1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge.(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. zatim kulturnog.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca). Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. 8.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru. 3 . Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca.pa tako i turistickog.7. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema).

. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma.11. da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge. kulturnu. Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije . interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. Interaktivni Marketing. 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. promocija. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). Makromarketing.odrzavaju u sektoru usluga. psiholosku. 10. Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy). bihevijoristicku itd.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom. geografsku. envajormentoristicku. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation).neravnomerasn razvoj). kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. sociolosku. Mikromarketing.sa apekta cost/benefit analize 4 . upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA). komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja .nacionalnom i medjunarodnom nivou. cena.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz. nacionalnom i medjunarodnom nivou.problem drustvenih troskova u turizmu. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti.9. Relationship Marketing tj.regionalnom.destinacije.) U okviru ovoga javlja se tkz. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. regionalnom.kultura i filozofija. doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti.

14. 15. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. 13.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje. ustanovljavanje socijalnih. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju. zdravijeg. psiholoskih. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu. Drustvena prihvatljivost.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma. ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu . uvazavanje 16. 5 .to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. turizma sa buducnoscu.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma.pocinje da dominira.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma.misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg .

50. 17. komuniciranje. 3. Middle Manager. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. 2. kako.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca..) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. 19. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. misije.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor. ko to treba da uradi. 70. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. stimulisanje zaposlenih i kontrola. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu. 2. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje.1. donosenje odluka. objekti razmene i cena. godina tur. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. Senior Executive. 18. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. i 60. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. i 80.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . organizovanje. 4.

obrazovanjem. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. epidemije. 7 . devizni kurs. fond vremena za putovanje. zdravstvena kondicija. upoznavanjem drugacijih kultura i sl. drugi faktori. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju.mega dogadjaji). rekreacijom. troskovi zivota. fizicka udaljenost od destinacija.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). troskovi promocije. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. drugi faktori. barijere i smetnje. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). 2. troskovi transporta. drugi faktori. stavovi u vezi destinacije.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. specijalni faktori(olimpijske igre. pristupacnost. imidz. 22. ekonomski rast i stabilnost. 20. politicko i drustveno okruzenje. licna potrosnja. Turisticke potrebe su u danasnje vreme. restrikcije. razvoj infra i suprastukture. razvoj tehnologije. svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. kulturni afiniteti. slobodno vreme.0. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. 3. motivacija. ratovi terorizam. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. preferencije za putovanjima.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. drustvene i kulturne atraktivnosti. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. Traznja moze biti: 1. cene turistikih usluga. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori. recesija. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. zabavom... fond slobodnog vremena. placena putovanja.). dohodak poglavi stanovnika. prethodno iskustvo.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod.grupe dok se posle 90. 21.

gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. 27.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. 25. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. prilikom recesije i pada zaposlenosti. mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga.0.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima. 8 . ali u manjem procentu.23. 24. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza.. 26..). Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih).

kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika). Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima. Tako sada imamo npr.28. turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. 30. Jaca uloga tkz. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing. oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude.Francuska I sl. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju.V. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz.zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom.Japan. pogotovo u razvijenim zemljama(SAD. kao sistem stimulacije. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi. 9 .) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje.smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije.selfcatering. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma .kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga.).dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine . Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom.Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.fastfood).kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti. 29.Britanija.

) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu. komunikativnih i receptivnih faktora. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca .zdravstveni.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom. koji zele obrazovanje. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni.31. zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom.pa tako i turistickog. potvrdjivanje sopstvenog ega. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora.). turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. 32. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom. avanturu. razonoda i sl.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo).vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. 10 .) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. 4. da se oseti paznja drugih.. smestaja. tj.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane. tj.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija. oni koji su pasivni turisti. 3. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija. dozivi novo iskustvo. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva). Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih. 2. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1.. kako na mikro tako i na makro nivou. Pored pomenute heterogenosti. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija. zadovoljavanje hobija i sl. rekreaciju. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka. poseti rodbina i prijatelji. prevoza. 33.socioloski.

drustvenim. 34. ciljeva i smerninca 3. razonode.konkurencije.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5. ishrana.).) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije.resursa. regionalnom .internog okrizenja) 2. kadrovi. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj.trzista. kulturno-istorijskim. antropogenim. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi. komunikativnim i receptivnim faktorima tj. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj. 35.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni. rekreaciju (tj. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja. rekreacije. zabavu. svim onim prirodnim. prevoza.) Dizajniranje organizovanosti 11 . ishranu.Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom. marketing i sl.) Formulisanje misije. zabave i sl.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim.) Situaciona analiza(makro okruzenja.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1.

psiholoskim i drugim). A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom.6. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim. Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara.cena. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente .NTA-nacionalna turisticka administracija).) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. regionalnom. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. licnim.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. godine. Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. 37. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija. medjunarodnom). Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod. jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta.destinacije.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. 12 . 70. jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije.sociokulturnim. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. Strategija segmentacije turistickog trzista. organizatori putovanja i drugi). nacionalnom. 38. 36.

adresa. naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. godina je najznacajnija pojava www. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. jer su troskovi neupele propagande visoki. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama.) MARKETING I INTERNET.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. 39. on se pomera u proizvodnju. Elektronska posta je vec uvedena.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude.) 41.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. Internet se koristi ne 13 . Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima.U periodu 90. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. Sve je brze kolanje informacija. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. i samu ponudu medjusobno. Vreme posle 2000. servisne centre za potrosace. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. 2. help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. Travelocity. broj kreditne kartice i sl. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. Preview Travel).godina. 3. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. 5. 4.

sportske.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne. naucne.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju. o sportskim kapacitetima. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima. njenim brzinama i sl. nocnim klubovima.samo za turisticke informacije. skole ucenja u prirodi i slicno). vodenim tokovima. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude.geografskoj distanci tj. 42.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. duzini plovnih puteva.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje. nacionalnim parkovima. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. ekonomske distance tj. o bogatstvu narodnog folklora. 1. ostali sadrzaji).) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1.drustveno-ekonomske politicke. klimi. razonoda. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. ishrane. broju aerodroma. zabava. knjizevnosti i sl. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2.velicini teritorije. zatim o istoriji umetnosti slikarstva. rekreacije(kutura. 44. drustvene i izgradjene atraktivnosti. stopi inflacije. stopi zaposlenosti. jezerima. ostale ponude(broj pozorista. sportski kapaciteti. biblioteka. zatim informacije o politickom sistemu. kongresni centri.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. flori i fauni. elektifikaciji zeleznice. 14 . o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. 2.)) 43. zoo vrtovima. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. 1. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. bioskopa. gastronomije.) 3. recnim lukama. i opstih usluga iz domena zabave. melosa... vec i za prodaju i buking usluga. razonode. banjama.

struktura naselja. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. prevoza.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.zabavu. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. Oni koji zele rekreaciju.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. zabava. cena-Price. turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3.vegetacija.45.gostoljubivost. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. 46.mentalitet. partnerski odnosi-Partnership. sami turisti i lokalni rezidenti. folklor.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. organizacija prihvata. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. privreda. saobracajni polozaj i povezanost. 4. snabdevanje. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori. smestaja i okruženja. 49. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj.). pakovanje-Packaging. hotelijerska preduzeca. promocija-Promotion. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. 2.politika. informisanje. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. sportske aktivnosti).grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. komunikativnih i reciprivnih faktora. ljudi-People. kanali prodaje-Place.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. kultura. 15 . Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih.klima.jezik.

izgradnja posebne infrasturkture za turizam). Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. zabava. kultura. folklor. mentalitet. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51.U ove faktore spada: . gostoljubivost. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. Neki cak ni u dugackom roku(npr. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. i to pod snaznim uticajem motiva putovanja.) 50. snabdevanje.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama.klima). Dakle razlika u „montaži“ tj. Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. organizacija prihvata.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. U ove faktore se ubrajaju: . obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. prodavaca i proiyvodjaca. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. . pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 .) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. kontrola likvidnosti 6.ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. privreda.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. politika) . vegetacija i sl. informacije.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste. tj. minimiziranje rizika.) MARKETING CILJEVI 1.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj. komunalna opremljenost) 48. 47. sportske aktivnosti i sl. klima.turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. struktura naselja. niti je mesto montaze isto. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj.

zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. region. geografski. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. Specifični :Kao sto su npr. sagledavanje cena u ocima potrosaca.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5.4. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 . razvijenih navika za putovanjem. njihova percepcija o preduzecu. obezbedjivanje penetracije trzista 5. klimatski.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. cena konkurencije i troskova preduzeca. kao donje granice cena.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. 56. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu. 55. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. Metode za utvrdjivanje cena: . obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora.

varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude . popusti) .cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate . nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije. sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali. .troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti .) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj. kolicina kupovine.cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno . nacin placanja.) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz. sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije. 59.da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda .) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta. 58..trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57. difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena .stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija .da reflektuje ciljeve(rast profita) .penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci . da li kupci prihvataju tu cenu.diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme.kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija . pa tako i stratesko planiranje cena.promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 . psiholoski efekti ugledanja).Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu.

60.da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize .za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni . (znaci smestajne. kretanje troskova i inflacije.da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61. transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.dif.) uslovi placanja .prema vremenu polaska ili odlaska na put 2. Cena prema razlicitoj udaljenosti . Cena prema segmentima 3.) geografski fator . nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.dif. kretanje diskrecionog dohotka. Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode.i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova.da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin .diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca .nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.dif.da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju .) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga .dif.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone . 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj.da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena .) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1. trzisne mete . 63.popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .) TAKTICKA ULOGA CENA .) kolicina usluga . Cena kao rabat i kasa konto . Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.) vreme . Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi).

zabavni parkovi-tematski parkovi.galerije. svet divljine-zoo vrtovi.publicitet(Publicity) .6.) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A .relativno povecanje budzeta 20 .licna prodaja(Personal Selling) . parkovi i baste.propaganda(Advertising) .direktni marketing(Direct Marketing) 66.akvarijumi. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca. spomenici starog veka.prihode koji se ostvaruju .prema kategoriji objekta .) trziste ..Mercejdajzing(Merchandising) . zgrade istorijskog znacaja.broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju .za domace i inostrano trziste . specificni trzni centri.unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .) proizvodi kao kriterijum .prema znacaju pojedinih trzista 7.safari parkovi.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.odnosi sa javnoscu( Public Relations) .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda. Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom. spomenici industrijskog razvoja.dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju .. mjuzeji . Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo .sopnzosrtvo(Sponsorship) .diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64.razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .Generalni ciljevi promocionog mix-a su . 65.

kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. publikovanje promocionog materijala.. segmentima. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva..67. 4.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 . Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. konferencijama i sl. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9. podrska novim proizvodima 12. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. predstavljanje u inostranstvu 3. naucnim skupovima.. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. standardizacija usluga 13. za racun odredjene grupacije hotela.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. zastitia potrosaca. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. konkurentima 8. avio-kompalije.) 3. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. turistickog podrucija) 7. avioprevoznika. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja.

) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja . fokusiranje na trendove u ekonomskom. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. politicko. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2.70.kao i da odigra kontrolnu funkciju. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. karakteristike okruzenja(demografko. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje.69.) 4.strategiju promocije. sezonskoj koncentraciji. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. fokusirati odredjene segmente. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu.. duzini boravka. 71. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima. tehnolosko. i drugi.. au inostranstvu se oznacava kao NTO. 22 . definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6.njihova potrosnja. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. socioloskom. ekonomsko. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. analiza promocionog miksa 5.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. sociolosko. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici.

23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful