1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

8. pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge.) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru.Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci. Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge. zatim kulturnog.7. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika.pa tako i turistickog.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). 3 . Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca.(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca). Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji.

regionalnom.odrzavaju u sektoru usluga. psiholosku. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA).kultura i filozofija. sociolosku. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation). upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma. doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti. Makromarketing. bihevijoristicku itd. kulturnu.problem drustvenih troskova u turizmu.) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge.nacionalnom i medjunarodnom nivou. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju. da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz.destinacije. Relationship Marketing tj. cena. 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku.11. Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije . Mikromarketing. interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy). kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije.) U okviru ovoga javlja se tkz. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). geografsku. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. Interaktivni Marketing. envajormentoristicku. nacionalnom i medjunarodnom nivou. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur. regionalnom.neravnomerasn razvoj).) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom.9..sa apekta cost/benefit analize 4 . 10. promocija. komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja .

kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu . zdravijeg. 5 .) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje. turizma sa buducnoscu.misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. ustanovljavanje socijalnih. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. psiholoskih. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu. 13.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije. 14.pocinje da dominira. Drustvena prihvatljivost. uvazavanje 16.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu.) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg . 15.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju.U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju.

Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva. 3. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. 19. misije. komuniciranje. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . 2. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. 70. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje. 17. ko to treba da uradi. i 60. I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu.. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. organizovanje.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga. donosenje odluka.1. Senior Executive. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc. Middle Manager. godina tur. 2. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. objekti razmene i cena.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. i 80. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. 18.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. 50. stimulisanje zaposlenih i kontrola. kako.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. 4. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije.

troskovi zivota.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. fond vremena za putovanje. stavovi u vezi destinacije. politicko i drustveno okruzenje. Turisticke potrebe su u danasnje vreme.0. troskovi transporta. 3.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. 22. 21.grupe dok se posle 90. troskovi promocije. devizni kurs. rekreacijom. recesija. restrikcije. kulturni afiniteti. preferencije za putovanjima. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. prethodno iskustvo. drugi faktori. razvoj infra i suprastukture. motivacija. imidz. ekonomski rast i stabilnost. fond slobodnog vremena. slobodno vreme. 7 . trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. razvoj tehnologije. barijere i smetnje. ratovi terorizam.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. cene turistikih usluga.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade.). mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. zdravstvena kondicija. 20. zabavom. platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. drustvene i kulturne atraktivnosti. placena putovanja. upoznavanjem drugacijih kultura i sl. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi).. specijalni faktori(olimpijske igre. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. licna potrosnja. fizicka udaljenost od destinacija. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. Traznja moze biti: 1.. epidemije. svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. drugi faktori. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene). drugi faktori. 2. dohodak poglavi stanovnika.mega dogadjaji). pristupacnost.) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). obrazovanjem.

kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju. ali u manjem procentu. 8 .23.one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost.) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. 25. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima. 26. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta. prilikom recesije i pada zaposlenosti. 24. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga..). kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena. Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza.) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija. mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1.0. 27..) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih).

) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz.kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga.kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana. oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude.Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja.V.Francuska I sl. turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing. Jaca uloga tkz.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja. Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma . Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom.selfcatering.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje. Tako sada imamo npr.fastfood).).dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg. 9 .Japan. kao sistem stimulacije. 30.smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista.zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom. 29. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine . na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije. kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika).28. sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja . pogotovo u razvijenim zemljama(SAD.Britanija.

oni koji su pasivni turisti.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu. koji zele obrazovanje.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva). Pored pomenute heterogenosti.zdravstveni. 32. 4. tj. kako na mikro tako i na makro nivou. avanturu. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom.31. 2. rekreaciju.) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. komunikativnih i receptivnih faktora.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni. razonoda i sl. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje. zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom. 10 . smestaja. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca . turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. potvrdjivanje sopstvenog ega.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. dozivi novo iskustvo. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija.) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti. zadovoljavanje hobija i sl. poseti rodbina i prijatelji. tj. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija.pa tako i turistickog. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa..). koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo).. prevoza. da se oseti paznja drugih.socioloski. 3. Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju. 33.

konkurencije. zabave i sl. drustvenim. 35. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije. ishranu. svim onim prirodnim. zabavu. rekreaciju (tj.internog okrizenja) 2. ciljeva i smerninca 3. prevoza. kulturno-istorijskim.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim.) Formulisanje misije. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj. rekreacije.) Dizajniranje organizovanosti 11 .) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). kadrovi.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni.trzista. komunikativnim i receptivnim faktorima tj. antropogenim.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4.resursa. razonode. marketing i sl. ishrana. 34. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi.).) Situaciona analiza(makro okruzenja. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. regionalnom .Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom.

Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80. Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara. Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod. Strategija segmentacije turistickog trzista.destinacije. 36.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija.sociokulturnim. pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. 70. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije. i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. godine. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente . licnim. nacionalnom.6. 37. psiholoskim i drugim).) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. regionalnom. 38. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede.NTA-nacionalna turisticka administracija).) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou.cena. medjunarodnom). organizatori putovanja i drugi). jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe . Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca. a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. 12 . jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta.

naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. Vreme posle 2000.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. i samu ponudu medjusobno.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. 39. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske.U periodu 90. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. adresa. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. 3. Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte.godina. Internet se koristi ne 13 . Sve je brze kolanje informacija. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). 5. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. broj kreditne kartice i sl. odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1. Elektronska posta je vec uvedena. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). 4. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. on se pomera u proizvodnju. jer su troskovi neupele propagande visoki. servisne centre za potrosace. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju.) 41. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. Travelocity.) MARKETING I INTERNET. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers). help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. godina je najznacajnija pojava www. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. 2.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. Preview Travel). formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno.

aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. 1. ostale ponude(broj pozorista.) 3. jezerima. 44. 2. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. naucne. zatim informacije o politickom sistemu. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude. zabava. skole ucenja u prirodi i slicno). duzini plovnih puteva. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima.geografskoj distanci tj. njenim brzinama i sl. vec i za prodaju i buking usluga. o sportskim kapacitetima. biblioteka.drustveno-ekonomske politicke. 14 . 42.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje. vodenim tokovima.samo za turisticke informacije.)) 43. drustvene i izgradjene atraktivnosti.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju. sportski kapaciteti. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi. knjizevnosti i sl. klimi. stopi zaposlenosti.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. melosa. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz. kongresni centri. recnim lukama. ekonomske distance tj. stopi inflacije.velicini teritorije. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. 1. rekreacije(kutura. zoo vrtovima. ostali sadrzaji). sportske. nocnim klubovima. zatim o istoriji umetnosti slikarstva. banjama. razonode. razonoda. ishrane. bioskopa. gastronomije. nacionalnim parkovima.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. i opstih usluga iz domena zabave. flori i fauni. o bogatstvu narodnog folklora. broju aerodroma.. elektifikaciji zeleznice..

ljudi-People. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan. komunikativnih i reciprivnih faktora. cena-Price. 46. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj. folklor. kanali prodaje-Place. sportske aktivnosti). struktura naselja.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. kultura. sami turisti i lokalni rezidenti.jezik.politika. 15 . turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3.45. privreda.mentalitet. 4.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. promocija-Promotion. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. hotelijerska preduzeca. organizacija prihvata. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori.vegetacija. Oni koji zele rekreaciju. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti. pakovanje-Packaging. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude. 2. prevoza.klima. smestaja i okruženja. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. informisanje.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product.). 49.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. zabava.gostoljubivost. snabdevanje. partnerski odnosi-Partnership.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala. Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. saobracajni polozaj i povezanost.zabavu.

turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 . sportske aktivnosti i sl. komunalna opremljenost) 48. tj. vegetacija i sl. prodavaca i proiyvodjaca. Neki cak ni u dugackom roku(npr.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. niti je mesto montaze isto. Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. izgradnja posebne infrasturkture za turizam). industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj. politika) . i to pod snaznim uticajem motiva putovanja. klima. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. struktura naselja. . kultura.) MARKETING CILJEVI 1. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. Dakle razlika u „montaži“ tj. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51. snabdevanje.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. folklor.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. organizacija prihvata. gostoljubivost. 47. minimiziranje rizika. kontrola likvidnosti 6. zabava. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste. privreda. mentalitet.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr.klima).opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. informacije. U ove faktore se ubrajaju: .ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4.U ove faktore spada: .) 50.

) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. Specifični :Kao sto su npr. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu. cena konkurencije i troskova preduzeca. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2. geografski.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl.) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju.4. sagledavanje cena u ocima potrosaca. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. obezbedjivanje penetracije trzista 5. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. klimatski. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. njihova percepcija o preduzecu. region. Metode za utvrdjivanje cena: . 56. 55. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 . Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. kao donje granice cena. razvijenih navika za putovanjem.

da li kupci prihvataju tu cenu. difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda . 59.diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme.penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci . kolicina kupovine.trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57.) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta. .stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija .troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit .) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj. popusti) . nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.. sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali.cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate . sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije.da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 . nacin placanja.cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno .jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena .varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude .kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija .skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti .promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise .) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz. 58.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu. psiholoski efekti ugledanja).da reflektuje ciljeve(rast profita) . pa tako i stratesko planiranje cena.

diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone .) uslovi placanja .nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.dif. Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi).) geografski fator .za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni .) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga . kretanje troskova i inflacije. Cena prema razlicitoj udaljenosti .dif. kretanje diskrecionog dohotka. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena .dif.) TAKTICKA ULOGA CENA .prema vremenu polaska ili odlaska na put 2.60.) kolicina usluga . Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr. Cena kao rabat i kasa konto . Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.dif.) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode. Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca .da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju . (znaci smestajne. trzisne mete . transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu.da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin . Cena prema segmentima 3.da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize . nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova. 63.) vreme .da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61. 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj.

broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju . Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom.obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .safari parkovi.6.razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.galerije.direktni marketing(Direct Marketing) 66.licna prodaja(Personal Selling) .za domace i inostrano trziste . mjuzeji .propaganda(Advertising) . parkovi i baste.diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64.) trziste .ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda.prema kategoriji objekta ..) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A . spomenici starog veka.Mercejdajzing(Merchandising) .sopnzosrtvo(Sponsorship) .akvarijumi.. zgrade istorijskog znacaja.zabavni parkovi-tematski parkovi.prihode koji se ostvaruju .publicitet(Publicity) .Generalni ciljevi promocionog mix-a su . 65.relativno povecanje budzeta 20 .) proizvodi kao kriterijum .odnosi sa javnoscu( Public Relations) .prema znacaju pojedinih trzista 7.dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju . Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo . spomenici industrijskog razvoja.) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.unapredjenje prodaje(Sales Promotion) . specificni trzni centri. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca. svet divljine-zoo vrtovi.

formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. konkurentima 8.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5. avioprevoznika. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. avio-kompalije. publikovanje promocionog materijala. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. 4. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva. za racun odredjene grupacije hotela.. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. podrska novim proizvodima 12. kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. konferencijama i sl. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9.) 3. predstavljanje u inostranstvu 3. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 .. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1. turistickog podrucija) 7. standardizacija usluga 13. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2.. segmentima. naucnim skupovima. zastitia potrosaca.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji.67.

69. ekonomsko. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja . Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima.kao i da odigra kontrolnu funkciju. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. analiza promocionog miksa 5. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6. karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. fokusirati odredjene segmente. fokusiranje na trendove u ekonomskom. karakteristike okruzenja(demografko. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje.70. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. sezonskoj koncentraciji. 22 . polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. tehnolosko.strategiju promocije. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. politicko.. socioloskom. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu.njihova potrosnja. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. sociolosko. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. 71. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. au inostranstvu se oznacava kao NTO..) 4. duzini boravka. i drugi.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti.

23 .