1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika. Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca). Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza. 3 . pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. zatim kulturnog.(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr.7.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). 8.pa tako i turistickog.

Relationship Marketing tj. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA). 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. Makromarketing. da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom.odrzavaju u sektoru usluga. Mikromarketing. 10. regionalnom. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti.sa apekta cost/benefit analize 4 .) U okviru ovoga javlja se tkz. kulturnu. geografsku. Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije .11. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy).9.kultura i filozofija. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. psiholosku. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur.neravnomerasn razvoj).. envajormentoristicku. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation).destinacije. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. promocija. bihevijoristicku itd. interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja . sociolosku. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma.problem drustvenih troskova u turizmu.nacionalnom i medjunarodnom nivou. cena.regionalnom. nacionalnom i medjunarodnom nivou.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz. Interaktivni Marketing.

pocinje da dominira. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg . Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju. zdravijeg. ustanovljavanje socijalnih. 5 . ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu . tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou. 15. psiholoskih.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu.misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici.U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. turizma sa buducnoscu.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje. 13.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije. 14. uvazavanje 16. Drustvena prihvatljivost.

pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. i 60. 2. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu. i 80. komuniciranje.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. godina tur. donosenje odluka. 4.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. Senior Executive. 70. 2.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga.1. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. stimulisanje zaposlenih i kontrola. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. 3. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. 50. 18. 19. Middle Manager. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. 17. ko to treba da uradi.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa. objekti razmene i cena. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. misije. organizovanje. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu. kako..

ekonomski rast i stabilnost. troskovi zivota.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. dohodak poglavi stanovnika. razvoj infra i suprastukture. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori. svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. specijalni faktori(olimpijske igre. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. imidz. fizicka udaljenost od destinacija. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. upoznavanjem drugacijih kultura i sl.mega dogadjaji). licna potrosnja. slobodno vreme. prethodno iskustvo. Turisticke potrebe su u danasnje vreme. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. obrazovanjem. rekreacijom. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. drustvene i kulturne atraktivnosti. placena putovanja. devizni kurs. 2. pristupacnost. ratovi terorizam..0. kulturni afiniteti. epidemije. drugi faktori. troskovi transporta. politicko i drustveno okruzenje. Traznja moze biti: 1. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. drugi faktori. zabavom. recesija. 7 . 3.grupe dok se posle 90.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. cene turistikih usluga. 22. 20.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju.). preferencije za putovanjima. drugi faktori. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. 21. barijere i smetnje. zdravstvena kondicija. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). fond slobodnog vremena..) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. fond vremena za putovanje. razvoj tehnologije. stavovi u vezi destinacije.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). motivacija. restrikcije. troskovi promocije.

24. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena.23.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena. 8 . 25. prilikom recesije i pada zaposlenosti. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih). Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja.. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa.0. ali u manjem procentu. 27.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta.. 26. mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima.).) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost.

sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz. Tako sada imamo npr. kao sistem stimulacije. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma .Francuska I sl. 30. pogotovo u razvijenim zemljama(SAD.smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine .kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. 29. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja.Britanija. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije.zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana. kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika). oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude.V. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju.28. 9 .selfcatering.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg. Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom.fastfood). Jaca uloga tkz. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista.).Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.Japan.

putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka. koji zele obrazovanje.. kako na mikro tako i na makro nivou. 4.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. da se oseti paznja drugih. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca . turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora. smestaja. 33.pa tako i turistickog. komunikativnih i receptivnih faktora.zdravstveni. potvrdjivanje sopstvenog ega. zadovoljavanje hobija i sl. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija. 10 . dozivi novo iskustvo.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom. razonoda i sl. prevoza.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva). tj. 2. zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi.31. poseti rodbina i prijatelji. tj. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane.. Pored pomenute heterogenosti. rekreaciju. 32. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. 3.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo). Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija.).) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. avanturu. oni koji su pasivni turisti.socioloski. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom.

) Dizajniranje organizovanosti 11 . ishrana. svim onim prirodnim.). rekreaciju (tj. kadrovi. ishranu.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4.trzista.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni. 35.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1. zabave i sl. drustvenim.) Situaciona analiza(makro okruzenja.resursa. komunikativnim i receptivnim faktorima tj.) Formulisanje misije. zabavu. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije.konkurencije. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. regionalnom . prevoza.internog okrizenja) 2.Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi. kulturno-istorijskim. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). antropogenim. marketing i sl. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja. rekreacije. ciljeva i smerninca 3. razonode. 34.

psiholoskim i drugim).) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . regionalnom. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije.NTA-nacionalna turisticka administracija). Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim. pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca.sociokulturnim. Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. medjunarodnom). Strategija segmentacije turistickog trzista. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom. godine. jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente . 38. 36.destinacije.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. licnim. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija.cena. a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. 12 . organizatori putovanja i drugi). Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca.6. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede. nacionalnom.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji. 37. 70.

Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. adresa.) MARKETING I INTERNET. 5.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. 4. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. jer su troskovi neupele propagande visoki. Elektronska posta je vec uvedena. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. Sve je brze kolanje informacija. godina je najznacajnija pojava www. help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. Internet se koristi ne 13 .U periodu 90. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. Preview Travel).godina. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu.) 41. 39.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske. 3. servisne centre za potrosace. 2. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. broj kreditne kartice i sl. Vreme posle 2000. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. on se pomera u proizvodnju. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. Travelocity.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. i samu ponudu medjusobno. formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System).

kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. ekonomske distance tj. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima.. sportske. o sportskim kapacitetima. stopi zaposlenosti. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. zatim informacije o politickom sistemu. rekreacije(kutura.) 3.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju. recnim lukama.geografskoj distanci tj. ostali sadrzaji). 42.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne. 1. ostale ponude(broj pozorista.velicini teritorije. elektifikaciji zeleznice. broju aerodroma.drustveno-ekonomske politicke. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. nacionalnim parkovima. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. ishrane. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz. zabava. 14 . vec i za prodaju i buking usluga.)) 43. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. stopi inflacije. drustvene i izgradjene atraktivnosti. biblioteka.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje. 2. njenim brzinama i sl. i opstih usluga iz domena zabave. banjama. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. klimi. o bogatstvu narodnog folklora. bioskopa.. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima. vodenim tokovima. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. flori i fauni. zoo vrtovima. razonoda. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude. kongresni centri. nocnim klubovima. razonode. sportski kapaciteti. naucne. 1. knjizevnosti i sl. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. skole ucenja u prirodi i slicno). melosa.samo za turisticke informacije. zatim o istoriji umetnosti slikarstva. jezerima. 44. duzini plovnih puteva. gastronomije.

4.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. folklor. cena-Price. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. privreda. Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih.klima. zabava. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj.jezik. pakovanje-Packaging. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori.mentalitet. komunikativnih i reciprivnih faktora. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3. 46. hotelijerska preduzeca. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude. saobracajni polozaj i povezanost.vegetacija.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj.45. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova.politika. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista.gostoljubivost. sportske aktivnosti). partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. kultura.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. snabdevanje. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. partnerski odnosi-Partnership. 15 . informisanje. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. smestaja i okruženja. kanali prodaje-Place. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl. 49. 2. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product.zabavu. struktura naselja. ljudi-People. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. promocija-Promotion. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. organizacija prihvata.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod.). sami turisti i lokalni rezidenti. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude. Oni koji zele rekreaciju. prevoza.

tj. zabava. vegetacija i sl. struktura naselja. Dakle razlika u „montaži“ tj. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. politika) . obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3.) MARKETING CILJEVI 1. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51. Neki cak ni u dugackom roku(npr.U ove faktore spada: .proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj. kultura. privreda.) 50. komunalna opremljenost) 48. gostoljubivost.turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. mentalitet. sportske aktivnosti i sl. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. kontrola likvidnosti 6.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. snabdevanje.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 . U ove faktore se ubrajaju: .ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. organizacija prihvata. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste. prodavaca i proiyvodjaca. informacije. 47. izgradnja posebne infrasturkture za turizam). i to pod snaznim uticajem motiva putovanja.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. niti je mesto montaze isto. klima.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. folklor.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr.klima). . minimiziranje rizika.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik.

cena konkurencije i troskova preduzeca. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. Specifični :Kao sto su npr. geografski.4. 56. razvijenih navika za putovanjem. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. kao donje granice cena. klimatski. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. njihova percepcija o preduzecu.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. sagledavanje cena u ocima potrosaca. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. Metode za utvrdjivanje cena: . podaci i informacije o kretanju cena na trzistu.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 .) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr. obezbedjivanje penetracije trzista 5. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. 55. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena. region. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata.

cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate . 59. popusti) . kolicina kupovine.varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude .stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija . da li kupci prihvataju tu cenu.troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 .. nacin placanja.skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti . .) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz. sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije. sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali.penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci .da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda .da reflektuje ciljeve(rast profita) . pa tako i stratesko planiranje cena.jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena . difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima . 58.kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija . psiholoski efekti ugledanja).promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise .) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj.) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta.diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu.cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno .trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57. nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.

) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga . Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.) uslovi placanja . Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi). razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca . Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr.) TAKTICKA ULOGA CENA .da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju . Cena prema razlicitoj udaljenosti .) kolicina usluga .i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova. Cena kao rabat i kasa konto .dif.) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1. 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj.popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 . kretanje diskrecionog dohotka. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.dif. kretanje troskova i inflacije.prema vremenu polaska ili odlaska na put 2. 63.za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni .60.da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize .) geografski fator . transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. Cena prema segmentima 3. (znaci smestajne.) vreme .da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena . nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode.da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61.dif.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone .da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin . trzisne mete .nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.dif.

razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .prema kategoriji objekta .galerije.sopnzosrtvo(Sponsorship) .publicitet(Publicity) . spomenici industrijskog razvoja.Generalni ciljevi promocionog mix-a su . Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom. 65. mjuzeji .akvarijumi.) trziste .dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju .obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju .prihode koji se ostvaruju .prema znacaju pojedinih trzista 7. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca. spomenici starog veka.) proizvodi kao kriterijum .za domace i inostrano trziste ..relativno povecanje budzeta 20 .Mercejdajzing(Merchandising) . specificni trzni centri. Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo . zgrade istorijskog znacaja.diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64. parkovi i baste.propaganda(Advertising) .unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .odnosi sa javnoscu( Public Relations) .ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda.) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A . svet divljine-zoo vrtovi.zabavni parkovi-tematski parkovi.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.licna prodaja(Personal Selling) .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr..safari parkovi.6.direktni marketing(Direct Marketing) 66.

segmentima. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. standardizacija usluga 13. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9.. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. konkurentima 8. za racun odredjene grupacije hotela.67. turistickog podrucija) 7. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 . 4. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. predstavljanje u inostranstvu 3. zastitia potrosaca. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. konferencijama i sl. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. podrska novim proizvodima 12.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji.. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. publikovanje promocionog materijala. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68.. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva.) 3. naucnim skupovima. avioprevoznika. avio-kompalije.

tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja .. au inostranstvu se oznacava kao NTO. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. politicko.70.strategiju promocije. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. sociolosko. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu.69. fokusiranje na trendove u ekonomskom. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. tehnolosko. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina.njihova potrosnja. socioloskom. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. karakteristike okruzenja(demografko. 71. i drugi. sezonskoj koncentraciji.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. analiza promocionog miksa 5. duzini boravka. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. 22 .kao i da odigra kontrolnu funkciju. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina.. fokusirati odredjene segmente. ekonomsko. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2.) 4.

23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful