3 Prirucnik-Radionice

PRi Ru nik
s a radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama
PRi Ru nik
sa radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama
Izdava: Graanske inicijative Za izdavaa: Miljenko Dereta Ureivaki tim: Ivana Ili underi, Branka Pavlovi, Dragana uri, Milka Mihailovi Izvrna urednica: Nataa urii Prelom i tampa: YU TOPag
CIP - , 371.3::172(035) PRIRUNIK sa radionicama za graansko vaspitanje u srednjim kolama / [ureivaki tim Ivana Ili underi... et al.]. - Beograd : Graanske inicijative, 2008 (Novi Sad : yu TOP ag). - 110 str.; 20 cm Tira 500. ISBN 978-86-7408-026-9 1. -, ) - - - COBISS.SR-ID 229531655
SADRAJ
Uvod....................................................................................................................................................................................................... 5
I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA ......................................................................................................................... 7 Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas) ............................................................................................................ 7 Informisanost uenika/ca o njihovim pravima i odgovornostima u koli ............................................................. 11 Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije............................................................................................14 Analiza ciljeva ocenjivanja .....................................................................................................................................................17 Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta ....................................................................19 II modul GRAANSTVO I DRAVA ..........................................................................................................................................................21 Ko je graanin/graanka? ......................................................................................................................................................21 Ko je graanin/graanka? .......................................................................................................................................................23 III modul LJUDSKA PRAVA ..........................................................................................................................................................................26 Krenje prava................................................................................................................................................................................26 Obrazovanje, kola i prava deteta ........................................................................................................................................32 Humanitarno pravo ...................................................................................................................................................................34 Graanska neposlunost .........................................................................................................................................................36 IV modul MEDIJI .............................................................................................................................................................................................43 Ekonomska propaganda u medijima reklame .............................................................................................................43 Medijski uzori mladih ................................................................................................................................................................45 Nasilje u medijima i mladi .......................................................................................................................................................47 Deca u medijima .........................................................................................................................................................................51
V modul SOCIJALNA POLITIKA ................................................................................................................................................................53 Lokalna socijalna politika za mlade aktivno uee srednjokolaca ..................................................................53 Uee porodice u radu srednje kole mogunosti i izazovi ..................................................................................55 Volonterske aktivnosti u lokalnoj zajednici .....................................................................................................................59 Vrnjako nasilje u koli ............................................................................................................................................................61 Vrnjako nasilje u koli uee srednjokolaca u prevenciji ..................................................................................63 VI modul KULTURNE I MORALNE PRETPOSTAVKE GRAANSTVA................................................................................................67 Govor mrnje ...............................................................................................................................................................................67 Kakav/a treba da bude idealan/a politiar/ka? ................................................................................................................69 ivotni stil kojem mladi tee i vrednosti koje zastupaju..............................................................................................71 VII modul EKONOMSKA POLITIKA ............................................................................................................................................................73 Ekonomska politika i demokratija iz aspekta deijeg rada.........................................................................................73 Od ideje do biznisa ....................................................................................................................................................................76 Moj lini poslovni plan kako vidim sebe u profesionalnom smislu za 10 godina ...........................................78 Zato bi mladi ostali da ive i rade u svom mestu? ........................................................................................................80 VIII modul EVROPSKE INTEGRACIJE...........................................................................................................................................................81 Moja Evropa ..................................................................................................................................................................................81 Uimo o EU ..................................................................................................................................................................................83 Prednosti i izazovi lanstva u EU za mene kao pojedinca/ku ....................................................................................84 POJMOVNIK ..................................................................................................................................................................................85 TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA ......................................................................................................................................95 Biografije nastavnika/ca autora/ki radionica u okviru Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjim kolama ............................................................................... 103 Literatura za nastavnike/ce tokom Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce GV ......................... 107
Uvod
Ovaj prirunik je jedan od rezultata rada u toku Specijalistikog programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Ideja o organizovanju Specijalistikog programa za nastavnike/ ce Graanskog vaspitanja nastala je kao rezultat iskustva koje su Graanske inicijative stekle tokom sprovoenja obuka trenera/ica i nastavnika/ca GV, kao i razvijanja programa i pisanja prirunika iz Graanskog vaspitanja (V, VI razred osnovne kole i III i IV razred srednje). Uoeno je da je nastavnicima/cama Graanskog vaspitanja potrebna dodatna edukacija iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, kao i iz vetina radioniarskog rada. Sadraj pilot-programa sainjen je na osnovu prethodnih iskustava iz raznih aktivnosti sprovoenih u okviru Programa graanskog obrazovanja Graanskih inicijativa, saradnje sa nastavnicima/ cama Graanskog vaspitanja i sa brojnim saradnicima/cama Graanskih inicijativa strunjacima za razne oblasti drutvenog ivota. Krajem 2005. zapoeti su pregovori izmeu Graanskih inicijativa i Fakulteta politikih nauka o razvijanju pilotprograma za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u cilju institucionalizacije ovog predmeta. Ustanovljen je tim eksperata iz oblasti politikih nauka, psihologije i sociologije koji je razvio nastavni program Specijalistikog pilot-programa. Opti cilj specijalistikog kursa je poboljanje kvaliteta izvoenja nastave Graanskog vaspitanja u srednjim kolama kroz unapreenje profesionalnih kompetencija nastavnika/ca ovog predmeta. Specifini ciljevi su: 1. Poveanje nivoa znanja nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu o teorijskom i drutvenom kontekstu Graanskog vaspitanja. 2. Unapreenje vetina nastavnika/ca uesnika/ ca u Specijalistikom pilot-programu u pripremi i voenju radionica i drugih aktivnih naina izgraivanja znanja kod uenika/ca. 3. Aktivno uee nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu u kreiranju modela budue specijalistike obuke za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja. 4. Razvijanje opte strukture modela budue specijalistike obuke za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Specijalistiki pilot-program bio je sastavljen od osam modula koji predstavljaju kombinaciju predavanja i radionica. Svaki modul se bavio jednom od sledeih oblasti: Graanstvo u sloenim drutvima Graanstvo i drava Ljudska prava Mediji Socijalna politika Kulturne i moralne pretpostavke graanstva Ekonomska politika Evropske integracije Na kraju svakog modula, kao deo obuke na svaku temu, uesnici/ce su kroz kooperativni rad u malim grupama dizajnirali/e radionice. Radionice su tematski bile vezane za glavnu temu obuke u odreenom modulu. Uesnici/ce su imali/e priliku da biraju neku od ponuenih tema ili naslova radionice ili da ih sami/e osmisle. Ciljeve i druge elemente dizajna radionice kreirali/e su sami/e uesnici/ ce. Format dizajna radionice je u svojim osnovnim elementima bio jedinstven i dogovoren je u prvom modulu obuke. U toku svakog modula, uesnici/ ce su dizajnirali/e po etiri radionice u proseku. Takoe su pravili/e izbor kljunih pojmova koji bi
trebalo da se prorade u toku svake radionice. Izmeu dva modula obuke, uesnici/ce su imali/e domai zadatak da kroz e-mail komunikaciju izmeu lanova/ica svake male grupe detaljno dizajniraju radionice, definiu kljune pojmove i u nastavi Graanskog vaspitanja izvedu sa svojim uenicima/cama radionicu u ijem su dizajniranju uestvovali. Uesnici/ce su pripremali/e i zajedniki pisani izvetaj o primeni radionice, koji je ukljuivao sva zapaanja i sugestije, znaajne za buduu primenu radionica. Kao rezultat ovog dela rada u okviru Specijalistikog pilot-programa obuke za nastavnike/ce, nastala je zbirka radionica koja e biti korisna za sve nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Zbirka je, s jedne strane, dovoljno instruktivna da omogui razumevanje sutine svake radionice i mogunosti njene primene, a s druge, doputa slobodu i inovativnost u razradi detalja u skladu sa realnim kontekstom rada, odnosno karakteristikama grupe uenika/ca, resursima za rad kojima raspolae i drugim faktorima u radnom okruenju. Neki od razloga zbog kojih su ove radionice i kreirane: Kroz kreirane radionice u program Graanskog vaspitanja u srednjoj koli uvedene su nove oblasti koje do sada nisu bile zastupljene, kao to su socijalna i ekonomska politika, kulturne i moralne pretpostavke graanstva i evropske integracije. Primenjen je inovativan pristup u kreiranju radionica uesnici/ce su pripremali/le osnovnu strukturu ili dizajn radionica umesto detaljno razraenog scenarija. Ovakav pristup doputa svakom/oj nastavniku/ci nadogradnju u toku praktine primene. Veina radionica (oko tri etvrtine od ukupnog broja) proverene su u praksi, odnosno testiran je njihov kvalitet u neposrednom radu s uenici-
ma/cama, i to u po tri grupe uenika/ca u proseku. Na taj nain, uesnici/ce ovog programa su pruili/e aktivan doprinos razvijanju programske eme Graanskog vaspitanja u srednjoj koli, to je jedan i od metodiko-didaktikih postulata specijalistikog kursa. Vana ideja o realizaciji Graanskog vaspitanja jeste da nastavnik/ca ima slobodu u stvaranju novih pristupa i razvijanju znanja i vetina kod uenika/ca, a ne samo da se bavi prenoenjem informacija uenicima/cama. Radionice su nastale kroz proces razmene iskustava izmeu uesnika/ca u kom su i oni/e nadograivali/e svoja profesionalna znanja i vetine, to znai da je kreiranje radionica imalo povratno dejstvo na njihove kreatore/ke. U ovom priruniku publikovano je 30 radionica. Izbor radionica napravljen je na osnovu predloga i ocena njihovog kvaliteta uesnika/ca pilot - programa koji nisu uestvovali/e u izradi odreene, konkretne radionice. Trudili smo se da radionice koje se nalaze u ovom priruniku ostanu u svojoj autentinoj verziji. Sve izmene koje su izvrene odnose se na njihovu formu, odnosno na njihovo prilagoavanje jednoobraznom formatu koji bi trebalo da drugim nastavnicima/cama, koji ele da izvedu ove radionice, olaka razumevanje i mogunu primenu. Na ovaj nain eleli smo da podrimo glas nastanika/ca. inilo nam se da e upravo prirunik koji/e sami/e nastavnici/e prave za svoje kolege/inice biti dobra prilika i pokuaj da se odgovori na njihove stvarne potrebe. Na kraju Prirunika nalaze se jo tri poglavlja Pojmovnik, Tehnike radioniarskog rada i Biografije nastavnika/ca koji/e su kreirali/e radionice.
I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA

NAZIV RADIONICE: Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas)
Autorka: Milka Mihailovi, Gimnazija Branislav Petronijevi, Ub
CILJ(EVI) RADIONICE:
Upoznavanje uenika/ca sa razliitim stepenima participacije uenika/ca u koli Podizanje svesti o znaaju uea uenika/ca u kreiranju kolskog ivota Upoznavanje sa sadrajem Konvencije o pravima deteta
3. to vie prava za decu, to manje prava za odrasle 4. Dajemo deci prava, a ta je sa njihovom odgovornou 5. Najvee obaveze u pogledu prava deteta snose roditelji 6. Prema ovim pravima, deca imaju pravo da rade ta hoe
Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
papir, markeri
I as Tematska celina: UVOD Koliko znamo o pravima deteta 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su osposobljeni/e da prepoznaju sopstvene zablude o pravima deteta.
Tematska celina CENTRALNI DEO Upoznavanje sa katalogom prava deteta / Konvencijom 25 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e sa Konvencijom o pravima deteta i njenim pojedinim lanovima.
Uenici/ce su uoili/e prava.
meusobne povezanosti
Uenici/ce su osposobljeni/e da zastupaju sopstvene stavove i prepoznaju predrasude.

Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita nekoliko tvrdnji* koje predstavljaju zablude o pravima deteta, a uenici/ce se rasporeuju u prostoru prema tome da li se sa tvrdnjom slau, ne slau ili su neodluni; svaka grupa daje argumente za svoja uverenja, a posle toga imaju pravo da promene mesto.
Opis aktivnosti: Uenici/ce su podeljeni/e u male
* Tvrdnje iz Vodia kroz prava deteta 1. Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u donoenju vanih odluka 2. Mala deca ne mogu da donose odluke
grupe. Svaka grupa dobija nekoliko kartica prava iz Konvencije o pravima deteta. Njihov zadatak je da dobijene kartice prava razvrstaju prema tome da li je njihov sadraj takav da: 1. neto obezbeuju (uslove koje obezbeuje drava, roditelji...) 2. tite od neega to ugroava ili 3. odnose se na uestvovanje (garantuju mogunost da se neto ini). Svaka grupa ita prava sa kartica koje je dobila i lepi ih na pano, uz obrazlaganje.
Tehnike rada: rad u malim grupama
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
kartice prava, pano, selotejp, markeri Izgled panoa

Odnose se na OBEZBEIVANJE Odnose se na ZATITU
Odnose se na UESTVOVANJE (participaciju)
O emu uenici/ce mogu da SAMOSTALNO ODLUUJU Kako uenici/ce mogu DATI DOPRINOS KOLSKIM AKTIVNOSTIMA (u saradnji sa nastavnicima/cama) Koje akcije mogu SAMI DA PLANIRAJU I IZVEDU Zadatak je da uenici napiu to vie situacija/primera iz kolskog ivota u kojima mogu da uestvuju. Posteri se alju ukrug kako bi svaka grupa imala priliku da dopie primere za svaki oblik participacije. Predstavnici grupa izvetavaju.
Tehnike rada: rad u malim grupama sa promenom
II as Analiza participativnih prava i oblici participacije uenika/ca u koli 30 minuta

ce su stekli/e znanja o znaenju i razliitim oblicima svog uea u ivotu i radu kole.
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/
pitanja na kojima se radi (kafe metod)
nazivima oblika participacije, markeri
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: 6 panoa s
Uenici/ce su razvili/e lini stav i odnos prema svom ueu u ivotu i radu kole.
Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita prava koja su uenici/ce svrstali/e u participativna i ukazuje na znaaj uestvovanja uenika/ca u ivotu i radu kole. Napominje da postoje razliiti nivoi participacije uenika/ca i da e se u narednoj aktivnosti baviti ueem uenika/ca u ivotu i radu kole.
Tematska celina ZAVRNI DEO Participacija uenika: prednosti i tekoe 15 minuta

Oekivani ishod rada na toj tematskoj celini: Uoene su razvojne, saznajne i vaspitne prednosti uea uenika/ca u ivotu i radu kole, kao i razliite tekoe u ostvarivanju participativnih prava uenika/ca. Opis aktivnosti: Uesnici/ce na stikerima piu prednosti participacije uenika/ca i tekoe sa kojima se susreu. Stikere lepe na pripremljen pano. Prednosti participacije uenika/ca Tekoe participacije uenika/ca
Uenici/ce su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan od est unapred pripremljenih postera. Na svakom posteru je ispisan jedan od oblika participacije uenika/ca u koli: O emu uenici/ce treba da budu INFORMISANI Za ta sve uenici/ce treba da budu pitani (da IZRAZE MILJENJE) U kojim situacijama u koli uenici/ce treba da UESTVUJU U DONOENJU ODLUKA
Voditelj/ka sumira prednosti i tekoe i naglaava da participacija uenika/ca ne zavisi samo od uenika/ca ve i od nastavnika/kole koji stvaraju uslove i podstiu uee aka.
Koliko sam SADA informisan/a o pravima deteta 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/le nivo sopstvenih znanja o pravima dece na participaciju u koli. Tehnike rada: Skala za procenu (petostepena skala,
1 nedovoljno; 5 potpuno).
MATERIJALI PRILOG ZA NASTAVNIKE

E-vodi kroz prava deteta
Temelji na kojima poiva Konvencija

Konvencija poiva na etiri temeljna principa, bez ijeg zadovoljenja nije mogue ostvariti ni ostala prava: pravo na ivot, opstanak i razvoj koje drava mora da obezbedi svakom detetu u maksimalno moguoj meri (lan 6); nediskriminacija svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja (lan 2); najbolji interes deteta u svim postupcima koji se tiu deteta, njegov/njen najbolji interes imae prioritet (lan 3); uvaavanje miljenja deteta pravo deteta da izrazi svoje miljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiu i da se to njegovo miljenje uzme u obzir (lan 12).
manje vana prava, jer sva zajedno ine celinu. Radi lakeg razumevanja, prava iz Konvencije o pravima deteta bie grupisana na sledei nain: 1. Prava na odgovarajuu brigu i staranje drave (l. 4, 6, 8, 11, 18, 23, 24, 26, 27, 39, 40) 2. Lina prava (l. 7, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 21, 28, 29, 30, 31) 3. Prava na zatitu (l. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38) - Konvencija u lanu 5 istie prava i odgovornost roditelja, odnosno proirene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi s njegovim pravima, shodno njegovim razvojnim mogunostima.
Kako se moe koristiti Konvencija?

Konvencija je delo profesionalaca i strunjaka i namenjena je, pre svega, nastavnicima/cama, vaspitaima/cama, zdravstvenim i socijalnim radnicima/cama, advokatima/cama, sudijama/cama i pripadnicima svih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu sutinu treba da poznaju u najveoj moguoj meri i sama deca. Poznavajui i razumevajui blagovremeno sva prava koja im pripadju samim renjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca e sazrevati u odgovorne osobe koje e znati da potuju i tua prava i da se bore za to doslednije ostvarivanje svojih. Na uskraenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak krenje nekog prava iz Konvencije moe da ukae svako. Kad god se prava deteta ne potuju, treba da reaguje pojedinac, grupa ili institucija i da se skrene panja nadlenima: ministarstvima, institucijama, slubama, lokalnim organima, ili se obrati organizacijama za prava dece za pomo i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, slui kao putokaz ta i kako treba initi.
Koja prava su sadrana u Konvenciji?

Konvencija sadri sve vrste ljudskih prava koja su meusobno isprepletena. Ne postoje vie ili
NEKE ZABLUDE O PRAVIMA DETETA

Neka prava su vanija od drugih. NETANO. Nema vie, odnosno manje vanih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo moe u odreenoj situaciji da postane najznaajnije za pojedino dete ili za njegovo blie okruenje. Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon. NETANO. Iako ju je prvobitno usvojila Generalna skuptina UN, Konvencija postaje obavezna za dravu tek kad je ona, tj. njen parlament usvoji. Prema Ustavu Republike Srbije, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije reeno, Konvencija je Deji ustav. Deca imaju pravo da rade ta hoe. NETANO. Prava deteta ne znae apsolutnu slobodu injenja. Sutina prava dece je da im se obezbedi ivot i razvoj u sigurnosti, zdravom okruenju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos drutvu, i kao deca i kao odrasti. Mala deca ne mogu da donose odluke. NETANO. Nijedno dete nije toliko malo da ne moe da izrazi svoju potrebu, elju ili miljenje. Pitanje je samo kako to saoptava i kako odrasli na to odgovaraju. Male bebe to ine pokretima, mimikom i plaem, a starija deca reima. Uvaavanjem tako iskazane potrebe ili elje, odrasli daju mogunost detetu da na svoj nain utie na donoenje odluke. Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u donoenju vanih odluka. NETANO. Da li je neka odluka vana za samo dete, znaemo tek onda kada ga to pitamo. U ivotu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se neposredno tiu i koje su za njega vane. Mnogo je tema i sadraja u porodici, koli ili usta-
novi o kojima dete moe i treba da bude sasluano, a njegovo miljenje uvaeno. Vie prava za decu - manje prava za odrasle. NETANO. Smisao dejih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, ve stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast. Dajemo deci prava, a ta je s njihovom odgovornou? NETANO. Prvo, ne dajemo MI deci prava, ve im ona pripadaju roenjem. Drugo, uei da imaju prava, deca istovremeno ue da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalaui se za potovanje sopstvenih prava, deca razvijaju oseaj odgovornosti i potovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, uestvujui u donoenju odluka, deca lake preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu. Najvee obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima. NETANO. Najvea odgovornost i obaveza da se prava dece to doslednije i svestranije ostvaruju lei na dravi. Drava je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadlenim slubama garantuje da e se ta prava i uivati u praksi. Meutim, prema Konvenciji, uloga roditelja je od najveeg znaaja i drava mora da potuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi s njegovim/njenim pravima, shodno njihovim razvojnim mogunostima.
10
TA NAM JE INITI?
Prihvatiti koncept dejih prava kao svakodnevnu praksu. Raditi na njegovom popularisanju: u porodici, koli, zdravstvenim, socijalnim i drugim slubama i svuda gde su prisutna deca sa svojim potrebama. Kao pojedinac, dati doprinos to potpunijem ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji. Brojne aktivnosti na ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji su jo pred nama. To e biti stalan proces, jer stiu nove i nove generacije dece koje moraju da budu upoznate sa svojim pravima i odgovornostima, kao i odgovornostima odraslih prema njima. ODRASLI, PODSETITE SE, I PRIHVATITE SVOJE OBAVEZE I ODGOVORNOSTI PREMA DECI!
NAZIV RADIONICE: Informisanost uenika/ca o svojim pravima i odgovornostima u koli

Autor: Miodrag Pavlovi, Srednja kola, Ljig
Podsticanje uenika/ca na informisanje o svojim pravima i odgovornostima u koli Razvijanje svesti uenika/ca o povezanosti informisanja o njihovim pravima i odgovornostima s mogunou uea u ivotu i radu kole
Tematska celina UVOD Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 7 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su identifikovali/e kako vide sopstvena prava i odgovornosti u koli.
Uenici /ce su osposobljeni/e da vrednuju poznavanje uenikih prava i odgovornosti.

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca na radnom panou
pripremi skalu procene; na njoj su ubeleene vrednosti od 1, iznad ega pie ne poznajem svoja prava i odgovornosti u skoli), preko 3 (iznad ega pie voleo/la bih da vie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) i preko 5 (iznad ega pie osrednje poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) do 7 (iznad ega pie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli koliko je potrebno za moj rad, uenje i ivot u koli) i 10 (iznad ega pie u potpunosti poznajem svoja prava i odgovornosti u koli). Radionicu nastavnik/ca zapoinje kratkim izlaganjem o ciljevima radionice u kojoj e uestvovati. Nastavnik/ca naglaava da e biti rei o tome koliko uenici poznaju svoja prava i odgovornosti u koli, kao i o njihovoj ulozi i znaaju u radu, ue-
11
nju, druenju i ueu u razliitim aktivnostima u koli. Nastavnik/ca zatim uenicima/cama prikazuje i tumai skalu procene i poziva ih da uzmu jedan od flomastera, priu panou sa skalom procene i jednim plusom vrednuju poznavanje svojih prava i odgovornosti u koli. Kada uenici/ce zavre ovu aktivnost, nastavnik/ca je prokomentarie u skladu sa dobijenim rezultatima. Nastavnik/ca e posle komentarisanja skale procene podstai radnu aktivnost uenika/ca tako to e najaviti anketu koja bi trebalo da pokae koliko zaista poznaju svoja prava i odgovornosti.
Tehnike rada: individualni rad (skala procene) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
komentariu stepen poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli.

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca proverava odgovore
radni pano (unapred pripremljena skala procene)
uenika/ca iz ankete. Najfunkcionalnije je da nastavnik ita svako pitanje, da se uenici/ce izjanjavaju dizanjem ruku da li su odgovorili potvrdno ili odrino, da zatim ponudi i, prema potrebi, objasni ili protumai svaki odgovor. Nastavnik/ca formira dve kolone na radnom panou i upisuje broj tanih i netanih odgovora (na primer, ukoliko je vie od polovine grupe odgovorilo tano na postavljeno pitanje, upisuje se plus, a u obnutom sluaju minus). Ako anketa u bitnoj meri odstupa od rezultata skale procene, zanimljivo je da e to motivisati uenike/ce da se vie zainteresuju za prava i odgovornosti koje imaju.
Tematska celina CENTRALNI DEO Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su na konkretnim sadrajima identifikovali/e koliko poznaju osnovna prava i obaveze koje imaju u okviru kole. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podeli uenicima/
Posle komentarisanja ankete, nastavnik/ca zapoinje diskusiju sa uenicima/cama. Cilj je podsticanje uenika/ca da izdvoje i na konkretnim primerima komentariu vanost poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli. Nastavnik/ca podstie uenike/ce da se sete neke konkretne situacije iz kole u kojoj su uenici/ce bili u prilici da se pozovu na svoja prava. Takoe, nastavnik/ca naglaava i vanost ne samo svojih prava ve i odgovornosti koja ona donose.
cama anketne listove (Prilog 1). Ponuena su ogledna pitanja, a nastavnik/ca ih moe modifikovati ili skratiti, moda i proiriti, u skladu sa karakteristikama radnog okruenja.
Tehnike rada: individualni rad (anketa) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
pano, flomasteri u boji za beleenje odgovora uenik/ca u obliku teza
Zato je vano da poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 25 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su motivisani/e da uoe i na objektivan nain
Prilog 1, pano, flomasteri u boji
Tematska celina - ZAVRNI DEO Gde mogu da se informiem o svojim pravima i odgovornostima? 3 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e s kljunim elementima Zakona o osnovama obrazovanja i Pravilnika rada kole.
12
Opis aktivnost i: U zavrnici radionice nastavnik/ca upoznaje uenike/ce s osnovnim dokumentima iz kojih mogu da se informiu o svojim pravima i odgovornostima u koli. To su Zakon o osnovama obrazovanja i Pravilnik rada kole. Povoljno je da nastavnik objasni nain na koji su ovi dokumenti formirani i usvojeni, ko je odgovoran za njihovo sprovoenje i na koji nain se njihov sadraj upoznaje, razumeva ili pak primenjuje. ak i ako po-
znaju ova dokumenta, za uenike/ce e biti korisno da u njima zapaze neku odredbu ili lan koji ranije nisu zapamtili ili koji im nije bio od veeg znaaja.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: primerak/ primerci Zakona o osnovama obrazovanja i Pravilnika rada kole.
MATERIJALI Prilog 1 Anketni list za uenike/ce Postavi znak X na odgovarajue mesto u sledeoj tabeli
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Uenici/ce ne mogu da pokrenu objavljivanje asopisa, rad kolskog razglasa ili nekog drugog oblika informisanja u koli. Uenik/ica ima pravo da prisustvuje Nastavnikom i Odeljenskom veu, ali nema pravo da diskutuje ili da na neki drugi nain uestvuje u njihovom radu. Uenik/ica ima pravo da izostaje sa nastave ukoliko proceni da nije na odgovarajui nain savladao loe ispredavano gradivo. Uenik/ica koji izostaje sa nastave u broju asova koji je jednak dvema treinama od ukupnog broja asova mora ii na razredni ispit. Uenik/ica koji ima nedovoljnu ocenu iz vladanja ponavlja razred. Profesor/ka ne mora da saopti ueniku/ci ocenu odmah poto je zavrio njegovo ispitivanje. Profesor/ka ne mora da vrati pregledan test ili sadraj kontrolnog zadatka uenicima/cama. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u izradi Godinjeg plana i programa rada kole. Uenici/ce mogu dobiti informaciju o tome kako se troe sredstva od kolarine uplaene kao upisnina na poetku kolske godine. Konanu odluku o datumu i mestu izvoenja ekskurzije donose uenici/ce. Uenici/ce kole ne mogu saraivati sa vankolskim nevladinim organizacijama ili bilo kojim organizacijama iz civilnog sektora. Uenici/ce ne smeju tokom rada i boravka u koli kontaktirati nikoga iz Graanskih inicijativa bez dozvole odeljenskog starenine ili direktor/ke kole. kola nema obavezu da upoznaje uenike/ce sa zakonskim i podzakonskim aktima o obrazovanju, ve to uenici, ako ele, mogu uiniti svojom voljom. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u radu kolskog odbora tako to smeju diskutovati i davati predloge, ali ne mogu uestvovati u glasanju. Uenik/ca koji ima dvadeset pet neopravdanih izostanaka automatski se iskljuuje iz kole, bez zasedanja i izjanjavanja Nastavnikog vea.
DA
NE
13
NAZIV RADIONICE: Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije

Autorka: Dragana uri, Medicinska kola, Uice
markeri
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: veliki papir,
Prepoznavanje kljunih partnera i opozicionih grupa u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje naina za korienje podrke partnera/ke u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje plana za ublaavanje uticaja opozicione grupe
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e metod mapiranja zainteresovanih grupa. Opis aktivnosti: predstavljanje osnovnih dimenzija (motivacija i mo) na osnovu kojih se prate uticaji identifikovanih grupa. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e sa pojmom zainteresovana grupa.
Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljem radionice 5 minuta
Prilog za nastavnike/ce Mapiranje zainteresovanih grupa 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su mapirali/e identifikovane zainteresovane grupe u pripremi kolske akcije. Opis aktivnosti: Uenici/ce mapiraju nabrojane ak-
i znaaj analize zainteresovanih grupa u pripremi neke akcije. Zatim svaki/a uenik/ica obelei na skali od 0 do 5 linu procenu sopstvene obavetenosti o svojim pravima i odgovornostima u koli.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika i skala procene Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca ukratko objasni pojam
papir, markeri
Tematska celina CENTRALNI DEO Formiranje liste zainteresovanih grupa 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su identifikovali/e aktere koji mogu pomoi ili odmoi kolskoj akciji.
tere radei u 4 grupe: 1. Potencijalni/e partneri/ke izlistani/e prema motivaciji 2. Potencijaln/e partneri/ke izlistani/e prema stepenu uticaja u koli 3. Potencijalni/e protivnici/ce izlistani/e prema motivaciji 4. Potencijalni/e protivnici/e izlistani/e prema stepenu uticaja u koli (zadaci za rad grupa su u Prilogu 1)
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
pomoi, odnosno odmoi u sprovoenju akcije; nastavnik/ica odgovore belei na tabli.

Tehnike rada: modana oluja (brainstorming)
Opis aktivnosti: Uenici/ce nabrajaju ko sve moe
Izrada Matrice zainteresovanih grupa 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Odabrani/e akteri/ke su analizirani/e na osnovu Matrice zainteresovanih grupa.
Prilog 1, veliki papiri, markeri
14
Opis aktivnosti: Svaka grupa popunjava Matricu zain-
teresovanih grupa za aktera/ku koji/a je oznaen/a u prethodnom koraku kao najuticajniji/a
(uzimajui u obzir poloaj, mo) da nam pomogne u realizaciji nae akcije. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko ima najvie uticaja! ZADATAK ZA TREU GRUPU Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da se ova akcija ne pokrene. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najljui protivnik nae akcije. ZADATAK ZA ETVRTU GRUPU Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie ili manje moi po svom poloaju i uticaju u koli. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najuticajniji protivnik nae akcije.
Tehnike rada: rad u malim grupama
(Matrica zainteresovanih grupa)
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2
Tematska celina ZAVRNI DEO Prezentacija akcije uticaja na zainteresovane grupe 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e znaaj dobre procene zainteresovanosti potencijalnih partnera/ki. Opis aktivnosti: Grupe prezentuju ideje iz tabele
(desna kolona); nastavnik/ca sumira na osnovu produkata grupa i istie vanost dobre procene zainteresovanih potencijalnih partnera/ki.
Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
MATERIJALI Prilog 1 zadaci za rad po grupama

ZADATAK ZA PRVU GRUPU Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u akciji, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da pomogne. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih. Obeleite posebnom bojom onoga ko je najvie motivisan da pomogne! ZADATAK ZA DRUGU GRUPU Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u realizaciji akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie, a ko manje mogunosti
15
Prilog 2 za svaku grupu po jedna tabela Matrica za analizu zainteresovanih grupa

Naziv zainteresovane grupe Potrebe i interesi zainteresovane grupe (vani za ostvarenje akcije) Spremnost zainteresovane grupe za promenu (znanja, vetine, kontakti) Naini i akcije kojima bi se moglo uticati na zainteresovane grupe
Prilog za nastavnike/ce Zainteresovane grupe

Svaka organizacija ima u svom okruenju grupe koje su vane za njen rad. Te grupe nisu iste za svaku organizaciju, ali postoje neke koje su zajednike za sve. To su: korisnici/e donatori zakonodavne institucije mediji lokalne vlasti zaposleni/e u organizaciji Svaka organizacija ima neke potrebe/interese u odnosu na sve te grupe, i svaka od tih grupa ima potrebe/interese u odnosu na nju. Zato te grupe oznaavamo zajednikim imenom zainteresovane grupe. Svaka organizacija treba da prepozna zainteresovane grupe u odnosu na svoj rad.
osoblje
zakonodavne institucije mediji korisnici/ce

organizacija
lokalne vlasti donatori
16
NAZIV RADIONICE: Analiza ciljeva ocenjivanja

bor
Autorka: Stamenka Sudar, Ekonomska kola, Som-
Tehnike rada: individualni rad (skala procene) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, papir A3 na njemu je ista lista, veeg formata, za sumiranje rezultata.
Poveanje informisanosti uenika/ca o sadraju Pravilnika za ocenjivanje. Kritiko sagledavanje kolske prakse koja se tie ocenjivanja uenika/ca.
Tematska celina CENTRALNI DEO Analiza prakse 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su kritiki preispitali/e sopstveno miljenje kroz suoavanje sa drugaijim miljenjem i stavom o istom dogaaju (pojavi, postupku). Opis aktivnosti: Uenici/ce javno kau kako su oce-
Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljevima ocenjivanja 10 minuta

ce su upoznati/e sa ciljevima ocenjivanja.
Nastavnik/ca je ostvario/la uvid u stavove uenika/ ca o stepenu ostvarenosti ciljeva ocenjivanja.

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca kratko obrazloi ciljeve asa i proita iz Slubenog glasnika Srbije vaee ciljeve ocenjivanja u koli. Podeli uenicima/ cama listie na kojima su ispisani ti ciljevi, pretoeni u tvrdnje, a od uenika/ca se trai da se na petostepenoj skali izjasne o stepenu ostvarenosti tih ciljeva (Prilog 1).
nili predloene tvrdnje. Potom se dele u grupe na osnovu rezultata iz skale procene. Jednu grupu ine afirmativni (+1,+2), drugu grupu negativni (-1,-2). One koji su na skali zaokruili 0 za petu tvrdnju, nastavnik/ca razmeta u afirmativnu i negativnu grupu vodei rauna o ravnotei u broju lanova grupe. Obe grupe dobijaju po veliki papir i flomastere. Zadatak svake grupe je da svoje izjanjavanje na skali potkrepi pravim argumentima, tj. navede primer iz kolske prakse koji dokazuje to to oni tvrde (dakle, najmanje pet navedenih primera argumenata). Nastavnik/ca obilazi obe grupe tokom rada i ukazuje im na eventualne nekvalitetne argumente (npr. navoenje interpretacija, a ne injenica).
Uenici/ce se izjasne. Jedan od njih pokupi sve papire, promea ih i podeli ponovo, tako da se sauva anonimnost izjanjavanja. Potom nastavnik/ica za svaku tvrdnju pita koliko je stepena: -2, -1, 0, +1 i +2. Uenici/ce podiu ruke i govore ta pie na papiru (ne znaju ko ga je popunjavao), a nastavnik/ica to belei na panou (uvelian primerak Priloga 1) Nastavnik/ica ponudi uenicima/ama da daju svoje miljenje o rezultatima, a ako ima potrebe, i sam/a daje komentar ukoliko uenici/ce propuste da primete neto znaajno (npr. veliki broj neutralnih nemaju izgraen stav, ili...)
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: dva velika
Dokazi i demanti 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su sagledali/e tipine kolske situacije iz pozicije razliitih aktera ukljuenih u ivot kole. Opis aktivnosti: Prezentacija panoa, replika pripadnika/ca suprotne grupe, razgovor o kvalitetu argu-
papira panoa i markeri
17
menata da li su navedena realna deavanja ili su data subjektivna tumaenja.

Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
dva velika papira - panoa i markeri.
u velikoj meri zavisi od kriterijuma ocenjivanja i doslednosti u primeni i podsea na razliitost njihovih miljenja i stavova, naglaava vlastitu odgovornost za oseanja koja nas preplavljuju i neophodnost samokontrole.
Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina ZAVRNI DEO Subjektivnost doivljavanja 10 minuta

ce su stekli/e uvid u sopstvenu odgovornost za stavove, postupke i doivljaje koje ispoljavaju u koli.
Opis aktivnosti: Obe grupe imaju pravo da formuliu Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/
MATERIJALI Prilog 1 Skala procene

Skala procene ciljevi ocenjivanja u obliku tvrdnje kojom treba izraziti stepen slaganja na petostepenoj skali, od 2 (Nimalo se ne slaem) do +2 (Potpuno se slaem) * Ciljevi ocenjivanja preuzeti iz Slubenog glasnika Republike Srbije, br. 33/1999.
i saopte zavrnu re, a onda svaki pojedinac/ka moe da pree u suprotnu grupu ukoliko je njenim argumentima naveden/a da promeni miljenje. Nastavnik/ca daje kratak rezime u kom naglaava koji su ciljevi ocenjivanja i da njihova ostvarivost
Prilog 1 Skala procene

Redni broj tvrdnje 1. 2. 3. Tvrdnja cilj ocenjivanja * Ocena je objektivna i pouzdana mera napredovanja uenika/ca u savladavanju nastavnog plana i programa Ocena uenika/ca obavestava, redovno, o postignuu Ocena podstie na aktivan odnos prema nastavi, drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada i uenja Ocena uenika/ca osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignua i postignua drugih uenika/ca Ocena je pokazatelj uspenosti rada nastavnika/ca i kole Stepen slaganja
-2 -2 -2
-1 -1 -1
0 0 0
+1 +1 +1
+2 +2 +2
4.
-2
-1
+1
+2
5.
-2
-1
+1
+2
18
NAZIV RADIONICE: Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta

tehnika kola, Loznica, Milka Mihailovi, Gimnazija Branislav Petronijevi, Ub
Autori/ke: Miroljub Avdalovi, Hemijsko-tekstilno
CILJ RADIONICE:
Motivisanje uenika/ca na aktivno uee u radu akog parlamenta
ko, malo, srednje i potpuno). Nastavnik/ca izvodi zakljuak o nivou njihove participacije u koli. Potom na as uvodi goste koji im saoptavaju svoja iskustva vezana za uestvovanje u ivotu kole i lokalne sredine. Tanjina pria: ao svima; ja sam Tanja; ve tri godine sam aktivista Crvenog krsta u Loznici; zastupam nau kolu; izveli smo nekoliko humanitarnih akcija u gradu; ukljuila sam se sluajno, preko drugarice; ao mi je to nas je malo iz moje kole; imamo edukacije, klub mladih; bili smo dva dana u Soko-gradu; rekla sam im da pokreete akciju u akom parlamentu, oni vam poklanjaju olovke i blokove; ukljuite se... Darkova pria: Zovem se Darko, uenik sam III1; subotom od 11 do 1, na I programu Radio Podrinja, Ana i ja uestvujemo u kreiranju omladinske muzike emisije Kreni prema meni. Ukljuio sam se nedavno, i to zahvaljujui nastavi GV. Odaberite svoje pesme, osmislite poruku, uestvujte uivo putem kontakt telefona na oglasnoj tabli, tamo ste dobrodoli... Jelenina pria: Verovatno nikad ne bih otila u Meksiko da nisam lan prvog ansabla KUD Vuk Karadi iz Loznice. Dobili smo poziv, idemo u aprilu. Prole godine izveli smo svoj program u Poljskoj. Nastupala sam u desetak gradova u Srbiji. Sino je sala Vukovog doma kulture na naem koncertu bila prepuna... Ako i vi ovo volite, doite... Potom se uenici/ce dele u 3 grupe. Svakoj grupi se pridruuje jedan gost radi zajednikog rada. Zadatak grupa je da odaberu jedan problem i da osmisle predlog za odreenu akciju koja bi angaovala to vie uenika/ca u okviru akog parlamenta.
Tematska celina UVOD Koliko uenici/ce uestvuju u radu kole? 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na razmiljanje o vanosti svog uestvovanja u kolskom ivotu.
na razliite naine participacije u koli i naglaava da je vana spremnost uenika/ca da uestvuju u konkretnim aktivnostima u koli.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podsea uenike/ce
Tematska celina CENTRALNI DEO Na koje naine uenici mogu da uestvuju u radu kole? 30 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e aki parlament kao mesto gde se zastupaju interesi uenika/ca unutar kole.
Uenici/e su odredili stepen sopstvenog uea u kolskom ivotu.

Opis aktivnosti: Uenici/ce zauzimaju mesto u pro-
storu koje izraava stepen njihovog dotadanjeg uea u kolskom ivotu i lokalnoj sredini (nika
19
Tehnike rada: rad u malim grupama kroz vrnjako poduavanje (mentorstvo)1 Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
papir, markeri
Tematska celina ZAVRNI DEO Zato je vano da uestvujem? 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e znaaj i mogunosti svog uea u radu akog parlamenta. Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikere (post-it papirie) piu po jednu re /reenicu kojom izraavaju svoje miljenje o tome ta bi mogli dobiti oni lino, a ta drugi u okruenju ukoliko se vie angauju u radu akog parlamenta svoje kole. Tehnike rada: individualni rad Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri
Vrnjako poduavanje/mentorstvo jedan/a od lanova/ ica vrnjake grupe koji/a ima vie znanja u nekoj oblasti od ostalih, kroz komunikaciju sa grupom deli ta znanja sa drugim lanovima/cama i usmerava njihov tok razmiljanja ka eljenom ishodu ili reenju problema na kom svi zajedno rade.
20
II modul GRAANSTVO I DRAVA

NAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?
Autori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi, Jasna Vujai, Uro Ili, Mirjana Sremevi, Melita Ranelovi
Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja ljudskih prava za razvoj i kvalitet ivota oveka.
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca pita ta je potrebno
CILJ(EVI) RADIONICE
Bolje razumevanje pojma graanin/ka Identifikovanje razliitih prava, odgovornosti i uloga graanina/ke u drutvu
Tematska celina UVODNI DEO Ljudska prava i prava deteta 10 minuta
odraslom oveku da se osea kao slobodan i ravnopravan lan zajednice, drutva. Uenici/e su podeljeni/e u male grupe i svaka grupa dobija po nekoliko kartica prava, uz mogunost da na praznim karticama dopie ukoliko smatra da je izostavljeno neto to je potrebno odraslom oveku. Grupe izvetavaju, uz navoenje slinosti i razlika izmeu onoga ta je potrebno detetu, a ta odraslom oveku. Sumacija nastavnik/ca uvodi pojam ljudskih prava pravei analogiju sa Konvencijom o pravima deteta, a potom, pozivajui se na potovanje ljudskih prava, uvodi pojam graanin/ka.
ce su razumeli/e da su prava deteta prepoznate potrebe svakog deteta da raste i da se razvija nesmetano. Opis aktivnosti: Na velikom listu papira nacrtana je silueta deteta. Nastavnik/ca pita ta je detetu potrebno da odraste i stekne odgovarajue fizike, mentalne i karakterne osobine. Koji su uslovi i materijalni izvori potrebni da dete odraste i razvije se u celovitu osobu? Nastavnik/ca belei odgovore na pano i trai njima analogna prava iz kataloga prava po Konvenciji o pravima deteta (kao minimum onoga to je svakom detetu potrebno da odraste) Tehnike rada: voeni dijalog Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, karti-
Graanska i politika prava 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e da je graanin pripadnik/ca demokratske zajednice koji/a ima prava, preuzima odgovornosti, ispunjava obaveze prema zajednici i aktivno uestvuje u ivotu zajednice. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca naglaava da je graanin/ka osoba koja je nosilac prava i stoga slobodan da ravnopravno i aktivno uestvuje u svim pitanjima koja ga se tiu, da predlae, kontrolie vlast, itd. (Preporuuje se korienje kartica koje se odnose na politiki pojam graanina.)
ce (Prilog 1)
Tematska celina CENTRALNI DEO Graanin kao nosilac ljudskih prava 15 minuta
su upoznati/e sa pojmom ljudskih prava.
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e
Sva prava pripadaju oveku po roenju, ali se neka mogu ostvariti tek kada osoba (graanin/ka) po-
21
stane punoletna; takva prava nazivamo politika prava. Ostaviti mogunost za pitanja ili krau diskusiju.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Opis aktivnosti: Evaluacija radionice (Koliko sam
pano, markeri
Tematska celina ZAVRNI DEO Evaluacija 5 minuta
razumeo/la pojam graanin/ka) nastavnik/ca nacrta dve mete sa tri stepena: na jednoj meti pie Ranije sam znao/la ovoliko... ta znai pojam graanin/ka (uenik/ca stavi svoj znak), a na drugoj meti: A sada znam ovoliko. Tehnike rada: individualni rad (meta) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri
ce su razumeli/e pojam graanin/ka.
MATERIJALI Prilog 1
KARTICE NA KOJIMA SU OPISANA PRAVA, SLOBODE, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE GRAANINA/KE ZA RADIONICU KO JE GRAANIN/KA Da kae ta misli bez straha od posledica da osnuje brak i porodicu ukoliko to eli dravljanin Da ima radno vreme i odmor Da obezbedi sredstva za ivot Da potuje zakone zemlje u kojoj ivi Da kontrolie vlast Da glasa (bira) Da putuje i ivi gde eli Da osniva preduzee Da se udruuje sa drugim ljudima besplatno kolovanje za decu medicinska zatita i leenje ako je bolestan Da se smatra nevinim dok se ne dokae da je kriv Da aktivno uestvuje u zajednici ivotni standard Da dobije pravnu pomo ukoliko mu treba Da ostvaruje svoja prava Da ivi kako eli, da se potuje njegova privatnost Da protestuje i trajkuje da bude informisan da radi da bude plaen za posao koji obavlja da plaa porez da utie na vlast da bude biran da bira profesiju i posao da radi i stie imovinu da uestvuje u politikom ivotu socijalna pomo ako je nezaposlen pravedno suenje ako je u situaciji da odgovara za neto da niko ne sme proizvoljno da ga uhapsi i/ili mui da veruje i upranjava svoju veru zdravlje i blagostanje da se obrazuje i usavrava jednakost pred zakonom da ne bude odbijen/ugroen zbog vere, nacionalne pripadnosti, pola i sl.
22
NAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?

Autori/ke: Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi, Stamenka Sudar, Slaana Stojanovi, Julija Gruji Simeunovi, Dragana uri
odgovornost graanina/ke na razliitim drutvenim nivoima i iz razliitih drutvenih uloga.

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca deli uenike/ce u est
CILJ(EVI) RADIONICE
Definisanje pojma graanin/ka kroz samostalni rad uenika/ca Prepoznavanje karakteristika i uloge graana/ki u drutvu Uoavanje povezanosti izmeu drutvenih uloga, prava i obaveza svakog graanina/ke
grupa i svakoj grupi daje opis situacije i zadatak vezan za prepoznavanje krenja prava i primenu ljudskih prava (Prilog 1). Po dve grupe dobijaju opis iste situacije. Uenici/ce rade u malim grupama i prave pano sa predlozima reenja situacije.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Prilog 1, panoi za svaku grupu, markeri
Tematska celina UVODNI DEO Pojam Graanin/ka 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e znaenje definicije pojma graanin/ka: Osoba koja ima osnovna ljudska prava, jer je pripadnik/ca ljudskog roda Osoba koja ima odreena prava i obaveze kao pripadnik/ca odreene zajednice (drave, lokalne zajednice...) Opis aktivnosti: Uenici/ce daju asocijacije na pojam graanin/ka, nastavnik/ca ih zapisuje, zajedniki izdvajaju 5 najvanijih karakteristika. Potom uenici/ce od tog materijala prave radnu definiciju pojma. Tehnike rada: modana oluja (brainstorming) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Kakav je graanin/ka 20 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su informisani/e o svojim i tuim pravima i odgovornostima.
Uenici/e su prepoznali/e nepotovanje ljudskih prava (opisane situacije su takve da se uenici/ce i emotivno ukljuuju, preispituju svoja uverenja i sistem vrednosti).
Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa kazuju rezultate, lanovi/ce drugih grupa se ukljuuju i raspravljaju, postavljaju pitanja, dopunjavaju. Nastavnik/ca vodi razgovor. Tehnike rada: prezentacija produkata rada u malim
grupama
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, mar-
keri.
Razliiti ivotni konteksti graanina 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e krenje prava i obaveza i uvideli
pano, markeri
Sumiranje 5 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e da deluju u situacijama krenja ljudskih prava, da ne prihvataju pasivnu ulogu, da se angauju i podstiu druge.
23
Opis aktivnosti: Na osnovu diskusije sa asa, na-
stavnik/ca sumira i naglaava najvanije zakljuke, u skladu sa ciljevima asa. Zatim svaki uenik/ca dobija Prilog sa definisanim osnovnim pojmovima (Prilog 2).
Prilog 2 za uenike
Profesor zamoli da potuju pravila saoptivi da je ve razgovarao sa kolegom i vozaem da se vie ne pui u autobusu. Posle odlaska nezadovoljne delegacije, do profesora nepuaa stiu delovi razgovora dva puaa i jasno uje reenicu kolege profesora: Nisu oni isto to i mi. Posle nekoliko sati, voza i profesor su ponovo zapalili cigaretu u autobusu. Va zadatak je da pomognete profesoru nepuau da postupi kao pravi GRAANIN/KA, ili, ako tako vie volite, da tu ulogu odigra neko od 40 prisutnih uenika/ca. Navedite koja prava su bila ugroena i koje su obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori. Situacija 2 Livija ima 15 godina, romskog je porekla i uenica je prvog razreda srednje kole. Prestala je da dolazi na nastavu. Odeljenjski stareina i pedagog kole bezuspeno su pokuavali da stupe u vezu sa njenim roditeljima. Posle 20 dana, jedan uenik iz Livijinog odeljenja saoptava da je od njenog roaka uo da su je roditelji prodali i da e ona morati da se uda za nekog matorca. Va zadatak je da odaberete u kojoj ete ulozi nastupiti nastavnik/ca, odeljenjski stareina, pedagog, psiholog, direktor/ka, neko od roditelja druge dece (ko je upoznat sa sluajem), uenik/ca kole. Kada odaberete ulogu, onda postupite kao pravi GRAANIN/KA. Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.
MATERIJALI Prilog 1
Situacija 1 U toku je maturska ekskurzija. U autobusu su dva odeljenja, dvoje odeljenjskih stareina, dva ofera i jedan vodi puta. Na poetku putovanja, vodi se obraa uenicima/ cama i, izmeu ostalog, naglaava da u autobusu ne sme da se pui, jer, u skladu sa Zakonom, potuje se pravilo o zabrani puenja u javnom prevozu. Ukoliko saobraajna policija zaustavi autobus i otkrije da se Zakon kri, ima pravo da iskljui autobus iz saobraaja. Posle nekoliko sati vonje, jedan voza i jedan odeljenjski stareina zapale cigarete. Dve uenice ulau protest svom odeljenjskom stareini profesoru nepuau, jer one sve vreme piju tablete protiv munine i ne podnose miris dima cigarete. Njihov odeljenjski stareina prie puaima i tihim glasom prenese proteste, zamolivi da posle ove cigarete vie ne pue u autobusu. Kad se vratio na mesto, iz araga stie delegacija iz njegovog razreda sa pitanjem:Moemo li i mi da zapalimo?
24
Situacija 3 Vaa bliska rodbina ivi u Panevu, gradu sa razvijenom naftnom industrijom. Svi odrasli lanovi vae rodbine zaposleni su u Rafineriji nafte u Panevu. Skoro svaki dan se ujete telefonom. Oni su oajni i preplaeni, jer su svakodnevno izloeni delovanju opasnih materija za koje znaju da mogu izazvati loe posledice po njihovo zdravlje. Ne znaju koliko loe, jer dobijaju protivurene informacije i od medija i od organa vlasti. Ti si jedan savestan GRAANIN/KA i ti... Va zadatak je da odredite koja su prava vaih roaka ugroena, da pokuate da zatitite ta njihova prava, a da pri tom ne ugrozite neka druga (koja?) i/ili prava nekih drugih ljudi. Budite najbolji mogui GRAANIN/KA. Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.
Da bi se neko drutvo razvijalo u pravcu demokratije, potrebno je da njegovi/e pripadnici/e, GRAANI/KE: imaju znanja i svest o svojim pravima i odgovornostima deluju u situacijama u kojima su njima samima ili nekom drugom prava ugroena, ponaaju se tako da uvaavaju druge i ne kre tua prava (tolerantno) budu spremni da se uvek informiu o javnim zbivanjima, vanim za ivot zajednice budu spremni da se udruuju sa drugima u cilju zatite prava i interesa, pojedinanih i zajednikih budu spremni da se angauju na poboljanju kvaliteta ivota u zajednici prate i kontroliu naine i efekte vrenja vlasti onih koje su za te poslove izabrali.
Prilog 2
Graanin/ka je svaki/a pripadnik/ca ljudskog roda i kao takav ima osnovna ljudska prava i odgovornosti . Zakonima i sporazumima na meunarodnom nivou zagarantovana su osnovna ljudska prava svakom ljudskom biu, ali se za njih mora zalagati i boriti jer se svakodnevno deava krenje neijih prava. Osoba koja poseduje dravljanstvo neke zemlje je graanin/ka te drave dravljanin/ka i to mu/joj omoguava korienje politikih prava da bira i bude biran/a za izvrioca vlasti. Kako osnovna ljudska prava i odgovornosti ne mogu biti manja ili vea, nego su jednaka za sve ljude, tako politika prava moraju biti jednaka za sve dravljane/ke unutar jedne drave.
25
III modul LJUDSKA PRAVA

Opis aktivnosti: uenici/ce dobijaju priu (Prilog 1) i Tabelu (Prilog 2) koju popunjavaju u malim grupama. Tehnike rada: rad u malim grupama, studija sluaja Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Zadati sluaji (nastavni listovi, Prilog 1 za uenike/ce), Tabela (nastavni listovi, Prilog 2 za uenike/ce)
NAZIV RADIONICE: Krenje prava

Autori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi,
Mirjana Sremevi, Uro Ili, Melita Ranelovi, Jasna Vujai
Osposobljavanje uenika/ca za prepoznavanje krenja ljudskih prava i razvijanje osetljivosti za situacije kada su ta prava ugroena Pronalaenje naina za delovanje u korist zatite ljudskih prava Upoznavanje uenika/ca sa meunarodnim dokumentima koji se odnose na ljudska prava
Analiza primera krenja ljudskih prava 12 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e razliite oblike i naine krenja ljudskih prava. Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa proitaju priu svima, potom izvetavaju o uoenim prekrenim pravima, a ostali dopunjavaju svojim utiscima. Zatim sastavljaju listu onih koji su prekrili prava (pojedinci/ke, grupe ljudi, institucije, drave...), prepoznaju vrste prekrenog prava i naina na koji je prekreno. Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-
Tematska celina UVOD Osvrt na prethodne radionice o ljudskim pravima 3 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su obnovili/e svoja prethodno steena znanja o ljudskim pravima, njihovom osnovnom sadraju i znaaju. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
masteri u boji
Tematska celina CENTRALNI DEO Uoavanje krenja ljudskih prava u konkretnim situacijama 20 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e primere krenja ljudskih prava kroz analizu zadatog sluaja.
Tematska celina ZAVRNI DEO Zatita ljudskih prava 9 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e znaaj poznavanja ljudskih prava kao osnovu za njihovu zatitu.
Uenici/ce su se upoznali/e s osnovnim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima.
26
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca sumira rad tako to
istie ne samo znaaj poznavanja ljudskih prava ve i spremnost na delovanje u korist prava. Uenici/ce izlistavaju kome sve mogu da se obrate u sluaju krenja ljudskih prava (obraanje javnosti i odgovarajuim organizacijama u cilju ukazivanja na sluajeve krenja ljudskih prava Prilog 3).
MATERIJALI Prilog 1 za uenike Prie (studije sluaja)

Pria 1
Ve mesecima, novinar N.N. istraivao je sluaj krenja zakona prilikom privatizacije jedne velike firme. Otkrio je dokumenta kojima se neposredno dokazuje da su uesnici u tenderu imali meusobni sporazum i da su nametali cene ponude. Ista grupa privrednika pojavljivala se na tenderima slinih firmi, to je N.N. prepoznao jo u prologodinjim izvetajima Vlade Republike Srbije. Dokument mu je ustupio kolski drug, koji je bio osnova za tekst: Ko stoji iza najveeg tendera na Balkanu, a koji je N.N. objavio jue. Umoran i bezvoljan, N.N. je uao u svoj mali stan. Oseajui neprijatan drhtaj u grudima, N.N. je zakoraio u predsoblje i polako ukljuio svetlo. U velikoj sobi nita nije stajalo na svom mestu. Knjige su bile po podu, razbacane, iscepane, izgaene, ekran televizora razbijen. Odea iz plakara bila je izvaena, razbacana, orman izrovaren, kao da je neko motkama pretraivao njegovu intimu. U radnoj sobi ga je ekao jo runiji prizor. Radni sto bio je razbijen, fioke razvaljene, fascikle pocepane... Zidovi su bili zaprljani nekom garei, kao da je neto spaljivano. A onda... onda se setio. Pojurio je ka komodi pored kreveta. Ispod njenog masivnog stuba drao je sakrivenu fasciklu sa dokazima o nelegalnom tenderu. Zatekao je razvaljenu komodu i prainu koja je oiviavala mesto gde je nekada stajala plava fascikla. Tad mu je zazvonio mobilni telefon. Privatni broj. Imao je jo samo snage da uje hrapav glas koji mu je kroz slualicu siunog aparata govorio: Tako prolaze oni koji staju na put monicima. A onda je osetio tup i bolan udarac u potiljak.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, modana
oluja
Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima
Instrukcije za domai rad:

- Uenici/ce dobijaju po jedan primerak Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Njihov zadatak je da svakom od prepoznatih prekrenih ljudskih prava u studijama sluaja dodaju odgovarajui lan (odgovarajue lanove) koji se odnose na prekreno pravo (prekrena prava). - Ukoliko nastavnik/ca proceni da je zadatak zahtevan za sve uenike/ce ili ukoliko smatra da je dovoljno da to uradi nekoliko uenika/ca, zadatak se sa svim prateim materijalom uruuje samo njima, uz odgovarajue instrukcije. - Uenici/ce se obavezuju da na poetku narednog asa referiu o rezultatima svoga rada u vremenskom opsegu od po dva, tri minuta po jednom sluaju.
27
Pria 2
Srce D.A. poslednjeg tromeseja kucalo je za njega, za Bojana. Imao je devojku. Bila je to najbolja drugarica D.A. Sanjive i zamiljenje oi D.A. zasijale su nekim udnim sjajem kada je na tabli proitala temu treeg pismenog zadatka koju je profesor zadao. Najpre je mirkavo posmatrala zelenu povrinu table na kojoj su se izvijala profesorova dobro poznata slova, a onda je jo jednom poluglasno izgovorila za sebe naslov teme: Poveriu vam tajne svog srca, da sebe oslobodim tajne muenja svoje due. Drhtavom rukom od uzbuenja, D.A. je dohvatila pero, a onda su rei poele da se pletu redovima vebanke same od sebe. as je bio zavren, a D.A. se oseala kao da je u kabinetu knjievnosti ostavila stenu koja joj je pritiskala grudi bezmalo pola godine. ivot se inio moguim posle ovog pismenog zadatka, i on je to svakim danom postajao, najvie onda kad ju je profesor na sledeem asu zagonetno pogledao, s razumevanjem klimnuo glavom i saoptio joj da je dobila najviu ocenu i pohvalu. Ve rastereena svoje brige, D.A. je poela mirnije da ivi, ali njenu smirenost prekinuo je jednoga dana upravo Bojan koji je seo kraj nje na asu biologije. Zajedno su bili u grupi za seciranje aba i on je silom prilika morao da joj se pridrui. Ruke su joj drhtale, nije razmiljala ni o abi, o gaenju koje osea, niti o ekolozima koji se protive ovakvim eksperimentima. Ali noi kojim je trebalo razrezati trbuh abe nije mogla mirno da dri u rukama. ta je sa tobom? pitao je Bojan glasno i uzeo noi iz njene prebledele ruke. Kako ta, pa dopada joj se, Bojane, ula je glas profesorke biologije. Mi smo drugovi, pokuala je da promuca D.A. uzbueno, i ne razmiljajui o znaenju profesorkinih rei. Ne bi se reklo da je drugarstvo ono o emu si pisala u pismenom zadatku, nastavljala je sve raspoloenija biologiarka. Zadatak je ula cela zbornica,
Pria 3
proitao nam ga je profesor. D.A. je bila izbezumljena. Boe, o emu vi razmiljate, umesto da uite... Zaljubljena u drugariinog deka... Svata! Biologiarka je prevrtala oima i kretala ka drugoj grupi. U kabinetu je zagospodarila potpuna tiina. uli su se samo jecaji jedne devojke i zvuk zalupljenih vrata. D.A. je osramoena trala hodnikom kole elei da se u njoj vie nikad ne pojavi.
D.D. je iveo u zemlji Srbiji. To je, izmeu ostalog, podrazumevalo da je svoje najbolje godine proveo u drutvu pod sankcijama, da se uenje stranih jezika smatralo luksuzom i da je prvi paso izvadio sa punih dvadeset osam godina. D.D. nije bio razoaran. To je bio njegov ivot. I to je bila Srbija. Mala, ali draga njemu. Ve sledeeg prolea, po dobijanju pasoa, njegovi roditelji su zahtevali da otputuje u posetu tei Dragovanu u Minhen. Sutradan, pre utakmice Italije i Nemake, pozvao ga je na mobilni telefon roak i rekao mu da sam ue na stadion, jer ga obaveze zadravaju i ne moe stii na utakmicu. Tako je i postupio. Ali, pred samim ulaskom na stadion, burni i pivom osokoljeni nemaki navijai su poeli najpre bezazleno da dobacuju italijanskim navijaima. Nije razumeo, ali je po pokretima navijaa meu kojima se naao shvatao da su uvrede grube, a da navijai postaju razjareni. Tada, ni sam ne zna kada ni kako, zapoela je sveopte tua. On je bio kao izmeu dve vatre. Ispao mu je mobilni telefon i kada je posegnuo da ga dohvati, video je samo izmu nekog zajapurenog naci mladia kako ga bezduno gazi. Zatim je osetio isto to gaenje na svojoj ruci, a kada je pokuao da se odbrani, osetio je jak udarac u svoju bradu. Ono to je bio deaki san i ono to je bio doivljaj ureene drave u kojoj vladaju meuljudsko razumevanje i solidarnost pretvorilo se u pakleni komarni san.
28
Meu zavaenim navijaima ubrzo se uvukao neki udan dim. D.D. je shvatio da je to suzavac. A onda je osetio najgrublji mogui stisak na svom laktu, kojeg nije uspevao da se oslobodi. Tada je video da ga maskiran i maskom zatien policajac vue svom snagom ka policijskoj marici. Za nekoliko trenutaka naao se u njoj sa desetak drugih nemakih navijaa. Svi su bili pijani i svi su vikali i razjareno su lupali iz sve snage po zidovima vozila. Kao odgovor dobijali su samo prezrivo utanje policajaca. D.D. nije smeo ni glas da pusti. U policijskoj stanici nije razumeo ni jednu jedinu re. Uspeo je da saopti odakle je i pokuavao je da objasni kako se neduan naao meu navijaima, ali je od svega dobio samo prezriv osmeh policajca koji ga je ispitivao. Taj prezriv osmeh na re Beograd nikad u ivotu nee zaboraviti, kao ni hladnou pritvorske elije u koju je ubrzo posle razgovora sa policajcem dospeo. Oseao se usamljeniji nego ikad u ivotu. Dok je drhtao u strahu i hladnoi, razmiljao je o tome kako je dospeo ovde. I pitao se ta da ini sada.
sti bio toliko lak i toliko lep da je u jednom trenutku . . poeleo da zauvek ivi samo tako i nikako drugaije. U svom ushienju nije primetio da je put ka uspehu u svetu kriminala brz podjednako kao i srljane u potpunu propast. Jednog dana, u novobeogradskom stanu ga je doekala policijska zaseda. Ruke su mu vezane na potiljak, zatim je osetio udarac pendreka po leima, a onda ga je neko samo upitao da li je on taj .. Sproveden je do marice brzo, a zatim i do istranog zatvora. I tako je sada pred inspektorom Pravdiem. Inspektor je traio priu. .. je utao. U grlu je jo oseao gorinu cevi pitolja, a u grudima strah od toga ta ga eka, ali i neka oputenost da e se ipak sve dovesti u red, da e neko iz ekipe ve doi do ovog Pravdia koji za tri marke radi prljavi inspektorski posao i da e se sve srediti s nekoliko novanica. Ali neto u Pravdievom pogledu nije mu dalo da se opusti. Osetio je jezu kada ga je inspektor Pravdi pozvao da krene za njim. Uveo ga je u omanju prostoriju iji su pod i zidovi bili zaliveni betonom, a na ijoj se sredini nalazila jedna drvena stolica sa jakim naslonom. Postavljen je na stolicu, i pre nego to je shvatio ta se deava, ruke su mu bile ve vrsto vezane za naslon stolice, a na desnom obrazu osetio je prvi amar. Govori, ko je u ekipi sa tobom! Ko jo diluje?! uo je inspektora kako urla. A zatim je sledio udarac za udarcem. Pravdi se nije tedeo. Tukao mu je bradu pesnicama, zatim elo kratkom drvenom palicom, tukao ga je njome i u potiljak, bezduno, dugo, urlajui. ..-u je pljuvaka ispunjena krvlju guila grlo i spreavala da doe do spasonosnog daha. Osetio je da su mu zubi polomljeni, da mu vilica trne od bola, da na jedno oko vie ne vidi. Kada je pomislio da je muenju kraj, .. je bio odvezan i grubo baen na pod. Tad je poelo najgore. Inspektor ga je svom snagom utirao nogom u dno lea, na ono mesto
Pria 4
ivot se poetkom 1993. godine .-u inio kao udo koje je prieljkivao celu svoju mladost. Upoznao je Dapu, ovaj ga je povezao sa Njokom, a ovaj i Srki su ve znali kako da se ivi i za ivot bori. Samo u leto te udesne godine prodali su ukupno dvadeset pet kilograma heroina u Beogradu. Pred oima ..-a pojavljivale su se skupocenosti iz porodinih stanova i kua, u njegove ruke dospevao je novac godinama pre toga uvan ispod presvlake, na dnu ormana, u njegovim depovima su se talasale banknote svih vrsta novca, u njegove dlanove dospevale su novanice koje su tu gurale iscrpljene, mlitave, prozrane od mravosti i iscrpljenosti ruke zavisnika. ivot mu je i pored tih neprijatno-
29
gde su bubrezi. Taj bol bio je toliko jak da je mladi ostajao bez svesti. Budile su ga kofe hladne vode. Usledio bi kratak predah dok je Pravdi puio cigaru, a zatim se tua nastavljala i ponavanje istog pitanja: Ko su saradnici, ubre kriminalsko?! .. je jeao. ak i da je poeleo da oda svoje saradnike, to vie nije mogao. Od poizbijanih zuba i krvi u grlu i ustima nije mogao ni re da progovori.
Prilog 2 Radni list za uenike

Koja su sve prava prekrena? Ko je prekrilac? Kome se moemo obratiti radi zatite prava?
Prilog 3 Ko nadgleda ljudska prava

Svaki ovek ima osnovna prava koja su prepoznata i garantovana pojedincu. Meutim, ni meunarodni, ni nacionalni dokumenti, niti apel za potovanje ljudskih prava nisu dovoljni, jer se ljudska prava ne potuju uvek i svugde. Krenja ljudskih prava nisu ograniena ni na odreene kontinente, ni na drave, niti na odreene politike sisteme ili religije: gotovo da ne postoji drava u kojoj se u toku jedne godine ne desi krenje ljudskih prava. Za povrede ljudskih prava je odgovorna drava, ma ko da ih ini, jer je drava garant potovanja prava graana. Od usvajanja Opte povelje o ljudskim pravima 1948. godine, Ujedinjene nacije irom sveta prate da li se ljudska prava potuju. One ne mogu da spree svako krenje prava, ali nastoje da deluju protiv tih prekraja. Ujedinjene nacije imaju razne
komisije, potkomisije i odbore, komitete, fondove (npr. Unicef za prava deteta, Odbor protiv diskriminacije ena, Komitet UN za ljudska prava i sl.), zatim Sud za ratne zloine (tribunal) i Visokog komesara za ljudska prava (od 1993. godine). Razliite nevladine organizacije sarauju s Ujedinjenim nacijama tako to nadgledaju potovanje ljudskih prava u svim zemljama i objavljuju izvetaje o krenju ljudskih prava. One mogu da izvre pritisak na vlade drava kada im javno predoe da se kre ljudska prava, ali ne mogu da odrede sankcije. Neke od najpoznatijih meunarodnih NVO su: Amnesty International, Human Rights Watch, One World.. U Srbiji se ovom oblau bave Beogradski centar za ljudska prava, Helsinki odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i mnoge NVO lokalnog karaktera. Regionalna organizacija Savet Evrope ostvarila je veliki napredak u zatiti ljudskih prava, pojedinac
30
moe da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava kada je iscrpeo sve pravne lekove u svojoj zemlji. Ombudsman (zatitnik graana), dravni slubenik koji je zaduen da titi interese graana od povreda njihovih prava usled nepravilnosti u radu dravnih organa. Pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava otvoren je SOS telefon za ljudska prava, namenjen graanima/kama kojima su ona ograniena, ugroena ili povreena.
Prilog 4 Meunarodna dokumenta o ljudskim pravima

Da bi znao/znala koja ljudska prava ima, graanin/ graanka treba da zna koja dokumeta ih propisuju. Sva relevantna meunarodna dokumenta o ljudskim pravima nlaze se na Internet adresi Beogradskog centra za ljudska prava: http://www.bgcentar.org.yu/ (podstranice Biblioteka Dokumenti Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima) i http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=156, gde su klasifikovana prema meunarodnoj dokumentaciji koja ih je donela na sledei nain:
Dokumenti Ujedinjenih nacija Paktovi Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966) Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1989) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) Konvencije Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948)
Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (1979) Fakultativni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (2000) Konvencija o pravima deteta (1989) Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1984) Deklaracije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948) Kodeks ponaanja lica odgovornih za primenu zakona (1979) Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima (1955) Osnovna naela nezavisnosti sudstva (1985) Naela medicinske etike koja se odnose na ulogu zdravstvenog osoblja, naroito lekara u zatiti zatvorenika i lica u pritvoru od muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1982) Deklaracija o osnovnim naelima pravde u vezi sa rtvama krivinih dela i zloupotrebe vlasti (1985) Garantije za zatitu prava osoba nad kojima treba da bude izvrena smrtna kazna (1984) Opti komentari i preporuke tela za zatitu ljudskih prava Komitet za ljudska prava Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Komitet za eliminaciju diskriminacije ena Komitet za prava deteta
31
Dokumenti Saveta Evrope Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih i poniavajuih kazni i postupaka (1987) Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina (1995) Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992) Evropska socijalna povelja (revidirana) (1996) Dokumenti OEBS-a Hake preporuke o pravu nacionalnih manjina na obrazovanje iz 1996. godine Preporuke iz Osla o pravu nacionalnih manjina na upotrebu sopstvenog jezika iz 1998. godine Preporuke iz Lunda o delotvornom uestvovanju nacionalnih manjina u javnom ivotu iz 1999. godine Dokumenti Meunarodne organizacije rada Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom radu, 1930. Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, 1948. Konvencija broj 98 o pravima radnika na organizovanje i kolektivne pregovore, 1949. Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti, 1951. Konvencija broj 111 odnosi se na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, 1958. Konvencija broj 135 o zatiti i olakicama koje se pruaju predstavnicima radnika u preduzeu, 1971.
NAZIV RADIONICE: Obrazovanje, kola i prava deteta

Autori/ke: Slobodan Pavlovi, Katarina Gluvi, Jasmina uri, Nadeda Milovanovi, Duica orevi, Mirjana Mihailovi
Upoznavanje uenika sa lanom 28 i 29 Konvencije o pravima deteta, koji se tiu prava svakog deteta na obrazovanje Razumevanje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u koli
Tematska celina UVOD Predstavljanje optih ciljeva obrazovanja u koli 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su se upoznali/e sa ciljevima obrazovanja u koli, propisanim u lanu 28 i 29 Konvencije o pravima deteta. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce
Tematska celina CENTRALNI DEO Poznavanje prava u oblasti obrazovanja 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razmenili/e iskustva u vezi s njihovim vienjem primene/potovanja prava na obrazovanje kod nas . Tehnike rada: diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Vrednovanje realne ostvarenosti ciljeva obrazovanja 15 minuta Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su procenili/e ostvarivanje ciljeva obrazovanja u svojoj koli.
tabla/hamer
32
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Nastavni materijal upitnik za uenike (Prilog 1)
MATERIJALI Prilog 1 Upitnik Molimo vas da na sledeu grupu pitanja odgovorite ocenom od 1 do 5, pri tom vodei rauna da ocena 1 predstavlja najniu ocena za datu vrednost koja se meri, pa do ocene 5 kao najvie ocene koja se daje za potvrdu ponuene tvrdnje (odgovor unesite obeleavajui pripadajui kvadrat ispod ponuenih ocena):
1. Smatram da kola RAZVIJA : 1 2 3 a) fizike sposobnosti uenika/ce b) intelektualne sposobnosti uenika/ce c) linost uenika/ce d) kreativnost i talente uenika/ce 2. U toku svog kolovanja UIM da : a) potujem svoje roditelje b) potujem svoju kulturu i jezik c) nacionalne vrednosti svoje zemlje i drugih zemalja 1 2 3 4 5
Odgovornosti i mogunosti 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e razloge i odgovornosti za (ne)uspeh u ostvarivanju ciljeva obrazovanja. Tehnike rada: diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina ZAVRNI DEO ta dalje? 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su formulisali/e predloge aktivnosti za unapreenje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u svojoj koli.
nicima/ama Koliko je za njih vana tema o kojoj se razgovaralo tog asa? Zato?
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi razgovor sa ue-
3. Kroz kolski ivot i rad PRIPREMAM se : 1 2 3 a) da budem aktivan/a lan/ica u svojoj socijalnoj sredini b) da odgovorno izvravam svoje obaveze
4. Moje kolovanje PROTIE U DUHU POTOVANJA: 1 2 3 4 5 a) prava i sloboda b) tolerancije c) jednakosti meu polovima i prijateljstva
33
NAZIV RADIONICE: Humanitarno pravo

Autori/ke: Dragica Bogojevi, Miroljub Avdalovi, Vesna Pei, Milanka Antov, Slavia evrt
Uvoenje pojma Meunarodnog humanitarnog prava iz perspektive osnivanja i razvoja MKCK (Anri Dinan) 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su upoznati/e s osnovnim elementima Meunarodnog humanitarnog prava (MHP). Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: FC, prilog
Upoznavanje uenika/ca s pojmom i principima humanitarnog prava
Tematska celina UVOD Meunarodno humanitarno pravo MHP (uvod u temu) 15 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli znaaj zatite ljudskih prava u toku rata. Opis aktivnosti: Uenici/ce rade u malim grupama;
za nastavnike, enevska konvencija izvor MHP
Tematska celina ZAVRNI DEO Sumiranje 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja i primene MHP. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vraa uenike/ce na studije sluajeva koje su imali/e i trai od njih da preispitaju reenja koja su dali/e ta bi sada odluili/e? Tehnike rada: rad u malim grupama, prezentacija
svaka grupa dobija priu (Prilog 1) za koju treba da predloi reenje; posle izlaganja grupa, sledi rasprava na nivou odeljenja.
Tehnike rada: rad u malim grupama, grupna disku-
sija
rada u malim grupama
Tematska celina CENTRALNI DEO Ljudska prava u ratu 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razvili/e osetljivost za prepoznavanje situacija u kojima se primenjuje MHP. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi diskusiju uenika/ca u smeru da li je u ratu sve dozvoljeno i ta je sa zatitom ljudskih prava u toku ratnih sukoba. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1
uenike.
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog za
34
MATERIJALI Prilog 1
Paljivo proitajte priu, uivite se u ulogu, naite reenje zadatka na nivou grupe (zadatak glasi: odluite ta da radite)
bunkera je na nas otvorena vatra i ubijena su dva naa oveka. Moji vojnici su hteli da ih ubiju. Kao njihov pretpostavljeni, imao sam mnogo muke da momke smirim i obezbedim bezbedno sprovoenje zarobljenika do nae baze. Kasnije sam morao da spreim svog narednika da ih ne maltretira tokom ispitivanja. Zar ne zna nita o zakonima rata? povikao sam. On me je ljutito pogledao. Samo sam pokuavao da iz njih izvuem istinu, rekao je, stalno lau i ne daju nam informacije koje su nam potrebne. ena je tvrdila da su samo pecali i uleteli u bunker da bi izbegli rafalnu paljbu. Iz oiju su joj lile suze dok me je gledala pravo u oi i zaklinjala se da je neduna. Uhvatili smo ovu enu i njenog prijatelja na delu. Krivica im je bila ispisana na elu mora da su krivi! Ali, odjednom vie nisam bio tako siguran. ta ako govori istinu? Kao porunik, odluite ta treba uraditi.
Pria 1 ta sad da uradim?

Porunik komanduje vodom koji ima zadatak da zarobi ljude i uzme materijal iz onesposobljenog neprijateljskog konvoja od etiri mala amca. Njegov vod dolazi i vidi dva nasukana amca. Na vod se otvara slaba paljba i oni napreduju i uzvraaju vatru. Tada nekoliko ljudi izlazi iz zaklona na obali kanala i prilazi s rukama podignutim uvis. On okuplja ovu grupu zarobljenika, ali ne zna kuda su otila druga dva neprijateljska amca. Tada jedan pripadnik voda izvlai teko ranjenog neprijateljskog vojnika iz kanala. Kleknuvi pored tog oveka, porunik pomisli: O, Boe, ta sad da radim? Mogao bi da radio-vezom pozove bolniki helikopter svoje strane da doe po ranjenike, ali koliko je njegov vod bezbedan ako ostane u toj oblasti? Da li su neprijateljski borci napustili tu oblast, ili se nalaze meu drveem i ekaju prvu priliku da ih napadnu? Rana neprijateljskog vojnika je previe teka da bi ga vod preneo do baze. Stavite se u ulogu porunika i odluite ta biste uradili.
Pria 3 Da li da otvorim vatru na selo?

U zoru, naa kolona tenkova krenula je putem kroz gusto naseljeno predgrae. Stali smo da procenimo situaciju. Moj drugar na kupoli tenka je rekao: Ne svia mi se kako ovo izgleda. Na radio-vezista se okrenuo prema meni i rekao da je upravo uo izvetaje da se mnogo gerilskih vojnika krije u toj oblasti. Sa mesta na kom sam ja stajao kao niandija tenka imao sam prilino ist vidik. Kroz prainu i oblano jutro nazirao sam siluete koje tre na poziciju izmeu niza seoskih kua nasuprot naeg voda koji se nalazio u transpoterima na putu. Takoe sam mogao jasno videti da su te figure naoruane. Kao niandija tenka, odluite ta treba da uradite.
Pria 2 ta ako govori istinu?

Kada je pucnjava prestala, opkolili smo bunker. Neko je jo bio unutra. Povikali smo da se predaju. Jedan ovek i jedna ena su izali s rukama podignutim uvis. U bunkeru smo zatekli dva mrtva borca s orujem i dokumentima. Bili smo sigurni da su ovek i ena neprijateljski borci. Iz njihovog
35
ira literatura: D. Petrovi, M. Krivai, B. Popovi, D. Ili Istraivanje humanitarnog prava, obrazovni modul za nastavnike, Program adaptirala grupa MOST Marko Sasoli, Antoan Buvije Kako pravo titi u ratu? (sluajevi i dokumenta), MKCK, eneva 1999. K. Obradovi, M. ahovi, M. Despotovi Meunarodno humanitarno pravo (razvoj, primena, sankcije); Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2002. V. Dimitrijevi i ostali Osnovi meunarodnog javnog prava; Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2005. Izvori meunarodnog humanitarnog prava (prirunik za profesionalne vojnike, pravnike i aktiviste Crvenog krsta); priredio prof. dr Miodrag Starevi, Beograd 2002. Anri Dinan Seanje na Solferino, eneva 1862.
NAZIV RADIONICE: Graanska neposlunost

Autori/ke: Dragana uri, Julija Gruji-Simeunovi, Stamenka Sudar, Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi, Slaana Stojanovi
Razumevanje pojma graanske neposlunosti Uoavanje ogranienja i mogunosti postizanja cilja putem graanske neposlunosti
Tematska celina UVOD Pojam zadovoljenja pravde 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uoili razliku izmeu pojmova pravo i pravda. Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikerima piu ta je
pravo, a ta pravda.
stikeri za uenike/ce
Tematska celina CENTRALNI DEO Pojam i analiza graanske neposlunosti 25 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e s pojmom i funkcijom graanske neposlunosti i osposobljeni su da u ivotnim situacijama prepoznaju kljune elemente graanske neposlunosti. Opis aktivnosti: Najpre se definie pojam graanske neposlunosti (Prilog 1). Svaka grupa dobija po jedan primer graanske neposlunosti (Prilog 3). Nastavnik/ca izlae pano sa est kljunih elemenata graanske neposlunosti (Prilog 2) i svaka grupa svoj primer testira da se proveri da li je to autentian primer GN. Posle prezentacije, uenici/ce po
36
grupama daju primere graanske neposlunosti za koje znaju iz svakodnevnog ivota. grupama, prezentacija rada u malim grupama, grupna diskusija
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, rad u malim
MATERIJALI Prilog 1 za uenike (varijanta sve grupe dobijaju isti prilog, preporuujemo je za III stepen)
Moe li pojedinac legitimno da prekri zakon u demokratiji? Graanska neposlunost javno i nenasilno krenje zakona radi odbrane nekog vanog naela ili vitalnog interesa ima poasno mesto u istoriji demokratije. Ona se moe razlikovati od kriminalnog krenja zakona svojom otvorenou, svojim politikim ciljem i injenicom da oni koji u njoj uestvuju ne pokuavaju da izbegnu suenje ili kaznu za svoje prekraje. Cilj graanske neposlunosti obino jeste da skrene panju na neku nepravdu ili zloupotrebu koju su poinile vlasti ili mona privatna tela, da dovede do izmene takve politike u sluajevima kada su se drugi metodi publiciteta i ubeivanja pokazali nedelotvornima. Neto ree, njen cilj je da mere koje su je izazvale uini neprovodivim putem organizovanja masovnog otpora. Meutim, budui da se tako kri naelo recipronosti, kojem se u demokratiji temelji pristanak na zakon, ovu meru treba razmatrati samo u izuzetnim prilikama, a i onda samo kao poslednji izlaz.
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog o
GN iz prirunika za GV3 ili tekstovi s primerima, pano s ispisanim osnovnim elementima graanske neposlunosti 2, prilog za nastavnika/cu
Tematska celina ZAVRNI DEO (Ne)dostizanje pravde, pojam graanske hrabrosti 15 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e mogunosti, ogranienja i rizike primene graanske neposlunosti. Opis aktivnosti: kroz diskusiju o posledicama akcija graanske neposlunosti, uenici/ce zakljuuju kakva ogranienja i rizike graanska neposlunost nosi sa sobom. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Prilog 2
Pano elementi graanske neposlunosti: GN je in koji se odnosi na konkretan zakon GN je uvek nenasilna GN je uvek javni in GN je uvek politiki akt (reaguje se na nepravdu) GN zapoinje tek kada su iscrpljena sva legalna (institucionalna) sredstva GN ne sme da narui javni poredak (ne menja itav sistem, to nije revolucija)
2 Grupa autora ove radionice zamislila je dve varijante sa ciljem da se ona prilagodi razliitim karakteristikama uenika (interesovanjima, nivou predznanja, sposobnosti koncentracije na tekst, itd.) Prvu varijantu radionice (isti prilog za sve grupe uenika) preporuujemo za III stepen, drugu varijantu (s razliitim primerima za grupe) preporuujemo za IV stepen.
37
Prilog 3 Prilog za uenike situacija 1 (IV stepen)

Studentski protesti u Kini
1989 Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekinkom trgu Tjenanmen, na kojima je traena demokratizacija zemlje. Prema zvaninim podacima, poginulo je 300 ljudi, 7 000 je povreeno, a prema izvetajima veine svetskih medija, poginulo je vie hiljada ljudi.
Peking Hapenje Kineska grupa za zatitu ljudskih prava upozorila je javnost da je ijang Kieng, bivi studentski voa protesta na Trgu Tjenanmen, uhapen u utorak 18. maja. Centar za ljudska prava i demokratiju saoptio je da je policija preventivno uhapsila biveg vou studenata da bi spreila obeleavanje desetogodinjice krvavih prodemokratskih demonstracija u centru Pekinga. Protest je 4. juna 1989. uguen u krvi, i veruje se da je vie od stotinu demonstranata izgubilo ivot u okraju sa kineskom vojskom. Kineska vlada do danas nije saoptila taan broj ubijenih i povreenih. Kineski disidenti upuivali su nebrojene pozive vladi da demonstracije na Trgu Tjenanmen prestane da naziva antidravnim protestom koji je morao biti uguen upotrebom vojnih snaga. Policija za sada nije odobrila nijedan skup posveen komemoraciji junskih dogaaja od pre deset godina.
Poziv predsedniku Kine Huu intaou i efu parlamenta Vuu Banguou poslat je pred 14. godinjicu noi u kojoj je kineska vojska otvorila vatru na uesnike studentskih demonstracija na ogromnom trgu u Pekingu. Na protestima, koji su trajali bezmalo dva meseca, traile su se demokratske reforme i borba protiv korupcije. Raniji pozivi porodica poginulih su ignorisani, a Ministarstvo inostranih poslova saoptilo je da zvanina osuda protesta nee biti povuena. Kineske vlasti su demonstracije na Tjenanmenu okarakterisale kontrarevolucionarnim. U pismu se novi lideri drave i vlade pozivaju da odbace prolost, planiraju budunost i da se podvrgnu samokritici i iskrenom preispitivanju u pogledu dogaaja od 4. juna 1989. godine. Takoe se navodi da taj incident predstavlja zloin i sramotu u istoriji Komunistike partije Kine. Zatraena je javna, nezavisna istraga, razjanjavanje sudbine svih ubijenih i nestalih na Trgu Tjenanmen, kao i obeteenje porodica rtava. Hu intao je ef Komunistike partije postao u novembru 2002 godine, a predsednik drave u martu 2003. Novi predsednik parlamenta Vu Banguo drugi je po rangu u partijskom rukovodstvu.
Prilog za uenike situacija 2 (IV stepen)

Graanski protest 2000. Srbija u trajku Uz ambicije da menja svet, reim se prihvatio i krae glasova. Posledice hvatanja u krai su blokade, trajkovi i protesti. U pedesetak gradova i mesta u Srbiji graani su na ulicama. Veina kola i fakulteta ne radi. Ponegde, kao u aku, Uicu, Niu, Kragujevcu, otkazuju i dravne slube, banke na primer, ili one koje se bave platnim prometom. Iz uike slube SDK poruuju da vie ne daju da im novac ide za Beograd... Zatvoreni su muzeji i
Porodice rtava na Tjenanmenu trae obeteenje Porodice rtava krvave represije nad demonstrantima na Trgu Tjenanmen zatraile su od novih kineskih voa da preispitaju zvaninu osudu tih protesta iz 1989. godine i da ih obetete zbog gubitka najmilijih.
38
kulturne ustanove. Sve vie strukovnih udruenja i organizacija poziva svoje lanstvo na graansku neposlunost. U nedelju se oglasila i Advokatska komora Srbije saoptavajui da pet hiljada advokata osuuje krau glasova i nezakonit rad Savezne izborne komisije i da e svoju aktivnost svesti samo na hitne sluajeve. U ponedeljak je i Nezavisno udruenje lekara i farmaceuta pozvalo zdravstvene radnike da stupe u trajk. I pre njihovog oglaavanja i poziva, niki zdravstveni radnici su u zdravstvenim ustanovama organizovali deurstva i samoinicijativno obustavili normalan rad. U Uicu i Kragujevcu, Vranju, Sokobanji i aku takoe. U gradu na Lepenici dr Dragan Markovi, lekar u Hitnoj pomoi, zbog nepriznavanja izbornih rezultata stupio je u trajk glau. Prognostiari Hidrometeorolokog zavoda Srbije izvinili su se graanima to ovih dana nee biti prognoze. I oni su stupili u trajk. trajkuju i socijalne slube, poput Beogradskog centra za socijalni rad. U veini gradova ne rade ni obdanita. Srbija ovih dana ivi na raskrsnicama, trgovima, putevima. Domae i strane agencije procenjuju da je ovih dana graansku neposlunost reimu Slobodana Miloevia na ulicama iskazalo vie od milion ljudi. Ipak, u optem narodnom otporu, u kom protestuje svako na svoj nain, kako zna i ume, ima nekog reda u podelama obaveza. Studenti i srednjokolci u saradnji s Otporom zadueni su za otvaranje vrata fakulteta i kola, graani blokiraju regionalne puteve, gradske raskrsnice i putaju samo kamione sa hlebom, sanitetska kola i vatrogasce. Beograani imaju i dodatni zadatak da privole gospodina Milovana ivkovia, direktora Saveznog zavoda za statistiku, da se ekspertima G 17 plus i DOS-a omogui uvid u izborne zapisnike. Najvee iznenaenje predstavljaju trajkovi i graanska neposlunost radnika po velikim dravnim
fabrikama. Oni su bili stub reima ili, bolje rei, najdragocenija masa za manipulaciju. Protekih godina reim im je oduzeo i posao, i normalne plate, i gotovo 800 000 zaposlenih poslao na prinudne odmore. Danas gotovo da i nema velike fabrike u Srbiji koja se nije prikljuila pozivu na graansku neposlunost i generalni trajk.
Prilog za uenike situacija 3 (varijanta IV stepen)

Studentski protesti 1996.
Srbija je sredinom devedesetih godina 20. veka bila jedina istonoevropska drava koja nije bila demokratska, u kojoj nisu sprovedene privredne reforme i koja je bila izolovana. Miloeviev reim uspeo je da ouva vlast onakvu kakva je nastala u vreme komunistike diktature. Tako je 1996. Miloevi izaao na savezne i lokalne izbore kao jedini favorit: oni koji su ga nazivali balkanskim kasapinom sada su ga hvalili tvrdei da je faktor mira i stabilnosti na Balkanu. U Srbiji, oni koji su ga nazivali faistom nisu mogli da se ujedine sa onima koji su ga optuivali da je izdajnik. Ipak, kada su graani izali na drugi krug izbora (17. novembar 1996), svi opozicioni glasovi su se ujedinili u podrci opozicionim kandidatima. Koalicija Zajedno je zato neoekivano osvojila etiri petine odbornika u Skuptini Beograda. U etrdeset najveih i najbogatijih optina Srbije demokratska opozicija osvojila je vlast. Tako je samo u jednom danu sruen medijski i finansijski monopol reima, hiljade reimskih funkcionera i lokalnih slubenika ostalo je bez posla. Studentski protest, koji je na Beogradskom univerzitetu zapoeo 22. novembra, bio je u velikoj meri spontan. Budui da je bio pripreman svega dva dana, on je izbio na vie strana i bez veeg plana. Zanimljivo, ali meu desetoro studenata i studentkinja koji su tokom etiri meseca protesta
39
stekli veliki uticaj ili ugled, svega njih trojica bili su deklarisane pristalice stranaka Koalicije Zajedno. Protest je sutinski bio demokratski i patriotski bunt protiv reima. Podozrivi prema korumpiranoj i razjedinjenoj opoziciji, studenti su velikom delom bili mladi idealisti koji su buntom protiv oigledne nepravde eleli iroke i opte promene u zemlji. Zahtevi studentskog protesta bili su jednostavni i izvodljivi. Za razliku od ranijih protesta koji su bili realni i traili nemogue ili zahtevali demokratiju i mir u jednom narodu koji za prvo nije bio spreman, a na drugo nije imao dovoljan uticaj, studentski protest iz 1996. i 1997. organizovan je kako bi zatitio nesumnjivu izbornu volju graana. Kada je rektor Beogradskog univerziteta Dragutin Velikovi javno izvreao studente koji su uestvovali u protestu, zatraena je njegova i smena studenta prorektora Vojina urevia. Studentski protest traio je priznanje demokratski izraene volje graana. Na svojoj strani imao je veliku veinu studenata i veinu osiromaenog naroda. Protiv sebe imao je jedan reim koji je vladao silom, bezobzirno, protiv interesa naroda, nasuprot vrlini, po cenu zloina, krae i lai. Do danas je u parlament ulo estoro lanova rukovodstva Studentskog protesta 1996-1997. godine. Jedan funkcioner protesta postao je pomonik ministra, drugi je bio potpredsednik vlade, trei naelnik okruga.
Prilog za uenike situacija 4 (varijanta IV stepen)

DRUTVO Vreme br. 434, 13. februar 1999. O graanskoj neposlunosti Ponieni kondukter Ili kako vlast moe da padne zbog markica u gradskom saobraaju (odlomci iz teksta) Pojedinac nema samo dunosti prema dravi ve i prema moralu, asti, sopstvenoj savesti, drugim licima i institucijama. On (pojedinac ili grupa, pokret) duan je da sledi zakone svoje drave sve do trenutka kad ozbiljno poinje da sumnja u njihovu pravednost, legitimnost i validnost. Graanska neposlunost ne podrazumeva stotine hiljada ljudi na ulicama. Bitnije je da pojedinci i grupe na svojim pre svega interesnim poljima ne odstupaju od zatite svojih individualnih i grupnih prava. Od pre nekoliko dana u Beogradu su na snagu stupili novi propisi o gradskom saobraaju. Posebno zanimljiva reenja vezana su za vreme vaenja pretplatnike markice. Dakle, radnicima je dozvoljeno da se voze samo od ponedeljka do petka, odnosno kada idu da rade. Tokom vikenda i tokom praznika ima da sede kod kue (a i ta e napolju kad kod kue imaju venecuelanske serije od jutra do mraka), ili da koriste usluge privatnih prevoznika. Dakle, po novim shvatanjima, graanima ovoga grada simboliki su uskraeni bioskopi, pozorita, izleti, izlasci, bavljenje sportom, posete porodici i prijateljima i sva ostala zadovoljstva te vrste koja ovek obino praktikuje tokom vikenda i praznika, ili su, bolje reeno, postali luksuz za koji treba platiti. Studenti i omladina, meutim, mogu da se voze vikendom (oni valjda mogu da koriste gore navedena zadovoljstva), ali samo do ponoi. Od ponoi do
40
etiri ujutro (dakle u vreme kada se omladina koja je izala obino vraa kui) ne mogu; ili mogu, ali po ceni od svega pet dinara. Ove mere su vie nego opasne i mogu dovesti do krajnje neeljenih posledica, pre svega po konduktere. Prole noi vratio sam se kui autobusom GSP-a. Veliku veinu putnika inili su ljudi mlai od dvadeset pet godina, i svi su se pozivali na svoje uenike i studentske markice smatrajui da imaju legitimno pravo da se voze i nou. Ono to je bilo fascinantno, bio je oseaj jedinstva i uverenosti u pravednost svog postupka kod te spontano nastale grupe ljudi. ini mi se da kondukter nije uspeo ni pet karata da naplati. Za pametnu vladu ovo bi bilo sasvim dovoljno da ukine ove neracionalne i poniavajue propise. Mia urovi, istraiva Instituta za evropske studije
Prilozi za nastavnike Elektronska graanska neposlusnost

Strategija i taktika elektronske graanske neposlunosti ne smeju predstavljati misteriju za bilo koje aktiviste. One su iste kao i u tradicionalnoj graanskoj neposlunosti. Elektronska graanska neposlunost je nenasilna aktivnost po samoj svojoj prirodi poto se strane u sukobu nikada fiziki ne konfrontiraju. Kao i u graanskoj neposlunosti, primarna taktika u elektronskoj graanskoj neposlunosti jeste upad na posed i blokada. Izlazi, ulazi, provodnici i drugi kljuni prostori moraju biti okupirani od strane opozicione snage da bi se izvrio pritisak na legalne institucije koje se bave nemoralnim ili kriminalnim aktivnostima. Blokiranje informatikih prolaza analogno je blokiranju fizikih lokacija. Meutim, elektronska blokada moe dovesti do finansijskog pritiska do koga fizika blokada ne moe dovesti, a moe se koristiti i iznad lokalnog nivoa. Elektronska graanska neposlunost jeste obnovljena graanska neposlunost. Elektronska graanska neposlunost je danas ono to je nekada bila graanska neposlunost. Aktivisti moraju znati da se elektronska graanska neposlunost lako moe zloupotrebiti. Mesta za remeenje moraju biti paljivo odabrana. Kao to jedna aktivistika grupa ne bi blokirala ulaz u bolniku sobu za hitne sluajeve, elektronski aktivisti moraju izbegavati blokiranje pristupa elektronskom sajtu koji ima slinu humanitarnu funkciju. Na primer, pretpostavimo da je meta farmaceutska kompanija koja zgre profit. Mora se paziti da se ne blokiraju podaci koji kontroliu proizvodnju i distribuciju lekova koji spasavaju ivote (bez obzira na to koliki profit kompanija zgre od ovih lekova). Umesto toga, ako se ovakva kompanija uzme kao meta, za aktiviste bi bilo pametnije da kao sajtove za zauzimanje izaberu banke podataka koje se bave istraivanjem ili ispitivanjem potronje. Zatvaranje
41
odeljenja za istraivanje i razvoj ili za marketing jedan je od najskupljih udaraca za bilo koju kompaniju. Blokiranje ovih podataka e dati grupi koja prua otpor osnovu sa koje se moe pogaati, bez nanoenja tete onima kojima lekovi zaista trebaju. Dalje, ukoliko se uslovi ne ispune, ili ako doe do pokuaja da se podaci povrate, moralno ponaanje zahteva da podaci ne budu uniteni ili oteeni. Konano, bez obzira na iskuenje, ne napadajte pojedince iz kompanije elektronskim putem (elektronsko ubistvo) ni direktore, ni menadere, ni radnike. Ne briite i ne zauzimajte njihove bankovne raune i ne unitavajte njihove kredite. Drite se napada na institucije. Napadi na pojedince zadovoljavaju samo potrebu za osvetom, bez ikakvih posledica po politiku korporacije ili vlade.
Kampanja za prigovor savesti na vojne trokove je aktivna, kolektivna, javna, nenasilna i politika.
Aktivna jer se ne mirimo sa pasivnom kuknjavom i ekanjem da drugi/e treba da izvedu preobraaj drutva kom teimo. Nau politiku volju i nae akciono delovanje ne prenosimo ni na jednu politiku partiju ili predstavnika/cu. Kolektivna jer ovu kampanju ostvarujemo zajedno sa drugim enama i mukarcima koji su angaovani na istom ovom procesu neposlunosti svakom obliku militarizacije drutva, bilo u kasarnama, u kolama, na radnim mestima, itd. To nisu pitanja koja se tiu svakog od nas kao pojedinca ve nas pogaaju kao pokret. Javna jer elimo da nas uju, jer znamo da je lake manipulisati drutvom koje se ne uje. Mi inimo javnom nau neposlunost u porodici, na radnom mestu, u slobodnim aktivnostima, u svakodnevnom ivotu pokazujemo da se ne slaemo sa nainom na koji se troe sredstva iz naih poreza. Za ovu kampanju je izuzetno vaan njen javni karakter jer nesaradnja sa vojskom ima smisao jedino ako smo spremni/e da tome damo javnu dimenziju i da to pretvorimo u instrument za obelodanjivanje nepravdi koje proizvodi vojska. Zato je od sutinskog znaaja da sve osobe koje upranjavaju PSVT to ine javno, da o tome govore i da o tome informiu grupe i pokrete koji se ovim bave. Nenasilna jer polazi od etike potovanja kako ciljeva, tako i sredstava. Za nas drugi nije neprijatelj. Smatramo da smo osnaeni/e svaki put kad neki sukob reimo pozitivno. Politika jer tei ukidanju vojski i svih zakona koji podstiu militarizaciju drutva. Kampanja se rukovodi principima pravde i solidarnosti, na emu bi trebalo da se zasnivaju institucije.
Prigovor savesti u paniji

Kampanja za PSVT zapoela je prvo u Andaluziji (1983) i tada je bilo 17 prigovaa/ica na vojne trokove, a od 1984. kampanja se vodi na nivou cele panije, kada je bilo 97 prigovaraa/ica. Otada je broj stalno rastao, ali nema sasvim pouzdanih podataka o tome jer ima dosta ljudi koji aktivno vre PSVT, ali to ne saoptavaju pokretu za prigovor savesti na vojne trokove (Movimiento de objecion fiscal). Prigovor savesti na vojne trokove (PSVT) predstavlja oblik graanske neposlunosti kojim se, s jedne strane, tei potovanju individualnog prava na prigovor savesti a, s druge, njime se postiu sledei ciljevi socijalnog karaktera: Progresivno smanjivanje do totalnog ukidanja vojnih trokova i u skladu s tim ukidanje vojske; preispitivanje sadanjeg modela odbrane putem javnih debata; irenje antimilitaristikog pokreta otvaranjem novih naina uea i borbi; saradnja sa drugim oblicima borbe koje brane pravo individua i pravedno drutvo.
42
IV modul MEDIJI
NAZIV RADIONICE: Ekonomska propaganda u medijima reklame
Autori/ke: Milka Mihailovi, Nadeda Milovanovi, Dragica Bogojevi, Vesna Pei, Miroljub Avdalovi Opis aktivnosti: Uenici/ce su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija opis jedne od reklama, koju je nastavnik/ca ranije pripremio/la. Zadatak grupa je da odgovore na pitanja uz pomo tabele (Prilog 1).
Poveanje znanja uenika/ca o mehanizmima delovanja propagandnih poruka Bolje razumevanje svrhe i uloge ekonomske propagande u medijima
Uenici/ce izvetavaju, a nastavnik/ca daje osnovne informacije o delovanju reklamne slike o proizvodu koju neka osoba prima preko sadraja reklamne poruke ili apela.
Tehnike rada: rad u malim grupama, prezentacija
rada u malim grupama, izlaganje nastavnika/ce
Tematska celina UVOD ta je EPP 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e osnovnu ulogu propagandne poruke reklame. Opis aktivnosti: Uenici/ce daju asocijacije na re
Potrebna A-V sredstva: Prilog 1, papir, markeri
Autoriteti u reklamama i prenos oseanja 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su odredili/le znaaj pojavljivanja poznatih linosti i mladih u reklamama. Opis aktivnosti: Uenici/ce kroz diskusiju analizi-
EPP, nastavnik/ca sumira i ukratko uenicima/ cama predstavlja ulogu ekonomsko-propagandnih poruka. izlaganje nastavnika/ce
Tehnike rada: modana oluja, grupna diskusija, Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
raju znaaj pojavljivanja poznatih linosti i uzora u reklamnim porukama, kao i uticaje koje takve poruke imaju na gledaoce. Nastavnik/ca podstie i usmerava diskusiju.
pano, markeri
Tematska celina CENTRALNI DEO Analiza reklame (slika proizvoda i apel) 15 minuta
ce su razumeli osnovne elemente reklamne poruke sliku proizvoda i apel.
Tematska celina ZAVRNI DEO Analiza reklama (istraivaki zadatak) 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na analitiko razmiljanje o reklamama.
43
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca upuuje uenike/ce
na mini istraivanje koje e obaviti kod kue tako to e pratiti jedan blok reklama na TV (RTS, B92, Pink ili na nekoj drugoj televiziji). Njihov zadatak je da zabelee i analiziraju: ta se reklamiralo u tom bloku ko reklamira (mladi, poznati...) sadraj propagandne poruke ili apel da li postoji prenos oseanja i kako se to reklamom postie.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce instrukcija za domai zadatak (Prilog 2) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
MATERIJALI Prilog 1 radni list za analizu reklama

ta se reklamira (proizvod, usluga) Primer: Nivea Q10 1.
Saoptenje koje propagandista upuuje odreenoj ciljnoj grupi kako bi se obavila persuazivna uloga (ubeivanje, nagovaranje, uveravanje) naziva se propagandna poruka. Sadraj propagandne poruke naziva se apel. U apelu se povezuje ono to proizvod nudi sa onim to potroa/ica eli ili mu/joj treba (enstvenost, afektivna vezanost, seksepilnost, sigurnost, udobnost...), a moe se postii slikom, reju ili nekim drugim oblikom izraavanja. Pomou reklame, potencijalni/a potroa/ica stie sliku o proizvodu, odnosno predstavu koju ima o nekom proizvodu ili niz asocijacija koje su stvorene o nekom proizvodu. Slika o proizvodu, pored saznajne, sadri i emocionalnu komponentu, a moe nastati i bez ikakvog neposrednog iskustva to se tog proizvoda tie. Uestvovanjem poznatih, popularnih linosti u reklamama i osoba prijatnog izgleda postie se prenos oseanja: fenomen da se
Sadraj apela* (na ta poruka apeluje) negovanost
Ko uestvuje u reklami Samo devojke # Samo mladii Devojka/e i mladi/i Ostali /stariji
* Primeri apela: lepota, privlanost, seksepilnost, enstvenost-muevnost, afektivna vezanost, uspenost u ostvarivanju ljubavnih veza, poslovna uspenost, sigurnost, udobnost, presti, porodini ivot, domaa atmosfera, negovanost, uspeno roditeljstvo...
Prilog 2 (za nastavnika) ta je reklama i kako deluje?

REKLAMA je oglas ili spot objavljen u sredstvima javnog informisanja kojim se potroai/ce podstiu na kupovinu odreenih proizvoda ili korienje odreenih usluga (prema I. Klajnu i M. ipki, 2006)
pozitivna (prijatna i topla) oseanja, koja u nama izazivaju linosti u reklamama, prenose i na proizvode koje oni koriste ili reklamiraju, pa se kod kupaca javlja elja da te proizvode imaju.
44
NAZIV RADIONICE: Medijski uzori mladih

Autori/ke: Milanka Antov, Miodrag Pavlovi, Melita Ranelovi, Slaana Stojanovi, Sinia egrt
ca jeste da izdvoje linosti koje su u poslednja dva meseca zapazili na nekom televizijskom programu, u tampi ili na Internetu, da upiu njihova imena i odrede koje ivotne vrednosti ove linosti promoviu. Posle izvetavanja, raspravlja se na nivou cele grupe: koje linosti su navedene (kojom profesijom se bave) koje su vrednosti koje one promoviu na koji nain su te linosti predstavljene u medijima na koji nain su istaknute vrednosti koje one promoviu ili su pojaano prikazane putem medija na koji nain priroda (vrsta) medija utie na formiranje linosti mladih. Nastavnik/ca belei kljune rei na pano.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: radni listovi
Razvijanje oseaja uenika da zapaaju i uoavaju naine na koje mediji utiu na formiranje uzora mladih Podsticanje uenika/ca na praenje medijskih sadraja u cilju analize poruka koje se mladim ljudima alju putem medija
Tematska celina UVOD Vrednosti i uzori 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e sa pojmom UZORA (preko vrednosnog sistema). Opis aktivnosti: Uenici/ce izlistavaju svoje uzore, a
potom daju objanjenje zato su im ba oni uzori (razlozi zbog kojih se ugledaju na njih). Nastavnik/ ca belei odgovore na pano, a u sumaciji daje odreenje pojma uzor i naglaava da uzori promoviu odreene vrednosti.
za grupe uenika/ca (Prilog 1), pano, markeri
Tematska celina ZAVRNI DEO Vrednosti koje promoviu medijski uzori mladih 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su sastavili/e liste vrednosti koje promoviu uzori mladih putem medija.
Tematska celina CENTRALNI DEO Ko su medijski uzori mladih? 25 minuta

ce su odredili/e linosti koje su njihovi uzori.
Uenici/ce su motivisani/e za samostalno istraivanje o vrednostima koje se nude putem sredstava javnog informisanja.
Opis aktivnosti: Na osnovu diskusije, nastavnik/ca sumira rezultate rada; zatim uenici/ce dobijaju istraivake zadatke koje rade u parovima (zadaci su definisani u Prilogu 2) Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce
Uenici/ce su prepoznali/e vrednosti koje njihovi uzori predstavljaju.

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podeli uenike/ce u
male grupe dajui svakoj grupi po jedan obrazac (Prilog 1) koji oni popunjavaju. Zadatak uenika/
45
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, radni
materijal za izradu domaeg istraivakog zadatka (Prilog 2)
Prilog 2 Istraivaki domai zadatak

1. Izaberite linost iz sveta sporta, estrade ili iz oblasti nauke i umetnosti. 2. U belekama, propratite: koliko se puta linost u toku pet dana pojavila u datom mediju, kojim povodom se o njoj govorilo (pisalo), na koji nain je predstavljena (putem teksta, putem fotografije, kombinovano, putem zvunog ili video zapisa, intervjua, beleke, vesti, reportae, pozitivno, negativno, upadljivo, nenametljivo, skandalistiki i senzacionalistiki, skromno, subjektivno, objektivno, obimno, umereno, vrlo povrno), koje vrednosti su tom medijskom pojavom linosti u konkretnom mediju promovisane. 3. Pripremite se da uz pomo nainjenih beleaka usmeno referiete o sledeim sadrajima: O linosti (ko, ta, ime se bavi... kratka biografija) Vrednosti koje ta linost kao uzor promovie Nain predstavljanja te linosti u medijima (Internet, televizija i tampa) 4. Izdvojite kljune vrednosti koje se pojavljivanjem ove linosti u medijima promoviu i pripremite se da o njima kaete svoj stav na asu, u razgovoru sa drugim radnim grupama/parovima i sa nastavnikom/com.
MATERIJALI Prilog 1
Izdvojte linosti koje ste u poslednja dva meseca zapazili na nekom televizijskom programu, u tampi ili na Internetu i upiite njihova imena u tabeli. Odredite ivotne vrednosti koje ove linosti promoviu. Ustanovite na koji nain su te vrednosti istaknute ili pojaano plasirane putem medija. Pripremite se da kaete na koji nain priroda (vrsta) medija utie na formiranje linosti koje su uzor mladima.
Sport tampa TV Internet Nauka i umetnost Estrada
46
NAZIV RADIONICE: Nasilje u medijima i mladi

Autori/ke: Zdenka Vojni-Tuni, Stamenka Sudar,
Mediji (ne)doprinose nasilnom ponaanju mladih (debata) 20 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razmotrili/e uticaj medija na razvoj nasilnikog ponaanja kod mladih. Opis aktivnosti: realizacija debate na temu Mediji
Miljana Kitanovi, Mirjana Mihailovi, Duica orevi, Dragana uri
Bolje razumevanje uticaja nasilnih sadraja u medijima na ponaanje mladih Razvijanje kritikog odnosa prema nasilju u medijima
doprinose nasilnom ponaanju mladih / Mediji ne doprinose nasilnom ponaanju mladih
Tehnike rada: debata Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina UVOD Primeri nasilja u medijima 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili najee vrste nasilja u medijima. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podstie uenike/ce da
Tematska celina ZAVRNI DEO Sumiranje i instrukcija za domai zadatak 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e povezanost vrednosti koje mediji plasiraju i nasilnog ponaanja mladih. Opis aktivnosti: Uenici/ce izlaze iz uloga koje su
se prisete primera nasilja prikazanog u medijima, a potom njihove odgovore grupie na zajednikom panou.
Tehnike rada: modana oluja, grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
imali u debati, pa razgovaraju o toku debate i temi; nastavnik/ca usmerava razgovor i daje zavrnu re. Na kraju asa uenici/ce dobijaju istraivake zadatke (Prilog 2). grupna diskusija, izlaganje nastavnika/ce
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2 Tehnike rada:
Tematska celina CENTRALNI DEO Priprema za debatu 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e razliite uticaje nasilnih sadraja u medijima na mlade. Opis aktivnosti: Uenici/ce prorauju argumente
MATERIJALI Prilog 1 Materijal za rad u grupama

Dosadanja istraivanja o uticajima medijskog nasilja na decu i omladinu
Za/Protiv nasilja u medijima i navode vrste medija u kojima se nasilje najvie plasira.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papiri, flomasteri, Prilog 1 rezultati istraivanja
Primer istraivanja 1
Izmeu 1920. i 1930. naunici poinju da se bave tim problemom, jer su od tog doba deca poinjala samostalno da gledaju filmove bez rodite-
47
ljskog nadzora. Roditelji se pitaju kakav uticaj imaju filmovi na ponaanje njihove dece. Herbert Blumer u studiji Filmovi i ponaanje (1933) zakljuuje da filmovi utiu na to kako deca vide svet oko sebe i zato kopiraju ponaanja koja su videla u filmovima. Albert Bandura je 1960. prouavao kako gledano nasilje deluje na ponaanje dece. To se dogaalo u doba kad je javnost bila zabrinuta da e nasilni sadraji na televiziji stvoriti generaciju mladih delikvenata. Njegovo istraivanje ipak nije moglo do kraja da objasni povezanost gledanja nasilnog ponaanja na filmu i televiziji i ponaanja u stvarnom ivotu. Osim toga, prema istraivanju, nisu sva deca poela da se ponaaju agresivno gledajui nasilje. Robert Liebert i Robert Baron (Televizijsko i socijalno ponaanje, 1971) istraivali su kako gledanje nasilja utiskuje u svest nasilno ponaanje. Posmatrali su koliko su deca prihvatala agresiju posle gledanja scena nasilja. Posle gledanja nasilja, deci su ponuene dve mogunosti: da pomognu, ili da povrede. Mnogi su posle projekcije odabrali odgovor povrediti. Dakle, prihvatili su agresiju kao normu. No, celokupan problem se ne svodi samo na oponaanje nasilja. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina prolog veka sve ee se iznose pretpostavke o uticajima nasilja u masovnim medijima.
Edward Tulving i Ernst Thompson 1982. prouavaju proces kako se nasilne slike kodiraju u deje umove. Zakljuuju da deca mogu da sauvaju nasilne prizore dok ne doe do sline situacije i da tada mogu aktivirati viena ponaanja. David Eron je pratio grupu mladih ljudi starosti 22 godine i otkrio da su oni koji su gledali televiziju s osam godina vie skloni da posle, u tridesetim godinama ivota, poine zloine, da kod njih postoji vea sklonost agresiji, opijanju, da vie kanjavaju svoju decu i mnogo su stroi od ostalih roditelja. Tim istraivanjem ukazano je na injenicu kako su posledice gledanog nasilja dugorone. Walter Benson istraio je delovanje nasilja na grupi mladih ljudi u Londonu, uzrasta izmeu trinaest i esnaest godina. Podelio ih je u grupe, na one koji vole nasilje na ekranu i one koji takve scene ne vole. Posle dve godine ustanovio je da su nasilju skloni mladii poinili dosta nasilnih dela, ak 49 odsto vie od onih koji su ve pre pokazali otpor svakom obliku nasilja.
Laboratorijske studije Ronalda Salbyja, strunjaka za medijsko nasilje, potvruju da medijsko nasilje ima uticaj na buduu agresivnost. Kod neke dece, ustanovio je taj naunik, nasilno ponaanje javlja se odmah posle gledanja neke emisije u kojoj je prikazan agresivni in. U amerikoj nacionalnoj televizijskoj studiji o nasilju Mediascopa iz 1992. utvreno je da je nasilje esto nagraeno i da to ima negativne posledice. Od svih nasilnih scena na amerikoj televiziji koje su prikazane u vreme istraivanja, u 73 odsto sluaja prestupnici izlaze nekanjeni. Time se kae da su poruke koje medijsko nasilje alje moda tetnije od prikazanog nasilja. Salby kao ilustraciju navodi sledecu priu: deak saznaje za smrt oca svoga druga. Pita ko ga je ubio.
L. Rowell Huesmann i L. David Eron istraivali su uticaje posredovanog nasilja na decu u vie drava. Doli su do saznanja o vezi izmeu gledanog nasilja i agresivnog ponaanja i deaka i devojica. U njihovom istraivanju prvi put se jasnije govori i o pojavi nasilja kod enskog pola. Oni, zatim, otkrivaju kako deji stavovi o agresiji mogu doiveti i pozitivne promene ako o tome roditelji s njima razgovaraju, komentariu vieno.
48
Salby tvrdi da je takvo pitanje moglo uslediti samo stoga to je zbog televizije i filma nasilje postalo normalan nain smrti, umiranja. On tvrdi da se pri tom nasilje i opravdava. Dobri momci gotovo su uvek nekanjeni za svoja nasilnika dela, a ratni filmovi nasilje opravdavaju, kako on kae, kao junaki in. Naunik ujedno osuuje kombinaciju kominosti i nasilja smatrajui da i to ima negativan uticaj na ponaanje mladih.
4. uinak apetita stvara se elja za to uestalijim gledanjem prizora nasilja.
Nacionalni institut za mentalno zdravlje (National Institute of Mental Health, SAD) jo je 1982. u svojim istraivanjima naglasio povezanost uestalog gledanja televizijskog nasilja i ponaanja dece u drutvenoj zajednici. Istraivanje je dovelo do ovih zakljuaka: - deca moraju postati manje osetljiva na bol i patnje drugih; - deca postaju uplaenija; - postoji vea mogunost da postanu agresivna i nasilna. Prema miljenju strunjaka tog instituta, izlaganje medijskom nasilju dovodi decu u situaciju da gledaju nasilje kao normalan odgovor na stres, odnosno kao na prihvatljivo sredstvo za reavanje sukoba. Istraivai tog instituta smatraju da mnogi medijski proizvodi koji redovno prikazuju nasilje takoe promoviu nude i igrake temeljene na nasilju, ime podstiu decu da oponaaju i ponavljaju u igri ponaanje vieno na televiziji ili u filmovima. Oni tvrde da su deca koja posmatraju nasilne naine reavanja problema u medijima vie sklona da isto primene i u svojim igrama, odnosno da u stvarnom ivotu i okruenju primene takve naine ponaanja.
Salby se bavio i pitanjem koji su to mladi ljudi koji su najpodloniji uticaju medijskog nasilja. O tome uglavnom odluuju tri inioca, tvrdi on, koji ujedno mogu biti faktor predvianja: - poistoveivanje s jednim od likova (kako su u medijima najee agresori mukarci, a ene rtve, deaci e odgovoriti agresijom, a devojice strahom); - tumaenje po kojem je ono to je prikazano realistino, a time i bitno u njihovim linim ivotima (medijsko nasilje vie utie na decu koja doivljavaju nasilje u svom okruenju); - lino matanje o likovima iz filma ili programu koji sadri nasilne prizore. (Dnevno proivljavanje scena nasilja poveava njihov uticaj na dete. Salby kae kako je, za razliku od televizije, na primer, u ekspirovim tragedijama nasilje prikazano realistino, s patnikim i traginim ishodom, dok je takva obrada teme u svega oko 4 odsto programa.) Meutim, Salby iznosi da veina mlade populacije ne postaje nasilna gledajui televizijsko ili filmsko nasilje. Prema njegovom miljenju, postoje etiri bitne posledice medijskog nasilja: 1. uinak agresivnosti mediji podstiu nasilno ponaanje 2. uinak rtve poveanje oseaja straha 3. uinak nevinog posmatraa dovodi do ravnodunosti, prihvatanja nasilja kao neega normalnog
Marina Krcmar potkraj devedesetih godina prolog veka napisala je studiju o tome kako se interpretiraju nasilni prizori na televiziji i u filmu. Uzorak je raen na 191 detetu iz tri osnovne kole, jednakog broja deaka i devojica. Deca su prvo pogledala tri filma koji su ranije bili prikazani na
49
televiziji. U jednom su bili prikazani motiv i posledice agresivnog ponaanja, u drugom se video samo motiv, bez posledica, a trea je grupa gledala odlomak iz filma koji je prikazivao samo posledice. Posle gledanja, deca su dobila upitnik s nizom pitanja, trebalo je odabrati agresivan ili neagresivan kraj prie filma, objasniti opravdanost nasilnog ina i drugo. Ne opisujui detaljno istraivanje, pogledajmo zakljuke do kojih je dola Marina Krcmar porodina komunikacija i te kako ima udela u povezivanju televizijskog gledanja i njegove interpretacije. Ona smatra da interpretacija televizijskih prizora utie na decu. Rezultati njenog istraivanja pokazuju da televizijsko nasilje ne mora da utie na decu da se posle gledanja nasilnih scena ponaaju agresivno. Stoga razgovor s roditeljima posle neke odgledane emisije ili filma, objanjavanje vienog, sasvim sigurno moe imati znatan uinak na to kako televizija utie na decu.
osloboditi, jer one terapeutski deluju na gledaoca.
Prilog 2 Instrukcija za istraivake zadatke

Uenici/ce po parovima ili malim grupama (zavisno od veliine grupe za GV) dobijaju oblast koju prate: Novine za mlade Dnevne novine TV informativni program TV reklame Igrice Internet Zadaci za svaku malu grupu: U roku od sedam dana belee sve primere nasilja u odgovarajuoj vrsti programa: za svaki primer daju svoje miljenje da li utie na podsticanje nasilja kod mladih ili ne svaki primer nasilja u medijima, koji su naveli, analiziraju da li je u kategoriji bezrazlono prikazivanje nasilja ili scene nasilja imaju svoje opravdanje i koje izvetaj koji pripremaju je kvantitativan (broj primera koji prepoznaju) i kvalitativan (argumentovano tumaenje na koji nain e taj prilog delovati na mlade gledaoce, procena da li postoji opravdan razlog za prikazivanje scene nasilja).
Jasno je da nasilje koje dolazi s televizije ili iz filmova ne utie na svako dete jednako, ali smatra se da svakako ima uticaja ako se mnogo vremena provede uz ekran, a zanemare se neke druge, korisnije stvari ili druenje s drugima. Naunici, poput Feshbacha, govore o medijskom nasilju kao katarzi. Naime, on smatra da nasilje na televiziji omoguava pranjenje agresivnog naboja i tako znatno smanjuje nasilnost u ovekovom ponaanju. Emisije i filmovi preplavljeni nasiljem, prema toj tezi, obavljaju nunu drutvenu ulogu: mladima omoguavaju bezopasan oduak agresivnom nagonu, omoguavaju im da ublae potisnutu agresiju. Zastupnici teze o katarzi istiu kako je savremeni nain ivota pun nemira, teskobe i emocionalne napetosti, ega bi se, gledanjem nasilnih scena, trebalo
50
NAZIV RADIONICE: Deca u medijima

Autori/ke: Katarina Gluvi, Uro Ili, Jasmina u-
koliko su oni sami zainteresovani/e da nastupe u medijima, i u kojim programima bi uestvovali/e.

ri, Slobodan Pavlovi, Julija Gruji-Simeunovi, Mirjana Sremevi
tabla/hamer
Uoavanje poloaja dece u medijima, posebno na TV Poveanje osetljivosti za prepoznavanje manipulaciije decom u medijima
Poloaj dece u medijima 15 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e razliku izmeu pravog uea dece u medijima i manipulacije decom u medijima. Opis aktivnosti: Uenici/ce navode to vie emisija
Tematska celina UVOD Kako informacije stiu do nas? 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su naveli/e najee razloge praenja medijskih sadraja. Opis aktivnosti: Uenici/ce navode medije koje prate: televizija, novine (tampani mediji), Internet i zato im je vano da ih prate/koriste. Nastavnik/ ca belei na pano medije i pored njih razloge koje uenici/ce navode. Tehnike rada: modana oluja Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: tabla/hamer (za beleenje stepena zainteresovanosti za nastup i vrstu nastupa programa)
na TV u kojima uestvuju deca i mladi, nastavnik/ ca belei na pano (nastavnik/ca moe da im pomogne tako to ih podsea na informativni zabavni, sportski, obrazovni program i reklame). Uenici/ce zatim rade u malim grupama; svaka grupa ima zadatak da odabere i analizira uee dece u jednoj od nabrojanih TV emisija (Prilog 1), da je analizira i da da svoje miljenje da li se radi o pravom ueu, ili manipulaciji i dekoraciji (mogu da se poslue prilogom iz radionice Lestvica participacije).
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1
Kako se deca predstavljaju u medijima 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli sutinu razliitih oblika uea dece u medijima. Opis aktivnosti: Grupe izvetavaju, nastavnik/ca
Tematska celina CENTRALNI DEO Zastupljenost dece u medijima 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e situacije medijskog manipulisanja decom. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca navodi uenike/ce na razmiljanje o reklamama i emisijama u kojima se pojavljuju deca, uenici/ce navode primere. Pita ih
belei na unapred pripremljenom panou razliite oblike uea dece u medijima, potom razgovaraju: na osnovu kojih kriterijuma su procenili da je neto pravo uee, a neto dekoracija, manipulacija ili ak zloupotreba dece.
51
Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama, grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: prilog za
uenike lina karta deteta u naim medijima
kraju priloga, u svega nekoliko sekundi, bez krupnih planova, vidi se nekoliko (5-6) dece, uzrasta oko 7-8 godina, kako stoje meu odraslima pored jednog od stolova, ne dodirujui hranu.
Tematska celina ZAVRNI DEO Sumiranje i uvod u sledei as 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na kritiki odnos prema ueu dece i mladih na TV i u drugim medijima. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca saima rezultate razgovora sa asa; zatim uenici/ce dobijaju zadatak da do narednog asa prate TV emisije i uoe onu koja je primer pravog uea dece/mladih, a zatim da to i dokau. Izvetavae na narednom asu. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Primer 2 TVPink, Zabranjeno spavanje popodne, 8. IV 2001.
MATERIJALI Prilog 1 Primer 1 TV Pink, SVET PLUS, 8. IV 2001.

Voditeljka najavljuje prilog o takmienju za Najpitu Slatke tajne, ali naglaava: a) da su pite slane i b) da ne bismo bili ljudi kad to ne bismo povezali s humanitarnom akcijom, pa saoptava da su divni rezultati velikog truda dobrih domaica poklonjeni ustanovi Deje selo u Sremskoj Kamenici (ne objanjava o kakvoj je ustanovi re, ali gledalac shvata da to mora imati neke veze sa decom). Poinje prilog koji traje oko tri minuta, sve vreme uz muziku Krkenzi kikiriki u izvoenju grupe Rokeri s Moravu. Na ekranu se, najvei deo vremena, prikazuju stolovi puni akonija, ispresecani kadrovima ena koje sede oko stolova, i mukaraca koji obilaze stolove i neto belee, zatim jedu i najzad proglaavaju pobednicu i dve pratilje. Na samom
Razgovor sa pevaicom, uz prisustvo njene erke (reklo bi se starijeg predkolskog uzrasta). Dok voditelj razgovara s pevaicom na jednom dvosedu, na drugom voditeljka sedi sa devojicom. Voditelj i pevaica razgovaraju o njenoj karijeri, planovima i o tome ta se pie i pria o njoj. Tok razgovora, na intervenciju voditeljke, nekoliko puta nakratko skree na devojicu i uglavnom se svodi na komentare o tome kako je obuena, kako ima areno ofarbane nokte i na pitanja o tome da li i ona voli da peva. Devojica je znatan deo vremena u kadru, a i kad nije, uglavnom se uje kako neto govori voditeljki. Povremeno se obraa majci i pokuava da se ukljui u razgovor, to se uglavnom zanemaruje. Dva puta devojica jasno kae kako bi htela da neto otpeva i prilazi majci da joj neto apne, to ona odbija i kae da e to moi kasnije. Kada devojica po drugi put saopti da eli da peva, voditelj kae da e najpre da puste spot dok se ona spremi za pevanje. Posle spota, u studiju se nalaze drugi gosti.
Primer 3 TV Pink, Zabranjeno spavanje popodne, 8. IV 2001.
Imitator Karamela imitira pevaicu Alku Vuicu pevajui parodiju na jugonostalgiarsku temu, sa perikom i kapom s crvenom zvezdom na glavi. Na maloj sceni u studiju stoji manja grupa dece oko velike Titove slike. Deci su oko vrata crvene pionirske marame, u rukama papirne zastavice s petokrakom kojima sve vreme mlitavo mau gledajui u pevaicu ili lutajui pogledima po studiju.
52
V modul SOCIJALNA POLITIKA

NAZIV RADIONICE: Lokalna socijalna politika za mlade - aktivno uee srednjokolaca
Autori/ke: Milanka Antov, Miodrag Pavlovi, Melita
Tematska celina CENTRALNI DEO Uoavanje potreba mladih u lokalnoj zajednici 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su naveli probleme mladih u svojoj lokalnoj zajednici. Opis aktivnosti: Uenici/ce analiziraju probleme mladih u naem mestu /lokalnoj zajednici (jedan stiker jedan problem); grupisanje problema i definisanje liste potreba mladih. Tehnike rada: individualni rad uenika/ca, izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri
Ranelovi, Slaana Stojanovi, Slavia evrt
CILJ(EVI) RADIONICE
Razvijanje i negovanje svesti uenika/ca o vanost i mogunostima angaovanja mladih ljudi u lokalnoj zajednici Podsticanje uenika/ca na aktivno ukljuivanje u reavanje problema u lokalnoj zajednici kroz organizovanje konkretnih akcija
Tematska celina UVOD Lokalna zajednica i mladi 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e pojam lokalne zajednice i procenili/e ukljuenost mladih u ivot lokalne zajednice.
Bitni i hitni problemi mladih 15 minuta

Oekivani ishodi: Uenici/ce su odredili/e najvanije
probleme mladih u lokalnoj zajednici.
nik/ca treba da izrazi jednu svoju potrebu koju moe da ispuni u svom mestu, a drugi/a jednu potrebu koju ne moe, i tako ukrug. Primer: Na Ubu mogu da pohaam srednju kolu Na Ubu ne mogu da da idem u pozorite... Nastavnik/ca uvodi pojam lokalne zajednice i naglaava da bi se neke od potreba koje su naveli kao Ne mogu ipak mogle ostvariti ukoliko bi mladi bili vie ukljueni u zadovoljavanje sopstvenih potreba. Tehnike rada: tematski voen dijalog, grupna diskusija, izlaganje nastavnika/ce
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Opis aktivnosti: Mogu-ne mogu... Jedan/na ue-
Opis aktivnosti: Sa liste potreba nabrojanih u prethodom koraku, uenici/ce izdvajaju najvanije, prema kriterijumima: vanost problema i hitnost reavanja problema. Problemi se biraju tako to se svaki/a uenik/ca opredeli za dva problema, potom se saberu glasovi i naini rang-lista problema.
U zavisnosti od veliine grupe (odeljenja), treba izdvojiti onoliko problema koliko e biti malih grupa za rad. Izgled panoa za izbor problema
Vano/bitno Hitno Nije hitno Manje vano
53
Tehnike rada: individualni rad uenika/ca
MATERIJALI Prilog 1 PARTNERI U LOKALNOJ ZAJEDNICI

PARTNER: Smernice za razgovor sa partnerom:
LJUDSKI RESURSI MATERIJALNE MOGUNOSTI IDEJE ZA AKCIONI PLAN
masteri, stikeri
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-
Mapiranje i analiza partnera u lokalnoj zajednici 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali mogunu podrku u reavanju problema.
blemu; rad je usmeren na uoavanje i izdvajanje moguih partnera u lokalnoj zajednici (zainteresovanih pojedinaca/ki, grupa, institucija) uz iju pomo i podrku mogu reiti problem kroz sledee kriterijume u analiziranju: procenu zainteresovanosti partnera za reavanje problema, kolika je mo partnera (materijalna, politika...) da utie na reavanje problema.
Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba rezultata rada u malim grupama
Opis aktivnosti: Svaka grupa radi na jednom pro-
masteri, stikeri
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-
Tematska celina ZAVRNI DEO Istraivaku zadatak za domai rad 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e zadatak i motivisani su za njegovo izvrenje. Opis aktivnosti: Objanjavanje sadraja istraivakog zadatka upuivanje, instrukcija i motivisanje uenika/ca da obave zadatak. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: radni materijal za istraivaki domai zadatak uenika/ca (Prilog 1)
54
NAZIV RADIONICE: Uee porodice u radu srednje kole mogunosti i izazovi

Autori/ke: Milka Mihailovi, Nadeda Milovanovi,
Dragica Bogojevi, Vesna Pei, Miroljub Avdalovi
Primer Na asu odeljenjske zajednice tema je bila sida. Jedna uenica je rekla: Moja mama je lekar i mogla bi da nam odri predavanje...
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Uoavanje znaaja saradnje porodice i kole u cilju stvaranja uslova za kvalitetan kolski ivot Unapreenje nivoa svesti uenika/ca o znaaju saradnje porodice i kole kroz razliite oblike uea roditelja u kolskom ivotu.
Tematska celina CENTRALNI DEO Saradnja porodice i kole 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su naveli razliite naine saradnje roditelja i kole. Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama navode na panou primere mogue saradnje porodice i kole u nastavnim i vannastavnim aktivnostima i potom ih prezentuju. Tehnike rada: rad u malim grupama, prezentacija
Tematska celina UVOD Porodica i kola 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na razmiljanje o razliitim mogunostima saradnje porodice i kole. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca uvodi uenike/ce u
temu saradnje porodice i kole kroz primer uestvovanja roditelja u ostvarivanju delova plana i programa:
rada u malim grupama
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir, pano
Izgled panoa
kolske aktivnosti Vankolske aktivnosti Nastavne primeri saradnje Vannastavne
55
Oblici uestvovanja roditelja u koli 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e sa zakonodavnim okvirom saradnje porodice i kole. Opis aktivnosti: Uenici/ce se upoznaju sa delovima
je da razgovaraju s roditeljima (i svojim, i roditeljima drugih uenika/ca) i zabelee njihove odgovore. Na narednom asu e se obraivati dobijeni podaci.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: list sa pita-
Zakona o srednjoj koli kojim je predvieno uee roditelja kroz Savet roditelja i kolski odbor.
njima za intervju (Prilog 1)
Tehnike rada: izlaganje nastavnika Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2 -
MATERIJALI Prilog 1 Instrukcija za istraivaki rad

Pitanja za intervju s roditeljima: Kako ocenjujete kvalitet saradnje izmeu kole koju pohaa vae dete i vas kao roditelja? ta zavisi od kole, a ta od roditelja? U emu ste spremni da uestvujete kad je u pitanju kola? U reavanje kojih problema biste se aktivno ukljuili i dali svoj doprinos? Da li biste prihvatili neki vid edukacije od strane kole? Koje teme vas posebno zanimaju? Da li vas brine neka pojava koja ima veze sa decom, a o kojoj biste voleli da se razgovara u koli? ta mislite o samoorganizovanju roditelja radi preduzimanja odreenih akcija vezanih za unapreivanje ivota i rada kole? ta vidite kao mogunosti, prednosti takve aktivnosti, a ta kao prepreke?
Uestvovanje roditelja u radu kole: mogunosti i izazovi 10 minuta
Struktura i nadlenosti kolskog odbora i Saveta roditelja
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su uoili/e mogue prednosti i potekoe u ostvarivanju saradnje kole i roditelja. Opis aktivnosti: Uenici/ce izlistavaju najpre pred-
nosti (dobiti), a potom prepreke koje se javljaju u ostvarivanju saradnje porodice i kole, onako kako ih oni vide. Nastavnik /ca belei na pano, a zatim se o prednostima i preprekama kratko razgovara.
Tehnike rada: modana oluja, grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina ZAVRNI DEO Pitamo roditelje (istraivaki zadatak) 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na istraivanje potreba i motivisanosti roditelja za saradnju porodice i kole Opis aktivnosti: Nastavnik/ca kae da su uenici/ce
izrazili/e svoje vienje saradnje porodice i kole; kako bismo saznali ta roditelji misle o tome, potrebno je da pitamo roditelje. Zadatak uenika/ca
56
Prilog 2 - Struktura i nadlenosti kolskog odbora i Saveta roditelja (preuzeto sa www.mps.sr.gov.yu/upload/dokumenti/zakon)

KOLSKI ODBOR
Sastav i imenovanje organa upravljanja lan 53. Organ upravljanja ima devet lanova, ukljuujui i predsednika. lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnog broja lanova organa upravljanja. Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave. kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. Za srednje kole od posebnog interesa za Republiku i unikatne kole, Ministarstvo predlae skuptini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruenja poslodavaca, nacionalne slube za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni partneri). kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devet lanova, ukljuujui i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave. lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno nastavniko vee, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem.
Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, lice iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja, kao i lice koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove. Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje o predlogu ovlaenog predlagaa. Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom, ili predloi kandidata suprotno odredbama Zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa Zakonom. Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom, skuptina jedinice lokalne samouprave imenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog predlagaa. Mandat organa upravljanja lan 54. lanovi organa upravljanja imenuju se na etiri godine. Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana i ako: organ upravljanja donosi nezakonite odluke; lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad organa upravljanja; u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
57
ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja; nastupi uslov iz lana 53. stav 8. ovog zakona. Kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa upravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju.
SAVET RODITELJA
lan 57. Ustanova ima savet roditelja, osim kole za obrazovanje odraslih. Savet roditelja dejeg vrtia ima najmanje 15 lanova, u skladu sa statutom. Savet roditelja kole ini po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja. Savet roditelja: predlae predstavnike roditelja dece, odnosno uenika u organ upravljanja; predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada; uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta; razmatra namenu korienja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge, od proirene delatnosti kole, od donacija i sredstava roditelja; razmatra uslove za rad ustanove; uestvuje u postupku propisivanja mera iz lana 44 ovog zakona; daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izvetaj o njihovom ostvarivanju; razmatra i druga pitanja utvrena statutom. Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje organu upravljanja, direktoru i strunim organima ustanove. Nain izbora saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.
58
NAZIV RADIONICE: Volonterske aktivnosti u lokalnoj zajednici

Autori/ke: Jasmina uri, Uro Ili, Mirjana Srem-
evi, Katarina Gluvi, Julija Gruji-Simeunovi, Slobodan Pavlovi
Poveanje motivisanosti uenika/ca za uestvovanje u volonterskim aktivnostima u lokalnoj zajednici Razvijanje vrednosti humanizma i filantropije kod uenika/ca
koji ive sami...). Nastavnik/ca belei odgovore na pano. Zatim podstie razgovor pitanjima: Zato je vano da se tim grupama/pojedincima prui pomo? U kakvom odnosu stoje nemo i ljudsko dostojanstvo?
Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-
masteri
Tematska celina UVOD Pojam volonter 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su upoznati/e sa znaenjem pojmova volonter i volonterski rad. Opis aktivnosti: Uenici/ce kau na ta ih asocira re volonter. Potom nastavnik/ca uvodi odreenje pojmova volonter i volonterski rad Tehnike rada: modana oluja, izlaganje nastavni-
Kako moemo pomoi? 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su utvrdili/e razliite naine na koje je mogue pomoi odreenim grupama. Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama odaberu jednu od navedenih grupa koja ima posebne potrebe i iznose ideje za dobrovoljno pruanje pomoi. Nastavnik/ca daje Prilog 1 ta sve spada u domen usluga kune nege i pomoi u kui. Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba rezultata rada u malim grupama
ka/ce
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: tabla/ha-
mer, flomasteri
keri, Prilog 1
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir/mar-
Tematska celina CENTRALNI DEO Kome moemo pomoi? 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e grupe u lokalnoj zajednici kojima treba pomoi. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podstie uenike/ce uz pomo pitanja: Setite se grupa ili pojedinca kojima je potrebna pomo drugih kako bi zadovoljili vane potrebe kao to su: nabavka hrane, novina; pomo u kui; izlazak u etnju; itanje... (stariji, bolesni
Volonterizam u lokalnoj sredini 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali/e oblike volonterskog rada u lokalnoj zajednici. Opis aktivnosti: Analiza primera dobre prakse. Da li u naoj lokalnoj zajednici postoji volonterski rad i ko ga organizuje, ko mobilie volontere/ ke (verske zajednice, humanitrne organizacije, nevladine organizacije, lokalne javne slube i ustanove...)? ta rade volonteri/ke u vaoj lokalnoj zajednici?
59
Da li je neko od vas ukljuen u taj rad? Da li e neko posle ovog asa eleti da se ukljui? Tehnike rada: grupna diskusija
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Prilog 2 Instrukcija za istraivaki zadatak

Obavesti se o tome da li u tvojoj lokalnoj zajednici postoje osobe kojima je potrebna pomo, a nisu obuhvaene postojeim volonterskim uslugama, i koja vrsta pomoi im je najpotrebnija. Na narednom asu praviete akcioni plan za samoorganizovanje u pruanju pomoi licima kojima je to potrebno.
Tematska celina ZAVRNI DEO Instrukcija za istraivaki zadatak 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na saoseanje sa ljudima kojima je potrebna pomo. Opis aktivnosti: Predstavljanje istraivakog doma-
Prilog za nastavnike/ce POJAM VOLONTERA I VOLONTERSKOG RADA

Volonter/ka, re latinskog porekla koja, prema savremenom shvatanju, oznaava osobu koja sopstvenom voljom (dobrovoljno), sama ili organizovano, prua svoje usluge onima kojima su neophodne bez materijalne nadoknade koja prevazilazi trokove pruanja usluga. ta je to volonterizam? Volonterski rad je svaka aktivnost koja ukljuuje ulaganje vremena, besplatno, rad iji je cilj dobrobit nekoga, bilo pojednica/ke ili grupe, a koji nije blizak/ka roak/a ili kao doprinos ivotnoj sredini.
eg zadatka uenicima/cama.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2
MATERIJALI Prilog 1
ta sve spada u domen usluga kune nege i pomoi u kui? Socijalno-zatitne usluge Potreba za pruanjem usluga vezanih za ostvarivanje prava na penziju, socijalnu zatitu, podsticanje dobrosusedskih i dobrih porodinih odnosa, druenje, razgovor i ohrabrivanje stare osobe, podrka ouvanju mentalnog zdravlja, itd. Higijensko-zdravstvene usluge Pomo u odravanju line higijene, ishrane, nabavke lekova, uspostavljanje i odravanje veze sa zdravstvenim slubama, zdravstveno-vaspitni rad, pomo prilikom kretanja i rehabilitacije, itd. Servisne usluge Odravanje higijene stana, priprema obroka, pranje vea, peglanje, pranje posua, nabavka namirnica i drugih potreptina, plaanje rauna, itd.
60
NAZIV RADIONICE: Vrnjako nasilje u koli

Autori/ke: Zdenka Vojni Tuni, Stamenka Sudar,
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir prethodno podeljen (linijama) na 4 jednaka dela, Prilog 1
Predlozi mera za spreavanje nasilja u koli 5 minuta
Unapreenje nivoa svesti uenika/ca o vrnjakom nasilju kao jednom od velikih problema u koli Uvianje mogunosti uea uenika/ca u prevazilaenju problema
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su definisali/e mere koje bi se mogle preduzeti u vezi s otklanjanjem uzroka nasilja u koli. Opis aktivnosti: Uenici/ce predlau mere za spreavanje nasilja u koli. Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba rezultata rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: za svaku grupu hamer papir koji je prethodno podeljen (linijama) na 4 jednaka dela
Tematska celina - UVOD Uvod u temu Nasilje u koli - 10 minuta

ce su naveli razliite oblike nasilja u koli.
Opis aktivnosti: Prepoznavanje razliitih oblika nasilja u koli uenici/ce navode primere nasilja u koli s kojima su se susreli/e ili za koje su uli/e, svaki primer svrstavaju u odreeni oblik nasilja na unapred napravljen pano (mogu i stikeri)... Tehnike rada: individualni rad, grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Ko bi sve mogao uestvovati u sprovoenju datih mera 5 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su imenovali/e mogue uesnike u spreavanju nasilja u koli. Opis aktivnosti: Uenici/ce pored predloga mera upisuju ko bi sve mogao uestvovati u sprovoenju datih mera. Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba rezultata rada u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: za svaku grupu hamer papir koji je prethodno podeljen (linijama) na 4 jednaka dela
olovke, stikeri, hamer
Tematska celina CENTRALNI DEO Uzroci nasilja u koli 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su naveli/e neke od uzroka nasilja u kolama. Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama navode uzroke nasilja; svaka grupa dobija prilog sa karakteristikama rtve i nasilnika. Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba rezultata rada u malim grupama
Mogue tekoe u sprovoenju datih mera 5 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su naveli/e mogue tekoe u sprovoenju predloenih mera. Opis aktivnosti: Uenici/ce nabrajaju mogune tekoe za svaku predloenu meru; sledi zamena pa-
61
pira, tako da svaka grupa moe da dopie tekoe koje predvia u sprovoenju odgovarajue mere za spreavanje nasilja.
Tehnike rada: rad u malim grupama sa rotacijom pi-
MATERIJALI Prilog 1 Tipine karakteristike dece koja pokazuju nasilniko ponaanje:
tanja na kojima se radi (kafe metoda)
za svaku grupu hamer papir koji je prethodno podeljen (linijama) na 4 jednaka dela
Tematska celina ZAVRNI DEO Rangiranje predloenih mera za spreavanje nasilja u koli 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su rangirali/e predloene mere za spreavanje nasilja u koli prema njihovoj delotvornosti. Opis aktivnosti: Pravi se zajednika rang-lista mera
za spreavanje nasilja u koli (na osnovu uestalosti predloga po grupama); potom svaki/a uenik/ca dobija 3-4 zvezdice koje e rasporediti pored mera koje smatra najboljim, najdelotvornijim...
Tehnike rada: grupna diskusija
markeri
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: selotejp,
telesno su snaniji od svojih vrnjaka u razredu, posebno od svojih rtava; mogu biti istog uzrasta ili neto stariji uspeni su u igrama, sportovima i borbama imaju snanu potrebu za vlau i potinjavanjem ostalih uenika, vole da se hvale stvarnom ili zamiljenom nadmoi nad ostalim uenicima nagli su, razdraljivi i teko podnose neuspeh, oteano se prilagoavaju pravilima i teko podnose prepreke i odlaganja, pokuavaju varanjem da postignu uspeh prkosni, drski i agresivni prema odraslima (ukljuujui nastavnike i roditelje), pa mogu i njih zastraivati veto se izvlae izgovorima iz tekih situacija okrutni su, slabo saoseaju sa zlostavljanim uenicima nisu straljivi ili nesigurni i imaju visoko miljenje o sebi od ranog uzrasta poinju s ostalim vidovima asocijalnog ponaanja, ukljuujui krau, vandalizam i opijanje s obzirom na kolska postignua, u osnovnoj koli mogu biti proseni, iznad ili ispod proseka, ali kasnije uglavnom dobijaju nie ocene i razvijaju negativan stav prema koli Koja deca najee postaju rtve nasilja: nadareno dete mirno i ljubazno dete novi uenik u odeljenju dete koje ima dobar odnos s nastavnicima dete nieg socijalno-ekonomskog statusa
62
dete druge nacije, vere, rase dete s tekoama u razvoju dete razvedenih roditelja dete rtva porodinog nasilja Kako se najee ponaaju deca rtve nasilja: menjaju uobiajeni put do kole mole roditelje da ih voze (prate) u kolu odbijaju da idu u kolu bolesni su ujutru pre kole, imaju glavobolje ili bolove u stomaku pogorava im se kolski uspeh dolaze kui u iscepanoj odei iz kole donose oteene kolske knjige i pribor dolaze kui gladni (uzet im je novac) postaju povueni, malog samopouzdanja postaju plaljivi, napeti, slabi im apetit prete samoubistvom ili ga pokuaju zaspe plaui, imaju none more ostaju bez svojih stvari, esto gube deparac sve ee trae novac ili poinju da kradu (da bi dali nasilniku) odbijaju da govore o tome ta nije u redu imaju neobjanjive modrice, ogrebotine i posekotine poinju da zastrauju drugu decu postaju agresivni ili depresivni daju neverovatna opravdanja za navedena ponaanja sami provode odmor, a drugovi iz razreda zbog toga nisu zabrinuti ne biraju ih za grupne sportove trae blizinu nastavnika nesigurni su i uznemireni ako treba da izau na tablu, pred razred
NAZIV RADIONICE: Vrnjako nasilje u koli uee srednjokolaca u prevenciji

Autori/ke: Zdenka Vojni-Tuni, Stamenka Sudar,
CILJEVI RADIONICE:
Poboljano informisanje uenika/ca o vrstama i nivou nasilja koje se javlja u srednjim kolama Uvianje znaaja rada na spreavanju vrnjakog nasilja u kolama
Tematska celina UVODNI DEO Nasilje u koli 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razmenili/e saznanja o razliitim oblicima vrnjakog nasilja. Opis aktivnosti: Uenici/ce navode primere vrnjakog nasilja u koli, u zemlji, susednim zemljama, svetu, utvrdili su porast nasilja meu srednjokolcima/kama. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna AV sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina CENTRALNI DEO ta je nasilje u koli? 10 minuta

ce razlikuju vrste ili oblike nasilja. 1) koji popunjavaju.
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ Opis aktivnosti: Uenici/ce dobijaju upitnik (Prilog Tehnike rada: individualni rad ili rad u parovima (ukoliko je grupa brojna, mogu po dva uenika da popunjavaju jedan upitnik) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1
63
Spreiti nasilje u koli 20 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su napravili/e listu predloga aktivnosti kojima bi se moglo spreiti nasilje u koli. Opis aktivnosti: Uenici/ce u grupama, uz pomo
MATERIJALI Prilog 1
Upitnik za uenike/ce
VRNJAKO NASILJE U KOLI moe se rei da postoji ako je neki/a uenik/ca, tokom dueg perioda, ponavljano, izloen negativnim postupcima jednog ili vie uenika/ca. U svetu se za ovu pojavu ustalio termin bullying. Tri su osnovne karakteristike bullyinga: Negativni postupci Ponavljaju se i traju Neravnopravan odnos snaga rtve i nasilnika Nasilje u kolama ogleda se u razliitoj meri i u raznim oblicima. Razmislite i procenite svaku od navedenih tvrdnji. Na skali od 1 do 5 (1 je slabo, a 5 izraeno) izrazite stepen svog slaganja sa svakom od narednih 6 tvrdnji. Na dnu strane su objanjenja pojmova koja vam mogu pomoi. U poslednje dve tvrdnje zaokruite odgovarajue slovo.
1 1 1 1 1 1 a) manje 2 2 2 2 2 2 b) isto b) isto 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 c) vee c) vee 5 5 5 5 5 5
tabele (Prilog 2) predlau vrnjake aktivnosti iji je cilj spreavanje vrnjakog nasilja u koli.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna AV sredstva i potroni materijal: papiri za rad
u grupama, umnoene tabele za svaku grupu
Tematska celina ZAVRNI DEO ta moemo da uradimo? 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e znaaj prevencije i neophodnost saradnje razliitih aktera u lokalnoj zajednici. Opis aktivnosti: Male grupe predstavljaju svoje radove i svoje predloge, otvara se rasprava o onome to je predstavljeno, nastavnik/ca sumira. Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama, grupna diskusija, izlaganje nastavnika/ce
uenike/ce, panoi, markeri
Potrebna AV sredstva i potroni materijal: prilozi za 1. U naoj koli postoji fiziko vrnjako nasilje. 2. U naoj koli postoji verbalno vrnjako nasilje. 3. U naoj koli postoji emocionalno vrnjako nasilje. 4. U naoj koli podtoji seksualno vrnjako nasilje. 5. U naoj koli postoji kulturalno vrnjako nasilje. 6. U naoj koli postoji ekonomsko vrnjako nasilje.
7. U poreenju s naom kolom, u drugim kolama nae zemlje vrnjako nasilje je: 8. U poreenju s naom kolom, u kolama u svetu vrnjako nasilje je: a) manje
64
Prilog 2
Mera prevencije (aktivnost, propis, pravilo...) Nosioci aktivnosti Saradnici/ce Povoljne okolnosti i stepen uticaja (nizakvisok) Nepovoljne okolnosti i stepen uticaja (nizakvisok)
NPR. Pravila o deurstvu po hodnicima i u dvoritu da se potuju sutinski, a ne formalno Uenik/ca, OMBUDSMAN odeljenja
Uenici/ce
NPR. Ueniki parlament, direktor, profesori odelj. star.
NPR. Ministarstvo prosvete podrava sve programe usmerene na spreavanje nasilja (visok) Ueniki parlament u koli funkcionie odavno i ima odreeni ugled (visok)
NPR. Profesori nisu zainteresovani motivisani da sarauju (visok) Odeljenjske star. nisu zainteresovane (nizak)
Ueniki parlament i Odeljenjska zajednica
Odelj. stareina i profesori GV
65
66
VI modul KULTURNE I MORALNE PRETPOSTAVKE GRAANSTVA

NAZIV RADIONICE: Govor mrnje
Autori/ke: Miodrag Pavlovi, Katarina Gluvi, JaOpis aktivnosti: Uenici/ce, podeljeni/e u 4 grupe,
smina uri, Nadeda Milovanovi, Mirjana Sremevi, Slavia evrt
dobijaju po jedan prilog i uivljavaju se u ulogu. Potom itaju kartice identiteta i saoptavaju kako se oseaju.
Upoznavanje uenika/ca s pojmom i osnovnim karakteristikama govora mrnje Senzibilizacija uenika/ca za prepoznavanje govora mrnje u svakodnevnoj jezikoj komunikaciji i kritikog odnosa prema njemu
Tehnike rada: igranje uloga Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1 (kartice identiteta), etiri natpisa (grafita)
ta je govor mrnje 10 minuta
ce su definisali/e pojam govor mrnje.
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ Opis aktivnosti: Nastavnik/ca se osvre na uvodne
Tematska celina UVOD Obnavljanje znanja o pojmovima koji se koriste u govoru mrnje 5 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su utvrdili/e svoja znanja o pojmovima: stereotipi, predrasude, diskriminacija, netolerancija Opis aktivnosti: Na panou su pripremljeni opisi poj-
mova (stereotipi, predrasude, diskriminacija, netolerancija), a uenici/ce im pridruuju odgovarajue nazive.
pojmove stereotipi, predrasude, diskriminacija, tolerancija (ispisani su na panou) i usmerava razgovor (dijalog) sledeim pitanjima: ta je izazvalo vaa loa oseanja? Da li u sadraju grafita prepoznajete neke od ovih pojmova? Ima li razlike izmeu iskaza Cigani, mar iz moje kole i Marko je budala? Nastavnik/ca uz pomo uenika/ca definie govor mrnje:
pano s definicijama pojmova
Tematska celina CENTRALNI DEO Doivljaj govora mrnje 10 minuta

ce su prepoznali/e govor mrnje na zadatim primerima.
Predloena definicija Govor mrnje je svako obraanje u javnosti koje opravdava, iri ili podstie diskriminaciju, antisemitizam, rasnu mrnju ili ksenofobiju. (Potrebno je proveriti da li uenici/ ce znaju znaenje svih pojmova u definiciji i ako je potrebno dodatno ih objasniti.)
pano (zapisivanje definicije)
67
Karakteristike govora mrnje 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su utvrdili/e osnovne karakteristike govora mrnje.
MATERIJALI Prilog 1 Nastavni listii (kartice identiteta)

Ti si petnaestogodinji Rom. Ide u II razred gimnazije. Ui dobro. U maturi, upisu i zavretku vie ekonomske kole vidi izlaz ka boljem ivotu. Jednog dana dolazi u kolu i na zidu proita sledei grafit: CIGANI NAPOLJE IZ MOJE KOLE! Ti si osamnaestogodinji maturant, izbeglica iz Bosne. Posle nekoliko godina napokon si prihvatio ivot u Srbiji, osea se graaninom Srbije i vidi pred sobom svoj budui ivot. Ba tog jutra, na zidu kue preko puta tvoje zgrade zatie sledei grafit: IZBEGLICE PRLJAJU NA GRAD! Od pete godine si lan navijaa Fudbalskog kluba Crvena zvezda. U koli i drutvu si poznat kao iskren zvezda. Voli svoj klub, ali ne mrzi druge klubove. Navija za svoj tim, ali oboava dobru igru i fer takmienje. Ipak, na jednom odmoru, na zidu kole, proitao si sledei natpis: SVI ZNAMO ZVEZDAI SU CIGANI! Ti si sedamnaestogodinja devojka prijatne spoljanjosti. Postala si predsednica akog parlamenta. Srena si zbog uspeha i poverenja koje su ti drugi ukazali. Dan posle izbora, na zidu hodnika pored prostorije u kojoj se dre zasedanja akog parlamenta, proita ovaj grafit: CICAMA JE MESTO NA ZADNJEM SEDITU AUTA.
liziraju odgovarajue grafite koristei se karakteristikama govora mrnje iz definicije: diskriminacija, antisemitizam, rasna mrnja, netolerancija i ksenofobija.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, floma-
Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama ana-
steri
Tematska celina ZAVRNI DEO Govor mrnje u svakodnevnoj jezikoj komunikaciji 10 minuta
ce su uvideli/e razliku izmeu govora mrnje i uvredljivih poruka u svakodnevnoj govornoj komunikaciji.
Opis aktivnosti: Uenici/ce dobijaju zadatak (varijanta a ili b) i rade u malim grupama. Zadatak je da uoe razlike izmeu govora mrnje i uvredljivih poruka u svakodnevnoj govornoj komunikaciji. Tehnike rada: rad u malim grupama, grupna diskusija, izlaganje nastavnika/ce (sumiranje) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: radni listovi Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/
(Prilog 2)
68
Prilog 2
Prepoznavanje iskaza koji su govor mrnje. a) Zadatak: Napiite primere govora mrnje koje ste zapazili u svakodnevnoj ivotnoj komunikaciji. Uenici/ce na dobijenom radnom materijalu upisuju svoje primere, a zatim ih predstavljaju grupi, posle ega sledi tumaenje i procena: da li je re o govoru mrnje ili ne.
Primeri DA NE
NAZIV RADIONICE: Kakav/a treba da bude idealan/a politiar/ka?

Autori/ke: Milka Mihailovi, Stamenka Sudar, Dra-
gana uri, Miroljub Avdalovi, Uro Ili
Unapreenje nivoa svesti uenika/ca o stereotipima (banalne, otrcane fraze) koji se vezuju uz pojam politiar/ka Kritiko sagledavanje kompleksnosti karakteristika vezanih za ulogu politiara/ke
Tematska celina UVOD ta znai biti politiar/ka? 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e najee stereotipe koji se vezuju za pojam politiar/ka. Opis aktivnosti: Uenici/ce saoptavaju prvu asocijaciju koju imaju na pojam politiar/ka (stereotipi o politiarima), moe i nastavnik/ca da zapisuje. Tehnike rada: modana oluja Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri
b) Zadatak: Odredite u ponuenim primerima koji od iskaza je govor mrnje, a koji predstavlja nevaspitanje i uvredu. Uenici popunjavaju radne listove, zatim ih predstavljaju i uz komentar nastavnika odreuju pravilne odgovore.
DA Nemanja je budala. Ti si obina srpska hulja! Sran je nacista. Marija i Tanja su seljanke. Stanislavu i pederima zabranjen ulaz u ovaj kafi! Smrt grobarima! NE
Tematska celina CENTRALNI DEO Kakav treba da bude idealan politiar/ka? - 30 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e sloenost uloge politiara/ke kroz argumentovanje stavova o osobinama koje se oekuju od jednog/e politiara/ke
Aktivnost 1 Osobine koje treba da poseduje politiar/ka
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca ita pojedine karakte-
ristike linosti, a uenici/ce se izjanjavaju o svakoj od datih karakteristika koje idealan politiar treba ili ne treba da je ima uenici/ce izraavaju svoj stav
69
na sledei nain: zauzimaju mesto u prostoru obeleeno sa DA, NE ili ? (uenici/ce koji/e ne mogu da se opredele za DA ili NE, mogu da postave pitanja). Uenici/ce koji su se opredelili za DA ili NE treba da daju obrazloenje za svoj stav. Posle rasprave uenici/ce imaju pravo da promene grupu ako su promenili svoj stav na osnovu novih dokaza.
Tematska celina ZAVRNI DEO Da li i koliko treba da se bavimo politikom i politiarima 10 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e znaaj praenja rada naih politiara/ki. Opis aktivnosti: Navesti jedan razlog zbog kojeg je
vano da pratimo rad politiara/ki.
Aktivnost 2 Uloga politiara/ki u naem ivotu

Opis aktivnosti: Posle suoavanja sa razliitim stavo-
vima, sa uenicima/cama se vodi razgovor: Zato su potrebni politiari/ke? Kako se njihov rad odraava na na ivot? ta nam obezbeuju kao predstavnici/e naroda? (Politike odluke utiu na nas i na svakodnevni ivot bez obzira na to da li uestvujemo u njihovom donoenju ili ne; u svakom drutvu neko donosi odluke, pa ako ne uestvujemo neemo imati udela u tim odlukama.) Od ega zavise naa oekivanja?
Na panou, na kom je nacrtana meta, svaki/a uenik/ca stavlja svoj znak u zavisnosti od: a) koliko je do sada pratio/la politika deavanja b) koliko e od sada pratiti politika deavanja i rad politiara/ki (Meta je trostepena: malo, srednje, mnogo i podeljena je po vertikali tako to je levo situacija a), a desno situacija b)
Tehnike rada: individualni rad (meta) Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano na kom je nacrtano deset koncentrinih krugova
Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, marker, lista karakteristika/osobina politiara koju nastavnik pripremi pre asa (predlog liste poten, odgovoran, agresivan, natproseno inteligentan, hrabar...)
70
NAZIV RADIONICE: ivotni stil kojem mladi tee i vrednosti koje zastupaju
Autori/ke: Zdenka Vojni-Tuni, Miljana Kitanovi,
pano, Prilog 1, flomasteri
Duica orevi, Julija Gruji-Simeunovi, Dragica Bogojevi
Vrednosti i naini ostvarivanja put ka ivotnom stilu 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su odredili/e osnovne vrednosti koje su za njih znaajne i naine njihovog ostvarivanja. Opis aktivnosti: Uenici/ce individualno biraju (s
Prepoznavanje razliitih stilova ivota mladih ljudi Uoavanje veze izmeu vrednosti, naina njihovog ostvarivanja i ivotnog stila
Tematska celina UVOD Uvod u temu 2 minuta

ce su izrazili/e svoje vienje ivotnih vrednosti.
upotpunjene liste) one vrednosti koje su za njih lino znaajne. Potom za svaku vrednost uenik/ca pridruuje i opis na koji nain se on/a ostvaruje.
Tehnike rada: individualni rad
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podstie uenike/ce da izraze svoje miljenje o tome ta su prave vrednosti, uenici/ce potom izraavaju svoje miljenje koje nastavnik/ca zapisuje na tabli. Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, modana
papiri, flomasteri
Slika mog ivotnog stila 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su simboliki predstavili/e svoj sistem vrednosti. Opis aktivnosti: Uenici/ce dobijaju zadatak da daju ilustrativni prikaz sopstvenog ivotnog stila predstavljanje linih vrednosti svakog uenika/ce kroz plakat (line vrednosti objedinjene u ivotni stil koji ima svoj moto, ideju vodilju). Tehnike rada: individualni rad Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papiri, mar-
oluja, grupna diskusija
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: tabla
Tematska celina CENTRALNI DEO Pravljenje liste vrednosti 10 minuta

ce su podstaknuti/e na kritiko razmiljanje o linim vrednostima.
keri
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca predlae listu vrednosti, uz obrazloenja, uenici/ce dopunjavaju listu vrednosti (Prilog 1). Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, grupna dis-
Slika naih ivotnih stilova 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su stekli/e uvid u sopstvene vrednosti i vrednosti ostalih uenika/ca iz odeljenja.
kusija
71
Opis aktivnosti: Svi/e uenici/ce izloe svoje radove,
ko eli moe da objasni svoj crte
MATERIJALI Prilog 1
Znanje Izlasci Sport Lepota Ljubav Moda Tim za koji navijam Poverenje Portvovanost Kompjuter Sigurnost Vera Nacija Porodica Putovanja Motori Muzika Zdravlje Karijera Rad
ka/ca
Tehnike rada: izloba individualnih radova ueniPotrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano/tabla,
lepljiva traka
Tematska celina ZAVRNI DEO Sumiranje i komentari uenika 8 minuta

ce su uoili/e slinosti i razlike izmeu sopstvenih vrednosti i vrednosti drugih uesnika/ca ka/ce
Tehnike rada: grupna diskusija, izlaganje nastavniPotrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
72
VII modul EKONOMSKA POLITIKA

NAZIV RADIONICE: Ekonomska politika i demokratija iz aspekta deijeg rada
Autori/ke: Milka Mihailovi, Stamenka Sudar, DraOpis aktivnosti: Razgovor o tome ta sve utie na
gana uri, Miroljub Avdalovi, Uro Ili
Bolje razumevanje odnosa izmeu ekonomskih interesa i potovanja ljudskih prava Podsticanje uenika/ca na razmiljanje o tome kako graani/ke mogu da utiu na ekonomsku politiku zemlje
cenu robe primer: zato su junoamerike banane najjeftinije... Od ega zavisi cena proizvoda (robe); nastavnik/ca na panou belei odgovore uenika/ca: sirovine, raspoloiva radna snaga, uslovi rada, cena rada...
Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: prilog za nastavnika: podaci Unicefa i Terre des hommes
Deca kao najjeftinija radna snaga 10 minuta
Tematska celina UVOD Globalna ekonomska meuzavisnost 5 minuta

ce su razumeli/e povezanost razliitih delova sveta, zasnovanu na proizvodu ili robi.
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e eksploataciju dejeg rada kao oblika krenja ljudskih prava/prava deteta. Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama anali-
ziraju primere iz priloga sa stanovita krenja dejih prava (novinski izvetaji o najgorim oblicima dejeg rada).
Opis aktivnosti: Uenici/ce posmatraju poljopri-
vrednu kartu sveta i prate put banana unazad Od banane do plantae uoavajui povezanost udaljenih delova sveta putem robe.
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1
Profit i moral: sukob prava 10 minuta
poljoprivredna karta sveta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su imenovali/e aktere odgovorne za zatitu prava dece i njhove uloge i odgovornosti u tom procesu. Opis aktivnosti: Kroz diskusiju uenika/ca otvara se pitanje lanca odgovornosti za krenje prava, nastavnik/ca sumira zakljuke diskusije. Tehnike rada: grupna diskusija, izlaganje nastavni-
Tematska celina CENTRALNI DEO Kako se formira cena robe? 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su naveli razlike izmeu razvijenih drava i drava u razvoju (bogatih i siromanih).
ka/ce
73
Tematska celina ZAVRNI DEO Potovanje ljudskih/dejih prava i demokratija 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su razumeli/e odgovornost demokratskih drutava u zatiti ljudskih prava. Tehnike rada: diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
dece putem prostitucije, prisilnog rada i robovanja. Ovo zahteva socijalne i ekonomske mere, kao i medicinsku rehabilitaciju. Prema njenim podacima, oko 40 procenata dece radi da bi plaalo svoje kolovanje.
2. Petra Pinzler, u: Die Zeit od 15. IX 1995. godine Rugmark, garantovano bez rada dece
MATERIJALI Prilog 1 Novinski izvetaji na temu: Prava deteta 1. Sddeutsche Zeitung od 17. IX 1996. godine Rad dece koji se iskoriava
Organizacije za zatitu prava deteta Terre des hommes i Unicef optuile su iskoriavanje vie od stotinu miliona deaka i devojica irom sveta kroz prisilni rad. Povodom Svetskog dana deteta, predstavnici obe organizacije u Bonu izjasnili su se protiv nediferenciranih bojkota proizvoda nastalih iz prisilnog rada dece i protiv pokuaja opte zabrane tih proizvoda. Oni su preporuili drugaiji nain borbe protiv takvog rada dece, naime, bolje ponude obrazovanja, propise o zatiti na radu i proveru iskoriavajueg ponaanja u industrijskim zemljama. Prema procenama internacionalnih radnih organizacija, trenutno vie od 200 miliona dece ispod 15 godina radi. Krajem ovog desetlea pretpostavlja se da e biti 375 miliona dece koja rade kao istai cipela, prodavci novina, u poljoprivredi, u proizvodnji tepiha, u kamenolomima ili na raiavanju mina, rekla je Petra Boksler iz organizacije Terre des hommes. Rad dece je, pre svega, posledica siromatva i nedostatka drugih mogunosti. Ona smatra obaveznim da se sprei iskoriavanje
Niko vie tano ne zna ko je doao na tu ideju: da li je to bila Suman, vrlo angaovana socijalna radnica? Politiki aktivista Kailash? Ili su to bili prijatelji iz Nemake, pomonici organizacije Terre des hommes, Hleb za svet i Misereor? U svakom sluaju, ideja je odjednom bila roena uz pomo nemakih potroaa ograniiti iskoriavanje indijske dece. Samo u Indiji, 300 000 dece ui svakodnevno pred razbojima u fabrikama i unitava svoje zdravlje. Da bi to promenili, aktivisti su osnovali jednu fondaciju. Ona kontrolie proizvoae koji se svojom slobodnom voljom odriu deijeg rada i na njihove proizvode stavlja peat Rugmark, garantovano bez rada dece. Tako kupci mogu da pokau jesu li zaista moralni. Po sloganu: U trinoj privredi, potroa odluuje o kupovini nekog proizvoda, a time i o uslovima proizvodnje.
3. Petra Pinzler i Nikolaus Piper, u: Die Zeit od 6. XII 1996. godine Fudbal bez iskoriavanja dece?
Uzmimo, na primer, fudbal: Koliko se lopti kojima evropski sportisti igraju saije u pakistanskom Sialkotu? I to neretko rade deca. Sve ee grupe za zatitu ljudskih prava, kao to je britanska organizacija Christian Aid, protestuju zbog uslova rada u proizvodnji lopti. Ti protesti se odigravaju i pred seditem Internacionalnog fudbalskog saveza
74
(Fifa). Ovaj protest bio je neugodan za Fifu, jer ni ona, kao ni organizacije koje zarauju iskoriavanjem rada dece nisu mogli da iskljue mogunost da e zbog toga trpeti Svetsko prvenstvo. Pretio je gubitak ugleda. U meuvremenu, fudbalski funkcioneri ne moraju vie da se plae protesta. Nekoliko susreta boraca za ljudska prava, Unicefa, Fife i proizvoaa sportskih artikala doneli su uspeh pre nekoliko dana: U ovoj brani e se potpisati kodeks ponaanja i bie uvedena posebna etiketa. Oni koji ele da na svoje proizvode stave nau etiketu, moraju potovati minimalne etike standarde, samosvesno kae Flavio Bataini iz Fife. Mi elimo da okonamo rad dece u industriji proizvodnje lopti, kae zastupnik ove brane Stephen Rubin, direktor sportskih artikala Pentland.
Cornelia Schmitz, u: Das Parlament br. 52-53, 24./31.XII 1999. godine

Bilans Unicefa: izvetaj o situaciji dece u svetu 2000. (deo): Mnogi od ciljeva svetskog vrha, postavljeni 1990. godine, ostvareni su, naglasio je Schlagintweit, kao na primer smanjenje stope smrtnosti dece i majki, smanjenje broja nepismenih ili osiguranje osnovnog obrazovanja. Meutim, jaz izmeu bogatih i siromanih sve je vei. ...Savezni predsednik Rau rekao je da je tuno to se jo mora podseati na prava deteta. On je postavio pitanje o stanju u kojem se nalazi jedna civilizacija u kojoj se deca koriste kao vojnici, radnici ili kao roba prostitucije. TERRE DES HOMMES Nemaka organizacija za pomo deci osnovana je 1967. godine za vreme rata u Vijetnamu. Ona je organizovala spasilake letove iz Vijetnama da bi se deca, povreena u ratu, leila u nemakim bolnicama, te je pronalazila i posredovala izmeu siroadi i porodica koje su ih usvajale. Danas je ova organizacija aktivna u 25 zemalja sa ciljem da zatiti decu od materijalne i duhovne nevolje, tlaenja i iskoritavanja. Teine teme njenog rada su: Rad dece (prostitucija dece), Ulina deca, Deca u oruanim sukobima, Obrazovanje i odgoj, Zdravlje i ishrana. Terre des hommes ima vrlo iroku internet ponudu na nemakom jeziku. Vredi pogledati: http://www. tdh.de
Prilog za nastavnike/ce
Organizacija Terre des hommes i Unicef su istakli da se vie od 100 miliona deaka i devojica ispod 15 godina irom sveta iskoriava kroz prisilan rad, a oko 250 miliona dece radi pod uslovima koji ozbiljno ugroavaju njihov opstanak, tete njihovom zdravlju i onemoguavaju im osnovno obrazovanje. Pretpostavlja se da e cifra narasti na 375 miliona do danas. Deca rade u industriji i poljoprivredi, ali i u kamenolomima i na raiavanju mina. Veliki broj dece rade kao sluge. Zemlje koje su posebno navedene su Indija, Pakistan, Tahiti, Haiti, ri Lanka, Filipini... Oko 130 miliona dece koja su u uzrastu kad treba da idu u kolu, ne ine to. Dve treine te dece su devojice. Ovoj deci se uskrauje njihovo osnovno pravo pravo na obrazovanje. U svetu je 855 miliona nepismenih, to jest jedna estina oveanstva. Ovakve statistike samo potvruju koliki se napor mora uiniti da se ostvari ono to je zacrtano.
Sddeutsche Zeitung od 17. IX 1996. godine
Preporuke ove organizacije (2 preporuke od 10 izvedenih): Napraviti kulturu potovanja prava deteta i mobilisati sve strukture drutva, ukljuujui privredu i medije, u sprovoenju prava deteta, kao i pronai politiku volju za pravu promenu.
75
NAZIV RADIONICE: Od ideje do biznisa

Autori/ke: Miodrag Pavlovi, Katarina Gluvi, Jasmi-
tvenim okolnostima i pojmom preduzetnitva kao mogunosti za pokretanje sopstvenog posla; potom izvetavaju i diskutuju.
Tehnike rada: rad u malim grupama, izloba proi-
na uri, Nadeda Milovanovi, Mirjana Sremevi, Slavia evrt
zvoda rada u malim grupama
Podsticanje samoinicijative, kreativnosti i odgovornosti uenika/ca kao neophodnih kvaliteta za profesionalni uspeh Jaanje preduzetnikog duha uenika/ca
hamer/tabla
ta sve mogu da (u)radim? 20 minuta
Tematska celina UVOD Pojam profesije, karijere, preduzetnitva 5 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su prepoznali terminoloke razlike izmeu pojmova profesija, karijera i preduzetnitvo kroz definisanje navedenih pojmova. Opis aktivnosti: Uenici/ce saoptavaju ta za njih
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Podstaknuta je kreativnost uenika/ca za razvijanje sopstvenih poslovnih ideja. Opis aktivnosti: Uenici/ce individualno zapisuju
svoje ideje ta bi sve mogli da rade, koji posao bi mogli da pokrenu, a potom u malim grupama analiziraju ideje, biraju jednu i prave zajedniki biznis-plan.
individualni rad, rad u malim grupama Prilog 1 za uenike/ce

Tehnike rada:
znae pojmovi profesija, karijera i preduzetnitvo; nastavnik/ca belei odgovore na tabli, a potom ih definie.
Tehnike rada: modana oluja
Tematska celina ZAVRNI DEO Predstavljanje poslovnih ideja 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e svoje kreativne mogunosti za razvijanje poslovnih ideja. Opis aktivnosti: Grupe izlau svoje poslovne ideje/
hamer s ispisanim pojmovima i prilog pojmovnik za uenike
Tematska celina CENTRALNI DEO Zato biti preduzetnik (analiza drutvenih okolnosti) 10 minuta
ce su sagledali/e ulogu pokretanja posla i zapoljavanja u napretku drutva.
biznis-planove, nastavnik/ca sumira rezultate i izvodi zakljuke.
Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama, izlaganje nastavnika/ce Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Opis aktivnosti: Uenici/ce u malim grupama anali-
ziraju mogunosti za zaposlenje u sadanjim dru-
76
MATERIJALI Prilog 1
Od ideje do biznisa Motivi za pokretanje vlastitog biznisa Ime i prezime Datum
Vlastite snage
Vlastite slabosti
Poslovna ideja (potrebe kupaca koje treba zadovoljiti)
Glavni cilj (za razvoj poslovne ideje)
Kljune take i simboliko predstavljanje poslovnog kretanja
77
NAZIV RADIONICE: Moj lini poslovni plan kako vidim sebe u profesionalnom smislu za 10 godina?
Autori/ke: Milanka Antov, Mirjana Mihailovi, Ve-
Tematska celina CENTRALNI DEO Plan moje profesionalne karijere 20 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su uoili/e znaaj preuzimanja line odgovornosti u planiranju i ostvarivanju profesionalne karijere. Opis aktivnosti: Uenici/ce prave lini profesionalni plan razvoja: kako sebe vidim za 10 godina; pri tome koriste i listu osobina (Prilog 1) koje su znaajne za ostvarivanje profesionalne karijere i samoprocenjuju posedovanje odreenih osobina. Tehnike rada: individualni rad Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
sna Pei, Slobodan Pavlovi, Melita Ranelovi, Slaana Stojanovi
CILJ(EVI) RADIONICE
Sagledavanje sopstvenih mogunosti za razvoj profesionalne karijere Procenjivanje sopstvenih osobina koje su znaajne za planiranje karijere Povezivanje vlastitih sposobnosti i realnog ekonomskog trenutka u drutvu
papir za svakog uenika, flomasteri, Prilog 1
Tematska celina UVOD Znaaj planiranja karijere 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su izrazili line elje i sposobnosti, znaajne za planiranje profesionalne karijere. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca usmerava razgovor s uenicima/cama na temu ime elim da se bavim i zato mislim da bih bio/la dobar/a u tome; odgovore uenika/ca zapisuje na tablu. Tehnike rada: grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
Tematska celina ZAVRNI DEO Lini poslovni planovi sagledavanje promena na koje mogu da utiem 15 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su sagledali/e individualne razlike u viziji svoje budunosti i zakljuili/e da svako ima svoju viziju prema svojim sklonostima i sposobnostima. Opis aktivnosti: Uenici/ce iznose svoje line poslovne planove (saoptava ko eli ili se pravi izloba radova). Tehnike rada: prezentacija individualnih radova Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: radovi ue-
nika/panoi
Procenite svoje sadanje osobine vane za razvoj karijere, a zatim (u sledeem redu) procenite kakve promene u osobinama planirate da bi se vaa karijera uspeno razvijala ***Tabela moe da poslui kao model, a nastavnici/ce biraju liste osobina, zavisno od profila uenika/ca kojima predaju
78
MATERIJALI Prilog 1 lista osobina koje su znaajne za ostvarivanje profesionalne karijere

OSOBINE PRILAGODLJIV/A OPREZAN/A KOOPERATIVAN/A POTEN/A ISKREN/A KREATIVAN/A PROMILJEN/A ISTRAJAN/A IZDRLJIV/A STRPLJIV/A EFIKASAN/A PRAKTIAN/A AMBICIOZAN/A VREDAN/A ODGOVORAN/A KOMUNIKATIVAN/A HRABAR/A AKTIVAN/A DRUELJUBIV/A STABILAN/A SAMOSTALAN/A POSEDUJEM Odgovorna Odgovorna za 10 godina Ambiciozna Ambiciozna za 10 godina. ......... ......... za 10 godina NE POSEDUJEM U DOVOLJNOJ MERI TA TREBA DA PROMENIM DA BIH OSTVARIO/LA PLAN POSEDUJEM I ESTO KORISTIM POSEDUJEM ALI RETKO KORISTIM
79
NAZIV RADIONICE: Zato bi mladi ostali da ive i rade u svom mestu?

Autori/ke: Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi,
e sa kojima bi se svaki/a pojedinac/ka moga/la suoiti ukoliko ostane; prednosti zapisuju na ute, a tekoe na plave stikere i lepe na pripremljen pano. Tehnike rada: rad u malim grupama stikeri u dve boje
Duica orevi, Julija Gruji Simeunovi, Dragica Bogojevi
Uoavanje mogunosti i izazova za ostanak mladih ljudi u lokalnoj zajednici Podsticanje uenika/ca na razmiljanje o mogunostima sopstvenog angaovanja u razvoju lokalne zajednice
Analiza tekoa 15 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su naveli/e sopstvene snage i mogunosti za prevazilaenje navedenih tekoa linim angaovanjem u ekonomskom razvoju zajednice. Opis aktivnosti: Uenici/ce se bave izlistanim tekoama (plavi stikeri) tako to ih razvrstavaju prema sledeim kriterijumima: na ta mogu da utiem sam/a, na ta mogu da utiem u saradnji sa drugima i na ta ne mogu da utiem Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pripremljen pano sa nacrtanom metom u centar kruga JA; drugi krug JA i DRUGI; trei, spoljanji krug NE MOGU DA PROMENIM
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e i izrazili/e line stavove o ostajanju ili naputanju loklane zajednice u budunosti. Opis aktivnosti: Uenici/ce izraavaju svoj lini stav o tome da li ele ili ne ele da ive i rade u svom mestu; nastavnik/ca trai da argumentuju svoje stavove. Uenici/ce izraavaju svoj stav tako to se razmetaju u prostoru prema tome da li ele da ostanu ili napuste svoje mesto; svaka grupa iznosi argumente za svoj stav. Tehnike rada: individualni rad, rad u malim grupama
Tematska celina ZAVRNI DEO Novi pogled na tekoe 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e line sposobnosti za uticaj na lokalnu zajednicu. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podstie uenike/ce da prodiskutuju Novi pogled na tekoe i sumira zakljukom da reenje izvesnog broja tekoa zavisi od nas samih. Tehnike rada: grupna diskusija, izlaganje nastavniPotrebna A-V sredstva i potroni materijal: -
pano/tabla (sa skalom)
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su ukazali na prednosti i tekoe ostanka u svojoj lokalnoj zajednici. Opis aktivnosti: Uenici/ce izlistavaju prednosti ostanka u rodnom gradu po zavretku kole i teko-
Tematska celina CENTRALNI DEO Analiza prednosti i tekoa ostanka u svom mestu 15 minuta
ka/ce
80
VIII modul EVROPSKE INTEGRACIJE

NAZIV RADIONICE: Moja Evropa
Autor: Miodrag Pavlovi
Upoznavanje uenika/ca s osnovnim evropskim vrednostima Razvijanje oseaja bliskosti evropskim vrednostima Podsticanje uenika/ca da usvojene vrednosti promoviu u porodici, koli i drutvu
Tematska celina UVOD Identifikacija demokratskih vrednosti 10 minuta
nika/ca, a ukoliko je to potrebno, neke od zabeleenih vrednosti i sam/a komentarie. Ukoliko smatra da uenici/ce nisu zapisali i istakli sve demokratske vrednosti, nastavnik/ca e dopuniti listu tako to e postojeim grupama vrednosti dodati i one koje e zapisati na svojim stikerima. U zavrnici prvog koraka nastavni/ca ukazuje uenicima/ma na to da su sve uoene i protumaene vrednosti sr evropskog drutva i osnova svih evropskih integrativnih procesa. Takoe podsea uenike/ce da je re o onim vrednostima koje su u prethodnim godinama imali prilike da upoznaju, izuavaju i ostvaruju u nastavi Graanskog vaspitanja. Tehnike rada: individualni rad, grupna diskusija, izlaganje nastavnika/ce stikeri, panoi
su obnovili/e znanja o demokratskim vrednostima, pojavama i pojmovima u demokratskom drutvu. Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikerima zapisuju (na svakom po jedan) vrednosti koje smatraju bitnim za demokratiju. Nastavnik/ca takoe sugerie uenicima da svaki zapisan pojam znaju da definiu i protumae. Kada uenici/ce zavre zapisivanje, nastavnik/ca lepi stikere na pano; duplikati se takoe ostavljaju na panou jer zapravo pokazuju koje vrednosti, vane za demokratiju, uenici/ce posebno cene i vrednuju; ostale stikere nastavnik/ ca moe grupisati (na primer, vrednosti koje se tiu socijalne komunikacije i funkcionisanja drutva na temeljima tolerancije i meusobnog uvaavanja, zatim vrednosti koje se odnose na zakonske regulative, one koje se odnose na potovanje ljudskih i drugih prava koje proizlaze iz Povelje o ljudskim pravima). Za neke od vrednosti koje eli posebno da istakne, nastavnik/ca trai obrazloenje od ue-
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce uoili/e i razumeli/e opte graanske, humanistike i demokratske vrednosti. Opis aktivnosti: Uenicima/ma se prikazuje crte Moja soba, koji/e oni/e paljivo posmatraju, zapaaju vane pojedinosti i tumae. Zatim se uenicima/ma daju sledea uputstva kojima se ostvaruje grupna diskusija: Posmatrajte crte paljivo; to je evropska soba jednog vaeg vrnjaka, moda lii i na sobu nekog od vas. Koje detalje najpre zapaate na crteu? Objasnite zbog ega upravo oni privlae vau panju. ta na ovom crteu za vas jeste posebno bitno? Koji je detalj naroito istaknut u vaem doivljaju crtea; protumaite zato. ta sobu prikazanu na crte-
Tematska celina CENTRALNI DEO Lino i drutveno u EU 25 minuta
81
u ini posebno prijatnom i ugodnom za boravak? U kom prikazanom sadraju uoavate vedrinu, dobro raspoloenje, ivotni optimizam i radni elan? Kako doivljavate ovaj tinejderski prostor: kao mesto lenarenja ili aktivnog rada i druenja? Obrazloite detaljnije svoj stav. Razmotrite prikazane predmete na crteu kao simbole i pripremite se da ih tumaite. Koje ivotne, idejne, estetske i etike vrednosti prikazuju i govore detalji na crteu? Koje od motiva na crteu povezujete za obrazovanje, uenje i saznavanje? ta simboliu raunar na radnom stolu i globus na polici? O kakvim ideolokim vrednostima svedoi zastava Evropske unije na zidu sobe? Na koji nain je u ovoj sobi ostvaren uredan nered? Zato je ona prijatna za boravak? ime poziva na boravak u njoj, druenje i upoznavanje? U razgovoru s uenicima/ma dospee se do sledeih zakljuaka: - obrazovanje je stalno i jedna je od najviih vrednosti svake mladosti i svakog drutva - inofrmatika vetina i informatiko povezivanje su osnove savremenog naprednog drutva - sloboda kretanja, putovanja - ivotni optimizam, drueljubivost, saradnja, tolerancija, razumevanje i meusobno uvaavanje osnova su boravka na mestima na kojima se ovek osea prijatno, raspoloeno za rad, druenje i ivotnu svakodnevicu - u prijatnim prostorima ostavljamo lini trag, ali u njima pokazujemo i svoje prisustvo - vrednosti koje cenimo i uvaavamo najlepe su i ivotno najdelotvornije ako su i vrednosti drutva kojem pripadamo ili kojem teimo Zapaene tumaene vrednosti nastavnik/ca tokom sumacije koja usledi moe da grupie na graanske, humanistike i demokratske vrednosti, a moe ih objediniti, prikazati i protumaiti u izlaganju koje e formirati shodno nastavnoj situaciji u datim radnim okolnostima.
izlaganje nastavnika/ce, grupna diskusija crte Moja soba, pano

Tehnike rada:
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su podstaknuti/e na istraivaki rad u okviru procesa pribliavanja Evropi uputstvo za voenje evropskog dnevnika. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podstie uenike/ce na krau diskusiju povodom teme: Na koji nain evropske vrednosti mogu da budu ostvarene u linom svakodnevnom ivotu? Posle sasluanih stavova uenika/ca, nastavnik/ca ih poziva da ponu da vode evropski dnevnik. To moe biti sveska, fajl u raunaru ili specijalno napravljena publikacija u koje e grupa uenika/ca ili pojedinci/ke unositi sve one line (drutvene) aktivnosti koje smatraju da doprinose razvoju drutva u dostizanju standarda savremenog demokratski ureenog drutva. Nastavnik/ca e zakljuiti da se drutveni razvoj i dostizanje visokih drutvenih standarda ne ostvaruju samo donoenjem odreenih valjanih zakonskih procedura i radom dravnog aparata ve i pojedinanim aktivnostima svakog lana/ice drutva u kojima se oitavaju humanistike, graanske i demokratske vrednosti.
Tematska celina ZAVRNI DEO ta mogu da uinim? 10 minuta
izlaganje nastavnika/ce, grupna diskusija obrazac za voenje evropskog dnevnika (nastavnik/ca sam/a priprema)
Tehnike rada:
MATERIJALI
Prilog 1 Moja evropska soba (crte je na kraju Prirunika; preuzeto sa sajta www.eu.org )
82
NAZIV RADIONICE: Uimo o EU

Autorke: Dragana uri, Milka Mihailovi
Korak 2 Formiranje ekspertskih grupa prema tekstovima koje su uili, uenici/ce se okupljaju u etiri grupe; zadatak je da prodiskutuju, prodube, razmene znanje steeno iz teksta. Korak 3 Vrnjako poduavanje/mentorstvo u osnovnim grupama uenici/ce se vraaju u osnovne grupe i poduavaju ostale iz oblasti u kojoj su eksperti
Tehnike rada: rad u malim grupama Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: tekstovi iz
Proirenje znanja uenika/ca o nastanku i nainu funkcionisanja EU Informisanje uenika/ca o poloaju Srbije u procesu EI Podsticanje saradnje meu uenicima/cama kroz vrnjaku edukaciju

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su informisani/e o temi i ciljevima rada i motivisani za uee u radionici.
knjige Uimo o Evropi (CeSID) Kad i zato nastaje EU, ta sve radi EU, Srbija i EU, Gde je EU sada
Tematska celina ZAVRNI DEO Koliko sam nauio/la o nastanku i radu EU? 5 minuta
Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su procenili/e nivo i kvalitet sopstvenih znanja o nastanku i radu EU koja su stekli kroz radionicu Tehnike rada: skala (ili lestvica) procene sa pet stupnjeva (1 nimalo, 5 vrlo visoko)
dionice i deli uenike u 4 grupe.
Opis aktivnosti: Nastavnik/ca predstavlja ciljeve raTehnike rada: izlaganje nastavnika
papiri u 4 boje (po jedna za svaku grupu)
Tematska celina CENTRALNI DEO ta je EU i kako funkcionie? 35 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su kroz timski rad i vrnjako poduavanje/ mentorstvo stekli/e nova saznanja o nastanku i funkcionisanju organa EU. Opis aktivnosti: Korak 1 Formiranje osnovnih grupa uenici/ce su podeljeni/e u 4 grupe i svaka dobija etiri teksta o EU; uenici dele zaduenja ko e kojim tekstom da se bavi unutar grupe; njihov zadatak je da proitaju tekst.
skala (lestvica) procene
83
NAZIV RADIONICE: Prednosti i izazovi lanstva u EU za mene kao pojedinca/ku

Autori/ke: Slaana Stojanovi, Milanka Antov, Mir-
nastavnik/ca izlistane prednosti grupie na panou (obrazovanje, ekonomija, putovanja...), takoe i izazove.
Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, grupna dis-
jana Mihailovi, Vesna Pei, Slobodan Pavlovi, Melita Ranelovi
kusija
Sagledavanje znaaja i prednosti lanstva Srbije u EU Sagledavanje prednosti i izazova lanstva Srbije u EU za graane/ke kao pojedince/ke Sagledavanje mogunosti i znaaja linog doprinosa ulasku Srbije u EU
keri, pano
Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri, mar-
Tematska celina ZAVRNI DEO Ja kao graanin/ka EU (prednosti i izazovi) 15 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uvideli/e moguni lini doprinos integraciji Srbije u EU Opis aktivnosti: Nastavnik/ca organizuje razgovor
Tematska celina UVOD ta je za mene EU? 10 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su ispitali/e svoje line stavove o EU i lanstvu nae zemlje u njoj.
na temu: Kako ja kao pojedinac/ka mogu da doprinesem pridruivanju Srbije EU? Posle razgovora, nastavnik/ca uenicima/ma daje uputstva za domai zadatak (Prilog 1)
deljujui se sa DA/NE kroz prostorno premetanje i dokazuju svoje stavove.

Tehnike rada: individualni rad, grupna diskusija Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:
Opis aktivnosti: Uenici/ce izraavaju svoj stav opre-
Tehnike rada: modana oluja Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1
MATERIJALI Prilog 1 Instrukcija za domai zadatak

Napisati lanak za kolski list, ili sastav na temu: ta za mene lino znai ulazak Srbije u EU? Kako ja kao pojedinac/ka mogu da doprinesem ulasku Srbije u EU?
papir i markeri
Tematska celina CENTRALNI DEO Prednosti i izazovi lanstva Srbije u EU 20 minuta

Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ ce su uoili/e prednosti i izazove lanstva u EU. Opis aktivnosti: Nastavnik/ca pripremi kartice s
podacima o EU koristei se Pojmovnikom (vidi Pojmovnik na kraju prirunika) i podeli ih uenicima/ma, o emu svi zajedno potom razgovaraju;
84
POJMOVNIK
Advertajzing medijsko reklamiranje proizvoaa, proizvoda i usluga. Aktivizam svesno angaovanje graana/ki (pojedinano ili grupno) u nameri da se linim ukljuenjem (znanjem, radom, vetinom, umenjem, angaovanjem u bilo kom vidu i obliku) prui doprinos promeni, poboljanju postojeeg stanja, okolnosti ili novnonastale situacije. Aktivizam je planirano ponaanje da bi se postigli socijalni ili politiki ciljevi kroz aktivnosti kakve su podizanje svesti, stvaranje koalicija, voenje politikih kampanja, proizvodnja propagandnog materijala, stvaranje publiciteta i preduzimanje drugih akcija kako bi se uticalo na socijalne promene. Socijalni rad u zajednici posebno podstie razvoj onih oblika aktivizma koji mogu da utiu na promene i na poboljanje uslova ivota, posebno marginalnih grupa i ugroenih pojedinaca. Uslov za to je samoorganizovanje pojedinaca i grupa. Apel sadraj propagandne poruke. To moe da bude slika, tekst, re ili bilo koji oblik izraavanja. U apelu se povezuje ono to proizvod nudi s onim to potroa eli ili mu treba. ntisemitizam ispoljavanje otvorene mrnje prema Jevrejima/kama. Bolonjska deklaracija potpisalo ju je 1999. godine 29 evropskih drava. Srbija ju je potpisala 2003. godine i time se ukljuila u proces usaglaavanja svog obrazovnog sistema sa standardima Bolonje oni nisu obavezujui, niti im je cilj da da stvore jedinstven obrazovni sistem, ve da se stvaranjem jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. postignu sledei ciljevi: omoguavanje priznavanja diploma steenih u drugim evropskim dravama; jasno utvrivanje kriterijuma diplomskih i poslediplomskih studija; prenos kredita (bodova); uklanjanje razliitih prepreka slobodnom izboru mesta studiranja.www.europa. eu.int/comm/education/index_en.html Borac lice koje neposredno uestvuje u neprijateljstvima, ili je pripadnik oruanih snaga. Civil svako lice koje nije borac (u sluaju nedoumice, to lice e se smatrati civilom). Ukoliko takvi civili neposredno uestvuju u neprijateljstvima, onda se smatraju borcima i gube zatitu. Civilni objekti svi objekti koji nisu vojni ciljevi. Ukoliko se takvi objekti koriste kao podrka vojnoj akciji, onda se smatraju vojnim ciljevima i gube zatitu. Deiji rad prema naem zakonu, rad dece ispod 16 godina pod uslovima koji ozbiljno ugroavaju njihov opstanak, tete njihovom zdravlju i onemoguavaju im osnovno obrazovanje. Mnoga takva deca ive u uslovima koji su slini ropstvu. Prema Konvenciji o najteim formama rada dece, u najtee oblike rada dece spadaju robovanje, rad slian robovskom, na primer, prodaja ili trgovina decom, sluenje da bi se otplatio dug, prisilan rad, ukljuujui prisilnu mobilizaciju dece da bi se angaovala u oruanim sukobima. Prvi put je u jednoj internacionalnoj konvenciji odreena starosna granica za decu vojnike 18 godina. To je ujedno i prvi put da se delatnost dece vojnika pravno priznaje kao neka vrsta rada. Deklaracija dokument kojim se proglaavaju naela o pojedinim vanim i kljunim drutvenim pitanjima (Deklaracija o ljudskim pravima, o pravima ena, o zatiti kulturnih dobara...). Deklaracija se potuje posle ratifikacije u zakonodavnim ili izvrnim telima dravnog aparata.
85
Diplome naih kola u EU propisima EU, omogueno je da dravljanin/ka jedne drave lanice diplomira u jednoj, a da mu/joj se sve kvalifikacije priznaju u drugoj dravi. Diploma zavrenog fakulteta u Srbiji bie priznata u svakoj dravi lanici. Drutvena odgovornost pristup jaanju odgovornosti kroz raznovrsne akcije i sredstva koja graani/ke, nevladine organizacije i mediji mogu koristiti da bi vlast pozvali na odgovornost. Mehanizme drutvene odgovornosti mogu pokrenuti i podrati drava, graani/ke, ili i jedni i drugi, meutim, najee se pokreu i deluju od krajnjih korisnika/ca ka donosiocima odluka. Dravljanin/ka (graanin/ka u politikom smislu) svaki/a punoletan/na pripadnik/ca demokratske politike zajednice koji/a, doivljavajui tu zajednicu kao svoju, dobrovoljno, svesno, kritiki i odgovorno, zajedno sa drugima, aktivno uestvuje u odreivanju uslova zajednikog ivota tako to bira vlast (ili uestvuje u vlasti), utie na nju, kontrolie je, deluje u okviru politike stranke, ili u okviru udruenja graana/ki (nevladine organizacije), ili kroz graanske inicijative, a sve u najboljem interesu pojedinaca/ki i cele zajednice. U mnogim meunarodnim instrumentima za zatitu ljudskih prava postoji i zasebna garancija prava graana/ ki na uee u upravljanju zajednicom. To podrazumeva pozitivne korake drave koji omoguavaju da graani/ke (za sada samo njeni dravljani!) ostvaruju i uivaju ta svoja politika prava. Graanin/ka, kao pripadnik/ca zajednice, ima i obavezu da potuje zakone te zajednice, i da, kroz saradnju sa drugima, aktivno uestvuje u odreivanju uslova zajednikog ivota; kao nosilac/ica sloboda i prava, obavezan/a je da potuje slobode i prava drugih; kao ljudsko bie, obavezan/na je da sve to ini nenasilno, tolerantno, s oseajem za pravdu i brigom za opte dobro, tj. odgovorno.
Ekonomska politika deo dravne politike koji se bavi odnosom drave i privrede. Glavne teme ili oblasti kojima se bavi su: fiskalna politika (porezi i javni rashodi), politika dohodaka (kontrola cena i linih dohodaka), spoljnotrgovinska politika (uvoz, izvoz, carine), monetarna politika (kontrola ponude novca od centralne banke), itd. ERAZMUS (ERASMUS) akcioni program EU za razmenu studenata/kinja deo je ireg akademskog projekta koji se zove SOKRATES. Ovaj program, pokrenut 1987, studentima/kinjama i profesorima/kama omoguava veu slobodu izbora mesta studiranja i programa studija; sufinansira se saradnja visokokolskih ustanova EU. U ovaj program je trenutno ukljueno 30 zemalja, meu kojima je i Srbija. Ovaj program omoguava studentima/kinjama koji/e su primljeni u program da deo svojih studija provedu u drugoj dravi (od 3 do 12 meseci) u ustanovi po vlastitom izboru. Razmena profesora/ki i razvoj meunarodnih programa obrazovanja takoe su obuhvaeni ovim programom. www.europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/erasmus/erasmus_en.html Estrada izvorno, re estrada oznaava uzdignuto mesto, podijum, pozornicu. U dananjem smislu te rei, estrada je deo javnog ivota, gde se ostvaruju sadraji popularne kulture. Etnike grupe drutvene grupe etnikog sastava stanovnitva po nacionalnoj pripadnosti. Karakterie ih to to govore istim jezikom, ive na zajednikoj teritoriji i imaju zajedniku kulturnu i politiku istoriju, kao i manje ili vie jasnu drutveno-istorijsku samosvest o zajednikoj grupnoj pripadnosti po kojoj se razlikuju od drugih. Filantropija ljubav prema ljudima, ovekoljublje, dobroinstvo, volja da se pomogne drugima.Vodi poreklo od grkih rei philos (prijatelj) ili phileo (volim, teim za neim) i antrophos (ovek).
86
Gledanost kvantitativno izraena vrednost praenja jednog televizijskog emitovanja u zadatoj vremenskoj jedinici; gledanost se klasifikuje u vie razliitih nivoa i u razliitim kategorijama: prema stepenu gledanosti, prema vremenskom trajanju gledanosti, prema drutvenoj grupi koja ostvaruje gledanost. Govor mrnje svaki govor u javnosti (posebno u medijima) koji proizvodi ili bi mogao da proizvede irenje, opravdavanje ili podsticanje rasne mrnje, ksenofobije, antisemitizma, kao i svih oblika diskriminacije koji su zasnovani na netoleranciji. Graanin/ka pripadnik/ca demokratske zajednice koji/a ima i koristi prava i slobode, preuzima odgovornosti i ispunjava obaveze prema zajednici. Uloga graanina/ke podrazumeva aktivan i odgovoran odnos prema drutvenim pojavama, uee u biranju i kontroli vlasti; graanin/ka moe da bira i da bude biran/a za vrioca vlasti. Kako osnovna ljudska prava i odgovornosti ne mogu biti manja ili vea, nego su jednaka za sve ljude, tako i politika prava moraju biti jednaka za sve dravljane/ke unutar jedne drave. U procesu demokratizacije graani/ke treba da razvijaju kritiko miljenje i uoavaju razlike izmeu stvarnog i proklamovanog, poriu spolja nametnute autoritete, vrednosti i odluke. Graanska hrabrost spremnost na delovanje u svrhu zatite prava, uz punu svest o moguinm posledicama tog aktivizma i spremnost da se te posledice snose bez obzira na to koliko negativne mogu biti. Graanska neposlunost jedan od vaninstitucionalnih oblika zatite prava, a specifinosti su: in uperen protiv nekog konkretnog zakona, javni, nenasilan, politiki, ne sme da narui javni poredak, prethodno su iscrpene sve zakonske mogunosti da se pravda zadovolji, graanska neposlunost je pokazatelj postojanja demokratije u dravi.
Hors de combat (izbaeni iz stroja) borci koji su zarobljeni, ranjeni, ili bolesni, i stoga vie ne mogu da se bore. Humanost ovenost, aktivan odnos prema vrednostima, posebno prema drugim osobama koje su, iz bilo kojih razloga, sa tzv. posebnim potrebama, odnosno nisu u mogunosti da zadovolje svoje osnovne, ali i izvedene ljudske potrebe. Humanost ne podrazumeva stvaranje zavisnosti klijenata/kinja, ve potovanje linosti svake osobe i osnaivanje njenih mogunosti i sposobnosti. Ideja o ujedinjenju Evrope inicijativu za stvaranje ujedinjenih evropskih drava izloio je Vinston eril, u svom govoru u Cirihu 1946. godine, ukazujui na to da je francusko-nemaka saradnja osnovna pretpostavka evropskog ujedinjenja. Upravo ta saradnja Francuske i Nemake u proizvodnji uglja i elika (omoguila zajedniko upravljanje ovim resursima i spreila eventualne sukobe) predstavlja okosnicu plana za osnivanje Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU), poznat kao umanov plan, po Roberu umanu, francuskom ministru spoljnih poslova koji je ovaj plan izloio 9. maja 1950. godine. Ugovor o EZU potpisale su 1951. godine Belgija, Italija, Luksemburg, SR Nemaka, Francuska i Holandija. Ovim je poeo proces postepene i funkcionalne integracije evropskih zemalja. Rimskim ugovorima od 25. marta 1957. godine osnovane su EEZ i EVROATOM s osnovnim ciljem stvaranja zajednikog trita za slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, kao i zajedniki razvoj u oblasti korienja atomske energije u civilne svrhe u est drava lanica. Godina 2007. je jubilarna za EU zbog obeleavanja 50-godinjice evropskih integracija. ILO Meunarodna organizacija rada koja se bavi pravima radnika/ca, ukljuujui uslove rada, zatitu na radu, radno vreme, naknadu za rad i sl. Konvencija o pravima deteta je uticala na ILO koja je
87
1999. godine donela Konvenciju o najteim formama rada dece. Konvencija obavezuje svaku dravu koja ju je ratifikovala da preduzme trenutne i prave mere u cilju zabrane i iskorenjivanja dejeg rada. Interesovanja spremnost za bavljenje odreenim aktivnostima i zadovoljstvo u tome (npr. interesovanje za odreenu vrstu muzike/sporta moe da znai bavljenje muzikom/sportom ili samo sluanje muzike/praenje sporta i zadovoljstvo u tome). Od vrednosti i vrednosnih orijentacija razlikuju se po tome to su stvari, pojave i ideje na koje se odnose odreenije i neposrednije utiu na aktivnost pojedinca/ke. Javni servis javnost ga osniva, finansira i kontrolie. Treba da bude dostupan svim stanovnicima/ cama teritorije na koju se odnosi, ima zadatak da obavetava, obrazuje i zabavi. Vodi rauna o ouvanju kulturnog identiteta, a ne o profitu. Treba da tei kvalitetnim, a ne komercijalnim sadrajima. Karijera sled promena radnih mesta, poslova i poloaja koje pojedinac/ka obavlja tokom radnog veka. Kolateralna teta teta ili gubitak sluajno naneti tokom napada uprkos svim neophodnim merama predostronosti koje imaju za cilj da spree ili svedu na minimum civilne rtve, ranjavanje civila i razaranje civilnih objekata. Kolektivne (socijalne) vrednosti pozitivan odnos prema idejama, materijalnim stvarima od ireg drutvenog znaaja za zajednicu u kojoj pojedninac ivi. Prihvatajui kolektivne vrednosti, ljudi grade kolektivni identitet, tj. oseaj pripadnosti jednoj drutvenoj zajednici. Komercijalni mediji vode rauna o profitu i gledanosti, sadraji koji se emituju su roba i vanije je da se roba to skuplje proda nego kakvog je kvaliteta i kakav uticaj ima na stanovnitvo gledaoce programa.
Konvencija meunarodni ugovor; vrsta meunarodnog sporazuma koji nastaje povodom nekog specijalnog pitanja od vanosti za drave koje ga sklapaju. Ovaj ugovor se shvata kao dokument kojim se naelno reavaju sadraji koji su u meudravnim stranama iz razliitih razloga bili dovedeni u pitanje ili su bili izvori nesporazuma, neslaganja ili razliitih gledita. Konvencija je dokument koji uobiajeno prethodi donoenju dokumenata koji imaju vri, optiji ili obavezujui znaaj i znaenje za ugovorene strane. Ksenofobija ispoljavanje izuzetno snane mrnje prema strancima/kinjama. Kulturni identitet obrazac slinosti, kulturna istovetnost pripadnika/ca odreene grupe od pogleda na svet, vrednosnih sistema i opredeljenja, institucija, jezika, do materijalne oblasti. Legalan u skladu sa zakonom. Legitiman koji ima stvarnu podrku veine. Line vrednosti vrednosti znaajne za pojedinca. Pomou linih vrednosti se stvara lini identitet, tj. postaje se linost nezavisna i posebna u odnosu na druge. Lokalna zajednica geografska lokacija i administrativna jedinica u okviru koje graani/ke zadovoljavaju svoje svakodnevne egzistencijalne potrebe, kao i graanska prava i odgovornosti (rad, obrazovanje, zabava, kulturne potrebe...). Lokalni ekonomski razvoj proces u kojem lokalna administracija, privrednici i nevladin sektor sarauju na stvaranju boljih uslova za ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Svrha lokalnog ekonomskog razvoja je da pobolja mogunosti lokalne ekonomije i uslove ivota za sve graane/ ke lokalne zajednice.
88
Ljudska prava minimum zahteva koje moemo postaviti prema drutvu i drugim ljudima samim tim to smo ljudi. Ljudska prava ne zavise od drave, ve ih svako ljudsko bie ima. Drava je duna da garantuje i titi ljudska prava. Mapiranje problema obeleavanje, preciziranje i formulisanje problema. Precizno odreivanje inilaca koji su doveli do problema. U mapiranje problema je ukljueno i odreivanje zainteresovanih grupa koje mogu da utiu na reavanje problema, kao i izlistavanje moguih partnera/ki koji mogu da pomognu u reavanju problema. Sve ove aktivnosti preduzimaju se u cilju izrade plana akcije reavanja problema. Marketing skup organizovanih aktivnosti usmeren na plasman robe na trite i osvajanje kupaca, od reklamiranja do ina prodaje. Medijska manipulacija postupak potinjavanja pojedinca/ke, drutvenih grupa, javnosti, komunikacijskih kanala, medija, itd. odreenoj vrsti interesa. Manipulacija je takoe smiljeno korienje netanih podataka, izvrtanje injenica, lano interpretiranje, kao i veto podmetanje kako bi se stvaranjem lanog utiska ostvarila medijska kontrola. Medijski prostor deo javnog ivota koji se ostvaruje u medijima na odreenom (uem ili irem) kulturolokom prostoru. Meunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) Anri Dinan, preduzetnik iz vajcarske, podstaknut ratnim uasima iji je svedok bio gledajui bitku u Solferinu (Italija), 1862. objavljuje knjigu Seanje na Solferino. Dinan je uinio prvi korak ka tome da se u svim zemljama osnuju drutva za zbrinjavanje ranjenika u ratu i da se potpiu meunarodni ugovori o imunitetu i neutralnosti medicinskog osoblja koje prua pomo ranjenicima pod zatitom jedinstvenog obeleja (kasnije je odreeno da
to bude vajcarska zastava s obrnutim redosledom boja). U enevi je 17. februara 1863. osnovan Meunarodni komitet za pomo ranjenicima, koji e nekoliko godina kasnije postat MKCK. Na zahtev Komiteta, vajcarska vlada je sazvala diplomatsku konferenciju 22. avgusta 1864. godine, koja je usvojila prvu enevsku konvenciju za poboljanje poloaja ranjenih vojnika u ratu, koju je potpisalo 12 drava. Tako je nastalo MHP, pravna osnova za delovanje MKCK Meunarodno humanitarno pravo (MHP) grana meunarodnog prava koja ograniava upotrebu nasilja u oruanim sukobima tako to titi one koji ne uestvuju ili vie neposredno ne uestvuju u neprijateljstvima, svodi nasilje na neophodnu meru da bi se postigao cilj sukoba, isto je za obe zaraene strane: i za onu koja je legitimno upotrebila silu, i za onu koja je protivpravno upotrebila silu; uzrok sukoba ne utie na njegovu primenu. Ovo pravo se primenjuje im zapone meunarodni oruani sukob (ukljuujui i oslobodilake ratove, tj. borbu protiv kolonijalne dominacije), kada pone nemeunarodni oruani sukob (stari naziv je: graanski rat) ili kad ponu unutranja nasilja i zategnutosti. Meunarodno humanitarno pravo obavezuje i drave i pojedince. Primena MHP se zavrava godinu dana posle opteg zavretka vojnih operacija. Nacionalni identitet drave i EU u Ugovoru o EU izriito je navedeno da Unija potuje nacionalni identitet drava lanica. Slubeni jezik svake drave je ujedno i zvanini jezik Unije, tako da e ulaskom Srbije u EU i srpski jezik postati zvanini jezik, a irilica zvanino pismo. Drave lanice sa priblinim brojem stanovnika kao Srbija, kao to su Grka i Portugal, ouvale su sva obeleja nacionalnog identiteta. Nasilnik osoba koja vri bilo koji oblik nasilja nad drugom osobom.
89
Nasilje zloupotreba moi jedne osobe nad drugom, svaki in protiv neije volje, a koji drugu osobu ugroava psihiki, fiziki, seksualno ili ekonomski. Nasilje u medijima prema obliku ispoljavanja, moe biti fiziko, psihiko i kulturno. Prema funkciji, nasilje u medijima deli se na nasilje u funkciji cilja prikazano u medijima da bi se postigao odreeni cilj (npr. da bi se motivisali graani/ke na neku humanitarnu akciju) i bezrazlono nasilje nasilje koje nije neophodno za razumevanje i prijem poruke koja se alje putem medija. Odgovornost svest pojedinca/ke o potrebi da deluje i ponaa se prema sebi, drugima iz svog okruenja i ire drutvene zajednice tako da postoji mogunost da snosi posledice za uinjeno ili neuinjeno. Odgovornost se deli na linu i kolektivnu. Lina odgovornost je odreena normama, pravilima ponaanja kojih se pojedinac pridrava shodno svom linom sistemu vrednosti (pravednost, ljubav, lepota, solidarnost, istina). Za nepotovanje line odgovornosti zaduena je savest. Kolektivna odgovornost je odreena optim vrednostima sredine u kojoj pojedinac ivi, deli je sa drugim pripadnicima svoje zajednice i moe se razumeti kao nacionalna, religijska, profesionalna i politika odgovornost. Ogranienja MHP ne zabranjuje upotrebu sile, ne titi sva lica pogoena sukobom, ne zabranjuje da se neprijatelj nadvlada (ali po principu: jedini legitiman cilj je da se oslabi vojni potencijal neprijatelja). Osnovni ciljevi EU podravanje privrednog i drutvenog razvoja; voenje zajednike spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike); zatita prava i interesa dravljana/ki drava lanica uvoenjem dravljanstva EU; ouvanje i dalji razvoj Unije kao
prostora slobode, bezbednosti i pravde, gde je slobodno kretanje lica obezbeeno merama iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala. Osnovni principi EU udruivanje: EU je u osnovi dobrovoljno udruenje evropskih drava koje su uvidele da se odreena pitanja mogu delotvornije reavati zajednikim naporima; ugovornost drava, po dobrovoljnom stupanju u EU, ulazi u odreene ugovorne odnose iz kojih crpi svoja prava, ali i obaveze koje proistiu iz lanstva; delotvornost Unija je od svog osnivanja preuzela neke poslove koji se delotvornije obavljaju na nivou zajednice nego na nivou drava lanica; postepen razvoj EU se razvijala postepeno u dva pravca: po irini, prijemom novih drava lanica, i po dubini, unapreivanjem i produbljivanjem veza meu postojeim lanicama. Pakt meunarodni sporazum, vrsta ugovora koji ima politiku vrednost i najee predstavlja osnovu nekog politikog saveza izmeu dve ili vie zemalja. Participacija proces razmene u donoenju odluke koja se tie odreenog pojedinca/ke, grupe ili zajednice (okruenja) u kojoj ivi; proces u kom graani/ke iznose svoja miljenja, meusobno sluaju i uvaavaju razliita miljenja radi donoenja odluke koja ih se tie. Svi/e uesnici/ce procesa su ravnopravni/e. Participacija roditelja u koli proces u kom roditelji uestvuju u radu kole, izraavaju svoje miljenje koje se uzima u obzir u donoenju svih odluka koje se tiu ivota i rada kole. Partnerstvo udruivanje radi zajednikih interesa i ciljeva. Partnerski odnosi najee obuhvataju preduzimanje nekog zajednikog poduhvata, uee veeg broja ljudi ili ostvarenje jednog ili vie zajednikih ciljeva. Na lokalnom nivou, partner-
90
stvima vladinog, nevladinog i privatnog sektora omoguavaju se bolje usluge i vee uee korisnika/ca. Pravno se reguliu ugovornim odnosima. Partnerstvo podrazumeva jednak stepen uea svih strana i jasnu podelu uloga meu partnerima/kama. Politiar osoba koja aktivno uestvuje u partijskoj politici i podeli vlasti. Politika prava prava koja graanima/kama omoguavaju stvarni uticaj na voenje javnih poslova, odnosno na uee u upravljanju zajednicom (na primer: da bira i bude biran, pristup javnim slubama...). Ova prava se odnose na dravljane/ke jedne zemlje, graani/ke ih ostvaruju kad postanu punoletni/e. Politika procesi i nain na koji se donose odluke unutar jedne skupine ljudi. Iako se obino politika odnosi na vlade, politiko ponaanje se opaa u bilo kojoj grupi ili instituciji koju sainjavaju ljudska bia. Preduzetnitvo pojam u osnovi obuhvata koncipiranje i organizovanje trino usmerenih poslovnih aktivnosti iji je krajnji cilj ostvarivanje dobiti. Odrednica preduzetnitvo odnosi se na pojedinca/ ku koji/a samostalno ili u grupi obavlja preduzetnike aktivnosti kroz osnivanje novog ili razvoj postojeeg privrednog subjekta. Zakon o privatn im preduzetnicima/cama definie privatnog/u preduzetnika/cu kao fiziko lice koje radi sticanja dobiti osniva radnju i samostalno obavlja delatnost (Sl.glasnik RS, br. 53/95). Prevencija spreavanje, predupreivanje, preduhitrivanje (bolje spreiti, nego leiti). Prigovor savesti odbijanje pojedinca da uestvuje u onim aktivnostima koje njegova savest ne odobrava. Najese se prigovor savesti odnosi na vojnu slubu, pa u tom sluaju prigovarai/ce save-
sti mogu da izaberu civilno sluenje vojnog roka. Postoje i druge vrste prigovora savesti, kao to je pokret za zabranu eksperimenata na ivotinjama. Profesija intelektualna ili manuelna delatnost koja se obavlja kao stalno zanimanje i slui kao izvor prihoda za podmirenje trokova ivota. Propagandna poruka saoptenje koje propagandista upuuje odreenoj ciljnoj grupi kako bi obavila svoju persuazivnu ulogu (ubeivanje, nagovaranje, uveravanje) Rasna mrnja izriito iskazivanje oseanja mrnje, netrpeljiivosti i destruktivnih stavova prema pripadnicima/cama neke druge rase. Reklama oglas ili spot objavljen u sredstvima javnog informisanja kojim se potroai podstiu na kupovinu odreenih proizvoda ili korienje odreenih usluga (prema I. Klajnu i M. ipki, 2006) Saradnja proces spajanja i zajednikog rada razliitih subjekata (pojedinci/ke, grupe, institucije) kako bi kao skladna celina radili na postizanju unapred zacrtanih ciljeva. Za izgradnju i osnaivanje saradnje potrebno je da postoji aktivno uee, odgovornost u radu i poverenje izmeu strana koje uestvuju. Savest sposobnost linosti za moralno procenjivanje sopstvenih postupaka i motiva za delovanje. Deo nae linosti koji nas kanjava za nemoralne (loe) postupke prema sebi ili drugima. Savet Evrope nije isto to i Evropski savet. Savet Evrope je najstarija politika organizacija u Evropi, osnovana 1949. godine, okuplja 46 drava lanica. Osnovna uloga je podsticanje demokratije, potovanje ljudskih prava i vladavine prava u dravama lanicama. Sedite je u Strazburu. Dravna zajednica SCG primljena je u lanstvo 3. aprila 2003. godine.
91
Savet roditelja kolski organ sastavljen od predstavnika roditelja uenika svakog odeljenja u koli. Simboli EU himna, zastava i Dan Evrope. Evropska himna je Oda radosti (IX simfonija) Ludviga van Betovena; Zastava pozadina je plave boje (nebo) na kojoj se nalazi 12 zlatnih zvezdica koje formiraju krug, ime simbolizuju jedinstvo naroda Evrope. Zvezdice ne predstavljaju drave, njihov broj je stalan. Dan Evrope se slavi 9. maja. Sistem vrednosti zbir moralnih (etikih), socijalnih i estetskih vrednosti koje posebno uvaavaju pojedinci, grupe ili itave drutvene zajednice (nacionalne, verske, dravne). Slika proizvoda predstava koju potroai/ce imaju o nekom proizvodu ili niz asocijacija koje potroai/ce imaju o nekom proizvodu. Pored saznajne, slika proizvoda sadri i emocionalni element, a moe nastati i bez ikakvog neposrednog iskustva s tim proizvodom. Socijalna uloga predstavlja oekivana ponaanja koja se vezuju uz odreeni poloaj koji pojedinac/ ka ima i funkciju koju vri u grupi kojoj pripada. Solidarnost pojam koji se odnosi na povezanost i uzajamnu saradnju ili pomo izmeu pojedinaca/ki, grupa i veih skupina, posebno u tekim ivotnim situacijama ili prirodnim katastrofama. Drutvena solidarnost je izrazito moralna pojava kojom se izraava opti stav humanosti, meusobne pomoi, razumevanja i uzajamnosti (Dirkem). Stav steena predodreenost da se misli, osea i postupa na odreen nain (za ili protiv) u odnosu na neki objekat (predmet/bie ) ili situaciju. Formiranje stava zavisi od grupe kojoj pojedinac/ka pripada, ali i od njegovog/nog linog iskustva. Ima stavova koji se ne zasnivaju na tanim podacima ili realnom iskustvu, a jake emocije izbijaju u prvi
plan. Takvi stavovi se nazivaju predrasudama i oni se izuzetno teko menjaju (prema: Trebjeanin, Psiholoki renik). Stereotipi preterano uproena, a esto i netana i teko promenljiva slika koja se ima o pripadnicima/cama neke grupe. To su elementi predrasuda jer su uverenja o nekoj grupi, po pravilu, usklaena s oseanjima koja se prema toj grupi ispoljavaju. Moe se govoriti o negativnim i pozitivnim stereotipima (preterano ulepana slika), ali je uobiajenije da se misli na negativnu sliku. Strategija gr. ratna vetina, nauka o voenju rata.Vremenom je to prvobitno znaenje proireno na: postupanje usmereno ka ostvarivanju odreenog cilja posle dueg planiranja. Danas se izraz strategija koristi za vie vrsta ljudskih delatnosti. Strateko planiranje dugorono planiranje prakse kojim se daju odgovori na pitanja: ko smo, ta moemo da uradimo, koje probleme elimo da reimo, ta elimo da promenimo, na koje kljune probleme elimo da odgovaramo i emu teimo. Suverenitet drave i EU ulaskom u EU, naa zemlja e preneti deo dravnog suvereniteta na nivo zajednikog odluivanja u EU. To se odnosi na sledee oblasti: unutranje trite, carinske tarife, ekonomska i monetarna unija, poljoprivredna politika, zatita ivotne sredine i dr. Istovremeno, kao lanica EU, Srbija e moi i da utie na njene odluke. kolski odbor organ upravljanja kolom koji ima devet lanova i koji ine po tri predstavnika nastavnikog vea, roditelja uenika i lokalne zajednice. kolskim odborom predsedava direktor, ali on ne uestvuje u donoenju odluka O. ta je Evropska unija naddravna zajednica koju danas ini 27 drava lanica: Austrija, Belgija, Bu-
92
garska, Velika Britanija, Grka, Danska, Estonija, Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Nemaka, Poljska, Rumunija, Slovaka, Slovenija, Finska, Francuska, Holandija, eka, vedska i panija. Evropska unija je osnovana u Mastrihtu 1992. godine potpisivanjem Ugovora o EU. ta Srbija dobija ulaskom u EU? Mogunost da uestvuje u razvoju ekonomske i svetske ekonomije, politike i kulture. Granice e postati formalnost i graani e moi slobodno da se kreu i putuju po celoj Evropi. Graani/ke e moi da putuju ne samo radi odmora ili poslovno ve i da bi radili. Nezaposleni e imati pravo da ive u drugoj zemlji sve dok su u potrazi za poslom (u veini zemalja lanica period od 6 meseci). U zemljama van EU, graanin EU moe da koristi usluge, pomo i zatitu bilo koje drave EU ako u toj zemlji ne postoji ambasada drave iz koje dolazi. Tolerancija doputanje, podnoenje, trpeljivost prema onim stavovima i ponaanjima koja mi lino ne prihvatamo. Tri stuba na kojima poiva EU Prvi stub ine dve meunarodne organizacije: Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM); drugi stub ini zajednika spoljna i bezbednosna politika, trei stub ine policijska i pravosudna saradnja u krivinim stvarima. Uslovi za ulazak drave u EU svaka drava koja potuje naela slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i vladavine prava moe da zatrai lanstvo u EU. Uslovi su sledei: stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava i potovanje ljudskih i manjinskih prava; trina privreda sposobna da izdri konkurenciju na jedinstvenom evropskom tritu; sposobnost preuzimanja obaveza koje proizlaze iz lanstva, to
znai usvajanje i primenu propisa EU. Ustav EU EU jo nema ustav. Predlog postoji, ali je usvajanje u toku. Uzor linost ili vrednost (vrednosna kategorija) koja se doivljava kao najbolja, kao idealan primer i kao model (obrazac) koji slui nekome za ugled, na ije se postupke, miljenja i stavove neko poziva. Vaninstitucionalna pravda regulative koje graani/ke koriste kada vlast i institucije drave, kroz zakone i zakonito postupanje, pravdu ne obezbede. Graani/ke obezbeuju potovanje svojih prava kroz vaninstitucionalne oblike zatite prava. Vizija slika budunosti kakvu elimo da ostvarimo. Vojni ciljevi borci i objekti koji svojom prirodom, mestom, svrhom ili upotrebom daju uspean doprinos vojnoj akciji i ije unitavanje omoguava odreenu vojnu prednost. Volonterizam mobilizacija i angaovanje pojedinaca/ki i grupa koji dobrovoljno pristaju da pruaju usluge odreenoj populaciji, uz odgovarajuu selekciju i pripremu. Volonterizam je zasnovan na idejama samopomoi, uzajamne pomoi i ovekoljublja. Najee se sprovodi u verskim, humanitarnim, socijalnim i nevladinim organizacijama. Vrednosna orijentacija vei broj povezanih vrednosti koje predstavljaju opti nain ivljenja koji pojedinac procenjuje kao poeljan. Razliiti ljudi imaju razliite vrednosne orijentacije prema razliitim stvarima, pojavama, idejama i tee ostvarenju razliitih ciljeva. U literaturi se spominju sledee vrednosne orijentacije: teorijska tenja za saznavanjem istine; ekonomska tenja ka neemu to je korisno; estetska tenja za lepotom i skladom; socijalna ljubav prema ljudima je osnovna orijentacija; politika tenja ka moi;
93
religiozna za nju je najvaniji doivljaj jedinstva sa svetom. Vrednost (latinska re valeo krepak, jak, zdrav) vrednost je termin koji se koristi za oznaavanje onoga sto je dobro, istinito, lepo, pravedno. Vrednost je opte ime za sadraj morala, umetnosti, prava, obiaja, politike. Fenomen vrednosti se ne moe postaviti bez oveka kao praktinog bia koje stvara vrednosti. Najvia vrednost, cilj kome se tei jeste ideal, zamiljeno idealno stanje, koje se ceni kao vrednost po sebi, dok je vrednovanje uvek proces odabiranja, zauzimanja stava pojedinaca prema fenomenima ljudskog sveta. Vrnjako nasilje u koli situacija u kojoj je neki uenik, tokom dueg perioda, ponavljano, izloen negativnim postupcima jednog ili vie uenika. U svetu se za ovu pojavu ustalio termin bullying. Nasilje u koli moe se ispoljiti kroz sledee oblike: fiziko nasilje najlake ga je primetiti, a podrazumeva udaranje, guranje, upanje, tipanje; verbalno nasilje vreanje, irenje glasina, stalno zadirkivanje, ismevanje; emocionalno nasilje namerno iskljuivanje rtve iz zajednikih aktivnosti razreda ili grupe, ignorisanje, tj. neprimeivanje njenog prisustva, itd; seksualno nasilje neeljeni fiziki kontakt i uvredljivi komentari; kulturno nasilje vreanje na nacionalnoj, verskoj ili rasnoj osnovi; ekonomsko nasilje kraa, otimanje novca ili stvari i slino. Zainteresovane grupe pojedinci/ke, grupe, organizacije, institucije koje imaju blizak ili istovetan zajedniki cilj (interes) na ijem se ostvarivanju zajedniki angauju. Zapadni Balkan u terminologiji EU, pod njim se podrazumevaju sledee zemlje jugoistone Evrope: Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija, Crna Gora i Hrvatska. Godine 1999. u Helsinkiju je postavljena jasna razlika izmeu tih
zemalja i Bugarske i Rumunije koje su imale status drava kandidata za lanstvo u EU (2007. postale lanice) i utvrena nova strategija pristupanja navedenih drava EU (proces stabilizacije i pridruivanja) www.europa.eu.int/comm/external_relations/see ivotni moto misao ili ideja vodilja koja izraava sr, sutinu ivotnog stila pojedinca/ke; pokretaka snaga koja nas vodi kroz ivot. ivotni standard graana Srbije u EU ulaskom u EU nee biti prevazieni svi problemi u drutvu. Meutim, proces pridruivanja e povoljno uticati na stabilizaciju ekonomije, a samim tim i na priliv stranih ulaganja, posebno u granama koje su orijentisane ka izvozu. U tim granama bie otvarena nova radna mesta i plate poveane. ivotni stil specifian nain ponaanja, ophoenja, rada, izraavanja i interesovanja koji su svojstveni jednoj osobi, a koji odraavaju vrednosti kojima ona tei u ivotu. rtva osoba koja trpi bilo koji oblik nasilja.
94
TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA

ta su tehnike radioniarskog rada?
Pojam tehnike radioniaskog rada odnosi se na razliite naine i postupke koji se koriste u toku radionice (workshop) u cilju ostvarivanja sadraja i ciljeva radionice. Ovako shvaen pojam obuhvata veliki broj vrlo raznovrsnih postupaka rada i njihovih modifikacija u praksi. Ponekad se pojam Tehnike rada radioniarskog rada koristi kao sinonim a pojam metod radioniarskog rada, to je u ovom kontekstu prihvatljivo. Meutim, ovako shvaene tehnike i metode nije opravdano izjednaavati sa shvatnjem ovih pojmova u kontekstu naunog istraivanja, gde je njihovo znaenje drugaije.
Najee tehnike radioniarskog rada

Radionica kao aktivan oblik rada podrazumeva korienje razliitih tehnika. U zavisnosti od vrste radionice (saznajna ili kognitivna, kreativna, terapijska i sl.), ciljeva, sadraja i uesnika/ca, voditelj/ka pravi izbor odgovarajuih tehnika rada rada. Kljuno za izbor tehnika jeste da one budu primerene prethodno pomenutim elementima i da se vodi rauna i o tome koliko voditelj/ka radionice vlada primenom odreene tehnike/ka. Ovde emo predstaviti nekoliko najee korienih tehnika rada rada u saznajnoj ili kognitivnoj radionici. To je radionica koja je prvenstveno usmerena na izgraivanje novih znanja. Pored Tehnike rada koje e biti predstavljene, svaki voditelj/ka radionice ima slobodu da razvija sopstvene tehnike ili da menja postojee, pri tom uvek imajui u vidu kako i ta eli odreenom radionicom da postigne.
95
IZLAGANJE ili PREZENTACIJA Opis i primena

Jedna osoba, najee voditelj/ka radionice, obraa se grupi uesnika/ca i saoptava im odreene podatke koji su u nekom smislu za njih novi ili tako znaajni da ih treba posebno naglasiti. Ova tehnikea se najee koristi u uvodnom i zavrnom delu radionice. Tehnika moe da se primenjuje bez ili sa upotrebom audio-vizuelnih sredstava (FC flip chart ili pokretna tabla; kompjuter, projektor i sl.). Izlaganje treba da bude jasno i saeto i ne treba da traje due od 3 do 5 minuta. Kad god je to mogue, potrebno je uiniti ga interaktivnim, tako to e se uesnicima/cama postaviti pitanja otvorenog tipa, u smislu: ta vi mislite o temi ili kakva su vaa iskustva u vezi s ovim pitanjem, i sl. Upotreba audio-vizuelnih sredstava, naroito kompjutera i projektora, zahteva od voditelja/ke da ta sredstva ume da koristi kao pomona, a ne kao centralna, odnosno da njegova/njena iva re i komunikacija sa uesnicima/cama radionice i dalje budu kljune. Ima niz pravila i korisnih, praktinih saveta koja bi svako trebalo da zna pre nego to odlui da koristi moderna audio-vizuelna sredstva.
INDIVIDUALNI RAD Opis i primena

Uesnici/ce dobijaju uputstva da neki zadatak urade svako za sebe ne savetujui se sa drugima u grupi. Obino posle toga sledi odreeni oblik predstavljanja svih rezultata individualnog rada. Vrlo esto se kao pomono sredstvo u individualnom radu koriste post-it papirii (stikeri) na kojima uesnici/ce ispisuju svoje odgovore na odreena pitanja.
Prednosti
Mogunost da se saznaju pojedinani stavovi, miljenja... uesnika/ca koje nije bilo mogue saznati drugim tehnikama. Uesnici/ce koji ne vole da izlau pred drugima, retko e se javiti da svoje miljenje saopte pred celom grupom.
Izazovi/nedostaci
Zahteva vetinu svrstavanja u kategorije (klastere) i integrisanje individualnih odgovora, tako da to bude znaajno za temu. Ukoliko je u grupi vie od 20 osoba, to moe da oduzme dosta vremena.
Prednosti
Za kratko vreme, moe dosta da se saopti. Omoguava voditelju/ki da naglasi ono to je kljuno za razumevanje teme. Prua mogunost dobrog strukturiranja onog to e se saoptiti.
RAD U PAROVIMA Opis i primena

Uesnici/ce se podele u parove. Podela moe da bude namerna (kad voditelj/ka radionice ima odreen cilj zato ba tako deli uesnike/ce), sluajna (korienje naina razbrajanja uesnika/ca) ili slobodna (preputa se uesnicima/cama da sami izaberu svoj par). Dobijaju zadatak na koji treba da odgovore kroz rad u paru, odnosno razmenu miljenja i usaglaavanje oko teme.
Izazovi/nedostaci
Nizak nivo interaktivnosti. Veliki izazov da se izlaganje pretvori u monolog koji due traje. Moguna loa strukturiranost izlaganja.
96
Prednosti
Razmena miljena i iskustava u paru. Meusobni proces uenja. Interaktivnost, zbog neophodnosti diskusije.
Odsustvo vrednovanja ravnopravnost svih ideja.
Izazovi/nedostaci
Mogunost dobijanja velikog broja potpuno nevanih ideja. Ponavljanje odreenog broja najeih ideja/asocijacija. Problem da se sagledaju sutinski vredne ideje, jer je iskljuena mogunost vrednovanja. Moguna oskudna lista ideja/asocijacija u grupi vrlo zatvorenih i nesigurnih uesnika/ca.
Izazovi/nedostaci
Osoba koja je ekspanzivnija moe da dominira i tako sprei pravu razmenu iskustava. Mogunost da se u paru razgovara o potpuno nebitnim temama. Mogunost sukoba izmeu osoba u paru koje imaju vrlo oprena miljenja.
MODANA OLUJA (BRAINSTORMING) Opis i primena

Ova tehnika se, u prevodu, naziva modana oluja ili mozgalica. Voditelj/ka trai od uesnika/ca radionice da saopte svoje ideje ili asocijacije na odreeni pojam ili pitanje, pri tom potujui nekoliko kljunih pravila: a) nijedna ideja nije besmislena i ne treba je unapred procenjivati ili odbacivati; b) svako moe da saopti samo jednu ideju1; c) niko ne sme da namee svoju ideju kao bolju od ostalih; d) nisu dozvoljene rasprave o idejama. Voditelj/ka belei sve ideje na FC i obeleava one koje se ponavljaju i koliko puta su se ponovile. Obino je ova tehnika uvod za grupnu diskusiju ili debatu kroz koju se izloene ideje sumiraju i dolazi se do sutinskih odgovora na pitanje ili problem. Meutim, ukoliko je cilj da se pokae raznovrsnost i mnotvo ideja s nekom temom u vezi, ova tehnika moe da bude i potpuno samostalna.
GRUPNA DISKUSIJA Opis i primena

Ovo je jedna od najee korienih tehnika radioniarskog rada. Da bi se ova tehnika uspeno primenjivala, potrebno je da se uspostavi i potuje nekoliko osnovnih pravila: a) jasno formulisan problem ili tema diskusije, tako da svi uesnici/ ce razumeju i mogu neto o tome da kau; b) grupna diskusija predstavljena kao razmena miljenja i stavova o temi u kojoj svako moe da uestvuje; c) javljanje za re i potovanje redosleda javljanja i davanja prednosti onima koji se prvi put javljaju; d) ogranieno vreme za diskusiju2. Poeljno je da voditelj/ka na FC zapisuje kljune elemente diskusije kako bi se u njenom zavrnom delu dolo do do odreenih zakljuaka. Ukoliko je grupa uesnika/ ca mala do 15 osoba, ponekad se koristi i nominalna tehnika diskusije koja podrazumeva da voditelj/ka trai od svakog uesnika/ce da iznese svoj stav povodom teme. Primena ove tehnike treba da bude rezultat voditeljeve/kine dobre procene da li e se javiti vie uesnika/ca ili e se podstai otpor onih koji su zatvoreni i nesigurni.
Prednosti
Bogatstvo ideja/asocijacija veliki broj, potencijalna originalnost i kreativnost. Ekonominost za kratko vreme se dobija veliki broj ideja.
97
Prednosti
Visok nivo interaktivnosti u grupi. ire saznanje o stavovima i idejama pojedinih uesnika/ca. Dublja analiza pojedinih stavova i miljenja. Mogunost postavljanja pitanja. Mogunost da svaki uesnik/ca obrazloi iznete stavove.
rad ili rad u parovima, uz fiziki boravak u maloj grupi. Poeljno je da uputstvo bude napisano. Voditelj/ka treba povremeno da obie uesnike/ce, da proveri da li su pravilno razumeli uputstvo, kako se odvija proces rada i da ih podseti na vreme koje im je preostalo za reavanje zadatka. Uinak rada treba da bude rezultat procesa diskusije i usaglaavanja izmeu lanova/ica male grupe.
Izazovi/nedostaci
Voditelj/ka moe da izgubi kontrolu nad situacijom i da se diskusija pretvori u govor svi uglas, naroito o temama o kojima su miljenja oprena. Preopirnost u izlaganju uesnika/ca i problem da ih voditelj/ka ogranii na dogovoreni vremenski okvir. Nedostatak vetine voditelja/ke da grupnu diskusiju usmerava ka ishodu zakljucima. Preterana samokritinost uesnika/ca i izostanak diskusije. Verbalni dueli i lina razmena izmeu pojedinih uesnika/ca.
Prednosti
Intenzivna diskusija izmeu lanova/ica male grupe. Zatvorene i nesigurne osobe lake se otvaraju u maloj grupi. Brojnost i raznovrsnost ideja za reavanje zadatka Vie oiju bolje vidi. Mogunost da svako iznese svoje vienje. Reenje proizvod rada je rezultat saradnje male grupe.
Izazovi/nedostaci
Glavnu re vodi najdominantnija osoba, namee svoje miljenje, a drugi se povlae. Sukob liderstva izmeu dve dominantne osobe u maloj grupi. Pasivnost i gubitak motivacije lanova/ica grupe manje sigurnih u sebe (asertivnih). Potrebno je da voditelj/ka veto facilitira male grupe (podstie, postavlja otvorena pitanja, itd.) kako bi obezbedio/la uee svih lanova/ica u radu.
KOOPERATIVNI RAD U MALIM GRUPAMA Opis i primena

Uesnici/ce su podeljeni u male grupe (obino od 4 do 8 osoba) namernom, sluajnom ili spontanom podelom, to zavisi od vrste problema i uputstva za rad koji e dobiti. Ukoliko se uesnici/ce meusobno ne poznaju, neophodno je predvideti kratko vreme za neku od uvodnih igrica za upoznavanje. Tek posle toga daje im se uputstvo za rad u maloj grupi o odreenoj temi ili problemu. Uputstvo treba da bude jasno i saeto, a zadatak motiviui i tako zamiljen da je za njegovo reavanje neophodna saradnja (kooperacija) i diskusija izmeu uesnika/ ca. U protivnom, rad e se pretvoriti u individualni
TIMSKI RAD Opis i primena

Uesnici/ce se podele u male grupe kao i u kooperativnom radu u malim grupama. Glavna karakteristika timskog rada je podela uloga izmeu lano-
98
va/ica tima. Uesnici/ce mogu da dobiju zadatak da sami podele uloge i svakom dodele odreenu u procesu reavanja problema ili pitanja na kom rade ili uloge dodeljuje voditelj/ka na osnovu nekog svog plana. Potrebno je da dobiju jasno uputstvo koje su uloge u njihovom timu i ta su kljuna zaduenja vezana za svaku od uloga (npr., koordinator/ka ili tim-lider/ka, zapisniar/ka, osoba koja e izvetavati o timskom radu, saradnici u timu zadueni za prikupljanje podataka, argumenata i sl.). Takoe je potrebno da ceo tim dobije jasno uputstvo ta treba da uradi u vezi s problemom ili temom na kojoj radi, koliko ima vremena za rad i kako, na koji nain treba da izvesti o rezultatima svog rada. Ponekad, kad je pored reavanja problema kroz timski rad vano za ciljeve radionice da se prati i razvoj tima, kao i razliiti elementi interpersonalne dinamike, uesnici/ce ne dobijaju uputstvo kako da podele uloge u timu, ve se zadatak na kom treba da rade tako strukturira da je za njegovo uspeno reavanje vaan timski rad. Ovo postavlja vee zahteve pred voditelja/ku koji treba i da prati rad grupe i da je podstakne na timski rad.
Pitanje dobre podele uloga u timu kako prepoznati kljune karakteristike osobe za odreenu ulogu.
IGRANJE ULOGA Opis i primena

Uesnici/ce se podele u male grupe nekim od ve prethodno pominjanih naina podele i svaka grupa dobija opis izmiljene situacije ili sluaja (case study) u kojima postoje (ili se na osnovu opisa situacije lako mogu zamisliti) i neki akteri. Situacija obino sadri i opis ponaanja ili karakternih crta tih linosti. Ponekad, u zavisnosti od vrste zadatka, lanovima/icama grupe se preputa da osmisle psiholoki profil aktera situacije. lanovi/ice grupe dobijaju uputstvo da podele uloge, pripreme ih, nameste scenu koristei prirune rekvizite i odglume situaciju. Najee svaka od malih grupa dobija da odglumi razliitu, izmiljenu situaciju i vreme za glumu je ogranieno na 3 do 5 min. Posle svake predstave sledi kraa diskusija najpre glumci saoptavaju svoje utiske o pripremi, glumi i situaciji u kojoj su glumili, potom publika (ostali uesnici/ce radionice koji su posmatrali) daje svoje komentare. Jedna od varijanti igranja uloga je i kad voditelj/ka radionice u nekim situacijama izabere jednu osobu kojoj daje posebno uputstvo za odreenu, vrlo znaajnu ulogu u situaciji, dok ostali lanovi/ice male grupe dobijaju zajedniko uputstvo i obavljaju prethodno opisanu podelu uloga i pripremu. U zavisnosti od cilja koji se eli postii primenom ove tehnike, zavisie i koja e se varijanta koristiti.
Prednosti
Podela uloga omoguava da svako uradi svoj deo posla uspenost i ekonominost u radu. Svako je lino odgovoran za deo timskog rada. Svi lanovi/ice su anagovani odreenim zadatkom (odgovornou) vezanim za svoju ulogu.
Izazovi/nedostaci
Potreba da se pojedinani doprinosi dobro razrade i poveu u celinu. Opasnost da se od drveta ne vidi uma. Za zadatke ili vebe koje kratko traju teko je primeniti ovu tehniku, jer u vrlo kratkom vremenu ne moe da se razvije duh timskog rada i pripadnosti timu.
Prednosti
Uenje kroz lino, praktino iskustvo. Poistoveivanje s odreenom ulogom kao osnova za bolje razumevanje nekih karakteristika socijalnog ponaanja u odreenim situacijama.
99
Uee celokupne linosti u procesu uenja, naroito uee emocionalnog aspekta linosti. Oigledan prikaz odreenih socijalnih situacija.
Izazovi/nedostaci
Otpor uesnika/ca prema eksponiranju kroz glumu i kao posledica toga nemogunost da se poistovete s ulogom. Preterano poistoveivanje s ulogom nekih uesnika/ca, te otud nemogunost da izau iz uloge, to ih ometa u daljem toku rada u radionici. Vetina voditelja/ke da podsticajnim pitanjima usmeri uesnike/ce ka sutinskim zakljucima iz odigranih situacija.
od ostalih uesnika/ca ili uesnici/ce u parovima dobija posebna uputstva ta treba da prate. I u tehnici Akvarijum gluma je vremenski ograniena, jer se ima u vidu znaaj diskusije koja sledi. Rasprava se odvija tako to najpre glumci govore o svom doivljaju situacije, a onda posmatrai saoptavaju svoja zapaanja i na kraju se izvlae zakljuci i moguna ira uoptavanja.
Prednosti
Prikladnost ove tehnike za detaljno analiziranje razliitih situacija interpersonalne komunikacije. Mogunost intenzivnog posmatranja i analize situacije koja je predmet glume. Pretpostavlja se vei broj razliitih zapaanja posmatraa/ica. Mogunost poreenja linog iskustva onih koji glume sa zapaanjima posmatraa/ica.
AKVARIJUM Opis i primena

Voditelj/ka objasni uesnicima/cama da e jedna grupa imati zadatak da neto odglumi u skladu s uputstvom, a da e ostali imati znaajnu ulogu kao posmatrai situacije. Preporuuje se da zamoli uesnike/ce da se odreeni broj njih dobrovoljno javi za glumu, jer se tako dobijaju motivisani glumci ili bar oni kojima nije neprijatno da glume pred grupom. Ukoliko se ne javi dovoljno osoba, voditelj/ka se obraa nekima od uesnika/ca da prihvate da glume. Odabrana, mala grupa uesnika/ ca dobija zadatak da odglumi odreenu situaciju u skladu s opisom situacije i pisanim uputstvom. Glavna razlika od tehnike Igranja uloga je u tome to ostali uesnici/ce nemaju zadatak da glume, ve se od njih trai da paljivo prate glumu odabrane grupe i da posle saopte svoja zapaanja. Njihovo praenje (opservacija) najee se odvija u skladu s tanim uputstvom ta treba da prate. Postoje dve mogunosti: a) svi dobijaju isto, jasno sastavljeno uputstvo ta treba da prate u toku glume i b) svako
Izazovi/nedostaci
Opasnost razvijanja negativne dinamike u grupi neravnopravnost meu uesnicima/cama (velika izloenost onih koji glume i zatien poloaj posmatraa/ica). Preterano lina ispoljavanja u grupi uesnika/ca npr., umesto situacije, posmatrai/ce preterano analiziraju pojedine aktere/ke glume. Oskudni komentari i povrna analiza preterano ustruavanje i strah uesnika/ca da svojim komentarima nekoga od glumaca ne povrede.
ANALIZA SITUACIJE ili SLUAJA Opis i primena

Uesnici/ce radionice dobijaju kratku, pisanu studiju situacije ili sluaja (do 1 stranice A4 formata). Studija se odnosi na situaciju u nekom imaginar-
100
nom mestu ili mestu X, dravi, regionu ili na neki izmiljeni, ali mogui sluaj iz ivota i ponaanja ljudi u drutvu. Takoe dobijaju i uputatvo, najee u obliku odreenih pitanja koja im omoguavaju da analiziraju tu situaciju/sluaj. Uesnici/ce mogu da rade pojedinano, u parovima ili u malim grupama. Najee se primenjuje kombinovani pristup: uesnici/ce se odreeno, krae vreme pojedinano upoznaju sa studijom i rade njenu poetnu analizu, a zatim se podele u male grupe, zajedniki detaljno raspravljaju i prave finalnu, grupnu analizu. Potom sledi izlaganje o radu svake male grupe i rasprava u velikoj grupi. Kao to se moe zapaziti, ovo je sloena tehnika koja ukljuuje korienje nekoliko ve opisanih tehnika. Ponekad se ova tehnika naziva analiza sadraja, ime se naglaava da se prvenstveno zasniva na odreenom, pisanom sadraju koji je osnova za rad.
IGRE Opis i primena

Primena igre u procesu izgraivanja znanja zasniva se na rezultatima istraivanja psihologije uenja, koji pokazuju da i deca i odrasli lake ue i bolje pamte ukoliko je proces uenja zabavan i obogaen ak i elementima primerenog humora. Igra ima znaajnu ulogu u toku saznajne radionice u uspostavljanju poetne energije za rad (energizing games), odravanju motivacije, podsticanju koncentracije i sumiranju procesa rada. Ne treba zaboraviti da postoji veliki broj igara zasnovanih na uenju putem reavanja problema koje kao neposredan rezultat imaju neko novo znanje. Prvo i najvanije je da igre koje se koriste u radionici treba da budu primerene cilju, sadraju i uesnicima/ cama radionice. Potrebno je izbegavati igre koje bi bilo koga od uesnika/ca mogle dovesti u situaciju da se osea nelagodno i uznemireno, kao i one koje bi neke od uesnika/ca onemoguile da u njima uestvuju. Na primer, ukoliko je neko od uesnika/ca osoba s invaliditetom, potrebno je vrlo paljivo birati igre. Drugo, vano je dobro poznavati prirodu i svrhu odreenih igara kako bi se one koristile u pravo vreme i s odgovrajuom namenom i kako ne bi, na primer, radionica zapoela igrom koncentracije, a zavravala se igricom za podizanje energije. U okviru radionice koja traje jedan kolski as, ne bi trebalo da se koristi vie od dve igre u trajanju od po 5-7 minuta, sem ako se ne radi o igri reavanja problema koja predstavlja centralni deo radionice.
Prednosti
Angauje sloene misaone operacije, analitike sposobnosti i sposobnosti donoenja odluka. Dobra osnova za raspravu i razmatranje razliitih argumenata. Nudi model za analizu u stvarnom drutvenom ivotu.
Izazovi/nedostaci
Zahteva da se situacija/sluaj dobro prilagodi uesnicima, tj. njihovim sposobnostima razumevanja. Kako napraviti dobru studiju situacije/sluaja s neophodnim i dovoljnim brojem detalja? Vetina voenja rasprave u velikoj grupi tako da se olaka uesnicima/cama prelaz sa zakljuaka analize zamiljene situacije/sluaja na njeno povezivanje sa realnom praksom u drutvu.
Prednosti
Uspeno uenje u radionici bolji rezultati rada i bolja atmosfera. Sticanje novih saznanja kroz zabavnu formu. Pruanje podsticaja grupi uesnika/ca.
101
Izazovi/nedostaci
Neodgovarajui izbor i nain korienja izazivanje dosade ili otpora uesnika/ca. Pretvaranje cele ili veeg dela radionice u igru s nejasnim ciljem i smislom.
102
Biografije nastavnika/ca autora/ki radionica u okviru Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjim kolama
Avdalovi Miroljub, nastavnik Filozofije i Graanskog vaspitanja u Hemijsko-tekstilno-tehnikoj koli u Loznici, zavrio Filozofski fakultet. Vodi nastavu Graanskog vaspitanja od kolske 2003/04. g. i nastavu Filozofije. Bavi se prevoenjem sa ruskog jezika i do sada ima objavljenih 10 knjiga prevoda iz oblasti ruske filozofije i religija. Pohaao je vei broj razliitih obuka iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, kao to su: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije) i Kultura kritikog miljenja (Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu). Meu razliitim temama u okviru programa Graanskog vaspitanja, kao svoju specijalnost izdvaja sledee: Tolerancija i diskriminacija; Dinamika i ishodi sukoba; Tipovi reagovanja u konfliktima; Krenje dejih prava; Kontrola vlasti i Mediji. Antov Milanka, nastavnica Sociologije i Graanskog vaspitanja u Graevinsko-tehnikoj koli Neimar, u Niu. Vodi nastavu Graanskog vaspitanja od kolske 2003/04. g. i nastavu Sociologije. Pohaala je razliite obuke iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, meu kojima se izdvajaju one iz oblasti informisanja i medija Pristup informacijama i Mediji kao izvor informacija. U okviru programa Graanskog vaspitanja, smatra da su njena specijalnost sledee teme: Demokratija i demokratsko odluivanje; Podela vlasti; Deja prava; Ljudska prava i Mediji. Bogojevi Dragica, nastavnica Graanskog vaspitanja u Poljoprivrednoj koli sa domom uenika u Futogu, zavrila Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za psihologiju. Kao nastavnica Graanskog vaspitanja angaovana od kolske 2002/03. g. U okviru svog profesionalnog usavravanja, pohaala je razliite obuke u oblasti obrazovanja za demokratriju i graansko drutvo: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); Mostovi 2006: Teatar za toleranciju (Centar za pozorina istraivanja, Novi Sad); Umee komunikacije konstruktivni pristup reavanju konflikata (Tim Psihokod, Beograd). U okviru programa Graanskog vaspitanja, svojom specijalnou smatra teme: Komunikacijske vetine; Timski rad i saradnja; Deja prava; Diskriminacija i tolerancija; Svet rada i profesionalno obrazovanje. Gluvi Katarina, nastavnica Sociologije i Graanskog vaspitanja u Gimnaziji Svetozar Markovi u Novom Sadu, zavrila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/02. g. U toku profesionalnog usavravanja u oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, pohaala je razliite obuke, kao to su: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije) i Vetine voenja radionica (Ekumenska humanitarna organizacija, Novi Sad). U okviru programa Graanskog vaspitanja, svojom specijalnou smatra program III razreda, odnosno sve teme koje se odnose na demokratiju, graansko drutvo i ljudska prava. orevi Duica, nastavnica Filozofije i Graanskog vaspitanja u elezniko-tehnikoj koli u Beogradu, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za filozofiju. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. g. U toku profesionalnog usavravanja u oblasti Graanskog vaspitanja, pohaala je razliite obuke, kao to su: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije) i Becavta
103
(Grupa Most, Beograd). U programu Graanskog vaspitanja, svojom specijalnou smatra ceo program I godine srednje kole. uri Dragana, nastavnica Psihologije i Graanskog vaspitanja u Medicinskoj koli u Uicu, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za psihologiju. Od kolske 2002/03. g. vodi nastavu Graanskog vaspitanja. Pohaala vei broj obuka u oblasti obrazovanja za demokratiju i ljudska prava: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); Dijalog i pregovaranje (Grupa Most, Beograd); Demokratija: partije i institucije, Od diktature do demokratije, Monitoring ljudskih prava i akcija javnog interesa (Graanske inicijative, Beograd); Ljudska prava za nastavnike (Centar za ljudska prava, Beograd); Deja prava trening za trenere (Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd). Kao teme koje smatra svojom posebnom specijalnou u okviru programa Graanskog vaspitanja, izdvaja: Nenasilna komunikacija; Saradnja i timski rad; Reavanje konflikata; Uticaj medija. uri Jasmina, kolski pedagog i nastavnica Graanskog vaspitanja u Medicinskoj koli 7. april u Novom Sadu, zavrila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Kao nastavnica Graanskog vaspitanja angaovana od kolske 2002/03. g. Pohaala sve obuke Ministarstva prosvete i sporta za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja Graansko vaspitanje za srednju kolu (I, II, III i IV). Pored toga, uestvovala u projektu Unapreenje graanskog vaspitanja i akih parlamenata i u formiranju Udruenja nastavnika/ca Graanskog vaspitanja Udruenje za razvoj Graanskog vaspitanja i obrazovanja za demokratiju. Meu temama iz programa Graanskog vaspitanja za srednju kolu, svojom specijalnou smatra: Umee komunikacija; Reavanje konflikata; Timski rad; Prava deteta; Udruenja graana; Preduzetnitvo; Priprema mladih za ulazak u svet
rada. Ili Uro, nastavnik Geografije i Graanskog vaspitanja, sada sa punim radnim angamanom u nastavi Graanskog vaspitanja. Zaposlen u Hemijsko-tehnolokoj koli i Tehnikoj koli u Subotici. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2004/05. g. U oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, do sada je pohaao obuke Ministarstva prosvete i sporta za nastavnike/ ce Graanskog vaspitanja Graansko vaspitanje za srednju kolu (I, II, III i IV). Meu temama u programu Graanskog vaspitanja, svojom specijalnou smatra: Stereotipi i predrasude; Sukob prava; Graani i potovanje zakona. U saradnji sa koleginicom, kreirao je dve radionice koje su uenici dobro prihvatili: Alkoholizam i Odnosi meu polovima. Kitanovi Miljana, nastavnica Psihologije i Graanskog vaspitanja u Gimnaziji Duan Vasiljev u Kikindi, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za psihologiju. Predmet Graansko vaspitanje predaje od kolske 2001/02. g. Imala prilike da pohaa vei broj obuka u oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); ABC demokratije bogatstvo razliitosti (Grupa 484); Otkrivanje sveta kroz debatu (ACCD); Priprema gimnazija za reformu, Kultura kritikog miljenja (Ministarstvo prosvete i sporta) i dr. Meu temama iz programa Graanskog vaspitanja, svojom specijalnou smatra: Identitet, Stereotipi i predrasude; Komunikacija u grupi; Konflikti; Odgovornosti i participacija. Milovanovi Nadeda, nastavnica Graanskog vaspitanja u Tehikoj koli i Ekonomsko-trgovinskoj koli u Kruevcu, diplomirani sociolog, zavrila Filozofski fakultet. Od kolske 2003/04. g. predaje Graansko vaspitanje. Pohaala sve obuke
104
Ministarstva prosvete za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli Graansko vaspitanje za srednju kolu (I, II, III i IV). U okviru programa Graanskog vaspitanja svojom posebnom specijalnou smatra teme: Civilno drutvo; Drava i prava; Mediji. Mihailovi Milka, kolski psiholog i nastavnica Graanskog vaspitanja u Gimnaziji Branislav Petronijevi u Ubu, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za psihologiju. Graansko vaspitanje predaje od kolske 2001/2002. g. U oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, pohaala razliite obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta); Decentralizacija (Ministarstvo prosvete i sporta i Graanske inicijative); Obrazovanje za ljudska prava nastava u novim okvirima, Obrazovanje za ljudska prava metode u nastavi; Obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo, Demokratska kola standardi i indikatori ( Savet Evrope); kola kao instrument mira (CIFEDHOP); Becavta (Grupa Most). U okviru programa Graanskog vaspitanja za srednje kole, posebna specijalnost su joj sve teme iz oblasti dejih prava i ljudskih prava uopte. Mihailovi Mirjana, nastavnica predmeta Ustav i prava graana i Graanskog vaspitanja u VIII beogradskoj gimnaziji, zavrila Fakultet politikih nauka u Beogradu. Nastavu Graanskog vaspitanja radi od kolske 2002/03. g. U toku sopstvenog profesionalnog usavravanja, pohaala vei broj obuka iz oblasti obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo, kao to su: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV, Kritiko miljenje, Razvojno planiranje (Ministarstvo prosvete i sporta); Obrazovanje za demokratiju (Grupa 484). Posebna specijalnost u okviru programa Graanskog vaspitanja su joj teme: Lini identitet; Grupni rad; Diskriminacija i tolerancija; Demokratsko drutvo; Civilno drutvo.
Pavlovi Miodrag, nastavnik Srpskog jezika i knjievnosti i Graanskog vaspitanja u Srednjoj koli Hiljadu trista kaplara u Ljigu, zavrio Filoloki fakultet u Beogradu, Grupu za srpsku knjievnost i jezik i magistrirao na istom fakultetu na Grupi za metodiku nastave knjievnosti. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/02. g. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije). Specijalnost: Socijalne komunikacija i Mediji. Pavlovi Slobodan, nastavnik Sociologije, Ustava i prava graana i Graanskog vaspitanja u Srednjoj koli u Kniu i Prvoj tehnikoj koli u Kragujevcu, zavrio Fakultet politikih nauka u Beogradu. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV, Kritiko miljenje (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); Spreimo trgovinu ljudima seminar za edukatore (NVO ene u akciji); Zajedno u borbi protiv SIDE kola kao partner (Crveni krst Srbije). Teme: Ja, mi i drugi; Odnosi u grupi i zajednici; Komunikacija u grupi; Svet informacija; Prava i odgovornosti. Ranelovi Melita, kolski pedagog i nastavnica Graanskog vaspitanja u Srednjoj zanatskoj koli u Beogradu, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za pedagogiju. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije). Specijalnost: program prvog razreda, naroito teme Lini identitet i Komunikacija. Simeunovi-Gruji Julija, nastavnica Sociologije i Graanskog vaspitanja u V beogradskoj gimnaziji, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za sociologiju. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/02. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV, Priprema gimnazija za reformu (Ministarstvo prosvete i sporta Repu-
105
blike Srbije); Evropa (Evropski parlament); Teaj o pravu ljudskih prava (Beogradski centar za ljudska prava); Rei su prozori ili zidovi uvari osmeha (CIP, Beograd). Specijalnost: ceo program I godine, Ljudska prava, Mediji i medijska (ne)manipulacija. Pei Vesna, nastavnica Psihologije i Graanskog vaspitanja u Elektrotehnikoj koli Mija Stanimirovi u Niu, zavrila Filozofski fakultet u Niu, Grupu za psihologiju. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije). Specijalnost: I razred Sremevi Mirjana, nastavnica Istorije i Graanskog vaspitanja u Medicinskoj koli Dr Andra Jovanovi u apcu, zavrila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II, III i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); kola demokratije (Graanske inicijative, Beograd); Lokalni aktivizam mladih (Centar za antiratnu akciju, Beograd); Medijacija (GTZ). Specijalnost: Nenasilna komunikacija; Deja prava. Stojanovi Slaana, nastavnica Filozofije i Graanskog vaspitanja u Gimnaziji i Tehnikoj koli u Zajearu, zavrila Filozofski fakultet. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/02. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); Umee komunikacije (Psihokod, Beograd); Debata (Asociajcija za kreativnu komunikaciju); Postani graanin (Graanske inicijative, Beograd); Krivica i odgovornost (OGI, Ni); Da ne sude predrasude (JAZAS, Beograd); Osnove efikasne intervencije u sluajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece u lokalnoj zajednici (Fond za socijalne inovacije, Beograd). Specijalnost: Aktivizam mladih (realizacija uenikih akcija II, III razred); Mediji; Nasilje.
Sudar Stamenka, nastavnica Psihologije i Graanskog vaspitanja u Srednjoj ekonomskoj koli u Somboru, zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za psihologiju. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/2. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV, Humanizacija odnosa meu polovima i planiranje porodice u nastavnim programima srednjih kola, Profesionalizam (Ministarstvo prosvete i sportaRepublike Srbije); Becavta (Dadalos, Sarajevo); Uimo zajedno ivimo zajedno (NVO Panonija, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu i Savet za obrazovanje Vojvodine). Specijalnost: Identitet; Stereotipi i predrasude; Reavanje sukoba i sve teme iz profesionalne orijentacije. evrt Slavia, nastavnik Sociologije, Ustava i prava graana i Graanskog vaspitanja u Poljoprivrednoj koli Valjevo u Valjevu, zavrio Fakultet politikih nauka u Beogradu. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2002/03. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije). Specijalnost: Demokratija i graansko drutvo; Mediji. Tuni-Vojni Zdenka, kolski pedagog i nastavnica Graanskog vaspitanja u Hemijsko-tehnolokoj koli Lazar Nei u Subotici, zavrila Filozofski fakultet. Nastavu Graanskog vaspitanja vodi od kolske 2001/02. Obuke: Graansko vaspitanje za srednju kolu I, II i IV; Upoznajmo svoju zemlju (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije); Populaciona edukacija i zatita mladih (Unicef ); Mrea poverenja protiv nasilja (Incest trauma centar). Specijalnost: Komunikacija u grupi; Prava i odgovornosti; Demokratija i politika; Znaaj informisanja; Svet profesionalnog obrazovanja.
106
Literatura za nastavnike/ce tokom Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce GV

Susret sa jakim emocijama vodi za primenu programa Istraivanje humanitarnog prava u postkonfliktnom kontekstu, Grupa Most, MKCK jun 2006. Marko Sasoli, Antoan Buvije, Kako pravo titi u ratu, Beograd 2003. Marko Sasoli, Antoan Buvije, Kako pravo titi u ratu sluajevi i dokumenta, MKCK, Beograd 2003. Strategija za smanjenje siromatva, Vlada Republike Srbije, Beograd 2003. Strategija za smanjenje siromatva izazovi i mogunosti na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd 2005. Din arp, Od diktature do demokratije, Graanske inicijative, Beograd 1999. Vidan Hadi-Vidanovi, Marko Milanovi, Ne smetajte, uivam u svojim pravima i slobodama, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2006. Deji rad u Srbiji, Centar za prava deteta, Beograd 2006. Eksploatacija dece kratak vodi, Centar za prava deteta, Beograd 2006. Marija Rudi, Ljudska prava prirunik za nastavnike, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001. Mr Vladimir eri, Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 1998. Neposredno uee graana u javnom ivotu na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i optina, Beograd 2006. Prvi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva u Srbiji, Beograd 2005. Dejvid Bitem i Kevin Bojl, Uvod u demokratiju, Kreativni centar, Beograd 1997. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji saetak, Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji, Beograd 2005. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji, Beograd 2005. Kako, zato, da li, kada... Evropska unija, Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji, Beograd 2006. Javno zastupanje u lokalnoj zajednici, MREA, vanredno izdanje, Graanske inicijative, Beograd 2006. Sendi Edirondak, Sve o upravljanju, Graanske inicijative, Beograd 2005. Bukvar evropskih integracija, Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji, Beograd 2006. Mr sc. Zvonimir Mataga, Pravo na slobodu udruivanja, Strazbur 2006. Omladinsko preduzetnitvo prirunik za uenike, Graanske inicijative i Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2006. Miroslav Prokopijevi, Trina demokratija, Graanske inicijative, Beograd 2001. Prof. dr Nada Kora, Jelena Vranjeevi, Nevidljivo dete, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd 2006. Vesna Dejanovi, Ljubomir Pejakovi, Poloaj romske dece u Srbiji, Centar za prava deteta, Beograd 2006. Din arp, Od diktature do demokratije, Graanske inicijative, Beograd 1999. Prof. dr Nada Kora, Obrazovanje i prava deteta, asopis Pedagogija, 1, 2005, str. 19-28 Konvencija UN o pravima deteta Istraivanje humanitarnog prava obrazovni moduli za nastavnike, MCKC, adaptirala Grupa Most Doc. dr Rade Veljanovski, Javni RTV servis u slubi graana, CLIO, Beograd 2005, str. 21-9, 215-29 Prof. dr Drenka Vukovi, Socijalna sigurnost i socijalna pravda, Beograd 2005, str. 15-46
107
Prof. dr Drenka Vukovi, Ana ekerevac, Socijalna politika u procesu evropskih integracija, Fakultet politikih nauka, Beograd 2006, str. 13-29, 208-222 Vladan Jovanovi, Nives Radelji, Socijalna zatita u reformi nauene lekcije Fonda za socijalne inovacije, FSI, Beograd, 2006. Zagorka Golubovi, Ja i drugi antropoloka istraivanja individualnog i kolektivnog identiteta, Republika, Beograd 1999, str. 12-62 Vuina Vasovi i Vukain Pavlovi, Uslovi i strategije demokratizacije, Jugoslovensko udruenje za politike nauke, FPN, Beograd 2004, str. 67-70 Prof. dr edomir upi, Politika i poziv, Politea, Beograd 2002, str. 100-108 Beogradska otvorena kola, Ekonomija od A do Z leksikon ekonomskih pojmova, Dosije, Beograd 2002. Branka Pavlovi, inioci i izazovi uspenog obrazovanja za graansko drutvo, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, godina 38, broj 1, Beograd 2006, str. 205-223 Uimo o Evropi, Centar za slobodne izbore i demokratiju, Beograd 2005. Radni materijali Prof. dr Vukain Pavlovi, Kompleksnost savremenog drutva sfere i akteri (sinopsis) Doc. dr ore Pavievi, Graanstvo: odgovornosti, sloenosti i rizici odluivanja u modernim drutvima (sinopsis) Prof. dr Milan Podunavac, Politika kultura (sinopsis) Doc. dr Miodrag A. Jovanovi, Nedostaci demokratskog politikog sistema i oblici kontrole (sinopsis) Branka Pavlovi, Tehnike radioniarskog rada (radni materijal) Branka Pavlovi, Diskriminacija i jednake mogunosti (veba) Branka Pavlovi, ta je lokalna zajednica (radni materijal) Branka Pavlovi, ta je graanska participacija (radni materijal) Branka Pavlovi, Budetski kalendar optine (radni materijal) Graanske inicijative ema koraka u sprovoenju (radni materijal Graanskih inicijativa) Biljana Maletin, Debata (radni materijal) Argumentacija (radni materijal Tima TRI) Doc. dr Miroslav Brki, Lokalna socijalna politika, ppt Doc. dr Slavia Orlovi, Partije i partijski sistem, ppt Prof. dr Snjeana Milivojevi, Medijska slika u Srbiji 2005, ppt Doc. dr Rade Veljanovski, Pravila u medijskoj sferi medijski zakoni u Srbiji (sinopsis) Prof. dr Vesna Kneevi, Meunarodno humanitarno pravo, ppt Prof. dr Drenka Vukovi, Socijalna politika i socijalna sigurnost, ppt Vladan Jovanovi, Kreiranje lokalne socijalne politike participatorni pristup, ppt Slavenko oki i Aleksandar ureinovi, Lokalna ekonomska politika, ppt Tekst Moralno vaspitanje, prevela i adaptirala Branka Pavlovi (E. Keen & A. Tirca, Education for Democratic Citizenship Teachers Guide, Asociata Romana de educatie pentru democratie si dreptulire omolui, Citizenship Foundation (UK) 1999. Alexenia Dimitrova, Kako sam dokazala prisustvo prekomerne koliine ive u mozgu Dimitrova, dnevni list 24 asa, 10. novembar 2004, Sofija, Bugarska (www.netnovinar.org)
108
109

3 Prirucnik-Radionice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3 Prirucnik-Radionice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRi Ru nik

s a radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

sa radionicama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA

I as Tematska celina: UVOD Koliko znamo o pravima deteta 15 minuta

Uenici/ce su uoili/e prava.

Uenici/ce su osposobljeni/e da zastupaju sopstvene stavove i prepoznaju predrasude.

Opis aktivnosti: Uenici/ce su podeljeni/e u male

Tehnike rada: rad u malim grupama

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal:

kartice prava, pano, selotejp, markeri Izgled panoa

Odnose se na UESTVOVANJE (participaciju)

II as Analiza participativnih prava i oblici participacije uenika/ca u koli 30 minuta

pitanja na kojima se radi (kafe metod)

nazivima oblika participacije, markeri

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: 6 panoa s

Tematska celina ZAVRNI DEO Participacija uenika: prednosti i tekoe 15 minuta

Koliko sam SADA informisan/a o pravima deteta 5 minuta

MATERIJALI PRILOG ZA NASTAVNIKE

Temelji na kojima poiva Konvencija

Kako se moe koristiti Konvencija?

Koja prava su sadrana u Konvenciji?

NEKE ZABLUDE O PRAVIMA DETETA

NAZIV RADIONICE: Informisanost uenika/ca o svojim pravima i odgovornostima u koli

Uenici /ce su osposobljeni/e da vrednuju poznavanje uenikih prava i odgovornosti.

komentariu stepen poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli.

radni pano (unapred pripremljena skala procene)

pano, flomasteri u boji za beleenje odgovora uenik/ca u obliku teza

Zato je vano da poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 25 minuta

Prilog 1, pano, flomasteri u boji

NAZIV RADIONICE: Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: veliki papir,

Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljem radionice 5 minuta

Prilog za nastavnike/ce Mapiranje zainteresovanih grupa 10 minuta

Opis aktivnosti: Nastavnik/ca ukratko objasni pojam

Tematska celina CENTRALNI DEO Formiranje liste zainteresovanih grupa 5 minuta

pomoi, odnosno odmoi u sprovoenju akcije; nastavnik/ica odgovore belei na tabli.

Opis aktivnosti: Uenici/ce nabrajaju ko sve moe

Izrada Matrice zainteresovanih grupa 10 minuta

Prilog 1, veliki papiri, markeri

Opis aktivnosti: Svaka grupa popunjava Matricu zain-

teresovanih grupa za aktera/ku koji/a je oznaen/a u prethodnom koraku kao najuticajniji/a

Tehnike rada: rad u malim grupama

(Matrica zainteresovanih grupa)

Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2

MATERIJALI Prilog 1 zadaci za rad po grupama

Prilog 2 za svaku grupu po jedna tabela Matrica za analizu zainteresovanih grupa

Prilog za nastavnike/ce Zainteresovane grupe

zakonodavne institucije mediji korisnici/ce

lokalne vlasti donatori

NAZIV RADIONICE: Analiza ciljeva ocenjivanja

Tematska celina CENTRALNI DEO Analiza prakse 15 minuta

Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljevima ocenjivanja 10 minuta

Nastavnik/ca je ostvario/la uvid u stavove uenika/ ca o stepenu ostvarenosti ciljeva ocenjivanja.

Dokazi i demanti 10 minuta

papira panoa i markeri

menata da li su navedena realna deavanja ili su data subjektivna tumaenja.

dva velika papira - panoa i markeri.

Tematska celina ZAVRNI DEO Subjektivnost doivljavanja 10 minuta

MATERIJALI Prilog 1 Skala procene

Prilog 1 Skala procene

NAZIV RADIONICE: Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta

Tematska celina UVOD Koliko uenici/ce uestvuju u radu kole? 5 minuta