Razlike 4. nastaje moguçnost da fermentira sadrÏaj ponude koje udaljeni konkurenti (i klasteri) ne mogu lako da kopiraju ili prevaziđu. informacije.kritiãna masa preduzeça. U koncentrisanom prostoru. provajdere infrastrukturnih usluga. DÏordÏija. pravougaonik između Zelenog zaliva. DrÏave i vlade imaju poseban interes da uoãe i podrÏe ove lokalne potencijale i da ih podrÏe. Pri tome. sa dodatkom da u tim klasterima. međusobnim vezama. a te‰ko da çe uskoro i biti realizovan koncept. prelazak ljudi iz jedne u drugu organizaciju.Konkurentnost privrede Srbije mapu sveta se kaÏe da je karakteri‰u brojni. oblast između Milana i Londona. umesto da se pripremaju za neke neizvesne poduhvate u udaljenim krajevima sveta. Iako se moglo oãekivati da u savremenoj ekonomiji opada znaãaj geografske blizine. kao i posebne agencije za uspostavljanje standarda. To je jo‰ vi‰e sluãaj sa manjim kompanijama. ovi nivoi predstavljaju razliãite nivoe aglomerisanja. tako da Levitov ideal globalne kompanije jo‰ uvek predstavlja vi‰e viziju nego realnost. Na drugoj strani su ‰iroke aglomeracije kao ‰to je industrijski pojas u SAD. u uslovima perfektne konkurencije. u odsustvu prirodnih uticaja (barijere i razlike) je u jednakom prinosu koji biznis daje na razliãitim lokacijama. Puga. stvaraju mesto za privlaãenje najhrabrijih kompanija iz razvijenih privreda. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 295 . Klasteri ukljuãuju preduzeça iz jedne delatnosti ali i iz vertikalno povezanih delatnosti. ali zato mogu regioni ili gradovi. vrlo je interesantan odnos globalizacije i klastera. Na najniÏem nivou je grupisanje određenih sektora u pojedinim gradovima. raste znaãaj koncentracije istraÏivaãa. 2000b). Otuda i preporuka vladama drÏava. da privredni razvoj zasnivaju na podsticanju lokalnih klastera u svojim privredama. kao svetsko perfektno trÏi‰te. proizvođaãe komplematnarnih proizvoda. a ti razliãiti nivoi aglomeracije imaju potencijal da razviju svoje klastere. institucija. U biznisu bogatom znanjem. Moore). kao i druga tela privatnih preduzetnika koja im sluÏe za podr‰ku. istraÏivanje i drugu tehniãku podr‰ku. italijanska tekstilna industrija oko grada Prato. klasteri . Za‰to dolazi do aglomerisanja? Po tradicionalnoj ekonomskoj teoriji. konsultanata i laboratorija na jednoj lokaciji. Razliãiti su nivoi aglomerisanja (Ottaviano. univerziteta i vladinih ustanova na geografski koncentrisanom prostoru. Dakle. a ne samo drÏave. Klasteri mogu da ukljuãe i privredna udruÏenja. Porterovim reãnikom nazvani. âesto to ne moÏe centralna drÏava. ãak i onih najrazvijenijih. (Xavier. Među poznate primere spada specijalizovana industrijska oblast za proizvodnju tepiha u gradu Daltonu. i ovi niÏi hijerarhijski nivoi drÏave imaju potrebu da razvijaju svoje ekonomske strategije. Razlog za to. ekonomska aktivnost bi bila ravnomerno raspoređena u prostoru. Globalizacija. nikada nije. baziran na lokalno razvijenom znanju. Dakle. postoji jo‰ jedna snaga koja nagla‰ava znaãaj blizine znanje (Porter. institucije koje obezbeđuju trening.

Međutim. SrÏ poslovnog ekosistema ãini glavni proizvod i oko njega prateçi proizvodi. klasteri oznaãavaju grupu poslovnih preduzeça i neposlovnih organizacija za koje je ãlanstvo u grupi vaÏan element njihove pojedinaãne konkurentnosti. sa liberalizacijom trÏi‰ta. dolazi do realokacije biznisa fleksibilnost je u prvom koraku vrlo visoka. 2000). dve zemlje sa nejednakim prisustvom prirodnih faktora çe imati u poãetku nejednak poloÏaj u sluãaju otvaranja trgovine među njima. kupci i dobavljaãi. 1998). tj. mobilnost faktora proizvodnje igra glavnu ulogu i znaãaj dobija prisustvo onih faktora ãija mobilnost procesima globalizacije nije znaãajno unapređena. Međutim. direktni konkurenti. Međutim. Ford i Daimler Chrysler) namenjen postojeçim i potencijalnim kooperantima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Moore ih je nazvao "poslovni ekosistemi'' u svojoj knjizu "Death of Competition". 1992). Michael Porter ih defini‰e kao "koncentraciju međusobno povezanih kompanija i institucija u određenoj oblasti" (Porter. kolaborirajuçih i nezavisnih kompanija i institucija povezanih sistemom trÏi‰nih i netrÏi‰nih veza". smatra se. ali jednom zauzete lokacije se kasnije te‰ko menjaju. To obja‰njava ãinjenicu da stanovni‰tvo u ovim zemljama lak‰e migrira u velike gradove i doprinosi stvaranju velikih aglomeracija. 296 4. Takođe interesantna definicija Scottish Enterprise (SE) za klastere navodi da su to "kupci. IstraÏivanja su pokazala da je ta elastiãnost visoka u manje razvijenim zemljama. karakteristike lokalnih trÏi‰ta igraju i dalje kljuãnu ulogu. oni omoguçuju brÏe povezivanje domaçih privrednika sa svetom. ‰kole. Kao primeri uspe‰nih virtuelnih klastera se navodi Covisant. U teorijskom sluãaju. dobavljaãi. Vi‰e kompanija i laboratorija (koje takođe mogu da migriraju ka poÏeljnoj lokaciji) diÏu traÏnju za posrednicima i stvaraju nove moguçnosti za biznis. Logiãno je oãekivati rast prodaje iz zemlje sa boljim preduslovima. U indirektne stejkholdere treba ubrojati potencijalne konkurente i drÏavu. Sliãan efekat na aglomerisanje ima inovacija. Inovacija omoguçuje generisanje profita i nastavak rada laboratorija a blizina kompanija ãini usluge laboratorije (inovaciju) jeftinijom. Virtuelni klasteri imaju neke prednosti nad geografskim klasterima. U uslovima visokih tro‰kova trgovine. rad istraÏivaãkih kapaciteta. Pod ovim on podrazumvea virtuelnu ekonomsku zajednicu sastavljenu od direktnih uãesnika i indirektnih strana (stejkholdera). uÏivaju sve prednosti koje nude geografski klasteri. Ross navodi i definiciju DTI kojom se klaster defini‰e kao "koncentracija konkurentskih. Kakav je efekat globalizacije na geografski raspored biznisa? Dva su moguça sluãaja. VaÏan preduslov funkcionisanja modela je elastiãnost traÏnje radne snage. a oko proizvoda su grupisane vodeçe firme. Danas uspe‰ne primere klastera moÏemo naçi na Internetu (Xavier. Takođe. istraÏivaãke institucije. Oni omoguçuju ukljuãivanje preduzeça iz ‰ireg regiona. U praksi. konkurenti i druge institucije za podr‰ku kao ‰to su univerziteti. Pri tome oni. taj rast prodaje i profita çe trajati dok traÏnja za faktorima proizvodnje ne umanji profite a sloobodan tok faktora proizvodnje (rad. Kod niskih tro‰kova trgovine. finansijske institucije i servisi.Konkurentnost privrede Srbije u prinosu se i javljaju kao kljuãni razlog nejednakog geografskog rasporeda ekonomskih aktivnosti (Scotchmer and Thisse. brÏu i jeftiniju razmenu informacija i rad na zajedniãkim projektima. komplementarni partneri. Ross (2000) poredi razliãita shvatanja klastera. Sa liberalizacijom. na primer) ne izjednaãi cene faktora proizvodnje u obe zemlje. karakteristike lokalnih trÏi‰ta određuju pre liberalizacije strukturu domaçe trgovine. portal velikih auto kompanija (GM.

Poslovanje kompanija je znaãajno uslovljeno cenama. razliãite od onog koji diktira nacionalna kultura (fer odnos prema drÏavi. Oãekivane koristi od klastera Klasterizacija je vezana za konkurentne sektore jedne zemlje. prisustvo kapitala. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 297 .3. stepen lokalne konkurencije i drugi kulturno istorijski faktori koji opredeljuju naãin na koji kompanija ostvaruje odnose sa drugim kompanijama. kako u proizvodnji tako i u drugim delatnostima. konkurentsku prednost pojaãavaju i konkurenti koji ãine da klaster uÏiva nekoliko prednosti: kumulativnu atraktivnost (bogata ponuda da jednom mestu privlaãi 4. Tako klasteri mogu postati "generatori" novog naãina strate‰kog razmi‰ljanja u nacionalnoj privredi. administrativna infrastruktura i informatiãka infrastruktura i prirodni resursi.). Takođe. stavovi o konkurenciji. Ovakva traÏnja deluje anticipirajuçe i pomaÏe kasniju internacionalnu orijentaciju pripadnika klastera.u velikoj meri strategija je diktirana uslovima na trÏi‰tu kao ‰to su struktura i konkurencija unutar nacionalnog trÏi‰ta. nivo lokalnih znanja. postojanje lokalnih segmenata sa specifiãnim zahtevima. i sl. ‰to je sve uglavnom posledica ambijenta koji kreira drÏava. lokalnom i drÏavnom upravom. koje je moguçe zadovoljiti i na drugim trÏi‰tima omoguçuje da se preduzeça u startu pripremaju za internacionalni nastup. 3. Povezane i komplementarne grane . trÏi‰ne institucije. âitav koncept klastera je oslonjen na konkurentski dijamant i pretpostavku da çe se konkurentske prednosti pobrojane u dijamantu bolje razvijati unutar klastera nego unutar istog broja rasutih preduzeça unutar jedne nacionalne privrede. Priroda strategije kompanije . ·tavi‰e. U te faktore spadaju radna snaga. Sofisticirana i zahtevna domaça traÏnja deluje podsticajno na preduzeça da u startu razvijaju ponudu koja çe kasnije naiçi na dobar prijem i na drugim trÏi‰tima. postojanje lokalne traÏnje za proizvodima klastera ali i povezanih proizvoda ili usluga. tj.2. Unutar klastera je moguçe kontrolisati faktore koji utiãu na strategiju kompanije. Strategija kompanije Stanje faktora proizvodnje Stanje tražnje Povezane i komplementarne grane Slika 4-2: Porterov dijamant Porter prati konkurentnost preduzeça kroz ãetiri kljuãna faktora na nacionalnom nivou: 1.Konkurentnost privrede Srbije Razliãita shvatanja klastera mogu dovesti i do razlika u njihovoj identifikaciji unutar nacionalnih privreda kao i do razlika u izboru strategija razvoja ovih klastera. 4. plaçanje poreza i sl. investicijama ili lokalnim konkurentima. kvalitetom i raspoloÏivo‰çu faktora na kojima se zasniva poslovanje. Strategija kompanije zavisi i od odnosa prema efikasnosti. Stanje faktora proizvodnje odnosi se na faktore za vođenje poslovanja. usluga razliãitih vrsta i svih onih uãesnika koji ãine da lanac snabdevanja (supply chain) predstavlja konkurentsku prednost. nauãnotehnolo‰ka opremljenost i infrastruktura. 2. a samim tim i lak‰e razvijati određene kulturne obrasce. Stanje traÏnje .odnosi se na karakter domaçe traÏnje.za razvoj jedne delatnosti bitno je prisustvo komplementarne proizvodnje. za determinante konkurentnosti.3. sa radnicima. 4.

skladi‰tenja. pripreme i sl. Steier istiãe da klasteri moraju obezbediti kritiãnu masu preduzeça sa specifiãnom konkurentskom predno‰çu. moguçnost susreta. odrÏavanja foruma i zajedniãkih sastanaka onih koji rade na sliãnim poslovima. 5.dobija obrazovanje i pogodne uslove za Ïivot i rad. pristup mreÏi informacija. kao ‰to su ãesto citirani klasteri Silikonske doline. lokalni klaster) • Izbegavanje stvaranja podela u poslovnoj zajednici • Moguć skepticizam među privatnim preduzetnicima • Priroda političkog sistema i tradicionalne obrazovne institucije mogu biti problem • Postoji rizik dominacije velikog biznisa • Neophodan je brz odgovor javnog sektora • Mogu postojati institucionalne barijere primeni ove strategije • Postoji rizik izbora dobitnika i gubitnika 298 4. 7. benefiti lokalne zajednice .). razumevanjem tendencija koje klaster sledi. javno izno‰enje njihovih potreba i skretanje paÏnje javnosti na te potrebe. pristup specijalizovanim snabdevaãima. pristup specijalizovanoj radnoj snazi koja se formira u ovim klasterima 4. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . produktivnost (moguça sindikalizacija nabavke. Razlozi za nastanak klastera su uvek povezani sa nekim koristima koje se od njih oãekuju u nacionalnoj ili regionalnoj privredi.Konkurentnost privrede Srbije kupce). region. 6. Benefiti koje klasteri donose. 3.rad sa veçom grupom firmi pomaÏe razvoj lokalne servisne industrije ali i ukljuãivanje u globalne tokove. podataka i drugih resursa znanja. • da se obezbede razvoj jakih kompanija i jake radne snage. 1999). • da se planira i razvije infrastruktura potrebna da se ekonomija drÏave "pogura" unapred. • da se kreira efikasnija i uspe‰nija uprava. 2. Geografska koncentracija industrije "pogoduje" uãesnicima koji su geografski blizu jer podiÏe njihove ‰anse da budu uspe‰niji i usled jake konkurencije unutar klastera. stavljanje akcenta na pojedine industrije . • da se razviju i ojaãaju ruralne zajednice i regioni u drÏavi. prema oãekivanjima kreatora ekonomske politike u Minesoti su: 1. U privredi Minesote (Munich. Holivudskih filmskih Tabela 4-5: Klasteri –koristi i problemi Ključne koristi Ključni problemi • Stvaraju se okviri za saradnju • Oslanja se na postojeću organizacionu infrastrukturu • Pomaže da se izgradi zajednički dnevni red (pravac zajedničkih aktivnosti) • Podstiče ekonomiju obima • Na osnovu nestašice radne snage fokusira se na bolje plaćene i konkurentne grane • Usmerava se i koordinira upotrebu postojećih resursa • Obezbeđuje informacije potrebne za unapređenje obrazovanja (opis posla) • Omogućuje razvoj višeg nivoa konkurentnosti • Ublažava međugranske konkurentske strahove (gradi poverenje i saradnju) jednom kada stupi na snagu • Potreba da klaster bude vođen granskim interesom • Izbor grane može biti problem • Problem je i izbor nivoa strategije (država. Koncentracija rivala. kupaca i dobavljaãa unapređuje efikasnost i specijalizaciju. razlozi za istrajavanje na strategiji industrijskih klastera su bili bazirani na sledeçim oãekivanjima: • da se re‰i tekuça i projektovana nesta‰ica radne snage. benefiti koje ima radna snaga . Tom blizinom se pojaãava uticaj pojedinih determinanti "dijamanta".klastere.

Martin. Uski klasteri su usmereni na preduzeça jedne ili malog broja grana i njihove kanale snabdevanja. Tokom priprema uvođenja klastera u Minesoti.Konkurentnost privrede Srbije studija ili Boingovih postrojenja u Sijetlu. odrÏana je diskusija u kojoj su pobrojane oãekivane prednosti ali i problemi (izazovi) koji se tokom implementacije razvoja klastera mogu oãekivati (tabela 4-5). Intenzitet veza se moÏe meriti među uãesnicima klastera unutar nacionalne privrede ali i na međunarodnom planu. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 299 .3. One se takmiãe znanjem i tehnologijom a u stvaranju ovih konkurentskih prednosti kritiãnu ulogu imaju istraÏivanje i razvoj. ·iroki klasteri obezbeđuju ‰irok asortiman proizivoda u povezanim granama. Za kreatore ekonomske politike je vaÏno da prilikom razmatranja klastera kao razvojnog sredstva imaju u vidu karakteristike pojedinih klastera kao i karakteristike lokalne privrede. proces razvoja klastera u ãetiri faze: • Prva faza: Mobilizacija . 2001). Gusti klaster naseljavaju stotine preduzeça sa ukupnom prodajom od vi‰e stotina miliona ili milijardi dolara.strategija koja teÏi da pro‰iri i produbi postojeçu ekonomsku osnovu jednog regiona. U tom smislu. Grad predstavlja tipiãnu aglomeraciju stanovni‰tva i ekonomskih aktivnosti. 4. • Druga faza: Dijagnoza . Organski klaster . nije lako voditi. na privlaãenje stranih direktnih investicija). Transplant klaster .3. Gibson. Moore. SloÏen instrument ekonomske politike. finansije i grupe struãnih pojedinaca koje je najlak‰e okupiti unutar klastera.strategija gradnje klastera tako ‰to se u njega privlaãe investicije. na osnovu prikupljenih iskustava. Slabost koncepta klastera je u njegovom elastiãnom tumaãenju (Miller. Iako je kljuãna prednost klastera izlazak na međunarodnu scenu.stvoriti interes i obezbediti uãe‰çe razliãitih nosilaca buduçih aktivnosti u procesu stvaranja klastera. 2000). 4. Botham. kljuãno je da se obezbedi funkcionisanje klastera unutar granica nacionalnog trÏi‰ta. Duboki klasteri obuhvataju kompletne ili skoro kompletne kanale snabdevanja. Politikom vođeni klasteri aglomeracije koje nastaju primarno kao posledica vladine politike (usmerene na primer. Latentni klasteri su oni koji imaju kritiãnu masu preduzeça u povezanim granama ali jo‰ uvek nemaju razvijene međusobne veze i tokove (informacione i druge) iz kojih bi izvukli pune koristi iz zajedniãke lokacije. kao ‰to je klaster. Retki klasteri nemaju ekonomsku teÏinu ili zato ‰to imaju malo preduzeça ili zato ‰to ih naseljavaju manje znaãajna preduzeça.procena poslovnih klastera koji postoje u privredi i procena ekonomske infrastrukture koji podrÏavaju performanse klastera. ali i precizira i suzi. razvijena je metodologija identifikovanja snage veza između uãesnika u potencijalnom klasteru. Napredne ekonomije se ne takmiãe danas jeftinom radnom snagom ili eksploatacijom prirodnih resursa. Tipovi klastera i strategije razvoja klastera Moguçe je identifikovati razliãite tipove klastera (Enright. Potencijalni klasteri postoje u situacijama kada su prisutni neki elementi neophodni za razvoj uspe‰nih klastera. Svetska banka predlaÏe. ali gde ti elementi moraju biti produbljeni da bi se ostvarila puna korist od aglomeracije. Te‰ko je taãno odrediti ‰ta je klaster i postoje brojne definicije i poku‰aji da se koncept pro‰iri.3. Tu je i potreba da se razlikuje klaster od aglomeracije. ali ne predstavlja klaster u Porterovom smislu te reãi.

Takvi su klasteri veoma ranjivi. • Nauãno istraÏivaãka institucija. Na Ïalost. • âetvrta faza: Implementacija stvaranje posveçenosti unutar uãesnika radne grupe koja radi na razvoju klastera i regionalnih stejkholdera. ova iskustva van turistiãkih centara nisu dovoljno kori‰çena. u okrilju velike istraÏivaãke institucije se moÏe razviti klaster manjih. gradovi. Klaster moÏe sadrÏati i seme svog sopstvenog nestanka. sa aspekta upotrebe klastera za potrebe ekonomske politike (Feser. Takav je sluãaj ãesto oko skupih instalacija kao ‰to su akceleratori i druge nuklearne instalacije. kao ‰to je Medtronic uTwin Cities ili Microsoft u Sijetlu. Takođe. Praktiãne lekcije iz iskustva struãnjaka Svetske banke u stvaranju klastera su izraÏene u nekoliko kratkih saveta: • Regrutujte visoko posveçeni tim predvodnika projekta (lider‰ip). ali zbog plitke strukture srpske privrede. Vinãa nikada nije oformila pravi klaster preduzeça oko sebe. kao ‰to je Kopaonik ili Vrnjaãka banja. Takav primer pruÏa vinogradarski klaster u Kaliforniji. • Izaberite dobar geografski nivo na koji çete staviti fokus – regioni vs.1998). hemijske laboratorije i sl. Takvi su i klasteri turistiãke privrede u poznatim centrima u Srbiji.). • Pogodna infrastruktura. Takav je sluãaj i u Silikonskoj dolini gde su grozdovi raãunarskih firmi nastali oko velikih istraÏivaãkih kapaciteta. analiza infrastrukturnih pretpostavki i sl. To je sluãaj kada firme u klasteru nemaju znaãajne međunarodne aktivnosti i imaju komercijalne (trgovinske) veze samo među sobom. U narednom pregledu su identifikovani najãe‰çi inicijatori nastanka klastera: • Velike kompanije. "Strategija informisanog klastera" je strategija usmerena na pojedine karakteristike klastera. ukoliko je okrenut samo ka sebi (inward). prigodna infrastruktura ili drugi resursi mogu podrÏati razvoj klastera. • Razradite strategiju kojom çe biti obezbeđena dovoljna sredstva tokom procesa. Klasteri mogu nastati na vi‰e razliãitih naãina (Munich. ili turistiãki klaster na Floridi. na aplikaciju orjentisanih kompanija. U ovom sluãaju.Konkurentnost privrede Srbije • Treça faza: Strategija saradnje dovođenje na isto mesto stejkholdera traÏnje (kompanije u buduçem klasteru) sa stejkholderima na strani ponude (javne i privatne institucije koje daju podr‰ku buduçem klasteru) u radne grupe koje çe identifikovati probleme i aktivnosti na re‰avanju tih problema. Najãe‰çe klasteri nastaju u okruÏenju velike kompanije. unapređenje snabdevanja. • Pronađite i pripremite sredstva da odrÏite tenziju između faza. "Strategija specifiãnog klastera" je usmerena na identifikaciju i razvoj određenog klastera u privredi. Institut u Vinãi je bio zami‰ljen kao takva vrsta inicijatora klastera. a i u samim turistiãkim centrima ima jo‰ mnogo neiskori‰çenih moguçnosti koje klasterizacija privrede nudi. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . Postoje dve strategije klastera. 300 4. klaster praktiãno sluÏi kao analitiãko sredstvo za fokusiranje analize i preduzimanje konkretnih mera ekonomske politike. Najãe‰çe se sprovodi u cilju unapređenja pojedinih performansi klastera (npr. U domaçoj privredi takav je bio klaster kooperanata Zastave iz Kragujevca. podr‰ka aktivnosti i stvaranje organizacije koja çe podrÏati implementaciju procesa. 1999). • Ukljuãite potencijalne institucije koje çe se angaÏovati na implementaciji od najranijeg poãetka. Posebno razvijena. Uspeh ove strategije se meri uspe‰no‰çu formiranja novog klastera. ‰to je naroãito sluãaj ako je geografski koncentrisan.

Rast uspe‰nosti kooperanata moÏe (i treba) da dovede nove vodeçe firme u klaster.u trenucima znaãajnih promena. Firme koje imaju kupce i dobavljaãe iz drugih zemalja imaju najvi‰e ‰ansi da izbegnu domino efekat.4. njenih lokalnih organa. koji sluÏe kao uzor preduzetnicima. Uloga drÏave u formiranju klastera je priliãno jasna iz literature: nema mnogo nade niti koristi od oãekivanja da sama drÏava organizuje formiranje novog klastera. klaster proizvođaãa poljoprivredne mehanizacije. one koje se nalaze u fokusu aktivnosti klastera. uticaj na uslove finansiranja. velike kompanije imaju bolji pregled globalnih trendova i mogu svojim energiãnim aktivnostima restrukturiranja dati jasne i ãesto spasonosne signale malim kompanijama. Nekoliko je uloga koje vr‰e vodeçe kompanije u klasteru: • Vodeça kompanija kao trÏi‰te najveçi kupac proizvoda podugovaraãa i kooperanata u klasteru. kad je on u fazi nastanka ili je veç nastao. • Vodeça firma kao inkubator . gubitkom te jedne firme se javlja domino efekat. • Vodeça firma kao podr‰ka startu novog biznisa .ãesto kroz garantovane narudÏbine ili ređe. • Vodeçe firme kao agent promena . kroz direktno finansiranje. nova tehnologija. nove firme mogu korisititi znaãajnu podr‰ku vodeçih kompanija. âesto se navodi primer italijanske drÏave. • Vodeçe firme kao arhetip . kroz investicije u obrazovanje. ili ka trÏi‰tu uop‰te. baze podataka i specijalizovana infrastruktura). 2001). Velika firma ima moguçnost out-sourcing uzimanja usluga dok preduzetnici dobijaju slobodu da samostalno razvijaju svoj biznis. U oba sluãaja. • Vodeçe firme kao inicijatori razvoja kompanije koje donose nova znanja. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 301 . trening centri. u opremu i laboratorije je ne‰to ‰to daje dugoroãne pozitivne efekte a ‰to preduzetnici sami ne mogu da ostvare.Konkurentnost privrede Srbije Deklasterizacija se javlja kod klastera gde firme nemaju globalne strategije i nemaju znaãajan deo aktivnosti lociran u drugim zemljama. jer strano trÏiste moÏe da zameni domaçe trÏi‰te koje nestaje ili je u krizi. Razvoj adekvatnih obrazovnih institucija.vodeçe firme mogu da ohrabruju odvajanje (spin-off) novih preduzetnika iz svojih redova. mnogo je ãe‰çe osporavanje uloge drÏave.nosioci uspe‰nih praksi. razvojne koncepte i know how. uprkos ovim pojedinaãnim uspesima. Uloga drÏave u iniciranju klastera U razvoju klastera. naãina rada i sl. Ukoliko je samo jedna firma orijentisana ka međunarodnom trÏi‰tu. Organi pokrajine Emilia Romagna su inicirali dva klastera Carpi. razliãiti akteri imaju razliãite uloge (Boari. ali izgleda da ne moÏe sama da kreira novi uspe‰an klaster". Te uloge je vaÏno spoznati prilikom dizajniranja klastera. Međutim. obezbeđene su infrastrukturne pretpostavke za razvoj klastera: informacije.3.3. investiranje u obrazovanje nastavnika. a ostale predstavljaju samo njene dobavljaãe. ãesto bez razloga imaju nepovoljnije uslove finansiranja 4. Poznata je u ovoj literaturi izreka koja se pripisuje Enrajtu da "DrÏava moÏe mnogo da na‰kodi ili da pomogne. drÏava svojom politikom i potpomaganjem moÏe da utiãe da se stvori adekvatno okruÏenje (supportive institutions ‰kole. trening i obuka. Mali preduzetnici. 4. Kljuãnu ulogu igraju centralne kompanije. Međutim. Ima suprotnih mi‰ljenja. Kako drÏava moÏe da pomogne uspe‰an razvoj klastera? Prvo. profesionalni konsalting. Drugo. tj. pa i iskustava oko uloge drÏave u razvoju klastera. klaster proizvođaãa tekstila i Reggio Emilia-Modena.

one su po pravilu presudne za uspe‰an razvoj klastera. Otuda je uloga drÏave u ovakvim situacijama kritiãna. Isti je sluãaj sa fabrikom za proizvodnju ‰tamparskih boja. Klasteri u razliãitim zemljama Danas je u literaturi moguçe pronaçi mno‰tvo primera u kojima se razmatra uspe‰nost klastera u razliãitim privredama. Tirupur. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . U sluãaju Indije. The Department of Trade and Economic Development ima pet granskih specijalista. veç su pominjani uspe‰ni primeri najpoznatijih ameriãkih i italijanskih klastera. ‰ibica i sliãnih proizvoda. Jedan primer (Xavier. a manje su sposobni da takav teret podnesu. obrazovnih do neprofitnih.Konkurentnost privrede Srbije od velikih kompanija. S tim u vezi je i njihova veza sa razliãitim hijerarhijskim nivoima drÏavne uprave (grad op‰tina . proizvodi od drveta. Ovo se posebno odnosi na baze znanja. Mogu imati i striktno urbani i striktno ruralni karakter. neki na nivou op‰tine (county) a neki na nivou regiona. posveçenih saradnji i razvoju pet specijalizovanih klastera: raãunari i elektriãne komponente.5. turizam i na petom mestu. 4. Preduzetnici u poãetnim fazama razvoja obiãno nisu mnogo spremni da ulaÏu u ovu vrstu usluga i infrastrukture. istraÏivaãko razvojne institucije. Obim klastera zavisi od obima aktivnosti privrede koja je u klaster ukljuãena i po veliãini klasteri mogu znaãajno da variraju.3. Takođe. U saveznoj drÏavi Minesota. Pored poznatih klastera SAD u Holivudu. aluminijumski prah i sl. Ovi klasteri imaju zadatak da obezbede koordinirano kori‰çenje resursa na nivou drÏave i da omoguçe da privreda regiona da svoj maksimum u ukupnoj ekonomiji. 2000) uspe‰nog klastera je mali grad. U narednom tekstu biçe pomenuti i neki dodatni primeri. U prethodnom tekstu. Međutim. u ovoj privredi skoro svaka savezna drÏava ima neke svoje specifiãno razvijene klastere. Regionalni klasteri praktiãno imaju znaãaj za privredu cele drÏave i za njih se razvija strategija na najvi‰em nivou. plastike i kompozitnih materijala. Drugi klaster je u okruÏenju grada Sivakasi i njegovu kljuãnu konkurentsku prednost predstavlja suva klima i jeftina radna snaga.region). ilustrativna sa aspekta sastava klastera. Strategije upravljanja u Minesoti su razliãite od klastera do klastera. Ovaj klaster ima. koriste klastere kao instrument ekonomske politike u mnogo ograniãenijoj formi. U narednom tekstu. Neki klasteri funkcioni‰u na nivou grada. Silikonskoj dolini i Sijetlu (Boing). UsluÏna delatnost je integralni deo klastera a neke usluge predstavljaju kritiãni deo funkcionisanja klastera. 600 bojaãnica i 400 jedinica za ‰tampu na tekstilu. koja je takođe ãlan klastera.500 malih tkaãnica.3. veoma znaãajan izvoz. Klaster ima svoju hemijsku fabriku za proizvodnju potrebnih sastojaka (crveni fosfor. Razliãiti klasteri ukljuãuju razliãite institucije. Posebnu ulogu drÏava moÏe da ima u klasterizaciji usluga. 302 4. ‰tampa i izdava‰tvo. kao ‰to je Minesota. u oblasti Tamil Nadu. Neke drÏave svoj privredni razvoj i ekonomsku politiku baziraju uglavnom na razvoju i usmeravanju razliãitih klastera. u literaturi se navode dva karakteristiãna primera. u razmerama indijske privrede. Klaster se bavi proizvodnjom vatrometa. Druge drÏave. od drÏavnih. u kome se nalazi preko 2. biçe dat kratak prikaz ekonomske politike razvoja klastera u Minesoti i Arizoni. ima svoju ‰tampariju za proizvodnju kutija za ‰ibice i pakovanja za vatromet a ova ‰tamparija je postala sama za sebe znaãajan konkurent na svom trÏi‰tu. obrazovne institucije i sl. zdravstvo i medicinski proizvodi.). U tome se posebno istiãu Arizona i Oregon.

poslovnih ljudi i obrazovnih institucija. Polazna pretpostavka je da se klasteri razvijaju oko kljuãnih privrednih grana u Minesoti. kljuãni biznismeni se pozivaju na manju seriju sastanaka na kojima se defini‰e klaster. 2. rast ili plate. DrÏavni organi treba da obezbede da drÏavne agencije i sluÏbe reaguju na zahteve privrede brzo i da tretiraju klaster sa prioritetom. 3. Primena strategije u Minesoti je sprovedena u tri koraka: 1. 1996). zarade. To je urađeno u nekoliko faza: 1. Godine 1990. 1989. U ponovljenoj studiji klastera u Norve‰koj (Isaksen. je usvojen Arizona Strategic Planning for Economic Development program koji je u prvoj fazi izvr‰io ocenu jakih i slabih strana privrede Arizone. Identifikovano je devet klastera. koji svojim proizvodima uãestvuje sa preko 80% na trÏi‰tu SAD. DrÏavni organi mogu Ïeleti da otpoãnu postupak identifikacije moguçih klastera u privredi primenom uobiãajenih kriterijuma kao ‰to su zaposlenost. Zadatak poslovnih ljudi je da defini‰u ili potvrde definiciju svog klastera i da utvrde prioritete klastera. diskutuju vaÏni trendovi. Ukoliko privrednici unutar samodefinisanog klastera pokaÏu sposobnost da zadovolje neke od ovih kriterijuma i da uspostave međusobne veze. postavljaju prioriteti aktivnosti i otpoãinje rad na re‰avanju kljuãnih problema i ‰ansi. 2. 3. 3) strategija klastera mora da izbegne izbor između dobitnika i gubitnika. u jugozapadnoj Minesoti. U Arizoni je 1988. Kada su klasteri identifikovani. U sklopu ovih aktivnosti. Godine 1992. izvoz. godine identifikovana i uvr‰tena u program razvoja dva klastera: klaster informacionih tehnologija u Twin city (i ‰irom drÏave) i klaster primene precizne hemije u proizvodnji. sedam fondacija i ãetiri radne grupe koje su se redovno sastajale i radile na razvoju strategijskog plana. odrÏavanje i ‰irenje identifikovanih klastera. nije dobro ograniãiti se samo na ove inicijalne kriterijume. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 303 . Naredne godine je na bazi ove strate‰ke procene donet strategijski plan razvoja. U Minesoti su 1999. Od vrha drÏavne uprave se takođe oãekuje da odrÏavaju angaÏovanje privrednika u neprekidnom procesu aktivnosti. i 4) strategija mora odgovarati interesima vi‰ih i niÏih nivoa drÏavne uprave. godine traÏen naãin da se unapredi privreda i u te svrhe je formiran komitet (task force) sa zadatkom da radi na ovom poslu. Sledeçe. 2) neophodno je istovremeno liderstvo privrede i drÏave. Drugi primer iz privrede SAD je savezna drÏava Arizona. Implementacija uspe‰ne strategije privrednih klastera zahteva postojanu posveçenost vlade. je otpoãela implementacija pod pokroviteljstvom Guvernera Arizone kao javno / privatna inicijativa usmerena na podizanje konkurentnosti privrede ove drÏave. je donet Omnibus Economic Development Act kojim je naloÏeno Departmanu za trgovinu (DOC) da istraÏi moguçnosti privrede Arizone. Međutim. vlada poziva biznismene i ãelnike u obrazovanju da sa njima istraÏi moguçe koristi i tro‰kove usvajanja strategije razvoja klastera u Minesoti. Prvo. statistiãki je dokazano da su klasteri poslovali uspe‰nije nego norve‰ka privreda u 4. oblast Veliki Takson (Great Tucson) je inicirala ‰iroku raspravu o konkurentskoj prednosti privrede a zatim je izvr‰en izbor. regrutovanje.Konkurentnost privrede Srbije Uslovi za vođenje strategije klastera su: 1) klasteri moraju biti vođeni od strane privrede. drÏava treba da uãini napor da ih podrÏi.

međutim.stvaranje samodovoljnih sistema. Fine razlike u shvatanju znaãaja geografske blizine u teoriji ukazuju na moguçnost razvoja klastera i u situaciji kada su veze manje geografsko lokacijske a vi‰e organizaciono poslovne. 157). Ono ‰to je opasnost ovakvih aglomeracija je "uãaurenje" . 1996).lokalno sme‰teni delovi jednog funkcionalno povezanog sistema kreiranog na nacionalnom nivou. Geografija znanja poãiva na pretpostavci da je uãenje preduslov za generisanje inovacija.6. vođene od strane lidera u grani. o tome çe biti vi‰e reãi. niko od autora ne spori korist geografske blizine.3.znanje . Usađeni. âak i za ovakve privrede.grane sa veçim brojem regionalnih klastera su znaãajniji izvoznici. Isaksen.Konkurentnost privrede Srbije proseku. upravljanja znanjem i generisanja inovacija (Asheim. teritorijalno integrisani inovacioni sistemi . nacionalnih privreda i preduzeça sve manji i manji pod uticajem globalne fragmentacije privrede i uloge velikih kompanija (Reich. Ipak. VaÏno je razlikovati dva tipa regionalnih inovacionih sistema: 1. Osnovni znaãaj klastera u privredi Norve‰ke se vidi u primeni koncepta upravljanja znanjem i inovacijama. Zastupnici globalizacije tvrde da je znaãaj lokalnih procesa tj. Klasteri i upravljanje inovacijama Dosta rasprava se vodi na temu mesta za generisanje inovacija u savremenoj ekonomiji. 1991). Razliãite kompanije i privrede iz kojih one dolaze konkuri‰u razliãitim sredstvima. (Freeman 1993. Regionalizovani delovi nacionalnog inovacionog sistema . Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . a svi su poslovali uspe‰no. ãesto istiãe znaãaj radikalne inovacije.sistemi jednog 304 4. posebno malih i srednjih preduzeça. Za privredni razvoj se. 9-10). Najveçi broj klastera je imao i pozitivne trendove u zapo‰ljavanju. Ovakav inovacioni sistem odgovara linearnom modelu inovacija: baziãna istraÏivanja . Rastuçi interes za nacionalne i regionalne inovativne sisteme predstavlja zapravo interes za sistematsko promovisanje procesa uãenja kao instrument ekonomske politike. Ovo se posebno odnosi na izvoz . na ãelu sa Porterom istiãu znaãaj lokalizovanih procesa uãenja.3. Inkrementalne inovacije nastaju kroz proces uãenja i interakcije tehniãkih unapređenja i difuzije inovacija. âlanstvo u klasterima je ãinilo signifikantan uticaj na poslovanje kompanija. Porter opominje da “geografska koncentracija nosi neke dugoroãne rizike ako veçi deo uãesnika klastera nema međunarodne operacije. Teritorijalna aglomeracija posebno podstiãe inkrementalne inovacije. Osnovni cilj je da se postigne inovativnost i po tom osnovu konkurentska prednost za jednu ekonomiju (Freeman 1995). Ipak. Briga o klasterima podrazumeva da se uspe‰ne veze razvijaju kako unutar ãlanova klastera tako i između klastera i međunarodnog okruÏenja.” (Porter 1990. 2. 4. kombinovani uticaj inkrementalnih inovacija moÏe znaãajno podiçi konkurentnost. Suprotno njima. Ipak.inovacije. slabiji konkurenti se oslanjaju na cenovnu konkurenciju. Veza između ovih elemenata je prikazana na sledeçem grafikonu i oznaãava su‰tinu prednosti klastera (slika 4-3). U narednom tekstu. Koncentracija uãenja na jednoj lokaciji pomaÏe koncentraciji znanja i koncentraciji generisanja inovacija na toj lokaciji. navedeni autori preporuãuju klasterizaciju zasnovanu na lokalizovanom uãenju i aglomerisanju privrede kao najboljem okviru za razvoj inovativne privrede. Međutim. ponavljamo veç vi‰e puta izreãenu ãinjenicu da realnost demantuje ovakve navode. Najjaãe i najbogatije drÏave i kompanije vode politiku jake konkurencije bazirane na znanju i inovacijama (Storper and Walker 1989). Mnogi. globalnu konkurenciju nije moguçe izbeçi.

To podrazumeva geografsku blizinu uãesnika u ovom procesu. 2001). Razliãite vrste nauãno obrazovnih i istraÏivaãkih institucija igraju bitnu ulogu u generisanju inovacija (Carayanins. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 305 . Veçina preduzeça se dugoroãno oslanja na izvore znanja na nacionalnom nivou. nakon lansiranja inovacija na nacionalnom nivou. od 5000 najveçih ãe‰kih firmi veç 5% obavlja on-line nabavke. povezani su sa centrima znanja i ohrabruju preduzetni‰tvo među inovatorima. sajt http://www. USD. zahteva se sposobnost lokalizacije ovih znanja i preno‰enje toga na lokalne uãesnike u privredi.Konkurentnost privrede Srbije Slika 4-3: Uticaj klastera na stvaranje konkurentske prednosti Klaster Edukativne institucije Komercijalne kompanije Infrastrukturne institucije Učenje Znanje Inovacije Konkurentska prednost regiona. nastali iz te privrede i pogodni za interaktivni model inovacija koje nastaju kroz "learning by doing" ili "learning by using". Inkubator centri su mnogo znaãajniji za zemlje u razvoju nego za razvijene zemlje gde su njihovu ulogu veç preuzele neke druge. tj. Regionalni nivo podsticanja inovacija danas igra kljuãnu ulogu u Norve‰koj. Na primer. Ovakva vrsta centara je ãesta pri ameriãkim univerzitetima i podrazumeva opremu ãija se vrednost meri stotinama miliona. Međutim. Francuska je krajem osamdesetih godina dvadesetog veka kroz inkubator centre uspe‰no vr‰ila prestrukturiranje privrede u pokrajini Lorena. Za razvoj klastera mogu biti od znaãaja razliãite forme organizovanja istraÏivaãko razvojnih jedinica. Danas mnoge zemlje u razvoju poku‰avaju da uhvate prikljuãak sa razvijenim svetom intenzivnim naporom da ‰to veçi broj svojih građana iz drugih grana prebace u kompjuterski biznis. "prekvalifikacija" zaposlenih iz zrelih grana za nove poslove i olak‰avanje realizacije inovacija preduzetnicima koji nisu viãni vođenju posla.promovi‰u nove tehnologije. Ovakva mesta su pogodna za fundamentalna istraÏivanja ali i primenjena testiranja. c) tehnolo‰ki razvojni centri . IstraÏivaãke jedinice omoguçuju koncentraciju velike koliãine skupe savremene opreme.za dnevno nudi robe u vrednosti od 250 ml. Indija je tokom 2000. Moguçe je razlikovati nekoliko vrsta inkubator centara: a) me‰ani inkubator centri op‰teg tipa .centri koji obezbeđuju ostvarenje specifiãnih ciljeva (zapo‰ljavanje. veç razvijene institucije. godine ostvarila izvoz software-a vredan 4 milijarde dolara. pa ãak i milijardama dolara. Kroz inkubator centre se vr‰i podsticaj ‰irenja novih znanja.mbendi. Empirijsko istraÏivanje u ovoj zemlji je pokazalo da najveçi broj inovacija nastaje kroz interaktivni inovacioni proces. b) razvojni inkubatori . Inovacije u elektronskom i mobilnom biznisu mogu biti vrlo isplative. prestrukturiranje).co. 4. kroz razmenu ideja i koncepata između uãesnika u inovacionom procesu. ‰kolujuçi veliki broj mladih za poslove u mikroelektronici i raãunarima. ãvrsto povezani sa lokalnom privredom. Nacionalni nivo takođe ima svoje zadatke.centri koji obezbeđuju infrastrukturu i ãiji je cilj regionalni ekonomski rast.

a u blizini rafinerija motornih ulja "Beograd"). Međutim. Ovakvih primera je bilo nekoliko. pojedine industrijske zone danas vi‰e podseçaju na industrijska groblja nego na potencijalne lokomotive privrednog razvoja. a samim tim nisu bili otvoreni za druge korisnike. Druga pojava koja podseça na klastere su bile nekada veoma popularne industrijske zone pojedinih gradova.ratarstvo. Takođe. poljoprivredni kombinati su. a mnogo manje da zaista razvijaju inovacije. bile pridruÏene i neke prateçe institucije u Novom Sadu i Beogradu (Institut za ratarstvo. Poslednji poku‰aj stvaranja klastera je uãinjen tokom poslednje decenije pro‰loga veka u vrlo nepovoljnim privrednim okolnostima. ãuvanje. i sliãne ustanove). tako da je rasla i koncentracija radnika koji su zatim bili u prilici da migriraju iz preduzeça u preduzeçe. funkcionisala na naãin na koji je to tada bilo moguçe. pa u nekim sluãajevima ãak i prodaju (do maloprodaje). i produktna berza. Imajuçi sve ovo u vidu. Ono ‰to je u velikoj meri razlikovalo organizaciju poljoprivrede Srbije od klastera je ãinjenica da su kombinati poslovali kao jedinstvena preduzeça i da nisu dozvoljavali preduzetni‰tvo.3. Na ove velike sisteme su bile naslonjene nauãno istraÏivaãke institucije (instituti) i obrazovne institucije (srednje struãne ‰kole i fakulteti). Klasteri u privredi Srbije U nasleđenoj strukturi privrede Srbije bilo je poku‰aja stvaranja određenih klastera. Pojedine industrijske zone su u svojoj blizini uticale na otvaranje specijalizovanih srednjo‰kolskih. i to na nekoliko naãina. razmenu znanja i koncepata kako to klasteri treba da omoguçe. saobraçaj. âak je u Novom Sadu. voda) i da na taj naãin utiãu na sniÏavanje ovih tro‰kova. u vreme kada se o takvim institucijama retko moglo i govoriti. razvijani su istraÏivaãki instituti. industrijske zone su omoguçile privlaãenje i naseljavanje veçeg broja zaposlenih u okolini. Takođe. Urbanistiãki.7. preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivredni kombinati su objedinjavali veçi broj vertikalno povezanih aktivnosti . u pojedinim podruãjima su grupisane industrije. namenjena ulaganju u razvojne projekte.Konkurentnost privrede Srbije 4. Institut za kukuruz. bar na podruãju Vojvodine. stoãarstvo. moglo se govoriti o međusobno izraÏenoj brizi grada za privrednu zonu i privredne zone za razvoj grada. ne dovoljno. Ovakvih primera je bilo u biv‰oj Jugoslaviji dosta. premda se u brojnim industrijskim zonama nalaze preduzeça koja nemaju međusobno velike sliãnosti. Najstarije institucije koje su unekoliko liãile na klastere su bili poljoprivredni kombinati. Neke od njih su bile rezultat planskog rada preduzeça iz lokalne zajednice. Neke od ovih industrijskih zona su bile priliãno dobro uređene i infrastrukturno opremljene da su delom podseçale na skupine zapadnih kompanija. Ono ‰to je kritiãni nedostatak industrijskih zona je nerazvijenost istraÏivaãko razvojnih kapaciteta u njima. U sluãaju Gornjeg Milanovca. U pojedinim velikim preduzeçima. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . ovi instituti su bili instituti preduzeça.3. pod sankcija- 306 4. tako da je jedna od kljuãnih prednosti klastera samim tim bila onemoguçena da deluje. kljuãni zadatak ovih instituta je bio da konkuri‰u za sredstva iz drÏavnog budÏeta. kao celine koje objedinjuju veliki broj aktivnosti vezanih za poljoprivrednu proizvodnju. a vrlo retko i visoko‰kolskih ustanova. Njima su. Industrijske zone su omoguçile preduzeçima u tim zonama da razviju neku zajedniãku infrastrukturu (energija. Propadanjem mnogih velikih kolektiva. povrtarstvo. ponekad ãak i industrije koje su međusobno sekvencionalno povezane (panãevaãka rafinierija i pored nje fabrika “Petrohemija”. na podruãju Vojvodine i njenih regiona. liãili na klastere u Porterovom smislu reãi. ali ipak.

zato ‰to se pojavljuju samo gotovi proizvodi a domaçi preduzetnici nemaju priliku da osete uticaj proizvodnje. a samim tim i nedovoljno sofisticirana. Iako je ovaj proces stopiran. svedoãi i ãinjenica da se na granicama zemlji‰ta drugog velikog srpskog izvoznika. Domaçi potro‰aãi. • Kada je u pitanju ma‰inogradnja. nisu bila planski usmerena. struãnjaka i kreativnih snaga koje tu proizvodnju pokreçu. U poslednjih 10-15 godina privreda Srbije je mnogo zaostala. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 307 . Brojne privredne grane su totalno tehnolo‰ki zastarele. nalazi takođe velika slobodna carinska zona u koju ovaj proizvođaã nije nikada u‰ao niti je njene usluge koristio. • U obuçarskoj grani. Za ovakvu vrstu poslova potrebni su krediti na 10 godina. jedan privrednik se sam sebi nasmejao: "Na ãemu mi radimo. sa daleko povoljnijim kamatama. ne daje nikakve olak‰ice pri nabavci savremene tehnologije i da tu nema ama ba‰ nikakve dugoroãne strategije na makro nivou. Konkurencija koja dolazi kroz uvoznu robu ne deluje stimulativno. smatra da to nije u zadovoljavajuçem obimu. Razlog tome je bio dvostruk: nedostatak sredstava. a da je ono ‰to je na klastere moglo da liãi u pro‰losti. IstraÏivaãka omladinska stanica u selu Petnica. Veliki broj struãnjaka je u prethodnom periodu napustio zemlju.Konkurentnost privrede Srbije ma UN. Radi se o slobodnim carinskim zonama koje su promovisane u nekoliko velikih privrednih centara u Srbiji. I neka novija ulaganja. pored Valjeva. nedostatak razvijenog koncepta rada. Kvalitativna ocena je da ovakvih klastera u su‰tini nema. Međutim. U savremenim uslovima nastaje ponovna potreba za razvojem klastera u privredi Srbije. Ovakvim neto izvoznicima slobodne carinske zone mogu predstavljati korisnu podr‰ku u smislu moguçnosti da inostrane komponente bez uvoza prerade i prodaju na stranom trÏi‰tu. veliki je tehnolo‰ki vi‰ak zaposlenih sa neadekvatnom kvalifikacijom za neke nove poslove. Konkurencija. Veçina ovih slobodnih carinskih zona nije nikada ozbiljno zaÏivela. koja su mogla da imaju efekat klasterizacije. Evo samo nekoliko primera. praznina u potrebnim struãnjacima je ostala. ãak i kada 4. Potreba za klasterima u privredi Srbije je nesporna. da ovo nije tako kritiãno vaÏna moguçnost. tehnolo‰ko i tehniãki zaostatak je prouzrokovan zbog izostanka kreditne podr‰ke. koja bi trebalo da "pogura" razvoj domaçih preduzeça jo‰ uvek nije dovoljna. Ono ‰to istiãu je ãinjenica da im drÏava ne pomaÏe. znaãajno ruinirano. Veçina obuçarskih fabrika i nema sopstvene ma‰ine veç radi na zastarelim ma‰inama koje dobijaju na kori‰çenje od stranih partnera za koje rade loan poslove. • Famaceutski sektor. Konkurentnost u pogledu rokova i cene se ne moÏe postiçi bez ovoga. Stanje radne snage u privredi takođe nije bolje. koji po prirodi posla mora biti zasnovan na savremenoj tehnologiji. potpuno je izolovana od bilo kakve industrije i privrede i nema nikakve dodatne efekte sem obrazovanja mladih istraÏivaãa. ali ‰to je moÏda jo‰ znaãajnije. Domaça traÏnja je jo‰ nedovoljno jaka. iako je u veçem obimu nabavljao savremenu tehnologiju. Slobodne carinske zone su bile najmanje osmi‰ljen koncept klasterizacije i samim tim su ostvarile najmanji uticaj na privredu Srbije. koji imaju znaãajne izvozne poslove. Na drugoj strani. da ne poverujete. Sintelon AD. Nivo razvoja tehnologije je vrlo nizak. Jedna od retkih slobodnih carinskih zona koja funkcioni‰e je ona u Pirotu a razloge njenog relativnog uspeha treba traÏiti u ãinjenici da je oslonjena na kolektive kao ‰to je Tigar." aludirajuçi na zaostalost opreme.

kao ‰to je sluãaj sa nekim poljoprivrednim kombinatima i istraÏivaãkim institucijama. Rad na ovim projektima.Konkurentnost privrede Srbije znaju da izaberu bolje. organizovanju i razvoju privrednih klastera na odabranim regionima (u gradovima) Srbije. 3. moglo bi se reçi.za to se interesuje venture capital. Iz ovoga se moÏe pretpostaviti da se ozbiljni poslovni ljudi neçe znaãajno interesovati za biznis u povoju . znanja. finansiran od strane drÏave. U ovaj posao treba da budu planski ukljuãene regionalne komore i nauãno istraÏivaãke ustanove koje treba da rade na oceni regionalnih privreda i da predloÏe klastere. mikroelektronika i sl. Klastere koji su veç postavljeni i koji imaju perspektivu. uglavnom nisu u situaciji da svoj izbor realizuju zbog materijalnih ograniãenja.umesto zakljuãka 1. i druge alate za rad na Internetu. 5. berze struãnjaka i drugih resursa za prozvodnju.mesto za razmenu kljuãnih ideja. se ãini da su: a) revitalizacija nekada‰njih "nalik na klaster" institucija . U ove aktivnosti spadaju: a) otvaranje berze slobodnih kapaciteta. Ipak. potro‰aãi. je indirektna pomoç i preduzeçima i razvoju nauãno istraÏivaãkog rada. 2. proverenih klastera. koji do sada nisu postojali ili nisu zauzimali znaãajnije mesto u privredi Srbije (raãunari. i sl. Podsticati veze između ãlanova klastera ali i između klastera i međunarodnog okruÏenja.u sluãajevima kada postoji jo‰ neko zdravo privredno jezgro. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija . predstavljaju relativno vitalniji deo domaçeg privrednog ambijenta u Porterovom dijamantu. Projekte treba da kandiduju preduzeça ili klasteri.). c) Formirati global knowledge utility . b) posebno bi bilo korisno sponzorisati portale na kojima çe se pojavljivati uãesnici iz drugih zemalja. Savet koji struã- njaci u SAD i Kanadi daju svojim poslovnim ljudima je da ne investiraju u nove udaljene klastere veç da se drÏe postojeçih.PKJ i druge institucije veç imaju određeni ugled i iskustvo i treba podstaçi razvoj i dopunu ovih portala uz stalno dodavanje vrednosti. Skupi krediti (sa visokom 308 4. Bankarski sektor Bankarski sektor u Srbiji jo‰ uvek nije dostigao odgovarajuçi stepen konkurentnosti koji bi omoguçio bolje i jevtinije bankarske usluge privredi i stanovni‰tvu. e) Dati podr‰ku portalu stavljanjem na sve vaÏne pretraÏivaãe. Kao dva najpodesnija naãina za tako ne‰to. namenjenih novim biznisima. biznis planova. koncepata koji interesuju venture capital. Stoga razvoj komplementarnih industrija u planski kreiranim klasterima moÏe biti najefikasniji naãin za stvaranje "zdravih privrednih ostrva" iz kojih çe se vremenom ‰iriti talas privrednog rasta. nepodudarne sa strate‰kim interesima. b) razvoj novih klastera. Pomoç u formiranju privrednih portala . Kroz ministarstvo nauka i tehnologije plasirati projekte za koje postoji izraÏen interes na koje çe se javljati nauãno istraÏivaãke institucije. koji ima kratkoroãne interese. 4. bar za sada. * * * Predlozi . njihove "razvojne / biznis planove" i da procene eksterne benefite. Planski rad na identifikovanju. predstavljati stranim investitorima. d) Dati podr‰ku preduztetnicima stavljanjem na site asistenata za pravljenje due diligence izve‰taja.

Smatra se da. Na primer. najveçe transnacionalne kompanije izdvajaju. u istom periodu nalazi preko 90% istraÏivaãko-razvojnih kapaciteta i one su potro‰ile vi‰e od 3/4 ukupnih svetskih izdataka na istraÏivanje i razvoj. oko 4. Organizovan istraÏivaãko-razvojni rad vezuje se prvo za univerzitete da bi se ubrzo potom pri fabrikama organizovale fabriãke laboratorije. Otuda se i nauãno otkriçe ne prepu‰ta pojedinaãnoj akciji veç je rezultat istraÏivaãkih napora u organizovanim laboratorijama. odnosno visok stepen konkurentnosti svojih izvoznih proizvoda. Poveçanje tehnolo‰ke konkurentnosti praçeno je rastom ulaganja u istra- Ïivanje i razvoj kako na nivou firme tako i na nivou zemlje. IstraÏivanje i razvoj Savremeni svet je suoãen sa rastuçom konvergencijom tehnologije i nauãnih istraÏivaãkih sistema. Dugoroãnim izvoznim uspesima preduzeça. veç polovinom devedesetih godina dvadesetoga veka. oko 3% svoga dru‰tvenog proizvoda u istraÏivanje i razvoj. To se ne odnosi toliko na finansijske propise i rad organa za nadzor poslovanja banaka koliko za privredni ambijent u kome posluju preduzeça. Inostrana trÏi‰ta. Centar za poslovne informacije 4.2 Tako je prema 1 2 Jelena Kozomara. doprinosi ulaganje u istraÏivanje i razvoj. godine u sopstvena istraÏivanja i razvoj uloÏio oko 8 milijardi dolara.Konkurentnost privrede Srbije kamatnom stopom) su osim slabe konkurencije izazvani i nepostojanjem odgovarajuçih institucija koje bi preuzele deo rizika za plasiranje bankarskih sredstava ali i jo‰ uvek nesigurnim privrednim ambijentom u kome banke posluju. Znaãi dok se ne reguli‰e stanje i upis u katastar nepokretnosti hipotekarni krediti çe biti ograniãeni. Veliki problem za poslovanje banaka i dalje ostaje neuređen privredni ambijent.5 milijarde dolara u svrhe sopstvenog R&D. U Srbiji veçina nepokretnosti nije upisana u zemlji‰ne knjige ‰to je osnova za uspostavljanje hipoteke. To bi uticalo i na smanjenje kamatnih stopa koje banke naplaçuju za ove kredite. koje su tokom druge polovine dvadesetog veka ulagale. 1998/5 JUBMES. Tehnolo‰ka konkurentnost. velikih transnacionalnih kompanija koje mogu obezbediti kritiãnu masu sredstava u ove svrhe. U ovim zemljama se. Poslovne vesti. Beograd. 92-93. SAD. u proseku.1 Pokazalo se da zemlje koje imaju visok udeo tro‰kova za istraÏivanje i razvoj u dru‰tvenom proizvodu ostvaruju visok udeo u svetskom izvozu. Nave‰çemo primer nekih kompanija poput ‰vedskog Eriksona. Tehnologija sve vi‰e zavisi od nauãnih otkriça. Rizici ovih ulaganja su veliki ali i dobici mogu biti ogromni. za hipotekalne kredite osnovni instrument obezbeđenja kredite je uspostavljena hipoteka na nepokretnosti. Politika jaãanja konkurentne pozicije kompanija 309 . Najveça ulaganja u istraÏivanje i razvoj tokom dvadesetog veka imale su visokorazvijene zemlje. Mora se osnovati agencija koja çe se baviti osiguranjem kredita ‰to bi bankama znaãajno smanjilo rizik poslovanja. 1994. da bi se do 1998. a pre svih. To je karakteristiãno za veçinu visokorazvijenih zemalja kao ‰to su Japan. u proseku. Podaci na makro nivou su rezultat rasta ulaganja u istraÏivaãko razvojne projekte na nivou samih firmi. neke zemlje Evropske unije (Nemaãka). Ukoliko zajmoprimac ne plaça anuitete u roku banka ima pravo da nepokretnost nad kojom je uspostavljena hipoteka proda kako bi namirila svoje obaveze. pa bi banke bile spremnije da plasiraju vi‰e svog kapitala kroz kredite. time i zadrÏavanju konkurentske pozicije. godine akcijski kapital ove firme poveçao za 20 puta. str. koji je od 1992. Ekonomski fakultet. iznad svega.

Takođe.Benz (Nemačka) Matshushita (Japan) Fujitsu (Japan) NTT (Japan) Novartis (Švajcarska) 8.4 3. Poslovne vesti. One imaju interesa da ulaÏu u zajedniãka preduzeça.9 3. U izuzetnim sluãajevima. Istovremeno.4 3. Za srpske firme olak‰avajuça okolnost je ta ‰to Svetska trgovinska organizacija dozvoljava subvencionisanje istraÏivaãko-razvojnih projekata u firmama i nerazvijenim regionima. disperzija tro‰kova i rizika istaÏivaãkih projekata vodi stvaranju nacionalnih ali i međunarodnih međukompanijskih tehnolo‰kih alijansi.0 10.7 Izvor: Inostrana trÏi‰ta.7 2. Pristup savremenoj tehnologiji i njena primena u proizvodnom procesu za izvoznika ne znaãi samo proizvodnju savremenog proizvoda. sa rastom nivoa tehnolo‰ke konkurentnosti zemlje najveçi broj nauãnika i inÏenjera (po pravilu vi‰e od polovine) angaÏovan je na istraÏivaãkim projektima privatnih kompanija a manji procenat u vladinim laboratorijama i laboratorijama fakulteta. transfer paketa integrisane tehnologije. kada je r