P. 1
Seminarski rad iz socilogije (Kriminal i Prestupničko ponašanje)

Seminarski rad iz socilogije (Kriminal i Prestupničko ponašanje)

|Views: 1,058|Likes:

More info:

Published by: Наташа Нишић on Sep 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

Kriminal i kriminalno ponašanje

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

KRIMINAL I PRESTUPNIČKO PONAŠANJE
Seminarski rad iz predmeta Sociologije

Mentor: Prof. Vuksanović Gordana

Student: SrĎan Nišić 69/10 PI

Novi Sad, Novembar 2011

Uvod

Srđan Nišić, 69/10 PI

1

odnosno kognitivnih struktura koje su različite na različitim nivoima razvoja. onda ga strogo kaţnjava prekorima i osećanjem krivice. Karakteristike moralnog suĎenja zavise od nivoa razvoja. koji je usmeren na analizu sredinskih. Takvim se shvatanjem Eysenck direktno suprotstavlja sociološkim koncepcijama koje uzroke amoralnog ponašanja i kriminaliteta traţe u različitim socijalnim uslovima nezavisno od karakteristika ličnosti pojedinca.Kriminal i kriminalno ponašanje Postoje različiti pristupi u proučavanju moralnog ponašanja. gde se prelaz sa jednog na drugi odvija na uzrastu od 7 godina. poputa crta ličnosti ili kognitivnih struktura koje su presudne u oblikovanju ljudskog moralnog ponašanja. i ego ideal. Sa stanovišta psihoanalize. 69/10 PI 2 . Relativni uticaj genetskih i sredinskih faktora. postoje dva stadijuma moralnog sunenja. 2. Tako npr. Socijologija prestupničkog ponašanja Srđan Nišić. Tako u okviru ovog drugog pristupa postoji kognitivno-razvojna struja koja dominira u psihologiji morala već nekoliko decenija. ili makar pomisli. iako se ona nije mnogo bavila problemom moralnosti. Savest je ta koja pojedincu ne dopušta da izvrši ili poţeli zlo delo. Predstavnici te struje su Kohlberg i Piaget. kada deca procenjuju teţinu. na moralno suĎenje. Za objašnjenje amoralnog i kriminalnog kao i drugih oblika devijantnog ponašanja. kriminalnom ponašanju. savest. prema Piaget-ovoj teoriji moralnog razvoja. Razvoj ličnosti prema Eysenck-ovoj teoriji ostvaruje se kroz interakciju naslenene strukture pojedinca i uticaja okoline. ključan je super ego za razumevanje moralnog ponašanja. 3. Oni su usmereni na kognitivni aspekt moralnosti. jako je bitno:1 1. Jedan pristup je situacionistički. U okviru oba pristupa se uočavaju manje ili više različite struje. Super ego ima ulogu unutrašnjeg sudije. a ako to ipak učini. Postojanje i priroda ličnosti sklone amoralnom. socijalnih faktora u analizi moralnog ponašanja. On ne negira značaj socijalnih faktora. Način na koji različiti tipovi kaţnjavanja iz sredine odrenuju buduće ponašanje. drugi pristup se bazira na stanovištu da postoje unutrašnje dispozicije. On ima tri funkcije: samoposmatranje. Prvi stadijum moralnosti je stadijum objektivne moralnosti. već ih posmatra u kontekstu njihovog uticaja na razvoj ličnosti. po Eysenck-u.

Krimatologe često interesuju metode za merenje i mere usmerene na smanjivanje kriminala u okvirima društvenih zajednica. u robnoj kući ili u kancelariji. Moţe nam se. sudije o devijatnosti mogu ispitivati potpuno različite pojave kao što su nudizam. ali isto tako istraţuje i ponašanje koje je izvan domena krivičnog prava. ne moţe se. Pojam prestupništva (devijatnosti) moţe se primeniti ne samo na ponašanje pojedinca već i grupa.Kriminal i kriminalno ponašanje Devijatnost (prestupnivštvo) se moţe definisati kao nepriznavanje datog skupa normi koje prihvata znatan broj ljudi u nekoj zajednici ili društvu. jednostavno. Socijolozi koju proučavaju prestupničko ponašanje smatraju devojatnom i kako se pojmovi takvog ponašanja različito primenjuju na ljude unutar društva. 69/10 PI 3 . zvali nekoga telefonom da bi zbijali šalu ili pušili marihuanu. na primer. Nijedno društvo. u nekim situacijama. ali srodne discipline. Moţda smo nekada u ţivotu preskočili dozvoljeno ograničenje brzine. iako se u većini slučajeva poklapaju. Devijatnost i kriminal nisu sinomimni pojmovi. rejv kultura i takozvani putnici Novog doba. Socijologija prestupničkog ponašanja oslanja se na istraţivanja u krimatologiji. Mnogi oblici devijatičkog ponašanja nisu kaţnjivi po zakonu. koji se odnosi samo na ono nekonformističko ponašanje kojim se krši zakon. Krimatologija se bavi oblicima ponašanja koji su kaţnjivi po krivičnom zakonu. Proučavanjem kriminala i prestukpničkog ponašanja bave se dve posebne. na primer. kao što je papir ili olovka. desiti da i sami počinimo neku sitnu kraĎu. Većina nas. Uzroci Srđan Nišić. kao što je već naglašeno. Pojam devijantnosti mnogo je širi od pojma kriminala. Tako. kad prisvojimo neki sitan predmet. krši opšte prihvaćena pravila ponašanja. podeliti na one koji odstupaju od normi i na one koji se pridrţavaju.

ubiju ili kradu bjeţeći od vlastite realnosti i njenih posljedica u uglavnom se nesvjesno povode vlastitim mislima i porivima.poremećaji u ličnosti su blisko povezani sa kriminalnim ponašanjem i kriminalac je obično psihopata ili asocijalac metalne nestabilnosti.kroz kriminal bjeţe od realnosti i ispucavaju svoje frustracije na društveno neprihvatljiv način. Alkoholizam takoĎer utiče na promjenu u mentalnom stanju i broj kriminalnih djela u alkoholiziranom stanju je visok. Oni nalaze izlaz iz svojih problema u kriminalu. ali sposobni za najteţa kriminalna djela. razdraţljiv i agresivan.djeca ignoriraju moralne vrijednosti i etiku društva zarad vlastitih sebičnih potreba. individue odaberu da se ne prilagode društvenim standardima te pokušaju djelovati van normi. Sudjelovanje u kriminalnom djelu je kao performans na pozornici gdje u tim momentima zapadaju u drugačije mentalno stanje od uobičajenog.  Nakon završetka moralnog razvoja. Neki obrasci ličnosti su osjetljiviji na kriminalno ponašanje od drugih. te ukoliko postoji potpun vanjski nedostatak kontrole. 69/10 PI 4 . a moralni i osobni razvoj neometeno nastaviti da se razvija. neagresivni. Neki psihopate su šarmatni i blagi u komunikaciji.Kriminal i kriminalno ponašanje Personalni uzroci (osobnost/predispozicije) . Samoubojstvo je takoĎer kriminalan čin i dešava se kada osoba kroz duţi period prolazi kroz mentalnu konfuziju te je često povezano sa mentalnom bolešću i depresijom. Svi oni imaju jednu zajedničku osobinu .moralni razvoj individue je blisko povezan sa prilagodbom odreĎenim normama i standardima koje zahtjeva društvo. Ovo nije uvijek negativno već moţe biti povezano sa novinom i kreativnosti. MeĎutim.  Faktor koji obuzdava kriminalno ponašanje je racionalno razmišljanje. Moralni uzroci (prilagoĎenost/racionalnost)  . kasnije dolazi do kriminalnog ponašanja. Potrebno je shvatiti faze moralnog razvoja da bi se utvrdio pozitivan i negativan uticaj neprilagoĎenosti. te ukoliko individua shvaća ozbiljnost kriminala biti će odvraćena od kriminalnog ponašanja. i većina ima eksapističke osobine i sklonost da zaobilaze rješavanje svojih problema. ukoliko je moralni razvoj zapriječen u ranoj fazi ţivota . a kontrola antisocijalnog ili negativnog ponašanja je neophodna u sprečavanju delikventnog ponašanja. Srđan Nišić.

Na primer. ali kriminalac je onaj koji direktno usmjeri agresiju prema drugom čovjeku i okolini. Etničke manjine neravnomerno su zstupljene u centralnim gratskim područjima. što se pokazuje kao značajan činilac u povećanim stopama kriminala u kojem su ţrtve upravo etničke manjine. U onim područjima u kojima vlada veća materijalna oskudica. Srđan Nišić. Ţrtve i počinioci kriminalnih dela Da li su neki pojedinci ili grupe veše skloni tome da počine zločin. Pojedinci koji ţive u siromašnim gradskim četvrtima mnogo više su u opasnosti da postanu ţrtve kriminala nego stanovnici bogatih predgraĎa. muškarci su pre počinioci krivičnih dela nego ţene. i mladi ljudi pre nego stariji. Moralni razvoj djeteta zavisi od nekoliko faktora smatra psiholog Lawrence Kohlberg:    poslušnost i izbjegavanje kazne drţanje do očekivanja članova obitelji kretanje unutar društvenih normi Kriminalci su ljudi koji su moralno nerazvijeni i njihovo ponašanje moţe biti motivirano ţeljom da prekrše zakon te izazovom vezanom za izbjegavanje poslušnosti i kazne. Kriminalac ima destruktivnu i negativnu osobnost. dok je za druge veće verovatnoća da će postati ţrtve zločina? Krimatolozi odgovaraju potvdno – istraţivanje i statistike kriminalnih dela pokazuju da kriminal i ţrtve kriminala nisu nasumično rasporeĎeni unutar stanovništva.Kriminal i kriminalno ponašanje  psihoanalizom je utvrĎeno da svi mi imamo kriminalne/agresivne tendencije. Ovo se uvelike razlikuje od zrele neprilagoĎenosti koja je povremeno konstruktivna. 69/10 PI 5 . po pravilu dolazi do veće stope kriminala. Verovatnoća da neko postane ţrtva kriminala u tesnoj je vezi sa sredinom u kojoj ţivi.

samo ponašanje koje se smatra nepoţeljnim sve je raširenije. neka sluţba kontrole zapravo još više podstiče to isto devijantno ponašanje. modsa i rokera – a zapravo je uspela samo da skrene dodatnu paţnju na njih i učini ih još popularnijum kod mladih. Drugim rečima. Proces etiketiranja ove grupe kao bumerang kreatorina takve politike i stvorio čak veće probleme u primeni zakona. On je ukazao da je ishod tog procesa najčešće pojačanje prestupničkog ponašanja. kao što su kriminal mladih i „laţni“ azilant. Moralna panika često nastaje u vezi sa nekim javnim pitanjima koja se smatraju ranim znacima opšteg društvenog nereda. a oni koji su etiketirani kao devijantni postaju. Ako takva etiketa postane sastavni deo indetiteta te osobe kroz proces sekundarne devijatnosti. U ovom klasičnom istraţivanju.Kriminal i kriminalno ponašanje Pojačanje prestupničkog ponašanja Lesli Vikins (1964) bio je zainteresovan za pojavu proširenja „kontrole“ devijantnog indetiteta i njegove integracije u svakodnevni ţivot pojedinca. Koen je proučavao kako je policija pokušavala da kontroliše izvesne subkulture mladih u vreme 60-ih godina 20. Široki efekti pojačanja prestupničkog ponašanja objašnjeni su u vaţnom delu Stenija Koela. To se odnosi na nenemeravane posledice izazvane onda kada. Preterano i senzacionističko izveštavanje u medijima o grupi Modsa i Rokera dovelo je do moralne panike – izraz koji su sociolozi koristili da opišu preterane reakcije pod uticajem medija prema nekoj grupi ili obliku ponašanja. otporniji na promene. etiketiranjem ponašanja kao devijantnog. Narodni Ďavoli i moralna panika (1980). 69/10 PI 6 . čak. to će gotovo sigurno izazvati još veće reakcije od strane organa kontrole. veka – tkz. Srđan Nišić.

mnoga od njih nisu registrovana u zvaničnim statistikama. izgleda ne bi trebalo da bude teškoća u odreĎivanju. Da bi se utvrdila prava stopa kriminala. već se mora obratiti paţnja na način na koji su takvi statistički podaci dobijeni. I pored toga što predstavljaju dragocene pokazatelje. postoji dugačak lanac problematičnih odluka izmeĎu mogućeg krivičnog dela i njegovog prijavljivanja i evodentiranja kod policije. Srđan Nišić. izveštaji su pokazali da je mnogo veći procenat stanovništva bio ţrtva nekog oblika kriminala nego što se pre toga mislilo. pogotovo sitne kraĎe. Čak i u slučaju teških kriminalnih dela. Izveštaji o kriminalnim delima sprovode se na osnovu ontervjua u kućama ispitanika. moţemo naći u zvaničnim statistikama kriminla. jer lokalne policiske jedinice imaju različitu praksu prijavljivanja krivičnih slučajeva. reč o kriminalnim delima koja se prijavljuju policiji. ova predpostavka je prilično pogrešna. pomenute studije moraju se uzimati sa oprezom. Mnogi kriminolozi ističu da zvanične statistike ne treba shvatiti doslovno. Takvi slučajevi koji nisu obuhvaćeni u zvaničnim statistikama nazivaju se „tamnim brojkama“ neregistrovanih krivičnih dela. pa je vrlo verovatno da ţrtva nasilja u porodici ne ţeli da prijavi takve dogaĎaje u prisustvu osobe koja ih je počinila. Kada je. U nekim slučajevima kao što je nasilje u porodici. pak.Kriminal i kriminalno ponašanje Kriminal i statistika kriminala Podatke o nivou kriminla i najčešćem oblicima kriminalnih dela. Statistički podaci o kriminalu i delikvenciji verovatno su najmanje pouzdani od svih zvaničnih podataka o društvenim pitanjima. Većina takvih dela. Ovakve vrste izveštaja zovu se studije o ţrtvama. sama metodologija istraţivanja moţe biti uzrok manjeg broja prijavljenih slučajeva policiji. jer smatraju da je to privatna stvar ili nešto što će sami rešiti. više od jedne trećine ţrtava ne prijavljuju takve slučajeve. ne moţe se naprosto zvaničnim policiskim podacima dodati broj neprijavljenih dela. S obzirom da se statistički podaci redovono objašnjavaju. MeĎutim. MeĎutim. Najvaţnije ograničenje zvanične statistike kriminala jeste činjenica da se njome obuhvataju samo ona kriminalna dela koja su prijavljena policiji. stopa kriminala. Na osnovu odgovora ispitanika da li su ţrtve nekog kriminalnog dela u predhodnoj godini. nikad se i ne prijavljuju policiji. 69/10 PI 7 .

uglavnom. Prema nekim sociolozima ovo izjednačenje mladih sa krivičnom aktivnošću nije novo. vezuju mladi muškarci iz radničke klase. Srđan Nišić. Anketiranje više od 7000 mladih ljudi izmeĎu 15. godini.Kriminal i kriminalno ponašanje Mladi i kriminal Tradicionalni strah od kriminala zasniva se na delima kao što su kraĎa. I dok pojam kriminala podrazumeva kršenje zakona. Mora se izraziti oprez kada je reč o opšteprihvaćenom miščjenju da je većina prestupa mladih povezana sa drogom. Dţon Mansi je ukazao na uobičajenu predpostavku po kojoj su počinioci pljački. kriminalitet kod mladih često se dovodi u vezu sa aktivnostima koje. strogo govoreći. bili su mlaĎi od 21 godine. subkolture i nepriznavanje opšteprihvaćenih normi kod mladih ljudi moţe se smatrati delikvencijom. sluţi da se proglase kriminalcima širi segment mlaĎeg stanovništva koji se uglavnom pridrţavaju zakona. Istraţivanja otkrivaju da se upotreba droge i alkohola meĎu mladima posmatra kao nešto relativno „normalno“. „Rat protiv droga“ tvrdi Mansi. to jest na oblicima „uličnog kriminala“ za koje se. a 42% bar jednom je probalo drogu. Analiza kriminaliteta kod mladih retko kad je jednostavna. na primer. 69/10 PI 8 . da je oko jendne trećine pušilo cigarete u toku predhodnih mesec dana. godine starosti. fizički napadi i silovanje. i nisu zločini. neopravdano izostajanje iz škole i uzimanje droge. Dve petine svih počinilaca koji su opomenuti ili osuĎeni zbog kriminalnih dela u 1997. Zvanične statistike stopa kriminala zaista pokazuju visoke stope prestupa meĎu mladima. i 16. Antisocijalno ponašanje. otkrilo je da je više od 94% konzumiralo alkohol. mladi ljudi koji to čine da bi došli do para za kupovinu droge. kako bi se prikazala sve veća „tolerancija“ u društvu. Medisko izveštavanje povećih stopa kriminala često u prvi plan ističe „moralni pad“ mladih ljudi i probleme kao što su nasilničko ponašanje. ali ne i kriminalom. provale.

Sankcija jeste svaki način reagovanja ljudi na ponašanje nekog pojedinca ili grupe kojim se obezbeĎuje poštovanje odreĎenih normi. pod uticajem socijalizacije. ali je istoriski gledano. ova vrsta kriminala bila naročito razvijena u malom broju zemalja. Sankcije takoĎe mogu biti formirmalne ili neformalne. iznuĎivanje reketa itd.Kriminal i kriminalno ponašanje Organizovani kriminal Organizovani kriminal odnosi se na aktivnosti koje imaju mnoge osobine uobičajenog poslovanja. koje dolaze iz Istočne Evrope. izloţen je u obliku neformalnog sankcionisanja. a graĎani te zamlje moraju ga poštovati. velike kraĎe. Juţne Amerike i Zapadne Afrike. Srđan Nišić. no on sve više postaje transnacionalan. Marljiv učenik kojeg drugovi iz odeljenja zadirkuju zato što mnogo uči i retko uveče izlazi. „Trijade“ (kineski gangsteri poreklom iz Hong Konga i Jugoistočne Azije) i „jardi“ (dileri droge sa svojim vezama na Karipskim ostrvima) jesu dve najveće mreţe kriminala. na njih navikli. Sve društvene norme praćene su sankcijama koje promovišu prihvatanje tih normi. dok su druge grupe. Ova vrsta kriminala tradicionalno se razvila u pojedinim zemljama na način koji u vezi sa kulturom tih zemalja. uključene u pranje novca. prostitucija. 69/10 PI 9 . Organizovani kriminal najčešće je povezan s nasiljem. Neformalne sankcije jesu manje organizovan i spontan način reagovanja na nepoštavanje normi. trgovina drogom. Glavne oblike formalnih sankcija u modernim društvima predstavljaju sudovi i zatvori. Takvu vrstu sankcionisanja moţe. Zakon je vrsta formalne sankcije koju drţava odreĎuje kao pravilo ili princip. nezakonito kocanje.Organizovani kriminal sada je prisutan u mnogim zemljama širom sveta. Norme i sankcije Ljudi često poštuju društvene norme jer su. odnosno. komentariše nešto na rasnoj ili sekstičkoj osnovi pa nailazi na neodobravanje kod prijatelja ili kolega. trgovinu drogom i razne malverzacije. doţiveti pojedinac kada. Sankcije mogu biti i pozitivne (nuĎenje odreĎenih nagrada za poštovanje normi) ili negativne (kazna za ponašanje kojim se norme krše). Formalne sankcije primenjuju posebna tela ili agencije koje obezbeĎuju da se odreĎen skup normi poštuje. na primer. zakon se koristi protiv onih koju ta pravila ili principe ne poštuju. U organizovani kriminal spadaju krijumčarenje. sprečava njihovo kršenje. takoĎe. ali su nezakonite.

Ako sloboda nije u ravnoteţi sa jednakošću. i ako mnogi ljudi smatraju da ne mogu da postignu samoispunjenje. Politički ideali koji su se razvili u američkoj revoluciji. tvrdeći da je takva vrsta kriminala neizbeţna u društvu u kojem se primenjuju stroge definicije poštovanja normi. 69/10 PI 10 . umetnosti i drugim oblastima. U nekim društvima koja priznaju visok stepen ličnih sloboda i tolerišu prestupničko ponašanje. ovakva mišljenja pokazuju se kao netačna kada se podrobnije ispituju. Društvo koje toleriše prestupničko ponašanje ne mora nuţno da se suočava sa socijalnom dezorganizacijom. Dobro rešenje verovatno se moţe postići jedino kad se lične slobode poveţu sa socijalnom pravdom – u jendnom društvenom poretku u kojem nejednakosti nisu tako velike i u kojem svako ima mogućnost da ţivi ispunjenim ţivotom. Srđan Nišić. Nasuprot tome. nauci. Da bi se odstupilo od opštepriznatih normi u društvu potrebna je hrabrost i odlučnost. MeĎutim. Svako društvo koje priznaje da ljudska bića imaju različite vrednosti i interesovanja mora naći prostor i za pojenince ili grupe čije aktivnosti nisu u skladu sa normama većine. Ljude koji razvijaju nove ideje u policiji. na primer – sloboda pojedninca i jednake mogućnosti za sve nailazili su na ţestok otpor mnogih ljudi tof vremena. ipak. prestupničko ponašanje najverovatnije će se usmeriti ka društveno destruktivnim ciljevima. Da li je „štetna devijatnost“ cena koju društvo mora da plati kad dozvoljava značajne slobode onim ljudima koji tragaju za nekonformalističkim idejama? Na primer. često oni koji imaju tradicionalne stavove posmatraju sa podozrenjem ili neprijateljstvom. ali je to često od ključne vaţnosti u ostvarivanju procesa promena za koje se tek kasnije uvidi da su svima od koristi. stope teških oblika kriminala su niske.Kriminal i kriminalno ponašanje Zaključak Bilo bi pogrešno posmatrati kriminal i prestupničko ponašanje samo u negarivnom svetlu. da li su visoke stope kriminala povezanost s nasiljem cena koju društvo plaća ako ţeli da svojim graĎanima omogući uţivanje ličnih sloboda? Neki istraţivači jasno su na to ukazali. danas su prihvaćeni širom sveta. u onim Zemljama u kojima su te slobode ograničene stope nasilničkog kriminala su visoke.

. 2004 god. 2007 god. Sociologija. Sarajevo. Ekonomski fakultet Beograd. 2) Miković M.Kriminal i kriminalno ponašanje Literatura 1) Entoni Gidens. Maloletnička delikvencija i socijalni rad. 3) Internet Srđan Nišić. 69/10 PI 11 .

Ţrtve i počinioci 5) Pojačanje prestupničkog ponašanja 6) Kriminal i statistika kriminala 7) Mladi i kriminal 8) Organizovani kriminal. 69/10 PI 12 . Norme i sankcije 9) Zaključak 10) Literatura Srđan Nišić.Kriminal i kriminalno ponašanje Sadrţaj: 1) Uvod 2) Sociologija prestupničkog ponašanja 3) Uzroci 4) Uzroci.

.3.2.03.3. 08:/.30 3: 0304/70 033.30 974..034 5484..8348089 44834......3 8. 0894780/.304/4-7.08. 34:.75824897.3.34.../7::. 4 030:4-:301472.3.3..3047.: 0340/7:4.4....789..3 7.7450 : 302070.303472 30.804/70 038:5347254 9:0 .:7:2 ..34807...:2340484-30:4- .4390 &47..57.3 723..9.2.7.3.302.. 34438.9 .0 3.4/348803.3.... %./.0 0 .33.3...20247.30 8.:.383.7./0  308.4 024:-9147272. ..057203::5480-3.42.94 942344: 7094:.04:/7 .3.09..0.3.4/003.7 030 943.434:9.3...789.3.8. $..8:30.0 0270 0723.30301472. /48: /7:07:50 40/4.3.3..07.  %7.09.789...33..0284.0.2.30 472./..47 030 $.7:5042804-0-0 :054 94..9..007.97.9..  ^ SZ    %È    % ./.3.2.3.3.03034720078: 54/:9.40. 370.3:/74427..4057424.85.03.4/70 :0.30 .3.57207 42039.304/70 033472 $.34.723..  7. 7428.9/  7. 370.54 94..3034.74 947.: 540/3202.03.802  ..0894 30.54 94.389075470424343.7030 30.7.:2..0303472057../.3..3.7.457.3. 05489.0 97.90.008:2.0578:9.5 .43.30 4280347207 0  $.30304 540/3.:24/0732/7: 9..503054 9::  01472..3489402.3054 9.0  :/ 089454 9::/7: 9.30 3472 ..0 /7: 9. 90.3723.42-74:02.3.../30170 :: 030: 57.-.789:8. ..:8:/4..0   47208. 3.3.3723. .24 0  9.308.08908.3:234202.304/57...390.307009.4394 4.34.0.:4894 300  ./7442 574899:..383. 974. :57../.4573.0404-0-0 ::/.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  7.438047895749.3723.34.4.43. .543..:9:742902...1472.3.385439.570/89.348.430.723..2.3..3093472 4/34834  8570 .3. .024:-9 549.09540/3...543.:.9. .304-01472.438.573.34 4.:/3.5..3723.. 5.34.47 ...308. 0308:8.3. 0 3: .4 0 /4 .34. 0 0054..8.7/  /07 /7408.34.2..438.

9723..:/8.3:574..83 4723.:.8:.:8. 9.2...54/4703023057.48: 807..0897.30: 7..84.09.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  ..0 9093..789.3 030894503. 90..802.//.  .0 3../.2.:42.8054/74-30859:: &302 /7: 9.3.0/3..3428. ..97.:54970-3. ..574203.45.09.2.4.4:.. 424: : .2.34257. ..2 03.4247.0.7.034/0897:9..07.054 94.348938::8.30431472..308.074. 3489:489.54033.54893:8. :2093489/7:24-..42.89 2/0.3472  0 :92 4..05482.  08944342.:.:/7: 9.8..723..303.0 :8..32.//4.7/0 /.4. .573.42 4-7470 030.408090.57089:53 4543.24:30.54.0/3./80 3084-4/0 54..3472.0 30 :/04 7.57207 84-4/.42 !49 /0.074.2.427.32.08.3.8:.9089. 3.3..9.8:9084-4/0 47../7: 9...3089./0.. .84089450 723.3490 8.930 080:82079.3030247....348983. .09:  $.5.::4028057203::89740/013.2.8.094 08944/: 30.024: 3489. .85:3032 . 03 7428./42 :03/342/7: 9.9407 :57089:53 4543.3...8348:3.8:380 .2.5.723..- .8.70203. .70/34893907084.43..-804/89:544/45 90573.93489 .3: 34/.0.30-0 3.  4-5470 345482..497.: 97./.4409407 057089:53 4543.840  7: 9.4:/7: 9. .4...:/.9.::80.4:/7: 9.0/.88:57. .03. .342 /047.57207 /.4.97..2485:3030  57089:53 4543.97.:7.4309.54.440573.808:4 .  5748947.03.8:57499420 :43202./. 3.830:.. /.00:4028.7.4942 484-4/.4 : .247./:8.3.30 89450 90 4-...-74894/: 3489 .: .:.9348024 05489 0/34.4234:/82.0/00:54.93472:/7: 9.3024:/.8:3.24: 3489/.30 384-4/..84. 3.:.84890503 384-4/.8: 8.892.07:50 0.540/33.:34..4/7: 9.034254709::402300/3.94:.3084-4/0 432:/2..3.4/4789  .4 0/.       ^ SZ    %È      .48938: 9. 089449547234:/941.207 470.

^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  907./0./ $./  4/   4.4093 .03.84.  .   3943/038 $4.44.:909047.0. 434281.4  4/   3907309                            ^ SZ    %È      .9:7..7.37..

3.3057089:53 4543. ^ SZ    %È      ..  &74.0  .: ..  !4.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  $.47208.054 34.   &.3.  .  723. .57089:53 4543. 79. .9:7./723.  907.3.  &74.723./7 .4/  $4.989.34. .3723.44.   7.89.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->