1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca). 3 .(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr. zatim kulturnog. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge.pa tako i turistickog.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. 8.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika. Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.7.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru. Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca.

promocija.9. sociolosku. Makromarketing. Interaktivni Marketing..kultura i filozofija.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA).neravnomerasn razvoj). 10. interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja .) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. regionalnom. geografsku.11. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur. nacionalnom i medjunarodnom nivou. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. kulturnu. Relationship Marketing tj. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma. kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation). 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. psiholosku. cena.odrzavaju u sektoru usluga.destinacije.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz.nacionalnom i medjunarodnom nivou.regionalnom. Mikromarketing. bihevijoristicku itd. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije .sa apekta cost/benefit analize 4 . Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy). da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit.) U okviru ovoga javlja se tkz. doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. envajormentoristicku.problem drustvenih troskova u turizmu.

) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije. Drustvena prihvatljivost. 5 . 13. ustanovljavanje socijalnih. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg . 14. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini.U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma. zdravijeg. psiholoskih. ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu .) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. uvazavanje 16. 15.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. turizma sa buducnoscu. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu.pocinje da dominira.

) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor.. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje. 2. i 80. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. misije. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci. 50. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. 2. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca. organizovanje.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa. 18. i 60. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. komuniciranje. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga. objekti razmene i cena. 17. ko to treba da uradi. 19. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. Senior Executive. 70. donosenje odluka.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. stimulisanje zaposlenih i kontrola. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. 4.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. 3. godina tur.1. kako.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. Middle Manager.

drugi faktori..) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. barijere i smetnje. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. 7 . Traznja moze biti: 1. fizicka udaljenost od destinacija. motivacija. 20. restrikcije. kulturni afiniteti. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. drugi faktori. upoznavanjem drugacijih kultura i sl. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori. fond slobodnog vremena. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. epidemije.. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. obrazovanjem. zdravstvena kondicija. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom. placena putovanja.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. zabavom. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. ekonomski rast i stabilnost.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). fond vremena za putovanje. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. pristupacnost. razvoj infra i suprastukture. drustvene i kulturne atraktivnosti.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. rekreacijom. preferencije za putovanjima. slobodno vreme. drugi faktori. dohodak poglavi stanovnika. 21.0.). svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. recesija.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. cene turistikih usluga. razvoj tehnologije.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). stavovi u vezi destinacije. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). licna potrosnja. troskovi zivota. prethodno iskustvo. specijalni faktori(olimpijske igre. 2. 3. troskovi promocije. imidz. ratovi terorizam.mega dogadjaji). troskovi transporta. Turisticke potrebe su u danasnje vreme.grupe dok se posle 90. devizni kurs. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. politicko i drustveno okruzenje. 22.

upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. 8 . Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba..) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih). Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena..0. 27. 24. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost. 26. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza. kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena. mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe.). jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa. ali u manjem procentu. 25. prilikom recesije i pada zaposlenosti. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima.23. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju.

Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom.kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana.28.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz. pogotovo u razvijenim zemljama(SAD. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing. Tako sada imamo npr. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista. Jaca uloga tkz. oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude.Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom. 30. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti. kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika). 9 .). 29. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma .) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje.Francuska I sl.V. kao sistem stimulacije.Britanija. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg.fastfood). turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije.kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga.selfcatering.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine .Japan.

Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. komunikativnih i receptivnih faktora. da se oseti paznja drugih. razonoda i sl. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju.zdravstveni. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti. tj.socioloski.) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. 32. potvrdjivanje sopstvenog ega. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude. tj.31. rekreaciju.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva). 2. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca . zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija. oni koji su pasivni turisti.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. smestaja. turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora. 4.. zadovoljavanje hobija i sl. poseti rodbina i prijatelji.pa tako i turistickog. koji zele obrazovanje.. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo). zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka. prevoza. dozivi novo iskustvo. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. Pored pomenute heterogenosti.). kako na mikro tako i na makro nivou.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu. avanturu. 33. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom. 3. 10 . ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje.

kulturno-istorijskim. drustvenim. ishranu. razonode.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4.resursa. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi. antropogenim. prevoza.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni. 34. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj. ishrana. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5.) Dizajniranje organizovanosti 11 . zabave i sl. zabavu. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). komunikativnim i receptivnim faktorima tj. regionalnom .konkurencije.) Situaciona analiza(makro okruzenja. marketing i sl.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim. kadrovi.Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom. ciljeva i smerninca 3.) Formulisanje misije. rekreaciju (tj. rekreacije. 35. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije.trzista.internog okrizenja) 2. svim onim prirodnim.).

) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom.sociokulturnim.NTA-nacionalna turisticka administracija).) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. regionalnom. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. godine. Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede.6.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara. 70. 36. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. 38. licnim. medjunarodnom). pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. nacionalnom. Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. Strategija segmentacije turistickog trzista. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod.cena.destinacije.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. 37. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. organizatori putovanja i drugi). instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente . jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . psiholoskim i drugim). jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80. 12 .

39.) MARKETING I INTERNET. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. 2. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. 4. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. godina je najznacajnija pojava www.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. Travelocity.godina. on se pomera u proizvodnju. Elektronska posta je vec uvedena.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. adresa. naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). i samu ponudu medjusobno. odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Preview Travel). 3. jer su troskovi neupele propagande visoki.U periodu 90. broj kreditne kartice i sl.) 41. Internet se koristi ne 13 . Sve je brze kolanje informacija. 5. Vreme posle 2000. servisne centre za potrosace. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju.

o sportskim kapacitetima. sportske. broju aerodroma.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. nacionalnim parkovima. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. razonode. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. njenim brzinama i sl. naucne. 2.) 3. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude.velicini teritorije.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje. knjizevnosti i sl. drustvene i izgradjene atraktivnosti.. 1. zoo vrtovima. bioskopa. rekreacije(kutura. vodenim tokovima. ekonomske distance tj. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. recnim lukama.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz. biblioteka. melosa. stopi inflacije. ostali sadrzaji). o bogatstvu narodnog folklora. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. ishrane. banjama. sportski kapaciteti.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne. kongresni centri. jezerima. elektifikaciji zeleznice. ostale ponude(broj pozorista. 42. nocnim klubovima. zabava. skole ucenja u prirodi i slicno). klimi. 1. gastronomije.)) 43. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. razonoda. vec i za prodaju i buking usluga.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. 14 . zatim o istoriji umetnosti slikarstva.drustveno-ekonomske politicke.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. duzini plovnih puteva. stopi zaposlenosti. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. i opstih usluga iz domena zabave. 44.geografskoj distanci tj. flori i fauni.. zatim informacije o politickom sistemu.samo za turisticke informacije.

komunikativnih i reciprivnih faktora. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori. 46. prevoza. smestaja i okruženja. pakovanje-Packaging. 4. 49. informisanje. saobracajni polozaj i povezanost.politika. folklor. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda.klima. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. cena-Price. turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3.gostoljubivost.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. privreda. struktura naselja. snabdevanje.mentalitet.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude. kultura. promocija-Promotion.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. 2. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. partnerski odnosi-Partnership. kanali prodaje-Place. sami turisti i lokalni rezidenti. hotelijerska preduzeca. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. Oni koji zele rekreaciju. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. zabava. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. sportske aktivnosti).) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. organizacija prihvata. ljudi-People.).45. Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih.jezik. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj.zabavu.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista.vegetacija. 15 .koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.

klima). struktura naselja. Neki cak ni u dugackom roku(npr. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. niti je mesto montaze isto.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste.) 50. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. gostoljubivost. politika) . folklor. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj. 47.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. klima.ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. snabdevanje. izgradnja posebne infrasturkture za turizam). Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj.U ove faktore spada: .) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. organizacija prihvata. . kultura.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj. i to pod snaznim uticajem motiva putovanja. vegetacija i sl. sportske aktivnosti i sl. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom. prodavaca i proiyvodjaca. informacije. komunalna opremljenost) 48. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. Dakle razlika u „montaži“ tj. privreda. mentalitet. pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 .turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. U ove faktore se ubrajaju: . izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3. zabava. tj. minimiziranje rizika. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste.) MARKETING CILJEVI 1. kontrola likvidnosti 6.

Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. 55. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. klimatski.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. Specifični :Kao sto su npr. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. razvijenih navika za putovanjem. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata.4. njihova percepcija o preduzecu. 56. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. sagledavanje cena u ocima potrosaca. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu. kao donje granice cena. geografski. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. cena konkurencije i troskova preduzeca. region.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 . troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. Metode za utvrdjivanje cena: . obezbedjivanje penetracije trzista 5.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54.

psiholoski efekti ugledanja). 59. nacin placanja.promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise . kolicina kupovine.) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj.stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija .varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude . da li kupci prihvataju tu cenu.kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 . sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu.jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena . .diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme.) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz.trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57. difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate .. pa tako i stratesko planiranje cena.) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta. nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.da reflektuje ciljeve(rast profita) .troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno .da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci . sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije.da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda . 58.skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti . popusti) .

) TAKTICKA ULOGA CENA .da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju .popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .) geografski fator .da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61.) vreme .) uslovi placanja .60. Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi).dif. kretanje troskova i inflacije. Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr. Cena prema razlicitoj udaljenosti .da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize . 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj. trzisne mete .dif.dif. Cena kao rabat i kasa konto .) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode. nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.) kolicina usluga . Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5. transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. 63.prema vremenu polaska ili odlaska na put 2. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone .da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin .i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.dif.) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga . Cena prema segmentima 3. (znaci smestajne.da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena .nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4. kretanje diskrecionog dohotka.za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni .diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca .

obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda ..za domace i inostrano trziste . spomenici starog veka.licna prodaja(Personal Selling) ..) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.direktni marketing(Direct Marketing) 66.propaganda(Advertising) . mjuzeji .6.broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju . zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca.prema kategoriji objekta .publicitet(Publicity) .) proizvodi kao kriterijum .razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .prema znacaju pojedinih trzista 7. specificni trzni centri.akvarijumi. zgrade istorijskog znacaja.zabavni parkovi-tematski parkovi.Generalni ciljevi promocionog mix-a su .safari parkovi.sopnzosrtvo(Sponsorship) .Mercejdajzing(Merchandising) .) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A . Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom.galerije.relativno povecanje budzeta 20 .prihode koji se ostvaruju .unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .) trziste .ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda. svet divljine-zoo vrtovi. spomenici industrijskog razvoja.diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64. 65.odnosi sa javnoscu( Public Relations) . Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr. parkovi i baste.dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju .

predstavljanje u inostranstvu 3. turistickog podrucija) 7. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 .) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10.) 3. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. konkurentima 8..poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri.. publikovanje promocionog materijala. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. naucnim skupovima.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. standardizacija usluga 13. za racun odredjene grupacije hotela. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9.. konferencijama i sl. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2. avio-kompalije. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. segmentima. avioprevoznika. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva.67. kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. podrska novim proizvodima 12. 4. zastitia potrosaca.

. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. 22 .strategiju promocije. politicko. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6.70. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje. duzini boravka. sezonskoj koncentraciji. tehnolosko.) 4. i drugi. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. fokusiranje na trendove u ekonomskom. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. ekonomsko. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja . analiza promocionog miksa 5. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. fokusirati odredjene segmente. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. au inostranstvu se oznacava kao NTO..) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. 71. sociolosko. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani.69.kao i da odigra kontrolnu funkciju.njihova potrosnja. karakteristike okruzenja(demografko.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. socioloskom.

23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful