1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

pa tako i turistickog.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. zatim kulturnog.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca).(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika. 3 . Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge. 8. Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.7. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge.

Mikromarketing.sa apekta cost/benefit analize 4 . geografsku. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur.problem drustvenih troskova u turizmu. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation).kultura i filozofija. interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). kulturnu. 10. Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije .9. bihevijoristicku itd. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma. da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit. Relationship Marketing tj. psiholosku. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA).odrzavaju u sektoru usluga. Interaktivni Marketing.) U okviru ovoga javlja se tkz. regionalnom.. envajormentoristicku.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge.neravnomerasn razvoj). kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. sociolosku. Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy).sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz. komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja . promocija. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. cena. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. nacionalnom i medjunarodnom nivou.destinacije. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation).) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom.11.nacionalnom i medjunarodnom nivou.regionalnom. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. Makromarketing. 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom.

ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu . 13.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. ustanovljavanje socijalnih. turizma sa buducnoscu.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje.misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju. 5 .pocinje da dominira.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg .U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. uvazavanje 16. Drustvena prihvatljivost. 15. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma. psiholoskih. 14. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. zdravijeg.

18.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. objekti razmene i cena. donosenje odluka.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. 2. stimulisanje zaposlenih i kontrola. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. misije.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. i 60. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. 2. komuniciranje. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. Middle Manager. kako.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. 3.. 4. Senior Executive. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci. 17. godina tur. i 80. 50.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. 19. organizovanje. 70. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije.1. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga. ko to treba da uradi. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac.

troskovi zivota.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). 3. 7 . ratovi terorizam.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac).grupe dok se posle 90. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. razvoj tehnologije. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. epidemije. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. preferencije za putovanjima. svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. 21. placena putovanja.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. devizni kurs. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe.. troskovi transporta. dohodak poglavi stanovnika. barijere i smetnje. drugi faktori. 20. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. 22. imidz. stavovi u vezi destinacije. motivacija. recesija. specijalni faktori(olimpijske igre. troskovi promocije. prethodno iskustvo.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. politicko i drustveno okruzenje. restrikcije. slobodno vreme. licna potrosnja. cene turistikih usluga. obrazovanjem. fizicka udaljenost od destinacija. rekreacijom.). zdravstvena kondicija. zabavom.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. upoznavanjem drugacijih kultura i sl. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori. fond vremena za putovanje.. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom. ekonomski rast i stabilnost. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. drustvene i kulturne atraktivnosti. Traznja moze biti: 1. fond slobodnog vremena. Turisticke potrebe su u danasnje vreme. razvoj infra i suprastukture.0. kulturni afiniteti.mega dogadjaji). drugi faktori.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. pristupacnost. 2. drugi faktori.

mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati.23. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti. 26. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. 8 .. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija. kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost. 24. 27. ali u manjem procentu. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih). Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena.. prilikom recesije i pada zaposlenosti.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu.).0. 25. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa.

Britanija. turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. 9 .Japan. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom. kao sistem stimulacije.).gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma .Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz. Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima.kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana. kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika). Tako sada imamo npr. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista.V.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine .smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti.Francuska I sl. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing.fastfood). pogotovo u razvijenim zemljama(SAD. Jaca uloga tkz.28.selfcatering. 29.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje. oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju. 30.zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .

psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva).socioloski.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. smestaja. zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom. rekreaciju. razonoda i sl. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih.. turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. kako na mikro tako i na makro nivou. dozivi novo iskustvo. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju. oni koji su pasivni turisti. 4. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa.. tj. 10 . poseti rodbina i prijatelji. 33. potvrdjivanje sopstvenog ega.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje. 2.31. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca .) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja.zdravstveni. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni. 32. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija. da se oseti paznja drugih. prevoza. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija.pa tako i turistickog. komunikativnih i receptivnih faktora. Pored pomenute heterogenosti.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane. avanturu. 3. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo). tj. zadovoljavanje hobija i sl. koji zele obrazovanje.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude.). Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti.

svim onim prirodnim.) Formulisanje misije.Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom.resursa. rekreacije. zabavu.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5. kadrovi.) Dizajniranje organizovanosti 11 . saobracajnim i pretpostavkama za smestaj. 34. ishranu.). razonode. regionalnom . rekreaciju (tj. komunikativnim i receptivnim faktorima tj.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni.) Situaciona analiza(makro okruzenja.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1. drustvenim. ciljeva i smerninca 3. marketing i sl. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda).konkurencije. prevoza.trzista. 35. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja. zabave i sl. antropogenim. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim.internog okrizenja) 2. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4. ishrana. kulturno-istorijskim.

12 . licnim. pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. regionalnom.6. jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964.destinacije.cena. medjunarodnom). Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod. a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. Strategija segmentacije turistickog trzista.sociokulturnim. organizatori putovanja i drugi). godine.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara. 38. 36.) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . psiholoskim i drugim). Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente . godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. 70. 37. Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca. nacionalnom. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije.NTA-nacionalna turisticka administracija).

(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom.godina. Sve je brze kolanje informacija. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. godina je najznacajnija pojava www. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. Travelocity. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. Elektronska posta je vec uvedena. 2. odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. Preview Travel). Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju. jer su troskovi neupele propagande visoki. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske. i samu ponudu medjusobno. 3.) 41. formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. 4. 5. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. on se pomera u proizvodnju. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. adresa. 39.) MARKETING I INTERNET. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. servisne centre za potrosace. Internet se koristi ne 13 . broj kreditne kartice i sl.U periodu 90. Vreme posle 2000. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu.

zabava. drustvene i izgradjene atraktivnosti. 42.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. 44. jezerima. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. 14 .) 3.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. zatim o istoriji umetnosti slikarstva. stopi zaposlenosti. nocnim klubovima. knjizevnosti i sl. bioskopa. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. o sportskim kapacitetima.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju.samo za turisticke informacije. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. rekreacije(kutura.drustveno-ekonomske politicke. ishrane. vec i za prodaju i buking usluga. njenim brzinama i sl. nacionalnim parkovima. 1.. zatim informacije o politickom sistemu. o bogatstvu narodnog folklora. stopi inflacije. ostali sadrzaji). razonode.geografskoj distanci tj. melosa. klimi. ekonomske distance tj. elektifikaciji zeleznice. naucne. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje.. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. 1. duzini plovnih puteva. zoo vrtovima. skole ucenja u prirodi i slicno). ostale ponude(broj pozorista. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. banjama. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. recnim lukama. kongresni centri. 2. flori i fauni. razonoda. biblioteka. vodenim tokovima. i opstih usluga iz domena zabave. sportski kapaciteti. broju aerodroma. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. sportske.velicini teritorije.)) 43. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. gastronomije.

folklor. informisanje.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. sami turisti i lokalni rezidenti.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. snabdevanje. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. kultura. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. promocija-Promotion.vegetacija. saobracajni polozaj i povezanost. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj. zabava.). 49. struktura naselja.mentalitet.klima. ljudi-People. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. 46.gostoljubivost. hotelijerska preduzeca. pakovanje-Packaging. privreda.zabavu. 15 . Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. cena-Price. smestaja i okruženja. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja.45. partnerski odnosi-Partnership.politika. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori. prevoza.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. Oni koji zele rekreaciju. sportske aktivnosti). Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.jezik. komunikativnih i reciprivnih faktora.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti. kanali prodaje-Place. turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3. 4. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. 2. organizacija prihvata. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product.

organizacija prihvata. sportske aktivnosti i sl.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. zabava. folklor.klima). pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 . Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. . komunalna opremljenost) 48.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj.U ove faktore spada: . mentalitet. U ove faktore se ubrajaju: . politika) . kultura.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. vegetacija i sl. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. niti je mesto montaze isto. Neki cak ni u dugackom roku(npr. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. i to pod snaznim uticajem motiva putovanja. klima. tj. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. privreda. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. snabdevanje. Dakle razlika u „montaži“ tj.turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. 47.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. minimiziranje rizika. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. izgradnja posebne infrasturkture za turizam).) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom.ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. informacije. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. gostoljubivost. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj. kontrola likvidnosti 6.) MARKETING CILJEVI 1. prodavaca i proiyvodjaca.) 50. struktura naselja.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51.

da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. sagledavanje cena u ocima potrosaca. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. razvijenih navika za putovanjem. kao donje granice cena. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena. 55. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. klimatski. cena konkurencije i troskova preduzeca. geografski.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. obezbedjivanje penetracije trzista 5.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 . posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. Specifični :Kao sto su npr. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr. 56. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. njihova percepcija o preduzecu. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu. region. Metode za utvrdjivanje cena: .) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema.4.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2.

da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda .cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate .promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise .kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija . . 58. psiholoski efekti ugledanja).penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci .) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu. da li kupci prihvataju tu cenu. 59.skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti . sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali. sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije. popusti) .) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz.da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 .) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj.troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno . pa tako i stratesko planiranje cena..stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija . nacin placanja.jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena .trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57.varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude .da reflektuje ciljeve(rast profita) . nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme. kolicina kupovine. difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.

60.da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61.) kolicina usluga .da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju .popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca .da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize .da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin .prema vremenu polaska ili odlaska na put 2.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone . kretanje troskova i inflacije. 63. Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi). transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. (znaci smestajne. kretanje diskrecionog dohotka.dif.i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.dif.nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni .) uslovi placanja .) vreme . Cena prema segmentima 3.) geografski fator .da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena . Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr.) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga .) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode. nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena. trzisne mete . Cena kao rabat i kasa konto . Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.) TAKTICKA ULOGA CENA . 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj.dif. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.dif. Cena prema razlicitoj udaljenosti .

za domace i inostrano trziste .Generalni ciljevi promocionog mix-a su .dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju .sopnzosrtvo(Sponsorship) .propaganda(Advertising) . parkovi i baste.safari parkovi.6.prihode koji se ostvaruju .unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .Mercejdajzing(Merchandising) .zabavni parkovi-tematski parkovi.. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca. 65.relativno povecanje budzeta 20 .) trziste . spomenici starog veka.razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .galerije.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana. svet divljine-zoo vrtovi. Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom.prema kategoriji objekta . spomenici industrijskog razvoja.diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64.ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda. Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo . mjuzeji .obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .publicitet(Publicity) ..prema znacaju pojedinih trzista 7.) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A . zgrade istorijskog znacaja.) proizvodi kao kriterijum .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.akvarijumi.licna prodaja(Personal Selling) .odnosi sa javnoscu( Public Relations) .broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju .direktni marketing(Direct Marketing) 66. specificni trzni centri.

4. naucnim skupovima. konferencijama i sl. predstavljanje u inostranstvu 3. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. konkurentima 8. kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. podrska novim proizvodima 12. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2.. avioprevoznika.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. turistickog podrucija) 7. publikovanje promocionog materijala. zastitia potrosaca. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 . prikupljenih na bazi istrazivanja 2. segmentima. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9.. za racun odredjene grupacije hotela. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri.67. standardizacija usluga 13. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. avio-kompalije.) 3.. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1.

strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja . ekonomsko. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu.kao i da odigra kontrolnu funkciju. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. sezonskoj koncentraciji. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. duzini boravka. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3.. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. socioloskom. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. tehnolosko.70. fokusirati odredjene segmente. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta.strategiju promocije. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. analiza promocionog miksa 5. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje..69. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. 71. i drugi. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. karakteristike okruzenja(demografko. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. fokusiranje na trendove u ekonomskom. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje. politicko.njihova potrosnja. sociolosko.) 4. au inostranstvu se oznacava kao NTO. 22 .

23 .