1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

7.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru. Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt

Kultura i filozofij a

Sistem Distribucij e usluga

imidz

Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca,pa tako i turistickog. Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji, pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). 8.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza, zatim kulturnog, psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika.(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr.manuali u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca).

9.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge,kultura i filozofija,sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz. Relationship Marketing tj. Interaktivni Marketing. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju,odrzavaju u sektoru usluga. Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy); interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation); strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation); interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). 10.;11.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i medjunarodnom nivou, da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom,regionalnom,nacionalnom i medjunarodnom nivou, zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. Mikromarketing, upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod, cena, promocija, kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. Makromarketing, upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA). 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku, geografsku, kulturnu, sociolosku, psiholosku, envajormentoristicku, bihevijoristicku itd.) U okviru ovoga javlja se tkz.problem drustvenih troskova u turizmu. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma, doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti,neravnomerasn razvoj), unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur.destinacije, komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja . Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije ,sa apekta cost/benefit analize

to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. 13.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg , zdravijeg, turizma sa buducnoscu, turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju.U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. 14.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu, tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. Drustvena prihvatljivost,misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. 15.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije, ustanovljavanje socijalnih, psiholoskih, kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma.

uvazavanje

16.) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje, ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu ,pocinje da dominira. 5

1.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga, radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca, omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. 2.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. 17.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor, Middle Manager, Senior Executive, Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje, organizovanje, donosenje odluka, komuniciranje, stimulisanje zaposlenih i kontrola. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi, ko to treba da uradi, kako, ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije, misije, ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. 18.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti, objekti razmene i cena. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci, u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu, stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste; 2.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci; 3.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc; 4.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu, objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu.. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. 19.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. 50. i 60. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa, pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. 70. i 80. godina tur.trziste se segmentisalo u manje homogene

grupe dok se posle 90. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. 20.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. 21.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. Traznja moze biti: 1.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju; 2.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac); 3.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe, platezna sposobnost i spremnost da se kupuje, slobodno vreme... U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. Turisticke potrebe su u danasnje vreme, mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom, rekreacijom, zabavom, obrazovanjem, upoznavanjem drugacijih kultura i sl.), mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1,0. 22.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod, dohodak poglavi stanovnika, licna potrosnja, troskovi zivota, troskovi transporta, cene turistikih usluga, devizni kurs, troskovi promocije, fizicka udaljenost od destinacija, drugi faktori. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori, motivacija, preferencije za putovanjima, imidz, svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem, stavovi u vezi destinacije, fond slobodnog vremena, fond vremena za putovanje, placena putovanja, prethodno iskustvo, zdravstvena kondicija, kulturni afiniteti, drugi faktori. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude, ekonomski rast i stabilnost, politicko i drustveno okruzenje, recesija, razvoj tehnologije, pristupacnost, razvoj infra i suprastukture, epidemije, ratovi terorizam, drustvene i kulturne atraktivnosti, specijalni faktori(olimpijske igre,mega dogadjaji), barijere i smetnje, restrikcije, drugi faktori. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene), i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi).

23.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka... Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1,0. 24.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. 25.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. prilikom recesije i pada zaposlenosti, mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih). 26.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija,one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima, ali u manjem procentu, kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost, kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta, kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl.), gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza, jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa, upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba. 27.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena.

28.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine , na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije. 29.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg, kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vrnog opterecenja tranje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika), sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja ,smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. 30.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje, oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. Tako sada imamo npr. turizam over sixty ili drugacije nazvan snow white years turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena, tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma ,kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom,zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom. Na talasu zelene paradigme koja oznacava tranziciju, posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja, sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing,selfcatering,fastfood). Jaca uloga tkz. Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima, kao sistem stimulacije, pogotovo u razvijenim zemljama(SAD,Japan,V.Britanija,Francuska I sl.).Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja,gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti,kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana.

31.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni,socioloski,zdravstveni,psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva), ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo); zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija; 2.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje; 3.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi, poseti rodbina i prijatelji, dozivi novo iskustvo, putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka; 4.) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja, da se oseti paznja drugih, potvrdjivanje sopstvenog ega, zadovoljavanje hobija i sl.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu, oni koji su pasivni turisti, koji zele obrazovanje, avanturu, rekreaciju...). 32.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane, smestaja, prevoza, razonoda i sl.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom, koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih, komunikativnih i receptivnih faktora. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija, tj. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija, tj.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. Pored pomenute heterogenosti, turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora, kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude, i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom, sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa, kako na mikro tako i na makro nivou. 33.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca ,pa tako i turistickog, zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju.

10

Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom, regionalnom , na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. mora raspolagati setom informacija : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije, kadrovi, marketing i sl.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni, antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva

Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja, ishrana, prevoza, razonode, rekreacije, zabave i sl.). Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi. 34.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim, komunikativnim i receptivnim faktorima tj. svim onim prirodnim, drustvenim, antropogenim, kulturno-istorijskim, saobracajnim i pretpostavkama za smestaj, ishranu, zabavu, rekreaciju (tj. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). 35.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1.) Situaciona analiza(makro okruzenja,trzista,konkurencije,resursa,internog okrizenja) 2.) Formulisanje misije, ciljeva i smerninca 3.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4.) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5.) Dizajniranje organizovanosti

11

6.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji. 36.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur.destinacije. Strategija segmentacije turistickog trzista, strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno, diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim,sociokulturnim, licnim, psiholoskim i drugim); jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe ; jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente ; jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta. Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca, pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. 37.) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod,cena,promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca , turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom, regionalnom, nacionalnom, medjunarodnom), instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija,NTA-nacionalna turisticka administracija). 38.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. godine, a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE, i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. 70. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri, organizatori putovanja i drugi). Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara, sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama.

12

U periodu 90. godina je najznacajnija pojava www.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija; Travelocity; Preview Travel). Vreme posle 2000. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske, komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom, i samu ponudu medjusobno. 39.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80.godina. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). Sve je brze kolanje informacija, jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). Izvrni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. Elektronska posta je vec uvedena, formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje, postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte, adresa, broj kreditne kartice i sl.) 41.) MARKETING I INTERNET; NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu, odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom, jer su troskovi neupele propagande visoki. 2. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada,gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. 3. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju, naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. 4. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima, on se pomera u proizvodnju, servisne centre za potrosace, help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. 5. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji, to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. Internet se koristi ne

13

samo za turisticke informacije, vec i za prodaju i buking usluga. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama, dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima. 42.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne, drustvene i izgradjene atraktivnosti. 1.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje,velicini teritorije, konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama, banjama, vodenim tokovima, jezerima, nacionalnim parkovima, flori i fauni, klimi.. 2.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike, o bogatstvu narodnog folklora, melosa, gastronomije, zatim o istoriji umetnosti slikarstva, knjizevnosti i sl.) 3.drustveno-ekonomske politicke, i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru, ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi, stopi zaposlenosti, stopi inflacije, zatim informacije o politickom sistemu, kao i set informacija o manifestacijama(kulturne, naucne, sportske..)) 43.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1.geografskoj distanci tj. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. ekonomske distance tj. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju, broju aerodroma, duzini plovnih puteva, recnim lukama, elektifikaciji zeleznice, njenim brzinama i sl. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za arter prevoz. 44.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja, ishrane, i opstih usluga iz domena zabave, razonode, rekreacije(kutura, zabava, razonoda, kongresni centri, sportski kapaciteti, ostali sadrzaji). 1. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude, navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. ostale ponude(broj pozorista, bioskopa, biblioteka, broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima, o sportskim kapacitetima, nocnim klubovima, zoo vrtovima, skole ucenja u prirodi i slicno).

14

45.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product; cena-Price; promocija-Promotion; kanali prodaje-Place; ljudi-People; pakovanje-Packaging; partnerski odnosi-Partnership; programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala, sami turisti i lokalni rezidenti; pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista; partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja; a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude. 49.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene, vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. Oni koji zele rekreaciju,zabavu,koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.), pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju smesom razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. 2.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. hotelijerska preduzeca, turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na izvorne i izvedene elemente turisticke ponude.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih, komunikativnih i reciprivnih faktora. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori,klima,vegetacija,jezik,mentalitet,gostoljubivost, kultura, folklor, privreda,politika, saobracajni polozaj i povezanost, struktura naselja. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja, organizacija prihvata, informisanje, snabdevanje, zabava, sportske aktivnosti). 4.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumae kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turistike ponude. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. 46.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti, prevoza, smestaja i okruenja. Pod okruenjem podrazumevamo iri spektar kulturnih, sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu.

15

Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca, prodavaca i proiyvodjaca. Meutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste, i to pod snaznim uticajem motiva putovanja. Dakle razlika u montai tj. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome, jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom, niti je mesto montaze isto, tj. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta montiraju tj. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. 47.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. Neki cak ni u dugackom roku(npr.klima). U ove faktore se ubrajaju: - proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj, klima, vegetacija i sl. - opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik, kultura, folklor, gostoljubivost, mentalitet, privreda, politika) - opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost, struktura naselja, komunalna opremljenost) 48.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr. izgradnja posebne infrasturkture za turizam).U ove faktore spada: - turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja, informacije, organizacija prihvata, snabdevanje, zabava, sportske aktivnosti i sl.) 50.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca- ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. minimiziranje rizika, posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. kontrola likvidnosti 6. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51.) MARKETING CILJEVI 1. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3. pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu

16

4. obezbedjivanje penetracije trzista 5. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu, posebno o kretanju cena kod konkurenata 2. sagledavanje cena u ocima potrosaca, njihova percepcija o preduzecu, kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju, posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu, tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto, region, zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. 55.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema, politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. Specifini :Kao sto su npr. geografski, klimatski, antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. 56.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena, razvijenih navika za putovanjem, cena konkurencije i troskova preduzeca, kao donje granice cena. Metode za utvrdjivanje cena: - troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova

17

- stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija - cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate - skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti - penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci - kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija - diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme, kolicina kupovine, nacin placanja, popusti) - troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit - jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena - varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude - cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno - promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise - trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57.) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz, psiholoski efekti ugledanja), difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu, sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije. 58.) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj. da li kupci prihvataju tu cenu.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu, nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije, sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali. 59.) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta, pa tako i stratesko planiranje cena. - da reflektuje ciljeve(rast profita) - da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidom proizvoda na razlicitim segmentima - da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda - da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala

18

60.) TAKTICKA ULOGA CENA - da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena - da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin - da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju - da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize - da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61.) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap. Hotelijerskim ili avio-preduzecem(arter letovi), (znaci smestajne, transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr. kretanje troskova i inflacije, kretanje diskrecionog dohotka, razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca. 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj. trzisne mete ,i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova, nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena. 63.) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.) vreme - diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone - za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni - prema vremenu polaska ili odlaska na put 2.) kolicina usluga - diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca - dif. Cena prema segmentima 3.) geografski fator - dif. Cena prema razlicitoj udaljenosti - nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga - dif. Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.) uslovi placanja - dif. Cena kao rabat i kasa konto - popusti i kondicije kao oblik uslova placanja

19

6.) trziste - za domace i inostrano trziste - prema znacaju pojedinih trzista 7.) proizvodi kao kriterijum - prema kategoriji objekta - diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.Generalni ciljevi promocionog mix-a su - razviti i odrzavati korektan imid(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda - obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda - ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda. 65.) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A - propaganda(Advertising) - odnosi sa javnoscu( Public Relations) - unapredjenje prodaje(Sales Promotion) - licna prodaja(Personal Selling) - publicitet(Publicity) - Mercejdajzing(Merchandising) - sopnzosrtvo(Sponsorship) - direktni marketing(Direct Marketing) 66.) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.galerije; mjuzeji ;zabavni parkovi-tematski parkovi; spomenici starog veka, zgrade istorijskog znacaja; parkovi i baste; svet divljine-zoo vrtovi,safari parkovi,akvarijumi..; spomenici industrijskog razvoja; specificni trzni centri; zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca. Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom. Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo - broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju - prihode koji se ostvaruju - dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju - relativno povecanje budzeta

20

67.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri, avio-kompalije...) 3. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi, prikupljenih na bazi istrazivanja 2. predstavljanje u inostranstvu 3. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima, naucnim skupovima, konferencijama i sl.. 4. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija, kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. publikovanje promocionog materijala, za racun odredjene grupacije hotela, avioprevoznika, turistickog podrucija) 7. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja, bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu, segmentima, konkurentima 8. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene, a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. podrska novim proizvodima 12. zastitia potrosaca, kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva, standardizacija usluga 13. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije

21

69.70.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja, i drugi, ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. analiza promocionog miksa 5. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. karakteristike okruzenja(demografko, sociolosko, politicko, tehnolosko, ekonomsko...) 4. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji, sezonskoj koncentraciji, duzini boravka, o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja ,njihova potrosnja, kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja, poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje;strategiju promocije, strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu, razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje; fokusiranje na trendove u ekonomskom, socioloskom, tehnoloskom i bilo kom drugom smislu;kao i da odigra kontrolnu funkciju; cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima, fokusirati odredjene segmente, a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. 71.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju , au inostranstvu se oznacava kao NTO. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani.

22

23