P. 1
Skripta-Krivicno pravo

Skripta-Krivicno pravo

4.0

|Views: 1,377|Likes:
Published by Milan Starčević

More info:

Published by: Milan Starčević on Sep 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/26/2014

pdf

text

original

1 ACTIONES LIBERAE IN CAUSA to je slucaj kada ucinilac sam sebe dovede u takvo stanje,a ne kao kod neuracunljivosti kada

je bolest u pitanju. Krivicno je odgovoran ucinilac kriv.dela koji upotrebom alkohola,opojnih droga,ili na drugi nacin dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti znacaj svojih dela ili upravljati svojim postupcima,ako je pre nego sto je sebe doveo u takvo stanje delo bilo obuhvaceno njegovim umisljajem,ili je kod njega u odnosu na kriv.delo postojao nehat. Studiozno profesoru rasclaniti prednje pomenuto! Proizilazi da ako kod ucinioca delo nije pre stavljanja u to stanje ,dakle,nije bilo obuhvaceno ni umisljajem ni nehatom on nece biti kriv.odgovoran. Prilikom utvrdjivanja vinosti,sud ce uzeti u obzir da li je sklon cestoj upotrebi alkohola,droga i kako se ponasa u stanju pijanstva,odnosno da li je u takvom stanju i ranije vrsio kriv.dela.Primenjuju se i mere bezbednosti u takvim slucajevima. AMNESTIJA I POMILOVANJE to su akti nadleznog organa na osnovu kojih dolazi do potpunog ili delimicnog oslobodjenja od izvrsenja kazni,ili davanja drugih pogodnosti licu koje je ucinilo kriv.delo. Amnestija je akt kojim se poimenicno neodredjenim licima daje oslobodjenje od gonjenja ili potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne,zamenjuje se izrecena kazna blazom kaznom,odredjuje se brisanje osude ili se ukida odredjena pravna posledica osude. Pomilovanje se uvek odnosi na poimenicno pobrojana lica. BICE KRIVICNOG DELA obuhvata skup svih posebnih elemenata jednog krivicnog dela.Obelezja i elementi su sadrzani u zakonskom tekstu svakog kriv.dela.Oni su u zakonskom tekstu konkretizovani,i po tim elementima se svako kriv.delo razlikuje od drugog.Tako,npr:radnja kod kriv.dela klevete se sastoji od elemenata(iznosenju ili pronosenju stogod neistinitog za drugoga),sto moze skoditi njegovoj casti i ugledu,a kod krivicnog dela samovlasca u samovlasnom pribavljanju nekog svog prava ili prava za koje smatra da mu pripada. Napokon,kriv.dela se razlikuju jedna od drugih i po razlicitoj posledici i drugim stvarima. BITNO SMANJENA URACUNLJIVOST Lice u ovakvom stanju nije potpuno psihicki poremeceno da bi se moglo smatrati neuracunljivim,ali nije ni takvog dusevnog stanja da bi se moglo smatrati uracunljivim.Dakle,sposobnost ovih lica da shvate znacaj svoga dela je bitno smanjena. Osnov ovakvog stanja kod ovih ljudi je isti kao kod neuracunljivosti:trajna ili privremena dusevna bolest,zaostali dusevni razvoj i sl.Takodje,imamo i tu BIOLOSKOPSIHOLOSKU METODU. Ako smanjenje nije bitno ucinilac je potpuno krivicno odgovoran,a njegovo psihicko stanje uzece se u obzir pri odmeravanju kazne.I bitno smanjeno uracunljiva lica su kriv.odgovorna,ali njihovo psihicko stanje moze biti osnov za blaze kaznjavanje.Sud ce redovno u ovakvim slucajevima konsultovati sudske vestake.

2 Lice koje je ucinilo kriv.delo u stanju neuracunljivosti nije krivicno-pravno odgovorno,sto znaci da neuracunljivost predstavlja osnov za iskljucenje kriv.odgovornosti. ELEMENTI KRIVICNOG DELA To su elementi koji su zajednicki za sva kriv.dela: 1.delo coveka(radnja-prouzrokovanje posledice i da su u uzajamnoj vezi), 2.drustvena opasnost dela; 3.protivpravnost; 4.odredjenost u zakonu; 5.vinost Radnja mora da je voljno preduzeta.Nevoljni telesni pokreti ne mogu se smatrati radnjom u ovom smislu bez obzira na posledice koje su nastupile.To su recimo pokreti u snu,besvesnom stanju,izazvani drugim uzrocima,ucinjeni pod dejstvom neke sile i sl.Radnje se mogu manifestovati kao cinjenje i necinjenje. I-aktivno delovanje, II-pasivno delovanje. Da bi postojalo kriv.delo necinjenjem mora postojati obaveza na postupanje. Drugacije se kriv.dela necinjenja nazivaju omisivnim kriv.delima.Mora da postoji uzrocno posledicna veza izmedju radnje i posledice koja je nastupila. Sto se tice uzrocnosti moramo napomenuti TEORIJU ADEKVATNE UZROCNOSTI=uzrok-radnja dela mora da bude adekvatna sa posledicom dela. Dr.Toma Zivanovic `Bez pretnjom kaznom drustvo nemoze da se pravno zastiti`! IZVRSENJE KRIVICNIH SANKCIJA one se izvrsavaju na osnovu propisa i to Zakona o izvrsenju krivicnih sankcija(Sl.glasnik RS). Izvrsenju se pristupa kada presuda postane pravosnazna i ako za njih nema zakonskih smetnji. Kazne lisenja slobode izvrsavaju se u odredjenim ustanovama.Lice prema kome se izvrsava krivicna sankcija ne placa troskove izvrsenja,osim troskove izvrsenja novcane kazne. Prema osudjenom se postupa covecno i s postovanjem njegove licnosti. Kazna zatvora se izdrzava u ustanovama za izdrzavanje kazne,koje mogu biti:KAZNENOPOPRAVNI DOM,OKRUZNI ZATVOR i ZATVOR.Ove ustanove se dele na: OTVORENOG,POLUOTVORENOG I ZATVORENOG TIPA; Osudjeni koji je izdrzao polovinu kazne zatvora moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrecena kazna ne ucini novo kriv.delo(uslovni otpust).Izuzetno na uslovni otpust moze se pustiti i osudjeni koji je izdrzao 1/3 kazne zatvora. Novcane kazne i kofiskacija imovine izvrsavaju se po odredbama izvrsnog postupka. KAZNE je krivicna sankcija koja se izrice izvrsiocu kriv.dela. Obelezja:1.Kazna treba da bude deljiva, 2.Treba da je licna, 3.Treba da je opoziva, 4.Treba da je srazmerna i da odgovara tezini kriv.dela,

Prilikom propisivanja kazne uvek se odredjuje donji i gornji limit kazne.Uracunljivost se uvek procenjuje u odnosu na vreme kada je delo izvrseno.Za utvrdjivanje stanja uracunljivosti primenjuju se 3 metoda i to:BIOLOSKI.uvek se propisuje kao glavna kazna. -izrice se ne pune godine i mesece.3 5.Prema. Osudjeni koji je izdrzao polovinu kazne zatvora i ako su ispunjeni uslovi odredjeni u zakonu moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne pod uslovom da do isteka za koje je kazna izrecena ne ucini novo kriv.ako nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene dusevne poremecenosti ili bolesti. Osudjena lica izdrzavaju kaznu zatvora u:zatvorenim.ili zaostalog dus.dela.tome.Na uslovni otpust moze se izuzetno otpustiti osudjeni koji je izdrzao 1/3 kazne. Elementi kriv.poluotvorenim i otvorenim ustanovama. vaspitni uticaj na druge da ne cine kriv. URACUNLJIVOST je takvo psihicko stanje ucinioca koje ga cini podobnim da shvati znacaj svog dela i upravlja svojim postupcima. Navesti neke bolesti iz psihijatrije.ali su uracunljivi i krivicno odgovorni takvi ljudi.PSIHOLOSKI i MESOVITI(BIOLOSKO-PSIHOLOSKI)METOD. -novcana kazna.pod kriv.koja ne moze biti kraca od 15 dana ni duza od 15 godina.i 2.Treba da je humana. NOVCANA KAZNA . jacanje morala drustva.razvoja. VRSTE KAZNI-Z A T V O R KRIVICNA ODGOVORNOST I USLOVI ZA NJU Kazne se mogu primeniti prema uciniocu samo ako je imao odredjena psihicka svojstva i odredjeni psihicki odnos prema svom delu.dela i njegovo prevaspitanje. One mogu biti alternativne i kumulativne. je vremenska kazna lisenja slobode. Svrha kaznjavanja se sastoji u: sprecavanju ucinioca da ne cini kriv.delo. -u zakonu su predvidjeni uslovi kada se moze izreci i zatvor od 20 godina.odgovornoscu se smatra psihicko stanje ucinioca i njegov psihicki odnos prema delu na osnovu kojih mu se ono stavlja na teret.sto ga cini odgovornim za svoja dela. U nasem sistemu predvidjene su sledece kazne: -smrtna kazna.Od tih bolesti treba razlikovati psihopatije koje su na granici dusevnog zdravlja.i -konfiskacija imovine.nije mogao da shvati znacaj svoga dela.odgovornosti su URACUNLJIVOST I VINOST. -kana zatvora i kad je odredjena kao alkternativna.a do 6 meseci i na pune dane.a ako to nije slucaj onda se moze kazniti ucinilac do zakonskog maksimuma. Ucinilac je NEURACUNLJIV ako: 1. -zatvor.

2.a zatvor nemoze biti duzi od 6 meseci bez obzira na visinu novcane kazne(kada se zamenjuje).oduzimanje predmeta i proterivanje stranca iz zemlje.zabrana vrsenja poziva.prilikom izricanja kazne vodi se racuna o imovnom stanju ucinioca dela.zabrana javnog istupanja.dela obavezuje da plati odredjeni novcani iznos u korist drustvene zajednice.sankcija.moze se izreci i kao glavna i kao sporedna kazna. -vaspitne mere:disciplinske mere.sankcija pociva na sledecim principima: 1.Izricanje sankcija moze se vrsiti samo u zakonu utvrdjenom postupku. -mere upozorenja:sudska opomena i uslovna osuda. Sistem kriv.sankcija su: -sve one imaju opstu svrhu suzbijanje kriminaliteta i drustveno opasnih dela.Ogleda se u njima i preventivno i represivno dejstvo.egzistenciju. 3. -mogu se izreci samo uciniocu kriv.rok isplate n. -mere bezbednosti:obavezno psihijatrijsko lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.pravu obuhvata sledece sankcije: -kazne:zatvor.dela stiti kriv.delatnosti ili duznosti.Zakon ne poznaje delimicnu konfiskaciju. -moze je izreci samo nadlezni organ-sud.Licu se ostavljaju samo stvari koje su najnuznije za zivot. 4. 4. -izricanju kriv.Npr:pokusa ubistvo pa mu ne uspe. Zajednicka obelezja k.a to su mere koje drzava preduzima protiv ucinalaca. 5.Ona se primenjuje narocito za laksa kriv.zatim mere pojacanog nadzora i zavodske mere.obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi.Princip humanizma.novcana kazna i konfiskacija imovine. -izvrsiocu se moze izreci samo ona sankcija koja je predvidjena u zakonu. Sistem kriv.i ako je ucunicocu izrecena kazna zatvora od najmanje 3 god.Princip ogranicenosti krivicnopravne prinude. 3.dela.ako se ne moze prinudno naplatiti.dela. Osnovne karakteristike su: 1. KVALIFIKOVANI POKUSAJ KRIVICNOG DELA Kada ucinilac u pokusaju krivicnog dela koje je nameravao izvrsiti pri okoncanju ipak izvrsi delo koje je pokusajem sastavilo bice nekog drugog krivicnog dela.Izrice se kao sporedna kazna.4 je imovinska kazna kojom se ucinalc kriv.. KRIVICNE SANKCIJE Drustvo se protiv izvrsilaca kriv.Princip zakonitosti u propisivanju i izricanju kriv. -one po pravilu obuhvataju lisavanje ili ogranicavanje sloboda izvrsilaca.obavezno lecenje alkoholicara i narkomana.zamenice se u kaznu zatvora.kazne nemoze biti kraci od 15 dana ni duzi od 3 meseca. KONFISKACIJA IMOVINE je sankcija kada se uciniocu oduzima imovina bez naknade.zabrana upravljanja motornim vozilom.sankcija predhodi zakonski sudski postupak.Ova kazna moze se izreci samo kada je izricito propisana u zakonu.izrice se samo kada je propisana za ucinjeno delo.i kao takva nikada nije obavezna.ali licu(cilju pokusaja)ili nekom trecem licu nanese teske telesne .sankcijama. 2.sankcija u nasem kriv.

Vrste krivicnih sankcija koje se mogu izreci maloletnicima su: 1.a Upucivanje u disciplinski centar kada se odgovarajucim kratkim merama izvrsi uticaj na licnost i vladanje maloletnika.a nije potrebno njegovo trajnije odvajanje iz dosadasnje sredine.Mere pojacanog nadzora ili zavodske mere mogu se izreci i uciniocu koji je kao punoletan izvrsio kriv.a nisu navrsili 18 godina zivota.sankcije se mogu primeniti prema mal. 3.dela navrsili 14 god.i ako se s obzirom na njegovu licnost i okolnosti pod kojima je delo ucinio moze ocekivati da ce se izrecenom merom postici svrha kaznjavanja. 3. 2. 2.MALOLETNICKI ZATVOR.POJACANI NADZOR OD STRANE RODITELJA ILI STARAOCA koji ce se izreci ako su roditelj ili staralac propustili da vrse nadzor nad maloletnikom.onda sledi ova.a prema starijem maloletniku moze se izuzetno izreci maloletnicki zatvor.delo.i 2.POJACANOG NADZORA i ZAVODSKE MERE. MALOLETNICI I PRIMENA SANKCIJA PREMA NJIMA Osnovne karakteristike kriv. 4.Ukor-kada se maloletnik samo prekori.Ako ne postoje uslovi da se primeni neka od predhodnih mera . 5.Kao DISCIPLINSKE MERE mogu se izreci:UKOR ili UPUCIVANJE U DISCIPLINSKI CENTAR.Osim toga on je ovlascen da pod uslovima utvrdjenim zakonom vrsi izmenu odluke o vaspitnim merama i obustavi njihovog izvrsenja.MERE POJACANOG NADZORA se primenjuju prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitanja.sankcije.Ispod 14 god.su sledece: 1.Vaspitne mere mogu biti:DISCIPLINSKE.pravnih odredaba koje se primenjuju prema maloletnicima .Ona se . koji su u vreme izvrsenja kriv.delo ucinio iz nepromisljenosti ili lakomislenosti).POJACANI NADZOR U DRUGOJ PORODICI. Uslovna osuda i sudska opomena ne mogu se izreci maloletniku.Primer:Lice A puca na lice B u pokusaju ubistva i promasi te nanese teske telesne povrede licu C.5 povrede.VASPITNE MERE. VASPITNE MERE se dele na:1.ako u vreme sudjenja nije navrsio 21 godinu.Kriv.koji ucini kriv. 2.Kontrolu i izvrsenje ove mere proveravace organ starateljstva.prevaspitanja ili lecenja uz odgovarajuci nadzor.ako je maloletnik prema njemu se ne mogu primenjivati kriv.koja je voljna da ga primi i ima mogucnosti da nad njime vrsi pojacani nadzor.a najduze 3 godine.POJACANI NADZOR ORGANA STARATELJSTVA.DISCIPLINSKE MERE(izricu se maloletniku prema kome nije potrebno preduzeti trajnije mere prevaspitanja i ako je kriv.Maloletnik ce se predati drugoj porodici.delo mogu se izreci samo vaspitne mere.a zajednicka svrha vaspitnih mera i maloletnickog zatvora u okviru opste svrhe sankcija prema njima-je da obezbedi njihovo vaspitanje.Sud ima velika ovlascenja u izboru i izricanju vaspitnih mera.ali ona ne moze biti kraca od 1 god niti duza od 3 godine.prevaspitanje i pravilan razvoj.a u mogucnosti su da to cine ali pod pojacanim efektom.Prema mal. U mere pojacanog nadzora spada: 1.Ova mera traje isto vreme kao i predhodne.Vreme trajanja ove mere ne odredjuje se unapred.Ova mera moze trajati najmanje 1 god.

Svrha njena je generalna i specijalna prevencija.i drugo(da zbog teskih posledica dela i visokog stepena kriv.sankcija.prema kome treba primeniti pojacane mere prevaspitanja.Pri izricanju ove mere sud ce obavezno uzeti u obzir da li je prema mal.ili psihofizickom razvoju i to umesto predhodnih zavodskih mera MALOLETNICKI ZATVOR Uslovi:prvo(da je mal.odgovornosti ne bi bilo opravdano izreci vaspitnu meru)! Maloletnicki zatvor nemoze biti kraci od 1 godine niti duzi od 10 godina.ucinio kriv.izricu se maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitanja. 3. MERE BEZBEDNOSTI Osnov za njihovu primenu lezi u opasnom stanju ucinioca.UPUCIVANJE U VASPITNO-POPRAVNI DOM-primenjuje se prema mal. 7.PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE.U okviru opste svrhe MB je odredjena `da se otklanja stanje ili uslovi koji mogu biti od uticaja da ucinilac ubuduce vrsi kriv.delo za koje je zakonom predvidjena kazna teza od 5 godina zatvora). Prema svrsi primene mere bezbednosti se dele na:ELIMINATORNE. NEHAT Vinost se ispoljava u obliku UMISLJAJA I NEHATA.ranije bila izricana vaspitna mera ili mal. Koje mere bezbednosti postoje?To su: 1.On ostaje u ovoj ustanovi najmanje 6 meseci.OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE NA SLOBODI.Izvrsenje prati organ starateljstva. 4.6 izvrsava tako sto maloletnik i dalje ostaje da zivi kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdrzavaju.dela`.UPUCIVANJE U SPECIJALNU USTANOVU.DELATNOSTI ILI DUZNOSTI 5. 2.ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM. Postoje sledece zavodske mere: 1.a najvise 3 godine. 8.zatvor.ZABRANA VRSENJA POZIVA.OBAVEZNO LECENJE ALKOHOLICARA I NARKOMANA. 3. 2. . 6.ZAVODSKE MERE.UPUCIVANJE U VASPITNU USTANOVU-kada je potrebno nad maloletnikom obezbediti vrsenje stalnog nadzora od strane strucnih vaspitaca u opstoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika.KURATIVNE(VASPITNE).prema tome o NEHATU nesto vise u lekciji V I N O S T.prevaspitanja ili lecenja i njegovo potpuno odvajanje iz dosadasnje sredine.ODUZIMANJE PREDMETA .ZABRANA JAVNOG ISTUPANJA.To je posebna vrsta kriv.i PREVENTIVNE.a izrice se na pune godine ili na pola godine.Ova mera izrice se maloletniku zaostalom u dusevnom razvoju. 3.OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE I CUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI.

Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu ili novcanu kaznu izvrsavace se samo u zdravstvenoj ustanovi.delo. OBAVEZNO LECENJE ALKOHOLICARA I NARKOMANA Nesto o ozbiljnosti pojave alkoholizma i narkomanije u nas.delo izvrsio u stanju neuracunljivosti ili stanju bitno smanjene uracunljivosti.uslovnu osudu.Lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi treba da je neophodno radi otklanjanja opasnog stanja ucinioca.dela.dela ali da ipak ne bude kriv.Da je ucinilac opasan za okolninu.ali je delo ucinio usled zavisnosti od ovih sredstava. 3.7 NEZNATNA DRUSTVENA OPASNOST moguce je da neko delo ima sva obelezja kriv.To znaci. Uslovi za izricanje: 1.a prema bitno smanjeno uracunljivim izrice se i uz kaznu zatvora.Ova mera moze se izreci samo uz izrecenu kaznu.sankcija). 2.Takodje.kriv. Kada je mera obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana izrecena uz uslovnu osudu ona moze trajati najvise 2 godine.ova mera moze se primeniti i prema uciniocu koji u vreme izvrsenja nije bio u stanju alkoholisanosti ili drogiranosti.a opasan je za okolninu ako s obzirom na njegovo dusevno stanje postoji verovatnoca da ce dalje vrsiti kriv.O njenoj obustavi odlucuje sud koji je meru izrekao u I stepenu.i u vreme kad nije bio u stanju opojenosti drogama.U tom cilju ustanova kod koje se ucinilac nalazi na lecenju i cuvanju duzna je da jedanput godisnje izvestava sud o zdravstvenom stanju lica kome je ova mera izrecena. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE I CUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI Ova mera bezbednosti izrice se ucioniocu koji je kriv. . 4.Prema neuracunljivim uciniocima izrice se kao samostalna sankcija.Trajanje ove mere se ne odredjuje unapred.delo treba da je ucinjeno usled stalne zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga.a ako je izrecena uz kaznu zatvora moze se izvrsavati i u ustanovi za izvrsenje kazne. Ova mera bezbednosti moze se izreci ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1.Ako je uciniocu izrecena i kazna zatvora vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uracunace se u vreme izrecene kazne. 3.obije apoteku ili drugu zatvorenu prostoriju da bi dosao do droga koje upotrebljava.da izmedju ove zavisnosti i ucinjenog dela treba da postoji uzrocna veza.Ukoliko je ova mera izrecena uz kaznu zatvora prvenstveno ce se izvrsiti mera bezbednosti(ovo prema odredbama Zakona o izvrsenju kriv.ali o svemu ovome nesto vise u okviru lekcije”OSNOVI ISKLJUCENJA DRUSTVENE OPASNOSTI I PROTIVPRAVNOSTI. 2.Npr:lice koje zavisi od alkohola u trezvenom stanju ukrade novac .ili vaspitnu meru prema mladjem punoletnom licu.ucinilac treba da je usled upotrebe alkohola dosao u zavisnost od tih sredstava.

dela).Zdravastvena ustanova kod koje je lice na lecenju svakih 6 meseci obavestava sud koji je odluku doneo u I stepenu i o uspehu lecenja.diferencira kriv.PROTIVPRAVNOST i ODREDJENOST U ZAKONU su opsti(zajednicki elementi za sva kriv.ako je takvom uciniocu bila izrecena mera bezbednosti obaveznog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.uzrocna veza izmedju radnje i posledice(TEORIJA ADEKVATNE UZROCNOSTI).8 Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi krace od izrecene kazne.ako se ucinilac ne podvrgne lecenju na slobodi.a pre isteka 2 godine utvrdi da su prestale potrebe za daljim lecenjem na slobodi odlucice sud o obustavi daljeg lecenja.ako samovoljno napusti zapoceto lecenje i 3.ova mera moze se izreci kada sud na osnovu rezultata lecenja utvrdi da vise nije potrebno njegovo lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.uciniocu koji je kriv.dela.jer bi se na identican nacin ponavljala kod svakog dela. Skup svih zakonskih obelezja cini BICE KRIVICNOG DELA.DELA COVEKA.Zastitni objekti su ona pravna zastitna dobra i interesi koji . Elementi svakog kriv.ako ga pusti na uslovni otpust.dela.pa se na osnovu rezultata lecenja utvrdi da vise nije potrebno lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.posledica kriv.Stoga se sva obelezja ne unose u opis bica pojedinih kriv.prava vrsi se njegovo razlikovanje na ZASTITNI i NAPADNI OBJEKAT. Ova mera bezbednosti ne moze trajati duze od 2 godine.dela u teoriji kriv. OBJEKAT KRIVICNOG DELA U vezi sa objektom kriv.a opasan je za okolinu. 2.dela.sud moze odrediti da se osudjeni uputi na izdrzavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Sud koji je ovu meru izrekao u I stepenu moze uciniocu prema kome je ona izrecena izreci obavezno psih.lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi u sledecim slucajevima: 1.dela to su njihova POSEBNA OBELEZJA(to delo postoji samo ako su sva njegova obelezja ispunjena u zakonu).ustanovi. 2.vec samo njegovo lecenje na slobodi.delo ucinio u stanju neuracunljivosti.ako je uciniocu bitno smanjena uracunljivost uz kaznu bila izrecena i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.dela i objekat kriv. OBELEZJA KRIVICNOG DELA Drustvena opasnost.subjekt kriv.ili ce ovu meru zameniti lecenjem na slobodi.Po njima nema medjusobne razlike izmedju pojedinih dela.i ako sud utvrdi da je za otklanjanje ove opasnosti dovoljno njegovo lecenje na slobodi.Ako se u toku lecenja. Ono sto.medjutim. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE NA SLOBODI Ova mera se moze izreci u 3 slucaja: 1.ako i pored lecenja postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lecenje u zdravstv.dela su:radnja krivicnog dela.i 3.

Ovo razlikovanje je znacajno za utvrdjivanje pokusaja kriv.drugacije se naziva predmet kriv.Pomaganja.dela podudaraju se napadni i zastitni objekat.teza kazna se uciniocu moze izreci samo ako je u odnosu na tezu posledicu postupao iz nehata. -Nezavisnost i bezbednost zemlje.Ako prema takvoj posledici nema ni nehata.telo. Drustvena vrednost koja je ugrozena drustveno-opasnim radnjama naziva se objektom krivicnog dela.Zakonom je predvidjena mogucnost tezeg kaznjavanja za takve slucajeve.dela.dela. Nehat i ovde moze biti svesni i nesvesni.Podstrekavanja.pravu. Radnja saizvrsilastva postoji samo ako kr.naime.dela proistekla teza posledica za koju zakon propisuje tezu kaznu.To je drustvena vrednost koja se stiti ili zastitni objekat. Te vrednosti su odredjene u KZ SRJ a to su npr: -Osnovna prava coveka i gradjanina.9 se stite krivicnim zakonodavstvom.a napadni objekat je pokretna stvar).dela ubistva zastitni objekat je zivot coveka.kao sto je npr:ubistvo i telesna povreda.vec se ona moze pripisati slucaju-tada nema ni krivicne odgovornosti za tezu posledicu.pokretna stvar.isprava.Npr:kod kriv.Dok zastitni objekat podrazumeva ono sto se stiti od kriv. -Ustavom utvrdjeni poredak zemlje.Napadni objekt se cesto naziva i OBJEKT RADNJE KRIVICNOG DELA.a napadni objekti su ona dobra na kojima se ostvaruje posledica kriv.Radnja organizovanja zlocinackih udruzenja.kao sto su npr. ODGOVORNOST ZA TEZU POSLEDICU Moguce je da ucinilac izvrsi neko delo.dela.dok se kod nekih razlikuju(npr:kod kradje je zastitni objekat imovinsko pravoimovina. Od zastitnog objekta kriv.dela i to: KRIVICNA DELA KVALIFIKOVANA TEZOM POSLEDICOM Propisano je zakonom kada je iz kriv.kao sto su npr:zivot. .Pokusaj.dela razlikuje se objekat radnje kriv.ljudsko telo. Radnju treba shvatiti objektivno-subjektivno-sto znaci da nije dovoljno da je covek radnju samo preduzeo. -Zivot i telesni integritet coveka.delom). 3. Razlikujemo 2 vrste takvih kriv. 2. 4.novac i sl.dela predstavlja predmet na kome se radnja preduzima da se ugrozi zastitni objekat.dela.dela.to objekat radnje kriv.a objekat radnje je onaj covek koji je lisen zivota.imovina.dela(ono sto se napada kriv.Radnje izvrsenja. Znaci veoma vazno.ali da iz njega proisteknu teze posledice.slobode i prava i dr. Kod nekih kriv.nevoljni-besvesni pokreti ucinjeni u snu ili pokreti ucinjeni tudjom silom ili sredstvom ne mogu se smatrati radnjom izvrsenja u kriv.postoji samo ako je radnja izvrsenja zapoceta prema objektu radnje kriv.vec da je istu hteo ili na nju pristao. -Teritorijalna celokupnost.delo izvrsavaju 2 ili vise lica. OBLICI RADNJE IZVRSENJA KRIVICNOG DELA 1.

dela propisan je samo minimum kazne kao npr:kod kriv.Od tezine posledice zavisice i visina kazne.pobuda je motiv.Jacina ugrozavanja ili povrede zasticenog dobra.a poseban maksimum 5 godina.kriv.Imovno stanje izvrsioca. 9.delo vrsi se na osnovu procene njegove apstraktne drustvene opasnosti.Ove okolnosti mogu biti subjektivne i objektivne.porodicne prilike.delo.delo kradje poseban minimum je kazna zatvora od 1 godine. Npr:za krivicno delo ubistva iz nehata poseban minimum kazne zatvora je 6 meseci.Po ovom sistemu zakonom je odredjeno koja se kazna i u kom okviru moze izreci za pojedina kriv.dela.broj lica i sve ostalo.dela. 7.odnosno stepen njegove krivicne odgovornosti.Propisivanje kazne za poj..tj. 2.Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno. 5.kojim se unutrasnjim razlozima rukovodio ucinilac pri odlucivanju da izvrsi kriv. Objektivne okolnosti mogu biti vreme izvrsenja(danju. Kod nekih kriv.Olaksavajuce uticu da kazna bude blaza i obrnuto. 8.sredstvo izvrsenja.a minimum iznosi 5 godina.nocu) okolnosti(poplave.a ne ovo delo i osnovno kriv.delo. Ako se ona moze pripisati njegovom nehatu bice odgovoran za ucinjeno delo samo kad zakon odredjuje kriv.a poseban maksimum kazna zatvora od 10 godina.odgovornost obuhvata uracunljivost i vinost ucinioca.dela za konkretno delo kojom ce se po oceni suda najbolje ostvariti svrha kaznjavanja imajuci u vidu licnost ucinioca i tezinu krivicnog dela.dela ubistva.Za kriv.Drzanje ucinioca posle izvrsenog kriv.na osnovu ranijeg zivota moze se zakljuciti da li se on slucajno odlucio na izvrsenje ili je sklon kriv. 6.Stepen kriv.Pobude iz kojih je delo ucinjeno.Licne prilike ucinioca.dela. Okolnosti koje se moraju uzeti u obzir su: 1. U nasem zakonodavstvu prihvacen je sistem RELATIVNOG ODREDJIVANJA KAZNE. Navesti i vrste umisaljaja i nehata i rasclaniti. 4.dela.delo sto predstavlja okvir u kome se sud moze kretati pri izboru konkretne kazne. .Raniji zivot ucinioca.dakle.pozari).delo u sticaju.zaposljenost i sl.10 Kada se primenjuju odredbe o odgovornosti za tezu posledicu postoji samo to teze kriv. ODMERAVANJE KAZNE pod ovim pojmom podrazumeva se odredjivanje vrste i visine kazne uciniocu kriv.razlog zbog cega se ucinilac odlucio na izvrsenje nekog kriv. 3. Sudsko odmeravanje kazne znaci utvrdjivanje vrste i visine kazne.kajanje i sl.odredjuje se minimum i maksimum kazne za odredjeno kriv.odgovornosti-a kriv. OLAKSAVAJUCE I OTEZAVAJUCE OKOLNOSTI sve okolnosti koje uticu na odmeravanje kazne. U ovoj lekciji moramo pomenuti INDIVIDUALIZACIJU KAZNI sto znaci utvrditi i izreci kaznu uciniocu kriv.odgovornost i za nehat.Druge okolnosti koje se odnose na licnost ucinioca. KRIVICNA DELA KVALIFIKOVANA NAROCITOM OKOLNOSCU I ONA SE TEZE KAZNJAVAJU.delima.Ucinilac ce biti odgovoran ako je ta okolnost bila obuhvacena njegovim umisljajem.

jedinstvena kazna se izrice tako sto se povisuje najvise utvrdjena kazna.dela za koje je utvrdjene kazne zatvora i vise dela za koja su utvrdjene novcane kazne.U ovom slucaju jedinstvena akzna mora biti veca od svake pojedine utvrdjene kazne.kada je za neko kriv. Po SISTEMU KUMULACIJE jedinstvena kazna se izrice u 2 slucaja.Uciniocu ce se predhodno za svako kriv.11 10.dela u sticaju sud utvrdio kaznu zatvora od 15 g a za druga istu kaznu u kracem trajanju. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVICNIM DELOM .Od ovog pravila ucinjen je izuzetak u slucaju ako su za sva kriv.Napr:ako je ucinilac izvrsio 2 krivicna dela pa mu je za jedno utvrdjena kazna zatvora.delo utvrditi kazna prema pravilima o odmeravanju kazne pa ce se potom za sva ta dela izreci jedinstvena kazna.ako su za poj.sabiranjem svih pojedinacno utvrdjenih kazni.ni moguci opsti maksimum ove kazne.)SISTEM ASPERACIJE po kome se jedinstvena kazna izrice u duzem trajanju od svake pojedinacne utvrdjene kazne.a to su: 1.delo utvrdjena kazna konfiskacije imovine.kriv.odnosno od 15 godina.Prvo.dela u sticaju.dela u sticaju propisane kazne zatvora od 3 godine. 2.koje bi inace trebalo primeniti.a za druga kriv. Za izricanje jedinstvene kazne postoje sledeci sistemi.dela u sticaju utvrdjene novcane kazne.a kao sporedna kazna utvrdjena novcana kazna.a za drugo novcana kazna.dela utvrdjene kazne zatvora.delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 20 godina.Kada je izvrseno vise kriv.medju kojima nema ni jedne od 20.To ce biti slucaj ako je za neko od kriv.ako je za neko delo utvrdjena smrtna kazna.dela kaznu zatvora od 15 godina.izrecice se po sistemu asperacije jedna jedinstvena kazna zatvora kao glavna kazna i po sistemu kumulacije jedna jedinstvena novcana kazna kao sporedna kazna.ali ona ne sme preci zbir utvrdjenih kazni..po kome se jedinstvena kazna utvrdjuje kumulativno.dela novcana kazna izreci ce se samo kazna konfiskacije imovine. U nekim slucajevima pojavljuje se tzv.posto izrecena kazna nemoze preci ovu visinu.NUZNA APSORPCIJA kada ne moze doci do primene sistema asperacije ili kumulacije u izricanju jedinstvene kazne.DELA U STICAJU Za sva kriv.tada se uciniocu kao jedinstvena kazna izrice samo smrtna kazna(napomena:mozda je kao sporedna predvidjena i novcana kazna ali se ova kazna nemoze izreci uz smrtnu kaznu).ako su za kriv.za oba kriv.)SISTEM APSORPCIJE po kome se jedinstvena kazna izrice ona kazna koja je najteza od utvrdjenih.ali ne sme dostici zbir pojedinacnih kazni.ali ne sme dostici zbir utvrdjenih kazni niti preci 15 god zatvora. 2.Ostale okolnosti koje uticu da kazna bude manja ili veca.dela izrecice se kao glavna kazna utvrdjena kazna zatvora. ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIV.i 3.ako je za neko kriv. Izricanje jedinstvene kazne po SISTEMU APSORPCIJE moguc je u sledecim slucajevima: 1.Tada jedinstvena kazna zatvora nemoze biti veca od 8 godina kazne zatvora.)SISTEM KUMULACIJE. Po SISTEMU ASPERACIJE izrice se jedinstvena kazna za kriv.izrecice za sva kriv. 3.dela u sticaju sud ce izreci jedinstvenu kaznu.

uslovna osuda. OSNOVI ISKLJUCENJA DRUSTVENE OPASNOSTI I PROTIVPRAVNOSTI Moguce je nekad da bude ucinjeno delo koje ima sva obelezja kriv.Imovinska korist moze se oduzeti i od lica kome je prenesena od strane ucinioca.86 KZ SRJ namiriti iz oduzete imovinske koristi.odnosno povracaj stvari.odnosno koji nastaju izvrsenjem odredenog krivicnog dela.ali moze se oduzeti od trecih lica ako su ispunjeni sledeci uslovi:a)ako je na njih prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.ali se usled nekih okolnosti smatra da ne postoji kriv.pornografske slike. 2.Izuzetno mogu se oduzeti i ako nisu svojina ucinioca.i sl. ODUZIMANJE PREDMETA Sadrzina ove mere bezbednosti sastoji se u oduzimanju predmeta koji su upotrebljeni ilio su bili namenjeni za izvrsenje kriv.odnosno obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi kada su neuracunljivom uciniocu izrecene kao samostalne sankcije.falsifikovani novac. Navedeni predmeti oduzimaju se po pravilu ako su svojina ucinioca.Potrebno je da je uciniocu izrecena kazna.i pod b)ako su znala ili mogla znati da je imovinska korist pribavljena kriv. 3.12 Izvrsenjem nekih dela ucinilac ostvaruje imovinsku korist.moze se pod uslovima predvidjenim u cl.delo. Moze se izreci uciniocu ako su ispuneni sledeci uslovi: 1.dela.ili ako nije ni prijavio zahtev.ukoliko ju je potrosio za licne potrebe.pornografski spisi. 5.dela.delom.sudska opomena ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.Nuzna odbrana i .Kada je imovinska korist prenesena na bliske srodnike oduzece se ako ne dokazu da su kao naknadu dali punu vrednost.ili je otudjio istu-obavezace se da plati novcani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.To su slucajevi: 1.a to zahtevaju interesi opste bezbednosti ili razlozi morala. 2.Od ucinioca ce se oduzeti novac.predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena kriv.Ako oduzimanje imovnske koristi nije moguce na ovakav nacin.dela ili koji su nastli izvrsenjem kriv.Neznatna drustvena opasnost.To je protivpravno pribavljena korist.delom.Mogu se oduzeti samo predmeti upotrebljeni ili namenjeni za izvrsenje kriv.dela ili koji su nastali izvrsenjem dela.Zbog toga ova mera izrice se samo ako osteceni nije istakao imovinskopravni zahtev za naknadu stete.oduzece se od preduzeca. Ako je osteceni za ostvarivanje ovog imovinskog zahteva upucen na parnicu.ili ukoliko imovinska korist prelazi iznos postavljenog zahteva. Takva protivpravna korist oduzima se sudskom odlukom na sledeci nacin: 1.dela. 4. Oduzimanjem imovinske koristi ne umanjuju se prava lica kojima je pricinjena steta krivicnim delom.Ako je krivicnim delom imovinska korist pribavljena za preduzece. Predmeti nastali izvrsenjem kriv.dela su oni koji se ostvaruju izvrsenjem kriv. 2.On takvu korist nemoze zadrzati.To su npr:falsifikovane isprave.

E sada da vidimo kakva treba da je odbrana? a)treba da je takva da se njome povredjuje dobro napadaca i da ima obelezje kriv.zivotinje ili prirodne sile.dok su subjektivne=pobude iz kojih je delo ucinjeno.NUZNA ODBRANA Smatra se da odbijanje protivpravnog napada nije drustveno opasno ni protivpravno ni onda kada se povredjuje neko napadacevo dobro. .sloboda.ali ne i postojanje kriv. 3. Ako napadnuti izvrsi PREKORACENJE NUZNE ODBRANE odgovarace za ucinjeno kriv.Ali ako je ucinilac bio u zabludi iz nehata(otklonjiva stvarna zabluda)odgovarace ako zakon predvidja kaznjivost za to delo u slucaju izvrsenja iz nehata. Zatim:a)Napad moze biti izvrsen cinjenjem.Osim ovih pomenucemo i institut `pristanak povredjenog`! 1. zivot.Prekoracenje postoji kada ucinilac prekoraci intenzitet napada. e)Napad mora biti stvaran.Ukoliko lice misli da je napadnuto ili je pogresno drzao da je napadnut pa u takvom stanju povredi lice za koje pretpostavlja da je napadac. Osim navedenog: a)opasnost treba da je istovremena.odgovornost.dela. c)Napad mora biti protivpravan.imovina. d)Napad moze biti upravljen protiv bilo kojeg dobra lica koje se brani.i b)da nije nastupila stetna posledica ili da je nastupila neznatna stetna posledica.oblik vinosti i td. To su osnovi koji kada postoje iskljucuju postojanje kriv.jer se time vrsi odbrana izvesnog dobra koje drustvo zasticuje.13 3.NEZNATNA DRUSTVENA OPASNOST Uslovi za postojanje su:a)da je delo malog znacaja.vreme izvrsenja dela. e)moze biti izazvana i od coveka. b)mora biti upravljena protiv napadaca.Objektivne okolnosti su:nacin izvrsenja dela.sredstva kojima je izvrseno. e)srazmernost izmedju napada i odbrane.i subjektivnu=opasnost od ucinioca dela.Krajnja nuzda. c)mora biti istovremena sa napadom.odnosno protiv bilo kojeg njegovog dobra.dela.a pri tome ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo. d)opasnost moze da preti bilo kojem pravnom dobru.Prvo mora da postoji napad.Da li se neka povreda zasticenog dobra moze smatrati neznatnom posledicom predstavlja fakticko pitanje koje se procenjuje u svakom konkretnom slucaju.To mogu biti.tj. Znacaj dela se procenjuje po objektivno-subjektivnim kriterijumima. d)treba da po sredstvima i po intenzitetu da bude ogranicena samo na odbijanje napada. b) treba da je neskrivljena. b)Napadac moze biti samo covek(ljudsko bice). 2.KRAJNJA NUZDA postoji kada je delo ucinjeno radi toga da ucinilac otkloni od sebe ili drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti.ako su u odbrani upotrebljena sredstva i povrede koje nisu bile neophodne u odbijanju napada.i to objektivnu=materijalnu opasnost od dela.dela.Ovakva vrsta NO iskljucuje kriv. c) da je objektivno postojala.u takvom stanju ne postoji prava nzna odbrana vec PUTATIVNA NUZNA ODBRANA.delo.jer su napad i odbrana elementi nuzne odbrane. Elementi krajnje nuzde su:OPASNOST I OTKLANJANJE OPASNOSTI.

Elementi za ovakav slucaj su subjektivne i objektivne prirode.Npr:neko protivpravno prisvoji tudji kofer misleci da je u njemu nakit.ili ako nesavesno leci bolesnika. Ucinilac koji je duzan da se izlozi opasnosti ne moze se pozvati na KN.U nasem Zakonu ovaj institut nije predvidjen.Postojanje zablude iskljucuje umisljaj.ona ne bi imala uticaja na kriv.Medjutim.opravdanja ima u sportskim takmicenjima i povreda u tim slucajevima i pri lekarskim intervencijama.Postojanje zablude ne iskljucuje uvek nehat.odgovornost. nanosenje povrede pri hirurskoj intervenciji predstavljalo bi kriv.bekstvom i sl.14 f)KN postoji samo ako opasnost nije mogla da se otkloni na drugi nacin osim povredom dobra treceg lica.odnosno dobra iste vrednosti. ODGOVORNOST ZA OSOBITO TEZAK SLUCAJ Zakon predvidja tezu kaznu. -promaseni udarac(aberatio ictus sive impentus) postoji ako ucinilac izvrsenje dela usmeri prema jednom predmetu a delo izvrsi prema drugom predmetu.Ako je to bilo moguce nece postojati KN.U tom slucaju imamo skup opstih kvalifikatornih okolnosti koje kriv. .Po nasem zakonu ovde postoje 2 kriv.Npr:strazar napusti strazarsku duznost ukoliko bi usledio napad na objekat koji cuva iz bojazni da ne bude i sam napadnut.npr:dozivanjem u pomoc.dela.a pogodi drugo lice i lisi ga zivota. g)ucinjeno zlo ne sme biti vece od zla koje je pretilo. PRISTANAK POVREDJENOG ovo shvatanje se ne moze prihvatiti jer se kriv.Ovakav izvrsilac je kriv.prema tim shvatanjima osnov iskljucenja postojanja kriv.pravom odredjeno dobro stiti i ne moze pojedinac odlucivati o tome da li ce se u odnosu na povredu primeniti ili nece krivicno-pravna zastita.dela ispoljio narocitu odlucnost.odgovoran.I ovde postoji kriv.i lekar pri lecenju bolesnika od zarazne bolesti.npr:ako lice A se odluci da lisi zivota lice B.delo samo ako bi lekar prekoracio svoja ovlascenja i vrsio intervenciju ne u cilju lecenja vec u drugu svrhu.Slicno.Kod KN uvek ce se utvrdjivati da li je ucinilac mogao da otkloni opasnost i na drugi nacin.Ako je takva zabluda postojala pre izvrsenja.upornost ili bezobzirnost i ako je delo izazvalo teske posledice ili je ucinjeno pod drugim otezavajucim okolnostima. Ova zabluda je za nas od znacaja samo ako je ucinilac bio u zabludi u vreme izvrsenja kriv.dela i to pokusaj ubistva lica prema kome je napad bio usmeren i ubistvo iz nehata lica koje je pogresno pogodjeno.Krajnja nuzda se pred sudom priznaje i kada su u pitanju jednaki interesi.Prema tome. OSNOVI ISKLJUCENJA KRIV.ODGOVORNOSTI -STVARNA ZABLUDA je nepostojanje svesti ucinioca kriv.odgovornost.dela u vreme njegovog izvrsenja o zakonom odredjenih obelezja ili pogresna predstava o oklnostima prema kojima da su one stvarno postojale.odnosno licu. -zabluda o licu(error in persona).dela kod nanosenja telesne povrede pri sportskim takmicenjima ne lezi u pristanku povredjenog vec u nedostatku drustvene opasnosti.Imamo ovde 3 vrste ove zablude i to: -zabluda o predmetu(error in objecto) kada pogresno smatra da delo cini prema jednom predmetu.Medjutim.ali on lisi zivota lice C pogresno smatrajuci da je to lice B.a u istome se nalaze samo stvari manje vrednosti.Npr:ako izvrsilac puca na jedno lice.to delo bi bilo dozvoljeno.delo cine tezim.kvalifikovanim.Ovaj slucaj postoji kada je izvrsilac pri izvrsenju kriv.a u stvari delo cini prema drugom predmetu.

U sebi sadrzi 2 elementa:objektivni(odustajanje od izvrsenja dela).Pravna zabluda ne iskljucuje kriv.dela samo kada to zbog posebne drustvene opsanosti samog pripremanja zakon izricito odredjuje.DELA U KZ SRJ stoji-kaznice se onaj ko s umisljajem priprema izvrsenje kriv.onu radnju koja cini element bica kriv. DOBROVOLJNI ODUSTANAK postoji kada ucinilac dobrovoljno odustane od izvrsenja dela koje je pripremao ili pokusao.vec samo stvaraju uslovi da se to ucini.dela odredjeno kao posebno kriv.kada je P.ali nije dovrseno.delo.njima se cine samo pripreme za izvrsenje.Npr:zavlacenjem ruke u dzep drugoga u autobusu je vec zapoceta radnja dela.i kada izvrsilac nije uspeo da dohvati novcanik.a ovaj je odustao od izvrsenja tezeg dela(teze delo u sebi konzumira lakse delo). .Ako radnja izvrsenja ostane nedovrsena.Pripremne radnje su one radnje su one radnje kojima se priprema(teren) za izvrsenje dela.Zapoceti radnju dela znaci predeuzeti radnju izvrsenja.dela.Razlika izmedju pokusaja i svrsenog dela lezi u tome sto kod pokusaja nije nastupila posledica dela.Ona ce postojati kada i ucinilac nezna sta se podrazumeva pod pojmovima kojima je kriv.dela je ostalo u pokusaju.izvrsenje kriv.15 -PRAVNA ZABLUDA postoji kada ucinilac kriv.Ako je pripremano kriv.DO ima znacaj za odmeravanje kazne uciniocu.i 2.Prema nacinu ucesca dele se na:saizvrsioce. PRIPREMNE RADNJE ZA IZVRSENJE KRIV.ili sprecavanju nastupanja posledice.DELA KZ SRJ kaze pokusaj kriv. POKUSAJ KRIV.dok je kod dovrsenog kriv.dela postoji kada je izvrsenje dela zapoceto s umisljajem.tj.odnosno njima se ne pocinje napad na zastitni objekat.Odustanak se sastoji u prekidu radnje koja je preduzeta u cilju izvrsenja dela.subjektivni(dobrovoljnost).delo.cak i ako kasnije odustane svojevoljno.Kaznjavanje za pripremanje se vrsi u 2 slucaja:1. pomagace i organizatore zlocinackih udruzenja.delo zapoceto ili izvrseno za pripremnu radnju nece se kazniti jer je ona konzumirana sa visom fazom izvrsenja.delo.kada je propisano zakonom kaznjavanje i za pripremanje.i 2. SAUCESNISTVO postoji kada vise lica ucestvuje u izvrsenju kriv.dela nastupila posledica.ali moze da predstavlja osnov za ublazavanje kazne uciniocu.dela iz opravdanih razloga nije znao da je delo koje cini zabranjeno.ili se radnja izvrsenja dovrsi ali ne nastupi predvidjena posledica.Moze da se desi kod odustanka da je vec izvrseno(svrseno)neko manje kriv.jer ga u nekim slucajevima kada sud proceni(zakonom predvidjeno)sud moze osloboditi od kazne.Nema dobrovoljnog odustanka u sledecem slucaju npr:ako ucinilac pri pokusaju izvrsenja dela ubistva ispali metak i promasi zrtvu.odnosno kada uciniocu nije poznato da je to delo zakonom zabranjeno.odgovornost ucinioca.a moze se i blaze kazniti.a koje jos ne predstavljaju radnju izvrsenja samog dela.delo odredjeno u zakonu.podstrekace.ne moze se govoriti o dobrovoljnom odustanku. Pokusaj se razlikuje od pripremnih radnji po tome sto kod pripremnih radnji ne pocinje sa izvrsenjem dela.Za pokusaj ce se izvrsilac kazniti kao za svrseno kriv.dela.

unapred obecano prikrivanje kriv.tragova i predmeta.dok to nije slucaj kod pomagaca.obecavanje poklona.a nakon toga sta je saizvrsilac?Saizvrsiocem se smatra svako ono lice koje je ucestvovalo u realizaciji bica krivicnog dela.dela i izvrsioca.Ono se sastoji u stvaranju uslova da izvrsilac moze da ostvari kriv.Izmedju P i drugih oblika saucesnistva ne moze postojati sticaj u istome delu.Ako je kriv.odgovornosti podstrekaca.dela zeli delo kao svoje.delo.Ako ucesnik to delo hoce kao delo nekog drugog lica onda se njegovo ucesce naziva ANIMUS SOCII.odnosno podstrekaca. PODSTREKAVANJE je umisljajno navodjenje drugog da ucini odredjeno kriv.ili pak doprinosi izvrsenju kriv. -da je ucinjeno jedno ili vise kriv. ORGANIZOVANJE ZLOCINACKOG UDRUZENJA:smatra se onaj ko je radi koji je radi vrsenja kriv.dela koje drugo lice hoce kao svoje.dela.NEUSPELO PODSTREKAVANJE postoji kada podstrekac nije uspeo da stvori odnosno ucvrsti volju kod podstrekavanog lica na izvrsenje dela.delo pokusano podstrekac odgovara za pokusaj krivicnog dela kada se za isto delo po zakonu moze izreci kazna zatvora od 5 godina ili teza kazna.P moze biti nagovaranje.tj.delo.udruzenja.16 SAIZVRSILASTVO:Prvo se razgranici sta se smatra izvrsiocem dela.Sto se tice kaznjavanja za podstrekavanje mozemo sledece reci:za neuspelo podstrekavanje na izvrsenje kriv.P moze biti fizicko i psihicko.neka pravila oko kaznjavanja ovih ljudi:1/Organizator odgovara za kriv.zaveru.i pri tome hoce delo kao svoje-je izvrsilac dela.P se moze vrsiti samo umisljajno. Postoje.Neophodno je utvrditi da li ucesnik u izvrsenju 1 kriv.Za izvrsioca koji hoce delo kao svoje kaze se da postupa CUM ANIMUS AUCTORIS.dela koja je njegova organizacija stvarno izvrsia.nagrade. Po TEORIJI PODELE RADA(ULOGA) saizvrsiocem se smatra onaj saucesnik koji zajedno sa drugim na bazi podele rada deluje na ostvarenju kriv.Potrebni su sledeci uslovi: -da je stvorio neko udruzenje bilo kog oblika ili da je u istu svrhu iskoristio neko vec postojece udruzenje.Pomaganje moze biti posredno i neposredno u zavisnosti da li se cini neposredno licu ili se to radi preko drugog lica.Nema pomaganja ako je delo svrseno.dela ili ako je sa vise radnji pomaganja doprineo izvrsenju vise kriv.P se uvek odnosi na odredjeno lice i odredjeno kriv.Razgranicenje treba vrsiti i prema subjektivnim kriterijumima.delo cije je bice odredjeno u zakonu.bandu.a ne i za ona dela koja su bila u planu te organizacije ali stvarno nisu izvrsena. POMAGANJE:je umisljajno pruzanje pomoci nekom licu da izvrsi kriv.otklanjanje prepreka.delo.dela jer bi bio izvrsilac.molbe .grupu ili dr.Nehatno podstrekavanje ne dovodi do kriv.onda nema podstrekavanja.pomaganjem ce se ostvariti sticaj kriv.Pomagac ne preduzima radnju bica kriv.Svaki onaj koji u okviru podele uloge ostvaruje svoj deo u izvrsenju dela.pretnje.Uvek odredjenom licu i za odredjeno kriv.medjutim.dela kao zajednickom cilju.Ako je kod podstrekavanog vec postojala ucvrscena volja da ucini delo.prema volji ucesnika.Medjutim.U izvesnim slucajevima P je utvrdjeno kao posebno kriv. -da postoji plan zloc.stavljanje izvrsiocu sredstava za izvrsenje.dela.Ono se sastoji u stvaranju ili ucvrscenju odluke kod podstrekavanog da ucini kriv.dela.delo.dela stvorio ili iskoristio organizaciju.to su davanje saveta ili uputstava.udruzenje radi vrsenja krivicnih dela. .dela za koje se po zakonu moze izreci 5 godina zatvora ili teza kazna ucinilac se kaznjava kao za pokusaj kriv.dela ako je pomagac jednom radnjom doprineo izvrsenju vise kriv.Ovakvo podstrekavanje smatra se NEUSPELIM PODSTREKAVANJEM.a moze i konkludentnom radnjom.delo.delo.

delo ucinjeno delovanjem vise lica smatra se kao jedno kriv.Osuda za ranije krivicno delo moze se odnositi na sva krivicna dela izvrsena s umisljajem ili iz nehata.ove okolnosti mogu se uzeti u obzir pri oceni ranijeg zivota ucinioca. Ranija osudjivanost treba da se odnosi na kriv.dela koja su neposredno bila u planu zlocinacke org.delo. 3/ne odgovara za k.podstrekaci ili organiz.Prema KZ SRJ saizvrsilac je kriv.odgovornost na TEORIJI O OGRANICENOJ ili LIMITIRANOJ AKCESORNOSTI.17 2/odgovara za kriv. OBICAN POVRAT za ovaj povrat potrebno je da su ispunjena 2 uslova i to:da je ucinilac ranije bio osudjen i da je ucinio novo kriv.odgovornost.delo je njihovo zajednicko delo.Nase kriv. Razlikujemo:OBICAN i VISESTRUKI POVRAT.dela prizasla iz zloc.on ce za to delo odgovarati kao organizator-izvrsilac.AKCESORNA TEORIJA o saucesnistvu polazi od shvatanja da kada u izvrsenju kriv. P O V R A T postoji kada neko lice posle osude za kriv.Prema nasem kriv. KRIVICNA ODGOVORNOST SAUCESNIKA:se zasniva na opstim principima o kriv.delo.udruzenja(saucesnici)ucinjeno kriv.uslovna osuda. . udruzenja je nemoguce.delo.sudska opomena ili koje je oglaseno krivim i oslobodjeno od kazne. pravo zasniva kriv.I kod saucesnika vazi pravio da svako odgovara u granicama svoje licne odgovornosti.tj.ne odgovara za ekscese clanova svog udruzenja.tako i za ona koja su proizasla iz izvrsenja tog plana.To znaci da organizator odgovara kako za k.odgovornosti. Smatrace se da je u povratu i ono lice kome je putem amnistije ili pomilovanja oprosteno izvrsenje kazne.odgovoran u granicama svog umisljaja ili nehata..Povrat se uvek uzima kao otezavajuca okolnost.Ako je organizator u izvrsenju dela i licno plus ucestvovao.Znaci da osuda nije imala nikakav vaspitni uticaj na njih.odnosno koju je iskoristio. 5/osnov organizatorove vinosti je u tome sto je on stvorio zlocinacku org. Osudjivanim se smatra lice prema kome je izrecena kazna.zloc.koju je usmerio u odredjenom pravcu.plana njegove organizacije bez obzira na to da li je i on licno ucestvovao u izvrsenju dela.dela koja su proizasla iz plana organizacije koju je stvorio.dela koja izvrse clanovi organizacije ako ne proizilaze iz plana te organizacije.dela ucestvuje vise lica od kojih su neka izvrsioci.na kaznjive pokusaje i pripremne radnje.a nehatno org.tako da se i za odgovornost ovih lica trazi odredjeni oblik vinosti.Kaznjavanje za privredni prestup i prekrsaj ne uzimaju se u obzir za povrat.ili kazna nije mogla biti izvrsena usled zastarelosti.delo ponovo ucini kriv.ili kao saucesnika. 4/odgovara za k.To znaci da za nehatno podstrekavanje i pomaganje ne postoji kriv.zloc.zakonu kriv.delo.a druga mogu biti pomagaci.

POJAM KRIVICNOG DELA Sva ljudska ponasanja se dele na dozvoljena i nedozvoljena.delo i pravni drustveni fenomen odnosno dogadjaj u spoljnjem svetu.delo je takvo ponasanje coveka kojim se povredjuju drustvena pravila i zbog cega je ono drustveno opasno. -kriv.a neko iz nehata.Prilikom odmeravanja kazne sud ce narocito uzeti u obzir da li je novo delo istovrsno kao staro. 2.ponasanje coveka kojim se povredjuje neka pravna norma).delo mora da ima sledece elemente: -to je delo coveka.dok TEORIJA O MATERIJALNOM POJMU KRIVICNOG DELA(po kojima je kriv.potrebno je da je izrecena kazna zatvora od najmanje 1 godine.kao i potrebu da se radi ostvarivanja svrhe kaznjavanja izrekne takva kazna.s tim sto povrat moze uticati kao otezavajuca okolnost da se u tim granicama izrekne veca kazna.prema radu.da je ucinilac ranije bio 2 ili vise puta osudjivan za krivicna dela.I najzad.pobudama iz kojih vrsi kriv.privredni prestupi i prekrsaji.takva ce se osuda uzeti u obzir.dela u sticaju smatra se jednom osudom.okolnosti pod kojima su ucinjena.dela u sticaju od kojih je neko ucinjeno s umisljajem.i da je za njega propisana kazna zatvora. Jugoslovensko zakonodavstvo poznaje 3 kategorije takvih ponasanja koja nisu dozvoljena.to su krvicma dela.Osuda treba da se odnosi samo na krivicna dela ucinjena s umisljajem. U svakom slucaju da bi bilo krivicno delo i da bi se tretiralo kao kriv. VISESTRUKI POVRAT Uslovi za postojanje visestrukog povrata su sledeci: 1.i sl.ponasanja. .Ovaj uslov sud ce utvrditi na osnovu svestrane ocene licnosti.Delo coveka.Nece postojati ova vrsta povrata ako je novo kriv.i ono je jedan oblik ponasanja coveka u drustvu.)Da od dana otpustanja ucinioca sa izdrzavanja ranije izrecene kazne nije proteklo vise od 5 godina.sto znaci da moraju postojati 2 ili vise osuda.pobude iz kojih su ucinjena.dela.dela zajednicko samo to da se njihovih izvrsenjem povredjuje neka pravna norma).dogadjaj u drustvu koji se izrazava promenom u spoljasnjem svetu). 4.delo ucinjeno s umisljajem.)Ranija osudjivanost.delo ucinjeno iz nehata.Njima se izricu sankcije.da li su oba dela iz istih pobuda i koliko je vremena proteklo od predhodne osude.Strozija kazna ne sme preci dvostruku meru propisane kazne.delo.DELA: 1.Sva ova 3 uslova uzeta su kumulativno kako ulaze u pojam osudjivanosti.Odnosno ona koja su drustveno prihvatljiva i koja su neprihvatljiva.Ali ako se jedna osuda odnosi na kriv.nacina njegovog zivota.odnosa u drustvu.Osuda za vise kriv.Da je novo kriv.i MESOVINE TEORIJE(po kojima je kriv.Drugo.Nece se uzeti u obzir za ovu vrstu povrata osuda za kriv.)Sklonost za vrsenje krivicnih dela.u smislu ovog propisa. 3. Pri oceni da li ce uzeti stroziju kaznu od propisane sud ce narocito uzeti u obzir srodnost ucinjenih kriv.ni 15 godina zatvora.delo drustvena pojava. Da bi postojalo kriv.delo mora imati sledeca OBELEZJA KRIV.dela. Nauka krivicnog prava poznaje FORMALNI POJAM KRIVICNOG DELA(po kojima je za sva kriv.dela iz nehata.18 Uciniocu koji je u povratu kazna se moze izreci u granicama koje su propisane za ucinjeno kriv.

dela: 1. A sto se tice zabrane sticanja odredjenih prava: 1.a narocito u odnosu na kriv. 2. Po TRIPARTITNOJ TEORIJI Dr.Takodje. Mogu se izgubiti sledeca prava: 1. 4.na radiju.Oduzimanje odlikovanja.Ovde moramo upotrebiti maximu NULLUM CRIMEN NULLA PENE SINE LEGE.NORMATIVNI POJAM(ogleda se u povredi pravne norme).To se moze uciniti po proteku 3 godine od dana izdrzane. PREKLUZIVNI ROKOVI Treba razlikovati zastarelost od prekluzije.Toma Zivanovic kaze da se drustvo nemoze efikasno zastititi od ucinalaca krivicnih dela osim pretnjom adekvatnom kaznom! PRAVNE POSLEDICE OSUDE To su mere koje predstavljaju gubitak izvesnih prava ili zabranu sticanja odredjenih prava koje nastupaju po sili zakona danom pravosnaznosti sudske odluke.TV ili javnim skupovima.Zabrana sticanja odredjenih dozvola ili odobrenja.preduzecima i zajednicama.zastarele ili oprostene kazne. Trajanje ovih posledica moze se skratiti.SIMPTOMATICKI POJAM(gde se uzimaju psiholoska svojstva ucinioca.Protivpravnost.Prestanak vrsenja odredjenih poslova ili funkcija u organima DPZ.Zabrana sticanja odredjenog zvanja.gubi mogucnost da prinudnim putem ostvari svoje ovlascenje iz subjektivnog . 2.dela i to: 1. 2.drugim drzavnim organima.OBJEKTIVNO. 3. Pravne posledice osude mogu imati za posledicu ili PRESTANAK ODNOSNO GUBITAK ODREDJENIH PRAVA ili ZABRANU STICANJA ODREDJENIH PRAVA. 2.SUBJEKTIVNO.Drutvena opasnost.delo ili posledica osude na odredjenu kaznu.19 2.Odluku o tome donosi sud.REALISTICKI POJAM(da je to pojava u spoljnom svetu).Razlika je u tome sto kod zastarelosti titular gubi zahtev.Tome Zivanovica-pored kriv.Prestanak radnog odnosa 3.Dr.a moze i aktom o pomilovanju.Mogu biti propisane kao posledica osude za odredjeno kriv. 4. Pravne posledice osude mogu se odredjivati samo Zakonom.delo koje je izvrsio).dela i krivicne sankcije kao pojmova-treba uvesti i pojam KRIVAC. U okviru ove lekcije imamo i 3 shvatanja pojma kriv.Odredjenost dela u Zakonu. 3. 4.i 3.Zabrana istupanja u stampi. U teoriji posmatramo 3 vrste pojmova kriv.Gubitak cina vojnog staresine.i 3.poziva ili zanimanja ili unapredjenja u sluzbi.OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNO SHVATANJE.Zabrana vrsenja odredjenih poslova ili funkcija.

upucujuce norme.BLANKETNA RADNJA IZVRSENJA. 1.Prekluzivne rokove nemogu stranke menjati svojom voljom.i -UNIVERZALNOM PRINCIPU. Moguce je razlikovati nekoliko oblika: 1. Nase kriv.dela smatra samo radnju izvrsenja.Njih odredjuje zakon i stranke ne mogu uticati na trajanje rokova.POSLEDICNA RADNJA IZVRSENJA. 3.U slucaju da primeti da je rok istekao odbice tuzbeni zahtev.vec celo pravo.Ova radnja izvrsenja odredjuje se putem tzv.delo. 2. Prema personalnom principu nase zakonodavstvo se primenjuje i na naseg drzavljanina koji kriv.delo.dela podrazumeva samo radnja izvrsenja.Rok u kome je titular ovlascen da ostvari svoje pravo.delo ucini na stranoj teritoriji.onda je to odredjeno ponasanje coveka koje je prouzrokovalo odredjenu promenu ili novo stanje u spoljnjem svetu (posledicu dela).dela.Prekluzijom.dok se ostali oblici ucestvovanja u izvrsenju dela smatraju saucesnickim radnjama.vec . -REALNOM. Pod radnju kriv.dela. Realni princip:nase zakonodavstvo vazi i za stranca koji van teritoirije Srbije ucini prema njoj ili njenom drzavljaninu kriv.duznosti pazi da li je protekao prekluzivni rok. -PERSONALNOM.Utvrdjivanje prostornog vazenja de po odredjenim principima i to: -TERITORIJALNOM.RADNJA CINJENJA I RADNJA NECINJENJA.Ono je osnovno obelezje u bicu kriv.ne cekajuci niti trazeci da se tuzeni o tome izjasni.niti bilo kakvim ugovorom.delo ima svoju radnju.dela:radnju izvrsenja.ali pravo ostaje.20 prava. RADNJA KRIVICNOG DELA Svako kriv.titular gubi samo pravo.tece kontinuirano.Naime.Sud po sl.ako je ispunio zastarelu obavezu nemoze traziti natrag ono sto je dao u ispunjenju obaveze.podstrekavanje na izvrsenje dela i pomaganje u izvrsenju dela.zakonodavstvo vazi za svakog onog ko na nasoj teritoriji izvrsi kriv.ako se zatekne na teritoriji Srbije ili joj bude ekstradiran. PROSTORNO VAZENJE KRIV.dela nije potpuno odredjena radnja izvrsenja.u opisu bica kriv.nema ni prekida ni zastoja kao kod zastarelosti.Prekluzivni rok moze biti subjektivan i objektivan.protekom odredjenog vremena. 2.duze shvatanje pod radnjom kriv.Subjektivni rok uvek tece u okviru objektivnog.dela mogu se podvesti 2 znacenja.Titular prava se mora koristiti svojim pravom u okviru subjektivnog i objektivnog roka.DELA.dela i u tom smislu moguce je razlikovati sledece oblike radnje kriv.i duznik.titular je ovlascen da primi zastarele trazbine.Izvrsenje dela upravo i pocinje preduzimanjem one delatnosti koja je zakonom oznacena kao RADNJA KRIV. 3.Drugo.Prekluzivni rok je vreme trajanja jednog subjektivnog prava u kom vremenu titular mora koristiti svoje pravo.u protivnom.ZAKONA Posmatra se u odnosu na mesto izvrsenja kriv. Ako se pod radnjom kriv.Jedno je sire i ono obuhvata sve oblike ucestvovanja u vrsenju kriv.Npr:prekluzivni rok na podnosenje zalbe na presudu.nece izgubiti samo zahtev.to je gubitak prava u celini.

Osuda na novcanu kaznu kad protekne 3 godine od dana izvrsene.Ovo se moze uciniti ako je proteklo 5 godina od dana izdrzane.tako i ostvarenjem svih radnji zajedno (kumulativno).Ona nastupa protekom odredjenog vremena i za njeno nastupanje nije potreban akt ni jednog drzavnog organa.delo. 4.predaja podataka.sto znaci da se delo vrsi krsenjem saobracajnih propisa od strane ucesnika u saobracaju.ako za to vreme ne ucini novo kriv.delo.pa na taj nacin oduzme tudju pokretnu stvar. Po sili zakona brisu se: 1.postoje kriv. Rehablitacija moze biti ZAKONSKA I SUDSKA.delo ostvareno je kako samo jednom radnjom(alternativno).a izuzetno od dana pravosnaznosti presude.i delo se izvrsava preduzimanjem takve delatnosti.Ako su propisane alternativno dovoljno je da samo jedna radnja bude preduzeta pa da budu ispunjeni uslovi postojanja kriv.u roku od jedne godine od dana pravosnaznosti sudske odluke. Zakonska nastaje istekom odredjenog vremena od dana izdrzane. .zatim nadleznim organima koji uccestvuju u postupku moze se jos davati i drzavnim organima.delo. Po odluci suda moze se odrediti da se iz kaznene evidencije brise osuda na kaznu zatvora preko 1-ne do 3 godine.zastarele ili oprostene kazne. Sudska rehabilitacija je fakultativna i zavisi od ocene nadleznog suda. REHABILITACIJA I BRISANJE OSUDE Rehabilitacija znaci prestanak pravnih posledica koje su vezane za osudu.Sudska rehabilitacija nastupa po odluci suda. 2.s toga se u svakom konkretnom slucaju mora oslanjanjem na propis o saobracaju utvrditi da li su ti propisi krseni.ako u tom vremenu osudjeni nije izvrsio novo kriv.To je slucaj kod kriv.A postoje i alternativne i kumulativne.kao npr:kod kriv.Osuda o izrecenoj sudskoj opomeni i osuda kojom ucinilac kriv.ALTERNATIVNE I KUMULATIVNE RADNJE IZVRSENJA.oprostene ili zastarele kazne.delo spijunaze propisane su 4 radnje izvrsenja:saopstavanje tajnih podataka.delo. 4.njihovo cinjenje dostupnim i pribavljanje poverljivih podataka radi saopstavanja.oprostene ili zastarele kazne. BRISANJE OSUDE moze nastupiti po sili zakona i po sudskoj odluci.ako ucinilac ne ucini novo kriv.21 tako da se njena sadrzina mora utvrdjivati uz konsultovanje nekog drugog propisa.Uslovna osuda posle 1 god od kada je proteklo vreme proveravanja.Sud pri odlucivanju procenjuje da li su se ispunili uslovi za davanje rehabilitacije i o tome donosi odgovarajucu odluku.dela.javnom tuzilastvu i OUP-u u vezi sa kriv.dela SPIJUNAZE gde se moze destiti i alternativno a moze i kumulativno ispunjenje da postoji i da postoji to kriv.Takav npr.dela koja da bi postojala sve radnje moraju postojati kumulativno.ako za to vreme ne ucuini novo kriv.ako za to vreme osudjeni ne ucini kriv.dela ugrozavanja javnog saobracaja.Ovim institutom regulisu se prava i polozaj osudjenog posle izdrzane kazne i imaju za cilj da omoguce njegovo vracanje u normalne uslove i tokove drustvenog zivota.Da bi postojale kriv.dela oslobodjen od kazne.radnja izvrsenja je odredjena kao “nepridrzavanje saobracajnih propisa”.Medjutim.delo.Tako npr:kod kriv. Podaci o osudi ili brisanoj osudi mogu se dati samo sudu.slucaj kod kradje koja se vrsi oduzimanjem tudje pokretne stvari-to su jednoaktne radnje izvrsenja.dela radnja izvrsenja je odredjena kao jedna delatnost.dela RAZBOJNISTVA(kad ucinilac upotrebi silu ili pretnju-dakle prinudu.van krivicnog zakonodavstva.postupkom protiv lica na koje se odnosi.koji je po pravilu.Kod odredjenog broja kriv. 3.Ovo kriv.delo.zastarele ili oprostene kazne.Osuda na zatvor do 1 godine ili maloletnicki zatvor kad protekne 5 godina od dana izdrzane.

delo.REALAN STICAJ postoji kada ucinilac sa vise radnji ucini vise krivicnih dela.vanbracna zajednica sa mal. SUBJEKT KRIVICNOG DELA Ovim pojmom se obuhvata svako lice koje ucestvuje u izvrsavanju krivicnog dela.naizgled postoji vise kriv.Tako podstrekavanje konsumira pomaganje i uopste tezi oblik saucesnistva konsumira laksi oblik.dela.delo. Treba pomenuti i kriv.vec samo jedno kriv. KOLEKTIVNO KRIVICNO DELO postoji kada se zbog posebnog psihickog odnosa ucinioca prema vrsenju dela.nemogu se primeniti odredbe o sticaju.Upotrebljava se i termin “ucinilac kriv.Samo.dakle.npr:tesko delo ubistva konsumira tesku telsnu povredu.Lakse kriv.dela”. delo pljacke je slozeno kriv.delo konsumirano je tezim po pravilu LEX CONSUMENS DEROGAT LEGI CONSUMPTAE.a drugi-materijalni.Na osnovu ocene svakog dogadjaja posebno primenjuje se i INKLUZIJA(zanemarivanje sporednog i nevaznog).Ako se delo okvalifikuje kao produzeno.delo koje iskljucuje postojanje ostalih cija su obelezja ostvarena.dela ali koja se zbog vremenskog kontinuiteta u kome su izvrsena. TRAJNO KRIVICNO DELO je takvo delo cijim se izvrsenjem stvara duze ili krace protivpravno stanje-npr:kriv.delu.On postoji kao PRIVIDNI IDEALNI I PRIVIDNI REALNI STICAJ.dela.subjekt moze biti IZVRSILAC DELA.IDELAN postoji kada je ucinilac sa jednom radnjom ucinio vise krivicnih dela. SUDSKA OPOMENA .dela zakonskog ili pravnog jedinstva: SLOZENO KRIVICNO DELO cije bice sadrzi elemente 2 ili vise drugih kriv.dela teske kradje.dela.dela za koja mu se istovremeno sudi i izrice jedinstvena kazna.22 STICAJ KRIVICNIH DELA postoji kada ucinilac jednom ili sa vise radnji ucini vise kriv.delo jer se sastoji iz vise kriv. S obzirom na svojstvo sa kojim ucestvuje u izvrsenju dela.delo protivpravno lisenje slobode.licem i sl.PODSTREKAC ili POMAGAC.delo sadrzano u opisu nekog drugog kriv. PRIVIDNI STICAJ postoji kada su sa jednom ili vise radnji ostvarena obelezja vise kriv.Ovaj prvi se naziva jos i formalni.U ovakvoj situaciji on nece odgovarati i za kriv. PRODUZENO KRIVICNO DELO postoji kada ucinilac izvrsi vise istovrsnih kriv.a da ipak ne postoji sticaj tih dela.Moze biti IDEALAN i REALAN.razbojnistva ili prevare. npr:prilikom izvrsenja ubistva ucinilac osteti odelo lica lisenog zivota.delo vec se izrice jedna kazna.Npr:kriv.delo ostecenja tudjih stvari.vise samostalnih cinjenja smatraju kao jedno kriv.zbog medjusobne povezanosti pojavljuju kao jedinstveno kriv.razbojnicke kradje.Ovde se uvek radi o jednom kriv.dela. Pomenuti HETEROGENI i HOMOGENI IDEALNI I REALNI STICAJ.PRIVIDNI STICAJ postoji ako je jedno kriv.Kada postoji slozeno delo uciniocu se ne utvrdjuje kazna za svako posebno kriv.

Najvaznije da sud dolazi do uverenja da ce se i takvim blazim kaznjavanjem postici svrha kaznjavanja.pokusaja kriv.pomaganja u izvrsenju kriv.U konkretnom slucaju moraju se imati u vidu sve objektivne i subjektivne okolnosti.dela:samovoljnog udaljenja i bekstva iz oruzanih snaga.delo propisana kazna zatvora bez naznacenja najmanje mere umesto zatvora moze se izreci novcana kazna.itd.umesto zatvora moze se izreci novcana kazna.Ublazavanje kazne je uvek fakultativno.a ne izrecena kazna.ili kada se steknu vise olaksavajucih okolnosti pa u sklopu cine delo laksim.23 sa uslovnom osudom predstavljaju kriv.navodjenje na samoubistvo i sl.delo kao najmanja mera propisan zatvor do 15 dana(opsti minimum). -ako je za kriv. Ublazavanje kazne moze se uraditi i kad sud nadje da postoje OSOBITO OLAKSAVAJUCE OKOLNOSTI. UBLAZAVANJE KAZNE I OSLOBODJENJE OD KAZNE Ako se i blazom kaznom moze postici svrha kaznjavanja.pravne zablude iz opravdanih razloga.zatim.tako da delo cini osobito lakim.dela ucinjena pod okolnostima koja ih cini osobito lakim.pod odredjenim okolnostima moze se uciniocu ublaziti kazna i izreci mu se blaza kazna od propisane. Moze se ublaziti i kod pojedinih kriv. -ako je za kriv. u trajanju od 1godine.prekoracenja krajnje nuzde pod osobito olaksavajucim okolnostima.dobrovoljnog odustanka.i sl.za koja je zaprecena kazna zatvora do 1 god ili novcana kazna. kazna se moze ublaziti do 3 meseca.prekoracenja krajnje nuzde.i to opominjuce.kada je to zakonom posebno predvidjeno.da su takva kriv. od 2 god.dela.delo ucinjeno iz nehata i kad posledica dela tako tesko pogadja ucinioca da izricanje kazne u takvom stanju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja .delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 ili vise godina.imajuci u vidu licnost ucinioca i sve okolnosti pod kojima je delo ucinjeno. 2. Nacin ublazavanje kazni ide ovako: -ako je ze kriv. 3.dela za koja je propisana kazna zatvora i do 3 godine. Izrice se u sledecim slucajevima: 1.bitno smanjene uracunljivosti. kazna se moze ublaziti do 6 meseci zatvora.nepodobnog pokusaja.dela.sankcije.Svrha je da se uciniocu uputi drustveni prekor da ubuduce ne vrsi kriv. SO se pokusava da vaspitno utice na ucinioca.Izuzetno sudska opomena moze se izreci i za kriv. Ucinilac se moze osloboditi od kazne u sledecim slucajevima:prekoracenja nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom. Kazna se moze ublaziti po meri i po vrsti.Za izricanje sudkse opomene potrebno je da sud stekne uverenje da se i na ovakav nacin moze postici svrha kaznjavanja.samo za laksa kriv. U nacelu kazna se moze u svakom slucaju ublaziti kod prekoracenja nuzne odbrane.dela.Osnovno merilo je zaprecena.kazna se moze ublaziti do 1 godine.kada je kriv.zatim kada zakon izricito propisuje.Merilo je takodje.

zabrana vrsenja poziva i delatnosti ili duznosti.Tako se uz uslovnu osudu mogu izreci mere bezbednosti:obavezno psihijatrijsko lecenje alkoholicara i narkomana.Kada je za novo kriv.sankcija.84 KZ SRJ.zabrana upravljanja motornim vozilom.dela utvrdjene su obaveze koje se uciniocu mogu postaviti u uslovnoj osudi.delo izrecena kazna zatvora od 2 godine ili duze sud ce uslovnu osudu obavezno opozvati.dela.opozvace uslovnu osudu i izreci jedinstvenu kaznu.jer nije ispunjena osnovna obaveza iz presude.dela.odgovornosti i druge okolnosti.Osim navedenog. USLOVNOM OSUDOM njome se uciniocu utvrdjuje kazna i istovremeno odredjuje da se ona nece izvrsiti ako osudjeni za vreme koje odredi sud.delom. -Ranije ucinjeno kriv. Uslovna osuda se moze opozvati iz sledecih razloga: -Izvrsenje novog kriv.dela.Neispunjenje je razlog za opozivanje uslovne osude.Ako osudjeni u vreme proveravanja ucini novo kriv.delo stekli su se uslovi za opozivanje uslovne osude.i moze se odrediti da osudjeni preda ovu korist u odredjenom vremenu. -Naknada stete prouzrokovana kriv.24 USLOVNA OSUDA To su posebne vrste kriv. 2. 3.Naime.za kriv.delo utvrditi uslovnu osudu.pravnim odredbama.zabrana javnog istupanja.Svrha je da se uciniocu uputi drustveni prekor da ubuduce ne vrsi kriv.Npr:izmirenje dospelih obaveza i uredno placanje izdrzavanja.a posebno srodnosti ucinjenih kriv. Uslovi za izricanje su sledeci: 1.sledeci uslov za primenu ove sankcije je uverenje suda da ce i samo njeno izricanje dovoljno uticati na ucinioca da vise ne vrsi kriv.Imovinska korist oduzima se po cl.dela.To mogu biti: -Povracaj imovinske koristi pribavljene kriv. -Ispunjenje druge obaveze predvidjene u kriv.Takvo uverenje treba da se zasniva na oceni licnosti ucinioca.sankcije.Pri tome ocenice se sve okolnosti koje se odnose na ucinjena kriv.uslovna osuda moze se izreci samo ako su kazna zatvora do 2 godine ili novcana kazna utvrdjene ublazavanjem propisane kazne.delo.utvrdjena i novcana kazna.ne ucini novo kriv.Ukoliko je za nova krivicna dela izrecena kazna zatvora manja od 2 godine ili novcana kazna odlucice sud da li ce opozvati uslovnu osudu. .delom.Moze se izreci uciniocu kad mu je utvrdjena kazna zatvora u trajanju do 2 godine ili novcana kazna.dela.delo za koje se moze izreci kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teza kazna.njihov znacaj i pobude iz kojih su ucinjena.dela.Nepridrzavanje ovih obaveza moze prouzrokovati opozivanje uslovne osude.osudjenom se moze u uslovnoj osudi postaviti obaveza za naknadu stete na isti nacin kao i obaveza povracaja imovinske koristi pribavljene izvrsenjem kriv.Uslovna osuda se moze izreci ako je uciniocu pored kazne zatvora u ovom okviru. Osim navedenog osudjeni se moze obavezati da ispuni i neke druge uslove.Ako ne opozovu uslovnu osudu sud moze i za novo kriv.a koje ne moze biti krace od 1 godine ni duze od 5 godina(vreme proveravanja).uz neka kriv.delo.Ako sud utvrdi da je osudjeni izvrsio kriv.Opominjuce kriv.delo i pre nego sto mu je izrecena uslovna osuda i kada oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo.stepen kriv.

Moguce je da se u toku vremena proveravanja.ili da ona nece nastupiti. Razlikujemo 2 vrste nehata i to: 1.ali je olako drzao da ce je moci spreciti.ali je prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.vec i da je hteo istu.DELA Ovo je bitno jer se po tome utvrdjuje necija kriv.Prema tom pojmu razlikujemo DIREKTNI prvi i EVENTUALNI drugi UMISLJAJ.Po TEORIJI VOLJE nije dovoljno da je ucinilac predvideo posledicu.ako se utvrdi da osudjeni iz opravdanih razloga nemoze da ispuni postavljenu obavezu. Prema KZ SRJ kriv. UMISLJAJ postoji ako je ucinilac predvideo posledicu svoje radnje.ako je bio svestan posledica koje ce njegova radnja prouzrokovati.ali je olako drzao da ce je moci spreciti ili da ona nece nastupiti. .Osnovna shvatanja o vinosti su:PSIHOLOSKO.25 -Neispunjenje drugih obaveza.NORMATIVNO i NORMATIVNOPSIHOLOSKO. Analizirati profesoru ove 2 vrste nehata! Kada govorimo kako o umisljaju tako i o nehatu najbolje mozemo napraviti razgranicenje ukoliko dobro razmislimo o TEORIJI RAJNHARDA FRANKA koji kaze da umisljaj postoji ako se ucinilac nebi uzdrzao od izvrsenja dela ako je znao koja ce posledica nastupiti!!! VREME I MESTO IZVRSENJA KRIV.ili kad je bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje`. Vinost se ispoljava u obliku:UMISLJAJA I NEHATA. Po KZ SRJ:`Kriv.odgovornost i po kom Zakonu ce mu se suditi.NESVESNI NEHAT ili NEMARNOST(negligentia) postoji kada ucinilac nije bio svestan da ova posledica moze nastupiti.SVESNI NEHAT(luxoria) kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica.ili kad nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice.tj.iako je prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.da li je to delo hteo.osudjenom produzi rok za ispunjenje obaveze a moze se i osloboditi obaveze ispunjenja ili ovu obavezu zameniti drugom odgovarajucom obavezom predvidjenom u zakonu. 2.delo je ucinjeno iz nehata kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica. NEHAT Kad postupa iz nehata on to delo ne zeli.odnosno da li je bio svestan znacaja svoga dela i da li je mogao da upravlja svojim postupcima.Ako on tu posledicu nije hteo-nema umisljaja.delo je ucinjeno s umisljajem kad je ucinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvrsenje. VINOST odnos ucinioca prema delu koje se ispoljava u svesti i volji ucinioca.

ako oba zakona predvidjaju delo kao kriv.te se i ne moze primeniti na ucinioca koji je ucinio kriv.Kod pripremanja i pokusaja kriv.26 VREME IZVRSENJA K.dela svako mesto u kome je postojalo protivpravno stanje smatra se i mestom izvrsenja dela.delo.ako nijedan zakon ne predvidja oslobodnjenje od kazne.odgovornost doticnog ucinioca. b(kod trajnih kriv.smatra se da je delo ucinjeno preduzimanjem poslednje radnje.ili je mogla nastupiti.delo.sankcija za delo koje je pre nego sto je ucinjeno.dela primenjuje zakon koji je vazio u vreme izvrsenja kriv.a narocito opet poslednje u lancu.smatra se mstom izvrsenja kriv.odgovornost.ukoliko po oba postoji kaznjivost-onda je blazi onaj koji predvidja manju kaznu ili predvidja oslobodjenje od kazne.Kod produzenog i kolektivnog kriv. 3. Vazni su i ovi momenti sto se tice vremena izvrsenja: a)kod kriv.dela.Prema ovom shvatanju uzima se da je kriv.odnosno svako mesto gde je posledica nastupila.DELA Odgovornost ucinioca utvrdjuje se prema kriv.a to je da ce se novi kriv.dela svako mesto na kome je ucinilac radio.delo.Od tog vremena pocinje da tece zastarelost kriv.Nase zakonodavstvo uzima tzv.odnosno bio duzan da radi(necinjenje).ako bi po oba zakona postojala kriv.TEORIJU UBIKVITETA ili JEDINSTVA DELA.dela. VREMENSKO VAZENJE KRIVICNOG ZAKONA odredjuje se s obzirom na vreme izvrsenja kriv. Retroaktivno vazenje kriv.dela kao vreme izvrsenja smatra se celo vreme trajanja protivpravnog stanja. .blazi je onaj koji iskljucuje kriv.gonjenja. c)produzena i kolektivna kriv. Kod trajnih kriv. MESTO IZVRSENJA K.zakonu koji je vazio u vreme izvrsenja dela.blazi je onaj koji iskljucuje kaznjivost.U tome postoji jedan izuzetak. 2. Primena blazeg zakona se primenjuje na ucinioca.Vreme nastupanja posledice nije od znacaja.DELA Narocito zbog odredjivanja nadleznosti suda. Utvrdjivanje ove cinjenice ima veliki znacaj i izrazeno je u cl.i za koje nije bila zakonom propisana kazna``.dela koja se vrse sa vise odvojenih delatnosti.Utvrdjuje se koji je zakon blazi a koji stroziji ukoliko dolazi do preplitanja 2 zakona.3 KZ SRJ ``nikome ne moze biti izrecena kazna ili druga kriv.tada se smatra blazim onaj zakon po kome se uciniocu moze izreci blaza kazna.dela smatra se da su ucinjena u vreme svake izvrsene radnje koja ulazi u sastav ovoh kriv. 4. 5.dela.nije zakonom bilo odredjeno kao kriv.tako i u mestu gde je posledica nastupila.dela smatra se da je delo izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio.tako i u mestu gde je po njegovom misljenju posledica trebala da nastupi.zakona u nacelu nije dozvoljeno.blazi je onaj zakon koji ucinjeno delo ne predvidja kao kriv.dela.zakon primeniti i na delo izvrseno pre njegovog stupanja na snagu ako je blazi za ucinioca.Kriterijumi za utvrdjivanje blazeg zakona su: 1.A to znaci da se na ucinioca kriv.dela cinjenja delo izvrseno u vreme kada je ucinilac radio.delo. Nas Zakon je prihvatio TEORIJU DELATNOSTI prema kojoj je kod kriv.delo izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio ili bio duzan da radi.

Uciniocu treba da je izrecena kazna. ZABRANA JAVNOG ISTUPANJA Sloboda javnog istupanja je Ustavno pravo coveka i gradjanina.dela krivicni zakon izmenjenvise puta.niti je svrha ove mere da prema tim licima bude izuzetna. PRIMENA ``MEDJUZAKONA``-Ako je posle izvrsenja kriv.kada su izrecene samostalno.uslovna osuda ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili lecenja na slobodi. 2. ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM Ovom merom se ucinilac onemogucava da za odredjeno vreme ucestvuje u saobracaju kao vozac motornog vozila.Moze se izreci sa odredjenim rokom trajanja koji ne moze biti kraci od 1 godine niti duzi od 5 godina racunajuci od dana pravosnaznosti presude.primenice se zakon koji je najblazi za ucinioca bez obzira sto on nije vazio u vreme izvrsenja kriv.delo izrecena kazna.cime se sprecava saobracajna delikvencija.ako je ista glavna kazna po oba zakona.Ucinilac treba da je izvrsio kriv.Potrebno je da je uciniocu za ucinjeno kriv. Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu. 2.koje se moze u zakonom predvidjenim slucajevima ograniciti. Sadrzina ove mere se sastoji u zabranama:javnog istupanja u stampi.92 KZ SRJ.uslovna osuda se moze opozvati ako ucinilac prekrsi zabranu javnog istupanja.na javnim skupovima i vrsenja izdavackih delatnosti.Prilikom izricanja ove mere potrebno je voditi racuna da li je ucinilac motornog vozila po zanimanju ili nije.delo kojim se ugrozava saobracaj.dela. 3. .Ako sud nadje da okolnosti pod kojima je delo izvrseno ili ranije krsenje saobracajnih propisa od strane ucinioca ukazuju da je opasno da dalje upravlja motornim vozilom odredjene vrste ili kategorije.Moze se izreci ako se opravdano moze smatrati da bi dalje javno istupanje ucinioca bilo opasno.na radiju ili TV.vodenom i vazdusnom saobracaju.27 6. Uslovi za izricanje ove mere bezbednosti su: 1.uslovna osuda.sudska opomena ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi. 4. Uslovi za njeno izricanje su: 1. Prema uslovima odredjenim u cl.Time se ne iskljucuje mera bezbednosti i na vozace motornih vozila po zanimanju.onda je blazi onaj koji ne predvidja primenu sporednih kazni.Uciniocu se moze izreci ova mera kada je zloupotrebio javno istupanje radi izvrsenja kriv.sud moze posto proteknu 3 godine od njene primene odluciti da se mera obustavi. Motornim vozilom se smatra svako saobracajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom. 3.dela.

Sto je propisana kazna teza rokovi zastarelosti su duzi.Treba da je uciniocu kriv.IZVRSENJA KAZNI I MERA BEZBEDNOSTI Posle zastarelosti objasniti da nemoze gonjenje niti izvrsenje mkazne. Krivicno gonjenje i izvrsenje kazni ne zastareva za odredjena kriv.U cemu se sastoji ova mera bebednosti vidimo iz samog naslova i imena mere. Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu. .Zastarevanje izvrsenja kriv.gonjenja se obustavlja za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moze otpoceti niti produziti.kao ni za kriv. Ukoliko je gonjenje preduzeto sud mora da donese presudu kojom se optuzba odbija.sankcija.dela izrecena kazna. Ova mera bezbednosti se samo formalno razlikuje od pravnih posledica osude. Ova se mera moze izreci ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1. Iz istih razloga zastareva i izvrsenje kriv.uslovna osuda ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.poziva.racunajuci od dana pravosnaznosti odluke.Sa svakim prekidom zastarevanje pocinje da tece ponovo.DELATNOSTI ILI DUZNOSTI U praksi se desava da lica koja vrse odredjene pozive.Ucinilac treba da je zloupotrebio svoj polozaj.odnosno u zdravstvenoj ustanovi za cuvanje i lecenje NE URACUNAVA SE u vreme trajanja ove mere. Zastarevanje kriv. U odluci o izricanju se odredjuje i vreme trajanja koje ne moze biti krace od 1 godine ili duze od 10 godina.samostalne delatnosti ili duznosti zloupotrebe te delatnosti radi vrsenja kriv. Zastarelost izvrsenja mera bezbednosti(OPLUZU.Vreme provedeno u zatvoru.Zastarelost kriv. 2.Po proteku 3 godine od dana primenjivanja ove mere sud moze odluciti da ona prestane.delo. 3.vrsenje delatnosti.duznosti) bilo dalje opasno.gonjenja nastupa protekom odredjenog vremena od ucinjenog kriv.28 ZABRANA VRSENJA POZIVA.dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava.Posledica obustave je da se vreme za koje je obustava trajala ne uracunava u rok zastarelosti.Primenom ove mere bezbednosti otklanjaju se pogodnosti koje su izvrsiocu u vrsenju delatnosti pogodovale radi izvrsavanja kriv.dela odnosno od propisane kazne za to delo.Kad protekne 2 puta onoliko vremena koliko je potrebno za zastarelost izvrsenja sankcije nastupa apsolutna zastarelost.poziva ili duznosti.OPLNS i oduzimanje predmeta)zastarevaju za 5 godina od dana pravosnaznosti odluke kojom su te mere izrecene.dela. Zastarevanje se prekida i kada ucinilac ucini isto tako tesko ili teze kriv.ili OPL na slobodi kada su neuracunljivom uciniocu izrecene kao samostalne sankcije.Ako se opravdano moze smatrati da bi njegovo vrsenje(delatnosti. Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadleznog organa koja je preduzeta u cilju izvrsenja kazne.gonjenja pocinje da tece od dana kada je ucinjeno kriv.dela. Vreme dok traje obustava zastarelosti ne uracunava se u rok zastarelosti.dela za koja po medjunarodnim ugovorima zastarelost ne moze da nastupi. Zastarevanje kriv.delo.dela.sud moze odrediti da se uslovna osuda opozove ako ucinilac prekrsi zabranu vrsenja poziva.sankcija pocinje da tece od dana pravosnaznosti presude kojom je izrecena.osude nastupa po samom zakonu kada lice biva osudjeno.Duzina ovog vremena zavisi od drustvene opasnosti kriv.delatnosti ili duznosti.a ova mera bezbednosti kada o njoj sud odluci! ZASTARELOST GONJENJA.jer pravna posl.

29 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->