P. 1
Marketing u Turizmu SKRIPTE

Marketing u Turizmu SKRIPTE

|Views: 3,268|Likes:
Published by Boban Nojkic

More info:

Published by: Boban Nojkic on Sep 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2013

pdf

text

original

1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. 8. Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca).pa tako i turistickog. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza.7.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije).(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). 3 . zatim kulturnog. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika. Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca. Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.

Makromarketing.. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur. kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom. 10. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA).11. bihevijoristicku itd. Relationship Marketing tj. envajormentoristicku.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge.kultura i filozofija. Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy). interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). promocija. Mikromarketing. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma.regionalnom. da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit. Interaktivni Marketing. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation).nacionalnom i medjunarodnom nivou. interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. nacionalnom i medjunarodnom nivou. cena.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz.problem drustvenih troskova u turizmu.odrzavaju u sektoru usluga.) U okviru ovoga javlja se tkz. 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja . sociolosku. Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije .neravnomerasn razvoj).sa apekta cost/benefit analize 4 . psiholosku. geografsku.9. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. regionalnom. kulturnu.destinacije.

Drustvena prihvatljivost.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. turizma sa buducnoscu.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. uvazavanje 16. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg .misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju.pocinje da dominira. ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu .U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. ustanovljavanje socijalnih.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu. zdravijeg. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma. psiholoskih. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu. 5 . 15. 13. 14.

komuniciranje. godina tur. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu. organizovanje. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. Middle Manager. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije. misije.1. 2.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. 3.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca. 18.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. 50. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. kako. 17. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu. objekti razmene i cena.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . donosenje odluka. 70. 2. ko to treba da uradi. stimulisanje zaposlenih i kontrola..)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc. Senior Executive. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca. 19. i 60. 4. i 80. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke.

) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. troskovi zivota. devizni kurs. fizicka udaljenost od destinacija. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori.. Turisticke potrebe su u danasnje vreme. cene turistikih usluga.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. 2. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. licna potrosnja. troskovi transporta.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). dohodak poglavi stanovnika. pristupacnost.0. rekreacijom. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. barijere i smetnje. drugi faktori. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. drugi faktori. 7 . 20. imidz. razvoj infra i suprastukture.mega dogadjaji). slobodno vreme. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. fond vremena za putovanje. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. drugi faktori. recesija. drustvene i kulturne atraktivnosti. razvoj tehnologije. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. epidemije. kulturni afiniteti.grupe dok se posle 90. fond slobodnog vremena. stavovi u vezi destinacije. placena putovanja. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. zdravstvena kondicija. 3. Traznja moze biti: 1. preferencije za putovanjima. upoznavanjem drugacijih kultura i sl..). politicko i drustveno okruzenje. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom. 21. troskovi promocije. specijalni faktori(olimpijske igre. obrazovanjem. prethodno iskustvo. 22. motivacija. ekonomski rast i stabilnost. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). zabavom. ratovi terorizam.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. restrikcije.

27.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima. 8 . kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija..23.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti. 24. 26. kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost.0.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. ali u manjem procentu. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. prilikom recesije i pada zaposlenosti. 25. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena.). mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta.. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih).

tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista.Francuska I sl.kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga.smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom.Britanija. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju. 9 . kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika). turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. Jaca uloga tkz.Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz. pogotovo u razvijenim zemljama(SAD.kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi.V. Tako sada imamo npr.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti.zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja. 30.28. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .fastfood). Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine . Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima. kao sistem stimulacije.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg.). Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma . oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude.selfcatering.Japan. 29.

zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom.socioloski.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni. Pored pomenute heterogenosti. prevoza. turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora. tj. poseti rodbina i prijatelji. tj. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca . rekreaciju.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo). kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje.pa tako i turistickog. zadovoljavanje hobija i sl.. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa. da se oseti paznja drugih. avanturu.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane. kako na mikro tako i na makro nivou. smestaja. koji zele obrazovanje. dozivi novo iskustvo. oni koji su pasivni turisti. 10 .) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. razonoda i sl.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu.31. potvrdjivanje sopstvenog ega. 4. 33. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva).) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1. 3. 2. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju. komunikativnih i receptivnih faktora.) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude. 32.zdravstveni.. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija.).

Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5. razonode. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). 35. zabave i sl. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. antropogenim. rekreaciju (tj. ishrana.resursa. marketing i sl. drustvenim. kulturno-istorijskim. zabavu. regionalnom .) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4.trzista. komunikativnim i receptivnim faktorima tj.) Situaciona analiza(makro okruzenja. ishranu.konkurencije. 34.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1. svim onim prirodnim.).) Dizajniranje organizovanosti 11 .) Formulisanje misije.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije. rekreacije. kadrovi. prevoza. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj.internog okrizenja) 2. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi. ciljeva i smerninca 3.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja.

12 . jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama.) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. regionalnom. nacionalnom. a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE.NTA-nacionalna turisticka administracija). Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede. 70. organizatori putovanja i drugi). psiholoskim i drugim). Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim.sociokulturnim. godine. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80. jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta.6.destinacije.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca .) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji. 36. Strategija segmentacije turistickog trzista. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964.cena. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom. pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. medjunarodnom). jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente . 38. 37. licnim. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije.

Sve je brze kolanje informacija. Preview Travel). odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. godina je najznacajnija pojava www. naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. 4. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. Vreme posle 2000. formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno.) MARKETING I INTERNET. Travelocity. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. 39.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. Elektronska posta je vec uvedena. servisne centre za potrosace.) 41. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. 2.godina. broj kreditne kartice i sl. i samu ponudu medjusobno. on se pomera u proizvodnju. 5. 3. jer su troskovi neupele propagande visoki. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). Internet se koristi ne 13 . Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju. adresa.U periodu 90. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu.

zatim o istoriji umetnosti slikarstva. razonoda. biblioteka.. 42.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. banjama. gastronomije. o sportskim kapacitetima. zabava. 1. ostale ponude(broj pozorista. sportski kapaciteti. nocnim klubovima. jezerima. njenim brzinama i sl. 14 . o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. skole ucenja u prirodi i slicno).prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje.samo za turisticke informacije. o bogatstvu narodnog folklora. ishrane. recnim lukama. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima. vec i za prodaju i buking usluga. ekonomske distance tj. ostali sadrzaji). Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz. melosa. vodenim tokovima. flori i fauni.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja.drustveno-ekonomske politicke. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude. 1. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. razonode. stopi inflacije. klimi.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. 2. kongresni centri. nacionalnim parkovima. drustvene i izgradjene atraktivnosti. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. broju aerodroma. zoo vrtovima. naucne. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. duzini plovnih puteva.) 3. sportske.geografskoj distanci tj.. bioskopa.velicini teritorije. knjizevnosti i sl.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima. i opstih usluga iz domena zabave. stopi zaposlenosti. rekreacije(kutura. elektifikaciji zeleznice. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. 44. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. zatim informacije o politickom sistemu.)) 43.

Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih.politika. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. pakovanje-Packaging.zabavu. kultura.).grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. saobracajni polozaj i povezanost. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. zabava.gostoljubivost. smestaja i okruženja. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. Oni koji zele rekreaciju. hotelijerska preduzeca. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude. kanali prodaje-Place. sportske aktivnosti). komunikativnih i reciprivnih faktora.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. partnerski odnosi-Partnership. sami turisti i lokalni rezidenti. 46. 49. promocija-Promotion.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti. snabdevanje. prevoza. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude. informisanje.jezik. cena-Price. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda.mentalitet.klima.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. privreda. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. organizacija prihvata. struktura naselja.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. ljudi-People. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. 4.45. folklor.vegetacija. 15 . turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product. 2.

U ove faktore se ubrajaju: . pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 . 47. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. privreda. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste. kultura. informacije.U ove faktore spada: . tj. folklor. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. zabava. komunalna opremljenost) 48. gostoljubivost.klima). izgradnja posebne infrasturkture za turizam). i to pod snaznim uticajem motiva putovanja.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. prodavaca i proiyvodjaca. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. Neki cak ni u dugackom roku(npr. mentalitet.) 50.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj. sportske aktivnosti i sl. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr. minimiziranje rizika. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj.turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. Dakle razlika u „montaži“ tj.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. politika) . snabdevanje.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. vegetacija i sl.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. .ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom.) MARKETING CILJEVI 1. organizacija prihvata. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. kontrola likvidnosti 6. struktura naselja. klima. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. niti je mesto montaze isto.

razvijenih navika za putovanjem. obezbedjivanje penetracije trzista 5.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. njihova percepcija o preduzecu. 56. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. kao donje granice cena. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. geografski. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. region. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. Specifični :Kao sto su npr. cena konkurencije i troskova preduzeca.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. 55. Metode za utvrdjivanje cena: . Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 . klimatski.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1.4. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu. sagledavanje cena u ocima potrosaca. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima.

difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme. popusti) .promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 .stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija . .da reflektuje ciljeve(rast profita) . nacin placanja.da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda . pa tako i stratesko planiranje cena. sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali.kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija . kolicina kupovine.skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti .) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz. 59.varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude .Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu.da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj. nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta.troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci .. da li kupci prihvataju tu cenu.trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57.cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate .jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena .cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno . sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije. psiholoski efekti ugledanja). 58.

kretanje troskova i inflacije. (znaci smestajne. Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr.) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.dif.da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize .da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61. transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu.) uslovi placanja .) geografski fator .da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena .da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju .) kolicina usluga .) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode.) TAKTICKA ULOGA CENA . 63.dif.60.) vreme .) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga . Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi).i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova.popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni . Cena kao rabat i kasa konto .dif.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone .prema vremenu polaska ili odlaska na put 2. trzisne mete . kretanje diskrecionog dohotka. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca. Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5. Cena prema razlicitoj udaljenosti . Cena prema segmentima 3.da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin . nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca . 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj.dif. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.

relativno povecanje budzeta 20 .sopnzosrtvo(Sponsorship) .) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A .galerije.) trziste .direktni marketing(Direct Marketing) 66.prema kategoriji objekta . svet divljine-zoo vrtovi. Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom. parkovi i baste. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca.prihode koji se ostvaruju .licna prodaja(Personal Selling) . mjuzeji . 65..unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .zabavni parkovi-tematski parkovi. spomenici starog veka.safari parkovi.6.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.odnosi sa javnoscu( Public Relations) .broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju . specificni trzni centri. spomenici industrijskog razvoja.ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda.akvarijumi.prema znacaju pojedinih trzista 7.Generalni ciljevi promocionog mix-a su .obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64.propaganda(Advertising) ..publicitet(Publicity) .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.za domace i inostrano trziste .Mercejdajzing(Merchandising) . zgrade istorijskog znacaja.dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju . Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo .) proizvodi kao kriterijum .

da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. avio-kompalije. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu.. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2. 4.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 . podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. standardizacija usluga 13. kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. konferencijama i sl. turistickog podrucija) 7..67. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. podrska novim proizvodima 12..) 3. za racun odredjene grupacije hotela. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. segmentima. naucnim skupovima. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9. zastitia potrosaca. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. konkurentima 8.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. predstavljanje u inostranstvu 3. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. avioprevoznika. publikovanje promocionog materijala.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri.

TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. tehnolosko. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. i drugi. fokusiranje na trendove u ekonomskom.strategiju promocije.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. fokusirati odredjene segmente.69. analiza promocionog miksa 5. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. karakteristike okruzenja(demografko. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja . Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. ekonomsko. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. politicko. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje. duzini boravka. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. 22 . strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. 71. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije.) 4. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1.kao i da odigra kontrolnu funkciju. sociolosko. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. au inostranstvu se oznacava kao NTO.70. socioloskom. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje.njihova potrosnja.. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6. sezonskoj koncentraciji..

23 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->