Marketing u Turizmu SKRIPTE

1.

) STA SVE OBUHVATA MARKETING U TURIZMU Potrebno je pre svega objasniti pojam marketinga koji ima puno znacenja ali se pre svega posmatra kao 1. ekonomski proces ; 2. poslovna aktivnost; 3. poslovna koncepcija; 4. naucna disciplina. 1.Marketing kao ekonomski proces oznacava povezivanje proizvodnje i potrosnje, pri cemu proizvod i usluge idu od proizvodjaca ka potrosacima, a informacije o porebama i zeljama od potrosaca ka proizvodjacima. 2.Marketing kao poslovna aktivnost obuhvata sve one aktivnosti da se usmere proizvodi i usluge od proizvodjaca ka potrosacima pri cemu se ostvaruju ciljevi poslovanja na osnovu utvrdjenih potreba i zahteva traznje. 3.Marketing kao poslovna koncepcija oznacava shvatanje mesta preduzeca u privredi i drustvu tj. Njegove usmerenosti ka zadovoljenju potreba gradjana kao potosaca, i privrede i drustva odredjenim proizvodima i uslugama i na toj podlozi ostvarivanja cilja poslovanja. 4.Marketing kao naucna disciplina obuhvata izucavanje svih funcija i aktivnosti koje doprinose efektivnosti i efikasnosti razmene i povezivanje proizvodnje i potrosnje. Marketing menadzment u turizmu obuhvata planiranje, organizovanje i kontrolu marketing aktivnosti preduzeca u turizmu, i turistickih destinacija. Ovde dobijaju na znacaju i ekonomski ,socijalni, kulturni, psiholoski, politicki i drugi ciljevi turistickog razvoja. Marketing u turizmu obuhvata situacionu analizu tj. Analizu eksternog i internog okruzenja, definisanje misije, ciljeva i smernica, utvrdjivanje globalnih i pojedinacnih strategija za marketing mix, dizajniranje organizovanosti i razvoj sistema podrske, kao i kontrolnu reviziju svih aktivnosti, i na makro i na mikro nivou. 2.) CILJEVI MARKETINGA U TURIZMU ...U ovom kontekstu istice se njegovih nekoliko ciljeva koji se sastoje u potrebi : planiranja, istrazivanja, primene kontrole i evaluacije. 3.) KOJE SU TERCIJALNE DELATNOSTI U TURIZMU Pod tercijalnim delatnostima uopste podrazumevaju se one delatnosti koje nemaju fizicki proizvod, vec se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrednosti koje su neopipljive za njegovog korisnika. To su usluzne delatnosti kao npr.transport, komunikacije, upravljanje, osiguranje, trgovina, reklamiranje, obrazovanje i druge, medju koje spada i turizam. Tercijalne delatnosti u turizmu su ugostiteljstvo, saobracaj, turisticke i putnicke agencije, trgovina, komunalne delatnosti, zanatstvo, muzeji i galerije i druge kulturne ustanove,turisticki organi i organizacije na lokalnom, regionalnom ,nacionalnom i medjunarodnom nivou ...i sve one koji teze da zadovolje raznovrsne potrebe turista pruzanjem usluga sluga smestaja, ishrane i pica, transporta, informisanja, zabave, razonode, rekreacije, obrazovanja itd.

1

4.) ULOGA TERCIJALNE DELATNOSTI U ZAPOSLJAVANJU Tercijalne delatnosti zauzimaju vodecu poziciju u drustvenom proizvodu privredno najrazvijenijih zemalja. Zemlje sa nesto nizim privrednim rastom imaju skromnije ucesce tercijalnog sektora u odnosu na primarni(poljoprivredni) i sekundarni(industrijski) sektor. Usluge zasnovane na savremenoj tehnologiji kao sto su npr informaticke i telekomunikacione usluge su sve vise zastupljene u razvijenim zemljama, dok takozvane klasicne usluge, kojima pripada najveci broj onih u turizmu, beleze konstantan vodeci udeo. Razrastanje tercijalnog sektora predstavlja fenomen koji karakterise postindustrijsko drustvo. Iz svega prethodno navedenog, proizilazi zakljucak da tercijalne delatnosti imaju vodecu ulogu u zaposljavanju kako privredno veoma razvijenih zemalja tako i onih manje razvijenih. 5.) RAZLIKE IZMEDJU INDUSTRIJSKOG I USLUZNOG PROIZVODA Osnovna razlika je u tome sto se industrijski proizvod moze proizvesti u preduzecu i tek onda kontaktirati potrosaca i biti sa njim u socijalnoj i ekonomskoj interakciji , dok je kod usluznog proizvoda tj.preduzeca potrebno upravljati potrosacima kao delom samog procesa proizvodnje. Uobicaene razlike izmedju industrijskog proizvoda i usluznog proizvoda najjednostavnije je iskazati tabelom. INDUSTRIJA 1.proizvod je materijalizovan 2.proizvod moze biti preprodan 3.Proizvod se moze pokazati pre kupovine 4.proizvod se moze uskladistiti 5.proizvodnja prethodi potrosnji 6.proizvod se moze transportovati 7.proizvod je najcesce homogen 6.) HETEROGENOST USLUGE Neopipljivost usluge znaci da se ona ne moze utvrditi, pa je tesko njome upravljati. Veoma tesko se postize konstantan kvalitet usluge. Heterogenost usluge u pogledu njene organizacije, vremena kada se pruza i ljudi koji je pruzaju dakle stvara probleme u obezbedjivanju konstantnog kvaliteta. I sam odnos potrosaca reflektuje se na proces proizvodnje usluge a zbog nemogucnosti lagerovanja treba izbegavati greske pri pruzanju usluga jer se to direktno se odrazava na traznju. USLUGE Proizvod je nematerijalizovan Proizvod se ne moze preprodavati Najcesce se proizvod ne moze pokazati(neopipljivost) Nema skaldistenja proizvoda Proizvodnja i potrosnja se poklapaju Proizvod se ne moze transportovati Proizvod je vrlo heterogen

2

) SISTEM DISTRIBUCIJE USLUGA Marketing koncepcija je u sektoru usluga specificna tako da menadzeri koji rade u ovom sektoru moraju biti obazriviji nego oni u industrijskom sektoru.“manuali“ u hotelima Hilton koji utvrdjuju strandarde ponasanja osoblja koji na taj nacin kreira imidz preduzeca).Koncept usluge je u sustini kompleksan set koristi u najvecem broju psiholoskih i emocionalnih koristi koje dobijaju potrosaci.(to moze biti specificnost u nacinu obavljanja usluge npr. psiholoskog i filozofskog faktora i utiska koji pruzanjem usluge ostavlja na korisnika. TEHNOLOSKA PODRSKA (posebno primenom savremene tehnologije). Sisitem distribucije usluga bio bi ekvivalent proizvodnji. pri cemu se obraca posebna pozornost na: OSOBLJE koje se zaposljava u usluznom preduzecu(zbog vaznosti kontakta sa potrosacima) KLIJENTI odnosno potrosaci koji su odabrani kao trzisne mete i od cijeg zadovoljstva zavisi vrednovanje usluge. 8.7. 3 .pa tako i turistickog.) IMIDZ Imidz se u usluznim preduzecima dominantno izgradjuje na relaciji lice koje pruza uslugu-korisnici usluge uz pomoc podrske (prvenstveno informacionih sistema). Kada je rec o trzisnom segmentu onda je to polazna tacka na kojoj se gradi ceo sistem usluge. Imidz jednog preduzeca je u sustini slika koju ono odaje i zadovoljstva potrosaca koje pruza. Jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga ima sledece elemente ghch Koncept usluge Trzisni segme nt Kultura i filozofij a Sistem Distribucij e usluga imidz Svaki od ovih komponenti moraju biti prisutne u marketingu svakog usluznog preduzeca. zatim kulturnog.

nacionalnom i medjunarodnom nivou.sistem distribucije usluga i imidz) se razvio tkz. cena. unistavanje prostora i narusavanje zivotne sredine za porebe razvoja tur. nacionalnom i medjunarodnom nivou.regionalnom. sociolosku. interakcija proizvodnje i potrosnje(Relationship Customozation). interakcija u politici cena(Realtionship Pricing) i poslovanje na medjunarodnom trzistu(International Marketing). Zbog toga se javila potreba da se turistickom razvoju pridje obazrivije . da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba odredjenih grupa potosaca i tako ostvario odgovarajuci profit. Makromarketing. zbog cega je delovanje na mikro i makro nivou vrlo tesko razdvojiti. geografsku. komercijalizacije kulturno-istorijskog nasledja .) INTERAKTIVNI MARKETING(Relationship Marketing) Kroz prethodno pomenute elemente(koncept usluge. kulturnu. To je u sustini marketing svih odnosa koji se razvijaju.) UPRAVLJANJE MARKETINGOM NA MAKRO NIVOU I MIKRO NIVOU Da bi objasnili pitanje najbolje je da pocnemo od jedne od poznatijih definicija turizma koja kaze da je: Marketing u turizmu sistematsko i koordinirano prilagodjavanje poslovne politike turistickih preduzeca i turisticke politike drzave na lokalnom..kultura i filozofija.neravnomerasn razvoj).sa apekta cost/benefit analize 4 . Pa tako u okviru interaktivnog marketinga primenjujemo razlicite strategije:usluge koje se podrazumevaju (Core Service Strategy).odrzavaju u sektoru usluga. kanali prodaje) i pronalazenje njihove optimalne kombinacije. envajormentoristicku.) U okviru ovoga javlja se tkz.11. 10. Jasno je da se marketing u turizmu ne moze primenjivati samo na ona preduzeca koja su u direktoj ili indirektnoj vezi sa turistickim preduzecem nego je neophodna njegova primena na vodjenje turisticke politike na lokalnom. upravljanje marketingom na mikro nivou je upravljanje na nivou turistickog preduzeca i sastoji se od primene razlicitih strategija vezano za instrumente marketing mixa(proizvod.9.destinacije. Mikromarketing. bihevijoristicku itd. doslo do mnogih negativnih posledica za ekonomiju(pad zaposlenosti. upravljanje na makro nivou podrazumeva primenu makromarketing modela uglavnom od strane drzavnih organa (Nacionalna turisticka organizacija-NTO i Nacionalna Turisticka Administracija-NTA). regionalnom. promocija. psiholosku.problem drustvenih troskova u turizmu. Relationship Marketing tj. Interaktivni Marketing. strategija dodatne koristi usluga(Service Augmentation). 12) STA SU DRUSTVENI TROSKOVI TURIZMA Razvoj turizma ima uticaj na sve sfere drustvenog razvoja (ekonomsku. U sustini ono sto pojam drustveni troskovi turizma zeli da objasni je da adaptirajuci se za potrebe razvoja turizma.

misli se na prihvatanje koncepcije eko turizma u lokalnoj zajednici. Politicka odrzivost obezbedjuje potrebnu snagu za sprovodjenje koncepcije eko turizma kroz citav niz odluka strateskog i taktickog karaktera kao politicke podrske u odrzivosti eko turizma. ustanovljavanje socijalnih.Ustanovljavanje potrebnih nivoa i nadzor Ucesce u troskovima razvoja ogranicenog turizma. Kada je rec o eko turizmu on se definise kao turizam koji je zavistan od prirodnog okruzenja(ziva i mrtva priroda) i od bilo koje postojece kulturne atraktivnosti koja postoji u tom oktuzenju. turizma orijentisanog ka prirodnoj sredini. kulturnih i drugih parametara Koordinacija i primena odrzivog turizma na konkretnom nivou.to jest da se pri razvoju turizma uzme u obzir koliko ce biti koristi a koliko stete u svim apektima drustvenog razvoja. 5 .) STA JE EKO TURIZAM Iz porebe da se razvoju turizma pridje obazrivije javio se novi pokret humanijeg .) DIMENZIJE DRUSTVENOG MARKETINGA Drustveni marketing je filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz primenu marketinga ostvare dugorocni profit kroz obim prodaje. 13. psiholoskih.) ODRZIVOST EKO TURIZMA ZAVISI OD Ekonomije pri cemu se misli na ekonomsku isplativost ulaganja u zastitu pojedinih prostora u ekoloskom smslu.pocinje da dominira.) NOSIOCI ODRZIVOG TURIZMA Nivo/Organizacija Lokalna zajednica/Region Destinacija(upravljanje) Organizacija lokalne Zajednice Pojedinacna turisticka Preduzeca i drugi subjekti Lokalna zajednica posetioci Odgovornosti Definisanje turisticke filozofije. 14. Konzerviranje prostora jer razvoj eko turizma moze dovesti kako do unapredjivanja u ekonomskom smoslu. ali i kroz zadovoljavanje potreba potrosaca/turista putem adekvatnih proizvoda i zadovoljavanja drustva u celini koje pokrenuto ovom aktivnoscu .U ovom kontekstu razmatraju se i pitanja odrzivosti eko turizma koja zavisi od vise faktora. zdravijeg. tako i do degradacije prostora i njegove manje atraktivnosti za turisticku eksploataciju. Drustvena prihvatljivost. uvazavanje 16. turizma sa buducnoscu. 15. Nadgledanje u regulisanju vodjenja i primene odrzivog turizma Ohrabrivanje za primenu odrzivog turizma Samoobrazovanje(vrednosti lokalne zajednice)i koncepta odrzivog turizma.

I turisticko trziste ima svoje elemente: turisticku traznju i ponudu. stupaju u kontakt sa ponudjacem koji zeli da za svoj proizvod ili uslugu dobije novac. 17.) RAZVOJ TURISTICKOG TRZISTA Turisticko trziste evoluiralo je posebno nakon drugog svetskog rata kada se ono kroz nekoliko faza transformisalo od masovnog do trzista za svakog potrosaca/turistu. Funkcije organizovanja podrazumeva definisanje onoga sto je potrebno uraditi.) pojedinci u grupi moraju imati autoritet da kupe specifican proizvod. objekti razmene i cena. pojam masovni turizam zeli da ukaze da tada turisticko trziste nije bilo prilagodjeno razlicitim grupma turista ili kao sto je to danas slucaj gotovo za svakog turistu pojedinacno.1. ciljeva i smernica za unapredjenje kompanije. 19. 2.Prva dimenzija odnosi se na potrebu konstantnog istrazivanja trzista i marketinga. komuniciranje. Turisticko trziste je skup odnosa traznje i ponude koji su usmereni na razmenu roba i usluga posredstvom novca i to u razmeri koju odredjuju cene roba i usluga. radi dobijanja relevantnih informacija sa ciljem obezbedjivanja totalne satisfakcije potrosaca. Senior Executive. kako. Donosenje odluka je kljucna funkcija menadzera a ona ukljucuje definisanje vizije. godina tur.) oni moraju imati sposobnost da kupe proizvod-to je rezultat njihove kupovne moci. ko je kome odgovoran i ko donosi odluke. i 60. Da bi skup ljudi sacinjavao trziste treba da se ispune 4 zahteva: 1. i 80. organizovanje. donosenje odluka.Druga dimenzija oznacava potrebu da se podjednaka mera paznje posveti potrebama turista ali i zadovoljstvu i kvalitetu zivota domicilnog stanovnistva. misije. 18.)oni moraju biti spremni da koriste svoju kupovnu moc.) POJAM TURISTICKOG TRZISTA Bazicni elementi koji cine svako trziste su: trzisni subjekti. godine se karakterisu masovnim turizmom koje se karakterisu visokom stopom rasta turistickog prometa. Kontrolna funkcija omogucava da se provere rezulati preduzetih akcija za ostvarivanje cilja preduzeca. omogucivanje skladnog razvoja turistickih destinacija. u zelji da za svoj novac razmene neki proizvod ili uslugu. objekat razmene(proizvod i uslugu) i cenu.) FUNKCIJE PLANIRANJA Svaki menadzer(Supervizor. 50. 3. 4. ko to treba da uradi. Trziste postoji u onim situacijama gde kupci. Middle Manager.trziste se segmentisalo u manje homogene 6 . 70.. stimulisanje zaposlenih i kontrola. 2. Chief Executive) obavlja veliki broj funcija kao sto su planiranje. Komuniciranje i stimulisanje zaposlenih da doprinose ciljevima preduzeca.) ljudima koji cine skup treba proizvod-ukoliko to nije slucaj onda ovaj skup ljudi nije trziste. Funkcija planiranja podrazumeva da menadzer postavlja i razvija planove za ostvarivanje postavljenih ciljeva.

7 . cene turistikih usluga. licna potrosnja. 2. dohodak poglavi stanovnika..) potencijalna(ukupan broj onih koji ne putuju zbog nedostatka odredjenih elemenata koji omogucavaju njihovo putovanje-vreme i novac). fond slobodnog vremena. zdravstvena kondicija. drugi faktori. Traznja moze biti: 1. Osnovna karakteristika turisticke traznje je njena elasticnost koja se moze posmatrati u okviru ekonomskih i vanekonomskih faktora. 20.) KARAKTERISTIKE TURISTICKE TRAZNJE Tur. preferencije za putovanjima. motivacija. U prilog tome ide i podatak da se porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. drugi faktori. specijalni faktori(olimpijske igre. mozemo reci postale egzistencijalne potrebe gotovo svakog coveka pogotovo ako se radi o potrebi da se obnovi radom utrosena energija ( potreba za odmorom. imidz. politicko i drustveno okruzenje. troskovi promocije. 3.) ELASTICNOST TURISTICKE TRAZNJE Determinane turisticke traznje su Ekonomske determinante : raspolozivi prihod. Egzogene determinante : raspolozivost turisticke ponude. devizni kurs. prethodno iskustvo. trziste potpuno prilagodjava pojedinacnim potrebama svakog turiste. troskovi zivota. mada ih je Marks definisano kao sekundarne potrebe. fizicka udaljenost od destinacija. Drustveno-psiholoske determinante : demografski faktori.). platezna sposobnost i spremnost da se kupuje. 21. placena putovanja. i sekundarnoj(senzitivnost turisticke traznje na promene u ponudi). razvoj infra i suprastukture. razvoj tehnologije. 22. kulturni afiniteti.) efektivna ili aktuelna(ukupan broj onih koji putuju. svesnost o postojanju raznih mogucnosti u vezi sa putovanjem. slobodno vreme.mega dogadjaji). Turisticke potrebe su u danasnje vreme. ratovi terorizam. restrikcije. Treba imati u vidu dvostranost elasticnosti i da se o njoj moze govoriti kao primarnoj( ostljivost na dohodak i cene).0. obrazovanjem. upoznavanjem drugacijih kultura i sl.) DEFINICIJA TURISTICKE TRAZNJE Ukupan broj osoba koje putuju ili zele da putuju a koriste turisticke kapacitete i usluge van mesta gde zive i rade. ekonomski rast i stabilnost. barijere i smetnje. recesija. zabavom.grupe dok se posle 90. drustvene i kulturne atraktivnosti. troskovi transporta.. Osnovu traznje cine vise faktora: potrebe. rekreacijom. epidemije. U svakom slucaju potrebe su te koje cine polaznu tacku svake traznje. stavovi u vezi destinacije. drugi faktori.) onemogucena traznja( ne putuju zbog bolesti ili ne zele da putuju. pristupacnost. fond vremena za putovanje.

Elasticnost traznje vezana za redukciju cena svih elemenata troskova puta. Moze se dogoditi da sa porastom cena turistickih usluga raste i traznja za njima. Konkurentska elasticnost izmedju razlicitih vidova prevoza. upucuje na korisenje avio prevoza ako je u pitanju redukcija a u suprotnom upucuje na druge vidove transporta.23. Porastom dohotka nosilaca potreba za samo 1% izaziva uvecanje izdataka za turisticka putovanja ciji je kojeficijent iznad 1. Poznata je cinjenica da je kod poslovnih putovanja odsutna sezonalnost. ali u manjem procentu..) TACKA SATURACIJE TURISTICKE POTREBE Cinjenica je da je tacku saturicije(potunog zadovoljenja) turisticke porebe tesko dostici jer uvek postoji mogucnost da se poseti novo turisticko podrucije i nova destinacija gde se mogu doziveti nova iskustva i stvoriti nove turisticke potrebe. 8 .) FAZA KONUKTURNOG CIKLUSA-KOJEFICIJENT ELASTICNOSTI Pad privrednih aktivnosti npr. kupovina u poslednjem trenutku kao i neelasticnost u odnosu na promene cena. prilikom recesije i pada zaposlenosti.0.) SUPSTITUCIONALNA ELASTICNOST Koja podlogu ima u povecanju ili smanjenju cena prema odredjenim destinacijama sto moze biti faktor prelivanja traznje sa jedne destinacije na drugu. 27. gde se sugerise diferencirano posmatranje svakog elementa pojedinacno jer imaju drugaciji uticaj na traznju. jer redukcija ili povecanje cena avio-tarifa. 24. 26. Najcesce je rec o pridobijanju traznje za odredjenu skupu destinaciju a putem redukcije cena.. kao i ostalih elemenata(smestaj ishrana i sl. To je rezultat stecene navike za putovanjima i teskog odustajanja od preuzimanja istih cak i tokom perioda pada privredne aktivnosti.) DOHODOVNA ELASTICNOST Mozemo je definisati kao brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka. 25.) OSETLJIVOST NA CENE USLUGA Izrazena karakteristika turisticke raznje je njena osetljivost na cene usluga. Rezultat toga je paradoks kasnjenja reakcije turisticke traznje (time-lage) koji je rezultat brojnih faktora (ekonomskih ali uglavnom psiholoskih).one predstavljaju sredstvo konkurentske borbe na trzistu koja posebno dobija na znacaju u uslovima inflatornih kretanja. mogu dovesti do pada u turistickoj traznji ali mogu je i povecati. Cene su jedan od izuzetno znacajnih elemenata u odredjivanju potrosackih preferencija. Cenovna elastisnost vezana za dohodak nosioca turistickih potreba.). kod razmatranja pomenute elasticnosti potrebno je uzeti u obzir motive putovanja u vrstama usluga kod kojh se vrsi korekcija cena.

Incentive travel sto podrazumeva nagradna putovanja zaposlenima. Postoji I sve veci zahtev za novim vidovima smestaja I ishrane(timesharing.). sto stvara odredjene probleme po pitanju zaposljavanja .fastfood).smestajnih kapaciteta i turistickih atraktivnosti. oblike i pravila turistickog ponasanja i da su u potrazi za novim sadrzajima turisticke ponude. kao sistem stimulacije.28. kao i zbog raspolozivosti kapaciteta jos vise pojacava u periodima vršnog opterecenja tražnje( u letnjoj sezoni i u delovima godine u periodima Bozicnjih i novogidisnjih praznika).kulturnim I drigih aktivnosti I gde je izrazenija potreba za idividualizacjom aranzmana.gde je sve veci zahtev za vidovima sportsko-rekreativnih aktivnosti. tako da je asortiman I kvalitet usluga totalno prilagodjen ovoj grupi turista.) NOVI OBLICI ISPOLJAVANJA TURISTICKE TRAZNJE Zapazena je pojava da turisti sve vise napustaju tradicionalne izvore turisticke traznje. Te se tako razvijaju nove turisticke ponude koje ce zadovoljiti potrebe skoro svakog turise ponaosob kao i specificne potrebe odredjenih gupa turista. turizam “over sixty” ili drugacije nazvan “snow white years “ turizam koji ukljucuje organizovanje turistickih putivanja za starije osobe Ovaj vid turizma karakterise dosta veliki fond ekonomskih snaga I sobodnog vremena. sve se vise govori o zelenim destinacijama sto ukljucuje razvoj turizma u nezagadjenoj prirodi.V.Francuska I sl. Jaca uloga tkz.dominantnost traznje u odnosu na ponudu koja se zbog dostignutog stepena razvoja medjunarodnog turizma i domaceg.selfcatering. na primer kada je vreme godisnjih odmora jun-septembar za mediteransko podrucije. posebno kod privreno razvijenih zemalja u vezi sa ekoturizmom I njegovim odrzivim razvojem I svesnoscu o potrebi promene ponasanja. Izarazen je zahtev I za zdravstveno-rekreativnim turizmom. Tako sada imamo npr. pogotovo u razvijenim zemljama(SAD.Japan. 9 . Zapaza se ekspanzija nautickog turizma koji se moze unapredjivati samo uz izgradnju potrebne I specijalizovane opreme karakteristicne za ovaj vid turizma . 29.) SEZONSKA KONCENTRACIJA Jedna od konstantnih obelezja turisticke tranje ogleda se u njenoj sezonskoj koncentraciji na kraci vremenski period u toku godine .zimsko-sportskim aktivnostima I nezagadjenom prirodom.Zatim jaca uloga kongresnog turizma I drugim vidovima poslovnih putovanja. Na talasu “zelene paradigme” koja oznacava tranziciju.Britanija. 30.kao sto je izgradnja luka I marina te obuka zaposlenih za pruzanje ovih usluga.) DOMINANTNOST TRAZNJE U ODNOSU NA PONUDU Sezonska koncentracija i usmerenost uzrokuju tkz.

31. prevoza..). oni koji su pasivni turisti. Pored pomenute heterogenosti.) Ove motive mozemo jos vise tipologizirati u odredjeni broj kategorija jer postoji veoma veliki broj tipologije turista( oni koji zele zabavu.socioloski. koji zele obrazovanje. Tolika heterogenost u pogledu mogucih opcija.psiholoski i zaista velik broj raznih drugih motiva). da se oseti paznja drugih. 3. tj. razonoda i sl. Svi prethodno opisani elementi opredeljuju neelasticnost turisticke ponude. 33. tj. Ova cinjenica doprinosi i relativno sporijem obrtu sredstava u ovoj delatnosti. kao i relativno visoki fiksni troskovi komunikativnih i receptivnih faktora.) fizicki motivatori(kao potreba da se odmori duh i telo). Strategijskim marketing planiranjem pokusava se racionalno poslovati u datom okruzenju.) SPECIFICNOSTI TURISTICKE PONUDE Slozenost turisticke potrebe koja se kod svake individualne jedinice turisticke traznje ispoljava kao potreba za odredjenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga(isrtane.) Interpersonalni motivatori(zalja da se upoznaju novi ljudi. zdravstveni motivatori(sport i rekreacija) i koji uticu da se smanji tenzija.vise razlicitih medjusobno povezanih proizvoda i usluga kojima se zadovoljava turisticka potreba. komunikativnih i receptivnih faktora. sto mora biti podrzano i primenom relevantnih strategija ostalih instrumenata trzisisnog nastupa. ja cu spomenuti one koje se meni cine najbitnijim: 1. 32. putovanje kao beg od svakodnevnih interpersonalnih odnosa u mestu boravka. 10 . kako na mikro tako i na makro nivou.zdravstveni.. Zbog toga kljuc uspeha svakog preduzeca .) mora biti zadovoljena kompleksnom turistickom ponudom.pa tako i turistickog. rekreaciju. turisticku ponudu karakterise i relativna nepromenjlivost atraktivnih faktora. potvrdjivanje sopstvenog ega.) Motivatori za status i prestiz( zelja za permanentnim obrazovanjem kroz turisticka putovanja. i predstavljaju relevantne faktore za stratesko upravljanje turistickim proizvodom.) kulturni motivatori(potreba da se zna vise o kuturi i mestu gde se putuje. 4.) MOTIVI I PONASANJE TURISTICKE TRAZNJE Turisti imaju razlicite motive koji opredeljuju turisticku traznju (kulturni. zadovoljavanje hobija i sl. koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih. smestaja. 2. dozivi novo iskustvo.) DINAMICKA PITANJA U MARKETING STRUKTURI Zadatak marketinga je da zatvori gap izmedju napora proizvodjaca da maksimiraju svoju funkciju(ostvare profit) i potrosaca koji zele da ostvare svoje zahteve da nadju odgovarajuce prednosti i ostvare ocekivane koristi kroz zadovoljavalje svojih potreba i zalja. poseti rodbina i prijatelji. avanturu. zavisi od shvatanja svog mesta i uloge strategije kao planske odluke putem koje komunicira sa sredinom. Ocigledno je da na drugim trzistima ne postoji ovako kompleksna situacija.

marketing i sl. svim onim prirodnim. na nivou preduzeca ili pojedinacnog proizvoda) mora da pronadje odgovor tj. 35.) STA JE TURISTICKA DESTINACIJA Pod turistickom destinacijom se podrazumeva manje ili vise zaokruzena geografska celina koja raspolaze atraktivnim. regionalnom . 34. kadrovi. mestima gde je izgradjena turisticka ponuda). prevoza.Dominantna pitanja na koje svaki marketing menadzer u turizmu(bilo na lokalnom. rekreacije. kulturno-istorijskim. zabave i sl.) Dizajniranje organizovanosti 11 .) Definisanje strategijskih i taktickih poteza za instrumente marketing mix-a 5. antropogenim.) Formulisanje misije. saobracajnim i pretpostavkama za smestaj. zabavu.). ishranu.) ili resursi odredjene geografske celine(prirodni.trzista. mora raspolagati „setom informacija“ : *Na koja trzista preduzece ( mikro nivo) kao i turisticka destinacija(makro nivo) treba da koncentrise svoj napor? *Koji su proizvodi prioritetni? *Koje delove proizvodnog programa eliminisati? *Gde se najbolje mogu iskoristiti postojeci resursi preduzeca(finansije.) Formulisanje odgovarajucih globalnih strategija 4. komunikativnim i receptivnim faktorima tj.resursa.) ELEMENTI MARKETING MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE 1.konkurencije.) Situaciona analiza(makro okruzenja. razonode. ciljeva i smerninca 3. antropogeni)(makro nivo)? Informacije za marketing odluke na mikro i makro nivou: Smernice Konkurencija marketing plan Marketing kako dostici zeljenu poziciju predvidjanje menadzer futurologa profili turista istrazivanje profili proizvoda trzista pregled resursa pregled ciljeva Marketing se mora primeniti kod svih relevantnih ucesnika u prizanju turistickih usluga(smestaja. ishrana. drustvenim. rekreaciju (tj. Mora se napomenuti da ce domet marketinga u turizmu biti pod uplivom razvijenosti marketiga u svim onim delatnostima sa kojim je turizam u direktnoj ili indirektnoj vezi.internog okrizenja) 2.

70. pri cemu se imidz kreira na bazi unapred odabranog segmenta potrosaca. Strategija segmentacije turistickog trzista. licnim.) VRSTE MARKETING STRATEGIJA Definisanje odgovarajucih marketing strategija na odredjenoj turistickoj destinaciji su jedan od elemenata marketing menadzmenta tur. Ovo je period razrastanja upotrebe malih personalnih racunara i razvoj sistema DOS i Windows koji doprinose daleko konfornijoj upotrebi racunara.sociokulturnim. jer se potrosaci na turistickom trzistu mogu grupisati u razne homogene grupe .6. Strategija segmentacije trzista korisna je iz vise razloga:jer je turisticko trziste uvek sastavljno od velikog broja potrosaca sa razlicitim varijablama(ekonomskim. diferencirati destinacijski proizvod(strategija diferenciranja trzista) i sto vise se razlikovati od konkurencije. jer ce se konkretni turisticki proizvod lakse plasirati na unapred odredjene segmente .NTA-nacionalna turisticka administracija). Strategija nediferenciranog marketinga se nigde gotovo i ne koristi jer je cilj upravo suprotno. regionalnom. sto je doprinelo da to bude period porasta konkurentske borbe na bazi upotrebe kompjuterske tehnologije u turistickim agencijama. strategija diferenciranja turistickog proizvoda i strategija profilisanja imidza su tri najcesce koriscene globalne strategije u turistickoj industriji. instrumentima na ovom nivou upravljaju uglavnom drzavni organi(NTOnacionalna turisticka organizacija.) RAZVOJNI PUT U PRIMENI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U TURIZMU Razvoj primene informacione tehnologije za rezervaciju sopstvenih avio karata prvi put je upotrebila avio-kompanija American Airlines 1964. Strategijom profilisanja imidza turisticke destinacije nastoji se sto vise urezati u svest potrosaca. jer se odmah moze razviti proizvod na bazi utvrdjenih specificnih potreba unapred odredjenog segmenta. psiholoskim i drugim). godina je period razvoja strategijskog informacionog sistema SIS( hotelijeri. 37. nacionalnom. 12 . a koristila je rezervacioni kompjuterski sistem SABRE. godina se kompjuterski rezevacioni sistem dalje razvija i SABRE se povezuje sa 300 manjih putnickih agencija Period 80.promocija i kanali prodaje) na nivou preduzeca . i to je bio stimulans za dalju primenu ove tehnologije i kod drugih avio-kompanija. Kada se radi o mikro nivou rec je o instrumentima trzisnog nastupa(proizvod. turisticke i ostale za razvoj zainetersovane privrede.) MIKRO I MAKRO ASPEKT MARKETINGA U TURIZMU Marketing mix se uvek posmatra na dva nivoa mikro i makro nivou. 36.) Kontrolu aktivnosti Svaki od pomenutih elemenata trebalo bi da predstavlja posebno podrucije fokusa menadzera na turistickoj destinaciji.destinacije. medjunarodnom). organizatori putovanja i drugi). godine. 38.cena. A kada je rec o makro aspektu rec je o posmatranju ovih elemenata na razlicitim nivoima upravljanja(lokanom.

Tako je usao u primenu sistem za bukiranje smestaja preko distributivnih sistema (GDS ) AMADEUS koji onome koji bukira uzima najcesce samo osnovne podatke kao sto su broj licne karte. Izvršni informacioni sistem EIS podrazumeva upravljacke portabl PC-ije za sve u upravljackoj strukturi. 40) STA JE AMADEUS Neke avio-kompanije su putem daljeg razvoja svojih distribucionih sistema sa raznovrsnim programima i mogucnostima zelele da ukljuce u saradnju i hotelijerske subjekte. broj kreditne kartice i sl. on se pomera u proizvodnju. godina je najznacajnija pojava www. help-deskove pomazuci da se otklone barijere na putu prodaje potrosacima. komunikacione tehnologije povezuje turisticku traznju sa turistickom ponudom. adresa. 3. 4. Od trzisnog ucesca ka obogacenju odnosa Posto marketing odeljenja mogu pre da usluzuju nego da prodaju. Od masovnog marketinga ka database marketingu Marketing strunjaci prikupljaju vise informacija o klijentima i koriste informacije prilagodjavanjem poruka potrebama ciljanog auditorijuma i jasnije diferenciranje proizvoda i usluga kako bi preciznije ciljali segmente svojom propagandom. Od najkreativnijeg ka tehnoloski sofiticiranijem Nekada je bilo bitno da marketing bude veoma kreativan a danas se trazi da bude tehnicki najopremljeniji. 5. Travelocity. godine koja putem siroke upotrebe kompjuterske. Ineteraktivni mediji ovde imaju presudnu ulogu. jer su troskovi neupele propagande visoki. Totalna kompjuterizacija HYATTa znaci elektronsko cekiranje. 39.gde i kako se srecu sa nosiocima ponude. to je bazicni zahtev u svim marketing strategijama. Od prodaje ka usluzi potrosacima Marketing naglasava brigu o potrosacima. Preview Travel). naglasak se baca na obogacenje odnosa sa potrosacima. servisne centre za potrosace.(world wide web) kada prakticno Internet ima snazan uticaj na u turistickom biznisu putem pojave sajtova koji se bave turistickim putovanjima ( Expedija. jer u strukturi gostiju dominiraju cesti korisnici ( Frequent travelers).) 41.U periodu 90. Internet se koristi ne 13 . Sve je brze kolanje informacija. Od masovnih medija ka interaktivnim medijima Klijenti u sve vecoj meri zele da biraju kada. postojanje elektronskih brava za zakljucavanje (pametne kartice). formiraju se takozvane daily fresh informacije I slicno. Danas Hyatt zaokruzuje svoj marketing informacioni sistem koji se sastoji od sistema baze podataka( Date Base System) i sistema kontrole prodaje( Sales Control System). odeljenje marketinga u svim granama ubrzano se menja na pet frontova: 1.godina.) MARKETING I INTERNET. NABROJATI PROMENE I OPISATI Zahvaljujuci informacionoj tehnologiji a posebno internetu. Vreme posle 2000. i samu ponudu medjusobno. 2.) INFORMACIONA STRATEGIJA HOTELSKE KORPORACIJE HYATT Hyatt je poceo da razvija svoj informacioni sistem jos 80. Elektronska posta je vec uvedena.

stopi inflacije. nacionalnim parkovima. zatim o istoriji umetnosti slikarstva. njenim brzinama i sl. broju aerodroma. ostale ponude(broj pozorista. jezerima. broju i vrsti kongresnih centara i njihovim mogucnostima.geografskoj distanci tj.velicini teritorije. zatim informacije o politickom sistemu.) 3. Sve znacajne destinacije imaju svoje prezentacije na internet stranicama. skole ucenja u prirodi i slicno). 44. ishrane. flori i fauni. rekreacije(kutura.. melosa. recnim lukama. ugostiteljska ponuda ( informacije o obimu i strukturi smestaja i restoranske ponude. zoo vrtovima. navesti njihove kategorije kao i dati kratak opis o svakoj od postojecih kategorija) 2. banjama. nocnim klubovima. biblioteka. klimi. zabava. ekonomske distance tj. sportske. 42.) INFORMACIJE O USLOVIMA ZA BORAVAK Ovde podrazumevam o ukupnu turisticku ponudu u domenu osnovnih usluga smestaja. razonoda. 1.drustveno-ekonomske politicke. elektifikaciji zeleznice. bioskopa. vodenim tokovima.samo za turisticke informacije. kao i set informacija o manifestacijama(kulturne. stopi zaposlenosti.razvijenoscu saobracajne infrastrukture potrebno je dati kljucne informacije o vrsti i kolicini puteva i drumskom saobracaju. o bogatstvu narodnog folklora. o sportskim kapacitetima. konfiguraciji zemljista sa posebnom informacijom o planinama. 14 . naucne. sportski kapaciteti. dakle to je medij kojeg niko ne zeli da propusti u svojim marketing aktivnostima. i opstih usluga iz domena zabave. aproksimativno odrediti troskove putovanja u USD ili eurima 3. ekonomski podaci(o prosecnoj zaradi.kulturno-istorijske atraktivnosti(potrebno je pomenuti kulturne i istorijske informacije sa posebnim naglaskom na kulturne i istorijske spomenike. Takodje treba pruziti i opste informacije o redovima voznje u medjunarodnom i domacem saobracaju kao i o mogucnostima za čarter prevoz.prirodno-geografske atraktivnosti(pri pruzanju ovih informacije treba ponuditi one o geografskom polozaju zemlje. o udaljenosti drzave od glavnih izvora ino-turisicke traznje i to za pojdine vidove prevoza 2. knjizevnosti i sl. duzini plovnih puteva. ostali sadrzaji). razonode.) PREZETIRANJE ATRAKTIVNOSTI Atraktivnost se definise kao zbir prirodne.) INFORMACIJE O PRISTUPACNOSTI Ovde treba istaknuti informacije o 1. drustvene i izgradjene atraktivnosti.. kongresni centri. 1. vec i za prodaju i buking usluga. gastronomije. 2. i druge(pruzaju se osnovne informacije o demografskom faktoru.)) 43.

sami turisti i lokalni rezidenti. posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja.) RAZLIKA U MONTAZI INDUSTRIJSKOG I TURISTICKOG PROIZVODA Turisticki proizvod je kompleksan i moze se oznaciti kao amalgam ili smesa atraktivnosti. Teoreticari imaju razlicite stavove u vezi turistickog proizvoda: 1. partnerski odnosi podrazumevaju smanjenje konkurencije izmedju ucesnika i kreiranje turistickog proizvoda i uspostavljanje odnosa koji ce biti saradnja. smestaja i okruženja. 2. Faktori izvorne ponude bi bili geografski faktori. sportske aktivnosti).vegetacija. hotelijerska preduzeca. kultura.gupa: oni stavovi koji akcenat stavljaju na „izvorne“ i „izvedene“ elemente turisticke ponude. struktura naselja. 49. turisticke agencije)(npr analiziraju samo imidz ili fizicke karakteristike ili samo usluge koje pruzaju) 3.). ljudi-People. komunikativnih i reciprivnih faktora. A Izvedena ponuda bi bila turisticka opremljenost tj. turisticki proizvod se posmatra sa aspekta nosilaca ponude(npr. saobracajni polozaj i povezanost. Tako se promocioni mix sastoji od 8P (Proizvod-Product. prevoza.mentalitet.koji imaju potrebu za kulturnim programom i sl.grupa: oni stavovi teoreticara koji proizvod u turizmu tumače kao integrisani i parcijalni turisticki proizvod. privreda. snabdevanje. Parcijalni proizvod formiraju nosioci turističke ponude.Ovako definisan proizvod je nastup vise stavova koji isticu vaznost atraktivnih. a programiranje podrazumeva plansko osmisljavanje internih komponenti proizvoda i eksternih saradnji sa drugim nosiocima ponude. 4. A integrisani je onaj proiz\vod kako ga percipira i konzumira turista.gostoljubivost. promocija-Promotion. vec upravo suprotno veoma su heterogene i sastoje se od niza razlicitih potreba turista(oni koji zele pasivan odmor. Pod okruženjem podrazumevamo širi spektar kulturnih. 15 . informisanje. folklor. pakovanje-Packaging.zabavu.politika. kanali prodaje-Place. pa tako znaci i da turisticki proizvod nije jedinstven vec veoma kompleksan.) STA JE 8 P Marketing koncepcija turistickih preduzeca je nesto drugacija zbog specificnosti turistickog trzista.klima.) PODELA TEORIJA TURISTICKOG PROIZVODA(4 GRUPE) Turisticke potrebe nisu jedinstvene. organizacija prihvata. To je zbir manjeg ili veceg broja parcijalnih proizvoda. sociolostkih i psiholoskih uticaja koje data turisticka destinacija ima na turistu. zabava. partnerski odnosi-Partnership. 46.jezik. cena-Price. programiranje-Programing Pod ljudima se ovde podrazumeva raspolozivost adekvatnog prodajnog personala.45. grupa: to su oni teorijski stavovi koji turisticki proizvod smataraju „smesom“ razlicitih elemenata kao njegovih konstituisucih delova.grupa: oni stavovi koji simplifikuju proizvod u turizmu i akcenat stavljaju na detaljniju analizu samo jednog elementa(ili nekoliko elemenata) tj. Oni koji zele rekreaciju. pod pakovanjem se podrazumeva pazljivo grupisanje jednog ili vise elemenata usluge a na bazi iskustva turista.

Neki cak ni u dugackom roku(npr. gostoljubivost. konzumenata-turiste i sa apekta proizvodajaca u koji spadaju i posrednici u proizvodnji koji svojim akcijama uticu na turisticko trziste.destinaciji u direktnom kontaktu sa potrosacima. jer nema jedinstvenih ni potreba ni zahteva potrosaca u vezi sa turistickom ponudom. kultura. pridrzavanje konkurentskih cena sem u situaciji raspolaganja konkurentnog proizvoda koji moze da ima i visu cenu 16 . i to pod snaznim uticajem motiva putovanja.proizvodni faktori pod kojima se podrazumevaju geografski polozaj. privreda.Turisticki proizvod moze se obuhvatiti kroz tri aspekta: s gledista potrosaca. informacije.turisticka opremljenost( posebna infrastruktura vezana za turisticka putovanja. sportske aktivnosti i sl.) FAKTORI IZVEDENE PONUDE Po ovoj teoriji faktori izvedene ponude turistickog proizvoda su oni faktori koji se mogu brzo menjati i rezultat su prilagodjavanja destinacije za turisticke potrebe(npr. minimiziranje rizika.opsta infrastruktura(saobracajni polozaj i povezanost. obezbedjivanje povracaja na ulozena sredstva 3. politika) . 47. komunalna opremljenost) 48. zabava. omogucavanje da preduzece bude inovator u biznisu 51. snabdevanje.) 50. U ove faktore se ubrajaju: . struktura naselja.U ove faktore spada: .ako je moguce uz optimalnu stabilnost biznisa 4. posebno ako je rec o potencijalnim gubitcima 5. mentalitet.) MARKETING CILJEVI 1.klima). . kontrola likvidnosti 6. izabiraju proizvod po sopstvenim individualnim preferencijama. optimizacija profita i profitabilnosti u kratkom i dugom roku 2. Pa su tako potrosaci ti koji na licu mesta „montiraju“ tj. obezbedjivanje prestiza kod odredjene forme trzisnog liderstva 3.) FAKTORI IZVORNE PONUDE Po ovoj teoriji izvorni faktori turistickog proizvoda su oni koji se ne mogu menjati u kratkom roku. odrzavanje/unapredjenje trzisnog ucesca 2.) OPSTI CILJEVI PREDUZECA 1. obezbedjivanje rasta i dugorocnog zivota preduzeca. niti je mesto montaze isto. tj. organizacija prihvata. Međutim najkonzistentnije je govoriti sa aspekta posmatranja tj. industrijski proizvod se u celosti proizvodi u fabrici dok se turisticki proizvod proizvodi na turistickom trzistu tj. vegetacija i sl. klima. izboru izmedju industrijskog i turistickog proizvoda lezi upravo u tome. Sta ce biti sadrzaj paketa turistickog proizvoda zavisi od preferencija i izbora pojedinog turiste. izgradnja posebne infrasturkture za turizam). prodavaca i proiyvodjaca.opsti faktori ljudskog postojanja i ponasanja(jezik. folklor. Dakle razlika u „montaži“ tj.

56. troskovi pojedinih komponenti proizvoda(npr.) OPSTI FAKTORI I SPECIFICNI FAKTORI Opšti : Kao sto su na primer karakteristike drustveno ekonomskog sistema. kao i sagledavanje proizvoda kod konkurenata. podaci i informacije o kretanju cena na trzistu. sagledavanje cena u ocima potrosaca. Specifični :Kao sto su npr.paket aranzman) za sadasnje i potencijalne potrosace 5. 55. politicki i ekonomski uslovi deluju na pojavu turisticke traznje uopste. Pod eksternim faktorima podrazumevamo sva ona zbivanja u okruzenju. Platezne sposobnosti turisticke traznje kao gornje granice cena a onda od ostalih faktora: slobodnog vremena. kao donje granice cena.) METODI UTVRDJIVANJA POLITIKE CENA Odredjivanje cena u prvom redu zavisi od velicine raspolozivog dohotka tl. geografski. da li se uopste radi o trzistu kod kojeg postoji cenovna elasticnost? 4. Jesu li potrosaci osetljivi na promenu cene? Kolika promena? Koliko se cesto cene mogu menjati? 3. Pored ostalog treba da omoguci sagledavanje aproksimativne cene koju su turisti spremni da prihvate i plate za odgovarajuci turisticki proizvod ili uslugu. klimatski.) BAZICNE INFORMACIJE Radi ostvarivanja opstih i marketing ciljeva preduzece mora raspolagati bazicnim informacijama koje ukljucuju: 1. cena konkurencije i troskova preduzeca.) ANALIZA TURISTICKE TRAZNJE Osnovu za analizu preduzeca predstavlja analiza eksternih i internih faktora. zemlja) ali se takodje ne sme ispustiti iz vida reakcija traznje i konkurencije. antropoloski i drugi deluju na usmeravanje trzista ka odredjenim podrucijima. njihova percepcija o preduzecu. tj znacaj turisticke i ekonomske konjukture na pretvaranje potencijalnih u stvarne turiste. Metode za utvrdjivanje cena: . razvijenih navika za putovanjem.troskovi plus Cena se zaracunava na bazi pokrica svih troskova 17 .) NAJBITNIJI FAKTORI KOJI PREDSTAVLJAJU OSNOVU ZA ANALIZU PREDUZECA 54.4. Pod internim faktorima podrazumevamo zbivanja u samim preduzecima turisticke privrede ili date turisticke destinacije(mesto. region. promene u obimu prodaje i prihoda od trzista do pojedinih trzisnih mera u tim okvirima 53. obezbedjivanje penetracije trzista 5. posebno o kretanju cena kod konkurenata 2. obezbedjivanje brzeg priliva sredstava shodno raspolozivoj traznji 52. posebno imajuci u vidu zbivanja na turistickom trzistu.

58. sto donosi vecu samostalnost u odredjivanju cena i nezavisnost od konkurencije.penetracione cene pocetna niza cena kojom se pokusavajmu pridobiti potrosaci .. pa tako i stratesko planiranje cena. popusti) . difenciranja proizvoda bilo fizicki ili psiholoski i segmentacija trzista sve vise dobijaju na znacaju na turistickom trzistu.trzisne cene to su fiksne cene a shodno standardnoj traznji na trzistu 57. psiholoski efekti ugledanja).diferenciranje cena utvrdjivanje razlicitih cena za isti proizvod uz koriscenje razlicitih kriterijuma za diferenciranje(vreme.da korespondira sa nameravanim pozicioniranjem i imidžom proizvoda na razlicitim segmentima .cene za liniju proizvoda cene se odredjuju za liniju proizvoda a ne za svaki proizvod pojedinacno .stopa povracaja putem cena cenom se pokusava postici brzi povracaj svih ulozenih investicija . sto ukazuje da je raspon izmedju donje i gornje granice cena u oblasti turizma relativno mali. da li kupci prihvataju tu cenu.Turisticko trziste ne prihvata svaku cenu.cena na bazi kupovne moci potrosaca baziraju se na volji i spremnosti potrosaca da ih prihvate .promocione cene obicno se radi o nizim cenama kada se radi o novom proizvodu koji se uvodi na trziste i putem cena se promovise . kolicina kupovine. .da reflektuje ciljeve(rast profita) . nacin placanja.) INTERNI FAKTORI POLITIKE CENA Kriterijum za fomiranje racionalne cene je uskladjenost sa troskovima koji predstavljaju donju granicu cene na koju treba zaracunati profit ali takodje i uskladjenost sa trzistem tj.) NECENOVNI INSTRUMENTI KONKURENCIJE Ponasanje konkurenata u domenu cena mora se permanentno pratiti ali isto tako postoje brojni necenovni elementi konkurencije kojima podjednako treba posvetiti paznju(moda i prestiz.kombinovani pristup pocinje sa visokom cenom a onda se cena naglo spusta da se pobede konkurenti i obezbedi dugorocna trzisna pozicija .da omoguci dugorocnu zaradu i povracaj investiranog kapitala 18 .varijabilne cene svodi se na odredjivanje cena prema fluktuaciji i promeni traznje i ponude .jedinstvena cena za sve svima se zaracunava ista cena .) STRATESKA ULOGA CENA Poslednjih godina je u oblasti turizma prisutan koncept strateskog menadzmenta. 59.troskovi plus gde se pored zaracunatih troskova dodaje i zaracunati profit . nego samo onu koja je za nekoliko poena veca od inflacije.da reflektuje fazu u zivotnom ciklusu proizvoda .skidanje kajmaka pocetna visoka cena koja se kasnije snizava kada se ukljuce konkurenti .

da pobedi konkurenciju na najrzi moguci nacin .diferneciranje cena izmedju grupa i individualaca .prema vremenu polaska ili odlaska na put 2.za kraci vremeski period u sezoni ili vansezoni .) odnos ucesnika u prodaji turistickih usluga . (znaci smestajne. Cena kao rabat i kasa konto .) geografski fator . Cena za direktnu i indirektnu prodaju 5.diferenciranje u zavisnosti od sezone i vansezone .) uslovi placanja .i da primenjujuci strategiju marginalnih troskova. Problem kod ovakvih ugovora je sto je porebno predvideti brojne velicine koje se ne daju precizno utvrditi za duzi vremenski period(npr.60.) vreme .da bude uvek na raspolaganju kao sredsvo za prevazilazenje trenutacne krize . kretanje diskrecionog dohotka. 62) POLITIKA DIFERENCIRANJA CENA Politika diferenciranja cena podrazumeva prodaju istog proizvoda pod drugacijim cenama uvazavajuci izabrano trziste tj. 63. Cena prema segmentima 3.popusti i kondicije kao oblik uslova placanja 19 .nivelacija cena bez obzira naudaljenost 4.dif. Cena prema razlicitoj udaljenosti . trzisne mete .) STA SU ALTOMASKE CENE Radi se o utvrdjivanju cena za pausalna putovanja(paket aranzmane)koje organizator putovanja plasira kao svoje proizvode.da vodi racuna o marginalnoj traznji u smislu stimulacije ili destimulacije odredjenih segmenata putem cena .dif. Hotelijerskim ili avio-preduzecem(čarter letovi).) TAKTICKA ULOGA CENA .dif. transportne i ostale) on sklapa ugovor o altomanu(sistem puno za prazno) u cijoj osnovi je punjenje kapaciteta za unapred odredjeni vremenski period(i do godinu dana unapred) i pausalnu cenu. Kada organizator putovanja zakupljuje raznovrsne kapacitete sa nap.da ohrabri potrosace koji prvi put kupuju .) kolicina usluga .) KRITERIJUMI DIFERENCIRANJA CENA 1.dif. nosilac ponude postavi razlicite strategijeske alternative koje mu sluze kao kriterijum diferenciranja cena.da omoguci priliv sredstava na kratak rok 61. kretanje troskova i inflacije. razni psiholoski faktori) koji se direktno odrazavaju na doprinos ciljevima preduzeca.

) proizvodi kao kriterijum .publicitet(Publicity) . specificni trzni centri.akvarijumi.direktni marketing(Direct Marketing) 66..za domace i inostrano trziste . 65. svet divljine-zoo vrtovi.odnosi sa javnoscu( Public Relations) .dominira proizvodnja u odnosu na marketing orijentaciju .prema kategoriji objekta . zgrade istorijskog znacaja. zabavni i rekreacioni centri) koji doprinose povecanom zadovoljstvu potrosaca.propaganda(Advertising) .) MARKETING ATRAKTIVNOSTI U marketing atraktinvnosti ubrajaju se brojni ucesnici u puzanju turistickih usluga(npr.Generalni ciljevi promocionog mix-a su . mjuzeji .broj ucesnika turista koji posecuju destinaciju .6.) PROMOCIONI MIX U TURIZMU Promocioni mix ili drugacije nazvan komunikacioni mix podrazumeva masovno komuniciranje sa potrosacima radi stimulisanja i unapredjenja plasmana.unapredjenje prodaje(Sales Promotion) .obezbediti adekvatne informacije i pomoc pri kupovini turistickog proizvoda .diferenciranje cena sa obzirom na kvalitet proizvoda 64. Oni su sve vise kritican faktor za dobro ili lose iskustvo turista u vezi sa odredjenom destinacijom.zabavni parkovi-tematski parkovi.Mercejdajzing(Merchandising) . Koriscenjem marketing atraktivnosti povecavamo . spomenici industrijskog razvoja.) INSTRUMENTI PROMOCIONOG MIX-A . parkovi i baste.ohrabriti i asistirati oraganizatorima putovanja i drugim posrednicima u kanalima prodaje u kreiranju i prodaji razlicitih manje ili vise integrisanih turistickih proizvoda.galerije.prema znacaju pojedinih trzista 7. spomenici starog veka.) trziste ..sopnzosrtvo(Sponsorship) .prihode koji se ostvaruju .licna prodaja(Personal Selling) .safari parkovi.relativno povecanje budzeta 20 .razviti i odrzavati korektan imidž(preduzeca ili turisticke destinacije) i staviti se na listu zeljenih parcijalnih ili integrisanih turistickih proizvoda .

predstavljanje u inostranstvu 3. podrska novim proizvodima 12. za racun odredjene grupacije hotela. segmentima. podrska kroz publikaciju grafickih sredstava opste namene.) 3. konkurentima 8. avioprevoznika. standardizacija usluga 13. turistickog podrucija) 7.. obezbedjivanje razlicitih statistickih podataka na bazi. zajednicka ulaganja u promocione kampanje bilo putem finiasijskog ulaganja. konferencijama i sl. bilo kroz know-how u domenu relevantnih informacija o trzistu. 4. kao jedna od znacajnijih aktivnosti NTO sa ciljem povecanja njihovog zadovoljstva. publikovanje promocionog materijala. organizacija razlicitih oblika prezentacije ui unapredjenja prodaje(na sajmovima. priroda samog proizvoda koji je vise ili manje integrisani proizvod 2. a koja se plasiranju na medjunarodno trziste 9. formiranje posebnih kanala prodaje za plasman paket aranzmana 68. razvoj baze podataka za informacioni sistem u turizmu 10. Potrebu za primenom integralnog marketinga uzrokuju tri faktora: 1.. savetnicke aktivnosti za potrebe turisticke industrije 21 . kanala prodaje u funkciji komercijalnih efekata 6. da se promovisu razliciti ponudjaci parcijalnih proizvoda 5.) TRI FAKTORA PRIMENE INTEGRALNOG MARKETINGA Uspeh porganizatora putovanja na trzistu gotovo je nezamisliv bez primene integralnog marketinga. organizovanje turistickih putovanja za predtavnike masovnih medija.. naucnim skupovima. prikupljenih na bazi istrazivanja 2. zastitia potrosaca.67. Aktivnosti koje NTO preduzima u tom kontekstu su: 1.poslovni odnnosi organizatora putovanja i drugih ucesnika sa kojima saradjuje i kreiranju paket aranzmana(hotelijeri.) SADRZAJ MARKETINSKOG PRISTUPA NTO Inicijativna funkcija NTO-a je da kreira pozitivnu sliku o zemlji. avio-kompalije.

TOS osniva predstavnistva u inostranstvu da bi se obavili poslovi koji su zakonski regulisani. 71. duzini boravka. sanse i pretnje na turistickom trzistu 5. poljoprivrede) koje ista ima vezano za megjunarodno okruzenje.. sezonskoj koncentraciji. Kod eksternog fokusa NTO treba da se fokusira na uvazavanje razlicitih strategija zemlje(razoja saobracaja. politicko. analiza promocionog miksa 5.strategiju promocije.70.kao i da odigra kontrolnu funkciju. fokusiranje na trendove u ekonomskom. Poslovi promocije i unapredjivanja turizma poveravaju se Turistickoj organizaciji Srbje. strategiju prema zbivanjima u trzisnom ambijentu.njihova potrosnja. karakteristike okruzenja(demografko. i drugi. tehnolosko. polozaj zemlje na turistickom trzistu 3. analiza osnovnih indikatora postojece traznje i potrosnje 2. pozicioniranje i druge strategije Kod internog fokusa potrebno je da NTO ima dobro razvijenu funkciju istrazivanja trzista i da rapolaze informacijama o turistickom prometu i potrosnji. ciljevi koje je potrebno dosegnuti 7.69. Ovaj naziv ima u unutrasnjem saobrcaju . karakteristike inostrane i domace turisticke traznje i trendovi 3. o razvoju zemlje na turistickom trzistu-broj turista i nocenja ..) 4. analiza uskladjenosti promocije sa ostalim instrumentima trzisnog nastupa Strategija kao vizija(eksterni fokus) 1. analiza osnovnih elemenata turistickog proizvoda 4. strategija promocije i ostalih instrumenata u kontekstu ostalih strateskih pristupa ekstenom okruzenju 2. tehnoloskom i bilo kom drugom smislu.) OSNOVNI ZADACI TOS-A Osnovni zadaci TOS i NTO su isti. Marketinski pristup NTO trebao bi da obuhvati sledece elemente: Analiza postojeceg stanja(inteni fokus) 1. razumevanje sadacnjih i potencijalnih zahteva traznje. au inostranstvu se oznacava kao NTO. sociolosko. Prvi koji podrazumeva inicijativnu funkciju ciji je zadatak kreiranje slike na emitivnim trzistima i pod snaznim je uplivom opstih privrednih i drustvenih kretanja. fokusirati odredjene segmente. Strategijski prozor ce NTO otvoriti prema pojedinim trzistima. cini osnovu pri postavljanju adekvatne strategije. definisanje prioritentnih trzista i segmenata 6. ekonomsko. a prema unapred odrejenom cilju koji se zeli postici. 22 . ciji je zadatak jacanje uloge razlicitih nivoa kao turistickog domacina.) INTERNI I EKSTERNI FOKUS MARKETINSKOG PRISTUPA NATO Funkcije NTO(nacionalne turisticke organizacije) mogu se posmatrati sa dva aspekta. NTO treba da ucini sve u cilju sto boljeg pozicioniranja ali istivremeno i u reciptivnoj funkciji da odigra ulogu dobrog domacina. kao i da pokaze stanje u koriscenju propagande. socioloskom.

23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful